VANZEMALJCI, NOVO DOBA I OKULTNI NOVI SVETSKI POREDAK A M.G.
ANTIHRIŠĆANSKA ZAVERA PREDGOVOR Radio drama „Rat svetova“ napravljena na osnovu istoimenog romana Herberta Džordža Velsa, koju je Radio Teatar Merkur (Mercury Theatre on the Air) emitovao na CBS (CBS - Columbia Broadcasting System) kao specijal za praznik Noći veštica, 30 oktobra 1838, je u Americi izazvala masovnu paniku među građanima. Ova radio drama je ušla u istoriju medija, po načinu na koji je realizovana: kao direktan prenos invazije Marsovaca, urađena tako verno, da su mnogi slušaoci širom Amerike podlegli panici, misleći da se to događa stvarno. Dramu je režirao Orson Vels, koji je tada imao 23 godine. Ova radio – drama se često navodi kao primer uticaja medija na mase i to nekorektni ljudi od moći koriste. Tobožnji napad vanzemaljaca ne bi trebao da predstavlja problem ljudima na početku XX veka, veka racionalizma, i materijalizma, ljudima koji ne veruju u ništa neuobičajeno. Kakvu bi reakciju izazvala radio drama koja opisuje napad velikog jata pterodaktila iz vazduha, ili vest da nailazi stampedo brontosaurusa teških po 40 tona. Verovatno nikakvu, osim smeha, ali kada su u pitanju došljaci iz dalekog, nepoznatog, tajanstvenog i mračnog svemira, nikad se ne zna, posebno ako su stanovnici pripremani godinama ili čak vekovima unazad na takvu mogućnost. Polako, perfidno....Vekovima? ... neko će da upita. Naravno. Po nekim, veoma popularnim teorijama, veoma popularnih naučnika i kvazinaučnika još od praistorije i antičkih vremena postoje svedočanstva o poseti „bogova“ iz kosmosa, o njihovom civilizovanju ljudi, gradnji građevina i hramova, saradnjom sa sveštenicima i vladarima. Tajanstveni prastari mitovi koji su puni opisa koji se ne uklapaju u konvencionalno shvatanje istorije, građevine, crteži, arheološki ostaci, slikarije. Nakon toga dolaze svedočanstva 1
iz kasnijih razdoblja o pojavama na nebu, neobjašnjivim svetlosnim objektima, vratolomijama na nebu srednjevekovne Evrope, i moderne pojave letećih tanjira, „malih zelenih“ u skafanderima, otmicama ljudi od strane vanzemaljaca...što danas podgrevaju filmovi, romani, stripovi... Broj viđenja NLO-a je masovno porastao u poslednjih 50 godina, ali to ne znači da izveštaji o NLOima postoje tek 50 godina. Ako pogledamo pismena predanja starih kultura, uvek iznova se susrećemo se božanskim likovima i bićima, koja dolaze sa neba, izlaze iz oblaka ili stižu sa drugih svetova, koji su tad pominjani, a ponovo “otkriveni” u 20. veku. Odakle ta znanja? Ko je dao ta znanja ljudima za koje smo mislili i o kojima smo učili da su gradili opekama, pisali zašiljenim drvcetom i putovali na konjima Kulture koje su za sobom ostavile najobimnije izvore, su neosporno staro-indijska, Sumerska, Egipatska i latinoameričke kulture. Ti izvori nam prenose dragoceno znanje o svim važnim oblastima ljudske egzistencije. I kada je reč o temi NLOa, vanzemaljskih bića, tobožnjih bogova, nisu nas ostavili na cedilu. Senzacionalna štiva, filmovi, dokumentarne emisije, svedočanstva....kao da nas hoće ubediti u postojanje inteligentnih rasa u svemiru sa naprednom tehnikom, kao da ih neko ili nešto forsira da tu temu eksploatišu. Kakav je cilj? Šta se postiže dokazujući da postoje? Ništa, rekli bi, puki senzacionalizam. Ali bi se prevarili...ciljevi su itekako skriveni od širokih masa, nemaju nikakve veze sa milionskim tiražima novina, knjiga i časopisa, niti sa količinom kupljenih bioskopskih karata. Nemaju veze ni sa budžetima aerodroma i kosmodroma. Imaju veze sa nama lično i sa našom večnom sudbinom! Sa našim verovanjem i našom predstavom o Bogu, dakle sa našom duhovnošću, a time i sa našim spasenjem. Imaju veze jer sve to i postoji da bi se porobile i podjarmile mase, da bi se hrišćanstvo napokon pobedilo, ono što nije uspelo rimskim legijama, a kasnije srednjevekovnom mračnom misticizmu, prosvetiteljstvu, racionalizmu, treba da uspe najvećoj prevari u istoriji čovečanstva – dolasku vanzemaljaca, tom novom aspektu spiritizma, jer bi pojava ijednog vanzemaljca podrila temelje hrišćanstva i Biblije. Da li stvarno postoje vanzemaljci, ili je sve to proizvod ovozemaljske kuhinje, i čije kuhinje...ostavljam na vama da budete strpljivi i dobro razmislite i presudite na osnovu onoga što ćete da pročitate u daljem tekstu. Povezaćemo sa ovom temom i pitanje religije, koja se utrkuje da porobi a ne da spase, kao i ateizma koji tvrdi da nema Boga a neprestano ga napada. Dokazaćemo da je sve povezano, pomenuti vanzemaljci, okultizam, tajna društva, politika, biznis, šou biznis, tradicionalne crkve i religije, istorija koju pišu pobednici i istorija koju znaju malobrojni. Osvrnućemo se na to kakve veze imaju katoličanstvo, komunizam, nacizam, fašizam, moderna demokratija i okultizam, kao i na činjenicu da su milijarde ljudi prevarene da veruju da su tradicionalne crkve hrišćanske a one to nisu. One su paganske, a upravo iz paganskih kultova nam dolazi spiritizam, kult sunca, a iz kultura koje su obožavale sunce činjenica da su baš one očijukale sa „vanzemaljcima“. Pozabavićemo se i modernim kultom sunca koji nikako ne zaostaje za onim drevnim, samo je modifikovan, kao i sa pitanjem – ko se brine da nam ništa ne ide od ruke i da nam život prolazi pored nas. Doći ćemo do zaključka da na svetu postoje samo dve religije, hrišćanstvo, nauka Isusa Hrista zapisana u jevanđeljima i satanizam koji ima hiljade pipaka, od paganskih kultova, spiritizma, ateizma, darvinizma, komunizma, demokratije, okultnih tajnih društava. Jednoj je cilj carstvo nebesko a drugoj Novi svetski poredak. Jedna ljude želi da spase a druga da ih čipuje i porobi. Jedna ljudima nudi neograničenu duhovnu slobodu, a druga ih porobljava putem medija, biznisa, nametnutog stila života, pogrešnih verovanja, izrabljivanja, straha, progona. Jedna im kaže – razmišljajte i istražujte, a druga – slušajte, gledajte i prihvatajte. Jedna im nudi da žive slobodnim životom, a druga im nameće kredite, besmislene zakone, dugove, obesmišljen rad, ismejano poštenje, napredovanje beskrupuloznih. Koje su manifestacije jedne a koje su manifestacije druge religije. Kakav se obruč steže oko čovečanstva i da li ima ikakve nade za ljude. Postavićemo pitanja i pokušati da odgovorimo na njih. Postoje li vanzemaljci i šta znače navodne antičke posete zemljanima? Foklorne predstave i predanja naroda antičkog vremena? Ko je hteo da ostavi "uspomenu" za XX vek? Šta to leti, pojavljuje se i nestaje na nebu? 2
Ko je gradio i zašto je gradio Stonhendž, Markahuasi, Saksahuaman, Baalbek i ostale neobjašnjive građevine? Kako fenomen „vanzemaljci“ nastoji da podrži evoluciju? Zašto vanzemaljci trebaju Novom svetskom poretku, Nju Ejdžu i ekumenizmu? Zašto poplava knjiga i emisija koje povezuju antičke paganske bogove sa vanzemaljcima, tumačenja drevnih legendi koja ide na ruku toj teoriji i golicanje mašte masa? Kako priča iz antičkog Sumera ponovo postaje aktuelna i svet se plaši sa „nadolazećom planetom Nibiru“ i reptilima u ljudskom telu, koji su došli u drevna vremena i danas i vladaju svetom? Odakle potiču neobjašnjive slike i reljefi po celom svetu kao i građevine za koje niko ne zna ko ih je sagradio i čemu su služile? Da li je svet stvarno star milijarde godina? Kakve veze imaju komunizam, nacizam, ateizam, fašizam, darvinizam, moderna demokratija sa spiritizmom i okultizmom? Ciljevi Novog Doba? Novi svetski poredak, tajna društva i porobljavanje čovečanstva Rat dve religije, osobine jedne i osobine druge, prikriveni satanizam u institucijama, medijima, tradicionalnim religijama, ideologijama? Da li su tradicionalne crkve hrišćanske? Ima li uopšte ičega u svemiru? Šta kaže Sveto Pismo (Biblija) na ovu temu, i zašto baš u toj knjizi tražimo odgovor?
Da li su nas pogrešno učili... Kamenje iz Ike, u Peruu koje prikazuje ljude i dinosaure.
JESMO LI SAMI U SVEMIRU? 3
Večno pitanje koje je “mučilo” svaki um koji je bar malo posvećen knjizi i nauci je pitanje “Jesmo li sami u svemiru”? Ovo pitanje prvi su, najverovatnije, postavljali još pre nekoliko hiljada godina, kineski, arapski, egipatski, vavilonski i grčki astronomi. Mada ne treba nikako zaboravljati i veoma razvijene civilizacije, kao što su Inke, Maje, Olmeci i Asteci. Svaka od ovih civilizacija je imala drugačiji pristup svemiru jer je svaka kultura drugačija, a samim tim i razmišljanje. Začuđuje poznavanje astronomije, koje su imali Sumeri, Vavilonci, Asteci, Maje, Egipćani, Kelti, Kinezi, svi uglavnom mnogobošci i poklonici kulta Sunca. Jedan od velikih uticaja na razvoj pitanja “jesmo li sami” su bili Grčki filozofi koji i dan danas važe za najveće mislioce svih vremena. Grčka filozofija ima veliki uticaj na sve nauke, a ne samo na astronomiju, jer je Grčka kolevka zapadne, evropske filozofije. Kao jedan od tvoraca evropske filozofije Tales iz Mileta (oko 640-550 godine p.n.e) je bio jedan od najvećih filozofa svoga vremena. Taj period (6 i 7 vek p.n.e) je nazvan Kosmološkim periodom jer su se filozofi toga vremena duboko bavili poreklom svega što postoji. Tales je bio veoma svestran filozof jer se bavio mnogim pitanjima o postojanju svega što vidimo i ne vidimo. On je stekao slavu pošto je izračunao dan kada će biti pomračenje Sunca (28.05.585 godina p.n.e.). Postoji i jedna anegdota o njemu da je upao u bunar dok je duboko bio zamišnjen gledajući zvezde. Bio je odličan matematičar (izračunao je visinu piramida u Egiptu pomoću njihovih senki ). Svaki filozof antičke Grčke je imao različito mišljenje o postojanju svega – kosmosa. Kroz mnogo godina u antičkoj Grčkoj je prošlo mnogo poznatih i značajnih filozofa koji su imali veliki značaj u razvoju nauka koje danas poznajemo. Nema grčkog filozofa koji se nije tokom života bavio od poezije do najkomplikovanijih matematičkih rešavanja. Njihov postepeni razvoj misli o svemiru i prostoru je imao veliki uticaj na astronomiju. Iako su njihova verovanja i pretpostavke o svemiru bile na mnogo manjem nivou nego sada, ipak su bili jedni od začetnika astronomije u Evropi. Postoje razne priče da su antički filozofi mislili da Sunce ima u prečniku samo 30 santimetara, a da su sve zvezde na istoj udaljenosti od Zemlje i da neke sijaju jače jer su veće od drugih. Zbog mnogih neslaganja i nerazumevanja složenih stvari i slika o svetu, Aristotel prvi uvodi metafiziku kao filozofsku nauku. On ju je nazvao prvom filozofijom. Aristotel je tvrdio da se svet sastoji od 56 sfera, a da Zemlja zauzima centralni položaj među tim sferama. On takođe tvrdi da je vreme beskonačno, tačnije da vreme nema ni početak ni kraj. Do sada se veruje da je svemir star između 15 i 20 milijardi godina jer se najudaljenija tela (kvazari) nalaze na udaljenostima od 15-20 milijardi svetlosnih godina od nas. Verovanja antičkih filozofa o nastanku sveta nisu bila vezana samo za materiju već i za višu silu-Boga. Mnogi filozofi su tvrdili da je začetnik svega što postoji, jedan jedini, Bog dok su drugi, tačnije, materijalisti, tvrdili da je sve sačinjeno od materije i time dokazuju da Bog, koji je nemateraijalno biće, ne postoji. Sve ovo vodi u veliku raspravu o filozofskim pitanjima o nastanku sveta, čime se nabacuju nove polemike. Treba ukratko napomenuti da su stari Grci imali najveći značaj u razvoju današnje astronomije jer se smatra da su oni prvi, i to još u 6. veku p.n.e. otišli daleko sa pretpostavkom da je Zemlja okrugla, a ne ravna. U 3. veku p.n.e. Grčki astronom Aristarh sa Samosa je odredio razdaljinu između Zemlje i Meseca, koja se kasnijim merenjima novijega doba, pokazala da ima manje greške u proračunima, ali za ono vreme je to bilo nepojmljivo. Što se tiče poznatog “Ptolomejevog geocentričnog sistema sveta”, on je tu napravio veliku grešku misleći da je Zemlja centar svemira i da se sve okreće oko nje. Ono što je u toj priči zanimljivo je to da se ovaj zakon održao do 16. veka nove ere, pošto ga je svojim heliocentričnim sistemom pobio poljski astronom Nikola Kopernik. I danas jednako postavljamo pitanje: šta ima tamo gore i ko to gore živi? Jesmo li mi usamljeni u svemiru, kakva stvorenja žive (ako uopšte žive) na drugim svetovima, i koliko su tehnološki uznapredovali, jesu li stvoreni ili evoluirali. Da li su onakvi kavima ih predstavlja Holivudska industrija zabave, popularni romani, stripovi, jesu li stvarno onako ružni, nepredvidivi i zli, ili dobri kao E.T.? Preti li nam opasnost od njih? Ili treba da ih očekujemo kao potencijalne spasitelje od nas samih i sve većih svetskih problema? Postoje mnogobrojni zapisi još od grčkih antičkih filozofa, kao i istočnjačkih filozofa, o verovanju u vanzemaljski život i viđenjima NLO. Od tog vremena, veliki naučnici sve više razmišljaju o postojanju vanzemaljskih civilizacija koje su slične našoj. Mnoge legende se bave ovom problematikom, i na hiljade je citata 4
iz pesama, predanja, priča.. o “bogovima sa zvezda” Nastaju mnoge teorije o postojanju vanzemaljaca izvan našeg Sunčevog sistema pa čak i u njemu, kao npr. na Marsu. Astronomi su do pre 50-60. godina verovali i bili duboko ubeđeni da na Marsu postoje razvijeni oblici života, šume i zelenilo, voda, reke, okeani, ali kada su poslate sonde, “Mars 1” 1962. i “Mariner 4” 1964. godine, koje su detaljno proučile Marsovu površinu, dokazano je da na Marsu od života nema ni traga, čak ni gljiva i lišajeva koji imaju izuzetnu sposobnost preživljavanja. Potpuno negostoljubiva i mrtva planeta. Time je Mars otpisan sa liste za “potencijalne izvore života” i pridodato mu je novo ime “Pusta, crvena planeta”. Postojale su teorije da su i ostale planete Sunčevog sistema “žive” i naseljene, ali se polako odustajalo, kada su one, bar približno proučene. Čovek je pokušavao da objasni svoje poreklo. Hiljadama godina je verovao da ga je stvorilo jedno inteligentno biće – Bog, ili više “bogova” ali želeći da se “osamostali” od religijskih stega, pokušavao je sa novim teorijama, koje ga oslobađaju moralnih odgovornosti prema višoj duhovnoj sili. I dalje pokušava, od priče da je život nastao u oluji koja je nekada davno besnela na planeti Zemlji na kojoj je bilo samo vode i prašine, pa do priče da je život posejala neka nadmoćna civilizacija koja je evolutivni put od životinje do nadčoveka odavno prevalila, pa je našla za shodno da ubrza evoluciju na Zemlji, genetskim inženjeringom, ili da nonšalantno poseje jednostavne oblike života i “sačeka” nekoliko miliona godina da se Zemlja naplodi, a danas čeka da se ljudi dozovu pameti. Naučnici priznaju da je teorija evolucije puna rupa, i nedostajućih karika, pa teorija po kojoj je neka vanzemaljska civilizacija ubrzala evoluciju dobro dođe da se te rupe popune, i sve je popularnija čak i kod autoriteta u nekim tradicionalnim hrišćanskim crkvama. Mase odavno ne razmišljaju i ne proveravaju, već “gutaju” ono što se medijski servira, posebno ako je to dobro izreklamirano i zanimljivo. Po pisanju Dr. Zaharije Sičina (Sitschin) se upravo i dogodilo da vanzemaljci ubrzaju evoluciju, jer on smatra da bi evolucija, da je tekla bez mešanja sa strane, čoveka još i danas držala u gvozdenom dobu. Njegova knjiga “12 planeta” je senzacionalno štivo, koje su čitali milioni. Sam sičin je nešto novo za evolucioniste kojima nedostajuće karike u evoluciji treba da popuni iznenadna pojava superinteligentne rase koja je “završila posao.” Sve drevne kosmogonije, legende o stvaranju, su zasnovane na stvaranju od strane jednog višeg ili grupe viših bića, koji su došli sa nebesa, obitavaju na nebu, bogova ili Boga, nadmoćnih ili nadmoćnog, i upravo na tome Zaharija Sičin i slični zasnivaju svoju teoriju – da su bogovi ustvari – kosmonauti, pa i sam biblijski Gospod koga poštuju milioni hrišćana i muslimana, kao Allaha. Po nekim evolucionističkim teorijama život na zemlji je nastao svemirskom setvom. Ostavljeni su najjednostavniji oblici života na planeti da se sami razvijaju. I ta teorija ima mnogo pristalica. Zna se da u našoj galaksiji postoji oko sto milijardi zvezda, a u vidljivom delu svemira oko dvesta milijardi galaksija. S tim u vezi današnji naučnici su ubeđeni da u tolikom mnoštvu zvezda i planeta ima naseljenih svetova. Ipak, jesu li to baš onakvi svetovi kakvima ih zamišljaju pisci romana i tvorci futurističkih filmova poput Džordža Lukasa, (George Lucas) i što začuđuje, predstave iz drevnih mitova, sa reljefa, pećinskih slikarija, koji potiču iz vremena kada su bicikl i parna mašina bila naučna fantastika. Po prvima su to svetovi sa kojih dolaze visokorazvijene civilizacije sa različitim namerama, a po drevnim autorima odozgo su sišli njihovi bogovi. Samo još treba da se ove dve teorije stope u jednu – da su antički bogovi ustvari vasionski putnici. Primetićemo da je poplava knjiga, filmova, romana, priča, stripova, i uopšte vćina pominjanja vanzemaljaca počela pre manje od sto godina, najviše nakon II svetskog rata. Ova priča ide paralelno uz teoriju evolucije, prosvetiteljstvo, ateizam i emancipaciju čoveka, koji traži “društvo” u svemiru, nove temelje na kojima bi počivala ljudska civilizacija, brisanje postojećih normi i religija, ili neku nadu da se produži trajanje ljudskog roda, kome se predviđa neslavan kraj ako nastavi sa samodestruktivnim ponašanjem. Vanzemaljci su prvo predsvavljeni kao opasnost. Rat svetova, invazije, istrebljivanja, porobljavanja, da bi u novije vreme postali potencijalni prosvetitelji i učitelji posrnulom čovečanstvu – ustvari oni isti “bogovi” koji su usmeravali žrece i kraljeve Maja, Egipćana, Sumera…ima li razloga zašto je to tako, zašto se troše milioni da se u svaku kuću useli priča o vanzemaljcima…na šta nas pripremaju? Sovjetski naučnik Oparin je izneo teoriju po kojoj je život na Zemlji "posejan" iz kosmosa. Biolog Ciril Ponamperuna je, navodno, u meteoru koji je krajem septembra 1939. godine pao u Australiji našao 16 vrsta aminokiselina, od kojih su nastale belančevine, osnovni elementi života. Ovu teoriju, nazvanu “Teorija panspermije” (panspermija – svuda seme) je „proslavio“ sir Fred Hojl (Fred Hoyle) astrofizičar i kosmolog, kao i profesor Čandra Vikramašinge ( Chandra Wickramashinge) iz Kardifa, koji su smatrali da je život na zemlji 5
nastao udarom komete ili asteroida koji su na sebi nosili oblike života. Oni smatraju da su i velike epidemije, kao Velika kuga bile posledice tih udara. Najnovija studija Centra za astrobiologiju iz Kardifa, potvrđuje vezu „bombardovanja“ Zemlje i putovanja solarnog sistema kroz galaksiju. Kompjuterski model kretanja Sunčevog sistema kroz galaktičku ravan je pokazao da kada „izađemo“ iz najgušćeg dela galaksije, gravitacione sile okolnog gasa i oblaka svemirske prašine, skreću komete sa njihovih putanja ka sunčevom sistemu, a neke pogađaju Zemlju. “To se događa svakih 35 do 40 miliona godina, a nakon perioda bombardovanja sledi mirnije razdoblje od oko 35 miliona godina. Poslednje svemirsko bombardovanje se poklapa sa nestankom dinosaurusa pre oko 65 miliona godina. Znatno je neprijatniji zaključak naučnika iz Kardifa, da je naša trenutna pozicija u galaktičkim razmerama, upravo ona koja nas uvodi u period novog bombardovanja“!
Model panspermije Profesor Vikramašinge kaže: „Sada imamo model po kojem je nešto moglo da nastane. Tu su i svi neophodni elementi - glina, organski molekuli i voda. Dakle, teorija panspermije je veoma aktuelna. Naučnici smatraju da se pri većim udarima prašina i krhotine koje u sebi sadrže mikroorganizme odbacuju u svemir. Oni misle da se tako život širio svemirom. Zagovornik je profesor Čandra Vikramašinge iz Kardifa, pristalica ideje o „panspermiji“ - teoriji o tome da je život počeo unutar kometa i raširio se po naseljivim planetama širom galaksije. Znači - život je začet u kosmosu, a ne na Zemlji. U prilog ove teoriji je otkriće organskih hidrougljeničnih molekula unutar kometa. Vikramašingeov tim iz Kardifa smatra da unutar kometa radioaktivni elementi mogu da zadrže vodu u tečnom stanju milionima godina, stvarajući idealne inkubatore za rani stadijum života. Što se tiče ulaska Zemlje u period svemirskog bombardovanja - do tada ostaje još koji milion godina. Profesor Frensis Krik (Francis Crick) ide dalje: “Pošto ništa ne znamo o prelasku najprostijih organskih molekula do prirodne selekcije i evolucije, a čiji je rezultat razumno biće, naše su hipoteze plod iluzije. To nas primorava da izađemo iz opšteprihvaćenih šema”. Krik smatra da je život na Zemlji donet i namerno posejan, iz vasionskog broda koji je iz dubina svemira uputila visoko razvijena civilizacija. Arhenius se bavio ovom problematikom početkom veka, a još u antička vremena i Anaksagora iz Klazomene (500 – 428 p.n.e.). Krik ju je samo osavremenio “ubacivši” vasionski brod, u kom su bili uskladišteni “zameci”, zaštićeni od delovanja opasnih zračenja, u kapsulama, koje su se otvorile razbijanjem o tlo, ili automatski, sejući mikroorganizme po atmosferi. Krik je svoju teoriju temeljio na dve karakteristike: a) genetska šifra je identična za sve oblike, kako biljnog tako i životinjskog sveta, za proste i složene oblike života, pa i čoveka. b) prisustvo molibdena kao važnog činioca u funkcionisanju života. “Mnogi enzimski sistemi” - kaže Krik – “sadrže taj metal kao aktivni faktor, a njega je na Zemlji jako malo - 0,02 % (srodni metali: nikl 0,2 % hrom 3,16 %) a hemijski sastav Zemlje treba da bude slika biološke strukture živih bića.” Ovi naučnici nisu usamljeni. Ovom problematikom se bave i naučnici, a i ljudi željni senzacije, koju uglavnom i imaju, jer masa to traži – Erih fon Deniken, Jozef Blumrih, Semir Osmanagić, Vjačeslav Zajcev, Zaharija Sičin, Aleksandar Kazancev, Ahmed Bosnić… Poslednjih pedesetak godina je došlo do poplave knjiga, tekstova, „senzacionalnih otkrića“...da su ljude stvorili vanzemaljci, koje su drevni narodi i njihovi žreci nazivali bogovima, a to stvaranje, podučavanje i usmeravanje su opisani u drevnim mitovima, pa i Bibliji!! Predavač Dejvid Ajk (David Icke), istraživač Zeharija Sičin, i slični žele da potpuno promene shvatanje prošlosti, negirajući i izvrćući ne samo zvaničnu nauku, religije (posebno hrišćansku, Biblijsku) nego delom i Darvinovu Teoriju evolucije, samo je ubrzavajuči, ubacujući inteligentne vanzemaljce koji su emancipovali čoveka ili od Homo Erectusa „stvorili“ Homo Sapiensa po ubrzanoj proceduri. Bog ili bogovi nisu sa Zemlje, dolaze, stvaraju čoveka od praha, doteruju ga genetski, prilagođavaju sebi, i daju mu sve svoje osobine osim moći – i to je stvaranje. Takođe imamo i teoriju da su vanzemaljci na zemlji i da su to ustvari reptili u ljudskoj koži, i da oni vladaju svetom, preko tajnih društava. Naravno, sledbenici Nju Ejdža i okultisti za koje lično verujem da stoje iza svih tih priča o NLOima (biće jasno zašto) tvrde da su vanzemaljci ustvari, duhovna bića, koja su tu da pomažu ljudima, da služe, kako reče Bendžamim Krem (Benjamin Crem) promoter duhovnog mesije Nju Ejdža – „gospoda“ Maitreje. 6
Pomama zvana NLO Milione ljudi danas fasciniraju knjige tzv. “denikenovskog” tipa (literatura koja nameće mišljenje da su drevne civilizacije na Zemlji posećivali visokorazvijeni vanzemaljci). Milioni ljudi veruju u ono što tu piše i čak šta više, postoje hiljade hodočasnika koji odlaze da posete mesta koja su u davnoj prošlosti posećivali vanzemaljci i sarađivali sa žrecima i druidima (sveštenicima), poglavicama i kraljevima pojedinih plemena i naroda, učeći ih kako da grade hramove, kako da žive, i kako da veruju. Saksahuaman u Andima, piramide Maja u Meksiku, Baalbek u Palestini, piramide u Egiptu, statue Rapa Nui na Uskršnjim ostrvima, Naska u Peruu… Hodočasnici odlaze i ne bi li se sreli sa vanzemaljcima. Postoje hiljade udruženja koja čekaju dolazak vanzemaljaca, ili su vezana za temu o vanzemaljcima, kao što je, recimo Crkva Džedaja osnovana 2007 u V. Britaniji, na osnovu filmova “Ratovi zvezda” Džordža Lukasa. Ta organizacija ima elemnte hinduizma, kao i sam pomenuti film, i neguje kult koji zovu “Džedajizam.” Džedajisti tvrde da je, recimo, 2% stanovnika grada Brajtona u Engleskoj potvrdilo da veruje u Džedaje (viteški red na strani pravde u filmu “Ratovi zvezda”).
Logo „Crkve Džedaja” Filmovi na temu vanzemaljaca su jako popularni. Setimo se filma “E.T.” Stivena Spilberga, pomenutih “Zvezdanih Ratova”, “Predatora”, “Aliena – 8 putnika”, “Rata svetova” do modernih blokbastera poput “Dana nezavisnosti.” Serije poput “Svemirska krstarica Galaktika” (Battlestar Galactica) ili “Zvezdane staze” (Star Trek Enterprise). Neverovatna gledanost, popularnost i medijska pažnja. I u mnogim srcima strah – a šta ako stvarno dođu? Na drugoj strani bi mnogi i želeli da se neko pojavi. Da se nešto desi. Promeni. Samo da se prekine ovo stanje, rekli bi. U naša vremena ima više ljudi koji veruju u vanzemaljce nego u hrišćanskog Boga. Hiljadu devetsto četrdeset sedme u Americi je počela era najvećeg modernog mita. Pilot američkog vazduhoplovstva, Kenet Arnold, tog dana je primetio letelicu neverovatnih performansi i kasnije je opisao kao „leteći tanjir“. Od tada, sve neobično što je primećeno na nebu iznad Zemlje ili, zatim, u orbiti planete biće nazvano „leteći tanjir“. Od čuvenog slučaja Rozvel ili Rouzvel (Roswell), koji se dogodio juna iste te, 1947. godine, i kada je tadašnji predsednik Truman osnovao komisiju poznatu kao „12 veličanstvenih“, formiran je čitav niz vladinih komisija u SAD: u Pentagonu, NASA, Kongresu, pri Beloj kući - i sve redom, nespretnim i nedorečenim izveštajima samo su podgrevale uverenja da se radi o „zaveri ćutanja“. Ono što se događa poslednjih decenija, navodi na pomisao da se vrata tajne polako otvaraju - doduše s nekom, još uvek nedokučenom namerom. Ipak, ko ima imalo mogućnosti i želje da nezavisno razmišlja, dokučiće bar površinu namere. Zbog toga postoji ovaj tekst. Danas između ostalih postoji i projekat SETI (Search for Extarterrestrial Intelligence) ili “Potraga za vanzemaljskim inteligencijama”, osnovan 8. aprila 1960. godine od strane Frenka Drejka (Frank Drake) pod imenom “Projekat Ozma”. Frenk Drejk je pionir i astronom koji je prvi uključio dugme za rad “Projekta Ozme”. Njegova motivacija je bila ta da napravi nekoliko radio-teleskopa koji su dovoljno ostetljivi da uspostave kontakt sa nekim drugim civilizacijama. Prvobitna ideja potiče iz 1959. godine kada je Drejk zamislio da je moguće uspostaviti kontakt. Tridesetak godina unazad, tačnije 1932. godine jedan čovek je sasvim slučajno ušao u istoriju velikih. To je bio Karl Janski (Carl Iunski) ( 1905-1950 ). Janski je sasvim slučajno otkrio radio-talase koji dolaze iz tada “nepoznatih vasionskih prostora”, dok je radio na zadatku da pronađe smetnje (parazite) koje kvare zemaljske radio-veze na kratkim talasnim dužinama. Tada Karl Janski otkriva radio-emisije koje dolaze sa svih strana i iz svih delova Mlečnog Puta i time on obeležava početak radio-astronomije. Radioastronomija je izazvala čitavu revoluciju u daljem razvoju nauke. Iako je zvanično obeležena 1932. godina za 7
njen nastanak, radio-astronomija je tek dobila to ime 1954. godine, što znači da ona kao nauka u povoju postoji samo 50-ak godina. Revolucija koju je primena radio-talasa izazvala za ispitivanja svemira je daleko veća od one revolucije kada su srednjevekovni astronomi preko noći prešli sa oka na sasvim novo oruđe zvano teleskop. Radio-astronomija ima veliku prednost u odnosu na optičku astronomiju. Radio-astronomija za svoja proučavanja koristi radio-teleskope ili laički govoreći, velike satelitske antene koje dostižu više od 300 metara u prečniku. Takvi radio-teleskopi mogu znatno više skupiti energije nego optički instrumenti jer najveći teleskop na svetu ima prečnik ogledala od oko 15 metara. Uporediti 15 metara i 300 metara u ovom slučaju je razlika velika jer za prikupljanje bilo radio ili svetlosnih talasa, svaki santimetar je važan. Pomoću radio-teleskopa se može jednostavno “proći” kroz prostore koji su optičkim teleskopima 100% nedostupni. Takav primer je sam centar Mlečnog Puta. Radio-teleskopom možemo videti šta je sa druge strane Mlečnog puta dok optičkim teleskopima to ne možemo videti. Zato je ova nauka posebna i specijalna. Pomoću radio-teleskopa možemo prodreti u svemir kao nikada dublje jer granica radio-teleskopima nema. Još veća prednost radio-teleskopa u odnosu na optički teleskop je ta da združivanjem velikog broja radio-teleskopa dobijamo jedan džinovski radioteleskop koji može raditi kao jedan i time povećavamo mogućnosti i kompatibilnost ovih instrumenata.Spajanje optičkih teleskopa je teško zamisliti mada ima planova za konstruisanje takvih teleskopa. SETI institut je nastao zvanično 20. novembra 1984.godine. Cilj istraživanja koja ova institucija vodi je poboljšanje rada u naučnim istraživanjima, širenje obrazovanja i naravno, potraga za vanzemaljskim inteligencijama. Za dvadeset godina rada, SETI institut je potrošio oko $137 miliona. Na čelu SETI-ja je dr. Frenk Drejk, a njegovi pomoćnici su visoko kvalifikovani ljudi iz NASA-e i ostalih velikih istraživačkih organizacija. Istorija SETI-ja je počela sa Frenk Drejkom u proleće 1960. godine kada je prvi put obavljeno mikrotalasno istraživanje svemira na talasnoj dužini od 21 santimetra (talasna dužina koju zrači vodonikov atom ili frekvencija od 1490MHz). Početkom sedamdesetih, NASA je uvela novi program u SETI, poznat pod imenom “Kiklop” koji je vodio Bernard Oliver. Pošto je prvobitno SETI preuzet od strane SSSR već 1960. godine, Amerikance ponovo počinje da interesuje SETI sedamdesetih godina. Kasnih 70-ih godina, SETI nalazi bazu u NASA-i i JPL-u (Jet Propulsion Laboratory). Plan je bio da se vrše proučavanja na hiljadu zvezda koje su istog tipa kao i Sunce. Sve je išlo kao podmazano dok NASA 1993. godine nije prekinula sa finansiranjem SETI projekta. Ubrzo, SETI postaje samofinasirajuća oranizacija kojoj pomažu donacijama veliki broj ljudi iz celog sveta. Od kada je SETI pokrenut ogromni radio teleskopi širom naše planete osluškuju različite delove neba, beleže tačno vreme, koordinate i signale koje čuju. U pocetku su radio teleskopi korišćeni za SETI samo u slobodno vreme, kada nisu radili druge stvari. Bio je to, može se reći hobi za naučnike, radio-astronome. Vremenom, stvari su ipak postale ozbiljnije, mnogo profesionalnije. Danas, svakoga dana 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, cele godine neki radio teleskopi slušaju i beleže podatke. Podaci sami za sebe ne znače ništa, potrebna je detaljna analiza. Tu na scenu stupaju moćni racunari. Račcunari obrađuju podatke i u njima tragaju za različitim pravilnostima, bilo čime što bi ukazalo na prisustvo nekog inteligentnog života sposobnog da komunicira. Količina podataka koju prikupljaju radio teleskopi je ogromna, a vreme koje je bilo potrebno za obradu dosta veliko. Moćni računari bili su zauzeti i drugim stvarima. Bilo je potrebno obezbediti dovoljno računara koji bi obradili tu ogromnu količinu podataka. Godine 1997. počeo je projekat SETI-home. Bio je ovo zanimljiv projekat koji je trebao da iskoristi računare koji “sede” i čekaju novi posao. Zamisao je bila da se to vreme “dremanja” upotrebi za obrađivanje podataka koje su prikupljali radio teleskopi. Napravljen je jedan zanimljiv i vrlo koristan kompjuterski program. Zapravo, bio je to skrensaver, ali ne običan. On ne samo sto je igrao ulogu obicnog skrensavera on je i radio, tragao je za signalima. Skrensaver je preko interneta, sa servera SETI-home preuzimao pakete podataka, radio signale koje su snimali teleskopi, obrađivao ih a onda rezultate slao nazad glavnim serverima SETI projekta. U javnosti se brzo čulo za ovaj skrensaver i njegovu namenu. Vekovima stara ljudska želja za potragom za vanzemaljcima odigrala je ovog puta ulogu.
8
Ogroman broj korisnika interneta instalirao je ovaj program i učestvovao je u obradi SETI podataka. Ovo nije bio prvi projekat ovakve vrste, dobrovoljnog ustupanja procesorskog vremena, ali sigurno je bio najpopularniji i najmasovniji. Postavio je i osnove za dalji razvoj mnogih sličnih projekata za različite namene (fizika elemenarnih čestica, klimatologija, genetika, medicina). Zbog problema sa održavanjem i finanisranjem nekoliko godina nakon nastanka, nekoliko miliona korisnika i verovatno milijardi obradjenih paketića podataka, 15. decembra 2005 godine originalni projekat SETI-home je ugašen. Pridružen je projektu BOINC. Bio je to projekat koji je radio na sličan način, ali korisnici su osim potrage za vanzemaljcima slobodno vreme svojih računara mogli da koriste i za druga istrazivanja. Inače, ljudima koji se bave pričom zvanom vanzemaljci nisu potrebni personalni računari građana, ali je omasovljene ove priče bilo potrebno da što više ljudi počne da razmišlja o vanzemaljcima kao o mogućoj stvarnosti. To je potrebno upravo onima koji forsiraju tu priču. Ime je promenjeno, ali suština je ostala ista – traganje za signalom neke napredne civilizacije. Ipak, sve do današnjeg dana, ko zna koliko obrađenih podataka nije otkriveno ništa. Samo par signala koji su bili kandidati za “nešto”, ali nista vise od toga. Gomila šumova i ničeg drugog… Oni koji podržavaju SETI projekat ne odustaju, traganje se nastavlja, ogroman broj računara analizira podatke, i sve to sa nadom da će prvi kontakt uskoro biti ostvaren, da će signal neke udaljene civilizacije biti detektovan. (Za to će se već neko pobrinuti – na primer, projekat NASA “Plavi zrak” ili HAARP – da masama napravi scenario dolaska vanzemaljaca, “svemirske braće” kako ih zovu Nju Ejdž propovednici, ili antičkih “bogova”, novog “Mesije”) Projekat “Feniks” je započeo sa radom u februaru 1995. godine koristeći veliki Parkesov radioteleskop od 210 stopa, u Australiji. To je najveći radio-teleskop na južnoj hemisferi. Pošto se projekat “Feniks” zasitio sa južnim nebom, počelo je da se širi interesovanje za severno nebo. To je zahtevalo korišćenje radioteleskopa od 140 stopa u Grin Benku koje je započelo u novembru 1996. godine. “Feniks” ne pretražuje celo nebo. Ovaj projekat radije traži signale koji potiču sa obližnjih zvezda sličnih Suncu. Takvih zvezda ima stotinak na udaljenosti do 200 svetlosnih godina. Istraživanja se obavljaju na frekvencijama između 1000 do 3000MHz. Do sredine 1999. godine, projekat “Feniks” je istražio više od polovine zvezda sa njihove liste i do dan danas rezultata o postojanju vanzemaljaca nije bilo.
9
Da bi se poboljšao rad SETI projekta, napravljen je najveći radio-teleskop na svetu prečnika 305 metara, koji se nalazi u Portoriku, u mestu Aresibo. Ovaj radio-teleskop je posebne vrste jer je konstruisan u grotlu ugašenog vulkana što mu onemogućava normalnu okretnost kao kod klasičnih radio-teleskopa. Pomeranjem žiže može se promeniti položaj gledanja antene za nekoliko stepeni, što je njen glavni nedostatak. Sa ovog radio-teleskopa je pre nekog vremena poslata inteligentna poruka u svemir.
Ova ploča, pričvršćena za svemirsku letelicu “Pionir 10” koja je izbačena 1972, prvi je ljudski predmet koji je napustio Sunčev sistem u potrazi za inteligentnim bićima u svemiru koji bi je pročitali. Do današnjih dana (kraj 2011) je letelica „Pionir 10“ sa porukom već napustila sunčev sistem. Da verovanje u vanzemaljsku inteligenciju nije niti šala ni zabava dokonih lakrdijaša, dokazuje i ovaj projekat, koji je finansirala najbogatija država sveta SAD. Ne verujem da bi bilo ko finansirao potragu za patuljcima iz Nordijske mitologije, ili za dinosaurusima u afričkim jezerima. Vanzemaljci su projekat u koji se ulaže veliki novac, a zašto, shvatiće svako ko razmišlja. Zrakaste linije predstavljaju 14 pulsara, a dvojne oznake daju njihove frekvencije, prema frekvenciji vodonikovog atoma. Gore levo, opadanje njihove frekvencije daje vreme proteklo od lansiranja. Isto tako je obeležen i Zemljin položaj u Sunčevom sistemu, putanja „Pionira“ i ljudski likovi. Koliko je ova šklopocija koštala, kao i antene usmerene ka nebu, koliki je budžet za istraživanje vanzemaljaca, možemo samo da zamišljamo. Kapitalistički svet ne daje novac nigde ako to davanje ne donosi neku dobit ili korist. Logika kaže da nikakve dobiti od vanzemaljaca nema, novac se neće vratiti, nikakav posao se neće ostvariti. Ipak, ogroman novac se ostavlja u budžet istraživanja i traganja za vanzemaljcima, a svrha itekako postoji. 10
PALEOKONTAKTI, PRAISTORIJA I ANTIČKA VREMENA Mnogi naučnici, istraživači i senzacionalisti smatraju da su kontakti ljudi i bića iz svemira ostvareni u prošlosti. Profesor Marks, šef katedre atomske fizike na univerzitetu u Budimpešti tvrdi da je želja posetilaca iz svemira da ostave neki trag bila veoma jaka i da takvih tragova ima. "Poruke su "- tvrdi on – “posvuda po našoj planeti.” Samo zagrebite. Godine 1885. fizičar dr. Žive je u naslagama uglja u severnoj Austriji našao predmet čije poreklo i strukturu niko nije mogao sa sigurnošću da odredi. To je bio precizno obrađeni kvadar razmera 67 x 67 x 47 milimetara, težak 785 grama. Predmet je nestao 1910 godine iz muzeja u Salzburgu. Naučni autoriteti profesori Ljunen i Aleksandar Gorbovski su ovaj predmet povezali sa vanzemaljskom civilizacijom. Ta teorija je obišla svet. Smatrali su da je predmet obrađeni deo meteorita koji je ležao u uglju i čekao da ga neko nađe i dešifruje poruku koju on nosi. U novija vremena se pojavilo niz autora, samozvanih istraživača, senzacionalista, ali i naučnika sa diplomom, koji su, iz njima znanih razloga počeli da se bave teorijom po kojoj su u drevna vremena Zemlju posetili visokorazvijeni vanzemaljci, koji su ubrzavali evoluciju čoveka, gradili gradove, stvarali i uvodili ljude sa Zemlje u civilizaciju. Ovi ljudi smatraju da se odgovor na ovo pitanje krije u drevnim legendama, kosmogonijama, predanjima, građevinama, pećinskim slikarijama, hijeroglifima, na glinenim tablicama, u drevnim hramovima. Takođe i velika sličnost u panteonima i sistemima verovanja Egipta i Sumera sa pretkolumbovskim civilizacijama Amerike, za koje zvanična nauka tvrdi da nisu imale dodira, takođe golica njihovu maštu. Kult Sunca, bogovi sa vatranim strelama, plamenovi koji sagorevaju sve, ogromne građevine neobjašnjivog porekla, od Baalbeka u Palestini i egipatskih piramida, do Saksahuamana, Kuska, Olantajamba i Markahuasija u Južnoj Americi i kineskih piramida…od kamenja iz Ike koje prikazuje ljude i dinosaure, operacije na srcu i mozgu, preko kamenja iz Drope, sa prikazima letećih tanjira do majanske gravure pilota unutar kabine i egipatskih helikoptera, aviona i cepelina iz Abidosa…ipak, ove teorije nisu starije od sedamdesetak godina. Isto kao ni masovna pojavljivanja NLO. Ima razloga zašto. Pretpostavka o paleokontaktima, koja na temelju bogate i raznovrsne ostavštine drevnih kultura zastupa ideju da su još tokom kamenog doba neka područja na Zemlji posetili ili posećivali predstavnici neke visokorazvijene civilizacije iz svemira te svojim misionarskim radom civilizovali i edukovali gotovo poludivlje (pra)ljude i primate kamenog doba, kao i ljude antike stara je tek nekoliko decenija. Uz pojavu velikih arheoloških otkrića, koja su potvrdila da su mnoga mesta opisana u Bibliji za koje se mislilo da su legenda, postojala. Tada se pojavljuju i teorije o paleokontaktima. Nikako nije slučajno!
Drevni astronauti? Ta se hipoteza isprva prilično dugo iznosila vrlo oprezno van naučnih krugova, ali su je, unatoč tome, predstavnici službene nauke ubrzo “ex cathedra” okvalifikovali kao smešnu, neozbiljnu i neodrživu pa stoga prilično dugo nije mogla biti zapažena ni uvažena. Niko je od ozbiljnijih naučnika nije uopšte smatrao dostojnom za bilo kakvo razmatranje, a kamoli za prihvatanje i dalje razvijanje. U posljednjih četrdesetak godina sve veći broj slobodoumnih i nezavisnih istraživača i naučnika različitog profila, počevši od samoukog švajcarskog hotelijera Eriha fon Denikena (Erich von Deniken) pa sve do američkog orijentaliste i akademika dr. Zaharije Sičina (Zecharia Sitschin ), pretpostavlja da su našu planetu još u kameno doba barem jednom posetili neki napredni došljaci iz svemira te da su tokom svoje misije primitivnom, surovom i neukom čovečanstvu postupno podarili mnoga visoka znanja koja su ih korak po korak privela civilizaciji i kulturi. Priznali mi ili ne, ali ovi ljudi su 11
objavili knjige koje su čitane u milionima domova. Čitaoci bez osnovnog predznanja su te teorije prihvatali bez pogovora, odbacujući zvaničnu istoriju i hrišćansko učenje. Legende i drevni zapisi kriju čudne opise bogova, viših sila, božanskih ratnika, krojača sudbine običnih ljudi. Takođe i stotine epova i predanja o stvaranju sveta, ratova bogova sa bogovima, bogova i ljudi kriju opise koji ne pripadaju kamenom dobu ili razdoblju koje istorija naziva Stari vek. U drevnim legendama japanskog plemena Ainu, čiji pripadnici imaju više evropeidne, slovenske, nego japanske crte lica, spominju se i neka “telesa koja svetle” pod nazivom Šinta, što u prevodu znači kolevka. Legenda kaže da je nekada davno u jednoj takvoj “kolevci” s neba na zemlju sišao bog Ukikurumi-Kamui. Dr. J. Tange je na otoku Hokaido, gde Ainu i žive, otkrio i oko četiri milenijuma star grob s crtežom na kojem je prikazana grupa ljudi kako pogledom prati spiralnu putanju nekog letećeg objekta nalik kolevci. U srednjovekovnim japanskim letopisima spominju se “vatrena sunca” - pod čime se podrazumevaju neki gorući leteći objekti. Tako, na primer, jedan japanski crtež urađen tušem u 9. veku prikazuje neobičan vatreni objekat na nebu čiji let netremice posmatraju tri sveštenika, dok nedaleko od njih stoji na tlu neobičan krilati muškarac kojeg, čini se, ne primećuju. Drevne kineske legende spominju “leteće zmajeve” na kojima dolaze “sinovi nebesa.” Tako se, na primer, u kineskoj provinciji Junan, u jednoj legendi spominju neobična “leteća zvona” koja su se u davnim vremenima pojavljivala na nebu, letela i nestajala. Ona u letu nisu proizvodila nikakve zvukove. Zanimljivo je da su upravo takve zvonolike bešumne leteće objekte neverovatnih manevarskih sposobnosti često uočili i brojni današnji očevici NLO-a širom sveta. Posebno ostavlja utisak odlomak legende o drevnom kineskom junaku Huang Diu, koju u svojim “Istorijskim beleškama” navodi Sim Kuian, otac kineske istoriografije, kojeg neki autori smatraju kineskim Herodotom. On u svome hroničarskom delu tvrdi da su zabeležene legende o drevnom junaku Huang Diu, koji je živeo i vladao Kinom oko 2600. pr. n ere, “bliske istini.” Zanimljivo je da Huang Di svojim znanjem, sposobnostima i načinom života ima prilične sličnosti sa sumerskim bogovima – Anunakijima. Ta sličnost zasigurno ne može biti samo puka slučajnost. Jedna od zabeleženih zgoda iz života Huang Dia, često spominjanog u mitovima i legendama, kazuje sledeće: “Kada je otkrio bakar u gori Šan Šan, Huang Di dao je izliti “tronožac” u samom podnožju brda Jin Šan. Kada je “tronožac” bio gotov iza Huang Dia spustio se “zmaj s obešenim brkovima”. Huang Di se po njima uspeo na zmaja, a za njim su krenuli svi njegovi pomoćnici s porodicama. Na zmaja se popelo više od sedamdeset ljudi. A svi preostali podanici koji se nisu uspjeli popeti na zmaja prihvatili su se zmajevih brkova. Brkovi su otpali, a ljudi popadali (na tlo).” Valja istaći da se u drevnim kineskim legendama i hronikama po pravilu spominju “leteći zmajevi” koji rigaju silnu vatru i dim ili “ptice koje grme”, a vrlo retko neki drugi leteći objekti. Razlog tome vjerojatno treba potražiti u činjenici da je za Kineze zmaj od pamtiveka u njihovoj tradiciji bio simbol božanskog, nedostižnog i nepobedivog. Prema nekim zapisima u starokineskim hronikama, drevni Kinezi su takođe poznavali rentgen, amfibijska vozila, hibernaciju, genetski inženjering, svemirske letove te neka druga dostignuća za koja samouvjereno smatramo da su vlasništvo i simbol našeg vremena. U izuzetno bogatoj klasičnoj vedskoj književnosti, pisanoj izvorno na sanskritu, u više drevnih dela opisuju se vrlo detaljno raznovrsne letelice kojima su se služili bogovi, polubogovi, demoni i kraljevi za daleka putovanja ili za ratne operacije. Tako, na primer, veliki junački ep “Ramajana” koji sadrži oko 24 hiljade dvostiha od po 32 sloga podeljenih u sedam knjiga, donosi vrlo detaljne opise vimaana – “nebeskih kočija” ili letelica čije pogonske motore pokreće neka belo-žućkasta tečnost, verovatno neka vrsta benzina ili živa. U široj javnosti manje poznatom vedskom spisu “Sabha-Parvanu” opisuju se, uz Vimaane, i ogromni sjajni “leteći gradovi” koji sa lakoćom lebde nebom. Sjajili su poput srebra, a u njima je bilo mnogo hrane, vode, raznovrsnih pića i svih ostalih životnih potrepština te različitog odbrambenog oružja velike razorne moći. U njih se moglo smestiti i do hiljadu osoba. I u “Mahabharati” se takođe nalaze slični opisi “letećih gradova” koji su se sami mogli pokretati i podizati visoko u nebo i spuštati na zemlju. Na njima su bila ogromna vrata kroz koja su mogle uletati i izletati manje letelice (Vimaane). Opis asurskog “letećeg grada” iz “Mahabharate”, koji veoma podseća na neke savremene opise ogromnih NLO-a, glasi: “A na povratku preda mnom se stvori predivan grad koji sam sebe pokreće. Bleštav i sjajan poput vatre i sunca, prepun dobara raznolikih, prepun sreće, bez tuge i bolesti “Lebdeći grad,” sjajan i blistav poput sunca, kretao se uvek u željenom smeru. Uspješno se branio zahvaljujući darovima od sinova Ditinih dobivenim. Čas je nestajao u nedrima Zemljinim, čas se skrivao u daljinama 12
nebeskim, čas je dolazio sa strane, čas bi nestajao u vodi. Najzad ga strele moje železne i oštre razbiše u komadiće, i ruševine tog grada asurskog na zemlju popadaše.” Zanimljiva je činjenica da su drevni Egipćani nepokolebljivo vjerovali da njihovi bogovi u “nebeskim lađama” putuju “nebeskim Nilom” - Mlečnom stazom - te da redovno navraćaju na Zemlju. Egipćani od pamtiveka takođe veruju da su njihovi vladari (faraoni) zemaljski potomci nebeskih bogova te da se oni posle smrti na svojim “nebeskim barkama” vraćaju u svoj nebeski dom. Prema tradicionalnom egipatskom verovanju da svako zbivanje na nebu nužno ima svoj zemaljski odraz, postaje razumljivo zašto su Egipćani uvek bili toliko orijentisani na pažljivo posmatranje kretanja zvezda i nebeskih pojava. Ove teorije su razrađivali i moderni istraživači, poput Sičina i Denikena. U 19. veku otkrio je u Tebi - današnjem Luksoru - profesor Alberto Tuli, tadašnji kustos egipatskog muzeja u Vatikanu, deo nekog prilično oštećenog papirusa iz “Anala” Tanunva, pisara i vojnog zapovednika faraona Tutmosisa III. iz 18. dinastije (1504.-1450. p. n. ere.), koji je zbog svojih velikih osvajanja ostao zabeležen u istoriji kao "Napoleon drevnog Egipta.” Iz Tanunvaovog zapisa, na tom delimično oštećenom papirusu, može se o tom neobičnom događaju pročitati sledeće: “U dvadeset drugoj godini vladavine Tutmosisa III., u trećem mesecu zime, šestog sata dana spustio se na zemlju vatreni obruč koji je stigao s neba. Imao je glavu, a zadah iz njegovih usta bio je težak. Njegovo je telo bilo jedan rod (oko 5 metara) dugačko i jedan rod široko. Nije davalo nikakve glasove. Zatim se spustilo na svoj trbuh Otišli su do faraona reći mu. Njegovo je veličanstvo naredilo, i bilo je istraženo kako je sve opisano na svicima pohranjenim u Kući života. Njegovo je veličanstvo razmišljalo o događaju. Kad je prošlo nekoliko dana, broj ovih stvari na nebu se povećao. Sjali su tamo jače od samog Sunca i protezali su se dalje od četiri podupirača nebesa. Moćan je bio ratnički položaj vatrenih obruča. Kraljeva vojska je s njim na čelu gledala prema njima. Potom su svi vatreni obruči otišli više u nebo, poleteli su prema jugu i nestali.” I u Rimskom Carstvu zabeleženo je takođe nekoliko viđenja neobičnih Selica na nebu. Tako su, prema jednom sačuvanom zapisu, 170. godine p. n. ere stanovnici Lanopiuma, mesta na Apijskoj cesti udaljenog dvadesetak kilometara od Rima, visoko na nebu videli neverovatan spektakl čitave flote blistavih letelica. Rimski pisac Gaj Plinije Mlađi zabeležio je sledeći događaj: “U vreme konzula Lucija Valerija i Gaja Valerija (oko 100. p. n. ere) gorući štit leteo je u predvečerje nebom od istoka prema zapadu bacajući iskre.” Više uvaženih rimskih pisaca, kao što su Livije, Kasije, Ciceron, Seneka i drugi, opisali su u svojim delima tajanstvena pojave na nebeskom svodu, za koje u njihovo doba nije bilo racionalnog objašnjenja. Tek danas postaje jasno da to mogu biti opisi viđenja NLO-a. Valja istaći da su predanja i legende o bogovima, koji su svojim letelicama iz kojih je izlazila vatra praćena dimom i strašnom bukom nalik jakoj grmljavini, nekada davno sišli s neba na zemlju, takođe zabeležene među starosedeocima u Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi koji žive na nekoliko međusobno vrlo udaljenih lokacija, i nisu nikada mogli međusobno komunicirati. Ustvari, nema kutka sveta gde tih pojava nije bilo, i što je više bilo paganstva i okultizma u jednoj kulturi, više je bilo i tih pojava. Tako, na primer, drevne predaje Asteka i Tolteka slave letećeg boga Kuetzalkohuatla koji je bio najčešće prikazivan u liku pernate zmije. On je, kako kazuju drevna predanja, nekad vrlo davno sišao s neba na zemlju uz silnu buku u oblacima dima u nameri da ljudima podari znanje da bi ih civilizirao i priveo kulturi. Priča slična onoj o sumerskim Anunakijima o kojoj će biti reči više. Sačuvana legenda poznatih severnoameričkih Navaho Indijanaca kazuje o nekim neobičnim bićima koja su na zemlju sišla iz oblaka. Oni su ta čudna bića nazivali Anasazi, što na njihovom jeziku znači stari.Smatra se da su ti inteligentni došljaci iz svemira prastanovnicima severne Amerike podarili mudrost i znanje i time udarili temelje poznatoj Anasazi kulturi koja je nikla krajem 1. veka, na rubnim područjima Arizone, Novog Meksika, Kolorada i Jute. Anasazi kultura je bila na vrhuncu svoje moći od početka 10. do kraja 13. veka, da bi naglo degradirala i propala tokom 14. veka. Ona ipak ima istorijski kontinuitet sve do naših dana preko Pueblo Indijanaca koji su daleki potomci naroda Anasazi. Sumerani su svoje drevne bogove s neba, koji su ih uvodili u civilizovan život, zvali Annunaki. Teško se oteti dojmu da nazivi Anasazi i Annunaki za inteligentne nebeske došljake donekle slični, što navodi na teoriju da su drevne pretke indijanskog plemena Navaho i hiljadama kilometara udaljeni Sumer svojevremeno posetila ili posećivala istovrsna razumna bića i da su s njima duže vreme održavala kontakte. Ostaje pitanje za ljude koji su sigurni u ovakve tvrdnje – postoji li i jedna sličnost kulture Anasazi i Sumera? Vrlo sličn predanja i običaji zabeleženi su takođe i kod nekih međusobno hiljadama kilometara udaljenih indijanskih plemena u Srednjoj i Severnoj Americi. Tako u indijanskom plemenu Huiho, koje živi u središnjem području Meksika, sačuvano je drevno predanje koja kazuje kako su njihove pretke još davno pre 13
dolaska španskih osvajača posjetili pripadnici nekog “prijateljskog plemena” čija se domovina nalazi negde vrlo daleko u svemiru. Oni su sleteli na Zemlju na velikim “točkovima sjajnim poput dragulja.” Dolazili su u sela kod strahovito uplašenih i necivilizovanih Huiho Indijanaca. Kada su učeni došljaci s neba nakon dužeg vremena postepeno stekli njihovo poverenje, kazivali su im mnoge teško razumljive stvari o svojoj dalekoj nebeskoj domovini. Posebno je zanimljivo drevno predanje sačuvano među pripadnicima Hopi Indijanaca, koji danas žive u rezervatu na severoistoku američke savezne države Arizone. U njemu se spominju “nebeski učitelji Kačini”, neobičnog izgleda, koji su nekada davno dospeli na Zemlju s nekog velikog zvezdanog siatema zvanog Tonautaku oko kojeg, prema njihovom kazivanju, kruži dvanaest planeta. Oni drevne “nebeske učitelje Kačine” opisuju kao čovekolika bića neobičnog izgleda koja za svoja međuzvezdana putovanja koriste letelice raznih veličina i naziva. Indijansko predanje tvrdi da su oni neko vreme živeli sa precima njihovog plemena i strpljivo ih podučavali mnogim korisnim veštinama i znanjima. Jednog dana, nakon što su završili svoju istraživačko-edukativnu misiju na Zemlji, odleteli su svojom nebeskom letelicom uz čvrsto obećanje, dano ožalošćenim precima Hopi Indijanaca, da će se jednog dana vratiti. Kajapo (Kayapó) Indijanci danas žive u srcu brazilske prašume, na području oko reke Rio Fresko u južnom delu savezne brazilske države Para. Oni, odvojeni od civilizacije, već hiljadama godina žive ustaljenim plemenskim načinom života bez promena. Dr. Žoao Ameriko Peret (Joao Americo Peret), eminentni brazilski istraživač indijanske kulture, prvi je zabeležio na portugalskom jeziku drevno predanje Kajapo Indijanaca o stvaranju sveta i neobičnom nebeskom učitelju Bep-Kororotiju. Tu mu je legendu davne 1952 godine, dok je boravio u njihovom selu, ponosno ispričao stari plemenski savetnik Kuben-Kran-Kein, kojeg su njegovi saplemenici nazivali “Gway-Baba,” što u prevodu znači mudrac. To drevno predanje Kajapoa kazuje da su nekad vrlo davno njihovi preci živeli daleko od današnjeg prebivališta u prostranoj savani što se prostirala ispod velikog gorskog lanca Pukato-Tia. Pre mnogo generacija s tog je brda jednog dana došetao u selo neobično obučen beli došljak. Preci današnjih Kajapoa, smrtno uplašeni tim čudnim došljakom, panično su pobegli iz sela sa ženama i decom i posakrivali su se u obližnju šikaru. Neobičan došljak je svojim krajnje miroljubivim stavom, ne braneći se ni na koji način od žestokih napada uplašenih Indijanaca, na očigled ostalih pripadnika plemena koji su sve to vrlo uplašeno posmatrali iz prikrajka, ismijao i osramotio hrabre ratnike koji su ga na razne načine bezuspešno pokušavali ubiti. Da bi im prikazao koliko je moćan on bi povremeno podigao svoj kop - gromovito ručno oružje - kojim bi, na njihovo silno zaprepaštenje, u trenu uništio drvo ili kamen prema kojem bi ga usmerio. On je, unatoč svim žestokim napadima kojima je bio neprestano izložen, ostao u selu među još uvek uplašenim Indijancima koji su se, nakon dužeg vremena, postupno navikli na njegovu prisutnost, prestali su ga napadati i napokon su se s njim sprijateljili. Za kratko vrijeme ga je jedna mlada djevojka iz plemena uzela za muža i rodila mu je nekoliko dece, pripadnici plemena naučili su ga vjerojatno vrlo brzo svoj jezik da bi se s njime mogli lakše i bolje sporazumijevati, a on im je zauzvrat pokazao neke trikove i tehnike lovačke veštine te ih podučio boljoj upotrebi njihovog primitivnog oružja. U svetim indijskim knjigama, poznatim kao “Vede”, o kojima će biti još reči, postoji opis oružja koje jedino može da se uporedi sa nuklearnom bombom: “Vatra tog oružja je uništavala čitave gradove i bleštala svetlošću jačom od stotinu sunaca.” Takođe indijska knjiga “Samaragan Sutradhara” kaže: “Vazdušne kočije pušpaka prenose mnoge ljude u drevnu prestonicu Ajodija... Nebo je prekriveno mnogim letećim mašinama iz kojih izbija svetlost bleštavo-žute boje.” Legende Eskima i Keltske sage pominju “čelične ptice” koje su njihove praoce donele na sever. Kinezi imaju legendu o “Sinovima neba” koji su se ljudima prikazivali zajedno sa gromovima. Mit sa Tibeta pominje "jaje koje je stvoreno zahvaljujući magičnoj sili bogova Sah i Bal. Izašlo je svojom težinom iz svete utrobe neba. Iz samog središta jajeta je izašao čovek koji je posedovao magičnu snagu.” Filistejska legenda kaže da je Bog izašao iz jajeta koje je sa neba palo u Eufrat. “Nakon što je svom narodu mahnuo, Vapundi je ušao u sjajnu metalnu pticu, koja se uz zaglušuću buku i plamen u zadnjem delu vinula ka nebu.” Svedočanstvo je Meskite Indijanaca iz Severne Amerike.
14
Ova maketa letelice je pronađena u Indiji
Motivi NLO-a na pećinskim slikarijama Uvaženi francuski univerzitetski profesor Gurhan (Andre Leroi-Gourhan, 1911.-1986.) u naučnim je krugovima upamćen kao jedan od najboljih stručnjaka za ranu praistorijsku umetnost Zapada. Budući da je tokom svog radnog veka nebrojene dane proveo strpljivo sedeći ili čučeći pogrbljen u mračnim, vlažnim i prohladnim pećinama planinskih masiva južne i jugozapadne Francuske i severne Španjolske (Altamira, Konjak (Cognac), Lasko (Lascaux), Nijo (Niaux) , Pech-Merle itd.), njegove su ga kolege, u žargonu, zvale Pećinskim čovekom. Glavna preokupacija njegovog plodnog naučno-istraživačkog rada bile su brojne praistorijske pećinske slikarije koje su, po njemu, pre nekoliko desetaka hiljada godina načinili svojim veštim rukama kromanjonci koji su se, posle naučno još uvijek neobjašnjenog nestanka evropskih starosedilaca neandertalaca, nastanili u tim krajevima. Sistematskim obilaskom velikog broja pećina u tom planinskom području neumorni profesor Gurhan otkrio je niz fascinantnih crteža sa živopisnim prizorima iz svakodnevnog života drevnih stanovnika Pirineja. Brojni nalazi praistorijskih pećinskih slikarija upućuju da je tamo još u mlađem paleolitu postojala neka napredna (lovačka) kultura koja je imala mnoge nadarene umetnike. U vrlo dugom vremenskom rasponu od dvadesetak milenijuma, koji započinje oko tridesetog, a završava oko desetog milenijuma p. n. ere, prastanovnici tih krajeva nacrtali su u raznim tehnikama mnogobrojne izuzetne zidne slikarije. Za mnoge od njih može se bez ikakvog ustručavanja reći da su umetnička remek-dela neprolazne vrednosti. Svi motivi na tim slikarijama prikazani su vrlo realno. Na brojnim pećinskim slikarijama iz kamenog doba, izrađenim neobično veštim rukama nepoznatih praistorijskih umetnika, tematski vezanim uz svakodnevni život tadašnjih ljudi, vrlo su živopisno i uverljivo prikazani raznovrsni motivi životinja, lova, ratovanja, neki magijski obredi. Jedna slikarija iz teško pristupačnog središnjeg dijela špilje Lasko (u južnoj francuskoj) na kojoj je nacrtan bik, čovek-ptica neobičnog izgleda i neka ptica na štapu pobudila je svojevremeno veliku pažnju naučnka, a posebno astronoma i matematičara, i, u novije vreme, istraživača paleokontakata. Pretpostavlja se da oko bika, oko čoveka-ptice i oko ptice na štapu 15
predstavljaju tri najsjajnije zvezde vidljive u prolećnih i letnjim noćima sa severne hemisfere. Prije 17.000 godina, koliko je procenjena starost te pećinske slikarije, te tri sjajne zvezde bile su pri vedrom vremenu vidljive do zore, jer zbog tadašnjeg bitno drugačijeg položaja Zemljine ose rotacije nisu zalazile iza horizonta kao u naše doba. To otkriće upućuje da su kromanjonci na svojim pećinskim slikarijama verovatno prikazivali karte zvezdanog neba, a ne motive iz lova kako se prvobitno smatralo. Tome u prilog govore sledeće činjenice: da su retko prikazivane one životinje koje je vešti lovac iz kamenog doba lovio da bi prehranio porodicu (antilope, sobovi, divlje svinje i zečevi) te da su na različitim crtežima iste životinje (simboli sazvežđa?)uvek prikazane u gotovo istovetnom međusobnom rasporedu. Sredinom 60-ih godina 20. veka crteži i reprodukcije drevnog pećinskog slikarstva iz Altamire, Laskoa, Nijoa, Pech-Merlea te iz još petnaestak drugih, široj javnosti manje poznatih pećina, koje je svojevremeno veoma pedantno izradio profesor Gurhan, dospeli su u ruke uvaženom francuskom ufologu i publicistu Ajmu Mišelu (Aime Michel) (1919.-1992.). Prikazani su ga motivi zainteresovali i duboko impresionirali svojom uverljivošću. Pomno razgledajući crteže i fotografije pećinskih slikarija bio je veoma iznenađen i zbunjen kad je na nekima od njih, uz niz realnih prizora iz svakodnevnog života, uočio i neke jasno raspoznatljive leteće objekte kružnog ili sfernog oblika koje danas poistovjećujemo s NLOima. Neki od njih nacrtani su kako se spuštaju na tlo, i čini se kao da iz njih, nakon sletanja, izlaze neka čovekolika bića. U špilji kod gradića Nijoa u južnofrancuskoj oblasti Ariž (Arige) na jednom je crtežu kao propratni motiv prikazan NLO u letu koji iza sebe ostavlja trag poput neke moderne letelice s mlaznim ili raketnim motorom. Osobitu pažnju pronicljivog A. Mišela ubrzo su zaokupili upravo ti retki i neobični elementi koji su na drevnim pećinskim slikarijama zasigurno prikazani podjednako realno kao i glavni motivi. Po uvreženoj logici koja još uvek suvereno vlada u svetu nauke, tokom srednjeg i mlađeg mezolita, kada su načinjene te pećinske slikarije, nisu mogle ili, bolje rečeno, nisu smele postojati nikakve letelice. Slobodoumni A. Mišel nije podlegao tom stavu “pravovernih” pripadnika naučnih krugova koji se plaše svih novih pogleda i saznanja koja nisu u skladu s postojećom paradigmom. On je, kao nezavisan istraživač neopterećen oficijelnim naučnim pogledima, logično zaključio da su na nekim pećinskim i špiljskim slikarijama iz srednjeg i mlađeg mezolitika, pored glavnih motiva, vrlo realistično prikazani NLO-i koji se u poslednjh pedeset godina, zbog učestalog pojavljivanja po čitavom svetu, nalaze u središtu pažnje najšire svetske javnosti, a posebno stručnih, vojno-obaveštajnih i visokih političkih krugova. Na temelju kritičke analize tih neobičnih popratnih motiva, koji su, osim u jugozapadnoj Evropi, takođe bili otkriveni na mnogim pećinskim slikarijama širom sveta, A. Mišel je postavio smelu hipotezu da su još tokom kamenog doba na Zemlji bili više puta viđeni NLO-i i da su se oni u nekim područjima sveta pojavljivali češće. U tom je pogledu A. Mšel, na temelju svojih višegodišnjih istraživanja, 1969. godine odlučno izjavio: “Realno prikazivanje ljudi i životinja dovodi do neizbežne pretpostavke da su ovde slikane stvarne pojave. Na pećinskim je crtežima prikazano čak 40 različitih vrsta letećih objekata – “teliesa” - čiji oblici jako liče na objekte koje danas poznajemo kao NLO-i.” A. Mišel se, kao dobro informisan i iskusan ufolog, s punim pravom upitao mogu li ti motivi NLO-a biti plod puke slučajnosti, bujne mašte ili masovna halucinacija neukih ali talentovanih drevnih slikara. Njegov odgovor na to pitanje je sledeći: "Ako je današnji NLO, kako tvrde neki skeptici, izmišljen zbog nekoliko zanesenjaka koji su pročitali previše SF- romana i priča, moramo priznati da čovjek kamenog doba o tome nije mogao pročitati ništa. Kako je onda mogao doći na ideju da na svojim slikarijama s tolikom neverovatnom realističnošću prikaže NLO-e?” Danas među stručnjacima za istoriju umetnosti preovlađuje stav da su anonimni drevni umetnici srednjeg i mlađeg kamenog doba, koji su pre 20-ak milenijuma nastanjivali jugozapadnu Evropu, bili naturalisti, što znači da su na pećinskim slikarijama prikazivali samo one motive koje su zaista viđali. Ti su motivi, dakle, uvek bili verno oblikovani prema stvarnim slikama iz života, a ne iz mašte. Stoga vredi postaviti pitanje: "Šta je dalo povoda drevnim pećinskim umetnicima da na nekim svojim slikarijama i gravurama tako realistično prikazuju razne letelice i neobična lebdeća bića u skafanderima?" Na primer, ako je neki neuki a talentovani pećinski slikar iz kamenog doba naslikao neobična čovekolika bića u skafandere sa antenama ili s kacigom na glavi, tada je - tvrdi Mišel logično zaključiti da ih je zaista video. To su za njega bili neobični ali stvarni motivi iz života, duboko urezani u njegovo pamćenje, a ne plod njegove bujne futurističke mašte. Sve je očiglednije da je duboko uvrežen stav zvanične nauke koja se bavi praistorijom ljudskog roda, prema kojoj još uvijek nema mesta pretpostavci da su nekada davno Zemlju mogli posećivati inteligentni došljaci iz svemira (paleoposetioci ) i kontaktirati s (pra)ljudima (paleokontakti). Niz kritičkih istraživanja brojnih drevnih pećinskih slikarija i gravura obavljenih u poslednjim decenijama širom sveta jasno upućuje da se prilično učestali motivi NLO-a i moderno 16
obučenih humanoidnih bića ne nalaze kao lokalna osobitost samo na nekim drevnim pećinskim slikarijama u planinskim masivima južne Francuske i severne Španije, već takođe i na mnogim drugim, međusobno veoma udaljenim mestima na svim kontinentima. Jesu li možda njihovi autori krajem kamenog doba održavali “letnje škole” i na nekoj od njih se dogovorili da širom svijeta svi crtaju manje-više iste futurističke motive u nameri da njima iritiraju neke buduće generacije? Tako je, na jednom drevnom pećinskom crtežu nedaleko od gradića Kejp Alave (Cape Alava), na pacifičkoj obali u američkoj saveznoj državi Vašington prikazan NLO koji leti ili lebdi iznad zatalasane morske površine, a ispod njega se nalazi neka lađa. Slični motivi NLO-a otkriveni su i na praistorijskim pećinskim crtežima u susednoj kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija.
Pećina Lasko, južna Francuska Više hiljada godina star crtež na steni u dolini Džabar (Jabbar), koja se nalazi u afričkim planinama Tasili N Ažer (Tassili-n-Ajjer) u jugoistočnom Alžiru, gotovo u srcu Sahare, prikazuje neku ženu (pastiricu) kako ispruženom rukompozdravlja tri okrugla NLO-a s kupolom koja nadleću stado krava napašnjaku. Osim što prikazuje NLO-e taj crtež svedoči da u doba njegovog nastanka to područje nije bilo pustinja kao što je danas, već predeo bogat vodom i vegetacijom, pogodan za život. Na stenama podzemne dvorane pećine u Varzelandiji, u Brazilu, u Južnoj Americi članovi ekspedicije, koju je predvodio profesor dr. Herman Ebeken, (Hermann Ebecken) vrstan arheolog i speleolog, su ubrzo zapazili i snimili velik broj crteža. Na jednom od njih prikazan je neki pravilan kupolasti objekt koji proleće nebom između Sunca i Meseca u pratnji nekog drugog izduženog letećeg objekta oblikom sličnog cigari. Na drugim slikarijama u toj pećini prikazani su neki diskovi koji nadleću zemlju, a njihova formacija veoma liči na formaciju NLO-a viđenu 1957. kod grada Luboka (Lubbocka) u Teksasu. Posebnu pažnju istraživača privukao je jasno raspoznatljiv crtež Sunčevog sistema na kojem je, veličinom, i u donekle pravilnom rasporedu prema Suncu, prikazano osam planeta. Deveta planeta - Pluton - možda nije bila poznata praistorijskom slikaru, ili je uništena zubom vremena U julu 1961. u jugoistočnoj Kini, u provinciji Hunan, na južnim obalama velikog jezera Dongting, zapadno od grada Juandžijanga (Yuanjianga) je profesor arheologije i etnologije Či Pen Laj (Chi Pen-Lai) sa Univerziteta u Pekingu, sa svojim asistentom Huj Čutingom (Hui Chuting) i dr. Vu To Vajem (Wu To-Wai), izvodio na poluostrvu Joto, u Dolini kamenja, arheološka iskopavanja i premeravanja osnova neke davno srušene velike piramidalne građevine koja do tada nije bila istražena. Tokom arheoloških iskopavanja u blizini ostataka piramide oni su naišli na neke zatrpane podzemne hodnike koji se spuštaju ispod nivoa jezera. U sklopu tog zadivljujućeg, davno potopljenog tunelskog spleta glatkih i, čini se, glaziranih zidova, koji svojom složenošću i veličinom podsjeća na pravi lavirint, otkrivena je, navodno na dubini od 32 metra ispod nivoa jezera, prostrana podzemna dvorana koja predstavlja ukrštanje nekoliko hodnika. Pažljivim razgledanjem njenih glatkih zidova pod svetlom reflektora kineski istraživači ubrzo su uočili na njima brojne precizno ugravirane crteže. Profesor Či Pen Laj je naknadno procenio da te gravure verovatno potiču iz neolita, što znači da su stare najmanje pet ili šest hiljada godina. 17
Uočeni su tragovi glaziranja zidova koji upućuju da su ti tuneli i dvorana verovatno bili finalizirani uz primenu nekih uređaja koji su u svome radu koristili visoku temperaturu od oko 1500-2000 C pri kojoj se topi kamen. Profesoru Či Pen Laju i njegovim saradnicima bilo je odmah jasno da su taj drevni tunelski splet iz paleolita uz velik broj dobro očuvanih neolitskih gravura na izuzetno tvrdim stenama podzemne dvorane, mogli biti izrađeni jedino upotrebom specijalnih alata i naprava načinjenih iz vrlo tvrdih metala kojih, po svim dotadašnjim naučnim saznanjima, tada još nikako nije moglo biti. No, kudikamo najveće iznenađenje za istraživački tim profesora Či Pen-Laja, usledilo je tek kada su, razgledajući na stenama podzemne dvorane brojne zidne gravure s motivima iz lova, na nekima od njih uočili vrlo neobične, ali u naše vreme jasno prepoznatljive motive koji se nikako ne mogu uklopiti u našu ukalupljenu predstavu o životu, i tehničkoj i astronomskoj zaostalosti ljudi iz paleolita odnosno neolita. Na jednom ugraviranom crtežu prikazana je neka kugla oko koje se, kao oko središnjeg tela, nalazi raspoređeno deset manjih kugli na različitim udaljenostima. Nije bilo teško zaključiti da ta drevna gravura na steni podzemne dvorane očigledno prikazuje šematizovani prikaz Sunčevog sistema koji, prema današnjim astronomskim saznanjima, ima devet, a ne deset planeta. Posljednje tri planete (Uran, Neptun i Pluton) nisu vidljive ni najoštrijim golim okom. Ta neolitska gravura navodi na zaključak da su njeni drevni autori, još pre najmanje pet ili više hiljada godina, odnekud znali za sve planete Sunčevog sistema, uključujući i nama danas nepoznatu, hipotetičku desetu planetu, koju već svi poznajemo kao Planetu X ili Nibiru, ali zasada bez ozbiljnih dokaza. Nađene su takođe i astronomske karte zvezda, u vidu pećinskog slikarstva. U Kohezistanu, u prednjoj Aziji, postoji na kamenu jedna karta u koju ne samo da su korektno ubeležene zvezde koje se ne mogu videti golim okom, nego su i njihove uzajamne pozicije označene onako kako su stvarno izgledale pre 10 000 godina! Može li se pretpostaviti da nepoznati umetnik iz praistorije nije koristio nikakvu “zemaljsku podlogu” za ovo? Postoji citav niz pokušaja da se za ovakve nelogičnosti nađu “prirodna” objašnjenja, ali brojna pitanja ipak ostaju bez odgovora. Tako neki smatraju da se “bogovi u svemirskim odelima” , koji se vide na brojnim pećinskim slikama i skulpturama u Juznoj Africi, Sahari i Dalekom istoku, mogu pripisati nedovoljnoj crtačkoj vestini umetnika kamenog doba . Kako su onda verno prikazivali prizore iz lova? U severnoj Australiji, u pećini kod sela Delemer se nalaze slike dva čovekolika stvorenja, jednog visokog četiri a drugog dva metra i dvadeset centimetara. Obojca imaju tesno pripojene kostime i šlemove sa antenema na glavama. Jedan u ruci drži predmet koji liči na ručni bacač granata - bazuku. U folkloru lokalnih Aboridžina, i u njihovim običajima nema primera ovakvog odevanja, niti oni na glavu stavljaju šlemove. Osim toga, vitke figure dva bića koja Aboridžini zovu “Gromovita braća” se potpuno razlikuju od omalenih i zdepastih starosedelaca Australije. Na istom području se nalaze i reljefi bića koje stanovnici zovu “Vanđini” (Wondjina). Nemaju usta, u jednodelnim su odelima, vitki i imaju crvene aureole oko glava. Po legendi lokalnog plemena Vorora, to su polubogovi koji su sišli na Zemlju da bi prvo sa ljudima zapodevali kavgu, a onda im pomagali pri obradi zemlje, postavši tako bogovi plodnosti u folkloru tog naroda. Crteži u steni iz Val Kamonike (Val Camonica), sev. Italija prikazuju ljudske figure obučene u nešto što vrlo liči na današnja svemirska odela. Šta su videli praistorijski ljudi pre nego što su naslikali ove prilike?
18
Na mnogim stenama i liticama duž obala Uralskih rijeka Jurzan, Nejva, Rež, Tagil i drugih, otkriveni su još krajem 17. veka - za vladavine ruskog cara Petra I - zagonetni crteži i zapisi nepoznatog porekla. Stručnjaci smatraju da starost tih neobičnih drevnih pećinskih crteža iznosi četiri do pet hiljada godina. U pokušaju da objasni šta ti zagonetni crteži prikazuju, ruski naučnik dr. V. N. Černecov u svojoj knjizi "Slikarije i crtarije na stenama Urala", čiji je prvi tom objavljen u izdanju Akademije nauka 1964., a drugi 1971., tvrdi da oni prikazuju neko praistorijsko lovačko oružje i sprave. Ta nedovoljno uverljiva i neutemeljena etnografska pretpostavka važila je sve do 1974. u naučnim krugovima kao jedina merodavna.
Vanđini (Wondjina) Međutim, pažljivijim razgledanjem i analizom tih crteža zagonetnih motiva došlo se u novije vreme do drugačijih ideja i boljih tumačenja. Tako, na primer, dr. V. I. Avinski, po struci rudarski inženjer i vrstan poznavalac mineraloško-geoloških nauka, smatra da ti drevni crteži zadiru duboko u strukturnu hemiju. Po njegovu mišljenju, oni jako liče na vrlo složene strukturne formule danas dobro poznatih složenih organskih spojeva ili materijala koji, po našim saznanjima, nikako nisu mogli biti poznati primitivnom čoveku iz mlađeg paleolita ili halkolita (bakrenog doba). Dr. V. I. Avinski objavio je svoje postavke o hemijskom značenju tih drevnih slikarija 1974. u časopisu “Hemija i život”. Taj je rad veoma uzbudio mnoge ortodoksne naučnike koji smatraju da se tu radi samo o pukoj slučajnosti i bujnoj ljudskoj fantaziji. No takvo uobičajeno, apriorno i odbojno tumačenje vidno uznemirenih naučnika ne deluje nimalo ubedljivo, jer je podudarnost u velikom broju bitnih detalja (složene veze i strukture) toliko visoka da se zasigurno ne može raditi ni o kakvoj slučajnoj sličnosti ili bujnoj mašti drevnih umetnika.
Uvrnuta arheologija Jedno od najvećih i najuverljivijih arheoloških otkrića koje podupire temu o nepoznatim inteligentnim došljacima koji su nekad vrlo davno sleteli na Zemlju i o tome ostavili pisano svedočanstvo, zbilo se krajem tridesetih godina, neposredno pre izbijanja drugog svetskog rata, u visokom, teško pristupačnom i retko naseljenom azijskom planinskom masivu, koji se proteže na velikom prostoru u graničnom području kineskih provincija Sečuan, Kuigtai i Tibeta. Tamo je 1937. i 1938. tim kineskih arheologa, predvođen profesorom Či Pu Teijom (Chi Pu-Teiom) s pekinške Akademije za praistoriju, izvodio detaljan rutinski pregled niza međusobno povezanog spleta planinskih pećina. Navodno je jedan deo tih pećina bio izrađen nekom nepoznatom tehnologijom, pa je više naličio složenoj mreži hodnika i tunela ili podzemnim skladištima. Osnovni zadatak istraživanja tih teško dostupnih i vrlo visoko smeštenih planinskih pećina bio je iskopavanje u njima nađenih nizova pravilno raspoređenih drevnih grobova u kojima su se nalazili neobično mali kosturi nekih čovekolikih bića neprirodno vretenastog tela s neproporcionalno velikim i predimenzioniranim lobanjama. Njihova prosečna visina iznosila je svega 130-ak centimetara, dok im je opseg lobanje bio čak 55 centimetara. Prilikom iskopavanja pećinskih grobova i razgledanja tih neobičnih malenih 19
kostura jedan član istraživačkog tima spotaknuo se u polumraku jedne od tih pećina na oveći, napola zakopani pločasti komad kamena koji je delimično virio iz peska. Kad ga je izvadio, očistio od peska i prašine i pažljivije razgledao odmah je uočio da to nije pljosnati komad prirodno odlomljene granitne stene, već neki vrlo neobičan i brižljivo izrađen artefakat velike starosti. Taj, vrlo pravilan kružni granitni kameni disk prečnika tridesetak centimetara i debljine oko dva centimetra, s precizno izrađenom kružnom rupom prečnika oko četiri centimetra u njegovom središtu, veličinom i izgledom veoma liči na naše velike gramofonske LP ploče ili savremene kompakt diskove. Pažljivim razgledanjem njegove dobro uglačane površine kineski istraživači su odmah uočili da se od središnje rupe prema obodu diska u obliku spirale proteže neki gusti, vrlo sitan dvokolosečni brazdasti zapis na nepoznatom pismu koje niko od članova tima nije mogao da identifikuje i pročita. Zato se tim neobičnim zapisom na nađenom disku, zbog prečih poslova na iskopu grobova, dalje nisu bavili. Nakon temeljitog naknadnog pregledanja i daljnjih arheoloških iskopavanja u teško dostupnim pećinama surovog Bajan Kara Ula (Bayan Kara Ul) otkriveno je 1938. još 715 takvih precizno izrađenih kamenih diskova, s manje ili više oštećenim spiralnim zapisom koji su takođe bili označeni, evidentirani i poslati u Peking. Ti su neobični nalazi, a posebno brojni zagonetni kameni diskovi sa gustim spiralno raspoređenim zapisom, punih dvadesetak godina izazivali znatiželju većeg broja kineskih naučnika , a posebno filologa i lingvista koji su ih pokušavali pročitati.
Diskovi “Dropa” iz Bajan Kara Ule - Kina Među svima njima u tome je jedino ostao uporan profesor Cum Un Nui (Tsum Um-Nui) s pekinške Akademije za praistoriju, uz svesrdnu pomoć četvorice svojih saradnika, nakon dugogodišnjeg rada. Oni su oko 1960., nakon mnogih neuspelih pokušaja, napokon uspeli da otkriju ključ za delimično dešifrovanje tih krajnje zagonetnih spiralno raspoređenih gustih brazdastih zapisa vrlo precizno ugraviranih na kamenim diskovima. U delimično pročitanim zapisima s tih kamenih diskova stoji - sažeto “prepričano” - surova životna drama drevnih nebeskih mornara koja se odigrala pre otprilike dvanaest hiljada godina u surovim vrletima Bajan Kara Ula. U jednom od pročitanih zapisa stoji da se jedna veća grupa tima, kako u tekstu sami sebe nazivaju ti inteligentni došljaci iz svemira, uputila prema "trećoj planeti" našeg sistema. Zbog nekog kvara na njihovom "vazdušnom brodu" on nije mogao normalno sleteti na predodređenom mestu, već se, uz velike napore posade, jedne noći, umesto na planiranom odredištu, prisilno spustio u krajnje negostoljubivo planinsko područje Bajan Kara Ula. Nije bilo načina ni materijalnih mogućnosti da se "vazdušni brod" popravi i osposobi za let, a još manje da se napravi novi kojim bi se Drope, kao su sebe zvali, mogli vratiti na matični svemirski brod ili planetu. Stoga nesrećnim preživelim došljacima iz svemira nije preostalo ništa drugo već da zauvijek ostanu na Zemlji na kojoj je tada, prema današnjim službenim naučnim saznanjima, još gotovo posvuda carevalo vrlo surovo kameno doba. Prva noć koju su došljaci proveli u surovom ambijentu Bajan Kara Ula opisana je na jednom od tih granitnih diskova otprilike ovako: “Drope su se spustile iz oblaka svom vazdušnom brodu. Naši muškarci, žene 20
i deca sakrili su se pred Kamama ( starosedeocima? Ljudima?) deset puta u pećine prije nego što je izašlo sunce. Tek tada su oni shvatili znake i uvideli da Drope imaju miroljubive namere.” Ostaje pitanje: kako su ovi naučnici uspeli da pročitaju ovo pismo vanzemaljaca? Šampolion je pročitao egipatske hijeroglife tako što je pronađen natpis pisan grčkim alfabetom i hijeroglifima. Prvo se dao prevesti grčki, pa upoređivati hijeroglife. A drugo pitanje je: gde su ostaci broda? U sklopu prostranog hramskog kompleksa faraona Setija I. u Abidosu, Egipat, otkriveni su i snimljeni 1992. na bočnoj ploči jedne masivne kamene grede kvadratnog preseka, koja nosi težak kameni svod grobnice, uklesani neki neobični znaci. Oni se, zbog vrlo jasne raspoznatljivosti motiva , nikako ne mogu ubrojiti u hijeroglifske znakove, već u kartuše.
Abidos: kome je ovo palo na pamet? Već na prvi pogled svakome je jasno da oni vrlo realistično prikazuju tri moderne letelice; helikopter, vazdušni brod (hoverkraft) i , po svoj prilici, neki veći vazdušni ili svemirski brod koji liči na one koje već decenijama viđamo u SF filmovima. Ne znamo da li je Seti I imao kolekciju filmova kao severnootejski diktator, pokojni Kim Džong Il, ili se Dart Vejder pojavio u Egiptu. Četvrti objekat, izduženog oblika s kupolom iz koje izlazi poduža ravno položena cev, svojim izgledom napadno liči na tenk. Taj drevni zapis koji potiče iz razdoblja Novog kraljevstva (12. vek pre n. ere) prvi je snimio i objavio još krajem 1992. Brus Rols (Bruce Rawles). Nauka nema objašnjenja za zagonetno loptasto kamenje, kugle u Kostariki. Reč je o brojnim, često tonama teškim kamenim kuglama, tako perfektno zaokrugljenim i obrađenim da se čak ni najmodernijim mernim instrumentima ne može konstatovati nikakvo odstuparije od čistog oblika kugle. Kako su ove kugle napravljene - a pre svega, odakle je poticao materijal? Tu, naime, nadaleko i naširoko nema nikakvih kamenoloma, niti tragova da su drevni neimari na tom području klesali i obradivali. Zvanični stav o istoriji Novog sveta, Amerike, je takav da se veruje da je tamošnja civilizacija mnogo mlađa od one u Mesopotamiji i Egiptu, pa i Grčkoj i da su tamošnji gradovi nastali kada su Damask i Jerusalim već bili prastari gradovi. Novootkriveni gradovi u Andima se ne mogu smestiti nigde, ni u jedan period, i u tom slučaju za naučnike najbolje odgovara ono: “jako se malo zna i istraživanja su u toku.” Poput policije koja još ne može da rasvetli slučaj i izveštaj za javnost je jasan: “detalji nisu poznati, istraga je u toku.” A krivično delo se dogodilo. Inače, i kada bi se nešto saznalo, teško bi se neko usudio da u javnosti precizira o starosti i poreklu tih gradova i građevina, jer bi srušio tvorevinu koja počiva na zvanično priznatim teorijama o istoriji sveta. Reći zvaničnim 21
naučnicima da su gradovi Anda savremenici Damaska, Eridua, Uruka, Heliopolisa, Memfisa, Atine… bilo bi isto što i kazati da su Vikinzi sagradili Vašington.
Kugle u Kostariki. Stav koji je prihvatio ceo svet je onaj po kome su stanovnici Amerike došli preko Beringovog moreuza, koji je tada bio kopno, još kao praljudi, dolutali posle poslednjeg ledenog doba iz Azije, preko prostranstva današnje Rusije, i naselili kontinent i tu osnovali kulture. Kako tu uklopiti pojedine građevine i arheološke pronalaske, slikarije i reljefe, koji nemaju nikakvo objašnjenje. Nekim građevinama se ne može prići ni sa današnjom građevinskom tehnikom, a blokovi od kamena koji su ugrađeni u te građevine su teški i stotinama tona, i danas ne postoji način da se popnu tamo gde su postavljene, na veliku nadmorsku visinu. Naravno, staviće ih u “isti koš” sa poznatim civilizacijama Amerike, Astecima, Toltecima, Inkama i Majama. Kome ćemo “utrpati” one kipove na Uskršnjim ostrvima? Andske građevine Olantajambo, Kusco, Saksahuaman…kao i reljefe u stenama i na zlatnim pločama koje prikazuju nesvakidašnje ljude, nesvakidašnja bića i nesvakidašnje pojave za antička vremena, poput reljefa iz Palenke i crteža u Naski. Naučnici su se mučili da dokažu kako je ustvari naseljena udaljena Amerika. Poslednjih godina su popustili, dosta bojažljivo, da su pre Kolumba Ameriku posetili Evropljani, Vikinzi, a pre njih verovatno Grci ili Feničani. Neki su opet smelo dokazivali da su je naselili Grci i Feničani, koji su osnovali civilizacije u srednjoj Americi, dok su doseljenici pridošli iz Azije ustvari oni “Indijanci” na koje je naišao Kolumbo, i koji su se raširili kontinentom, pa kasnije i ostrva u Tihom okeanu su naselili ploveći na splavovima. Tor Hejerdal je u svojoj knjizi "Kon-Tiki" dokazivao putovanje američkih urođenika do tihookeanskih ostrva. U knjizi je je splav “Kon Tiki” plovio od obale latinske amerike do prvih tihookeanskih ostrva, i ta ekspedicija je uspela. Ideja o feničanskoj kolonizaciji Amerike uopšte nije nova. Feničani su došli na američko kopno, poznavajući civilizaciju, veštine gradnje, astronomiju, matematiku, i uspeli su lokalnom stanovništvu da se nametnu kao vladajuća klasa, šireći se iz Meksika ka jugu do perua i ka severu do postojbine Anasaza. Ova opcija nije isključena, ali nije ni dokazana. Ipak, blizu je istine. Biblija to objašnjava na vrlo jednostavan način. Nojevi unuci i praunuci, sinovi Hamovi, Semovi i Jafetovi, stanovnici poslepotopnog sveta su isprva govorili jednim jezikom, i živeli na jednom području, u predelu današnje istočne Turske, zapadnog Irana i Mesopotamije. U želji da “sebi steknu ime”, tj da stvore svoj sistem verovanja, daleko od Boga, oni su, protiv Božije volje, počeli sa gradnjom visoke kule u gradu Vavilonu, što bi bio prvi pokušaj stvaranja jednog svetskog poretka. U strahu da se potop ne ponovi, trebalo je sagraditi kulu ogromne veličine, koja ne bi mogla biti potopljena, a to je rađeno u doba kralja Nevroda (Nimrud) i kraljice Semiramide. Nimrud je želeo da vlada narodima kao Bog, i o tome pišu i potvrđuju glasnogovornici Nju Ejdža (Novo Doba, verski pokret), i ljudi koji se bave poreklom masonerije, okultnih tajnih društava i samog okultizma, koga je rodonačelnik i pokretač Nevrodov otac Hus (Hermes, hermetika – magija). Citirano iz knjige “Astrologija i Novo Doba Dragana Mirkovića. Bog je to sprečio i rasejao Nevrodove podanike po celoj zemlji (1. knjiga Mojsijeva 11. 1-9). Zemlja je tada bila jedinstvena, jedan kontinent, ali se kontinent razdvojio, ("A Everu se rodiše dva sina: jednom beše ime Falek, jer se u njegovo vreme razdijeli zemlja, a bratu njegovu ime 22
Jektan" - 1. mojsijeva 10. 25; isto, 1. Mojsijeva 11. 17). Nakon potopa su se ljudi raselili po svetu, pa je tako naseljena i Amerika, kao i Australija. Velika sličnost između civilizacija Maja i Egipta, Vavilona, Inka i Asteka, čak i slična religija, obožavanje sunca, uz veliko prisustvo okultizma i neograničenu vlast žreca govori tome u prilog. Piramide na Jukatanu, u Čičen Ici, u Gvatemali Hondurasu, Peruu, kao i one u Egiptu, zigurati u Mesopotamiji, sve odreda hramovi sunca, iamju istu svrhu i jako su slične. Dakle, jasno nam je kako je došlo do naseljavanja svih udaljenih delova zemlje, a za to postoje i dokazi, samo se ne priznaju jer se ne uklapaju u zvaničnu istoriju. Piramide koje su se gradile po celoj planeti (izuzev Australije) i koje su jako slične po geometrijskoj strukturi, kojih ima u Egiptu, Peruu, Meksiku, Kini, Indiji, a odskoro se tvrdi i u Bosni. Legende o zmajevima, koje su veoma slične u čitavom svetu. Jedinstvene predstave o stvaranju, potopu i očekivanju Mesije, spasitelja i sveta bez umiranja, bola i stradanja. To jasno govori da su ljudi potekli sa jednog mesta, sa jednom idejom, sa koletivnim sećanjem, istim uspomenama, nadama i raširili se po celom svetu, noseći kolektivna sećanja i nadanja. Mitologije svih naroda sadrže sledeće teme: stvaranje prvog para ljudi, potop koji je preživela jedna porodica (Nojeva porodica u Biblliji, Deukalion i Pira kod Grka, Ut napištim kod Akađana, Ziusudra kod Sumeraca, Manu kod Hindusa, Jima ili Džima kod Persijanaca, Tapi kod Maja, ..jedan pastir Inka, po legendi koju je zapisao Kristobal de Molina) verovanje u bolji svet nakon smrti, uništenje postojećeg sveta i dolazak spasitelja, mesije, univerzalnu pravdu. Kada smo kod zmajeva, kojih ima u ama baš svim legendama sveta, naučnici kreacionisti sve više iznose dokaze o tome da je Zemlja mlada planeta, i da su ljudi i dinosauri savremenici, ali su dinosauri živeli do potopa, a posle potopa, zbog promene klime, oni su, kao hladnokrvna bića velikih proporcija izumrli, bar oni koji su preživeli potop, malobrojni kopneni i vodeni gmizavci. Valdemar Julsrud (Waldemar Julsrud) je bio obrazovani i dobro stojeći Nemac koji se na prelasku 19. u 20. vek doselio u Meksiko. U sunčano julsko jutro 1944. jahao je obroncima planine El Toro kad je iznenada spazio kamenje i keramičke predmete koji su virili iz tla. Julsrud je sjahao i iskopao nekoliko komada. Odmah je shvatio da ti keramički predmeti ne nalikuju ničemu što je video. Kad je kod Čupikauroa (Chupicauro) otkrio nekoliko fragmenata keramike, Julsrud je unajmio ljude da iskopaju ostalo. Otkriće je privuklo pažnju arheologa iz celog sveta, koji su nalaz isprva pogrešno identifikovali kao kulturu Taraskan, ali su kasnije shvatili da se radi o potpuno novoj indijanskoj kulturi koja je postojala od oko 500. g p.n.ere do 500 n.ere ili od 800. g p.n.ere do 200. n.ere, skoro hiljadu godina pre taraskanske kulture, a dobila je ime Čupikauro (Chupicauro). Predmeti koje je sad držao u ruci bitno su se razlikovali od bilo koje indijanske kulture. Oblikovane u različitim bojama gline, tu su bile figure koje su predstavljale dinosauruse, različite rase i narode - Eskime, azijate, afrikance, bradate kavkažane, Mongole, Polinežane – i predmete koji su pokazivali kulturne veze s Egipćanima, Sumeranima i drugima. Predmeti su bili izrađeni od gline i kamena, različitih veličina, od tek nekoliko centimetara do onih visokih skoro metar, kao i figura dinosaura dugih 120-150 cm. U toj zbirci od preko 30 000 predmeta ni jedan nije bio duplikat. Svaki glineni predmet bio je napravljen individualno, bez kalupa, vešto oblikovan u skulpturu i pažljivo ukrašen. Bila je to kolekcija jedinstvena po svojoj veličini, ali ono fantastično tek sledilo; sadržavala je stotine figura dinosaurusa koje su verno predstavljale velik broj vrsta. Naravno, bilo je polemike oko ovog otkrića, a zvanična nauka ih nije priznavala kao originalne. One su ostale da stoje u daleko od javnosti. Predmeti su umotani u papir i ne preterano brižno ostavljeni u kartonske kutije. Zaključani su u skladištu i uglavnom nedostupni. Ne potpuno za one uporne, kao što su to 1999. potvrdili dr. Denis Svift (Dennis Swift) i dr. Don R. Paton (Don R. Patton), kojima je trebalo nekoliko dana pregovora s gradonačelnikom, ministarstvom turizma i kustosem akambarskog muzeja kako bi dobili dozvole da vide deo zbirke. U šest sati pregledali su sadržaj 14 kutija, razmotali i slikali preko 800 figura, od čega je 75 predstavljalo dinosauruse, ponegde i u društvu ljudi. Zvanična, evolicionistička nauka nastoji da ove dolaze sakrije od javnosti, a ne postoji ni interesovanje katoličke crkve koja je uticajna u Meksiku da se ova otkrića obelodane, jer bi to dokazalo Biblijsku opciju stvaranja, što dokazuje koliko je katoličkoj crkvi stalo do toga da ljudi upoznaju istinu o stvaranju. U posed fotografija ovih figura su došli kreacionisti iz Centra za kreacionističke studije sa sedištem u san Dijegu i ogrankom u Beogradu na čelu sa dr. Miroljubom Petrovićem, što dokazuje da se ne radi o izmišljotini.
23
Legende o zmajevima dobijaju potvrdu. Ljudi i dinosaurusi su obitavali zajedno. U Markahuasiju, gradu koji postoji još mnogo pre civilizacije Inka u Andima, (1000. godina p. n. e.) neke skulpture predstavljaju ljude četiri rase,kao i životinje koje po tvrdnji zvanične nauke nikada nisu živele na tlu Amerike. Natpisi na stenama su vidljivi samo u pojedinim delovima dana kada pod određenim uglom padne sunčev zrak na određeni natpis. Megaliti u Markahuasiju su prava zagonetka, oni su ogromni, nisu mogli tu biti dovučeni ljudskom snagom ni životinjskom vučom Veći su samo kameni blokovi u Baalbeku u Libanu. Mumije u obližnjem Parakasu su balzamovane isto onako kao što je to činjeno u Egiptu. Piramide u Čičen-Ici (Meksiko) su slične onima u Egiptu i sumerskim ziguratima. Jedan hrišćanski propovednik ih je nazvao “kopijama vavilonske kule, koja je takođe trebala da bude ogromna piramida. Sve ovo dokazuje da su Biblijski izveštaji tačni: prvo je došlo do raseljavanja već civilizovanih naroda, čiji su očevi, svedoci potopa Sim, Ham i Jafet još bili živi, pa je bila “živa” i priča o skoro prošlom potopu. Onda dolazi do osnivanja prvih država i kultura, od kojih su mnoge bile uspomena na “prapostojbinu” Sumer i njegove gradove. Pogledajmo piramide, svuda ih je bilo osim u Australiji. Piramide su posebna priča. Njih odlikuje neverovatna preciznost za antička vremena, koju zvanična gometrija objašnjava ali niko ne zna kako su drevni graditelji to znali. Kako su antički graditelji uspeli da upoznaju matematiku i geometriju, koja se i danas naziva “Zlatna geometrija”., i po čijim principima i danas podižu verske objekte, katedrale, hramove, obeliske, zavezne krstove, i između ostalog i hram Sv. Save u Beogradu je podignut po tim principima. Dinosaurusi su takođe Božja stvorenja, i nauka danas nagađa kako su oni živeli, šta su jeli i kakav je bio lanac ishrane, i tu postoji mnogo manipulacije. Eminentni naučnik dr Miroljub Petrović direktor Centra za prirodnjačke studije, navodi da u naše vreme živi samo 1 % živih bića koja su živela pre potopa, zajedno sa ljudima, dokazujući tu tvrdnju na osnovu pronađenih fosila biljaka i životinja. Ostatak kolektivnog sećanja na dinosauruse su legende o zmajevima i aždajama, iako danas neki, poput Dejvida Ajka te legende povezuju sa tobožnjom reptilskom vanzemaljskom rasom koja je u davna vremena naselila zemlju, i skrivena u ljudskim telima političara i aristokrata vlada planetom. Moćna vanzemaljska kultura koja poznaje dimenzije, astralna putovanja, neverovatnu tehnologiju je po Dejvidu Ajku došla na Zemlju i krije se od ljudi pokušavajući da zavlada planetom. Smešno g. Ajk. Zamislite da se mesari zavuku u svinje i žive sa svinjama, u svinjskim telima da bi zavladali svinjcem?? Smešno g. Ajk. 24
Piramida El Kastiljo u Čičen Ici u Meksiku, ili Kukulkanova piramida. Piramida u Meksiku, u Čičen Ici je fascinantna. Na četvrtastoj osnovi se nalazi perfektno simetrični dizajn kalendara Maja. Svaka od četiri strane piramide ima 91 stepenicu, ukupno 364 plus platforma na vrhu, što simbolizuje broj dana po sunčanom kalendaru. Svakako najpoznatiji fenomen vezan za ovu piramidu se dešava dva puta godišnje. Na prolećnu i jesenju ravnodnevnicu (21. 03 i 21. 09). Sa početkom zalaska sunca na severnim stepenicama se stvara senka ispod terasa koja u kombinaciji sa sedam svetlosnih trouglova liči na zmiju. Na dnu stepenica je isklesana glava tako da je iluzija kompletna. U proleće se serpent spušta prema zemlji, a u jesen se penje ka nebu. Ovaj fenomen svake godine privuče 25 000 turista. Kako su to Maje znale – niko nema pojma. Markahuasi privlači pažnju ljudi željnih senzacionalizma, tajanstvenog, ezoteriste i okultiste. Takođe se i mnogo pominju bliski susreti sa NLO i stanovnici obližnjeg grada San Pedro de Casta gledaju na NLO kao na nešto sasvim normalno. Na pitanje da li veruju u NLo se čude, i kažu da je to kao da ste ih pitali da li veruju u postojanje krave. To su sasvim normalne pojave. Sam plato Markahuasi ima ruševine pet gradova, a megaliti u nekima su teški i hiljadu tona, a sculpture su najčudnije jer predstavljaju ljudske rase i životinje koje ne žive niti su živele na tlu Južne Amerike. Markahuasijem su se bavili i bave se okultisti, koji su pisali knjige, zanimljive milionima čitalaca. Najpoznatiji je Danijel Ruzo (1900 – 1993), mason 33 stepena, rođen u obližnjoj Limi. Inače, najmonumentalniji spomenik u Markahuasiju je Peka Gaska, osamdeset metara visoka ljudska glava, tj glava sa nekoliko lica, četiru rase, zbog čega ju je Ruzo nazvao Spomenik čovečanstva (slika dole). Džordž Hant Vilijamson (George Hunt Williamson) još jedan okultista je popularizovao Markahuasi na engleskom govornom području u poglavlju svoje knjige iz 1959 “Putevi na nebu” (road in the sky). Vilijamson je, na temekju svojih viđenja samog Markahuasija i intervjuisanja masona danijela ruzoa, zaključio da Markahuasi itekako ima veze sa NLO posetama u pradavna vremena i danas, dovodeći ga u vezu sa pradavnim stanovnicima zemlje, divovima, bogovima sa zvezda (pravo učenje Novog Doba). Pomenuta knjiga govori o vanzemaljskim posetama od drevnog do modernih vremena, sa spekulacijama o budućnosti kao zajedništva ljudi i vanzemaljaca (što je cilj okultista, jer okultisti i Novo Doba imaju iste ciljeve). Za Vilijamsona Markahuasi je “Sveta šuma” u kamenju gde su bogovi, vanzemaljci, prelazna forma između vanzemaljaca i ljudi, o čemu govori i Sičin u “12 planeti” sa običnim ljudima u suživotu, što je ispunjenje planova za budućnost. Vilijamson tvrdi da su Naska linije, o kojima ćemo govoriti nastale kao smernice za sletanje vanzemaljskih letelica, mada je neobično spojiti prašnjave crteže sa vanzemaljskom tehnologijom. Kkao bi danas izgledalo da se na aerodromima Hitrou u Londonu ili Kenedi u Njujorku umesto slektričnih i elektronslih aparata nalaze samo prašnjavi crteži i linije koje usmeravaju avione? I pored toga, videćemo da je Naska fascinantna.
25
Stena u Markahuasiju Na tlu Amerike su ostali tragovi koji nisu svojstveni prihvatljivom tumačenju istorije. Nauka se ili ne bavi njima, ili ih na brzinu “spakuje” u neku poznatu istorijsku epizodu. U udžbenicima istorije se ove istorijsko – arheološke pojave neće naći ili će ih “prošetati” kroz neku od poznatih kultura. Neki ih pripisuju prirodi ili poznatim kulturama, samo se broj robova koji su radili na tim građevinama povećava. Svako ko malo razmišlja će lako doći do zaključka da gola ljudska sila nije bila kadra da napravi te građevine, kao ni da im odredi tako precizne dimenzije, kao što je slučaj sa američkim piramidama, koje su, kao i egipatske, čudo i za savremene arhitekte i matematičare. Ipak, nije dobro što se zvanična nauka jako malo bavi ovim mestima, jer na njeno mesto „uskaču“ ljudi kojima je cilj da tim mestima određuju isključivo vanzemaljsko poreklo ili okultno značenje. Značenje imena grada Tiahuanako doslovno, na jeziku Ajmara, znači “grad umirućeg meseca.” Time se još jednom utvrdilo sećanje na vreme kada su taj grad i njegova civilizacija izumrli posredstvom jednog od dva Meseca koji je zamro i nestao na nebu. Kako do danas nije utvrdjena starost ovog fantomskog grada, opstaje tvrdnja da je to najstariji grad na svetu, rođen još u noći čovečanstva. Otud nije slučajno što baš u njegovoj blizini živi navodno najstariji narod na svetu, poznat pod imenom Urukehu (Urukhehu - drevni Uri sa jezera Titikake), čije legende takodje potvrđuju predanje o vremenu kada “mesec nije bio na nebu” i kada su megalitski grad Tihuanako izgradila gorostasna Variruna bića, “graditelji golemih gradova.” Kada su tu došle drevne Inke, taj je grad bio uveliko u ruševinama. Tako niko od okolnih drevnih naroda nije znao poreklo i starost ovog zagonetnog grada, oko kojeg su nastale najkontroverznije hipoteze i napisane bezbrojne studije i knjige. Bio je to ogroman grad koji se prostirao na oko 200 kvadratnih kilometara i od čijih je klesanih monolita i kamenja do danas izgrađena gotovo čitava Lima. Tihuanako još uvek izaziva strahopoštovanje svojom veličinom i razmerama kiklopskih blokova kamenja.Tu su pronađene čuvene Kapije Sunca i Meseca, sa zagonetnim prikazima likova i bogova sa četiri prsta. Tako je na kapiji Sunca (Kolasaya) nadjen i dešifrovan drevni kalendar koji se sastojao od 260 dana, što upućuje na činjenicu da je godina nekada bila kraća nego danas. Ovo međutim znači još nešto: tad je životni vek ljudskih bića bio tri puta duži, čime su objašnjive one zagonetne dugovečnosti o kojim pričaju predanja mnogih naroda. Na pomenutoj Kapiji Sunca dešifrovan je binomski kalendar, što čini jedan od najtežih presedana u istoriji arheologije. Naime, narod koji je izradio takav kalendar, nije ga mogao izgraditi bez odgovarajućih optičkih instrumenata, što znači da su ta bića 26
još u vremenu vurma, kada je naš predak išao u čoporima, razvili matematiku i astronomiju, što je fenomen do danas neobjašnjen! Sam se Tihuanako sastojao od zapravo dva grada: Akapame i Pumapunktue i neobičan je stoga što, baš u tim krajevima, zemljotresi haraju i uništavaju konvencionalne gradjevine savremenog inženjeringa. Medjutim, Tihuanako se nije pomerio sa mesta, što čini poseban fenomen za seizmatiku, i uošte za arhitekturu.Sa druge strane, lukovi bez svodova u Tihuanaku, kakve ne srećemo nigde na zemlji, ukazuju na sistem jednog neverovatno složenog sveta, čiji su neimari izgradili ovaj grad bez ijednog eksera. Tiahuanako se dovodi u vezu sa divovima, koji su u pradavna vremena vladali zemljom, navodno, priča koja je doživela bum poslednjih godina, kada se navodno otkrivaju grobovi divovskih ljudi, koje evolucija krije. Divovi koje su Deniken, Sičin i slični autori povezali sa došljacima iz svemira se pominju u svim mitologijama sveta kao Anunakiji, Nefilimi , grčki Titani, narod Pueblosa ih je zvao Mitmacima, Hindusi Asurima, Menahinima, Dakinima, Lemurima. Divovi se povezuju i sa ogromnim gradom Tiahuanakom. Tako po čuvenom glaciologu i kosmografu iz 19. veka, Austrijancu Hansu Hoerbigeru u njegovom delu “Glacijalna Kosmogonija”, rasa divova ili nadljudskih bića vladala je pre 300.000 godina. Po njegovim rečima, reč je o civilizaciji megalitskog carstva, čije je središte kulture nastalo u Tihuanaku pre nekih 288.000 godina, a koju je kasnije uništila jedna džinovska kataklizma, izazvana velikim geološkim krizama i poremećajima Zemljinih polova. Po tom pitanju Tihuanako je izgradjen još u diluvijalnom vremenu glacijalnih epoha, što su, po njemu, potvrdili i neočekivani nalazi. Tiahuanako on dovodi u vezu sa divovima, a divove u vezu sa ostalim megalitskim i ogromnom građevinama – Olantajambo u Andima, Baalbek u Palestini, Stonhendž u Engleskoj, Rapa Nui na Uskršnjim ostrvima, egipatskom Velikom piramidom, koja je pored svega najveće čudo antike. Još 1985. godine, Japanac Kikačiro Aratake je roneći stotinak metara od ostrva Jonaguni, na dubini od 25 metara, ugledao ogromnu piramidu. Piramida na dnu mora, bilo je to nešto nezamislivo i senzacionalno.Od tada, više puta je pokušavano da se utvrdi da li je to delo prirode ili veštačka tvorevina nastala ljudskom rukom. Tek 2000. godine mesto je proglašeno arheološkim lokalitetom, a rukovodstvo nad istraživanjima preuzeo je Masaki Kimura, koji je tada bio docent okeanografije na univerzitetu u Rjukju. Istraživanja su potvrdila da se radi o građevini dugačkoj oko 200 metara, širokoj 150 i visokoj 20 metara.Postoje rukom klesana stepeništa, ispod temelja nalazi se nakadašnji sistem za drenažu, a nađena je i glava koja je vrlo slična sa glavama sa Uskršnjih ostrva. Veoma važan nalaz su znaci isklesani u kamenu. Bilo je više nego očigledno, da su kameni blokovi ostaci civilizacije koja je postojala davno pre zvaničnih naučnih tvrdnji i da je civilizacija koja ih je gradila raspolagala sa vrlo naprednom tehnologijom.To su fino obrađeni kameni blokovi koji formiraju bočnu stranu piramide sa hramom na vrhu. U jesen 1995. godine, pronađene su još tri lokacije sa podvodnim građevinama, hramovima, trgovima, stepenicama, putevima, stiliziranim likovima morskih životinja.Između 1995. i 2005. godine pronađeno je još osam novih podvodnih nalazišta na potezu između Japana i Tajvana, čije su proporcije nezamislive za ljude antičkih vremena. Objašnjenja, bar zvaničnog – nema.
Naska u Peruu: Ima li objasnjenja?
27
Na severu države Peru (Lat. Amerika) se nalazi splet trasa, koje potsećaju na piste za sletanje aviona, a oko njih su iscrtani likovi pojedinih nepostojećih mitoloških bića a i postojećih životinja, koja su u promeru i do dve stotine metara, i koja su, kao i “piste” jasno vidljiva samo iz vazduha. Kako su “crtane,” ako su vidljive samo iz vazduha? Godine 1982 je Eduard Heran otkrio najinteresantniju sliku u Naski – “astronauta” dužine 32 metra. Naska linije otkrivene su pre više od 60 godina, a čine ih geometrijske figure 70 životinja i biljaka koje se jedino mogu videti iz vazduha. Američki naučnik Pol Kosok (Paul Kossok), koji ih je slučajno otkrio, od samog početka je zagovarao hipotezu da se radi o velikoj “knjizi astronomije.” Figure su iscrtane na jednostavan način: narod Naska je sa površine tla uklonio tamno kamenje, otkrivajući žućkasto zemljište, a sa strane je gomilao kamenje da bi sa velikom preciznošću napravio geoglife visoke između 10 i 30 centimetara. Od tih crteža, koje je Unesko svrstao u svetsku baštinu, najpoznatiji je prikaz majmuna, širine 135 metara, koji ima rep u obliku spirale. Drugi čuveni geoglifi su pauk, 46 metara dužine, (slika gore), kolibri (raspona krila od 66 metara), džinovska ptica dugačka 300, a široka 54 metra. Crteži su zaštićeni od erozije zbog izostanka vetra i kiše u tom području. Ova tvorevina je, iz aviona, i uočena prvi put, tokom dvadesetih godina XX veka. Ako nauka koju ceo svet zastupa kaže da pre 2-3 000 godina nije bilo aviona, čemu je onda ovo mesto služilo. Za jedne je to rebus, poruka iz prošlosti, za jedne mesto bogosluženja nekog naroda koji je tu davno živeo, a za neke, poput Denikena, aerodrom ili čak kosmodrom, mesto za sletanje letelica koje su stizale na Zemlju sa udaljenih planeta. Ipak, ni jedan deo ili olupina od letelice ne postoji, a ni ostatak radionice za popravku istih … Sa vrha skoro otkrivene piramide, nazvane Velika, arheolog pokazuje tačke na horizontu: tridesetak hramova prekrivenih peskom koji čekaju da budu otkopani kako bi konačno bila rešena misterija civilizacije koja je iscrtala ove čuvene Naska linije, tu, na jugu Perua. Posle 20-godišnjih istraživanja, tim koji predvodi Italijan Đuzepe Orefiči (Giussepe Oreficci) uspeo je da otkrije samo jedan deo najvećeg svetilišta od nepečene cigle, koji se prostire na 24 kvadratna kilometra. Najvišu tačku svetilišta čini piramida od 40 metara, sa sedam terasa. ”Velika piramida je najznačajnije zdanje među 34 piramidalna hrama koji su postojali u Kačuačiju, drevnom ceremonijalnom centru, oko 500 kilometara od peruanske prestonice Lime” kaže Orefiči. “Arheolozi su sada sigurni da je Kačuači bio politički, kulturni i religijski centar u kome su živeli ljudi koji su pre 2.500 godina napravili misteriozne Naska linije delo civilizacije koja je postojala pre Inka. Kačuači je bio zatvoreni centar za ceremonije, a Naska linije su predstavljale lokalitet pod vedrim nebom. Sveštenici su prelazili reku, obavljali obred i vraćali se” - rekao je Orefiči, koji predvodi tim arheologa i eksperata iz Švajcarske, Italije, Francuske i Perua. S vrha piramide vidi se reka Naska koja se spušta s Anda, prolazi kroz pustinju i ide sve do Tihog okeana. Iza dina počinje dolina tamnog kamenja u kojoj su iscrtani čuveni geoglifi (užljebljene linije), koje svake godine obiđu milioni turista. Velika piramida u Kačuačiju je treća po veličini u svetu, i neodoljivo podseća na sumerske zigurate, dok je sam Kačuači najveći grad od pečene cigle na svetu. Ove građevine su odličan materijal za sve one koji žele dokazati neku misteriju. Povezujući ove građevine sa onima u Egiptu i Iraku, kao i Meksiku žele da revidiraju zvaničnu istoriju, koja i jeste za reviziju ali ne na način kako to žele da urade senzacionalisti, iza kojih uglavnom stoji okultizam i antihrišćanstvo. Ako uzmemo biblijski izveštaj da je jedna ogromna kula nikla u Sumeru i da je građena samo oko 100 godina nakon potopa, kad je Noje još bio živ, a izveštaj kaže da je bio dugovečan, zaključićemo da su kasniji graditelji morali biti još uvek otporni i snažni ljudi. Biblija kaže da su ljudi iz tog vremena bili neuporedivo snažniji, otporniji i dugovečniji nego čovek 21. veka i da su mogli da se sele u bilo koji deo sveta, bilo kopnom ili brodovima. Ti su ljudi imali mnogo dece, velike porodice, živeli su neopterećenim životom u prirodi i od prirode, a ne poput današnjih ljudi koji ne mogu ništa da urade i nikuda da odu bez papira, viza, pravila, papirologije ili administrativnih prepreka, ili da nisu robovi sistema, kolotečine ili TVa. Drevni ljudi nisu bili posmatrači nego učesnici. Oni nisu gledali TV i tuđe živote. Današnji sistem guši čoveka, čovek je vremenom degradirao i oslabeo, ovisnik tehnologije i sistema koji mora da plati i vazduh koji diše, jede nezdravu hranu i uglavnom je užurban, pod stresom i nikada nema vremena. Ti drevni ljudi su imali bistriji um, jer kako drugačije razumeti mudrost učenjaka antike. Danas je mudrost dobro koristiti tehnička pomagala i dobro baratati novcem, biti poltron, a većina je zaglupljena i programirana. Zato je jako teško posmatrati ljude antike iz naše perspektive, a kvazi naučnici, ufolozi i senzacionalisti upravo to i rade.
28
Putokaz? Naska linije su trabale da budu putokazi, ili da predstavljaju sazvežđa i astrološke simbole, kako tvrdi Marija Rajhe (Maria Reiche) nemačka matematičarka. Po njoj je ovo najveća astronomska knjiga na svetu, ili “nebeski kalendar”. Ipak, iako je ova žena nastojala da diskredituje ljude koji su linije Naska povezivali sa vanzemaljcima, te teorije su doprle do većine domova na planeti. Crteži su putokaz, i oni imaju zadatak da usmere nekoga ili nešto ka određenim gradovima i lokalitetima. Jedna od nekoliko ranih napomena o linijama iz Naske pronadjena je u spisima Luisa de Monzona, magistratora španskih konkvistadora u kasnom 16 veku. Govoreći o tragovima nekakvih drevnih puteva, neobičnog kamenja i drugim arheološkim nalazima, de Menzon beleži kako su stari indijanci govorili o Virakočima, maloj grupi ljudi iz druge zemlje koji su prethodili Inkama. Indijanci koji su došli posle njih, slušali su mudre reči Virakoča, smatrajući ih svetima, žrecima, i izgradili su staze ka njima koje se i danas mogu videti. Samo, kome su trebale crtarije u pustinji dugačke i do 250 metara..i koga nije mrzelo da to pravi?
Trident u luci
29
Na obali mora se nalazi “crtež” od stotinjak metara koji su nazvali “Trident” nalik na trozubac, kod današnjeg grada Pisko (Pisco) . On pokazuje prema Naski, a ostale slikarije su putokazi ka “svetim” gradovima u okolini i jezeru Titikaka.
Izdužena lobanja, jedna od stotina koje su nađene u Kačuačiju
30
Saksahuaman. Blokovi su teški do 200 tona, sjajno uklopljeni. Grad je na visini od 3. 700 metara iznad mora. Ko je teglio ovo kamenje koje je tako uzidano da žilet ne može da se stavi unutra. Na granici Čilea i Perua su pronađene dve platforme koje su napravljene od 263 bloka isečenih u lavi, a svaki od njih je težak po deset tona. Nalaze se u podnožju vulkana Deskabezado Grande, na 3 200 metara nadmorske visine, i za njih lokalni Indijanci tvrde da su mesto sletanja “bleštućih bešumnih letećih stvari.” Indijanci koji tu žive su nepismeni i nemaju pri ruci literaturu Blumriha, Sičina i Denikena, niti su mogli da gledaju Lukasov “Rat zvezda”, jer ne znaju za televiziju. “Njihova jarka svetlost zaslepljuje” kažu oni, “dok sleću na mesto od kamenja koje su tu divovi postavili.” Blokovi se fantastično uklapaju, kao da su sečeni nožem ili makazama, i postavljeni su kao šahovska tabla. Tiahuanako, na granici Perua i Ekvadora, je grad koji je sagrađen od ogromnih kamenih blokova, i po tvrdnjama lokalnih indijanaca on postoji od pamtiveka. Po legendi Ajmara, koji su tu živeli pre Inka, to je najstariji grad na svetu, i sagradio ga je bog Virakoča (Beli džin). Po drugoj legendi su ga divovi podigli za jedan dan. Pominjali smo Virakoče, svete ljude, zbog kojih su, po svedočenju domorodaca, koje zapisao španski hroničar, i Nastale naska crtarije. Najčešća lokalna legenda pominje: “Davno, kada su na Zemlji živele samo životinje, nad obližnje jezero Titikaka je sleteo veliki blešteći predmet. Iz njega je izašla žena sa duguljastim licem i dugim ušima koju zovu 31
Orejona. Iz veze sa velikim tapirom ona je rodila nekoliko desetine dece od kojih su nastali ljudi, i onda se vratila na svoju zvezdu, Veneru. Većina kipova u Tiahuanaku, kao i oni na Uskršnjim ostrvima imaju dugačka lica i duguljaste uši.
Sunčana vrata u Tiahuanaku. Šta predstavlja humanoidno biće na dovratku? Blokovi od kamena ili vulkanske lave koji su sečeni “kao britvom” se savršeno uklapaju. Grad Tiahuanako je podignut na maltene nepristupačnom mestu, na visini od 3 600 metara, i tog grada u udžbenicima istorije Latinske Amerike ili uopšte nema ili je on jednostavno “ostatak poznatih civilizacija koje su tu postojale pre Kolumba.” Kako su blokovi sečeni i kako dovučeni gore, to zvanična nauka nikada nije pokušala da objasni, osim “prisilnim radom stotina hiljada robova” a toliko robova je mogao da priušti samo Rim i eventualno Egipat ili Seleukidsko carstvo, kao i kasnija carstva Indije i Kine. Ti narodi nisu znali ni za gvožđe ni za točak. Građevina koja je poznata kao “Kapija Sunca” koja vodi u Tiahuanako je građena kao za divove. Blokovi su teški od 100 do 600 tona i ivice su im oštre. Nijedna građevina u Tiahuanaku ne odgovara da bi današnji čovek sa svojim mizernim stasom tu mogao da živi. Bio bi sićušan. Isti slučaj je i sa gradovima Kusko i Olantajambo, i još nekim zabačenim zaostavštinama po vrletima Perua, Bolivije, Kolumbije i Ekvadora. Na reljefima koji se mogu naći po zidovima ovih zdanja su zapanjujući podaci čak i za današnju nauku. Isti slučaj je i sa predanjima. Otkuda znanje Venerine godine, Mesečeve godine (sa greškom od 0,4 sekunde), zakrivljenost Zemljine ose itd. Za sada se samo zna da su Maje imale ovakva i druga znanja, a Maje nisu ostavili baš toliko zapanjujućih tragova kao njihova braća sa južnog dela Anda. Iako je mnogo toga uništeno posle dolaska Španaca i katoličkih misionara, koji su te zaostavštine smatrali za delo đavola, mnogo toga je ostalo da zbunjuje arheologe. Otkuda ovakve pojave u relativno retko naseljenoj Latinskoj Americi i zašto baš tamo, odgovor ćemo pokušati da pronađemo kasnije. Nijedno ostrvo na svetu nije toliko usamljeno kao što je Uskršnje ostrvo, sa glavnim gradom Hanga Ro. Smešteno je u beskrajnom Pacifiku, nasuprot Čileanske obale koje je “otkrio” Holanđanin Jakob Rogeven (Jacob Roggeveen), 6. aprila 1722, i nazvao “Paasch-Eyland” ili Uskršnje Ostrvo. Originalno ime mu je Te Pito - o te Henua, tj. Pupak Sveta, i Mata ki te Rangi - Oči Koje Posmatraju Nebo. Prvi ostrvski susedi nalaze se na ostrvu Pitkern 2075 kilometara zapadno, a Čile je udaljen 3 600 km. Zbog toga se na Uskrsnje ostrvo retko 32
dolazi brodom, a avioni na jedinoj avionskoj linij iz Santijaga (Čile) poleću samo dva puta nedeljno. U njima je teško dobiti mesto i karte se neretko rezervišu i godinu dana unapred. Pored karakteristične usamljenosti, Uskrsnje ostrvo krije i tajne. O njegovoj prastaroj zagonetnoj proslosti gotovo se nista ne zna, i nagađa se. Ko je i zašto na ovom usamljenom i izolovanom, skoro najizolovanijem mestu planete, usred okeana pravio statue i ređao ih po ostrvu?
Tiahuanako: šta znači ova predstava i koga predstavlja Ovo stvorenje ima četiri prsta i glavu nalik na TV prijemnik
Naska “astronaut” kako su ga nazvali, dužine 32 metra Zna se da je na ostrvu živeo narod sa svojim jezikom i kulturom. Vekovima su ostrvljani na posebnim daščicama strpljivo beležili hronike svog vremena, ali su katolički misionari, proglašavajući ih “đavoljim delom”, sve uništili i spalili, namecuci svoja verovanja. Tako su završila svedočanstva iz istorije najmisterioznijeg ostrva na svetu. Uskršnje ostvo (Rapa Nui ili “Veliki Rapa“). Rapa Nui nije izvorno ime ostrva. Njega su doneli radnici sa ostrva Rapa Iti (ostrva Austral, Francuska Polinezija). Izvorno ime je Te pito o te henua (Pupak sveta), ali i ovo ime izgleda potiče sa ostrva Markiz. Kad su došli Evropljani 1722. stanovništvo je bilo u velikom opadanju zbog prenaseljenosti, uništenja šuma i drugih prirodnih resursa. 33
Početkom XVIII veka ljudska mašta je nepoznatom „Južnom kontinentu” pripisivala raznovrsna blaga i čudesa, a u potragu za nepoznatim dao se i holandski admiral Jakob Rogeven (Jacob Roggeveen). Oko 27° južne paralele, 3600 km zapadno od najbliže obale Južne Amerike, 2700 km istočno od najbližeg polinezijskog ostrva, Pepete, slučajno su ugledali malo usamljeno ostrvo. Kroz durbin su na obali ugledali gigantske zidine, iznad kojih su stajale glave nekakvih divova s ogromnim kacigama. Misleći da su to vojnička utvrđenja nekih kiklopskih stvorenja, Rogeven je preduzeo sve mere opreza i sutradan ujutru se iskrcao sa svojom posadom. Tu su ih dočekala nova iznenađenja. Među ogromnim kamenim terasama koje su se okomito spuštale u more, iznad kojih su, poput kamenih čuvara, stajale gigantske statue s ogromnim crvenim kacigama, ugledali su ljude normalnog rasta. Videli su kako pri izlazećem suncu u nekom ceremonijalnom položaju pale vatre ispred statua. Predeo oko pobožnih urođenika i kamenih likova sastojao se od uređenih plantaža krompira i banana. Iznad njih su se uzdizali zeleni obronci ugašenih vulkana, čiji su mrtvi krateri davali jedinu pitku vodu na ostrvu. Rogeven o tom susretu ovako piše:” Silno smo se začudili ugledavši one statue. Nismo mogli da shvatimo kako je bilo moguće da su ljudi bez konopca i bez skela mogli da takve statue usprave.” Zahvaljujući jednom od njegovih vojnika, Karlu F. Behrensu, koji je kasnije objavio čak dve knjige o svojim doživljajima na Pacifiku, imamo prva svedočanstva o staroj ostrvskoj kulturi koja do danas važi za najveću zagonetku etnologije. Prema njegovom opisu, ostrvljani su bili svetloputi, živahni i prijatni ljudi, nimalo ratoborni, više bojažljivi. Kako i ne bi bili bojažljivi, zaključuje Behrens, kad je Rogeven, uplašen njihovim velikim zanimanjem za došljake i brojnošću, naredio vojsci da pucaju prema njima ne bi li ih rasterao. Ostrvljani pak, piše dalje Behrens, uopšte nisu imali oružja jer oni su se sasvim pouzdali u svoje idole. Najzanimljiviji deo njegove knjige “Putovanje kroz južne zemlje i oko sveta” je poglavlje koje govori o tim idolima: Bilo ih je vrlo mnogo uspravljenih na obali. Ljudi su pred njima padali na kolena i molili im se. Te statue su bile isklesane od kamena i imale su oblik čoveka dugih ušiju, s krunom na glavi. Sve je bilo izrađeno vrlo umetnički, čemu smo se veoma čudili. Kamene statue ostrvljani su nazivali Ahu i Moai, a šta predstavljaju, kada su i zašto nastale, to nisu znali ili nisu hteli da im objasne.
Kamene statue sa Uskršnjih ostrva Behrensove i Rogevenove doživljaje čini dodatno zanimljivim činjenica da su nezavisno jedan od drugog zapisali kako su videli i „bradate divove” s kojima nisu uspeli da stupe u dodir. Nakon što su obišli ostrvo i ustanovili kako nema ni strateške ni ekonomske važnosti, što je za Rogevenovu misiju bilo jedino važno, ucrtao ga je u svoju kartu i otplovio. Budući da su se na ostrvo iskrcali na sam Uskrs 1722. g., Rogeven mu je dao današnji naziv „Uskršnje ostrvo”. Međutim, kako tom otkriću, osim Behrensa, niko nije pridavao posebnu važnost, ostrvo je do daljnjeg ostalo zaštićeno u svojoj osami. Prošlo je skoro pedeset godina kada je 1770. g. ostrvo ponovo otkrio moreplovac Filip Gonzales. O tome svedoči ugovor o pripajanju španskom kraljevstvu koji je potpisao tadašnji vladar ostrva Te-Pito-o-teHenua, i to znacima sličnim hijeroglifima. Nakon njegovog povratka saznalo se za postojanje tajanstvenog „Pupka sveta”. Šta je Gonzales tamo radio, da li je nakon njega bilo još posetilaca, i s kakvim namerama, za sada je nepoznato. Četiri godine kasnije, 1774. g., kapetan Džejms Kuk (James Cook) u svojoj naučnoj ekspediciji svedoči o oborenim statuama i tragovima rata. Kukova ekspedicija nije mogla da objasni kako je na 34
tako zabačenom i kamenitom ostrvu bez drveća mogla da nastane neka kultura. Ovde nema sigurnog sidrišta, nema drva za ogrev, nema sveže vode i čini se da je zemlja neplodna. Oni su prvi počeli da mere ogromne kamene statue i izrađuju prve crteže. Nadalje, Kuk beleži kako tadašnji stanovnici statuama nisu pridavali posebnu pažnju, a njegova ekspedicija bila je poslednja koja govori o uspravnim statuama na ostrvu. Arheolozi smatraju da je do rušenja statua došlo zbog građanskog rata na ostrvu. Povremeni posetioci svedoče da je vremenom sve više tih tajanstvenih kamenih statua bilo srušeno, tako da 1840. g. više nije bilo ni jedne uspravne. Bilo kako bilo, s obzirom da tragovi prvih razaranja potiču iz vremena nakon otkrića ostrva, susret starog i novog vremena nije slavno započeo. Ruski istraživač Južnog mora, Kocebu (Kotzebue), beleži jedan nemili događaj iz 1804. g. Naime, u vodama oko ostrva pojavili su se američki lovci na tuljane koji su se, u nedostatku radne snage, dosetili kako bi na ostrvu mogli da pribave robove. Borba je bila krvava jer su se hrabri ostrvljani, iako goloruki, neustrašivo branili. Samo zahvaljujući nadmoći strašnog evropskog oružja uspeli su da uhvate dvanaest muškaraca i deset žena. Međutim, na otvorenom moru svi su skočili u vodu. Više su voleli da umru nego da žive tako poniženi. Kapetan broda je ogorčeno pokušao da ih vrati, ali kako bi im se koji čamac približio, ostrvljani bi zaronili, a more bi ih zakrililo.
Idoli ostrva
sa Uskršnjih
Poslednji udarac ostrvska kultura je primila 1862. g., kada su, uz silna razaranja, lovci na robove, odvukli više od hiljadu ostrvljana, uglavnom muškaraca (a među njima i vladara, plemiće i sveštenike), u Peru, gde su ih koristili kao tegleće životinje i kopače guana. Nakon godinu dana, samo petnaest ih je preživelo, ali su i oni bili zaraženi crnim boginjama. Da tragedija bude veća, nemilosrdni robovlasnici su ih tako bolesne vratili na TePito-o-te-Henua, što je uzrokovalo pomor velikog dela stanovništva ostrva. Godinu dana kasnije, dolazak hrišćanskih misionara dočekalo je samo šestotinak potpuno zaplašenih i demoralizovanih starosedelaca. Misionare je najviše začudila veština čitanja preostalih ostrvskih sveštenika, jer ni na jednom drugom polinezijskom ostrvu pismo nije bilo poznato. Tekstovi su bili zapisani na hiljadama drvenih ploča. Nazivali su ih kohau-rongo-rongo, što znači „drvo koje govori”, ili „drvo pesama za recitovanje”, i odnosili su se prema njima s posebnim poštovanjem. Nakon toga usledilo je uništavanje najvrednijih svedočanstava o „Pupku sveta”. Nemački istoričar Herbert Vendt (Herbert Wendt) u svojoj knjizi “Počelo je u Vavilonu” o tome piše: “Misterija Uskršnjeg ostrva danas verovatno ne bi više bila tolika misterija da je misionar Judžin Ajrod (Eugene Eyraud), pored svoje marljivosti u preobraćanju pagana, pokazao makar malo smisla za istraživanja. Tada su preostali sveštenici još umeli da čitaju rongo-rongo ploče. Sigurno je da se njihov sadržaj sastojao od starijih predanja koja bi stručnjacima mogla da odaju tajnu izgubljene kulture, tajnu kamenih spomenika, a možda čak i polinezijskog naseljavanja po moru (… )Niko ne bi pisao bezbrojne knjige, … niti bi se vodile bezbrojne rasprave o nastanku ove kulture, da brat Ajrod, kao i njegovi španski prethodnici koji su spalili knjige Maja, kipue (Quipu – uzice sa čvorovima), pismo Inka i drugu „đavolju rabotu“, nije bio fanatik.” Ajrod nije sam spalio rongo-rongo ploče, nego je primorao preobraćene ostrvljane da ih bace u vatru. 35
Budući da je upravo grupa mauri-rongo-rongo sveštenika, vičnih pismu, morala da do poslednjeg pogine, u međuvremenu se veština pisanja izgubila. Dalje kidanje dragocenog lanca istorije i uništavanje svedočanstava ove jedinstvene kulture prestalo je 1880. godine, nakon pripajanja ostrva Republici Čile. Taj trenutak je doživelo samo dvestotinak ostrvljana, koji su se vremenom potpuno izmešali s doseljenicima s Tahitija i iz Čilea. U to doba poraslo je zanimanje za drevne civilizacije koje do danas ne prestaju da privlače pažnju celog sveta. Među njih se ubraja i Uskršnje ostrvo. Sprovedeno je mnoštvo arheoloških i etnografskih istraživanja ne bi li se uspelo u, barem delimičnoj, rekonstrukciji njegove prošlosti. Međutim, što se više otkrivalo, bivalo je jasnije da se nit koja bi mogla da poveže sva ta otkrića neumoljivo gubi – previše toga je bilo uništeno. Tako ni jedna hronologija Uskršnjeg ostrva ne može da bude bilo šta drugo do skup predanja, pretpostavki i nagađanja. Iz arheoloških otkrića i etnografskih zabeležaka iz vremena prvih evropskih posetilaca sastavljena je hronologija događaja na ostrvu. I današnji stručnjaci govore o tri razdoblja. Prvo razdoblje karakterišu ostaci megalitskih građevina. Iz drugog razdoblja ostale su legende koje pričaju o tome kako su na ostrvu nekada u slozi živela dva različita naroda. Oni su došli u različito vreme, iz suprotnih smerova i govorili su različitim jezikom. Prvi je došao narod Hanau-eepe ili „Dugouhi”, predvođeni svojim kraljem Hoto-Matuaom. „Dugouhi” su pobegli iz jedne velike zemlje na istoku nakon poraza u ratu, što bi mogao biti Kon Tiki, odbegli bog – kralj Tiahuanaka, ili pak drugi vladar iz kasnijeg razdoblja. To su bili ljudi svetle puti i crvene kose. Doneli su kult čoveka-ptice, pismo, a nadahnuti zatečenim megalitima iz prvog razdoblja, počeli su da izrađuju svoje vlastite. Drugi narod, nazvan Hanau-momoke ili „Kratkouhi”, došao je kasnije i jedino će njegovi potomci doživeti pripajanje Čileu. „Kratkouhi” su preuzeli kulturu i religiju od „Dugouhih.” Treće razdoblje se poklapa s dolaskom Evropljana. U ovom razdoblju iz sasvim nepoznatih razloga dolazi do rata između „Dugouhih” i „Kratkouhih”, usled čega su prekinuti radovi na statuama i započelo je vreme u legendama zapamćeno kao huri-moai ili „vreme obaranja statua”. Taj sukob je potrajao negde do 1840. g., kada je srušena i poslednja statua, a „Dugouhi” su potpuno nestali, po priči koju je Toru Hejerdalu (Thor Heyerdal) norveškom istraživaču ispričao poglavica Atan. Godine 1955 je Tor Hejerdal sa ekipom naučnika došao na uskršnje ostrvo da istraži poreklo kipova Maoi, i za to je sebi dao šest meseci. Otkud šeširi na glavama nekih kipova, koje urođenici zobu “pukao” i još neke čudne okolnosti vezane za kipove. Hejerdal je, po pričama domorodaca, shvatio da na ostrvu žive potomci dve kategorije domorodaca – dugouhi (hnau eepe) i kratkouhi (hanau momoko). Prva je bila direktan potomak rase vođa, koja je predstavljena kipovima, koja je jedina primala “manu”- natprirodne sposobnosti vezane za kipove. Kipovi su, ustvari, predstavljali kraljeve iz klana “Dugouhih” koji su vladali, dok su “kratkouhi” bili robovi koji su radili na pravljenju kipova i čišćenju ostrva od kamenja da bi se dobila obradiva zemlja. Kipove su pravili od vulkanskog kamena koji su “omekšavali” kvašenjem. Na kraju je izbio rat, pobuna “kratkouhih” robova, koji je preživeo i čovek čiji je potomak bio poglavica Atan, koji je hejerdalu ispričao ovu priču. Tora Hejerdala je zanimalo odakle su došli “dugouhi” koji su bili belci sa crvenom kosom. U legendama Južne Amerike se sreću beli bradati ljudi, plamene kose, kakav je bio Kuetzalkoatl kod Peruanaca, a Francisko Pizaro je primetio da su vladari Inka bili svetliji i viši od podanika, koji su ih zvali “Virakoča”, tvrdeći da pripadaju božanskoj rasi. To je ona priča o dolasku Feničana na tlo Amerike, koji su, kao nadmoćni, nametnuli svoju vlast domorocima. Toru Hejerdalu je na pamet pala ideja da je ova manjinska zajednica koja je vladala na Uskršnjem ostrvu ostatak naroda drevne civilizacije Mu. Postoji previše teorija o poreklu tih stanovnika, i bezbroj neuverljivih odgovora. Ipak, najnovija teorija koju su postavili američki naučnici, govori o njihovoj neverovatnoj sličnosti sa likovima sa statua, pronađenih u ruševinama najstarijeg južnoameričkog grada Tiahuanaka. Ovaj grad na Andima, nalazi se u blizini legendarnog jezera Titikaka, u samom graničnom području Perua i Bolivije, poznat je po čuvenoj Kapiji Sunca, najvrednijoj arheološkoj zaostavštini cije šifre i kodove nauka još uvek nije uspela da dešifruje. Istorija Tiahuanaka zadire u najdublje vrtloge vremene a puni sjaj doživio je pre skoro tri hiljade godina. Njegovi hramovi, popločani trgovi i veličanstveni kameni kipovi, svedoče o visoko razvijenoj kulturi čiji su pripadnici oko 1100. godine (n. ere) iznenada napustili sve što su do tada gradili i nestali u nepoznatom pravcu. Prema drevnim legendama, tada vladajući bog-kralj Kon Tiki (kakva sličnost sa Sumerskim bogovma – vladarima) pretrpeo je u jednom ratu užasan poraz i posle toga se sa malobrojnom svitom preživelih povukao preko mora - možda na Uskršnje ostrvo? Lokalna legenda i kaže da je kralj Hotu Matu sa narodom došao, iskrcavši se na severnoj strani ostrva. Udaljenost – kako će se ispostaviti - nije mogla da bude razlog koji bi to onemogućio. Norveški istrazivac Tor Hejerdal je 1947. godine to i dokazao sa svojim splavom “Kon-Tiki”, napravljenim prema 36
drevnom uzoru. Prepuštajuci se pacifičkim vetrovima i morskim strujama, Hejerdal je sa peruanske obale uspeo stici do Polinezijskih ostrva. Ako je stvarno bilo tako, onda se realno moze zamisliti da su relativno primitivni i gostoprimljivi polinezijski ostrvljani kao bogove prihvatili begunce iz Tiahuanaka, koji su bili na visokom kulturnom nivou i koji su im podizali kamene spomenike nalik bogovima u koje su verovali. A ko su bili njihovi bogovi i odakle su poticali? Najstarije legende najčešće govore o zagonetnim misionarima što su stigli iz dalekih zvezdanih prostranstava donoseći narodima Pacifika i Južne i Srednje Amerike visoka znanja iz matematike, astronomije i graditeljstva. Znali su od davnina za točak i polugu, imali su linearno hijeroglifsko pismo pomenuto rongorongo, koje se čita s leva na desno i interesantan običaj izbora vladara, neku vrstu kulta Čoveka Ptice, gde bi svi koji se prijave, sposobni momci, mogli da učestvuju, plivajući do malog ostrvca Motu Nui da bi ukrali jaje morske laste Manu – Tare. Najsposobniji bi ukrao jaje, doneo ga nazad ( pod uslovom da ga ne pojedu ajkule ili ne padne sa stene) i sveštenik ga je proglašavao pobednikom koji bi imao za to predviđene počasti. Za senzacionaliste opet asocijacije na Feničane i pticu Feniks. Najupečatljiviji svedoci te civilizacije su kamene skulpture gigantskih razmera koje su uglavnom bile postavljene uz obalu, na posebno izgrađenim „zidinama”, i ličile su na kamene čuvare ostrva. Kamene zidine visoke nekoliko metara i dugačke do dvadesetak metara potiču iz najranijeg razdoblja ostrva. Drevni graditelji su ih podigli od velikih višeugaonih blokova od tvrdog bazalta i tako precizno spojili da između njih ne može da se provuče ni oštrica noža. Ovakav složeni oblik megalitske gradnje bio je poznat samo u drevnom Peruu. Njihova monumentalna arhitektura, kao i religija, bila je usko povezana s kretanjem Sunca tako da su te zidine služile kao žrtvenici u okviru kulta Sunca. Stoga su s velikom tačnošću bili orijentisani u odnosu na izlazak Sunca. U svrhu beleženja kretanja Sunca tokom godine, na vrhu vulkana Rano-Raraku izgradili su solarnu opservatoriju. Pored solarne opservatorije, podigli su znatan broj kamenih statua ljudskog oblika i iza svakog žrtvenika. Izrađivali su četiri različita tipa statua. Jedan je bio mali, plosnate glave bez tela, s ogromnim izbočenim očima. Drugi je imao oblik pravougaonog stuba na čijim je stranama u reljefu ocrtana ljudska figura. U treći tip spadale su zaobljene i realistične figure koje kleče sedeći na petama, s rukama na kolenima, pogleda uprtog u nebo. Četvrti, i poslednji tip predstavlja umanjeni prototip velikih spomenika iz kasnijeg razdoblja. Nakon izvesnog prekida, čiji uzrok nije poznat, javlja se jedna nova kultura. Vajari iz tog srednjeg perioda zapravo su proslavili Uskršnje ostrvo izradom i postavljanjem gigantskih statua. Arheolozi zaključuju da su te figure predstavljale njihove pretke, a postavljane su na visokim porodičnim grobnicama. Obožavanje predaka i pojava novog kulta čoveka-ptice, zamenili su ranije poštovanje Sunca civilizacije nazvane rapa Nui. Opservatorija je ostala zapuštena, a pored nje je izgrađen kompleks zgrada od kamena, napola ukopanih u zemlju, u kojima je poštovan kult čoveka-ptice. Lepo građeni megalitski žrtvenici iz ranijeg razdoblja bili su delimično ili potpuno razgrađeni, a stari obrađeni blokovi ugrađeni su u novi arhitektonski objekat koji su nazivali Ahu. Ahu je služio kao visoka platforma, visine četiri do pet i širine deset metara, na koju su postavljane statue, kako bi se videle izdaleka. Na neke Ahue nikada nije bilo postavljeno više od jedne do dve statue, većina je imala pet, ali neke su nosile i petnaest. U unutrašnjosti Ahua nalazila se prostorija koja je često imala oblik barke, a u kasnijem razdoblju služila je za smeštaj tela preminulih plemića, vladara i sveštenika. One više nisu bile orijentisane prema Suncu, nego su bile izvedene uporedno s obalom. Njihova izrada nije dostigla preciznost i finoću prethodnog razdoblja. Najveća pažnja je u to doba bila posvećena izradi statua. Statue su klesane uglavnom u kamenolomima kratera vulkana Rano-Raraku, dok im je “kaciga” izrađivana u deset kilometara udaljenom krateru drugog vulkana. Statue su na neki nama nedokučiv način raznošene po celom ostrvu. To je zahtevalo ogroman trud zbog veličina statua, a dodatna otežavajuća okolnost bila je i nepristupačnost obale, gde su već pre bili pripremljeni Ahui za njihovo postavljanje. Još je zagonetnije to što na ovom ostrvu nikada nije živelo mnogo stanovnika, pa se zagonetna praznina ne može popunjavati pričom o hiljadama radnika kao u Egiptu ili Rimu. Kad je gigantski čuvar, na isto tako nepoznat način, postavljen na visoki Ahu, stavljala mu se još i „kaciga” od crvenog kamena. Potom bi im udubljivali očne duplje i postavljali zenice od belog korala. Nakon „otvaranja” očiju, nisu više prestali da zure u nebo. Statue su izrađivali u različitim dimenzijama. Najmanja završena i uspravljena je imala 3,5 metra visine a najveća je bila visoka 12 metara (zajedno s kacigom, 14 metara). Ukupna težina statue i kacige morala je da iznosi preko 90 tona. Ali, za istraživače je dodatno iznenađenje bilo otkriće popularno nazvane „radionice divova” u krateru ugaslog vulkana Rano-Raraku. Tamo je ležalo više od stotinu pedeset napola završenih kamenih likova, delimično već isklesanih iz stene i svrstanih u dugačke vodoravne redove, jedan uz drugi. Među njima se nalazi najveći nedovršeni koji je visok 22 metra. Naokolo razbacan, ležao je različit alat: zašiljeni noževi od opsidijana, kamena dleta, alat za poliranje, kameni 37
transportni valjci. Ceo prizor ostavlja utisak da su vajari morali da odjednom ostave svoje napola gotove figure i da pobegnu. Zašto, ostaće njihova tajna. Pored građevina podignutih u religijske svrhe, pronađeni su i ostaci tri puta, uz čije su ivice nekada bile postavljene gorostasne statue. Na jugoistoku ostrva otkrivene su ruševine dugačkih kamenih kuća bez prozora koje najverovatnije potiču iz razdoblja obaranja statua. Sagrađene su iznad jama u zemlji. U unutrašnjosti kuća iskopane su različite figure od kamena, drvene statue bogova, figure s razvučenim ušnim resicama. Ove poslednje figurice predstavljaju „Dugouhe”. Prema ostrvskim legendama, rongo-rongo ploče potiču od samog Hotu Matue koji je doveo svoj narod u „Pupak sveta” i sa sobom doneo šezdesetsedam svetih „drva koja govore”. Za vreme poslednjeg vladara Ariki Ngaara, pre upada Peruanaca, sveštenici ne samo što su umeli da čitaju te ploče nego su imali i škole u kojima su mladi sveštenici učili da pišu. Sam vladar je navodno imao celu biblioteku s rongo-rongo pločama. Ove ploče su izrađivane iz naplavnog drveta koje je izbacilo more na obale ostrva i bile su različitih veličina i oblika. Najveća sačuvana dugačka je 90 cm, ali su postojali primerci dugi i do 2 metra. Iako ih je nekada na ostrvu bilo na hiljade, zahvaljujući misionarima uništene su sve osim dvadesetdve koje se danas čuvaju u svetskim muzejima u Londonu, Beču, Vašingtonu, Santiagu…Tor Hejerdal (Heyerdahl) je, međutim, tokom svojih istraživanja pronašao neke koje su do tada bile sakrivene. Očigledno su ih zadnji sveštenici, odgovorni za svete ploče, a predvidevši tragediju, sami sklanjali ili čak uništavali kako ne bi došle u nedostojne ruke. Kasnije je utvrđeno da su zapravo postojala dva pisma. Staro pismo su znali samo retki, izabrani pojedinci (vladar, plemići i sveštenici-pevači). Ploča ispisana takvim pismo nazivana je tongata-rongo-rongo i smatrala se tabuom. Pored tog pisma, postojalo je jedno manje tajno – demotski oblik prvog pisma – koje je služilo za pisanje hronika i „administrativnih akata”. Nazivali su ga tau, što znači godina i bilo je poznato ostatku naroda. Znanje o tongata-rongo-rongo pismu je nepovratno nestalo u rudnicima guana, dok je nekoliko preživelih ostrvljana i nakon spaljivanja ploča poznavalo tau. Tekstove su urezivali u drvene ploče pomoću opsidijana počevši iz gornjeg levog ugla ploče pa do kraja reda, onda bi ih okretali i nastavili na drugoj strani. Na taj način su urezani tekstovi opisivali pravilnu spiralu. Ploče su ispisane ne samo s obe strane, nego čak i po ivicama. Pojedini simboli imaju oblik konture, ali je celo pismo izrazito piktografskog karaktera. Na njemu su sasvim jasno vidljivi stilizovani likovi ljudi, životinja, biljaka, zvezda i svakodnevnih upotrebnih predmeta. Većina stručnjaka se slaže u tome da pojedini ideogrami ne predstavljaju slova, slogove ili reči, već samo skraćenice koje su sveštenicima trebalo da olakšaju recitovanje dugih svetih tekstova. Time su ih njihovi stvaraoci potpuno zaštitili, jer ako sadržaj ne znaju napamet, tekst ne mogu čitati ni oni koji poznaju pismo. Zbog toga je svaki dosadašnji pokušaj dešifrovanja bio neuspešan. Otkrićem starih predarijevskih kultura Mohendžo-daro i Harapa u dolini Inda i njihovog slikovnog pisma na glinenim pločicama, naučnici su uočili zapanjujuću sličnost s pismom na rongo-rongo pločama. Pažljivom analizom ustanovljeno je da se čak 150 znakova oba pisma međusobno potpuno podudaraju. Zagonetku još više produbljuje činjenica da te dve kulture razdvaja 20 000 km i skoro 4 000 godina. Tako se ostalim zagonetkama, nakon neuspelih pokušaja dešifrovanja, pridružuje i pismo. Svi pronađeni i sačuvani ostaci nemi su spomenici čovekove neugasive potrebe da ostavi traga u večnosti. Zadivljuje činjenica da je to moguće, ne samo u bogatim predelima Egipta, Evrope, Azije i Amerike, nego i na malom pustom ostrvu na najusamljenijem mestu na kugli zemaljskoj. Ovo mesto su proslavile i teorije o kontaktima ljudi i “bogova” tj vanzemaljaca, a tome je doprinela tajanstvenost njegove prošlosti, i legende koje se ispredaju o njemu. Stounhendž (engl. Stonehenge) je građevina iz neolita i bronzanog doba, nalazi se u okolini Amensberija u Engleskom okrugu Viltšir, otprilike 13 km severozapadno od Solsberija. Stounhendž je deo UNESKO-ovog popisa Zaštićene baštine od 1986. godine. Praistorijski spomenik u Solsberijskoj niziji, u jugozapadnoj Engleskoj datira iz mlađeg kamenog do starijeg bronzanog doba (3000 - 1000. pne). Spada među megalitske spomenike jer je građen od ogromnih kamenih blokova. Nije poznato kojoj je svrsi Stounhendž služio niti koji je bio motiv njegove izgradnje, ali većina poznavalaca smatra da je imao ulogu u paganskim ritualima tog vremena. On nema jedinstvenu strukturu, nego seriju struktura koje su izmenjivane i ponovno građene za vreme perioda od 1500 godina. Malo je poznato o njegovim graditeljima. U 17. veku engleski sakupljač starina Džon Obri izložio je teoriju da je to druidski hram. Druga je pretpostavka da su sami Rimljani sagradili spomenik. Obe su pretpostavke osporene u 20. veku kada je dokazano da je Stounhendž sagrađen 2.000 godina pre dolaska keltskih druida i Rimljana na to područje. Po nekim legendama su ove megalite podigli došljaci iz 38
Afrike, ili Feničani. Danas se smatra da su neolitski narodi britanskih ostrva započeli gradnju Stounhendža pre 5.000 godina. Iskopavanja Stounhendža 1950-tih su pokazala da je spomenik građen u tri glavne faze. Najranija je dovršena navodno oko 2900. p. n. e. Sastoji se od kružnog jarka prečnika oko 110 m i dubine od 1,5 m. Arheolozi smatraju da su se kao motike koristili jelenji rogovi. U drugoj fazi koja je trajala od 2900. do 2500. pne podignuto je više drvenih debala koje su stavili u središte jama. Na severu odakle se ulazilo u hram su takođe podignute i grede. Stounhendž je uveliko promenjen za vreme treće faze gradnje, koja je trajala od otprilike 2550. do 1600. p. n. e. Otprilike 80 stubova (tzv. plavih kamena, zbog njihove boje) od vulkanskih stena je podignuto u dva koncentrična kruga u središtu mesta. Stubovi su stigli s planina Preseli u jugozapadnom Velsu, smeštenih 220 km od Stounhendža. Prevoz tih stubova, od kojih svaki teži četiri tone, bio je neverovatan poduhvat koji se odvijao po moru, rekama i kopnu. Bili su teški od 4 i po do pedeset tona. Obzirim da je tadašnja Engleska imala malobrojno, primitivno stanovništvo, ove teorije ne prolaze baš glatko. Za vreme te gradnje ubrzo su stubovi pomereni i doneseni novi, peščani, iz Marlboro doline, 40 km severno od Stounhendža. Podignuto je 30 monolita u krugu od 33 m prečnika. Na njih su dodani još i “nadvratnici” koji su činili prsten na stubovima. Tako dva stuba sa gredom na njima čine luk zvan triliton (od grčkog što znači tri kamena). Od izvornih 30 danas stoji još 17 stubova i 6 "nadvratnika". Na seeveroistoku se nalazi otvor i tako ima oblik potkovice. Stounhendž je jedinstven i zašto je sagrađen ostaje nepoznato. Mnogi se naučnici slažu da je morao biti sveto ili posebno mesto religioznih rituala i ceremonija. Mnogi smatraju da je Stounhendž sagrađen od poštovaoca Sunca. Otvor u krugu je okrenut prema letnjem izlasku Sunca. U Irskoj je sličan spomenik Njugrejndž, sagrađen približno u isto vreme okrenut prema zimskom izlasku Sunca. Ranih 1960-tih američki je astronom Džerald S. Hokins izložio teoriju u kojoj je Stounhendž opservatorija za posmatranje zvezda i kalendar iznenađujuće složenosti i tačnosti i ta teorija je i danas veoma popularna. On je smatrao da su drevni ljudi pomoću Stounhendža predviđali astronomske pojave, uključujući i kratkodnevnicu i dugodnevnicu, pa i pomrčenja Sunca i Meseca. Današnji naučnici mogu samo nagađati o tome šta je Stounhendž značio njegovim graditeljima i šta ih je nagnalo da ulože toliko rada i pažnje njegovom stvaranju, obzirom da Južna Engleska nije imala naprednu civilizaciju kao Sumer, Egipat ili Meksiko. Ova građevina danas služi za proslave druidskih praznika, koji su se nažalost uvukli i u hrišćanstvo. Jedan od tih praznika je Samhain, koji se proslavlja 31. oktobra, u narodu poznat još i kao “noć veštica.” Međutim, dan pre toga, 31. oktobra, kada je, kako su smatrali druidi, keltski sveštenici, granica između ovog i onog sveta najlabavija, izvodio se važan ritual. U to vreme je, kako se verovalo ustajao Šaman (Shamhain), bog mrtvih, koji je odlučivao o sudbini duša umrlih u prethodnoj godini. Po keltskoj legendi one obitavaju u telima raznih životinja, a po naređenju Šamana, mogu da pređu na viši nivo – u kraljevstvo nebesko ili da se vrate u ljudska tela. Da se to ne bi desilo, druidi su u noći 31. oktobra odlazili u svetu hrastovu šumu i izvodili rituale u čast Šamana: prinosili mu žrtve – životinje, hranu ili piće, i palili vatre. Za to vreme, svi u selu gasili su svoja ognjište da bi kuće ostale u mraku. Ujutro se u svaki dom donosio žar iz svete hrastove šume, simbol novog sunca koje će ljude grejati tokom zime, ali i čuvati od zlih duhova i duša pokojnika. Kada bi umilostivili mrtve, mogle su da počnu trodnevne svetkovine u čast Nove godine.
39
Pomoću ove opservatorije se mogla tačno izračunati udaljenost do pojedinih planeta, a znamo da su neke od njih “otkrivene” tek u nedavnoj prošlosti. Kako su ovi, nama nepoznati “učenjaci” uspevali da saznaju za planete i zvezde koje su skoro otkrivene, i kako su uspeli da sagrade tako preciznu opservatoriju? Građevine tipa Stonhendža postoje i u pominjanoj Latinskoj Americi, kod Tiahuanaka, i u Arabijskoj pustinji, samo sa položajem koji je odgovarao datom geografskom prostoru, a po Britanskim ostrvima ih ima više manjih. Jasno je da su graditelji morali biti pismeni, jer se pomračenja Sunca i Meseca moraju proračunavati i praviti tablice, a primitivna plemena Britanije 2000 godina p.n.e kada se smatra da je Stonhendž građen, to nisu bila. Ne zna se ko ga je gradio, kao ni druge megalitske strukture na Britanskim ostrvima. Razmeštajući megalite na određeni način, graditelji neolitske opservatorije odredili su krajnje položaje Meseca, sa tačnošću od jednog minuta, čak 30 puta tačnije nego u Angkor Vatu u Kambodži koji je podignut 3 000 godin kasnije. Graditelji Stounhendža su znali da lunarni ciklus traje 18,6 godina, uzeli su u obzir čak i odstupanje Mesečeve orbite zbog privlačne teže Sunca. Šta im je to trebalo, i otkuda ta znanja, zvanična nauka ne zna…a senzacionalisti ih dovode u vezu sa došljacima iz svemira. Nije čudo sama činenica kako je Stonhendž građen, nego njegova namena. Kako povezati primitivne stanovnike Južne Engleske od pre 3 000 godina sa astronomskim i matematičkim znanjima. Odgovora ima..sačekajte… U grobnici sveštenika – kralja naroda Maja, Pakala u Palenki (Meksiko) je pronađen reljef na kom je prikazan čovek koji sedi u svemirskoj kapsuli okružen polugama i tastaturama, a iz kapsule koja leti izbija plameni rep. Među poštovaocima arheoloških misterija, “astronaut iz Palenke” je pravi i nepokolebljivi mit, usmeren na misteriozne prikaze na nadgrobnom spomeniku isklesanom od strane drevnih Maja, koji datira iz sedmog veka naše ere. Priča počinje 1952, kada su arheolozi koji rade na obnovi hrama na lokalitetu Palenke, drevnom gradu Maja u južnom Meksiku, otkrili skriveni prolaz koji vodi do podzemne kripte gde se nalazi grob pokriven velikim i teškim pločama od kamena. Na pločama su pronašli isklesan kompleksan crtež koji je naučnike ostavio bez teksta, jer se činilo da oslikava drevnog astronauta za komandama svemirskog broda. Nalazimo li se pred dokazom da je civilizacija Maja posećivana od vanzemaljskih astronauta? Ovo bi objasnilo i brojne misterije, mitove i legende koje se nalaze i kod okolnih drevnih naroda Južne Amerike. Nije isključeno da je istina drugačija, i još banalnija. Najverovatnije da je na ploči prikazan majanski kralj – sveštenik Pakal, koji je umro 683. godine n.e. i čiji se posmrtni ostaci verovatno nalaze u sarkofagu. Kada su maje u pitanju više nema iznenađenja, svašta se može videti. Biće reči i o njihovom kalendaru, koji danas uteruje strah čovečanstvu od kataklizme najavljene za 2012 godinu.
40
Nadgrobni reljef Maja nazvan “Astronaut iz Palenke” Godine 1862, u selu Huajpan, u državi Verakruz, na meksičkoj istočnoj obali, radnici na plantaži su našli kamenu grdosiju kako viri iz zemlje. Misleći da će naići na zakopano blago, počeli su da kopaju. Napokon se ukazao monumentalni kameni portret. Ovo je bila prva skulptura takozvane civilizacije Olmeka otkrivena u Meksiku. Takozvane, jer su je nazvali po ljudima koji su tu živjeli u doba kada je Hernan Kortes osvajao Meksiko. A ti Olmeci nemaju nikakve veze sa pravim autorima kamenih glava - drevnim istorijskim narodom Ši, koji su tu živjeli barem tri i po hiljade godina pre španskih konkvistadora, ali u praksi se uvrežilo ovo pogrešno ime. Kao što je čest slučaj. Karakteristične crte lica. Debele usne. Široki, pljosnati nosevi. Okrugle glave. Tipični afrički (etiopski) crnci. 2 000 godina pre nove ere u Americi? I to sa šlemovima na glavi, ratničkim ili pilotskim? Arheolozi pretpostavljaju da su ove glave predstavljale njihove prve kraljeve. Otkud crnački kraljevi na ovim prostorima pre četiri hiljade godina? Zar nisu prvi stanovnici došli iz Sibira kako nas moderna arheologija uči? I otkud baš na obali Meksičkog zaliva, u Verakruzu i La Venti? Vrlo neugodne stvari za zvaničnu istoriju, koje su do pre samo trideset godina smatrane za zanimaciju zanesenjaka, i kojima su se bavili dokoni ljudi željni publiciteta. Danas su te zanimacije postale zanimljive većini, zahvaljujući umnoženom znanju i internetu. Društvo je zasićeno tradicionalnim crkvama, ogrezlim u nemoral i materijalizam, koje ne nude nikakvu utehu verniku. Stoleća verskih ratova, borbe za vlast, intriga i pohlepe su utrli put ateizmu, prosvetiteljstvu i emancipaciji čoveka. Ljudi su umorni i samim društvenim i državnim sistemima, koji ne nude nikakav izlaz iz kriza, problema, već otvoreno lažu i staju na stranu nepravde, prodajući pravdu za unosne poslove i položaje. Narastajuće nezadovoljstvo i besmisao, kao i neizvesnost su sve veći. Ljudi traže odgovor na pitanje – ko smo i odakle smo. Tu su ljudi koji su spremni da daju vrlo zanimljive, i za neupćenog čitaoca i slušaoca vrlo logične odgovore, popunjavajući nedostajuće karike u evoluciji, razotkrivajući sve drevne misterije i povezujući ih sa raznim pokretima koji su nastavljači drevnih paganskih i okultnih religjskih sistema, poput pokreta Novo Doba (New age). Polako se čovečanstvo “spinuje” i priprema da te teorije koje su sve glasnije – da su vanzemaljci ti koji su stvorili, podigli i učili ljudsku rasu, da oni možda čak i žive među nama kao reptilijanci u ljudskoj koži, i da se njih treba slušati i raditi što oni budu kazali. Do kraja knjige imamo zadatak da razotkrijemo zašto, kako i kome je cilj da u to ubedi celo čovečanstvo. Jasno je da se nešto ozbiljno sprema, i da bi se to prikrilo, mora se iscenirati dolazak NLO, tj “povratak” tamo gde su nekada navodno već bili. Taj ozbiljan događaj koji treba da se dogodi, i zbog koga se ova knjiga i stvara treba da ostane prikriven i da što manje ljudi sazna za njega, i poveruje u njega. To je II Hristov dolazak. Treba ga skriti. Ili falsifikovati i prevariti što više ljudi…. 41
La Venta – skulptura pripisana Olmecima
Denderah, Egipat
Japan - Ainu figura
Denikenijada
42
Erih fon Deniken (Erich von Däniken), švajcarski samouki istraživač i pisac popularne literature, inače po struci hotelijer, postao je predmet divljenja i osporavanja pogotovo u Americi i zapadnoj Evropi, jer je smelo objavio teoriju o vanzemaljskim posetama u antička vremena. Kada se spomene teorija o paleokontaktima, bez obzira što tu postoje jači autoriteti i čak priznati ljudi sa titulama, poput Zeharije Sičina, Karla Sagana i još ponekih, Erih fon Deniken je prva asocijacija. Njegove knjige iako ih zvanična nauka osporava, (mada u novije vreme sve manje) čitaoci prosto gutaju primaju sa velikim poverenjem. Prodaju se u milionskim tiražima, jer umornom i sekularizovanom čoveku XX - XXI veka nude senzaciju, prihvatljiv odgovor na mnoga pitanja, i makar prividan odmor od svih problema i sve evidentnijeg beznađa u kom se nalazi savremeni čovek. Film “Sećanje na budućnost” po knjizi Eriha fon Denikena je pobrao ogroman uspeh gledališta... ovaj pisac je postao “div” koji je “razotkrio prošlost naše planete.” Deniken je “popunio” rupe u teoriji evolucije, potvrdio teoriju evolucije, svesno ili nesvesno u mnogim glavama izbrisavši hrišćansk dogme, što je najverovatnije i bio cilj, što ćemo i da dokažemo u daljem tekstu.
Deniken na lokalitetu Denderah u Egiptu Rođen je 14. aprila 1935, u Zofingenu, Švajcarska, Erih fon Deniken je obrazovan na Visokoj školi St-Michel u Fribourgu, gdje je već kao student bio okupiran istraživanjem drevnih svetih spisa, mitova i legendi. Dok je bio direktor švajcarskog 5-Star Hotela, on je napisao svoju prvu knjigu “Kočije bogova” (“Chariots of the Gods”) koja je bila bestseler u SAD-u, Nemačkoj, a kasnije i u 38 drugih zemalja. U Sjedinjenim Američkim Državama, Erih fon Deniken je postigao slavu na televiziji sa emisijom "U potrazi za paleokontaktima”, koja se temelji se na njegovoj prvoj knjizi. Godine 1993, nemačka televizijska stanica SAT 1 pokrenula je prikazivanje serije sa TV-a Erih fon Deniken, pod naslovom “Na tragu svemoćnih” ("Auf den der Spuren All-Mächtigen") ili (Pathways of Gods – putevima Bogova). Ovaj film je bio emitovan na mreži ABC, 26. rujna 1996. U 1996/97 za televiziju ABC snimljen je još jedan dokumentarac Eriha fon Denikena. U Nemačkoj, najveća TV mreža, RTL, prikazala je film 26. novembra, 1996 i 7,7 miliona gledalaca samo u Nemačkoj je gledal program. Danas, Erich fon Deniken nastavlja da snima sa ABC i RTL. Denikenova najnovija knjiga “Sumrak bogova”(Götterdämmerung) ponovo i uporno tvrdi da su bogovi bili astronauti i govori o vanzemaljskom identitetu drevnih paganskih bogova, iznoseći dokaze. U ovoj knjizi Erih fon Deniken istražuje tajnu: ko, ili šta, su bogovi opisani u drevnim mitovima, legendama i pričama? Deniken je iscrpno analizirao velike svetske religije, njihove mitove i verovanja, u nastojanju da pronađe odgovor na to pitanje. Njegov je zaključak da bogovi nisu bili metafizička bića rođena u mašti ljudi koji nisu znali da objasne prirodu, poreklo života, smrt i budućnost, nego vanzemaljci koji su došli, podučavali ljude izdižući ih iz neznanja kamenog doba i ostavljajući za sobom tragove svoje prisutnosti svuda na Zemlji.. Knjige Eriha fon Denikena su prevedene na 32 jezika, i prodate u 63 miliona primeraka širom sveta. Na temu njegovih knjiga su nastala dva dokumentarna filma: “Kočije bogova” i “Poruke bogova.” Od više od 3.000 sati predavanja Eriha fon Denikena koja je imao u 25 43
zemalja, više od 500 su prezentovana na univerzitetima. Tečno govori četiri jezika i strastveni je istraživač i putnik, što mu omogućava da blisko ispita fenomene o kojima piše. Erih fon Deniken je član švajcarskog udruženja književnika, nemačkog udruženja književnika i Internacionalnog PEN kluba. On je bio nagrađen do stepena počasnog doktora od strane “La Universidad Boliviana” u La Pazu, Bolivija, dobio je “Huesped Illustre” nagradu od gradova Ika i Nazka u Peruu. Kako i ne bi kada je izreklamirao te krajeve pa hiljade turista dolazi da vidi neobjašnjiva čuda koja se tamo nalaze. U Brazil je dobio “Loureno Filho” nagradu zlatnu i srebrnu. U Nemačkoj je bio nagrađen sa “Red Gordon du Saint Esprit Bleu” (zajedno s nemačkim astronautom Ulfom Merboldom). Godine 2004 bio je nagrađen na “Explorers festivalu.” Danas, Erih fon Deniken živi u malom planinskom selu-Beatenberg u Švajcarskoj (40 milja od Berna, iznad grada Interlaken). U 2003 godini otvoren je “Misterije svijeta - Tematski park”, (Mystery Park), na inicijativu Eriha fon Denikena u Interlakenu, Švajcarska, platforma za prezentaciju i istraživanje misterija sveta, uključujući Paleo-SETI, tzv. Teoriju o drevnim astronautima. (Ancient astronaut Theory). Jedna priča koja je bila interesantna za dečije knjige i za filmove u popodnevnom terminu, i čiji su se pobornici smatrali uvrnutim ljudima i osobenjacima izvan normalnog sveta, došla je na univerzitetske katedre i pred kamere najvećih televizija. Počela je veoma ozbiljno da se razmatra u zvaničnim krugovima, od ujedinjenih nacija do razhih katedra na univerzitetima širom sveta. Sve sa ciljem koji je uočljiv nemerljivo malom broju ljudi – ukoreniti ateizam. Deniken nije usamljen u ovoj teoriji vanzemaljskih poseta i poslovanja na Zemlji u praistoriji. Tu su naučnici i pisci iz SSSR, fizičar Agrest, dr. Vjačeslav Zajcev i pisac Aleksandar Kazancev i ostali poznati i manje poznati. Uticaj vanzemaljaca na razvoj civilizacija na Zemlji podržavaju i naučnik iz SAD Karl Sagan, Jozef Blumrih, upravnik za projekte raketne konstrukcije u NASA i pisac više knjiga, od kojih je načuvenija “Otvoriše se nebesa”, Šatlen, Hepgud i Navia, francuzi Šaro, Beržie, Pauels, Britanci Hojl i Johanes fon Batler, iz astronomskog društva u Londonu. Pomenućemo još i i Ruse Gorbovskog i Avinskog. Na nekima, verovatno najuticajnijima – Zehariji Sičinu i Dejvidu Ajku se moramo zadržati kasnije. Pomenuti francuski naučnici Pauels i Beržie idu dalje od teorije da su napredni posetioci samo gradili i naučavali naše pretke, oni tvrde da su visokorazvijena “braća” i uticala na svest i psihološku prirodu tadašnjih ljudi. O tome govori njihova knjiga “Zora magova.” Teorije na kojima navedeni pisci, naučnici i pustolovi ruše ustaljenu šemu o razvoju čovečanstva počivaju na tri glavna pitanja: 1- U lancu evolucije nedostaju mnoge karike koje nikada nisu pronađene. Kako je vrsta majmuna od koje navodno potiču ljudi učinila skok do modernog čoveka, koji je bio neverovatno nagao. Po verovanju evolucionista, razvoj čoveka je trajao stotinama hiljada godina da bi u poslednjih 5 – 6 000 godina čovek naglo napredovao i izašao iz mraka praistorije. Vrlo podrobno ovo pitanje razrađuje arheolog Zeharija Sičin u knjizi “Dvanaesta planeta”. Evolucija je zakazala i ustupila mesto drugim teorijama. Teorija panspermije je dobrodošla za potvrđivanje teorije evolucije, što je još jedan udarac nanet Biblijskom konceptu stvaranja. Kada bi dokazalo postojanje samo jednog vanzemaljca, ceo Biblijski concept bi pao u vodu, ali i pored svega do sada to nije dokazano. 2 - Kako u ustaljenu šemu o istoriji Zemlje (od sekire do kompjutera) uklopiti činjenice o ogromnim znanjima žreca Inka, Maja i Egipćana, keltskih Druida, grčkih Misterija “Bratstva zmije”, vavilonskih i persijskih Magova, indijskih Bramana, Sumera, i posebno plemena koja i dan danas važe kao vrlo primitivna, poput Dogona iz države Mali, Afrika. Kako uklopiti arhitekturu koja nadilazi i današnju građevinsku tehniku, jer su građevine podignute na visokim i nepristupačnim planinama ili od ogromnih kamenih blokova, sa neverovatnim geometrijskim karakteristikama. Ta arhitektura slična a gređevine se nalaze na mestima koja, po zvaničnoj istoriji, nisu imala dodira, kao Giza u Egiptu, Jukatan u Meksiku, i Kina. 3 -Najnovija otkrića u Novom svetu ruše dosadašnju tezu da su kulture Sumera i Egipta mnogo starije od mladih kultura Amerike. Amerika je iznedrila čuda, gradove koji su isto tako veličanstveni kao Vavilon, Balbek, Teba, Ur, Memfis, ali tajanstveniji. Stoga naučnici pomeraju skalu istorije Starog sveta na niže, da bi opet Amerika ostala “mlađa.” Drugi uzimaju kao osnov nagli skok kultura Amerike uz nečiju pomoć, pa navode Feničanske i Grčke moreplovce i kolonizatore, ili Kineze, pa i Rimljane, Vikinge. Rimljani su bili najjača sila u njihovo vreme, ali nijednu građevinu ovakvog tipa kao u Južnoj Americi nisu napravili, iako bi njihove legije bez problema pregazile carstva Inka i Maja, ipak su Rimljani pravili ono što su svi ljudi mogli da koriste. Koloseum jeste veličanstven, ali je jasno kako je sagrađen i čemu je služio. 44
Kakav odgovor daju autori kao Deniken, Blumrih, Sičin, Gorbovski, Zajcev, Šaro... “Oni su doputovali kroz vreme ignorišući svetlosne godine...”; “Oni su u bazama na Veneri, Marsu, Jupiterovim satelitima, Saturnu ili Mesecu i odatle kontrolišu zemlju"; “Tu su na Zemlji, ispod leda Antarktika, ili u podmorskim bazama na dnu Pacifika, u nepristupačnim Himalajima.” “Nesreće brodova i aviona u Bermudskom trouglu izazivaju NLO--i koji na dnu mora imaju baze.” “Oni su potomci Atlantiđana, Hiperborejaca, civilizacije Mu…koji opet potiču sa neke pradavno uništene zvezde.” “Oni su stigli sa planete Nibiru, i doći će ponovo…mnogi ih žele dočekati…” “Njihove simpatije za braću na Zemlji su tolike da oni pomažu Zemljanima da se razviju da bi bili primljeni u “Zvezdanu federaciju”, ili pak da ne bi sami sebe uništili.” Fascinantni naslovi i tekstovi, koje ljudi čitaju i od njih prave temelj svojih verovanja. Vrlo lako se ove teorije lepe na umove većine koja je površna i nema vremena da dublje razmišlja, ili uopšte ne razmišlja.
Koja je svrha? Postoji namera da se nameće razmišljanje da su Zemlju u pradavno vreme stvarno posetili pripadnici neke veoma razvijene civilizacije iz kosmosa, ili više njih. Običan svet, koji živi od danas do sutra, zabavlja se, gleda televiziju, živi po inerciji, ove priče guta i prihvata često ne razmišljajući, jer prijaju umovima ljudi, a te priče se mogu naći svuda. Od kioska do TV emisija, jer većina u gradske biblioteke ne ulazi. Našim davnašnjim precima, kako tvrdi Erih fon Deniken, ovi su se posetioci, predstavili kao bogovi, ili su bili, zbog svojih moći nazvani bogovima, a i zato što dolaze sa dalekih zvezda. U svakom slučaju, postoji dosta toga na našoj planeti što, naizgled, učvrscuje ovu fantastičnu hipotezu. Tako je u jednoj više od 5000 godina staroj kineskoj grobnici pronađen ostatak pojasa od čistog aluminijuma. Ono sto je začudujuce leži u činjenici da se u tom obliku metal može da dobije iz boksita samo pomoću jednog posebnog postupka elektrolize. Niko danas ne može da poveruje da su drevni Kinezi poznavali tu vrstu elektrolize. A ako je oni, dakle, nisu poznavali, jesu li ta visoka tehnička znanja poznavali njihovi tobožnji nebeski gosti - takozvani bogovi. Objasniti kako je desetinama hiljada godina čovek živeo sa kamenom u jednoj ruci i sa koščurinom u drugoj, kako tvrde pobornici evolucije, da bi odjednom počeo da gradi gradove i hramove precizno geometrijski određene, da određuje položaj Sunca i planeta, Meseca i razdaljinu Zemlje od njih, da organizuju velike države i složene religijske i obrazovne sisteme, pa i da tvrdi kako nema devet nego deset planeta. Evolucionistička nauka smatra da život teži savršenstvu, da čovek i dalje evoluira, postaje fizički anatomski i duhovno savršeniji, i teži ka nad – čoveku, koji skaće u stanje više svesti. Tvrdnja pobornika pokreta Nju Ejdž (New Age) da čovek duhovno evoluira, ide ka savršenstvu, a dokaz da je postao savršeniji će biti i susret sa “svemirskom braćom” koja će da se otkriju ljudima u zoru Novog Doba kada će to doba da zameni ovo staro, koje oni zovu hrišćansko, propalo i doba verskih ratova. Kada ukinu i zabrane hrišćanstvo neće više biti ratova. Da bi se ovo Novo doba proglasilo, i bilo prihvaćeno od masa, potrebna je pomoć sa strane, pomoć viših sila. Ukoliko se pojavljuje Marija, neće je prihvatiti muslimani, ako se pojavi Buda, problem je sa hrišćanima, ako se pojavi Krišna, problem je sa svima drugima. Izgleda nisu dovoljni paganski sistemi pomešani sa hrišćanskom tradicijom, liberalizam, spiritizam, prikriveni satanizam, veštičarstvo, magija i okultizam. Nisu dovoljni čarobnjaci poput Harija Potera i Gandalfa Potrebna je “pomoć iz svemira”, koji je neiscrpna inspiracija svih paganskih sistema, od antičkih, do modernih, nekada kao “bogovi” a danas kao “svemirska braća”…
Drevna zapanjujuća znanja U gradu Ika u Peruu, dr Kabrera Dartuea, fizičar i arheolog amater, ima u svojoj kolekciji oko 20 000 kamenova i ploča od stena koje su dekorisane velikim brojem gravira. Po našem shvatanju istorije ove gravire se ne uklapaju. Kamenje je od sivog antezita, granitne polukristalne osnove, koje je veoma teško i tvrdo 45
za urezivanje. Stanovnici ovih krajeva pronalaze ovo kamenje još od XVI veka, a na kamenovima su ugravirani nama nezamislivi prizori i pojmovi, bar kada ih posmatramo kroz prizmu opšteprihvaćene nauke. Tu su detalji hirurških zahvata, carskog reza, transfuzije krvi, komplikovanih operacija pluća i bubrega, zahvati na srcu i mozgu. Neki crteži prikazuju ljude i dinosaure zajedno, u borbama i lovu. Ljudi se bore sa gorostasnim stvorenjima za koje zvanična nauka tvrdi da su izumrli milionima godina pre pojave čoveka. Ako se pozabavimo Biblijom, i ako se posavetujemo sa stručnjacima za Bibliju, kao hrišćanima koji veruju u njeno Božje nadahnuće, bićemo stavljeni pred svršen čin – Svet nije stariji od 6 000 godina, te njih – ljude koji veruju u Biblijski koncept stvaranja zajedništvo ljudi i dinosaura nikako ne čudi. Po Bibliji, ljudi ne napreduju, kao što tvrdi evolucionizam i Nju Ejdž, nego degradiraju, dok evolucija tvrdi suprotno. Prvi ljudi su bili mnogo sposobniji, snažniji, inteligentniji nego današnji čovek, bili su dugovečniji, pa možemo samo da nagađamo kakva su znanja postojala pre Potopa, i neposredno nakon Potopa, vreme koje pominje Biblija, znanja koja se danas pripisuju vanzemaljcima. Ipak, ovo kamenje je zvanična nauka, trudeći se iz petnih žila, proglasila za moderni falsifikat, na vrlo perfidne načine, kao uostalom i ostale pronalaske koji se ne uklapaju u evolucionistički koncept, jer ukoliko bi evolucionistički koncept pao, i postojeći društveni poredak bi bio doveden u pitanje. Kapitalistički zverinjak, zakon jačega, poredak koji drže i finansiraju najbogatiji bi bio uzdrman neoborivim dokazima da postoji Bog. Stoga evolucionisti čine sve – ili da nepoželjne artefakte proglase falsifikatima, ili da ih sakriju i unište, ili ih predaju ljudima kao Denikenu i sličnima da im oni daju vanzemaljsko poreklo. Kamenje iz Ike se ne nalazi ni u jednom udžbeniku, nema ga u sredstvima javnog informisanja. Nepoželjno je.
Ika: Operacija na srcu ? Interesantne su astronomske karte zvezda, pronađene u vidu pećinskog slikarstva. U Kohezistanu, u srednjoj Aziji, postoji na kamenu jedna karta u koju ne samo da su korektno ubeležene zvezde, koje se ne mogu videti bez pomagala, nego su i njihove pozicije ubeležene onako kako su stvarno izgledale pre 10 000 godina. Zbunjuje jedna priča zabeležena u mnogim rukopisima drevne Kine. Po njoj je car Cin-Ši (259. - 210. p.n.e) imao neobično ogledalo koje je moglo da “osvetli kosti i unutrašnje organe ljudskog tela.” Iks zraci u drevnoj Kini? Upravo tako! Magično ogledalo je, kao i savremeni fluoroskop, korišteno isljučivo u medicinske svrhe - za dijagnozu bolesti. Prastari stanovnici azijskog kontinenta izvanredno su poznavali i tajne Kosmosa. Indijske „Vede” sasvim su određene u pogledu života na drugim planetama, a Teng Mu, naučnik iz vremena dinastije Sung, vrlo logično sumira mišljenja kineskih učenjaka o univerzalnosti života: “Koliko bi bilo nerazumno pretpostaviti da osim Zemlje i neba, koje mi možemo videti, ne postoji nijedno drugo nebo i nijedna druga Zemlja.” Pre nego što potražimo odgovore na ova pitanja i razmotrimo ih u svetlu današnjih naučnih dostignuća, pokušajmo razmisliti ko su, zapravo, bili stanovnici Sumera, biblijskog Senara? Odakle su stigli? 46
Otkud im neverovatno astronomsko, matematičko i tehničko znanje? Kako to da se njihov proračun Mesečeve putanje razlikuje od najnovijih rezultata samo za 0,4 sekunde? Kako su uspeli da izračunaju da godina traje 365 dana, šest časova i 11 minuta, što se od današnjih proračuna razlikuje samo za - tri minuta? Kako se može objasniti činjenica da su se služili s 15- tocifrenim brojevima, kada je, recimo, i za stare Grke već od 10.000 započinjala beskonačnost? Na jednoj glinenoj pločici nađenoj na brežuljku Kujundžik (blizu drevnog Ura) pronađen je rezultat nekog drevnog proračuna s brojčanom vrednošću od - 195.955.200.000.000. Godinama kasnije mnogi naučnici, od arheologa do matematičara i fizičara, pokušavali su da odgonetnu šta je tako fantastično velika cifra mogla da znači drevnim Sumerima. Rešenje je našao američki naučnik francuskog porijekla Moris Šatelen. U svojoj knjizi “Jesu li nam preci stigli iz Svemira?” Šatelen objašnjava: ”Sumeri su bili izvanredni astronomi. Poznavali su period revoucije i konjunkcije svih planeta, čak Urana i Nepuna, i podelili su solarni dan na 86.400 sekundi, dakle, 24 sata od 60 minuta sa po 60 sekundi. (i danas koristimo sumerski seksegezimalni sistem, npr jedan sat, 60 minuta, 60 sekundi) Shvatio sam da misteriozni broj sa Kujundžika mora da bude neki vrlo dug vremenski period izražen u sekundama. Izračunao sam da broj predstavlja tačno 2.268 miliona dana od po 86.400 sekundi svaki. To je već bio dobar početak, ali mi je bilo jasno šta treba da znači tako dug vremenski piriod, više od šest miliona godina. Srećom, setio sam da su Sumerci, između ostalog, znali za astronomski fenomen sada poznat pod nazivom napredno pomeranje ravnodnevinica, koji pokreće osovinu rotacije naše planete oko ekliptičnog pola za 9,450.000 dana ili oko 26.000 godina, pojavu poznatu kao Precesija ekvinocija. Tada sam doživio najveći šok u svom životu. Otkrio sam da 2.268 miliona dana sasvim tačno predstavlja 240 ciklusa naprednog pomeranja ravnodnevnica sa po 9,450.000 dana svaki! Drugačije rečeno, sveti broj sa Kujundžika je predstavljao 240 ciklusa rotacije godišnjih doba oko zodijačkog kruga, ali izražen u sekundama, umjesto u danima ili godinama, kako to čine današnji astronomi. Tako sam shvatio da je ta više nego fantastična cifra od 195.955.200.000.000 sekunda upravo čuvena “velika konstanta” našeg planetarnog sistema koju su astrolozi i astronomi pokušavali da otkriju tokom gotovo dve hiljade godina, a koju su, neverovatno, njihovi drevni preci izračunali…” Ova pojava nazvana Precesija ekvinocija ili “Platonova Velika godina” je bila poznata i kod Maja, Egipćana i Grka. Nije to jedino što zbunjuje naučni svet kada su u pitanju drevni stanovnici plodne Mesopotamije. Kultura Sumeraca prepuna je zapanjujućih zagonetki, koje će još dugo golicati maštu hladnokrvnih istraživača i arheologa. Pretpostavlja se da su Sumerci napisali prve knjige na svetu, da su znali za statički elektricitet i električnu struju, služili se galvanskim baterijama i galvanoplastikom. Poznavali su i mnoga znanja iz oblasti optike, a pretpostavlja se da su čak znali i za mikroskop. Lako je moguće da su poznavali i tajnu levitiranja i da su se služili antigravitacionim instrumentima! (ovo je jako bitno za dalji tekst knjige) Kada se čitaju drevne priče prepisane sa pločica nađenih u ruševinama sumerskih i akadskih gradova, neki opisi nikako ne idu uz vreme u kom su nastali. Njihova znanja iz astronomije, bila su više nego fantastična. Znali su da se naš prirodni satelit okreće oko naše planete a Zemlja oko Sunca. Posle hiljada godina u Evropi, reći ovo bila je jeres, zbog čega je Inkvizicija sudila na smrt. Znali su za Uran i Neptun, čak i koje su boje, mada je ova prva planeta samo u vrlo retkim prilikama vidljiva golim okom, dok se Neptun nikada ne može vidjeti. Njihova učenja podsećaju nas da Mars ima dva satelita, Jupiter četiri, Saturn sedam, a Uran dva i da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Sumerskih bogova koji su živeli u “nebeskom svetilištu” je bilo 12 i ti najviši, vrhovni bogovi su nosili imena planeta, a te bogove su nasledili Egipćani, Hetiti, Grci a kasnije i Rimljani. U sumerskom epu o stvaranju “Enuma Eliš” se pominju imena tih bogova – planeta, citira Zeharija Sičin u 212 planeti”, među koje su uvršteni Mesec i Sunce, kao i nepoznata dvanaesta (sumeri su u planete racunali Sunce, Mesec i Zemlju) planeta, koju današnji astronomi imenuju kao “planeta X.” U ovom epu je Sunce nazvano Apsu, (“od početka”) Merkur - Mummu, (“emisar”), Venera - Lahamu, (“gospa od bitaka”), Mars - Lahmu, (“božanstvo rata”), Jupiter - Kišar (“glavni na čvrstom mestu”) Saturn - Anšar (“glavni na nebesima”), Uran Anu, (“nebeski”), Neptun – Nudimmud, Ea (“vešti tvorac”), Pluton - Gaga, (savetnik Anšarov) dok je nepoznata dvanaesta planeta, sa nezavisnom putanjom oko Sunca, nazvana Nibiru, (“raskršće”) ili Marduk. Marduk (Nibiru) , o kome će biti reči, je uništio Tiamat (“devica koja daje život”) i od nje nastaje Kingu, Mesec, (“prvorođeni među bogovima”) i Ki, Zemlja, koja je po Sumerima bila sedma planeta, što ona i jeste kada se broji suprotno od Sunca. Sumerci su znali, a znali su i Egipćani i Maje, da se sve planete i njihovi sateliti istog datuma i u istoj tački svakih 2.268 miliona dana, to jest svakih 6,300.000 godina od 360 dana nalaze u istoj ravni na nebu. Na jednoj od mnogobrojnih glinenih pločica što su otkrivene u XX veku, neki sumerski zvezdoznanac je nacrtao pored Meseca dve zvezde - Alfu i Betu iz sazvežđa Blizanaca. Sudeći prema njihovoj poziciji, slika na 47
pločici je prikazivala nebeski svod od pre — šest hiljada godina! Ovo nije bilo teško utvrditi. Naime, Sunce se danas, za vreme jesenje ravnodnevnice nalazi u sazvežđu Ribe, a u vreme procvata sumerske civilizacije, ono se nalazi u sazvežđu Blizanaca. I dalje, lagano kretanje nebeskog svoda ostvaruje puni krug za 25.920 godina, što se danas naziva Platonova ili Velika godina, a ta ista cifra pojavljuje se i u mnogim starim sumerskim tekstovima. Ali, ni to nije sve. Znali su da je nebeski svod fiksan, a da se planete pomeraju u odnosu na njega. I dalje: njihova znanja iz astronomije prevazilazila su čak i naš planetarni sistem i zadirala su mnogo dalje - do zagonetne zvezde Sirijus B, koja je tako sitna da je zvanično (ponovo?!) otkrivena tek sredinom 19 veka, tačnije 1862. godine, i to teleskopom prečnika 40 centimetara. Da misterija bude veća Sirijus B je, zapravo, “beli patuljak” na kome je materija od koje je sačinjen silno zgusnuta i fantastično teška. Prema podacima koje nudi savremena astronomija masa Sirijusa B dostiže 0,98 mase Sunca, a prečnik te zvezde je svega dva i po puta veći od prečnika naše planete. Upravo to prouzrokuje fantastičnu gustinu, a samim tim i težinu: jedan kubni centimetar Sirijusa B težak je gotovo — pedeset tona. Odakle ovakva znanja dravnim narodima, i zašto je njih to interesovalo? Da li su stvarno to njima doneli vanzemaljci, ili je razlog tih otkrića zemaljski. Uglavnom su se ovim stvarima bavili sveštenici, žreci, koji su bili astrolozi “zvezdari”, kako ih Stari Zavet naziva. Umnogome ove teorije i pomažu ateistima i zagovornicima teorije evolucije, kao i sledbenicima Nju Ejdža, jer kreacionisti i sledbenici monoteističkih religija veruju da je svet star 6 000 godina, i da zvezde i planete nemaju nikakav uticaj na sudbinu ljudi. Ipak, polako, malo po malo, dovodimo u vezu evolucionu teoriju, paganske kultove, posebno kult Sunca, astrologiju, tajna društva, okultne pojave i satanizam sa “vanzemaljcima” i sa ciljem koji je zacrtan a to je Novi svetski poredak, sa jednom religijom Novog Doba, gde će hrišćanstvo biti ukinuto kao relikt prošlosti, a verovatno i zabranjeno. Danas vidimo da je promocija svakog nemorala dozvoljena kao “umetnička sloboda” i “sloboda govora” dok se pominjanje Boga odmah dovodi u vezu sa srednjim vekom, zatucanošću i netolerancijom. Polako će nam postati jasno zašto se sve više u ozbiljnim krugovima i vladama pokreće pitanje drevnih znanja i modernih pojava NLO na nebu. To više nije zabava dokonih samoukih naučnika i zanesenjaka.
“Ratovi bogova” Vrlo čudnovati opisi ratova, koje su u antička vremena, tobož, vodili bogovi, i ljudi protiv bogova se mogu naći posvuda, od onih koje je sakupio Zeharija Sičin, o navodnim ratovima Anunakija, klanova Enlila i Enkija, preko ratova Egipatskih bogova, do opisa ratova i oružja u spisima iz Indije. Nigde nije nađen ni komad od drevnih oružja i letelica, pa se pitamo kako to da su ti ratoborni bogovi koji su se od ljudi razlikovali po samo dve stvari – imali su duži život i veću moć, tako temeljito uklonili dokaze kada su u pitanju letelice i oružja, dok su dokaze uklesane na kamenu, i impozantne građevine ostavili. Nisu ostale čak ni olupine iz bitaka, koje su opisane kao razorne. Bar jedan oboreni brod. Naučnici iz raznih krajeva sveta, paleontolozi, arheolozi, egzebiolozi, čak i najpoznatiji konstruktori kosmičkih brodova, već decenijama proučavaju „Mahabharatu", najveći herojski ep Indije, pokušavajući da proniknu u njegove tajne poruke. U leto 1974. godine, u sovjetskom časopisu „Tehnika malađoži”, objavljen je vrlo zanimljiv osvrt. ,,Folklorna zbivanja i pojmovi” - kaže se u sovjetskom časopisu - “ne privlače pažnju istraživača zbog toga što se često ne mogu identifikovati s nečim realnim.” Takvi su, na primer, opisi letećih mašina u drevnim spisima, o kojima se nešto ozbiljnije počelo razmišljati tek pri pojavi prvih aviona. Gotovo identičan slučaj je i sa pominjanjem nebeskog oružja, koje naučnici nisu mogli, a ni hteli, da shvate sve do polovine ovog veka. Verovatno je prvu paralelu između tog čudesnog oružja i atomske bombe, povukao profesor Openhajmer, kada je, poražen njenim dejstvom, naglas čitao odlomke iz indijskog epa, “Mahabharata” o „svetlosti koja je hiljadama puta jača od Sunca.” Prema nekim arheološkim nalazima, pretpostavlja se, da naši preci nisu ratovali isključivo - mačevima, kopljima i strelama. Zašto su, na primer, razvaline glavnog grada hetitske države, Hatutasa, ( Bogazkoy - Turska) istopljene u većoj meri nego što je to slučaj pri nekontrolisanim požarima? Zašto na granitnim zidovima irskih tvrđava Dundalik i Ekos, postoje tragovi neobično jakog topljenja? Mark Tven (Mark Twain) je, putujući 1867. godine po Bliskom i Srednjim istoku, opisao razvaline Vavilonske kule: “Bilo je osam kula, od kojih dve danas stoje - džinovske građevine od opeka, presečene napola od zemljotresa, opaljene i dopola istopljene munjama razgnjevljenog Boga...” 48
Vavilonskom kulom obično se naziva vavilonski zigurat, ogromna sedmospratna građevina s obimom temelja od oko 360 i visinom od 90 metara. Ostaci zigurata raskopani su tek pred prvi svetski rat. Mark Tven je, očito, imao u vidu razvaline kupole hrama u Borsipi, nekoliko kilometara od Vavilona. Te ruševine su istopljene ne samo spolja nego i iznutra. Areheolog i istraživač drevnih kultura E. Ceron. zabeležio je u svoj dnevnik: ”Ne može se naći objašnjenje za tako ogromnu temperaturu, koja je ne samo usijala, nego i istopila stotine pečenih opeka, spalivši čitav skelet kule, koja se pretvorila u kompaktnu masu sličnu istopljenom staklu...” Pre nekoliko godina, u Indiji je pronađen jedan radioaktivni skelet, čija je radioaktivnost bila deset puta veća od normalnog nivoa. Nije li to još jedna indicija da su sanskritski tekstovi o atomskom ratu u praistorrji, možda istiniti? Površina pustinje Gobi, nedaleko od jezera Lob Nor, prekrivena je staklastim peskom koji je nastao nakon nedavnih atomskih proba u Kini. Ali, ta ista pustinja ima izvesna područja sa sličnim staklastim peskom, koji tu leži već hiljadama godina. Šta je to tako moćno i zagonetno prouzrokovalo tako paklenu jaru, koja je u praistorijsko doba istopila pustinjski pesak? Uzrok topljenja ostao je do današnjeg dana zagonetan. Da li se on može naći u folkloru drevnih azijskih naroda? Najinteresantnija i najsistematizovanija informacija nalazi se u drevnoj indijskoj literaturi. Evo kako „Mahabharata" opisuje čudesna oružja „brahmaširas": “Tada Rama pusti strelu neodbranljive moći, Užasnu, smrtonosnu... I ta dalekometna strela 'Zapalila je moćnog rakšasa I kočije sa konjskom zapregom, Potpuno zahvaćene plamenom. Raspadaše se na pet prirodnih elemenata... Njegov skelet, meso i krv ne izdržaše. Spalilo ih je oružje.. . Ni pepeo ne ostade od njih...” Ovde nije neophodna ,”atomska” interpretacija. Za one koji poznaju dejstvo napalma, takav opis nije nimalo fantastičan. Ali, zar je napalm postojao u drevnoj Indiji? Zar je to strašno oružje uništavalo život i u praistorijsko vreme?!
Fenomen star kao čovečanstvo – leteća tvrđava Da li su se nekada u davnoj prošlosti zemlje i čovečanstva koristila neka fantastična oružja, koja ni dan danas nisu identifikovana, pitanje je istorije mnogih isčezlih civilizacija, čiji mitovi, legende, pa i sami zapisi govore u prilog ovoj hipotezi. Tragovi takvih sukoba i uništenja sreću se nebrojeno puta u istoriji ljudske rase, a sami zemljini slojevi još i danas čuvaju svedočanstva nekakog strahovitog razaranja, koja arheološki do danas nisu objašnjena, ako se osvrćemo na evolucioniste, a kreacionisti dobro znaju i dokazuju da je to bio potop. U pomenutim indijskim spevovima “Ramajani” i “Mahabharati” sreću se ti izveštaji o čudovišnim oružjima i ratovima koje su vodile mitske i istorijske ličnosti starog doba. To “božansko oružje” se nimalo ne razlikuje od današnjih dostignuća u oblasti tehnološkog oružja, s obzirom na gotovo savremene opise u kojima se prepoznaju laseri, nuklearna oružja i druga tehnička čuda. Pošto je reč o vremenu koje sanskrit postavlja u hiljadama godina, sasvim je izvesno da opisi nisu nastali slučajno ili imaginacijom autora tih i sličnih tekstova, pogotovo 49
ako je reč o doslednom opisu tih oružja koje koristimo danas. Po najstarijim legendama tih epoha, reč je o oružju koje su koristili “bogovi sa neba” zbog čega u sanskritskoj literaturi to oružje i pripada svetu božanskog neba, koje su ljudi, posmatrači ratova između bogova, ili astronauta, opisali. Jačina njihovog dejstva merila se po stepenu jačine uništenja, a to su ... oružja koja su mrvila u prah i pepeo čitave armije, gradove i velike oblasti zemlje. Među tim opisima, najpoznatija božanska oružja indijske mitologije bila su: Indrin plamen, pomenuti Brahmaširas, Bramadandon, Sandagara, Pašupati, Pinaka, Bramino oružje, Tvaštar i razne Vimane: Rukma, Shakuna i Tripura Vimaana. Što se tiče tobožnjih oružja indijskih bogova, već je Indrin plamen bilo oružje svetlosnog porekla koje je po svom dejstvu uništavalo područje širokog dijapazona, pri čemu bi se ... javile kuglaste munje koje su razorno uništavale neprijatelja ! Ako uzmemo uobzir da su hronike o strašnom oružju tek usmeni prepis nekih starijih tradicija, onda su događaji u “Ramajani”, “Mahabharati” “Vedama” i dugim indijskim tekstovima mnogo stariji od vremena u kom su zabeleženi. Mnoga od opisanih oružja u sanskritskoj literaturi mogla su da izazovu masovne kataklizme, radijacione mutacije, kao i trenutno isčezavanje ljudi, građevina, predmeta i barijera. Međutim, takav primer sintetičkih oružja, kao što su kuglaste munje, kojima se još Nikola Tesla bavio, još su i danas čovekov san, s obzirom da je reč o tehnologiji koja je i danas nedostupna. U sanskritskoj literaturi postoji čak i nauka o božanskom oružju, Astravidža čija pojava nije objašnjena jer su ista oružja jednostavno isčezla iz povesti ljudskog roda. Slične primere o božanskim oružjima imamo u nizu legendarnih prikaza kod mnogih civilizacija, od Sibira do Ognjene zemlje, usled čega i nastaju božanski ratovi na zemlji.Utuda i imamo, u nemalo primera, legende koje govore o sukobu bogova čija se osnovna nit priče prebacila na legendarne bitke bogova, Zevsa i Titana, Ahrimana i Ormuzda, Horusa i Tota, Odina i divova, sumerskih Anunakija Enlila i Enkija. Tragove dejstva nepoznatog izvora energije imamo u arheološkim slojevima mnogih nestalih kultura, kao što su tuneli, podzemlja, kiklopski gradovi ili basnoslovna utvrđenja.Treba pomenuti Indru iz indijske mitologije, koji je “kidao tvrđave kao što starost dere haljine”. Danas međutim u celoj Indiji postoji jedan jedini spomenik ovom paganskom božanstvu. Sa druge strane, jedna indijska knjiga mudrosti “Surija panati” (Spoznaja sunca) sadrži opisane tajne o energiji Sunca. Opet, pojava “termonuklearnih bogova” iz prošlosti dobro se uvrežila u sećanju ljudskog roda, pošto čovek kao tada primitivna vrsta, po učenju zvanične evolucije, nije mogao da u svojoj svesti sagradi tako fantastična verovanja o božanskom oružju i njegovoj upotrebi.To je moglo doći od neke mnogo naprednije civilizacije, kako tvrde pobornici paleokontakata. Otuda se stravični kult rata proširio celom ljuskom vrstom još od vremena pećinskog čoveka.Od celokupne istorije čovečanstva, samo 300 godina prošlo je bez ratnih sukoba ! Svi ostali milenijumi prošli su u krvavim sukobima svih vrsta. Navešćemo sada primere delovanja tobožnjih fantastičnih oružja na istorijsku stvarnost. Dundalk, Irska - tvdjava istopljena do temelja. Nan madol - svedočanstvo kolosalne energije koja se tu upotrebila. Sete citades, Meksiko - avetinjski predeo bazaltne pustinje, u kojoj je do temelja sravnjen grad bogova. Troja IV - četvrti sloj grada star 1.000 godina, pre Odiseja, bukvalno zbrisan iz istorije. Šurupak. Sumer - spaljen i zagonetno mrtav, 3.000 godina pre Hrista. Mohendžo Daro, Indija (Pakistan) - grad koji je navodno sravnjen nuklearnom energijom, što je tobož naučno utvrđena činjenica, ali se ne priznaje. Ovo su primeri koji se, arheološki nikada nisu objasnili, iako su vrlo dobro poznati naučnim krugovima. Sa druge strane neolitski čovek nije posedovao oružja takve moći, pa stoga ni opisi koji su nam ostali zabeleženi, nisu jednostavno mogli biti izmišljeni. Mogli su možda biti ubačeni u novije doba, da bi zbunjivali čovečanstvo, kao što su i neki apokrifni tekstovi nastali upravo u naše doba, a pripisani drevnim mudracima, koji su, navodno, znali pravu “istinu” o Isusu Hristu. Postoji i druga mogućnost, koja je najverovatnija i koja će biti 50
tema ove knjige. Opise oružja su stari narodi jednostavno dobili od duhovnih sila, od istih onih od kojih su znanja crpli drevni žreci kao i moderni Iluminati. Ako su u drevna vremena nastajala ova oružja, neko ih je morao videti, kao i njihovo dejstvo. Nađeni su čitavi gradovi koji su bukvalno bili istopljeni nekom kolosalnom temperaturom. Danas se dobro zna da se granit topi tek na 1.300 stepeni Celzijusovih. Dakle, ideja o nekom požaru bilo kakvih razmera odmah otpada, što su naučnici i arheolozi već u startu odbacili. Reč je o energiji s kojom su bila rušena urbana naselja, u kojima se granit i andezit bukvalno topio, a čije staklaste primere imamo u niz lokaliteta istočne i zapadne hemisfere, kao na primer Kiklopski toranj u Borsipi, za koji je Mark Tven mislio da je vavilonska kula. U egipatskoj „Knjizi mrtvih” pominju se “kuglaste munje koje su uništavale i parale nebom.” O realnosti tih sintetičkih oružja govore mnoge drevne hronike, u kojim takodje srećemo opise i najrazličitiji arsenal božanskog oružja. Poznata je takozvana “Grčka vatra”, čiji je plamen leteo brzinom munje, praćen grmljavinom. Kada bi takav projektil stigao do cilja, dolazilo bi do strašne eksplozije i pojave dima. Vratimo se indijskim izvorima, gde ima najviše opisa o tom strahovitom oružju bogova. Božanstvo Šiva, na primer, već je imao oružje Pinaku, koje je po opisu odgovaralo bacaču plamena. Zatim, legendarna ptica Garuda, boga Indre, po legendi, na zmijsko leglo baca “božansko jaje” koje je eksplodiralo uz zaglušujuću svetlost i eksploziju. Navešćemo još neka oružja iz indijske mitologije: Mauzola parva - gigantski vesnik smrti, Darpana oružje koje sasušuje, Moha oružje koje izaziva gubitak svesti i masovnu amneziju, Šatagni - oružje koje stoput ubija, Varšana itd. Svi ovi prevodi i značenje navedenih oružja jesu doslovni, a od svih njih najmoćnije oružje bilo je Tvaštar, ili oružje haosa. U Južnoj Americi to je oružje bilo poznato pod imenom mašmaka, dok nam slično oružje iznosi i Nostradamus u svojim “Centurijama” pod imenom samatobrin. Ili doslovno, atom brisant. U “Mahabharati”, nuklearni opisi kao da su bili svakodnevna pojava, evo primera: “...Hrabri Asvathama prizove Agnijevo oružje i ispali eksplozivni stup, koji se rastvori u svim smerovima i izazva blještavu svetlost kao 100.000 sunaca... Tada je i voda uzavrela od topline i jare ...A svet sagoreo od žara ...” U Južnoj Americi kod Indijanaca iz plemena Kajapo pominje se Kop, gromovito oružje na principu lejzera (laser je drugi princip, za razliku od lejzerskog oružja koje se danas uveliko proizvodi na principu kvantnih generatora svetlosti). Kod drevnih Kelta, bilo je poznato čuveno božansko oružje pod nazivom Oko Balora kod koga je bilo potrebno četvoro ljudi da bi ga stavili u dejstvo. U kineskim izvorima govorilo se i o “strašnoj buci što ju je stvaralo čudesno oružje”. U baltičkim sagama, tačnije u “Epu o prosidbi Emere” govori se o oružju koje je nauci nepoznato. U “Mahabharati” ekvivalent tog oružja jeste oružje pod imenom Vajavja, čije dejstvo jeste tipično radiološko oružje: “...Travka će se održati, ali plod u ženama ono će ubiti.” U persijskoj mazdinskoj mitologiji, pominje se oružje pod imenom Vazišta i Speništa. S tim oružjem “...oni su ubijali i dvaput rodjene ...” Osim ove uvrnute prošlosti čoveka, tu su prisutna i fruga, fonična (zvučna) oružja što se sreću već u indijskim izvorima: “...četiri zvuka, nazvana, zvuci što užas izazivaju, kao da se planine survavaju ! U japanskoj tradiciji kada je reč u božanskim oružjima postoji izraz: “Soko No Kuni” ili doslovno: zabranjena zemlja - što predstavlja radioaktivnost i kontaminaciju tla. Slično oružje na principu urana opisuje i keltska tradicija, i to pod imenom Lamfade. Kod skandinavskih naroda, pominje se koplje Gungni, koje je po legendi automatski pogađalo ciljeve. U indijskoj mitologiji, srećemo Pak Los Vapit ili natprirodnu moć vetra, čija energija neodoljivo podseća na fusiju atoma.
51
Šakuna Vimana Primere ovih zagonetno spaljenih gradova nauka do danas nije objasnila, jer joj se činilo “nemogućim” da oni upravo bivaju uništeni nekom višom energijom. Mnoga od tih oružja se ne mogu identifikovati, bez obzira na opsežan opis. Takav primer imamo u zapisima iz Indije: Mohanastra - oružje koje šalje u besvesno stanje čitave armije, Taštra - oružje koje izaziva svojevrsnu maglu i uništava sve pred sobom. Mnoga od ovih oružja imaju i svoju hijerarhiju, a tako tvrde i indijski izvori, rečima da postoje takozvana prva i poslednja oružja. Prvo se oružje verovatno podrazumeva pod vrstama konvencionalnog oružja, dok je poslednje oružje sredstvo nepojmljive moći, čiji opis koji ćemo navesti to i potvrdjuje: “...Oružje se vinulo visoko u vazduh i plamen koji je sevnuo iz njega, bio je sličan ognju koji je pogodio Zemlju na kraju geološke epohe. Krhotine su padale sa neba, a zemlja je sva podrhtavala...” (Aunšani parva) “...Iz te mase, iznenada je izletelo mnoštvo plamenih strela, praćenih bukom koja je prevazilazila svu poznatu tutnjavu na zemlji...Pri padu na površinu zemlje, te gromovite strele su eksplodirale.Njištanje ranjenih konja, urlanje umirućih slonova i vapaj ljudi, stvarali su užas među preživelima...” (Mahabharata) Legende svetskih naroda govore o vremenu takozvanih božanskih ratova, poput Sumerskih, Egipatskih i pomenutih, koji su bili vidjeni i na nebu i na zemlji. Ratovi koji su se u mnogome razlikovali od konvencionalnih ratova, kao i od geoloških presija prirode kakvi su vulkani, erupcije, poplave i uragani. Reč je o opisima “božanskih oružja” koja su koristila neka nama nepoznata bića, a čija tehnika i dejstvo na zemlji jesu u dlaku isti sa današnjim sličnim oružjem. Čuveni primer za to ponovo nalazimo u “Srimad-Bhagavatam.” U desetom pevanju se opisuje metalni, vanzemaljski leteći objekat, koji potiče sa planete Talatala. Čuveni inženjer sa te planete po imenu Maja Danava je konstruisao taj leteći objekat za svog saveznika sa Zemlje, kralja Šalvu, žednog moći i Šalva je krenuo u bitku protiv Kršninog grada Dvaraka. Opis glasi ovako: „Šalva je želeo leteću mašinu (Jana), koju ne mogu da razore ni polubogovi, ni Ašuri (prema vedskoj terminologiji negativno polarizovana bića.), ljudi, Gandharvas, Uragas, niti Rakšasas. Ona je trebalo da bude kama-gam (sposobna da leti zahvaljujući volji pilota) i trebalo je da učini da Vrsnis obamru od straha. „Neka bude tako“, reče Šiva i dade nalog Maja Danavi. Ovaj je stvorio Sauba-letelicu od metala i predao je Šalvi…. Letelica, kojom je Šalva izveo svoje napade, je bila toliko misteriozna, da su ljudi ponekad mislili da nebom leti više identičnih letelica, a ponekad da nema nijedne. Ponekad je bila vidljiva, a ponekad nevidljiva. Tako Šalvini protivnici nisu nikada tačno znali, gde je on. Stajao bi na tlu, u sledećem trenutku leteo nebom, onda bi opet na kratko stajao na vrhu nekog brda, a onda odjednom izronio iz vode. Napadnuti grad Dvaraka je ležao na moru. Kao uskovitlani vatreni štap nikada nije ostajao na jednom mestu.“ (Šrimad-Bhagavatam 10.76.6–7, 21–22) Ništa manje nije zagonetan Sumer, sa svojim drevnim ratovima. Zeharija Sičin je, između ostalog, sakupljao tablice i tekstove koji su opisivali ratove bogova, sa takođe strašnim naoružanjima i velikim razaranjima. Po tvrdnjama Sičina, u njegovoj knjizi “Ratovi bogova i ljudi” među vladarima pridošlim sa Planete Raskršća – Nibiru, ili 12 planete je došlo do rivaliteta oko teritorija i gradova u Mesopotamiji i Egiptu. Takođe i Hesiodova “Teogonija” obiluje bitkama bogova, opisanim na način koji nikako ne ide uz antička vremena koja poznajemo. Čitajući te tekstove, od Teogonije do sumerskog “Mita o Eri” ne možemo a da ne stvorimo u glavi scene iz filmova na temu bitaka iz II svetskog rata. Egipćani su verovali da je Ra na zemlju došao sa Planete million godina, nebeskom lađom, čiji je konusni gornji deo , zvan Ben-Ben, kasnije čuvan u 52
specijalno podignutom svetilištu u svetom gradu Heliopolisu, Taj Ben- Ben je i danas kamen koji je odvojeni vrh piramide a označava i pticu Benu – Feniksa, a hrišćani znaju da simbol Feniksa ima okultnu pozadinu. Egipatski bogovi su ratovali za vlast, kao i Sumerski, a pošto su svi panteoni, od egipatskog do grčkog nastali od sumerskih bogova, onda se samo preslikava i prepričava slika tih bitaka. Kod Hetita su takođe bogovi ratovali, Kumarbi protiv Tešuba, i pominje se oružje “Olujni gromovnik” i kola koja lete. U nekoliko Hurijsko – Hetitskih tekstova, koje naučnici nazivaju “Kumarbijevi ciklusi” između ostalih u “Kraljevstvu na nebesima” se opisuju vazdušne bitke i vozilo, nebeska kola koja su Akađani zvali Tiarita (leteća kola). U Sumerskom mitu o Zuu, bogu uzurpatoru koji je bio ukrao “tablice sudbine” u vlasništvu glavnih bogova, se opisuje bitka, u kojoj Ninurta pokušava da pobedi Zua i vrati tablice sudbine. “Zu i Ninurta suočiše se pored obronaka planine, kada ga Zu vide, razjari se, svojim Bleskom učini da planina sine kao po belom danu, razjaren on pusti zrak…” Zu je pobeđen tek iz drugog pokušaja, kada se Ninurta bolje naoružao, sa više “vihor ptica” i oružjima “Opakih vetrova” “Zemlja se tresla , nebesa se zacrneše..” Nijedna poznata oluja, tornado, ili orkan nije u stanju da potresa zemlju. Ako je ovo plod mašte, mora da je mašta bila veoma bujna. Sumerski ep “Atra Hazis”, koji su naučnici nazvali “Zemaljske hronike” koji i govori o stvaranju ljudi, donosi opis pobune bogova koji su kopali rudu, još u vreme kada su samo oni živeli na zemlji, čemu će prethoditi stvaranje čoveka Lulu Amelua (“primitivnog radnika”) Slikovit opis razaranja u Sumeru je ostavljen i u “Epu o Eri” ( Nergalu): “…zemlje ću uništiti, u hrpu prašine pretvoriću ih, gradove ću zatrti, učiniću da životinje u njima nestanu, učiniću da se ljudima duše pretvore u paru…Išum (Ninurta) se uputi ka Najuzvišenijoj gori, strašnih “sedam oružja bez premca” išlo je njegovim tragom, do Najuzvišenije gore heroj stiže, podiže ruku, gora beše raznesena, ravnicu pored najuzvišenije gore, On potom zbrisa, u šumama njenim nijedno drvo ne osta da stoji…” “..ko ognjem sprži životinje, useve pretvori u prah.” Opis katastrofe u Tunguskoj ili Hirošime. Kada ovi pisci i istraživači opisuju ove drevne ratove, tu naravno uvršćuju i neobjašnjive događaje iz Starog zaveta, kao uništenje Sodome i Gomore ili propast Asirske vojske u vreme cara Jezekije, ali ne pominju da je, za razliku od Anunakija ili Indijskih bogova, Bog Jahve bio lišen pretenzija na vlast i grešnog ponašanja, strasti i pohlepe paganskih bogova. Njegova osnovna zabrinutost je bila grešnost ljudi koje je stvorio i njihova, a ne njegova večna propast. Bogovi Indije, Sumera i Egipta se opisuju kao nasilni, skloni silovanju, krađi, ubistvima, intrigama, vrlo su pokvareni, čast malobrojnim izuzecima, imaju strahove a od njih je moguće sakriti, prevariti ih i namagarčiti slavne bogove antike. Njih ljudi ne interesuju, ljudi su ili robovi, ili topovsko meso, ili jednostavno podanici, dok je Jahve taj koji je spreman da dođe među ljude u ličnosti Isusa Hrista, i da sa njima provodi dane, leči, podučava i ode na krst za njihovo spasenje. Od njega nije moguće ništa sakriti, od njega se ne može pobeći, njemu je nemoguće zatajiti bilo šta. On je taj koji ratuje bez oružja, koje Biblija ne pominje, on koristi oni što ima u prirodi. On je darodavac života koji brine i o životinjama i On je socijalni Bog, koji u Starom zavetu ima pouke kako se postupa sa siromašnima, siročićima, bolesnima. Paganski bogovi, Anunakiji, egipatski ili indijski panteon se mogu uporediti sa današnjim vladarima sveta okupljenim u tajna društva, ljudima koji se igraju Boga, stvaraju krize, izrabljuju, pljačkaju, prave ratove, izgladnjuju, da bi zgrtali pare i vladali, političari, biznismeni. Vladari lokalni i globalni, kojima nikada nije dosta vlasti, para i izrabljivanja drugih, pa i sam đavo crveni zbog svojih učenika. Neki autori, poput Dejvida Ajka, tvrde da su ovi današnji vladari, članovi drevnih porodica i tajnih okultnih društava, potomci tih bogova Anunakija, koji su, kao reptili, vanzemaljci u ljudskoj koži, imali potomstvo sa ljudskim ženama. A ko su Anunakiji, drevni “bogovi”? Radimo na tome. Pa hajde da ih razotkrijemo..
Drevna astrononomija Pomenuli smo neke podatke koje su znali antički narodi, i koji su interesantni zbog toga jer su “ponovo otkriveni” u doba industrijske revolucije, a mnogi i u naše doba. Interesantno je i pitanje: šta je to njima trebalo? Koja je svrha svega toga, “lupanja glave” oko matematičkih i astronomskih problema i pojava, u civilizaciji koja se jedva odlepila od kamenog doba. Koja je svrha bila neverovatno tačnih kalendara i predviđanja pojava na nebu? Sumerski žreci i astronomi su znali za sve planete, pa i koje su boje, planete su bili vrhovni bogovi, sa Suncem i Mesecom ih je bilo dvanaest, a kasnije su taj panteon preuzeli Grci. I Sumerani i Asteci i Maje su znali za Precesiju ekvinocija, i tako su određivali astrološko doba u koje svet treba da uđe, što su nastavili astrolozi i sledbenici Nju Ejdža, tvrdeći da sledi Doba Vodolije a završava se doba Ribe, i svako od 53
tih doba traje nešto oko dve hiljade godina. Precesija znači teturanje u kom zemljina osa rotacije opisuje konus. To je sporo, periodično kruženje Zemljine ose rotacije (i nebeske ose), pri čemu Zemlja rotira kao čigra. To se da i pokazati eksperimentom. Uzmite čigru, zavrtite je, pa iako ne izglada uvek tako, ali osa čigre pravi elipsu, nekada primetno, a nekada se i ne da videti, ali svakako se ona pomera levo desno. Osa opisuje u prostoru dve kupe (severnu i južnu) u periodu od 25.800 godina (Platonova ili Velika godina). Precesiju uzrokuju Sunce i Mesec svojim gravitacionim uticajem na Zemlju, a posledica precesije (tokom više hiljada godina) je promena polarne zvezde (severna zvezda u koju je uperena osa Zemlje) i koordinata svih nebeskih objekata, te pomeranje prolećne ekvinocije. Usled složenog delovanja Sunca i Meseca javlja se lunarno - solarna precesija, što je kruženje ose rotacije Zemlje, odnosno odstupanje od konstantnog ugla ose prema ravni ekliptike, sa periodom od oko 26 000 godina. Kod približne elipse koju osa nebeskog pola opisuje, postoje dodatna kretanja, odstupanja od ove elipse koja su značajno manja od veličine same elipse i to kretanje se zove nutacija - isto zbog Meseca i Sunca. Obično je rezultat toga nešto kao oscilacije na putanji koju osa iscrtava. Planetarna precesija ravni ekliptike znači promenu ose ekliptike na određenoj skali vremena zbog interakcije sa drugim planetama. Takođe postoji i planetarna precesija ose nebeskog pola zbog dejstva ostalih planeta, ali su ova dejstva zanemarivana u svim racionalnim razmerama vremena. Posledica lunarno - solarne precesije je da zvezda severnjača ne pokazuje uvek sever. U stvari upravo sada ona otprilike pokazuje sever. Naši preci nisu imali istu zvezdu u ulozi severnjače. Tačka prolećne ravnodnevice (gama) se pomera tako da gama tačka nešto žuri i tropska godina traje 20 minuta manje od zvezdane godine. Takođe usled toga mora da postoje i klimatske promene, pomeranja kopna, mora i sl. Pošto je Zemlja dinamično telo, polovi se pomeraju kao kontinentalne mase do 3.1 uglovne sekunde i vraćaju se priblizno tamo gde su bili nakon 14 meseci. Dalje, postoje kretanja koja sve opisuju neuređeno i to zavisi od strukture Zemlje, globalnog otopljavanja, nuklearnih eksplozija, zemljotresa... Mogli bi ga umetnuti u odstupanje od nutacije ili reći da je u vezi sa poremećajem ose rotacije Zemlje. Precesija je pojava koju je primetio Hiparh, još 130. godine pre nove ere. To je revolucija Zemljine rotacione ose, koja traje oko 19.000 do 23.000 godina, kako je on tvrdio. Vrednosti brojeva se često razlikuju, a to znači da stvarna vrednost nije realna. Nije jer Zemljina osa nije stigla da okrene pun krug, pošto je planeta stara svega 6 000 godina. Precesija utiče na orijentaciju ose, ali i na njen nagib, mada se to do sada nije sagledalo kao celina. Kroz hiljade godina Zemljina osa produžena na sever išla je ka Severnjači. No promene mogu da uslede za veoma kratko vreme, a one je verovatno mogu usmeriti ka zvezdi Vega u sazvežđu Lira. Posledica ovog složenog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne događaju uvek istog datuma, već se polako pomeraju u kalendaru. Uz to sigurno je da zbog promene položaja zemljine ose dolazi do promene primljenog zračenja od Sunca. Promena inteziteta zračenja ne nastaje samo zbog velikih promena na Suncu, već je to posledica promene položaja planete. A to dovodi do promene magnetnog polja koje je zavisno od zračenja. Usled toga nastaju klimatske promene na površini Zemlje koje su sve izraženije, jer i druge planete sigurno imaju uticaja na pomeranje kopna (kontinetalnih ploča) i mora. Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio nešto neobično. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Kaldejci. Sve zvezde su bile premeštene u stranu, kao da se čitavo nebo pomerilo iz svog nekadašnjeg položaja. Zapravo položaj je promenila Zemlja, jer se nakrivila u stranu. Kada se Zemlja tako nakrivila u stranu, onda se morala dogoditi; promena nagiba ose rotacije ili promena nagiba putanje (orbite) prema ekvatorijalnoj ravni Sunca. Sigurno se jedno moralo dogoditi, ali ova dva oblika kretanje nisu nezavisna, već su uzajamno povezana i uslovljavaju jedno drugo. U vreme Hiparha se nisu mogle izračunati promene položaja drugih planeta, kao što su nagib njihove ose i promene putanje tih planeta! No sigurno da su i one imale svoja pomeranja u odnosu na Zemlju i u odnosu na druge planete. To je uslovilo promene na njima, ali i promene klimatskih uslova koji postoje na Zemlji. Ovu pojavu, koja se u svemiru dešava, jer se tela kreću, kao što se i Zemlja kreće su zloupotrebili astrolozi. Za ovu pojavu su znali stari Grci i Kaldejci u Sumeru, ali su znale i Maje i Inke. Nema slučaja ovde.
54
Precesija najviše zanima astrologe Hiparh je zaključio da je do ove promene položaja došlo usled kretanja tačaka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Čitavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Zemlja nema oblik pravilne kugle, jer ona je na polovima spljoštena tako da je pojas ekvatora malo ispupčen. Pošto je Zemlja nagnuta, u odnosu na ekvatorijalnu ravan Sunca i u odnosu na ravan Mesečeve putanje, onda Sunce i Mesec nejednako privlače deo ekvatorskog ispupčenja koji je okrenut ka njima kao i deo koji se nalazi sa druge strane. Po ovome se vidi da se ravan Mesečeve putanje ne poklapa ni sa ekvatorijalnom ravni Sunca, kao ni sa onom ravni u kojoj postoji Zemljino kretanje. Iz čega sledi da su sve tri ravni u prostoru različito usmerene, gde je ravan Meseca bliska Zemljinoj ravni, jer su uzajmno povezani u planetarni sistem. Po tome se ovaj planetarni sistem može slično opisati ili prikazati kao sistem Pluton - Haron gde se vidi da je kretanje satelita oko matične planete moguće opisati jedino kao putanju koja nije u istoj ravni sa onom koju ima planeta. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi Alfa Malog Medveda, Polaris, koju pošto se nalazi iznad našeg severnog pola, zovemo Severnjača (slika iznad). Zapravo ova osa prolazi vrlo blizu Severnjače, na manje od jednog stepena. Međutim, kako se osa pomera (za više hiljada godina, kada ona po nebu načini pun krug) dolazi vreme kada ova zvezda neće stajati iznad našeg severnog pola. Za više hiljada godina od kada su počela njena merenja, osa će prolaziti na oko 5° od zvezde Vega, u alfa sazvežđa Lire, pa ćemo tada imati novu zvezdu Severnjaču. U vreme izgradnje piramida u Gizi je Severna zvezda bila Tuban, o čemu postoje zapisi iz 2849 p.n.e. a u Odisejevo vreme je Severna zvezda bila Kohab. Astronomija je jasna u pogledu ovog slučaja, a zvanična nauka pominje jednog Grka kao prvog koji je znao za ovu pojavu – Hiparha. Ipak, za ovu pojavu su znali i Sumeri, i Egipćani i Maje, a što im je trebala, jedini odgovor je – astrologija. “ Godina je 585. pre nove ere. Ratuju kraljevstva (legendarno bogate) Lidije i Medije. Iznenada, krvavi sukob se prekida. Dolazi do totalnog pomračenja (eklipse) Sunca. Planeta tone u privremeni mrak. Rat se prekida. Dve strane se povlače. Pravi “pobednik” ovog sukoba je daleko, na sigurnom. Prvi grčki astronom koga zvanična istorija pamti, Tales, je predvideo ovo pomračenje koje je nastupilo 28. maja 585. godine p.n.e. Izvor njegovog znanja nije u tradiciji razvijene grčke astronomije. Slično kao i Hiparh, Eudoks, tako je i Tales i niz drugih učenih ljudi iz antičke Grčke, svoje znanje i inspiraciju crpeo iz drevne sumerske civilizacije. Iz perioda od 4.000 godina pre naše ere. Grčki učenjaci su kopirali sumersku astronomsku nauku, kao što je Grčki panteon kopija sumerskog, preuzeli imena zvezda i sazvezđa i formirali svoju mitologiju. 55
Zadnjih dve hiljade godina, zapadni svet daje zahvalnost antičkoj Grčkoj za astronomska dostignuća, zahvalnost koja bi trebala ići znatno dublje u prošlost, prvo do Egipta, a onda do Sumera, ili Vavilona. Nakon dugogodišnjeg mukotrpnog rada, 1925. godine se međunarodna astronomska zajednica složila u podeli vidljivog neba na tri regiona: severni, centralni i južni. U skladu s tim, imenovali su 88 zvezdanih konstelacija koje pripadaju tim regionima. Hiljade godina ranije, u doba Sumera, postojala je identična podela zvezdanog neba na tri pojasa ili “puta”: severni put (“Enlilovo nebo”), južni (“Ea”) i centralni (“Put Anua”). Današnji centralni pojas koji sadrži dvanaest zvezdanih konstelacija zodijaka je identičan “Pojasu Anu” koji je imao grupisane zvezde u “dvanaest kuća. ” Objasnimo fenomen zodijaka (grčki “zodiakos kyklos” - životinjski krug) koji je vezan uz oblike lava, riba, bika itd. Planeti Zemlji treba za jedan puni krug oko Sunca godinu dana. Taj krug je podeljen na dvanaest jednakih delova od po 30 stepeni. Sa putanje po kojoj se Zemlja krece vidljiv je uvek isti središnji pojas koji nastanjuju zvezdane grupe, kuće ili konstelacije. Zodijak je imaginarni pojas koji okružje Zemlju. Dvanaest njegovih znakova zajedno opisuje celokupan ciklus čovekovog iskustva... a svaki znak, navodno, ima značnje i uticaj na čovekovu psihu i ponašanje...” ( Nikolas Kempion (Nicholas Campion), Praktični astrolog” (The Practical Astrologer, 1987). “Horoskop je mapa pozicije planeta na nebu u vreme vašeg rođenja. Ova mapa predstavlja krug od 360 stepeni, put kojim se Sunce kreće na nebu (ili tačnije Zemaljska putanja oko Sunca). Astronomi je zovu eklipsa. Astrolozi su podelili ovaj put na dvanaest sektora od po 30 stepeni i formirali znakove Zodijaka ili Sunčeve znakove. Oni indiciraju u kom sektoru je Sunce bilo u vreme vašeg rođenja. Na primer, ako si rođen početkom juna, Sunce je bilo u znaku Blizanca i to je vaš Suncev znak.” ( Frensis sakojan (Frances Sakoian), “Astrološki priručnik” (The Astrologer's Handbook, 1973). “Prema tradiciji astrologije, prvi ključ za analizu karaktera pojedinca, leži u poziciji Sunca prilikom rođenja. Ovo pokazuje njegov osnovni karakter, sa naglaskom na spiritualne kvalitete njegove prirode. Ako je Sunce dobro postavljeno, to ce se odraziti na čovekove najviše aspiracije. ( Džon Lanč (John Lynch) “Astrologija” (Astrology, 1969). Ovo nam ukazuje da Sunce i planete određuju karaktere i upravljaju životima ljudi, kao što su drevni narodi verovali da bog sunca i bogovi upravljaju sudbinama ljudi, i danas kada Novodobaši žele da astrologiju promovišu kao nauku treba da bude jasno da su astrološki znavi ustvari paganski bogovi. Horoskop nije predmet naseg priloga. Niti uticaj zvezda na naš karakter. Pored godišnjeg kruga što ga Zemlja obiđe oko Sunca, postoji i krug koji Sunčev sistem pravi po svojoj galaktičkoj putanji. U okviru te 56
putanje postoji uvek ista centralna pozadina. I taj krug (360 stepeni) se moze podeliti na dvanaest sektora po 30 stepeni u kojima se nas Solarni sistem približava pojedinim zvezdanim konstelacijama. Te konstelacije su identične znakovima zodijaka. U stvarnosti, te zvezdane konstelacije su sastavljene od zvezda koje su razlicito udaljene od našeg sistema. Na primer, “...zvezdani klaster Hijada je grupisan oko svetle zvezde Aldebaran, u sazvežđu Bika. Razlicite zvezde-članovi ove grupe su udaljene od Sunčevog sistema od 68 svetlosnih godina do 940 svetlosnih godina” Michael Leitch, "The Complete Astrologer", 1971). Sunce, Mesec i ostale planete Sunčevog sistema utiču na Zemlju da oscilira na svojoj osi Sever-Jug. To oscilovanje izaziva sasvim malo odstupanje Severnog pola prema zvezdi Severnjači. To odstupanje nije vidljivo golim okom i potrebno je 72 godine da se akumulira u jedan stepen. Za puni krug od 360 stepeni je potrebno 25.920 godina (72 godine pomnoženo sa 360 stepeni). Drugim rečima, svakih 25.920 godina ista zvezda Severnjača se nalazi tačno iznad Severnog pola. Ovo je pomenuta Platonova ili Precesijska godina. I ovaj krug od 360 stepeni je podeljen na 12 sektora od po 30 stepeni, od kojih svaki odgovara jednom zodijačkom znaku. Zemlja, po ovoj pojavi izlazi iz doba ribe i ulazi u Novo doba, doba Vodolije, koje sledbenici Nju Ejdža uskoro očekuju. Ovaj Kao što je rečeno trenutno je na nebeskom Severnom polu zvezda Polaris. Pre 3.000 godina je to bila zvezda Tuban iz Zmajevog sazvezđa (Drakon). Za 14.000 godina, zvezda Severnjaca bi bila Vega iz sazvjezdja Lire. Pojavljivanje i raspored različitih zvezdanih grupacija je bio važan u drevnoj prošlosti. Toliko važan da su ostali dokazi iz prošlosti koji govore o superiornom znanju Sumerana kada je reč o astronomiji. Sunčevom sistemu je potrebno 2.160 godina da završi ciklus u jednoj zodijačkoj kući. Mi smo trenutno pri kraju znaka ribe, koje bi se, po nekima, trebalo završiti 2012. godine. Zatim sledi 2.160 godina doba Vodolije, i tako svih 12 doba. Boravak Sunčevog sistema u ovim “kućama” bio je značajan za Sumerane. Prepustimo reč, na tren, svetskim autoritetima koji se bave proučavanjem rane sumerske i mesopotamske civilizacije. Profesor Langdon (Stephen Langdon), “Vavilonski mitovi o stvaranju“ (The Babylonian Epic of Creation), 1923.) otkriva da je čuveni sumerski Nipurski kalendar (uzor za sve kasnije, uključujući i naš, moderni), ustanovljen, navodno, pre 6.600 godina. To je bilo doba zvezdane kuće Bik i “...odslikavao je znanje Sumerana o prelasku iz zodijačke kuce 2.160 godina pre konstelacije Bika.” Profesor Jeremias (Alfred Jeremias, “Stari Zavet u svetlu drevnog Bliskog Istoka” (The Old Testament in the Light of the Ancient near East, 1911), koji je izučavao mesopotamske astronomske tekstove i upoređivao ih sa astronomskim tekstovima drevnih Hetita, bio je takođe mišljenja da su “... astronomske pločice pokazivali promenu na zvezdanom nebu iz znaka Bika u sazvežđe Ovna” zaključujući da su astronomi iz Mesopotamije predvideli i narednu dvehiljaditu promenu u znak Ribe.” Profesor Hartner (Willy Hartner, “Najranija istorija sazvežđa na Bliskom istoku” (The Earliest History of the Constellations in the Near East), je privukao pažnju otkrivanjem slikovnog motiva koji prikazuje “borbu” izmedju bika i lava iz najranijih sumerskih pločica sugerišući da “...ovi motivi predstavljaju ključnu poziciju zvezdanih konstelacija Bika i Lava posmatraću na 30 stepeni severne geografske širine, oko 4.000. godine pre nove ere.” Ova geografska širina odgovara drevnom sumerskom gradu Ur. Većina naučnika smatra da su Sumerani isticali da boravak Sunčevog sistema u sazvežđu Bika označava početak njihove civilizacije. Profesor Jeremias je našao dokaze koji pokazuju da ”... sumerska zodijačko-hronoloska nulta tačka pada tačno u doba prelaska sazvežđa Blizanaca u Bika.” Iz niza drugih tablica ovaj naučnik zaključuje da je “zodijak razvijen u doba sunčevog boravka u sazvežđu Blizanca, sto je pre nego što je sumerska civilizacija osnovana.” I, napokon, naš stari znanac Zeharija Sičin (Zecharia Sitchin) pisac knjige “Dvanaesta planeta” (The 12th Planet, 1976), nakon četiri decenije izučavanja desetine hiljada sumerskih tablica kaze sledece: “Sumerska tablica u Berlinskom muzeju, pod rednim brojem VAT.7847, počinje sa listom zvezdanih konstelacija sa znakom Lava, vraćajući nas na taj način u doba pre 13.000 godina, kada je čovek, navodno, jedva počeo da obradjuje zemlju." Profesor Hilpreht (H.V. Hilprecht, “Vavilonske ekspedicije sa univerziteta Pensilvanija” (The Babylonian Expedition of the University of Pennsylvania, 1914.), studirajući hiljade matematičkih tablica iz biblioteka u Nipuru i Siparu, zaključio da su “...Sumerani znali za Veliku godinu od 25.920 godina.” Kako su znali, većina će da nagađa. Tu smo da se pobrinemo za to. Nedaleko od egipatskog lokaliteta Luksor, u mestu Dendarahu, nalazi se kapela pri drevnom hramu. U vrhu kapele je bilo oslikano zvezdano nebo sa znacima zodijaka, odnosno zvezdanih konstelacija, onako kako su oni izgledali na nebu između 10.970 godina p. n. ere i 8.810 godina p.n.ere. To je doba kada je naš Suncev sistem bio u sektoru sazvežđa Lava. Francuski arheolozi su 1821. godine skinuli kompletni plafon kapele sa ovom neobičnom slikom i preneli ga u pariski Luvr. Da bi se dobile ove astronomske informacije potrebna su milenijumska istraživanja i praćenja kretanja zvezda i planeta. Potrebna je sofisticirana oprema. Neophodne su 57
matematičke metode, modeli i koncepti za naprednu astronomiju. A za ova znanja treba i da postoji praktična svrha. Većina bi upitala – šta će vam to? Sumerani su vredno beležili promene na nebu, ali ove informacije su njima bile, u najvećoj meri, beskorisne, osim ako nije bila u pitanju astrologija i drevna obožavanja. Jedan od drevnih sumerskih tekstova, tablica broj AO.6478, navodi listu od 26 glavnih zvezda duž sazvežđa Raka dajući pri tom “njihove međusobne distance merene na tri različita načina” (navod iz Sičinove knjige “Dvanaesta planeta”). Kome je to u drevnom Sumeru trebalo i zašto? Videćemo da je itekako trebalo, jer je drevna astronomija, povezana sa paganskim okultizmom uvod u prevaru za ljude modernih vremena – Novo doba ili New Age, za 90 minutu utakmice na Zemlji.
Na ovoj zamišljenoj liniji, ili vrlo blizu nje, se nalaze: Maču Pikču u Peruu, Latinska Amerika, Kusko, Velika Piramida u Gizi, egipatski Heliopolis, Eridu u Sumeru, Perzepolis, Harappa, Angkor Wat i Uskršnja Ostrva – Rapa Nui. Ova linija u velikoj meri “prolazi kroz” 30 paralelu, na kojoj se, inače, nalaze sveti gradovi paganskih religija: Egipatski Heliopolis, sumerski Eridu, Harappa u Indiji, i Lasa na Tibetu. Slučajno? Kada smo kod broja trideset, sam broj tri je kod okultista magijski broj, i to je Marsov broj, nakon Sunca i Meseca. Još kod Pitagore je broj tri bio broj savršenstva jer označava početak sredinu i kraj, kao i broj Trojstva. O kakvim se trojstvima ili trojstvu radi, objasnićemo. Po sledbenicima Nju Ejdža, nula predstavlja stanje pre početka kretanja i zračenja broja jedan. S nulom ne postupamo na isti način kao s ostalim brojevima, no ona je svejedno važna, jer iz nje sve proističe i u nju se sve vraća. U njoj je sadržano sećanje na sve što je prošlo, kao i mogućnosti novog stvaranja. Nula predstavlja kritičnu tačku u kojoj jedan ciklus završava, a idući započinje, sadržavajući dovršetak onoga što je prošlo i naznake novog početka, smrt i rođenje ili ponovno rođenje. Itekako bitno za ideologe Doba Vodolije. U numerologiji je nula poznata i kao Svevideće Oko koje sve vidi, ali ne može delovati, ako nema ispred sebe neki broj sa njegovim karakteristikama. Sada povežimo broj tri, Trojstvo sa nulom, Svevidećim Okom. Najviši stepen masonerije je 33, 30+3. 30 ili XXX takođe ima skrivenu simboliku. Broj XXX je trostruki broj 6. U engleskom alfabetu je to „iks“ koje je po redu 24to. A 2+4=6, što je 666 kakvo ima značenje i u Pitagorejskoj numerologiji. Slovo X je u grčki alfabet došlo iz feničanskog pisma, koje svoje delimično poreklo vuče iz egipatskih hijeroglifa, gde je ono označavalo stub. Broj 3 je sveti broj svih paganskih religija, broj mnogostrukosti, čiji je simbol trougao, vrlo važan u masonskoj simbolici i obredima, kao i u paganskoj simbolici. Jedan veoma čest i važan simbol je svevideče oko u trouglu koje je simbol Ozirisa i nimalo dobronamernih Iluminata. Sve u svemu, ovaj broj 30 ima jako puno značenja, koja okultisti, astrolozi, satanisti i masoni primenjuju i tumače. Jedan interesantan detalj je i 30 stepen masonerije koji se naziva Vitez Kadoš. Na hebrejskom Kadoš se izvodi iz reči Kadiš (käddicsh) molitva za mrtve i El-ha-Kadoš (Sveti Bog) iz čega se može izvući zaključak da se radi o bogu mrtvih – Ozirisu, koji kod masona ima veliku ulogu, o čemu ćemo u daljem nastavku. Sam posvećenik u 30 stepen Viteza Kadoš se zaklinje da će da se bori protiv hrišćanstva, a ovaj stepen je kopija Hristovih 30 godina kada je Gospod kršten i kada je započeo svoj rad. Vitez Kadoš se zaklinje tada bogu mrtvih, koji nije Gospod da će mu služiti. Mnogo simbolike ima i ko nauči da je prati može da spozna na kojim temeljima počiva svet i ubrzo će da uvidi da sve ono što je do tada znao nema veze sa istinom.
58
Sveti gradovi paganskih religija vezanih za kult Sunca - Heliopolis, Eridu i Perzepolis…30 paralela Maje su verovatno najmanje poznata kultura od svih klasičnih civilizacija koje su se razvile na području koje danas nazivamo Amerika. Javljaju se na poluostrvu Jukatan oko 2600. godine pre Hrista, vrhunac dostižu negde oko 250. godine nove ere na teritoriji današnjeg Meksika, Gvatemale, severnog Belizea i zapadnog Hondurasa. Gradeći na nasleđenim izumima, znanjima i idejama ranijih civilizacija kao što su Olmeci, pamte se i po svojoji studioznoj i dekorativno bogatoj ceremonijalnoj arhitekturi, uključujući hramove-piramide, palate i opservatorije sagrađene u potpunosti bez korištenja metalnih alatki. Bili su vešti zemljoradnici, krčili su velike površine tropske šume i gradili pozamašne podzemne rezervoare za kišnicu tamo gde nije bilo dovoljno površinske vode. Poznavali su i veštine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz džungle i močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa udaljenim narodima i plemenima. Maje su verovali u cikluse stvaranja i uništavanja koji se ponavljaju i ako na svaki od njih gledamo kao na eru, svaka traje oko 5.200 modernih godina. Sadašnji ciklus je po verovanju Maja počeo 3114. ili 3113. godine pre Hrista po našem kalendaru, i treba da završi 2011. ili 2012, godine, na čemu se danas temelje pretpostavke i teorije o sudnjem danu i kraju sveta, od čega nema ništa. Sa znanjem koje danas posedujemo o Maja civilizaciji nije nam lako da rekonstruišemo i razumemo u potpunosti njihovu kosmologiju, mada je jasno da su verovali da je Zemlja ravna i da ima četiri ugla, što je čudno kada se osvrnemo na njihova znanja. Svaki ugao nalazio se na mestu velike važnosti i imao svoju određenu boju; crvena je bila za istok, bela za sever, crna za zapad i žuta za jug. Centar je bio mesto za zelenu boju. Neke Maje su također verovale da je nebo sastavljeno od više slojeva i da ga na uglovima drže četiri božanstva neopisive fizičke snage koja su zvali Bakabsi. Druge Maje su verovale da je nebo naslonjeno na četiri drveta različite boje i vrste sa zelenim ceiba drvetom u sredini. Kalendar Maja u svojoj finalnoj formi najverovatnije potiče iz 1. veka pre Hrista, mada to nije utvrđeno. Neverovatno je tačan i proračuni sveštenika Maja toliko su precizni da je korekcija kalendara jedan deset hiljaditi deo dana preciznija nego kalendar koji mi danas koristimo. Od svih davnih kalendara, kalendar Maja i drugih kultura Mezoamerike je najkompleksniji i najinteresantniji. Mesec je po njemu imao 20 dana i imao je 2 različite kalendarske godine: Religiozni kalendar Maja, Sveti Ciklus ili Tzolkin, koji je imao 260 dana i Solarni kalendar Maja Neodređena Godina ili haab koja je imala 365 dana. Ova prva dva kalendara podudarala su se svake 52 godine. Ovaj period od 52 godine nazivao se „svežanj” i Majama je značio otprilike isto što nama danas predstavlja jedan vek. Sveti Ciklus od 260 dana sastavljen je od dva manja ciklusa. Svaki od dana predstavljen je imenom boga koji nosi vreme preko neba i tako označava smenu dana i noći. Imena dana su Imix, Ik, Akbal, Kan, Chiccan, Cimi, Manik, Lamat, Muluc, Oc, Chuen, Eb, Ben, Ix, Men, Cib, Caban, Eiznab, Kauak i Ahau. Neki od ovih su bogovi životinja, kao što je Khuen - pas i Ahau - orao. Arheolozi su istakli da Majanski redosled životinja ima sličan redosled sa lunarnim zodijakom mnogih istočnih i Jugoistočnih Azijskih civilizacija. U 260 dnevnom Tzolkinu, vreme ne teče 59
pravolinijski, nego se kreće u ponavljajućem krugu sličnom spirali. Dva ciklusa od 13 i 20 dana prepliću se i ponavljaju bez prekida. Kalendar bi počeo sa 1 Imix, 2 Ik, 3 Akbal, i tako dalje sve do 13 Ben, nakon čega se ciklus nastavlja sa 1 Ix, 2 Men, i tako dalje. Ovoga puta dan Imix bio bi pod brojem 8 Imix, i poslednji dan u 260-dnevnom ciklusu bio bi 13 Ahau. Niko nije siguran kako je tako neobičan kalendar uveden u upotrebu. 260dnevni ciklus može da poveže nekoliko nebeskih pojava, uključujući konfiguraciju Marsa, pojave Venere, ili sezone pomračenja. Može čak da predstavi i interval između začeća bebe i njenog rođenja. 260-dnevni kalendar je korišten da odredi važna događanja kako za ljude tako i za bogove. Bio je korišten da imenuje pojedince, predoči budućnost, da odredi povoljne dane za bitke, brakove i tako dalje. Svaki dan imao je svoje znamenje i svoju asocijaciju, i nemilosrdni marš od 20 dana je bio kao neprekidna mašina za proricanje koja je određivala sudbine Maja. Neodređena godina ili haab, koja je brojala 365 dana slična je današnjem, modernom kalendaru. Sastavljena je od 18 meseci od kojih svaki sadrži 20 dana, sa nesrećnim periodom od 5 dana na kraju. Ovaj svetovni kalendar bavio se isključivo godišnjim dobima i poljoprivredom i bio je baziran na sunčevom ciklusu. Meseci su se, po redu, zvali ovako: Pop, Uo, Zip, Zotz, Tzec, Xuc, Yaxkin, Mol, Chen, Yax, Zac, Ceh, Mac, Kankin, Maun, Pax, Kayab i Kumku. Nesrećni period od 5 dana je bio poznat kao uaieb, i smatrao se za zlosutno vreme koje je moglo da uzrokuje opasnost, smrt i lošu sreću. Po Majanskom “sunčevom” kalendaru pretpostavlja se da je nova godina počinjala u julu po našem današnjem kalendaru sa mesecom zvanim Pop. Majanski 20-dnevni mesec uvek je počinjao sa završetkom prethodnog meseca i nastavljao se sa danima od 1 do 19 dok je 20 dan opet bio početak sledećeg meseca i tako dalje. Iz tog razloga Maje su verovale da svaki mesec vrši uticaj na sledeći. Prema tome bi nova godina u kalendaru Maja počela sa 1 Pop, praćena sa 2 Pop, sve do 19 Pop i bila nastavljena sa početkom meseca Uo koji bi se označavao kao 0 Uo, pa tek onda 1 Uo, 2 Uo, i tako dalje. Povezivanjem kalendarskih godina (Tzolkin i Haab) nastaje ciklus od 18 980 dana ili približno 52 kalendarske godine. Kraj ovog ciklusa od 52 godine uvek je unosio strah u ljude jer se verovalo da bi došlo do kraja sveta i nebo bi palo na zemlju ukoliko bogovi nisu bili zadovoljni načinom na koji su ljudi izvršavali svoje obaveze. 52godišnji ciklus je međutim bio neadekvatan da meri proticanje vremena. Iz tog razloga nastao je treći kalendar nazvan: Dugački kalendar, ili kalendar dugog brojanja ili računanja koji je bio baziran na sledećim vremenskim jedinicama: kin (jedan dan); uinal (mesec sadržan od 20 dana); tun (godina od 360 dana ili 18 meseci); katun (20 godina); baktun (400 godina). Postojale su i veće vremenske jedinice koje su se zvale: pictun, calabtun, kinchiltun i analtun. Svaki analtun je bio jednak periodu od 64 miliona godina. Dugački kalendar ili kalendar dugog brojanja, računanja počinje od samog postanka pa sve do danas. Datum tog postanka je 3114. godina pre Hrista ili 3113 godina pre Hrista po današnjem kalendaru. Ta godina je postavljena kao početna godina - slično kao što i mi koristimo Hristovo rođenje. Da označi datum, kalendar Maja koristio je 5 brojeva u ovom redosledu: baktun, katun, tun, uin, kin. Ovo bi bilo napisano kao, na primer: 9.10.19.5.11 10 Chuen 4 Kumku, što se prevodi kao 9 baktun-a (1, 296 000 dana), 10 katun-a (72 000 dana), 19 tun-a (6840 dana), 5 uinal-a (100 dana), 11 kin-a (11dana). To daje zbir od 1,374,951 dan (približno 3 764 godine) od postanka. To bi, prema kalendaru koji danas koristimo bila 651. ili 652. godina nove ere. Jedna od najvećih uloga ovih kalendara nije bila da odredi tačan datum nego da uskladi postupke vođa Maja sa istorijskim i mitološkim događajima. Dela koja su bogovi izvodili po tim mitovima ponovo su izvođena od strane vođa Maja, često na godišnjicu originalnog događaja, koju su sveštenici Maja prethodno pažljivo izračunali. Kalendar je također korišten da označi vreme prošlih i budućih događaja. Neki spomenici Maja, na primer, beleže događaje koji su se desili pre 90 miliona godina, dok drugi predviđaju događaje koji bi trebalo da se dese za 3 000 godina. Kalendar takođe predviđa budućnost na principu današnjeg horoskopa, tako da je to astrološki kalendar. Na primer, Maje su verovale da datum rođenja osobe određuje njenu sudbinu kroz život. Tako je svaka osoba od svog rođenja bila pod uticajem određenog boga. Neki bogovi su bili povoljniji od drugih, a dete rođeno pod uticajem dobrog boga smatrano je srećnim. Dete rođeno pod uticajem ne toliko dobrog boga je moralo kroz čitav svoj život da se brine da mu bog bude naklonjen, posebno za vreme peroda od 5 nesrećnih dana sunčevog kalendara. Mnogi naučnici su se pitali zašto je kalendar Maja toliko komplikovan. Delimično, iz razloga što su sveštenici Maja sve odluke u vezi datuma donosili shodno sa svetim (duhovnim) događajima i poljoprivrednim ciklusima. Iz tog razloga nije bilo potrebno za prosečnu osobu da razume kalendar, tako da su sveštenici, žreci, mogli da ga razrađuju koliko god su to smatrali potrebnim. Stari kalendar Maja se još uvek koristi u južnom Meksiku i brdovitim predelima Maja pod starateljstvom sveštenika koji još uvek koriste 260dnevni kalendar u svrhu obožavanja i drugih šamanističkih i okultnih aktivnosti. Čudan splet okolnosti. 60
Kalendar koji se bavi dubokom prošlošću i dalekom budućnošću, kod naroda koji ne zna da je Zemlja okrugla …
Tzolkin Za objašnjenje pojma “Maja” možemo ici u Evropu i Aziju. Maja je ključni hindu filozofski termin sa značenjem “stvaranje sveta” i “svet iluzije”. Na sanskritskom Maja se veže uz koncepte “veliki”, “mera”, “um” i “majka”. Zato nas neće iznenaditi kad otkrijemo da je Maja ime Budine majke. U Vedama se može pročitati da je Maja ime ključnog astronoma i arhitekte. U egipatskoj filozofiji termin Maja znači “univerzalni svetski red”. U grčkoj mitologiji Maja je najsjajnija od sedam zvezda konstelacije Plejade (Vlašići). Majab je i naziv za dom Maja u Srednjoj Americi: poluostrvo Jukatan. Ma znači “ne”, a Ja znači “bol”. Istinsko značenje reči “Maja” je stanje “bez bola”. Preciznije, “stanje svesti bez bola”. Ova povezanost nije slučajna. Od svih drevnih kalendara, Majanski i drugi staroamerički kalendari najkomplikovaniji su i najtačniji. Majanski astronomi-sveštenici (žreci) tražili su odgovore posmatrajući nebo. Koristili su opservatorije i posmatrali horizont tragajući za kompleksnim kretanjima Sunca, zvezda i planeta da bi to posle zabeležili u svojim zapisima. Koristeći svoja posmatranja i zapise Maje su crtali kalendare da bi pratili kretanja nebeskih tela i protok vremena. Maje su također pratili pomeranja Meseca premda nisu osnovali formalan mesečev kalendar. Uz pomoć račvastog štapa, i posmatranja golim okom astronomi-sveštenici su izračunavali putanje Venere i drugih nebeskih tela. Iz beleški na osnovu svojih posmatranja mogli su da predvide pomračenje sunca sa velikom preciznošću. U gradovima Maja, ceremonijalne građevine bile su precizno postavljane u skladu sa kompasom. Za vreme letnje ravnodnevnice, na primer, bilo je podešeno da sunčeve zrake prolaze kroz male otvore u opservatorijama i osvetljavaju unutrašnje zidove. Druga podešavanja bila su na spoljašnjim zidovima hramova i palata. Najpoznatiji primer ove vrste može da se vidi u Čičen Ici (Chichen Itza), glavnom gradu Maja na poluostrvu Jukatan. Ljudi se još uvek sakupljaju svake godine, kao što su to radili kroz vekove, da posmatraju kako sunčevi zraci osvetljavaju stepenište piramide posvećene bogu Kueztalkoatlu (Quetzalcoaltl), Pernatoj Zmiji. Za vreme jesenje ravnodnevnice, Sunce postepeno osvetljava stepenište piramide i glavu zmije na svojoj bazi, kreirajući oblik zmije koja klizi niz piramidu prema Zemlji.
61
Kopan, Honduras – stara majanska umetnost. Slučajno podseća na vozilo ili letelicu Zašto su se Maje toliko trudile da podese svoje ceremonijalne građevine i hramove sa Suncem i zvezdama? Delimično, iz poštovanja prema bogovima. Pakalov grob u Hramu Natpisa u Palenki (Palenque), na primer, je poravnat sa Suncem. To je onaj sa pločom na kojoj je “astronaut.” Za vreme zimske ravnodnevnice Sunce zalazi iza visokog grebena koji se nalazi iza hrama, postavljenog u liniji sa krovom hrama. Kako sunce prelazi preko neba, zraci ulaze kroz vrata hrama, oslikavaju se na zadnjem zidu, i izgleda kao da silaze niz stepenice hrama u Pakalov grob. Pakalova smrt i ulazak u Podzemlje se izjednačava sa smrću Sunca i njegovim ulaskom u Podzemlje. Opservatorije koje su gradile Maje kao, uostalom, i mnoge druge građevine građene su u skladu sa kretanjem nebeskih tela. Jedan od primera jeste skup hramova u mestu Uaksaktun (Uaxactun), koji obeležava položaj izlaska Sunca za vreme letnje sunčeve ravnodnevnice, dve ravnodnevnice i zimsku sunčevu ravnodnevnicu. Položaj hrama Karakol u Čičen Ici je takođe u skladu sa pojavom nebeskih tela kao što su Plejade i Venera. Hram u Uksmalu (Uxmal), naprimer, sadrži na stotine simbola Venere. Videćemo da su na sličan način poređane i egipatske piramide. Astronomska poređenja i nebeske pojave definisale su rituale Majanskih vođa. Imenovanja kraljeva pojedinim centrima bila su usklađena sa letnjom ravnodnevnicom. U Palenki, natpis pokazuje da je Pakalov sin Čan-Bahlum posvetio grupu hramova u obliku krsta 23. Jula 690. godine - što se poklapa sa vezom Jupitera, Saturna, Marsa i Meseca. Možda je Majama ovaj događaj predstavljao praiskonsko rođenje tri pretka bogova dinastije Palenke sa Prvom Majkom (Mesecom), i to bi bio prigodan trenutak za gradnju spomenika. Freske i reljefi Maja pokazuju vođe kako nose nebeske simbole, uključujući i remen napravljen od niza simbola koji su u vezi sa Mesecom, Suncem, Venerom, danom, noći i nebom. Vođe su također prikazivane kako nose šipke koje su dekorisane kao nebo što ukazuje na to da će imati nebeski mandat. Ponekad su prikazivani kako sede okruženi nebeskim prstenom što vođi daje oreol nebeske pripadnosti. Vođe su također volele da asociraju na povoljne bogove neba kao što je Bog Sunca. Vladajuća kasta i sveštenici Maja voleli su da se ogrću u kožu jaguara, čije tačke su predstavljale zvezde ( “ogrtali su se nebesima” ). Maje su verovale da su bogovi vodili Sunce i Mesec preko neba. Maje su verovale da čak i u mračnim noćima Sunce i Mesec nastavljaju svoje putovanje kroz podzemlje, pod pretnjom zlih bogova koji su pokušavali da ih zaustave. Iz tog su razloga Maje verovale da nebeska tela trebaju ljudsku pomoć, koju su oni pružali kroz svete rituale kao što su mučenja i prinošenja ljudskih žrtava. Majama je pružanje ovakve pomoći jednostavno značilo cenu koja treba da bude plaćena da bi se nastavio život univerzuma. Smrt u takvim ritualima bila je privilegija i donosila je besmrtnost umrlima ili onima koji su prinosili same sebe kao žrtve. Ciklusi nastajanja i razaranja koji su se neprestano ponavljali kao što je to opisano u mitologiji Maja bili su podsetnik na posledice do kojih bi došlo ukoliko bi se negirale obaveze prema bogovima. Ljudska rasa imala je konstantnu odgovornost 62
prema bogovima koji su omogućavali postojanje ljudskog života. Prema kalendaru Maja, svaki period od 52 godine signalizovao je ponovnu mogućnost uništenja sveta. To je bilo zastrašujuće vreme kada su se bogovi i druge sile nastanka i haosa borile u svetu smrtnika, odlučujući na taj način sudbinu svih živih bića na Zemlji. Planeta Venera bila je Majama posebno značajna; bog Kuetzalkoatl, na primer, bio je poistovećen sa Venerom. Drezdenski Kodeks, jedna od četiri preživele hronike Maja, sadrži proširen tabelarni prikaz pojavljivanja Venere, i bivao je korišten za predskazivanje budućnosti. Maje su gledajući u nebo, posebno Veneru, odlučivale i o ratovima što se vidi i u mnogim reljefima. Ratovi povezani sa pokretanjima Venere bili su prošireni po čitavoj Srednjoj Americi. Kalendari Maja, njihova mitologija i astrologija bili su integrisani u jedan sistem verovanja. Narodi Maja posmatrali su nebo i kalendare da bi predvideli pomračenja Sunca i Meseca, cikluse planete Venere i pomeranja sazvežđa. Ove pojave značile su mnogo više nego puka mehanička pomeranja nebesa, i verovalo se da su to bila dejstva bogova koji su ponavljali mitološke događaje iz doba nastanka sveta. Kako su Maje znale ta te nebeske pojave?
Piramida Sunca u Teotihuakanu – Meksiko Drevne maje bile na visokom stepenu razvoja,a poznavanje matematike i astronomije uzdiglo ih je iznad svih naroda američkog Starog veka. Njihova zaostavština,zapisi sačuvani na piramidama i kolosalnim građevinama ukazuje na to da su odlično poznavali Zemlju i njene cikluse, Sunce i njegove osobine, pa čak i makrokosmička kretanja Solarnog sistema oko Plejada (Vlašića), a verovali su da je Zemlja ravna ploča. Danas, kada je jasno da su Gregorijanski i Julijanski kalendar netačni i da nisu usklađeni sa prirodom i njenim ciklusima,veći značaj ima činjenica da su stari narodi poznavali način računanja koji nije bio samo precizan, vec i savršeno usklađen sa kretanjem planeta. Računanje vremena u Velikom kalendaru Maja pocinje 13.avgusta 3114. godine pre nove ere i podeljeno je na ritualni calendar, pomenuti Tzolkin sačinjen od 260 dana i narodniHaab sa 365 dana. Kombinovanjem ovih kalendara poznatih i kao “Začarani san”, pripadnici ovog drevnog naroda znali su kada treba sejati, mogli su da predvide kišne i sušne dane, a koristili su ih i za odredjivanje datuma religioznih rituala. Koristeci ove kalendare, mogli su da predvide dogadjaje u prirodi i u svom okruženju. Da li su unapred znali šta ce se značajno dešavati u našoj istoriji: pominju datume koje su obeležili Isus i Muhamed, kao i kobne velike ratove na evropskom tlu, ali i događaje koji su vezani za 11.septembar i Njujork. Na svim piramidama doba “Začarani san” završava se 23.decembra 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa i vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Da li je ovaj drevni narod hteo da nas upozori na dolazeće opasnosti i nastupanje Novog doba. 63
Maje nigde nisu objavile da će doći “smak” sveta, samo njihov kalendar nema nastavak, završava se. Maje ipak imaju nastavak, kada se pogleda stepenasta piramida u Tikalu, poznata kao Devetospratna kosmička piramida, simbol devet podzemnih svetova stvaranja Bolon Jakte (Bolon Yookte). Svaki od njih razvija određeni nivo svesti i svi završavaju 13. Ahau (28 oktobar 2011) kada čovečanstvo prelazi na viši nivo svesti (Upravo ono što tvrde propagandisti Nju Ejdža – prelaz u Novo doba Vodolije). Katastrofa 2012 koju su mediji forsirali zadnjih godina, pominjući Majanski kalendar i sumersku zaostavštinu o povratku “planete Raskršća” (Nibiru) je postala predmet zastrašivanja ljudi, i za to postoje razlozi, da se prikrije ono što stvarno treba da se desi oko 2012. Osim što su imali kalendare kojima su merili godine, Maje su se bavili i puno dužim odsečcima vremena. Po propagandistima Novog Doba, periodi u kalendaru Maja završavaju 21. decembra 2012, mada neki tvrde i oktobra 2011, pa ne treba ovaj datum uzimati zdravo za gotovo. Prvo što se radi o paganskom kalendaru, a drugo što je tih proricanja o kraju sveta od strane raznih čarobnjaka već bilo. Kada su stvarali taj kalendar, Maje su verovatno odbrojavali vreme unatrag. Smatra se, stoga, da u tom slučaju za njih nije bio bitan početak, nego kraj kalendara. Nevezano za Maje, kakvo značenje ima 21. decembar 2012? Za Maje, kao i sve velike civilizacije koje su za vrhovno božanstvo imale Sunce kao i Egipat, Sumere, Vavilon… je 21. decembar važan trenutak u godini. To je najkraći dan, nakon kojega se svetlo postepeno ponovo pojačava produžavanjem dana. Prema Majama, tokom zimskog solsticija je staro Sunce umrlo, a novo se rodilo. Gledano sa Zemlje, 21. decembar je dan kada se Sunce okreće s obzirom na zvezde. Ovaj se fenomen naziva i precesija ravnodnevice i događa se usled kretanja Zemljine ose. Sunce se nalazi u tačno jednakoj poziciji jednom u svakih 26 000 – do 29 000 godina. Maje su bile toga svesne! Značajan podatak vezan za godinu 2012. jeste da će se za vreme zimskoga solsticija (21.decembra) Sunce nalaziti u zodijačkom znaku strelca. Ako pogledamo čisto večernje nebo (na mestu gde ima malo svetla i zagađenja, u nekom selu ili na planini), možemo primetiti da se zodijački znak strelca poklapa sa središtem Mlečnoga puta. Dana 21. decembra 2012, Zemlja, Sunce i središte Mlečnoga puta biće postavljeni u liniju. Za Maje je središte Mlečnoga puta nalik velikoj kosmičkoj materici, kao kakvo božansko jezgro iz koje sve nastaje i u čemu sve, na kraju, nestaje. Po verovanju Maja a i sledbenika Nju Ejdža, dana 21. decembra 2012. novo će Sunce primiti snagu direktno iz svog božanskoga srca i odmah je predati Zemlji. To je poseban trenutak za koji sledbenici Novog doba smatraju da će dovesti do važnih preobražavanja. Mnogo je o tome bilo pisano, posebno u zapadnim novodobaškim, okultističkim i ezoterijskim krugovima. Treba, međutim, napomenuti, da Maje nisu nikada govorile o kraju sveta. Oni su, ipak, razmišljali u terminima ciklusa, pa je, prema njima, svaki kraj ujedno i novi početak, i u ovomu slučaju – novi ciklus od trinaest perioda. Stoga to vreme obeležavaju, kao svako drugo vreme tranzicije, posebne mogućnosti i prilike za čovečanstvo da preduzme korak napred ka višoj svesti. Život u svesnom skladu s kosmičkim ritmovima božanskoga srca bio je univerzalna poruka koju su Maje ostavile za nas u svojim kalendarima. Majanski kalendar je ustvari kalendar evolucije čovečanstva, posebno duhovne evolucije. Otkud Majama predstava o centru Mlečnog puta, radi se o milionima svetlosnih godina, otkud im ideja da se bave toliko dalekom budućnošću, i odakle im znanja da svoje piramide i hramove tako usklade da budu građevine koje će da prate kretanje nebeskih tela. Šta će im to?? Čemu je služio precizni kalendar i kako da su se pojedini datumi tek onako poklapali sa datumima važnim za kasniju istoriju, vremena posle Maja i krajeve udaljene hiljadama kilometara. Na sledećoj slici je prikazano poklapanje Majanskog kalendarasadogađajima u istoriji. Kako su znali i zašto su se uopšte time bavili Majanski žreci. Ove činjenice nama izgledaju nepotrebne za život jednog naroda, ali su paganskim narodima značile jer su imale veze sa drevnim obožavanjem u koje su bili upućeni samo žreci. Kao što i danas ima sasvim nepotrebnih stvari kojima se bavi svet, ali one opet nalaze finansijere i ljude koji će njima da se bave. Na primer pomenute činjenice o istraživanju vanzemaljskih inteligencija i naseljenih svetova u koje su potrošeni milioni dolara, dok milioni ljudi nemaju potrebnu hranu i čistu vodu. Ljudi su uspeli da naprave komunikacione satelite da bi usavršili medije, propagandnu mašineriju za obmanu i laganje,a nisu usavršili proizvodnju čiste vode, njeno filtriranje iz mora i navodnjavanje nepreglednih prostranstava u Africi i Aziji gde zbog suše ima gladi. To samo dokazuje kakav je svet i kakav duh njime vlada.
64
Majanski kalendar u svetlu događaja u istoriji
Geometrija piramida Velika piramida ili Keopsova piramida je fenomen koji nas svojom pojavom neprestano iznenađuje i stalno vraća na početak razmišljanja. Gde je granica ljudskog, a gde početak nadljudskog? Ko poseduje, ili je posedovao znanje utkano u geometriji njenog postojanja? Odakle dolazi to znanje? Krenimo redom sa činjenicama nad kojima se moramo zapitati i nad kojima će nam zastati dah! Da li je sve ovo slučajno? Piramida je tačno postavljena prema stranama sveta. Piramida se nalazi u centru ukupne mase Zemlje. Meridijan koji prolazi kroz Gizeh deli mora i kontinente Zemlje na dva dela iste veličine. Ovaj meridijan je, sem toga, najduži meridijan koji se pruža sa Severa na Jug i predstavlja nultu tačku za merenje dužina cele Zemljine kugle. Uglovi piramide dele region delte Nila na dve iste polovine. Piramida je savršen geodetski stožer i tačka za pravac. Pomoću trangulacije može se izmeriti cela Zemlja dokle dopire pogled, kao što su Napoleonovi naučnici utvrdili. Tri piramide u Gizehu izgradene su medu sobom u Pitagorinom trouglu (Delti), čije se stranice nalaze u srazmeri 3:4:5. Odnos izmedu visine i obima piramide odgovara odnosu izmedju prečnika kruga i obima kruga. Četri strane su najveći i najupadljiviji trougli na svetu. Pomoću piramide se može izračunati kako zapremina kugle tako i površina kruga. Ona je spomenik kvadrature kruga. Piramida je džinovski peščani sat. Senke koje ona stvara od sredine oktobra do početka marta prikazuju godišnja doba i dužinu godine. Dužina kamenih ploča koje se nalaze oko piramide, odgovara dužini senke u jednom danu. Posmatranjem te senke na tim kamenim pločama može se dati tačno dužina godine na 0,2419. deo. Normalna dužina strana kvadratne osnove daje 365,342 egipatskih laktova. Broj je identičan sa brojem dana tropske sunčane godine. Rastojanje velike piramide od središta Zemlje je isto tako rastojanje od Severnog pola i time odgovara rastojanju od Severnog pola do središta Zemlje. Ako se osnova površine piramide podeli dvostrukom polovinom ovoga spomenika, dobija se broj Pi=3,1416. Ukupna površina četri strane piramide odgovara kvadratu visine piramide. Vrh velike piramide se poklapa sa Severnim polom, njen obim odgovara dužini ekvatora, a oba su srazmerno udaljena jedan od drugog. Svaka strana piramide izmerena je tako da svaka odgovara četvrtini sektora severne polulopte ili 65
sferičnom kvadratu od 90 stepeni. (Obim ekvatora iznosi 40.076,592 km, a obim Zemlje računat preko polova iznosi 40.009,153 km).
Nagibni ugao velike piramide je tako podešen da podnevno Sunce od kraja februara do polovine oktobra ne pravi nikakvu senku. To, navodno, ima svoga razloga: bog Sunca Ra dao je znak ljudima. Ništa nas više ne sme začuditi - ako je i prosečna razdaIjina Zemlja - Sunce sadržana u piramidi. Ona tačno iznosi 109 visine piramide. Slučajno? Teško, jer se “visina piramide odnosi prema polovini dijagonale površine osnove 9:10".” Odakle ova znanja paganskim Egipćanima? Imamo odgovor i daćemo samo najavu. Kad čitamo “Stari Zavet” videćemo da je Bog objavio Mojsiju, a kasnije i Salomunu kakav šator od sastanka i kasnije hram treba Izraelci da načine da bi to bilo centralno mesto bogosluženja i putem žrtvenog sistema čišćenje od greha naroda, kao i komunikacije sveštenstva sa Bogom. Tako su i drevni paganski žreci dobili “nacrt” svojih hramova od onih koje su obožavali, a takođe ni danas baš slučajno ne niču čudne građevine i gradovi poput Astane. Piramide su bile hramovi…ali o tom potom. Kada se spomenu piramide, tada je prva asocijacija na koju svi pomisle, egipatske piramide. Oduvek su izazivale divljenje svojom veličinom i tajanstvenošću. Ko je i kako uspeo sve to projektuje, šta se sve još u njima krije, kako idemo ka kraju štiva biće jasnije. Ali šta ako bi vam rekli da egipatske piramide nisu najstarije, najmisterioznije, najbrojnije i najveće na planeti? Da li su su srednjeameričke piramide? Radi se o piramidama za koje mnogi nisu nikada čuli, niti su slutili da ovako nešto postoji. Ali, pripremite se.. Idemo u Kinu...U potpuno zabranjenu zonu oko grada Ksian, koji se nalazi u središnjoj kineskoj provinciji Šensi. Dobrodošli u zabranjeno područje stotina gigantskih piramida koje su potpuno nepoznate svetskoj javnosti. Prvi put su se gigantske kineske piramide spomenule u javnosti u američkom listu “Rocky Mountain News” 1947, godine. Autor ovog tajanstvenog teksta bio je pukovnik američke vojske Mauris Šenan, a tu je bila priložena i fotografija koju je 1945. snimio jedan američki pilot tokom II svetskog rata. Pilot je prevozio zalihe hrane za kinesku armiju preko Himalaja, a sama fotografija snimljena je oko 100 kilometara od grada Ksian. To mu je 66
uspelo, jer su tada kineske vlasti još odobravale slobodni prelet američkim avionima preko ovih teritorija. Kada su fotografije naknadno analizirane, došlo se do saznanja da je jedna piramida visoka skoro 350 metara, tako da je dvostruko premašila visinu najviše piramide u Egiptu. Piramida je nazvana 'Bela piramida' i predstavljala je najveću piramidu na planeti Zemlji. Ako je Keopsova piramida visoka oko 150 metara, možete li zamisliti na šta liči Bela piramida.
Slika koju je npravio američki pilot 1945 godine Prošlo je skoro pola veka i tek tada su kineske vlasti dozvolile pristup prvom Evropljaninu u ovu zabranjenu oblast. Bio je to Austrijanac Hartvig Hausdorf koji je dva puta posetio Kinu 1994. Tokom svoje prve posete, u aprilu 1994., Hausdorf je imao priliku da vidi šest piramida u blizini grada Ksiana. Na povratku u Kinu, u avgustu iste godine, Hausdorf je na svojim snimcima uspeo da prebroji preko 100 piramida. Hausdorf je imao velike poteškoće da bi dobio dozvolu da doputuje u provinciju Šensi. Kinezi mu nisu dopustili nikakvo arheološko iskopavanje, a kada su videli da je objavio slike piramida, momentalno su zabranile svakom strancu posetu ovoj zabranjenoj oblasti. U blizini Bele piramide, Kinezi su podigli i lansirnu rampu za svoj svemirski program, tako da su i zvanično proglasili ovu oblast vojno zaštićenom i potpuno nedodirljivom za spoljni svet.
Preko stotinu piramida nalazi se u zabranjenoj oblasti na otprilike 2000 kvadratnih kilometara. Visina im se kreće od 25-100 metara, izuzimajući Belu piramidu od čak 350 metara. Ove piramide su građene od tvrde gline i neke su već prilično oštećene. Jedan razlog je njihova velika starosti, a drugi je što su neke piramide oštetilo samo stanovništvo koje živi u blizini, koristeći glinu za gradnju svojih kuća. Kineske vlasti više ne dozvoljavaju nikakva istraživanja u ovoj oblasti, a ni samo približavanje piramidama. Njihova izjava je da će neke buduće generacije imati pravo da prouče ove piramide. Šta se dešava u međuvremenu? Kineska vlada naredila je zasađivanje brzorastućih četinara koji su već uveliko prekrili mnoge piramide i od njih načinili šumovita brda. Posle par desetina godina biće potpuno pošumljene. Ako neko priupita za piramide, Kinezi će jednostavno reći, “Gde vi ovde vidite piramide.” O starosti kineskih piramida prvi put 67
izveštavaju dva australijska trgovca 1912.godine. Oni su razgovarali sa jednim budističkim sveštenikom koji im je otkrio da se ove piramide pominju u pisanim dokumentima koji su stari 5000 godina, ali čak i tada su se označavale kao veoma stare.
U blizini ovih piramida živi lokalno stanovništvo, ali kineske vlasti ne brinu da bi oni mogli otkriti njihovu tajnu spoljašnjem svetu. Kinezi su poznati kao poslušni vlastima i kao ljudi koji sebe ugrađuju bezpogovorno u građevinu društva, kao mravi, tako da Kinez, pojedinac ne znači ništa, i nema individualnosti dok god se nalazi unutar društva. Ovi lokalni žitelji žive izolovano, bez mobilnih telefona, računara i interneta. Oblik Bele piramide podseća na piramide u Srednjoj Americi, kod kojih je poravnat vrh. Da li sve te piramide vode poreklo od iste civilizacije, velika je zagonetka. Poreklo i starost ovih piramida mogli bi objasniti razni artefakti pronađeni u njihovoj blizini, kao i hijeroglifi koji su pronađeni na zidovima odaja unutar piramida. Prema nekim postojećim izvorima u okolini piramida nađeni su grobovi sa kosturima. Ali ne baš bilo kakvim...Radi se o čudnim humanoidnim bićima koja imaju veliku glavu i malo telo, od nekih samo metar i dvadeset centimetara visine. U ovim tajanstvenim grobovima pronađeni su i stotine kamenih diskova sa nepoznatim hijeroglifima pripisanih Dropa vanzemaljcima. Po rezultatima prevođenja, na diskovima je opisan udes kosmičke letelice od pre 12.000 godina, o čemu je ovde pisano. Šta se nalazi u kineskim piramidama to je zasada tajna. Zašto se one skrivaju pošumljavanjem to verovatno znaju jedino kineske vlasti.
Šokantni pronalasci Malo ko nije čuo za kristalnu lobanju iz Hondurasa. Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili, kako nauka tvrdi. Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila? Kruže glasine da ona ima neobične moći, da isceljuje, transformiše čovekovu psihu itd…ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene. Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.MičelHedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja. I samo njeno otkrivanje obavijeno je misterijom i intrigama. Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne lobanje. Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina, iako istina nije ni na jednoj strani. Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi, da su je doneli vanzemaljci, itd…
68
Kristalna lobanja iz Hondurasa Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda. I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a većinu njih širom sveta čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada su poznata četiri tipa antičkih kristalnih lobanja: od čistog kvarca - potpuno providne, ametista - purpurne boje ružičastog kvarca dimljenog kvarca - sive do crne boje. Jedno vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju reputaciju. Za nju su verovali da je “Lobanja Strašnog suda” i da će svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište informacija. Nju Ejdž vernicima i ideolozima je ova stvar dobro došla, da šire svoje ideje i ruše dogme tradicionalnih hrišćanskih crkava, kao uostalom i sve neobjašnjive stvari, za koje, ubeđen sam, vođe Nju Ejdž religije, masoni, okultisti i Iluminati itekako znaju odakle potiču. Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan od poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on bio trgovačko središte za kakaovac. Najspektakularniji deo grada jeste amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u nestalom svetu Maja. Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po stoleća pre nego što je grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku naše ere. U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je ovaj narod obitavao još u sedmom veku pre naše ere. Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između 300.-900. godine posle Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova jedinstvena civilizacija raspala, a narod zagonetno isčezao, izumro ili se odselio. Ljubitelji misterija i istraživači špekulišu da su Maje sa svojim neverovatnim znanjima potomci vanzemaljske rase, koja je, poput sumerskih bogova – Anunakija sošla na Zemlju, i da su te Maje u jednom momentu otišle nazad u svemir. Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću bila je lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u lobanju. Kako, to niko ne zna. Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku. U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko 69
providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod lobanje u njene očne duplje. Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo. Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan. Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole. Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta. Godine 1970.godine Kristalna lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja. To je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja. Laboratorije su sprovele dva opsežna istraživanja. Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: '”Nema načina da se utvrdi starost lobanje.” Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički. I u samoj laboratoriji lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni profesionalci koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na lobanju. Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade lobanju sličnu ovoj. Ili šta je izjavio jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard: “…ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!” Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend koji je ispitivao Lobanju nije izbegao mentalnin efektima lobanje. Sve godine dok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i kafu, a postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna lobanja uticala je na njihovu svest. I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a neki su imali problema sa disanjem ili lupanjem srca. Kod nekih ljudi kao da je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli laki hor glasova ili zvonjavu praporaca. Svetski centar za istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao brojne eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska oprema koja je korišćena u ovim ogledima mogla je da meri energetski uticaj kristalnih lobanja na ljude. Rezultati tih istraživanja ukazuju na sledeće: Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična energetska polja. Dejstvo tih polja na testirane osobe bilo je pozitivno a instrumenti su zabeležili povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim poljima. Ako se osvrnemo na ovo, pa religija Novog Doba najviše govori o višoj svesti i harmoniji Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne svesti, drugi su imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje dubokih emocija ili karme pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen. Opet karakteristike Nju Ejdža i učenja hinduizma. Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije specifične snove ili bi danima osećao dejstvo energije lobanja. Kod pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da se čuju duhovi. Opet Nju Ejdž plus spiritizam. Ova stvar je definitivno naprava preko koje utiču duhovne sile. Mnoge osobe koje su učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile. Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im je donosilo mir i radost. Filis Geld koautorka knjige “Poruka Kristalne Lobanje” je napisala: “Verujem da Lobanja može da se upotrebi kao duhovni fokus da se izvuku mudrost i znanje iz kolektivnog nesvesnog. Kristalnu lobanju porede s kristalnim sveznajućim kompjuterom koji samo čeka da otkrijemo pravi pristupni kod.” 70
Jedna stara centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i Acteci, kaže da je svet bio uništen četiri puta, da mi živimo pod petim Suncem i da će naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki život. Prema kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a biće potpuno razoren 21.12.2012. godine- verovatno se misli na način života, tradiciju, religiju itd, što i jeste plan Novog svetskog poretka i Novog Doba, te su zato dovukli Maje u neše dnevne sobe). Pisari ovog drevnog naroda, za koji se veruje da su odlično znali astronomiju, ostavili su mnoge tekstove sa proročanstvima, posebno onim vezanim za pomračenja Sunca. Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja. Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu. Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica. Ova priča podseća na sve one sulude a i te kako očaravajuće priče koje se poslednjih pedesetak godina nalaze po popularnim časopisima o misterijama. Arheolozi su zbunjeni stvarima, za koje kažu da ne bi trebale da postoje, jer u to vreme kada su napravljene nije bilo moguće da budu napravljene od strane ljudi. Kristalna lobanja nije delo običnih ljudi srednje Amerike. Ona je delo ili ljudi koji su bili u dosluhu sa moćnim zlim silama ili samih tih sila. Sama lobanja kao simbol je simbol smrti i sve te priče da ona utiče pozitivno na ljude su zamka. Električna baterija iz Bagdada, „kompjuter“ iz Intikitere, Grčka ili avioni nikako ne spadaju tamo gde su nađeni – u ostacima i slojevima starim dve i više hiljada godina. Godine 1936, u Khujut Rabu austrijski istraživač Dr. Vilhelm Kenig (Wilhelm Kenig) je iskopao jednu čudnu glinenu, preko 2.000 godina staru, posudu. Unutar te posude se nalazio bakarni cilindar, koji je omotavao gvozdenu polugu. Omot je tako postavljen, da je bilo moguće popuniti ga sa nekom tečnošću. U sredini te tečnosti, od bakra električno izolovana, nalazila bi se spomenuta gvozdena poluga. Čemu je služila ova neobična sprava? Naučnici nisu mogli naći odgovor, i tada je Dr. Kenig postavio svoju smelu tezu: “Ta glinena posuda mogla je da bude baterija.” Prema toj tezi, električna struja nije “otkrivena” 1798. godine od Luiđija Galvanija, već skoro 2.000 godina ranije. I zaista, mnoge istraživačke grupe, među njima i naučna grupa iz “Remer und Pelizaeus Muzeja” u Hildesheimu, uspele su dokazati da je ta glinena posuda mogla proizvoditi električnu struju. Naučnici su sami takvu identičnu posudu napravili, te je ispunili sa sokom od grožđa: između bakarnog cilindra i gvozdene poluge je bio napon od 0,5 Volta - ne mnogo, ali ipak je radilo. Sa malim naporom drevni ljudi su znači mogli da proizvode struju. Ali, za šta? Sijalice, telefoni, motori ili televizori tada nisu postojali. Ili možda jesu? “Već u starom Egiptu je postojalo električno osvetljenje' , ovako tvrde Peter Kras i Reinhard Tese, autori knjige o sijalici iz Egipta. Glavna osnova njihove argumentacije je reljef iz Denderaha. Na tom reljefu, koji je nastao oko 50. godine pre naše ere, vidljiv je egipatski sveštenik koji drži u rukama ogromni predmet u obliku balona. U unutrašnjosti tog balona vidljiva je zmija koja se kreće prema nebu. Za Krasa i Habeka indicija je jasna: Taj reljef je tehnički nacrt, balon je sijalica, a zmija je bakarna spirala u sijalici. Sa takvim električnim osvetljenjem, Egipćani su osvetljavali tamne hodnike piramida. S time bi bilo objašnjeno zašto hodnici u piramidama nisu začađeni po zidovima i plafonima od dima sa upaljenih baklji. Nije bilo baklji. Egiptolozi imaju drugačije objašnjenje za “sijalicu” iz Egipta: Egipatski reljefi uvek imaju simbolično značenje: Stvarnost nikad nije predstavljena. Stilizacija ponekad ide tako daleko da je moguće iz malih isečaka rekonstruisati kompletna dela. U reljefu oni prepoznavaju čamac boga sunca, Ra, koji završava u cvetu lotosa. Drugi to shvataju kao “kablove u dršci sijalice.” U mitologiji Egipćana, sunce naveče umire, da bi se uutro ponovo rodilo. Stoga je zmija kao simbol ponovnog rađanja - ona posle menjanja svoje kože se “ponovo rađa.” Na “šalteru” ispod “sijalice” bog Heh pruža svoje ruke prema nebu i usmerava Sunce prema nebu. Kontroverzni deo reljefa je predstava “navoje sijalične drške.” Ni egiptolozi tačno ne znaju kako da se odrede, odnosno tumače, ti navoji. Mogao bi značiti “horizont”, i tada bi reljef predstavljao boga sunca, što u jutro Nove Godine, putuje ka nebu. Ako baterija iz Bagdada nije služila za osvetljenje - čemu je onda služila? Jedino logično i uverljivo objašnjenje: za pozlaćivanje figura. Za galvanizaciju dovoljno je imati malu jačinu i napon struje. Uspešno je učinjen i taj eksperiment. Jedna mala figura je uspešno pozlaćena. Postavljena je bila u posudu napunjenu sa mešavinom zlatnog praha i priključena sa baterijom. Već posle dva sata, figura je bila obložena 71
zlatom - pozlaćena. Tako je to moglo biti. Ipak, mnogo pitanja ostaje: Da li su baterije zaista bile upotrebljavane za pozlaćivanje? Da li su Partareni uopšte poznavali proizvodnju zlatnog praha potrebnog za galvanizaciju? I zašto arheolozi pronalaze i slične “baterije” u kojima se umesto gvozdenih poluga, nalaze bakarne poluge u bakarnoj spirali? Sa dva ista metala nije moguće proizvesti struju. Da li je te posude onda slučajno moguće upotrebiti za galvanizaciju, dok zapravo služe za nešto drugo? Naše pretke ne bi smeli potcenjivati. Šta su stvarno mogli i sta su pojedinci mogli, posle par vekova teško je znati. Verovatno su postojali genijalci i genijalni pronalasci o kojima su nestali svi tragovi i za koje nikad saznati nećemo. Ako naučnici danas pronađu takvu stvar, onda se nađu pred novom zagonetkom. Primer takvog predmeta je i “kompjuter” iz Antikitere. Pronađen je u jednom antičkom brodu potopljenom u moru. Bilo je to 1900. godine. U dubini od 42m, i “kompjuter” je imao veličinu kutije za cipele. Arheolozi su katalogizirali pronađene predmete: Vaze, posude za vina, kipove, amfore, mramorne i bronzane figure. Po svemu sudeći, bio je to trgovački brod, potonuo u prvom veku pre nove ere.
Originalan artefakat i rekonstrukcija Potrebno je bilo još 70 godina da bi se taj predmet dovoljno proučio i shvatio. Učinjeni su rentgenski snimci predmeta i ostataka u drvetu, kao i provereni detaljni arheološki zapisi prvobitnog izgleda, te i stare fotografije. Otkriće je zaista bilo začudjujuće: Bio je to astrolabijum. Taj astrolabijum je sprava koja pokazuje vreme izlazka i zalaska sunca, te kretanja pet Grcima tada poznatih planeta, uključujući i faze meseca. Skoro 30 zupčanika pokretalo i pomeralo je jedno drugo i tako dočaravalo faze Meseca, izlazak i zalazak Sunca itd. Svi zupčanici su napravljeni od bakra koji sadrži i izvesnu količinu cinka. Zubi tih zupčanika imali su uglove od 60 stepeni. A, sa strane imali su “navojak” koji je bio pokretač tome svemu. Jednom navijen, astrolobijum je pokretao oznake što su označavale položaj planeta u određenim vremenskim periodama. Otkriće je senzacionalno. Teško nam je shvatljivo da su stari Grci bili u stanju da naprave jedan tako komplikovan sistem sa zupčanicima. Sistem, koji možemo usporediti sa sistemom zupčanika današnjih satova na navijanje. A, takvi satovi su tek 1.400 godina kasnije po prvi puta napravljeni. Pored toga, “kompjuter iz Antikitere” ima i diferencijalnu getribu: zupčanike, čije osovine nad drugim zupčanicima kruže. Tek 1828. je taj princip prijavljen za patentiranje. Zašto, ili kako, su stari Grci mogli to poznavati čak 1900 godina ranije? Da li je s time dokazano da su neki Grci tada bili mnogo napredniji negoli sto se to danas smatra? Ili da postavimo pitanje, a koje je već postavio Erih fon Deniken: “Od kojeg astronautskog kuma je ta sprava i to znanje dobiveno?” Ovo drugo pitanje, postavljeno kao sugestija, možemo lako osporiti: Zašto bi vanzemaljci darovali 72
znanje koje je ograničeno na samo pet planeta, a ne sa svih devet? I kada su u pitanju navodne sijalice iz Denderaha, ostali su reljefi a zašto nije nađena ni jedna sijalica? Biće da se radi o stvarima u koje su bili upućeni samo malobrojni, i kad je u pitanju lobanja od kristala, i ova “baterija” i ostale čudne naprave i znanja koja su ih pratila. I danas imamo dosta toga što se krije od masa, i sve one blagodeti tehnologije koje obični ljudi poseduju, elita, policija i vojska su posedovale mnogo ranije. Setimo se bežičnih telefona u automobilima državnika ili u kolima Džemsa Bonda? A sada takav telefon ima svako … Mnogo ozbiljniji je odgovor, da tok razvoja nije uvek tekao ravnomerno i uvek prema gore. Postoji gore i dole kod znanja - kao i znanje koje se u toku vremena izgubi te se ponovo mora otkriti. Matematičar Hero iz Aleksandrije je već u prvom veku naše ere otkrio parnu mašinu i napravio je dva funkcionirajuća primera. Džejms Vat je to isto otkrio tek 1765. godine. Takođe je i beton bio poznat u starom Rimu; Koloseum je sagrađen uz korištenje cementa. Ali, tek 1849. godine je Džejms Parker prijavio patent na svoj izum. Šta su sve onda ljudi pre 2.000 godina stvarno poznavali Poznavali su avione, tvrde neki istraživači, i kao dokaze navode male zlatne figure iz Južne Amerike. Te figure, samo 4 cm dužine i koje se datiraju od pre 1.500 godina, potiču iz Tolima kulture i bile su stavljane kao pokloni u grobovima mrtvih. O toj kulturi iz podrucja današnje Kolumbije, malo toga je poznato. A, još manje je poznato o mestima i okolnostima pronalaska tih figurica. Većina se ipak, bez dvoumljenja, može odrediti kao nakit na glavi: šnale i iglice za kosu, ukrasi za noseve i uši, kao i razni privesci. Pored tih, postoje i čudne figure koje predstavljaju insekte - mada bi mogli reći da pre liče jednom Spejs šatlu nego nekom insektu. Današnji posmatrač teško se može oduprijeti zamisli da pred sobom ima modele aviona. Da bi tu teoriju proverili, dr. Algon Fenbum (Algund Eenboom) i oficir vazduhoplovstva Peter Belting su od stiropora i drveta napravili kopiju tog “insekta” veličine 16:1, te su joj dodali propelere i motor, i najzad se uputili na aerodrom za avione modele. Senzacija: Imitacije tih figurica su bile odlične za navigaciju u vazduhu. Da li je to dokaz da pronađene figure doista predstavljaju avione? Teško je to reći. Naime, kopije od stiropora i drveta nisu zaista kopije istog materijala. A, njih dvojica su dosta toga iz modernog znanja o vazduhoplovstvu ugradili u taj model: motor, propeler, krilima su dali aerodinamičan izgled, te su sve pukotine uklonili. I otkud da su stare Inke poznavale letelice i avione? Za proizvodnju vlastitih aviona potrebna je cela industrijska grana. Danas bi trebali naći milione dokaza za tako nešto. Pa trebao bi da je ostao makar jedan motor ili krilo. Setimo se samo prozvodnje materijala za avione, metala, stakla, pa goriva, proizvodnja motora, infrastruktura, aerodromi itd. Tada je verovatnije da su avione koristili vanzemaljci, a da su ih Inke samo kao minijature kopirali. Ali, ni to nije dovoljno: Strani posetioci moraju prevaliti bezvazdušni prostor svemira da bi došli do naše planete, a krila tada nemaju smisla. Pa i pretpostavka da su sa sobom “vukli” avione istraživače s kojima bi istraživali našu planetu, nije uverljiva. Naime, oni su morali već unapred pre posete znati kakvu atmosferu naša planeta ima, od čega se sastoji i koja je njena gustina, da bi mogli koristiti avione na njoj. Inace cela konstrukcija aviona ne funkcioniše. Da li su onda te figure samo kopije insekata? Ni to nije uverljivo. Insekti nemaju delta-krila, a krila kod insekata ili ptica nisu na donjem delu trupa već na gornjem. Takođe ni insekti, kao ni ptice nemaju uspravan rep. Figure pre sliče ribama što lete, ali ni one nemaju ogrlicu iza vrata. Godine 1898. mali drveni, krilati objekt (slika desno gore) pronađen je u grobnici Pa-di-Imen u severnoj Sahari, u Egiptu. Model je klasifikovan kao model ptice. Ima vrlo aerodinamičan oblik krila, prečnika oko 7 cm. Međutim, ovo vrlo podseća kao savremeni avion, mada je staro 2.000 godina. Analizom je otkriveno da je objekt bio vrlo aerodinamičan i da ima slična krila kakva danas koristi NASA na svojim vazduhoplovima. Neuobičajeni kamen koji u sebi sadrži metalnu šipku pronašao je kinez Žilin Vang (Zhilin Wang). On je pronašao ovaj kamen prilikom terenskog istraživanja napodručju Mazong planine koja se nalazi na granici pokrajina Gansu i Ksijang. Kruškolik kamen je crne boje i izuzetno težak. Dimenzije su mu oko 8 x 7 cm i težak je 466 grama. Najviše iznenađuje unutrašnji deo kamena u kome se nalazi nešto kao metalna traka sa jasnim navojima. Postoje mnoge hipoteze o formiranju ovog kamena, ali sve izgleda neverovatno. Kao da je metal sa navojima čvrsto zatvoren u crnom kamenu. Je li to relikvije iz preistorijskog doba? Da li je 73
poruka vanzememaljske civilizacije za nas? Kako je nastao ovaj kamen? Odgovor ne postoji, ali ne verujem da bi vanzemaljci koristili ovakve “poruke.” Obakve stvari su mogle samo biti ostatak pretpotopnog sveta, poput fosila biljaka i životinja. Ovaj kamen na slici levo je iskopan u Koso planinama, u Kaliforniji. Jedan od tih komada stene sadrži unutar sebe ostatke neke vrste uređaja. Ovaj kamen formira kućište u obliku cilindra od čvrstog belog porculana ili keramike, te u središtu cilindra je dva milimetra sjajno metalno jezgro. Takođe, oko keramičkog cilindra su prstenovi od bakra, uglavnom korodirani. Ovo sve deluje kao tanak ekser zabijen u kamen, ali stena, u kojoj je ovo pronađeno, bila je datirana na oko 500.000 godina. Oni koji su tada proizveli takvo nešto morali su da poseduju naprednu tehnologiju. Uverljiv odgovor ne postoji. Ali to nije ni strašno. Kada bi na sve imali odgovore, tada bi imali samo radnike u hali što raspoređuju arheološke pronalaske, a ne istraživače i naučnike. Kada i sama nauka ne bi stavljala pod upitnik ono što već smatra rešenim, ni u tom slučaju mi ne bi imali napredak. Ipak, ako se okanemo naklapanja evolucionista i zvanične istorije, ovaj predmet je još jedan fosil iz pretpotopnog vremena. To je sakriveno, naravno, da bi se potpirivala mašta u masama i da bi se sakrile prave činjenice, a to da je Zemlja stara 6 000 godina, da je pretpotopni svet bio napredniji od našeg i najvažnije, da je Bog u centru. Šta je sa nožem faraona? 6.Novembra 1922. godine je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona (Tut-ench-Amun), njegovo blago: sarkofazi, maske, figure egipatskih bogova, sanduci, zlatni nakiti itd. Ukupno više od 5.000 raznih predmeta. Najmisteriozniji nalaz je nož faraona koji je nađen bez rđe. Gvožđe je u to vreme bilo vrednije nego zlato, pa i za faraona je to bila velika vrednost. Značaj tog noža je itekako velik, to je vidljivo i po tome što je faraonu bio zavezan s desne strane uz nogu, čak i u grobu. Ali, kako je faraon došao u posed tog noža? O njemu možemo skoro neverovatne navode pročitati: Da je saliven od nerđajućeg ćelika, da nije bio naveden sa ostalim pronalascima, da je njegovu leguru moguće ostvariti samo u vakuumskim uslovima. A, tadašnji Egipćani nisu poznavali ni salivanje gvožđa, a kamoli vakuumske uslove pri dobivanju takve legure. Manfred Saše (Manfred Sachse), predsednik istraživačkog instituta za rudna dobra, intezivno se bavio proučavanjem pronalaska noža. No, od kojeg materijala je taj nož napravljen ni on ne zna. “To niko ne zna”, kaže Manfred. I dodaje: “Dr. Lukas, koji je te nalaze tada zapisivao, nije analizirao sastojke gvožđa kod tog noža. Niti je to do dan danas učinjeno. Egipatski Muzej u Kairu odbija dati nož za analiziranje van svoje zemlje, a potrebnih aparata za njegovu analizu nema u Egiptu. Premeštaj svega potrebnog je jako skup, te nismo našli institucije koje bi finansirale takvu analizu. Otkud faraonu nož od nerđajućeg čelika? Kako je on došao u njegov posed? Kupljen je u inostranstvu: Hetiti, susedi Egipćana, poznavali su već tada mogućnost salivanja gvožđa. Druga mogućnost: Gvožđe je moglo biti dobiveno i od jednog meteorita. I zaista, gvožđe je tada nosilo naziv “crni bakar s neba”. I kada se nađe takav meteorit, potrebno ga je samo obraditi u željeni oblik, ako se imalo sa čim. S izvesnim pravom bi mogli tvrditi da je nož vanzemaljskog porekla. I kao takav, bi tada mogao imati kristalnu strukturu koju je moguće dobiti samo u vakuumskim uslovima. No, koliko je običan ili neobičan taj nož, to možemo tek znati kada se dotični naučno proveri. Svi navodi do tada ostaju na nivou špekulacija. Grupa istoričara je 1929. godine istraživajući arhive Otomanske Imperije u Topkapi palati/muzeju u Turskoj, pronašla neverovatnu mapu nacrtanu na koži gazele. Istraživanje je pokazalo da je mapa originalni dokumenat načinjen 1513. godine, samo 21 godinu nakon Kolumbovog otkrića Amerike. Ovo otkriće obelodanio je nemački istoričar Pol Kal (Paul E. Kahle) dve godine kasnije na kongresu u Holandiji. Priča o mapi počinje 1501. godine, samo 9 godina nakon Kolumbovog čuvenog otkrića, kada je Kemal Reis (Kemal Re'is), pomorski kapetan Otomanske flote zarobio sedam brodova blizu obale Španije. Ispitujući zarobljene mornare, Kemal Reis pronalazi jednog koji je plovio na jednom od Kolumbovih brodova. U doba u kojem su pomorske mape bile od neprocenjive vrednosti i strogo čuvana tajna, ovaj mornar bio je u posedu mape Novog Sveta koju je načinio niko drugi do sam Kristofer Kolumbo. Kemal Reis je zaplenio njegovu mapu, čuvao je, a zatim ostavio u nasleđe svom nećaku koji se zvao Piri Reis (Piri Re'is) koji je takođe bio 74
mornarički oficir Otomanske flote. Njegova strast bila je kartografija, a njegov visoki čin otvorio mu je privilegovani pristup Imperijalnoj Biblioteci u Carigradu. Priča dalje kaže da je Piri Reis započeo da radi na novoj mapi 1511. godine, a nameravao je da izradi mapu koja bi objedinila sva skorašnja Španska i Portugalska otkrića. Za izradu ove mape koristio je dvadesetak različitih mapa od nekoliko izvora sakupljenih tokom njegovih brojnih putovanja. Prema njegovim rečima, osam ovih mapa potiče još iz doba Velikog Aleksandra Makedonskog iz IV veka pre Hrista. Koristio je i Arapsku mapu Indije, četiri portugalske mape Kine i Indijskog Okeana kao i zaostavštinu svog ujaka, mapu zapadnih područja koju je sačinio Kristofer Kolumbo. Piri Reis ne navodi poreklo ostalih mapa koje je koristio. On je lično na mapi napisao komentare koji nam govore šta je tačno radio sa kojim delom mape. Također navodi da on nije odgovoran za originalno istraživanje i kartografiju terena na mapi, te da je njegova uloga bila da da sakupi podatke sa sakupljenih mapa i sačini jednu na osnovu podataka.
Mapa Pirija Reisa Mapa Pirija Reisa prikazuje zapadnu obalu Afrike, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika. Mapa prikazuje obalu Antarktika sa neverovatnim detaljima. Jedna od zagonetki, mada ne najveća, jeste kako je Piri Reis uspeo da nacrta ovako preciznu mapu Antarktika celih 300 godina pre no što je ovaj kontinent otkriven. Pravi problem nastaje kada pokušamo da odgovorimo na pitanje kako je uspeo da sa velikom preciznošću na mapi prikaže obalno područje Antarktika pod ledom. Neoborivi dokazi sakupljeni geološkim istraživanjima ovog kontinenta govore da je Zemlja Kraljice Maud poslednji put bila bez leda pre oko 6 000 godina, negde oko 4 000. godine pre Hrista Zvanična nauka tvrdi da je ledeni prekrivač koji prekriva Antarktik star oko milion godina. Mapa Pirija Reisa otkriva nam da je severni deo Antarktika istražen pre no što ga je prekrio led. Ovo navodi na pomisao da je karta ovog područja sačinjena pre milion godina, ali bi to bilo nemoguće jer ljudska rasa nije ni postojala u to doba. Novija i mnogo preciznija istraživanja dokazala su da je ovaj deo severne obale Antarktika poslednji put bio bez leda pre 6 000 godina. Prema tome, najveća misterija je ko je onda sačinio detaljnu mapu kopna severne obale Antarktika pre 6 000 godina? Koja je, nama nepoznata civilizacija posedovala tehnologiju koja je bila u stanju da uspešno završi ovakav poduhvat? Kroz ceo Srednji vek u cirkulaciji su bile pomorske mape zvane "portolani" i bile su to precizne mape najčešćih i najuobičajenijih plovnih puteva, a prikazivale su obale, luke, moreuze, zalive, plitka područja i slične druge podatke neophodne za uspešnu navigaciju i plovidbu. Većina ovih "portolan" mapa bavila se Mediteranom i Egejskim morima, ali i drugim poznatim plovnim putevima, baš kao i knjiga o jedrenju koju je napisao Piri Reis. Ali nekoliko "portolan" mapa prikazivalo je u to doba nepoznate plovne puteve. Ove mape mornari su čuvali kao najstrožu 75
tajnu kao, uostalom, i samo znanje o njihovom postojanju. Navodno je i Kristofer Kolumbo bio u posedu jedne ovakve mape. Iako nikada nije otkriveno kojih šest mapa je Piri Reis koristio, a da nije naveo njihovo poreklo, kao što nikada nisu pronađene mape koje potiču iz vremena Aleksandra Makedonskog, nema nikakve sumnje da je jedna od mapa korištenih za izradu zasigurno bila i mapa koju je imao Kristofer Kolumbo. Do 1929. godine kada ponovo otkrivena, mapa je bila potpuno zaboravljena. Svega nekoliko istoričara, sa izuzetkom Kalea posvećuje pažnju ovoj mapi. Ali 1954. godine diplomac sa Harvard Univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusets, profesor istorije nauke na Kene Stejt koledžu Dr. Čarls Hapgud (Charles Hapgood) daje zadatak svojim studentima da pobliže ispitaju ovu mapu. Nakon punih sedam godina istraživanja i mnogo odbačenih hipoteza, Hapgud izdaje knjigu. U uvodu za svoju knjigu, “Mape drevnih kraljeva mora” (Maps of the Ancient Sea Kings), iz 1979. godine, Dr. Čarls Hapgud navodi: “Ispostavlja se da su precizni podaci prenošeni od usta do usta. Čini nam se da su karte proistekle od nama nepoznatih civilizacija i da su prenošene generacijski, najverovatnije preko Minojske kulture sa Krita i Feničana koji su kroz period od više od hiljadu godina bili najveći moreplovci starog sveta. Mi danas imamo dokaze da su ove mape sakupljene i da su bile proučavane u velikoj Biblioteci u Aleksandriji i da su geografi koji su tamo radili uz pomoć ovih starih mapa pravili nove.” Prema hipotezi koju je postavio Dr. Čarls Hapgud, Piri Reis je najverovatnije došao u posed jedne ili više ovakvih mapa koje su nekad bile locirane u Velikoj Aleksandrijskoj Biblioteci, čuvenoj i najvažnijoj biblioteci starog sveta. Hapgud je sačinio rekonstrukciju prema kojoj su kopije ovakvih dokumenata kao i neki originali prebačeni u tadašnje regionalne centre za obrazovanje među kojima je bio i Carigrad, današnji Istanbul. Tokom četvrtog krstaškog pohoda 1204. godine, krstaši su uspeli da prodru u Konstantinopolj i tada su ove mape počele da cirkulišu među evropskim mornarima. Hapgud dalje piše: “Većina ovih mapa predstavljala je Mediteran i Crno More, ali su opstale i mape drugih područja. Među njima su bile i mape Severne i Južne Amerike, mape Arktika i okeana Antarktika. Navodi na ideju je da su davni moreplovci putovali od Severnog do Južnog pola. Koliko god to zvučalo neverovatno, iz podataka sa ovih mapa proizlazi da je istraživan Antarktik još u doba kada obala Antarktika nije bila prekrivena ledom. Takođe je jasno da su ovi stari moreplovci raspolagali instrumentima za navigaciju kojima su mogli veoma precizno da određuju koordinate u prostoru i da su ovi instrumenti nadmašivali svu tehnologiju i znanje Starog i Srednjeg veka kao i ono modernih vremena sve do druge polovine XVIII veka..” (“Mape drevnih kraljeva mora” Čarls Hapgud). “…Ovi dokazi o postojanju naprednih tehnologija podržavaju mnoge druge hipoteze iznošene dugi niz godina koje govore o davnim, nestalim i zaboravljenim, naprednim civilizacijama kao što su Atlantida, Lemurija ili civilizacija Mu. Naučnici su mnogo puta bili u stanju da opovrgnu ovakve hipoteze zbog nedostatka dokaza i prikažu ih kao mit, ali ova mapa nam pruža dokaze koji ne mogu olako da budu zapostavljeni. Ovi dokazi nam nalažu da preispitamo sve ostale dokaze koji su u prošlosti izneseni i zapostavljeni, u novom svetlu i otvorenog uma..(isto). Dve godine kasnije, Hapgudove hipoteze dostižu neočekivanu popularnost kada izlazi Denikenov kontraverzni bestseler po imenu “Kočije bogova” ("Chariots of the Gods?"), prva knjiga tog autora. U ovoj knjizi, koja je doživela više od dvadeset izdanja i koja je prodata u više miliona primeraka, Deniken počinje da se bavi paleokontaktima. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja ruševina izgubljenih gradova, potencijalnih aerodroma i mnogo činjenica, Deniken tvrdi da su našu civilizaciju potpomagala bića sa neke druge planete, ostavljajući i mape planete Zemlje. Njegova najkontraverznija teorija tvrdi da smo i mi sami potomci ovih “bogova” i prikazuje arheološke dokaze koji potpomažu njegovu teoriju. Kao jedan od dokaza Erich von Deniken navodi i mapu Pirija Rajsa, koja je, prema njemu načinjena uz pomoć mapa koje su vanzemaljci napravili snimanjem i osmatranjem iz vazduha. 1953. godine jedan turski mornarički oficir šalje mapu Pirija Reisa Birou za Hidrografiju američke mornarice. Biro je u pomoć pozvao penzionisanog kapetana američke mornarice koji se posvetio proučavanju davnih mapa, čoveku po imenu Erlington H. Maleri (Airlington H. Mallery). Nakon dužeg ispitivanja, Maleri je otkrio koji je metod projekcije korišten da se sačini mapa Pirija Reisa. Kako bi proverio preciznost sa kojom je mapa sačinjena, napravio je mrežu i prebacio mapu Pirija Reisa na globus. Rezultat je bio fascinantan: mapa je bila neverovatno tačna. Njegov zaključak je bio da je jedini način da se načini mapa poput ove bio pomoću fotografije iz vazduha - ali ko je bio u mogućnosti da takvu tehnologiju koristi pre 6 000 godina? Određivanje longitudinalnih koordinata za izradu mape Pirija Reisa zahtevalo je korištenje sferne trigonometrije koja u obliku koji bi omogućio izradu ovako precizne mape nije bila poznata sve do sredine XVIII veka. Hapgud je uspeo da dokaže da je urađena geometrijskom metodom i da koristi geografske koordinate pod pravim uglovima raspoređene u mrežu, ali i da je očigledno kopirana sa starije mape koja je projektovana us pomoć sferne trigonometrije koja u to doba nije bila poznata! Ne samo da 76
su rani geografi znali da je Zemlja okrugla nego im je bio poznat i obim Zemlje sa preciznošću od oko stotinjak kilometara. Hapgud je tada poslao svoju kolekciju starih mapa čoveku po imenu Ričard Strečan (Richard Strachan) koji je u to vreme radio na Institutu za Tehnologiju u državi Masačusets, popularnom MIT-u. Zamolio ga je da proceni koliki je nivo poznavanja matematike bio potreban kako bi se načinile originalne mape. Odgovor je stigao 1965. godine. Strečan je bio uveren da je bilo neophodno izuzetno dobro poznavanje matematike, sferne trigonometrije, zaobljenosti Zemlje kao i metoda projekcije. U pismu koje je američki oficir i komandant jedinice za izviđanje američke avijacije Harold Z. Olmejer (Harold Z. Ohlmeyer) napisao Čarlsu Hapgudu piše da je Norveško-Britansko-Švedska ekspedicija na Antarktik potvrdila da su geografske odlike terena Zemlje Kraljice Maud kao što su kopnena masa, obala, reke i planinski lanci, platoi, zalivi, a koje prikazuje mapa Pirija Reisa do u tančina verodostojne. Istraživači su do ovih detalja došli koristeći sonar i seizmička osluškivanja, a sam teren nalazi se ispod gotovo 2 kilometra leda. Hapgud tvrdi da postoji razlog zbog kojeg na Antarktiku nije bilo leda. On kaže da se ceo Antarktik u to vreme nalazio oko 2 000 kilometara severnije, a ne na južnom polu, i da se nalazio van polarnog pojasa, u hladnom, ili čak umerenom temperaturnom pojasu. Razlog zbog kojeg se kontinent, po njegovom mišljenju, pomerio na svoju današnju lokaciju treba da se traži u tzv. pomeranju Zemljine kore. Ovaj mehanizam, koji se razlikuje od mehaničkog pomeranja tektonskih ploča ili pomeranja kontinenata, je ustvari pomeranje celokupne spoljašnje kore planete, koja se naziva litosfera, u odnosu na mekšu unutrašnjost. Hapgud detaljnije opisuje ovu teoriju u svojoj knjizi “Mape drevnih kraljeva mora”. Ova teorija poslata je na razmatranje čuvenom Albertu Ajnštajnu koji je pokazao iznenađujući entuzijazam: “Polarne regije raspolažu sa konstantnim depozitima leda koji nije simetrično raspoređen oko polova. Zemljina rotacija utiče na ove asimetrično nataložene mase i prouzrokuje centrifugalni momentum koji se prenosi na krutu, ne tako elastičnu Zemljinu koru. Kada konstantno uvećanje centrifugalne sile prouzrokovane na ovaj način dostigne određenu tačku, celokupna Zemljina kora se pomeri u odnosu na unutrašnjost planete.” Bila ova teorija tačna ili ne, misterija ostaje. Mapa Pirija Reisa je predmet koji uopšte ne bi trebao da postoji. Prema današnjim saznanjima, niko nije bio u stanju da sačini toliko preciznu mapu, i sa potpuno preciznim longitudinalnim koordinatama u to vreme. Prvi instrument koji je bio u mogućnosti da približno izračuna koordinate meridijana izumeo je Englez Džon Harisan (John Harrison) 1761. godine. Pre toga nije postojao način da se dobije prihvatljiva vrednost meridijana - greška je mogla da iznosi i više stotina kilometara. A mapa Pirija Reisa je samo jedna od niza mapa koja prikazuje nepoznate krajeve, nemoguće znanje i preciznost koja i danas zapanjuje. Sam Piri Reis je priznao da je za izradu mape koristio mnogo starije mape,koje su i neki drugi kartografi koristili za izradu mapa velike preciznosti. Jedna od takvih mapa je i Dulčert Portolan mapa iz 1339. godine na kojoj je mreža paralela Evrope i Severne Afrike savršeno precizna, a meridijani koji presecaju Mediteran i Crno More prikazani su na mapi sa odstupanjem od samo pola stepena! Mapa koju je sačinio Turčin Hadži Ahmed 1559. godine prikazuje 1 600 km širok kopneni pojas koji povezuje Aljasku i Sibir, prirodni most koji povezuje dva kontinenta, Ameriku i Aziju, a koji je pod vodom od završetka poslednjeg ledenog doba kada je nivo vode na planeti porastao i ova teritorija na mapi postala morsko dno. Još neverovatnija je Zenova mapa iz 1380. godine koja prikazuje veliku kopnenu masu koja se proteže na Sever sve do Grenlanda, a nezamislivo je precizna. Potpuno je nemoguće da je neko u XIV veku bio sposoban da proračuna i prikaže ovako preciznu koordinatnu mrežu meridijana i paralela. Ove mape, i niz drugih, kao naprimer Zeng Heova mapa sveta, Picigano (Pizzigano) nautička mapa iz 1424. godine, Kantino mapa sveta iz 1502, Albertin Di Virga mapa sveta iz 1410, prikazuju geografske osobine naše planete koristeći znanja koja danas smatramo plodovima modernog doba. Štaviše, za izradu ovako preciznih mapa korišteni su podaci uzeti sa još starijih pradavnih mapa koje su zauvek izgubljene. Mapa koje su, navodno, pripadale izgubljenim civilizacijama. Mapa Pirija Reisa najčešće se pominje kada se raspravlja o mogućnosti da je nekada davno ovu planetu nastanjivala veoma napredna civilizacija, možda naprednija od naše, a koja je na nepoznat način nestala sa lica Zemlje, i tek sada polako počinjemo da nagađamo šta bi moglo da prouzrokuje ovakav tragičan ishod. Kada se zna kakva su znanja posedovali egipatski i vavilonski žreci, okultisti i članovi okultnih bratstava koja egzistiraju do danas, i sa kakvim su silama opštili, ne čudi ništa. I koliko snage, novca, vremena i svih drugih sredstava koriste da bi uništili sve što ima veze sa biblijskim stvaranjem, Jevanđeoskom istinom o Spasitelju i ovom svetu, ne čudi i da je ova mapa kao i gomila drevnih i novih artfakata čista prevara. Masa niti misli niti čita i lako ju je prevariti. Mnogo nepbjašnjivih pojava ima objašnjenje, ako se samo malo razmisli. Posebno, ako se uzme na um da svi od navedenih pronađenih artefakata nisu služili za dobrobit većine, nego za ciljeve manjine, sveštenstva, kraljeva i elite. Zašto, na primer, tobožnji 77
vanzemaljci, ili pak drevni žreci, nisu ostavili lek za kugu na primer, koleru, neizlečivu lepru (guba) ili ideje kako poboljšati poljoprivredu (ako su bili tako napredniji..) i stočarstvo, kako olakšati život običnih ljudi. Nisu, jer onome ko ih je vodio, te žrece i kraljeve, nije stalo ni do jednog čoveka.
Dogoni - “Potomci drevnih bogova – astronauta” Nekoliko stručnjaka tvrde da su konačno pronašli dokaz o drevnim posetiocima iz svemira. Pleme Dogoni koje živi u Maliju, saharska Afrika, ne poznaje pismo, niti ima dodir sa modernom civilizacijom. Oni znaju da je Sunce središte sistema, da Saturn ima prstenove a Jupiter mesece. Njihove legende su fascinantne., Njihovi drevni festivali utemeljeni su na postojanju jedne zvezde koju su naučnici otkrili u 19 veku, a predstavljaju predanja unutar njihove kulture vekovima. Njihova glavna svetkovina usredsređena je na zvezdu Sirijus, najsjajniju zvezdu na noćnom nebu (8,6 svetlosnih godina udaljena od Zemlje), u sazvežđu Oriona, po čemu je dobila ima „Pasija zvezda.” Po njihovim legendama, vanzemaljski posetioci amfibijskog izgleda, spustili su se u jednom svemirskom brodu pre više od 10.000 godina. Ubrzo po završetku drugog svetskog rata, ugledni francuski antropolozi Marsel Griol i Žermen Diterlen, otputovali su u Mali i proveli 15 godina među Dogonima koji žive na jednoj 180 km dugoj ravnici. Timbuktu, prašnjava varoš koja je vekovima bila jedva nešto više od legende, leži prema severu od njihove glavne naseobine. Njih dvojica su tu od sveštenika, prvi put čuli neverovatno precizne detalje o astronomskim podacima, do kojih smo tek trebali doći preciznom naučnom verifikacijom. Ova dva istraživača su otkrili da je pleme jedno od najzabačenijih na svetu, imalo složene legende koje su sezale vekovima unazad. Za Dogone, polazna tačka nastanka života je zvezda Sirijus. Dogoni su očigledno nekako zaključili pre mnogo vekova da Sirijus nije jedinstvena zvezda, nego da ih ima tri. Rekli su da postoji glavna zvezda, i da oko nje kruži druga zvezda kojoj su pripisivali karakteristike jednog gustog i ekstremno teškog objekta, znanog danas kao „beli patuljak“. Beli patuljci su male guste zvezde. Sirijus B je čak manja u prečniku od Zemlje. Tek 1862.godine je američki astronom Alvan Klark, koristeći moćan teleskop od 46cm ustanovio da Sirius zaista ima i drugu zvezdu, kojoj je dao ime Sirius B ili „Štene“. Dogoni su ga u pogledu tog otkrića preduhitrili za stotine godina, bez teleskopa. Sirius B je vekovima integralni deo kulture Dogona. Oni ga znaju pod nazivom “Po Tolo.” Pomoću njegove orbite određuje se vreme održavanja svetkovine Siguri, najvažnijeg datuma u životu Dogona. Prema plemenskom predanju, “Štene” je neverovatno teško. I ovde dogonska legenda beleži poen. Godine 1928. engleski astronom Artur Edington, obznanio je da je Sirius B prvi poznati primer belog patuljka. Mada Sirius B ne može biti viđen golim okom, Dogoni tvrde da njegova orbita traje tačno 50 godina. Naravno, posle višegodišnjih proučavanja, naučnici su ustanovili da ona zaista iznosi 50,04 godine (plus, minus 0,09 godina). Gde je treća zvezda u koju su Dogoni verovali? 1996. godine, francuski astronomi Daniel Benest i Ž.L.Divan obavestili su javnost da su verovatno otkrili još jednu zvezdu koja kruži oko Sirijusa i kojoj su dali ime Sirijus C. Kako su Dogoni mogli imati znanja o zvezdama stotinama godina pre pojave teleskopa? Pripadnici plemena tvrde da ih je pre više od 10.000 godina posetila vanzemaljska rasa koja je stigla sa Sirijusa u svemirskim brodovima. Dogoni su sasvim kategorični u pogledu tih posetilaca. Prema kazivanju plemena, oni su bili amfibije (humanoidna glava i grudi plus donji deo tela sa krljuštima i repom), da su se zvali Nomoi i da su se spustili u „kovčegu.” Naučnici su se dugo podsmevali ovim tvrdnjama. Jedan od njih je izneo tezu da su Dogoni stekli svoja astronomska znanja od francuskih misionara koji su posetili te krajeve. Ali legende su prethodile i otkriću zvezda i dolasku misionara. Kakvi bi to bili misionari ako bi ubedili celo jedno pleme u postojanje neke zvezde i vanzemaljaca, a ne bi ih preobratili u hrišćanstvo. I zašto bi se misionari bavili ovim pričama, sa jednim plemenom usred pustinje. Ipak, otkud to da su “Nomoi” podetili jedno ozolovano pleme a ne Egipat? Dogonske legende potiču iz drevnog Egipta, odakle navodno i oni potiču izvorno, a otišli su odande 3000 godina pre nove ere. Arheolozi su naime ustanovili da Dogoni žive u području Timbuktua samo 500 godina i da su potisnuli pleme Telema, čiji se grobovi još i danas mogu naći u tim krajevima. Egipat je vrveo od čudnih priča i pojava, ogrezao u okultizam i astrologiju. Neverovatna drevna znanja i ona kojoj se pripisuej drevnost, kao i današnja okultna učenja poseduju tako mnogo egipatskog – da li je to slučajno? Drevni tekstovi dočaravaju sasvim drugačiju perspektivu istorije sveta, u odnosu na onu sa kojom se susrećemo u zvaničnim školskim udžbenicima. Svašta se tamo pojavljuje, mnoge legende su slične u različitim delovima sveta, iako su ti delovi sveta po zvaničnom učenju bili razdvojeni daljinom, a i vremenom i nije bilo 78
međusobnih dodira. Kraljevi koji su vladali desetinama hiljada godina? Kraljevstva tako moćna i tehnološki napredna? Kraljevi koji su leteli na nebo, kao sumeranin Adapa, čije mecene su bili bogovi u letelicama. Čak i nasumični pregled drevnih tekstova otkriva sasvim drugačiji pogled na svet prošlosti, koji se u mnogome razlikuje od našeg. Upoznajemo ljude i njihove vladare koji doživljavaju neverovatnu dugovečnost u vremenu tako hronološki dalekom, da ga je teško pretiti. Nasuprot tome, naša sposobnost da precizno datiramo specifične istorijske događaje ne ide dalje od tri do četiri hiljade godina unazad. Pomak od samo hiljadu godina pre toga nas dovodi na prag praistorije. Nije onda ni čudo što odbijamo pomisao da su drevni ljudi uspeli da marljivo beleže događaje za koje se smatra da su se dogodili stotinama hiljada godina pre naše praistorije. Ovde se obavezno provlače tri stvari. Prva je da se ide duboko u prošlost, druga je da se došljaci iz svemira mešaju u sve i svašta, a treća je da bogovi izgleda “maze” samo kraljeve i sveštenstvo. Sve pomenuto je upereno protiv Biblijskog koncepta: da je Zemlja mlada planeta, ne starija od 6 000 godina, da je svemir naseljen ali između njegovih stanovnika koji nisu sagrešili i ne voze se u letećim tanjirima i Zemlje nema dodira, i da je jednom i jedinom Bogu bitan svaki čovek koji želi da bude spašen, nebitno da li je on kralj ili gubavac koji prosi. Ove sulude priče imaju u vidu samo elitu. Videćete, ništa se nije promenilo… Sveštenici (žreci) drevnog Egipta su, na primer, tvrdili da poseduju listu sa podacima o kraljevima ostrva Atlantida. Platon je od njih čuo te priče koje je opisao u svojim dijalozima “Timej i Kritije.” Ti podaci su sezali 12 000 godina unazad kroz vreme. Pomenuti drevni indijski tekstovi govore o užasnim, tehnološki naprednim ratovima koji su se odigrali u dalekoj praistoriji. Naravno, tu su i glasine o izgubljenim ostrvima i potonulim kraljevstvima koje sežu stotinama hiljada godina u prošlost. A kao da sve to nije dovoljno lepljivo za maštu, iz svih krajeva sveta nam stižu zapisi o kulturama koje su postojale hiljadama godina pre našeg vremena i gotovo rutinski komunicirale sa bićima koja su naseljavala nebesa, tj elita tih kultura. Ne samo da tekstovi govore kako su ta bića često i neprekidno posećivala našu planetu, već i kako su Zemljani putovali sa njima do “domovine bogova” koja se nalazi duboko u svemiru. Apsolutno senzacionalna ideja. A ako je to istina, onda bi se bar nekoliko antičkih misterija koja već dugo godina zbunjuju naučnike dalo objasniti posetama ljudi sa Zemlje tim vanzemaljskim svetovima. Najvažniji od ovih problema odnosi se na fantastični broj godina koje se pripisuju nekim drevnim vladarima. Naznaka izvesne nebeske veze je više nego očigledna u hronologiji drevnih događanja koja se našim precima od pre tri, četiri hiljade godina uopšte nisu činila tako neverovatnim kako ih to mi danas doživljavamo. Kada su u pitanju datumi i rastojanja, otkrivamo jasnu razliku između nebeskih i zemaljskih mera računanja. Putovanje od 15 000 kilometara se na Zemlji smatralo dugim. Ali je u svemiru putovanje dugo 150 000 kilometrana smatrano tek majušnim korakom. Pored rastojanja, u drevnim se tekstovima pominje i vreme. U stvari, udaljenosti koje se povezuju sa univerzumom su tako ogromne, da se jedino mogu izraziti svetlosnim godinama - udaljenošću koju pređe svetlost tokom jedne zemaljske godine. Tako shvatamo da se različite mere veličina odnose neobično precizno na okolinu koja se meri. Svemir bukvalno nagoni na potrebu korišćenja astronomskih brojeva, a zemaljske razdaljine i vreme se mere shodno zemaljskim zakonima. Ali ponekad ti drevni tekstovi unose potpunu zabunu u našu zemaljsku perspektivu, opisujući događaje i ljude sa vremenske skale koja potpuno odstupa od svega što nam je poznato o istoriji ove planete! Uzmimo za primer kalendar Maja. Taj kalendar je izuzetno kompleksan, sofisticiran i precizan do mnogo decimala, iako je njihov fenomenalni proces izračunavanja osmišljen pre više od hiljadu godina. Osim toga, tu je majansko znanje o astronomiji, posebno o planetarnim ciklusima i sideralnoj godini koji su izraženi do neobjašnjivog stepena preciznosti i tačnosti. Ni uz pomoć najpreciznijih instrumenata današnjice, ne bi se bolje obavila tako tačna i precizna merenja.
79
Podvodne drevne građevine blizu ostrva Okinava – Japan Kalendar Maja je apsolutno zapanjujuć, ali ono što nas posebno može zanimati je fantastičan opseg vremena koji kalendar obuhvata. To takozvano “dugo računanje dana”, čini ukupno pet vremenskih ciklusa. To znači da je moguće precizno datirati neverovatno daleke događaje. Najviša jedinica ovog kalendara - alautun, ekvivalentna je količini od 23000 miliona dana. U knjizi “Misterija Drevnih”, autori Erik i Krejg Amlend pišu: “Drugim rečima, ti “primitivni zemljoradnici” znali su da mere vreme jedinicama većim od 23000 miliona dana. Majanski “Zapis iz Kvirigve” pominje događaje koji su se, navodno, odigrali pre 90 miliona godina. Drugi natpis, pronađen na istom lokalitetu, govori o događajima od pre 400 miliona godina” Čemu tako neverovatni brojevi? Kakva je bila njihova svrha? Iako i mi koristimo tako daleke datume, oni se obično odnose na maglovite geološke periode vremena čije je granice unutar nekoliko miliona godina veoma teško definisati. Nasuprot tome, majanski kalendar i njihovi zapisi uopšte ne pate od te vremenske maglovitosti. Oni govore o specifičnim datumima starim milione godina. Poređenja radi, to bi bilo kao kada bismo danas upotrebili sopstveni kalendar da opišemo događaj koji se odigrao 30. avgusta 30 272 889. godine pre nove ere. Za razliku od Maja, prvi događaj o kome posedujemo ikakvo specifično znanje odigrao se pre samo 5000 godina. Iza tog vremena je potpuni hronološki mrak. Ali ne i za Maje, kojima kalendar pruža mogućnost da se pozivaju na događaje iz određenog dana, nedelje i meseca od pre mnogo miliona godina. Komentarišući ovi fascinantnu činjenicu, Erik Tomson (Eric Thomson) u knjizi “Svetovi iz prošlosti” kaže da jedino problemi koji se bave ogromnim vremenskim distancama i međuplanetarnim putovanjem zahtevaju jedinice mere ove veličine. Još jedna enigma i hronološka anomalija se može videti u podacima koji se odnose na drevne sumerske kraljeve. Ti izuzetno uzbudljivi podaci sačuvani su u tektstovima napisanim klinastim pismom na glinenim pločicama i predstavljaju obiman i detaljan spisak ranih sumerskih vladara. Najdetaljniji od svih zapisa je onaj uklesan na prizmi VeldBlundel iz muzeja Ašmolean. Veld-Blundelova prizma sadrži zapanjujuće podatke o kraljevima koji su vladali u vremenu pre potopa - tokom perioda od približno pola miliona godina. Tekst na prizmi govori da je upravo u ta rana vremena “kraljevstvo sišlo sa neba”. Drugim rečima, po sumerskim izvorima, kraljevi na Zemlji su vladali kao izaslanici nebeskih bogova koji su - nalik božanstvima antičke Grčke - preuzeli fizički izgled i karakteristike zemaljskih ljudi. Ono što posebno zapanjuje je broj godina koje je svaki vladar proveo na prestolu. Vladavina duga dvadeset ili trideset hiljada godina uopšte nije bila neuobičajena. Na primer, spisak kraljeva VB prizma otkriva da: “kada je kraljevstvo sišlo sa neba, kraljevstvo je bilo u gradu Eridu. Alulim je bio kralj u Eridu. 80
Vladao je 28800 godina. Alagar je vladao 36000 godina. Ta dva kralja vladahu 64800 godina...” I tako dalje, nastavlja se vladar za vladarem i jedna neobjašnjivo dugačka vladavina za drugom. Još jedna karakteristika ovog spiska kraljeva je da se posle potopa ta beskonačno duga vladavina urušila savim dramatično. Zapravo, otkrivamo da je Utul Kalamana, sin Urnungala, vladao samo 15 godina. Kralj Labaser samo 9 godina. To je zaista drastična razlika u odnosu na 30 000 godina vladavine njihovih prethodnika. Zbog čega je period vladavine kraljeva iznenada skraćen tako mnogo? Zbog čega su prethodni kraljevi vladali tako dugo? Šta se dogodilo u međuvremenu? Posebna je misterija činjenica da je izgleda nekolicina kraljeva vladala po dva puta. Čak i površna procena pokazuje da između jedne i druge njihove vladavine postoji rupa od par hiljada godina. To je zaista misterija, ali pre nego što se upustimo u potragu za objašnjenjem, skoknimo do Kine, još jedne drevne zemlje sa neverovatno dugom istorijom moćnih vladara i tradicije. I drevni kineski tekstovi govore o neverovatnoj istorijskoj starosti. Oni pominju veme kada su “Nebeski Vladari” vladali Zemljom. Bilo je trinaest takvih vladara i svaki je živeo i vladao 18 000 godina. I ponovo drevni tekstovi insistiraju da je kraljevstvo sišlo sa nebesa. Kraljevstvo koje je trajalo blizu pola miliona godina. Da su u pitanju jedan ili dva izolovana slučaja koja pominju ta naizgled izmišljena vremena, lako bi ih bilo ignorisati. Međutim, javljaju se u bukvalno svakoj kulturnoj tradiciji sveta kao davni preriod slave, kada su nebeski vladari hiljadama godina vladali našom planetom. Tako Erih fon Deniken komentariše drevni amazonski rukopis “Jaguarovu knjigu.” U rukopisu se pominje “kolonizacija Zemlje od strane bogova koja je trajala sve do vremena druge svetske katastrofe”. U “Orlovoj knjizi” još jednom amazonskom rukopisu, precizira se da se to dogodilo pre više od 11000 godina. Traktat “Hronika Akakora”, bavi se praistorijskim poreklom amazonskog plemena Mongulala i decidirano tvrdi da su “bogovi odabrali ovo pleme pre 15000 godina.” Poznati istoričar i sociolog, Karl Bruger, zabeležio je 1972. na filmsku traku detaljnu istoriju ovog plemena. Poglavica Tatunka Nara, narator filma, tvrdi da je “Hronika Akakora” “istorija najstarijih ljudi na svetu...” On objašnjava da je dugo, dugo vremena njegovo pleme bilo izuzetno primitivno, sve dok nisu došli bogovi i doneli im svetlost. Poglavica tvrdi da se to dogodilo 13000. godine pre nove ere, “u godini belih varvara.” Upravo su se te godine “blistavi zlatni brodovi iznenada pojavili na nebu, osvetlivši nebesa svojim sjajem. Zemlja se tresla a gromovi valjali preko brda. Ljudi su pali ničice puni strahopoštovanja prema moćnim strancima koji su došli da osvoje zemlju. Rodna planeta stranaca – Šverta, nalazila se duboko u svemiru. To je moćna imperija koju čine brojne druge planete, a ima ih toliko koliko i zrna prašine na ulici. Ta su moćna bića Zemljom vladala iz Akakora, grada podignutog pre oko 14000 godina…” Naravno, Akakor nije pronađen, sve ostaje samo na papiru. Ni letelice, ni jedan deo broda, ni infrastruktura. I rana hronologija Indije je zaista kolosalna. U “Tajnama izgubljenih rasa”, Rene Nurbergen piše da u brojnim knjigama na sanskritu postoje napomene o dalekom periodu vremena koji je dugo trajao. Hindu tekstovi se bave kosmologijom na čijem je jednom ekstremnom kraju jedinica koju nazivaju kalpa ili Dan Brame - a to je period od 4,32 milijarde godina. Da li jedna ovakva hronologija ukazuje na nadljudski uticaj? Ovo su zaista astronomske cifre koje pripadaju oblasti univerzuma, dimenziji postojanja značajno široj od ove naše. Drevni tekstovi otvoreno pominju nebesku vezu. Sumeri jasno govore da je kraljevstvo stiglo sa nebesa, a Kinezi da su njima vladali Nebeski Vladari. Objašnjavajući fantastičan broj godina koje je svaki kralj proveo na tronu, Erih fon Deniken ima zaista domišljato rešenje. On veruje da su ti nebeski valdari stalno putovali tamo i nazad od Zemlje do svoje rodne planete. Međuplanetarna putovanja te vrste podrazumevaju i diletaciju vremena. Na primer, osoba koja poleće sa Zemlje u neverovatno brzom svemirskom brodu se može vratiti nazad posle završenog putovanja i otkriti da je tokom puta svemirom za nju prošlo svega nekoliko nedelja, dok je na Zemlji prošlo već nekoliko hiljada godina. To bi moglo značiti da pominjanje vladara koji su dva puta vladali nije nikakva greška. Nebeski Vladari su možda delili svoju vladavinu među sobom, posećujući i druge svetove. Ako su putovali brzinom bliskom brzini svetlosti, do njihovog povratka na Zemlji bi sasvim sigurno prošlo nekoliko hiljada godina. Istovremeno bi Nebeskim vladarima u putu prošlo svega dve ili tri godine. “Ako se ovo uzme kao činjenica, onda više nije toliki apsurd prihvatiti da su bogokraljevi bili ili vanzemaljci, ili su bili ljudi koji su putovali tamo i nazad u svemirskim brodovima vanzemaljaca. Nezamislivo duga vladavina kraljevskih vladara i kraljevstvo koje je stiglo sa neba, navode nas s pravom da posumnjamo kako se radi o stvarima koje i nisu baš ovozemaljske! Drugim rečima, sve se svodi na zemaljsko protiv nebeskog - na ograničene mogućnosti Zemlje u poređenju sa beskrajnim svemirom. Drevni su sasvim jasno videli ovu vezu. U svetlu ovih otkrića, vreme je da se zgodno omeđeni svet iz udžbenika arheologije ponovo preispita i 81
preformuliše. Nova otkrića i sasvim drugačija perspektiva prošlosti, daleko kompleksnija nego što se i usuđujemo da pomislimo, zahtevaju suočavanje sa fantastičnom misterijom u kojoj se susreću dve realnosti. Prva je da se u dalekoj prošlosti čoveka, desetinama hiljada godina udaljenoj od trenutka sadašnjeg, krije neopisiva istorija zapanjujućih postignuća. Druga je da je ta istorija nerazmrsivo povezana sa nebeskim bićima koja su došla sa zvezda” kaže Deniken. Ipak, jedna konstatacija: Zamislimo da ovaj svet iznenada doživi katastrofu, da preživi po 2 – 3 000 ljudi na svakom kontinentu, i da počnu iznova od sekire, ali sa sećanjem na vreme pre katastrofe. Opisi interkontinentalnih letova, automobila, kompjutera, velikih zgrada, mostova, mašina…i prođe tako 3 000 godina, nastane neko veliko carstvo…šta bi potvrđivalo te, već davne priče? Olupine od automobila, aviona, poneki iskopani monitor, kostur Ajfelovog tornja koji je pronađen u džungli ili most Golden Gate koji leži poluzatrpan usred pustinje…razmislimo. Gde su ostaci vanzemaljske infrastrukture?
Sumer i Anunaki Najopširnije su priče o naprednoj rasi u desetinama hiljada glinenih pločica tobož nađenih oko 1850 god. u Ninivi , jednoj od asirskih prestonica. To je u današnjem Iraku. Te pločice se zovu Sumerske pločice, a njih je prevodio naučnik, arheolog Dr. Zaharija Sičin (Zecharia Sitchin). On potvrđuje, po pisanju ovih pločica, da je Sumerska civilizacija bila “poklon bogova” koji su fizički postojali i živeli sa ljudima. Sičin se bavi tezom o naglom usponu civilizacije u dolini Tigra i Eufrata, i “pomoći” bića iz svemira. Pločice ih nazivaju Anunaki (Annunaki “…Kada ga je podigao u vis jedan beru, orao reče njemu Etani -pogledaj prijatelju moj kako izgeda Zemlja! Pogledaj more kako zapljuskuje padine planine – kuće Zemlja ne izgleda veća od brežuljka A prostrano more je kao vedro…” (sumerska priča o Adapi i Etani) “Šta je to posle stotina hiljada godina bolno sporog ljudskog razvoja, iznenada i u potpunosti i trostrukim udarom preobrazilo primitivne nomade i skupljače hrane u zemljoradnike, grnčare, a potom i graditelje, inženjere, astronome, metalurge, trgovce, muzičate, sudije, lekare..?” pita se Zeharija Sičin u svojoj knjizi “Dvanaesta planeta.” Od sredine prošlog veka ( u isto vreme kad i učestalost pojavljivanja NLO- od 1947) dostupni su podaci sa brojnih glinenih tablica starih i do 2. 000 godina pre Hrista. Ovi podaci navodno, otkrivaju veo tajne sa dileme o postojanju Šumera, naroda iz Međurečja Tigra i Eufrata, 1.500 godina pre Vavilona, Akada i starog Egipta na Nilu. Na istim tablicama, koje su sada vlasništvo mnogih svetskih muzeja, razni arheolozi i istoričari su razotkrivali deo po deo “istine”, koja se odnosi na davna vremena pre i posle Potopa. Jedan od obdarenih isrtaživača i poznavalaca piktografskog, klinastog i starohebrejskog pisma, naš savremenik Dr Zaharija Sičin, je u svojih devet knjiga sastavio ovu slagalicu u mozaik, koji daje sasvim izvesnu sliku o zbivanjima na našoj planeti u davna vremena paleolita i neolita. Ova slika se značajno razlikuje od uobičajenih predstava, koja smo do sada imali. Zeharija Sičin je rođen 1922. godine u Bakuu (Azerbejdžan), a odrastao u Palestini. Godinama je radio kao novinar i urednik u Izraelu, a danas živi i radi u Njujorku. Ovaj svetski popularni autor, veliki je poznavalac drevnih tekstova, arheologije Bliskog istoka i biblijskih zemalja. Njegove knjige su prevedene na preko dvadeset svetskih jezika i doživele su brojna izdanja. Sičinove knjige “Dvanaesta planeta”, “Ratovi bogova i ljudi” i “Stepenice ka Nebu”, tri knjige iz njegovog ciklusa Zemaljskih hronika će biti sasvim dovoljne da se objasni ova njegova teorija, u kojoj on nije usamljen, ali u njoj ide najdublje. Po njemu se vanzemaljci nisu samo pojavili i umešali u živote ljudi, već su učestvovali i u stvaranju samih ljudi. Zeharija Sičin ide mnogo dalje u prošlost, objašnjavajući nastanak samog sunčevog sistema, tumačeći vavilonski ep o stvaranju “Enuma Eliš” (“kad na visinama”). Ideja da su planete bogovi je nastala u Sumeru, a prenela se u Egipat i kasnije u Grčku, pa je postojalo dvanaest vrhovnih božanstava. Čudno je da su Sumeri znali za sva nebeska tela koja postoje u sunčevom sistemu, pa i na samoj tablici (valjkastom pečatu) koja se pod oznakom VA – 243 nalazi u Berlinskom muzeju se mogu videti nebeska tela koja okružuju Sunce. “Enuma Eliš” ova tela opisuje kao bogove, sa njihovim imenima. AP.SU (onaj koji postoji od početka) je bilo Sunce. Prvi do njega je bio MUM.MU (Onaj koji je rođen) 82
–Merkur, LAHAMU (Gospa od bitaka) – Venera, LAHMU (bog rata) – Mars, KI.ŠAR (vladar na čvrstom tlu) – Jupiter, AN.ŠAR (vladar na nebesima) – Saturn, GAGA ( savetnik i emisar Anšarov) – Pluton, ANU (nebeski) – Uran, NUDDIMUD (Ea, vešt tvorac) – Neptun. Ovde se pominju još dva nebeska tela, TIAMAT (device života) planete prilično velike koja se nalazila između Marsa i Jupitera i njen satelit KIN.GU (veliki emisar). Jedno nebesko telo se pominje kao uljez, koji dolazi, poput komete, iz dubine svemira, prolazi kroz sunčev system, i vraća se ponovo u dubinu svemira, jer nije imao kružnu već dosta izduženu putanju. To je MARDUK, velika planeta, koja u jednom prolasku udara u Tiamat, i to više puta u više susreta, sateliti Mardukovi se sudaraju sa Tiamat. Tiamat se raspada na dva dela, i od jednog dela nastaje nebesko telo KI (Zemlja), dok Kingu, satelit Tiamat postaje zemljin satelit Mesec. Od drugog dela nastaje pojas asteroida, nazvan “Kovana grivna”, koji su astronomi otkrili i koji se nalazi između “unutrašnjih planeta” (Merkur, Venera i Zemlja) i “spoljnih planeta” Jupitera i ostalih. Kako je Zemlja nastala od druge polovine Tiamat, koju je višestruka sila Marduka i njegovih satelita odbacila u sadašnju Zemljinu orbitu, tako je i ona dobila jednu specifičnost – kontinenti su smešteni na jednoj strain dok je na drugoj veliko udubljenje u kome je Tihi okean. Tiamat je nazvana Vodenim čudovištem, a Zemlja je prepuna vode. Marduk je bio velika planeta, koja se hladila, dok se i Zemlja oblikovala., ali su obe primile seme života sa Tiamat, koje je mnogo brže evoluiralo na Marduku nego na Zemlji. Pošto je “poslagao” planete, Marduk je sebi uzeo “mesto NIBIRU” – planete raskršća, nebeskog putnika, čiji je simbol krilati globus, simbol koji su poznavali Sumeri, Hetiti, Egipćani, Persijanci, , stanovnici Elama, Urartua, Nuzija, Mitanija, Hurijci, Grci. Piktografski znak za planetu raskršća, dvanaestu planetu je bio krst, klinasti simbol koji je značio “anu” ili “ank” u Egiptu, i “božanski” je kod Semita evoluirao u slovo “tav” – “znak” ili “simbol.” Orbitalni ciklus dvanaeste planete iznosi 3 600 godina, što je jedan”šar”, što ujedno znači i “savršeni krug” i “vrhovni vladar” a i sam broj 3 600. Cilindar koji se čuva u Berlinu (katalog VA/243) prikazuje konstelaciju od 11 planeta oko sunca. Taj prikaz tačno prikazuje čak i odnose u veličinama između planeta. Jedina nepoznanica je dvanaesta planeta izmedju Marsa i Jupitera (ili deseta bez sunca i meseca pa se cesto ova planeta naziva Planeta X) koja je prema prikazu veca od Zemlje, ali manja od Jupitera i Saturna. Jedino sto ne paše je prikaz planete jer na cilindru jedino Pluton nije na svom mestu (mi ga prikazujemo posle Neptuna, a na cilindru je između Saturna i Urana). Da je ovo pronadjeno pre dva veka neko bi dobrano izvređao Sumerane kao neinformisane sto uopšte misle da postoje planete iza Saturna.
Čuvena pločica VA 243 – prikaz Sunčevog sistema Prošlo je mnogo vremena dok se nije razvio život, pa i civilizacija na Nibiruu, dok su Zemljom lutali Neandertalci. Sičin se u svojim idejama “hvata” za činjenicu da je sumerska civilizacija nastala naglo, prebrzo, nakon “stotina hiljada godina polagane evolucije, i da nije bilo nekoga ili nečega da je ubrza, mi bismo danas bili samo malo bolje razvijeniji Neandertalci.” Ep “Atra Hazis” koga tumači Sičin, kao jednu od najdužih Zemaljskih hronika nastavlja priču o prošlosti. U vremenu Paleolita, negde 500.000 godina pre Hrista, 83
kada je na Zemlji postojao naš daleki polu-predak “Homo Neandertalis”, koji se borio za opstanak kamenim oruđima, na planeti Nibiru su imali problem sa atmosferom, u kojoj je trebalo sprečiti oticanje energije i za to je bilo potrebno zlato, za obnovu zaštitnog polja. Šta su radili sa zlatom da bi spašavali atmosferu Sičin ne objašnjava. U tom periodu na planeti Nibiru je trebalo izabrati novog vladara. Jedan od kandidata bio je Veliki Princ - An Šar Gal sa suprugom Ki Šar Gal, koji su imali sina po i menu Anu. Međutim za Vladara je izabran rođak An Šar Gala, koji se zvao Alalu.U kasnijim trvenjima, vlast je preuzeo Anu i Alalu je bio primoran da napusti planetu Nibiru. Njegova destinacija bila je planeta Zemlja, koja je odabrana na osnovu prethodnih istraživanja, kao pogodna za život bez zaštitne opreme, i kao povoljna za dobijanje potrebnih količina zlata. Nibiru se približavao solarnom sistemu i putnici su mogli da pređu na Zemlju. Dolazak Alalua prognanog ili poslatog (?) sa planete Nibiru na Zemlju datira se na glinenim tablicama na oko 450.000 godina pre Hrista, a podizanje prve kolonije na ušću sadašnjeg Šat El Araba u sadašnji Persijski zaliv, sa prvim gradom koji se zvao E.RI.DU (“Dom podignut daleko”) ili (Zemaljska stanica – od ove reči imamo englesku reč Earth za Zemlju), datira se na oko 445.000 godina pre Hrista.Ovaj grad podigao je EN.KI (Gospodar Zemlje) ili E.A (Onaj čija je kuća voda) , Anuov sin od žene koja se zvala Antu. Nakon toga je došlo naselje BAD.TIBIRA (Svetlo mesto rude) metalurški centar. Zatim LA.RA.K (Videti sjajno svetlo) po Sičinu grad svetionik za navođenje šatlova. SHU.RUP.PAK (Mesto najveće dobrobiti), pa još jedan Grad svetionik LA.AR.SA (Videti crvenu svetlost) jer je sva operacija zavisila od bliske saradnje između Anunakija na Zemlji i tri stotine astronauta zvanih IGI.GI (osmatrači) u orbiti oko Zemlje. Svemirska luka je bio SIP.PAR (Grad ptica), u Šurupaku je bio i medicinski centar. Tačno na sredini zamišljene strele u Mesopotamiji je bio podignut NIBRU.KI (Zemaljsko raskršće), ili Nippur na Akadskom, kontrolni centar misije. Tamo je na ziguratu postojala platforma opremljena antenama. Tamo se nalazila DIR.GA odaja sa mapama zvezda, i displeji sa orbitalnim podacima (“Tablice sudbine”) i uprava kosmodroma, neka vrsta kontrole letenja DUR.AN.KI (veza nebo Zemlja). Interesantno je kakav su položaj imali ti gradovi. Ko je to ovako posložio?
Pomenute “Tablice sudbine”, neku vrstu navigacionih šifri je bio ukrao bog ZU, potomak Anuovog protivnika Alalua, podstrekavši pobunu Igigija. Zu je pobegao, a Ninurta je dobio zadatak da vrati Tablice sudbine, bez kojih je navigacija bila onemogućena, i Ninurta je to uspešno završio. To je bila jedna kosmička bitka koju opisuje Sičin kao bitka između Ninurtinog broda i Zua, nešto poput robota iz “Transformersa.” To je prava mašta. Nešto kasnije oko 415.000 godina pre Hrista, na Zemlju dolazi i sam Anu sa svojim zakonitim naslednikom, iz veze sa rođenom sestrom, koji se zvao EN.LIL (zapovednik). Kao glavni medicinski oficir, na 84
Zemlju je poslata NIN.HUR.SAG polusestra Enlila i Enkija, čije ime znači “Gospodarica planinskog vrha”. Ninkharsag su zvali mammi, i dakle potiče reč mama, majka. Ime za Ninkharsag se menjalo sa civilizacijama, pa je postalo Semiramida, Isis, (Izida) Barati, (Britanija) Diana, i Marija. Dok su ova bića sa druge planete eksperimentisala šta da kreiraju, stvarali su ljudsko-zivotinjske hibride i bića sa deformacijama, tako da je Jozef Mengele imao prethodnike. Posle izrade plana o eksploataciji zlata iz Južne Afrike ili AB.ZU,(donji svet), izvlačenjem žreba odlučeno je da Enlil ostane u Međurečju i rukovodi celom misijom, a da Enki ode na rudokope u Južnu Afriku, sa grupom Anunakija. U periodu od 415.000 do 300.000 godina pre Hrista, Anunaki u Južnoj Africi pod rukovodstvom Enkija,teškom mukom kopali su zlato i dovozili ga u Međurečje na dalju obradu, odakle je dostavljano na orbitalnu stanicu oko Zemlje, gde su ga preuzimali Igigiji ili astronauti, i dalje prebacivali na matičnu planetu Nibiru. U Međurečju je Enlil podigao ceo sistem gradova sa potrebnim uređajima za međuzvezdane komunikacije i kosmodromom za uzletanje manjih brodova do orbitalne stanice. U rudnicima na jugu Afrike dolazi do pobune umornih Anunakija, i Enki nudi rešenje. Po Africi su skitala bića koja bi mogla da rade, samo da im je ugraditi “beleg Anunakija” da od skupljača hrane budu radnici. Govorio je o čovekolikim majmunima. Taj zadatak je dobila Ninhursag, medicinar, i ubacivanjem oplođenih jajašaca čovekolikih majmuna u materice astronautkinja, počeli su da se rađaju LU.LU AMELU – Primitivni radnici, prvi ljudi. Ovi klonovi nisu mogli da se razmnožavaju. Oni su radili kao robovi u rudnicima, sve dok Enki nije stvorio čoveka koji je bio u stanju da se razmnožava – Adapu, ili Uzornog čoveka.
Stvaranje Adape – Enki i Ninti Enki je upotrebio svoju suprugu NIN.TI (gospa koja daje život) da putem veštačke oplodnje dobije stvorenje. na šta je Enlil burno reagovao, jer je Enlil mrzeo ta nova stvorenja. Adapa i još neki stvoreni parovi su ostavljeni u predelu oko Ararata nazvanom E.DIN (boravište uzornih). Onda se pojavljuje ona situacija kada Adapa kao nagradu dobija putovanje na Nibiru i leti u svemir, i zemlja mu postaje sve manja i manja (“Mit o Adapi”). Od tada se čovečanstvo množilo, radeći i gradeći “kuće za bogove” ili hramove. Ubrzo su mladi Anunakuiji, lišeni svojih žena počeli da opšte sa ljudskim kćerima, i rađali su se mešanci. Ovde je Sičin najviše udario na Bibliju i stihove: “A kada se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lijepe, uzimaše ih za žene koje htjedoše…a biješe tad divova na zemlji, a i poslije kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovječijim, pa im one rađahu sinove, to bijehu silni ljudi od starine na glasu.” (1. Knjiga Mojsijeva 6. 1-4). Termin “sinovi Božji” je povezao sa Anunakijima, dok su ljudske žene bile “kćeri čovječije” a divovi “Nefiliim” što je preveo “oni koji su sišli sa nebesa.” Za ovo postoji tačno biblijsko tumačenje, kojim ćemo da se pozabavimo u odseku koji se bavi napadima na Bibliju.
85
Enlil je bio ljut zbog slabljenja morala Anunakija, pa je odlučio da uništi čovečanstvo. Zemlja je ulazila u novo ledeno doba i klima se menjala. Na kopnu nazvanom “veliko ispod” koje je po Sičinu Antarktik je dolazilo do zadebljanja ledene kore, koja je pretila da sklizne u more i ceo svet zapljusne megacunamijem. U to vreme, kako kaže g. Sičin, pre 13. 000 godina je i planeta Nibiru bila blizu, na svojoj putanji između Marsa i Jupitera, pa je pripremljen plan za evakuaciju Anunakija, kojom je komandovao Enlil, koristeći razna lukavstva da od ljudi sakrije predstojeću katastrofu, u kojoj bi oni, predmet njegovog prezira bili uništeni. U Šurupaku je živeo vladar ZI.U.SUD.RA, koji je bio mio Enkiju. “Ep o Gilgamešu” ga naziva Ut Napištim, po akadskoj verziji, a po grčkoj verziji je ovo Deukalion. To je po Sičinu biblijski Noje, jer je po njemu Biblija samo prepis drevnih sumerskih rukopisa. Enki ga savetuje da sagradi brod, stavi u brod po dva para od svega živog, i seme, kao i svoju porodicu. Ziusudra je učinio tako, i posle poplave se iskrcao na planini Urartu (Ararat). Kada su se vode povukle i Anunaki počeli da sleću na Ararat, videli su da je neko ostao živ, a Enlil je besneo. Ipak su ga ostali Anunakiji ubedili da je dobro da na Zemlji ima ljudi. Ziusudra je sa svojom ženom dobio večni život. Anunakiji odlučuju da na Zemlji osnuju četiri oblasti, sa kraljevima – sveštenicima, posrednicima između ljudi i “bogova” – Anunakija. (Interesantno – svi drevni vladari “kraljevi – sveštenici su bili posrednici između ljudi i “bogova” ujedno okultisti, magovi, žreci). Prva oblast je bila Mesopotamija, sa Persijom, Elamom i Asirijom, i njom je trebao da vladaju Enlilov sin NIN.UR.TA – glavni ratnik i NAN.NAR (Sin na akadskom). afriku su dobili Eini sinovi, NER.GAL južnu Afriku, dok je Marduk, koji je dobio ime po rodnoj planeti, zagospodario Egiptom. Dolinu Inda, kao treću oblast je dobila Nanarova kći IR.NI.NI ili Ištar na Akadskom, dok je četvrta oblast bila rezervisana samo za bogove, i zvala se TIL.MUN gde se nalazio novi kosmodrom. To je bilo na Sinaju, koji je kasnije dobio ime po Sinu, jer je za ovu luku bio zadužen njegov sin UTU (blistavi) ili Šamaš na akadskom. Sičin tvrdi da je Gilgameš, epski kralj Uruka, inače mešanac, sin poluanunakija polučoveka i jedne astronautkinje NIN.SUN, tražeći odgovor na smisao života putovao u Afriku i do Baalbeka i Sinaja. Njegov prijatelj ENKI.DU, Enkijevo stvorenje, verovatno plod inžinjeringa, po Sičinu nije umro, već je odveden u rudnike, i Gilgameš je probao da ga oslobodi. Humbaba i nebeski bik (GUD.AN.NA) su bile mašine, protiv kojih je Gilgameš imao da se bori, nešto kao čuveni hodači – mačke Lukasove Imperije strah i trepet za Pobunjenike na planeti Degobah (“Imperija uzvraća udarac” Dž. Lukas). Gilgameš je i sam video poletanje i sletanje mašina na Sinaju. Piramide u Egiptu su bili komunikacijski centri, kao i građevine za navigaciju vasionskih brodova koji sleću na Sinaj, a to je kiklopski grad i Baalbek u Libanu. Ovu tvrdnju Sičin temelji na činjenici da su gornje odaje u piramidama pronađene prazne i da su bile bez prozora, ali sa ventilacijom. Što se tiče Baalbeka u Libanu, grad je izgrađen na čudan i neobjašnjiv način, kao grad za divove, jer u njemu je sve podređeno ljudima koji nisu niži od 3 metra, a sami blokovi kamena od kojih je taj grad bio građen su preteški i za današnju tehnologiju. Kasnije su Rimljani na ovom mestu podigli veliki hram, koji u odnosu na ostale ostatke izgleda mali.
86
Šema navigacije i sletanja po Sičinu U ovom periodu odigrala su se dva Rata za Piramide. Prvi rat odigrao se u klanu Enkija (Egipatski Ptah) Oko 9.800 godine pre Hrista, u dolini reke Nila, Enkijev sin Marduk ili Ra, deli vlast tako što jednom svom sinu Setu daje Gornji Nil (južni), a Ozirisu Donji (severni) sa piramidama. Oko 9.300 godine pre Hrista, Set napada i ubija Ozirisa i zahvata vlast nad celom dolinom Nila, odnosno osvaja Veliku Piramidu, kao osnovni komunikacioni centar kolonije Anunakija. Taj incident razmatra Veliki Savet Anunakija i dovodi Ozirisovog sina Horusa u dolinu Nila, oko 9.000 godine pre Hrista. a Seta proteruju na istok, gde on odlazi na teritiriju Hannanaca, odnosno brdo Moriju, gde je bio izgrađen drugi kosmodrom, što izgleda neverovatno obzirom da se današnji kosmodromi i aerodromi grade na ravnom terenu a ne na brdu. Naseljavanje Seta iz klana Enkija u Hannan, Enlil nije mogao da toleriše i to je bio povod Drugom ratu za Piramide, koji je posle 300 godina, oko 8.700 godine vodio Ninurta, Enlilov sin prvo protiv Seta u okupiranom Hannanu zbog kosmodroma, a zatim kada su proterali klan Enkija u Egipat, napao je i same Piramide da bi osvojio Centar za komunikaciju i navođenje kosmičkih brodaova na Balbek. Piramide je na strani klana Enkija branio Marduk ili Ra, Enkijev sin. U ovom ratu Ninurta je uz pomoć svog letećeg aparata, koji se zvao IM.DU.GUD ili Božanstvena Ptica Vetra, potisnuo Marduka ili Ra, sve do Gornjeg Nila, paleći snažnim zracima sve pred sobom. Međutim, Marduk ili Ra, se nekako izvukao iz ove defanzive i zatvorio u Veliku Piramidu, gde mu Ninurta nije mogao da naudi. U sukob 87
se umešala njihova baba Ninursag i kod Velikog Saveta Anunakija izdejstvovala primirje. Međutim u međuvremenu Ninurta je ušao u Veliku Piramidu i uništio sve navigacione i druge laserske uređaje.A neke je poneo i kao ratne trofeje klana Enlila. Posle primirja Veliki Savet Anunakija, Marduka ili Ra, premestio je u Međerečje, gde je ovaj postavio sebi zadatak da obnovi Vavilon, i da ga proizvede u Kosmički komunikacioni centar. U isto vreme Enlil šalje u Balbek, koji je bio kosmodrom u to vreme, svoga najmlađeg sina Nanu, koji je imao blizance Utu ili Šamaša i Inanu ili Ištar. To se dešava oko 8.500 godina Pre Hrista, kada je izgrađen i Jerihon, kao grad za posadu Anunakija, koji su radili na kosmodromu u Balbeku. U dolini reke Nil vlast je dobio Dumuzi, Enkijev ili Ptahov mlađi sin, koji je bio oženjen Inannom ili Ištar, Enlilovom unukom. Kako nisu mogli da imaju dece, Inanna ga je nagovorila da to reše sa Dumuzijevom sestrom Geštinanom, tako što bi ona rodila naslednika, ali je ona odbila. Onda je on silovao svoju sestru, zbog čega je osuđen od strane Saveta Velikih Anunakija i ubijen. Za smrt svoga muža Inanna ili Ištar, je optužila Marduka ili Ra, i predložila da se živ zazida u Veliku Piramidu. Savet Velikih Anunakuja je to prihvatio i tako je urađeno. Međutim, naknadno je utvrđeno da je Marduk ili Ra, nevin u ovoj stvari i on je oslobođen iz Piramide, i vraćen u Međurečje. Posle smrti svoga muža Inanna ili Ištar smislila je kako da proširi svoju vlast i svoj uticaj. Otišla je kod svog strica i tasta Enkija ili Ptaha u posetu, kojoj se ovaj obradovao. Posle bogate gozbe i pratećih međusobnih intimnih odnosa, Inanna je iskoristila Enkijevu opuštenost i pijanstvo, u kome je on Inani darivao “Božanstveni ME” (radi se o izuzeto važnoj bazi podataka za Anunakije). Ona je otišla sa darom, a Enki kada se otreznio shvatio je kakvu je glupost uradio. Bilo je kasno, jer Inanna ili Ištar je sada u Savetu Velikih Anunakija, dobila mnogo veća ovlašćenja. Oko 2.370 godina preHrista, Inanna ili Ištar, je ustanovila svoju bazu u gradu Erehu (Uruk). Otkrila jednog smrtnog čoveka po imenu Sargon ili Šarru Kin, koji je bio u stanju da zadovolji njene lične potrebe i vladalačke apetite. Uz njenu podršku Sargon je vodio brojne ratove i uz blagoslov samog Anua i objedinio celu teritoriju od Sredozemnog Mora do Persijskog zaliva. U blizini nekadašnjeg Vavilona sagradio je nov grad Akad ili Agade, a što znači “Objedinjenje.” Posle Sargona, Inana je oko 2.290 godina pre Hrista, našla sličnog, smrtnog naslednika koji se zvao Naramein i sa njim nastavila svoje osvajačke pohode prema Egiptu. Oko 2.320 godina pre Hrista, kada je Savet Velikih Anunakija odlučivao da preseli centar svoje misije iz Kiša u obnovljeni Ereh, Marduk ili Ra, je na svoju ruku, nastavio da gradi Vavilon ili Bab- Ilu, a što znači “Vrata Bogova”. Ovo je izazvalo negodovanje u Savetu Velikih Anunakija, i kao posrednik u sporu javlja se Mardukov mlađi brat Nergal. On odlazi kod Marduka ili Ra, i nagovara ga da bez otpora napusti Vavilon. Marduk ili Ra, veruje bratu i odlazi , a Nergal silazi u prostoriju gde je bila oprema koja se zvala “Sijanje” (radilo se verovatno o nekom oružju neverovatne razorne moći), pušta ga u pogon i izaziva katastrofu ogromnih razmera, u kojoj je razoren ceo grad Vavilon sa okolinom, kao i njegova kula ETE.MENAN.KI ili E.SAG.IL koju je sagradio Marduk. Obični ljudi, bili su samo pioni u planovima Anunakija. Kada je Inanna ili Ištar, osvojila Sinaj koji je bio neutralna teritorija, i oko 2.290 godine pre Hrista, i udarila na Egipat, koji je pripadao klanu Enkija ili Ptaha, sastao se Savet Velikih Anunakija i odlučio da Inannu liši svih kompetencija, i da je zatvori radi suđenja. Enlil poziva Ninurtu, koji je bio odsutan iz Međurečja, i uz pomoć stranih vojnih snaga sa severoistoka – Gutijaca, okupira Šumer i uništava grad Akad. Ne znam šta će moćnim vanzemaljcima neko poluvarvarsko pleme. Međutim, Inannna na vreme beži iz svog grada Akada i sakriva se kod Mardukovog brata Nergala, koji se “proslavio” razaranjem Vavilona, zbog čega je proteran na svoj posed u zemlju Sama. Tako nastaje novi savez dva “tragična” pripadnika elite Anunakija. Razmatrajući novonastalu situaciju u Međurečju, Enlil oko 2.200 godine pre Hrista, poverava svome sinu Ninurti dalje rukovođenje Šumerom, a ovaj za namesnika postavlja , Ur Nanšu. Prestonica iz koje je upravljao Ninurta sa svojom ženom Bau bila je Lagaš, koji je počeo naglo da se razvija . U to vreme počinje ponovni uspon Šumera u svim oblastima. Naročito se poklanja pažnja obnavljanju irigacionih sitema, koji su bili uništeni u prethodnim ratovima. U ovo vreme, oko 2.190 godine pre Hrista, u pisanim tablicama nađenim u Nipuru, javlja se ime sveštenika Fara ( Avramovog oca) iz ugledne porodice smrtnika. A kasnije oko 2.123 godine pre Hrista, nailazimo na podatak da je rođen Avram u gradu Nipuru, i da njegov otac Fara napušta Nipur i odlazi u Ur, kako bi uspostavio kontakt sa novom porodicom na vlasti. Avram će kasnije biti od koristi klanu Enlila,u sukobima oko kosmodroma na Sinajskom poluostrvu. Posle uspostavljenog reda, Ninurta napušta Međurečje, a na njegovo mesto Enlil postavlja svog najmlađeg sina Nannu. Oko 2.090 godine pre Hrista,umire namesnik Ur Nanša, a za namesnika postavljaju Ur Nammu, poluboga, sina boginje Ninsun. Grade se brojni hramovi ili domovi za razna Božanstva - Anunakije. Nanna i njegova žena Ningal, premeštaju prestonicu u svoj grad Ur, koji se naglo razvija. U ovom periodu, Šumer doživljavlja svoj procvat. Gradi se ogromni kompleks zigurata, i posebno se radi na uzdizanju morala kod 88
stanovnika, koji nije bio na zavidnom nivou. Enlil poklanja Ur Nammi “Božanstveno oružje” koje treba koristiti za smirivanje i osvajanje neposlušnih gradova, na teritoriji Hananna. U pohodima na te gradove na Sinajskom Poluostrvu, van teritorije Šumera, Ur Namma pada sa bornih kola i gine, a na njegovo mesto dolazi smrtni čovek po imenu Šuljgi. Zatim odlazi u obilazak svoje teritorije. Na Sinajskom poluostrvu gradi nekoliko oltara, i sklapa saveze sa lokalnom vlastelom koristeći razne metode. Vraća se u Šumer, gradi hram Nanni u Nipuru i dobija zvanje Vrhovnog Sveštenika. Inanna uočava Šuljgijeve aktivnosti i poteze, i angažuje ga kao ljubavnika i za druge lične potrebe. Zbog sve većeg nereda na zapadnoj granici prema Hanannu, Šuljgi udajom kćeri u jugoistočnoj provinciji Elamu,sklapa savez i dobija legion plaćenika za odbranu Šumera. Oko 2.055 godine pre Hrista, Šuljgi započinje vojne pohode protiv Hananna, koje sa slabim uspehom vodi sve do 2.048 godine pre Hrista, kada ga Anu i Enlil proglašavaju za “grešnika” i osuđuju na smrt. Tron namesnika dobija njegov sin Amar - Sin, koji prve dve godine vodi ratove, a zatim sledeće tri vlada u miru. Oko 2.041 godine pre Hrista, ponovo se obnavljaju vojne akcije na granici sa Hanannom, ali sa slabim uspehom. Nanna nije zadovoljan i on se povlači u grad Enkija, Eridu na položaj Vrhovnog Sveštenika. Ali vrlo brzo umire od ujeda škorpiona Na upražnjeno mesto namesnika Šumera, oko 2.039 godine pre Hrista dolazi Amarov brat Šu - Sin, koji nastavlja gubitničku politiku svoga brata, i posle devet godina mora da beži, da ga nebi stigla zla sudbina prethodnika. Sada oko 2.030 godine pre Hrista, na upražnjeno mesto dolazi poslednji upravitelj Ibi - Sin, međutim Šumer je toliko vojno oslabio da ne može da pruži otpor raznim zavojevačima, koji haraju zemljom. Država se svela na enklavu oko gradova Ura i Nipura. I to je kraj priče o preporodu Šumera. Prevaren od svog brata Nergala i izagnan iz Vavilona Marduk ili Ra, čeka svoju šansu punih dvadeset i četiri godine boraveći u Maloj Aziji sa svojim sinom Nabuom. Koristeći Hanannce za trajnu destabilizaciju i propast Šumera, odnosno kao osvetu protiv klana Enkija i njegovog sina Ninurte zbog poraza u Egiptu. Marduk ili Ra oko 2.024 godine dolazi u Međurečje sa svojim saveznicima i ponovo se smešta u Vavilon, koji je u međuvremenu delimično obnovljen.Sada Marduk ili Ra zauzima ceo Šumer , i u Nipuru skrnavi hram Enlila u potrazi za “Svetinjom svih Svetinja” (verovatno nekim oružjem ili bazom podataka od izuzetnog značaja za sve Anunakije). je saznao za ovo Enlil saziva Savet Velikih Anunakija, na kome Mardukov brat Nergal, koji je sada u klanu Enlila, predlaže da se upotrebi “Sedam strašnih oružja” (verovatno se radi o atomskom, neutonsnskom ili nekom još razornijem oružju).Enlilov sin Ninurta podržava ovu ideju. Enki je protiv, a neki Anunaki su bili uzdržani. Konačnu odluku donosi Anu, koji odobrava ovu akciju. Izabrana su dva cilja. Prvi cilj bio je strateški, a to je bila odluka da se potpuno uništi Kosmodrom na Brdu Morija ili “Visokoj Gori”, koji je bio osnovni razlog sukoba ova dva klana. Drugi cilj je bio taktičke prirode, a to je bilo uništavanje Sodoma, Gomore i još tri grada, južno od Mrtvog Mora u plodnoj dolini reke Jordan, jer su namesnici i stanovnici tih Hanannskih gradova, podržavali i pomagali Marduka ili Ra, da postepeno i organizovano uništava Šumer. Oba zadatka su 2.024 godine pre Hrista izvršili Enkijev sin Nergal i Enlilov sin Ninurta. Ali kobne posledice atomskog udara na Sinajskom Poluostrvu, platio je i Šumer, jer su zapadni vetrovi doneli u celo Međurečje “Oblak Smrti”, radioaktivni oblak, koji je sekundarnim dejstvom uništio ogroman broj nedužnog stanovništva, biljke i životinje u Šumeru. Znajući za posledice nuklearnog udara na Sinajsko Poluostrvo, Anunaki su se u svojim letilicama povukli iz Međurečja, u daleke kolonije u Južnoj Africi, Srednjoj Americi, na Indijski podkontinent u dolinu reke Inda ili možda daleko u Aziju u dolinu reke Huanhu, koja se nalazi u današnjoj Kini. Marduk ili Ra otišao je negde na sever, a njegov sin Nabu na neko ostrvo u Sredozemnom Moru. Posle sedam godina, negde oko 2.017 godine pre Hrista, Anu i Enlil donose odluku da zagađeni Šumer i celo Međurečje prepuste upornom Marduku ili Ra, odnosno klanu Enkija. Ovo sudbonosno rešenje zapisao je Vavilonski car Hamurabi u preambuli svoga Zakonika. Šumer je prestao da postoji na ovim prostorima, da bi svoje mesto ustupio Vavilonu, koji se digao iz pepela uništenog Šumera, a kasnije Vavilon je svoju ulogu prepustio Akadu. Sada je celo područje Međurečja i dolinu reke Nila kontrolisao klan Enkija.Šta je dalje bilo sa klanom Enlila, može samo da se nagađa. Prva mogućnnost - klan Enlila se preselio u nove kolonije na drugim kontinentima, u dolinu reke Inda u Aziji, na Jukatan i u Ande u Srednjoj Americi, u Južnu Afriku, gde su već bili rudnici zlata ili u dolinu reke Huanhu u Kini. Druga mogućnost - ovaj klan je napustio planetu Zemlju i vratio se na matičnu planetu Nibiru, pod uslovom da su Anunaki na nekom drugom mestu izgradili nov kosmodrom i potrebne centre za navigaciju. I treća mogućnost je sinteza ove dve predpostavke. Ovo je ukratko priča koju je Zeharija Sičin sastavio tumačeći sumersko – akadsko – vavilonske legende i sve što se dalo naći na pločicama iskopanim po Iraku, i između ostalih i ep o stvaranju “Enuma Eliš.” On je u jednu drevnu kosmogoniju samo dodao futurističke SF momente, tehnologiju i dodao broj godina i 89
nastala je zanimljiva priča koja za mnoge ima logiku. Ipak, iza tolike tehnologije, tolikih bitaka, tolike halabuke su ostali gradovi od kamena i pečene cigle i zapisi na glini. Nigde ni jedne olupine, komada oružja, natpisa na metalu…
Paganski panteon od 12 bogova, koje su i 12 planeta je postojao, kako u vreme Sumera, tako u Egiptu, Grčkoj i Rimu. Sunce je bilo vrhovno božanstvo. dok su planete imale svaka svoju personifikaciju. U Grčkoj je moralo biti tačno 12 Olimpskih bogova, tj nebeskih bogova, nebeskih tela. Rimljani su svoj panteon preuzeli od Grka. U hinduizmu je postojala porodica nebeskih bogova . Kaš - japa je bio starešina Deva (blistavih) i nosio je titulu Djavs – Pitar (Blistavi otac, kasnije Mitra). Zajedno sa svojom ženom i desetoro dece je činio dvanaest Aditija, od kojih je svakom dodeljen znak zodijaka i nebesko telo. Naravno, sličnost sa grcima je očigledna Djavs – Zevs, Djavs –Pitar – Jupiter, Varuna – Uran. Kasnije je ovaj naziv poslužio da se za prvog papu proglasi Petar, iako Petar nikada nije bio u Rimu. Za većinu da, ali za manjinu je činjenica da je Petar ustvaru Djavs Pitar, Zevs. I kod Hetita je bilo 12 božanstava sa Tešubom na čelu. Naravno, svaki od 12 božanstava je imao svoj simbol zodijaka, kojih je bilo 12. Interesantno je kako su drevni narodi znali za 12 nebeskih tela u sunčevom sistemu, pridavajući im božanske atribute, jedino je to pitanje kojim bi se mogli pozabaviti, dok ostale teorije svakome ko se malo uhvati da razmišlja moraju pasti u vodu. Anunakiji, koje je Sičin čak stavio i na mesto Boga iz Biblije su jedna razuzdana gomila, koja podseća na kafanu pred masovnu tuču. Prvo, stvaraju čoveka da im bude rob, preleću neverovatne razdaljine, i moraju sami da kopaju. Dugovečni su, neverovatno tehnički napredni. Pa gde sui m roboti, mašine koje danas za mesec dana prekopaju planinu. Onda, kako takvi ne mogu da sednu i dogovore se, pošto se radi o eliti sa jedne velike planete. Među njima je silovanje, rodoskvrnuće, ubistvo, prevara..normalna stvar, svađaju se oko teritorija na maloj Zemlji, oko vlasti nad ljudima. Oni ne mogu da se dogovore oko stvaranja ljudi, i oko uništenja istih. Kako niko ne zna da je Ziusudra gradio brod po savetu Enkija, a takav brod se ne može napraviti od dva kubika dasaka, niti sakriti da se ne bidi. Današnje obaveštajne službe su, ako hoće i ako postoji interes u stanju da pronađu jaje na dnu mora, a ne brod dug 200 i širok 50 metara. Danas se sve zna i snima, iako smo, po Sičinu, na mnogo manjem stupnju razvoja od Anunakija. Onda, kakva je bila ta gromada leda, koja je skliznula u more i napravila megacunami da potopi čitav svet? I što je najvažnije: neko nebesko telo može da ima elipsastu, izduženu putanju i da putuje svemirom, ali teško da može da ima život. Kako su oni živeli na toj planeti, koja se udaljila od Sunca toliko da se verovatno smrzla i bila u totalnom mraku, a o promenama koje bi usledile prilikom probližavanja Suncu, saturnu i ogromnom Jupiteru i da ne govorimo, a naši Anunakiji spasavali atmosferu i to zlatom koje su kopali lopatama i krampovima negde u Zimbabveu! Pa kada bi se Zemlja udaljila od Sunca samo 10 000 kilometara, stiglo bi novo ledeno doba. I gde su te mašine, olupine od kranova? Ili su bili tako temeljiti da su odvukli sve natrag na Nibiru. Ili su imali samo lopate. I poslednje pitanje koje smo već postavili g. Sičinu: ako je bilo toliko letova, sletanja, bitaka, ratova od Inda do Nila..pa gde je bar jedna krhotina, bar neki otpali motor, krilo, elisa, neka zarivena bomba u pesku, geler, čaura. Kako da je ostalo samo ono što je od kamena i zemlje, i poneka bakarna, bronzana ili zlatna stvar. Jesu brodovi bili od opeke i zemlje pa je samo to ostalo u dolini Tigra, Eufrata i Nila? I kamen naravno. Za dobro razmišljanje je ova teorija providna, lako ju je oboriti i pobiti. Pobornici vanzemaljskih poseta sada posežu za drugim argumentima – Anunakiji i nisu bili materijalna već eterična bića, i nisu leteli u mašinama, kako tvrdi Dejvid Ajk, koji tvrdi da 90
su Anunakiji dalje ovde, kao reptilijanci u ljudskom obliku. Pobrinuli su se da svi dokazi o njihovom letenju i sletanju nestanu ili da se sakriju, a oni vekovima, kroz krvne loze i tajna društva vladaju svetom i vrlo su zli. Previše je pisanja o tome, previše snimaka predavanja na internetu, knjiga, špekulacija, kao da neko po svaku cenu želi da zasiti javnost pričama i teorijama o vanzemaljcima. Naravno da želi, i za to ima jako dobro opravdanje. Cilj opravdava sredstvo. Priprema se javnost.
Priča o Reptilijancima Pomama koja je preplavila svet uz sve one priče o “kraju sveta” 2012 i 2013, dolasku Nibirua i mogućoj invaziji vanzemaljaca su i špekulacije o poreklu ljudskog roda i drevnoj istoriji Zemlje. Evolucija nema odgovore, i prilično je “šuplja”, a teorije tradicionalnih religija ne daju odgovore i većina je u njih razočarana, jer se one same kompromituju svojim nedoslednim ponašanjem. Svetina je nezadovoljna pričama o slučajnom nastanku svega živog i neživog, o milionima godina evolucije. Tu “uskaču” ljudi koji nude odgovor unezverenom svetu, ne džabe jer ništa nema džabe, sve je sa ciljem, koji prepoznaje neverovatno mali broj ljudi, dok većina ne razmišlja o ničemu osim šta da pojede i kako da se zabavi. Jednima je cilj senzacionalizam na kome se odlično zarađuje, a skriveni cilj je da se ljudi odvedu u pogrešnom pravcu. Mnogo je ljudi koji šire i popularišu teoriju da su drevni bogovi kojih su se ljudi plašili, kao sumerski Anunakiji ustvari reprili, gušterolika bića, pridošla iz svemira, koja su ostala na Zemlji, i vladaju njome, skriveni u ljudskim telima ili kao mešanci sa ljudima. Izdvojićemo neke autore, kao Artur Dejvid Horn (Arthur D. Horn) (knjiga “Vanzemaljsko poreklo čovečanstva”) pominjani astrofizičar Fred Hojl, Džejson Bišop III ( Jason Bishop III – pseudonim), itd. uz Denikena, Sičina i ostale. Tu se provlači da je i Biblija štivo napisano kao hronika o odnosu ljudi i drevnih astronauta, i da je Bog jedan od Anunakija, ili čak grupa Anunakija. A Isus Hristos je, naravno, izmišljen…U ovom tekstu nećemo da se hvatamo za ideje svih onih ljudi koji se bave reptilijancima. Citiraćemo i bavićemo se knjigom “Najveća tajna” Dejvida Ajka, čoveka koji tako ubedljivo piše i tako glasno napada hrišćanstvo (isključivo hrišćanstvo!!) da su mnogi zavedeni i veruju u to što on piše. Dejvid Ajk (David Icke) (rođen 29. aprila 1952. u Lesteru, Engleska) je britanski pisac i javni govornik koji se posvetio od 1990. istraživanju teme “ko i šta, stvarno kontroliše svet.” Nekadašnji profesionalni fudbaler, stekao je zavidnu reputaciju i imetak nastupima na televiziji, ali se krajem 80-ih prestao baviti time i počeo pisati knjige. Prekretnica u njegovom životu nastupila je kad je uspostavio kontakt sa jednm medijumom, te kad je u Peruu i sam doživeo mistično iskustvo koje ga je, kaže, definitivno otvorilo za mnoge spoznaje o sebi i svetu oko sebe. Tada je počeo držati predavanja i počeo putovati širom sveta. Ispočetka su ga mnogi nazivali ludakom i komedijašem ali nakon serije globalnih bestselera kao što su “Istina će te osloboditi” (And The Truth Shall Set You Free), “Deca Matrice” (Children of the Matrix) i konačno “Najveća tajna” (The Biggest Secret), uz obilje video i audio izdanja, intervjua i predavanja na Akademiji Brikston u Londonu, 2006, na Ajka se počelo mnogo ozbiljnije gledati i o njegovim teorijama razmišljati sa dužnim poštovanjem. Primetićemo da su svi oni koji se bave ovakvim i sličnim temama imali iskustva sa natprirodnim, tj opštili sa nekakvim silama. Te sile nisu od Boga i biće nam jasno zašto Ajk negira i napada baš hrišćansku religiju. “Rasa nastala od jedne krvne linije – loze, koja se među sobom razmnožavala, rasa unutar rase zapravo, bila je smeštena na srednjem i bliskom istoku u drevno doba i tokom narednih hiljada godina je proširila svoju moć širom zemaljske kugle. Najvažniji aspekt te ekspanzije je bio da se napravi mreža mističnih škola i tajnih društava kako bi nesmetano mogli da sprovode svoj program, dok su, u isto vreme stvarali institucije kao što je religija, da bi mentalno i emocionalno zarobili mase ljudi i poslali ih da ratuju jedni protiv drugih..” ( Dejvid Ajk – “Najveća tajna”). Dejvid Ajk se razlikuje mnogo od Z. Sičina, koji se ne meša u duhovnost, već je puki evolucionista, ali kada pominje poreklo i dolazak Anunakija (AN.UNNAK.KI – sa neba na zemlju) on citira isključivo Sičina, sa malim izmenama. On najpre smatra da su Anunakiji, reptilijanci, ustvari došli sa zvezda iz tzv Drako (zmaj) konstelacije. Dalje u tekstu knjige samo citira Sičina, o sletanju na Zemlju, kopanju zlata u Africi, genetskom inženjeringu, stvaranju LU.LU.AMELU “primitivnog radnika.” Ajk onda počinje da zbunjuje, tvrdeći da reptilijanci, koji su došli da ovladaju zemljom potiču iz niže četvrte dimenzije. I duhovna su bića kadra da zaposednu telo. Kako to? Prvo su sletali došavši sa neke zvezde a onda duhovna bića. Opet, piše Ajk, Anunakiji su bili opsednuti genetskom čistoćom, i bilo im je jako bitno da je održe pa su se uzimali između sebe, i stvarali loze koje skriveno i iza kulisa su upravljale ljudskim društvom. Ajk 91
citira i jednog afričkog vrača, šamana (sanusi, sanjasi) koji se zove Kredo Mutva (Credo Mutwa), i čuvar je tradicije Zulu naroda, za koje tvrdi da su potomci došljaka sa zvezda. Taj šaman i sam priča o bićima sa zvezda koja su imala odnose sa ljudima. Kredo pominje “božansko pravo kraljeva” (na koje su se pozivali svi vladari sveta. Od faraona i vavilonskih vladara pa do Habzburga i ostalih) i to se odnosi na poreklo, tj krvnu vezu sa drevnim došljacima – bogovima. Ajk tvrdi da su sve velike i stare aristokratske porodice, kao i poznate porodice industrijalaca, bankara i vladarske kuće, Bušovih, Rotšilda, Rokfelera, Openhajmera itd, sklapale brakove između sebe, ne obazirući se na emocije, jer su svi poreklom od reptiloidnih došljaka – bogova, Anunakija, reptilijanaca… Te porodice vladaju svetom i okupljene su u tzv Vavilonsko bratstvo, ili samo Bratstvo, neku vrstu vrhovnih Iluminata dok je ispod njih “tušta i tma” tajnih društava i institucija, koje su njima poslušne. Po njemu su Vindzori, Habzburzi i ostale elitne porodice ustvari potomci drevnih Anunakuja, koji su ustvari reptili, ali je Ajk nejasan: jesu li oni telesna, materijalna ili duhovna bića. Jesu li oni bića koja su došla sa Nibirua, sa neke zvezde iz Drako konstelacije ili iz niže četvrte dimenzije. Ima i jednoga i drugoga. Vraćajući se u davnu prošlost, i prateći Zehariju Sičina, Ajk dalje navodi da su klanovi Enkija i Enlila ratovali između sebe, pa su tako u tim bitkama uništeni Sodoma i Gomora, kao i drevni gradovi čije uništenje opisuju “Vede” i “Mahabharata.” Naravno, Ajk se, vraćajući se u prošlost i tobožnje uništenje sveta ( i Atlantide) u potopu, pominje da i sami idemo ka kraju jednog “mračnog doba” i još jednog “ciklusa od 13 000 godina” i da nas uskoro čeka “globalno duhovno buđenje kada ulazimo ponovo u Doba svetlosti.” Slična teoretisanja se daju čuti od sledbenika Novog Doba – Nju Ejdža. Iako učenja Novog Doba (Nju Ejdž) pominje kao manipulaciju masa od strane reptilijansko – ljudskog establišmenta, Ajk i te kako svojim stavovima brani učenja Nju Ejdža, a i u biografiji mu stoji bavljenje spiritizmom i “mistična iskustva.” Čovek koji tvrdi da su gušteroliki Anunakiji, izrabljivači ljudi stvorili religiju da manipulišu tim ljudima, pominje “globalno duhovno buđenje.” I to na isti način na koji ga pominju i Helena Blavacka, Alister Krouli, i mnogi drugi ezoteričari, vračevi i okultisti. Videćemo, kakvo je to “duhovno buđenje i dolazak svetlosti.” i zašto je baš hrišćanstvo najveća smetnja tome. Ajk citira naučnika Brajana Desboroua (Brian Desborough) koji tvrdi da je Venera bila sjajno nebesko telo, odlomljeno od Jupitera, koji je, opet uništio planetu koja se nalazila blizu Marsa. Venera, parče Jupitera (kako kada je Jupiter sačinjen od vodonika i helijuma, dakle gasova) je uništila život i atmosferu na Marsu, a stanovnici sa Marsa su izbegli na Zemlju, na kojoj su već živeli crni ljudi, koji su obožavali sjajnu Veneru. Ta pomenuta katstrofa, o kojoj piše i Imanuel Velikovski (Immanuel Velikowski) u knjizi “Svetovi u sudaru” je izazvala katastrofe i na Zemlji, potop i ledeno doba. Beli Marsovci su ratovali sa crnim Zemljanima i ti su ratovi, kaže Disborou, opisani u “Vedama”. To je vreme kada je propala Atlantida. Ti beli Marsovci su začetnici bele rase na Zemlji, i to su Feničani i Indo - Arijci. Ajk pronalazi “dokaze” za ovu tvrdnju. Plato El Kahira gde se nalazi Velika piramida u Gizi nosi naziv koji potiče od arapskog El Kahir – Mars. Sfinga je bila ofarbana u crveno, a Egipćani su Mars zvali “Horus crveni” i otud one priče o piramidama i sfingi na Marsu. Ne znam samo šta bi izdržalo kataklizmu izazvanu sudarom sa drugom planetom, i kakva bi piramida ili sfinga ostala čitava posle toga. Navodno, pošto je Mars je bio bog rata, upravo su sa Marsa stigli beli ratnici … Ajk smatra da su Anunakiji na neki način povezani sa ovim belim Marsovcima, ali i da su Anunakiji ustvari reptili, gušterolika bića na dve noge, nešto kao velociraptori. On smatra da su možda te i još neke vanzemaljske rase ratovale na zemlji za prevlast, i ti ratovi su opisani u drevnim mitovima, a dokaze za njihovo reptilsko poreklo Ajk vidi u obožavanju zmija i zmajeva, i legendama o istima u celom svetu. Krilata zmija – Ketzalkoatl u Meksiku, Nage u Indiji, Nehuštan u Kanaanu, Knef zmija kod Egipćana, Ofion kod Feničana, krilati zmajevi u legendama Germana, Slovena… Eskulap je predstavljan kao zmija, a i danas možemo videti simbol Kaduceja, štap na kom su obmotane dve zmije, tj simbol Hermesa, na logoima farmaceutskih kuća i apoteka. Ipak to su uglavnom zmije i leteća bića a ne raptori ili dvonogi gušteri, malo viši od čoveka. Zamislimo teoriju da je nekada davno Zemlja bila Planeta majmuna kojom su vladale gorile, a da to potvrđujemo legendama o letećim majmunima i malim pacolikim majmunčićima i simbolima. Ajk dalje navodi da su legende o zmajevima, alama i aždajama ustvari dokaz o reptilskom prisustvu na Zemlji u davna vremena. Kineski zmajevi, zmajevi koji čuvaju sveta mesta (ale i aždaje kod Rusa, Srba i Hrvata), krilati zmajevi na grbovima, kod Grka je vrtove Hesperida čuvao zmaj, i nema kutka na svetu gde se ne pominju aždaje i zmajevi, kojih se ljudi uglavnom boje i obožavaju ih. Ajk se poziva na te priče. Postoje i prikazi zmajeva na grbovima i zastavama, Vels, Engleska, Butan… grbovi aristokratskih porodica (Poput Vindzora u V. Britaniji) i ogromnog broja grbova, i mnogih firmi, kompanija i institucija koje imaju zmaja kao simbol. Takođe i na mnogim 92
građevinama se mogu naći statue i figure zmajeva i gargojla, posebno u zapadnoj Evropi, na gotskim katedralama i na poslovnim zgradama. Ajk pominje Denverski aerodrome koji vrvi od masonskih simbola i sombola zmajeva i gargojla, kao i grad London koji vrvi od ovih primera. Na osnovu ovog Ajk tvrdi da su pripadnici elite reptilijanci i zato ostavljaju simbole zmaja na građevinama, grbovima, kao i u narodnim legendama.
Kredo Mutva, afrički šaman, koga citira Ajk, iznosi priču o Čitaurima, reptilijanskoj rasi, koja je, kaže on, isto što i Anunaki. On tvrdi da su oni kontrolisali ljudski rod hiljadama godina, i da su oni vladari današnjice. Čitauri su bili poznati kao Deca Zmije, i kaže Mutva, imali su izdužene lobanje, pa se među Afrikancima mogu videti pokušaji da se izduže lobanje, a kao i u predstavama Egipćana, a pomenućemo i pronađene izdužene lobanje na Andima u Kačuačiju. Reptilijanci, tvrdi Ajk, potiču sa sazvežđa, ili zvezdane konstelacije Drako, gde se nalazi zvezda Tuban, nekadašnja Severna zvezda, prema kojoj su orjentisane egipatske piramide. Hramski kompleks Angkor Vat u Kambodži je simbolična geometrijska replika Drako konstelacije, viđene kako je izgledala pre 10. 500 godina. Hramovi u Angkoru su prekriveni predstavama reptila, kao i katedrale u Evropi jer su sve velike i “svete” građevine gradili pripadnici tajnih društava koje su osnovali reptilijanci. Znamo da su katedrale u Evropi gradili masoni. A po Vilijemu Bremliju (William Bramley), koga citira i Dejvid Ajk Anunaki su stvorili tajno društvo “Bratstvo Zmije” (Vavilonsko bratstvo) koje vlada do danas. To je on opisao u svojoj knjizi “Bogovi raja.” Reptilijanci se pominju i u legendama Hopi indijanaca, ali ovog puta kao vanzemaljska bića koja su se uselila u podzemlje, i odande rade u tajnosti. Hopi Indijanci znaju za vrlo stare tunele ispod Los Anđelesa, u kojima se danas održavaju masonski rituali. Hopi tvrde da potiču iz Sipapunija, podzemnog sveta, i spremni su pokazati podzemne tunele u rejonu kanjona Kolorado, gde su, po Hopijima živeli Sivi, vanzemaljci, koje su Hopi zvali “Zmijska braća.” Postoji rašireno verovanje među istraživačima NLO da postoje reptilijanske podzemne baze, u kojima oni zajedno rade sa reptilijansko – ljudskim mešancima, izvodeći eksperimente na ljudima i naučna istraživanja. Dejvid Ajk tvrdi da je razgovarao sa bivšim operativcima CIA koji to potvrđuju. On takođe tvrdi da vanzemaljci dolaze iz niže četvrte dimenzije, i da manipulišu ljudima, a ta niža četvrta dimenzija je po Ajku, koji svesno ili ne citira sataniste, “niža astralna ravan” iz koje oni pozivaju demone u ritualima sa crnom magijom. Sada više zmajevi nisu ni sa Nibirua, a i Drako konstelacija je malo podaleko, sada su to duhovna bića, i Ajk na tome ostaje. Polako i vrlo lako će biti povezati ko su ustvari ti “reptilijanci” kada se uđe u Bibliju. Ajk tvrdi da satanisti, tj elita u tajnim društvima u svojim ritualima ustvari prizivaju reptilijanske vanzemaljce, i to samo jednu grupu, onu koja je zla, jer, piše on, oni nisu svi zli. Oni reptilijanci koji žele kontrolu i koji vladaju svetom kroz tajna društva i korporacije su vrlo zli i potiču sa Drako konstelacije, i odatle termin “drakonski” koji sumira njihov karakter i način rada. Oni vole ljudsku krv i oni su “demoni 93
krvopije iz starih legendi” ( nas su učili da je srpski vampir Sava Savanović svraćao do vodenice, i da nije bio nikakav aristokrata) i za Ajka je grof Drakula jedan od njih. Grof je aristokratska titula, ljudsko reptilijanske krvne loze su aristokrate, a Drakula asocira na Drako. Sada Ajk pominje reptilijance koji sisaju kravama krv, u Meksiku, i jarcima u Portoriku. Aristokrate. Došli sa nekakve zvezde, kriju se među mnogo nesavršenijim ljudima kojima žele da zavladaju i piju krv junaca i jarića! I ti reptilijanci osobito vole da zaposedaju ljude i to su članovi aristokratskih porodica, koje su stare po više hiljada godina, i koje su kroz istoriju vladale državama. Od Ramzesa II do Buša. Vindzori, Openhajmeri, Rotšildi, Habzburzi, Rokfeleri, crna plemstva, Gvelfi… ustvari gušteri u ljudskom obliku. “Ove genetske linije su manipulacijom došle do moći u politici, biznisu, vojsci, bankarstvu, i drže te pozicije, a potiču od reptilijanaca iz niže četvrte dimenzije i kriju se iza ljudskih obličja ili umno kontrolišu ljude.” (“Najveća tajna”- D. Ajk). Vrlo nezgodno. Ljudi nemaju nikakve šanse i nikakav smisao. To je skrivena poruka koju šalje Dejvid Ajk. Idemo dalje. Ajk tvrdi da je razgovarao sa novinarem koji je intervijuisao visokog zvaničnika koji je bio zagovornik globalne centralizacije moći, poznate kao Novi Svetski poredak. Novinar je tvrdio da se ovaj zvaničnik u momentu transformisao u gušteroliko biće i ponovo vratio u lik čoveka. Takođe se poziva i na iskustva koja je imala Keti O’ Brajan (Cathy O’ Brien) nad kojom su vršeni mentalni eksperimenti (projekat “Monarh”) i koju su zlostavljali, kako kaže, seksualno još kao dete visoki zvaničnici iz vlade SAD. Keti je napisala knjigu “Transformacija Amerike” zajedno sa Markom Filipsom (Mark Phillips) u kojoj je opisala sve šta je preživela, kao i jedan događaj, gde se Džordž Buš stariji, predsednik SAD pred njom transformisao u reptila, ali je ona pomenula i hologramske slike, o kojima Ajk ne govori, samo ih spominje onako uzgred. Da je ovo istina, teško da bi ta žena imala šanse da progovori. Ona je sve ovo napisala pod nečijom instrukcijom, a ko zna je li baš ona autor. Eto, pokazaćemo da je SAD demokratska zemlja, može se slobodno pisati, a i sakrićemo pravu istinu o tome ko stvarno stoji iza američkog, globalnog i lokalnih, državnih sistema. Neka se ljudi bave vanzemaljcima. Pomoću tih trodimenzionalnih slika može se postići vizuelni efekat kakav se želi, a da gledalac veruje da vidi stvarnu sliku (doći ćemo do ovog pitanja u delu pod imenom Projekat Blu Bim). Keti tvrdi da joj je meksički predsednik Migel De La Madrid pričao da je i on “jedan od njih” i da drevne Maje potiču od reptilijanaca, i da je on sam potomak Majansko – reptilske loze i onda se transformisao u biće slično iguani. Pomenuta žena, Keti je priznala da je dobijala halucinogene supstance i droge, i jasno je da pod uticajem tih droga vrlo lako može da se vidi kako se čovek pretvara u reptila ili omiljeni mačak Marko u tigra. Mnogi su narkomani doživeli iskustva da su bežali od lava do onog da su pričali sa banderom koja se sagla. Dejvid Ajk piše: “pod efektima koje su proizvele droge, i druge tehnike ( verovatno hipnoza), Ketin mozak je prešao u reptilijansku dimenziju. Reptilijanci dolaze iz četvrte niže dimenzije (nema više Drako konstelacije, Marsa i Nibirua) i koriste fizička tela kao sredstvo da manipulišu našom dimenzijom. Ako možete da podesite vaš um na njihovu pravu dimenziju, videćete ih onakvima kakvi jesu ( dakle morate da budete drogirani). Pod uticajem droga čovek vidi biće iz druge dimenzije, biće koje se materijalizuje. U daljem tekstu knjige će postati jasno o kojim se “vanzemaljcima” radi. Ajk dalje citira Hantera Tompsona (Hunter Thompson) u knjizi “Strah i gnušanje u Las Vegasu” gde on opisuje kako je viđao reptilijance kada je bio pod dejstvom LSD-a, i to tokom pet dana neprekidnog drogiranja. Takođe, Ajk citira ženu vidovnjaka – medijuma, koja je viđala reptilijance u telima vodećih svetskih političara, bankarske i poslovne elite. Ona se zove Arizona Vajlder (Arizona Wilder). Ovo je njoj bilo moguće, pošto je “dostigla visok nivo vidovnjaštva” piše Ajk, pa je mogla da vidi iza fizičkog sveta u nižu četvrtu dimenziju gde reptilijanci obitavaju. takođe i žena jednog sataniste, koja je za vreme njegovog satanističkog rituala šetala psa u sumrak i videla osobu u odori sa kapuljačom, sa gušterskim licem. I sama je bila obdarena parapsihološkim sposobnostima i kasnije je često viđala transformacije ljudi u reptile. Pomenuti šaman – vrač Kredo Mutva je pominjući da Zulu znači “ljudi sa zvezda” takođe pričao o svetskim liderima, članovima Bratstva vladara, koji su svi odreda reptili. Nije priča bez osnova, ali te ljude, visoku elitu, čiji su članoci uglavnom masoni i okultisti ne zaposedaju nikakvi gušteri. Često se pitamo: Ok, bogati žele biti još bogatiji, žele vlast, žele novac. Imaju ga i umnožavaju ga. Pa zašto onda čine i dodatno zlo, stvaraju krize, podstiču umiranje od gladi, prostituciju, korupciju, ubijanje, ratove. Mogu da žive sjajno i bez toga. I još da ih ljudi vole. Ali ne, oni stvaraju zlo. Zato jer njima vlada zla sila. Koja je to sila? Sila čije je predstavnike Isus Hristos oterao u svinje. (Jevanđelje po Marku 5. 1-13).
94
Figurica iz El Obeida (Al Ubaid) Južni Irak 3800 god. p. n. ere Posle drogiranih “očevidaca” tu su sada i vidovnjaci, okultisti, medijum, vrač… Ajk dalje nastavlja, tumačeći svedočanstvo vidovnjakinje o svetskoj eliti – “mi ćemo ove ljude nazvati zaposednutima” Vrlo bitno za razotkrivanje tih i drugih vanzemaljaca i duhovnih entiteta. Jevanđelje je puno “zaposednutih” iz kojih “reptilijanci” izlaze kada se približi Isus, i još ga mole “da ih ne muči…ili da ih pusti u svinje…” (Marko 5. 113). Naravno, najviši pipadnici establišmenta su čisti reptilijanci dok postoje i mešanci sa ljudima, a i samo ljudi koji su zaposednuti, koji su poslušnici. Oni grade svoje podzemne baze, gde vrše istraživanja i spremaju svet za Novi svetski poredak. Tako Ajk opisuje aerodrom u Denveru (Kolorado) kao skup satanističkih i masonskih simbola i vrlo morbidnih murala sa prikazima nacističkog vojnika, mrtve dece i sveopšteg uništenja, jer je, po njemu, Denver jedan od vojnih centara Novog scetskog poretka a ispod ovog aerodrome se nalazi podzemna baza reptilijanaca, kao i takozvana vojna baza Area 51 u Nevadi i baza Dals (Dulce) u Novom Meksiku, koje su povezane sa nacionalnom laboratorijom u Los Alamosu. O bazi Dals Ajk piše kao o mestu gde se vrše eksperimenti na ljudima i životinjama, i to je mesto kao iz horor filmova sa bezbroj nakaza u kavezima, što to je čuo od radnika koji su radili u toj bazi. Slične baze i podzemni gradovi se nalaze širom sveta i opremljeni su tehnologijom koja je nepoznata za obične ljude. To je realno, jer ono što poseduju policija i vojska obični građani do toga ne mogu da dođu. Kada svako ko ima malo bolji kompjuter može preko programa “Google earth” da sa satelita locira svoju kuću, šta tek vladine institucije imaju. Ne možemo da zamislimo ni tehnologiju koju poseduju vojska i policija jedne neznatne države kao Srbija, a kamo li SAD ili Kine, u kojoj je ljudski život bezvredan i svaki od milijardu Kineza je spreman da se ugradi u kolektivnu tvorevinu. Kada se pominje izgled ovih bića, Ajk piše da su oni poput krilatih guštera, na dve noge, visoki od jedan i po do dva i po metra, sa krilima kao u slepog miša. Oni po njemu stoje iza termina “pali anđeo.” To su krilate gargojle, koje imamo po fasadama katedrala i građevina vlade, najviše u Londonu, koje su simbolični prikaz Drako reptilijanaca. Neki su beli i oni su u vrhu hijerarhije. Njima su kao “bogovima” ljudi prinosili žrtve u pradavna vremena, kao i danas. Ajk kaže da su Anunakiji posebno tražili žrtvovanje dece i da se to čini do danas. u Bibliji se pominje Moloh kome su žrtvovana deca, a sve drevne civilizacije su upražnjavale ljudske žrtve. To se čini i danas, u satanističkim ritualima, posebno na Noć veštica uoči koje nestane mnogo dece, najviše u Americi. I Ajk i Sičin se bave time da su paganski bogovi – vanzemaljci ili Anunakiji. Deniken nije išao ovako daleko u opis tih bića, samo se bazirao na njihovu zaostavštinu. Naravno Ajk takođe tvrdi da su reptilijanci, po dolasku na Zemlju imali odnose sa ljudskim ženama i da su one rađale decu iz tih veza, a ta deca su ovi ljudi – reptilijanci koji se mogu preobražavati čas u jedno a čas u drugo obličje. Pa kako su mogli da imaju odnose ako su duhovna bića iz “niže četvrte dimenzije”? On se prvo hvata za biblijske stihove o “sinovima Božjima” i “kćerima ljudskima” i divovima koji su izašli iz te veze. Stihovi iz 1. knjige Mojsijeve 6. glava 1-5 su prvi na tapetu, a onda se oni poredesa ostalim drevnim zapisima, 95
starosedelaca Amerike, Afrike i Azije. Etiopski tekst “Hebra Nagast” pominje velike bebe stvorene ukrštanjem ljudi (kćeri Kainovih) i “anđela.”
Mural sa aerodrome u Denveru Apokrifna “Knjiga Enohova” pominje čudno rođenje Noja, takođe od žene i anđela, kao i iranska “Šah Nama” – “Knjiga Kraljeva” koju je 1010 sastavio pesnik Firdousi opisuje rođenje velikog, belog i sjajnog, plavookog deteta nazvanog Zal, za koje njegov otac, kralj Sam tvrdi da je dete Devas (deva) - posmatrača – anđela. Na ogrlici Kreda Mutve postoji jedno oko za koje on tvrdi da simbolizuje Posmatrače, koji su po njemu Čitauri (Anunaki) reptilijanci. Taj simbol jednog oka ili svevidećeg oka u trouglu, na vrhu piramide ćemo sretati često. Britanska titula “Ser” (Sir) koja se dodeljuje aristokratama od strane kraljevske porodice potiče od imena jedne zmijske boginje, koja je povezana sa Ninlil ili Ninhursag sa Sumerskih tablica. Enlil je bio blistava Zmija Sjajnih očiju, a Enki je takođe bio Zmija i njegov amblem su dve isprepletane zmije, što je bio simbol njegovog kulta u gradu Eridu. To je danas simbol medicinske profesije, poznat kao Kaducej (caduceus).
Kaducej Naravno, Enlil i Enki su bili kraljevi, svaki na svojoj teritoriji, pa Ajk se nadovezuje na to, pominjući veze kraljeva i kraljevskih porodica sa reptilima koji se predstavljaju sa zmajevima i zmijama. Kraljevi Medije su na Iranskom nazivani Mar, što znači zmija, “zmajska dinastija Medije” ili Potomci Zmaja. u Egiptu je, 2.200 p. n. ere osnovan “ Kraljevski dvor Zmaja” od strane sveštenika Mendesa, a njegovo postojanje traje do današnjeg dana sa promenjenim imenima, kroz tajna društva, od kojih je jedno “Kraljevski dvor Zmajevog suvereniteta” čiji je centar u Londonu. Neki ljudi ga nazivaju Bratstvo Zmije. Slavni keltski naziv Pendragon je bio verzija titule “Kralj – Zmaj” koju su nosili mnogi kraljevi Evrope. Reč “Vatikan” se izvodi iz dve reči 96
“Vatis” – prorok i “Cannes” – zmija. Balkan takođe od Baal, (Val) - sunce i Cannes – zmija. U Evropi je u srednjem veku postojao Viteški Red Zmaja, osnovan 13. decembra 1408. godine, a po nekima i ranije. Tog datuma objavljena je povelja reda u kojoj je naznačeno da je osnovni zadatak reda odbrana krsta od neprijatelja, naročito od Turaka. Među 24 viteza koji su učestvovali u uspostavljanju (ili obnavljanju) reda 1408. god. nalazili su se i Stefan Lazarević, a i Miloš Obilić, i Vlad Cepeš, pominjani grof Drakula. Zbog ove činjenice da je pripadao Redu Zmaja se on zvao Drakula, a ne zbog pijenja krvi ili zbog reptilskog porekla.
Grb Lazarevića – vidi se zmaj ili zmija oko štita Ajk dalje navodi da su reptilijanci iz nekog razloga, u ta davna vremena, kada su se pojavili kao Anunakiji, i vladali otvoreno, rešili da se prikriju. Verovatno su se uplašili ljudi. Rešili da uzmu ljudski izgled. Priča koja “ne pije vodu” – dolaze sa svom tehnikom, nadmoćni, igraju se genetskog inženjeringa, stvaraju robove i sada se kriju od istih. Kao kada bi se lisice sakrile među kokoške da se sakriju od kokošaka. Ovo je uključivalo program ukrštanja ljudi i reptila, da bi čisti reptili mogli da preko mešanaca deluju iz niže četvrte dimenzije. Reptil iz niže četvrte dimenzije nosi ljudsko telo kao genetski plašt, i kada jedno telo umre on se seli u drugo. Neki su ljudi zaposednuti manje, neki više, a neki skroz, i ti su najmoćniji, iz najmoćnijih porodica. Nejasno je šta pesnik želi da kaže. Da li vladaju reptili sa Drako konstelacije, Anunakiji, reptili iz četvrte dimenzije, ako zaposedaju ljude, jesu li materijalni ili su eterična bića. Više Nibiru on ni ne spominje, niti ratove, sletanja, bitke. Polako se sužava krug oko pravog porekla “reptila.” Ajk kaže da reptili utiču na ljude tako što stimulišu oblike ponašanja – hijerarhijsko razmišljanje, agresiju, sukobe, podele, nedostatak samilosti i potrebu za ritualnim. Vrlo bitno. Tu on ne greši. Ja bi dodao i pohlepu. U Bibliji se pominju pobunjena Božja stvorenja koja ovo isto rade, i koja su napustila službu Bogu, kao i ljudi koji su napustili službu Bogu i imaju sve ove osobine. Pali anđeli i ljudi u njihovoj službi. Paganski sveštenici. Korumpirani političari, generali, bankari, zli ljudi, pohlepni, opsednuti ubijanjem, izrabljivači, kriminalci, satanisti. Biznismeni, tajkuni. Isus Hristos se obraća hijerarhijski dobro kotiranim Farisejima i sadukejima sveštenicima i eliti Izraela onog vremena: “Vaš je otac đavo, i slasti oca svojega hoćete da činite: On je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini..” (Jevanđelje po Jovanu 8. 44) Ajk je u pravu kada pominje tajna društva koja postoje još od Nevroda i Vavilona i njihove pripadnke, koji su toliko zli da nikakve samilosti nemaju i ništa ih ne zanima osim vlasti, moći i para. Ajk i jeste tu da spomene deo istine ali da sa delom laži relativizuje istinu. 97
Pripadnici elite uživaju da nanose zlo, da varaju, da tlače i uništavaju. Ne zanima ih kako će doći do bogatstva i nikada im nije dosta. Devize “Zavadi pa vladaj” “Cilj opravdava sredstvo” i slične nisu došle od reptilijanaca i daždevnjaka iz svemira, nego od ljudi, koji su dušu prodali đavolu, i u savezu s njim, i jedni sa drugima, uništavaju najviše Božju krunu stvaranja – čoveka. Uništavaju ga duhovno i fizički. Sukobima, podelama, izrabljivanjem, otimanjem, agresijom, prevarom… i vekovima se bore da uklone Boga iz svesti čoveka. Dejvid Ajk u svojim knjigama, kao što ćemo da vidimo, stalno napada hrišćanstvo i Isusa Hrista i koristi reči kao “svinjarije” “izmišljotine” a za Boga kaže da je “bednik”…čudno, kako nekoga napada a uporno tvrdi da taj ne postoji. Sami njegovi citati, kao i činjenice iz biografije odaju g. Ajka kao sledbenika Nju Ejdža, iako on to negira i Nju Ejdž naziva religijom. Njegovi reptilijanci skaču po dimenzijama, viđaju ih medijumi, vračevi i šamani, ljudi sa parapsihološkim moćima. Oni opsedaju ljude. Da nas ne zavara to što Ajk napada tajna društva i sledbenike paganskih “bogova “ i kultova. On je verziran da pruži poluistinu. On napada i hrišćanstvo, Isusa Hrista negira i smatra njegove sledbenike budalama. On nastavlja u poglavlju “Vavilonsko bratstvo” u svojoj knjizi “Najveća tajna” pišući da je Vavilon bio jedan od prvih gradova nakon Potopa, i da je u Vavilonu nastalo prvo tajno društvo, škola Misterija, nazvano Vavilonsko bratstvo, mistično udruženje ljudi koji su vladali i vladaju iz senke, opsednuti reptilijancima ili samih reptila. Ista ta tajna društva koja udružena i u hijerarhiji kontrolišu svet današnjice, manipulišući čovečanstvom, su samo moderno Vavilonsko bratstvo, koje vuče kontinuitet iz Vavilona, preko Egipta, Grčke, Rima, srednjovekovne Evrope ( Nemačka, Francuska, Engleska, Đenova i Venecija) Amerike, do današnjih dana. Vavilon je osnovao kralj Nevrod (Nimrud) i tu se Dejvid Ajk slaže sa Biblijom. Nevrod je imao ženu Semiramidu, i sina Tamuza, koji su smatrani božanskim trojstvom, i od kojih potiču sva trojstva na zemlji. pa tako Ajk koristi priliku da na hrišćansko trojstvo baci kamen tvrdeći da vodi poreklo od paganskog trojstva. Drevni imperatori su imali božanske prerogative, od vavilonskih i sumerskih kraljeva, kraljeva Angkora, Egipatskih faraona do Rimskih careva, kao “sinovi Sunca” i “božanski.” Ajk, naravno, šta bi drugo, njih dovodi u vezu sa gušterima, navodeći da su reptilskog porekla, ali ne navodi jesu li zaposednuti ili su sami reptili. Astrologija, spiritizam, obožavanje planeta, zvezda, kao i sva paganska verovanja potiču iz Vavilona, kao i pomenuta paganska trojstva. Mnoštvo simbola, koje srećemo u svakodnevnom životu, i za koje pojma nemamo šta znače, potiču iz Vavilona i Egipta i iza njih se kriju paganska verovanja i astrologija. Jedan od najčešćih simbola, drevni simbol cveta ljiljana, (franc Fleur de lys) kojeg se može videti u svim istorijskim epohama, od Sumera do danas, na hiljade porodičnih i drugih grbova, korišten je kao stilizacija grbova kraljevskih kuća Evrope, najviše Francuske, kao i francuske republike, do današnjih simbola izviđača i logotipa mnogih civilnih i vojnih organizacija. Njime su na Mauricijusu žigosani robovi. Ovaj simbol simbolizuje trojstvo Nevroda, Semiramide i Tamuza – Sunce. Ova ajkova tvrdnja je tačna. Paganstvo jeste Kult sunca, skup religija koje su suprotstavljene biblijskom, hrišćanskom Tvorcu, ali Ajk i Tvorca stavlja pod isti koš sa paganskim religijama, kao sredstvo za manipulaciju masama. Ajk kaže da ako je neki simbol pozitivan za narod, mase, onda je negativan za Vavilonsko bretstvo, a ako je za njih pozitivan, imate ga svuda, i za sve ostale je to simbol zla, ali većina to ne zna. Simboli zmija na apotekama, trouglova, piramida, svevideće oko u trouglu, simbol petokrake (pentagrama), grančica, strela, zmajeva, svastika… Semiramida je bila poznata kao “Nebeska kraljica” “Majka zemlja” kao i pod imenom Astarta ili Ištar (“graditeljica kula”). Krune vladara su se razvile od ukrasa za glavu kakav je nosio Nevrod, a to je obruč sa tri roga, što je predstavljeno i pomenutim simbolom “cveta ljiljana” i Ajk to povezuje sa reptilijancima, koji su, navodno, imali tri mala roga, što je simbol paganskog trojstva.
98
Fleur- de-lys - “cvet ljiljana” Ajk je hteo ovde “prikačiti” i troje biblijskih ličnosti Josifa, Mariju i malog Isusa kao trojstvo koje su ljudi izmislili. Za razliku od njegovih prijatelja reptilijanskih “bogova” koji su za njega bili stvarni, ovo troje su po Ajku – izmišljeni likovi. Njih je izmislila hijerarhija da bi manipulisali narodom i držali ga u strahu. Ovu tvrdnju Ajk zasniva na činjenicama da Katolička crkva jako podseća na vavilonsku misterijsku religiju, simbolikom, hijerarhijom i ritualima, Ajk pominje papsku mitru, koja podseća na riblju glavu i potiče iz Vavilona, slike žene – Marije sa zvezdama ili zracima iznad glave, što je ustvari Semiramida ili Izida, a ne Marija (Kip Slobode u Nju Jorku je predstava Semiramide).itd. Nevrod je i Janus, sa dva lica, koja gledaju istočno i zapadno, odakle potiče i masonski orao sa dve glave, kao i onaj dvoglavi orao sa grbova, što bi, opet bio simbol krilatih Drako reptilijanaca. On napadajući hrišćanstvo napada katoličku crkvu i njenu nauku i ustrojstvo, kao i simbole, a ne zna da ta crkva nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, i to ostaje sakriveno za površnog čitaoca, a većina su takvi. Crkva koju Ajk proziva da je nosilac izmišljene religije koja je naslednik paganske, što je u pravu, i koja manipuliše ljudima je ista ona koja je progonila sve one koji su verovali drugačije, posebno one koji su čitali Bibliju i živeli po njoj. Ljudska žrtvovanja su bila značajne za vavilonsku religiju, jer su, kaže Ajk, reptilijanci to zahtevali. Po njemu Tamuz dolazi od dve reči “Tam” - usavršiti i “muz” - spaliti, a Moloh je jedna varijanta Tamuza, kao i ostale varijante po celom svetu. Ovo je tačno. To žrtvovanje se dešava i danas, kao na dan Beltane, 1. maja, praznik koji su slavili Druidi u Britaniji, ili 31. oktobra na keltski praznik Samhajn ili današnju Noć veštica. Od Tamuzovih praznika su nastali mnogi hrišćanski praznici u Katoličkoj crkvi. Kombinacija Nevroda i Semiramide je bila predstavljana pod bezbojnim imenima u civilizacijama i kulturama koje su se od tada razvile. Paganski bogovi širom sveta možda izgledaju kao nedokučivo dug niz imena, ali su ta imena vezana za tri pomenute figure. Ajk piše da hijerarhija današnjeg “Vavilonskog bratstva” uveliko praktikuje satanističke rituale, žrtvovanja dece, kao što su to radili nekadašnji žreci i elita drevnih vremena. Ajk pominje ljude od moći, bankare, aristokrate, političare, ministre, advokate. Pod vavilonskim bratstvom Ajk podrazumeva tajna društva koja stoje iza kreiranja situacije u svetu i Novog svetskog poretka, stvaraju krize, ratove, zavađaju, infiltriraju se. Mada Ajk kaže da to rade reptilijanci, koji svraćaju iz četvrte dimenzije, mi znamo da to rade ljudi, koji imaju moć, novac i uticaj, i udružuju se radi ostvarenja svojih, uglavnom pokvarenih ciljeva – sticanje većeg bogatstva i vlasti. Možemo ih zvati masoni, Iluminati ili Vavilonsko bratstvo, možemo ih zvati i Deca Kukuruza, oni imaju i duhovnu pozadinu, a to nikako nisu reptilijanci, ni sa Nibirua ni iz četvrte dimenzije ni sa Drako zvezda. Ajk je u jednom u pravu: Oni postoje i sve ono što rade, zaista rade, i bez obzira što imaju ono što većina nema, od materijalnih prednosti pa do većini nepoznatih prevoznih sredstava i lekova za neizlečive bolesti, oni su samo – ljudi. Nikako gušteri sa zvezda. Ajk je kontradiktoran, i često vadi neku činjenicu “iz kazana” da bi potvrdio svoju teoriju. Kada je drevno osvajanje Zemlje u pitanju, tu su reptili sa Drako konstelacije, sa sve tehnikom, a kada je u pitanju zaposedanje ljudi, tu su već reptili iz četvrte dimenzije. Po njemu su Rotšildi prvo čistokrvni reptili, a posle su već potomci Hazarskog naroda. Hrišćanstvo je stvoreno da bi se manipulisalo ljudima, da bi ih se držalo u strahu, i pritom se autor hvata za Rimokatoličku crkvu, i nju napada kao “hrišćanstvo” jer Jevanđelja nije ni čitao. A jedno je daleko od drugog. U biblijskom hrišćanstvu nema sujeverja, straha, manipulacije, prevare. Nema hijerarhije, plašenja ljudi gnevnim Bogom…osim ako se ljudi ne prepuste vođama kakve sekte, kojima je religija biznis. Sve u svemu, Anunakiji kao duhovna bića iz četvrte dimenzije su još jedna varijanta vanzemaljaca, u knjigama koje mase čitaju i ne proveravaju šta čitaju i 99
zašto je to napisano. Paganstvo, obožavanje sunca, tajne rituale, tajna društva, zaposedanje ljudi, ideje koje danas propagira Nju Ejdž je Ajk pripisao vanzemaljcima. Nije baš tako.
Vreme kada su vladali giganti Još jedna priča o ovim drevnim posetiocima raspiruje maštu čitalaca i gledalaca širom sveta. To je priča o divovima, prvo onima koji su došli sa zvezda kao “bogovi” ili “Sinovi Bogova” i o potomcima tih divova. Dejvid Ajk, Zaharija Sičin, Deniken i mnogi, tvrde da su došljaci iz svemira bili viši od ljudi, i to mnogo viši. Mitovi i legende o snažnim džinovima, ratnicima neretko zlim čudovištima, kiklopima, vec se hiljadama godina prenose, s kolena na koleno, uzbuđujuci ljudsku maštu. A u svakom mitu, kažu, ima bar jedno zrno istine. Ovu zanimljivu storiju počećemo jednom dobro poznatom antičkom legendom, koju su ovekovecili i drevni helenski umetnici. Radi se o bici helenskih bogova s titanima. U Pergamu (grc. Pergamon), starom gradu na severozapadu Male Azije, prestonici nekada moćnog Pergamskog carstva (3 - 2 vek p..n.ere.) i svojevrsnom epicentru helenske kulture, pre svega vajarstva, sve do naših dana se sacuvalo umetnicko delo izuzetne kulturnoistortijske vrednosti, a to je čuveni Pergamski oltar. Oltar je posvecen najstarijem i najpoštovanijem bogu starih Grka, bogu Zevsu, pa ga mnogi danas nazivaju još i Zevsovim oltarom. Na visokom reljefu stamenog kamenog friza, nepoznati su majstori uklesali borbu na život i smrt u kojoj ucestvuje veliki broj osoba. Scena deluje autentično i puna je dramatike: dok gorostasni titani ljutito bacaju ogromne komade stena, iz Zevsovih ruku blješte munje i udaraju gromovi. Poslednih decenija među istraživačima sveta vlada veliko interesovanje za temu o divovima o kojima govore mnoge prastare sage i legende . Oni koji poznaju veličanstvenu Heladu (Stara Grčka), dobro znaju da je prekrasni Pergamski oltar, samo jedno od drevnih dela za koje se kaže da predstavljaju istinsku kulturno-istorijsku dragocenost. Njegovu neprocenjivu vrednost potvrđuje i činjenica što je, na žalost, jedina sačuvana ilustracija jednog od čestih umetničkih motiva antike - bitke grčkih bogova s titanima, a pitanje na koje ćemo pokušati odgovoriti je da li se radi samo o interesantnoj legendi ili je na našoj planeti nekad, u davnoj prošlosti, kako neki autori veruju, stvarno živela rasa divova. Istraživači koji su proteklih decenija pokušavali doći do odgovora na ovo neobično pitanje, došli su do zaključka: gotovo da nema naroda u prošlosti koji u svojoj usmenoj i pisanoj tradiciji nije ostavio uzbudljiva predanja ili umetnička dela o divovima, opakim džinovima, jednookim cudovištima i snažnim ratnicima velike visine i snage. Prisetimo se: Kiklop, jednooko čudovište, bio je pomoćnik boga Vulkana, Argus je, s druge strane, bio čudovišni div sa stotinu očiju, Atlas ili Atlant, simbolizirao je diva koji na svojim leđima nosi nebo... Slične nam sage stižu iz Skandinavije, sa dalekog severa, iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka, iz srednje Azije, iz Kambodže, drevne Kine i Indonezije, severne i južne Amerike... Čak i tradicije najvećeg broja dojučerašnjih kanibalskih plemena u Papui Novog Gvineji govore o “belim Bogovima gorostasnog stasa, koji su živeli pre njih i koji su obećali da ce se jednoga dana vratiti...” Džinovi se gotovo po pravilu pojavljuju i u arapskim legendama i pričama, prisetimo se “Hiljadu i jedne noci”, kao i u najstarijim indijskim epovima, koji sežu sve do prastarih vremena u kojima su nastajale veličanstvene tradicije vedske kulture. Vavilonski žreci (čuvari nasleđenih tajnih znanja i veština), kako je klinastim pismom na glinenim pločicama zabeležio nepoznati hronicar, svoja su fantastična znanja iz oblasti matematike, astronomije i geometrije, primili od misterioznih bica džinovskog stasa. Njih Sičin naziva Anunakiji. O divovima govore i najstariji epovi sveta, kao što su staroindijska “Mahabharata”, sumersko – akadski “Ep o Gilgamešu” ili Homerova “Odiseja.” O njima kazuju egipatski papirusi i “Talmud”, biblijski “Stari zavet”, i “Kur'an”. Nedavna iskopavanja u severnom delu Indije otkrila su ljudske skelete fenomenalnih dimenzija. Istraživanje je vodio tim Nacionalne geografije (Indijska filijala) uz podršku Indijske armije jer je ta oblast pod njihovom jurisdikcijom. I ranije su pronalaženi skeleti većih dimenzija nego obično, ali su uglavnom uništavani. Bavićemo se Biblijom, koja suprotno od evolucionista, tvrdi da su pretpotopni ljudi bili viši od današnjih, i ono što je nalaženo su upravo skeleti i fosili tih ljudi. Ono što je prikazano na slikama, skeleti ljudi visokoh 10 metara je fotomontaža i nema veze sa istnom. To je smišljeno preterivanje, upravo da bi se svako razmišljanje o visokim ljudima koje pominje i Biblija svelo pod izmišljotinu. Kreacionistički naučnici su otkrili i prezentovali na hiljade dokaza da su nekada živeli ljudi koji su bili bar za trećinu do polovinu stasa bili viši od današnjih ljudi.
100
Navodni Džinovski skelet nađen u Indiji - fotomontaža Istraživački tim “Nacionalne geografije” je takođe pronašao table posvećene bogovima iz Indijske mitologije, “Brahma”, gde se ukazuje da su upravo bogovi njih sačinili. Skeleti ljudi koji su pronađeni ukazuju na vrlo visoke ljude, izuzetno snažne, koji kada bi obuhvatili drvo, mogli sigurno da ga iščupaju. Kao što je i objašnjeno u Indijskim svetim spisima, džinovi nisu više hteli da slušaju bogove te su i uništeni od strane boga Šive. Tim koji je vršio iskopavanja uveren je da su ti ostaci upravo ti ljudi. Vlada Indije je obezbedila celo područje i dozvoljava prilaz iskopinama samo članovima tima “Nacionalne geografije.” Pogledajte fotografije i uporedite veličine ljudi koji stoje pored skeleta, po režiji “Nacionalne geografije.” Ove slike nisu u službi dokazivanja već naprotiv, u službi ateizma i evolucije, jer je sama “Nacionalna geografija” televizija koja je u službi religije Novog Doba i ona se trudi u dokazivanju da su drevne narode posećivali vanzemaljci, da je Biblija izmišljena knjiga a hrišćanstvo samo nastavak paganstva. Biblija ne krije da su divovi postojali, ali to nisu bili kiklopi i Titani, nego ljudi, koji su zahvaljujući ujednačenoj klimi na Zemlji, kao i biljke i životinje, bili veći nego danas. Prema rečima antropologa i paleoantropologa, ( a i kreacionista, koji smatraju da je Bog stvorio savršenog čoveka, koji je vekovima degradirao, a ne vanzemaljci ili evolucija ) nekada su na zemlji carovala gorostasna bića čija je civilizacija prethodila današnjem čoveku, a čija se prosečna visina kretala izmedju 3.5 do 5.5 metara visine. S obzirom da su ovi fosili nađeni u malom broju, gigantska bića nisu mogla biti uvršćena (po nameri, naravno) u klasičnu teoriju evolucije pošto nisu nađene prelazne “karike” u lancu njihovih prethodnika. Evolucija nas uči da su naši preci bili divljaci, koji su više ličili na majmune a ne na ljude. Gorostasi govore o besmislu Darvinove teorije evolucije, jer gde su ti majmuni od kojih su oni nastali? Tako na osnovu nalaza iz arheologije, a naročito iz mitologija drevnih naroda, kao i Biblije, slobodna nauka je donekle rekonstruisala svet koji je nakada vladao Zemljom, u interglacijalnom periodu. Medjutim maštu golica postojanje pracivilizacija, koje se datiraju desetinama hiljada godina u prošlost. Tragovi prastarih ogromnih građevina i zdanja i utvrda za koje nauka nije našla nikakvo objašnjenje, niti je ikada utvrdjeno njihovo poreklo i starost su svuda po Zemlji. Reč je prvenstveno o takozvanom “gradu bogova” na visovima Anda, poznatog pod imenom Tihuanako. Tako po čuvenom glaciologu i kosmografu iz 19. veka, Austrijancu Hansu Hoerbirgeru u njegovom delu “Glacijalna Kosmogonija”, rasa divova ili nadljudskih bića vladala je u epohi ašlejen, što čini geološku epohu zemlje od pre 300.000 godina. Po njegovim rečima, reč je o civilizaciji megalitskog carstva, čije je središte kulture nastalo u Tihuanaku pre nekih 288.000 godina, a koju je kasnije uništila jedna džinovska kataklizma, izazvana velikim geološkim krizama i poremećajima Zemljinih polova, kakva je najavljivana za kraj 2012. Po tom pitanju Tihuanako je izgrađen još u diluvijalnom vremenu glacijalnih epoha, što su potvrdili i 101
neočekivani nalazi. I ostale megalitske i druge građevine su rasute širom sveta, i nema odgovora ko ih je napravio, već su uvrštene u zvaničnu istoriju kao deo poznatih civilizacija. Kusko i Olantajambo u Peruu, Baalbek u Libanu, statue sa Uskršnjih ostrva, Stonhendž u Engleskoj, megaliti Karnak u Bretanji, Francuska, piramide u Egiptu i Kineske piramide. Hans Hoerbirger tvrdi da je u tom vremenu oko Zemlje kružio jedan satelit, prethodnik današnjeg meseca, nekih 100.000 godina, na razdaljini od šest zemljinih polumera. Međutim, usled retrogradnog kretanja i velike brzine, taj bivši mesec je oko ekvatora stvorio svojevrsni vodeni zid koji je stajao poput nategnutog prstena oko Zemlje.Tada, zbog džinovske gravitacije i uticaja tog satelita, nisu postojale plime, već je sva voda mora i kopna stajala, oko ekvatora, “nategnuta.” Pomenuta blizina toga meseca je na Zemlji izazvala džinovski rast biološkog sveta, koji je u nauci poznat kao fenomen gigantizma. Jedna od stotina teorija.
Navodni antički giganti su uglavnom preterivanje Kako se taj mesec sve više u spirali približavao Zemlji, došlo je do gravitacionih presija usled kojih se on, doslovno, raspao u atmosferi Zemlje. Pri toj kataklizmi, na Zemlji su nastali strahoviti poremećaji: okeani i vode mora trenutno su se raširili i razlili, jer više nije bilo gravitacione sile da je drži oko ekvatora.Tako se kataklizmom, nivo vode spustio i razlio Zemljom tri kilometra niže od pređašnjeg nivoa.Pri ovoj hidrogenskoj presiji, mnoga su kopna bila potopljena a mnoga su se potom uzdigla.Tada su veliki delovi tog satelita pali rasprsnuti na Zemlju, u obliku velikih gromada i fine, sitne prašine. Deo flore i faune je tada bio uništen, a sa njom i dinosaurusi čija zagonetna masovna smrt u nauci do danas nije razjašnjena.Iz toga razloga, geolozi su u proučavanju Zemlje i njenih slojeva, našli jasno kao nožem razgraničene fermente slojeva koji do danas nisu objašnjeni, osim činjenice da je neka nenadana presija, pre 250.000 godina, nanela slojeve koje i danas možemo videti. U fizici se ovo može objasniti samo kataklizmičkim padom i nanosom nekog kosmičkog tela koje je eksplodiralo u atmosferi. Dokaz toj činjenici nalazi se i danas u Južnoj Americi, gde se duž Anda u dužini od oko 800 kilometara može videti tamna korozija koja je nekada vodom nagrizla stene, i to baš na visini od tri kilometra. Ovo međutim znači da je nivo današnjeg Pacifika, na primer, bio nekada viši za tri kilometra nego danas. Baš usled te činjenice, u prošlom veku je nastala i jedna geološka zabluda.Tadašnji su naučnici mislili da su se Andi uzdigli za čitava tri kilometra, nakon čega je i danas ostala vidljiva korozija nekadašnjeg nivoa vode. Ostaje pitanje kako su drevni gradovi koje zagovornici ove teorije smeštaju u pradavna vremena 102
preživeli te katastrofe i ostali u stanju koje imamo danas. Pri takvim premećajima ne bi ostao kamen na kamenu. Takođe, prema savremenoj zvaničnoj nauci, procez uzdizanja Anda završio se u vremenu kada na Zemlji nije postojao ni jedan sisar a kamoli čovek, pre ko zna koliko miliona godina, pa su fosili sisara i ljudi nešto što se mora kriti od javnosti. Džinovski tapiri, slonovi, mamuti, tragovi dinosaura i ljudi na jednom mestu, koji beže od nečega. Andi su toga puni, Evropa je toga puna, Azija, pa i mesta za koja se veruje da su pod ledom bila jako dugo. Kada su arheolozi u prošlom stoleću otkrili u Andima, Tihuanako i njegove drevne ruševine, utvrdili su da to nije zapravo bio grad, nego doslovno luka. Medjutim, šta traži luka na visini od 13 hiljada stopa? Nakon toga sledila je prava eksplozija otkrića: jezero Titikaka, jeste ostatak luke do koje je nekada dopirala voda.Kada se nivo mora spustio za tri kilometra, luka je ostala da štrči u vazduhu a u raselini jedne udoline ostalo je jezero Titikaka. Sa druge strane, značenje imena Tihuanako doslovno, na jeziku Ajmara, znači “grad umirućeg meseca”. Time se potvrđuje teorija da se Mesec obrušio na Zemlju. Kako do danas nije utvrđena starost ovog fantomskog grada, ostaje činjenica da je to najstariji grad na svetu, rođen još u noći čovečanstva. Otud nije slučajno što baš u njegovoj blizini živi navodno najstariji narod na svetu, poznat pod imenom Urukhehu (drevni Uri sa jezera Titikaka), čije legende takođe potvrđuju predanje o vremenu kada “mesec nije bio na nebu'” i kada su megalitski grad Tihuanako izgradila gorostasna Variruna bića, “graditelji golemih gradova”, koji su, po njima, poreklom “sa zvezda.” Kada su tu došle drevne Inke, taj je grad bio uveliko u ruševinama. Tako niko od okolnih drevnih naroda nije znao poreklo i starost ovog zagonetnog grada, oko kojeg su nastale najkontroverznije hipoteze i napisane bezbrojne studije i knjige. Tu su pronađene čuvene Kpije Sunca i Meseca, sa zagonetnim prikazima likova i bogova sa četiri prsta. Tako je na kapiji Sunca (Kolasaija) nadjen i dešifrovan drevni kalendar koji se sastojao od 260 dana, što upućuje na činjenicu da je godina nekada bila kraća. Ovo medjutim znači još nešto: tad je životni vek ljudskih bića bio tri puta duži, čime su obješnjive one zagonetne dugovečnosti o kojim pričaju predanja mnogih naroda, kao i sama Biblija, što ni Kreacionisti ne pobijaju, i što će biti objašnjeno. Na pomenutoj Kapiji Sunca dešifrovan je binomski kalendar, što čini jedan od najtežih presedana u istoriji arheologije. Naime, narod koji je izradio takav kalendar, nije ga mogao izgraditi bez odgovarajućih optičkih instrumenata, što znači da su ta bića još u vremenu vurma, kada je naš predak išao u čoporima, razvili matematiku i astronomiju, što je fenomen do danas neobjašnjen! Sam se Tihuanako sastojao od zapravo dva grada: Akapame i Pumapunktue i neobičan je stoga što, baš u tim krajevima, zemljotresi haraju i uništavaju konvencionalne gradjevine savremenog inženjeringa. Medjutim, Tihuanako se nije pomerio sa mesta, što čini poseban fenomen za seizmatiku, i uošte za arhitekturu. Sa druge strane, lukovi bez svodova u Tihuanaku, kakve ne srećemo nigde na zemlji, ukazuju na sistem jednog neverovatno složenog sveta, čiji su neimari izgradili ovaj grad bez ijednog eksera, što je ovde pomenuto i vredno je pomena. Džinovske kamene monolite spajale su i svojevrsne srebrne i bakarne spojnice, čiji je nalaz doveo u opasnost istraživače koji misle da se metal nije na Andima koristio dalje od 1500 godina p. n. ere. Što se tiče same izgradnje njegovih kiklopskih blokova, danas vlada opšte mišnjenje da se u tu izgradnju verovatno morala upotrebiti neka savršenija tehnologija nego što je danas imamo, jer su poneki blokovi teški i do stotinu tona. Kažu pobornici ove teorije da su, kada je pre 250.000 godina carstvo divova bilo uništeno, se divovi migracijom razišli zemljom i tako ponovo ostvarivali svoje kiklopske radove, čije tragove srećemo u Balbeku u Libanu, Solsberi Hilu u Engleskoj i drugim mestima. Kada je Zemlja “uhvatila” današnji mesec, divovi su u toj poslednjoj kataklizmi zauvek isčezli, a Mesec je ostao u orbiti, gde se danas nalazi. Dokaz za tu tvrdnju je veoma jednostavan: naime Mesec je došljak u Sunčevom sistemu. Prema svim zakonima fizike, da je nastao od Zemlje, ili sa nekog tela u Sunčevom sistemu, on bi kao i sva nebeska tela, morao da kruži poput pravca kazaljki na satu. Međutim, on se kreće sasvim suprotno. To antifizičko i danas neobjašnjeno kretanje srećemo još samo kod Marsovih satelita Fobosa i Deimosa. Ipak, Mesec nije dolutao, već je stvoren kao posebno telo, što piše u Bibliji i ovi teoretičari nisu u pravu. Mesec bi morao da bude živo biće da doleti i stane, uđe u orbitu oko Zemlje. U suprotnom bi proleteo ili udario u Zemlju. Što se tiče samih divova, potvrdu njihove civilizacije nalazimo kako u naučnim krugovima, tako i u predanjim mnogih naroda. Grčka predanja ta gorostasna bića nazivaju Titanima, Indijci - Asurima, pueblosi iz Meksika - Mitmacima, Arapi - Šeid ad ben ad, Jevreji Enakimi i Emeji ...Obzirom da je kamen najrasprostranjeniji na Zemlji, otud se civilizacija divova i začela u kamenu, čije megalitske tvorevine nalazimo širom sveta. Nauka danas za njihovo postojanje i funkciju nema objašnjenja, sem činjenice da su svi njihovi 103
sistemi skoncentrisani oko Atlantskog bazena, kao da su svojim prisustvom govorili o mestu pradomovine poslednjih divova. Ipak, ostaje pitanje za g. Hoerbirgera, Denikena i ostale: Ako su divovi, kao i drugi ljudi, uništeni u kataklizmi, šta je nastavilo kontinuitet čoveka? Mnogi su naučnici uverenja da su čuveni Jeti sa Himalaja, Saskvoč ili Big Fut, samo degenerisani i poslednji ostaci onog gorostasnog sveta čije zadnje predstavnike nauka naziva pod imenom Dinopitecus Nivalis. Ipak, ni Jeti ni Saskvoč ni Big Fut nisu uhvaćeni i nema dokaza za njihovo postojanje. Sve navodi na ubeđenje da je to svet koji ne pripada čoveku, jer civilizacija divova je iza sebe ostavila mnoge graditeljske i druge tradicije koje su kasnije preuzeli razni narodi, navodno, građene još kada je čovek bio pognuti primat. Kako to da je civilizacija divova uništena, a ostale su građevine i sisari, primati koji treba da postanu ljudi, oni nisu izginuli. Pri katastrofama koje opisuju te legende na Zemlji ostaju samo vodene životinje i insekti. Još i danas naučnici i arheolozi nalaze neobjašnjiva kiklopska podzemlja savršene izrade, utvrđenja i tunele. Kamene ceste su sagradjene od ogromnih blokova kamenja, kao da su imale ulogu da izdrže neke ogromne težine. To su naučno utvrdjeni dokazi i zna ih svaki arheolog. Prema svim legendama prastarih naroda, rasa divova je bila bele puti, plave kose i očiju, sa prosečnom visinom od 3 do 5 metara. Imali su mozak veći od našeg, pa prema tome i veću mogućnost prikupljanja i prenošenja znanja. Imali su paganske verske sisteme, koji su se zasnivali na kultu Sunca i Meseca i žrtvovanju ljudi. Poznavali su metalurgiju, zemljoradnju kao i mnoge egzaktne nauke. Taj narod je bio u suštini narod graditelja, jer je izvesno da su poznavali tajnu vadjenja, obrade i transporta ogromnih blokova kamenja, čija zdanja srećemo širom planete, a i bili su dosta jači od današnjih ljudi. Ta se rasa raširila čitavom istočnom i zapadnom hemisferom, i taj je talas poznat nauci kao talas Azil-tardenien, koji je usledio, navodno, pre 12.000 godina, i ta civilizavija je prethodila čoveku. Naš davnašnji predak preuzeo je mnoga znanja i veštine ove civilizacije. U suprotnom kako se mogu objasniti tolika frapantna znanja koja su isksavala iz tame istorije? Rasa gigantopiteka danas je poznata nauci, bez obzira što nauka nije mogla da istu uklopi u šemu “redovne” evolucije o čoveku.
Tiahuanako Peru U mnogim drevnim kulturama Starog i Novog sveta srećemo prastare likove nekih gorostasnih bića koje naša evolucija uopšte ne poznaje. Divovi, vanzemaljci ili nešto treće, mašta radi. Paleontolozi su pronašli i tragove degeneracije i kanibalizma u tim vrstama, što bi značilo da je ta rasa nakon kataklizme, pala u bedu i varvastvo i da više nije imala izlaza. Otud mnogi njihovi kiklopski spomenici (Komogena, Karahota, Nan-Madol) najpre simbolišu veru u konačnost svetova. U tom vremenu, naš predak je tek ulazio u svet paleolita i kretao se u 104
čoporu, dok su svetom vladali narodi kao što su bili: Rmohali, Ujgrijen, Menahuni, Emeji, Enakimi, Lemuri, Titani ili Dakini. Divovi su živeli u vremenu kada je predjašnji mesec stravično zakrilio polovinu neba, a gigantski oblici flore i faune opseli njihov svet. Nakon kataklizme, svet divova nije imao izlaza, jer je Zemljina atmosfera bila bukvalno zamračena od triliona tona čestica i fine prašine, kada su nastajali takozvani mikrocrveni izlasci sunca, a zvezde imale ljubičastu boju. Nastala je sveopšta glad na zemlji, njihovi centri kulture su razoreni, a ekološka slika sveta bila je potpuno poremećena. Kontinenti i obrisi mora imali su tada sasvim drugu konfiguraciju, a stenje i kamene blokove kao da je razbacala neka sila apokaliptičnih razmera. I u tom haosu da prežive primati a divovi budu uništeni. Ne znam samo kako? Sa druge strane po ovim tvrdnjama, Homo sapiens je ulazio u misaonu vasionu, i tragove tog nasleđa najpre vidimo u čuvenom obrascu kromanjonske rase, za koju naučnici govore da je bila najlepša rasa koju je svet ikada video. Bila je to rasa pravih gospodara Zemlje, koja se nenadano pojavila u srednjoj Evropi, direktno sa Atlantika. Bili su visoki i plavi i iza sebe su ostavili tragove umetnosti iz ledenog doba, a čije smo veličanstvene primere našli u pećinama Altamire, Lasko, Val Kamonike i drugih. Ova rasa došla je odnekud sa Atlantika, što je kao fenomen poznat u naučnim krugovima. No, zagonetka je ležala u tome što tada, pre 50.000 godina, po njima, nije bilo plovnih objekata niti bilo kakvih putovanja Atlantikom. Stoga, odakle se ova rasa visokih ljudi pojavila u Evropi! Na koji način? Nauka na te odgovore nema obrazloženje sem činjenice da je ista rasa imala veću zapreminu mozga od našeg i da je nenadano nestala početkom neandertalaca, koji su preuzeli primat u carstvu hominida. Sve su ove misterije danas još neobjašnjive, jer mi iako imamo svakakve nalaze, nikakvim racionalnim jezikom ne možemo da ih objasnimo. Ko je bio taj svet i kuda su isčezli? Sa druge strane, kroz mnoge spomenike, megalitske kulture, možemo videti tragove njihovog daljeg lutanja Zemljom, tragove krvavih borbi za opstanak i okrutnih tradicija. Medjutim, ipak i pored njihovog beznađa i lutanja, još uvek nismo razjasnili njihove simbole, njihove šifrovane poruke, njihove konstrukcije i njihovu usamljenost na Zemlji. Nismo, jer ne konsultujemo pravi izvor. Visoki i veliki ljudi jesu živeli na Zemlji pre Potopa, ali nit su došli sa zvazda niti su nastali slučajno, evolucijom. Objašnjenje je vrlo jednostavno.
Nemrut Dagi – Nevrodova gora (Anadolija, Turska) Ova pomama nazvana “divovski skeleti” se javlja u vreme kada i objavljivanje naučnih dokaza od strane kreacionističkih naučnika širom sveta. Kreacionisti su ljudi, naučnici (bilolozi, hemičari, molekularni 105
biolozi, fizičari, istoričari…) koji su svoja znanja usmerili ka jednom cilju – dokazivanju stvaranja od strane Tvorca, u koga veruju pripadnici monoteističkih religija, i koje je opisano u Bibliji, Tori i Kur’anu. Paralelno sa tim istraživanjima, da bi ih omalovažila, skrenula u drugi pravac ili negirala, pojavljuju se razna “senzacionalna otkrića”, koja se serviraju masama, kao NLO, dokazi o paleokontaktima, postojanju milionima godina starih rasa, pa se nude navodno iznenada nađeni ogromni skeleti, ljudi visokih i do 13, 15 metara. Poslednjih 100 godina je stvaranje od strane Boga pobijano na mnogo načina, a najviše evolucionističkom naukom, ali je sada promenjena taktika, pa se koriste senzacionalna, tobožnja otkrića, ustvari falsifikati. Kao što su apokrifne knjige “otkrivene” nakon II Svetskog rata, i senzacionalno predočuju samo ljudsko kod Isusa Hrista, tako se senzacionalno počinju pojavljivati dokazi o NLO, počinju se iskopavati dokazi o postojanju drevnih civilizacija starih million godina, pa i skeleti ljudi visokih po 30 metara, sa raznim dodacima, krilima ili rogovima. Zna se da je “Nacionalna geografija” i te kako u službi diskreditovanja Biblije i hrišćanske vere, i vrlo vešto koristi sve što može da podrije monoteistička verovanja, i “dokaže” da su drevne sage, legende i pretpostavke ustvari istina i da ničeg osim ljudske i kosmičke evolucije nije bilo. Slike divovskih skeleta na takičenjima u manipulaciji fotografijom, gomila fotomontaža na Internetu, pa kada se pojavi pravi skelet diva, visokog oko 4 metra, mase reaguju - montaža ili vanzemaljac. Ovde odlično “ležu” i teorije o svetskim ciklusima, koje zagovara Nju Ejdž, uz pomoć majanskog i drugih kalendara dugog brojanja i drevnih legendi o Atlantidi, čiji su žitelji tobož bili divovi, uništeni na kraju jednog ciklusa. Mi smo sada po njima na kraju još jednog ciklusa, koji treba da donese kraj starog i početak Novog doba i zato je potrebno upotrebiti svu efektivu, kao i “podsećanje” na prastaru civilizaciju divova. Za to služe i fotografije koje je navodno snimila ekipa sa “Nacionalne geografije”, skeleta dugih preko 10 metara. Zbunjivanje ljudi. Divovi koji se pominju u Bibliji, prvo Nefiilim, u 1. Mojsijevoj 6. 2-4, pa onda sinovi Enakovi, Enakimi (koje Sičin povezuje sa sumerskim i akadskim Anunakijima) u 4. knjizi Mojsijevoj 13. 34, 5 Mojsijevoj 9.2, 5. knjiga Mojsijeva, 2. 9-11 (Emeji, koje Moabski narod zove Zamzumi) su doista postojali, i to su Kreacionistički naučnici i dokazali, ali niti su bili “bogovi” niti su bili visoki 10 ili 15 metara. To su jednostavno bili ljudi, koji su živeli pre Potopa, neposredno posle stvaranja, Adamova i Evina deca, potomci, ljudi, ali savršeniji nego naše generacije, u uslovima kada je na Zemlji vladala ujednačena klima, planeta je bila u sasvim drugačijim uslovima, pa su sva živa bića, biljke i životinje bile veće nego danas. Mamut je bio veći od današnjeg slona, što fosili pokazuju, biljke su bile ogromne, što se da videti na komadima drvenog uglja.
Artefakat nađen u dolini reke Paluksi – Teksas, SAD. Ogromni tragovi ljudi i trag dnosaura Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, država Teksas, SAD, naučnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izveštajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Međutim, ono što je iznenadilo naučnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronađeni okamenjeni otisci stopala čoveka. Da li to znači da su dinoasurusi i ljudi živeli u isto 106
vreme? Dodatno iznenađenje predstavljala je veličina ovih ljudskih otisaka. Prosečna dužina stopala savremenog čoveka iznosi između 20 i 25 centimetara, a dužina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slični nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, širom sveta. Dakle, pred nama je naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veća stopala), kao što su i životinje bile veće. Godine 1945, naučnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheološko nalazište, o čemu je pisano ali vredi ponoviti. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su živeli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Među brojnim predmetima, arheolozi su pronašli više od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse, što smo pominjali. Pitanje koje se nameće jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini mogući odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide. Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa, dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju. Na jednom drugom lokalitetu Ika - ovoga puta u državi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu živeo u periodu od 500. do 1500. godine naše ere. U tim grobovima pronađeno je mnoštvo ćilima sa slikama dinosaurusa, kao i ćupova i druge grnčarije, takođe sa slikama dinosaurusa. Pronađen je i veliki broj kamenih ploča sa raznim crtežima, a na velikom broju ovih ploča nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi. Slični nalazi pronađeni su na mnogim drugim lokalitetima širom sveta. Očigledno da su u skoroj prošlosti ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima, koje su čak i pripitomljavali. Da su dinosaurusi zaista živeli u skoroj prošlosti, a ne pre više desetina ili stotina miliona godina, svedoči pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sačuvan molekul DNK - molekul koji sadrži gene. U izveštaju se kaže da su ova jaja stara 70 miliona godina. Ali, to ne može biti tačno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuća organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao. To znači da su ova jaja dinosaurusa mlađa od tog datuma. Otkriće ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdio Biblijski istorijski izveštaj u kome se kaže da su dinosaurusi živeli u skoroj prošlosti, i to zajedno sa ljudima. U Knjizi o Jovu 40. 10 – 20; poglavlje se pominje “slon” u prevodu daničić – Karadžić, dok je hebr. originalu Behemot. Da se ne radi o slonu, potvrđuje samo jedan Biblijski stih, Jov 40.12: “Diže rep svoj kao kedar” a svi znamo da slon ima mali rep, a rep ogromnog gmizavca i liči na zimzeleno drvo, bor ili jelu, koja se sužava ka vrhu. Rep od slona se ne da primetiti, na slonu bi se prvo prometile kljove. Ovo je kopneni gorostas, najverovatnije brontosaurus, koji je u stanju da zajazi manju reku i uživa dok voda teče oko njega i zaobilazi ga (Jov. 40. 18). U 41 poglavlju knjige o Jovu se opisuje “krokodil” dok je u hebrejskom originalu Levijatan, vodeni dinosaurus, čudovište za koje Jov kaže “da ništa nema što bi se uporedilo s njim” a dok pliva”ostavlja svetlu stazu”. Pored toga, 1. knjiga Mojsijeva beleži da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duže živeli (1. Knjiga Mojsijeva 5. glava, i 6. 4). Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada živeli na našoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronađene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta veće od lobanja savremenih ljudi. Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostižu zapreminu od 1450 kubnih centimentara. (pominjane lobanje iz Kačuačija) Neobično izduženi oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove običaje, jer je poznato da su neka domorodačka plemena u skorijoj prošlosti vezivala svojoj deci drvene predmete na čela. Tako su im deformisali lobanje, verujući da će to poboljšati njihov intelektualni razvoj. Takođe je moguće da se radi o poremećajima, nekoj bolesti ili deformaciji, koja je bila zapažena u tom narodu pa su lobanje umrlih bolesnika ostavljaneza spomen, jer je ta nakaznost smatrana Božjom kaznom, kojom je taj drevni Kvazimodo obeležen. Krupni ljudi i krupne životinje, kao što su dinosaurusi, nisu ništa novo za naučnike. Do sada je otkriveno mnoštvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji. Tako su svinje bile veličine današnjih goveda, a šumama su hodali jeleni čiji su rogovi bili široki preko 3 metra. Paprati su bile veličine drveta, a drveće je bilo visoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube veličine bokserske rukavice. Mnogi će teško moći da zamisle dabra dugog dva i po metra, ali pronađena lobanja divovskog dabra, koja je danas izložena u naučnom centru u Sent Luisu ukazuje da je bio veličine crnog medveda. Pronađeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao čovek. Divovske ptice, čiji su ostaci pronađeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a težile su preko 500 kilograma. Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveći kopneni sisar, ukazuju da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara. 107
Velike lobanje iz Kačuačija – muzej Ika Peru Fosili divovskih školjki, nađeni u državi Peru, pokazuju da su dostizale širinu od 3,5 metra i da su težile 320 kilograma. Godine 1991, na obali Amazona pronađene su kosti krokodila čija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i težak oko 12 tona. Pitanje koje se nameće jeste: zašto je živi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas? Nikako zbog blizine nekog meseca, ili vanzemaljske aktivnosti. Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkriće drevnog čekića u steni. U istim slojevima stene pronađeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da čekić nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono što je za nas mnogo zanimljivije jeste hemijski sastav ovog čekića. Pod današnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma teško, skoro nemoguće, napraviti leguru od koje je načinjen ovaj čekić, što ukazuje da su uslovi za život na Zemlji nekada bili dosta drugačiji. Na veoma drugačije atmosferske prilike u prošlosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako su naučnici u ledu polarnih regiona pronašli fosile tropskih školjki, što ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takođe, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas večiti sneg i led - naučnici su pronašli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da žive samo u uslovima tople klime. U polarnim regionima pronađene su i velike naslage uglja, što ukazuje na nekadašnju bujnu vegetaciju tih prostora. Prema Mojsijevom istorijskom izveštaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednačeni, kiša nije padala, već je rosa natapala zemlju i u takvim uslovima život je bujao na svim meridijanima. To je bilo nešto kao zalivni sistem “kap po kap.” Činjenica je da fosilni ostaci biljaka i životinja ukazuju na to da danas živi samo 1% organizama od onih koji su nekada živeli na našoj planeti. U Bibliji sve piše, a Kreacionisti su svojim istraživanjima to i potvrdili. Bog je stvorio zemlju tako da je bila savršena, sa vodenim omotačem na nebeskom svodu, i sa vodom ispod zemljine kore, koja je bila kao “tampon” između kore i unutrašnjih slojeva Zemlje. “Potom reče Bog, da bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom. A svod nazva Bog nebo.” (1. knjiga Mojsijeva 1. 6-8). Ako je Zemlja imala vodeni omotač, onda je to moralo da ostavlja određene reperkusije na klimu na Zemlji. Koje? Pa recimo, nije mogla da pada kiša. Nije bilo vetrova, niti promena temperature. I sada kad otvorimo 2.glavu 1.Knjige Mojsijeve vidimo da stvarno postoje stihovi koji govore o tome. I govori se o tome kako je Bog stvorio svet, i onda se kaže: "I svaku biljku poljsku dokle još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku…, jer Gospod Bog 108
još ne pusti dažda (kišu) na zemlju, ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.” (2. knjiga Mojsijeva 2. 5)
Čekić iz stene nađen kod Londona u Teksasu SAD 1943 Postoji još jedan argument u prilog toga, da zaista pre Potopa kiša nije padala. Posle Potopa, kada Bog daje obećanje ljudima da vise nikada na ovoj Zemlji neće biti Potopa, da civilizacija više neće biti uništena Potopom, On daje određene znake da će to zaista biti tako. I kao znak toga On kaže (u 9.glavi 1. Mojsijeve, stih 13): “Evo znak zaveta koji postavljam izmedju sebe i vas, i svake žive tvari koja je s vama dovijeka. Metnuo sam dugu svoju u oblake da bude znak zaveta između mene i zemlje.” Takođe, zbog vodenog omotača, koji je u vreme Potopa pao na Zemlju, nije bilo ni jakih vetrova jer je klima bila ujednačena, temperature ujednačene na celoj Zemlji pa kako nije bilo vetrova, i nije se dizala prašina u atmosferu, pa nije bilo ni “klica kondenzacije” – tj zrnaca prašine oko kojih bi se obrazovale kapi. Pored toga, godišnja doba, studen, vrućina, leto, žetve itd. se pominju tek nakon Potopa, što isto tako asocira da je klima na planeti Zemlji bila zaista ujednačena pre velike kataklizme koju je Bog dopustio zbog sveopšteg izopačenja stanovnika. To je zapisano u 1.Mojsijevoj 8,22. Kada je sve završeno Bog kaže: “Od sada dokle bude zemlje, neće nestajati setve ni žetve, studeni ni vrućine”, prvi put se spominje “studen” i “vrućina”, “leta ni zime, dana ni noći.” Takođe, fosili su nalaženi svuda, na celoj Zemlji, od polarnih predela, do pustinja. Svugde je bujao život. Pored toga, da klima nije bila ujednačena, ne bi moglo lako da se objasni postojanje ogromnih zivotinja, kao sto su recimo dinosauri i druge poikilotermne velike životinje. Poikilotermne životinje su životinje koje ne mogu da održavaju stalnu telesnu temperaturu.Onaj ko je učio fiziologiju, on tačno zna koliku veličinu mogu da imaju poikilotermne životinje da bi mogle da žive u određenim uslovima. Samo zahvaljujući tome sto je klima pre Potopa bila ujednačena, i sto nije bilo takvih dramatičnih razlika ni između polova, ni dnevno - nocnih promena, mogle su srećno da žive poikilotermne životinje koje su imale ogroman broj kilograma (neke su bile teške tonama). Zato su poikilotermne životinje, danas, kada nije ujednačena klima, sitne, osim u tropskim predelima, gde su veće, ali ni blizu onima koje su živele pre potopa. Izveštaj o Potopu nam omogućava da dobro razumemo kako postoji tako dramatična razlika između života pre Potopa i života posle Potopa. Ljudi pre Potopa su živeli mnogo duže nego sto su živeli ljudi posle Potopa. Adam, koji je izašao neposredno iz Božjih ruku, je živeo manje nego neki njegovi potomci, kao što je recimo bio Matusal ili Metuzalem. Matusal je živeo najduže - 969 (devet stotina šezdeset devet) godina, a Adam je ziveo 930 godina. Noje koji je nasledio fantastičnu genetičku strukturu, ziveo je 600 godina pre Potopa, i kada su izmenjeni uslovi posle Potopa, on još nije umro, mada mu je bilo mnogo teže. Sve posledice greha je on preneo na svoje potomke (ovo je sad teološka implikacija). Mi možemo da ne nosimo određene posledice, ali i da ih prenesemo na potomstvo. Sećamo se u jednoj zapovesti kad Bog kaže da će On morati, ako mi ne pazimo sta radimo, da se bori sa određenim posledicama kod trećeg i četvrtog kolena. Zato mi 109
moramo da pazimo šta radimo u svome životu, jer se sve navike “kaće” na genetsku strukturu i ostavljaju posledice. Pored toga, sigurno je da je vodeni omotač koji je postojao, čiju mi debljinu ne znamo, sigurno doprinosio povećanju atmosferskog pritiska. Ako je bio ukupan pritisak povećan, onda je bio i parcijalni pritisak pojedinih komponenti vazduha povećan. A znamo da povećanje parcijalnog pritiska kiseonika blagotvorno deluje (hiperbarična komora). Zna se da rane mnogo brže zarastaju pod većim pritiskom. Ljudima pre potopa rane su brze zarastale. Pored toga, nisu bili izmutirani, nisu degradirali kao naše generacije. Sporije su starili. Starenje nastaje zbog grešaka u prepisivanju genetičke informacije. Znači, mi vremenom akumuliramo, sve više i više genetickih grešaka, mutacija, i naše ćelije daju sve nevernije kopije. Usled promene klime, mnogo težih uslova, ljudi su sve više degradirali, iako i evolucionisti i Nju Ejdž tvrde da čovek “evoluira, napreduje, ka višoj svesti.” Što se ne može videti po ponašanju čoveka, čiji se mentalitet od vremena Spartaka nimalo nije promenio. Nakon Potopa su se još rađali ljudi koji su bili visoki, pa u drevna vremena imamo pomenute narode - Dakine, Emeje, Enakime i ostale, koje pemte Jevreji i drugi narodi. Biblija ih pominje, ali ne kao divove visoke nekoliko metara nego kao ljude više od većine i dosta snažnije. Najspominjaniji primer je Golijat iz Gata, Enakim, kojega je ubio David, budući jevrejski car. (1. Knjiga samuilova 17. glava). Enakimi su bili ljudi koji su bili poznati po svojoj snazi i visini, ai surovosti. Golijat je bio visok “šest lakata i pedalj” (1. Samuilova 17.4) što bi bilo oko 3 metra. U oklop mu je bio težak “pet tisuća sikala” (1. Samuilova 17.5) ili nešto oko 72 kilograma (sikal ili šekel je mera za težinu, srebrni šekel 14, 55 grama) i koplje od blizu devet kilograma (600 sikala). To nije bio prvi susret Izraelaca sa divovima. Mojsijev naslednik Isus Navin (Jošua Nun) je poslao 12 uhoda, iz svakog plemena po jednog, da izvide kakva je Kanaanska zemlja (4. knjiga Mojsijeva, 13 glava). Uhode su išle i vratile se i desetorica od dvanaestorice su počeli sa odvraćanjem naroda od ulaska u Obećanu zemlju: “Ne možemo ići na onaj narod jer je jači od nas. I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike i sav narod koji vidjesmo u njoj su ljudi vrlo veliki. Vidjesmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskoga…” (4. knjiga Mojsijeva 13. 33-34). Isus Navin je ipak izvršio zadatak (on je bio jedan od onih 12 uhoda, ali je on verovao da se Enakimi mogu pobediti) i zauzeo zemlju, i istrebio većinu Enakima (Isus Navin 11. 21-22) osim onih u Gatu, gazi i Azotu. Pominje se i jedan od careva koje je pobedio Mojsije – Og car Vasanski, vladar jednog dela Amoreja (Amorita): “Jer samo Og, car Vasanski bijaše ostao od divova, odar njegov, odar gvozden, nije li u Ravi sinova Amonovijeh (Amonci). Devet je lakata dug i širok četiri lakta, lakta čovječija.” (5. knjiga Mojsijeva3. 11). Odar, može biti krevet ili pak sarkofag, u ovom slučaju dugačak oko četiri i po metra a širok dva. Kasnije se među Filistejima pominju sinovi jednog diva Rafaja, koje su u borbi ubili Davidovi ratnici. (2. knjiga Samuilova 21, 16-22). Ti divovi su bili poslednji koji su ostali od verovatno velikog broja koliko ih se rađalo nakon Potopa. Poglavlje 21, pomenuto, daje izveštaj da je jedan od Rafajevih sinova imao po 6 prstiju: “I opet nasta rat u Gatu, gde biješe jedan čovek vrlo visok, koji imaše po šest prsta na rukama i nogama, svega dvadeset i četiri, i on bijaše takođe roda Rafajeva” ( 2. knjiga Samuilova 21. 20). Rafaj nije bio Filistejac, već starosedelac, od onih Enakima iz Gata do kojih Isus Navin nije stigao. Divovi se više ne spominju. Ne znači da ih nije bilo i na drugim mestima na planeti, ali u kolektivnom sećanju potomaka, koji su slušali priče o svetu pre Potopa, sa savršenom klimom i mogućnostima. Otud sve one priče o nestalim civilizacijama, u kojima su živeli snažni i zdravi ljudi, i koje su nestale na dnu mora, uništene vodom. Atlantida, Mu, Hiperboreja i ostale mitske civilizacije su ostatak kolektivnog sećanja na pretpotopni svet, koji je bio u boljim uslovima od našeg. Mi kada dođemo iz neke bogate strane zemlje, posle uzvesnog vremena sećamo se samo lepih stvari i preuveličavamo ih. Tako su i Nojevi sinovi pričali o svetu pre Potopa i pre razaranja, kada su izašli iz lađe u pustoš, gde više nije bilo bujne vegetacije i lepih gradova, uređenih vrtova, palata u zelenilu. Sinovi su pričali unucima a unuci prenosili dalje. Po svim tim pričama o zemljama koje su nastavali divovi, ljudi jači i veći od nas, u velikim gradovima oko kojih su lutale džinovske životinje i letele ogromne ptice ili leteći gmizavci ljudi su stvarali romantičnu sliku o tom svetu. Legende o zmajevima, alama i aždajama su ostaci kolektivnog sećanja na prepotopni svet, ogromne gmizavce. Nisu to vanzemaljski reptilijanci, jer su ti tobožnji vanzemaljci bili čovekoliki, sa licem guštera, krljuštima i eventualno sa prstima između kojih je bila opna, kako ih predstavlaj Dejvid Ajk. Nisu oni bili veliki gmizavci, sa velikim repovima, koji su hodali na četiri noge, i uspravljali se na dve (kako se predstavljaju na grbovima) kada su bili u opasnosti. 110
Naravno, što se tiče morskih zmija, normalno je da su ostale da žive i posle Potopa još neko vreme, tamo gde je ostala topla klima, ali su izumrle zbog promene klime, ili bili poubijani od strane ljudi, ili uginule zbog nedostatka hrane. U Bibliji stoji da je Bog Noju naredio da u barku unese parove od svih životinja. Kako je primio dinosaure, da li je poneo jaja ili mladunce mi ne znamo, ali se pominje. “Od svega živog, od svakog tela (živog bića uzmi po dvoje, muško i žensko” ( 1. Mojsijeva6. 19). Kako je to Noje izveo, nije nam poznato, osim što izveštaj kaže da su životinje ušle u kovčeg (1. knjiga Mojsijeva 7.9). Noju je za ovaj projekat bilo dato 120 godina, a Bog je preuzeo staranje nad živim bićima, koja će ostati u životu. Interesantno je da se ova bića na severu Evrope pominju kao stanovnici pećina iz kojih povremeno izlaze, a biže Ekvatoru se pominju kao stanovnici jezera, oko jezera i reka i u šumama. U podsaharskoj Africi se pominje “Mokele m’bembe” ogromni jezerski gušter, kao i “N’koli”. Herodot je bio jedan od najpoznatijih istoričara starog veka, poznat po tome što je pokušavao da dokaže skoro sve priče ili izveštaje koje je čuo. Koristio se unakrsnim proverama i ispitivanjima izveštaja zarad što veće pouzdanosti informacija. U svojoj '”Istoriji'” je zapisao sledeće: “Postoji mesto u Arabiji, smešteno u blizini grada Buto, u koje sam otišao pošto sam čuo o nekim krilatim zmijama, i kada sam stigao tamo video sam kosti i kičme zmija u takvom broju da je to nemoguće bilo opisati. Oblik zmije je kao kod vodene zmije, ali je imala krila bez pera i, koliko je to moguće, nalik krilima slepog miša.” Takođe je zapisao i sledeće u opisu Arabije : “Krilate zmije, male veličinom i raznih oblika, čuvaju drveće koje rađa tamjan, u velikom broju oko svakog drveta. Ovo su iste one zmije koje upadaju u Egipat”....i još – “početkom proleća, krilate zmije lete iz Arabije prema Egiptu, ali ibisi, jedna vrsta ptica ih sreće u prolazu i ne dozvoljavaju zmijama da prođu, nego ih ubijaju.” Josef Flavijus, jevrejski istoričar, u njegovim “Jevrejskim starinama” pominje krilate zmije i njihovo neprijateljstvo sa ibisima. Postoji još najmanje desetak zapisa o krilatim zmijama u starom veku, Aristotel u “Historia Animalum”, Ciceron u “De Natura Deorum”...naučnik Džon Gercen je pronašao četiri egipatska pečata. Tri opisuju ibisa koji lovi pterosaurusa, a četvrti predstavlja lov pterosaurusa na neku gazelu. U Vavilonu je postojala javna tajna da su u lagumima ispod dvora držali zatočenog “zmaja” zvanog Siruš, koji je dvoranima i eliti služio za zabavu. Tamilski pesnici opevali su život sa dinosaurusima u vremenu pre velike kataklizme. Aboridžini svoje legende i mitove o prošlosti nazivaju Vreme Sna. Između ostalog, u tim pričama se govori o strašnim velikim stvorenjima, od kojih neka veoma podsećaju na dinosauruse i još neke druge preistorijske životinje. Aboridžini nisu ostavljali pisane tragove o svojoj istoriji, već su znanje, tradiciju i priče prenosili usmeno sa generacije na generaciju. Ovakav način prenošenja i čuvanja informacija ne može da seže u prošlost više od nekoliko hiljada godina, a da ne dođe do gubitka prvobitne infomacije ili neprepoznavanja originalne priče. Opšte je poznato da su zmajevi glavni simbol Kine. Nalaze se na umetničkim delima, građevinama, narodnim svečanostima, grnčarstvu. U Kini i Mongoliji su pronađene stotine fosila raznih vrsta dinosaurusa. Otkriće ovih kostiju je u kineskoj literaturi zapisano oko 1000 godina pre prvog pomena fosila u zapadnoj literaturi. Kineska reč za dinosaurusa – “konglong”, znači užasni zmaj. Anasazi indijanci Puebla, koji su živeli u periodu od 1300 do 400 godine pre n.e., na stenama su ostavili slike raznih životinja, među kojima ima i dinosaurusa. Jedna slika predstavlja brontosaurusa i to vrlo slično kako ga današnja nauka predstavlja (ovaj petroglif se danas nalazi u Natural Bridges National Monument parku). Kultura Čupikuaro indijanaca je takođe vrlo interesantna. Ona je bila zastupljena na području Meksika u periodu od 800. godine pre n.e. do 200. godine naše ere. 1945. godine nemački arheolog Valdemar Julsrud je otkrio zakopane glinene figure u podnožju planina El Toro i Čivo, obe na suprotnim stranama grada Akambaro, što smo pominjali. Ukupno je pronađeno oko 33 000 figura, među kojima se nalazi i dosta figura dinosaurusa. 9 godina kasnije, 1954, meksička vlada je poslala svoja četiri najpoznatija arheologa da istraže ovaj slučaj. Oni su pronašli još figura prilikom svojih istraživanja i zaključili su da Julsrudovo otkriće autentično. Međutim, u zvaničnom izveštaju koji je objavljen oni su tvrdili da ovo otkriće mora biti obmana jer su zajedno pronađene figure ljudi i dinosaurusa, a to nije odgovaralo zvaničnoj nauci. 1955. godine, Čarls Hepgud, profesor antropolgije na Univerzitetu Njuhempšira, je detaljno ispitivao ove figurice, uključujući i metod određivanja starosti metodom radioaktivnog ugljenika. Tri testa koja su urađena dala su rezultate starosti - oko 1640 godina pre n.e., oko 4530 godina pre n.e. i 1110 godina pre n.e. Uzorak od 18 ovih figurica je nešto kasnije podvrgnut termoluminiscentnom testiranju na Univerzitetu Pensilvanije i sva testiranja su pokazala starost od oko 2500 godina pre n.e. Ali, svi rezultati su na kraju odbačeni iz razloga jer je bilo figurica dinosaurusa među njima. 1990. godine je bio još jedan pokušaj da se skrene pažnja na ove figurice, rađena su opet testiranja metodom radioaktivnog ugljenika koja su pokazala starost između 1500 i 4000 godina...ali i taj put su ovi dokazi odbačeni i '”pobijeni činjenicom'” da je sigurno u pitanju obmana jer su 111
prisutne figurice dinosaurusa. Ako se ima u vidu očigledna činjenica broja, raznovrsnosti i preciznosti ovih figurica, kao i njihov značaj, više je nego očigledna bila potreba mejnstrim nauke da figurice prikaže kao lažne ili kao obmanu.
Krilata zmija na đenovljanskoj mapi
U Ontariju, indijanci iz plemena Kri smatraju jezero Meminiša domom strašne ribolike zmije. Hjuronski zmaj iz legende se zove Angoub, a Činuk indijanci iz Britanske Kolumbije su verovali u zmaja imena Hiačukaluk. Na istom tom području postoji i verovanje da je jezero Sašvap stanište zmaja imena Ta Zam'a. 112
Herkul, Persej i Apolon su pobeđivali zmajeve, u danskom epu Volsunga Saga, heroj Zigurd ubija strašnog zmaja Fafnira. U nordijskoj mitologiji, za veliko jasenovo drvo imena Igdrazil se mislilo da održava ceo Svemir. Ono je imalo tri korena, od kojih se jedan pružao u oblast mrtvih, gde je zmaj imena Nidhog neprestano glodao ovaj koren drveta. Nordijci takođe imaju zabeleženu priču o čuvaru blaga Reingolda, zmaju Lindvurmu kojeg je ubio heroj Zigfrid. Staroengleski ep Beovulf ima zmaja čuvara blaga, koji je bljuvao vatru i bio visine oko 15 metara kada je izmeren nakon smrti.. Duboko u džunglama Kambodže se nalaze hramovi i palate Kmerske civilizacije (Angkor Wat). Jedan od tih hramova, Ta Prohm, ima na kamenim statuama i reljefima zabeleženo detalj stvorenja neverovatne sličnosti sa stegosaurusom.
Detalj sa fasade hramskog kompleksa Angkor Wat U nordijskim i uopšte svim severnim legendama zmajevi žive u pećinama, a bliže ekvatoru u jezerima. Pećine su tople i leti i zimi, a jezera se preko vrelog dana greju i noću je voda prijatna za boravak hladnokrcnog stvorenja. Nije sve u legendama izmišljeno. I da idemo dalje, nema kraja, od Sumera, Japan, Kine, Južne Afrike…severa Evrope, ruskih stepa, Perua, Mongolije. To je bila samo priroda koju je stvorio Bog, i ljudi koji su imali mnogo veće intelektualne i fizičke snage nego današnji ljudi. Svuda dokazi, koje mnogi žele da prikažu ili kao uticaj opakih vanzemaljaca, ili kao ostatak prastarih okultnih civilizacija koje su, sasvim slučajno, nestale pod vodom a njihova znanja su nasledili žreci Vavilona, Egipta, Maja. To treba evolucijskoj nauci, kao i pobornicima nove – stare religije Novog Doba.
SREDNJI I NOVI VEK Nakon antičkih vremena su nastavljale da se događaju tajanstvene pojave vezane za tobožnje kosmičke došljake, samo što ovog puta nije bilo pojava da na bilo koji načim “sarađuju” sa ljudima, već su se pojavljivala “znamenja” na nebu, akrobacije, nadletanja, što bi stvorilo strah, neizvesnost pa i paniku u narodu, što bi išlo do sujevernih naslućivanja strašnih događaja, zemljotresa, kuge, ratova i ostalih katastrofa. Tačno u skladu sa srednjevekovnim mentalitetom naroda Evrope. S krajnjom preciznošću stari ruski hronicari su beležili pomračenja, pojave kometa ili polarne svetlosti. Među tim svedočanstvima neretko nalazimo na saopštenja o pojavama, koje se ne mogu racionalno objasniti. Znamenja, kako se nazivaju u letopisima i hronikama, različitog su karaktera i zabeležen ih je veliki broj. Samo u razmaku od 10. do 17. veka hronicari su zabelezili 54 nebeske pojave, koje nisu mogle biti protumačene kao neki od prirodnih događaja uobičajenih u astronomiji i meteorologiji. Budući da ovde ne možemo navesti sve izveštaje, zadržaćemo se samo na najkarakterističnijim, čiji prikazi sadrže relativno dosta detalja. Tako se 1028. godine nad severozapadnom Rusijom pojavilo na nebu prikazanje u obliku zmaja, koje su svi mogli videti. Zatim, 1088. godine u Kijevskoj kneževini: “Te su godine ljudi Vsevoloda bili u lovu kad pade s neba zmaj, a ljudi povikaše od zaprepašćenja”. Godine 1214. u Novogradskoj zemlji: “februara, prvog dana u mesecu, u nedelju mirnu i blaženu - zagrmelo je za vreme jutarnje službe i svi to čuše, i tek nakon toga videše zmaja letećega...” “Godine 1412. decembra, osmog dana u mesecu, bijaše knez Vasilij Mihajlovič za blagdana Svetog začeća, u svom selu Stražkovu, kadli poletio baš u vreme večernje sluzbe, od grada Kasina - zmaj velik i strašan, vatrom dišući. Letio je od istoka prema zapadu i svetlio poput zore. Vidio ga je i knez V. Mihajlovič i njegovi boljari, a i ljudi u svim selima oko grada...” Letopisni izveštaj iz 1144. godine dopunjuje navedeno saopštenje zanimljivim detaljima. Te je godine, naime, “bilo prikazanje iza Dnjepra, u Kijevskoj opštini. Letelo 113
je nebom do zemlje, kao vatreni krug i ostavljalo za sobom trag u obliku - velikog zmaja. Taj je trag ostao na nebu oko jedan sat, pa se razišao!” Kakvi su to “zmajevi” na nebu, čijoj pojavi predhodi, sudeći prema izveštaju iz 1144. godine, proletanje "vatrenog kruga”? Stiče se dojam da upravo taj “vatreni krug” ostavlja iza sebe trag sličan letećem zmaju, koji se zadržava na nebu neko vreme (do jednog sata) nakon njegova proletanja. Godine 1552. Psovska hronika još detaljnije opisuje zagonetna prikazanja: “Meseca marta” - kaže se u njoj – “pojavila se na jugozapadu zvezda, koplju nalik. Mogla se videti i danju i noću i to je trajalo celi mesec. Postepeno je nestala u pravcu severa. Iste godine, poslednjeg dana pre posta, bilo je još jedno prikazanje: na istom mestu gde je bila zvezda pojavilo se na nebu poput zmaja, ali bez glave, i stajalo je nisko iznad zemlje. Ljudi su videli da je rep pružalo kao surlu, a da je izgledalo poput bačve; zatim je palo u plamenu, a dim se raširio po zemlji. Sve je to trajalo oko sat vremena.” Ovaj je opis u opštim crtama sličan onom izveštaju iz 1144. godine. Ponovo se radi o okruglom predmetu (bačva), koji iza sebe ostavlja zmijoliki vatreni rep na nebu, što je i davalo osnove da se govori o letećem zmaju, kako su ga sujeverni stanovnici srednjevekovne Evrope videli. Uobicajena poređenja s kometama, koja nalazimo i u literaturi, nisu osobito uverljiva. Pre svega, zato što se za opisivanje letopisci koriste drugim definicijama nego kad se radi o kometama, a drugo, zbog toga što se ne slaže vreme pojavljivanja kometa s letopisnim opisima “misterioznih letecih zmajeva.” Uostalom, s “letećim zmajevima” susrećemo se i u mnogim drugim izvorima. “Žitelji Estonije - Esti - obožavaju leteće zmajeve jer se noću u ovoj zemlji često pojavljuju ognjeni zmajevi”- spominje 1544. godine Sebastian Munster u svom radu “Kosmografija”, misleći na neobicne svetlosne pojave koje se događaju nad zemljom Maarjamaa (Estonija). Takode su dobro poznati “leteci zmajevi” iz drevnih kineskih hronika. Godine 1110. hroničari su zabeležili: “Beše prikazanje nad Pečerskim samostanom: pojavio se vatreni stup od zemlje do neba, februara meseca, jedanaestog dana!...”Godine 1204: "Ove je godine bilo veliko prikazanje: na istoku, na nebu su bila tri sunca, a na zapadu četiri sunca, u središtu nesto kao veliki Mesec, poput svoda. Prikazanje je stajalo od jutra do podneva...” Ovi izveštaji takođe imaju mnoge sličnosti sa izvorima sa drugih jezičkih područja. Spomenućemo samo neke od njih. Korejska hronika “Samguk Sagi” kaže da su se u proleće 766. godine na nebu pojavila istovremeno dva sunca, a zime 845. godine - tri sunca. Prema vijetnamskim izvorima, u julu 1180. istovremeno su se pojavila - dva sunca. Godine 1281: “Ove zime bilo je prikazanje na nebu - vatreni oblak na zapadu. Iskre su išle po svoj zemlji. Prikazanje je stajalo malo, pa je nestalo” Godine 1360: “Bilo je na nebu strašno prikazanje, prolazio je oblak krvavi, sa istoka na zapad!” Kakvi su to oblaci koji su izazvali tako veliku pažnju i uzbuđenje savremenika? Očito radilo se o fenomenu koji nije lako objasniti. Osim toga i u drugim su zemljama bili opaženi slični oblaci. Tako se 246. godine, kako je zabeleženo u hronici Kim Busika, u Koreji “pojavio oblak sličan komadiću svile”. Jedanaestog marta 957. mnogi Japanci su videli beli oblak dug 1,2 džea (1 dže - 3,03 m) i širok 2,3 suna (1 sun - 0,3 m). Ljudi su ga prozvali - jutarnjom zvezdom. U Vijetnamu je 1102. godine viđen – “srećan oblak”(?!), a 5. decembra 1577. godine u sedam sati ujutro, nekoliko kilometara od nemačkog gradića Tibingena, prema opisu izvesnog Pjerea Bustoa, dogodilo se ovo: "Oko Sunca se pojavilo mnoštvo tamnih oblaka. Uskoro posle toga, iz pravca Sunca došli su i drugi oblaci. Jedni svetlocrveni, plamteći, a drugi žuti kao šafran. Iz ovih su oblaka sa tutnjavom izašla tela nalik velikim i širokim šeširima. I zemlja je postala žuta i krvava. Činilo se kao da je bila pokrivena šeširima raznih boja, crvenim, plavim, žutim, zelenim, ali najveci broj su bili crne boje.” Izveštaji o “letećim zmajevima” najčešće se povezuju s pojavom “vatrenih krugova”. Takvi se izveštaji poklapaju s velikim brojem izveštaja, u kojima susrećemo neobične vatrene krugove i lopte... Tako je 1104. godine zabeleženo u Rusiji: “Ove je godine bilo prikazanje: stajalo je Sunce u krugu, u sredini krst, a u sredini krsta sunce. Izvan kruga bila su dva polusunca, a povrh sunca uz krug - rogovi usmereni na sever. Takvo je prikazanje bilo i sa Mesecom 4, 5. i 7. februara.” Godine 1275. “bilo je znamenje na nebu 12. juna: Sunce kao da se ogradilo krugom, a u sredistu kruga beše krst, dok su lukovi bili leđima spojeni.” Letopisni zbornik iz 1497. piše o sličnom događaju: “Ove godine, 18. aprila, bilo je prikazanje na suncu, koje se ogradilo likovima plave, zelene, žute, crvene i grimiznocrvene boje, a u sredini beše krst.” Godine 1408: ”Petnaestog aprila, u nedelju u 12 sati, bilo je prikazanje na Suncu: pojavio se krug na nebu, s jednim krajem u sredini neba, a s drugim prema zapadu. Iznutra je bio crvene i zelene boje. Jos su dva polukruga bila iznutra i iznad kruga, te dva luka na isti način. Krajevi tih lukova dopirali su do samog zapada. Unutar lukova u sredini, pravo je sunce išlo prema zapadu, izmedu lukova. Ispod samog kruga bila su i dva roga: jedan s krajem prema jugu, drugi prema severu, a u sredini rogova kao da je sunce sjalo, sjajnije od onog pravog. Sa obe strane pravog sunca videla su se druga dva sunca izmedu lukova. I sve je to bilo vidljivo u toku dva sata, a zatim su krugovi i 114
lukovi nestali, tri su se lažna sunca stopila na mjestu, nastalo je jedno i krenulo iza pravog Sunca i iznad njega, zatim je nestalo iza horizonta nakon pravog sunca. Ovo su prikazanje videli u Moskvi, dok u drugim gradovima, to niko nije video...” Godine 1475: "Devetog novembra veliki knez Grigorij Peruškov video je dva sunca, u dva sata po danu, kad je išao poljem: pravo je sunce išlo svojim putem, a neobično poviše njega, onako kako leti ide pravo sunce, i svetlelo se belom svetlošću, a zraka od njega nije bilo. Nije ga video samo on, vec i svi oni koji su bili s njim.” Prema Mazurinskom letopiscu, ovoj neobičnoj pojavi prethodilo je sledeće: “Ove se godine pojavila na nebu velika zvezda, koja je izlazila u šest sati uveče, od letnjeg izlaska prema letnjem zalasku. Od nje se spreda protezao zrak, vrlo svetao i debeo. Kraj tog zraka se kao rep ptice vukao...” Nakon nekoliko meseci, krajem februara 1476. godine dogodilo se sledece: “A ove nedelje su po noći mnogi posmatrali bleštavu svetlost i krugove na nebu.” Godine 1484: “Jedanaestog marta sunce je izašlo vrlo sjajno, a oko njega krug, jako velik; u njemu je bilo sve crveno, zeleno, grimiznocrveno i žuto. Zraci su se od njega prostirali na sve strane, a videla su se dva bela roga; treći zrak bio je iznad sunca, a luk raznih boja, njegovi su krajevi dopirali sve do sredine neba. Sve se to moglo posmatrati dva sata...” Godine 1691, “januara meseca, 17. dana, u četiri sata ujutro pojavilo se prikazanje na nebu iznad Kremlja; iznad čitave Moskve bio veliki sjajni krug, izgledom beli, a na tom krugu četiri velika znaka, nalik Suncu sa zracima, rasporedenim u krug. U sredini velikog kruga, na samom vrhu ispod sunca, stajao je luk. Sunce je sjalo vrlo jako, a oblaka na nebu nije bilo. Prikazanje je stajalo na nebu četiri sata. Ljudi su sve videli i čudili se “božjem čudu.” Zatim je nestao veliki krug i ostalo je samo sunce. Pred veče se veliki krug ponovo pojavio, sjao je, ostao neko vreme, pa je nestao.” Izveštaji o vatrenim krugovima i vatrenim loptama pominju se i drugim krajevima sveta. Tako u cuvenom “Tulskom papirusu” (čuva se u egipatskom muzeju u Vatikanu), koji je zapravo samo fragment iz anala faraona Tutmosa III (1483-1450. g. pr.n.e.) postoji zapis jednog žreca (čuvara tajnih znanja) iz Kuće života, u kojem se, između ostaloga, kaže: “...Trećeg meseca zime, godine 22, u šest sati ujutro pisari Kuće života videli su vatreni krug koji se kretao nebom. Mada nije imao glave, dah njegovih usta bio je odvratan. Jedan rod (oko 45 m) bilo je dugo njegovo telo i jedan rod široko, i bilo je bezvučno. Srce pisara se zaprepastilo i prestravilo i pisari su pali ničice. Oni su o svemu obavestili faraona...” Iz papirusa se moze dalje zaključiti da je vladar Egipta naredio da se istraži ta pojava. Dobivši naknadna obaveštenja, prisetio se da je u papirusima Kuće života vec bila zabeležena slična činjenica. Nakon nekoliko dana na nebu Egipta opet su se pojavili vatreni krugovi. Oni su svetleli “sjajnije od Sunca.” Ovaj put ih je posmatrao i sam faraon zajedno sa svojom vojskom. Krugovi su se digli više u nebo i nestali u južnom smeru. Faraon je naredio da se ova činjenica unese u anale kako bi “sećanje ostalo za sva vremena.” O “nebeskim diskovima” piše u svom radu i grčki filozof Aristotel. Godine 329. p.n.ere. Aleksandar Makedonski i njegova vojska videli su prilikom prelaza rijeke Džaksartas, u Indiji, dva “srebrna štita, koji su rigali silnu vatru.” Kako piše Plinije u 2. svesci svojih “Prirodnih nauka”, u 100. godini p.n.ere. iznad broda konzula Lucija i Gaja Valerija preletio je nebom, od istoka ka zapadu, “sjajni štit izbacujuci iskre.” Godine 91. pr.n.e. “blizu Spoletiuma (Italija) spustila se s neba vatrena lopta zlatne boje, koja se stalno povećavala. Zatim je, hvatajuci visinu, krenula na istok. Kugla je bila veća od Sunca.” Dvanaestog septembra 1271. godine, na nebu iznad Japana, pojavio se sjajan, svetleći krug, sličan punom mesecu. I latinski rukopis Emplfortskog samostana, u Engleskoj, detaljno opisuje kako se 1290. godine iznad glava preplašenih redovnika “pojavilo golemo, ovalno srebrnasto telo koje je nalikovalo disku.” Četrnaestog aprila 1587. godine, iznad Japana se pojavilo pet tajanstvenih prstenova u obliku sunca. Oni su bili crvene, crne i drugih boja. U maju 1606. godine vatrene su se lopte stalno pojavljivale iznad Tokija, a godine 1646. mnogi su stanovnici Kembridža (Cambridge), u Engleskoj, videli vatreni točak koji se spustio iznad grada, okrećući se, a zatim je ponovo uzletio na nebesa i nestao velikom brzinom. Zagonetne i neobjašnjive stvari na nebu i dalje su se pojavljivale. Tako je 1661. godine iznad Vorčestera (Worchester), u Engleskoj, nekoliko puta proletelo nekakvo okruglo leteće telo. Sačuvana je takođe stara gravura s prikazom “vatrene lopte”, koja je 4. novembra 1697. godine polagano preletela iznad Hamburga (Nemacka). Jedna anglosaksonska hronika iz 793. godine govori o “strašnim predznacima u Nortumbriji, gde su vatreni zmajevi leteli kroz vazduh.” Ralf Niger je 9. marta 1170. opisao bliski susret, kada je video “predivnog velikog zmaja. Vazduh se pretvorio u vatru i zapalio kuću.” Istoričar Metju Peris piše o čudnim svetlima na nebu i opisuje kako se “na 115
novogodišnji dan 1254, iznad Sent Olbansa, na nebu pojavio veliki brod elegantnog oblika, dobro opremljen i u čarobnoj boji.”
Freska na zidu manastira Dečani, Kosovo 1335 Kao da je u kasnija vremena “došljacima” dosadilo da grade, poučavaju i druže se sa ljudima, pa su počeli da se pojavljuju samo na kratko, da bi bili viđeni i potom pobegli onamo odakle su i došli - put neba. Upravo na način koji je podgrevao sujeverje i strahovanja srednjevekovnih ljudi. Uglavnom su ova znamenja i vizije zapisani u manastirskim hronikama, ili je to zapisao neki hroničar koji se tu zatekao, ali ogromna većina su to bili ljudi iz crkve. Ove pojave su tumačili kao predskazanja, opomene, “božja čuda” i to ih je još više navodilo na idolopokloničku službu nebiblijskim ličnostima, svecima i sujeverje. Ove pojave su se umnožavale oko verskih praznika, kao uoči ratova i nekih kriza, ubistava vladara i prevrata, epidemija i sezona gladi, velikih požara i ustanaka. Godine 1566 nad Bazelom u Švajcarskoj su se pojavili mnogobrojni užareni diskovi koji su prekrili nebo. 1. januara 1254 godine su kaluđeri iz opatije Bajlend u Jorkširu (Engleska) videli “veliku okruglu nebesku ploču.” Ser Edmund Halej, astronom po kom nosi ime čuvena Halejeva kometa, je zapisao viziju u martu 1716 godine, kada je nad Londonom čitava dva sata lebdeo jarko osvetljen predmet. Godine 1741, lord Bošam je nad Londonom ugledao vatrenu kuglu sa repom, koja se polako spustila na oko 700 metara visine, a onda naglo nestala na nebu vukući za sobom svoj sjajni rep. Godine 1820, iznad grada Ambrina u Francuskoj je uočen veliki broj “letećih diskova” u strogo pravilnoj formaciji, koji su jedno vreme kružili nad gradom a onda nestali na nebu. Rančer Džon Martin iz Teksasa je, godine 1878, iznad grada Denisona ugledao ogromni leteći disk u niskom letu.
Čudna renesansna umetnost Pojava plamenih kola i lebdećih diskova u doba renesanse, kao i bića u odelima koja obično prepoznajemo danas kao svemirska - navodno dokazuje da su se NLO-i muvali nebom i u srednjem veku. Interesantne su renesansne slike, na kojima se vide leteći objekti i čudni svetlosni efekti. Radi se uglavnom o slikama sa religioznim sadržajem. Zajedničko na svim slikama je leteći tanjir ili drugi leteći objekat, jedan ili više njih, kao i vrlo intenzivni zraci svetlosti koja zrači iz tih objekata ili ih prati kao rep komete. Kao da su umetnici svedoci 116
tih stvari iz prve ruke. Jedino moguće objašnjenje je da su te slike bile naručene (od strane crkve ili države) kako bi se ove pojave objasnile u božanskome kontekstu. Službeno su letelice proglašene plovilima, kočijama anđela a dokono građanstvo i seljaci bi postavljali manje dosadnih pitanja na koja ni sveštenstvo ni vlastela nisu imali drugačijih odgovora osim pomenutog. Korumpirana vlastela i kler ništa nisu mogli da urade da ove pojave preduprede ili objasne, pa su objašnjenja bila jednostavna - Božansko znamenje.
Jedan set slika iz 12 veka prikazuju događaj iz 776. godine u vreme bitke, u kojoj Sasi drže pod opsadom zamak Sigiburg u Francuskoj. Iznenada su se pojavili leteći objekti nalik na plamene štitove na nebu, a Sasi su pobegli, verujući da opsednuti uživaju božansku zaštitu. To je bilo vreme velikog praznoverja, vreme paganstva, kada su ljudi pali u intelektualnom pogledu ispod Grka i Rimljana. Tada bi sve što leti, a nije ptica bilo povezano sa natprirodnim, i uglavnom strašnim, kobnim i opasnim, zloslutno predskazujućim. Da su ti ljudi poznavali Bibliju i svoju veru zasnivali na Bibliji ne bi se ni obazirali na slične pojave. Ukoliko ti ljudi nisu videli ništa na nebu, šta ih je onda navelo da na ovim slikama ostave nešto što čovek XX veka može prepoznati samo kao leteće mašine. Danas nam ideja o naseljenom svemiru ne izgleda strana, znamo da ima nebrojeno mnogo planeta i zvezda, i milijarde galaksija. Ljudi srednjeg veka su bili izgubili čak i ona znanja koja su imali Grci, Sumerani i Egipatski žreci, pa je njima Zemlja, kao ravna ploča bila središte svemira, dok su zvezde bile fiksirane na nebu, po mnogima zakačene da vise. Bilo kakav susret sa vanzemaljcem ne bi više bio ni susret sa onim “bogovima” koje su pominjali Sumerani ili Inke, već susret sa anđelom, a i sa đavolom, onakvim kakvog su ga shvatali srednjevekovni ljudi, repatim čudovištem, a onaj koji bi o tome previše pričao bi rizikovao da završi javno spaljen. Tobož viđene letelice su stoga predstavljane kao Božja znamenja ili najava neke Božje kazne, katastrofe ili rata, posebno kada su bile viđane oko verskih preznika. Za srednjevekovne ljude je Bog bio nešto opasno, što je najčešće povezano sa kaznom i nevoljama, pa nije bilo poželjno imati sa njim previše posla, posebno što su njegovi predstavnici, popovi i kaluđeri pokazujući svoj loš karakter i silu ulivali dodatni strah u narodu. Nebeska znamenja su pružala mogućnost klericima da zastrašuju narod kaznama, pa su ga dodatno globili i bogatili se na strahu. Zapadni kao i istočni.
117
Ilustracija prikazuje dva holandska broda u Severnom moru dva okrugla objekta koja se kreću ka nebu, iz godine 1660. Izvor je jedna od knjiga pod naslovom "Theatrum Orbis Terrarum" Admirala Blaja. Ove knjige su kompilacije članaka različitih autora i sastoje se od detaljnih izveštaja drugih autora, ajtera događaja na moru, putovanja i otkrića. "Krštenje Hristovo" - Fitzwilliam Musuem, Kembridž (Cambridge), Engleska Slikano 1710. Delo flamanskih umjetnika Aert De Gelder prikazuje klasični, leteći tanjir u obliku današnjih predstava NLO, koji isijava svetlost na Jovana Krstitelja i Isusa. Što je moglo da nadahne umetnika da naslika baš ovakvu predstavu a ne recimo bradatog starca ili goluba? (Slika dole levo). Napomenućemo da su mnogi umetnici zapadne Evrope bili pripadnici okultnih tajnih društava, pa i slike koje su ostajale iza njih imaju okultnu poruku, koju mali broj ljudi može da prepozna.
Medaljon iz Francuske 1680 godine (slika gore desno)
118
"Madona Saint Giovannino" Firenca, 15. vek, sa liste Palazzo Vecchio, nepoznatog umetnika. Iznad Marijinog levog ramena je sjajni disk u obliku letećeg tanjira. Čovek i njegov pas, što se jasno vidi, gledaju na leteći objekat, pas laje a čovek je iznenađen. Ipak, ako se pročita izveštaj u Jevanđeljima, objekat može da predstavlja Vitlejemsku zvezdu, mada je zvezda ovde dosta čudna, dok čovek sa psom može da bude pastir, mada nigde nema ovaca. Slika je vrlo čudna. Sledeća slika kojom bi se mogli pozabaviti je slika “Navešćenja (najave) Hristovog”, koju je naslikao Karlo Kriveli (Carlo Crivelli) 1486 godine (dole desno), a nalazi se u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Iz Jevanđelja je poznato da je Gavrilo anđeo najavio začeće i rođenje Isusa Hrista devojci Mariji (Jevanđelje po Luki 1. 26 – 38). Ovde na ovoj slici leteći tanjir isijava svetlost kroz zid velike kuće, onakve kakve su se gradile u Zapadnoj evropi u doba renesanse, do devojke, dok je sama slika prepuna paganske simbolike. Slika levo dole predstavlja Isusa i Mariju na oblaku, a iza njih leti armada letećih tanjira. Naslikao ju je oko 1400. Masolino de Panikala, iz Firence, u crkvi Santa Marija Mađore. Občaci su vrlo čudni za jednog slikara koji je dosta verno predstavio ljude.
119
"Slavljenje Euharistije" - slika Bonaventure Salimbenija. Slikana je 1600. Danas visi u crkvi San Lorenzo i San Pietro, Montalkino, Italija. Ovde se vidi predstava Trojstva, Oca i Sina koji sede pored sfere, a iznad je predstava Svetog Duha kao goluba. Sfera je interesantna. Ko je naslikao Sovjetski modul “Sputnjik”? Ufolozi iz svih delova sveta dolaze da vide ovu sliku. Šta je čudni objekat između predstava Oca i Sina? Mnogi tvrde da je to planeta Zemlja, ali postoji jedan problem. Slika je ostala da stoji u crkvi, a crkva (Inkvizicija) je bila spremna spaliti svakoga ko se nije slagao sa učenjima da je Zemlja ravna ploča. Ova kugla ima dve antene, sa lopticama na vrhu. I sjajna je, metalik! ? Zašto se Bog Otac drži za jedan štap a Bog Sin drži drugi? Jesu li ove šipke neka vrsta antene? Pogledajmo još jednom sferu. Što je to mala okrugla cev u obliku izbočine u donjem levom uglu. Teleskop, kamera?? Ova slika zbunjuje ufologe, jer podseća na “Sputnjik” i prve satellite lansirane u svemir tokom takmičenja SAD i SSSR tokom pedesetih i šezdesetih godina XX veka.
Ova tapiserija (slika levo gore) je nastala u 15. veku u Francuskoj. Objekat u obliku šešira se može videti iznad zamka. Tapiserija prikazuje život Marije i nalazi se u jednoj od crkava posvećenih njoj u Burgundiji. Slika gore desno prikazuje Hristovo raspeće i nalazi se u Gruziji, u katedrali Svetishoveli Mtskheta, iz 17. veka. Ova freska ima dva čudna detalja, sa leve i desne strane – dva leteća tanjira koji se kreću izbacujući plamen, sasvim suprotno od kretanja komete.
120
Slika gore levo je iz francuske knjige "Le Livre des Bonnes Moeurs" Žaka Legranda, 1338. Sfera liči na balon, ali u 14. veku nije bilo balona, Nema ni ovakvih zvezda usred dana. Slika gore desno prikazuje znamenje u Francuskoj 842 godine. Autor nepoznat.
Tapiserija nastala u Brižu, nazvana “Letnja pobeda” ("Summer's Triumph") iz 1538 godine, nalazi se u Bavarskom narodnom muzeju. Nekoliko oblika letećih tanjira se može videti iznad slavljenika u daljini. 121
Čudno je što autor nije slikao anđele koji odobravaju pobedu. Šta rade leteći tanjiri na tapiseriji iz 16. veka? Možda su oblaci, ali da autor ovako uverljivo predstavi ljude, a da oblake predstavi kao leteće šešire ili tanjire…
Pojava iznad Hamburga, Nemačka 4. novembra 1697. Objekti su opisani kao “dva užarena točka.” Jedan od njih može da bude i Mesec..ali šta je onda drugi??
(Samuel Kocius (Samuel Coccius) ilustruje mnoge plamenove i i “velike crne lopte” na nebu iznad Basela u Švajcarskoj, 1566. godine. Zbirka Vikiana, Cirih Švajcarska. Ovo nisu usamljene pojave i znamenja u srednjem veku. Bilo ih je i u Japanu, Kini, Indiji, Nepalu, Arabiji..i svi su izazivali čuđenja. U islamskom svetu ih je bilo mnogo manje nego u Evropi, ali su i u Kalifatima oni objašnjeni kao znamenje Allaha, opomena i najava rata ili kazne. Ipak, ove pojave u Evropi su uglavnom slikane i prikazivane kroz religiozne teme, događaje iz Biblije ili slike iz života ljudi koji su proglašeni svecima. Ako malo pročeprkamo po istoriji, doći ćemo do podataka da su svi evropski vladari imali astrologe i vračeve za savetnike, i da je većina slikara bila učlanjena u ezoterijska tajna društva, ogrezla u okultnim učenjima antike. Sama renesansa se i jeste svodila na povratak antičkih ideja u umetnosti i književnosti, naravno i ezoterijskim učenjima antike, kojima se bavila isključivo elita, kojoj su pripadali i mnogi slikari i pisci, a o vlasteli pa i kleru da ne govorimo. Okultne seanse, daleko od očiju javnosti su podrazumevale vizije, halucinacije i snove koje ni sami videoci nisu znali da objasne, ali su ih slikali. Nije isključeno ni da su se vizije pojavljivale i pred većom masom ljudi. Slike koje su ovde postavljene nisu dela praznovernih ljudi. Praznoverje srednjeg veka je uključivalo natprirodna bića, zmajeve, Baziliske, čudovišta, vampire, repate demone i đavole. Takođe je uključivalo prikazivanje smešnih debelih anđela, razgnevljenog Boga kao starca, antičkih mitoloških bića, najviše iz Grčke mitologije, ali nikako letećih tanjira, vasionskih brodova, raketa i bilo kakvih mašina, čudnih oblaka, zvezda i kometa u kojma sede piloti. Setimo se nacrta Leonarda da Vinčija, koji sadrže i skice letećih mašina. Pitanje je kako su i šta su autori stvarno videli? 122
DVADESETI I DVADESET PRVI VEK – NAJEZDA NLO Tunguska katastrofa Tridesetog juna 1908. u 7.40 časova žitelji mnogih sela Centralnog Sibira ugledali su na nebu plavo-belu loptu zaslepljujuće svetlosti koja je iza sebe ostavljala dugačak vatreni trag. Svedoci ovog nesvakidašnjeg događaja uočili su da se lopta kretala u smeru jug-sever, a onda, na maloj visini, vatrena lopta je prešla na kurs sever-severoistok, krećući se prema međurečju reka Jeniseja i Lene. Usledila je strahovita eksplozija koja je bila ravna snazi istovremene eksplozije 500-2000 atomskih bombi, ili oko 10-40 megatona poznatog eksploziva TNT. Do eksplozije je na sreću došlo u praktično nenaseljenoj oblasti Podkamenaja Tunguska, 60 kilometara od sela Vanavara. Kao da je inteligentni um hteo da se ekplozija desi tako daleko, gde nema ljudi a tako blizu, da svi budu obavešteni. Procene kažu da je kojim slučajem ovakvo nebesko telo palo u jednu tipičnu ruralnu oblast SAD, izazvalo bi smrt oko 70.000 ljudi, uz štetu od oko 4 milijarde dolara. Udar Tunguskog meteorita (ako je to bilo to), u urbanu zonu sravnio bi grad sa zemljom, odnevši živote oko 300.000 ljudi. Gotovo sve kuće u Vanavari su porušene. Meštani gradića Kirenska, na obalama Lene, ugledali su fontanu vatre, dima i prašine. Nad tajgom se nadvio ogromni vatreni stub visine 20 kilometara. Iako je dan bio sunčan, vatreni stub su videli i ljudi iz Lenskih rudnika, nedaleko od sela Bodajbo. Seizmografi u Irkutsku, Taškentu, Tbilisiju i Jeni u Nemačkoj, hiljadama kilometara daleko od mesta katastrofe, registrovali su zemljotres. Usled snažnog udarnog talasa nastalog nakon eksplozije, drveće na površini od 2.000 kilometara kvadratnih je poleglo ili počupano iz korena (kao što se vidi na slikama). Prostranom sibirskom tajgom, toga dana, kao da je prošao snažan tajfun koji je milione stabala sravnio sa zemljom. U mestu Strelki,koja se nalazi u sibirskom bespucu, poznati sovjetski etnograf I. M. Šušlov, razgovarao je sa grupom meštana, koji su mu rekli da je ova katastrofa ne samo uništila sibirsku tajgu i njihove logore gde su živeli, pri čemu je ubila nebrojeno životinja, nego je sa sobom ova tajanstvena pojava donela i čudnu bolest sobovima, narocito šugu, za koju meštani kažu da se nikada pre eksplozije nije pojavljivala. Objašnjenja koja su tokom godina pripisivana ovoj zagonetnoj sibirskoj katastrofi odgovarala su trenutnoj naučnoj modi. Kako se moda menjala, tako su u pomoć prizivana plamena božanstva, meteori antimaterije, NLO na nuklearni pogon, male crne rupe... Naročito se uporno održala pretpostavka o nuklearnoj eksploziji, koju podržavaju i ufolozi. Tome je u mnogome doprineo sovjetski pisac naučnih romana Aleksandar Kazancev, koji je godinama kasnije, našao jako puno sličnosti izmedju Hirošime i Tunguske, da je postavi o i teoriju po kojoj se u Sibiru takodje radilo o nuklearnoj eksploziji. On je tu ideju odenuo u jednu naučnofantastičnu priču, objavljenu 1946.godine, u kojoj je izneo mišljenje da je eksploziju izazvao oštečeni kosmički brod u pokušaju da dođe do sveže vode iz obližnjeg Bajkalskog jezera. Tako je rođen mit o “tunguskom NLO”, koji je opstao do današnjih dana. Njemu u prilog išla su i tvrđenja da su u blizini mesta događaja nađeni tragovi zračenja i da su biolozi kod nekih biljaka otkrili mutacije i pojačani rast (efekti koji su primenjeni posle dejstva vodoničnih bombi). U prilog NLO teoriji išla je priča istraživača Leonida Kulika koji je u Vanavaru posetio nekoliko starijih ljudi koji su mu kazali da su toga sudbonosnog dana na nebu primetili “cilindrično telo.” Ovakva tvrđenja pokazala su se nedovoljno pouzdana.Tvorac tehnike određivanja starosti pomoću radioaktivnog ugljenika i nobelovac V.Libi, proveravao je rezultate ispitivanja biljnih prstenova formiranih posle eksplozije iz 1908. godine. Našao je doduše, minimalne promene u zračenju, ali je izračunao da bi stvarna nuklearna eksplozija morala ostaviti tragove najmanje sedam puta izraženije od onih koji su nađeni. Sa Libijevim tvrđenjem da 1908. nije bilo nikakve nuklearne 123
eksplozije, slažu se i nalazi norveških hemičara koji su objavili rezultate svojih istraživanja, po kojima biljni prstenovi nisu pokazivali nikakve tragove zračenja. Razumljivo je stoga da većina naučnika ne prihvata ideju o nuklearnoj eksploziji. Britanski astronom Frensis Vipl, prvi je 1930.godine izneo ideju da je Zemlju posetila mala kometa.Vodeći astronomi i geolozi u Rusiji takođe se zalažu za hipotezu komete, demantujući tako utisak koji bi se mogao steći iz istupanja ufologa i pisaca kako je rušenje NLO zvanična ruska verzija događaja. Tek 1927.godine organizovana je prva ekspedicija predvođena akademikom Leonidom Kulikom. Istraživanja u oblasti sela Vanavara trajala su tri godine. Sa izuzetkom ulegnute šume na ogromnim prestorima tajge, istračivači tada nisu otkrili neki drugi trag, veliki krater ili tragove razbacanih delova nekog meteorita. Desetine narednih ekspedicija nisu bacile više svetlosti na tajnu ove neviđene kataklizme.Džinovski kosmički objekt kao da se istopio u gustim slojevima atmosfere ili ispario prilikom eksplozije. Između mnogobrojnih hipoteza kojima je zajednička karakteristika da je “neko ili nešto” palo sa neba, a koje su imale veoma stručnu osnovu, ali i banalna objašnjenja, Tungusku katastrofu na najrealniji način objašnjava ona hipoteza koja kaže da se naša planeta sudarila sa nevelikom kometom sastavljenom od leda i zamrznutih gasova.Ona se raspala na nekoliko delova koji su prohujali kroz atmosferu.Time je, smatraju pristalice ove pretpostavke, dato objašnjenje zbog čega nema nikakvog meteorskog materijala na mestu nesreće, sa izuzetkom sićušnih magnetnih kuglica otkrivenih u uzorcima zemlje.Delovi komete, očigledno nisu dospeli do zemljine površine, budući da nije otkriven nijedan krater, trag udara nekog komada sa neba. Februara 1991.godine “Komsomolskaja pravda” je objavila senzacionalnu vest o istraživanjima koje je u oblasti Evenkijske tajge obavio izvesni Vladimir Voronov.Tamo je otkriveno još jedno, do tada nepoznato ulegnuće šume, koje je istini za volju, opisano daleke 1911. tokom gradnje puteva kroz ovu oblast, ali niko tada na to nije obratio pažnju.Oblast je naime toliko udaljena od mesta Tunguske katastrofe da naučnici nisu ni slutili da je meteorit izazvao ovakve posledice na Zemlji.Voronov se nije zadražao samo na tome.Na oko 100 kilometara severozapadno od oblasti u kojoj je Kupikovljeva ekipa vršila istraživanje, Voronov je otkrio veliki levak prečnika 200 metara, prekriven gustom šumom i rastinjem.Visin rubova levka je 15-20 metara...Znači, ipak je nešto palo na Zemlju.Ili je možda to neka pojava koja nije povezana sa Tunguskom katastrofom, već ima svoje korene u dalekoj prošlosti? Odgovor na ovo pitanje će dati budućnost, ali pažnju skreće sledeća činjenica: “Krater Voronova”, “Kulikovljeva” i “Evankijevska” ulegnuća šume čine jednu zajedničku zonu orijentisanu u smeru zapadseverozapad.Ako se ova zona produži prema smeru istok-jugoistik dolazimo na rastojanje od 700 kilometara od zagonetnog Patomskog kratera. Ovaj čudni krater smešten je na Patomskoj visoravni, nalazi se na gustoj i nepristupačnoj tajgi, na rubu brda visokog 1.350 metara, u središtu oblasti poznatoj po velikim zalihama zlata. Iako ovaj krater podseća na vulkan, na njemu nema nikakvih tragova lave. U potpunosti Patomski krater se sastoji od odlomaka i komada zemlje, bez ikakvih vidljivih promena izazvanih hidrotermalnim ili nekim drugim procesima, kakve ima kod vulkana. Takođe, oblik ovog kratera odudara od poznate forme koja se dobija kada meteorit udari u Zemlju, a ideja o njegovom vulkanskom poreklu odbačena je u startu. U stvari, on podseća na pojedine kratere na Mesecu, jer se sastoji od pravilnog prstenastog ovala i uzvišenja u samom centru. Pružajući se iznad beskrajne tajge, krater je jedinstvena pojava na Patomskoj visoravni. Ovakvih struktura nema nigde više u celom Sibiru. I onda, odjednom, Voronov otkriva identičan krater u zoni Podkamenaja Tunguska. Da li su ovi krateri tragovi zagonetne Tunguske katastrofe? Po svojim dimenzijama, patomski krater je sličan “Krateru Voronova”.Visina prstenastog ovala je 20 metara, a prečnik 86 metara.Krater je simetričan i svojom dužom stranom orijentisan prema jugozapadu, upravo prema onoj strani sa koje se kretalo nepoznato telo. Treba primetiti da je prema svim poznatim materijalima istraživanja do 1964. smatrano da je trajektorija kretanja kosmičkom tela prolazila u smeru sa juga na sever (južna varijanta). Međutim, nakon detaljnih analiza 124
istraživači su došli do zaključka da se neposredno pre eksplozije “došljak” iz kosmosa kretao u smeru zapadseverozapad (istočna varijanta). Naučnici su teško mogli da objasne ovu pojavu, pa je rođena hipoteza o “manevrisanju” nepoznatog tela.Ovo manevrisanje rodilo je i hipotezu o padu vanzemaljskog kosmičkog broda čija je posada do zadnjeg trena pokušavala da izbegne pad na Zemlju. Patomski krater (na slici dole) nema sličnog “sabrata” na Zemlji, baš kao što i Tunguska katastrofa predstavlja jedinstven događaj u poznatoj istoriji naše planete. Pretpostavlja se da je Patomski krater nastao prilikom udara materije neke komete (led, čvrsta ugljena kiselina ili metan) koja je intenzivno degazirala i koja je, možda nakon udara, nastavila sa degaziranjem. Po svemu sudeći brzina udara iznosila je 15-20 kilometara u sekundi, a dubina prodiranja do 200 metara. Američki naučnici koji su takođe istraživali ovaj događaj, smatraju da je Tungusku katastrofu izazvao deo komete Enki koja ima period rotiranja od svega 3.5 godine, tako da često prolazi pokraj Zemlje. Neki drugi fizičari povezuju Tunguski “meteorit” sa Halejevom kometom koju prati čitav roj kosmičkih tela i prašine. Halejeva kometa se pojavljuje u blizine Zemlje svakih 76 godinaNa njenoj jako razvučenoj orbiti postoji nekoliko grupa kosmičkih objekata. Sedamdeset šest godina nakon Tunguske katastrofe, 26.02.1984. praktično istom trajektorijom na nebu zapadnog i istočnog Sibira preletelo je svetlo kosmičko telo sa narandžastim repom. Nad rekom Čula, koja se uliva u Ob, telo je eksplodiralo, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna snazi od 10 kilotona TNT-a. Ako je Tunguski meteorit bio u stvari prirodni satelit Halejeve komete, 2060.godine kada će ponovo pored Zemlje da proleti ova kometa, moći ćemo da proverimo istinitost ove pretpostavke. Izvesni inženjer Jurij Labvin bio je pronašao fragment Tunguskog meteorita u Krasnojarsku.To je bila prava gromada mase 5 tona, sa desetinama kamenih komada.To je bio prvi slučaj u istoriji proučavanja Tunguske katastrofe da su otkriveni delovi ovog misterioznog nebeskog tela, koji je putovanje završio u sibirskoj tajgi. Prema proveni krasnojarskih stručnjaka 80 odsto ovog komada predstavlja kombinacija kremena i klasičnih meteorskih materijala, ksederolita i monolita. Mesto otkrića ovog dela Tunguskog meteorita nalazi se daleko od očekivanih oblasti gde je udar bio najjači.Tačno mesto pada još uvek se drži u tajnosti, dok se sa stoprocentnom sigurnošću ne utvrdi da je zaista reč o meteoritu. Zna se samo da je otkriven na rastojanju od oko 600 kilometara od centra eksplozije.Pitanje je samo šta ima da se mesto pada drži u tajnosti, i šta su tamo videli oni koji su prvi došli do tog tajanstvenog mesta. Sve u svemu, sve je objašnjeno i ništa nije objašnjeno. Tunguska katastrofa će i dalje biti tema mnogih predavanja, seminara i naučnih radova, a ni hipoteze o NLO-u, crnoj rupi, antimateriji nikada neće isčeznuti iz ove tajanstvene priče. U jednom od svojih brojeva, (2005. godine), Magazin Nexus je objavio zanimljiv razgovor pod naslovom “Instalacija” (The Installation), koji je britanski novinar Grejem Birdsal (Graham W. Birdsall) vodio s Valerijem Uvanovom, predstavnikom ruske Akademije za Nacionalnu bezbednost. G. Birdsal: Šta je vaša zvanična funkcija? V. Uvanov: Ja sam šef Odeljenja za Istraživanje NLO-a, nauke i tehnologije, ruske Akademije za Nacinalnu bezbednost, koja je bazirana u Petrogradu. G. Birdsal: Da li je to zvanična vladina organizacija? V. Uvanov: Naravno da jeste. Ja imam samo dva čoveka iznad sebe, a oni su direktno odgovorni predsedniku Putinu. G. Birdsal: Čime se bavite? V. Uvanov: Naše istraživanje je podeljeno na dva dela. Prvo – neprestano skupljanje podataka koji dolaze iz celog sveta, a onda njihovo sortiranje u “žutu” ili “crvenu” kategoriju. Ti podaci se onda dalje raspodeljuju raznim drugim odeljenjima po celoj Rusiji. Drugi deo našeg rada potekao je iz pitanja postojanja NLO – naravno, mi znamo da oni postoje, ali ne znamo šta se krije iza te njihove aktivnosti i kakvi su njihovi interesi. To je trenutno naš najvažniji zadatak tj. ono čemu poklanjamo najviše pažnje. G. Birdsal: Nešto pre nego smo počeli sa snimanjem ovog intervjua pomenuli ste par interesantnih detalja u vezi eksplozije u Tunguskoj, 1908.g. Možete li sada opet da kažete šta je bio pravi uzrok te eksplozije? V. Uvanov: Naravno. Mi sa sigurnošću znamo šta je bio uzrok. Radilo se o meteoru, međutim, taj meteor je bio pogođen … recimo…nekom vrstom projektila. Taj projektil je bio ispaljen iz jedne instalacije, to jest tajne baze. 125
Mi ne znamo ko je tu bazu sagradio ali ona je sagrađena veoma, veoma davno i nalazi se u području Sibira, nekoliko stotina kilometara severno od Tunguske pokrajine. G. Birdsal: Tajne baze?!… Jeste li sigurni? V. Uvanov: Ovo mogu sa sigurnošću da tvrdim jer pouzdano znamo da se u tom regionu dogodilo nekoliko zagonetnih eksplozija. Reći ću vam i ovo, poslednji put kad je iz ove instalacije ispaljen projektil i pogođen meteor, bilo je u ponoć između 24. i 25. septembra 2004. godine. To je poznato i nekim američkim vojnim krugovima, koji su pratili ovaj događaj. G. Birdsal: Izvinjavam se, ali meni to sve nekako zvuči poput naučne fantastike. V. Uvanov: Znate, gospodine Grejem, mi inače kad razgovaramo o suštinskim aspektima pozadine svega ovoga, mi to činimo samo s onima koji razumeju i prihvataju i odgovornost koja ide zajedno sa tim. Znate, mi ovde imamo posla s tehnologijom koja je daleko ispred naše i koja je u stanju da čini stvari koje mi još uvek nismo u stanju. G. Birdsal: Možete li biti malo precizniji u vezi lociranja te ultratajne baze? Gde se tačno nalazi? V. Uvanov: Kada na geografskoj karti pronađete mesto u Tunguskoj gde se 1908. godine dogodila eksplozija, na jugoistoku ćete videti poznato Bajkalsko jezero. Iza njega se prema severu proteže ogromna pustara veličine nekih 100.000 kvadratnih kilometara To je područje veoma slabo naseljeno, nema ni gradova, ni sela, ni sibirskih nomada… Tamo smo locirali tu bazu. G. Birdsal: Registrovali ste i njene aktivnosti? V. Uvanov: Sada ću da budem potpuno otvoren… Ova baza ima i neku vrstu vlastitog energetskog sistema, kojeg smo mi uspeli da lociramo. Za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji po prvi put smo primetili pojačanu emisiju energije iz tog postrojenja, odnosno, baze. Za nas je ovo bilo neverovatno otkriće, mada već od pre pouzdano znamo da je ta baza u nekoj vrsti interakcije sa socijalnim previranjima i ratovima u svetu. G. Birdsal: Pretpostavljam da su vaša istraživanja tajne baze zanimljiva i sadržajna. Otkad ona traju? V. Uvanov: Već godinama, a dobar deo naših istraživanja čini i analiza i pretraga prastarih spisa i hronika. Tako smo pronašli i zapise “Ehutin Apos Alanhor”. Danas ih jednostavno nazivamo “Alanhor spisima”, a prema našim procenama stari su najmanje 4000 godina. Ono što je najneverovatnije je to što je u njima jednim gotovo razumljivim naučnim jezikom detaljno opisano sve što se tu dešava… Ja sam posetio to područje dva puta. Prvi put su naši detektori otkrili veoma visok nivo radijacije. Moram da priznam, bilo je veoma opasno jer nismo nikako mogli da se zaštitimo od nje. G. Birdsal: Šta ste još otkrili? V. Uvanov: Nekoliko lokalnih stanovnika znaju dosta toga o tom tajanstvenom postrojenju. Čak su nam detaljno opisali i nacrtali metalne strukture, koje su tamo videli. Ovi ljudi, članovi njihovih porodica i njihove životinje, svi pate od radijacione bolesti. G. Birdsal: Tunguska eksplozija, tvrdite, imala bi tragičnije učinke da projektil upućen iz tajne baze nije pri padu uništio metorit?! V. Uvanov: Da, sigurno. I još ću nešto da vam kažem u vezi Tunguske eksplozije, što verovatno nikada pre niste imali priliku da čujete. Nešto se zaista čudno dešavalo tih dana. Sva živa bića su već bila napustila region Tunguske dva meseca pre nego što se eksplozija dogodila. Ko je uklonio ove životinje? Ovaj tobožnji razgovor, koji navodno razotkriva tajnu Sibirske katastrofe ima svojih nedostataka. Prvo, nema šanse da se vojni vrh SSSR u toku hladnog rata ne bi zainteresovao za tehnologiju tobožnje baze. Drugo, Uvanov pominje nacrte baze koje su napravili meštani slabo naseljene pustare. Zna se da ti nomadi i polunomadi nisu pismeni, a uz to još i navodno boluju od radijacijske bolesti i tako žive decenijama tamo, u sred pustare, ne želeći da odu u prijatnije predele Sibira. Čudno je da je baš ovde došlo do eksplozije, u jednom od najnenaseljenijih delova sveta, gde će žrtava biti najmanje. Kao da je inteligentni um vodio računa da šteta bude što manja. U Bibliji stioji da “svemu ima vreme” kao i da su katastrofe, poput pada meteora, koje će Bog da dozvoli na svetu rezervisane za poslednje dane istorije Zemlje. Pre 1950 je bilo velikih katastrofa, li su bile jako retke, dok pad meteora ne pamti niko, jer ne bi bilo nikoga da ga upamti. Kreacionisti tvrde da je veliki meteor udario u oblast današnjeg meksičkog zaliva, i to na početku Potopa, da bi se podigla prašina, oko čijih čestica bi se mogla kondenzovati voda, da bi mogla da pada kiša na zemlju. jer kiša nije padala od stvaranja do Potopa, zbog ujednačene klime i temperature na celoj planeti. Znači da je sam Bog dozvolio da padne meteor ili da je čak i sam poslao meteor na 126
Zemlju kao što je rekao: “Jer, evo, pustiću Potop na Zemlju, da istrijebim svako tijelo..što je god na zemlji, sve će izginuti.” (1. knjiga Mojsijeva 6. 17). Kada se pogleda karta Srednje Amerike,vidi se mesto gde je udario meteor.
Mesto gde je udario meteor, otpočevši Biblijski potop – zatamnjeni deo Meksičkog zaliva Pad meteorite bi izazvao kataklizmu u naseljenim delovima. Takođe, mi imamo period od nekoliko decenija samoizolacije SSSR i ne može se sa sigurnošću tvrditi da vojne vlasti komunističke imperije nisu promenile konfiguraciju terena, sakrile kratere i ostatke meteorita, jer nijedan drugi odgovor ne može da bude verodostojan osim udara meteorita ili manje komete. Postojanje tobožnje baze vanzemaljaca je iluzorno, jer bi se veoma brzo saznalo u celom svetu za njeno postojanje. Ona je navodno tu da štiti svet od udara meteorita, a posadi mora da je veoma dosadno dok se ljudi uištavaju međusobno i uništavaju i samu planetu. Katastrofa iz 1908 nije bila ništa drugo do pad meteora, i po verovanju hrišćana Božja opomena da je kraj istorije sveta blizu i da ne treba da se uljuljkavaju u lažnoj sigurnosti. To je inteligentni um koji je izabrao mesto udara i uklonio većinu životinja kojih tu ima na milione.
Bermudski trougao Jedan od najčuvenijih i najzagonetnijih slučajeva nestanaka aviona iznad Bermudskog trougla desio se sunčanog decembarskog dana 1945. u 14 časova i 10 minuta. Pet torpednih bombardera tipa “osvetnik” poletelo je iz američke vazdušne baze Loderdejl, u Floridi. Krenuli su u pravcu istoka, prema Bahamskim ostrvima, na put dug 600 kilometara. Njihov let nazvan je Let 19 i bio je rutinska vežba. Jednomotorni avioni, sa ukupno 14 članova posade, trebalo je da uvežbavaju bombardovanje ciljeva Kvočka i Pileći greben, blizu ostrva Bimini. Potom je trebalo da se vrate u bazu Loderdejl, na vreme za večeru. Međutim nikada se nisu vratili. Poslednji svedoci Leta 19 bili su na jednom ribarskom brodu. Petog decembra 1945. oko 15 časova, istočno od ostrva Bimini, “osvetnici” su preleteli iznad glava ribara.
127
Komandujući, poručnik Čarls Tejlor, pozvao je u 15 časova i 40 minuta bazu i obavestio nadležne da su u nevolji, jer su se izgubili. Poslednji razgovor sa bazom obavljen je oko 18 časova. Posle toga eskadrili Leta 19 zauvek se izgubio trag. Hidroavion “Martin Mariner”, sa posadom od 13 članova odmah je poleteo da traga za “osvetnicima”. Ali, već nakon desetak minuta leta njegova radio veza sa bazom u Loderdejlu bila je prekinuta i više nikada nije uspostavljena. Ratna mornarica SAD organizovala je do tada najobimniju spasilačku operaciju. Desetine brodova i stotine aviona pet dana tragali su za nestalima. Međutim, nije bilo ni tela, ni olupina, ni tragova ulja, baš ničega što bi moglo biti bilo kakav trag. Istraga je bila nemoćna da ponudi bilo kakvo objašnjenje. Slučaj izgubljene eskadrile “osvetnika” ostao je do dan danas velika misterija. Bio je to prvi zagonetni nestanak nad Bermudskim trouglom. Pojavile su se raznorazne priče o tome da se nešto zlokobno dešava u tom delu istočne obale Amerike. Nagađalo se da je Bermudski trougao mesto vremenskih iskrivljenja i čudnih energetskih polja, gde su, zbog elektromagnetnih uticaja, radio i navigacioni uređaji beskorisni. Neki su pretpostavljali da su u dešavanjima u Bermudskom trouglu upletene neke jezive natprirodne sile, pa čak i da su u sve uključeni i vanzemaljci. Pet godina nakon nestanka Leta 19, 16 septembra 1950. reporter “Asošijeted presa” E.V. Džons napisao je članak o “Izgubljenoj patroli” - kako je nazvao nestalu eskadrilu “osvetnika”. Naveo je i još nekoliko narednih nesrećnih slučajeva brodova i aviona u istoj oblasti, koja se proteže južno od Bermuda, na relaciji Majami-Portoriko. Džonsov članak dobio je veliki publicitet. Uskoro su se pojavile raznorazne priče o “groblju” raznih plovila i aviona u tom delu Atlantskog okeana. Po nekima, svi ti slučajevi nesreća u Bermudskom trouglu su delo zlih sila. Razrađivane po novinama, časopisima i knjigama, ove priče postale su sve neverovatnije. Na primer, u jednoj od njih, izvesni poručnik Voker izbezumljeno viče u svojoj poslednjoj radio poruci: “Znam gde sam sada...Ne idite za mnom... Izgledaju kao da su iz svemira”. A u filmu “Bliski susreti treće vrste”, Stiven Spilberg iskazao je svoje uverenje da su pilote Leta 19 oteli vanzemaljci. Da bi proširili misteriju i našli joj korene, autori jedne knjige o Bermudskom trouglu ušli su u trag davnim zbivanjima na ovom području. Navodno se došlo i do nekih podataka o tome da je i pre nešto više od pet vekova i Kristofor Kolombo imao zagonetna iskustva u ovoj oblasti. Još u 16. veku, kada je počelo intenzivnije istraživanje Novog sveta, sujeverni mornari su pričali o morskim nemanima koje razbijaju brodove i gutaju mornare. Iz drugih dokumentovanih iskustava može se, na primer, videti da su između 1781. i 1812. godine isčezla četiri američka ratna broda. Godine 1880. po vedrom danu bez vetra, isplovio je sa Bermudskih ostrva britanski brod za obuku “Atlantida”. Nestao je zajedno sa 250 128
ljudi na njemu. Američki brod za snabdevanje “Kiklop” napustio je 4. marta 1918. Barbadoska ostrva. Plovio je za Baltimor, ali tamo nikada nije stigao. To su samo neki od primera misterioznih nestanaka iz prošlosti. Za svaki brod nestao u ovom području postojala je mogućnost da bude proglašen žrtvom “nepoznate aveti”. U Bermudskom trouglu nestajali su i španski jedrenjaci, britanske fregate, brodovi Sjedinjenih Država za snabdevanje, tovarni brodovi i tankeri mnogih zemalja. U njemu je do danas nestalo i nekoliko stotina aviona, a živote je izgubilo nekoliko hiljada ljudi. Ipak, uzevši sve u obzir, Ratna mornarica SAD-a ne smatra da su vode Bermudskog trougla nešto posebno opasne. I Obalska straža SAD, koja ima spasilačku bazu u Majamiju, veruje da se većina nestanaka može pripisati “jedinstvenim odlikama sredine” tog regiona. To je mesto gde je golfska struja veoma jaka i gde se litice kontinentalnog grebena spuštaju u kanjone duboke kilometrima. U podvodnim pećinama stvaraju se veoma jake struje, a arktički vetrovi susreću se sa toplim tropskim vazduhom, pa voda postaje opasno ćudljiva, stvarajući tornada i iznenadne oluje. Ima istraživača Bermudskog trougla koji smatraju da u tom području na čovekovu orijentaciju utiču određene sile. Neki ugledni geolozi tvrde da na Zemlji, odnosno u njenom magnetnom polju - čija priroda još nije objašnjena u potpunosti, postoje oblasti u kojima nastaju razni poremećaji. U Bermudskom trouglu, na primer, igla kompasa zaokreće čak i za 20 stepeni u odnosu na stvari pravac sever-jug. To znači da se ona usmerava prema geografskom, a ne prema magnetnom polju. Navigatori o tome strogo vode računa, da se ne bi dogodila nesreća. Kombinacija reznih sila sigurno je jedno od najlogičnijih objašnjenja za fenomen Bermudskog trougla. Međutim, da se vratimo na nestanak eskadrile “osvetnika”, to jest Letu 19, iz decembra 1945. Pilot Džon Majer dugi niz godina istražuje sudbinu “izgubljene patrole”. On tvrdi da su se oni jednostavno izgubili i da su zatim bili “progutani” u nekoj velikoj oluji. Navodno, on tačno zna šta se dogodilo sa Letom 19. Prema njegovoj teoriji, pet avion tipa “osvetnik” trebalo je, posle vežbe bombardovanja, da produže let na istok do spruda zvanog Velika uzengija, a zatim ka severu do spruda Veliko jedro, i, najzad, da se okrenu jugozapadu radi povratka u bazu Loderdejl. Međutim, nakon 90 minuta, poručnik Tejlor isvestio je bazu da su njegovi kompasi pokvareni i da ne znaju gde se nalaze. Smatrao je da se nalaze negde iznad Floride, mnogo dalje od željenog kursa. Majer, koji je godinama leteo nad područjem Floride i Kariba, proučavao je radio izveštaje i procenjivao vetrove, vreme i potrošnju goriva. Unosio je na kartu maršutu “osvetnika”, dokazujući da oni nisu bili iznad navedenih sprudova, već iznad veoma sličnih ostrva zvanih Abako. Znači, prema Majerovom mišljenju, kada je Tejlor naredio pilotima da lete severoistočno, da bi došli do Floride, on ih je u stvari uputio još dublje ka pučini Atlantika. Dok su krivudali po pogoršanom vremenu, nestalo im je goriva, pa su pali u okean. U okviru ovih tvrdnji Majer je organizovao i ekspediciju ne bi li pronašao olupine izgubljene patrole. Majerov rad ostao je u domenu teorije, sve dok tragedija koja je usledila nije bacila više svetla. Neposredno posle poletanja iz Kejp Kaneverala, spejs šatl “Čelendžer” je eksplodirao. Bilo je to 1986. godine. Sva moguća oprema za podvodno istraživanje bila je hitno dopremljena na Floridu. Trebalo je ispitati morsko dno kod Kejp Kaneverala, ne bi li se pronašli ostaci letelice. Top priliko, na morskom dnu otkriven je jedan stari ratni avion, verovatno DC 3. Ali, Majer je mislio drugačije. Uspeo je da izdejstvuje povratak podmornice na mesto gde se nalazila olupina tog aviona. Na dubini oko 120 metara i oko četiri kilometra od mesta gde je Majer proračunao da je potonuo Let 19, podvodne kamere snimile su karakterističan mitraljez, kakav su imali avioni tipa “osvetnik”. Avion je izvađen iz vode. “Bila je to samo gomila rđe. Proveo sam dva meseca ribajući ga, ali nije bilo načina da se identifikuje. Verujem da je to bio avion kojim je pilotirao jedan od članova Leta 19, kapetan Džordž Stivens. Njegov avion imao je registarski broj 73209, a mi smo pronašli samo 209, ispisano u fragmentima. Nismo mogli sa sigurnošću da dokažemo da je to zaista bio avion iz Leta 19” - ovako je razočarano ispričao Majer. Ratna mornarica SAD preuzela je ostatke aviona i prodal ih u staro gvožđe. Majer nije mogao sebi da priušti dalja istraživanja da bi potkrepio svoju teoriju. (ili mu nije bilo dozvoljeno). Tada je sa Floride stigao Grejem Hoks (Graham Hoks). Hoks, rođen u Londonu, čuven je po istraživanju dubokih voda. Dok je “njuškao” okolo u svom istraživačkom brodu “Duboko more”, njegov sonar i kamera uhvatili su profile pet aviona tipa “osvetnik”. Bili su uspravljeni i uglavnom neoštećeni. Nalazili su se na dubili od oko 200 metara, u krugu od oko dva i po kilometra. Baza Loderdejl udaljena je 30 kilometara od tog mesta. Izgledalo je da se najzagonetnija avionska misterija 129
Bermudskog trougla najzad počinje rešavati. Međutim, posle mesec dana medijske histerije, Hoks je objavio da to zapravo nisu avioni sa Leta 19. ( ili je dobio takav zadatak ili ultimatum). Detaljnim pregledima otkriveno je da to jeste pet “osvetnika”, ali ne onih “pravih.” Identifikacioni brojevi nisu se uopšte poklapali, a nađeni avioni bili su stariji od onih koji su nestali 1945. godine. “Osvetnici” koje je pronašao Hoks su, izgleda, završavali u okeanu greškama pilota koji su se obučavali na top području između 1943. i 1945. Arhiva ratne mornarice SAD obelodanila je da je, osim “Izgubljene patrole”, tih godina bar još 129 drugih “osvetnika” bilo žrtva loše procene leta svojih pilota ili nevremena. (čudno, pa ni država kakve su SAD ne može sebi tek tako da priušti da žrtvuje 100 aviona u nekom Trouglu pa da ih i dalje šalje tuda, i to u vreme rata). Prema Hoksovom mišljenju, jedini izazivači katastrofa aviona i brodova u Bermudskom trouglu jesu meteorološke neprilike u tom delu Atlantika. “Tamo je vreme nepravedno. Ako idete oko rta Horn očekuje vas loše vreme, ali u Floridi ljudi sede u košuljama kratkih rukava na jakom suncu. Vreme je kao pesma sirena, gadne oluje iznenada udaraju, brzo nestaju i niko ih nikad više ne vidi” - priča Hoks. Ipak, Hoks je pomalo i zadovoljan što “Izgubljena patrola” još nije pronađena. Ne želi da on bude taj koji će “zakopati” legendu o Letu 19. Kako on kaže – “Ljudi bi više voleli da se u Bermudskom trouglu krije čudovošte kao, na primer, ono iz Loh Nesa, ili da su dešavanja uzrokovana nekim natprirodnim silama. Može se reći da je misterija Bermudskog trougla i danas veoma živa”. Od mnogih nestanak i nesreća u Bermudskom trouglu navešćemo samo neke. U luci Norfolk u SAD, 27. maja 1968. vojni predstavnici i meštani okupili su se da sačekaju atomsku podmornicu “Norfolk”. Sedam dana ranije javila se sa položaja kod Azorskih ostrva. Posle toga prekinut je radio kontakt, verovalo se, zbog kvarana primopredajniku. Ali, podmornica se nije pojavila, pa su stotine aviona i brodovi krenuli u potragu. Prokrstarili su taj deo Atlantika uzduž i popreko, međutim podmornici nije bilo ni traga ni glasa. Ratna mornarica SAD nije uspela da pronađe nikakvo objašnjenje za ovu nesreću. Između 30. juna i 10. jula 1969, znači za samo desetak dana, isčezle su posade četiri plovna objekta. Najpre je, 30. juna, jedan britanski brod naišao na napuštenu lađu dugačku 18 metara. Nikakvih tragova posade nije bilo. Zatim je, 6. jula, jedan švedski brod naišao na šest metara dugi čamac. Utvrđeno je da je potpuno ispravan, ali da je posada isčezla. Britanski tanker “Helisoma” otkrio je između Azorskih i Bermudskih ostrva lađu dugu 110 metara, bez posade. I konačno, 10. jula 1969. pronađena je 12 metara duga jahta, takođe bez ljudi. Sredinom aprila 1970 teretnjak “Milton latrides” nestao je na putu iz Nju Orleansa za Kejptaun. U martu 1973. teretnjak “Anita”, od dvadeset hiljada tona, isčezao je na putu za Nemačku. Na sebi je imao 32 člana posade. Ronioci su, sredinom februara 1972. pronašli u Meksičkom zalivu ostatke tankera “V.V. Fog”, dugog 107 metara. Tanker je nestao 1. februara, sa 39 članova posade. Pronađeno je kapetanovo telo u njegovoj kabini. U ruci, kažu, je držao šoljicu za kafu. Jeste, brod tonuo a kapetan pio kafu. Engleski naučnik Ajven Sanderson pretpostavlja da bi u događanjima u Bermudskom trouglu udela mogla imati i nama nepoznata podvodna civilizacija. Ako postoje, smatra on, verovatno nas u novije doba proučavaju. To bi mogli biti oni reptilijanci o kojima je govorio dejvid Ajk. Možda u nama vide opasnost po sopstvenu civilizaciju, to jest, za sopstveni opstanak (??). Zbog toga možda, podvodna bića izlaze iz okeana u letećim tanjirima i uzimaju “uzorke” sa brodova i aviona. Sanderson ovu tvrdnju potkrepljuje mnogim izveštajima o NLO-ima koji su izletali velikom brzinom iz vode, naročito u blizini Floride. Novinar Art Ford ukazuje na koincidenciju da avioni i brodovi nestaju baš u području koje danas služi kao sektor iz kojeg se lansiraju svemirske rakete. Kako on kaže: “Nama je istočna obala Floride idealna za ispaljivanje svemirskih brodova u kosmos. Možda je, isto tako, ovo područje idealno i za ateriranje svemirskih letelica iz nama nepoznatog prostora Okeanski koridor od svemirske baze Kejp Kanaveral do baze Loderdejl nije opterećen avionskim linijama, to jest, može se reći da ih i nema.” To znači da je opasnost od sudara u vazduhu gotovo samo teoretska. Taj deo okeana mestimično je načičkan malim ostrvima koja bi mogla služiti kao “oznake” za navođenje ili mesta za ateriranje u slučaju nevolje. Sva ta ostrva mogu da se prepoznaju i sa velike visine. Šta će 130
visokorazvijenoj civilizaciji koja dolazi iz stotine, i hiljade svetlosnih godina udaljenih planeta i zvazda ostrva za navigaciju. I što bi se krili pod vodom? Čarls Berlic, autor jedne od knjiga o Bermudskom trouglu, dozvoljava mogućnost da ova misteriozna oblast, kao i neke druge čvorne lokacije elektromagnetskih gravitacionih sila na zemlji, predstavljaju prozor kroz koji dolaze i odlaze “kosmički posetioci” i odnose ljudska bića radi proučavanja, raznih eksperimentisanja ili nečeg sasvim trećeg. I tako, uprkos svim naporima, misterija Bermudskog trougla i dalje je daleko od rešenja, i dalje nastavlja da golica našu maštu.
Jedna verzija porekla i smisla Bermudskog trougla- veza sa drevnim paganskim carstvima i misterioznim mestima 1:meksicke piramide Maja - Čičen Ica, Teotihuacán, Palenque itd... Trougao predstavlja Bermudski trougao. Zaokruzeno podrucje zapadno od Afrike predstavlja mesto za koje se pretpostavlja da je nekada bila Atlantida, a sada su tu Kanarska ostrva, na kojima su živeli Guanči, beli i plavooki domoroci. Broj 2:egipatske piramide, sveti grad Sunca – Heliopolis. Broj 3:kineske piramide. Broj 4:Jjapanski đavolji trougao - Područje koje japanski i filipinski pomorci zovu "đavolji trougao” more",smešteno uz istočne obale Japana,je poznato po misterioznim nestancima. Potala ,Lasa,(Tibet) je označena znakom pitanja – otkud na ovoj liniji još jedan sveti grad uz Heliopolis i Palenku. Nisu brojevima obeleženi Perzepolis u Persiji i Harapa u dolini Inda, još dva “sveta grada” kao ni Eridu, Sumer, navodni sveti grad Anunakija. Broj 2 plave boje su Ionagoni (japanske podmorske piramide i građevine). Doista čudno. Ove linije smo imali priliku da vidimo, i paganski žreci su znali i za 30 paralelu, koja “spaja” Heliopolis, Eridu, Persepolis. trouglu. Bermudski trougao je postao poznat od 1945 pa na dalje, a tada je došlo do razmimoilaženja istoka i zapada, SAD i SSSR. Američka javnost je “pumpana” opasnošću od komunizma, a planirana je uzgradnja kosmodroma kod rta Kanaveral, odakle je u svemir poletela oktobra 1957 raketa “Atlas”. Osim toga su SAD bile najranjivije upravo od strane meksičkog zaliva, (što će se pokazati i sa Kubanskom krizom) usled mnogobrojnih državica Srednje amerike, podložne lakim promenama sistema i režima, potkupljivih lidera, koje su lako mogle pružiti svoje usluge i postati sateliti SSSR. Takođe američki vojni eksperimenti sa elektromagnetnim i drugim 131
naoružanjem su počeli krajem II Svetskog rata. Poznato je, javna je tajna da dostignuća vojne tehnologije bivaju poznata javnosti decenijama nakon prve upotrebe. Svi smo gledali filmove o Džemsu Bondu, i stvari koje je Džems koristio nisu naučna fantastika, vojne i civilne obaveštajne službe imale su opremu četrdesetih i pedesetih kakva je i danas smatrana za čudo. Ono što mi znamo kao mobilni telefon je bilo njima poznato odavno. Bermudski trougao je poslužio SADu za odvraćanje potencijalnih neprijatelja, jer u to vreme nije bilo opasnosti od Al Kaide već od latinoameričkih revolucionara i SSSR, kao i poligon za isprobavanje novih naoružanja. Ništa više. Takođe, u poslednjih 20, pa i 30 godina nijedan brod ili avion nije nestao. Nije, jer je hladni rat prestao i SAD imaju vojnu dominaciju. NATO kontroliše celu Evropu a težište kriza je pomereno na Bliski istok i interesi SAD se sada ne brane na Kubi, koja je usamljeno ostrvo posrnule privrede, nego u Afganistanu. Vojska SAD poseduje sistem HAARP na Aljasci kojim se može modofikovati klima u celom svetu, i kad vlasnici megakorporacija “naruče” može se dogodoti da se izazovu suše ili poplave i uništi poljoprivreda nekog regiona da bi ta korporacija ušla na to tržište. Bermudski trougao je danas važan samo ufolozima. I scenaristima filmova. Da je klima tog područja ćudljiva, to je tačno, prepuno uragana i oluja koje se pojave iznenada i nestanu, ali te oluje ne mogu nauditi avionima koji lete na 5 000 i više iznad mora, kao ni brodovima od stotinu tona. Ipak 1945 su avioni leteli niže, a brodovima je itekako mogao da naudi iznenadn tornado. Ljudski faktor takođe može, ako postoji interes za to, da se svet drži u strahu. Uz to krajnje promenljiva i turbulentna Golfska struja može brzo ukloniti svaki trag nesreće,a iznenadne lokalne oluje s grmljavinom i prolomima oblaka čest su uzrok nesreća za pilote i pomorce, posebno u ovim krajevima. Topografija okeanskog dna varira od širokih plićaka do nekih od najdubljih morskih brazda na svetu.Prečesto se ovo područje prelazi u premalim brodovima s premalim poznavanjem rizika podneblja i bez dobrih pomoraca.
Šou počinje Bio je 21. septembar 1910. godine kada su žitelji Njujorka (New York) puna tri sata posmatrali stotine atmosferskih svitaca koji su leteli nad gradom. Prizor je bio fantastičan i nikad do kraja nije objašnjen. Sličan fenomen se desio u noći 24. avgusta 1978. godine nad gradom Habarovskim, u bivšem SSSR. Iznenada se začuo rezak zvižduk. Odjednom je nebo postalo svetlo kao da je bio dan. Istovremeno, svetleći se “objekat” postepeno spuštao i na samoj povrsini zemlje snažno planuo. U zoni “prizemljenja” zemlja se istog časa topila i ugljenisala. Iako je od tada prošlo dosta vremena, ni do danas na tom mestu nije ništa niklo. Zemlja je potpuno mrtva. Evo još jednog sličnog primera. Jedne septembarske večeri 1984. godine iznad poljoprivrednog dobra Udmurtskog (Rusija) iznenada se zvezdano nebo osvetlilo i sa neba su počele padati svetlece bele “kugle”, koje su se poput kakvih sablasnih svetlećih balona, krivudajući i kružeći, lagano spuštale na zemlju. Međutim, efekat nije bio samo svetlosni: u prečniku od 20 km ispali su iz pogona svi transformatori i dalekovodi. Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda (Kenneth Arnold), 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oko 10,000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko vode – otuda i od tada i potiče naziv “leteći tanjir.” Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i publike. Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku, osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno citirala, koristeći izraz “leteći tanjir” umesto kao tanjir. Leteći diskovi je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940ih i ranih 1950ih da bi opisali ovu vrstu objekata. Početkom 1950ih počinju da se pojavljuju spiritualne sekte u vezi sa NLO, što je jako bitno za našu temu, kao i za stvaranje Nju Ejdž religije. Društvo Eterijus je jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar Komanda. “Vernici” tih sekti su tvrdili da su, vanzemaljci, koji su sponzorisali takve grupe, u svojoj dobronamernosti upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rat ili su pozivali Zemlju da se jednom priključi međuplanetarnoj federaciji. Tokom 1970ih, javno mnjenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T. ) je verovalo da su NLO, ako uopšte postoje, osoblje intergalaktičkih letelica i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni. Ovaj model se promenio tokom 1980ih, 132
nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (Whitley Strieber) (prva knjiga u nizu je bila “Pričešće”, Communion) i Žaka Valea (Jacques Vallee) (između ostalih, knjiga “Pasoš za Magoniju” Passport to Magonia). Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u vremenu tokom kojih je bio podvrgavan nepoznatim eksperimentima. Naslovna strana njegove knjige Pričešće dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u Šva umetnosti (Schwa art).
Vitli Striber – “Pričešće” predstava vanzemaljca koja je opšteprihvaćena Vitli Striber je verovao da je opsednut, i dao je predstavu vanzemaljca kakvog ga predstavlja moderna ufologija, velike glave bez kose i velikih očiju kao kod mačke. Takođe je bio ubeđen da je bio žrtva otmice i eksperimenata, od strane vanzemaljaca. Još jedan lik uz sfričkog šamana Kreda Mutvu, i čoveka sa spiritističkim iskustvima, našeg prijatelja Dejvida Ajka. I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima. Proučavaoci Biblije znaju da vile i vilenjaci ne postoje, a njihove tobožnje pojave su ustvari demoni, pali anđeli. Sredinom 1950ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin leteći tanjir, toliko odomaćio u američkom govoru, da je 94% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili hladan rat (58%). Holivudski naučnofantastični filmovi 1950ih, kao što su “Dan kada je Zemlja stala” (The Day the Earth Stood Still) (1951), “Zabranjena planeta” (Forbidden Planet) (1956), i “Zemlja protiv letećih tanjira” prikazuju letelice u obliku tanjira, čime još više utvrđuju termin kao kulturnu ikonu. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija (Frank Scully –“Iza letećih tanjira”, Behind the Flying Saucers 1950), Donalda Kihua (Donald Kichu -- “Leteći tanjiri su stvarni”The Flying Saucers Are Real, 1950) i “Leteći tanjiri iz svemira” (Flying Saucers From Outer Space, 1953), kao i knjige orijentisane na kontakt poput knjige Džordža Adamskog(George Adamski - “Leteći tanjiri su sleteli”, Flying Saucers Have Landed, 1953). Sva ova i druga literatura, knjige, stripovi, filmovi… imala je zadatak da kreira javno mnjenje i da jednostavno, predstavi NLo kao nešto normalno, čas neprijateljsko, a u novije vreme i prijateljsko a i moguće veoma opasno, kako to rade najnoviji filmovi “Dan Nezavisnosti” iz 1996, “Rat Svetova” iz 2005, “Invazija sveta: bitka za Los Anđeles” iz 2010. Leteći tanjiri je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih pojava na nebu od 1940ih do 1960ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale oblik tanjira. Krajem 1960ih, termin NLO (Neidentifikovani leteći objekat) ili UFO (Unidentified flying object) je počeo da se koristi sve češće. Upotrebu reči NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan Edvard Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt), prvi direktor Projekta Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je smatrao da je termin leteći tanjir nedovoljno širok da bi se pod njim obuhvatile sve neobjašnjive pojave i fenomeni. Njegov predlog je u vazduhoplovstvu bio vrlo brzo prihvaćen (i termin NLOB je bio nakratko korišćen, sve do 1954.). Rupelt je opisao iskustva sa “Projektom Plava knjiga” u svojim memoarima “Izveštaj o Neidentifikovanim letećim objektima” (1956). Neviđena teškoća 133
u vezi sa terminom NLO je da često dovodi do žučnih debata između podržavaoca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da NLO prosto znači da je objekat neidentifikovan od strane onih koji su videli objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv, a još manje da je vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači su predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti na ona opažanja koja su bila ispitivana intezivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima, šta je, ustvari, i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim direktivama iz 1950ih. Na primer Pravilnik vazduhoplovnih snaga SAD 200-2, izdat 1954., definiše NLOB kao bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama, aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa jednom poznatom letilicom ili projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću identifikovati kao poznati objekat. Čak, štaviše, za istraživanje NLOB-a je navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih aspekata. Očigledno je da se ovakve zabrinutosti nisu odnosile na uobičajena objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodni fenomeni ili ljudskom rukom stvoreni objekti, osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice. Stoga N u NLO umesto za neidentifikovani bi više odgovaralo da stoji neobjašnjeni ili nekonvencionalni, kao što je 1970ih bivši vazduhoplovni inženjer NASA-e, Pol Hil (Paul Hill) naslovio svoju knjigu na ovu temu: “Nekonvencionalni leteći objekti.” Na engleskom akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object), a na španskom, portugalskom i francuskom OVNI (npr. na španskom Objeto Volador No Identificado, na francuskom, Objet volant Non Identifié). Tipične karakteristike NLO-a: Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje se i danju i noću). Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju pravac (najranije spominjanje njihovog kretanja je opisano sa kao tanjiri koji poskakuju po vodi). Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla. Letelice u obliku cigare sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način). Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO-a je ogroman – pominju se pravougli trouglovi, latinična slova V, lopte, kupe, rombovi, bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost oblika, veličina i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika raznolikost ukazuje na moguće parafizičko poreklo, (druga dimenzija, duhovi…), a neki i da postoji velika raznolikost u oblicima i veličinama zemaljskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite pogone i na različite svrhe, tako da raznorodnost NLO-a nije nipošto neočekivana niti neobjašnjiva. Drugi argument je da stvarni oblik, u nekim slučajevima, može biti prikriven ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile karakteristike pogonskog uređaja, u šta veruju i NASA-ini inženjeri Pol Hil (Paul Hill) i Džejms Mek Kembel (James McCampbell). Jonizovanje vazduha može takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju svoju strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje nalik na neonsku svetlost, koje se često viđa oko objekata – to slično se dešava i sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se može prikriti ili izobličiti usled promena u kosmičkom vremenu, koje potiču od antigravitacionog pogonskog sistema. Ipak, neki veruju da su takve spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO-i vanzemaljske letelice problematična sama po sebi. Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim primećenih pojava toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, pa sve do predsednika Sjedinjenih Država; pojave se povremeno beleže i na videu i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću zemaljskih fenomena (kao što su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd.). Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO-a osnova za prvobitno neobične pojave, okružene sa mnogo pogrešnih tumačenja,želja i nerazumevanja. U novije vreme je pojava NLO-a sve učestalija, a od 2000. godine je postala masovna, tako da je sve veći procenat očevidaca, a i viđanja postaju masovna, skoro iznad svih velikih gradova. Kao što je sve masovnija distribucija filmova i literature spiritističko – satanističko – okultnog sadržaja, napada na religiju, posebno Bibliju i legalizacija nemorala. I te kako ove pomenute pojave imaju veze sa učestalošću pojavljivanja NLO, jer sve potiče iz jedne kuhinje…a od pomenute 1947 godine je pojavljivanje NLO i njihova medijska propratnja, potpomognuta senzacijama, dokumentarcima i filmovima, bestselerima i velikim otkrićima zaodenutim onim “top secret” sve učestalija, da bismo primetili da se od 1970, a posebno 2000te umešala i zvanična nauka, TV kuće sa ozbiljnim, istraživačkim, emisijama, kao i mnogobrojni web – sajtovi, i da su šarlatane i ljude željne senzacije zamenili ozbiljni naučnici i istraživači. Kada pominjemo susrete sa NLO-ima imamo “Bliski susret prve vrste”, što označava događaj u kojem je NLO viđen sa male udaljenosti (ispod 600 metara) ali nije ostvario nikakvu interakciju sa okolinom. Kategoriju je definisao dr. Alen Hajnek (Allen Hynek). “Bliski susreti druge vrste”, označava događaje u kojem je NLO viđen sa male udaljenosti ostavivši fizičke tragove ili je primećena interakcija sa predmetima ili 134
životinjama. “Bliski susret treće vrste”, označava događaj u kojem je NLO viđen sa male udaljenosti i posada NLOa je primećena. “Bliski susret četvrte vrste”, označava događaj u kome je osoba oteta od strane vanzemaljske inteligencije. Kategorija je dodana nakon smrti dr.Alena Hajneka. “Bliski susret pete vrste”, označava događaj u kojem je na neki način uspostavljena direktna, uzročno-posledična komunikacija između ljudi i neke vanzemaljske civilizacije. Kategorija je dodana nakon smrti dr.Alena Hajneka. Dana, 12. augusta 1974. godine, oko tri sata posle ponoći, američki policajci Majk Alden i Mark Pen, bili su u rutinskoj patroli nedaleko od periferije mirnog gradića Tiltona, kod Nju Hempšira. Odjednom, na udaljenosti od jednog kilometra, iznad krošanja drveća ugledali su neidentifikovani leteći objekat. Prema navodima policajca Aldena, koje je objavila gotovo celokupna američka štampa, zagonetna je letelica imala oblik ogromne lopte za ragbi i bila je svetlija od bilo koje zvezde na nebu. Policajci su odmah uključili svoj službeni magnetofon i uspostavili radio-vezu sa Policijskom stanicom, kako bi sledećih minuta dežurnom službeniku iznosili sve pojedinosti koje su zapazili na neobičnoj letelici. Uz konsultaciju sa Centralom, odlučili su da tajanstvenim posetiocima iz letelice skrenu pažnju na svoje prisustvo, pa su upalili dugačka svjetla na svom automobilu usmerivši ih prema letećem tanjiru. Istovremeno su na krovu kola uključili karakterističnu treptavu plavu svetlost – rotaciju. Nema sumnje, bića iz letećeg objekta su ih odmah primetili, jer je u istom času, otuda stigao jasan odgovor: sa neobične letelice je dolazila žuto-plava svetlost, u istom ritmu kao i sa policijskih kola. Kao da su odgovarali na svetlosne signale, približujuci se policajcima u isto vrijeme. U međuvremenu, na lice mesta stigla je još jedna policijska patrola. U kolima su bili iskusni policajci Stiven Hodz i Mark Stenli. Oni su slušali izvestaj svojih kolega, pa su odmah došli da im se nađu pri ruci. Najzad, stigla su i treća policijska kola, u kojima je bio šef policije Harold Knolton. Dakle, pet policajaca s troja kola, magnetofonima i radio vezamama. Iznanada, policajci su primetili jos dva manja leteca objekta, bleštavobele boje. Postrojeni u nekoj čudnoj formaciji, tri su čudne letelice, pred zapanjenim americkim policajcima, počele da izvode prave akrobacije. Čas su vertikalno poletale, čas su se okretale u krug, dizale, pa spuštale, pa opet dizale. Kao da su želele da prikažu sve mogućnosti koje poseduju. Posle otprilike pola sata, tri su leteća objekta naglo odletela i izgubila se iz vidokruga. Da je svedočanstvo autentično u to niko ne sumnja jer su spektakularnu nebesku predstavu sa svojih prozora posmatrali i mnogi meštani koji žive u blizini. Za vreme novogodišnje noći, 1978 godine, nad Engleskom je bilo više pojava svetlećih objekata koji su proizvodili pištavi metalni zvuk. Ministarstvo odbrane je svetleće diskove, ne mogavši drugačije, proglasilo kosmičkom prirodnom pojavom. Moskovski list "Pravda" je, godine 1979, objavila izjave očevidaca koji su videli pojavljivanja NLO nad Rusijom (tada SSSR). Veterinar, dr. Palčev je obilazeći seosko imanje, na oko 800 kilometara od Moskve, nabasao na prizemljenu letelicu pored koje su stajala tri čovečuljka, niskog rasta, jajastih glava i dugih ruku sa četiri prsta. Neka neobična sila ga je oborila na tlo, i ubrzo je osetio kako gubi svest. Kada se osvestio, video je da mu sat ne radi i osećao bol u glavi i mučninu. Stotinak kilometara od Moskve su kampovala trojca ljudi, kada se u pola noći začulo mrmljanje na nepoznatom jeziku. Oni su izašli iz šatora i ugledali predmet nalik na užarenu sijalicu, visok 25-30 metara, koji se podigao sa zemlje i nestao na nebu. Tamo gde je stajao, ostao je krug spaljene trave. Godine 1977, u gradu Kuebradiljasu na Portoriku je jedan građanin u svom dvorištu ugledao malo biće u zelenom vazdušastom odelu, sa kacigom i antenama na glavi. Pretpostavivši da je u pitanju komšijsko dete, zamolio je kćerku da upali svetlo. Kada je video da spodoba ima rep i da nije dete, krv mu se sledila u žilama. Spodoba se samo provukla kroz plot i u stilu Supermena uzletela i nestala. Na nebu iznad Izraela, 1979 godine, je viđeno mnoštvo svetlećih lopti crvene boje. Misleći da se radi o balonima napunjenim eksplozivom ili nečem drugom što je poslao neprijatelj iz Sirije, uzleteli su avioni Ratnog vazduhoplovstva, ali su se tada vatrene kugle ogromnom brzinom izgubile na nebu. Godine 1978 se u Berkširu (Engleska) desio slučaj kidnapovanja od strane “vanzemaljaca.” Jedna porodica je bila oteta od strane tobožnjih “došljaka sa uništene planete Janos, koji lutaju svemirom u potrazi za novom domovinom.” Ovih pojedinosti su se ti ljudi setili tek kada su se podvrgli hipnozi. U blizini Rio de Žaneira (Brazil), godine 1980, devojku i momka su oteli “vanzemaljci” i odveli ih u svoju bazu ispod mora. Ličili su na pacove. Vršili su eksperimente nad njima, i uzimali uzorke kose, krvi, pljuvačke i mokraće. Posle su ih vratili u automobil, a par se pojedinosti setio tek posle podvrgavanja hipnozi. Iste godine u istom gradu je oko 30 000 stanovnika pratilo divljanje vatrenih lopti po gradu, koje nisu pravile štetu, ali su izazvale utisak sudnjeg dana. 135
U Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije je svetleći zrak iz crvene vatrene lopte, godine 1980, uništio dve kuće. Godine 1977 je u okolini Londona inspektor Dezmond Kordon vodio slučaj “plavičastog sjajnog stuba” koji se spustio s neba i bio visok gotovo 1000 metara, stajavši nepokretno gotovo pola sata. 1965 godine je Severnu Ameriku nadletela ogromna crvena vatrena lopta koja je izazvala neobjašnjive nestanke struje u celoj Sev. Americi. Prva je “zakazala” centrala Konsolidated Edison, tog 9. novembra 1965, da bi uveče do 21. čas cela Sev. Amerika bila bez struje. Augusta 1958 godine je leteći predmet nadleteo Rim, i grad je cele noći bio bez struje. naravno, odmah su, po ovim i sličnim slučajevima pale sumnje na “one iza Gvozdene zavese”, SSSR i istočni blok, ali nije poznato da Rusija poseduje nešto slično, poput naprave koja je u stanju da “isisa” električnu energiju celom severnoameričkom kontinentu, ili bez fizičkog dodira onesposobi električne centrale. 1969: Džimi Karter (Jimmy Carter), predsednik SAD-a video NLO na nebu. 1969: Nil Armstrong (Neil Armstrong), astronaut, prijavljuje da je video dva NLO-a kada je Apolo 11 sleteo na Mesec. O ovom slučaju postoji dugo skrivani izveštaj. 1971, u Delfosu, Teksas NLO ostavlja znak na tlu u obliku svetlećeg prstena. 1973, Paskagola desila se otmica. 11. oktobra Čarls Hikson (Charles Hickson, 42) i Kalvin Parker (Calvin Parker, 19) pecaju na reci kada nailazi NLO i tri bića ih unose u letelicu gdje su bili paralizovani 20 minuta dok ih je mehaničko oko skeniralo. 1975, otmica Trevisa Valtona (Travisa Waltona), 5. novembra. Trevis nestaje na nekoliko dana- vraća se sa pričom da su ga oteli vanzemaljci, piše knjigu o tome koja se adaptira u film. Dobra ideja da se zaradi novac. 1977, Kolares ostrvo, Brazil, NLO napada stanovnike brazilskog ostrva, sisajući im krv svetlosnim zracima. 35 povređenih stanovnika, ostrvo je evakuisano. 1978 je nestao na nebu australijski pilot hrvatskog porekla Rudolf Valentić (Rudolph Valentich) zajedno sa letelicom. Pred sam nestanak, australijski pilot prijavljuje pojavu NLO i biva vrlo uzbuđen. 1980, Keš Landrum, incident, 29. decembra oko 21 čas troje ljudi se vozilo u autu bluzu Hufmana, Teksas. Kada se pojavila letelica oblika dijamanta i sletela ispred automobila. Trio se zaustavio obilazio letelicu koja je ispuštala plamenove. Nakon 15 minuta letelica poleće i pojavljuju se vojni helikopteri koji je okružuju. Letelica odlazi velikom brzinom. 1980, Rendlešem Forest Incident, najpoznatiji Britanski NLO incident. Nik Pop (Nick Pope), britanski agent i visoki vojni zvaničnik je izjavio da je taj incident veći od onog u Rozvelu, uglavnom oko Božića NLO sleće u šume Sufolka što stvara velike pometnje, kao panika ljudi, stampeda krava..
Rendlešem forest NLO 1982, Bajkonur Kosmodrom, Kazakstan (tada u SSSR) desio se prepad Lansirno mesto je privremeno zatvoreno zbog prepada i sabotaže od strane NLO-a u junu. 1985, Tbilisi, Gruzija (SSSR) viđenje, putnici i piloti sovjetskog putničkog aviona gledaju u čudno svetlo tokom leta iz Tibilisija u Tallin, januara 1982. 1986, “Height 611” UFO incident, 29. januar, NLO se srušio u Dalnegorsku, SSSR, srušio se na brdu. Tri dana kasnije dolazi grupa ufologa na to mjesto koje je opečeno i jedino pronalaze komad filma, kojeg daju razviti no na njemu nema ništa. 1986, 16. novembra grupa NLO-a prati 50 minuta putnički avion “Japan Air Linesa” let 1628. 1986, 17. novembra, Enkoridž, Aljaska. Japanski pilot So Terauč i koji je pilotirao Džambo džetom na visini od 10,600 metara doživljava susret sa neobičnim letelicom koja je osvetlila njegovu kabinu i izvodila neverovatne manevre u vazduhu. To je trajalo oko sedam minuta, kada je otišla; da bi se nakom 5 minuta 136
pojavila letelica nekoliko desetina puta veća od Džambo džeta koji je 70 metara dugačak, obasjana plavom svetlošću. Kontrolni toranj u Enkoridžu nije ništa primećivao, a letelica je nakon par minuta nestala i avion je srećno sleteo. 1990, u Belgiji, nekoliko masovnih viđenja crnih trouglastih NLO-a u Belgiji, belgijsko ratno vazduhoplovstvo ima radarske susrete i objavljuje snimke. 1990, Montreal, Kvebek, Kanada NLO, 7. novembar, preko 40 ljudi uključujući policiju gleda preko 3 sata u NLO iznad hotela u Montrealu. 1994, 16. septembra, učitelji i osoblje škole Ariel u Ruvi, Zimbabve je bilo iznenađeno kada su učenici stari od 5 do 12 godina došli da prijave da se leteći tanjir spustio na školsko igralište. 1996, Varginja, Brazil, gde se dogodio poznati Brazilski incident kada se srušio NLO u Minas Gerais, Brazil. Višestruka viđenja čudnih bića za koje su neke devojčice mislile da je đavo u pitanju. Bića viđena i na dečjoj rođendanskoj zabavi, što je navodno inspiriralo redatelja Šijamalana (Shiamalan) za scenu u filmu "Signs". 1997: U Meksiko Sitiju snimanje dobro vidljivog NLO-a. 1997, Feniks, Arizona NLO incident, višestruke spore svetlosne formacije iznad metroa u Feniksu. 2001, 11. septembar, navodno snimljen NLO za vreme napada na Svetski Trgovinski centar u Njujorku. 2001, 29. septembar, jedan mađarski vojni pilot je snimio odličan snimak NLO-a iz svog aviona u sred dana iznad Budimpešte. 2005, 27. aprila Bela Kuća u vašingtonu evakuisana kada NLO ulazi u zabranjenu vazdušnu zonu i nestaje. Objašnjeno kao:“Oblak ili nekoliko ptica.” 2005, NLO-i prijavljeni i snimljeni u Kaufmanu, Teksas. 2005, Vudsajd, Kvins, pet letećih tanjira se pojavilo iznad Vudsajda, , Kvins u novenbru 2005. Viđeni su iznad celog Kvinsa i područija Menhetna. Nestali su jedan po jedan.
] Nema mesta na svetu gde nisu viđani – “leteći tanjir” iznad Knina 2007 2006, Kent, Engleska 25. mart, nepoznata ovalna kugla je viđena kako lebdi iznad lokacije u Kentu. Zatim odlazi prema zapadu. 2006, London, Engleska 17. juna, oko 22 časa u noći, 5 crvenih kugli je viđeno kako leti na nebu blizu Londona. 2006, 20. septembar. Predviđeno sletanje šatla “Atlantis” odgođeno je za jedan dan kako bi posada istražila da li “manji, crni objekat” blizu šatla predstavlja nekakvu opasnost, saopštili su u NASA. Posada je objekat primetila dok su kamerom posmatrali Zemlju, utvrdivši da se kreće istom brzinom i istom orbitom kao šatl. Pretpostavka je bila da je riječ o komadu leda ili delu šatla koji je otpao prilikom ranijih inspekcija. 2006, 1. decembar, u Sibiru je objavljeno nekoliko članaka o rušenju NLO u području sibirkih šuma koji je izazvao manji požar. 2006, 27. oktobra, Tapen, Severna Dakota, gde je jedan je 16-godišnjak ustao u sred noći čuvši čudne zvukove napolju i zatekao na njivi dva visoka bića 8 do 9 stopa (2, 50 m) kako rade nešto stoci. U jednog je ispalio metak iz svoje puške i čuo gadan nezemaljski krik, da bi na to drugo biće udarilo momka i onesvjestilo ga. 2007, 27. april u Kninu ( Hrvatska) u 3:30 h primećen NLO žutog duguljastog oblika kako lebdi 10 minuta nad Kninom tokom dana isti je primjećen od strane dva pilota nad obalama Velike Britanije. 2005, 5. septembar, Kragujevac, Srbija, Dalibor Ilijevski je snimop NLO. Dalibor je NLO primetio tek kada je slike koje je napravio u okolini Kragujevca postavio na PC. 137
Kragujevac 2005 Od 2000. godine su viđenja i susreti, pojave NLO na nebu i neobjašnjive pojave vezane za ovaj fenomen postale jako učestale. Uz svu medijsku pažnju koju su dobili NLO, posebno na Internetu, i na TV u emisijama najgledanijih televizija, poput Nacionalne geografije, same pojave više nisu ništa nenormalno, već nešto što treba prihvatiti kao normalnu pojavu i očekivano. To je cilj, ako je po ponašanju medija. Na TV-u je teško, skoro nemoguće pogledati hrišćansku emisiju koja veliča moral ili najavljuje skori dolazak Spasitelja, ali priča o pojavama vanzemaljaca ima svakodnevno. Od 2000. do 2011. je bilo više pojava NLO nego u celom 20. veku, i kao da se oni više ne kriju. Imamo primere da se njihova pojava i priziva, što ćemo dokumentovati iz usta glasnogovornika New Age-a, kada za to dođe vreme na ovim stranicama. Spotovi sa letećim objektima se emituju na TV kao promocija koncerata ili sportskih događaja. Tako je sa spotom Olimpijskih igara u Londonu 2012, ili igrama zemalja Komonvelta u Indiji. Ogromni svemirski brod je nad stadionom u Delhiju, ili leteći objekti nad olimpijskim stadionom u Barseloni. Napad vanzemaljaca koji ujedinjuje čovečanstvo pod ruku jednog vođe koji je u filmu uglavnom američki predsednik koji ume da puca i pilotira. Mnogima je nejasno zašto se toliko forsira ta tema, velike pare se ulažu u promociju teme o vanzemaljcima, filmove, spotove…njihov se dolazak najavljuje i na najozbiljnijim forumima i organizacijama. Pa i u Ujedinjenim nacjama.
Delhi, Indija, Komonvelt igre 2010 – otvaranje. Svemirski brod nad stadionom
138
Jezovit niz unakažene teladi u južnom Koloradu, u SAD-u, naterao je meštane i policijske funkcionere da se zapitaju nije li to možda delo vanzemaljaca. Lovci na NLO-e gotovo su sigurni kako su “mali zeleni” umešani u to. U razmaku od svega tri sedmice četiri teleta pronađena su mrtva na pašnjaku severno od granice sa saveznom državom Novi Meksiko. Kod mrtve teladi koža je bila oguljena, a organi izvađeni iz kostura. Kod jednog je teleta otkriveno da mu je jezik izvađen. Lokalni farmer Manuel Sančez (Manuel Sanchez) nije pronašao nikakve ljudske tragove oko teladi, a najčudnije od svega je kako nema ni otiske koji bi navodili na to da su telad napale neke životinje. Ali, najviše zbunjuje to što nisu pronađeni nikakvi tragove krvi što je gotovo nemoguće, kao da je krv isisana. Šerif je lokalnim medijima rekao kako su zbunjeni i zaprepašteni. Sve to dovodi do špekulacija da su izmasakrirana telad delo vanzemaljaca, a ta pretpostavka se potpiruje. Poznati lovac na NLO-e Čak Zukovski (Chuck Zukowski) iz obližnjeg grada Kolorado Springsa kaže da je jedno tele nedavno pronađeno mrtvo blizu mesta Trinidad ali kod njega su samo uši bile uklonjene. Lokalne vlasti kažu da istraga nije otkrila nikakve indicije o napadu predatora, a da potpuni nedostatak krvi na mestu na kome je telad pronađena sugeriše da ga nije ubilo ljudsko biće. Takođe misle da je u okolini još bilo slučajeva unakažene stoke, ali da ljudi najčešće te slučajeve ne prijavljuju jer ne žele govoriti o tim tajanstvenim događajima. (Novembar 2009). Bugarski vladini naučnici su ubeđeni da su vanzemaljci prisutni na našoj planeti i tvrde da su uspeli da uspostave kontakt sa njima. “Vanzemaljci su oko nas i sve vreme nas posmatraju”, izjavio je Lačezar Filipov, zamjenik direktora Instituta za kosmička istraživanja Bugarske akademije nauka, piše londonski “Telegraf”. On je kazao da istraživači instituta već rade na dešifrovanju kompleksnog niza simbola koji su im poslali vanzemaljci, a da vanzemaljci odgovaraju na 30 njihovih pitanja. U izjavi za bugarske medije, on je istakao da vanzemaljci nisu neprijateljski raspoloženi, već da žele da nam pomognu, ali da još nismo dovoljno sazreli da bismo stupili u kontakt sa njima. “Čak se i sedište katoličke crkve, Vatikan, slaže sa tvrdnjom o postojanju vanzemaljaca”, tvrdi on. Filipov je rekao da ljudi neće moći da uspostave kontakt sa vanzemaljcima putem radio talasa, već snagom uma. “Ljudska vrsta će bez sumnje uspostaviti direktan kontakt sa vanzemaljcima za 10 do 15 godina”, kazao je on, navodeći da vanzemaljska bića osuđuju amoralno ponašanje ljudi prema prirodi. (Novembar 2009). Ovo nas približava ideji da su “vanzemaljci” ustvari sa zemlje, da su to demoni. Ideje o uspostavljanju kontakta umom, o višoj svesti i tobožnja briga o prirodi spada u vokabular Nju Ejdža, a tehnika koju koristi NASA za prijekat Blue Beam je takva da može da izazove da ljudi u svojim glavama čuju glasove kakve želi onaj ko ih šalje. Recimo, kako bi se mase ponašale da svi odjednom u glavama čuju “glas božji.” Nedavno je u Kini, tačnije u gradu Venzou (Wenzhou), veliku pažnju izazvao potpuno neobičan događaj čiji je glavni junak, pretpostavlja se, NLO. Zbog tog “incidenta” su čak i najstariji ufolozi zabrinuti dok pregledavaju relevantni video snimak koji se odnosi na taj događaj. Kineski grad Venzou zahvaljujući malenom NLO-u stigao je preko noći na naslovne stranice medija. Sve se desilo dok su radnici obezbeđenja gledali u monitore nadzornih kamera. Kontrolišući monitore na jednom su primetili malen ali neverovatno brz nepoznat objekt, nalik zrncu svjetlosti, koji se kretao iznenađujućom brzinom oko ulaza u zgradu. Objekt bi na monitorima nestao i opet se pojavio na sasvim drugom mjestu. Nešto kasnije taj maleni NLO udario je snažno u 1,5 centimetara debelo neprobojno staklo pored ulaznih vrata, a udarac je bio toliko jak da se staklo rasulo u stotine komadića. Ali, najčudnije od svega je podatak kako taj misteriozni objekt, koji je razbio staklo kroz koje ne može proći ni metak, nije ostavio nikakav trag iza sebe. Video snimak je vrlo brzo procurio u medije, a neki kineski stručnjaci sa područja ufologije i paranormalnih pojava vjeruju kako bi ovo mogla biti mala NLO 139
svemirska sonda poslana na zemlju u svrhu proučavanja planete. Drugo objašnjenje je da bi objekt mogao biti neka vrsta duhovne materije ili stvorenja. U svakom slučaju zasad niko od tih stručnjaka nije spreman dati neko logično objašenjenje. Čeka se nastavak priče. (Novembar 2009)
Detaljan izveštaj o incidentu NLO-a i komercijalnog aviona, koji uključuje slike sa radara i snimke razgovora pilota i kontrolnog tornja, objavljen je nedavno u Kini. Izvještaj je ugledao svetlo dana na naučnom forumu koji se održavao u Šangaju. Susret komercijalnog avionai NLO-a, koji je podigao dosta prašine i prestrašio mnoge Kineze, dogodio se ujutro 18. marta 2009. iznad Šangaja. Kasno tog dana hiljade čitalaca zvalo je u redakciju lokalnih dnevnih novina “The Xinmin Evening Times” kako bi prijavilo čudne objekte koje su vidjeli na nebu. Jedan od tih pozivaoca bio je i Ksin Gzin, upravitelj kontrolnog tornja na aerodromu Honhiao. On je rekao kako su nejgovi radnici primetili NLO, a i da je zabeležen na radarskim snimkama te da ih ima sačuvane. Ksin, koga je ovaj incident prilično uznemirio, je dodao kako se to dogodilo u trenutku poletanja te da je pilotu rekao da prati objekt, na što je pilot pristao. Pilot je pri tom primetio da NLO izgleda kao da se sastoji od dva dela, a cijelo vreme je kružio oko aviona. Takođe je sačuvan i snimak razgovora pilota i kontrolnog tornja. Pilot je posmatrao NLO tih dramatičnih devet minuta, a opisao ga je u početku kao svetleću vatrenu kuglu koja ima neverovatne leteće karakteristike jer zapanjujuće brzo menja pozicije. Boje je menjala od crvene do crne i onda se razdvojila u dva objekta. Jedan oblik je bio okrugao, a drugi u obliku pravougla. Letelica se jedno vrijeme kretala u pravcu severoistoka da bi se zatim popela na veću visinu i konačno nestala iz vidokruga. Osam meseci nakon ovog incidenta priče su se napokon dokopali novinari. U argentini se događaju slični slučajevi opažanja NLO i osniva se čak i komisija za istraživanje fenomena NLO. U katoličkoj zemlji, gde je katolička tradicija veoma jaka i gde za razliku od komunističke Kine ljudi veruju u postojanje Boga, i pored toga što su ta verovanja skopčana sa lokalnim folklorom i paganstvom je pojava NLO uvek bila povezivana sa božanskim znamenjima i predskazanjima, kao u srednjevekovnoj Evropi. Takav je slučaj sa celom Latinskom Amerikom. “Komisija za istraživanje fenomena u vazdušnom prostoru je u procesu formiranja”, rekao je kapetan Mariano Mohaupt. Nije tajna da argentinska vojska čuva podatke o NLOima uočenim na tom području, ali da će konačno interdisciplinarna komisija u kojoj se nalaze meteorolozi, kontrolori leta, astronomi, civilni piloti kao i vojne vlasti, formalizovati čuvanje th podataka. Argentinske vlasti zbog toga traže od vojnih i civilnih pilota kao i od kontrolora leta da prijave svoja iskustva sa fenomenom NLO i ako je moguće pošalju dokumentovane dokaze. Argentinske vazdušne snage tvrde da su primili jako puno izveštaja svojih pilota o NLO koje smatraju potencijalnom pretnjom nacionalnoj sigurnosti, a ne kriju da su njihovi borbeni avioni često prijavljivali kako slede čudne objekte na nebu iznad Argentine. Čak su i lokalni mediji u nekoliko slučajeva zabežili čudne pojave na nebu iz izjave svedoka” (04. 01. 2011. Vestionline).
140
NLO primećen u vazdušnom prostoru Argentine “Gradonačelnik sela na jugu Francuske zapretio je da će pozvati vojsku kako bi zaustavila pohode fanatika i ljubitelja NLO-a na njegovo selo. Naime, veruje se kako je selo Bugarak – u kojem živi tek 189 stanovnika – jedino mesto na svetu koje bi moglo biti pošteđeno propasti sveta 2012. godine. Selo se nalazi nedaleko francusko-španske granice. Niko ne zna na osnovu čega je nastalo ovo verovanje.
Ovo nije smešno. Ako se sutra ovde pojavi 10.000 ljudi naše selo se neće moći sa tim nositi: Gradonačelnik Bugaraka Žan Pjer Delor. “U zadnjih mesec dana seosku idilu poremetile su grupe ezoteričnih gostiju koji veruju da se na tom mestu može dogoditi nešto čudno. Prema njihovim verovanjima vanzemaljci mirno obitavaju u velikim pećinama u podzemlju planine i čekaju da se dogodi kraj sveta. U tom bi trenutku oni trebali napustiti Zemlju i sa osobom povesti nekoliko preživelih srećnika, pripadnika ljudske vrste. Većina ih veruje da će se Armagedon dogoditi 21. decembra 2012., na zadnji dan majanskog kalendara, a Bugarak je za njih u tom slučaju jedno od retkih pošteđenih mesta u tom kataklizmičkom scenariju. “Ovo nije smešno. Ako se sutra ovde pojavi 10.000 141
ljudi naše selo se neće moći sa tim nositi. Obavestio sam regionalne vlasti o tome šta se događa i želim da nam vojska bude na raspolaganju u decembru 2012.“, rekao je gradonačelnik Bugaraka Žan Pjer Delor. Sve je započelo pre nekih desetak godina kada je – sad već pokojni žitelj tog sela – objavio da je u blizini video vanzemaljce. Rekao je da je video vanzemaljce, ali i čuo zvuk njihove letelice koja se nalazi u pećinama ispod planine. Na internetu se ubrzo proširila ta priča, ali i da su na tom području nešto tajno iskopavali nacisti, a kasnije i Mosad, izraelska tajna služba. Navodno je upravo poseta Bugaraku inspirisala slavnog reditelja Stivena Spilberga za film “Bliski susret treće vrste”, a tamo je i pisac Žil Vern navodno pronašao ulaz u središte zemlje, ali i inspiraciju za film “Putovanje u središte zemlje.” Međutim, pravi je problem nastao tek nedavno kada se zanimanje za ovo mesto naglo povećalo, a brojne NLO veb stranice savetuju ljudima da sklonište potraže upravo u Bugaraku. Nekoliko je ufologa kupilo i imanja na tom području na kojima održavaju, kažu žitelji, čudne kurseve koje naplaćuju i do 500 evra nedeljno” (25. 11. 2011 Vestionline). “Naučnici opservatorije “Ljubičasta planina” u Nandžingu, na istoku Kine, saopstili su da su za vreme pomračenja sunca 22. jula 2010 uspeli da snime neidentifikovani leteći objekat (NLO).
Snimak je napravljen tokom pomračenja Sunca, jula meseca 2010 godine Oni su najavili da će snimke, u trajanju od 40 minuta, proučavati narednih 12 meseci pre donošenja bilo kakvih zaključaka. U izjavi za sajt sina.com, direktor observatorije Đi Haj-Šeng rekao je da je NLO slučajno uočen tokom snimanja pomračenja sunca” (07. 10 2010 Vestionline). “Aerodrom u gradu Baotou u Mongoliji zatvoren je zbog NLO-a koji su ga nadletali velikom brzinom, pišu mediji. Pošto su letelice primećene na radaru u gradu Hut, kontrolori su pokušali da uspostave kontakt s njima, ali nisu dobili nikakav odgovor. Aerodrom u Baotou je zatim dobio naređenje da se zatvori. “Zaposleni na aerodromu bili su zapanjeni scenom u kojoj objekti velikom brzinom nadleću luku i potom nestaju”, prenosi izjave svedoka svetska štampa. Zbog zatvaranja aerodroma tri leta iz Pekinga i Šangaja preusmerena su u susedne gradove “kao se ne bi sudarili sa NLO.” Ovo je treći put ove godine da su aerodromi zatvoreni zbog “bliskih susreta” s vanzemaljcima” (06. 10. 2010 Vestionline). “Vanzemaljci su tokom hladnog rata sabotirali nekoliko američkih i sovjetskih nuklearnih postrojenja u pokušaju da pošalju “poruku Vašingtonu i Moskvi da se igraju sa vatrom”, tvrdi jedan američki istraživač. Robert Hejstings, koji je dugi niz godina istraživao neidentifikovane leteće objekte (NLO), izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu da “našu planetu posećuju bića sa drugog sveta koji se iz nekih razloga interesuju za trku u nuklearnom naoružanju.” On tvrdi da je prikupio svedočenja više od 120 pripadnika vojske koja ukazuju na infiltracije u nuklearna postrojenja u SAD, SSSR i Velikoj Britaniji. Većina ovih incidenata zabeležena je tokom 60-ih godina prošlog veka u Americi i Sovjetskom Savezu.
142
Pažnja, pažnja, NLO na "putu" Kapetan Robert Salas, bivši oficir američkog vazduhoplovstva, zadužen za interkontinentalne balističke rakete, ispričao je da se jednom prilikom dok je bio na dužnosti u bazi Malmstrom u Montani 1967. godine “veliki svetleći, pulsirajući crveni ovalni objekat” spustio ispred kapije i da su se tada isključile Minutmen rakete koje je nadgledao. “Na svih ili gotovo svih deset raketa uključili su se crveni svetleći indikatori na kojima piše greška, što znači da su rakete bile onesposobljene i da nisu mogle da budu lansirane”, kazao je on, dodajući da nikada nije dobio objašnjenje o tome šta se desilo od svojih pretpostavljenih koji su mu naredili da ne pokreće tu temu. Hejstings je rekao da su slični incidenti zabeleženi i u pojedinim vojnim bazama u Velikoj Britaniji, ali da su vojne vlasti kao i u SAD zataškale celu stvar” ( 28. 09. 2009 Vestionline). “Neidentifikovani leteći objekat primećen je u četvrtak uveče u kineskom vazdušnom prostoru, a aviosaobraćaj je bio privremeno obustavljen, javlja “Times of India.” List prenosi da je NLO povezan sa kineskom vojskom, ali da vojne vlasti, koje su tokom istrage otkrile šta je u stvari taj objekat, nisu htele da komentarišu slučaj.
Ovo je zemaljskog porekla – Blue Beam prijekat NASA-e
143
NLO je, naime, obustavio vazdušni saobraćaj iznad Hangzoua, glavnog grada istočnokineske pokrajine Zeijang. Aerodrom Sjaošan je zatvoren odmah nakon što je blešteći objekat na nebu uočen u četvrtak u 21 sat po lokalnom vremenu, a letovi prema njemu preusmjereni su na pokrajinski aerodrom Ningbo i u susednu pokrajinu Vusi. Nebo je za letove otvoreno nekoliko sati pošto je NLO uočen, kad je ustanovljeno da je moguća opasnost prošla. U četvrtak je sprovedena istraga, a neslužbeni izvori su najavili da će pojedinosti biti objavljene kada istraga bude završena. Svedoci su bili zbunjeni. Nebom je proleteo objekt koji je podsećao na kometu ili meteor koji izgara u atmosferi. "Predmet je leteo neverovatno brzo preko neba ka zapadu", rekao je vozač autobusa koji se predstavio kao Ju. Neki mediji su preneli da je slična pojava viđena i iznad Urumkija, glavnog grada Ujgurske autonomne regije Singjiang na jugozapadu Kine. Kineski zvaničnici su britanskim novinarima nezvanično rekli da se u javnost nije izašlo sa službenom informacijom jer se sumnjalo da je događaj vezan za vojni sektor. Drugi kineski stručnjaci su nagađali da je svetleći predmet na nebu zapravo izgaranje ostataka američke interkontinentalne rakete. Treća teorija je bila da je to bio jedan od sve više privatnih aviona, a da su vlasti bile zbunjene jer se pilot nije odazivao. Šef kineske Uprave za civilni aviosaobraćaj Vang Jian otklonio je sva nagađanja, posebno ona o privatnom “odmetnutom” avionu. “Ništa se za sada ne zna. Glasine o privatnom avionu su puko nagađanje” (9. 07. 2010 Vestionline). “Poslanik ruske Dume Andre Lebedev, zatražio je istragu o jednom oblasnom lideru koji je na televiziji rekao da se susreo sa vanzemaljcima, javio je danas Bi-Bi-Si, a prenele beogradske agencije. Upravnik male budističke oblasti Kalmikije, na obali Kaspijskog jezera Kirsan Ilumžinov, izjavio je da imao susret sa vanzemaljcima i da je bio na njihovom svemirskom brodu. Lebedev je rekao da je, pod uslovom da nije loš vic, ovo istorijski događaj mada je predložio predsedniku Dmitriju Medevedevu da otvori istragu zbog mogućnosti da je reč o odavanju državne tajne i o tome da li je Ilumžinov uopšte u stanju da bude upravnik neke oblasti. U pismu koje je uputio predsedniku Medvedevu, Lebedev pita, pod uslovom da nije reč o neukusnoj šali, da li je Kremlj trebalo da bude upoznat sa ovim istorijskim događajem i da li postoje pravila kako bi državni službenici, posebno oni koji su upoznati sa državnim tajnama, trebalo da se ponašaju u slučaju da ih kontaktiraju vanzemaljci. Čovek u centru ove priče, Ilumžinov, rekao je u jednom televizijskom intervjuu da je odveden na svemirski brod koji je došao na zemlju da uzme uzorke i da ima nekoliko svedoka” (05.05. 2010 Vestionline). “Jedan američki univerzitetski profesor podneo je zahtev instituciji na kojoj predaje u kome traži da izučavanje neidentifikovanih letećih objekata (NLO) bude priznato kao predmet univerzitetskih studija. Profesor Filip Hejsli, antropolog na univerzitetu u Njujorku, smatra da bi izučavanje NLO trebalo ozbiljno da se shvati i postane predmet na univerzitetu baš kao i druge istraživačke materije, prenose američki mediji. Brojna svedočanstva o pojavi NLO trebalo bi da se proučavaju na univerzitetu, kako bi studenti mogli da ištražuju te paranormalne pojave, ističe on, insistirajući na potrebi da se to radi na naučnoj osnovi i naučnim metodama. Profesor Hejsli nalazi se na čelu grupe istraživača koji se bave NLO i u njihovom izučavanju koriste radare i sva poznata znanja iz astronomije i meteorologije. Na primedbe kritičara i skeptika koji trvde da je sve to samo gubljenje vremena, Hejsli odgovara da ogroman broj zabeleženih slučajeva NLO govore sami za sebe. Širom sveta svakog meseca beleži se pojava na stotine NLO, kazao je on” (19. 04. 2010 Vestionline). “Dva britanska vojna aviona su snimljena kako lete nad putem na zapadu zemlje (region Vest Midlends) u, izgleda, poteri za neidentifikovanim letećim objektom (NLO). Za sada nepoznati kamerman je objavio video kako borbeni avioni jure ka okruglom objektu na nebu, a veruje se da je snimak, koji traje 30 sekundi, snimljen u jednoj servisnoj stanici na parkingu u Vest Midlendsu. Britanski mediji navode da ekspert za NLO-e, Nik Poup, smatra da bi ovo mogao da bude preokret u dokazivanju postojanja vanzemaljskog života. “Ovo je jedan od najboljih snimaka NLO-a koje sam video u životu. Možda bi u pitanju mogao da bude neki vojni projekat, to bi objasnilo i borbene avione - ali, obično se takvi projekti ne izvode u sred dana. Zato bi ovo mogla da bude prava stvar - NLO letelica koju je, moguće, uhvatio radar, a vojska potom poslala avione da je presretnu”, rekao je Poup. Britansko Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše navodno viđenje NLO-a, a iz policije u Vest Midlendsu ističu da nisu dobili nikakve prijave od uočavanju neidentifikovanih letelica u blizini puta M5, gde se incident dogodio..U gradu Lanks u Velikoj Britaniji meštani su od 1977 godine NLO videli čak 44 puta. Aron Saks, jedan od meštana, poslednji je koji je na nebu uočio nepoznati objekt. Prema njegovim rečima odmah je zgrabio mobilni telefon da bi slikao NLO ali posle samo sekund objekta na nebu više nije bilo.
144
Sve češće posećuju zemlju: NLO Njegov otac Majk je u svom životu video NLO čak tri puta, a onaj koga je video 1978. godine sličan je NLO-u koga je video njegov sin” (14. 02. 2010 Vestionline). “Početkom januara ove godine devojka i mladić iz američke savezne države Teksas u okolini grada Stefensvila primetio je trouglasti NLO koji je leteo vrlo nisko na visini između 60 i 90 metara. Par se vozio autoputem oko 19.40 sati kad su u smeru juga primetili objekt na nebu koji je neobično jako svetleo. Izgledalo je kao da letilica pulsira i pri tom sjaji crvenom, zelenom i belom bojom. NLO je ubrzo nestao, ali se nedugo nakon toga pojavio drugi objekt jednakog oblika koji je leteo na visini od oko 90 metara.
Iako su obično ovalnog oblika ovaj je bio u obliku trougla: NLO U trenutku kad se NLO nalazio direktno iznad njih bili su u prilici da ga malo bolje osmotre. Letelica je po njihovim rečima “bila u obliku trougla sa zaobljenim ćoškovima, a na krajevima su se nalazila nekakva svetla.” Uz to su dodali kako je jedna strana letilice bila zelene boje, a druga crvene, dok je prednji deo bio bele boje. Letilica je bila neobično tiha i u trenutku dok je letela iznad njih nikakav zvuk nije ispuštala. Iste večeri su videli još jedan NLO: sjajnu tačkicu nalik zvezdi koja se kretala velikom brzinom. Svedok je snimio nekoliko loših video snimaka NLO-a. Budući da mu se videokamera nalazila u gepeku automobila, dok je mladić uspeo da se 145
namesti i da snimi neobične letilice one su se već poprilično udaljile tako da su neki po objavi ove vesti postali skeptični. Ali, par itekako stoji iza svoje priče i jako dobro zna šta je video” (03. 02. 2010. Vestionline). “Čudnovati oblaci koji su mogli da se vide zadnjih dana na nebu protumačeni su od strane ufologa kao još jedan dokaz postojanja inteligentnog vanzemaljskog života. Oblaci u obliku diska koje obasjava čudnovata svetlost javljaju se na nebeskom svodu u celom svetu. U neobičnim prizorima mogli su da uživaju stanovnici Moskve, kao i brojni Rumuni i Irci, a neobični oblaci pojavili su se i iznad Floride.
Prirodna pojava ili NLO: Jedan od "sumnjivih" oblaka Neki smatraju da su oblaci posledica posete vanzemaljaca našoj planeti, drugi tvrde da se radi o tajnom vojnom eksperimentu, a treći veruju da je u pitanju samo neobičan prirodni fenomen. Meteorolog Karsten Brandt veruje da se ne radi o fotomontažama, ali da za ovakve čudnovate oblake postoji razumno objašnjenje. Tako oblak nad Moskvom objašnjava kao dva oblaka koji leže jedan na drugom, s tim da je gornji obasjan sunčevom svetlošću” (Vestionline, 02. 02. 2010). Velik broj stanovnika pokrajine Santjago del Estero prijavio je da je video NLO, a svetlo dana ugledao je i sporni video snimak na kome se - prema mišljenju nekih - jasno vidi neindentifikovani leteći objekat, dok drugi tvrde da je reč samo o igri svetlosti i senke. David Soria i njegova ćerka Florencia iz grada Roleta fotografisali su čudan objekat koji su u tom trenutku videli na nebu. Kina je u poslednje vreme vest broj jedan – barem što se pojavljivanja NLO-a tiče. Tako je na području Jinikiana, inače ruralnoga područja, prošlog meseca viđen neindentifikovani leteći objekat, a najbolji dokaz za to je i video snimak celog događaja. Dvoje šokiranih svedoka su tokom snimanja ovog nesvakidašnjeg događaja od neverice čak ispustili kameru iz ruku. Ali, treba reći da je snimak i više nego dobar. Na njemu se vidi ono za šta se veruje da je izvidnički NLO koji lebdi u blizini sjajnog broda koga su nazvali nazvano “NLO matica.” Nakon što su stručnjaci nekoliko puta pogledali snimak složili su se da se radi o jednom od najboljih NLO video snimaka u poslednje vreme. Inače, kineski naučnici istražuju snimak i sve u vezi sa njim, a prema prvim saznanjima on je još jedan dokaz da su vanzemaljci prisutni negde oko nas. Neki od naučnika čak su išli toliko daleko da su zaključili da vanzemaljci možda imaju tajnu bazu negde u tom području” (15. 01. 2010 (Vestionline). “Bugarska nacionalna televizija objavila je nedavno videosnimak NLO-a koji je primećen u prvim minutama 2010. godine iznad Sofije. Uz zvukove novogodišnjeg vatrometa, NLO u obliku dijamanta lebdeo je krećući se nepravilnom putanjom iznad Sofije pre nego je potpuno nestao. Više od stotinu svedoka uvereno je da taj objekt nije delo ljudskih ruku, a jedan od njih je bio dovoljno priseban i napravio video snimak kao dokaz da nisu imali priviđenje. Pomenuti videosnimak je nakon toga prikazan i na bugarskoj držanoj televiziji, što je ovom događaju dalo ogroman publicitet. Godina 2009. je bila u znaku NLO-a, da li se to može očekivati i od 2010. ostaje da se vidi. Inače, u poslednje vreme vanzemaljci su česta tema u Bugarskoj. Tamošnja državna 146
agencija zadužena za svemir šokirala je javnost kada je objavila kako vanzemaljci sa dobrim namerama kontaktiraju sa Zemljom i ljudima preko niza krugova u žitu. Bugarski naučnici su, naime, dugo godina proučavali hiljade krugova u žitu širom sveta i na kraju došli do tog zanimljivog otkrića” (11. 01. 2010. Vestionline).
Sa leve i desne strane, poput odraza u ogledalu dva potencijalna NLO-a “Jedna od žiteljki grada Bandera, Marta, stajala je ispred svoje kuće kad je ugledala dva neobična objekta za koje kaže “da su bili valjkastog oblika, smeđe boje i jakog sjaja, a kretali su se u smeru aviona koji je leteo u blizini.”
Trag aviona i ono što bi trebalo da bude NLO Još je sva preplašena rekla: “Učinilo mi se kao da će se sudariti sa avionom. Radili su neke manevre kakve obične letilice teško da mogu da naprave.” Podsetimo i to da je pokrajina Santjago del Estero pravi centar dešavanja vezanih za vanzemaljske letilice, pa privlači veliku pažnju agencija koje se bave istraživanjem NLO-a. Neki ufolozi su čak uvereni da se NLO baze nalaze upravo u Argentini i obližnjem Brazilu” (30. 01. 2010 Vestionline). 147
“Neobično čistu fotografiju NLO-a snimio je jedan južnokorejski učenik osnovne škole 28. decembra prošle godine usred bela dana sa balkona svoga stana. Pre nepunih mesec dana, dok je stajao na balkonu, učenik osnovne škole iz Južne Koreje ugledao je čudan objekt na nebu iznad obližnje zgrade.
NLO koji je snimio južnokorejski dečak pre mesec dana sa prozora svog stana Nije se zbunio već je uzeo majčin mobilni telefon i snimio jednu od retkih čistih fotografija nepoznatog letećeg objekta. O čemu se tačno radi još se procenjuje, a snimak je poslan trojici korejskih stručnjaka za paranormalne pojave da ocene njenu autentičnost. Sva trojica stručnjaka složila su se da je fotografija autentična i da nije kompjuterski dorađena. Stručnjaci su takođe složni u tome da bi ovaj NLO sa fotografije mogao da bude vanzemaljskog porekla. Sad su na potezu službene vlasti koje bi trebalo da daju svoju ocenu” (23. 01. 2010 Vestionline). “Na francuskom ostrvu Oleron, u blizini grada Borduksa, policija je potvrdila kako trenutno istražuje masovna pojavu NLO-a koji su primećeni 31. decembra. Sudeći po izjavama svedoka “mali zeleni” su zaista su posetili Francusku Specijalni tim istražitelja dosad je ispitao tri svedoka koji su NLO-e videli na različitim mestima i veruju kako su njihova svedočenja pouzdana. Policijski inspektor koji vodi ovaj slučaj poručnik Bourdaje kaže da su svedočenja ispitanih svedoka bila pouzdana i da može tvrditi da se nije radilo o halucinaciji je je reč o nekoliko izolovanih događaja. Neidentifikovani leteći objekat jajolikog oblika pojavio se na nebu 31. decembra oko 20 časova. Bio je tih i lebdeo je na jednom mestu pre nego što je ubrzao i odleteo u ka zapadu, rekao je između ostalog poručnik Bourdaje. Jedan od svedoka Žan Luis Fešeu našalio se kako će mu se prijatelji smejati kad im kaže da je video NLO, napomenuvši da je 35 godina proveo na moru i da jako dobro zna kako izgleda helikopter ili signalni pištolj. “Jako dobro znam šta sam video. To je bila neka letelica crvene i žute boje, koja je svetlela i stajala u mestu neko vreme. Tako je stajala negde oko 12 sekundi pre nego što je neverovatnom brzinom i to bez ikakvoga zvuka nestala. Taj NLO se nalazio nekih 600 metara do obale i na visini od 300 metara”, rekao je 60-godišnji ribar “ (08. 01. 2010 Vestionline). Fomracija od oko 50 neindentifikovanih letećih objekata primećena je na nebu iznad engleskog mesta Skarboroua. Ceo događaj je primetio N. Grant koji je ovu čudnu pojavu posmatrao sa svojom ćerkom. Oko pedesetak nepoznatih svetlećih kuglica koje su formirale oblik dijamanta pojavilo se na nebu iznad Engleske, a svedok kaže da su izgledali poput srebrnog letećeg tepiha. Izvan formacije, kaže svedok koji je taj događaj posmatrao sa ćerkom, nalazilo se nekoliko svetala koja su slobodno lebdela. Prvo su mislili da posmatraju jato ptica dok se NLO nije približio, a svetla postala vidljiva. “Zaustavila su se direktno iznad nas, na nekih 15 do 30 metara i izgledalo je kao da nas posmatraju. Mi smo ih posmatrali zaprepašćeni i divili se nekoliko minuta. Međutim, malo sam se ipak uplašio pa smo krenuli kući. Nekoliko puta smo se okretali, ali su svetla u jednom trenutku nestala ili promenila lokaciju. Ono što je čudno je da ni u jednom trenutku nismo čuli nikakav zvuk”, rekao je vidno uzbuđeni Grant.
148
Obična svetla ili još jedna poseta vanzemaljaca našoj planeti? On tvrdi kako su se ta svetla kretala zajedno i da to definitivno nisu bila nikakva njemu poznata svetla. Britanski ufolog Rus Kelet kaže da je taj događaj jako zanimljiv: “Voleo bih da znam da li je još neko video ta svetla. Već smo ranije čuli priče o njima, a pre četiri nedelje muškarac iz Jorka prijavio je identičan slučaj” (05. 01. 2010. Vestionline). “Godina 2009. zaista je bila prilično zanimljiva za ufologe širom sveta. Naime, još jedan u nizu NLO-a viđen je pre nekih mesec dana u gradu Izumi na najjužnijem delu Japana, na ostrvu Kjušu. Taj nesvakidašnji događaj, za koji postoji dokaz u obliku video snimka, potvrdilo je i više svedoka. Naime, grupa prijatelja koji su se vraćali sa noćnog izlaska, iako su te večeri popili nekoliko pića, ipak su se u sekundi sabrali i uspeli da snime čudnu letilicu na nebu. Kada je sve procurilo u javnost novinarima su celi prizor opisali kao “predivan blještavi smaragd na nebu.” Kao što je i vidljivo na snimku taj svetleći NLO se kretao nepravilnom putanjom, a svedoci kažu da ih ničime nije podsetio na bilo koji poznati leteći objekat pa su zbog toga sigurni da je reč o NLO-u. Već po starom dobrom običaju, posle nekog vremena NLO je jednostavno nestao sa vidika” (03. 01.,2010 Vestionline) Kako saznaje “NLO Srbija”, prva ufološka organizacija kod nas, neidentifikovani leteći objekti su još početkom avgusta nadletali Srbiju. Prema tvrdnjama očevidaca do sada su u pet srpskih gradova viđeni NLO. Najskoriji susret dogodio se jednom taksisti iz Novog Sada koji je video petnaestek svetlećih kugli koje su proletele iznad grada, u smeru ka Rumenci, prenosi “Politika.” Događaj je primetila i grupa ljudi koja je čekala na semaforu da pređe ulicu. Iako je bilo zeleno svetlo za pešake, svi su stajali i posmatrali nesvakidašnji prizor na nebu. Jedan momak iz Kragujevca je prijavio da je pre izvesnog vremena na nebu spazio nešto što je bilo veličine dva do tri aviona. Kretalo se polako, otprilike za jednu sekundu je prelazilo jednu svoju dužinu i svetlelo je zeleno-fluoroscentnom bojom. Sve je trajalo, otprilike, od osam do deset sekundi” (08. 12. 2009 Vestionline). Pored svega što snalazi Balkan, tu su i vanzemaljci.
“NLO Srbija” “Sajt je namenjen svima onima koje interesuju NLO. Ovo je prvi takav sajt, potpuno je neprofitabilan, ne pripada ni jednoj nevladinoj niti vladinoj instituciji i poziv je svima koji na bilo 149
koji način žele da se priključe i pomognu razotkrivanju fenomena NLO-a. Sajt će se širiti po onome šta vi budete želeli da stavite na njega, pa se građani mole da pošalju svoju priču, crtež, fotografiju, video, krug u žitu, fotografiju implanta i sve što je povezano sa NLO- ima na email:
[email protected].” Astronauti NASA-e su još 1976. otkrili na Mesecu navodne ostatke ogromnog svemirskog broda koji je 4 km dugačak i 500 m visok, ali su o tome ćutali sve do danas. Običan čovek ovo, naravno ne može da proveri…
Fotografija misije “Apolo 20” “Svemirski brod je još 1976. otkrila misija broda “Apolo 20.” Astronaut Vilijam Rutledže, koji je bio član posade, kaže da se čitava operacija od tada držala u tajnosti. On je odlučio da objavi fotografije koje su snimili on i još dva člana posade. U avgustu 1976. iz kalifornijske baze na Mesec je poletela raketa “Saturn 5” sa specijalnim zadatkom: napraviti fotografije na tamnoj strani Meseca koje nije snimila misija “Apolo 15“ 1971. godine. Tada je prvi put ustanovljeno da se na površini Meseca nalazi svemirski brod koji svojim oblikom podseća na cigaretu. Zvanično je saopšteno da je reč o “tehničkoj prirodi” koja bi mogla biti stara oko 1. 5 milijardi godina. Kasnije je kompjuterskom simulacijom ustanovljeno kako je brod izgledao: bio je kao izduženi projektil, napravljen od nepoznatog materijala, sa komandnom sobom i mostom. Rutledže kaže da je posada “Apola 20” snimila i video zapis napuštenog broda, ali da će te snimke tek objaviti” (07. 12. 2009 Vestionline). “Stanovnici Joakina V. Gonzaleza pamtiće dugo 26. novembar. Iznad njihovih glava na nebu se pojavila svetleća letilica koja je izazvala nestanak struje i prekid telefonskih linija. Slično se dogodilo u Peruu samo 12 sati pre toga, što je zabeleženo kamerom. NLO se iznad grada smeštenog na severu Argentine zadržao kratko, a napajanje je prekinuto tačno nakon što je preleteo El Tunal, mesto udaljeno tridesetak kilometara zapadno, u kojem se i nalazi lokalna elektrana. Naknadno je utvrđeno da je pregoreo glavni generator, a službama je bilo potrebno čak devet sati da sve vrate u red. “NLO je imao jedno veliko centralno crveno svetlo i mnoštvo malih treperećih tačaka. Budući da ga je to činilo bleštavim, mogli smo ga dugo pratiti pogledom, sve dok nije nestao kod El Tunala”, prepričao je jedan od stanovnika. Letelica je bila dugačka oko 300 metara. Lokalni naučnik Luis Burgos iz tog je opisa zaključio da je područje preletela matica, NLO-u koji navodno između ostalog služi i kao nosač brojnim manjim letilicama. Njegova teorija bi mogla objasniti šta su samo 12 sati ranije na nebu iznad Lime videli brojni stanovnici glavnog grada Perua” (29. 11. 2009. Vestionline). Derek Bridžes uveren je da je snimio kako vanzemaljci otimaju jednu životinju u Hempširu, a njegovo oduševljenje dele i istraživači nadprirodnih pojava. Derek Bridžes ugledao je sa prozora dva pulsirajuća svetla koja su na noćnom nebu lebdela 20-ak minuta. Uzeo je kameru i navodno snimio kako otimaju bizona kraj komšinije farme u Hempširu i uvlače ga u svoj svemirski brod. Svetla su neko vreme treperila nad bizonom, začuo se piskav zvuk, onda bizon nestao, a zatim i NLO. “Nisam mogao da verujem. Siguran sam da se to zaista dogodilo - kaže Derek koji nije siguran da li su vanzemaljci oteli bizona ili konja”, ali zna da je on prvi na svetu koji je snimio otmicu životinje. Britanski stručnjaci za NLO-e kažu kako su i pre vanzemaljci otimali životinje za istraživanja. Neke su vraćali žive, neke unakažene. Oko farme sa koje je otet bizon, radnici su tu noć našli nekoliko mrtvih životinja, ali vlasnik farme, bivši prvak Formule 1. Džodi Šekter kaže kako mu ne nedostaje nijedna životinja. Sa ovog područja ljudi su već javljali o čudnim objektima, a iz obližnje vojne baze nisu želeli ništa da komentarišu, kako su naveli, iz sigurnosnih razloga. “Ovaj snimak je Sveti gral. Ovo je prvi put da je 150
neko jasno snimio tako nešto. Veoma smo uzbuđeni”, rekao je lovac na NLO-e, Kenet Parsons iz britanskog Društva zemaljskih i svemirskih misterija” ( 02. 11. 2009 Vestionline). Nedavno je u javnost procurio snimak na kome se jasno vide američki borbeni avion F-18 i nepoznata letelica za koju se veruje da je NLO. Poznavaoci NLO pojava veruju kako je ovo samo još jedan dokaz da vlade znaju puno više nego što priznaju. Misteriozna letelica, koja uopšte nije izgledala zastrašujuće, viđena je na nebu iznad SAD-a dok su njihovi supersonični lovci F-18 patrolirali vazdušnim prostorom. Spomenuti avion je bio na vežbi kad je nedaleko od sebe uočio NLO letelicu u obliku trougla kako putuje velikom brzinom, piše “Net.” Ali umesto da upotrebi silu i zapuca na tu nepoznatu letelicu, koja je oštetila njihov vazdušni prostor (što je uobičajen postupak), pilot je preletio oko nje, dobro je pogledao i zaobišao je. Nakon toga NLO je nestao sa vidika. Neki tvrde kako ove snimke dokazuju kako vanzemaljci zaista postoje dok drugi tvrde kako je sigurno reč o nekoj novoj Haj-tek igrački poput onih koje se testiraju u američkoj bazi sa predznakom “Top sikrit” kodnog naziva “Područje 51.” Jedan od dobrih izvora upućenih u ovaj nesvakidašnji događaj, koji je želeo da ostane anoniman rekao je: “Konfiguracija i sam izgled letelice su nešto što nikada u životu nisam vidio. Ali, letelica je koristila zapaljivo gorivo pa zato ja stavljam novac kako je reč o nekom prototipu.” S obzirom da je vlada pokušala sakriti i zataškati sve u vezi susreta lovca F-18 i čudne letelice dovoljno govori o ovom slučaju. Ove senzacionalističke vesti objavljuju dnevne novine skoro svakodnevno, dok su o fenomenima NLO negde do 1990. godine pisale samo novine koje su se bavile onostranim, i koje je čitao manji broj ljudi. Novine koje su mnogi smatrali “uvrnutom literaturom” a ljude koji su ih čitali su mnogi smatrali zanesenjacima, iako je u tim novinama bilo i jako dobrih naučnih tema. Ipak, ateističko društvo nije masovno prihvatalo verovanje u vanzemaljce. U Jugoslaviji su časopisi “Arka” i “Tajne” kao i popularni časopis “Galaksija” pisali o fenomenu NLO i vanzemaljaca. Sada se vanzemaljcima bave svi, i to sve ozbiljnije čak i naučni instituti, univerziteti i vlade država. Možda su ove vesti lažne, izmišljene, od strane ljudi željnih senzacije i bilo kakve slave. To više nije ni bitno. Bitno je da narod u to sve više veruje. Verovatno je većina tih pojava, prikazanja i preletanja izmišljena, ali čitaoci ne razmišljaju mnogo o tome već traže odgovore o poreklu čovečanstva i njegovoj budućnosti. U dubinama prošlosti, dubinama nepoznatog svemira. U raznim duhovnim i paraduhovnim pokretima. Odgovor postoji i vrlo je jednostavan i lak, i lako ga je naći, ali taj odgovor ruši celu koncepciju evolucionističkog i sekularnog društva. I što je najvažnije, njega treba na sve moguće načine sakriti od većine ljudi, jer bi većina prestala da sledi svetovne korumpirane vođe, pokvareni kler, idole šou biznisa i ustaljene navike, koje donose zaradu i blagostanje manjini. Obraćenim hrišćanima koji znaju da je svet stvoren za šest dana, pre šest hiljada godina, da je Isus Hristos Spasitelj i Mesija, koji je došao da opravda i otkupi grešnika i koji treba da dođe je teško prodati sve proizvode sekularnog i pokvarenog društva, od spiritizma i lažne demokratije pa do droge, oružja, cigareta i alkohola. Sve upućuje da vesti o NLO i vanzemaljcima ne izlaze bez cilja i plana, a kada znamo da nema slobodnih medija već da establišment kontroliše medije, onda možemo slobodno da sumnamo u dobre namere. A kada se umeša NASA, vojska i vlade država, za koje i ptice na granama znaju da su pokvarene, onda nešto sigurno postoji, ili se planira u vezi sa pričom o vanzemaljcima. Ta priča ima svoj cilj, i poznato je da se na istraživanja vanzemaljaca troše ogromne pare. Svakakve izmišljotine, navodne pretpostavke, rezultati tobožnjih istraživanja i saopštenja dolaze iz NASA-e, i drugih institucija koje imaju dodir sa istraživanjem svemira. One golicaju maštu većine ljudi i sve više je “čekaoca vanzemaljaca.” Spekuliše se da su stručnjaci NASA na Saturnovom mesecu Titanu otkrili mikroorganizme koji, umesto kiseonika, koriste otrovni arsenik za fotosintezu, što predstavlja dokaz o postojanju primitivnih oblika života van Zemlje.
151
Klasičan prikaz aliena od strane čoveka. Da li bi Bog ovo stvorio? Predstavnici Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) izgleda su našli dokaze o postojanju života i van naše planete, na jednom od Saturnovih meseca. Spekuliše se da su američki naučnici na Titanu, najvećem od 63 Saturnova meseca, pronašli mikroorganizme koji umesto kiseonika koriste otrovni hemijski element arsenik, kojeg na tom Saturnovom satelitu ima u ogromnim količinama. Pretpostavlja se da su istraživači NASA pronašli i hemijski dokaz da mikrobi na Titanu koriste arsenik kao izvor energije za fotosintezu. To otkriće predstavlja potvrdu da na Titanu postoje primitivni oblici života.
Arsenik je hemijski element koji se u periodnom sistemu nalazi odmah ispod fosfora i po strukturi mu je dosta sličan. Međutim, efekat koji ta dva elementa imaju na žive organizme je drastično različit. Naime, svi osnovni oblici života koji su dosad bili poznati kao osnovni izvor energije koriste fosfor, dok je arsenik otrovan. Još jedan od dokaza da su naučnici otkrili život van planete Zemlje dala je i jedna od članica istraživačkog tima NASA, doktor Felisa Volfe-Simon (Felissa Wolfe – Simon). Naime, Simonova je dve godine radila na istraživanju jezera Mono u nacionalnom parku Josemit u Kaliforniji. Ona je u tom jezeru otkrila mikrobe koji u svom metabolizmu koriste arsenik kao izvor energije. U jezeru Mono se, inače, nalazi jedna od najvećih prirodnih koncentracija arsenika na Zemlji. Pre nekoliko dana NASA je objavila da je u ekosferi, tankom atmosferskom sloju drugog Saturnovog meseca Reje, pronađen kiseonik. To je prvo otkriće kiseonika van Zemlje, a u njenom solarnom sistemu. Utvrđeno je i postojanje ugljen-dioksida. Pre nekoliko meseci istraživačka sonda NASA “Kasini” pronašla je na Saturnovom mesecu Enceladus dokaze o postojanju tečne vode ispod površine. Detektovani su i drugi faktori neophodni za život, poput izvora toplote koji vodu drži u tečnom stanju. Na Enceladusu postoje i aktivni vulkani i ugljenik. Takođe, najveći Saturnov mesec jedini pored planete Zemlje u našem solarnom sistemu ima gustu atmosferu, i odranije postoje teorije da je život na njemu 152
moguć, iako temperatura na površini iznosi čak 180 stepeni Celzijusa. Prema mišljenju naučnika, prisustvo vodonika u Titanovoj atmosferi dodatno potkrepljuje nadu da je život u svemiru moguć. S druge strane, mnogi ne veruju tvrdnjama da su istraživači NASA otkrili život van Zemlje. Prema pisanju britanskog “Sana”, NASA manipuliše vanzemaljcima jer se uopšte ne radi o otkriću života u svemiru već upravo suprotno, na Zemlji.
Stručni saradnik britanskog lista Pol Saterlend tvrdi da je dugo najavljivano astrobiološko otkriće, u stvari, prezentovanje javnosti da je Felisa Volfe-Simon na našoj planeti otkrila organizam koji umesto kiseonika koristi otrovni arsenik. - To je svakako veliko otkriće, ali daleko od toga da je otkriven život u svemiru - kaže Saterlend. Srpski stručnjaci sumnjaju da je NASA pronašla dokaze da postoji život van Zemlje. Oni kažu da je moguće da je NASA pronašla dokaze koji ukazuju da bi života van naše planete moglo da bude, ali nisu uvereni da je američka svemirska agencija zaista i pronašla život u svemiru. Opet ona mora da održava svoje postojanje, koje se finansira novcima američkih građana. Direktor Astronomske opservatorije u Beogradu Zoran Knežević kaže za “Press” da bi lično voleo da je pronađen život u svemiru, ali da su ranija iskustva pokazala da se obično radi samo o bučnim najavama. “Ništa mi ne bi bilo draže nego da je to istina, ali obično oni naprave veliku halabuku a onda se ispostavi da su pronašli neki molekul ili tragove nečega. Takvih stvari je bilo i ranije” - kaže Knežević. Astronom Aleksandar Otašević tvrdi da je NASA objavila da je pronašla neka organska jedinjenja koja su samo osnova za život. “ NASA bi trebalo da objavi da su pronađena neka organska jedinjenja u pojedinim satelitima Saturna. Pronalazak organskih jedinjenja nije ništa novo ni posebno i ne znači život. Radi se verovatno o ugljenikovim jedinjenjima koja su osnova za postojanje života na Zemlji. Ali, to ne znači da život van Zemlje postoji. S druge strane, postoji mogućnost da je život na nekoj drugoj planeti zasnovan na nekom drugom elementu kao što je silicijum” - kaže Otašević za “Press.” On dodaje: “do sada nije pronađen dokaz da život van Zemlje postoji, pa čak ni da je nekada negde postojao. Potraga za životom u svemiru krenula je sredinom šezdesetih, kada smo bili u stanju da pošaljemo prve sonde u svemir. Zasad je istraživan samo Sunčev sistem. Što se tiče pokušaja traganja van ovog sistema, slati su radio-signali u nadi da negde postoji civilizovan život koji će moći da ih dešifruje. Ali, taj radio-signal putuje nekoliko desetina godina, a isto toliko mu je potrebno da se vrati. To bi podrazumevalo da negde postoji civilizacija koja je napredna barem koliko i naša i može da dešifruje ove signale” - objašnjava Otašević. (R. Ž. M.) (Vašington, 03. 12. 2010 – “Press”, Beogradske dnevne novine). Trenutak susreta ljudske vrste sa vanzemaljcima se približio, tvrdi kineski astronom Vang Sičao, koji smatra da će se NLO pojaviti za godinu ili dve dana. Sve je učestalije prijavljivanje neidentifikovanih letelica za koje se veruje da pripadaju vanzemaljcima, a u Kini ih je primećeno čak četiri za mesec dana. Navodni NLO koji se pojavio u Hanghou, glavnom gradu regije Zedžiang, privukao je veliku pažnju vazdušne kontrole nad istočnom Kinom. I mada se kasnije tvrdilo da je u pitanju bio privatni avion, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi o kakvoj se letelici radilo, objavili su kineski mediji. Za razliku od britanskog astrofizičara Stivena Hokinga (Stephen William Hawking) koji smatra da bi naš susret sa bićima sa druge planete mogao da bude opasan, Vang kaže da je prerano donositi bilo kakve zaključke. On je, između ostalog, uveren da će se vanzemaljci pojaviti jako brzo , pa niko više neće moći da opovrgne njihovo postojanje. Vang je apelovao na naučnike da stvore bolje teleskope, kako bi NLO-i, koji se na nebu pojave na nekoliko sekundi, mogli da se posmatraju. Interesantno je da glasnogovornici pokreta Novog Doba (New Age) isto tvrde kao i ovaj astronom, da će oni brzo doći i sve vreme dolazak vanzemaljaca povezuju sa “duhovnim učiteljem gospodom Maitrejom” – Lord Maitreja, nazivajući ih “Svemirskom braćom.” Videćemo kakvu ulogu tu ima NASA, posebno sa svojim projektom “Blue Beam” (Plavi zrak) i zašto su vanzemaljci jako važni Novom svetskom 153
poretku, Svetskoj vladi i Nju Ejdžu. O tome da se naučnici, institucije i vlade bave životom u svemiru, a ne zanima ih kako unaprediti život na Zemlji, ne vredi ni govoriti. To je kao kada bi neko imao posla da posmatra komšijinu kuću i život u njoj, da zaviruje kroz prozor dok njegova sopstvena gori. Ipak, za svoju kuću se naučnici ne brinu dok god primaju platu, za koju su dužni da rade i govore ono što im se kaže. Takav je slučaj i sa novinarima. Oni su najamnici krupnog kapitala. Veži konja gde ti gazda kaže. Svako ko je malo pismeniji pročitaće novinske vesti da bi saznao gde se šta dogodilo, ali novinarske i analize “stručnjaka” uglavnom neće ni čitati. Oni drugi, koji neće da slušaju, nego misle, odavno su na berzama rada ili peru tanjire i čaše po restoranima.
Vanzemaljski ambasadori ulaze kroz prozore Na način koji neodoljivo podseća na otkrivanje flima Reja Santilija o autopsji vanzemljca 90tih godina, grad Denver u Koloradu je postao scena medijskog cirkusa povodom navodnog dokaza da su vanzemaljci zaista među nama. Sve je počelo vešcu da će Džef Pekmen (54) iz Denvera sponzorisati peticiju za glasanje da se organizuje Komisija za vanzemaljske poslove kako bi se čovečanstvo (ili bar stanovnici Denvera) pripremilo za prvi kontakt i mirnu koegzistenciju sa vanzemaljcima. Prema Pekmenu, “postoji neoborivi dokaz da su vanzemaljci često posećivali Zemlju, ali vlada SAD čini sve da zataška tu istinu.” Pekmenovu peticiju za glasanje su odobrile gradske vlasti Denvera. Pitanje iz peticije glasilo je ovako: “Da li glasači grada i okruga Denver žele da usvoje Inicijalni Dekret kojim zahtevaju organizovanje komisije za vanzemaljske poslove koja bi pomogla obezbeđenju zdravlja, sigurnosti i kulturne svesti stanovnika Denvera i posetilaca, u okviru potencijalnih susreta ili interakcija sa vanzemaljskim inteligentnim bićima ili njihovim vozilima i smatraju li takvu komisiju podobnom za donacije i poklone: DA ili NE.” Dok su neki zvaničici tretirali peticiju kao šalu, poslanik u gradskoj vladi po imenu Čarli Braun, izražava zabrinutost povodom Pekmenovog predloga budžeta za komisiju koji bi iznosio 75 000 dolara (u peticiji piše da bi budžet bio namaknut više iz donacija i poklona, a manje iz gradskih fondova), ali i zbog lakoće sa kojom bi Pekmen mogao da sakupi 3 900 potpisa koliko mu treba da bi predlog bio stavljen na javno glasanje. “Postoje ozbiljnije potrebe od osnivanja komisije sa 18 članova koja proučava ljude sa Marsa. Mislim da je previše lako progurati razne inicijative na glasanje i mislim da bismo na nivou gradske uprave morali da detaljnije proučimo ovaj problem”, kaže Čarli Braun. Pekmen je rekao gradskim vlastima da će u svoju video prezentaciju uključiti i snimak pravog vanzemaljca, poručivši da je to “konačna vizuelna potvrda onoga za šta već znate da je istina jer ste već videli sve ostale dokaze.” Konferencija za novinare održana je 30. maja 2008. u denverskom Aurora studentskom kampusu. Pekmen je prisutnima ispričao da je “vreme da se krene napred” kada je reč o ozbiljnijem tretmanu vanzemaljaca u javnosti, dodavši da su vlada SAD i penzionisani vojni oficiri svesni istine i da nedavna objava Vatikana o mogućem vanzemaljskom životu svedoci da su vanzemaljci “naša braća i Božija stvorenja” što takođe tvrde i pobornici Nju Ejdža. Ono što su svi došli da vide bio je pomenuti video snimak. Tokom 4,5 minuta koliko je trajao, posetiocima nije bilo dozvoljeno snimanje ni fotografisanje, iako je jedan stop kadar vanzemaljca koji viri kroz prozor dospeo u ruke novinara, što je ovde pomalo sumnjivo. Prisutni opisuju da je video snimak prikazao klasičnog vanzemaljca tipa Sivi, visokog oko 1,2m, sa velikim celom, uskom bradom i tamnim očima u obliku badema kako skače gore dole ispred prozora, pokušavajuci da zaviri unutra. Skeptici su izjavili da je stvorenje 154
veoma slično vanzemaljcima iz filma “Zemlja protiv letećih tanjira”. ili Sivom koji je izašao pravo iz filma E.T.” Drugi su izjavili da su videli kako su oči bića trepnule a mišići se pomerali. Neki od prisutnih su izrazili svoju zbunjenost činjenicom da je vanzemaljsko biće putovalo milionima svetlosnih godina do naše planete da bi skakutalo i virilo kroz prozore Zemljana; a predstavnik Zejedničke NLO mreže je izjavio da nema pojma da li se na video snimku vidi autentični vanzemaljac i da bi trebalo detaljnije ispitati snimak. Ispostavilo se da je Pekmen već ranije dozvolio filmskom stručnjaku Džeriju Hofmanu da to uradi. “Uopšte ne sumnjam da je ovo originalni snimak. To nije trik napravljen pomoću specijalnih efekata”, rekao je Hofman. “Ja imam opremu sa kojom mogu da ustanovim da li je snimak zaista prvobitno snimljen na tu traku - a jeste.” To, naravno, ne znači da je vanzemaljac sa snimka zaista originalan, dodaje Hofman, iako on lično misli da kamerman ne bi sebi dopustio takvu prevaru. “Mislim da je ono što je snimljeno zaista autentično”, kaže Hofman i tvrdi da bi produkcija lažnog snimka i izrada lutke vanzemaljca dovoljno uverljive da prevari njega koštali bar 50 000 dolara. Ali jedan drugi stanovnik Denvera, Brajan Boner iz Roki Mauntin društva za istraživanje paranormalnog, uspeo je da napravi sopstvenu niskobudžetnu verziju video snimka i okači je na JuTjub (You Tube), što je potpuno sludelo posetioce ovog internet portala koji su poverovali da je to Pekmenov film koji je nekako procurio u javnost. “Počeli smo snimanje negde oko 8 sati uveče”, priča Boner. On i njegov tim su iznajmili 1,30m visoku lutku vanzemaljca od lateksa iz prodavnice kostima. “Mislili smo da kupimo jednu, ali mi se nije davalo 230 dolara”, kaže Boner. Zatim su lutku pomerali gore dole ispred prozora. Snimili su sve pa zatim upotrebili kompjuterske 3D efekte da bi napravili kako vanzemaljac trepće. “Oni tvrde da bi za snimanje falsifikata bile potrebne hiljade dolara i puno vremena, a mi smo sve ovo uradili za 90 dolara i pet, šest sati snimanja i postprodukcije.” A šta tek može Holivud? Boner je pretpostavio da će video koji je Pekmen nameravao da prikaže biti zapravo takozvani Romanekov video snimak za koji Sten Romanek iz Kolorado Springsa tvrdi da ga je snimio u svom nekadašnjem domu u Nebraski 17. jula 2003. Romanek je, prema sopstvenoj priči, postavio kameru da bi snimio, tj uhvatio voajera koga je primetio da viri kroz prozor sobe njegove dve kćeri tinejdžerke. Prozor je bio na visini od 2,4m iznad tla. Romanek je zanimljiv lik, a ovo je bez sumnje njegov prvi susret sa vanzemaljcima. Zapravo, na svom sajtu on tvrdi da je njegova priča “najbolje dokumentovani kontakt sa vanzemaljcima na svetu” i da je od decembra 2000. godine imao “preko 100 pojedinačnih i jedinistvenih iskustava.” Od tog prvog viđenja, fotografisao je bezbroj NLO i preživeo više vanzemaljskih otmica, što mu je ostavilo fizičke ožiljke. Što je najčudnije od svega, Romanek koji sebe opisuje kao “disleksičara sa talentom za matematiku na nivou četvrtog razreda osnovne škole”, ispisao je gomile bizarnih jednačina u snu ili u hipnotičkoj regresiji. On tvrdi da ne razume o čemu je reč u ovoj kanalisanoj komunikaciji, ali veruje da su jednačine nekako povezane sa otmicama kojima je bio podvrgnut. Pričalo se da te jednačine zapravo predviđaju otkriće desete planete našeg Solarnog sistema, ili da se odnose na “element 115” (za koji neki teoretičari zavera tvrde da ga je koristila vojska SAD u projektu revezibilnog inženjeringa u Grum Lejku tokom 80tih). Ima i onih koji tvrde da se jednačine odnose na neki predstojeći hiperdimenzioni događaj. Romanek je objavio da planira da objavi knjigu koja će se zvati “Poruke: priča Stena Romaneka” i da snimi dokumentarac o svom životu. Skeptici su ubeđeni da su ove dve planirane akcije ujedno i razlog što se Romanek udružio sa Pekmenom i što su obojica odbili da prikažu javno video snimak, iako se Romanek pojavio na konferenciji za novinare a obojica su gostovala u TV šou Larija Kinga, gde je Sten Romanek izjavio da je razlog zbog koga ne objavljuju video snimak taj što “naučnici još uvek nisu završili sa analiziranjem materijala.” Možda se ništa ne bi ni dogodilo u smislu privlačenja pažnje javnosti da Pekmen, koji je pohadjao Maharišijev univerzitet ( Mahariši Maheš jogi, čovek u koga se kunu Nju Ejdž pokreti) menadžmenta u Ajovi i nekada se kandidovao za američki senat kao kandidat Partije zakona, nije pokušao da u čitavu priču umeša gradske zvaničnike Denvera. Ipak, samo dobro smišljen način da se stekne publicitet i dođe do popularnosti i novca. Pekmen je i kreator “metatron tehnologije” koja štiti od “štetnih elektromagnetnih talasa transformišući ih u poželjnu energiju zdravlja.” Među proizvodima “metatron tehnologije” su Metatron globalni program mira; Metatron kompjuterska stanica koja lišava stresa i Metatron personalni harmonizer (koja strašno liči na sasvim običnu kreditnu karticu). Setimo se magnetnih narukvica i ostalih prevara. Pre pet godina je sponzorisao još jednu glasačku inicijativu koja je od grada zahtevala da primeni tehnike redukcije stresa (naravno, pomoću Metatron tehnologije), kako bi se “obezbedila javna bezbednost povećavanjem sklonosti ka miroljubivosti.” Sve ove “tehnike” imaju veze sa hinduizmom i duhovnim tehnikama koje su itekako popularne među sledbenicima sekti koje prektikuju Hindu učenja, kao i među sledbenicima Nju Ejdža. 155
Naime Nju Ejdž izgleda jako bezazleno i privlačno, ali ko se malo udubi u problematiku, što ćemo da uradimo, iznenadiće se koliko je to opasna igra, i koliko ima veze sa satanizmom. Iako je Pekmen sakupio dovoljno glasova da progura predlog na glasanje, glasači nisu poklonili svoje poverenje njegovoj inicijativi. Videli su da se radi o prevarantima i šarlatanima, ali će opet mnogi ljud da nasednu na njihove marifetluke. Nažalost.
Viđenje oca Džila
Retki su izveštaji o hrišćanskim sveštenicima koji su imali bliske susrete sa NLO. Jedan takav slučaj zabeležen je na Novoj Gvineji. Zapravo, te 1959. godine zabeležen je pravi talas NLO-a o kome svedoči 79 izveštaja, mahom iz juna i jula te godine. Najzanimljivije su, međutim, tri epizode čiji je svedok misionar, otac Džil (Jill). Zajedno sa još 37 osoba on je tokom tri popodneva uzastopce viđao leteće tanjire. Počelo je 26. juna, u 18,45 časova, dok je otac Džil posmatrao nebo. Video je Veneru koju je upravo počeo da prekriva veliki oblak, a zatim se iz njene blizine izdvojio svetleći objekat i počeo da se spušta ka misiji. Otac je pozvao svoje saradnike, koji su takodje videli neobični objekat. Bio je okrugao, sa velikom osnovom iz koje su izlazile četiri noge. Povremeno je ka nebu puštao plavi zrak svetla. Kada se približio tlu, zaustavio se i na njegovom gornjem delu se pojavilo nekoliko “ljudi.” U narednih nekoliko minuta radili su nešto u objektu, tako da su se povremeno pojavljivali i nestajali. U medjuvremenu, oblaci su prekrili nebo. NLO je mogao da se gleda više od pola sata, posle čega je uzleteo i nestao iza oblaka. Sat kasnije, drugi objekat počeo je da se približava misiji, a nešto kasnije i niz malih NLO-a pojavilo se što ispred, što iza oblaka. Svi su bili okruženi svetlom koje je, tokom prolaska kroz oblak, izgledalo kao da se odražava u njemu. Ta predstava trajala je oko tri sata. Dan kasnije, 27. juna popodne, jedna od bolničarki misije videla je NLO i pozvala oca Džila. Desetak ljudi pošlo je za misionarom da bi posmatrali letelicu. Opet su se na gornjoj strani pojavile četiri osobe. Kako je izgledalo da jedna od njih gleda naniže, otac Džil je mahnuo rukom. Osoba je uzvratila pozdrav. I ostali posmatrači NLO-a počeli su da mašu, a sa NLO-a su uzvratili. Otac Džil je pokušao da im baterijskom lampom da signal i da ih pozove da se spuste. Ali, figure sa NLO-a samo su odmahivale i vratile su se unutra. Oko pola sedam, razočaran što neće da slete, otac Džil je otišao da večera. Ne znam ko bi to uradio, a da pre toga ne pozove pliciju ili medije, ili bar ne obavesti nekog ko mu je blizak i ispriča događaj. Slični objekti vidjeni su tog popodneva u još tri sela. Čak osam NLO-a zatim se pojavilo 28. juna popodne, između 18,40 i 23,20 časova, ali, su ostali visoko na nebu i niko se od posade nije pokazao. Otac Džil, inače, ni u jednom trenutku nije posumnjao da je u pitanju nešto neobično. Bio je ubeđen da je video neki novi tip aviona. Očekuje se da će tokom ove godine biti rekordan broj viđenja neidentifikovanih letećih objekata u Velikoj Britaniji, nakon što je u prvih šest meseci 2009. prijavljeno stotine viđenja, piše "Telegraf"(2009).
156
Čak 231 slučaj viđenja čudnih objekata prijavljen je i zabeležen pri britanskom Ministarstvu odbrane u prvih šest meseci 2009 godine. Radi poređenja, 2008 godine prijavljeno je 285 pojava NLO-a, 2007. godine 135, a 2006 “samo” 97. Očekuje se da će se broj viđenja povećavati jer mnogi ljudi sada nose sa sobom digitalne foto aparate i fotografišu sve živo, pa i čudne objekte. Nik Pop, koji je vodio vladin projekat vezan za NLO i koji se smatra za vodeći autoritet po tom pitanju, izjavio je za nedeljnik “San” da će 2010 biti rekordna godina po broju viđenja. ”Mislio sam da je broj prijavljenih NLO prošle godine bio visok, ali sada znamo da je toga sve više”, rekao je tada Pop.
NAUKA, VLADE I VANZEMALJCI NLO istina ili fikcija Konkretno govoreći, termin neidentifikovanih leteći objekat-NLO, odgovara bilo kom vazdušnom objektu koji nemože biti identifikovan kao napravljen od strane čoveka, ili kao bilo koji prirodni fenomen. U svakodnevici, NLO se često koristi kao reč za bilo koji objekat, koji bi mogao biti svemirska letelica iz vanzemaljske civilizacije. Frazu NLO (UFO) stvorio je kapetan Američke avijacije, Edvard J. Rupelt. Kapetan Rupelt je za avijaciju vodio istragu o fenomenu iz 1951 g. Pre Rupelta, NLO-e su obično nazivali letećim tanjirima, od 1947 godine, jer su mnogi svjedoci opisivali ove objekte kao diskolike. Leteći tanjiri su brzo postali imaginaran termin zbog skepticizma izraženog od mnogih dnevnih novina i magazina. NLO je korišten od strane kapetana Rupelta kako bi se prenepregao gubitak poštovanja prema ovoj studiji Američke avijacije. NLO je takođe prikladniji termin, jer nisu svi NLO-i tanjirastog oblika. O hiljadama NLO-a je izveštavano svake godine, uglavnom policiji, novinarima ili istraživačkim grupama. Ipak je ovo samo deo od mogućeg broja viđenja NLO, jer jedan deo svedoka to nikada nikome nije rekao. Ugrubo za od 90-95% svih prijavljenih viđenja NLO, dokazano je da su napravljeni od strane čoveka ili su do tada neprepoznat prirodni fenomen. Oko 1,5 – 2% su lažne prijave, često praćene falsifikovanim fotografijama. I ako je ovo mali procenat od ukupnog broja izvještaja o NLO, time se stvaraju prilično veliki problemi, jer u suštini odgovaraju za omalovažavanje za većinu ozbiljnih studija o NLO, i što je prevara ubedljivija, to će biti više štete. Ostatak od 3-8,5% su oni za koje se smatra da su letelice neljudskog porekla, ili se ne mogu identifikovati i svrstati u bilo koju poznatu kategoriju. Većina istraživača ovu grupu svrstavaju u poslednju. NLO je tokom dvadesetog veka retko pominjan u masmedijima pre 1947 g. pa time neki ljudi pretpostavljaju da NLO mora biti relativno moderan fenomen, mada je od 1947 to postala planetarna tema. Kao i hladni rat. Bar što se tiče masovnih medija, književnosti i umetnosti, mada je fenomen mnogo stariji, što je ovde i pisano. O NLO je izveštavano tokom hiljada godina u svim delovima sveta. Npr, pisac Julije Obsekvens govori sledeće u svojoj knjizi iz 216. godine pre Hrista. (Prodigorium liber...) “Stvari poput brodova su viđene nad Italijanskim nebom....” ( At Arpi...) “U Italiji okrugli štit je viđen na nebu...” ( at Capua...). “Nebo je bilo svo u vatri, i na njemu se videla figura poput broda.” U prvom vjeku nove ere, poznati Rimljanin Ciceron je 157
zabeležio; „Noću je sunce praćeno glasnim zvukovima i viđeno je na noćnom nebu. Nebo se otvorilo i otkrilo neobične sfere“. NLO je postao nevolja osmog i devetog veka, tako da je vladar Francuske izdao zakon kojim se zabranjuje izazivanje oluja. U jednoj od epizoda prikazano je da su ovi nebeski brodovi došli na zemlju kako bi posejali smrt na gnevnu masu, a takođe su optuživali navedene brodove za uništavanje setve. NLO i njegov putnik ne samo da je viđan, nego je i obožavan kroz istoriju. Religiozni ljudi drevne Mesopotamije, Egipta i Amerike su obožavali ljudolike „bogove“ sa nebesa. Za mnoge od tih „bogova“ se govorilo da lete u brodovima i kuglama. Drevne tvrdnje ovog vida su današnja osnova za teoriju drevnih astronauta, pominjanu ovde teoriju o paleokontaktima, koja govori da je svemirska rasa nekad davno posetila zemlju i bila umešana u bitna dešavanja na njoj. Za mnoge je ovakva teorija samo stvar naučne fantastike, ali kako bilo, ideja je proizvela mnoge akademske debate među istoričarima kroz gotovo čitav 20 vek. Drevne civilizacije starog i novog sveta, locirane na suprotnim stranama su funcionisale na tako sličan način! ( Maje, Egipat, Inke, Sumer…). Zašto su ljudi iz ovih dalekih civilizacija razvili tako slična verska ubeđenja? (Kult Sunca, okultizam, magija, obožavanje vladara, ljudske žrtve..). Jedan od pogleda je da je zemlja bila ledeni most koji je nekada spajao prostor između Sibira i Aljaske, kojima su ljudi iz starog sveta migrirali u novi. Neke nove tvrdnje na bazi arheoloških dokaza govore da su drevni Feničani plovili preko Atlanskog okeana. Veliki broj drevnih NLO viđenja i neobičnih prirodnih fenomena iz kasnog vremena pre Hrista i rane nove ere se mogu pronaći u knjizi Herolda Vilkinsa (Herold Wilkins) “Leteći tanjiri u napadu.” Bez obzira na avangardan naslov, knjiga g. Vilkinsa je jedna od vrednijih štiva i jedna od najranijih knjiga u modernoj NLO eri. Takođe se izvrsna kolekcija prastarih NLO izveštaja može pronaći i u pominjanoj Žak Valiovoj knjizi „Pasoš za Magoniju“ ( Passport to Magonia). Neki naučnici zaključuju da su Feničani poprimili mnoge osobine od Egipatske civilizacije i preneli ih u novi svet. Još jedna hipoteza je da su drevni Egipćani plovili preko okeana. I bez obzira na dokaze koji bi održali sve navedene mogućnosti, ni jedna od navedenih teorija se ne slaže u potpunosti sa poznatim činjenicama. To nas vodi ka četvrtoj teoriji, razvijenoj 1910. od strane Oksfordskog profesora i lauerata za nobelovu nagradu, Fredrika Sodija (Frederick Soddy): “Neka od uverenja i legendi koje su nam prenesene iz prošlosti su toliko čvrsto usađena, da se osećamo slobodnim da ih smatramo starim gotovo kao samo čovečanstvo. Kako bilo, na iskušenju smo da istražujemo kako je došlo do činjenice da ova poznata uverenja i legende imaju toliko sličnosti, i da li ta sličnost ukazuje na postojanje drevne, potpuno nepoznate civilizacije iz koje je sve nastalo.” Kada se ovakav stav razmatra, mnogi pomišljaju na nestanak tla, poput legendarnih, izgubljenih kontinenata Atlantide i Lemurije. Prof. Sodi kako bilo, prilazi i kroz jedan drugi pristup i špekuliše da su vanzemaljska društva umešana u zemaljsku istoriju. On se naslanja na Čarlsa Hoj Forta (Charles Hoy Fort 1874-1932). Čarls Fort je jedan od najranijih pisaca dvadesetog veka koji je ozbiljno naglasio da su vanzemaljci umešani u događaje na zemlji. Fort se izdržavao od malog nasledstva i proveo je mnoge godine svog života skupljajući izveštaje o neobičnim fenomenima iz naučnih žurnala, novina i magazina. Priče koje je skupio sastoje se od neobičnih događaja, od svetlosti na nebu i drugih pojava koje nisu imale konvencionalno naučno objašnjenje. Njegove prve dve knjige, „Knjiga prokletih“ iz 1919 i „Nova zemlja“ iz 1923, sadrže veliki broj NLO viđenja i sličnih fenomena u 19. i ranom 20. veku. Fort zaključuje da je zemaljsko nebo bilo domaćin velikog broja vanzemaljskih letelica, koje on naziva “Super konstrukcije.” Fort je razvio teorije iz svog istraživanja od kojih su mnoge opstale i provokativne su čak i danas. U “Knjizi prokletih”, napisao je: “Mislim da smo imovina. Zapravo želim reći da pripadamo nekome. Da je jednom u vremenu, ova planeta bila ničija zemlja. Da su je drugi svetovi istražili i kolonizovali, i borili se međusobno za vlast nad njom, ali da je i sad posedovana od nečega ili nekoga.“ Da nešto poseduje ovu planetu, što je sve druge uplašilo. Fort je zaključio da ljudska rasa nema prevelik status u odnosu sa vanzemaljskim vlasnicima. On upućuje zagonetku “zašto oni ( vlasnici planete) nikad ne dolaze” i doneo filozofski stav: “Da li bi mi, ukoliko bi mogli, edukovali i sofisticirali svinje i drugu stoku?” Fort je verovao u direktan uticaj vlasnika planete na ljudska bića; „Mislim da smo, nakon svega, korisni da se u postojećim uslovima ipak prilagođavamo nečemu što ima legalno pravo na nas, ostvareno silom ili na drugi način, za koje smo primitivni, za koje je sve ovo bilo poznato vekovima, određenim nad ovom planetom, kultu ili redu, koji nas usmerava prema instrukcijama primljenim, od nekud, zbog našeg misterioznog neznanja.” Fort je mislio da je zemlja imala živopisniju i raznobojniju praistoriju: “Ali prihvatam da su u prošlosti, pre nego što je uspostavljeno vlasništvo, naseljenici velikog broja svetova, pali ovde, skočili, 158
dolebdeli, doplovili, doleteli, dovezli se, dohodali ovde, što se mene tiče, bili su dovučeni ovde, gurnuti, došli su pojedinačno ili u ogromnom broju; posećivali povremeno, posećivali periodično zbog lova, trgovine, obnavljanja harema, rudarenja; nisu mogli ostati ovde, ustanovili su kolonije ovde, izgubili su se ovde; veoma napredni ljudi, ili bića i primitivni ljudi ili šta god da su bili: beli, crni, žuti…” Da bi neko shvatio kako se sve ovo odnosi na ljudske uslove danas, Fort nije ponudio odgovor, samo formulu: Svinje, guske i telad. Fort je sigurno izrazio neke izazovne ideje. One su objavljene u vreme kada su dvokrilni avioni i dirižabli vladali nebom. Istorijski let preko Atlantika Čarls Lindberg (Charles Lindberg) je učinio osam godina kasnije. Fort je okupio malu i odanu grupu sledbenika u svoje vreme. Tek trećinu veka kasnije ta grupa je učestvovala u iznenadnoj ekspanziji radova za koje se sumnjalo da su bili pod uticajem vanzemaljskog društva. Ovo iznenadno interesovanje je izazvalo često viđanje NLO-a krajem 1940-tih i 50-tih 20 veka. Jedna od prvih knjiga tog perioda koja obrađuje stara viđanja NLO je “Leteći tanjiri u napadu” od Harolda Vilkinsa. Knjiga je izdata 1954 od strane izdavača i štampara “Citadel” iz Njujorka. “Citadel” je štampala još mnogo knjiga, uključujući “NLO i Biblija” (1956) od Morisa Džesupa (Morris K. Jessup). Njegova knjiga je predlagala da su mnogi bibliski događaji delo svemirski stare rase a ne Boga. Mnogi pasusi iz biblije su citirani da bi podržali ovu teoriju. Slične knjige sa sličnim naslovima su usledile, kao što su „Leteći tanjiri u Bibliji“ (1967) od Virdžinije Brasington (Virginia F. Brasington) i „Biblija i leteći tanjiri“ (1967) od Berija Dauninga (Barry H. Downing). Bibliju su napadali i drugi, između ostalih Deniken i Zaharija Sičin, a dejvid Ajk je tvrdio da napada hrišćanstvo, a ustvari je napadao Rimokatoličku crkvu. Sa druge strane Atlantika mnogi evropski pisci su davali bitan doprinos ovom žanru. Francuski duet Luj Pauels i Žak Beržijer (Louis Pauwels i Jacques Bergier) je napisao intrigantan bestseler “ZoraMagova”, koji je izdat u Americi ranih 1960-tih. Erih fon deniken (Erich von Daniken ) je takođe pisao o prastarim astronautima tokom 1950-tih i 60-tih, a veliku slavu je stekao ranih 70-tih izdavanjem međunarodnog bestselera na temu: “Kočije Bogova.“ Veliki uspeh njegove knjige je izazvao poplavu sličnih knjiga i filmova 70-tih i početkom 80-tih donoseći ideju o „davnim astronautima“ u centar pažnje miliona. Saznanje o vanzemaljskim intervencijama u ljudskim događajima se toleriše kada se izrazi kao delo naučne fantastike ali vrlo slabo kada se predstavlja kao činjenica. To je razumljivo. I sama ideja o tome učini da se čovek zacrveni zbog svega što su nas učili. (Ipak danas se stvari drastično menjaju). Vekovima je postojala navika da mislimo o našoj planeti i ljudskoj rasi kao izolovanima. Pre mnogo vekova ljudi su čak mislili da su središte svemira i da se Sunce i zvezde okreću oko nas. Bila je to laskava misao ali nažalost netačna. U danima Inkvizicije čovek je mogao nastradati ako opovrgava ovu ideju. Jedini „vanzemaljci“ u koje su ljudi smeli da veruju su bili krilati anđeli u belim odorama koje je Bog poslao sa neba, a i oni su bili predstavljani kao debeli i smešni. Iako se nauka dosta udaljila od takvih pogleda, koncepti postojanja u kojima je čovek u centru su i dalje iznenađujuće jaki. Neki vrlo ubedljivi argumenti su unapređeni da poreknu dokaze da je jedno ili više vanzemaljskih društava posećivalo zemlju. Na neke od tih argumenata se vredi osvrnuti. Nije dokazano da postoji drugi intaligentni oblik života osim ljudskog drugde u svemiru. Na prvi pogled ovo se dojmi tačnim. Međutim, potreban je samo pogled na samu zemlju da se otkriju drugi inteligentni oblici života. Studije o delfinima i drugim velikim vodenim sisarima su otkrile visoku inteligenciju kod mnogih od njih. (Ipak, oni nisu iz svemira). Analize ostalih sisara su pokazale mnogo viši stepen intaligencije nego što se verovalo. Ovo otkriva da postoje mnoga inteligentna i polu-inteligentna bića u svemiru oko nas - mi delimo planetu sa njima. Činjenica da ona uspevaju zajedno na ovoj jednoj maloj planeti je odličan pokazatelj da druga intaligentna stvorenja mogu postojati drugde uz odgovarajuće uslove. Nije bilo „čvrstih dokaza“ o NLO ili „starim astonautima“. Fizički objekti predstavljaju „čvrst“ dokaz. U ufologiji čvrst dokaz bi bio „pali leteći tanjir“ ili telo vanzemaljskog pilota, ali za takvo nešto još nema potvrde. Raspravljalo se o tome da ako svemirke letelice lete zemaljskim nebom već hiljadama godina dosad bi trebali da imamo neki čvrst dokaz. I Deniken i Sičin su prepuni priča o vanzemaljskim aktivnostima na Zemlji. Sičinova knjiga “Dvanaesta planeta” je čitav istorijat delovanja vanzemaljskih Anunakija koji su gradili čitave gradove, kosmodrome, kontrolne stanice (Dur.An.Ki) a ništa osim kamenja i gline nije ostalo. Ostavljajući sa strane optužbe i dokaza da neke vlade imaju jednu ili dve skrivene svemirske letelice, logično je da ne možemo očekivati da nađemo mnogo vanzemaljskih artefakata. Da bih to objasnio napraviću poređenje između NLO-a i modernih komercijalnih aviona. Milioni komercijalnih aviona poleti sa aerodroma svake godine. Uprkos ovako velikom broju jako malo ljudi će naići na ostatke aviona ili telo pilota jer vrlo mali procenat letova završi katastrofom. Isto tako mali broj ljudi će naići na instrumente ili otpatke koji su bačeni iz aviona, zato što su letelice kompaktne i nije praksa da navigatori bacaju delove kroz prozor kokpita. Da nije činjenice da većina 159
nas može videti ili leteti avionom, bilo bi jako malo „čvrstih“ dokaza njihovog postojanja pogotovu ako bi se proizvodili u udaljenim oblastima i leteli samo od i do istih. Hajde ovo da prevedemo u matematičku formulu. Zasnovano na statistici Federalne Avijacijske Administracije (FAA) jedan od milion aviona doživi tešku nesreću kao što je pad, prinudno sletanje van aerodroma ili gubitak važnog dela aviona. Za bolji pregled NLO slučajeva preporučujem “N.L.O. Enciklopediju” od Margarete Saš (Margaret Sachs). Ovaj zadivljujući rekord sugurnosti čini letenje jednim od najsigurnijh načina prevoza danas. Pretpostavimo da prijavljene svemirse letelice imaju potpuno istu statistiku sigurnosti kao FAA –ni bolju ni lošiju. I recimo da 2000 „letećih tanjira“ preleti zemlju svake godine. To znači pet i po letova dnevno. Pretpostavićemo da je svaki hipotetički let na maloj visini, tako da ako se desi nesreća, deo može da stigne do Zemlje a ne izgori u atmosferi. Kada uzmemo u obzir sve navedeno dolazimo do računice da bi se „leteći tanjir“ srušio ili izgubio deo jednom u pet vekova! To bi značilo svega 12 padova od svanuća čovečanstva! Ako prepolovimo faktor sigurnosti i udvostučimo broj letova, ili ostavimo isti faktor sigurnosti a broj letova povećamo na 8000 (22 na dan) to bi i dalje bio jedan pad na svakih 125 godina! Od praistorije do danas. Možemo sa sigurnošću zaključiti da iako su svemirske letelice letele našim nebom milenijumima ne možemo očekivati da nađemo mnogo olupina ili delova. Najbolji dokaz o poseti vanzemaljaca koji možemo pribaviti je svedočenje očevidaca a to je baš ono što mi imamo. Uprkos ovim pesimističnim statistikama, nekoliko retkih padova NLO je prijavljeno. Fragmenti od navodno eksplodiranih NLO letelica su nađeni i ozvaničeni. Jedan takav deo je prijavljen od strane brazilskog kolumniste koji je rekao da je predmet našao ribar blizu obale Brazila 1957. Fragment je poslat na Masačusetski Institut Tehnologije (MIT) na analizu. Ispostavilo se da je deo od čistog magnezijuma. Analitičari su nagađali da je komad mogao biti deo ekspodirane letelice ili satelita koji je pao. Zato što je komad mogao biti proizveden na zemlji, test se smatrao nepotpunim. Ako su NLO vanzemaljske letelice trebalo bi da dosada postoji jedna neraspravljiva fotografija. Bilo šta može biti raspravljivo. Dovoljno je da neko otvori usta i izgovori par reči da rasprava počne. Postojanje rasprave stoga ne može poreći realnost stvari. Rasprava jednostavno znači da je neko rešio da započne svađu, iz dobrih ili loših razloga. Istina je da se istraživači susreću sa nedostatkom pristojnih NLO fotografija. Dostupni snimci NLO su uglavno dvojaki: ili mutni i nepotpuni (mogli bi biti snimci bilo čega) ili prevarantski. Kada se čista, jasna fotografija letećeg tanjira pojavi uglavnom se ispostavi da je nameštaljka. Ovo se dešava toliko često da istraživač može računati da će se „dobra“ slika letećeg tanjira na kraju ispostaviti „lošom“. Danas je to naročito tačno zbog napredne tehnologije koja može neke trikove na fotografijama učiniti neuočljivim.Ovo i dalje ostavlja pitanje: zašto je tako malo dokaznih fotografija dostupno? Kao što je zabeleženo ranije, samo mali procenat viđenih NLO je originalan u odnosu na broj prijavljenih. Većina ovih letelica je viđena noću. Većina „bliskih susreta“ se desi u ruralnim nekomercijalnim oblastima gde malo ljudi nosi fotoaparat. Već slaba šansa da se napravi dobar snimak je oslabljena činjenicom da veliki broj imalaca kamere, čak i posvećenika fotografiji, ne nosi uvek aparat sa sobom. U svakom momentu sigurno manje od jedne osobe od 10 000 nosi aparat. NLO to ne nadoknađuje redovnim pojavljivanjem iznad mesta za odmor gde fotoaparati škljocaju. Uključujući ove faktore možemo očekivati da će dobra, originalna fotografija vanzemaljskog broda biti veoma retka. Prisetite se takođe da je rasprostranjeno posedovanje kamere počelo tek pre par decenija. Sve ovo ne govori da nema čistih, originalnh fotografija vanzemaljskih letelica. Nekoliko postoji, i one mogu biti nađene u raznim knjigama koje su napisali ugledni NLO israživači. Svedočenje očevidaca u NLO slučajevima je uglavnom nepouzdano. Takvo svedočenje je stoga nedovoljan dokaz o vanzemaljskim posetama. Možda najuticajniji NLO kritičar, Filip Klas (Philip Klass), koji je nazvan „Šerlok Holms UFOlogije“ zbog svog neiscrpnog istraživanja, je dobio nagradu “Pisci Avijacija - Svemir“, za najbolju knjigu o svemiru „NLO Objašnjen“ iz 1974. U toj nagrađenoj knjizi, g. Klas je razvio nekoliko principa. Prvi je bio UFOlogijski princip: Iskrene i intaligentne osobe koje su iznenada izložene jarkom, neočekivanom događaju, naročito ako on uključuje nepoznati objekat, mogu biti veoma netačni u pokušaju da precizno opišu šta su videli. Ovaj princip je ponekad tačan. To je demonstrirala NLO studija sprovedena između 1966 i 1968, koju je sponzorisala vlada SAD, pod vođstvom Edvarda Kondona (Edward U. Condon). Njeni objavljeni nalazi, često nazivani „Kondon izveštaj“, su osnova u NLO literaturi. U jednom poglavlju “Kondon Izveštaja” odbor je raspravljao šta se desilo kada je ruska svemirska letelica, “Zond IV”, pokvarena počela da ulazi u atmosferu 3. marta 1968. Kako je letelica pala kroz atmosferu i izgorela stvorila je spektakularan prizor za ljude na zemlji. Očevidci su doživeli zapaljene odpatke kao veličanstvenu povorku užarenih objekata koji iza sebe ostavljaju narandžasto-zlatan rep. Zbog velike visine bilo je nemoguće sa zemlje odrediti šta su ti objekti. Bilo je jedino moguće videti ih kao blistave i odvojene tačke. 160
Odpaci “Zond IV” su stvorili utisak meteorske kiše. Posle sakupljanja svedočenja očevidaca otkriveno je da su neki ljudi „videli“ više nego što se zaista desilo. Da su neka pogrešna svedočenja uzata u obzir, a neki ljudi bi mogli da zaključe da je “Zond IV” otpad bila zaista intaligentno kontrolisana vanzemaljska letelica. Na primer, petorica očevidaca je reklo da su svetla bila deo letelice oblika rakete ili „cigarete“, uobičajeno opisivanje NLO. Tri očevica su videla „objekat“ sa prozorima. Jedan je tvrdio da je „objekat“ izveo vertikalno spuštanje. Zbog ovih očiglednih grešaka, Klas i drugi su razumljivo obeležili svaki „NLO oblika cigare sa prozorima“ kao meteor. Odbor Kondon je naveo svedočenje pada „Zond IV“ kao primer zašto su svedočenja očevidaca neadekvatna da se utvrdi da je NLO vanzemaljska letelica. Slučaj zatvoren? Ne baš. U svom NLO-logijskom “principu 1” citiranom iznad, Klas izjavljuje da očevici mogu biti veoma netačni u pokušaju da precizno opišu šta su videli. On nije rekao da su očevici uglavnom netačni. Ova razlika postaje važna u daljem čitanju “Kondon izveštaja”. Odbor je takođe analizirao talas NLO prijava koji su izazvali studenti, puštajući 4 balona sa toplim vazduhom u noć. Baloni su napravljeni od crnih plastičnih kesa; topli vazduh su stvarale rođendanske svećice pričvršćene ispod. Odbor je analizirao svedočenje 14 očevidaca koji nisu znali kakvi su to leteći objekti. Sa vrlo malom razlikom među njima, svih 14 posmatrača su dali tačan opis onoga što su mogli da vide. Iskrene i intaligentne osobe koje su iznenada izložene kratkom, neočekivanom događaju koji uključuje nepoznati objekat, će u većini slučajeva, biti tačne u pokušaju da tačno opišu šta su videle. Zato svedočenja očevidaca mogu biti prihvatljiva na sudovima da osude ili oslobode čak i u slučaju nedostatka čvrstog fizičkog dokaza. Svedočenje očevidca je savršeno važeća i korisna forma dokaza.
“Milenijumski soko” – letelica koju vozi svemirski kauboj i mangup Han Solo, begunac od zakona, kockar i probisvet u Lukasovom filmu “Rat zvezda” neodoljivo podseća na predstave očevidaca NLO Sateliti vrhunske tehnologije su upereni ka nebu da bi uhvatili vanzemaljsku komunikaciju. Do sada takve komunikacije nisu uhvaćene. Ovo je još jedan dokaz da nema inteligentnog života u blizini. Uprkos skepticizmu u mnogim akademskim krugovima o posetama vanzemaljaca, nekoliko dobro finansiranih pokušaja je učinjeno da se detektuju signali svemirskih civilizacija kroz upotrebu osetljivih radio antena uperenih ka nebu. Činjenica da ovim naporima nisu uspeli da se detektuju intaligentni signali, sagledana je kao dodatni dokaz da nema vanzemaljskih civilizacija u blizini. Problem sa takvim zaključivanjem je da radio 161
antene imaju mnoga ograničenja. One jedino mogu da hvataju radio talase. Postoje mnoge druge stanice na elektromagnetnom spektru koje mogu da nose komunikacione signale, kao na primer mikrotalasi. Ko može da kaže da bi vanzemaljsko društvo, ako postoji, koristilo baš radio talase za komunikaciju? Mi čak i ne znamo šta se nalazi iza poznatih krajeva elektromagnetnog spektra. Kako možemo biti sigurni da ne postoje talasne dužine, u jednoj od dve neobeležene regije, koje su mnogo naprednije za komunikaciju od onoga što smo mi pronašli do sada? Neuspeh radio antena da uhvate intaligentne signale samo nam govori da niko u dometu ne koristi elektromagnetne talasne dužine koje one otkrivaju. Ako tako mnogo NLO posećuje zemlju zašto nisu češće otkriveni na radaru? Mnoga viđanja NLO su potvrđena radarom. Ova radarska evidencija se obično odbacuje od strane kritičara kao operaterske greške, kvar radara ili pogrešna očitavanja izazvana prirodnim fenomenima. Bilo bi još više radarskih evidencija da operateri nisu trenirani da zanemare većinu anomalija zato što veliki broj stvari može da izazove loše očitavanje. Lažni radarski signali mogu biti proizvedeni širokim brojem različitih fenomena od jata ptica do loših vremenskih uslova. Operateri su naučeni da prepoznaju ljudske letelice. Ako nešto neobično iskoči na ekranu i nestane uglavnom će biti zanemareno. Zbog toga mnogi radarski NLO prođu neprijavljeni. „Elektromagnetni spektar“ je raspon talasnih dužina po kojima različite forme svetla mogu putovati. Na jednom kraju poznatog spektra su radio talasi koji imaju duge talasne dužine. ( Da, radio talasi su ustvari svetlosni talasi. Oni postaju „zvuk“ kada ih prijemnik prevede.) Na drugom kraju spektra su gama zraci koji imaju kratke talasne dužine. Raspon svetla koji možemo videti golim okom je ograničen na veoma mali deo spektra. Izumljeni su instrumenti da hvataju i prenose druge talasne dužine kao što su infracrveni, x-zraci i mikro talasi. Radarska detekcija NLO je dalje smanjena napretkom u tehnologiji. Mnogi moderni radari automatski odbacuju pogrešna očitavanja tako da se i ne pojave na ekranu. Ovo čini operaterov posao lakšim po cenu eliminisanja NLO detekcije. Klas komentariše: “Ironija je da će jedan od nekoliko kriterijuma koji se koristi da otkrije razliku između prave i lažne mete odstraniti potencijalni NLO iako je on prava vanzemaljska letelica...Mnogo ljudi je pod hipnozom tvrdilo da su bili oteti od strane NLO. Takvo svedočenje je uglavnom sumnjivo jer ljudi koji nikada nisu bili oteti mogu biti usmereni u stvaranje realističnih „memorija“ otmice dok su pod hipnozom. Da se NLO fenomen sastoji samo od povremenih čudnih prizora na nebu, moglo bi biti lako odbaciti. Međutim, mnogo ljudi je prijavilo otmicu od strane NLO. Iskustva su uglavnom veoma slična: žrtva vidi NLO (uglavnom noću i u ruralnoj oblasti), ona je paralisana i ukrcana na brod, doživela je fizički pregled koji traje sat ili dva od strane vanzemaljaca; zatim je puštena. Mnoge žrtve se ne sećaju doživljaja posle. Tipična žrtva bi samo videla NLO a onda iznenada otkrila da su prošla dva sata i da se neseća šta se dogodilo tokom tog vremena.” Izgleda da je amnezija, koju je doživelo mnogo otetih, namerno izazvana od strane NLO kao metod očuvanja anonimnosti vanzemaljaca. Takvo mentalno stanje može zaista biti izvedeno. Tokom svojih nepopularnih i veoma surovih eksperimenata kontrole uma CIA je razvila uspešnu tehniku da potisne memoriju i izazove amneziju. Pažljivim radom potisnuta memorija može da se povrati. Do danas neverovatan broj svedočenja otetih je sakupljen. Delo je doživelo dosta napada i uvreda zbog raznih eksperimenata, kao što su oni izvedeni 1977 u bolnici Anhajm (Anaheim Memorial Hospital) u Kaliforniji. U Anhajmu je otkriveno da osobe koje su navodno imale malo znanja o NLO mogu biti istrenirane da stvore naizgled realistična „sećanja“ na otmicu pod hipnozom. Ovo otkriće je iskorišteno da se baci sumnja na valjanost svih svedočenja otetih kada su pod hipnozom. Anhajm eksperimenti su ustvari promašili temu i ne otkrivaju ništa o NLO fenomenu. Oni samo potvrđuju ono što znamo o hipnozi. Istina je da se memorija može iskriviti dok je osoba pod hipnozom, kao što može i kad je osoba potpuno svesna. Sa druge strane, više puta je demonstrirano da hipnoza može biti učinkovita u povratku memorije: zavisi od veštine hipnotizera i mentalnog stanja pacijenta. Hipnotizer može uveriti osobu koja nikad nije bila u vozu da se seća vožnje, ali da li to znači da je svaka osoba koja je bila hipnotisana i seća se da je bila u vozu kriva za izmišljanje? Naravno da ne. Moramo priznati da postoje originalni problemi sa hipnozom. Pošto je hipnotizirani u polusvesnom stanju može biti pod većim utiskom nego normalno. Iz ovog razloga američki sudovi ne priznaju svedočenja dobijena pod hipnozom kao dokaz. Druga opasnost od hipnoze je da ako se osoba konstantno tera da se seti više, ona može otkriti da se njen „vremenski sled“ izmešao. Kada se to dogodi osoba će početi da se „seća“ dodatnih „epizoda“ koje se nisu ustvari desile tada i kako su zapamćene. Tako da hipnoza nije validna, iako je mnogi primenjuju u psihoterapijama. Matematičke šanse da vanzemaljska rasa, onakva kakvom je ljudi zamišljaju, otkrije zemlju su daleko od mogućih. Nekoliko matematičkih formula je razvijeno kako bi se pokazalo koliko je neverovatno da su zemlju posetila vanzemaljska društva. Takve formule su uglavnom zasnovane na teorijama o evoluciji, broju 162
planeta koje mogu da podrže život i udaljenosti između planeta i galaksija. Takve formule su sigurno zanimljive ali ih nikada ne treba smatrati dokazanim. Ako nešto postoji, ono postoji. Pokušavati da ono nestane uz pomoć matematičke formule neće ga učiniti ništa manje stvarnim. Zapamtite da mi ne možemo, ili jedva da možemo da vidimo najbliže čvrste planete izvan našeg solarnog sistema a kamoli da utvrdimo da na njima ima života. Šta je sa planetama “iza ćoška”, iza najbližih planeta, ili sa onima koje se nalaze u drugim galaksijama? Ljudska situacija u ovom položaju može se uporediti sa kolonijom mrava čija moć opažanja obuhvata svega nekoliko kilometara kvadratnih. Ako se ta kolonija nalazi u pustinji, mravi bi mogli da zaključe da je cela zemlja napuštena pustoš, nesanjajući o velikom broju metropola samo dvesta kilometara dalje. Samo zato što je naš solarni sistem ili deo galaksije pust, to ne znači da je takav slučaj svuda. Drugi deo galaksije bi mogao da vri od intaligentnog života i ne bi bilo šanse da mi u ovom udaljenom delu Mlečnog puta to znamo osim da nagađamo teorijama koje su promenljive. NLO teorije su priče koje prave novac a mamac su naivni. Poznata je istina da postoje dva zločina u našem društvu: imati novac i nemati novac. Oba se kažnjavaju istom snagom. Jedan od najlakših načina da se diskredituje ideja je da se ukaže da je neko dobio novac jer ju je izrazio. Neki NLO kritičari su napravili aluzije na šarlatane iz prošlosti koji su ljudima dali čudne ideje i obogatili se na račun naivnih. Te aluzije su stvorene kao pokušaj da predlože, kako ljudi koji zarađuju na NLO knjigama i filmovima su uključeni u slične legalne prevare. Ipak, novac nema ništa sa validnošću ideje. Novac je nepredviđeni komoditet koji odlazi zaslužnima i nezaslužnima podjednako. Šačica ljudi je zaista zaradila dobre prihode od knjiga i filmova koji se bave NLO fenomenom. Broj ljudi koji je to uradio je vrlo mali u odnosu na hiljade učitelja, predavača i pisaca koji su plaćeni, ponekad pristojno, da objavljuju konvencionalnije poglede na svet, evoluciju i ateističke ideje. Čak i kada je jasno da je nekolicina pojedinaca lažno prijavila i neiskreno diskreditovala NLO da bi profitirala, NLO fenomen nije automatski diskreditovan. Stvaranje profita je bio motiv u skoro svim arenama ljudskog napora da nešto postigne od najranijih dana čovečanstva, pa je čak i religija postala biznis. Ako bi smo odbacili sve čemu je neko prikačio motiv zarade malo bi preostalo od naše kulture. Od sekularne ne bi ostalo ništa. Na sreću, velika većina NLO svedoka i istraživača, bogatih i siromašnih, je iskrena u onome što govori i radi, sad da li su zanesenjaci ili vernici neke od sekti, nebitno je. Ponašanje NLO se ne poklapa sa našim mišljenjem kakvo bi trebalo da bude ponašanje intaligentnih vanzemaljaca. NLO je teško proučavati zbog njihovog često bizarnog i nepredvidljivog ponašanja. NLO ponašanje izgleda, sa jedne strane, postavlja neka od najvećih pitanja o životu i postojanju, dok sa druge strane izgleda kao materijal iz filma “Osmi Putnik” ili “Ljudi u crnom” . Ovu dualnost je teško pomiriti a ipak je neizbežan deo fenomena. Neki kritičari primećuju da ako su NLO vanzemaljski brodovi, oni bi sebe prikazali na prihvatljiviji način. Zašto su, na primer, NLO-i primetno otimali domaćice i usađivali im religiozne poruke ali nikad nisu sleteli na travnjak Bele kuće i razgovarali sa predsednikom SAD? To su naravno mogli, jer imaju tehnološku nadmoć. U jednoj od svojih knjiga, pomenuti Filip Klas je ponudio 10 000 dolara nagrade za čvrst dokaz vanzemaljske posete. Da bi se kvalifikovao za nagradu, samo olupina ili drugi dokaz koji Nacionalna akademija nauke SAD priznaje kao potvrdu vanzemaljske intaligencije dolazi u obzir. Ili da se vanzemaljski posetilac pojavi ispred Glavnog odbora UN ili na nacionalnoj televiziji. Činjenica da niko nije primio nagradu neki su videli kao još jedan dokaz da zemlju ne posećuje vanzemaljsko društvo. Problemi sa nagradom od 10 000 dolara su brzo uočljivi. Već smo diskutovali kako su male šanse pronalaženja „srušenog“ broda ili velikog komada otpada. Šta ako vanzemaljski piloti imaju potrebu da se pojave na televiziji ili u Ujedinjenim nacijama koliko i da se pilot NATO obrati Savetu šimpanzi ili Farmi svinja u Tavankutu? Ljudi se nadaju da će NLO biti za bolju saradnju ali do tada NLO fenomen mora biti proučavan po njegovim uslovima a ne po načinu ponašanja koji bi mi voleli da pokažu, smatraju zagovornici ovog fenomena. U prošlosti nekoliko NLO viđenja hvaljenih kao dokaz o vanzemaljskim posetama, od strane NLO istraživača, se ispostavilo da su to zemaljski fenomeni ili prevare. Takve greške bi trebale da bace sumnju na sve izjave NLO istraživača. Pošto je NLO fenomen tako težak za izučavanje, čak i najbolji naučnici će neizbežno napraviti pogrešku, ponekad mnogi od njih. Lako je nekome da sakupi te greške i iskoristi ih da diskredituje celokupan projekat. Ova taktika je često korišćena od strane advokata na sudovima, državnika tokom političkih debata i predizbornih kampanja i čak naučnika uključenih u akademske kontroverze. Drugi problem sa ponudom od 10 000 dolara bio je taj da osoba mora da plati g. Klasu 100 dolara godišnje da bi učestvovala. Ovo je spustilo NLO problematiku na nivo čitog biznisa (što ona u jednom velikom delu i jeste). Nekoliko ozbiljnih NLO istraživača je prihvatilo. Problem sa ovom taktikom je što ne vodi ka istini i može čak udaljiti od iste. 163
Dobar primer bi bio „Teorija Okrugle Zemlje“ koju je zastupao Kolumbo u 15. veku. U doba kada je većina verovala da je svet ravna ploča, Kolumbo je pripadao pokretu koji je zastupao stav da je zemlja okrugla ili kruškasta. Koliko god je Kolumbo bio u pravu u vezi ovoga pitanja, bio je u zabludi za mnoga druga. On je mislio da će naići na Aziju kada je prešao Atlantik, i pogrešno prijavio da je to učinio kada se vratio u Španiju. Danas znamo, naravno, da Kolumbo nije našao Aziju, on je nabasao na Američki kontinent ali je bio na dobrom putu prema Aziji. Samo zbog činjenice da je Kolumbo naleteo na Ameriku a ne na Aziju mi bi smo mogli odbaciti njegov dokaz i proglasiti njegovu “Teoriju Okrugle Zemlje“ prevarom. Napokon, neke Kolumbove ideje o zemlji su bile apsurdo netačne. Ovakav tip situacije se javlja često pogotovo kada je nauka mlada, kao UFO-logija danas. Lažne tvrdnje i pogrešni dokazi su često korišteni da podrže fundamentalno zvučne ideje. Ovo ne govori da je svaka nova teorija koja se pojavi validna ili da je loš dokaz znak dobre teorije. Mnoge se nove teorije ispostave lošim. Trik je izvagati sve dokaze i na tome zasnovati odluku. Radeći tako nemojte se iznenaditi neslaganju drugih. Normalna je stvar da dva čoveka mogu gledati istu informaciju i doći do različitog zaključka. Ovaj argument nije vredan dostojanstva u društvima sa tradicijom otvorene rasprave i debate. Sloboda izražavanja je jedan od osnova zdrave kulture. Ako ima tako puno NLO zašto nikad nisam video jedan? Ni ja nisam video NLO takođe. Takođe nikada nisam video Jupiter ali dokazi da on postoji teraju me da mislim da on verovatno postoji. Tako je i za NLO, ali je pitanje kojeg i kakvog su porekla ti NLO.
Nauka i NLO Do nedavno je zvanična nauka negirala bilo kakav vanzemaljski život, a da ne govorimo o inteligentnim vanzemaljcima koji posećuju Zemlju još od praistorije. Nauka traži da sve bude dokazano, da bude opipljivo, dokazivo i dokazano. Od skoro se nauka trudi da dokaže postojanje vanzemaljaca, i traži ih i tamo gde ih nema. Traži ih jer joj trebaju. Teorija evolucije, koju smo proučavali blizu 150 godina više nije prihvatljiva… U drugoj polovini 20. veka, fenomen NLO zapanjuje i javnost i naučnu zajednicu. Na početku 21. veka, velika većina američke javnosti - njih oko 70% - veruje da NLO-i postoje i da njima najverovatnije upravljaju inteligentna bića iz drugih svetova. Ovome su umnogo doprineli mediji. Naučni napredak i otkrića do kojih smo došli, kao i medijsko predstavljenje oblikovali su način na koji američka javnost posmatra neidentifikovane leteće objekte i vanzemaljski život. Dodaćemo i medije, koji su se dosta potrudili da fenomen vanzemaljci bude nametnut kao verovanje. Naučnu zajednicu ne interesuje pitanje postojanja NLO-a niti mogućnost da inteligentni vanzemaljci posete Zemlju uprkos činjenici da se na našoj planeti otkrivaju egzotični oblici života koji žive u nezamislivim uslovima. Na najmanje deset tela u Sunčevom sistemu navodno su otkriveni nagoveštaji života, što nije dokazano. Predstavljala se do skoro kao neozbiljna tema koja ne zaslužuje da se o njoj ozbiljno razmišlja. Ovakav stav je predstavljao veliku prepreku za uključivanje naučnika u istraživanje NLO-a. Još negativnija prepreka je činjenica da akademske zajednice ne gledaju pozitivno na istraživanja NLO fenomena, smatrajući to delom šarlatana, ljudi željnih jeftine popularnosti i zarade. Ipak, poslednjih 30 godina se stvari drastično menjaju. Kao što nauka sredinom XX veka nije želela da se bavi religijom, stavivši tačku na nju i proglasivši Darvinovu teoriju evolucije kao istinu, da bi krajem XX veka došlo do naglog porasta interesovanja naučnika za Božje stvaranje, tako je i poraslo ozbiljno interesovanje za NLO fenomen. Naučnici koji su se ozbiljno bavili ovom tematikom imali su znatnih problema u okviru naučne zajednice. Psihijatar sa Harvarda, dr Džon Mek (John Mac) je, posle primerne 35-godišnje karijere, izgubio položaj i dozvolu za rad zato što se bavio istraživanjima NLO-a i „susretima“ s inteligentnim vanzemaljskim bićima. Možda je najznačanija prepreka zvanična tajnovitost koja okružuje NLO fenomen. Šezdesetak godina američki zvaničnici su odbacivali „primećene“ NLO-e kao pogrešno protumačene avione, planete, zvezde ili prirodne fenomene. Nezvanično, u istom periodu, američka vlada se veoma zainteresovala za NLO-e, klasifikujući ih kao poverljivije od atomske bombe. Čak ni predsednik države, izgleda, ne dobija pune izveštaje o poverljivim pitanjima koja se tiču NLO-a. Ova tajnovitost sprečava da mogući dokazi dođu do naučnika, što sprečava potpunu istragu ovog fenomena. Šta bi bilo potrebno naučnicima da sprovedu ozbiljnu istragu NLO fenomena? Bilo bi im potrebno sledeće: 1. Fizički fenomen koji bi imali priliku da posmatraju. 2. Formulaciju hipoteze o tom fenomenu. 164
3. Eksperimenti kojim bi testirali tu hipotezu. 4. Zaključci na osnovu rezultata koji potvrđuju ili osporavaju hipotezu. • Fenomen NLO-a sadrži sva četiri naučna zahteva: 1. Postoji fizički fenomen koji se može posmatrati. NLO-i su primećivani tokom više od 50 godina i snimani su. Postoje brojne datoteke koje sadrže dokumentovane izveštaje o primećenim NLO. 2. Formulisane su hipoteze. Ima mnogo varijacija na jednostavnu hipotezu: NLO su fizičke letelice koje kontroliše određena inteligencija, a nisu zemaljskog porekla. 3. Postoje fizički dokazi koji se mogu naučno testirati. Fizički dokazi NLO operacija u i oko Zemljine atmosfere, kao i oni na njenoj površini, postoje i naučno su obrađeni (npr. uzorci tla, efekti radijacije, elektromagnetna aktivnost). 4. Zaključke zasnovane na dokazima mogu doneti naučnici. Rezultati naučnih testova će potvrditi ili osporiti tezu da su NLO-i fizičke letelice vanzemaljskog porekla. Za razliku od opšteg stava u medijima i u brojnim naučnim radovima, ovaj fenomen vrlo često opisuju naučnici, vojnici, policajci i piloti. Izveštaji o NLO-ima nisu vezani isključivo za ruralna područja ili samo za SAD. Drugim rečima, teško da postoji mesto na zemlji gde pouzdani ljudi nisu primetili i prijavili NLO. Dokazi postoje u svakom kutku sveta, a naučnike bi najviše trebalo da zanimaju dokazi koje pružaju profesionalci poput astronoma, astronauta, aeronautičara, pilota, vojnika, policajaca, profesionalnih fotografa, radarista, itd. Izveštaji ljudi s kredibilitetom pružili su mnoštvo podataka koje naučnici mogu analizirati s poznatim instrumentima i procedurama.
U svojoj knjizi “Nekonvencionalni leteći objekti”, Pol Hil, (Paul Hill) iz NASA-e, istraživao je naučnim metodama NLO fenomen. Njegova istraživanja su pokazala da NLO-i poštuju zakone fizike. Dr Dž. Alen Hajnek, astronom, godinama je bio konsultant na Projektu „Plava knjiga“, zvaničnom američkom istraživanju letećih tanjira. Dokazi koje je sakupio su dr Hajneka pretvorili od NLO skeptika do jednog od vodećih svetskih stručnjaka za fenomen NLO. Čak i rad dr Edvarda Kondona pruža naučne dokaze koji potvrđuju da su NLO-i stvaran fenomen koji zahteva naučnu istragu. Američka vlada je zadužila Kondona da proučava NLO. Zvanični cilj je bio da se razume ovaj fenomen, a nezvanični da se NLO obrišu iz javnosti jednom za svagda. 8. januara 1969, objavljen je „Konačni izveštaj naučne studije neidentifikovanih letećih objekata.“ Rezultati ovog izveštaja iskorišćeni su kao opravdanje da se zatvori Projekat „Plava knjiga“ i da američka vlada prestane da se bavi NLO. Na konferenciji za štampu na kojoj je predstavljen ovaj izveštaj od 900 strana, dr Kondon je tvrdio da dokazi govore da NLO-i nisu vredni naučne istrage. Mediji su se samo bavili konferencijom a ne i izveštajem i razglasili su Kondonovu objavu. Činilo se da je naučni slučaj zatvoren. Ipak, ozbiljni naučnici poput Dejvida Sondersa, Stentona Fridmana, Pitera Staroka i drugih, primetili su velika neslaganja između onoga što je rečeno na konferenciji za štampu i onoga što je zaista bilo u izveštaju. Na primer, na konferenciji je rečeno da je samo 165
nekoliko procenata istraživanih slučajeva ostalo nerešeno, dok je u stvari taj broj bio oko 30 %. Ovo je broj koji opravdava naučno istraživanje. Takođe, posle čitanja izveštaja, očigledno je da čak ni pesimista kao što je Kondon nije uspeo da sakrije činjenicu da NLO predstavljaju značajan izazov za modernu nauku i da ih je neophodno proučiti i razumeti. Ričard Hol je bio urednik izveštaja Dokazi o NLO iz 1964. Ovaj rad je značajan i iz istorijskih razloga i zbog korisnih informacija. U njemu se nalaze izveštaji svedoka koji su dosledni u podacima iz različitih izvora. Kasnija naučna istraživanja su potvrdila otkrića iz ovog izveštaja i pridodala nove bitne informacije. U istraživanju postoje primeri koji pokazuju opšte odlike NLO izveštaja - slučajevi koji pokazuju da NLO upravlja nekakva inteligencija. Takođe, u izveštaju se nalaze dokazi koji se odnose na elektromagnetno dejstvo NLO, radarske slučajeva, fizička i fiziološka dejstva NLO, fotografski i akustični dokazi, statističke analize manevara NLO i detalji o brojnim drugim važnim aspektima ovog fenomena. U decembru 1995, Centar za studije NLO je objavio uzbudljivu i važnu publikaciju, “Brifing o neidentifikovanim letećim dokumentima: najbolji dostupni dokazi.” Iako je reč o vrhu ledenog brega kada se radi o naučnim i vojnim dokazima dostupnim širom sveta, ovaj rad je posebno vredan jer pruža najbrižljivije sakupljene informacije do sada. Da bi dokazali postojanje NLO-a i njihovo vanzemaljsko poreklo, autori rada su ponudili radarske snimke, vizuelne dokaze, fizičke dokaze, opise oblika NLO-a i njihovih performansi. Sve te informacije se mogu naučno proceniti. U radu su detaljno opisani najvažniji primeri uočavanja NLO širom sveta, od pedesetih do sredine devedesetih godina. Ovaj dokument je verovatno najubedljiviji izveštaj do sada, koji nagoveštava da su NLO stvarni. On opravdava dalje naučno istraživanje ove zagonetke. Uz obimni dokazni materijal, postoje brojne javne ličnosti koje su ili zvanično izrazili svoje verovanje u postojanje NLO, ili je to zabeleženo u poverljivim dokumentima. Među te pojedince spadaju važne američke figure poput: Dž. Edgar Huver, direktor FBI, general Daglas Mekartur i predsednici Džerald Ford, Džimi Karter i Ronald Regan. Kada se pominju ovi visokopozicionirani ljudi, nije na odmet pomenuti i njihovo učešće i saučešće u svim nevoljama koje snalaze čovečanstvo i njihovim prevarama, stvaranjem kriza i upravljanjem njima, izazivanjem ratova i dovođenjem građana u zabludu. Uglavnom je vrh politike i biznisa do srži pokvaren, što i dela govore, a razlozi takvog karaktera tih ljudi su njihova duhovnost, koja je suprotna duhovnosti obraćenog hrišćanina. Tako ne treba da čudi što pored stvaranja kriza i ratova laganja, nemorala, razvrata i korupcije oni učestvuju i u “širenju istine” kad su u pitanju vanzemaljci. Zbog čega nije postojalo veliko istraživanje fenomena NLO u naučnim krugovima? Majkl Cimerman, (Michael Zimmerman) profesor filozofije sa Tulejn univerziteta, veruje da mnogi naučnici odbijaju da proučavaju NLO iz tri razloga: (1) iz straha od gubitka socijalnog statusa zbog ismevanja, (2) superiorna neljudska inteligencija ugrožava ličnu psihologiju i pogled na svet i (3) iz straha od društvenog haosa pred nadmoći vanzemaljaca. Ipak, profesor Zimerman primećuje promene. On smatra da su određeni naučnici skloniji da se pozabave ovim fenomenom, a sumnja i da vlasti polako i pažljivo propuštaju informacije o NLO i prisustvu vanzemaljaca u javnost kako bi se javnost pripremila za otkriće da vanzemaljci posećuju našu planetu. Dolazimo do onog – u tom grmu leži zec. Naučnici su zainteresovani za NLO, ali nisu voljni da se javno umešaju. Oni tvrde da su im potrebni dokazi, ali ne žele da se bave onim dokazima koji su već prisutni. Ono što je potrebno današnjoj nauci je radikalna promena pogleda na svet. Do toga bi možda moglo doći jedino ako bi se naučnici direktno sreli s nekim NLO fenomenom ili s predstavnicima vanzemaljske inteligencije. Takvo iskustvo bi promenilo i najokorelije skeptike. Dok ne dođe do nečeg tako dramatičnog, naučnici bi trebalo da počnu s podacima i zapažanjima koja već postoje i koja brojno narastaju iz dana u dan.
166
Jedno istraživanje, čije rezultate je objavio londonski "Telegraf", pokazalo je da više ljudi veruje u NLO, Marsovce i duhove nego u Boga Tokom istraživanja 54 odsto ispitanika reklo je da veruje u Boga, dok je 58 odsto kazalo da veruje u natprirodne sile. Istraživači su ustanovili da žene više od muškaraca veruju u natprirodne sile i da češće posećuju vračare i medijume. Gotovo četvrtina ispitanika izjavila je da je imala susret sa paranormalnim fenomenom, a 37 odsto da čvrsto veruje u “Marsovce” i duhove. Istraživanje, koje je obuhvatilo 3 000 ljudi, sprovedeno je povodom izlaska DVD izdanja drugog po redu filma zasnovanom na kultnoj američkoj seriji “Dosije iks.” Ljudi veruju u ono što im se servira, nažalost, jer su previše lenji da razmišljaju. Po onoj – 75 % ljudi ne razmišlja, 20 % misli da razmišlja, ali daleko od toga a 5 % ljudi stvarno razmišlja. Mediji, ponajviše televizija i Internet su prepuni raznih sadržaja koji promovišu verovanje u duhove umrlih, veštičarenje, astrologiju, do vanzemaljaca. Po istraživanjima koja su objavljena na sajtu “NLO Srbija” u vanzemaljce veruje čak 78 % stanovnika. I da je pola od toga, puno je. Stari Rimljani su imali poslovicu: “Svetina voli da bude prevarena, treba je varati.” Ljude je uvek više zanimalo nešto tajanstveno i komplikovano od jednostavnog i jasnog, i vrlo ih je lako navesti da se bave komplikovanim stvarima. Toliko je verzija priča o vanzemaljcima da im nema broja i sve golicaju maštu. Samo malo treba razmišljati i povezivati stvari da se uvidi da su vanzemaljci, ovakvi kakvima ih predstavljaju romani, stripovi i Holivud, nastali na Zemlji. Francuski naučnik Klod Poer, dugogodišnji direktor Nacionalnog centra za kosmicka istraživanja u Tuluzu, pokušao je da otkrije da li uistinu postoje leteći tanjiri i da ujedno napravi neku vrstu standarda ili portret-robota ovih misterioznih letelica. Od 35 000 registrovanih prijava, u kojima su očevici pred vlastima izneli svoja zapažanja o onome sto su videli i čuli i neposredno doživeli u susretima sa letećim tanjirima, Klod Poer je izvršio detaljnu selekciju i odbacio cak 34 000 registrovanih slučajeva. Hiljadu prijava uzeo je u obzir iz jednostavnog razloga što mu se ucinilo da su argumenti izneti u njima dovoljno čvrsti i oslobođeni uobicajene mašte i fantaziranja. Pošto je sve slucajeve jos jednom proverio i obradio, pripremio je građu za kompjuter koji je trebalo da izbaci tipične karakteristike letećih tanjira. Evo šta je Poer ustanovio nakon kompjuterske obrade materijala. Prvo, po njemu, bez ikakvih diskusija, leteći tanjiri postoje. Oni su na stotine puta sletali na slabo naseljena mesta. Kada se gledaju danju, boja im je bleštavometalna, s odsjajem sunčevih zraka. Noću najčešće izgledaju žuto-oranž boje. Mogu da budu u obliku diska, cigarete ili nekog drugog ovalnog oblika. Njihovo prisustvo češće se uočava noću (u 70 posto slučajeva), nego danju. U deset posto slučajeva primećuju se prilikom ateriranja, a u pet posto slučajeva pored letećih tanjira primećuju se i zagonetna bića koja njima upravljaju. Gotovo je sigurno, smatra francuski naučnik Kod Poer, da te letelice poseduju veliku magnetnu energiju, koja često moze da ometa emisiju radija ili da prekine radio-veze u avionima, a nekad i da izbaci iz upotrebe čitav sistem komunikacija u avionskim kabinama. Takođe, kao sigurno moze se uzeti da leteći tanjiri u Zemljinoj atmosferi mogu razvijati mnogo veću brzinu od 25 000 kilometara na sat i da mogu odjednom da menjaju pravac kretanja, što nijedna zemaljska letelica nije u stanju. Klod Poer je još ispitivao jedanaest mesta u 167
Francuskoj na kojima su se, navodno, spuštali leteci tanjiri. Na jednom je mestu čak naišao na svež trag prizemljivanja ovih letelica na udubljenje u obliku tri skije, na osnovu koga je izveo računicu da su leteći tanjiri teški između pedeset i stotinu tona i dugacki izmedu dvesta i trista metara. Zanimljiva je i konstatacija francuskog naučnika da na mestima gde se leteći tanjiri spuste, sledecih godina ništa ne može da uspeva, čak ni korov.
Dobroćudni Nabuanac iz Lukasovog “rata Zvezda” - Džar Džar Binks, ljudska kreacija Odozgo nas neko posmatra: s vremena na vreme siđe, proučava nas, i vraća se u svemirska prostranstva odakle je i stigao. NLO, kažu, postoje. Mnogo ljudi ima i dokaze za to. Roberto Pinoti, mozda najveci stručnjak u Italiji za NLO, poznati ufolog, napisao je čak devet knjiga na tu temu. Tvrdi da se u arhivima oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država već više od pola veka nalaze nepobitni dokazi o prisutnosti vanzemaljaca. Interesantno, a zašto ne u arhivima OS Rusije, Nemačke, Kine, Australije, Švedske, Španije…Ispada da su i vanzemaljci upoznati ko je “tata” na planeti pa su pohrlili tamo, prvo na kasting u Holivud, da bi oni tamo znali kakav film treba snimiti, pa odatle pravo u neku vojnu bazu, da se tamo sakriju. Pinoti je uveren da se radi o zaveri ćutanja kojoj je posvetio svoju novu knjigu “UFO - Top secret.” Pola veka laži, misterija, s jedne strane, i “gvozdenog zida”, s druge, ćutanja i “prebacivanja loptice” i zataškavanja pa i niz tajanstvenih smrti koje su arhivirane kao samoubistva. Svojevremeno su iz arhiva Sjedinjenih Američkih Država izašle slike neobične autopsije izvršene na telima dva vanzemaljca. Prikazane su na Svetskom kongresu ufologa, eksperata za fenomen NLO, koji je održan u San Marinu i, dakako, izazvale brojne diskusije i polemike.Dva humanoida visoka su 1,30 metara, imaju veliku lobanju u kojoj je smešten mozak koji, po mišljenju jednog engleskog patologa, ne sliči mnogo ljudskom. Ispod očnih kapaka nalazi se crna membrana koja štiti dve velike očne jabučice. Uši su im u samoj osnovi lobanje, a ne u visini očiju. Imaju ruke i noge ali sa po šest prstiju. Nemaju pupka niti se nazire bilo kakav trag polnih organa. Nemaju takođe ni bradavice na grudima. Kažu za njih da su pali na Zemlju u julu 1947. u Rozvelu u Novom Meksiku, SAD, blizu jedne vojne atomske baze. S njima su bila jos dva “bića”, ali oni nisu preživjeli pad, bar ne u čitavom stanju. Na mesto havarije stigle su vojne vlasti i odnele dva leša koja su podvrgli autopsiji. I vise se nista nije saznalo. To je postala vojna i državna tajna i svako ko je hteo da se petlja sa tim je navlačio na sebe probleme.
Neverovatni izveštaj na Kongresu ufologa podelio je javnost na one koji čvrsto veruju da vanzemaljski leteći tanjiri zaista postoje i da je ovo samo potvrda više, i druge koji smatraju da je sve samo vešta nameštaljka. Bilo kako bilo, zanimljivo je saznati nešto više o tom neverovatnom događaju. Sve je počelo pre dve godine kada je engleski dokumentarista Rej Santili (Ray Santilli), vlasnik jedne male producentske kuce u Londonu, otputovao u SAD u potragu za filmovanim materijalima o Elvisu Prisliju. Tokom istraživanja Santili je došao u dodir sa starim kinooperaterom Džekom Barnetom (Jack Barnett, 82) koji je, nakon što mu je preprodao filmove o Prisliju, ponudio da kupi i one sto su se odnosili na pomenute autopsije dvojice 168
vanzemaljaca. Oni su, zajedno sa tobožnjim ostacima letećeg tanjira koji se 1947. srušio u Novom Meksiku, postali vlasništvo američke vojske. Radilo se o trinaest filmskih traka u crno-beloj tehnici na 35 mm, a svaka je trajala 7 minuta. Santili se potanko raspitao o Barnetu, koji je tvrdio da je učestvovao u operaciji prenošenja dvojice vanzemaljaca, da ima kopije što ih je snimao sam budući vojni operater, i da ih je, dugih 46 godina krio. Englez je na kraju odlučio da otkupi filmovani materijal za 150 hiljada dolara. Odneo ga je u London i zatražio mišljenje nekoliko ufologa. Vest se ubrzo proširila i pobudila zanimanje engleskih ufologa, posebno Filipa Mantlea (Philip Mantle), direktora BUFORE (British Ufo Rosarch Association) koji je privoleo Santilija da mu pokaže deo filmovanog materijala tj. sedam minuta snimljenih u loše osvetljenoj unutrašnjosti nekog šatora s dvojicom lekara koji su ispitivali čudan leš ispružen na platnu kojim je bio prekriven jedan sto. Događaj su prenele domaće i strane novinske agencije, pa su se Mantle i Santili našli u središtu pažnje masovnih medija celog sveta. Pritisak da se prikaže filmski materijal bio je toliko snažan da je uskoro najavljena javna projekcija kojoj je prisustvovalo 130 zvanica (naučnika, novinara i eventualnih kupaca autorskih prava) koji su stigli iz čitavog sveta kako bi, napokon mogli videti i ostatak snimljenog materijala: 18 minuta autopsije humanoida niskog rasta, velike glave, velikih crnih očiju, sa šest prstiju na rukama i nogama, oko kojih se kretala nekolicina lekara u zaštitnim odelima. Na već spominjanom Međunarodnom simpozijumu ufologa u San Marinu, Filip Mantle je prikazao sedam dijapozitiva izrađenih prema filmskom materijalu autopsije. Dve projekcije mogla je, iza zatvorenih vrata, videti samo nekolicina naučnika i novinara. Govorkalo se kako je filmski materijal u rukama američkog reditelja Stivena Spilberga koji je odlučio na osnovi njega napraviti treći film o vanzemaljcima jer je s Bliskim susretima treće vrste i E. T-ijem otkrio zlatnu žilu, dobru zaradu. Ali Spilbergova producentska kuca “Amblin Entertainment” odmah je demantovala glasine pozivajući se na izmišljotine dela senzacionalističke štampe. Problem filmskog materijala ipak ostaje, uprkos strategiji marketinga, istinitim i lažnim glasinama. Ako je materijal zaista autentičan, tada je od neprocjenjive vrednosti. Rej Santili je, međutim, jasno objavio kako ga ne zanima u kolikoj je meri film autentičan, ali da je vrlo zainteresovan da ga proda što skuplje. Ovo nije doprinelo smanjivanju polemika o snimcima. Ipak zaobiđu li se polemike i biznis, ostaje verovatnoća da je nesto zaista palo u pustinju u Novom Meksiku julu 1947. godine i da je to i te kako poznato američkoj vojsci. Vrlo moguće da je to nešto što su sami napravili, ali baš ne bi da se sazna da SAD to poseduje, pa se najlakše može pripisati srušenom letećem tanjiru. Bilo je više hipoteza šta bi to moglo biti. Da li je to bila vanzemaljska letelica. Možda čak konvencionalni predmet (balon sonda) koji usled serije nesuglasica nije odmah identifikovan, što je isključeno. Ili je mozda sve to poslužilo da bi se prikrio neki vojni eksperiment tajne prirode, što će biti najverovatnije. Tako se i u pogledu snimka autopsije sukobljavaju dve različite struje; jedna drži da je reč o autentičnom snimku autopsije vanzemaljaca a druga smatra da se radi o prevari postavljenoj u komercijalne svrhe, a Santili joj je autor, saučesnk ili žrtva. Ipak, setimo se da se jako dobro zarađuje na senzacijama, i ubijaju se dve muve jednim udarcem. Prva je muva novac, a druga je “hleba i igara” za mase, koje samo to i traže.
“Alieni su naša realnost” Oni su među nama, alieni su naša realnost! - Ovu rečenicu svojevremeno je izrekao američki pukovnik Džejms Bo Groc (James Bo Grotz) za vreme svog susreta sa predsednikom SAD Ronaldom Reganom u tajnoj bazi Fort Karson u Koloradu. Ova fantastična tvrdnja još koliko juče mogla se pročitati samo u naučnofantastičnoj literature koju su čitali zanesenjaci i dokoličari. Danas je ona, međutim, tvrdnja iza koje punim imenom i prezimenom stoji sve više uglednih američkih (i drugih) kosmičkih stručnjaka, astronauta i istraživača fenomena NLO. Među njima je najglasniji dr. Ričard J. Bovlan (Richard J. Bovlan) , ugledni američki psiholog, autor dve zanimljive knjige; “Pozitivna iskustva sa misterioznim posetiteljima” i “Vanzemaljski kontakti i ljudsko ponašanje.” Njegovu izjavu da će “vlade SAD i Rusije uskoro prekinuti ćutanje koje traje već više od 50 godina i reći nam istinu o postojanju vanzemaljaca i NLO na našoj planeti”, prenela je celokupna svetska štampa. Pripremajući se za to šokantno sučeljavanje sa istinom, smatra dr. Bovlan, američki su zvaničnici 169
18. marta 1995. godine već testirali i javnost. Tog dana je Diznijeva korporacija (Disney Corporation) prikazala dokumentarac o pojavama NLO. Bez ikakve najave, namerno, htele su se videti reakcije gledalaca u državama Konektikat, Tenesi, Alabama, Florida i Kalifornia, jer je TV-stanica koja je bila odabrana za prikazivanje dokumentarnog filma imala vidljivost samo u tim državama. Dovoljno. Zapanjujući film, nikada do tada prikazan, komentirao je Majkl Ejzner, izvršni producent Diznijeve korporacije, a mnoge njegove tvrdnje izrečene te večeri više su nego šokantne: ■ Čovecanstvo se nalazi u središtu najvećeg događaja u svojoj istoriji, kontakt sa inteligentnim bićima sa drugih planeta je uspostavljen. ■ Inteligentna bića nas pozivaju da pristupimo galaktičkom savezu. Taj je poziv istovremeno i veličanstven i zastrašujuć. ■ Vanzemaijski brodovi na našu planetu dolaze u talasima i možemo reći da smo preplavljeni gostima iz svemira. ■ Nama još uvek nezamisliva tehnologija omogućuje vanzemaljcima da putuju svemirom i neverovatnom brzinom uđu u našu atmosferu. ■ Više od jedne vanzemaljske letelice palo je na Zemlju i bilo otkriveno od strane američke vojske. Obavljena su tajna ispitivanja, daleko od očiju javnosti. ■ U mestu Rozvel (Roswell), Novi Meksiko (New Mexico), jedan NLO doživeo je nesreću. U njemu su pronađena tri mrtva vanzemaljca. Ostaci letelice i tela došljaka podvrgnuta su naučnom ispitivanju u projektu koji se vodio pod imenom Mažestik 12 (“Majestic Twelve”). Grupu je osnovao američki predsednik Truman, a u javnosti je njeno postojanje decenijama demantovano. ■ Kada je američki predsednik Džimi Karter na početku preuzimanja dužnosti predsednika oformio Ured odmah je dao instrukcije da se osnuje Komisija za kontakte sa vanzemaljcima. ■ U novembru 1975. godine Komanda američkih vojnih vazdušnih snaga uspostavila je kontakt sa vanzemaljcima, koji su ih posetili u nekoliko letelica. ■ Postoje naznake da će američka vlada uskoro prekinuti ćutanje dugo više od pola veka i da će definitivno priznati da su vanzemaljci naša realnost. Pomoću ovog testa, Vlada SAD je htela videti reakciju javnosti na mogući susret sa vanzemaljcima. Te večeri, telefonska služba u navedenim državama doživela je kolaps, a služba hitne pomoći uvidela je koliko je njihova dosadašnja efikasnost relativna stvar. “Tokom godina koje su usledile nakon II. svetskog rata, Vlada SAD-a bila je suočena sa serijom slučajeva koji će promeniti tok istorije i uticati na budućnost celog čovečanstva” smatra Ričard J. Bojlan. Ti događaji bili su toliko neverovatni, da se tadašnji predsednik Truman sa svojim vojnim vrhom osetio potpuno bespomoćnim, iako je upravo kao pobednik izašao iz Drugog svetskog rata. U to vreme, SAD su jedine posedovale atomsku bombu, imale su naprednu tehnologiju i najjaču ekonomiju, najviši standard i najjaču vojsku. Možemo samo zamisliti kako se vrh američke vlade i vojske osećao kada su saznali za leteći tanjir koji je pao u Novom Meksiku. Između januara 1947. i decembra 1952. godine navodno je pronađeno 16 NLO, neki od njih razbijeni u sudaru sa tlom, a neki prizemljeni (otvaranjem vatre) od strane američkog ratnog vazduhoplovstva. Pronađeno je 65 tela, a jedan preživeli Vanzemaljac odvežen je u vojnu bazu. Trinaest letelica palo je navodno u SAD, jedna u Norveškoj, dve u Meksiku. Postoje ovde dve jakobitne stvari koje se mogu “pročitati između redova”. Prva je producentska kuča koja je pravila pomenuti dokumentarac. Dizni korporacija. Poznato je kako Diznijevi filmovi deluju na umove, posebno dece, prepuni spiritističkih, skrivenih, dvosmislenih poruka, paganskih simbola. Diznijeva kuća je jedna od nosilaca promocije ideja Nju Ejdža, spiritizma i prikrivenog satanizma, i oni to više in e kriju. Ukoliko se dobro zagledaju likovi i predmeti u crtanim filmovima koje stvara Dizni, uočiće se satanistički simboli, polni organi, reči koje aludiraju na seks ( a crtani filmovi se stvaraju za decu) i demonske pojave, demone i vampire, kroz dobroćudne i priglupe likove. Da li je to slučajno??
170
Da li je ovaj demon slučajno u crtanom filmu Dizni korpracije?? Ono drugo što je interesantno je to da se sve vrti oko američke vojske, američkih baza, američke vlade, američkih lekara, autopsija u Americi. Sve se događa u SAD. NLO prelete pola svemira pa se slupaju u Americi ili ih obori američka PVO. Padaju u pustinju u Novom Meksiku, i onda verovatno okreću “92” da bi baš američka vojska došla prva, a ne neli zalutali putnik sa fotoaparatom, seljak, lokalac…kako se NLO ne sruši u Kongu? Tanzaniji? O tome je već pisano u ovim redovima, a onaj ko misli će da uvidi odakle potiču ideje koje utiču na umove građana celog sveta. Ovde se radi o slučaju da NEKO stvori priču, a onda u javnost da deo priče i obavije je konspiracijom i tajnovitošću. Onda opet “pusti” malo u javnost, pa se pojave pisci, filmadžije i teoretičari zavere. U Novom Meksiku, kod mesta Astek, 13. februara 1948. godine navodno je pronađen NLO. Mesec dana kasnije, 25. marta, pala je još jedna letelica u blizini. Bila je ovalnog oblika s prečnikom od 30 metara. To što je pronađeno 17 mrtvih tela vanzemaljskih bića nije izazvalo toliki šok koliko činjenica da su u obe letelice pronađeni delovi ljudskih tela, i to vrlo velik broj ljudskih glava. Svi delovi ljudskih tela bili su pohranjeni u neku vrstu hranjive tečnosti. To otkriće bilo je jedno od najvažnijih i najšokantnijih u našoj istoriji od praistorije do danas. U povodu tog otkrića u tajnosti je oformljena posebna komisija sačinjena od najuglednijih američkih naučnika. Projekt je nazvan SIGN. Slučaj “Rozvel” javnosti je već dobro poznat. Ali, “zahvaljujući'”famoznoj CIA-e, jedna činjenica nikada nije objelodanjena: 1949. godine zarobljen je jedan živi vanzemaljac, koji je nazvan imenom Ebe. To ime (skracenica od Extraterrestrial Biological Entity – vanzemaljski biološki entitet) predložio dr. Vanevar Buš (Vanewar Bush). Na početku svog “robovanja”, prilikom ispitivanja, Ebe je pokazao sklonost “iznošenju činjenica po svom nahodenju.” Drugim rečima, voleo je lagati. Baš bi bilo dobro znati na kom su ga jeziku ispitivali. Ipak, nakon dve godine, postepeno se počeo otvarati. Njegove izjave zabeležene su u “Žutoj knjizi”, a njegovi snimci su sastavni deo dokumentacije “Projekta Gradž” (Grudge). U jesen 1951. godine Ebe se razboleo, ali vrhunski američki doktori nisu uspeli odrediti poreklo bolesti. Jedino što su ustanovili bila je slicnost Ebeovog organizma sa biljnim. Botaničar Guillermo Mendoza napokon je odustao nakon mnogobrojnih pokušaja da pomogne sirotom vanzemaljcu. Drugog maja 1952. Ebe je, nažalost, umro. Verziju tog slučaja, pomalo romantiziranu, mogli smo videti u Spilbergovom filmu E.T. vanzemaljac. U uzaludnom pokušaju da spasi Ebea, američka Vlada je odlučila emitirati u svemir poziv za pomoć. Odgovora nije bilo, ali projekt nazvan “Sigma” nastavljen je sa punim entuzijazmom. Nekako u isto vreme, predsednikSAD Hari Truman dogovorio je sa vladom SSSR-a saradnju u slučaju eventualne opasnosti od strane vanzemaljaca. Napravljeni su i razrađeni planovi odbrane u slučaju napada na našu planetu. Osnovana je nezavisna komisija stručnjaka, tzv. “Grupa Bilderberg”, koja je imala zadatak koordinirati američko-sovjetsku saradnju. Da li je ovo bio lažirani razlog osnivanja ove grupe, jer je ona nastavila sa radom i posle raspada SSSR? Grupa se prvi puta sastala 1952. godine u hotelu Bilderberg u 171
Osterbeku u Holandiji, a glavni štab je smešten u Ženevi u Švajcarskoj. S vremenom je ova grupa izrasla u Tajnu svetsku nadvladu, ili jednu od grupa koje sačinjavaju tu nadvladu. , koja danas kontroliše najvažnije svetske događaje i manipuliše celim čovečanstvom, preko svojih činovnika i aparatčika koje mi nazivamo predsednicima, premijerima i ministrima država. Početkom 1953. godine novi predsednik ušao je u Belu kuću. Bio je to general Dvajt D. Ajk Ajzenhauer (Dwight David “Ike” Eisenhower). Postao je poznat po svom načinu donošenja odluka: kada se savetinici nisu mogli međusobno složiti, nakon što bi saslušao sve alternative, odluku je donosio on sam. Tokom 1953. godine, navodno je pronađeno deset oštećenih NLO, sa 26 mrtvih i 4 živa vanzemaljca. Četiri NLO pala su u Arizoni, dva u Teksasu, jedan u Novom Meksiku, jedan u Luizijani, jedan u Montani i jedan u Južnoj Africi. Stotine očevidaca videlo je padove tih letelica. Ajzenhauer je bio svestan da tajnu vezanu za leteće tanjire ne može javno otkriti, niti je otkriti samom Kongresu. Početkom 1953. obratio se svom prijatelju Nelsonu Rokfeleru i njih su dvojica osnovali su grupu “MJ-12” ili “Mažesti 12.” Međutim, vreme je pokazalo da je odluka da traži pomoć od Rokfelera bila najveća greška predsednika Ajzenhauera, kako za Ameriku, tako i za ceo svet. Rokfeler je, naime, najodgovornija osoba za skrivanje istine od javnosti. Svako ko se iole bavi Novim svetskim poretkom, uspostavljenjem Svetske vlade, srešće ime Dejvida Rokfelera i uopšte Rokfelera, članova stare lihvarsko - bankarske porodice. Ako znamo da uz Novi svetski poredak ide porobljavanje čovečanstva špekulacijama, stvaranjem kriza i ratova, dovođenje u ropski i zavistan položaj celih država, kao i uvođenje jedne svetske religije Novog Doba, ime Rokfeler nam neće ulivati nimalo poverenja. Godine 1953. astronomi su otkrili velike objekte u svemiru kako se približavaju Zemlji. Isprva, mislili su da su to asteroidi. Međutim, ubrzo su ustanovili da bi to mogla da bude eskadrila kosmičkih brodova. Projekat “Sigma” je to navodno i dokazao, budući da su uhvaćeni radio-signali sa tih vanzemaljskih letelica. Kada su NLO-i došli u blizinu Zemlje, zauzeli su vrlo visoku geosinhronizovanu orbitu iznad samog ekvatora. Bilo je nekoliko ogromnih letelica čija namera nije bila poznata. Pomoću projekta “Sigma” i novoosnovanog projekta “Plato”, koristeći se kompjutorskim “binarnim” jezikom bilo je moguce dešifrovati radio-signale vanzemaljaca i odrediti mesto njihovog spuštanja. Pod stogo kontrolisanim okolnostima, daleko od očiju svetske javnosti, ostvaren je kontakt licem u lice sa bićima iz drugih svetova, tvrdi Ričard J. Bojlan. Mesto spuštanja bilo je u pustinji, a poznati film “Bliski susreti treće vrste” romantizirana je verzija navodnog stvarnog događaja. Cilj projekta “Plato” bio je samo jedan - uspostaviti diplomatske odnose sa vanzemaljcima, a to je po tvorcima projekta i postignuto. Da bi dokazali svoje dobre namere, došljaci su na Zemlji ostavili nekoliko svojih pripadnika, a nekoliko Zemljana otišlo je njihovom letelicom. Koliko je to uspelo, vidimo u onome šta se danas događa sa ovom planetom. Njome vladaju najbeskrupilozniji, a ako su ti tobožnji vanzemaljci isto tako pokvareni, ne verujem da bi ulazili u bilo kakav dogovor, obzirom da imaju tehnologiju, kako tvrde ufolozi, već bi vrlo brzo preuzeli vlast. U međuvremenu, rasa humanoidnih vanzemaljaca spustila se, navodno, u vojnu bazu na Floridi i uspostavila neposredni kontakt sa američkom vladom. Od Amerikanaca su zahtevali samo jedno – da smesta prekinu sa nuklearnim eksperimentima i unište svo nuklearno oružje. Na zahtev američke vlade za razmenom tehnologije vanzemaljci su odgovorili negativno. Duhovno nismo još spremni niti za tehnologiju koju već imamo, a još razvijenija tehnologija u rukama naših naučnika i političara potpuno bi uništila planetu Zemlju. Do definitivnog dogovora nije došlo jer su predstavnici američke vlade smatrali da bi razoružavanje u ovom trenutku predstavljalo veliku opasnost za ceo svet. Nisu verovali vanzemaljcima. Da li su doneli pogrešnu odluku? O duhovnoj spremnosti se i radi. Kad čovečanstvo bude “duhovno spremno” to jest kada se približi Doba Vodolije, onda će vanzemaljci da otvoreno “razgovaraju” sa vođama. Vođe će da ih poslušaju, jer neće imati šta drugo da urade. Samo kad se uvere da to uopšte nisu bili vanzemaljci sa dalekih planeta, biće kasno. Treći susret sa Vanzemaljcima navodno se odigrao 1954. godine u poznatoj vojnoj bazi “Edvards” (Opet SAD). Baza je bila zatvorena tri dana, niko nije mogao ući niti izaći. Istorijski događaj bio je unapred planiran. Svedoci su potvrdili da su videli tri NLO-a kako lete iznad vojne baze, i na njih je čak otvorena vatra. Srećom, bez pogodaka. Predsednik Ajzenhauer susreo se sa vanzemaljcima 20. februara 1954, a 172
jevnosti je saopšteno da je otišao kod zubara u Palm Springs. Tom prilikom potpisan je formalni ugovor izmedu vanzemaljaca i SAD. Štaviše, planeta Zemlja dobila je prvog vanzemaljskog ambasadora, koji je bio u bazi još od drugog interplanetarnog susreta. Njegov naziv i titula bili su “Njegovo Svemoćno Visočanstvo Kril (Crill)”. U uskim vojnim krugovima, posprdno je nazivan “taoc Kril”. Ubrzo nakon ovog susreta, predsednik Ajzenhauer doživeo je srčani udar. Osim predsednika, susretu su još prisustvovali Frenklin Alen (novinar), Edvin Nurs (fizičar), Džerald Lajt (sa Instituta za metafizička istraživanja) i katolički biskup Meklantur iz Los Anđelesa. Njihova reakcija na ovaj susret trebala je biti pokazatelj moguće reakcije javnosti celog čovečanstva. Odlučeno je da javnost još uvek ne bi smela saznati za ove kontakte, a kasnija ispitivanja pokazala su da je takva odluka bila ispravna. Ugovor koji je postignut sadržava i tačku koja obe strane obvezuje na ćutanje. Vanzemaljci su se obavezali na pružanje pomoći u obliku novih tehnologija koje ne mogu naneti nikakvu štetu ako dođe u krive ruke. Sa svoje strane, američka vlada je dozvolila vanzemaljcima da u naučne svrhe vrše ispitivanja na ljudima, ali pod uslovom da se osoba vrati na mesto otkuda je odvežena, da joj se ne sme naneti nikakve ozlede i da joj se izbriše sećanje na dođadaj. Takode, Vanzemaljci su se obavezali da će obaveštavati Komisiju “Mažesti 12” (Majesty Twelve - MJ-12) o svakom svom kontaktu sa ljudima i svakom obavljenom eksperimentu. Isto tako, dogovorena je razmena diplomata na ambasadorskom nivou. Vanzemaljci su ostali na Zemlji, a Zemljani su otišli na njihovu maticnu planetu, i dogovoreno je vreme povratka. Taj događaj prikazan je u filmu “Bliski susreti treće vrste'”. Zanimljivo, tehnički savetnik u filmskom projektu bio je niko drugi do pokojni dr. J. Alen Hajnek (Allen Hynek), čovek koji je pedestih godina pobijao postojanje NLO da bi kasnije predvodio grupu istraživača i naučnika koji su javno priznavali da su leteći tanjiri nepobitna činjenica. Ričard J. Bojlan za vreme svoje službe u američkoj mornarici, u okviru projekta “Grudž” pročitao je tajni izveštaj o kontaktima sa alienima. Autori tog izveštaja bili su pukovnik Frend i dr. J. Alen Hajnek, postavljeni na to mesto od strane ClA. Dr. Hajnek je bio taj koji je nebrojeno puta opovrgavao prisutnost NLO-a i štampi davao objašnjenja poput “to je samo plin iz močvare koji isparava” ili “to je bio roj insekata”, “jato divljih ptica”, “meteorološki baloni”, “optički fenomeni”... Dr. Hajnek je zvanično bio član glasovitog projekta “Plava knjiga” (Blue book), a tajno je bio odgovoran za izgradnju nekoliko podzemnih baza za vanzemaljce i za razmenu novih tehnologija. Podzemne baze u kojima borave vanzemaljci izgrađene su ispod indijanskog rezervata Four Korners, na granicama država Juta, Kolorado, Novi Meksiko i Arizona, te u području pod nazivom Drimland (Dreamland, Zemlja snova) je sagrađen u pustinji Mohave, u mestu Juka (Yucca), gde se danas leteći tanjiri viđaju gotovo svakodnevno. Podzemne baze postoje. I to na više mesta u SAD a i drugde u svetu, ali nisu građene za vanzemaljce već za naučna istraživanja u vojne svrhe, eksperimente na ljudima i za sklanjanje elite u slučaju kataklizme. Vanzemaljci i istraživanje vanzemaljaca je samo fasada. U novooformljenom projektu “Redlajt” (Redlight) grupa naučnika i vojnih eksperata dobila je zadatak da istraže način leta NLO-a. U tu svrhu sagrađena je super tajna podzemna baza u mestu Grum lejk (Groom Lake) u Nevadi, na poljima gde su se inače testirala nova oružja. Tako je nastala famozna “Oblast 51” (AREA 51), čije su postojanje američka vlada i CIA dugo vremena osporavali. Za ulazak u nju danas je potrebna posebna, takozvana “Q” dozvola. Iznad površine tla, područje je nazvano Drimland (Dreamland – zemlja sna), a ispod površine Dark sajd of d Mun (The Dark Side of the Moon – tamna strana Meseca) Prema informacijama i dokumentaciji koju poseduje autor ovog teksta Ričard J. Bojlan, danas najmanje 600 vanzemaljaca sarađuje sa američkim naučnicima i osobljem CIA-e. Zbog straha od implantacije, samo odabranim pojedincima dozvoljeno je kontaktirati sa vanzemaljcima, a njihove su aktivnosti pod neprekidnom kontrolom. Odabranima je bilo moguće da kontaktiraju i u antička vremena, kraljevima i žrecima. I ovi koji kontaktiraju sa “vanzemaljcima” su moderni žreci, a njihov plan za ovaj svet su zastrašujući. Ultra tajnim memorandumom NSC5510, američki je predsednik Ajzenhauer osnovao komisiju “Mažesti 12” (Majesty Twelve (MJ-12), koja je imala za cilj da koordinira i kontroliše sve u vezi sa kontaktima sa vanzemaljcima. U to vreme nastao je i memorandum NSC5412/1, kojim bi se američkom Kongresu objasnila namera tajnih sastanaka, ukoliko bi Kongres saznao za to. Grupe MJ-12 brojala je 19 članova, a njeno osnovno pravilo glasilo je da se nikakva akcija ne može preduzeti bez saglasnosti najmanje 12 članova. Pripadnici te grupe bili su redom birani iz američkog Saveta za inostrane odnose, a kasnije iz tzv. Trilateralne 173
komisije, institucija povezanih sa uspostavljanjem zastrašujućeg, Orvelovskog Novog svetskog poretka. Gordon Din, Džorž Buš i Zbignnjev Bržežinski bili su među njima, poznate njuške Novog svetskog poretka. Većina pripadnika MJ-12 regrutovana je iz tajnih okultističkih udruženja masonerijskog tipa “Skal end Bouns” (Skull and Bones – Lobanje i Kosti) i “Skrol end Kej” (Scroll and Key – Svitak i Ključ) koje egzistiraju u sklopu Univerziteta Harvard i Jejl (Yale). Moderni žreci, okultna tajna društva… a njihovi planovi za naš svet su zastrašujući.
Moderni žreci vode poreklo od drevnih žreca i njima su potrebni NLO fenomeni Trilateralna komisija, koja je svoje ime dobila je po znaku nazvanom “Trilateral insignia”, amblemu koji su svemirski brodovi navodno imali prilikom istorijskih susreta zemljana i NLO, radila je u tajnosti sve do 1973. godine. Za vreme Ajzenhauera i Kenedija, komisija je lažno nazvana Komitet 5412, odnosno Special Group. Za vreme predsednika Lindona Džonsona korišteno je ime Komitet 303, budući je u knjizi “Tajna vlada” kompromitirano ime Komitet 5412. Za vreme Niksona, Forda i Kartera upotrebljeno je ime Komitet 40, a za vreme Regana, Komitet PI40. Svih tih godina menjano je samo ime, dok su ciljevi i aktivnosti ostale iste. Ciljevi i aktivnosti su sad, posle 2000-te sve jasniji, i osećaju ih svi. Sam simbol nije nikakav simbol sa broda vanzemaljaca već drevni okultno – paganski simbol.
Trilateral insignia – trougao, piramida, simbol koji koriste mnoge kompanije i institucije a ustvari je paganski simbol Ozirisovog trojstva. Inače, ovaj simbol postoji i na novčanici od 1 US dolar 174
Godine 1995. postalo je jasno da su vanzemaljci “prevarili” Ajzenhaura i prekršili ugovor. Osakaćeni ljudi i stoka pronalaženi su u velikom broju, širom SAD. Kakvi neozbiljni vanzemaljci, pa za njih je Al Kaida izgleda velesila, a još da znate da su i Al – Kaida i vanzemaljci iz iste kuhinje… Dobro je za vanzemaljce da se nisu nisu naleteli na Sadama Huseina. Sumnjalo se da grupi “MJ-12” vanzemaljci nisu prikazali tačne liste i broj ispitivanih Zemljana. Takođe je osumnjičena i Rusija za saradnju sa vanzemaljcima, što se pokazalo tačnim. Došljaci su tvrdili da su ljudskom rasom manipulisali, a to čine još i danas pomoću tajnih društava, te uz pomoć magije i okultizma. Naravno da je ovo tačno. U tome i jeste poenta cele priče. Ovde smo da to i dokažemo, kao i to da nema nikakvih vanzemaljaca sa dalekih planeta, koji su doleteli u mašinama, nego da su to neprijatelji Božji i ljudski – oni koje Isus Hristos naziva đavolima i koji su sunovratili krdo svinja u Galilejsko jezero. Nakon nekoliko tobožnjih vazdušnih sukoba između vazdušnih snaga SAD i NLO-a, koji su se odigrali pre nego što je uopšte stupljeno u kontakt sa vanzemaljcima, postalo je očigledno da se naše oružje ne može meriti sa njihovim, a opet oni kao tamane piliće, goveda i otimaju zalutale farmere. Zbog toga je u novembru 1955. godine sačinjen Memorandum NSC-5412/2 koji je predviđao osnivanje komisije koja bi “ispitala razvoj i primenu nuklearnog oružja.” Pravi razlog je, međutim, bio razvoj oružja kojim bi se Zemljani mogli obraniti u slučaju da vanzemaljci postanu ozbiljna pretnja. I eto razloga za pravljenje atomskih bombi – da se branimo od vanzemaljaca, a ustvari one se razvijaju za globalno šitenje straha, jer se strahom najlakše vlada. Henri Kisindžer, član te Komisije, napisao je tada rad “Nuklearno oružje i spoljna politika” koji je objavio Savet za inostrane odnose, a izdavač je bio “Harper and Brothers” iz Njujorka. Bilo je to 1957. godine. Posle saznanja da se naše oružje ne može meriti sa oružjem vanzemljaca, usledilo je još jedno šokantno otkriće: vanzemaljci koriste ljudska bića kako bi dobili izlučevine žlezda, enzime, hormone i krvnu plazmu. Uz to vrše i genetske eksperimente. Budući da tehnička razina naoružavanja nije garantovala efikasnu odbranu protiv visokorazvijenih vanzemaljaca, “MJ-12” su odlučili održavati diplomatske odnose sve dok Zemljani ne razviju adekvatna oružja. A inteligentni vanzemaljci će baš to ad čekaju. O Kisindžeru je suvišno govoriti. Radi se jednom od najvećih svetskih manipulanata i pripadniku najviših slojeva tajnih društava i jednom od nosioca stvaranja Novog svetskog poretka, poretka robova i robovlasnika, lažne demokratije i lažnih ljudskih prava, modifikovane hrane, depopulacije, jedne vojske, jedne svetske vlade, jedne religije Novog doba, koja isključuje Hrišćanstvo. Nosioca ideologije depopulacije ćovečanstva. Događaji u Fatimi, (Portugal) početkom ovog veka, bili su takođe pažljivo proučavani od strane američke vlade. Amerika je u Vatikan ubacila svoje krtice i uskoro je napravljena tajna studija koja je uključivala i proročanstva iz Fatime. Ako je verovati američkim tajnim izvorima, proročanstva iz Fatime nagoveštavaju mogućnosti samouništenja ljudskog roda. Proročanstvo kaže da će se roditi dete koje će u svojim zrelim godinama, doneti zaraćenim narodima mir, a svet ujediniti pod jednom religijom. Pošto zavede celokupno čovečanstvo, biće prepoznat kao Antihrist. Treći svetski rat buknuće na Bliskom istoku invazijom Izraela na Ujedinjene Arapske Narode (sadašnje arapske zemlje pre toga će se ujediniti), a kulminiraće nuklearnim holokaustom. U fatimi tvrde da je govorila Marija. Po Bibliji Marija, majka Isusova nije živa, ona čeka vaskrsenje. Ko je onda govorio? Godine 1957. – tvrdi Ričard J.Bojlan - održan je tajni simpozijum na kojem su učestvovali tada najveći naučni umovi. Zajednički zaključak bio je zastrašujući: 2000 godine, odnosno odmah po prelazu u treći milenijum moglo bi doći do samouništenja ljudske rase. Zbog toga je predsednik Ajzenhauer zatražio od tajnog društva Jason, sastavljenog od najvećih mozgova i najuticajnijih ljudi, da iznesu moguće alternative opstanka. Tako su nastale: Alternativa 1 - Nuklearnim bojevim glavama stvoriti ogromne rupe u stratosferi gde bi toplina i radioaktivne čestice mogle izaći iz zemljine atmosfere. No, taj način stvorio bi dodatnu radijaciju. Velike ozonske rupe koje danas postoje mogle bi biti rezultat sprovođenja Alternative 1, ali to je samo moguća pretpostavka. ALTERNATIVA 2 - Izgraditi podzemne gradove i tunele, gde bi odabrani pripadnici svih kultura našli utočište u nastupajućoj opštoj katastrofi. Ostatak čovečanstva bio bi prepušten samom sebi na površini zagađene planete. Danas znamo da su podzemni gradovi sa svim pripadajućim sadržajima već spremni za prihvat većeg broja ljudi. Ti gradovi su već pomenuti kao tobožnje baze vanzemaljaca, ali su oni izgrađeni kao baze za vojna istraživanja i eksperimente, kao i za sklanjanja elite u slučaju katastrofa. 175
ALTERNATIVA 3 - Iskoristiti vanzemaljsku tehnologiju, kombinovati je sa već postojećom i odobriti određen broj ljudi koji bi osnovali kolonije u svemiru. Mesec, kodnim imenom ADAM, već je odavno odabran. Slede, Mars koji nosi kodno ime EVA. Autor ovog teksta R. J. Bojlan poseduje fotografije baza na Mesecu i vrlo lako se može dokazati da su kolonije na Mesecu realnost - fotografije je snimila NASA i “procurile” su tek nedavno kada su digitalizirane i pohranjene u kompjuter. Ove kolonije nisu potvrđene, ali obzirom da vojska i vlade velikih sila, pa i malih država čije stanovništvo gladuje, imaju tehnologiju za koju ne zna 99,99 % populacije i koja je vrlo napredna, sve je moguće. Naučnicima je poznato da se mnoge tehnologije na zemlji kriju od naroda, prvo da bi se uzimao novac, a drugo, da bi se mase držale u pokornosti i naznanju. Jeftine tehnologije postoje, superbrzi vozovi, superjevtina struja, prenos struje bežićnim putem, lekovi za sve bolesti, pa i za rak (koji je ultrabogataš, član elitnog tajnog društva, umro od kancera?). Setimo se Džemsa Bonda, filmova iz sedamdesetih, sa tehnologijom koju je agent koristio. To nije bila fantastika, iako običan narod nije znao za te stvari. O kakvim se pljačkašima radi, vidi se u akcijama protiv pojedinih država, gde oni vojno intervenišu da bi “štitili civile” da bi kad njihovi poslušnici budu postavljeni na vlast, civili bili dovođeni do nepojmljive bede i gladi. Osim ove tri alternative, napravljen je i jedan čudovišan plan. Uz kontrolu rađanja potrebno je uvesti sterilizaciju i uvesti smrtonosne mikrobe kako bi se smanjio broj ljudi na celoj planeti. To pripadnici elitnih tajnih organizacija više i ne kriju, posebno kada se zna da su nacistički eugeničari, uz pomoć pomenutog Henrija Kisindžera i sličnih kriminalaca prebačeni u SAD gde su razvijali tehnologiju za stvaranje novih bolesti. AIDS je samo jedan od rezultata tog plana, a slede ebola, sars, ptičiji i svinjski grip, a ostalo tek treba da dođe. Gospodari sveta su odlučili redukovati broj crnaca, hispanjolaca, a danas i pripadnika žute rase, pa i belaca iz nekih nepokornih naroda, pre svega Rusa, kao i bele sirotinje, bolesnih i nepotrebnih, koje Kisindžer i ostali nazivaju “nekorisni konzumenti hrane.” U zajedničkom dogovoru, istovremeno kad i američka, i ruska vlada je počela ostvarivati Alternativu 1 i Alternativu 2. Zajedno rade i danas. Sve godine hladnog rata, koji je planiran i dogovoren, antagonizam izmedu SSSR, kasnije Rusije i Amerike bio je maska kako bi se prevarile mase i opravdali projekti, tobože potrebni radi odbrane zemlje. Vlade SAD i Rusije,kao i sve vlade su uvek bili najbolji saveznici. Čak i za vreme Staljina. Sada su potrebni vanzemaljci, kao teroristi Al Kaide da bi se svet polarizovao, držao u strahu od globalne opasnosti (kao što je i globalno zagrevanje) i ubedio da se stvori Svetska vlada, što je konačan cilj. Drugi je razlog duhovne prirode – nova religija. Poslednjih godina u sprovođenju je tajni plan (posebno u SAD), kojim bi se trebala pripremiti javnost za konačnu istinu o postojanju kontakata sa vanzemaljcima. Zbog toga se u SAD javnost svakodnevno bombarduje raznim filmovima, radijskim programima, reklamama i ostalim sadržajima koji vanzemaljce predstavljaju čas kao loša, čas kao dobra bića. U poslednjih nekoliko godina povećan i broj videnja NLO u celom svetu i stoga je za očekivati da će “istina” o vanzemaljcima biti obelodanjena vrlo brzo, kad bude potreba za to. To će morati da bude spektakularno. Vratimo se čudovišnim zamislima članova komisije “M-12” o kontroli stanovništva na Zemlji. Decenijama “Tajna vlada” organizuje nabavku raznih narkotika i distribuira ih uglavnom siromašnima kao i manjinama (Meksikanci, crnci, Kubanci i dr.) u Americi. Socijalnim programima nastoji se stvoriti što veći broj nezaposlenih i o sistem zavisnih ljudi. Podstiče se upotreba oružja do kojeg se lako dolazi, a sve u nameri da se stvori klima opšte nesigurnosti. Direktor CIA-e Džon Deuč naredio je istragu kako bi se razbila sumnja u to kako je CIA-e, a to znači američka vlada, omogućila nikaragvanskim kontrašima da prodaju drogu u Los Anđelesu i SAD kako bi došli do novca za borbu protiv levičarskih Sandinista, a usput uništili i američku crnačku sirotinju. Budući da se takvim službenim istragama ne veruje, posebno kad je reč o istragama CIA, smatra se da je optužba preozbiljna da bi bila poverena samo toj obaveštajnoj službi. Govori se i o tvrdnjama da su pilići koje najčešće kupuju crnci, zaraženi hemikalijom za sterilisanje. Optužbe 176
u vezu CIA sa trgovcima droge objavljene su u ozbiljnim novinama iz San Hozea (Kalifornija). Napisao ih je i dokazima potkrepio jedan beli novinar posle obimnog istraživanja. Prema njegovim tekstovima kontraši su 80tih godina goleme količine droge “kreka” (cracka) plasirali najpre u siromašne, crnačke delove Los Anđelesa, a potom i celim SAD. CIA je, iako i nije direktno u tome učestvovala, morala to znati. Glasine se brzo šire, a posebno su naelektrisani afroamerikanci. Vlada SAD, kao i sve vlade u svetu, vrlo uspešno podgrejava klimu sveopšte nesigurnosti. Projekat “ORTON”, koji je i danas aktuelan, ima zadatak da pomoću jeftinih droga i hipnoze izazove želju kod mentalno obolelih osoba za ubijanjem. Brojni su primeri pucanja u školskim dvorištima i sličnim mestima., do poslednjeg primera kad je norvežanin Andreas Brejvik pucao u civile na ostrvu Utoja. Tim postupcima stvara se građanski lobi koji zatim traži zabranu prodaje vatrenog oružja, a iza svega stoji politički sistem koji namerava da smanji građanska prava i slobode. Plan odlično funkcioniše, a srednja klasa u Americi traži od vlade da stane na kraj slobodnoj prodaji oružja. Slučajevi masovnih ubistava događaju se širom Amerike, škola u Kanadi, šoping centara, ubistva u gradu Stoktonu u Kaliforniji i mnoga druga - ubice su redom bili na psihijatrijskom lečenju, a svima je davana droga, to jest sredstvo za umirenje “prozak”, koje se kao lek daje i školskoj deci koja su “hiperaktivna.” Ta droga, uzimana u određenim količinama, uzrokuje kod čoveka ekstremno nasilje. Tako se proizvode masovne ubice, a takođe su vršena ispitivanja ugradnjom čipa u pacijentov mozak, takozvani “implant”. I još nešto, takvi napadi redovno završavaju pacijentovim samoubistvom i tragovi se brišu. Takođe se u čitavom svetu stvara klima socijalne nesigurnosti, stvaranjem kriza, uništavanjem ekonomija i sejanjem straha od revolucija i nereda. Kada se talas nasilja proširi do očekivane mere, a to će biti uskoro, počinje predviđena opšta medijska kampanja, koja je već u toku. Stvara se opšte uverenje kako u velikim američkim gradovima vlada anarhija, a to i nije daleko od istine. Svakodnevno, u novinama, a i na televiziji potencira se klima sveopšteg nezadovoljstva, nasilja i nesigurnosti. Sve ovo je deo plana koji nosi tajni kodni naziv “REX-84A”. Američka vlada je, zajedno sa vojskom, već 1984. godine uvežbavala sprovođenje tog plana, i to vrlo uspešno. Tajna vlada preuzeće vlast u Americi, a samim tim i u svetu koji je vec podeljen i dezorijentisan, posebno zadnjih dvadesetak godina. Tajna vlada usko sarađuje sa “vanzemaljcima”, što je potvrdio i Filip Klas, agent CIA-e, u svojim dokumentima pisanim od 1970. do 1973. godine. Znamo da sarađuju, kao što rekosmo – moderni žreci, koji imaju iste “bogove” kao i drevni sumerski i egipatski zvezdari i žreci, samo ti “bogovi” nisu vanzemaljci, ali mogu vešto da ih simuliraju, kao što mogu da simuliraju i duhove umrlih, Isusovu majku Mariju, svetleće pojave, pojave tajanstvenih bića iz mitologije…sve po potrebi da se prevari čovek. Naravno, tu je i tehnologija pokvarenih ljudi da “potpomogne” – od pomenutih vojnih projekata do najnovijih – projekat Blu Bim (Blue Beam – Plavi Zrak) i zaprašivanja neba hemijskim elementima,da bi se, navodno, sprečilo globalno zagrevanje (Cheimtrails – hemijski tragovi), ali je namera sasvim drugačija. Modifikovanje klime i hemijsko prilagođavanje atmosfere za trodimenzionalne slike, koje po projektu Blu Bim (Plavi zrak) treba da se projektuju na nebu u svrhu religioznog buđenja čovečanstva a sa ciljem uspostavljanja jedne svetske religije koja je suprotna biblijskom, hrišćanskom učenju.
O čemu ćute astronauti Tokom istraživanja svemira i “spuštanja” na Mesec, sve američke letelice pratili su, navodno, vanzemaljski brodovi. Dvadesetog novembra 1990. godine TV Kanal 2, jedna od televizijskih stanica u Los Anđelesu objavila je da “crveni bleštavi okrugli objekat” prati Spejs Šatl “Atlantis” koji je bio na vojnom zadatku. To je bilo prvo javno priznanje da NLO uistinu postoje. Bazu “Luna” na Mesecu fotografisao je Lunar Orbiter, dok su astronauti iz “Apola” snimili film. Na tom se filmu mogu jasno videti velike kupole, sagrađene 177
kao piramide; monumentalne kružne strukture, veliki silosi, mašine za eksploataciju rude u obliku slova “T” i razna vozila nepoznate namene. Takođe, jasno je vidljiv i ogromni svemirski brod, a pored njega još jedan manji - sve su to službene fotografije NASA-e. Baza Luna navodna je zajednička rusko-američka Mesečeva baza i ona dokazuje da “Alternativa 3” nije naučna fantastika već realnost. Pre bi se reklo da se radi o reljefu na Mesecu, ili dobroj montaži mada nikad se ne zna sa njima. Astronauti iz programa Apolo, svi odreda, bili su šokirani svim tim saznanjima. Zbog toga su se njihovi životi iz temelja promenili. Naređeno im je da ćute, pod pretnjom najstrožih kazni i ucenama. Jedan astronaut je progovorio britanskom producentu TV emisije “Alternative 3”, i jasno mu rekao šta su sve videli. Taj isti astronaut napisao je i knjigu “Alternative 3” pod pseudonimom Bob Grodin. (Stvarni Bob Grodin postoji i odigrao je značajnu ulogu u prikrivanju istinskih razloga ubistva predsednika Kenedija), ali je 1978. godine “počinio samoubistvo.” Nije izdržao pritiske i ucene. Pre toga morao je u knjigu uvrstiti brojne laži kako bi odjek tv-emisije “Alternative 3” do kraja ublažio i minimizirao.Istinu je, ipak, nemoguće sakriti. Previše astronauta i pilota tvrdi da je vanzemaljske letelice i mnogi su spremni da svedoče. Poslednji Amerikanac koji je u svemir leteo sam bio je major Gordon Kuper (Gordon Cooper). Dok se nalazio u orbiti oko Zemlje, iznad grada Perta u Australiji, 15. maja 1963. oko 22 sata video je sjajni, zelenkast objekat kako mu se velikom brzinom približava. NLO je bio primećen i iz radarske baze Mucea nedaleko od Perta. Kada se Cooper spustio na Zemlju, novinarima je bilo zabranjeno postavljati pitanja u vezi NLO. Vest je proširila australijska nacionalna TV i radio mreža koja je pratila čitav let. Prilikom svog govora u Ujedinjenim Narodima, major Gordon Kuper nije imao “dlake na jeziku.” Izjavio je: “Verujem da vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu planetu!... Mnogi astronauti ne žele o tome govoriti.” Nešto kasnije, u intervjuu koji je dao J. L. Fernandu, Kuper je bio još jasniji: “Godinama, držim tajnu u sebi. Mnogi piloti i astronauti, takođe. Sada želim reći istinu. Svaki dan radari širom SAD uhvate poneku letelicu nepoznatog porekla. Hiljade ljudi videlo je NLO. Postoje brojna svedočanstva i dokumentacija o tome, ali se sve skriva od javnosti. Zašto?! Da bi se izbegla panika, naravno. Nedavno sam, ovde na Floridi, bio svedok neobičnog fenomena,. Video sam kako se iznenada pojavio plamen na jednom polju, a iz plamena je izronio NLO. Jasno sam video nekakva bića kako napuštaju letelicu i uzimaju uzorke tla. Kada su se vratili u letelicu, ona je nestala neverovatnom brzinom. Niko me ne može razuveriti da nisam video NLO i vanzemaljce!...” Prema rečima NASA-inog astronauta Nila Armstronga (Neal Armstrong) vanzemaljci imaju bazu na Mesecu i nedvosmisleno nam poručuju da se Meseca klonimo. Neka se dogovore, čija je baza, Rusko – Američka ili vanzemaljska? Sigurno je da su obojica – Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin - odmah nakon “spuštanja” na Mesec, 21. jula 1969., videli vrlo jasno kosmički brod vanzemaljaca. Jedan od astronauta javio je da vidi svetlo u krateru, tokom TV prenosa. Bivši NASA-in službenik Oto Binder (Otto Binder) uspeo je “premostiti” NASA-ine telekomunikacione veze i snimiti sledeci dijalog: NASA: ...Šta je tamo? Kontrola zove “Apolo 11”...
APOLO 11: Ove “bebe" su ogromne!... Enormne!... Bože, ovo ne biste verovali! Kažem vam da je tamo još jedna 178
letelica, na rubu kratera. Oni su na Mesecu i gledaju nas! U razgovoru sa Nilom Armstrongom koji je vođen na simpozijumu NASA-e, jedan novinar je Armstrongu postavio pitanje: “Šta se, zapravo, događalo na Mesecu za vreme misije “Apolo 11”? Armstrong: “Bilo je neverovatno!... Znali smo da postoji mogućnost susreta sa vanzemaljcima. U stvari, bili smo na to upozoreni od strane vanzemaljaca.” ”Kako mislite - bili smo upozoreni ”? Armstrong: “Ne mogu ulaziti u detalje... Mogu samo reći da su njihovi brodovi veći i brži od naših, znatno su tehnološki napredniji. One što smo videli bili su veliki... i preteći.” ”Ali, NASA je nastavila sa svojim misijama i nakon događaja vezanih uz Apolo 11?”Armstrong: “Naravno, NASA je morala nastaviti, ali o događajima u vezi s misijom “Apolo 11” se ćutalo. Nije se htela izazivati panika na Zemlji.” Armstrong je sa Meseca obavestio Kontrolu na Zemlji kako ih “posmatraju” dva velika leteća objekta. Međutim, NASA je cenzurisala taj deo prenosa i javnost nije mogla ništa čuti o postojanju NLO-a. Edvin Baz Oldrin (Edvin Buzz Oldrin) snimio je kolor film na kome je zabeleženo i kretanje NLO-a, a nastavio je snimati i pošto je Armstrong izašao izvan svoje letelice. Armstrong je priznao da je priča istinita, ali nije želeo ići u detalje, osim što je naglasio kako je CIA odgovorna za zataškavanje celog slučaja. Osim navedenih astronauta, izveštaje o bliskim susretima sa vanzemaljskim letelicama dali su i astronauti Donald Slavton (1951.), Robert Vajt (Robert White 1962.), Josip Voker (Joseph A. Walker 1962.), zatim Eugen Cernan (1973.) i Moris Šatelen ( Maurice Chatelain 1979). Poznata je izjava NASA-inog astronauta Skota Karpentra (Scott Carpenter): “Nikada, prilikom boravka astronauta u svemiru, oni nisu bili sami. Svi do jednoga su bili praćeni NLO-ima!...” Javnost je sistematski obmanjivana o stepenu razvoja današnje tehnologije. Pomenuti Ričard J. Bojlan poseduje službene NASA-ine fotografije, a neke od njih bile su objavljene i u knjigama “Otkrili smo na Mesecu baze Vanzemaljaca” i “Još je neko na Mesecu”, autora Freda Steklinga. Godine 1969. došlo je, navodno, do ozbiljnog incidenta izmedu Rusa i Amerikanaca u zajedničkoj bazi na Mesecu. Ubijeno je 66 ljudi, a neki američki naučnici bili su neko vreme taoci Rusa. Rusi su tada bili suspendovani iz zajedničkog programa, ali su napetosti prevaziđene i ponovo je uspostavljena saradnja, koja i danas traje. “Specijalne Delta Force jedinice su navodno došle u sukob sa vanzemaljcima”, tvrdi Bojlan. Pa Novi Svetski Poredak mora imati neprijatelja iz svemira. Teroristi Al Kaide i Džihada su prevaziđeni. Međutim, istina je da je jedino neprijateljstvo izmedu Zemljana i vanzemaljaca bilo izazivanje i pucanje na NLO od strane vazduhoplovstva SAD. Zadatak je bio srušiti NLO i ispitati njihovu tehnologiju, ali se u tome nije uspelo. Jedan je slučaj posebno zanimljiv. Godine 1978. jedan je trouglasti NLO nekoliko puta preleteo iznad jedne vojne baze. Tada je otvorena vatra na leteći tanjir, koji je svaki put uspešno izbegao projektile američke vojske. Kao da su Amerikancima hteli pokazati koliko su nadmoćni i napraviti ih magarcima. Ipak, videćemo zašto nije “skinut.” Nisu ga mogli pogoditi kada je nematerijalan, kada je samo iluzija ili prikazanje, simulacija. Vrlo vešta simulacija… “MUFON” - Mutual UFO Network, ( zajednička UFO mreža) je internacionalna organizacija sastavljena od ljudi koji se ozbiljno i studiozno bave fenomenom NLO-a. Udružili su svoje znanje i talente, a organizacija “MUFON” ima svoje podružnice na svim kontinentima. Sedište organizacije je u SAD, a svako ko smatra da je video NLO može javiti na sledecu adresu: MUTUAL UFO NETWORK, INC. 103 Oldtowne Road Seguin, Texas 78155- 5099 USA. Opet SAD. U MUFON -u je zastupljeno 45 naučnih disciplina, kao što su medicina, psihologija, psihijatrija, teologija, astronomija, komunikacija, političke nauke, fotoanalize i mnoge druge, a Upravni odbor sastavljen je od fizičara, matematičara i doktora raznih nauka. Međutim, sve važnije NLO organizacije kontrolisane su od strane “Tajne vlade.” Jedna takva organizacija, NICAP, bila je razorena iznutra, infiltriranjem agenata CIA. Dobar primer je i “MUFON.” Stotine članova u celom svetu vode istrage, šalju fizičke dokaze u centralu gde dokazi odmah nestaju. Nedavni primer: u dvorištu škole u mestu Gulf Briz (Gulf Breeze) na Floridi sakupljena je tečnost koja je iscurila iz NLO koji je preleteo to područje. Uzorci su poslani “MUFON”-u, gde su odmah nestali. Direktor Valter Andrus, izjavio je kako su uzorci slučajno izgubljeni. No, to nije prvi puta da “MUFON” uništava navdne fizičke dokaze. Pominjani g. Bojlan, smatra kako je “MUFON” ustvari “crna rupa u svetskom NLO dvorištu”. Kontrola informacija je velika i ništa ne može promaći. Članovima se govori u 179
šta da veruju, a u što ne i većina ih nije svesna kako se sve kontroliše. Direktori uživaju finansijsku podršku vlade u vidu visokih prihoda, penzijskih čekova i slično, a ruku koja ih hrani ne žele ugristi. Novac je osnovni način kontrole. Najvažnije UFO publikacije su takođe kontrolisane, kao što je slučaj sa “UFO magazinom”. Viki Kuper (Vicki Cooper), izdavač “UFO magazina” sama je pre nekoliko godina izjavila prijateljima i rođacima da je finansijski pomaže CIA. Sin Viki Kuper pohađa Vojnu akademiju Vest Point (West Point Militaru Academu). Kada se jednom prilikom nije složila sa vladinim mišljenjem o jednom slučaju NLO, odmah su ocene njenog sina postale lošije. Prema izjavi Dona Ekera, Viki Kuper je radila za poznatu “madam Mejflauer” (Mayflower). FBI je hteo uhvatiti madam Majflauer, a pronašli su Viki kao krivca za falsificiranje poreznih knjiga. Uhapšena je, ali se na sudu pojavila kao krunski svedok. Umesto povratka u zatvor, rečeno joj je da pokrene “UFO Magazin”. Dobila je novac i počela objavljivati informacije koje su joj diktirane. “UFO Magazin” se čita u celom svetu, a čitaoci pojma nemaju o zakulisanim igrama, i o činjenici da se vodaju kao ovce a povodac drže isti oni koji se igraju stvaranja kriza i ratova i koji duše dovode svom gospodaru, kome su prodali dušu za vlast, moć i bogatstvo - đavolu. Tobožnji dokazi koji nestaju, skrivene letelice i tela vanzemaljaca ne postoje. Isti ljudi ih “obaraju” i zarobljavaju, isti ljudi ih “sakrivaju od javnosti” i isti ljudi se brinu da “procure u javnost.” Da se stvori dobra podloga za lakoverne, a lakoverni su u većini.
Autopsija u SFRJ Jedan NLO se navodno srušio u novembru 1966. na farmi blizu jednog malog sela Otoček u Hrvatskoj, tada u Jugoslaviji, i u njemu se, navodno, nalazilo jedan mrtav vanzemaljac . Taj događaj je uskoro sakriven od javnosti, tako što je javljeno da se srušio tajni avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Saopšteno je da je telo vanzemaljca, ustvari bilo telo pilota Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Rekli su da je deformisano plamenom i toplotom. Mračna noć je pomogla da se objavi ova teza za one koje veruju. Vanzemaljac je odmah transportovan u Beograd, vojnom hitnom pomoći i odmah primljen u vojnu bolnicu. Kroz nekoliko sati, neki od najvažnijih jugoslovenskih naučnika, počeli su sa pregledom leša. Osim naučnika, prisustvovali su i doktori koji su vodili autopsiju : hirurg Andrej Zobol i dva patologa Nikola Julić i Zoran Frederić. Dokazano je da su trojica doktora bili čvrsto povezani sa vladom. (Ovo je “zvaničan” tekst za javnost željnu senzacija, ali je istina drugačija. “Jugoslovenski vanzemaljac” je bio delo entuzijaste Andrea Zobolija, člana “Udruženja italijanskih skeptika” (CICAP) koje je organizovalo konkurs na kome su tražili rekonstrukciju paranormalnog fenomena. Andrea je napravio “vanzemaljca” od poliuretana i lateksa pa ga ispunio kupljenim iznutricama. Od hodnika stomatološke ambulante njegovog prijatelja je napravljena “sala za autopsiju” i uz dobru priču je napravljena dobra zabava. Jugoslaviju su odabrali iz njima znanih razloga, i zabava je mogla da počne. Mnogo je sličnih primera gde su ljudi želeli da se na njih obrati pažnja. Najteže je dan za danom, godinama ići na posao i vraćati se kući dok život prolazi pored vas.
180
Poliuretanski vanzemaljac - Beograd, Jugoslavija 1966 Američka vlada još nije spremna javnosti otkriti najčuvaniju tajnu - postojanje vanzemaljaca na Zemlji, tvrdi g. Bojlan. Mnogi iz te vlade veruju u njih a malo ih uopšte zna šta je po sredi. Sve dok to ona ne odluči, i dalje će postojati agenti zaduženi za dezinformacije, zataškavanja, pretnje, ucene itd. Ljudi ne znaju koliko su izmanipulisani i kako se njima vlada pomoću raznih tajnih društava, religija, magije, okultizma... Ajzenhauer je bio poslednji predsednik koji je bio u potpunosti upoznat sa strogo čuvanim tajnama. Predsednici koji su došli posle njega dobivali su informacije od grupe “MJ-12”, i to informacije koje nisu bile potpune. Svi predsednici progutali su servirane priče o alienima koji su dobili utočište na našoj planeti i koji nam za uzvrat daju nove tehnologije i štite planetu od ljudskog ludila. U međuvremenu, nevini ljudi stradaju kao žrtve vanzemaljaca i naučnika. Na njima se vrše jezivi eksperimenti. Javnost se i dalje obmanjuje. Od 27. do 29 maja 1996. godine u hotelu Šeraton u Vašingtonu održan je Okrugli sto pod nazivom “Kada se kosmicke kulture sretnu”. Daleko od očiju javnosti o toj temi raspravljali su vrhunski naučnici, akademici, predstavnici američke i ruske vlade, vojni službenici i predstavnici glavnih religija. Unatoč neobično jakom obezbeđenju, delovi nekih izlaganja tajno su snimljeni i predstavljaju nepobitan dokaz da su oni među nama. Vreme za njihovo javno pojavljivanje je došlo, tvrdi Ričard J. Bojlan, čiji su stavovi delimično izneti kroz tekstove “Alieni su naša realnost” i “o čemu ćute astronauti.”
Da li vlade znaju? Britansko Ministarstvo odbrane je konačno pristalo da objavi arhivske dokumente o istraživanju NLO, kako bi se jednom zauvek ućutkali oni koji tvrde da Ministarstvo još krije tajne o vanzemaljcima koji su posetili Veliku Britaniju. Ovaj potez je zapravo nastavak slične situacije kada je francuska vlada objavila zapisnike o više od 1 600 viđenja NLO tokom poslednjih pet decenija. Kada je zvanična NLO arhiva objavljena, na sajt francuske Svemirske agencije (CNES) se ulogovao tako ogroman broj zainteresovanih, da je server pao usled preopterećenosti. Podaci govore da je od 1977. godine francuska agencija sprovodila specijalno istraživanje NLO, u okviru koga je prikupljeno više od 6 000 izveštaja očevidaca. Oko 28 odsto izveštaja je, posle detaljne istrage, proglašeno neobjašnjivim. Uprkos supotnim tvrdnjama i za razliku od Francuza, britansko Ministarstvo odbrane tvrdi da nikada nije angažovalo NLO istraživače sa punim radnim vremenom, kao i da je njihovo interesovanje za ovu temu ograničeno isključivo na jasno definisane odbrambene aktivnosti. Izveštaji koji su stizali u Vajthol (sedište Ministarstva), kopirani su i prosledjivani stručnjacima za vazdušnu odbranu RAF i odeljenju za odbrambeno obaveštajnu delatnost (DIS). Za razliku od Francuza koji su sprovodili istrage na terenu i pažljivo crtali mesta događanja i opise očevidaca (kvalitet crteža je zavisio od umetničkih sposobnosti žandarma), u Britaniji je većina izveštaja samo zapisana i odložena na stranu. Mada Ministarstvo odbrane tvrdi kako ni jedan od NLO izveštaja nije bio od značaja za bezbednost zemlje, jedan manji deo svedočanstava je ipak podvrgnut detaljnoj istrazi obaveštajaca DI 55 i RAF. Priroda ovih istraga i njihovi rezultati su postali brižljivo čuvana tajna. Tokom perioda od 30 godina koji je pokrio francuski NLO projekat, britanski obaveštajći iz DI 55 su prikupili preko 7 000 izveštaja očevidaca NLO. I danas, britanska vlada odbija bilo kakvu diskusiju o stvarnoj ulozi i zadacima ljudi iz DI 55. Sve do nedavno se strahovalo da su 24 fajla o NLO koje je prikupio DI 55 uništeni, jer su u skladištu bili izloženi smrtonosnoj azbestnoj pašini zajedno sa preko 63 000 drugih veoma “osetljivih” obaveštajnih fajlova iz vremena hladnog rata. Po okončanju 3 miliona funti vrednog i javnog projekta restauracije, sva kontaminirana dokumenta su spašena i prebačena na CD. Početkom 2007. godine, u Ministarstvu odbrane je doneta odluka o prioritetnom objavljivanju NLO dokumenata na njihovom zvaničnom veb sajtu. Arhiva DI 55 sadrži ne samo svedočanstva civila, već i mornaričkih i RAF pilota i drugog vojnog osoblja. DI 55 je ogranak obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane, čiji je osnovni zadatak prikupljanje tajnih informacija o navođenim prjektilima i svemirskom naoružanju zemalja koje takve projekte imaju. Oni su nadgledali NLO izveštaje još od 1967. godine i pružali naučne i tehničke savete vezane za viđenja NLO civilima koji su se ovom tematikom bavili u Vajtholu. Ministarstvo odbrane Velike Britanije tvrdi da je interesovanje DI 55 za NLO okončano 2000. godine, nakon objavljivanja zvanične studije o NLO. Kao odgovor na pitanje koje je u parlamentu postavio poslanik Norman 181
Bejker (Norman Baker), britanska vlada je priznala da je na istraživanje i studiju potrošeno 50 000 funti. Izveštaj o ovom projektu, klasifikovan pod oznakom “vrhunska tajna”, videlo je samo nekoliko starijih oficira RAF i obaveštajaca. Postojanje studije je otkriveno u maju 2006. kada su je se sasvim slučajno dočepali dr Dejvid Klark i Geri Entoni, a na osnovu tek obnarodovanog Akta o slobodi informacija. Donosimo i svedočanstva viših američkih vladinih zvaničnika na koje je vršen veliki psihološki pritisak nakon što su sa strogo poverljivim informacijama izašli pred javnost. Počelo je četrdesetih godina, odmah nakon Rozvela. Kontra admiral Rosko Hilenkoter (Roscoe Hillenkoeter) bio je direktor CIA u razdoblju od 1947.1950. godine. 1960 god. izjavio je za štampu da je za vreme njegovog službovanja bilo, od strane vlade, više uspelih zataškavanja pojave NLO. Svoju izjavu potvrdio je i u specijalnoj televizijskoj emisiji, nekoliko meseci posle. Bračni par iz države Juta snimio je 1948. godine vrlo uspele fotografije dve letelice, navodno vanzemaljskog porekla. Fotografije su odneli u redakciju lokalnog lista koji je objavio i članak, uz napomenu da je negativ filma bio podvrgnut analizi u laboratoriju Univerziteta Juta, te da je utvrđeno da je film originalan i da je mogućnost fotomontaže potpuno isključena. Članak je, uz popratne fotografije, ne samo u državi Juta već i mnogo šire, naišao na velik odjek javnosti, a samim time zainteresovala se i CIA, pogotovu jer se radilo o letelicama nepoznatog porekla. Ukratko, nakon što su dotični bračni par posetili “ljudi od vladinog povjerenja”, (što je priznao i sam Hilenkoter), supružnici izjavljuju (za isti list, čijeg su vlasnika takođe posetili “neki ljudi”) da je posredi bila fotomontaža, i kako su sve smislili iz puke zabave. Nalaze univerzitetske laboratorije nije više niko nigde spominjao, i sve je ubrzo palo u zaborav. Fotografiju originalnog primerka filma koji je bračnom paru bio oduzet “radi ispitivanja”, a koji je CIA snimila za svoju arhivu, Hilenkoter je pokazao u televizijskoj emisiji, potvrđujući nalaz i laboratorije Univerziteta juta. Godinu dana nakon toga, bilo je nekoliko izjava za javnost viših vojnih zvaničnika, u kojima se navode tačna mesta pada tri NLO-a, koji su odmah potom bili ispitivani u podzemnoj vojnoj bazi u državi Viskonsin. O navodnoj posadi tih letelica nema pomena. Dr. Vanevar Buš (Vannevar Bush) bio je predsednik američkog Saveta za istraživanje i razvoj u razdoblju od 1945 - 1949. godine. Osim toga, bio je savetnik američkog predsednika i ključni čovek u razvoju atomske bombe. 1950. godine, u memorandumu kanadske vlade koji je potpisao Vilbert Smit (Wilbert Smith), jasno se navodi: “Leteći tanjiri postoje. O njima ne znamo gotovo ništa, ali znamo da velike napore u razotkrivanju te tajne ulaže mala grupa ljudi, koju predvodi Dr. Vanevar Buš.” Džejms Forestal (James Forrestal) bio je tada američki ministar odbrane. Godine 1949. doživeo je nervni slom, pa je počinio samoubistvo. Mnogo se nagađalo o razlozima zbog kojih se, ta inače izuzetno stabilna osoba, odlučila na taj čin, međutim njegovi najbliži suradnici nisu bili previše iznenađeni: “Previše je toga” i “Postaje neizdrživo”, reči su koje je Forestal često ponavljao u danima koji su prethodili njegovom nervnom slomu. Prema rečima njegovog bliskog prijatelja, generala Valtera Bedel Smita (Walter Bedell Smith), koji je Forestala zamenio na dužnosti ministra odbrane, Forestal je bio vrlo potresen zbog, kako je on sam rekao, “opasne tajne koju će ljudi ubrzo otkriti.” Nije rekao o čemu se radi, ali aludira se na vanzemaljce. Znači ne mora da znači da je forestal skrenuo zbog slučaja NLO. Bivši zapovednik Vazduhoplovne baze Rajt – Paterson (Wright- Patterson) u Dejtonu, u državi Ohajo, brigadirni general Artur Ekson (Arthur Exon), objavio je 1991. godine postojanje tajne grupe “Bezbožnih trinaest”, čiji je zadatak kontrola pristupa strogo poverljivim izveštajima o NLO i njihovim posadama. Možda je Ekson mislio na tajnu grupu “Mažesti -12” ili 12 Veličanstvenih plus američki predsednik ili neka druga ličnost. Sa grupom Mažesti -12 sarađivali su, po Eksonovim rečima, i Forestal i Smit. Dr. Erik voker (Eric Walker) je bivši upravnik američkog Instituta za analizu Odbrane. Za TV mrežu NBC izjavio je 1989. godine kako je za vreme svog službovanja često prisustvovao tajnim sastancima u vazduhoplovnoj bazi Rajt – Paterson. Glavne i jedine teme bile su analize pronađenih NLO kojih je, prema njegovim rečima, “bilo više nego što bi se moglo pomisliti.” Dr. Erik Voker takođe je izjavio da “zna za njih (grupu Mažesti - 12) već 40 godina.” General Hojt Vanderberg (Hoyt Vanderberg) je tokom Drugog Svetskog rata bio zapovednik američke Vojne obaveštajne službe, i direktor CIA u razdoblju od 1946. do 1947. godine. U izjavi za štampu, i budući da je (1. oktobra 1947) lično prisustvovao činu, potvrdio je autentičnost potpisa američkog predsednika Harija Trumana na tajnom memorandumu grupe “Mažesti - 12.” Grupa je osnovana kada su NLO-i, prema rečima gen. Vanderberga, “postali pitanje nacionalne bezbednosti.” 182
Dr. Detlev Bronk po zanimanju je biofizičar. Bio je predsednik Američke akademije nauka, i upravnik Američkog medicinskog saveta pri Odboru za atomsku energiju. Prema izjavi koju je dao na radiju u Los Anđelesu, a koja je emitovana direktno u etar tadašnji predsednik Dvajt Ajzenhauer je u doba slučaja Rozvel bio na najvišoj vojnoj dužnosti i morao je znati za taj pad letelice ako je do toga došlo. Kada je izabran za predsjednika SAD-a, odlučno je poricao bilo kakvo postojanje vanzemaljske letelice, što je tada bila, baš kao što je i danas, uobičajena praksa Bele Kuće. Potpuno je jasno da američka vlada nije mogla dozvoliti da informacije o tobožnjem padu NLO-a, a pogotovo fotografije vanzemaljskih astronauta, prodru u javnost. Osim panike koju bi ta vest izazvala, a što bi se još i moglo kontrolisati, postojala je daleko veća opasnost za vladu. Kada bi običan američki građanin suprotstavio svoj “američki način života” postojanju vanzemaljske civilizacije, kontrola nad ljudima bila bi vrlo otežana, a u glavi svakog pojedinca nastala bi pitanja kojih se svaka vlada boji. Međutim, to nije problem samo američke vlade. Sivi patuljak visine jednog metra, doleteo ko zna otkud, postao bi veći faktor od svih predsednika zajedno. Koja vlada tako što može dopustiti ? I to je jedan od razloga zbog kojeg mnoge države sveta (pogotovo Rusi i Amerikanci) godinama tajno sarađuju i po pitanju vanzemaljskih letelica, iako su im politički sistemi različiti. Ili vlade baš i žele da se svet interesuje za vanzemaljce, ali da to bude obavijeno nepoznanicom. Kao što smo kazali: isti ljudi i stvaraju ideju, i kriju je od sveta i dopuštaju da nešto procuri da bi se u javnosti špekulisalo i nagađalo. Kontra admiral Sidni Sauers (Sidney Souers) vršio je visoku dužnost u Američkoj Centralnoj Obaveštajnoj službi 1946. godine, kada je imenovan za izvršnog sekretara Saveta nacionalne odbrane, 1947. godine. Tokom karijere bio je duboko upleten u istraživanja koja se tiču navodnih ostataka palih vanzemaljskih letelica, što je lično izjavio 1969. godine za američku nacionalnu TV mrežu NBC. U istoj televizijskoj emisiji pokazao je komad metala veličine 15x10 cm, čiji je sastav navodno nepoznat, i za koji je tvrdio da pripada letelici vanzemaljskog porekla, paloj u pustinji Nevada 1956. godine. Dve sedmice nakon emitovanja emisije, prilikom provale u njegovu kuću, predmet je nestao, a sa njim i gosp. Sidni. Osim tog predmeta (i sâmog Sidnija) ništa nije ukradeno. Njegova supruga Elena, koja je bila u bolnici kada je provaljeno u kuću, tvrdi kako je nestanak njenog supruga povezan sa “ljudima koji su nekoliko puta telefonom nazivali Sidnija”, nakon čega je “on bio vrlo nervozan i rastresen.” Telo Sidnija Sauersa nikada nije pronađeno. Don Berliner je fizičar, i dugi niz godina istražuje fenomen NLO. Nije mu poznato ko je na njegovu adresu poslao dokument koji pripada grupi “Mažesti – 12”, a koji datira iz 1996. godine. Dokument nosi naslov: “Vanzemaljski entiteti i njihova tehnologija.” Zajedno sa dokumentom, primio je i mikro-film koji sadrži 23 stranice tajnog izveštaja iste grupe. Na stranicama snimljenim na mikro-film, iznose se zapažanja u vezi kontakata sa vanzemaljcima koji su se dogodili unatrag dve godine. Ime “Area 51” (Oblast 51) spominje se 14 puta, što upućuje na konkretne aktivnosti te baze. Berliner je mikro-film, prema priloženim uputstvima, sakrio na tajno mesto, a podatke je javnost trebala saznati u januaru 1998. godine, što se nije dogodilo. Ta odluka rezultat je telefonskog obaveštenja primljenog neposredno nakon prijema paketa sa spomenutim sadržajem. Dr. Donald Menzel (Mencel) profesor je astrofizike, a bio je i savetnik nekoliko američkih predsednika, uključujući i Regana. Učestvovao je u razvoju američkog svemirskog programa, a u američkoj Administraciji važi kao čovek koji je imao pristup dokumentima klasifikovanim kao “Top Sekret Ultra” , odnosno dokumentima od najveće tajnosti. Januara 1995. izlazi u javnost sa informacijama vezanim za pad NLO koji se dogodio 1980. godine u državi Mejn, nedaleko od vazduhoplovne baze Linkoln. Zajedno sa general majorom Robertom Montakijem, direktorom Centra za razvoj specijalnih naoružanja, koji ima sedište u gradu Albukerkiju u Novom Meksiku, radio je na istraživanju pale letelice. Prilikom gostovanja u radio emisiji pod nazivom “Close encounters” (Bliski susreti), a koju redovno prate slušaoci 5 saveznih država, i koja je neverovatno popularna, opisao je pali NLO i odgovarao na sva pitanja osim onih vezanih za pronađeno oružje. Radio emisija izazvala je vrlo veliko interesovanje, pa je zato i reprizirana. Nedugo zatim, kao gost iste emisije, pojavio se i general major Robert Montaki, tvrdeći da su izjave Dr. Mencela neistinite, i da je Mencel svojim istupom hteo samo privući pažnju na sebe. U junu iste godine, Mencel gostuje na TV mreži ABC (u večernjem najgledanijem terminu), pokazuje fotografije spornog NLO, i odgovara na pitanja gledalaca iz gotovo celih SAD. Nakon toga, javno ga više niko nije demantovao, ali je postao žrtvom pretećih anonimnih poziva. Ubrzo zatim je umro. Osobe kao što su Stanton T. Fridman (nuklearni fizičar), Bil Mur (Bill Moore) i Džejm Šandera (Jaime Shandera) (inženjeri koji više od dvadeset godina proučavaju slučajeve vezane za NLO), primaju zadnjih godina pakete nepoznatih pošiljaoca. Sadržaj paketa uglavnom čine mikro-filmovi na kojima su 183
snimljene stranice poverljivih dokumenata, i fotografije NLO. Bil Mur je 1985. godine primio kovertu poslatu sa Novog Zelanda, u kojoj ga neko njemu nepoznat upućuje u Američku nacionalnu arhivu, radi ispitivanja nekih dokumenata. U poruci je naveden broj pod kojim se dokumenti, koji više nisu bili klasifikovani kao tajni, nalaze u arhivi. Mor i Šandera tako su došli do memoranduma vezanog za aktivnosti grupe “Mažesti -12”, a koji postojanje te grupe i potvrđuje. Memorandum je potpisao Robert Kutler, najbliži saradnik predsednika Ajzenhauera, i specijalni savetnik pri Savetu za nacionalnu bezbednost. Taj dokument, nekad od najveće tajnosti, adresiran je na Natana Tviningsa (Nathan Twinings), tadašnjeg generala Američkog vazduhoplovstva. Tim Kuper istražuje nestanke ljudi povezane sa aktivnošću NLO, više od 20 godina. Autor je knjige “Obdukcija – ko je sledeći?” (Abductions – Who’s Next?), koja vrlo ozbiljno upozorava na opasnosti koje prete od bliskih susreta sa vanzemaljcima. U razdoblju između 1992. i 1996. godine primio je, takođe od njemu nepoznate osobe, nekoliko dokumenata koji pripadaju grupi “Mažesti - 12” i koje je pokazao Fridmanu. Prema njihovom mišljenju neki su dokumenti falsifikati, ali dva su originalna. U prvom dokumentu nalaze se upute generalu Natanu Tviningsu, a u vezi njegovih aktivnosti vezanih za put u Novi Meksiko 1947. godine, gdje je pao NLO. Drugi dokument je dopis predsedniku Trumanu, a potpisao se državni sekretar Džordž Maršal (George C. Marshall). Dokument ima oznaku “MAJIC EO 092447 MJ-12.” Budući da su mnogi dokumenti grupe “MJ-12” snimljeni na mikro-filmove, originalni papir i mastilo ne mogu se ispitati. Međutim, postoje detalji koji se mogu proveriti, a to su npr : analiza potpisa, datumi sastanaka, imena članova itd. Državni sekretari, uticajni naučnici i ljudi iz samog vojnog vrha, godinama su bili pripadnici vladine tajne grupe Mažestik - 12. Tako je i danas, s razlikom što se njihove aktivnosti sve teže prikrivaju od javnosti. Sasvim je sigurno kako će idućih godina informacija vezanih za tajne aktivnosti američke vlade biti sve više i više, zahvaljujući odlukama nekad visokih vojnih zvaničnika , a takođe i istraživačima NLO fenomena koje njihov duh vodi izvan granica koje postavlja službena politika.
UN pripremaju doček vanzemaljcima 27. Septembar 2010. U svetskoj organizaciji imenovan je ambasador za “svemirske prinadležnosti“, opunomoćen da uspostavi kontakt sa vanzemaljcima, ukoliko slete na zemlju. Njujork, Beč – Ujedinjene nacije imenovale su juče novog šefa biroa za svemirska pitanja (UNOOSA) sa sedištem u Beču, izvestile su svetske agencije: Mazlan Otman, pedesetosmogodišnja malezijska astrofizičarka, biće, kao njeni brojni prethodnici, nadležna za koordinaciju aktivnosti zemalja članica u svemiru. Zvanično, podsticaće dogovore o mirnodopskoj eksploataciji. Na opšte iznenađenje, međutim, Otmanova je dobila još jednu funkciju i titulu. Proizvedena je u vanrednog i opunomoćenog ambasadora UN za svemir – naloženo joj je da prva stupi u kontakt sa vanzemaljcima.
Vatikan priznao postojanje vanzemaljaca Maj 2008. godine Vatikan – “Kao astronom, ja verujem u Boga koji je stvoritelj svemira”, rekao je u razgovoru za vatikanske novine “L'Osservatore”, Romano Hose Gabriel Funes, isusovac (jezuita) koji je direktor vatikanskog opservatorija u Kastel Gandolfu, pored Rima. “No, premda još nemamo nikakvih dokaza, ne možemo isključiti mogućnost da na drugim planetima ima života”, dodaje “Kao što na Zemlji postoji puno vrsta živih bića, tako je Bog mogao stvoriti i druga, jednako razumna bića”, rekao je Papin astronom. “Zašto ne bismo mogli govoriti o “braći vanzemaljcima. To je i dalje deo kreacije.” Odgovarajući na škakljivo teološko pitanje o istočnome grehu koje pritiska ljudski rod i o nužnosti otkupljenja koje iz toga proizlazi, isusovac smatra da “ako postoje druga razumna bića ne znači da im je otkupljenje potrebno. Možda su ostali u punom prijateljstvu sa svojim Stvoriteljem i nisu počinili istočni greh”, rekao je. U protivnom, “utelovljenje (dolazak Hrista, Božjeg sina, na Zemlju kako bi otkupio svet) vredi i za njih”, ocenio je, jer je “utelovljenje sasvim jedinstven događaj.”
Konačno priznanje: Nismo sami u svemiru
184
U nameri da upozori narode sveta na opasnost od skrivanja podataka o postojanju vanzemaljaca, dr Stiven Grir (Steven Greer) je 1993 godine započeo kampanju u SAD kako bi pronašao svedoke iz Vlade i armije voljne da javno govore o svojim saznanjima. Vremenom je prikupio veliki broj svedočanstava i dokumenata, što je dovelo do stvaranja organizacije koju je nazvao „Projekat Razotkrivanje.“ Osnovan kao neprofitna organizacija „projekat Razotkrivanje“ poziva na otvorena saslušanja u Kongresu SAD, kao i donošenje zakona koji će da zabrani postavljanje oružja u svemiru. Pošto je sa svojim otkrićima upoznao članove Klintonove administracije, direktora CIA, visoke oficire u Pentagonu i neke članove Kongresa, dr. Grir je odlučio da maja 2001. organizuje konferenciju za štampu u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, na koju je pozvao dvadesetak svedoka koji su govorili o realnosti NLO. Evo nekih svedočenja: Dr. Stiven Grir: „Okupili smo se da bismo rekli istinu o predmetu koji je ismevan i negiran više od 50 godina. Muškarci i žene koji će da stanu pred govornicu, kao i 350 svedoka dokazaće da nismo sami u svemiru. Ova tema ima najdublje implikacije na ljudsku budućnost i bezbednost SAD, kao i na mir u svetu. Tehnologije vezane za NLO, ako im se ukine status tajnosti, i upotrebe se u miroljubive svrhe, rešile bi u budućnosti energetsku krizu, problem globalnog zagrevanja, kao i problem očuvanja okoline. Na osnovu izjava svedoka, nepobitno ćemo dokazati da su objekti vanzemaljskog porekla praćeni radarima, da su se kretali neverovatnim brzinama i naglo zaustavljali, da koriste antigravitacione pogone. Dokazaćemo da su ti objekti bili prizemljivani, onesposobljavani i zaposedani – posebno od strane timova u SAD, i da su vanzemaljski oblici života zarobljeni a njihova vozila se proučavaju tokom poslednjih 50 godina.“ Gospodin Grir je više nego smešan. Letelice koje prkose gravitaciji i prelete pola svemira dođu da se sruše na Zemlji, a posada dozvoli da je baš Amerikanci zarobe. I da je tako, teško bi bilo poverovati da je jedna letelica došla sama, i da baza ne zna gde je ona. Što nije došla spasilačka misija? Grir je, vrlo verovatno deo ekipe koju bismo nazvali: „isti stvaraju ideju, isti je kriju i isti puštaju da curi u javnost da bi istu zbunjivali.“ Ipak, da vidimo kako je teklo dokazivanje g. Grirovih svedoka, za koje se može tvrditi i da lažu i da ne lažu. Šta su oni stvarno videli, o tome se može dosta reći. Den Vilis (Dan Villis): „Bio sam u odeljenju za kodiranje u mornaričkoj komunikacijskoj bazi u San Francisku. Davne 1969. sam primio poruku sa broda koji se nalazio blizu Aljaske, a koja je bila označena kao vrhunska tajna. Obavestili su me da iz okeana, blizu pristaništa, izranja sjajan, blešteći crvenkasto – narandžasti elipsasti objekat prečnika 70 stopa. Jurnuo je u nebo brzinom od 7 000 milja na sat. Bio je praćen na brodskom radaru. Godinama kasnije radio sam u Mornaričkom centru za elektroniku i inženjering u San Dijegu. Jedan moj saradnik je primetio na ekranima neobične objekte koji su pravili zaokrete pod pravim uglom. Njegov izveštaj nadređeni je prokomentarisao: „To je poseta jednog od naših malih prijatelja.“ Ovaj čovek nije bio sklon šalama. Don Filips (Don Phillips): „Kao pripadnik Vazduhoplovnih snaga SAD sarađivao sam sa Vladinim obaveštajnim agencijama. Moja prva služba je bila u bazi „Nelis“ u Las Vegasu. Oko jedan sat iza ponoći sam čuo neko komešanje. Ustao sam i otišao da vidim šta se događa. Spazio sam četvoricu ljudi koji su zurili u nebo. Čudna svetla su se kretala velikom brzinom, preko 3 000 milja na sat. Posle pet minuta se činilo da se grupišu prema severozapadu u ubliku kruga. Počela su da se rotiraju a zatim su nestala, a ja sam pomislio da o tome moramo da ćutimo.“ Robert Salas (Robert Sallas): „Bio sam oficir Vazduhoplovnih snaga zadužen za lansiranje raketa „Minutmen“ u podzemnoj bazi „Malstrum“ u Montani. U zoru 16. marta 1967 godine sam dobio poziv od stražara koji su se nalazili na površini. Ja sam bio na nekih 60 metara pod zemljom, u jednoj kabini, odakle sam nadgledao i kontrolisao deset projektila sa nuklearnim bojevim glavama. Obavestili su me da su videli neobična svetla koja lete nebom. Zanemario sam taj poziv, i rekao sam da me pozovu kada se dogodi nešto značajnije. Dobio sam još jedan poziv, ali ovog puta je stražarev glas bio nesigurniji. Bio je uplašen, rekao je da se pred ulazom u bazu nalazi sjajan, blešteći crveni objelat koji lebdi. Ispred su bili ostali stražari sa uperenim oružjem. Od mene su tražili instrukcije, a ja sam probudio pretpostavljenog. Projektili koji su služili za odbranu baze su otkazali jedan po jedan. Kada smo o događaju izvestili vrhovnu komandu, dobili smo odgovor da se sličan incident dogodio i u vazduhoplovnoj bazi „Eko“. I njihova posada je izveštavala o NLO nad bazom. Skupio sam dokumentaciju od vazduhoplovnih baza na osnovu Zakona o slobodi informisanja u kojoj se pominje incident u bazi „Eko“. Među papirima se nalazi i deo koji upućuje na NLO, kao i činjenica da je deset projektila otkazalo, kao i projektili za odbranu baze. Skupio sam 12 svedoka koji će da potvrde ovu priču, uključujući i svedoka koji će da potvrde ovu priču uključujući i čoveka koji je naknadno istraživao incident.“ 185
Karl Vulf (Carl Woolf): „Radio sam na održavanju precizne fotografske mehanike u vazduhoplovnim snagama. Sredinom 1965 sam pozajmljen za projekat „Mesečeva orbita“ koji je vodio izvesni dr. Kili. Otišao sam u bazu gde sam zatekao naučnike iz celog sveta. Bio sam iznenađen što u projektu koji je vodila Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) rade naučnici iz celoga sveta. Odveden sam u laboratoriju gde se nalazila pokvarena oprema koju je trebalo srediti, kao i jedan pilot. Zanimalo me kako podaci sa satelita stižu u laboratoriju. Posle približno 30 minuta tumačenja procesa, pilot mi je rekao: „Otkrili smo izgled tamne strane meseca.“ I počeo da ređa na sto fotografije na kojima su bile baze, građevine kružnog oblika, tornjevi...bio sam uplašen jer mi otkriva tajne. Sećam se,dok sam išao ka kući, da sam mislio da će ovi podaci da se pojave na vestima. I evo, 30 godina je prošlo i još uvek se nadam da ću čuti. Svedočiću pod zakletvom pred Kongresom da je sve što sam rekao istina.“ Džordž Filer III (George Filler III): „Penzionisani sam obaveštajni oficir i pilot sa preko 5 000 sati leta. Kada sam bio u 21. puku Vazduhoplovnih snaga, informisao sam generala Gova o NLO koji je 1974. viđen iznad Teherana. Dva aviona F-4 iranske vojske su uzletela i pokušala da ga presretnu. Međutim, kada su piloti uključili uređaje za početak paljbe, oni su otkazali i piloti su se vratili u bazu. Ovaj događaj je registrovan sa satelita. Četiri godine kasnije, 18 januara 1978, išao sam u bazu i primetio neka svetla na kraju uzletno – sletne staze. Kada sam došao do komande, stariji narednik mi je rekao da su tamo bili NLO, koje su pratili radarom da bi ih kasnije videli sa tornja. Jedan se spustio ili srušio kod Fort Diksa, što je nešto poput „istočnog Rozvela.“ Jedan vanzemaljac je izašao iz letelice, ali ga je ranio vojni policajac. Uprkos povredi je nastavio da se kreće prema bazi, da bi ga policija pronašla mrtvog na kraju staze. Zamolili su me da o tome izvestim generala Toma Sedlera. Ipak sam odlučio da proverim istinitost tvrdnji. Nazvao sam 438. komandno odeljenje i svi su mi ponovili skoro istu priču. Sutradan pre nego što sam pošao na jutarnji raport su mi rekli da ne pominjem priču.“ Mark Mekandliš (Mark McAndlich): „Godine 1988. moj kolega Bred Sorenson me obavestio da je video tri leteća tanjira kod hangara u Nortonu, Kalifornija. Zbog toga sam pozvao kongresmena Džordža Brauna mlađeg, koji je u to vreme bio predsednik Kongresnog odbora za svemirsku nauku i naprednu tehnologiju. Jedan službenik iz njegove kancelarije mi je potvrdio da su diskovi lebdeli iznad tla. Nazvao ih je „strane reprodukovane letelice.“ Kasnije me je Bred upoznao sa poznatim aeronautičkim dizajnerom Bertom Retangom koji mu je dao kopiju plana „strane reprodukovane letelice.“ Retang je mislio da se radi o šali, pa je sliku okačio na zid. Kada je pukovnik Rej Volš posetio Retanga, video je plan i šokirao se. Želeo je da sazna odakle mu taj plan, jer je u to vreme 1995 godine stvarno postojala takva letelica u bazi Edvards. Zainteresovao sam se i počeo da istražujem o tom projektu. Otkrio sam niz dokumenata koji potvrđuju da su vazduhoplovne snage još 1960. testirale letelice u obliku letećih tanjira. Imam i dokumente NASA koji prikazuju slične oblike. Došao sam i do kopija memoranduma iz Herkules Aerospejsa, u kome se opisuje naročiti tip nauke koja uključuje nešto što se naziva „energija nulte tačke“ i „skalarni talasi.“ Prema Bredu Sorensonu, to je osnova tehnologije antigravitacionih pogona. Posedujem i dokumenat koji opisuje šest različitih sastanaka, i pokušaj saradnje sa ruskom naučnom zajednicom u istraživanju „korisne fundamentalne tehnologije“ koju je početkom XX veka otkrio Nikola Tesla.“ Danijel Šihan (Daniel Scihan): „Ja sam advokat „Projekta Razotkrivanje“. Čim sam doktorirao, postao sam advokat u Glavnom sedištu pravosuđa SAD u Vašingtonu, dodeljen odeljenju za Unutrašnju politiku. Tamo me je 1977 kontaktirala gospođica Marša Smit, koja je bila direktor Odeljenja za nauku i tehnologiju Kongresne istraživačke službe. Obavestila me je da je predsednik Džimi Karter, 1977 godine, održao sastanak sa tadašnjim direktorom CIA Džordžom Bušom Starijim. Karter je zahtevao da mi direktor CIA preda tajne informacije koje se odnose na postojanje vanzemaljske inteligencije. Buš je tada odbio zahtev predsednika SAD, sluteći da predsednik namerava da o tim podacima obavesti javnost. Maja 1977. otišao sam u Kongresnu biblioteku, i u to vreme u zgradi nije bilo nikoga osim stražara. Našao sam fotografije letećeg objekta koji se srušio i zaorao brazdu u snegom pokrivenom polju. Oko letelice su bili pripadnici vazduhoplovnih snaga SAD. Na jednoj od fotografija uočio sam simbole na letelici. Bio sam upozoren da ne pravim nikakve beleške, ali sam precrtao simbole u notes. Nosio sam ovo breme 8. godina i sada ga predajem vama, Amerikancima i ljudima sveta.“ Ova svedočenja, iako ljudi prepričavaju ono što su videli, nimalo nisu uverljiva i nemaju nikakvu težinu. Iako su ljudi možda videli nešto nesvakidašnje, ipak svedočenja su iskorišćena da se proširi misterija zvana NLO. Podsećaju na „obelodanjivanja službenih i državnih tajni“ od strane Džulijana Asanža na sajtu „Vikiliks“ koja su bile prenaduvana u vestima, kao pokazatelj tobožnje demokratičnosti i činjenice da se ništa ne 186
može sakriti, a ustvari su to bile „tajne“ za koje svaki stanovnik sveta koji je malo inteligentniji zna. Koliko je neki predsednik potrošio novca na poklone, kakve žene voli, i šta misli jedan političar o svojim stranim kolegama, šta se pričalo na nekoj zabavi... i slične gluposti. Ovi svedoci koje citira dr Stiven Grir nisu kazali ništa novo i ništa spektakularnije od seljaka i usamljenih očevidaca koji su viđali neobjašnjive pojave na nebu, samo što njihova kazivanja navodno dobijaju na težini, jer se radi o ljudima sa titulama i činovima, službenicima vlade i vojske. Još jedna bitna činjenica je da je Stiven Grir dao intervju za časopis „Šer Internešnal“ (Share International) koji je u direktnoj službi promocije lažnog duhovnog učitelja i mesije Maitreje i iza kog stoji svetski Nju Ejdž pokret, satanisti, spiritisti i gurui. Pomenuti časopis je globalan, izdaje se na 27 jezika, među kojima su glavni svetski jezici, i afirmativno govori o NLO i vanzemaljcima kao o „učiteljima, svemirskoj braći i višoj duhovnoj inteligenciji, duhovnim bićima..“ koje čovečanstvo treba da dočeka i koji dolaze i koje duhovni mesija Maitreja, učitelj Novog Doba najavljuje. Sa Stivenom Grirom za “Share International” razgovarao Mont Leh (Monte Leach). Sledeći članak objavljen je u časopisu “Share International” (englesko izdanje) od novembra 1997. godine. Iako se neki navodi odnose na vreme objavljivanja članka, njegov sadržaj je još uvijek aktuelan, o čemu svedoči izuzetno živahna aktivnost organizacije CSETI (Center for the Study of Extraterrestrial Intelligence) sa kojom se možete upoznati na njihovim veb-stranicama (w.w.w.cseti.org). ”Dr. Stiven Grir, lekar i nekadašnji načelnik Odelenja za intenzivnu negu u bolnici Koldvel Memorijal Hospital (Caldwell Memorial Hospital) u Severnoj Karolini, u SAD, je opštepriznati autoritet za područje NLO i vanzemaljskih pojava. Godine 1990. osnovao je CSETI, Centar za proučavanje vanzemaljske inteligencije, kao “svetsku organizaciju posvećenu izgradnji miroljubivih i održivih odnosa s vanzemaljskim oblicima života.” Kao deo CSETI, Grir je kasnije pokrenuo projekat Starlajt (Starlight – svetleća zvezda), čija je svrha otkrivanje čvrstih naučnih dokaza o vanzemaljcima. Od 1993. godine Grir i članovi projekta “Starlajt” imali su više uvodnih brifinga o fenomenu NLO-a za zvaničnike Bele kuće, direktora CIA, za visoke oficire, visoke predstavnike UN-a, članove američkog senata i kongresa, te za međunarodne lidere i strane vlade. Grir je poseban naglasak stavio na “pronalaženje vojnih, obaveštajnih i vladinih službenika i ljudi iz drugih vladinih agencija koji imaju neposredna saznanja iz prve ruke o temi NLO i vanzemaljcima.” Grir takođe navodi da je pronašao 107 takvih svedoka iz vladinih krugova. U aprilu 1997. njih petnaest svedočilo je na brifinzima koje je CSETI organizovao u Vašingtonu. Među prisutnima na tim brifinzima bili su predstavnici dvadesetak kongresnih kancelarija, viši službenici izvršne vlasti iz vlade i iz Pentagona, predstavnici ambasade Holandije, ljudi iz Nacionalne akademije nauka SAD i dva guvernera. Glavni predstavnici štampanih i elektronskih medija imali su poseban brifing. Učesnici su primili brojne vladine i vojne dokumente povezane s NLO, kao i video i fotografske snimke NLO. Svi svedoci iz američke Vlade koji su bili prisutni potpisali su izjavu da su spremni pod zakletvom, na javnom saslušanju pred američkim kongresom, svedočiti o projektima i događajima povezanima s NLO kojima su lično prisustvovali. Dr. Grir je pozvao na organizovanje javnih saslušanja o NLO-ima koje bi sponzorisala vlada i koja bi dovela do potpunog javnog razotkrivanja tog pitanja. U intervjuu koji sledi dr. Grir razmatra moguće posledice takvih saslušanja, uključujući i moguća neugodna otkrića da su određeni elementi “vojno-industrijskih” krugova iz celog sveta u prošlih pola veka prikrivali postojanje vanzemaljaca.” To je ono što o Griru piše ovaj novodobaški časopis, a sada sledi intervju:
187
Share International: “Šta se događalo nakon aprilskih brifinga u Vašingtonu?” Stiven Grir: “Otada se s višim zvaničnicim i članovima Kongresa, uključujući i neke predsednike važnih odbora, dogovaramo oko početka otvorenih saslušanja. Ono što se dogodilo u aprilu izazvalo je priličan metež — reći da smo dirnuli osinje gnezdo bilo bi preblago. Ljudi koji su prisustvovali zasebnim brifinzima koje je CSETI organizovao za članove Kongresa, osoblje Bele kuće i druge, bili su prilično šokirani — mislim da je bio izraz koji su upotrebili nakon što su saslušali strogo poverljive svedoke koji su iz prve ruke svedočili o nepobitnim događajima, kao što su to na primer bile potere za NLO usred dana, koje su uključivale i satelitsko praćenje i praćenje iz Vazduhoplovne komande i vanredne potere i pokušaje rušenja NLO, iz osamdesetih godina. Imali smo svedoke tih događaja sa strogo poverljivim ovlašćenjima i na vrlo osetljivim položajima u ratnom vazduhoplovstvu, mornarici i kopnenoj vojsci. Tu smo preduzeli vrlo hrabar potez identifikujući čvrste dokaze povezane s NLO koje smo zatim pokazali ključnim članovima političkog i vojnog establišmenta u SAD, Ujedinjenim nacijama i drugde. To nije prouzrokovalo samo veliko zanimanje nego i veliku zabrinutost zbog nečega što bi se može okarakterizirati samo kao neustavno postupanje u vezi s tim pitanjem.” Share: “Na šta mislite pod “neustavnim postupanjem u vezi s tim pitanjem?” Stiven Grir: “Postoje strogo poverljivi projekti koji su u crnom području, takozvani “crni projekti”, a uz njih postoje i oni ultra-crni. To spada u zaista ultra-crno područje delovanja USAPs-a (Unackonowledged Special Access Projects - neodobrenih projekata za posebne zadatke). Čak i kada se o tome raspituje neko viši na zapovednoj lestvici, izričito mu se kaže da takav projekat uopšte ne postoji. To ide sve do Bele kuće i Združene komande u Pentagonu. Najbolji primer o kojem je dosada izveštavano u medijima, u “Njujork Tajmsu” (New York Times) i “Vašington Postu“ (Washington Post), je onaj kada je senatski Odbor za obaveštajne poslove suočio Državnu kancelariju za istraživanje sa činjenicom da isti gradi zgradu vrednu 300 miliona dolara a da je Kongres ili Bela kuća nikad nisu odobrili, kao i da su osnovali fond od 1,7 milijardi dolara namenjen podmićivanju, koji takođe niko nije odobrio. Tu je uključeno nekoliko promenjivih činilaca: najpre sam fenomen NLO-a, zatim program prikrivanja koji se njima bavi, a tu je i manjak povezanosti između prikrivanja i legalne vlasti, koja je u velikoj meri izostavljena iz toga. To postaje vrlo složen problem i zato je trebalo toliko mnogo rada, ne samo s moje strane nego i i od strane nekoliko stotina ljudi s kojima sarađujem, da pokušamo razrešiti tu krizu.” Share: “Želite li reći da američka vlada još od kasnih četrdesetih ili pedesetih godina zna za pojavljivanje NLO-a i da tu informaciju namerno pokušava sakriti od javnosti?” Stiven Grir: “Pa, i da i ne. A razlog zbog kojeg moram reći “i da i ne” leži u tome što morate definisati “američku vladu.” Grupu o kojoj sam govorio, a naziva se “MJ-12”, (Majestic 12- 12 veličanstvenih. Prim. aut), ili povremeno PI-40 za šta ne znam što to znači,, ne treba mešati s američkom vladom. Na primer, u razgovoru s direktorom CIA na tu sam temu potrošio gotovo tri sata jer on nije mogao ništa saznati o tome. 188
Dakle, kada neko kaže da “američka vlada” taji informacije, on treba razumjeti da “američka vlada” tj ljudi koje smatramo vladom i 99.9 % ljudi u njoj ne zna ništa o toj temi. Tu mislim na relevantne članove senatskog Odbora za obaveštajne poslove s kojima sam razgovarao, relevantne članove osoblja Bele kuće i CIA i vrlo relevantne više članove Združene komande u Pentagonu. Pitanje tada postaje: ko time upravlja, i kako? Ta pitanja kod ljudi u javnom životu uzrokuju vrlo nervozne reakcije, kada saznaju da postoji organizacija najvećim delom zasnovana na privatnom sektoru i sa značajnim predstavništvom u vojnoj i obaveštajnoj zajednici, koja deluje nezavisno, izvan domašaja uobičajenih i zakonitih mehanizama provere, a koji su potrebni za nešto što se želi nazivati demokratijom.” Share: “Jesu li neki od svedoka s kojima ste razgovarali članovi ili bivši članovi te tajne grupe koja zataškava priču o NLO-ima?” Stiven Grir: “Da.” Share: “Zašto oni istupaju baš sada?” Stiven Grir: “To je vrlo složeno. Američka vlada, ona kako je zamišljamo ja i vi, kao i druge vlade, u razdoblju kada su na vlasti o tim stvarima ne znaju gotovo ništa. Elementi koji o tome znaju tesno sarađuju s velikim, tehnološki vrlo razvijenim aviokompanijama koje imaju mnogo ugovorenih poslova sa američkom vladom. Među članovima te grupe ne postoji saglasnost o tome kako postupati u vezi tog pitanja. Zbog ovoga čime se mi bavimo postoji određeni broj njih koji smatraju da je došlo vreme da se to pitanje razotkrije. Tako misli otprilike trećina elemenata u grupi “MJ-12.” Ipak, tu je i dalje većina, posebino stariji članovi, koji nastoje to zadržati u tajnosti barem dok oni sami ne umru. Dakle, čak ni unutar te grupe shvatanja oko tog pitanja nisu jedinstvena. Zbog toga je tako teško te stvari izneti u javnost, jer ne radi se samo o tome da javno kažete: “Nismo sami i tamo gore postoje vanzemaljci.” I, usput, ne postoji ni trunka dokaza da su ti NLO neprijateljski, nasuprot teatralnosti prisutnoj kod ufologa i pisaca naučne fantastike. Taj problem je veoma komplikovan jer uključuje moćne interese koji nastoje po svaku cenu prikriti taj problem što duže, zbog ekonomskih, društvenih, tehnoloških, geopolitičkih i drugih uticaja koje bi prouzrokovalo to otkriće.” Share: “Koliko ljudi prema vašoj proceni deluje u tim tajnim grupama?” Stiven Grir: “Oko 200 do 300 ljudi stvarno zna što se dešava, a samo desetak ih upravlja time i ja znam ko su neki od tih ljudi.” Share: “Da li bi neke od njih opisali kao direktore naftnih kompanija, ili direktore aviokompanija, ili možda kao vojne zapovednike? Kako biste ih opisali, uopšteno?” Stiven Grir: “Kao sve što ste nabrojali, ali nije neophodno da su to očiti sumnjivci. Evo jednog primera. Nakon susreta s direktorom CIA otišao sam u grad na jugozapadu SAD-a, to je sve što mogu reći, i susreo se s jednim od članova grupe “MJ-12” kog je veoma zanimalo šta radimo. Mislim da je bio šokiran kada je shvatio da ne samo da smo odlučni, nego da smo i uspešni u svojim nastojanjima. Okrenuo se prema meni sa suprotne strane velikog konferencijskog stola u toj vili — taj je čovek tehnološki genije, vrlo uspešan na području superračunara i sličnih stvari — i rekao: “Zaista nema potrebe da o tome razgovarate s direktorom CIA jer on o tome ne zna ništa, a ništa neće ni saznati. Na vašem mestu, ja bih razgovarao sa ljudima kao što sam ja, s ljudima koji pod tajnim ugovorima obavljaju mnogo visoko-tehnoloških poslova za američku vladu. Razgovarao bih sa savetodavnim organizacijama, s određenim ljudima koji su zabrinuti zbog religioznih implikacija toga pitanja, a i sa određenim verskim organizacijama. Pokazalo se da je potpuno u pravu. To sam teško prihvatio. Bilo bi još teže očekivati da to neko iz obaveštajne komisije Senata, ili iz Pentagona, prihvati činjenicu da se s tim postupa na taj način. Spomenuću još jedan slučaj. Dva sata razgovarao sam s nekadašnjim britanskim ministrom odbrane i jedinim živim admiralom s pet zvezdica na svetu, lordom Hilom Nortonom (Hill Northon), poslanikom u engleskom gornjem domu. Pred nekoliko godina smo o tome naširoko raspravljali. On mi je ispričao: “Sada znam da su NLO stvarni i da postoje vanzemaljski oblici života, međutim kao član britanske vlade odnosno član admiraliteta to nisam znao.” Pogledao sam ga i rekao: “To je čudno.” Odgovorio mi je: “Uveravam vas da se to pitanje nikad nije pojavilo na mom stolu.” Bio je potpuno otvoren, baš kao i direktor CIA. Obojica su mi u stvari ispričali istu priču. Oni nikada nisu mogli saznati ništa o tim stvarima. Zapravo, u taj problem nisu nikada pobliže zagledali jer nisu mislili da je takvo nešto moguće. Lord Hil Norton mi je nedvosmisleno rekao da sada uopšte ne sumnja da takvi projekti postoje. Uporedili smo svoje beleške i razmenili podatke i došli do sledećeg zaključka: jedini odgovor na pitanje kako je to moguće je da se tim stvarima upravlja u procesu paralelnom konvencionalnoj vojnoj i političkoj aktivnosti Vlade. Vrlo sličnu sliku sam stekao i od sadašnjeg direktora CIA kao i predsednika jedne evropske države s kojim sam se susreo. 189
To ne znači da nikad nije bilo direktora CIA koji o tome nešto nije znao. Znam da su neki od njih znali. Ili da nikada nije bilo predsednika koji ne bi imao bar neke informacije. Ali, sasvim sam siguran da su znali samo onoliko koliko im je nadzorni aparat tog hteo reći i mislim da su većina od toga bile dezinformacije. Nažalost, ufolozi i mediji su te dezinformacije potpuno prihvatili. Nisu postavili bitna pitanja, kao na primer ko zaista stoji iza slučajeva sakaćenja stoke i takozvanih otmica? Jesu li to vanzemaljci? Gotovo nikada. Je li verovatnije da stručnjaci za psihološko ratovanje isceniraju takve događaje? Da. I mi to znamo, nemam nikakve sumnje da se upravo to događa.” ( Okultna tajna društva ustvari stoje iza svega, što imamo nameru i da objasnimo u nastavku knjige. Cilj je predstaviti masama tajnovitost svega, nešto što kriju nedodirljivi ljudi i o čemu ne treba javno pričati, nego šapatom, jer čim kriju, znači da nečega ima. Zidovi imaju uši… Prim. Aut). Share: “Da li mislite da bi vlasnici medijskih kompanija mogli biti upleteni u sve to?” Stiven Grir: “Svakako mislim da postoje kontrolna središta unutar različitih medija. Pre nisam smatrao da je tako, međutim dogodilo se nekoliko stvari zbog kojih sam postao vrlo sumnjičav. Ipak, smatram da ljudi idu predaleko s tim teorijama zavere. Možete psihološki uslovljavati medije da prestanu pisati o tom pitanju. Možete ih diskreditovati, podmetnuti im prevare (misli se npr. na neke krugove u žitu, kao što se dogodilo u Odžacima u Vojvodini gde su lokalni mangupi iscenirali prevaru. Prim. Aut) koje se onda raskrinkaju, možete podmetnuti ljude koji su šarlatani, i tako diskreditovati slučaj. Možete u to umešati informacije naučnika koji će na to protestovati i utvrditi da je sve zajedno glupost. Tako da će mediji, umesto da kreiraju pravo nezavisno novinarstvo, prihvatiti bilo kakav status kvo jer žele biti “in.” Jednom mi se obratio jedan visoki oficir vojne obaveštajne službe i rekao da bi nam kada bi sarađivali s njima omogućili neograničen pristup svemu što želimo. Ipak, na taj način bi se prodali, i to je nešto što smo odbili učiniti. To ne znači da nema ljudi koji na to nisu pristali.” Share: “Osim toga, mediji su u posedu velikih korporacija koje su obično vrlo konzervativne.” Stiven Grir: “Pitate koliko CBS, koji je u vlasništvu konglomerata, može biti nezavisan, ili NBC, koji je u vlasništvu “Dženeral Elektrika” koji obavlja velike poslove za Ministarstvo odbrane? Sledeći problem je pristup medija celom pitanju. Ne mogu vam reći koliko mi je naduvanih naučnika, novinara i ljudi koji misle da sve znaju reklo: “To mora biti besmislica, jer da nije, to bih već i sam znao jer sam toliko značajan.” Štaviše, mnogi novinari tome dodaju godine ismevanja i raskrinkavanja, tako da u javnosti prevladava osećaj da su mnogi od tih izveštaja obične gluposti, i u tome su često u pravu. U tom smislu se u velikoj meri slaže s medijima. Naime, posećujem na stotine susreta i skupova o NLO i rekao bih, da su od 90 do 99 posto svega što tamo vidim i čujem potpune gluposti. Tako da se novinaru može oprostiti ako misli da je sve što čuje o tome glupost. To svakako nije tačno, ali je razumljivo. Uza sve to, rekao bih da su predstavnici medija koji su prisustvovali brifinzima u Vašingtonu bili vrlo zainteresovani, te da bi iz toga mogle proizaći dobre i ozbiljne priče.” Share: “Postoji li možda neki pojedinac koji je na čelu te tajne grupe, i da li je ta grupa međunarodna?” Stiven Grir: “Da, međunarodna je. Ozbiljno sumnjam da postoji pojedinac koji je vodi. Možda je vodstvo rotirajuće, no znam da postoje mnogi ljudi koji najverovatnije kreiraju njezinu politiku.” Share: “Koliko je država po vašem mišljenju uključeno?” Stiven Grir: “Više od nekolicine, a manje od svih. Ne mogu dati njihov tačan broj. Rekao bih da postoji predstavništvo koje je vrlo veliko i prostire se od verskih entiteta, preko korporacija i finansijskih ustanova, pa do vojno-obaveštajnih. Mogu reći da velike industrijske sile svakako imaju entitete koji su uključeni u sve to. Pa ipak, to ne znači da, na primer, britanski premijer ili ministar obrane zna za to; verovatno ni ne sanjaju o tome. Želim ovde istaknuti da nas brojni pojedinci iz vojnih i obaveštajnih službi podržavaju u tome da te informacije objavimo. To su pošteni, muškarci i žene koji stvarno žele da se to pitanje razreši. Svesni su koliko je za naš način života opasno da se s nekim tako moćnim postupam na tako ilegalan način.” Share: “Postoje li kakve indicije da će doći do javnog saslušanja? I šta ćete učiniti ako do njega ne dođe?” Stiven Grir: “Vrlo sam zabrinut da bi se, zbog implikacija koje bi to moglo imati kao i načina na koji oni koji su na vlasti tu temu mogu ili raskrinkati ili zataškati, moglo dogoditi da do saslušanja uopšte ne dođe. Pa ipak, optimista sam. U kongresu ima vrlo dobrih ljudi, a pomažu nam i neki dobronamerni bivši članovi kongresa koji shvataju kakve bi sve posledice to moglo imati. Ako se to ne dogodi, moramo biti spremni kao neprofitna istraživačka grupa prikupiti sva ta svedočanstva i dokaze i predstaviti ih javnosti putem dokumentarnih filmova, knjiga i konferencija za štampu, tako da to pitanje izađe u javnost neslužbeno. Ako se 190
to ne izvede naučno i vrlo verodostojno, svet taj problem jednostavno neće registrovati i svi ti svedoci će doslovno reskirati svoje živote i karijere uzalud. To neće biti jednostavna stvar. Nemamo novčanih sredstava za rad. Naše cjelokupno osoblje se sastoji od jedne osobe koja dolazi u kancelariju 10 sati nedeljno da bi pomogla u administrativnim poslovima, a sve se drugo je potpuno volonterski rad. Svi mi oduzimamo vreme svojim porodicama, svom poslu i svojim karijerama. Mogu odgovorno reći da imamo fizičke dokaze, fotografije, vladine dokumente i više od stotinu strogo poverljivih svedoka iz vojnih i obaveštajnih službi koji bi, kad bi ih mogli udružiti i predstaviti javnosti, mogli predstavljati konačno i razotkrivanje tog pitanja. Problem je što nemamo novčanih sredstava da bi to izveli, i ako američka vlada preko javnih saslušanja u Kongresu ne dopusti da se to razotkrije službeno, tada će način našeg daljeg rada postati vrlo problematično pitanje.” (Iz časopisa “Share International” za mesec oktobar 1997. godine) Dodatni izveštaj: Stiven Grir: “Od 1993. godine moj tim iz centra CSETI stupio je u kontakt s više od 200 svedoka iz vladinih, vojnih, obaveštajnih i korporacijskih krugova koji znaju za projekte i događaje povezane s nepoznatim letećim objektima, vanzemaljskom inteligencijom i s njom povezanom tehnologijom. Kontakte smo uspostavili sa svedocima iz celog sveta. Od 1993. do 2000. godine smo sa izveštajima i stvarnim dokazima upoznavali kako američke tako i međunarodne lidere. U Americi smo izveštaje predočili direktoru CIA, članovima Združene komande u Pentagonu, direktoru odbrambene obaveštajne službe (DIA), brojnim članovima Kongresa, visokim zvaničnicima u Ujedinjenim nacijama i drugima. Izvještaje smo preko brojnih posrednika predstavili i predsedniku Klintonu. Svedoci s ovlašćenjima za pristup najtajnijim vladinim dokumentima i drugim dokazima su takođe prisustvovali tim razgovorima. Od jeseni 1993. godine, kad smo imali sastanak u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson, i kasnije, s direktorom CIA Džemsom Vulsijem (James Woolsey), neprestano smo zahtevali razotkrivanje pitanja NLO-a i vanzemaljske inteligencije na nivou vladinih institucija. Nakon iscrpljujućih pokušaja da u takvom razotkrivanju zadobijemo saradnju vlade, godine 1998. godine postalo je jasno da ćemo to morati učiniti pomoću građanske inicijative. Članovi kongresa, visoki oficiri u vojsci i drugi službenici takođe su nam preporučili da s tim nastojanjima nastavimo izvan vladinih ustanova, jer je razotkrivanje uz pomoć građanske inicijative zanimanja javnosti jedini način za osiguranje službenih saslušanja i delovanja vlade. Taj događaj smo planirali posljednje dve godine. U junu 2000. godine su za početak tog projekta osigurani potrebna struktura i sredstva, tako da smo objavili početak rada Disclosure News Programming (DNP) - organizacije za istraživanje novosti, koja je na čelu te čitave operacije. Ciljevi te organizacije su: Osigurati verodostojno, međunarodno razotkrivanje činjenica povezanih s NLO; dokazati postojanje NLO i vanzemaljske inteligencije kao istinito, legitimno i relevantno; vratiti postupanje s pitanjima povezanim s NLOima i vanzemaljskom inteligencijom pod demokratsku, legalnu i zakonitu kontrolu; obnoviti kongresni i javni nadzor nad neodobrenim projektima koji se trenutno odvijaju izvan zakonskih ovlašćenja; sprečiti trku u naoružanju u svemiru i izlaganje opasnostima koje takvo naoružavanje predstavlja za svet; dozvoliti razvoj tehnologija povezanih s energetskim i pogonskim sistemima koje bi mogle zameniti štetne i neodržive fosilne i atomske energetske izvore.” (Dr. Stiven M. Grir, direktor centra CSETI, juni 2000.) Za neverovanje je da jedan doktor može da ustalasa javnost i da on i njegova grupa “obaveštava” visoke zvaničnike u Vladi SAD, direktora CIA, britansku kraljicu i premijera, predsednika SAD o fenomenu NLO. I to čovek koji tvrdi da nema novca da plati jednog službenika. Takođe je interesantan i podatak da “ljudi iz senke” kriju podatke o NLO, i da su voljni da ih podele sa g. Grirom. Kako da ne. Postoje stvari koje su mnogo manje bitne od NLO fenomena, kao npr trgovina oružjem, drogom ili ljudskim organima, pa se u tajnost tih aktivnosti ne može prodreti ni sa mnogo viših instanci nego što je dr Grir i njegov projekat Razotkrivanje. Isti je slučaj i sa visokom korupcijom, koja ne bi bila ni pomenuta samo da se pojavi bar jedan leteći tanjir na na nebu. Kada o tim stvarima novinari i istraživači ne mogu i ne smeju da govore, ili samo nagađaju pišući članke i knjige pod pseudonimima, ili kao plaćeni ljudi pišu poluistine skrećući pažnju u pogrešnom smeru, kakav je tek slučaj sa nečim što može da uzdrma temelje globalnog društva, sa vanzemaljcima. Ko ume da “čita i da razume” videće da nekome baš iz vrha odgovara da se svet bavi alienima, i da se o toj temi govori “vruće – hladno” kao o nečemu što se krije, da bi se ljudi više interesovali po principu zabranjenog voća. I posle razotkrivanja hiljada prevara, među kojima su i one o oborenim letelicama iz Rozvela (SAD) i Jugoslavije, svet 191
i dalje ide “na noge” raznim likovima koji barataju “dokazima” i izvode svedoke. “Autopsiju vanzemaljca iz Rozvela” je snimao izvesni Rej Santli, sa ciljem da se obogati i postane poznat (ili sa ciljem koji razotkrivamo u ovoj knjizi – da se svet ubedi u postojanje vanzemaljaca koji trebaju Novom svetskom poretku) dok je jugoslovenskog “vanzemaljca” snimao Andrea Zoboli, član “Organizacije Italijanskih skeptika” 1999 godine, i to za konkurs rekonstrukcije paranormalnih fenomena koji je raspisala pomenuta organizacija. Tu su još ušla i imena jugoslovenskih doktora i stvar je “legla” pa iako se nije obogatio kao Rej Santli, Andrea se lepo zabavio …
Rozvel Rozvel je grad u SAD, u državi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je, probom, eksplodirala prva nuklearna bomba, kao i Los Alamos u kome je tim stručnjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ušla u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim oružjem. Šta je učinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je čudan podatak da prvih 30 godina ništa od svega toga nije pobuđivalo pažnju javnosti. Tek 1978. godine počelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje reći, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale slučajeve kojima se ufolozi bave. Da krenemo redom, jer priča je bogata događajima. Mada je i ranije bilo sporadičnih slučajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane leteće objekte započelo je 1947 godine. Samo u okolini Rozvela je između 17. maja i 12. jula te godine registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sačuvano, mada neki istraživači tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila još zamršenija, nijedna od tih šesnaest prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na događaj koji danas pobuđuje tako veliku pažnju, ali zato ima drugih pisanih tragova pre svega u štampi. Lokalni list “Roswell Daily Record” 8. jula 1947. godine objavio je članak pod naslovom “RAAF pronašao leteći tanjir na ranču u oblasti Rozvel”, u kome se navodi da je major Džes A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inače oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio leteći tanjir i da je “stvar prosledio višem štabu.” U istom članku kaže se da je 2. jula nekolicina građana Rozvela videla veliki NLO kako preleće iznad njihovih kuća. U sutrašnjem broju pojavio se članak pod naslovom “Rejmi demantuje leteći tanjir”, u kome brigadni general Rodžer Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdušne jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio leteći tanjir nego “ostaci meteorološkog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova.” U istom broju pod naslovom “Uznemireni rančer koji je pronašao leteći tanjir žali što je pričao o tome” mogla je da se pročita i priča Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je još 14. juna, kad je prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronašao “veliku količinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobično čvrstog papira i kopči.” Tada to nije smatrao značajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kući. Tek kad je čuo da je pronađen leteći tanjir, odmah je šerifu ispričao šta je video i dve priče ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju količinu materijala je video, rekao je sledeće: “Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko četiri metra u prečniku. Delovi sive gume bili su razbacani na kružnoj površini prečnika oko 180 metara. Nije bilo nikakve elise niti čvrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili naštampani nekakvi cvetovi.” Brejzel je još rekao da je i ranije pronašao dva meteorološka balona na svom ranču, ali da nisu bili nalik ovome. Posle ovoga se Brejzel nije baš najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i držala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa čak i psihijatrijskom pregledu. Vojska je preduzela dotad neviđene mere obezbeđenja: naoružani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je još jedan prsten vojnika postavljen radi sprečavanja pristupa na širu teritoriju. Snajperisti su postavljeni na sva obližnja brda, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator Novog Meksika Denis Čejvs (Denis Chaves) telefonirao je u “Radio Rozvel” i zabranio da se emituje, preslušava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je već bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska. Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno da istu izjavu daju bilo kome. Umesto nje naređeno im je da nauče novu izjavu koju smeju da šire, a koja ni po čemu ne liči na njihovu prvobitnu priču. Hoće li neko poverovati da je sve to urađeno samo radi 192
meteorološkog balona? Začudo, hoće. Posle svega, general Rejmi održao je konferenciju za štampu, kojom je umirio duhove i raspršio sve sumnje. Tako je slučaj mirovao preko trideset godina. Godine 1978. tabloid “Nacionalni istraživač” (National Inquirer) ponovo je pisao o celom događaju. Ufolog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Džesom Marselom, koji je 1947. godine pronašao ostatke i identifikovao ih kao delove letećeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao sumnje ufologa. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i Čarls Berlic (Charles Berlitz), angažovala su se na prikupljanju podataka i napisala knjigu “Rozvelski incident” objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947 godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u međuvremenu, a koje su imale šta da kažu o događaju. U isto vreme, od 1978 do 1980 godine dva ufologa, Donald Šmit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavili su da su pronašli i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i bivša vojna lica. Da bi čorba bila još jače začinjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji “Nerešene misterije” prepričan je ceo događaj sa pozicije ufologa i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je još nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film. To je bio samo početak lavine. Ubrzo su svi pričali ili pisali o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doživeo svemirski brod sa druge planete i da je američka vlada to zataškavala dezinformacijama i lažima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava međusobno se ne slažu, neke su providne i očigledno same sebi služe kao cilj, a za nekoliko navodnih “svedoka”, čije su izjave citirane u knjigama, utvrđeno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne priče, ostaje solidan broj svedočenja od kojih može da se sastavi logičan i celovit mozaik. Evo kako izgleda rekonstruisan događaj: “Jedne noći u leto 1947. godine stanovnike je probudila snažna eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion srušio u obližnjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice ležao je razbacan na ogromnoj površini, par stotina metara širokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za štampu da je to bio leteći tanjir. Zainteresovani ljudi požurili su da to vide svojim očima, ali je vojska široko opkolila oblast i nikoga nije puštala da se približi. Odmah je u štampi objavljen članak kojim se demantuje prva vest. Započeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na površinu na kojoj su prvobitno pronađeni ostaci. To je bila greška, jer zbog toga nije pretražena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se nešto mnogo zanimljivije, što je otkriveno tek posle nedelju dana. Bila je to glavna kabina NLO, u kojoj su bila tri (neki kažui četiri) tela. Sličnost sa ljudima bila je iznenađujuća. Barbara Dager, ćerka tadašnjeg šerifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake života. U najvećoj tajnosti odneta su tela i delovi letelice koji su ležali razbacani.” Ovde bi priča mogla da se završi kao što se završio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument koji je izdvaja od svega što je dotad viđeno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentičnu autopsiju nad jednim od vanzemaljaca pronađenih pored Rozvela. Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila distribucijom muzičko - zabavnih snimaka. Evo njegove izjave: “Dok sam tražio materijal za muzički dokumentarni film, našao sam se u Klivlendu, Ohajo u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angažovao zbog štrajka filmskih radnika. Pošto mi je pomogao oko utvrđivanja podataka za oko tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za američku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci letećeg tanjira, rekonstrukcija letelice i, što je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otišli smo do njegove kuće, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji sada možete da vidite.” Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre tražio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i “našli se” na 92 000. Ovde se nameće logično pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I još jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno prodaje? Da li bi jedna ozbiljna armija kao što je američka napravila ovakav propust? Pre bi se reklo da je pomenuti princip “izmisle, objave pa zataškavaju” u pitanju. Navodna autopsija vanzemaljca je događaj milenijuma, ispitivanje ostataka letelice bilo je obezbeđeno kao malo šta dotad, kamerman je bio angažovan u najvećoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njega i on ga sad slobodno prodaje kao snimak romske svadbe. Izgleda da smo došli do najslabije tačke u celoj priči: otkud snimatelju film? Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Džek Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema 193
tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo ime ne može da saopšti zbog njegove lične sigurnosti. Naravno da kamermana nije ni bilo. Posle će se ispostaviti da je Rej Santli sam napravio film, što je i priznao. Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila oznaku “Restricted access. A01 classification” (ograničen pristup, klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentičnost filma, ova oznaka je volšebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da se termin “Restricted access” nikad nije koristio u američkoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju čisto holivudskom žargonu. Još jedan “nizak udarac” stigao je od Džona Ingliša (John English), koji je dugo radio kao direktor Internacionalne vazduhoplovne kuće slave u San Dijegu i Svemirskog istorijskog centra. S obzirom da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentičnosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraživanja. Njegovom oku nije promakao jedan naizgled nevažan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vršena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patološku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od moguće infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaćena od američkog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije. Rozvel je itekako trebao establišmentu, jer se priča o vanzemaljcima morala utiskivati u umove ljudi, a i skretati pažnja sa aktuelnih dnevnopolitičkih tema. Šta je eksplodoralo u Rozvelu, ne zna se, može biti da je neka nova letelica, nove tehnologije ili novo oružje koje je moralo ostati tajna, pa je priča o NLO odlično “legla” (kabina sa tri mrtva vanzemaljca je navodno pronađena nedelju dana kasnije i to van kruga koji je zatvorila vojska) a film Reja Santlija je poslužio kao ubeđivanje. Establišment itekako zna kako da neku temu nametne ljudima. Stvori atmosferu tajnosti i stvar tako postaje zanimljiva – “čim nešto kriju – nečega ima.” I onda počinju teorije, nagađanja, snimaju se filmovi, serije, pišu knjige, verovatno u režiji istih, i priča dobija slušaoce i fanove. Posebno što se zna da je ova, kao i slične oblasti daleko od očiju javnosti i da se tu rade sumnjive stvari, jako tajnovite. Vrlo je moguće da se tu stvara novo oružje, koje je za 99,99% ljudi naučna fantastika. Uvek sam sebi govorio: Kada mi možemo sa programom “Google earth” da lociramo svoju kuću, šta li tek imaju armije i policije? Šta li ima NASA, armije NATO. Obaveštajne službe agenti. Setimo se 007…za nas je to bila naučna fantastika, ali za njih verovatno stvarnost a možda i skoro prevaziđena tehnologija.
AREA 51 – Nevada Zona 51. Smeštena je u pustinjskoj oblasti države Nevade. U njenoj blizini se nalazi Grum jezero, po kojem je dobila svoje drugo ime. Pustinja Mohave čuva veliku tajnu. Pa šta je zapravo Zona (Oblast) 51? Pravi odgovor na ovo pitanje zna mali broj ljudi. Unazad nekoliko godina ona službeno nije ni postojala.. Čuvaju je bezbrojni čuvari u ogromnim crnim terenskim vozilima raspoređenim duž cele granice, ipak oni su najprimitivniji deo bezbednosnog sistema. Najsavremeniji radari, senzori, digitalne kamere, pa čak i sateliti snimaju svaki centimetar Oblasti 51. Ukoliko slučajno zalutate tamo, zatvor vam ne gine, a ako još pri tome odlučite biti drski i pokušate se opirati, ishod je koban. Čuvari imaju zakonsko pravo pucati na svakog uljeza. I dalje ne znamo sta je Oblast 51. Brojne teorije zavere su nastale kao rezultat te silne tajnosti. Većina zaljubljenika u NLO smatra da američka vojska tu čuva tela vanzemaljaca iz Rozvela koji se nalazi blizu. Američka vojska je tvrdila da je tu pao meteorološki balon ili satelit “Mogul”. Dobro, a zašto onda takvo obezbeđenje? Snimljeni su brojni dokumentarci o ovoj temi u kojima navodno svedoče bivši zaposleni iz Oblasti 51. U jednom takvom prikazuje se snimak tobožnjeg intervjua sa vanzemaljcem za koju su neki ugledni specijalisti za specijalne efekte na filmovima rekli da je autentičan. Ipak to je sve u domenu naučne fantastike, mada prostora za teoriju zavere ima i previše. Druga verzija, koja zvuči puno realnije je da se u Oblasti 51 testiraju nova oružja, posebno letelice. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da su brojni avioni američke avijacije snimljeni na fotografijama 10-tak godina pre nego što je američka vlada priznala njihovo postojanje. Vanzemaljci su dobar razlog da se prava svrha sakrije. Bilo kako bilo. Oblast 51 je “meka” za sve ljubitelje vanzemaljaca. Autoput koji prolazi tim područjem zove se “extraterrestial highway” (vanzemaljski autoput), hiljade ljudi kampuju i snimaju nebo u nadi da ce videti nesto neobično. Na Jutjubu (Youtube) ima mnogo zanimljivih stvari. Koga zanima, samo neka na pretraživač ukuca “AREA 51”. Šta je po sredi, ne zna se. Možda su namerno američki tajni agenti favorizovali pricu o vanzemaljcima da bi se skrenula paznja sa pravih poslova u Oblasti 51, što je najverovatnije. Nije slučajno dopušteno kamperima da snimaju nebo u blizini Area 51 i šire priču o vanzemaljcima koji posećuju tu oblast. 194
Area 51 – baza NLO ili novo naoružavanje?
Projekat Plava planeta (Uređaji za usađivanje znanja i načini manipulacije svesti) Savet za Nacionalnu Bezbednost (The National Security Council - NSC) ima sedište je u jednoj staroj vladinoj zgradi u Vašingtonu. Ta agencija je osnovana Aktom o Nacionalnoj Bezbednosti 1947 godine. Predsednik Truman je potpisao taj akt 26. jula 1947 g. i odmah naimenovao dotadašnjeg Sekretara za mornaricu, Forestala, kao prvog Sekretara za odbranu. Forestal i ostali, podneli su zakletvu 17. 09. 1947.g. Tim aktom je osnovana, pod „Savetom za Nacionalnu Bezbednost“ i Centralna obaveštajna agencija (CIA), koju je tada predvodio pozadinski admiral Rosko Hilenkoter (Roscoe Hillenkoeter). Aktom je obezbeđen i jedan sveobuhvatan program za buduću bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. NSC je imao savetodavnu funkciju tj. da informiše predsednika države u vezi svih domaćih, inostranih i vojnih političkih faktora koji bi mogli da imaju implikacije za nacionalnu bezbednost. Novčana sredstva namenjena za finansiranje CIA bila su skrivena u glavnoj sumi novca namenjenoj za godišnje finansiranje raznih vladinih agencija. Danas, ako uzmemo u obzir sve operacije američke obaveštajne agencije, one koštaju oko 1 milijardu dolara godišnje. “MJ-12“ je navodno vrhovna tajna operacija baveštajne službe, osnovana od strane predsednika Trumana 24. 09. 1947 godine. „MJ-12“ (12 Veličanstvenih) je bio jedan „Komitet“ postavljen u sklopu NSC. 1954. godine predsednik Truman je ovu grupu unutar NCS nazivao „Komitet 54-12“, koji je davao predsedniku opunomoćenje za izvođenje svih „Crnih“ (Tajnih) projekata, odnosno operacija. Taj „komitet“ je vremenom doživeo nekoliko promena i od tada je bio poznat pod imenima kao što su „Specijalni Komitet“, „Komitet 303“ a trenutno „Komitet 40“ i predstavlja se simbolom dvoduplog krsta XXXX. To je, u stvari, „direktorijum“ NSC-a. Komitet 40 ima pristup naprednim tehnologijama i glavni mu je zadatak da zataška sve što „treba da se zataška.“ U prošlosti, Dr. Henri Kisindžer ( Henry Kissinger, kodiran kao: Overseer – nadzornik, svevideći) je bio vođa ove grupe. Poznato je da je on dao Vilijemu Kolbiju (William Colby) odobrenje za izgradnju jedne podmornice i spasilačkog broda po imenu „Glomar Eksplorer“, koji je kasnije bio sagrađen od strane „Summa Corporation“, kompanije čiji je vlasnik bio još jedan bogataš i član visokog establišmenta Hauard Hjuz (Howard Hughes). Taj spasilački brod je bio 195
opremljen komorama za hlađenje koje su imale kapacitet da zamrznu 100 ljudskih tela. (Zašto?) U maju 1998.g. predsednik Ronald Regan je izjavio kako se često pita šta bi se desilo ukoliko bi Zemlja bila napadnuta od strane „sila iz spoljnog svemira“? Takođe je bilo saopšteno kako je predsednik bio informisan od strane Planetarne Obaveštajne grupe - 40 (Pl-40) o razvoju događaja u vezi NLO-a i „vanzemaljskih posetilaca.“ Operacija „Majority“ (Većina) je ime operacije nadležne za svaki aspekt, projekat ili sve konsekvence prisustva vanzemaljaca na Zemlji. „Grudž“ (Grudge - Inat) sadrži 16 tomova dokumentovanih informacija sakupljenih od početka istraživanja NLO i IVL (neidentifikovanih letećih objekata i identifikovanih vanzemaljskih letelica) u SAD. Taj projekat je bio sponzorisan od strane CIA (iz tajnih poverljivih fondova kao i novca zarađenog trgovinom droge). Uloga CIA u trgovini drogom opravdava se potrebom da se na taj način identifikuju i eliminišu slabi elementi društva. Svrha „Projekta Grudž“ bila je sakupljanje svih naučnih, tehnoloških, medicinskih i obaveštajnih informacija u vezi NLO, IVL i životnih formi vanzemaljaca. Mnoge od dobivenih informacija kasnije su navodno korišćene za unapređenje Američkog svemirskog programa. “Društvo Jason“ (Jason Society, Jason Scholars): Predsednik Ajzenhauer svojevremeno je osnovao jedno tajno društvo koje je nazvano „Jason Society“. U rukovodstvu tog društva nalazili su se: direktor CIA, Alen Dals (Allen Welsh Dulles), Dr. Zbignjev Bžežinski (Zbigniew Brzezinski), predsednik Trilateralne Komisije od 1973 – 1976, i Dr. Henri Kisindžar ( Henry Kissinger). (Sva trojca su visokopozicionirani u piramidi nadvlade Novog svetskog poretka. Alen Dals je govorio o doktrini uništenja morala i drogiranja omladine, pominjući SSSR a misleći na ceo svet, još 1945. dok je radio kao direktor CIA, a Kisindžer pominjao višak populacije kao „Beskorisne konzumente hrane“ koje treba eliminisati. On je učestvovao u prebacivanju nacističkih naučnika i glavešina u operaciji „Spajalica“ iz Nemačke u SAD. U „Društvu Jason“ se radi o jednoj grupi naučnika čiji zadatak je bio prosejavanje svih činjenica, dokaznog materijala, tehnologije, laži i prevara, kako bi se stiglo do konačne istine o pitanju vanzemaljaca. Ovo društvo se sastojalo od 32 naučnika u SAD. “MJ-12“ (Majesty – 12 – 12 Veličanstvenih) je naziv za tajnu centralnu kontrolnu grupu u okviru „Društva Jason.“ Dvanaest vrhovnih članova od trideset dvojice, obrazovalo je „MJ-12.“ „MJ-12“ ima kompletnu kontrolu nad svim i svačim. Oni su označeni kao J-1, J-2, J-3, itd. sve do poslednjeg člana grupe „Društva Jason“. „MJ-12“ je odgovorna jedino predsedniku SAD (ili i predsednik odgovara njima) Verovali ili ne, „MJ12“ kontroliše najveći deo ilegalne svetske trgovinske mreže drogama. To se čini kako bi se postigao tajni izvor prihoda i kako be se istina mogla sakriti od američkog Kongresa i naroda. S druge strane, njihov cilj je i da uz pomoć droge identifikiju i likvidiraju najslabije „elemente“ iz američkog društva putem droge. Stvarna suma novca koja se koristi za finansiranje projekata u vezi sa vanzemaljcima, veća je od bilo čega što se može zamisliti, ili su vanzemaljci samo izgovor za naoružavanje i stvaranje tehnologija za kontrolu stanovništva. Navodno je „MJ-12“ bila i ona grupa koja je zamerila predsedniku Kenediju, kada ih je on obavestio o svojoj nameri da upozna američki narod sa svim činjenicama u vezi prisustva vanzemaljaca, mada bi se pre moglo reći da je Kenedi hteo nešto drugo. Dvadeset dva bliska svedoka atentata uklonjena su tokom sledeće dve godine. “MJ-12“ ima i jedan specijalni program za eliminaciju onih koji se smatraju prirodno slabim elementima društva, koje je Henri Kisindžer nazvao „beskorisni konzumenti hrane“. Upravo smo i ovde da objasnimo vezu uzmeđu establišmenta, biznismena, političara, zvaničnika i poglavara u vrhu Novog svetskog poretka okupljenog u ezoterijsko – satanska, okultna tajna društva, okultizma, pagansko – spiritističke religije Novog Doba tobožnjih NLO i vanzemaljaca. Cilj nije odbrana sveta od napada vanzemaljaca već desetkovanje stanovništva koje smatraju viškom i kontrola preostalih, kojih treba da ostane jedna milijarda. Na globalnom planu: Stvaranjem veštačkih bolesti, kao npr. AIDS, kao i likvidacija onih koji „previše znaju“ uz pomoć tzv. „nesrećnih slučajeva,“ nestanaka ili otmica i ubistava. Takođe je u planu i eliminacija monoteističkih religija, a posebna i glavna meta je – hrišćanstvo. U državi Merilend, sagrađena je i jedna tajna baza gde se članovi grupe „MJ-12“ i „Društva Jason“ tajno sastaju. To mesto je pristupačno samo iz vazduha i poznato je pod šifrom „ Kantri klub“ (Country Club). Zemlju za tu svrhu ustupila im je porodica Rokfeler. Samo onima koji imaju tzv. „top secret – majic“ propusnice, dozvoljen je pristup na to mesto. MAJI - Majority Agency for Joint Intelligence. (Glavna Agencija za Udružene Obaveštajne Aktivnosti): Sve informacije, dezinformacije i obaveštajne aktivnosti analiziraju se od strane ove agencije. Ova agencija je odgovorna i za širenje svih dezinformacija na mnoge, kao i temu vanzemaljaca i deluje udruženo sa CIA, NSA, DIA i kancelarijom Mornaričke obaveštajne službe. To je veoma moćna organizacija i svi projekti vezani za vanzemaljce su pod njenom kontrolom. Agencija MAJI odgovorna je samo članovima grupe „MJ-12.“ MAJIC - kontrolisano od strane MAJI (MAJI controlled). MAJIC je bezbedonosna klasifikacija kao i dozvola 196
za rad na poverljivim projektima koji imaju bilo kakvu vezu sa vanzemaljcima. Napomena: MJ-1 je kodirano ime direktora agencije MAJI, a to je u većini slučajeva i direktor CIA. On je navodno odgovoran direktno predsedniku SAD, mada ne bi bilo čudno da je sam predsednik pod njihovom kontrolom ili da nema pojma šta se događa. Ostali članovi agencije MAJI označavaju se kodovima: MJ-2, MJ-3 itd. Odatle proizilazi i konfuzija kod nekih referenci prema „MJ-12“, tj. kada se radi o organizaciji a kada o osobi označenoj kao MJ-12. Nekada se radi o osobi, a nekad, kad se navodi „Majesty – 12“ se radi o prvoj dvanaestorici. U 1947.godini, dve godine nakon što je ova naša sadašnja civilizacija po prvi put aktivirala nuklearne bombe, desio se navodno tzv. „Slučaj Kep-Mantel“, kada smo, navodno, imali prvi incident vojne konfrontacije sa vanzemaljcima, koji je rezultirao smrću vojnog pilota. Ovaj slučaj je pokazao da američka vlada nije znala kako da se ponaša u takvim situacijama. 1952-ge godine, cele eskadrile letećih tanjira su nadletale Vašington. Taj događaj je doveo i do zajedničke akcije američkih bezbedonosnih snaga (CIA; DIA; NSA i FBI) gdje su one pokušale da održe situaciju pod kontrolom dok ne vide šta se to stvarno događa. Za vreme tog perioda, članovi grupe „MJ-12“ su bili: državni sekretar, Džejms Forestal (James Forrestal), admiral Rosko Hilenkoter (Roscoe H. Hillenkoetter), general Natan Tvining (Nathan P. Twining), general Hojt Vandenburg (Hoyt S. Vandenburg), general Robert Montaki (Robert M. Montaque), dr. Vanevar Buš (Vanevar Bush), dr. Detlev Bronk, dr. Džerom Hunsaker (Jerome Hunsaker), dr. Donald Mencel (Menzel), dr. Lojd Berkner (Lloyd V. Berkner), mr. Sidni Sojers ( Sidney W. Souers), mr. Gordon Grej (Gordon Gray). To je tada bila ta „MJ-12“ Grupa. Ona egzistira i dan danas, s tim što su novi članovi zamenili one koji su u međuvremenu umrli. Postoje podaci da kad je Dž. Forestal shvatio stvarnu suštinu manipulacije naše civilizacije u vezi vanzemaljaca, on pokušao da to i javno obelodani, međutim, sprečilo ga je to što je navodno „dobio nervni slom“ i tako završio u bolnici. Pre nego što su rođaci stigli da ga posete, on se bacio sa 16 sprata i tako počinio „samoubistvo“. Njega je onda zamjenio general Valter Smit (Walter B. Smith). U decembru 1947, oformljen je tzv. „Projekat Znak“ (Project Sign) kako bi se prikupilo što je moguće više informacija o NLO, njihovim tehničkim karakteristikama i svrsi vanzemaljskog prisustva. Kako bi se sve očuvalo u najvećoj tajnosti, održavanje veze između onih koji su učestvovali u tom projektu i „MJ-12“ svodilo se na samo dvojici ljudi unutar Komande vazduhoplovnih snaga SAD, koji su određenim kanalima prosleđivali informacije do „MJ-12.“ „Projekat Znak“ je kasnije prerastao u „Projekat Grudž“, koji je imao i jednu civilnu komponentu po imenu „Projekat Plava Knjiga.“ Samo informacije koje su u suštini nerelevantne, plasirane su u „Plavoj Knjizi“, koja je kasnije došla u posed šire javnosti. Kao što je navedeno – vanzemaljci su potrebni establišmentu, da bi se prikrile stvarne aktivnosti, kao i da bi se lakše ostvarila ideja o jednoj svetskoj vladi jer navodno postoji opasnost po ceo svet. Stvarne aktivnosti mogu biti samo proizvodnja oružja za koja običan svet ne treba da zna, i njihova proba, pa se mogući akcidenti lako pripišu vanzemaljcima, a onda tobož drže u tajnosti, ali establišment namerno dostavlja „informacije“ javnosti, glumeći „top secret“, novinarčići, koji ne smeju bez gazde ni u WC onda piskaraju, kao navodni slobodni novinari. Evo otkrili smo nešto... Činjenica je da su se tehnologijom letećih tanjira bavili nacisti, a većina naučnika je iz Nemačke prebačena u SAD, i ne bi bilo dobro da se sazna da bivši nacisti i njihovi učenici usred Amerike sklapaju neku letelicu. Vanzemaljci mogu biti izgovor za mnoge stvari, od tobožnje opasnosti iz svemira koja bi rezultirala naoružavanjem orbite zemlje, pa do uvođenja vanrednog stanja i ukidanja slobode kretanja. Pod vođstvom generala Džordža Maršala (George C. Marshall), Grupa „MJ-12“ je u julu 1947.g. preduzela opsežno istraživanje tobožnjih ostataka NLO i vanzemaljaca nakon njihovog rušenja. (Slučajevi „Rozvel“ i „Magdalena“ koji su vrlo je lako moguće ostaci američkih, ili čak nacističkih letelica za koje javnost nije trebala da sazna, koje su osavremenjivane u nekoj od baza, i puštane na probne letove. Čudno je kako je u Rozvelu mesto gde je pala letelica okružila vojska, a posle nedelju dana je nađena pilotska kabina sa „tri mrtva vanzemaljca četiri kilometra dalje van kruga koji je bio zabranjen). U tom periodu je i admiral Hilenkoter, koji je bio direktor CIA, od maja 1947. do septembra 1950, osnovao tzv. „Robertson Panel“, čiji je zadatak bio praćenje grupa građana koje su se počele pojavljivati širom države i proučavati ove fenomene. Praćeni su ustvari svi oni koji se nisu slagali sa stavovima stablišmenta, koji su prozreli sve vrste zavera, ko stoji iza ratova, od istraživača i novinara do osvešćenih političara. Grupa „MJ-12“ je uz pomoć generala Maršala uspešno sakrila sav dokazni materijal, odnosno stavila sve pod svoju kontrolu. Ti ljudi, kao i njihovi naslednici, uspeli su da na bezbroj načina zavaravaju narod idućih 40 i više godina, odnosno, do dan danas. U toku 6 mjeseci nakon rušenja letećeg tanjira, 02. jula1947. u Rozvelu i drugog, 03. jula1947.g. kod mesta Magdalena, došlo je do velike reorganizacije u agenciji, kao i 197
premeštanja personala s jednog mesta na drugo. Istovremeno se počelo i sa pokušajima kopiranja tehnologije koja je bila zastupljena u vanzemaljskim letelicama. Ove aktivnosti su bile poverene podgrupama koje je osnovala Grupa „MJ-12.“ Ni jednoj od ovih grupa nije bilo dozvoljeno da zna celu priču. Svakoj od njih bilo je poznato samo ono što im je Grupa „MJ-12“ odredila da znaju. „MJ-12“ takođe operiše kroz mnoge civilne istraživačke i druge grupe. „MJ-12“ upravlja i CIA-om, kao i FBI-jem, i koristi ih za svoje svrhe. NSA – Agencija za Nacionalnu bezbednost (National Security Agency) takođe je stvorena sa svrhom prvenstveno da sakriva sve tajne u vezi letećih tanjira i drugih oružja dospelih u posed američke vlade.“ Ova agencija je vremenom preuzela kompletnu kontrolu nad svim obaveštajnim komunikacijama. Ta kontrola omogućava NSA da prati bilo čije poruke u svakom momentu, bilo da se radi o poštanskim pošiljkama, telefonskim konverzacijama, faksu ili e-mail-u. Nije u pitanju samo praćenje „vanzemaljskih aktivnosti“ ili sakrivanje letećih tanjira, nego i praćenja stanovništva. NSA ima za zadatak da predupredi svako razotkrivanje planova establišmenta, a takođe i da dopusti dezinformacijama da prodru u javnost, da većina ne bi imala pravu predstavu o onome šta se događa i šta se planira. Vrhunska tajna – Majic: Predmet: MAJI Projekat: GRUDŽ (GRUDGE) / AKVARIJUS (AQUARIUS): (TS/MAJIC) Projekat Aquarius (vodolija – ideolozi Nju Ejdža, satanisti i ezoterijsko – okultna društva tako nazivaju doba koje treba da nastupi) (TS/ORCON): Grudž sadrži 16 tomova dokumentiranih informacija sakupljenih od početka istraživanja NLO i IVL (neidentifikovanih letećih objekata i identifikovanih vanzemaljskih letelica) u SAD i širom sveta. Sa ovim projektom se krenulo 1953 godine na osnovu ukaza predsednika Ajzenhauera i pod kontrolom od strane CIA i MAJI. „Projektu Znak“ (SIGN) je 1960 promjenjeno ime u „Projekat Aquarius.“ Taj „Projekat Akvarius“ je, u stvari, jedna kompilacija navodnih činjenica u vezi istorije prisustva vanzemaljaca na našoj planeti i njihove interakcije sa homo sapiensom u poslednjih 25000 godina. O ovoj temi vredno pišu i Sičin, Ajk, Deniken i ostali „istraživači“ plaćeni od strane establišmenta i agencija, da bi teorija o vanzemaljcima i vanzemaljskom poreklu ljudi, kao i nova teorija evolucije ušla u umove masa kao apsolutna istina. Projekat Akvarijus (Vodolija) nazvan i kao Doba Vodolije – Novo Doba je ustvari priprema za to doba. Projekti pod „Projektom Aquarius“ (ts / orcom) projekat Platon (Plato): Orginalno uspostavljen kao deo „Projekta Znak“, 1954. godine. Svrha ovog projekta je bila navodno uspostavljanje diplomatskih odnosa sa vanzemaljcima, što su Ujedinjene nacije verifikovale imenovanjem ambasadora za odnose sa vanzemaljcima 2010 godine. Uslovi dogovora su bili da se u zamenu za njihovu tehnologiju američka vlada ne meša u „poslove“ vanzemaljaca, kao i to da održava njihovo prisustvo tajnim. Vanzemaljci su se obavezali da grupi MAJI s vremena na vreme dostave spisak ljudi koje su otimali ili s kojima su u kontaktu. Ovaj projekat se navodno još uvek odvija na području države Novi Meksiko. „Projekat Sigma“: u početku osnovan kao deo „Projekta Znak“, 1954 godine. Od 1976. odvija se kao zaseban projekat. Svrha mu je navodno ostvarivanje komunikacije sa vanzemaljcima. 1956 godine SAD su tobož ostvarile neku primitivnu vrstu kontakta sa vanzemaljcima u jednoj vojnoj bazi u državi Novi Meksiko. Kontakt je navodno trajao 3 sata. Ovaj projekat je još uvijek aktivan. Ovo je malo kontradiktorno sa malopređašnjim stavom da SAD dobija tehnologiju od vanzemaljaca. Ostaje pitanje – zašto se ovi nisu javili Rusima ili Kinezima? Ili možda drugu Titu? I da su Amerikanci dobili tu tehnologiju ne bi li napali SSSR bez problema? Kao da pitate – zašto je E. T. Sleteo baš u SAD a ne u Burkinu Faso ili Paragvaj... „Projekat Crveno svetlo“ (Redlight): Osnovan 1954 godine. Svrha mu je bila testiranje, odnosno letenje vanzemaljskim letećim tanjirom koji je bio zaplenjen prilikom jednog pada. Već u prvom pokušaju došlo je do uništenja letelice i pogibije pilota. Ovaj projekat je nastavljen 1972.g. u jednoj vojnoj bazi u državi Nevada, verovatno Area 51. „Projekat Snežna ptica“ (Snowbird): Cilj ovog projekta koji je pokrenut takođe 1954 godine bio je razvoj, uz pomoć konvencionalne tehnologije, i letenje letelicama tipa letećih tanjira sa svrhom zavaravanja javnosti. Ovaj projekat je bio uspešan, jer su u nekoliko slučajeva letovi uspešno obavljeni pred očima novinara, što je kasnije korišteno za „objašnjavanje“ javnosti fenomena NLO, što i jeste cij jer vanzemaljci trebaju planerima globalne vlade i Novog svetskog poretka kao i tvorcima svetske religije. 198
Projekti „MAJIC“ : „Sigma“ je projekat pod kojim su se osnovale određene metode komunikacije sa vanzemaljcima i još uvek traje. “Plato“ je projekat za razvoj diplomatskih odnosa sa vanzemaljcima. Pod ovim projektom američka vlada (tj. neki njeni elementi) je napravila i formalni sporazum (ilegalan sa stanovišta američkog Ustava) sa vanzemaljcima. Uslovi su bili da vanzemaljci daju „našoj vladi“ tehnologiju i da se ne upliću u našu istoriju. Za uzvrat, naša vlada se obavezala da će držati njihovo prisustvo na zemlji tajnim, da im se neće uplitati u njihove „projekte“ i da će im dozvoliti da otimaju ljude i životinje. “Akvarijus“ smo pomenuli i pod ovim projektom proučavala se istorija prisustva vanzemaljaca na zemlji kao i njihova interakcija sa Homo Sapiensom. “Garnet“ je projekat odgovoran za kontrolu svih informacija dokumentacije u vezi sa vanzemaljcima. “Pluto“ je projekat odgovoran za analizu svih informacija u vezi sa NLO i IVL na temu kosmičke tehnologije. “Pouns“ (Pounce - Nalet) je projekat čiji je zadatak obezbeđenje uslova za preuzimanje i transport svih NLO koji se sruše kao i plasiranje dezinformacija kada se to dogodi. “Sign“ (Znak) je projekat za skupljanje svih obaveštajnih podataka s ciljem određivanja stepena opasnosti za američku nacionalnu bezbednost od strane NLO i vanzemaljaca. Redlajt (Redlight – Crveno svetlo) je projekat za prisvajanje srušenih NLO i pokušaj njihovog osposobljavanja za ponovnu upotrebu od strane američke vojske (tj. nekih njenih elemenata). Ovaj projekat se odvija u bazi Area 51, Nevada. Snoubird (Snowbird – Snežna ptica) – pod ovim projektom američka vlada je sakrivala aktivnosti projekta Redlajt, na taj način što su napravili nekoliko letelica tipa letećih tanjira uz pomoć konvencionalne tehnologije, a onda izvodili eksperimentalne letove njima pred očima novinara. Ovo je bila veoma uspešna dezinformativna operacija. Blu Buk (Blue Book – Plava Knjiga) je skup dezinformacija u vezi NLO i vanzemaljaca za javnost. Između ostalih postoji i tzv. Projekat Blu Bim (Bluebeam - Plavi zrak). Radi se o tome da se uz pomoć religioznih ili drugih imidža, stvaranja trodimenzionalnih slika na nebu ili zemlji, stvaranih holografskom tehnologijom, manipuliše javnost u razne svrhe. O projektu Blue beam će biti više reči. Planovi MAJIC – Za nepredviđene situacije: 1949 godine, Grupa „MJ-12“ je razvila jedan inicijalni plan pod imenom MJ-1949-04P/78, koji je dozvoljavao objavljivanje javnosti određenih informacija u vezi vanzemaljaca, ukoliko se za to ukaže potreba. General Dulitl (Doolittle) je svojevremeno predskazao da ćemo jednog dana doći u situciju kada ćemo morati vanzemaljce ozbiljno da shvatimo. U knjizi „Grudž“ (Grudge), postoji jedan Report (No 13) u kome se pominje da je mnogo pojedinaca iz vladinih i vojnih krugova likvidirano kako bi se sprečili da odaju tajne u vezi ove tematike. Plan A – zadržavanje ili odlaganje informacija – kod: MAJIC/STR/M 03CCPN24. Ovde se radi o celoj paleti dezinformativnih aktivnosti u slučaju da se neko nađe na pragu istine. Većina tih aktivnosti se svodi na stavljanje u opticaj jedne mase lažnih informacija u cilju stvaranja dodatne konfuzije i zbunjivanja javnosti. Plan B – ukoliko javnost dođe u kontakt sa istinitim informacijama ili u slučaju invazije vanzemaljaca. Pod ovim planom javnosti bi se saopštilo kako je jedna teroristička grupa ušla u zemlju i kako ta grupa ima u posedu i atomsko oružje. Takođe bi bilo saopšteno kako teroristi planiraju da aktiviraju to oružje u nekom od većih gradova. Vanredno stanje bi bilo proglašeno i svi oni koji su čipovani od strane vanzemaljaca bili bi zajedno sa drugim disidentima uhapšeni od strane Grupe MAJIC i zatvoreni u koncentracione logore, koji već postoje na teritoriji SAD i za koje je odgovorna FEMA (Federal emergency management agency – federalna agencija za upravljanje krizama). Ljudi će u tom slučaju biti pod kompletnom kontrolom (već sada jesu, šta pričamo). Bilo ko da pokuša da se suprostavi biće uhapšen ili likvidiran. Ovo je jedan scenario za koji će biti upotrebljeni vanzemaljci, da bi se opravdalo vanredno stanje. Sama priča o teroristima ne bi imala efekta, jer teroristi nikako ne mogu da ugroze celu teritoriju države ili više država odjednom, a invazija NLO može, posebno ako se dobro izrežira putem manipulacije. Setimo se radio drame „Rat svetova“ Orsona Velsa. Tajna oružja grupe Majic za borbu protiv vanzemaljaca: Iako se iz dana u dan razvijaju sve bolja i ubitačnija oružja, ovo su samo neka od onih koja su orginalno bila razvijena. Ova oružja su stvarana tobož za rat protiv vanzemaljaca ali ustvari ona služe za pokoravanje domicilne planete, menjanje svesti ljudi, klime, izazivanje zemljotresa i uragana. Gabriel – Projekat za razvoj oružja koje proizvodi visoke pulsirane zvučne frekvencije. Tu se tvrdi da bi ovakvo oružje bilo efikasno protiv NLO-a i njihovog „beam oružja“. Ovaj projekat podrazumjeva i razvoj raznovrsnog oružja na bazi mikro talasa. Džošua (Joshua) – Pod ovim projektom podrazumjeva se razvoj oružja koje proizvodi niske pulsirane zvučne frekvencije. Ovo oružje je napravljeno od strane Ling Tempko Vojt, u mjestu Anhaim, 199
Kalifornija. Ono je u stanju da sravni sa zemljom bilo kakvu građevinu napravljenu od strane čoveka, sa distance od oko 3-4 km. Radi se o uređaju sličnom rogu koji je povezan sa kompjuterom i zvučnim pojačalima. Ostaje pitanje: kakve građevine imaju vanzemaljci? Ekskalibur je oružje namenjeno za uništavanje podzemnih baza vanzemaljaca. Radi se o raketama sa nuklearnim i konvencionalnim bojevim glavama čija je sposobnost da probiju oko jedan kilometar tvrde podloge pre nego što eksplodiraju. Može se sa sigurnošću tvrditi da su ove rakete korišćene u Afganistanu, planinama Tora Bora za obračun sa afganistanskim Talibanima koji nisu prihvatali američku okupaciju. Verovatno postoje još nekakve naprave koje se već koriste,ali su pod velom tajne. Neke informacije iz materijala „GRUDŽ“: Izveštaj Br. 13: EBE – (Ekstra Terestrijalni Biološki Entitet) je ime dato vanzemaljcu koji je bio zarobljen nakon pada NLO-a u Rozvelu, 1947 godine). Gosti je naziv za vanzemaljce koji su bili zamenjeni za ljude i od kojih smo dobili većinu informacija sabranih pod „Projektom Žuta knjiga“ (Yellow Book). U 1974 godini su imali trojicu a sada ih već navodno ima oko 4000. Njih su nazivali ALF - Alien Life Forms (Vanzemaljske Životne Forme). Imaju tendenciju da lažu. Ispada da smo na sred svemirskog korzoa, vanzemaljci se šetaju, i znaju u koju će kafanu da svraćaju – u Ameriku i baš pred vrata vojnih baza. Žuta knjiga (yellow book)– je, po materijalu projekta Grudž sve što znamo o tehnologiji vanzemaljaca, njihovoj kulturi i istoriji. Religija vanzemaljaca je po ovim projektima slična, ako ne ista kao i religija Novog Doba. Vanzemaljci veruju u Univerzalnog Kosmičkog Boga. Nju Ejdž veruje u isto. Vanzemaljci tvrde da su ljudska bića na zemlji hibridi, koje su oni stvorili. Ovo tvrdi u Zeharija Sičin, kao i čovek koji govori protiv Nju Ejdža, a ogrezao je u njemu – Dejvid Ajk. Oni takođe tvrde da su oni ti koji su stvorili naše religije kako bi ubrzali formiranje kulture naše civilizacije i kako bi lakše kontrolisali ljudsku rasu. Oni kažu da je i „Isus Hrist produkt tih njihovih napora.“ Vanzemaljci takođe poseduje jedan „uređaj“ uz pomoć kojeg su u stanju da dokažu ove svoje navode. Taj „uređaj“ ima sposobnost da prikaže vizuleno bilo koji deo naše istorije koji oni ili mi želimo da vidimo. To sada nije problem ni inžinjerima NASA-e. Opet može i svaki televizor ili DVD, pod uslovom da onaj koji sedi u TV stanici stvarno i želi (i sme) da prikaže istinu) ili je plaćen dobro da prikaže šta mu se kaže. Baze vanzemaljaca navodno postoje u državama Juta, Kolorado, Novi Meksiko i Arizona. Šest od ovih baza je detaljno opisano još 1972 godine i sve od njih nalaze se na području indijanskih rezervata. Baza Dals ili Duls (Dulce), je jedna od njih. Baze navodno postoje i u državama Kalifornia, Nevada, Teksas, Florida, Mejn, Džordžija i Aljaska. Kada bi to bilo istina, da li bi se Amerika plašila da napadne SSSR? Naravno da postoje baze, ali su to vojne baze u kojima se odvijaju eksperimenti na novim naoružanjima i eksperimenti koje je započeo prvo nacistički a onda američki naučnik dr. Jozef Mengele, za koje javnost ne sme da zna. Eksperimenti na ljudima, kloniranja, stvaranja ko zna čega, kiborga. Imamo posla sa ljudima koji su toliko zli da se sam đavo stidi. Posebno je tajnovita baza Duls. Obdukcije / otmice, po ovim dokumentima, odvijaju se tokom cele naše istorije. I rane civilzacije su govorile o ovim incidentima, posebno Hopi Indijanci i stanovnici drevnog Sumera. Iz ove dukumentacije se vidi da vanzemaljci otimaju i mutiraju životinje i ljude. Mnogo ljudi je nestalo i nestaje bez ikakvog traga. Oni uzimaju uzorke sperme, ženskih jajnih ćelija, izvode hirurške zahvate, implantiraju ljudima uređaje veličine 4050 mikrona, (u blizini optičkog nerva u mozgu), i svi pokušaji odstranjivanja ovih implanata, do sada, rezultirali su smrću ljudi. Ovi dokumenti tvrde da je jedan čovek od svakih 40 – implantiran, tj. čipovan. Za ove implante se tvrdi da obezbeđuju potpunu kontrolu vanzemaljaca nad ljudima koji su implantirani. Ovde bi se imalo šta kazati za pokvareno optuživanje „vanzemaljaca“ za ono što ljudi žele da urade ljudima. Kompanija „Verichip Corp“ iz SAD odavno ugrađuje čipove u ljude, ali ih ne otima i osnova je dobrovoljna. VeriChip je radioidentifikacioni čip (RFID), koji se može ugraditi u ljudsko telo. Proizvodi ga američko preduzeće „VeriChip Corporation“, koje je podružnica kompanije Ejplid Digital (Applied Digital). VeriChip je prvi radioidentifikacioni čip koga je američka organizacija za hranu i lekove (FDA) dozvolila za ugradnju u ljudsko telo. Dopuštenje je izdato 2002. godine.Otprilike je dvostruko veći od zrna pirinča. Može se ugraditi u razne delove tela, može se postaviti u nakit, sat i slično. Ima jedinstveni 16-cifreni broj. Očitava se pomoću odgovarajućeg čitača, kao u samoposlugama kad se očitava bar – kod. Postupak ugradnje u telo može se obaviti u običnoj lekarskoj ordinaciji, pod anestezijom. Kada se ugradi, nije vidljiv. Vek trajanja je neograničen. Može se koristiti kao sredstvo plaćanja, ako su podaci o kreditnoj kartici pohranjeni u čip, kao i drugi podaci o licu koje je čipovano. Za sada je obavezno čipovanje životinja u sve više zemalja, ali se očekuje da će biti obaveza i za ljude. To je ono što Jovan Bogoslov u Otkrivenju Jovanovom 13. 17 – 18) naziva “žig zverin.” 200
U januaru 2006., 68 američkih bolnica počelo je koristiti VeriChip. Neke su od njih odustale zbog teškoća i kritika. U svetu danas čip poseduje oko 2000 ljudi sa tendencijom rasta. U februaru 2006., jedna američka kompanija prva je počela koristiti ovaj čip u svoje poslovne svrhe, tj čipovanje zaposlenih. Ko je odbio, dobio je otkaz. Kao i ostali RFID čipovi, uređaj je uključen samo u neposrednoj blizini čitača, koji ga tako napaja energijom, i ne može funkcionisati bez njega. Što se tiče otmica i nestanaka ljudi, i za to treba okriviti nesrećne vanzemaljce. Setimo se nestalih Srba na Kosovu tokom 1999. Kasnije se otkrilo da ih je kidnapovala paravojska kosovskih Albanaca i da su poslužili kao “donatori” organa, koji su im izvađeni, a oni su ubijeni. Takođe je poznato da hiljade dece nestaje, koja završavaju kao usvojenici bogataša, žrtve satanističkih rituala ili belo roblje za prostituciju i prošnju, a sve se više pominju i eksperimenti na ljudima u tajnim bazama i bolnicama. Eksperimenti na ljudima su postali javna tajna a najlakše je optužiti vanzemaljce da ih otimaju i čipuju. Potvrđeno je postojanje zaplenjenog letećeg tanjira u bazi Edvards Air Fors Base. Hangar u kome se ova letelica nalazila bio je stacioniran na severnom delu baze. Čuvao ga je personal koji nije pripadao samoj bazi, nego grupi Nro -DELTA, koja je bila specijalno stvorena za te svrhe. Članovi obezbeđenja nosili su crvene bedževe sa crnim trouglovima. Nikome nije bilo dozvoljeno da se bez ovog bedža uopšte približi ovim hangarima. NSA – Savet za nacionalnu bezbednost (National Security Agency) je stvorena sa svrhom prvenstveno da sakriva sve tajne u vezi letećih tanjira dospelih u posed američke „vlade“. Ova agencija je vremenom preuzela kompletnu kontrolu nad svim obaveštajnim komunikacijama. Ta kontrola omogućava NSA da prati bilo čije poruke u svakom momentu, bilo da se radi o poštanskim pošiljkama, telefonskim konverzacijama, faksu ili e-mail-u. Naravno, prvi razlog koji je naveden ovde nije tačan. Osnovna delatnost ove organizacije je prisluškivanje i praćenje spostvenih građana. Echelon (Ešelon) je ime sistema, a Promis (Obećanje) jednog od softwera za praćenje i prisluškivanje. Današnja NSA je odraz Grupa „MJ-12“ i Pl-40 u vezi svih programa sa NLO-ima. Ogromna količina dezinfomacija se namerno ubacuje i širi na polju istraživanja NLO. Svi svedoci i učesnici bilo kog od njihovih programa nalaze se pod neprestanim nadzorom. Od svih njih bili su prisiljeni da podnesu Zakletvu o tajnosti, pre nego što su počeli raditi na nekim od ovih programa. Kršenje ove zakletve povlači neke od sledećih konsekvenci: verbalna opomena zajedno sa ponavljanjem zakletve, stroga opomena, ponekad praćena fizičkim i psihičkim zlostavljanjem, progamiranje psihe individue, s ciljem prouzrokovanja jake depresije koja na kraju rezultira samoubistvom, ubistvo individue na način koji ukazuje da se radi o samoubistvu ili nesreći, čudne i iznenadne "nesreće", uvek fatalne prirode, zatvaranje u ustanove za mentalno poremećene osobe, gdje im se kasnije raznovrsnim tehnikama vrši „ispiranje mozga“ i mentalno programiranje. Te individue se kasnije otpuste sa promenjenom ličnošću, identitetom i memorijom. Dovođenje određene osobe unutar organizacije, gde joj se omogućava nastavak s radom, ali pod pojačanom kontrolom. To su obično ustanove zatvorenog tipa sa vrlo malo kontakta s spoljnim svetom. Tu se mahom radi o podzemnim bazama. Sve osobe za koje se smatra da su stigle previše blizu do istine tretiraju se na ovaj način. MJ-12/NSA će po svaku cenu pokušati da očuva svoje vrhunske tajne. Dokument: IRS-28 – Kod: IRWING/7 – MAT-ORM, 26.01/AB/7 - Na osnovu svih ovih godina istraživanja, sada možemo da navedemo ove činjenice o vanzemaljcima na Zemlji: Vanzemaljske letelice rušile su se u nekoliko navrata na našoj planeti. Vanzemaljske letelice dolaze iz “ultra-dimnzionalnih” oblasti, kao i oblasti unutar naše dimenzije. Rani pokušaji vlade SAD da dođu do tehnologije vanzemaljaca bili su dosta uspešni. Američka vlada je u nekoliko navrata u novijoj istoriji držala vanzemaljce i kao taoce. Američka vlada je izvodila autopsije na leševima vanzemaljaca. Obaveštajne službe američke vlade sprovodile su i još uvek sprovode operaciju zataškavanja prisustva vanzemaljaca na zemlji i cele situacije u vezi s njima. Vanzemaljci ljude kidnapuju, muče, ubijaju, unakažavaju itd. Vanzemaljci su trenutno među nama i kontrolišu različite elemente ovoga društva. Vanzemaljci imaju svoje baze na Zemlji i Mesecu. Američka vlada je sarađivala sa vanzemaljcima sa svrhom razvijanja tehnologije gravitacione propulzije, laserskog oružja, kontrole uma ljudi itd. Milioni goveda su mutilirani od strane vanzemaljaca. Oni, isto kao i američka vlada odgovorni su za mutilacije goveda, mada zbog različitih razloga. Mi živimo u multidimenzionalnom svetu koji je isprepleten i posećivan od strane različitih entiteta iz drugih dimenzija. Neki od njih su dobroćudne prirode a neki ne. Postoji oko 160 vanzemaljskih formi za koje znamo da su nas posetile. Baza našeg genetskog razvoja i religija počiva na intervenciji zemaljskih i vanzemaljskih entiteta. Istina o našoj stvarnoj tehnologiji (američke vlade) daleko prevazilazi onu koja je poznata javnosti. Celi tzv. kosmički program američke vlade je samo jedna od 201
operacija zavaravanja javnosti. Ljude masovno ubijaju kako bi se sakrile činjenice u vezi istinske situacije. CIA i NSA su toliko duboko zahvaćene, da bi istina o njihovim aktivnostima izazvala kolaps ovih organizacija. Činjenice govore u korist prisustva vanzemaljaca na zemlji u toku 5-10 hiljada godina. Naša civilizacija je jedna od mnogih koje su egzistirale u poslednjih milijardu godina, (vremenskom periodu galaksije Mlečnog Puta). Glavni padovi NLO, prema ultra-tajnim dokumentima: Novi Meksiko, SAD Rozvel, San Augustin 1947-48. Uzrok: Zahvaćeni zracima novog eksperimentalnog radara. Kalifornija, pustinja, SAD, 1952, uzrok nepoznat. Meksiko, pustinja Sonora 1955, uzrok nepoznat. Florida, Everglejds, SAD, 1959, uzrok: zahvaćen radarom. Teksas, Dejton, SAD 1961, uzrok je nepoznat. Brazil, Mato Groso, 1966 uzrok je nepoznat. Urugvaj, Salto, 1970, uzrok je nepoznat. Brazil, Amazon, 1976, uzrok je nepoznat. Meksiko, Meksički Zaliv, 1979, uzrok je nepoznat. Argentina, Andi 1979, uzrok je nepoznat. Aljaska, Fairbanks, SAD 1981, uzrok je kvar na letelici. Neki od njih dogodili su se u Evropi, Africi, Kini, Sovjetskom Savezu i Australiji. To je samo par njih za koje se navodno zna. Tvorci pomenutih dokumenata su izvršili tzv “Klasifikaciju vanzemaljaca”: Gosti - vanzemaljci pozvani da borave na Zemlji od strane vlade SAD. Posetioci - vanzemaljci koji su došli na našu planetu iz nama nepoznatih razloga. Zatvorenici - vanzemaljci zarobljeni od strane američke i drugih vlada. Naučnici - vanzemaljci koji borave na Zemlji u naučne svrhe. Upadači - vanzemaljci koji su opasni po našu civilizaciju jer nemaju nikakvog respekta za naše društvo. Neutralci - vanzemaljci koji samo posmatraju našu civilizaciju ali se nikada direktno ne upliću. Kolonizatori - mala grupa vanzemaljaca koja je odlučila da živi s nama (slični nama) Interaktori - male grupe vanzemaljaca koji su odlučili da manipulišu našom istorijom i da je menjaju gdje god i kad god je to moguće. Po njima postoji 160 ili više nama poznatih vanzemaljaca koji posećuju Zemlju u današnje vreme. Ovo su neki od najčešće “viđenih” tipova: Grejsi (Greys - Sivi), tip jedan, - poznati i kao Rigelijanci, jer potiču iz zvezdanog sistema Rigel. Visoki su oko 120 cm, imaju velike glave sa velikim kosim očima. Oni poštuju samo tehnologiju i nije ih briga za nas. Njih je Vajtli Striber (W. Strieber) popularizovao u svojoj knjizi kod nas prevedenoj pod imenom “Pričešće” (Communion). Striber je bio čovek koji je bio opsednut paranormalnim. Sama slika tih vanzemaljaca je došla iz glave ljudi. Navodno su ovim spodobama za opstanak potrebne vitalne biološke supstance koje uzimaju od nas zemljana. Grejsi - Sivi, tip dva - dolaze iz solarnog sistema Zeta Retikula 1 & 2. Generalno, slični su onima tipa jedan , iako im se razlikuje raspored prstiju na ruci a i lica su im malo drugačija. Ovi Grejsi su tehnički razvijeniji od onih tipa jedan . Imaju određen stepen zdravog razuma i u nekom smislu su dosta pasivne prirode. Grejsi - tip tri - klonirane forme gore navedenih tipova 1 i 2. Usne su im tanje ili ih uopšte nemaju. Oni su pokorni Grejsima 1 i 2. Nordijci (Nordics, Blondes, Swedes) - Slični su nama. Imaju plavu kosu i plave oči (mada neki imaju smeđu kosu i oči, i nešto su niže visine). Oni neće da krše zakon neuplitanja, da bi nam pomogli. Klonirani Nordijci - oni su slični nama, mada im koža ima malo sivkaste tonove. Radi se o klonovima kontrolisanima od strane Grejsa tipa 1. Intra-dimenzionalni entiteti – (ne para-terestrijalni) – Ovi entiteti mogu uzeti raznolika obličja. Niski humanoidi - visoki su do 80 cm, sa plavičastom bojom kože. Dlakavi patuljci - visoki su oko 120 cm i teški oko 20 kg. Često su viđani u Meksiku, na području mesta Čihuahua. Visoka rasa - Liče na nas ali su visoki oko 220 cm i više. Udruženi su sa Nordijcima. Ljudi u crnom (Men in Black) - orijentalnog su izgleda i maslinaste boje kože. Nose crna odela i naočare. Možda je i Edi Marfi jedan od njih. Treba se čuvati. Ovaj popis je popis bića kakva su se mogla naći u nordijskim i germanskim legendama, Trolovi, Gnomi, patuljci, kao i bića iz drugih legendi, koja su slična ali su za ove potrebe modifikovana. Ufolozi tvrde da su vanzemaljci ti koji su uspeli da „pobede“ vreme. „Vreme je jedan od najvažnijih aspekata u vezi ove tematike. Ono u svemu tome, igra jednu čudnu ali značajnu ulogu. Deo odgovora možda ne leži u zvezdama, nego u satu koji kuca pored vas. Planeta Zemlja postoji u tri dimenzije a mi se 202
možemo kretati u mnogim pravcima koji su u okviru te tri dimenzije. Prostor ne postoji, osim u slučaju kada ga mi učinimo da postoji. Za nas je prostor između atoma u materiji toliko mali da ga možemo izračunavati samo hipotetičkim merama, ali u slučaju kada bi mi živjeli na jednom atomu i kada bi naša veličina bila u srazmeri s njim, onda bi nam se udaljenost do sledećeg atoma činila strahovito velikom. Postoji jedna druga zemaljska mera koju čovek koristi i koja se zove vreme. Za razliku od ostale 3 dimenzije, čini se da nas je vreme zarobilo. Vreme je postalo za nas nešto što je realno i kako se čini, bez njega ne bi bili u stanju ni da živimo. Međutim, vreme u stvarnosti ne postoji. Ovaj momenat za nas postoji, ali da li to znači da neko drugi, u nekoj drugoj galaksiji, deli isti ovaj momenat s nama? Stvarno – ne. Fenomen NLO-a je kako se čini kontrolisan, što znači da se ponaša prateći inteligentne načine ponašanja. Ako su ti objekti sami po sebi manifestacija energija viših frekvencija, onda nešto mora da manipuliše tim energijama, na neki način, i svodi ih na vidljive frekvencije, sa stanovišta ljudske percepcije. Oni uzimaju formu koja se za nas čini da je fizičke prirode i izvode aktivnosti koje su inteligentne prirode.“ Tako, dolazimo i do izvora a taj izvor je oblik inteligentne energije koji operiše na jednoj višoj tački Vibracionog Spektra. Vibracije različitih frekvencija inače prožimaju ceo univerzum i održavaju jednaku kontrolu nad svakim njegovim delom. Zbog svoje veoma visoke frekvencije taj izvor nema potrebu da obnavlja samog sebe na način koji bi bio prihvatljiv i razumljiv za naše prirodoslovne nauke. On može stvarati i rastvarati materiju manipulušući energijama nižih frekvencija. Takav jedan proces bi bio neprekidan, jer ne sadrži u sebi vremensku komponentu, on egzistira izvan svih vremenskih polja. On je večan jer se nalazi zatvoren u tro-dimenzionalnom prostoru. Naš prvi zaključak je da NLO potiču iz jedne oblasti koja se nalazi izvan naše vremenske oblasti, odnosno, ciklusa. Naš drugi zaključak je da oni koji obitavaju na toj ravni postojanja imaju kompletno znanje o svemu što se dešava s nama, čak i pojednačno gledajući, jer vreme i prostor nisu apsolutni. Radi se o tome da, gledano s tačke gledišta jedne više inteligencije, ljudski događaji se odigravaju simultano. Ukoliko jedna viša inteligencija pokuša da komunicira sa nekim nižim životnim oblikom, sve vrste problema istovremeno iskrsavaju. Komunikacija se mora odvijati na način koji je prihvatljiv i razumljiv za niža živa bića. Fenomen NLO-a je u mnogim slučajevima reflektivne prirode; tj. pojedinac doživljava manifestacije koje su skrojene po njegovoj ličnoj meri, odnosno, meri njegovih individualnih verovanja i stavova. Oni koji su kontaktirani od strane vanzemaljaca, dobijaju od njih one informacije koje su u većini slučajeva u skladu s njihovim dotadašnjim verovanjima.“ Ovo je vrlo važno, jer teoretičari Nju Ejdža tvrde da se Maitreja, „duhovni učitelj sveta“ pojavljuje u svakom delu sveta naš onako kako Učitelja ili Mesiju doživljavaju u dotičnoj veri ili kulturi, tako da je za tradicionalne hrišćane Hrist Maitreja, za šiitske muslimane imam Mahdija, za budiste Peti Buda. Anonimni autor ovog dokumenta je sasvim „na liniji“ sa Novodobašima i objašnjava svemir na njihov način. Uz to će svaki čitalac primetiti veliku kontradiktornost. Vanzemaljci koji su nadvladali vreme, preskaču dimenzije, menjaju oblik dolaze na seciranje kod Amerikanaca, koji ih obaraju. I vanzemaljci a i Nju Ejdž su iz iste masonsko – okultno satanističke kuhinje, tako da sličnosti nemoj da vas čude. „Naučnici koji se bave proučavanjem NLO-a, i koji već imaju neke svoje određene teorije u vezi s tim, nađu se zatrpani sa, na prvi pogled, pouzdanim izveštajima i činjenicama koje bi trebale da podržavaju te njihove teorije. Ruski naučnici su već imali toliko iskustva s tim reflektivnim faktorom da ih je to nagnalo da počnu da sprovode celi niz eksperimenata koji su potvrdili da je najveći deo tih podataka namerno izmišljen, tj. da se radi o lažnim podacima. Svedoci nisu ti koji to smišljaju, nego su i oni takođe obične žrtve manipulacije. Očigledna svrha svih tih lažnih podataka je da se stvori opšta konfuzija ili da se naučnici, kao i većina ljudi odvedu na stranputicu. Dosta toga imalo je ulogu da podržava određena verovanja koja su trebala da igraju ulogu kamena temeljca s kojeg bi se kasnije zakoračilo prema nekoj višoj, kompleksnijoj istini. Cele generacije ljudi su došle i prošle, srećno vjerujući u laži koje su im servirane, nesvesni da služe samo kao jedna karika u lancu. Planeta Zemlja je pokrivena koridorima (prozorima, tunelima, kapijama) koji vode u neke druge nevidljive svetove. Mi imamo instrumente za njihovu detekciju, koji mogu pouzdano da odrede gde se ti koridori nalaze. Kad se odlučimo da ih koristimo, videćemo da ti prozori predstavljaju žiže ili fokusne tačke talasa supervisokih frekvencija. To su zraci jednog praiskonskog znanja. Ti zraci mogu dolaziti iz pravca Oriona ili sazvjeđa Plejada, kako neki naši naučnici tvrde, ili one mogu da budu dio jedne velike sile koja se prostire cijelim univerzumom, ili možda potiču sa zvezdanog sistema Antaresa.“ (NN autor, jedan od potpisnika dokumenta „Plava planeta“. Nije u pitanju ufolog – istraživač Denikenskog tipa). 203
Dati materijal dolazi od osoba koje znaju za postojanje podzemne baze Duls (Dulce). To su ljudi koji su radili u laboratorijama, ljudi koji su oteti i dovedeni u bazu, ljudi koji su pomagali u konstrukciji baze, osobe iz obaveštajnih službi (NSA, CIA, itd...), te određeni NLO istraživači. Ova informacija je namenjena onima koji se ozbiljno interesuju za bazu Duls. Tekući izveštaj napravljen je od strane insajdera koji se potpisao kao J.B.Š. (Kod : SR24.3B7). Ovo postrojenje predstavlja genetsku laboratoriju i povezan je sa Los Alamosom, pomoću tzv. Tjub Šatla (Tube – Shuttle). Deo istraživanja je vezan za genetske posledice koje se javljaju usled radijacije (mutilacija i ljudska genetika). Istraživanja takođe obuhvataju i proučavanje vanzemaljskih subjekata. U septembarskom izdanju iz 1950, „Efekti atomskog oružja“, napravljenom za i u saradnji sa američkim sekretarijatom odbrane i američkom komisijom za atomsku energiju, a pod supervizijom naučne laboratorije iz Los Alamosa, govori se o opravdanosti postojanja podzemnih baza. Na stranici 381 piše sledeće : „Ne postoje poteškoće u konstrukciji i izgradnji različitih vrsta podzemnih objekata. Objekti mogu biti izgrađeni u postojećim rudnicima ili se oni dodatnim iskopavanjem mogu prilagoditi za tu svrhu. Pre više vekova, ljudi sa površine zemlje, neki kažu da je reč o Iluminatima, su sklopili pakt sa vanzemaljcima koji se skrivaju duboko pod Zemljom.“ Ovo je delimično tačno, samo što to nisu bili baš piloti letećih tanjira. „Vlada SAD je 1933. godine, pristala da menja ljude i životinje u zamenu za vanzemaljsku tehnologiju, te im omogućila da koriste neometane podzemne baze na zapadu SAD. Posebna grupa ljudi od strane vlade SAD-a je oformljena kako bi sklopila dogovor sa vanzemaljskim bićima. Godine 1940, "Alien Life Forms" ( vanzemaljske životne forme - ALFs) počinju svoje operacije i kretanja, koje su do tada uglavnom bile koncentrisane na području centralne i južne Amerike, polako prebacivati na područje SAD. Kontinentalna raspodela je veoma značajna za ove specifične entitete, a jedan od razloga za to jesu stene koje u sebi sadrže magnetne osobine te visoko-energetsko stanje plazme. Područje SAD-a im odgovara zbog velike koncentracije prirodnih izvora energije (munje, uragani...), zbog mnoštva podzemnih voda i sistema velikih špilja, područja atmosferskih jona itd. (Zar im Sibir ne bi više odgovarao? Prim. Aut). Ova specifična vrsta vanzemaljaca sebe naziva domorocima. Oni su antička vrsta, potomci humanoidnih reptila, nastali njihovim mešanjem sa nešto primitivnijom rasom Uni-Terestrijalaca, koji su uspeli preživeti. Naime, oni predstavljaju nepoverljivu vrstu koja manipuliše agentima plaćenicima iz druge vanzemaljske kulture tzv. Drako reptilima , koji su došli na Zemlju kao njihova drevna predstraža pre dolaska pravih Uni-Terestrialaca, kako bi je koristili kao svoj poligon ili reon koncentracije. Međutim, vanzemaljske kulture se spore oko toga čiji program je najbolji i čiji se program treba prihvatiti u smislu za što i šta bi kao takva, planeta Zemlja njima trebala predstavljati. Baza Duls predstavlja zajedničku bazu vlade SAD-a i vanzemaljaca. Ona nije jedina koja je sagrađena u suradnji sa vanzemaljcima. Druge baze se nalaze smeštene u Koloradu, Nevadi, Arizoni, na Aljasci itd. (Ova priča je postala hit poslednjih godina kada su izašle knjige Dejvida Ajka („Najveća tajna“) o ljudima u vrhu svetske vlasti, koji kad ostanu sami sebe pretvaraju u iguane i plivaju po kadi. Prim. Aut). Početkom leta 1947. godine, vojne trupe su počele dolaziti u to područje. Lokalno stanovništvo se prieća da je vojska izgradila cestu kojom su svakodnevno prolazili kamioni, koji su prevozili različitu opremu. Na sebi su imali oznaku firme "Smit Korp" iz Paragos Springsa, Kolorado. Takva firma danas ne postoji niti postoje ikakvi podaci o njoj i špekuliše se da je njihovo prisustvo na tom području i navodni rad oko nabavke balvana za drvnu industriju, ustvari bio paravan za izgradnju baze, jer nije primećen nijedan balvan kog su prevozili, već samo teška mehanizacija. Kasnije je taj put blokiran i uništen. Firma „Rand Korporacija“ je bila uključena u izradu geološke studije o pogodnosti i sastavu tla oko obližnjih jezera radi mogućeg korišćenja u gradnji baze. Većina jezera u blizini Dulsa su veštački stvorena po zahtevu vlade SAD-a, a kao pomoć za Indijance koji tu žive. Takođe, tu je i najveći generator prirodne energije, brana na Navahu, kao i izvorište Elvado koje predstavlja podzemni ulaz u bazu Duls. Ako je kompanija Rand majka „rezervoara pameti“, onda se „Ford Fondacija“ mora smatrati za oca. Randova tajnovitost se ne odnosi samo na njihove izveštaje, nego je to primetno na njihovim konferencijama i sastancima. Na strani 645, „projekta Rand“, koji se odnosi na izgradnju podzemnih kompleksa piše sledeće: „Avioni, brodovi i automobili su dali čoveku mogućnost da njima putuje po površini Zemlje, dok će mu tuneli i mašine za bušenje, otvoriti vrata u podzemni svet.“ Rand korporacija se pominje kao visokopozicionirana u hijererhiji Novog svetskog poretka. U septembarskom izdanju magazina „Omni“ iz 1983. na strani 80, prikazana je slika podzemne Mšine na nuklearni pogon u Los Alamosu, koja je u stanju da probuši svaki kamen (stenu) na koji naiđe, tako što vrši njegovo "topljenje" tj, kamen se pretvara u vruću magmu, te nakon prolaska mašine – hladi i učvršćuje. Rezultat toga je tunel sa savršeno glatkim zidovima. Ovi tuneli se uglavnom koriste za tzv. Tjub Šatlove (Tube– 204
Shuttlove), na elekro-magnetni pogon, kojima je moguće putovati na velike udaljenosti velikom brzinom (naravno podzemnim putem). Spomenuti tuneli povezuju tzv. „carstvo podzemnih kompleksa.“ Ljudi koji žive običnim životom i koriste svoja vozila na fosilna goriva i ne znaju kakve se tehnologije poznaju i kriju, jer kada bi se obelodanile i koristile masovno, zna se da bi putovanje bilo dosta brže i neuporedivo jeftinije, ali to svetskim biznis - lopovima ne odgovara. Električna energija i pogonska goriva mogu da budu besplatni ili dosta jevtini, ali kako bi postojali monopoli i bogatili se pripadnici manjine. Na simpozijumu održanog od strane Rand Korporacije, bilo je preko 650 prisutnih zvanica, čiju su većinu činili predstavnici uglednih industrijskih kompanija kao : · Dženeral Elektrik (General Electric) - visokopozicionirana u sistemu Novog svetskog poretka. Suvlasnik medijske kuće NBC · Hjuz Erkraft Kompani (Huges Aircraft Company) · Sandia Corporation · Volš konstrakšn Kompani (Walsh Construction Company) · Colorado School of Mines · AT&T – American telegraph & telephone · Nordgrup korporacija (Northgroup Corporation) · Stanford Riserč Institut (Stanford Research Institute) jedan od glavnih faktora u ostvarivanju planova Novog Svetskog poretka. Evo šta Predrag Anđelić, pisac i istraživač kaže o planovima zlikovačkog establišmenta, pominjući naše prijatelje iz pomenutog Instituta Stanford: „Da bi se oslabio moral nacije i demoralisala radnička klasa, treba stvoriti u dužem periodu vremena, na širokom planu, masovnu nezaposlenost. Kako se broj radnih mesta smanjuje, u skladu sa konceptom “nulte postindustrijske stope privrednog rasta” Rimskog kluba, demoralizovani i obeshrabreni radnici okrenuće se alkoholu i drogama. Mladi će se kroz rok kulturu i narkomaniju ohrabrivati da ustanu protiv društvenog “status kvo”, uništavajući na taj način okvire porodičnog života i tradicije. Komitet 300 je naložio “Tavistok” institutu da pripremi matricu za postizanje ovog cilja. “Tavistok” je angažovao “Stanford riserč”, da sprovede ovaj projekat pod rukovodstvom profesora Vilisa Harmona. Poduhvat je postao poznat pod imenom “Zavera Akvarijus” (Vodolija). Ovo upravo osećamo. Smišljeno uništavanje preduzeća, nezaposlenost i beznađe dovodi do narkomanije, kriminala, prostitucije, samoubistava. Pozicija i opozicija se optužuju za ovakvo stanje ali su i jedna i druga deo jedne ekipe i jednog plana. Behtel Korporacija (The Bechtel Corporation) - Behtel predstavlja super-tajnu korporaciju, oformljenu 1896. godine, sa mnoštvom ogranaka širom sveta. Neki kažu da Behtel Korporacija u stvari predstavlja „Vladu u senci“, i da je desna ruka američke centralno obavještajne službe – CIA. Najznačajnije položaje u vladi SAD-a upravo drže bivši oficiri iz Behtel-a. Oni su deo „Mreže“ sistema kontrole koji povezuje trilateralu, C.F.R, (Savet za Inostrane odnose), Red Prosvetitelja - Iluminata(kult „Svevidećeg Oka“), kao i drugih tajnih okultnih grupa i organizacija iza kojih one stoje. Baza Duls se sastoji od centralnog dela, bezbednosnog dela, nekoliko foto laboratorija i drugih laboratorija. Što se dublje ide u sam kompleks, bezbednosne mere su veće. Ovaj kompleks, koji se sastoji od više podzemnih nivoa (spratova), osiguran je i sa preko 3.000 kamera, postavljenih na mnoga mesta, uključujući laboratorije, ulaze i izlaze iz baze. Postoji preko sto tajnih izlaza/ulaza u bazu. Mnogi od njih se nalaze oko mesta Arhuleta Mese, drugi su južno od Duls jezera, dok su neki daleko na jugu kao npr. u Lindrithu. Najdublji nivoi kompleksa, povezani su sa prirodnim pećinskim sistemom. Osoba koja je radila na izgradnji baze (CR24/ZM, 35-Datoteka IV), koja je imala ovlašćujuću propusnicu „Ultra 7-B“ svedoči sledeće : „Postrojenje se sastoji od najmanje sedam nivoa, bar ja znam za toliko, mada verujem da ih je više. Većina vanzemaljaca je stacionirana na petom, šestom i sedmom nivou. Na petom nivou se nalaze njihovi stambeni kompleksi.“ Kao ministar energetike SAD, Džon Herington (John Herrington), je imenovao laboratoriju i nacionalnu laboratoriju Los Alamosa (Novi Meksiko), glavnim genetskim istraživačkim centrima koji će raditi na delu projekta dešifrovanja ljudskog genoma. Ljudski genom sadrži genetski kodirane instrukcije koje objašnjavaju kako dolazi do transformacije jedne ćelije u biološko biće. „Projekt dekodiranja ljuskog genoma će zasigurno imati do sada najveći direktni uticaj na ljusku vrstu, nego bilo koje naučne inicijative do sada“, rekao je David Širli (Shirley), direktor Berkli (Berkley) Laboratorije. Znamo da ono što oni rade može samo da donese zlo. 205
U tajnosti, ovaj projekat istraživanja se već duže vreme obavlja u podzemnoj bazi Duls. Na šestom nivou baze Duls, nalazi se (privatno nazvana „Sala noćnih mora“) laboratorija za genetsko istraživanje. Izveštaj jednog od bivših radnika, (CR 24/ZM, 52-Dosije VII) koji je vidio bizarne eksperimente, kaže sledeće : „Video sam ljude sa dva ili više pari nogu, bića kojima je dio tijela bio ljudski, a drugi kao u hobotnice. Takođe sam video ljude-reptile, krznena bića sa ljudskim rukama koja plaču kao male bebe, oponašaju ljudske riječi, kao i veliku količinu ljudi nalik na guštere, koje su držali u kavezima. Takođe tu se nalaze i ribe, kitovi, ptice i miševi koji se teško mogu uporediti sa i jednom od ovih viđenih vrsta. Postoji više kaveza unutar kojeg se nalaze krilati humanoidi, groteska bića nalik na slepe miševe visine od tri do sedam stopa. Takođe, često sam viđao ljude u kavezima, uglavnom zbunjene ili drogirane, ponekad su plakali i molili za pomoć. Rečeno nam je da je se radi o beznadežnim psihijatrijskim slučajevima, i da se na njima vrši testiranje visoko rizičnih droga u cilju njihovog mogućeg ozdravljenja. Rečeno nam je da ne razgovaramo niti sa jednim od njih i mi smo naravno to poslušali i verovali u datu priču.“ Znači, nema nikakvih vanzemaljaca. Ovo su mesta gde se vrši genetski inženjering i eksperimenti na ljudima. Ovakva vrsta entiteta se, po izjavama ljudi koji su bili oteti i ljudi koji su bili u bazi, u velikim količinama „uzgaja“ unutar baze. Baza Duls je najpoznatije mesto na kojem se ova aktivnost vrši, iako postoji još dvadeset šest baza u SAD, koje imaju slična postrojenja. Pripadnici Delta Grupe, ili Delta odreda, specijalne jedinice vojske, koji obezbeđuju ovu bazu su viđeni da nose oznake u obliku crnog trougla na crvenoj pozadini. Delta je četvrto slovo grčkog alfabeta, ima oblik trougla, i liči na mnoge masonske simbole u obliku trougla i piramide. Svaka baza poseduje sopstveni simbol. Simbol baze Duls je trougao sa grčkim slovom Tau (T). Kada se simbol obrne, vrh trougla pokazuje na dole. Inače Tau je simbol Tamuza, paganskog sina boga Sunca, koje je vrhovni „bog“ masona, svetlonoša, i ne kriju – Lucifer (Ralph Epperson – „Novi svetski poredak“). Obezbeđenje baze nosi kombinezone (slične pilotskim), sa simbolom baze koji se nalazi na gornjem levom uglu. Standardno oružje im je tzv. "Fleš Gun" koji je efikasan kako protiv ljudi navodno tako i protiv vanzemaljaca. Za identifikaciju koriste čitače retine oka (mrežnjaće) u odnosu na nekadašnje identifikacione kartice, koje se sada koriste za otvaranje vrata i liftova. Nakon što se dođe do drugog nivoa baze, svako se izmeri go, zatim mu se daje uniforma. Posetioci dobijaju bele kombinezone. Ispred svih osetljivih delova baze, nalaze se čitači retine oka, kao i vage koje su smeštene ispod ulaznih vrata, pokraj kontrole za njihovo otvaranje. Proveravaju se dozvole za kretanje, zatim identitet i težina. Bilo kakva promena težine uključuje alarmni sistem. Nikome, bez posebnog odobrenja nije omogućeno da unosi ili iznosi bilo šta iz osetljivih područja. Sve što je neophodno, dobavlja se putem sigurnosnih transportnih sistema. Vanzemaljski jezički simboli Grejsa i Nordijaca se nalaze na mnogim mestima unutar baze. Prilikom izgradnje baze, koje je vršeno u više faza tokom godina, vanzemaljci su pomagali u projektovanju i izboru materijala za gradnju. Mnogi od delova koji su sastavljani od strane radnika, bili su izrađeni tehnologijom koju oni nisu razumeli, dok je danas jasno da svi delovi, kada se sastave, funkcionišu kao celina. Primer: liftovi nemaju nikakvih kablova i kontrolišu se magnetnim putem. Sistem magneta je smešten unutar zidova. Ne postoje konvencionalne električne kontrole. Sve se kontroliše naprednom magnetometrijom. To se također odnosi i na megnetno indukovani sistem osvetljenja. Nema običnih uređaja za osvjetljenje, a svi su izlazi magnetski kontrolisani. Područje Dulsa je imalo veliki broj prijavljenih slučajeva genetskog inženjeringa nad životinjama. Vlada i vanzemaljci su koristili životinje za „psihološki rat“ protiv stanovnika Dulsa. Takođe, vanzemaljcima su te životinje trebale za genetska istraživanja, ishranu itd. U knjizi „Vanzemaljcima i NLO trebamo mi a oni nama ne“ (ET's and UFO's, they need us, we dont need them), Virgila „Posty“ Armstronga, govori se o vanzemaljskim operacijama u području Dulsa. Spominje se kako su njegovi prijatelji Bob i Šaron jedne noći svratili u Duls i tu nameravali prenoćiti. Izašli us na večeru i čuli lokalno stanovništvo kako glasno i otvoreno raspravlja o otmicama stanovništva od strane vanzemaljaca, u svrhu eksperimentisanja. Takođe, vanzemaljci su otetima ugrađivali čipove u telo i glavu. Stanovništvo je bilo preplašeno i ljuto, ali nisu mogli ništa da učine, jer su vanzemaljci imali odobrenje njihove vlade. (Najlakše je bilo okriviti „vanzemaljce“ za ono što upravo rade ljudi. Neverovatno. Neko ko preleti pola svemira ili se teleportuje, vlada gravitacijom i telepatijom ne bi trebao 206
da otima životinje i ljude i ugrađuje im čipove i to u saradnji sa Amerikancima. Prim. Aut). Nedavno, učesnici istrage koja je vršena na području Arhuleta Mese, primetili su dve male leteće sfere. Ubrzo su se svi razboleli, i morali napustiti područje. Neki od stanovnika Dulsa nisu rođeni u gradu, nego predstavljaju doseljenike koji su kako sami tako i u parovima sa decom dolazli u grad, početkom 1948 godine. Na nekim pozicijama u gradu, kao što su benzinske pumpe, prodavnice, barovi i restorani, zaposleno je mnoštvo agenata čiji je zadatak da uoče svakoga ko bi mogao da naruši bezbednost vanzemaljaca i njihove baze. U mestu Duls, nikada ne znate ko je ko. (Da, baš bi vanzemaljcima trebali vaši agenti da ih čuvaju). Unutar baze Duls vrše se istraživanja uređaja tj. implantata, čipova, za kontrolu svesti (uma) kod ljudi, čipova pomoću kojih su kontrolori u stanju da kontrolišu raspoloženje, budnost, otkucaje srca itd... „DAPRA“ (Defence Advanced Research Projects Agency – Odbrana napredne istraživačke projektne agencije) koristi ove uređaje za manipulaciju ljudima. Uspostavili su set prioriteta samog projekta, koordinirali u njegovom izvođenju, i predvodili njegove mnogobrojne učesnike. Slični projekti su vršeni u bazi Sandia, od strane tzv. „Jason Grupe.“ Potajno su koristili tzv. „Tamnu Stranu tehnologije“, a njene prednosti i korisnost krili od javnosti. Drugi projekti su vršeni na području „Area 51“ u Grom Lejku u Nevadi, (kod ime „Dreamland“), koja predstavlja nosioca svih tekućih i nadolazećih projekata od kojih su neki : Elektromagnetna inteligencija, (Elmint), Kod : Imperija (carstvo), Kod : Eva, Projekt Prometej, Program sistema hibridne inteligencije, (HIS), BW/CW, Program Infracrvenog sistema protiv u ljeza, BI-PASS, REP-TILES... Istraživanja na Nivou 4, baze Duls, uključivala su ljude/vanzemaljce, istraživanja aure, kao i razne aspekte snova, hipnoze, telepatije itd. U stanju su usporiti rad srca, koristeći „Delta“ talasne frekvencije, izazvati statički šok, i reprogramirati čoveka putem veze kompjuter - mozak. Mogu uneti podatke i programirane reakcije u naš mozak. Ulazimo u eru psiholoških tehnologija, što predstavlja razvoj tehnologije u cilju poboljšanja komunikacije između čoveka i mašine. (Koja većini ljudi ima da donese više štete nego koristi). Nano-tehnologija, bio-tehnologija (bio – čipovi), mikro-mašine, PSI-Wars (parapsihološki rat), Elektroničko brisanje pamćenja, (Edom), radio-hipnoza i Intra-celebralna kontrola, (RHIC) kao i razni oblici kontrolisanja ponašanja pomoću: hemijskih agenasa (cheimtrails – hemijski tragovi iz avionima na nebu), optičkih frekvencija, elektro-magnetnih (EM) frekvencija koji su usmereni na samu „fiziku“ svesti. (sami ovi nazivi izgledaju veoma opasno. Psihološki rat, parapsihologija, uticaj na raspoloženje na daljinu elektromagnetnim i radio talasima, sa zaprašivanje neba hemijskim agensima (Chemtrails), čipovanje biočipovima, itd nema nikakve veze sa vanzemaljcima. Ima veze sa korporativnim fašizmom – Novim svetskim poretkom i Orvelijanskom megadržavom koju nameravaju da stvore. Prim. Aut). Razvoj bio-tehnologije će predstavljati revolucionarnu promenu u životu svakog čoveka na Zemlji. Pažnja ! Fašizam je korporativizam. U našoj interakciji sa vanzemaljcima smo prešli granicu sa koje nema povratka. Tako nam je zagarantovana jedna kriza, koja će trajati sve do konačnog otkrića ili sukoba. Kriza je ovde, globalna i stvarna. Moramo ublažiti ili transformisati prirodu nadolazeće katastrofe, i „oni“ će doći. Znanje o tome bi nas moglo spasiti. Većina sastanaka saveta Dulsa je održana u Denveru, Koloradu i Taosu, Novi Meksiko. Oni nastoje zadržati ove informacije tajnima, ali Vi, čitajući ovaj dokument, znate više od onoga što bi oni želeli da znate. Takođe postoje i podvodne baze u blizini obala Floride i Perua. Više informacija će biti objavljeno od strane Vlade, u sklopu plana otkrivanja prisustva vanzemaljaca na Zemlji, tada će javnosti biti prezentirane i slike, razna dokumentacija itd. ( Oni i žele da većina poveruje u ove dokumente iz projekta „Plava planeta“, jer su i pisani za lakoverne, predstavljeni kao istraživačko novinarstvo i antielitistički. Da se ljudi ubede da vanzemaljci otimaju, čipuju i spremaju da zavladaju, a to ustvari rade ljudi, mnogo zli ljudi. Poluistina je opasnija od laži. Navodni posetioci i radnici baze Duls koji su videli nepobedive vanzemaljce koji vrše genetski inženjering i prave čipove za čipovanje ljudi, stvaraju hemijske agense za zaprašivanje stanovnika su ljudi kojima je naređeno da se tako ponašaju, da „odaju tajnu.“ Idemo na još malo insajderskih priča, u koje će, nažalost milioni da poveruju): Baze vanzemaljaca: za vreme svoje okupacije, Grejsi su osnovali veći broj baza širom celog sveta, a pogotovo na prostorima SAD. Jedna od tih baza nalazi se na područu poznatom kao Arčuleta Mesa (Archuletta Mesa), što je na oko 5-6 km severozapadno od mesta Duls, u državi Novi Meksiko. Podatke o ovoj bazi dobili smo iz nekoliko različitih izvora. Baza se prostire pod zemljom u dužini od oko jedan km, ispod indijanskog rezervata Apača (Jicarilla Apache Indian Reservation) a to je ujedno i jedno od područja najviše zahvaćenih mutilacijama (sakaćenjima) goveda, pogotovo nakon 1976 godine. Ova instalacija se nalazi pod zajedničkom upravom vanzemaljaca Grejsa i američke vlade, kao deo zajedničkog projekta kooperacije, koji se još uvijek odvija između vlade i Grejsa. Podzemne baze postoje i kod mesta Kirtland, kao i Holoman Air Force Base. Jedna 207
od njihovih poznatijih baza u Engleskoj je baza po imenu Bentvaters. Baza Duls je osnovana 1948 godine. Navodno je došlo je do izenadnog konflikta u vezi nekog oružja, te je tako došlo do oružanog okršaja u kome je poginulo 66 ljudi, dok su četrdeset četvorica uspela da se spasu. Jedan od preživelih bio je agent CIA koji je uspeo da za vreme svog boravka u bazi napravi dosta beleški kao i da snimi dosta materijala video kamerom i običnim fotografskim aparatom. On se od tada skriva, i svakih 6 meseci kontaktira petoricu ljudi kojima je ostavio kopije tog materijala. Po njegovim instrukcijama, osobe kojima je ostavio taj materijal mogu da ga objave, ukoliko im se on ne bi javio. Negde 1987.g. neki od istraživača NLO dobili su nešto od te dokumentacije, radilo se o 25 crno-belih fotografija, jednoj video traci i dokumentima koji su sadržavali neke tehničke informacije u vezi tog zajedničkog projekta. U dokumentima se dosta diskutovalo na temu bakra, molibdena, magnezijuma i kalijuma. Takođe se dosta diskutovalo o Bilu Koperu (William Cooper, bivši pripadnik američke armije; autor knjige „Behold a Pale Horse“ (vidi bled konj – stih iz Otkrivenja) ubijen početkom 2002.) U nekim od tih dokumenata bilo je dosta diskusije u vezi ultravioletne svetlosti i gama zraka. U tim dokumentima se otkriva još jedan podatak na temu šta vanzemaljce navodno zanima, tj. tzv. „Tajna Metagena“, i načini na koje ovi koriste krv uzetu od ljudi i goveda. U njima se tvrdi da neki od vanzemaljaca apsorbuju molekule „hrane“ na taj način što stave ruke u krv, tj. koriste ih kao neku vrstu sunđera, prilikom ishrane. Takođe se pominje da to nije jedino ono što njih interesuje, oni navodno eksperimentalno menjaju DNK goveda i ljudi. Ovdje moramo uzeti u obzir genetski modifikovanu hranu koja nam se u poslednje vrijeme na silu gura na naše trpeze Codex Alimentarius), osiromašeni uranijum itd. Čini se da ove supstance imaju sposobnost da postepeno izmene genom čovjeka. Tu nam vanzemaljci ne trebaju Nekim ljudima isperu mozak i koriste ih za distorziju (iskrivljenje) istine, neke muškarce održavaju u životu samo zato što imaju visok broj spermatozoida u svojoj spermi, te ih koriste samo iz tog razloga. Ljudsku spermu takođe koriste za menjanje DNK i stvaranje bespolnog stvorenja poznatog kao „Tip2“. Tu spermu, koju izmene raznim biohemijskim procesima, stavljaju u materice žena a onda nakon nekoliko meseci odstranjuju fetuse, te ih onda dalje razvijaju u veštačkim uslovima. Većina žena nije svesna niti se seća same otmice, kao ni događanja za vreme njih, zbog mentalnih blokova koje im istovremeno usade. Neke od njih slučajno saznaju da su trudne, kao i to da je fetus misteriozno nestao nakon određenog vremena. Neposredno nakon „rođenja“ ova stvorenja imaju prilično ružan izgled, međutim, kada odrastu oni izgledaju kao normalni ljudi. Taj proces njihovog rasta ukupno traje samo nekoliko meseci, međutim, njihov životni vijek je veoma kratak, manje od godinu dana. Žene koriste takođe za rasplodne svrhe. Bezbroj žena je imalo iznenadan pobačaj negde u trećem mesecu trudnoće a većina njih nije ni bila svesna da su bile trudne, dok se manji deo njih na neki način seti da im se nešto čudno dogodilo. Taj fetus je obično mešavina DNK Tipa1 i Tipa2. Nakon što ga odstrane iz materice u trećem mesecu starosti, naknadno ga uzgajaju u posebnim uređajima dizajniranim za te svrhe. Ovo je bilo otprilike ono o čemu se diskutovalo u „Duls Dokumentima.“ Tu je bilo još par rukom nacrtanih skica kontejnera, odnosno, cilindara u kojima uzgajaju fetuse onih skoro-ljudskih-bića. U svakom slučaju, iz svih podataka koje smo do sada skupili, možemo sa sigurnošću reći da širom sveta postoje podzemne građevine, baze i tuneli, kao i to da se one i dan danas još uvek grade. Postoje celi gradovi tamo dole, između ostalog, i neki od njih nemaju nikakve veze s temom ovog dokumenta. Oni postoje dole već dugo, dugo vremena. Na području SAD se nalaze glavne baze vanzemaljaca: (Fernbaks) Fairbanks, Aljaska, Grom Lejk (Groom Lake), Nevada, Duls (Dulce), Novi Meksiko, Juta, Kolorado, Kalifornija. Teksas, Florida, Džordžija, Mejn, Nju Jork, Nju Džersi, Vajoming. Projekat BETA, Psihologija Grejsa: Rigelijanci nisu u stanju da se ponašaju po normalnim logičkim principima i čini se da imaju više slabosti nego što ih imaju ljudska bića. Ne može im se verovati, zbog toga što im nedostaje upravo taj logički sistem i što nisu u stanju da donesu individualnu konačnu odluku, bez odobrenja s vrha njihove hijerarhije. Svi se nalaze pod kontrolom entiteta poznatog kao Čuvar (The Keeper), štaviše, čini se da ni taj entitet nije krajnji autoritet. Pauza prilikom donošenja krajnje odluke može potrajati u nekim slučajevima i 12 do 15 sati. Zbog ovakvog sistema kontrole, proces donošenja individualnih odluka Grejsa je veoma ograničen. Ako im se plan ne odvija onako kako su ga zamislili, oni odmah postanu konfuzni. S psihološke strane gledišta, njihov moral skoro da i ne postoji. Čini se da i u njihovim redovima dolazi do povremenih međusobnih sukoba čije uzoke možemo samo nagađati, međutim, čini se da je u pitanju njihova psihička nestabilnost kao i nedostatak međusobnog poverenja. Kakav je ovo karakter za bića koja navodno vladaju gravitacijom, telepatijom i neverovatnom tehnologijom. Ovo će pre biti karakter ljudi. Izgleda da se veoma jako boje smrti, više nego mi, što predstavlja na neki način psihološku prednost za nas. Njihove jače i 208
slabije strane, koje smo istraživali i ispitivali, ispostavile su se upravo onakvim kako smo i očekivali. Njihov um je njihova primarna snaga na koju se najviše oslanjaju i oni ga koriste kako bi kontrolisali i manipulisali naše umove. Radeći po nalozima humanoidnih rigelijanskih Grejsa, CIA i bivši nacistički naučnici razvili su i pustili u opticaj razne maligne vrste bakterija i virusa, uključujući AIDS, kako bi eliminisali nepoželjne elemente iz našeg društva. (I ovo je ljudsko! Prim. Aut). Grejsi, pogotovo Tip1, su bića koja su skoro kompletno bez emocija, ali mogu razviti neka stanja slična ekstazi mentalno se povezujući sa različitim vrstama intenzivnih ljudskih emocija, koje se oslobađaju kod čoveka u stanjima ekstaze ili agonije. Da li ovo objašnjava učestalu pojavu NLO u regionima u kojima se vode ratovi, gde dolazi do masovnog uništenja, patnje i pogibije ljudi? U SAD trenutno imamo nekoliko slučajeva potomstva vanzemaljaca i ljudi, koji žive zajedno. To je jedan sociološki eksperiment koji sprovodi naša vlada. Kroz celu našu istoriju, kao i praistorijska vremena odvija se jedna stalna genetska manipulacija čoveka od strane Ultra-terestrijalaca u njihovima pokušajima međusobnog ukrštanja kako bi spasili, odnosno, održali svoju rasu. Nordijska rasa je takođe uzimala učešća u ovim eksperimentima, što čini da mi danas djelimo s njima mnogo toga zajedničkog. Grejsi imaju sposobnost da se kamufliraju, odnosno pretvore u visoke plavokose Nordijce uz pomoć svoje mentalne energije. Plavokosi Nordijci se, s druge strane, nikada ne pretvaraju u Grejse. Neki Nordijci koje smo imali priliku da vidimo zajedno s Grejsima su fizički stvarni, međutim, oni su zarobljeni od strane Grejsa. Njih su Grejsi ili paralizovali ili su im neutralisali njihovu sposobnost teleportovanja kroz vreme i druge dimenzije. I plavokosi Nordijci i Grejsi imaju sposobnost da dezintegrišu materiju u energiju i onda da reintegrišu tu energiju ponovo u materiju. Ova njihova sposobnost im omogućava da prolaze kroz zidove i da otimaju ljude iz zatvorenih prostorija ili zaključanih auta. Radi se o bićima koja iz niže četvrte dimenzije manipulišu našom dimenzijom. Kao takvi oni mogu da prolaze kroz materiju i manipulišu njome. Isto tako, i Reptoidi i Grejsi se hrane našim biološkim supstancama samo dok borave u 3D. Normalno, u njihovoj prirodnoj oblasti postojanja, tj. nižoj četvrtoj dimenziji, oni se hrane energijom specifičnih frekvencija koje ljudska bića proizvode, kao na primer strahom. Za vreme svih ovih ratova, veštački „injženerisanih" od strane njih, odnosno njihovih podređenih - Iluminata, kao i katastrofa, unutrašnjih i spoljnih konflikata u kojima se programirano ljudsko biće svakodnevno nalazi, oslobađa se ta energija specifičnih frekvencija kojom se oni hrane. Da bi oni mogli da prosperiraju, ljudska bića moraju da pate. Tako nas drže u nekoj vrsti vremenske petlje, gde manipulišu nama i našom istorijom kako njima to odgovara, dok malo kome od nas istovremeno padne na pamet sama mogućnost da bi i mi mogli biti u odnosu na nekog drugog isto kao što su ovce u odnosu na nas. (Kako je ovaj autor ovde u pravu, iako želi da prevari čitaoca. Samo se ne radi o vanzemaljcima, nego o demonima. Oni su nematerijalna bića, uslovno besmrtni pali anđeli, koja manipulišu ljudima, onako kako ih savetuje njihov vođa, koji ih je i naveo na pobunu protiv Stvoritelja. Oni se hrane ljudskom patnjom, a pomenuti Iluminati su ljudi u njihovoj službi, koji se klanjaju njima, prodavši dušu đavolu za vlast, moć i bogatstvo. Prim. Aut). Tehnologija američke vlade: U mnogim zemljama, u područjima na kojima su bili primećeni nepoznati leteći objekti, mogli su se primetiti i helikopteri. U većini slučajeva ti helikopteri su bili viđeni zajedno sa NLO ili neposredno nakon što je NLO bio uočen. Kada je došlo do pojave talasa misterioznih helikoptera u Engleskoj, zabeležene izjave svjedoka govore o osobama azijatskog izgleda koje su bile u njihovoj posadi. Osobe sa kosim očima, maslinastom bojom kože istočnjačkog izgleda već godinama se nalaze na periferiji ili u centru svih zbivanja u vezi sa NLO. Tom Adams u „Stigmati“, objašnjava zbog čega su u neposrednoj blizini NLO letelica, pre ili kasnije, primećeni i helikopteri i daje sledeća objašnjenja: helikopteri ustvari predstavljaju NLO, prerušene tako da izgledaju kao zemaljske letelice, helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske i direktno su uključeni u proces mutilacije (sakaćenje), helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske, ali nisu uključeni u proces mutilacije, nego ga istražuju,helikopteri pripadaju vazduhoplovnim snagama američke vojske koja je upoznata sa procesom mutilacije, njenom svrhom i onima koji je obavljaju, a njihovo prisustvo u tim područjima ustvari ima za cilj skretanje pažnje sa njihove umešanosti u ceo proces. Misteriozni helikopteri ipak pripadaju DELTA/NRO jedinici. Za normalni tok istrage vezan za pojavu mutilacije, jedinica šalje jedan helikopter sa timom od sedam agenata, te dve daljinski upravljene, bespilotne letelice (RPV). Neki elementi iz naše vlade stvarno žele da upoznaju javnost u vezi svega ovoga, dok drugi (elita) grčevito pokušavaju da se pridržavaju svih sporazuma sklopljenih s Grejsima, (čitaj – demonima. Prim. Aut) jer su im ovi obećali kako će im pomoći da prežive skorašnje katastrofe koje će zadesiti našu planetu i nakon njih ponovo 209
ih instalirati na rukovodeće položaje. Naša neposredna budućnost mogla bi nam doneti Novi svetski poredak ili transformaciju ljudske svesti ( što je po učenju Nju Ejdža veoma blizu, sa početkom nastupajućeg Doba Vodolije, koje po nekima počinje 21. 12. 2012. Ima ljudi koji znaju da je establišment u dosluhu sa vragom, i nastoje da upozore svet. Jedan od takvih je bio i jezuitski biskup Alberto Rivera. Prim. Aut). Bitka za ovo odvija se upravo u ovom momentu. Slučaj obdukcija od strane vanzemaljaca: - Grejsi i neki tipovi Norda su glavni od onih koji su odgovorni za otmice miliona ljudskih bića (tokom većeg dela naše istorije) protiv njihove volje, i njihovo izlaganje intezivnim medicinskim eksperimentima i drugim aktima nasilja. Te vanzemaljske sile su ovde i one već odavno koriste našu planetu kao njihov glavni Uzgojni centar. Ovde se radi o jednom metodičnom, ultratajnom i podmuklom programu ili eksperimentu koji se sprovodi nad ljudskim bićima koja žive na ovoj planeti i koji pobija sav onaj kosmički altruizam koji se, na ovu temu, često može naći u literaturi Nju ejdž tipa. Nju ejdž pokret, upravo je i smišljen iz razloga da zamagli vidik ljudskim bićima. Taj pokret se karakteriše jednim nerealnim idealizmom koji se ekskluzivno koncentriše samo na dobroćudne i duhovne motivacije naših vanzemaljskih posetilaca, kao i duhova, vila, vilenjaka i mitoloških bića. (Nju Ejdž jeste prikazan kao nešto lepo, ali je đavolska prevara. Svi uživaju u pričama o dobrim vilama, i dobrim duhovima koje bi želeli da prizovu, da im ti duhovi ispune želje, ali se iza njih krije đavolska prevara jer kaže reč Božja: „Jer se sam đavo pretvara u anđela svetla“ (2. Korinćanima poslanica 11.14.) Autor ovog teksta sada želi da Nju Ejdž poistoveti sa drugim religijama, kao nešto dobro, a da vanzemaljce stavi na suprotnu stranu kao moguću opasnost za svet. Prim. Aut). U suštini, vanzemaljci, su za nas jedna nepoznata agentura, koja ispoljava jedan striktno hladan i klinički odnos prema ljudskim bićima. Radi se o „tuđincima“ (aliens) nehumane prirode. Fenomen samih otmica, prema mnogim izvještajima, skoro uvek je vezan za NLO i njihovu posadu. Međutim, čak i oni najiscrpniji izveštaji od strane svedoka, koji u detalje opisuju planete i sazvežđa odakle određeni vanzemaljci potiču, sadrže mnogo elemenata koje možemo svrstati u kategoriju „što je babi milo - to joj se i snilo“, kao i mnošto drugih obmana i dezinformacija čiji je cilj da unesu konfuziju kod onih koji se bave proučavanjem ovog fenomena. Naučnici koji proučavaju ovaj fenomen izloženi su obmanama isto kao što su i žrtve otmica izložene onoj zaslepljujućoj svetlosti, uključujući i „izgubljeno vreme“. Do same srži ovog problema ne može se stići bez činjenica u rukama. Istraživači priznaju da se veoma brzo nađu u ćorsokaku i konfuznoj situaciji, nakon što otpočnu sa proučavanjem nekog slučaja. S druge strane, žrtve otmica moraju da podnose užasan bol, ostavljeni na milost i nemilost ovih vanzemaljskih sila, čiji postupci narušavaju osnovne temelje ljudskog dostojanstva i blagostanja. Međutim, ovi alieni su veoma dobro svesni svojih postupaka i ne prezaju ni od čega, kako bi zadovoljili svoje potrebe, kako za svoju egzistenciju tako i razmnožavanje. Uostalom, kada se o tome radi, oni su isti kao i mi. Ovdje imamo posla s jednom oblašću koja prevazilazi naše tradicionalne i kulturne načine razmišljanja i ponašanja. Ono što imamo na raspolaganju u proučavanju ovog problema, to su samo oni izveštaji koji su uspeli da se probiju do nas kroz sve one barijere koje su postavljene s ciljem prikrivanja i izolacije informacija u vezi sa NLO. Svaki put, oni koji su bili oteti, kada se podvrgnu hipnozi kako bi im se „omekšala“ svest, pričaju skoro jednu te istu priču; skoro isti redosled događanja ili onoga što su primetili. Mnogi od njih nisu prethodno imali nikakvog iskustva niti interesa u vezi NLO-a, pa čak nisu ni čuli o nekim knjigama čiji autori pokušavaju da upoznaju javnost s ovom tematikom, kao na primer o knjigama čiji je autor Vitli Striber. Sam njihov obim i način na koji se ove obdukcije izvode navodi na to da se ovde radi o jednoj operaciji ogromnih razmera. Ljudi svih rasa, starosnih doba i oba pola, svakodnevno bivaju oteti. Naučnici već sada sa sigurnošću tvrde da je produkcija hibridnih beba ono što dominira u planu i programu vanzemaljaca. Određen broj otetih osoba vraća se nazad sa jednim specijalnim duhovnim osećajem ili pogledom na svoju ličnu ulogu u svemu tome, čak iako im je bio nanesen bol ili su bili veoma grubo tretirani. Poslednja saznanja istraživača navode na to da su razni izvori iz obaveštajne službe preokupirani tim religioznim aspektom NLO fenomena, i oni smatraju te izvore veoma poverljivim. Oni su neobjašnjivo facinirani tom religioznom stranom stvari. Neki vanzemaljci gledaju na religiju kao na najbolji način manipulacije i psiho-socijalne kontrole ljudi i oni je koriste do maksimuma za te svrhe. (Odlično rečeno. Paganske religije, opscenski kultovi, veštičarstvo i spiritizam iza kojih i stoje đavolske sile su sredstvo da te sile (demoni) zavladaju ljudima. Igranje u transu, samopovređivanje, hodanje po užarenom uglju, itd su manifestacije „opsednutosti“ tim silama. Sve se poklapa, ali se još mora dokazati i objasniti. Prim. Aut). 210
Ovde moram naglasiti da Grejsi imaju tehnologiju koja je na hiljade godina ispred naše. Uz pomoć raznih uređaja oni su u stanju usaditi u svest žrtve tzv. „paravan memoriju“ koja je u suštini lažna. Tako su u stanju da nekim od žrtava obezbede i ekskluzivan razgovor sa „Isusom“, „devicom Marijom“ ili nekom drugom od ličnosti iz oblasti religije, ili neki drugi duhovni doživljaj, zavisno o verovanjima date osobe. Čini se da su oni ti koji stoje iza kojekavih religioznih čuda kao npr. pojave device Marije u Fatimi, i drugih fenomena, u svrhu „učvršćenja programa“ kod narodnih masa.. Kontrola uma ljudi je jedan od najznačajnijih aspekata ove manipulacije. Pokazaće se da je tako, ali smo tu da odredimo alternativu. Mnogi istražitelji tvrde da su se već sada primakli relativno blizu samoj suštini problema. Danas postoji jedno mnoštvo dokaza, činjeničnog materijala dobijenog upoređivanjem detalja iz mnogobrojnih slučajeva, uz pomoć korištenja detektora laži i izučavanja psihologije ličnosti. Ti dokazi su neoborivi sa naučnog stanovišta. Sličnosti u obliku i sadržaju veoma je važno znati, međutim, krajnji odgovor zahteva dodatni, spoljni dokazni materijal kako bi se zatvorio procep između izveštaja i objektivne realnosti. Nakon bliskih susreta druge vrste dokumentovali smo fizičke i hemijske dokaze na temelju uzoraka zemlje na mestima gde se NLO spuštao. Na prikupljenim uzorcima sprovodili smo kompletnu laboratorijsku analizu. Zemlja je bila zbijena u tvrde i suve grudve. Da bi se to ostvarilo u laboratoriji veštačkim putem, tu zemlju bi trebalo izložiti temperaturi od 200 stepeni celzijusovih u toku od 6 sati. To je jedna vrsta fizičkog dokaza. Ožiljci na telu žrtava otmice i druge nanesene medicinske traume, za vrijeme pregleda od strane vanzemaljaca, predstavljaju neoborive dokaze. (Sve to može i da se iscenira. Prim. Aut). Čini se da čovek u stanju patnje i emocionalnih trauma, kada mu se nanosi intezivan bol, emituje energiju određenih frekvencija koja na neki način služi kao hrana ovim entitetima, što tvrdi i Dejvid Ajk. Vjerovatno su i one metode crkvene inkvizicije imale određenu ulogu kod ekstrakcije energije iz žrtava koju su onda Grejsi ili reptilska bića prikupljala iz niže četvrte dimenzije. Uostalom, religija i crkva su kako se čini jedan od njihovih „patenata“, isto kao i svi ovi ratovi u kojima stradaju (programirana) ljudska bića. Kada bi većem broju doktora, pogotovo ginekolozima, ovi podaci bili malo više dostupni, vrlo brzo bi se pojavila potreba za specijalizacijom na ovom području, kako bi se žrtve otmica mogle uspešnije lečiti. Mnogo žena se žali kako su vanzemaljci činili neke zahvate na njihovim reproduktivnim organima, što bi se moglo nazvati i tehnološkim silovanjem. Ovdje moramo pomenuti i tzv. „nestale trudnoće“. Žrtve otmica, bilo da one žive u Americi, Engleskoj ili Brazilu, pričaju skoro identične priče o tome kako su iznenada zatrudnele i kako im je isto tako iznenada prekinuta trudnoća. (Šta ćemo sa industrijom kozmetike koja koristi fetuse za proizvodnju preparata? Prim. Aut). Oblast NLO je mesto gdje je paradoks jedna norma. S jedne strane imamo dovoljno indikacija da pretpostavimo kako se vanzemaljci služe tehnologijom koja daleko prevazilazi ono sa čim mi trenutno raspolažemo na našoj planeti, dok s druge strane, neke od njihovih metoda nama se čine relativno primitivnim. Prema podacima skupljenih na temu obdukcija, vanzemaljci, kao i ljudi, veoma često se susreću u svojim eksperimentima sa pojmom greška. Taj pojam je u mnogo navrata bio vezan za rušenje njihovih letelica...međutim, u vezi sa obdukcijama, taj faktor greške je nešto drugačiji. U nekim slučajevima dešavalo se da ljudima koji su bili žrtve obdukcije izleti iz nosa metalni implant kada kihnu a u drugim, radilo se o nalascima nepoznatih metalnih predmeta u telu ljudi, za koje niko nije mogao utvrditi čemu, u stvari, služe. Dosta od ovih implanata nalazi se u našem posedu i o njima ćemo naknadno nešto više diskutovati. Ova drama koja se trenutno odvija u vezi sa otmicama ne bi bila kompletna bez paranoje koja se takođe razvila u vezi „Velikog Brata.“ Trenutno postoji dosta uređaja visoke tehnologije čija je svrha kontrola uma čoveka i koji su u stanju iz daljine da projektuju određene slike i zvukove (Blu Bim). Moguće je da ono što neki od istraživača smatraju orkestriranim sekvencama obdukcija od strane vanzemaljaca, je u stvari jedna pažljivo režirana manipulacija elektronskim uređajima. Ako određena područja ljudskog mozga mogu biti nadražena sa distance, onda je moguće da se razvije i tehnologija koja će emitovati talase određenih frekvencija preko jednog područja ogromne veličine i tako zasititi celo to područje sa jednom poplavom simbola. Takav jedan uređaj mogao bi biti jedna od glavnih alatki za socijalni inženjering. Zujanje koje neke osobe često čuju možda je prozvedeno uz pomoć radio talasa, za koje se zna da se nalazi u arsenalu nekih tajnih programa američke vlade. Tehnologije poput Haarpa ili projekta „Blu bim“ i te kako su ljudske i ne služe za dobro čovečanstva. Ova hipoteza o kontroli svesti mogla bi da objasni i relativnu oskudicu materijalnih dokaza. Međutim, ono od čega čoveka hvata jeza, to je da su mnogi svedoci potvrdili da su alienima prilikom obdukcija pomagala i određena ljudska bića. Ono sa čim smo se trenutno suočili u vezi svega ovoga, to je jedno brdo 211
neodgovorenih pitanja. Kada zvanična nauka i mediji prestanu da negiraju postojanje NLO-a, onda ćemo možda biti u stanju da poduzmemo jedno opsežnije strateško istraživanje. Do tada, fenomen obdukcija ljudi ostaće za većinu nas samo jedna misterija. Malo sam skeptičan u vezi toga da ćemo biti ikada u situaciji da čujemo stvarnu istinu od onih koji su nas do sada celo vreme obmanjivali i svesrdno se trudili da se istina ne sazna. Kada, a to će verovatno biti uskoro, postojanje NLO postane i zvanično priznato, da li ćemo opet slušati denzinformacije od strane kontrolisanih medija na ovu temu? Podaci koje smo skupili od žrtava obdukcija prilikom konverzacije s njima ukazuju na to da su svi prvo bili skenirani uz pomoć neke veoma senzitivne mentalne sonde koja je prikupila sve njihove lične i privatne podatke u smislu imena, adrese, starosti, profesije, psihološkog profila itd...i sve to pohranila u njihovu banku podataka. Samo manji deo od tih podataka vanzemaljci prosleđuju našoj vladi, što nije u skladu sa onim sporazumom koji je naša vlada sklopila s njima. Za vreme obdukcije žrtvi se upućuje jedna direktna subliminalna naredba da se udalji od bilo kojeg potencijalnog svedoka koji se nalazi u širem reonu sletanja vanzemaljske letelice. Mnogi istraživaći veruju da se vanzemaljska tehnologija koristi kako bi se instalirali implanti u ljude. I to kroz nos, pomoću posebne sonde. Intersantno je, takođe, da mnoge od individua koje su, navodno, pretrpele ovakve preglede nosa, veoma često pate i od jedne hronične upale sinusa. Postoje dokumentovani podaci koji govore o tome da se nekim ljudima ispituju uši i oči na sličan način, tj. sa jednim sličnim instrumentom. Tako neke od žrtava ostanu privremeno slepe nakon jednog ovakvog pregleda očiju, ili vide kao kroz maglu. Nekima oteknu očni kapci ili osećaju jak bol u očima usled upale. Biološki uzorci koje obično uzimaju od otetih ili svjedoka – podaci kojima raspolažemo upućuju na to da vanzemaljci obično uzimaju od ljudi krv, jajne ćelije od žena i spermu od muškaraca, uzorke tkiva sa ušiju, nosa, potkolenice, listova) i butina, za vrijeme dok su žrtve u stanju sna ili neke vrste anestezije. Postoje i podaci koji sugerišu da se u nekim slučajevima uzimaju i uzorci pljuvačke, cerebrospinalne tečnosti, urina, kose, noktiju itd. Čini se da se oteti ljudi podvrgavaju određenom procesu pripreme pre pregleda. Neki od njih tvrde kako su morali popiti neku tečnost, drugima su nanosili određene supstance na neke delove tijela kao kod preoperativnih priprema pacijenata, mnogi od njih tvrde kako su primili neku vrstu telepatske poruke sa „sedativnim efektom“ ili im je na glavu priključen neki instrument koji ih je uvodio u stanje duboke relaksacije ili sna. (Ovo mi izgleda previše ljudski. Setimo se otmica ljudi na Kosovu, kojima su vađeni organi. Njih nisu oteli vanzemaljci. Obzirom da se priprema globalno čipovanje ljudi, nije isključeno da se ljudi otimaju u svrhu eksperimenata, i to od strane ljudi. Da li bi vanzemaljci koji imaju hiljade godina napredniju tehnologiju morali da se bave mesarskim poslovima i glume veterinare? Setimo se koliko je medicina napredovala za samo 100 godina, a zamislimo kakvu bi tehnologiju imali vanzemaljci koji, po ovim autorima, i piscima knjiga imaju tehnologiju koja je u vreme Sumera bila jača od naše sadašnje. Čoveka nad kim su vršeni eksperimenti je najlakše ubediti da su ga oteli vanzemaljci. Prim. Aut) Prilična količina dokaza je skupljena u vezi toga da vanzemaljci vrše veštačku oplodnju žena, što na kraju rezultira trudnoćom koja u mnogo navrata biva potvrđena i od strane ginekologa. Vladini agenti često prate žrtve otmica i dobijaju podatke o njihovom zdravstvenom stanju kao i eventualnom razvoju ploda od običnih doktora, koji ih leče. Sami doktori, u većini slučajeva, ne znaju o čemu se radi, a vladini agenti ih nateraju na poslušnost tako što im zaprete da će im oduzeti radnu dozvolu ukoliko ne budu sarađivali s njima. Naš genetski kod je pod opsadom – praćenjem svih događaja u vezi odukcija, pogotovo ginekoloških i reproduktivnih zahvata na otetim osobama, došli smo do zaključka da se ovde odvija neka vrsta stalne genetske manipulacije, koja se čak kod nekih porodica odvija iz generacije u generaciju. Sve ovo je jedna čista špekulacija koja je otvorena za razne druge teorije i hipoteze. Pa i mi imamo danas razne eugenističke pokrete koji se po svojim nastojanjima veoma malo razlikuju od onoga što vanzemaljci rade. Tehnike selektivne oplodnje postaju dostupne ženama, u smislu da one mogu da biraju donatora sperme kojom žele da budu oplođene. Na primer, dosta polemike u javnosti je izazvalo kada je Dr. Rober Graham osnovao organizaciju „Repository for Germinal Choice“ („banka sperme“) za prikupljanje i skladištenje sperme određenih davaoca kao što su npr. određene poznate ličnosti, dobitnici Nobelove nagrade itd. i njeno korištenje za veštačku oplodnju. Metagen faktor je faktor koji poseduju određeni pripadnici ljudske rase. U određenim okolnostima kao što su npr. veoma jak fizički ili emocionalni stres, taj faktor se može aktivirati, kao neka vrsta hemijsko-energetskog odgovora organizma na spoljne podsticaje, koji nastaju kao posledica istinske opasnosti, odnosno, nepovoljnih prilika u kojima se čovek zadesi. U tim slučajevima dolazi do „sagorevanja“ hromozoma i aktivacije metagena, koji ima sposobnost da izazove promene na genetskom nivou. Glavnu centralu proizvodnje ovog katalizatora predstavlja jedna žlezda koja se nalazi u sredini ljudskog mozga, - epifiza, dok je adrenalin 212
supstanca koja je aktivira i pojačava njeno dejstvo Glavni interes vanzemaljaca, pogotovo Grejsa je da razumeju Metagen i stave ga pod svoju kontrolu. Oni pokušavaju to da ostvare uz pomoć bioloških eksperimenata u kojima proizvode hibride od ljudi i vanzemaljaca. Oni verovatno smatraju ljude sa planete zemlje potencijalno najopasnijim stvorenjima celog ovog univerzuma. Danas u svetu postoji mnogo ljudi koji veruju da su žrtve otmica vanzemaljaca, i to od od strane Grejsa. Većina njih nije ni svesna ili je samo delimično svesna svoje uloge u sa ovim stvorenjima. Razlozi ovih otmica su raznovrsni, u nekim slučajevima čoveka otmu samo zato što je bio u blizini osobe koju se Grejsi planirali da otmu. Neke otmu samo jednom u životu, za razliku od drugih koje otimaju tokom celog njihovog životnog veka. Kao i u slučajevima onih koje kontaktiraju Nordijci, čini se da i ovdje veliku ulogu kod izbora ljudi igra njihova genetika i rasna pozadina. Većinu ljudi Grejsi otimaju kada su ovi još deca i mnogo odraslih žrtava otmice zna ili oseća da Grejsi povremeno otimaju i njihovu decu. Čini se da veći dio te dece koja su bila otimana od strane ovih vanzemaljaca ne žele da prihvate tako nešto kao mogućnost da im se desilo ili jednostavno ne žele o tome ni da razmišljaju. Takođe se čini da je najbolje tu decu ostaviti na miru, tj. ne pokušavati ih na silu terati da se sete. Hipnotička regresija se ipak smatra jednom grubom metodom kojoj decu ne bi trebalo izlagati, pa čak ni odrasli ne trebaju to olako shvatati, jer podaci dobijeni na taj način mogu i njima naneti traume psihičke prirode. (kada autor već pominje otimanje dece, treba napomenuti činjenicu koja je javna tajna: satanisti, a pri tom se ne misli na gomilu neopranih narkomana, već na pripadnike tajnih ezoterijskih društava vrše žrtvovanja dece tokom Valpurgijske i Noći veštica – uoči ovih demonskih praznika najviše dece nestane, posebno u Americi. Prim. Aut). Prema nekim izveštajima, Grejsi su već pripremili veliki broj hibrida i klonova za neku vrstu sukoba s nama, vjerovatno u skoroj budućnosti. Vjeruje se da će i mnogi normalni ljudi koji su implantirani, kada dođe taj čas, takođe biti aktivirani i ponašati se kao roboti i postupati po naređenjima Grejsa. Čini se da, dok se oni već odavno pripremaju za neki finalni obračun, većina ljudi (kao u hipnotičkom transu) ni ne primećuje da se nešto neobično događa oko njih, a o nekim pripremama da ne razgovaramo. Izgleda da je kontrola našeg uma do sada bilo njihovo najefikasnije oružje. Uostalom, zar i janjičari nisu bili prevaspitana (programirana) deca koja su bila korištena i protiv svog naroda ( Jasno je da se nešto sprema, samo što ovi „Grejsi“ nikakve veze s tim nemaju već establišment opsednut demonima). Čini se da mi nismo toliko bespomoćni, koliko se to na prvi pogled čini. Grejsima je bitno da se mi osećamo bespomoćno a mi se tako osećamo jer smo programirani od malih nogu, kroz generacije, da smo „niko i ništa“i da treba da se klanjamo autoritetima, bilo da su oni na nebu ili na zemlji, dok u suštini ni jedno ljudsko biće nije niko i ništa. Tako nas uče da „rogat i onaj bez rogova“ ne mogu da se bodu. Radi se o stanju svesti a stanje svesti u kojem se većina nas nalazi je veštaćki indukovano spolja, od strane „kontrolnog sistema.“ Naša svest je programirana. Mi se nalazimo u nekoj vrsti stanja u kome nismo u stanju da definišemo kako objektivnu realnost, tako i same sebe i svoju ličnu ulogu u Svemu Što Jeste. Otud besciljnost i besmisao koji se sakrivaju iza trke za bogatstvom, sporta, zabave, narkomanije, alkoholizma... Verujemo u tuđe ideje koja su nam nametnute i koje sa objektivnom stvarnošću nemaju skoro ništa zajedničko. Grejsima je veoma bitno da „zvanično ne postoje“ (kao što se i đavo najbolje oseća kada zvanično ne postoji). Zašto? Upravo zbog toga što čovek ne preduzima odbrambene mere protiv neprijatelja koji ne postoji. Samo nesvestan čovek može da se osjeća bespomoćno. (Vrlo važna konstatacija. Ljudi su manipulisani i nameće im se sve sa strane ili iz centra. Moda, stil života, mentalitet, idoli, pokreti, pravci u muzici, filmovi, način razmišljanja. Setimo se Hipi pokreta, rok muzike. Setimo se rata u Jugoslaviji. Što reče Đorđe Balašević – „prvo su došli popovi, pa topovi pa lopovi.“ Da bi bilo rata, mora se medijski stvoriti klima za njega, narodu usaditi mržnja prama drugom narodu itd. Na Orvelovski način. I ništa od toga nema veze sa objektivnom stvarnošću. Demokratija je za većinu ljudi – vladavina naroda, većine. Isto se mislilo i za „diktaturu proletarijata“ u komunizmu. I jedna i druga ideologija su ustvari vladavina pokvarenih establišmenta, korumpiranih i bogatih lopova i razvratnika, pravda je selektivna, država korumpirana u manjoj ili većoj meri, sistem počiva na manipulacijama i lažima a nekolicina je nedodirljiva. Autor kaže da „Grejsi“ uživaju da ljudi misle da oni ne postoje. Pa to je priča koju pričaju satanisti. Najviše im odgovara da je svet sekularan, i da ne veruje u postojanje đavola, a ni Boga. Tako da čovek neće tražiti Boga, a time će ostati u ropstvu zla i beznađa i biće predmet manipulacije. Hrišćaninu, koji čita Bibliju nećete uvaliti drogu, alkohol, cigarete, pornografiju, oružje, a i nećete ga moći poslati u rat (koji pritom i dobro opravdate) da ubija ili bude ubijen u ime neke manijakalne ideje, koja je uglavnom besmislena, i koja donosi dobit samo malom broju ljudi. I što je najvažnije 213
– autor nije u pravu za postojanje vanzemaljaca. Sekularni svet se trudi da negira đavola i Boga ali se svi trude da ubede svet da vanzemaljci postoje – od naučnika, kvazinaučnika i istraživača pa do Holivuda. Oni će imati ulogu dežurnih spasilaca, dežurnih podupirača za evoluciju, dežurnog razloga za negiranje monoteističkih religija i dežurnog krivca. Prim. Aut) Neki od važnijih indikatora interakcije vanzemaljaca i njihovog mogućeg skrivenog uticaja: „izgubljeno vreme“ (obično čovjek primeti kako je prošlo nekoliko sati a nije u stanju da se seti kako je proveo to vreme). Buđenje u noći ili ujutro sa neobičnim osećajem peckanja kože, trnila, vrtoglavice, osećaja težine ili paralize. Često se bilo koji od ovih osjećaja nalazi u kombinaciji sa gubitkom orjentacije. Noćne more sa snovima o vanzemaljcima i/ili njihovoj tehnologiji. Nesanica, kao i buđenje u određeno vreme. Ožiljci na tijelu i drugi znakovi fizičke manipulacije. Često primećivanje NLO. Sećanje na kontakt sa vanzemaljcima. Naglo i neobjašnjivo izlečenje nekih patoloških stanja ili popravak fizičke kondicije Strah, nemir ili neobičan telesni osećaj prilikom gledanja vanzemaljaca ili njihove tehnologije na televiziji, u nekom magazinu ili na filmu. Osećaj komunikacije s nekim. Neobjašnjive promjene u ponašanju. Bilo koji od ovih indikatora pojedinačno ili svi zajedno mogu da se međusobno kombinuju. Mnogi od ovih indikatora mogu biti signal potrebe za medicinskom pomoći. Svetski sistem ljudima daje dve opcije o našem postanku, tj. da izaberu između stvaranja ili evolucije. Ja mogu samo da kažem da se u našem slučaju ne radi ni o kreaciji, niti o evoluciji, nego o – manipulaciji. Mi ovakvi kakvi trenutno jesmo smo rezultat njihove manipulacije, koja se odvija od nivoa DNK pa do kontrole naše svesti. I mi genetički manipulišemo biljke i neke domaće životinje kako bi dobili jedinke sa osobinama koje nama najviše odgovaraju. To isto oni rade sa nama. Ljudi su predmet genetske manipulacije koju obavljaju vanzemaljci. Genetska istraživanja u američkoj bazi Duls oduvek su finansirana iz tzv. „Crnog Fonda2 o kome se ništa ne zna, mada su za te svrhe potrošene milijarde dolara, i za njih jako dobro znaju ljudi iz vlade, bar deo njih, ona manjina koja se inače i pita za sve. Danas je takođe već veoma dobro razvijena tehnologija za emitovanje elektro-magnetnih talasa ELF tipa (ekstremno niske frekvencije) koji utiču na nervni sistem ljudi i mogu kod čoveka da prouzrokuju mučninu, iscrpljenost, iritaciju, ... pa čak i smrt. Ova oružja se verovatno već koriste u cilju da se preduprede demonstracije, pobune i delovanje opozicije establišmentu, posebno kada se donose zakoni koji utiču na ekonomski standard i građanske slobode. Kako to da se u mnogim zemljama radnici i seljaci bukvalno maltretiraju od strane korumpiranog establišmenta i niko da reaguje. To se zove „umor i apatija“. Manipulacija i kontrola, sejanje straha, prevara i medijsko programiranje. Pentagon, CIA, FBI, NSA, DEA itd. manipulišu američkim narodom a i ostalim svetom. Tajna vlada se sprema da u skoroj budućnosti priredi „javno spuštanje vanzemaljaca“ na našu planetu. Na taj način će oni pokušati da kontrolišu svu propagandu vezanu za vanzemaljce. Nas će verovatno prvo informisati o nekom među-zvezdanom sukobu, međutim, ono što na prvi pogled izgleda istinito, takođe može da bude i - prevara. Šta je to dezinformacija? Da li je vaša pažnja već odavno preusmjerena na nebitne stvari uz pomoć ove taktike sila mraka? Milion puta. (J.B.Š. jedan od potpisnika dokumenta „Plava Planeta“) Napomena autora: Tekst pod nazivom „Poglavlje ili Dokument , Plava Planeta“ je nastao i pojavio se u javnosti zahvaljujući navodnom neimenovanom, lažnim inicijalima potpisanom bivšem zvaničniku CIA koji je želeo da razotkrije ove tajne planove establišmenta, jer nije želeo da učestvuje u prljavim rabotama. To može biti istina ali i ne mora. Moguće je da su oni sami izbacili ovaj tekst u javnost da bi ideju o vanzemaljcima utvrdili i uzdigli na viši nivo u svesti širokih masa, jer je uvek „zabranjeno voće“ interesantnije. Najviše se alkohola trošilo u vreme prohibicije. U samom tekstu sam dodavao svoje komentare, kao odgovor ili analizu, jer su mnoge stvari kontradiktorne i providne, ali i čitljive i interesantne za široke mase, poput na primer knjige „Da vinčijev kod“ Dena Brauna, koja za površnog čitaoca može da bude verodostojna, ali za poznavaoca Biblije i istorije je lepo sastavljena gomila istinitih istorijskih podataka, kojima su pridodate drugačije pobude, kao i 214
izmišljeni događaji, tako da se dobije celina, na koju se neupućen čitalac „upeca“. Inače svi ovi primeri gde se pominje supertehnološka rasa Grejs, koji prelaze iz dimenzije u dimenziju, preleću pola svemira i slupaju se u Americi, pa ih amerikanci seciraju, a posle nekoliko dana Grejsi Amerikance zamole da ih puste da otmu par ljudi, a onda ih zajedno seciraju, da bi ti Grejsi opet stvarali klonove, krali fetuse, i spremali se da izvrše invaziju na Zemlju je jako kontradiktorna. Vanzemaljci koji vrše eksperimente na način kako je to radio dr. Jozef Mengele, a pritom su savladali teleportovanje – ne ide. Ipak, na kraju autor pominje samo „Tajnu vladu“ koja sprema da priredi invaziju NLO na planetu. Zo je istina, ali to neće biti vanzemaljci, nego zemaljska tehnologija potpomognuta zlim duhovnim silama. Biće to najveća manipulacija i prevara u istoriji. Ne zna niko kad bi to trebalo da nastupi. Pominjani su datumi vezani za OI u Londonu 2012, za 21. 12. 2012, za 11. 11. 2011, za 01. 01. 2000. kada god se dogodilo treba znati da to nisu vanzemaljci, i da ti koji otimaju ljude nisu vanzemaljci. Na svojoj koži osetimo delovanje ljudi iz sveta politike i biznisa. Oni ne žele nikakvo dobro narodu. Život običnog čoveka je sužen i osujećen, pretvoren u košmar u kom se smenjuju brige i razočarenja. Ljudima se serviraju informacije koliko su koštale cipele neke pevaljke ili letovanje nekog fudbalera, stvara se klima sukoba među strankama i političarima iako se zna da oni rade zajedno na istom cilju. Trud se ulaže da se čovek sve manje bavi svojim životom, da sreću traži na pogrešnim mestima, televizija od čoveka pravi posmatrača. Ogromne se pare ulažu u stvari koje nisu potrebne većini, dok bi za normalan život trebalo jako malo, ali to se sprečava. Bolje da većina brine za sutra i živi u strahu. Lakše je manipulisati. Intervju: U sledećem tekstu prenosimo intervju Linde Multon Hau (Linda Multon Howe) sa navodnim CIA obaveštajcem koji je između 1957.-1960. sakupljao i provodio analizu podataka o vanzemaljskom životu i NLO aktivnostima na teritoriju SAD. Intervju je vodila Linda Multon Hau, novinarka autorka dokumentarnog filma “Čudna žetva” o fenomenu mutilacije (sakaćenja) stoke, za koji je dobila nagradu “Emi.” Iako se bavila i drugim temama postala je poznata upravo po NLO temama. Ovaj intervju kao i mnoge druge zanimljivosti mogu se pronaći na: http://www.eartfiles.com, koji se oslanja na informacije novodobaškog sajta i magazina “Share Intarnational.” Kako je Linda Multon Hau stupila u kontakt sa svojim sugovornikom nije toliko bitno za ovu temu, pa ćemo preskočiti taj uvodni deo i odmah ćemo krenuti na prvi deo razgovora koji je obavljen 2. maja 1998. putem telefona. Agent CIA se u tom razgovoru služi konspirativnim imenom "Štajn.” Mora da je jako pametno što agent CIA razgovara telefonom na ovu temu. Verovatno je “zamoljen” od svog vrha da ispriča ovu priču. Linda: “Molim vas da mi, za početak, kažete imam li ispravne informacije tj. da ste za CIA radili između 1957. i 1960. godine na strogo poverljivim slučajevima iz projekta “Plava knjiga” predanih CIA, a ne na lažnim slučajevima namenjenih javnosti u doteranoj verziji “Plave knjige”?” Štajn: “Da, na slučajevima koje smo dobivali moj šef i ja. Slučajevi su obično pristizali direktno meni.” Linda: “Ko vam je bio šef?” Štajn: “Entoni Barden (Anthony Barden) je ime kojim se koristio u CIA.” Linda: “Je li još uvek živ?” Štajn: “Nije. Krajem pedesetih kada sam za njega radio imao je šezdesetak godina. Umro je negde 1970-ih.” Linda: “Koju je funkciju imao u CIA?” Štajn: “Bio je zadužen za praćenje situacije u jugoistočnom delu Sjedinjenih Država. Za svaki deo zemlje postavili su različite ljude. Neko drugi se bavio severnoistočnim delom; neko treći jugozapadnim, a neko četvrti severozapadnim.” Linda: “Zašto je, po vašem mišljenju, CIA podelila Sjedinjene Države u četiri regije kada se, teoretski, trebala baviti međunarodnom scenom, a ne domaćom?” Štajn: “Regionalnu su podelu napravili kako bi uštedeli vreme koje bi se utrošilo na putovanja. U to vreme neko je bio zadužen i za rad celokupne CIA.” Linda: “Nije li se FBI trebao baviti domaćim terenom, a CIA međunarodnim?” Štajn: “Takva je bila opšta predstava, ali u SAD CIA je podelila zemlju na četiri područja. Takođe smo imali osobu pod čijim je nadleštvom bilo praćenje situacije u svetu, kao i za operacija u Evropi. A, naravno, imali smo i špijune u Rusiji i tako dalje.” 215
Linda: “Sećate li se da li je u dokumentima i na fotografijama iz 1950-ih koje ste dobijali u vezi neidentifikovanih letećih objekata bilo govora o slučajevima mrtvih osakaćenih životinja?” Štajn: “Ne, ništa o usmrćenim životinjama iz dosjea “Plave knjige” nije dospelo do mene i moga šefa. U tajnim dokumentima koje sam video izdvajao se pad NLO kod jednog ranča u Novom Meksiku 1947. U dokumentu stoji da je to bio leteći tanjir nemačke izrade s vanzemaljskim hijeroglifima na unutrašnjoj i spoljnoj strani oplate. Mislim da se u letelici nalazilo nešto što ju je povezivalo s pretpostavkom da su je načinili Nemci 1938. godine. No, u njoj su bila i vanzemaljska bića. Jedno je još uvek bilo živo, jedno je umiralo, a mislim da su jedno ili dva bića već bila mrtva.” Linda: “Je li CIA imala fotografije tih bića?” Štajn: Fotografije sam video u našim strogo poverljivim spisima u vojnoj bazi na jugoistoku SAD. Takođe sam imao odobrenje iz Bele kuće o slobodnom pristupu strogo poverljivim dokumentima. Kada sam radio u Vašingtonu, u glavnoj kancelariji CIA, kada bih našao vremena otišao bih u biblioteku i proučavao raznorazne spise. Svoju karticu provukao bih kroz bezbednosni mehanizam i jednostavno ušao. Tamo sam pročitao podatke o letećem tanjiru napravljenom u nacističkoj Njemačkoj.” Linda: “Jesu li u izveštaju o padu letelice u Novom Meksiku ta bića opisana?” Štajn: “Da, jesu. Verovatno ste gledali film obelodanjen u (otprilike) zadnjih pet godina, o obdukciji vanzemaljca.” Linda: “Sa po šest prstiju na svakoj ruci i nozi?” Štajn: “Da, imaju po šest prstiju. Film prikazuje salu u kojoj se upravo obavlja obdukcija. Sećam se da je sistem za navođenje s upravljačkom tablom ličio na ručni sistem navođenja na tom NLO-u. Prema fotografijama koje sam imao prilike videti, letelicom su upravljali dodirom.” Linda: “O tablama sa otiscima ruku pročitali ste tokom 1950-ih?” Štajn: “Tačno. U izveštaju CIA takođe se navodi da je onde bilo vanzemaljskih hijeroglifa.” Linda: “Je li se u tom izveštaju CIA spominjalo zašto bi se šestoprsti humanoidi nalazili unutar letelice navodno napravljene 1938. u Nemačkoj?” Štajn: “Ne, ali sam čuo druge informacije o Nemcima, iz 1917. i 1927. kada su imali svoje prvo tanjirasto vozilo koje može leteti. Nemci su u to doba navodno bili stupili u kontakt s vanzemaljcima preko dva medija koji su za njih radili. Pripadali su “Društvu Vril” koje je radilo na izvornom prototipnom modelu kojeg su napravili, a koji je mogao leteti. (“Društvo Vril” je još jedno tajno ezoterijsko – okultno društvo kom su pristupali vrhovni nacisti, a u njemu je bilo establišmenta iz SAD, V. Britanije i još nekih “savezničkih” zemalja. Otud nacistima paganska simbolika i zanimanje za okultizam. Prim. Aut). Linda: “Kakvo je bilo to Društvo Vril?” Štajn: “To je prilično staro društvo u Nemačkoj. Mislim da mu je član bio moj pradeda 1800-ih. Mi smo ovamo došli iz Nemačke gdje smo u to doba bili deo kraljevske porodice. Vril je bilo društvo s različitim ciljevima u različitim vremenima. Tokom 19. veka “Društvo Vril” se zanimalo za razne industrijske projekte i mašine. Godine 1917. Vril je održao veliko zasedanje na kojem je odlučeno da se tada krene u istraživanje alternativnih izvora energije. Linda: “Imate li ikakvih saznanja da je nadahnuće “Društva Vril” o letelici u obliku diska poteklo od direktne saradnje sa šestoprstim vanzemaljcima?” Štajn: “Da, ako se dobro sećam, kada je Vril gradio tu prvu letelicu imali su jednog ili dvojcu vanzemaljaca koji su s njima radili u Nemačkoj.” Linda: “Ima li kakvih naznaka u dokumentima ili izvorima s kojima ste bili u kontaktu u kakvom su odnosu bila šestoprsta bića i naša civilizacija, i koliko to već dugo traje?” Štajn: “O tome, 1950-ih godina, nisam pronašao nikakve podatke.” Linda: “Je li u tim dokumentima bilo ikakvih nagoveštaja o poreklu šestoprstih humanoida?” Štajn: “Prema onom što sam pročitao o slučaju Rozvel, čini se da su ti šestoprsti vanzemaljci došli s dve planete koje kruže oko Aldebrana, najveće zvezde u sazviježđu Bika.” Linda: “Budući da ste radili za CIA i imali pristup izveštajima, uključujući onaj o padu letelice u Novom Meksiku 1947. godine, u kojoj su se nalazila šestoprsta bića za koju je rečeno da je izrađena u Nemačkoj 1938 godine pod nazorom tih bića, jeste li imali kakve spoznaje iz prve ruke o tome jesu li naše vlasti kontaktirale Nemce i razgovarali o problemu NLO?” 216
Štajn: “Ne, ono što sam pročitao jako me je iznenadilo, a drugih veza sa Nemačkom nisam uočio. Ali, znam da smo imali susret s letećim tanjirima i njihovim bićima 1948 godine.” Linda: “Gde?” Štajn: “Čini se da smo mi (američka obaveštajna služba, britanski MI5 i MI6) saznali da su Nemci sve svoje tanjiraste letelice iz podzemnih baza u Nemačkoj 1938. prebacili u Argentinu pa na Antarktik. Između 1946. i 1947. SAD su pokrenule naučnu misiju na Antarktik pod vodstvom admirala Birda. Tamo smo imali vojni okršaj s vanzemaljcima i njihovim letećim tanjirima; bio je to svojevrsni mini-rat. Sve naše letelice bile su uništene.” Linda: “Kaže li se u tom dokumentu jesu li u antarktičkim letećim tanjirima bili i Nemci i šestoprsti vanzemaljci, ili samo ti šestoprsti?” Štajn: Ni jednog nismo ulovili niti oborili, tako da vojska nije znala ko je letećim tanjirima upravljao, osim što se spominju nacisti. Taj okršaj se dogodio nakon Drugog svetskog rata. Britanci su nam 1930-ih godina pokazali fotografije tanjirastih letelica, pa smo znali da Nemci imaju leteće tanjire oboružane „laserskim topovima.” Kada je Hitler pokrenuo Drugi svetski rat poslao je sve letelice koje su Nemci imali u Argentinu i na Antarktik, verojatno u nastojanju da ih sakrije, tako da ni jedna od njih ne padne u protivničke ruke. Hitler je stalno spominjao svoje supertajno oružje i svi su mislili da se radi o raketama V-2. Čini se da su rakete V-2 bile samo uzgredni elementi tehnologije za izradu letećih tanjira koja se tada razvijala.
Istina ili fikcija – nacistički leteći tanjir Linda: “Ali, ako je Hitler očajnički želeo pobediti i pokoriti svet, zašto se tim diskovima nije poslužio?” Štajn: Neki od razloga leže u tim šestoprstim bićima pronađenim na mestu pada letelice u okolini Rozvela 1947. A postojala je još jedna vrsta vanzemaljskih bića. Moj šef i ja posetili smo “Oblast 51” u Nevadi. Tamo sam u jednoj prostoriji video vanzemaljca, ali samo kroz prozor. Unutra nisam ušao. Linda: “Je li bio živ?” Štajn: “Da, bio je živ. Moj šef je bio ušao te mi je kasnije rekao da to biće uopšte ne govori, komuniciralo je isključivo telepatski. Šef je rekao da čim bi pomislio postaviti mu neko pitanje, biće bi na pitanje odgovorilo pre nego bi moj šef izrekao pitanje naglas. Biće je moglo čitati misli.” Linda: “Kako je biće izgledalo?” 217
Štajn: “Poput tipičnih „Sivih” (Grejsi) , kako se danas nazivaju, s velikim očima i uskom, šiljastom bradom te malim nosom, a umesto ušiju imalo je ušne otvore bez ušne školjke. Telo mu je bilo vrlo krhko i mršavo. Bilo je visoko oko 1,4 do 1,5 metara.” Linda: “Sećate li se izgleda očiju?” Štajn: “Tamne; podsjećale su na sunčane naočare.” Linda: “Po opisu se razlikuje od šestoprstih bića.” Štajn: “Da, šestoprsti su izgledali gotovo kao… prema slikama koje sam video, izgledali su kao mala ljudska bića, ovalnog oblika lica.” Linda: Videli ste, dakle, dve vrste čovekolikih bića?” Štajn: “Da, ako govorimo o fotografijama šestoprstih bića. Moj se pristup podacima o toj prvoj vrsti vanzemaljaca navodno pronađenih u srušenoj letelici u Novom Meksiku svodio samo na vizuelni pristup fotografijama. Tog smo se vanzemaljca, tzv. „Sivog”, dočepali, a rečeno mi je da smo znali nalaziti i druge – zato što su leteći tanjiri imali česte nezgode. A razlog tih nezgoda i padova letećih tanjira leži u činjenici da smo 1950ih razvili mnogo snažniji radarski sistem za potrebe baza Američkog ratnog vazduhoplovstvai kontrola leta. Očigledno, snažniji radarski signali na neki su način negativno uticali na pogonske uređaje letećih tanjira. Nakon tih ranih 1950-ih možda su se vanzemaljci dosetili kako da izbegnu naše radare jer nakon nekoliko godina nisu se rušili kao pre.” Linda: Imate li kakvih podataka o tome odakle dolaze ti krhki “Sivi”?” Štajn: “Ne, radeći za CIA o tome nisam saznao ništa.” Linda: “Ako ste s vašim šefom posetili “Oblast 51” i videli metar i po visokog mršavog humanoida, a prethodno ste čitali izveštaje o šestoprstima, nešto mišićavijim bićima, čije ste slike takođe videli, niste li smatrali za shodno da se o tome raspitate?” Štajn: “Da, pitao sam je li to druga vrsta, a oni su samo odgovorili da je biće iz “Oblasti 51” različito od šestoprste vrste. Po mojim saznanjima, od pada u Rozvelu naši nisu naišli na druge šestoprste vanzemaljce. Snimljene su i fotografije sa obdukcije šestoprstih bića, poput one prikazane nedavno na televiziji. Na slikama se vidi obdukcija jednog od tih bića s velikom ranom na nozi. Istu takvu povredu noge video sam i na slikama u vojnoj bazi.” Linda: “Kada ste tačno radili za CIA?” Štajn: “Od 1957. do 1960. Od isteka moje četverogodišnje vojne službe, jer zapravo sam radio u vojsci, a u projekte CIA ušao sam na mala vrata.” Linda: “Koji ste čin imali i u kojem ste rodu služili?” Štajn: “Bio sam poručnik u Jedinici za vezu Američke vojske, a podučavao sam oficire u jednoj vojnoj bazi na jugu SAD.” Linda: “Znate li zašto vam je omogućen pristup izveštajima o vanzemaljcima? Štajn: Isprva, imao sam samo “Top sikrit” pristup jer sam predavao tajnu kriptografiju, radio-operacije i kriptografiju za oficire Jedinice za vezu. Zatim sam počeo predavati svim NATO oficirima koje bi vojska dovela. Poučavao sam evropske oficire kao i azijske, koji su tada dolazili iz Laosa, Vijetnama i Kambodže. Dakle, imao sam pristup strogo poverljivim spisima. Moj šef, Entoni (Anthony) Barden, učestvovao je u radu tajne Škole za obuku jedinica za vezu. On je zapravo vodio tu školu namenjenu vojnom osoblju, ali kao civil, operativac CIA zadužen za vođenje vojne škole. Nalazio se u pozadini, ali je bio glavni u CIA za jugoistočni deo Sjedinjenih Država. Potom se CIA sve više i više počela baviti projektom “Plava knjiga”, a kada se jednom prilikom Entoni Barden našao u Vašingtonu , CIA mu je dala zadatak da radi na slučajevima koje Američko ratno vazduhoplovstvo nije moglo objasniti. U tim slučajevima očevici su bili vrlo verodostojni, poput pozornika Državne policije i oficira. Takvi bi se slučajevi slali Bardenu. Javnosti dostupna verzija projekta “Plava knjiga” u Vašingtonu sadržavala je samo objašnjive slučajeve. Zbog toga u projektu “Plava knjiga”, nakon njegova ukidanja, nije bilo nikakvih opipljivih informacija. Moj šef i ja kao i naša jedinica od nekoliko desetaka ljudi videli smo fotografije i dokumente o pravim NLO, prikupljene iz projekta “Plava knjiga” i prebačene u CIA.” Linda: “Do toga vremena, od 1957. do 1960., rekli ste da se administracija Harija S. Trumana već bila bavila temom vanzemaljaca.” Štajn: Da, tačno. Linda: “Zašto ste vi bili uključeni u istraživanje neobjašnjenih slučajeva iz “Plave knjige” ako su vlasti već znale da vanzemaljci posećuju našu planetu?” 218
Štajn: “Istina je da je naša vlast to već znala, ali pokušavali su saznati više. U našoj jedinici imali smo članove osoblja koji su išli na teren i razgovarali s očevicima.” Linda: “Znači li to da zapravo nismo znali kakve su namere vanzemaljaca?” Štajn: “Tačno tako. Čak se i Truman pitao šta vanzemaljci ovde zapravo rade: Gde idu? Odakle dolaze?” Linda: “Koliko je dugo to biće bilo živo i koliko je držano u “Oblasti 51?”” Štajn: “Koliko ja znam, kada sam radio za CIA (1957 – 1960) biće je bilo živo. Ne znam je li umrlo, ili su pripadnici njegove vrste došli po njega, ili se dogodilo nešto treće. U jednom izveštaju, koji nije bio sasvim jasan, pročitao sam da je neka velika letelica nadletala “Oblast 51” u Nevadi. Ostale stranice izveštaja su istrgnute pa ne znam šta se stvarno dogodilo. Linda: “Je li bilo kakvog pomena o vrsti bića u velikoj letelici?” Štajn: “Ne, takvih podataka nije bilo. Izgledalo je kao da je neko pročitao ceo izveštaj i da je sve bitne podatke izbacio. U jednom sam izveštaju pročitao da je CIA „ućutkala”, nisu rekli „ubila”, petoro-šestoro ljudi u razdoblju od tri do četiri godine nakon pada letelice u Rozvelu. Nekima su zapretili, a neke su „ućutkali”, kako stoji u izveštaju.” Linda: “Jeste li svog šefa ikada upitali jesu li šestoprsta bića na neki način povezana s tanjirastim letelicama iz Nemačke 1938. godine, pre Drugog svetskog rata? Znači li to da su šestoprsta bića pomagala Nemačkoj?” Štajn: “Da, pomagala su Nemačkoj.” Linda: “Jeste li ikada razgovarali s vašim šefom o ovome: kako to da su šestoprsta bića radila za Nemačku, a da su kasnije pronađena u srušenoj letelici na američkom tlu?” Štajn: “Iz prve sam ruke znao samo to da se u izveštaju spominju nemački okrugli vazdušni brodovi. Znao sam i to da ih je Nemačka imala određeni broj te da ih je prebacila u Argentinu i na Antarktik.” Linda: “Dakle, u dokumentima koje ste videli vlastitim očima između 1957. i 1960. godine spominju se jedino bića s tog ranča u Novom Meksiku. Ne sećate se tačne lokacije ranča, već samo da se radi o Rozvelu?” Štajn: “Da, o ranču u okolini Rozvela.” Linda: “Je li u dokumentima koje ste pročitali bilo fotografija?” Štajn: “Da, ali samo fotografija šestoprstog bića na obdukcionom stolu.” Linda: “Kada ste videli te fotografije i izveštaj, jeste li svog šefa zatražili više informacija?” Štajn: “U suštini, šef i ja delili smo istu sudbinu. Čitali smo iste materijale. Obojica smo nastojali doći do više informacija, ali nismo uspeli pronaći nikoga ko bi nam nešto više rekao. Ako neko stupi s vama u kontakt i kaže: „Imam celokupnu sliku i znam sve što se događa”, ta osoba izmišlja, laže, jer na takav način CIA ne radi. Svi koji rade na istom projektu dobivaju zadatke samo u određenim segmentima, tako da nikada ne možete reći da ste složili celu sliku.” Linda: “Radili ste i u Ajzenhazerovoj administraciji?” Štajn: “Jesam.” Linda: “Zašto je, po vama, na snazi takva stroga politika pobijanja vanzemaljske prisutnosti na ovoj planeti?” (baš je naprotiv! Prim. Aut). Štajn: “Nikada mi to nije bilo jasno. Mislim da se radi o zataškavanju koje je jednom započelo i više se ne može zaustaviti. Počeci sežu sve tamo do 1930-ih kada su nacisti izmestili sve tanjiraste letelice iz Nemačke i kada su radili na raketama “V-1s” i “V-2s.” Zatim je došao kraj rata, pa pad ili padovi letelica u Rozvelu. Početkom 1947 godine, došlo je do sukoba s letećim tanjirima i sa, kako su ih nazvali, „nacistima” na Antarktiku. Prema teoriji moga šefa o čitavoj toj stvari, dole na Antarktiku izgubili smo bitku i sve naše avione jer letećim tanjirima nismo bili dorasli. „Laserskim topovima” na tanjirastim letjelicama nikako se nismo mogli suprotstaviti, a kretali su se tako brzo i lako da na njih nismo mogli ni zapucati. Moj šef i ja razgovarali smo s nekim ljudima o tome kako se, nekako u isto vreme, počeo sprovoditi “Maršalov plan.” Slutili smo da je između nacista i Argentine kao i naše vlade došlo do nekakvog dogovora. Smatrali smo da je to bio razlog početka sprovođenja “Maršalovog plana” za obnovu Evrope. Morali smo ga početi sprovoditi, kako bi nacisti u Argentini bili zadovoljni. Takva me situacija podseća na situaciju gde rat dobijamo, ali se kasnije predajemo, plaćajući za taj rat.” Linda: “Ako je mnogo naših aviona srušeno od strane diskova s „laserskim topovima” kojima su upravljali nacisti u saradnji sa šestoprstim bićima, zašto bi taj susret bio ograničen na područje Antarktika? 219
Zašto nacisti i ta bića u istim tim letećim tanjirima nisu jednostavno pročešljali nebo celoga svijeta i obarali sve avione i na kraju preuzeli kontrolu?” (i kako to da ih nisu iskoristili nakon poraza pod Staljingradom ili nakon iskrcavanja u Normandiji? Prim. Aut). Štajn: “Mislim da je SAD, kada se dogodio taj okršaj na Antarktiku gde smo tako gadno potučeni, počeo raditi na Maršalovom planu obnove Evrope. Bilo je to gotovo poput mirovnog sporazuma: ukoliko razrušenu Evropu ponovo izgradimo, vanzemaljci neće dirati naše gradove.” (Odgovor je glup, i nema veze sa odgovorom koji bi dao jedan operativac CIA. Maršalov plan je bila čista ujdurma bankara sa Vol Strita, koji su rat i organizovali, kao što su organizovali i Prvi svetski rat, veliku depresiju iz 1929, a sa ciljem da bi kreditirali sve strane u ratu, a onda posle naplaćivali dugove sa kamatama. Ti bankari i pripadnici raznih elitnih društava i predsednici velikih korporacija, kao i mnogi predstavnici visokog establišmenta okupljeni u tajna ezoterijska društva su krivci za sve moderne krize i ratove. Šta imaju vanzemaljci sa obnovom gradova Evrope? Prim. Aut). Linda: “Maršalov plan je predstavljao, na neki način, našu kapitulaciju pred nacistima i vanzemaljcima?” Štajn: “Po mom mišljenju, da.” Linda: “Ali to ne objašnjava… ako su imali takvu vrstu izvanredne tehnologije, zašto jednostavno nisu preuzeli nadzor nad svetom?” Štajn: “Ne znam.” Linda: “Ne razumem zašto su nemački nacisti izgubili Drugi svetski rat ako su im pomagala šesetoprsta bića koja su imala takvu tehnologiju i koja su podučavala naciste kako da prave svoje napredne leteće brodove. Na ovoj planeti ista ta bića mogla su učiniti što god su htela. Prema tome, zašto nisu krenuli na Sjedinjene Države, Englesku i Australiju, tj. Saveznike, ako su već na Antarktiku pokazali da iz vazduha mogu skinuti svaki avion koji žele?” Štajn: “Ne znam.” (Čovek ne zna jer je poslat da izmišlja. Prim. Aut). Linda: “Jeste li ikada videli neki tekst u spisima između 1957. i 1960. o namerama šestoprstih bića ili onih drugih, manjih i krhkijih Sivih?” Štajn: “Nisam. Slični podaci iz dokumenata svodili bi se na ovo: „Voleli bi znati kakve su im prave namere.” Takve sam primedbe, ili nešto u tom stilu, viđao desetine puta.” Linda: “Kada ste otišli iz vojske?” Štajn: “1960. godine.” Linda: “CIA-u i vojsku napustili ste u isto vreme?” Štajn: “Da. U našoj CIA vojnoj grupi u to nas je doba bilo dvadeset i četvoro, a dolazili su i novi ljudi. U CIA zapravo nema odlaska u penziju. To vam je poput drevnih gladijatora: o starosti i penziji ne morate brinuti. Moj je šef umro sredinom 1970-ih. Kada sam prvi put ušao na mala vrata pa sam, pomažući mu, dobio pristup strogo poverljivim dokumentima, nikada se u CIA nisam služio svojim pravim imenom. Koristio sam konspirativni identitet. Jedini razlog što sam se izvukao, moglo bi se reći, živ u to rano doba 1960-ih, nakon četiri godine službe, bilo je ime kojim sam se koristio. U to doba, dve nedelje nakon što sam izašao iz službe, CIA je organizirala grupu koja je preuzimala tela beskućnika koji su u širem centru grada, nedaleko od naše vojne baze, umrli zbog alkoholizma ili predoziranja drogom. Ta skrovita grupa „krstila” je te mrtve ljude imenima kojim smo se ja i ostali koristili u CIA. Potom bi telo ili tela kremirali a pepeo rasuli kako niko ne bi mogao ponovo otkopati ostatke. Par nedelja nakon mog odlaska ime kojim sam se služio u CIA završilo je svoju karijeru i osvanulo „mrtvo.” Jednostavno se ugasilo. Od dvadeset i četvoro ljudi koji su bili u toj CIA jedinici, moj šef je umro prirodnom smrću a ja sam otišao, ali iz te jedinice preostao sam samo ja. Ostali nisu jer su postali špijuni u Rusiji i Turskoj i na kraju su svi ubijeni. Ja sam se uspeo izvući živ zahvaljujući pomoći moga šefa, ali moja žena o tome nije ništa znala sve do pre godinu dana (1997). Sve na čemu smo radili držano je u strogoj tajnosti trideset ili trideset i pet godina. Dakle, do sredine 1990-ih tajnost je pomalo izbledela i danas imate mnogo ljudi koji istupaju u javnost, poput onog vojnog oficira koji je napisao knjigu (penzionisani potpukovnik Američke vojske Filip Korso (Philip J. Corso), “Dan nakon Rozvela” (The Day After Roswell, 1997.). Sada i ostali iznose ono što znaju jer osećaju da to mogu učiniti bez opasnosti po svoju bezbednost.” Treba li komentar na ovaj intervju? Vanzemaljci koji pomažu naciste od pre počatka rata, a nacisti gube rat. Na Antarktiku se vodi rat, a “Nemački vanzemaljci” ne idu dalje od tog pustog mesta i još uslovljavaju SAD i saveznike da izgrade Nemačku! Druga je stvar sa ovim agentom CIA koji navodno odaje tajne 220
informacije. Da on stvarno odaje tajne informacije koje su istinite bio bi brzo otkriven i on i novinarka koja je intervju snimila.
Tajne arhive KGB-a
Tiho, neprimetno i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letećih i plovećih objekata. U novozelandskom naučnom časopisu “Pogled u svemir”, zabeleženo je interesantno svedočanstvo pilota Stjuarta Bareta (Srewart Barret). On je 2. februara 1965. godine leteo avionom DC-3, nisko iznad obale severoistočno od Helensvila. Iznenada, na morskoj površini, Baret je ugledao tamne konture nekog neobično dugog plovećeg objekta. Verujući da se radi o nekom ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti viđao i ranije, smanjio je brzinu i spustio se nisko iznad morske pučine. Ali, nije se radilo o golemom morskom sisaru. “Neobični objekat bio je savršeno simetričnog oblika” - zabeležio je u svoj izveštaj novozelandski pilot. “Bio je od nekakvog svetlucavog materijala, ali se spolja nisu mogli videti nikakvi mehanizmi za pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo bilo dugo oko 30, a široko oko pet metara, a njegov oblik nije odgovarao nijednom poznatom tipu podmornice!...” “Zar se radilo o podmornici?” “Veroatno!” smatra Baret. Jer, upravo kada sam se našao iznad zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na kontrolnoj tabli u avionu ludo zaigrale. Pokušao sam mu se približiti, ali je misteriozno plovilo netragom nestalo u morskim dubinama.” Moćnici bivšeg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli centralizovano prikupljanje podataka o zagonetnim pojavama i neidetifikovanim plovećim i letećim objektima, a izveštaji su obuhvatali područja od Baltika do Pacifika. Bili su to ultra tajni projekti koje je kontrolisao moćni KGB, a vođeni su pod različitim imenima: “Mreža”, zatim “Galaktika”, a potom “Horizont.” Tiho i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letećih i plovećih objekata. U ogromnu mrežu specijalnih izveštača bili su uključeni vojnici, pomorci, policajci, piloti, čak i partijski aktivisti sa dalekih prostranstava. Na čelu istraživačkog tima KGB je postavio čoveka od velikog poverenja, obaveštajnog pukovnika Borisa Sokolova, koga “Aganjokov” publicista Aleksandar Nikonov poslednjih godina javno optužuje da je preko 400 najznačajnijih dosijea, uključujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama letećih tanjira i neidentifikovanih plovećih objekata na nebu i u vodama bivseg SSSR-a predao Zapadu, najviše Amerikancima. “Hiljade drugih ništa manje značajnih izveštaja o problemu letećih tanjira - tvrdi javno Nikolov - Sokolov je držao u putnom kovčegu, na tavanu svoje dače...” O njima se vec dugo ništa ne zna. Možda su već odavno nestali iz Rusije... Da bi dokazao svoju hipotezu da je rusku nuklearnu podmornicu “Kursk” potopio zagonetni ploveći objekat “koji ne pripada nijednoj državi sa naše planete, Aleksandar Nikonov je razgovarao i sa Borisom Surikovim, možda i najvećim ruskim autoritetom za leteće i ploveće neidentifikovane objekte. Surikov se proslavio time što je uspeo da raskrinka brojne fotografije i autore video-snimaka letećih tanjira, dokazavši da se radi o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim fotodokumentima. Surinovu je neshvatljivo, čak i smešno što zvanične državne strukture u Rusiji službeno poriču pojavu neidentifikovanih letećih i plovećih objekata u vreme kada neke zemlje, poput Francuske i Čilea “službeno priznaju postojanje tehničkih objekata vanzemaljskog porekla u atmosferi oko Zemlje!” 221
“Istina je” - kaže Boris Surikov – “da su mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjačkih izvora izmišljene, ali neidentifikovani ploveći i leteći objekti su gruba istina. Oni postoje i deo su naše svakodnevnosti.” To bi moglo biti tačno. Uostalom, postoje i verodostojni izveštaji i dokumenti. Postoje epizode koje nisu izmišljene i koje je teško demantovati. Uostalom, evo šta je doživio japanski pilot Jokomo Shiu: tog dana Shiu je iz baze poleteo u 20,18 sati. Već nakon petnaestak minuta ispod sebe je video nešto neverovatno poput priviđenja - otvorilo se more. Fantastični prizor pratile su eksplozije, a onda se iz morske pene vinulo nešto što je bilo nalik izduženom srebrnom disku. Jokomo je mehanički uključio radio i obavestio bazu: “nalazim se iznad Ošime… Ispod mene leti nešto nalik letećem disku... Izronio je iz mora... šta da radim? Prijem...” – “Prati ga!” – dobio je odgovor. Jokomo je okrenuo aparat udesno i našao se iza misteriozne letelice. Bio joj je “u repu” i pratio ju je prema otvorenoj pučini. Istocremeno je obaveštavao Bazu o svemu što se dešavalo ispred njega. “Letelica menja boju. Postaje purpurnocrvena... Sada je narandžasta... Povećava brzinu... Nisam u stanju više da je pratim... Beži mi... Nestaje... Šta da radim?!” Letelica je nestala, a baza je pozvala Jokoma da se vrati. Okrenuo je aparat, ali te noći za njega nisu prestala uzbuđenja. Kada se ponovo našao u blizini Ošime, pogledao je mesto odakle se u nebo vinula misteriozna letelica. I ponovo se zapanjio: na dnu mora, nešto je gorelo! Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pružao se fantastičan prizor:more se presijavalo u raznim nijansama narandžaste boje! Nešto slično Jokomo Šio nikada u životu nije imao priliku da vidi. Neverovatni događajim registrovani su poslednjih godina na različitim pomorskim meridijanima, a saradnik moskovskog nedeljnog lista “Aganjok” (“Oгонек” – svetlucati) Aleksandar Nikonov s pravom smatra “da je, konačno, krajnje vreme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije koje nismo u stanju racionalno da rešimo” i dodaje da ruska nuklearna podmornica “Kursk” nije jedina žrtva neidentifikovanih podvodnih plovila, podsećajući čitaoce da je na jednako misteriozan način nestala i americka atomska podmornica “Tresche” (Lisica). Poslednja poruka sa nekadašnjeg ponosa američke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuća: “...Nalazimo se na planiranoj dubini... Svuda okolo vlada besprekoran mir. Plovimo napred... Uskoro emo biti na... Ali, kakva je ovo buka?!... Primećujemo svetla... Ali, zar je to moguće?!... Na ovim dubinama... Auuu, gotovi smo!... Togo...” I to je bilo sve! Kakva je to svetla primetio zapovednik podmornice na dubinama kojima je plovila 'Tresche'? Otkud toliko čudenje u njegovom glasu i zašto do kraja nije izgovorio posljednju rečenicu?! Odgovor na ova pitanja odneo je sa sobom - u smrt i okeansko ništavilo! Desilo se to 9. aprila 1963. godine u vodama Atlantika, sasvim blizu zlokobnog Bermudskog trougla. I jos nešto: američka atomska podmornica, koja je ime dobila zbog uverenja njenih konstruktora i graditelja da je neuništiva i da se može izvući iz najneugodnijih situacija, u trenutku nestanka bila je u pratnji dva američka vojna broda. No, to joj nije pomoglo. Jednostavno je nestala! Ali, time se ne završava priča o lukavoj “Lisici”. Nekoliko dana nakon katastrofe,utvrdeno je da se njeni ostaci, navodno, nalaze na 3.000 metara dubine, a četiri godine kasnije, u leto 1967. godine, dogodilo se nesto što je do kraja zbunilo američke pomorske eksperte. Za vreme krstarenja luksuznom jahtom iznad područja gde je nestala “Lisica”, jedna američka porodica, na površini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku podmornicu. Šta više, počeli su da pozivaju, ali kada im niko nije odgovorio, približili su se još bliže. Tek tada su na boku podmornice procitali ime “Tresche!” I ne samo to: primetili su duž vodene linije i jednu dugu pukotinu, koja uopšte nije smetala podmornici da se odrzava na povrsini i - plovi! Dve godine kasnije Amerikanci su pretrpeli još jedan gubitak. U vodama oko Azorskih ostrva netragom je nestala nuklearna podmornica “Škorpion.” Šta se dogodilo? Nakon jednomesečnih pomorskih vojnih vežbi u sastavu Šeste flote u Mediteranu, tog 21. Juna 1969. godine, američka podmornica je uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru, komandant “Škorpiona”, iskusni pomorac Frensis A. Slajteri, (Francis Slyterry) raportirao je da plovidba teče u najboljem redu, da je posada u odličnoj formi i da svi jedva čekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim porodicama. I to je bilo sve! “Škorpion” se nikada više nije oglasio, a opsežna potraga za njim bila je uzaludna. Tek, pet meseci kasnije, 29. septembra 1969. godine, njeno nepomično telo otkriveno je na dnu Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno šta je bio istinski uzrok njenog zagonetnog potonuća! Mnogi istraživači i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski trougao nesumnjivo složena i višeslojna 222
misterija. Ona u sebi krije brojna pitanja, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive, zbunjujuće i zagonetne - od verovanja da se u morskim dubinama kriju ostaci legendarne civilizacije Atlantide do pretpostavke da su upravo na tom mjestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Rika, svoju tajnu podmorsku bazu smestili nepoznati gosti iz svemira, koji otimajući avione i brodove i kidnapujući pilote i pomorce za svoje tajanstvene eksperimente kontrolišu naučne domete Zemljana. Svedočanstva o nepoznatim plovećim objektima i neidetifikovanim letelicama koje vršljaju morskim dubinama neretko su tema i ozbiljnih naučnih skupova, u SSSR i kasnije u Rusiji. Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj tajnosti čuvao najmanje 19 dosijea o stradanjima sovjetskih “Migova” koji su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice što su se vrzmale iznad sovjetskih vojnih baza. Nekako u isto vreme kada su se visoki avio i pomorski vojni i civilni eksperti Sjedinjenih Država, izvodeći ultratajne vojne manevre u vodama Porto Rika (područje koje pripada Bermudskom trouglu), osvedočili da su za sve vreme vežbe bili pod prismotrom “uljeza” - neidentifikovane podmornice - koja je raspolagala fantastičnim karakteristikama i bila neuhvatljiva za američke pomorske i vazduhoplovne snage, u drugom delu sveta, u severnom Atlantiku, poznati arktički istraživač doktor Rubens J. Villel (Willel), kormilar i dežurni oficir, koji su učestvovali u vojnim-mornaričkim manevrima, iznenada su postali svedoci tajanstvenog događaja koji će dugo vremena biti predmet najsuptilnije istrage američkih naučnika. Evo kako je taj zbunjujući događaj opisao Solomon Suljman (Sullman): “...Dan se bližio smiraju. Doktor Villela se nalazio na palubi, kada je odjednom video da se nešto pojavilo iz morske vode. Silovitom snagom probilo je led debljine od tri metra i poput ogromnog srebrnastog metka nestalo u nebesima. Ogromne sante leda podignute na nekoliko desetina metara sa topovskom bukom sručile su se nazad na ledeni sprud, a voda u ogromnoj rupi naprosto je ključala. Iznad nje su se dizali oblaci pare, što je najverovatnije ukazivalo na džinovsku energiju procesa, koji tek što se odigrao...” Kome je pripadala neidentifikovana letelica koja je izletela iz hladnih arktičkih voda? Šta je radila i gde je nestala? Mnogo kasnije, u vreme Jeljcina, američki i ruski naučnici su izmenili tajna dokumenta i saznanja o nekim slučajevima za koje je bila zainteresovana i jedna i druga strana. Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj tajnosti čuvao dosijee o stradanjima sovjetskih letelica koje su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice, a neke od njih vinule su se, poput projektila, iz morskih dubina. Kako su Sovjeti verovali da se radi o najnovijim američkim špijunskim letelicama, pokušavali su da ih zaustave i obore, ali su njihovi “Migovi” doživljavali tragičan kraj. Iz tih dramatičnih vremena potiče i fotografija neidetifikovanog letećeg objekta u obliku cigare, koja je snimljena neposredno nakon izletanja tajanstvene letelice iz morskih dubina. Desilo se to iza polarnog kruga, nedaleko od dalekog Koljskog poluostrva. Slučaj nikada nije objašnjen, ali su članovi specijalno oformljene komisije, koju je predvodio ugledni sovjetski ufolog, zamenik rukovodioca Sekcije za podvodna istraživanja Akademije nauka SSSR, doktor V. Ažaža, sakupili podatke da su samo u dve godine, 1980. i 1981, stanovnici okolnih sovjetskih oblasti registrovali izletanje iz voda ovog regiona najmanje 36 misterioznih letećih objekata. Istraživanja koja su sledećih mesici i godina preduzeta nisu sovjetske naučnike odvela do racionalnih odgovora. Tako su i ovi slučajevi adaktirani. Petnaestog oktobra 1975. godine u 16 sati, u neposrednoj blizini Marseja, u francuskim priobalnim vodama, iznenada je iz vode izleteo srebrnasti disk sa prečnikom oko deset metara. Prema izjavama jednog inženjera za svetionike i bankine, i 16 radnika koji su bili očevici čudnog događaja, tajanstveni disk (leteći tanjir) je napravio nekoliko krugova, zatim se podigao na visinu od nekih 120 metara, ostao na toj visini oko 90 sekundi, a zatim iz mesta jurnuo neshvatljivom brzinom i nestao u nebu. Godina 1977. po mnogo čemu je bila godina NLO. Viđani su iznad mnogih područja sveta, a dopisnik novinske agencije Reuters iz Tokija, 29. oktobra je odaslao sledeću vest: “Iz Urugvaja, gde su poslednjih meseci viđeni u velikom broju, leteći tanjiri su se, izgleda, preselili u Japan.” Prema izjavama očevidaca, jedan tajanstveni leteći predmet pojavio se na nebu iznad severnog dela ostrva Honšu. Pilot japanske kompanije “Jal” i jedan astronom, izjavili su da su videli vatrenu loptu koja se, pred njihovim očima, podelila u više manjih, koje su se već sledećeg trenutka izgubile u dubokim vodama Pacifika...” No, vratimo se već pominjanom članku uglednog profesora S. Sandersona “Aboridžini morskih dubina”, objavljenom 1972. godine u moskovskom časopisu “Tehnika malodezi” (Tehnika mladeži). U tom 223
tekstu, profesor Sanderson navodi više interesantnih svedočanstava o pojavama neidentifikovanih plivajućeletećih objekata. Između ostalih, pominje i epizodu koja se odigrala 20. maja 1967. godine u 18,15 sati, daleko od ledenih polarnih predela, otprilike 180 kilometara od brazilske obale, u toplim vodama Atlantika. Šta se, zapravo, dogodilo? “..Oficiri i komanda argentinskog broda “Navero” su večerali kada je zapovednik broda, iskusnog pomorca Julijana Lukasa (Yulijan Lucas Ardanz), hitno pozvao na palubu dežurni oficir Horhe (Jorje) Montoja. Dežurni oficir mu je saopštio da je registrovao neko čudno plovilo koje prati njihov brod. Zapovednik je izleteo na palubu i primetio da se sa desne strane, otprilike 50 fita od “Naveroa” kreće neki nepoznati ploveći objekat nesvakidašnjeg oblika. Bio je nalik cigari i imao je dužinu oko 110 fita. Začudo, plovilo nije proizvodilo nikakav zvuk, niti je iza sebe u vodi ostavljalo uobičajni trag. No, ono što je bilo najčudnije i što je iskusnog pomorca činilo zbunjenim leži u činjenici da je misteriozni ploveći objekat zračio snažnom plavkasto-belom svetlošću. Zapovednik argentinskog broda zabeležio je u brodski dnevnik da na čudnom plovećem objektu nije zapazio ništa što je karakteristično za uobičajne podmornice, na njemu nije bilo kule, periskopa, mosta... Plovilo je bilo savršeno glatko i kretalo se istom brzinom kao i njegov brod - oko 25 čvorova na sat. Posle izvesnog vremena, zagonetna je podmornica iznenada promenila smer za 90 stepeni, zaronila, prošla ispod “Naveroa” i nestala u dubinama Atlantskog okeana. Solomon Suljman navodi i tragični slučaj, verovatno vezan za tajanstveni “roneći” objekat, koji se dogodio u italijanski teritorijalnim vodama 18. septembra 1978. godine. Ribar po imenu Vinceti tog je dana sa svojom kočom otplovio na Jadran, a već sledećeg dana nađen je na dubini od 20 metara. Ovu čudnu tragediju obeležile su dve neobične okolnosti: nije se dogodio nikakav sudar, jer na čamcu nije bilo nikakvih tragova koji bi upućivali na to, a drugo, prilikom obdukcije, u plućima nesretnog Vinceta nije pronađena nijedna kap vode. Tragičnog dana, u području Jadrana u kome je Vinceti obično lovio ribu, neki su ribari registrovali misteriozni “stub svetlosti”, koji je izbijao iz mora, a kada su mu se približili on je zaronio i nestao. Te 1978. godine Jadransko more je postalo središnja tema mnogih lovaca na misterije. U njegovim su se vodama događale krajnje neobjašnjive pojave i fenomeni. U noći 3. novembra italijanski ribar Antonio Paleska iz San Benedeta del Tronta prvi put opaža neobičnu pojavu na moru: “Bio sam na otvorenom moru kada sam, oko tri ili četiri sata ujutro, opazio neku čudnu gotovo ružičastu svetlost kako prati moju koču. Moram priznati da sam se uplašio, jer takvo nešto nikada u životu nisam video. Sakupio sam mrežu i krenuo prema obali. No, tajanstveno ružičasto svetlo me i dalje pratilo. Obilazilo je oko moje koče i ja nisam mogao odgonetnuti šta bi to moglo da bude. Užasno sam se uplašio. Tek kada sam se približio obali, posle puna dva sata pratnje, tajanstveno je svetlo prestalo da me prati. Nestalo je u dubinama mora.” Prvih su dana italijanski ribari zbijali šale na račun Antonia Paleska, ali su uskoro, kada su se i sami uverili u neobične pojave, u pomoc pozvali civilne i vojne eksperte. Tih su dana mnogi ribari bili svedoci pojave čudne svetlosti, velikih vodenih stubova koji su iznenada izbijali iz mora, penušanja i ključanja vode, zagonetnih belih pruga, loptastih letećih tela što su izletali iz mora i ponovo se vraćala u njega... “Iznenada sam na radaru ugledao neko čudno telo koje nas prati – ispričao je svoj doživljaj Đovani Merlini, zapovednik ribarskog broda “Andrea Padre”. Upitao sam: “Ko je iza nas? Javite se!” Mornari su mi rekli da iza nas nema nikoga. Naljutio sam se i otišao da se u to sam uverim. I zaista, nisam video nikoga da nas prati, ali je radar i dalje registrovao nekog fantomskog pratioca koji je imao oblik plovećeg pauka. Drugi italijanski ribar, Alberto Matuči, koji je tih dana ribario na svojoj koči “Luna Madre”, ispričao je novinarima sledeće: “Prvo je naš radar poludeo, a zatim nas je iznenada zaslepila jaka svetlost koja se neprestano premeštala po moru. Najčudnije u svemu tome bilo je što se ta misteriozna svetlost nije reflektovala na moru.” U noći 9. novembra neobične fenomene po prvi put registruje jedan vojni patrolni čamac CP 2018 italijanske Ratne mornarice. Oko 20,45 sati, dok su se nalazili devet kilometara daleko od Silvi Marine, ugledali su ružičastu svetlost kojase rasipala u prečniku oko tri stotine metara, a zatim odjednom nestala. Sva kasnija patroliranja bila su bezuspešna, a more na kome se fantomska svetlost pojavila duboko je oko 23 metra i isključuje svaku mogućnost prisustva podmornice. Narednih dana uplašeni ribari nisu isplovljavali na jadransku pučinu, ali su i dalje bili svedoci neobičnih pojava. “Nalazio sam se šest kilometara od obale” seća se Đuzepe Merlini. “Bilo je oko 10 sati ujutro kada sam primetio da se nešto čudno događalo sa radarom. Kao da ga je neko isključio. Pogledao sam oko sebe i opazio ogromnu brazdu kako preseca more. Takav trag iza sebe ostavlja jedno veliki motorni brod. Medutim, na površini mora nije bilo ničeg, baš ničeg!” Slične tragove u moru videlo je bar dvadesetak pomoraca. Ali, drugi ribari doživeli su da u njihovoj blizini iznenada, bez ikakvog vidljivog i logičnog razloga, proključa more. “Prvo je vladao mukli mir, a more je bilo glatko poput ulja” - seća se Karlo Vodi. “Odjednom, nedaleko od nas, voda počinje da ključa. Utisak je kao da 224
se ispod mora nalazi nekakva mašina koja proizvodi penu. Ogromnu penu, barem 600-700 metara u prečniku. Usred te pene kao da se pokretalo nekakvo veliko, tamno, ploveće telo...” Analizirajući fantomske pojave u Jadranu, italijanski pukovnik De Martino izjavio je novinarima da se većina zagonetnih pojava može pripisati prisustvu stranih (sovjetskih, zbog blizine Jugoslavije i Istočnog bloka, ali i američkih) podmornica, ali što se tiče vodenih stubova, svetlećih fenomena i smetnji na radarima, to spada u istu kategoriju kojoj pripadaju vanzemaljci i NLO. Ovakvih slučajeva ima u celom svetu. Šta su misteriozni predmeti koji izleću iz mora praćeni bleštavom svetlošću, možemo samo da nagađamo, a u arhivama KGB-a možda se krije i pravi odgovor na ovo pitanje. Jedno je sigurno, naša planeta, a pogotovo dubine mora i okeana, nisu još nimalo istražene, a u tim dubinama kriju se očigledno velike tajne. Inače, morske dubine se bar javno ne istražuju, ali već sada postoji tehnologija koja može dopreti do dna svih okeana. Možemo li da sumnjamo da vlade velikih sila ne petljaju nešto na morskom dnu, gde oko javnosti ne može da dopre i gde se neće muvati svedoci i novinari. Tu se takođe mogu smestiti radnici sa porodicama, koji bi živeli i radili pod kupolama, a komunikacija sa površinom bi bila pod kontrolom. Takav slučaj nije sa bazama u pustinjama, odakle nešto i može da “procuri” ili sa famoznim logorima FEMA, sa ruskim tajnim bazama itd. Ispod mora bi neka tajna baza bila poput baze na nekoj drugoj planeti. Džejms Oberg je međunarodno priznati stručnjak kada je u pitanju svemirski program bivšeg Sovjetskog Saveza. Što se pak tiče raznih senazacionalnih događaja vezanih za NLO-e na tim prostorima, stručnjaci već duže vreme tvrde da za većinu priča postoje logična objašnjanja. Šta to znači po njima? Jedan od takozvanih “NLO talasa” prošao je iznad Rusije 1967 godine i imao je na stotine očevidaca. O tome je vrhunski, tada sovjetski, ufolog Feliks Zigel sakupio ogromnu dokumentaciju. Neki od tih izveštaja dospeli su i na Zapad, gde su se kasnije pojavljivali u raznim knjigama ili bili citirani na sastancima u visokim vladinim krugovima zapadnih zemalja. Sovjetski Savez je 1977. godine zabranio civilna istraživanja o NLO. Tada su astronom Lav Gindilis i jedan istraživački tim iz Moskovske akademije nauka proučili svu Zigelovu dokumentaciju i prihvatili je kao verodostojan dokaz poseta vanzemaljaca području Sovjetskog Saveza. Međutim, tadašnja vlada SAD je, na Gildisovu nesreću, brzo dala objašnjenje za sovjetske NLO, viđene 1967. Sovjeti su, prema tvrdnjama Amerikanaca, ustvari testirali raketne bojeve glave u donjem toku reke Volge. Rakete su pri povratku iz niske orbitne putanje izgledale kao NLO. Populacija koja je sve to videla daleko iznad svojih glava nije ni sumnjala ni znala šta se stvarno gore događa. Pentagon je ove sovjetske bojeve glave nazvao “Frakciono orbitno oružje za bombardovanje” - FOBS. One su se pojavljivale kao velike vatrene kugle na nebu, a njihov let bio je dug stotinama kilometara. To objašnjava zašto je sovjetska vlada proglasila hitno obustavljanje, to jest, zabranu civilnih istraživanja o NLO. Dvadesetog septembra 1977. Sovjeti su lansirali tajnu raketu iz svemirskog vojnog centra u Plesecku - severozapadna Rusija. Raketa je, prema izveštaju sovjetske agencije TASS, izgledala kao zvezdoliki NLO, koji se “sporo kretao prema Petrozavodsku, iznad kojeg se širio u vidu meduze, kupajući grad mnogobrojnim finim zracima, koji su, opet, stvarali sliku kao da pada kiša.” Sovjetski pisac naučne fantastike Aleksandar Kazancev odmah je ovaj događaj opisao kao “posetu svemirskog broda koji vrši izviđanje.” Doktor Vladimir Ažaža, stručnjak iz oblasti NLO-a, tvrdio je da su ti objekti “ili prevozna sredstva neke visoke inteligencije sa posadom ili je to bilo neko energetsko polje koje je stvorio takav NLO.” Kada su Feliksa Zigela pitali da li misli da je to bio NLO, odgovorio je: “Bez sumnje - ima sve odlike NLO.” Slično se tvrdilo i 1981. godine kada je iz Plesecka lansirana raketa koja je osvetlila nebo iznad Moskve. Doktor Vladimir Ažaža tvrdio je prilikom jednog predavanja da je u aprilu 1973. godine jedan NLO napao “Apolo 13”, jer je ovaj tajno prenosio atomsku bombu na Mesec. Kasnije je objasnio: “Kada sam držao to predavanje bio sam početnik iz ufologije i bio sam idoktriniran “ET” hipotezama, pa ništa drugo nisam razaznavao. Sa zadovoljstvom poričem sve što sam tada rekao.” Posle toga, Ažaža je, navodno, u jednom američkom tabloidu objavio lažne fotografije tobožnjih NLO, koje je navodno snimio jedan od astronauta sa “Apola”, i lažne poruke navodno upućene iz vanzemaljskih letelica viđenih pored mesečevih kratera. Kasnije, na konferenciji o NLO u Albukerkiju, Ažaža je tvrdio da ima dokaze da su NLO-i ne samo oteli pet hiljada Rusa, već da niko od njih nikada nije vraćen. Džejms Oberg je kasnije izneo svoje mišljenje kako je Ažaža došao do tog šokantnog broja otetih: “Mislim da je on uzeo broj prijavljenih nestanaka iz celog Sovjetskog Saveza, obeležio oblasti u kojima su prijavljene veće aktivnosti NLO-a i nestalu populaciju sa tog područja pripisao otmici vanzemaljaca. To je bilo tako jednostavno, iskreno i besmisleno.” Da li je to bilo baš tako i do dan danas je ostalo 225
pod velom tajne. Pošto je u SSSR život vredeo jako malo, posebno život disidenata i potencijalnih neprijatelja, optužiti vanzemaljce ili “zapadne imperijaliste” za otmice je bilo najlakše. Ipak, jasno je da je vlada SSSR isto kao i američka radila na tajnim naoružanjima, letelicama i podmornicama. Iako je svetu servirana priča o “Hladnom ratu” jasno je da su radile zajedno na vojnim tehnologijama, o čemu pišu mnogi autori, između ostalih i Ralf Eperson u knjizi “Nevidljiva ruka”. To nije teorija zavere. To je zavera. Amerikanci Brajen Greš (Bryan Gresh) i Džordž Knep (George Knepp) posetili su Rusiju u maju 1993. godine. Greš 15 godina radi na televiziji kao izveštač, a Knep je slavni istraživač NLO. Planirali su da ostanu desetak dana i da za to vreme pokupe što više podataka o NLO viđenim u Rusiji. Najpre su upoznali Nikolaja Kapranova, ruskog fizičara koji je radio kao savetnik obezbeđenja u sovjetskom Parlamentu. Zamolili su ga da ima pribavi bilo kakve informacije o NLO, a oni su mu obezbedili kancelariju i pristojan honorar. Greš je kasnije objasnio razloge za ovaj put: “Nadali smo se da ćemo otkriti nešto što američka vlada zna o NLO, tako što ćemo pričati sa Rusima. Dugo se pretpostavlja da je vlada SAD držala takve informacije u tajnosti, pod okriljem državne bezbednosti, a Rusi su možda radili to isto. Nadali smo se da su nove slobode u Rusiji naša šansa da se nešto novo sazna i o “njihovim” NLO. Njih dvojica su potom upoznali i Borisa Sokolova, penzionisanog ruskog pukovnika, koji im je otkrio da je nadgledao proučavanje fenomena NLO između 1980. i 1990 godine, po nalogu sovjetskog ministra odbrane. Tokom tih deset godina ceo Sovjetski Savez naslušao se bezbroj priča o vanzemaljskim letelicama, a vojska Sovjetskog Saveza dobila je instrukcije da prijavi svako eventualno viđenje NLO i, ako je moguće, da napravi njihove snimke. Mnogi od vojnih izveštaja dolozili su i do pukovnika Sokolova. Sam Sokolov ispričao je sledeće: “Evidentirano je 40 slučajeva gde su se naši piloti susreli sa NLO-ima. Bilo im je naređivano da ih gone, a potom i da pucaju na NLO. Ali, čim bi naši piloti pokušali da se približe neznancima iz svemira, ovi bi povećali brzinu. Piloti bi se dali u poteru, ali ne bi uspevali da ih stignu, a u nekim slučajevima piloti su gubili kontrolu nad avionima, što se tragično završavalo. Posle toga piloti su dobili drugo naređenje: kada ugledate NLO treba da promene kurs i udalje se na bezbedno rastojanje.” Sokolov je prizna o da je Sovjetski Savez želeo da otkrije što više o NLO, da bi bili u prednosti pred svojim konkurentima. Dodao je da su SAD razvile svoju tajnu tehnologiju koja potiče od vanzemaljaca. (Ista priča kao i u SAD. Prim. Aut). Kao drugo zapanjujuće otkriće Sokolov je naveo da su SAD postavile 30 radarskih stanica specijalno projektovanih da privuku NLO. Petog oktobra 1983. godine Sokolovu je naređeno da otputuje u jednu bazu u Ukrajini. Dan pre toga, komandir baze izvestio je šefa Vrhovnog štaba sovjetske armije da je od 16-18 časova viđan NLO i da je, što je najgore, na neki nepoznat način aktivirao signalna svetla na komandnoj tabli za nuklearne projektile. Nastala je panika zbog opasnosti da se projektili na nekontrolisan način aktiviraju, što je moglo da izazove nuklearni rat. Sokolov je naredio hitnu i temeljnu istragu, ali nikakvog logičnog objašnjenja za ovaj incident nije bilo. Međutim, korist od ovog zagonetnog slučaja je u tome što su sovjetski vojni stručnjaci tada počeli stvarati jedan moćan aparat za razmenu informacija o NLO, da bi se izbegla mogućnost ponavljanja sličnih incidenata. Da li je NLO mogao da aktivira nuklearne projektile? Prema tvrđenju Roberta Dina, bivšeg oficira američkog ratnog vazduhoplovstva, isti takav incident se dogodio šezdesetih godina, kada je bio stacioniran u sličnom štabu u Parizu. Tokom desetogodišnjeg ispitivanja, Sokolov je sakupio hiljade svedočenja o NLO. Procene variraju, ali se smatra da je oko milion Sovjeta za tih desetak godina videlo NLO-e. Američki istraživači Greš i Knep su od Sokolova dobili za proučavanje oko 400 najintrigantnijih slučajeva. Nakon toga Greš i Knep su se upoznali sa Rimili Avramenkom, koji je tada bio jedan od vrhunskih stručnjaka, koji je radio na ruskom ekvivalentu američkog programa “Rata zvezda.” Zapitan da li NLO-i stvarno postoje, bez razmišljanja je odgovorio: “Moje kolege i ja ne razmišljamo da li NLO-i postoje. Mi znamo da postoje.” Posle toga Greš i Knep su se susreli sa jednim funkcionerom Ruskog ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman. On je svojevremeno vodio vojna proučavanja NLO-a, nazvana “NIT-3”. Grešu i Knepu su pokazani veoma intrigantni dosijei, prama kojima su čak i neki ruski kosmonauti viđali NLO-e i svedočili o tome. U dokumentima se pominje i Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru. Po povratku u Ameriku Greš je obelodanio da su svojevremeno Rusi bili upoznati i sa čuvenim padom letećeg tanjira u Rozvelu, 1947. godine. Njih dvojicasu bili prvi novinari sa Zapada koji su intervjuisali Valerija Burdakova, moskovskog naučnika koji je bio jedan od osnivača sovjetskog svemirskog programa. O onome što je saznao od Burdakova Greš je rekao: “On je čak držao i predavanja o NLO-ima. To je privuklo i Sergeja Koroljeva, stručnjaka za raketnu tehniku i, takođe, jednog od osnivača ruskog svemirskog programa. Koroljev se poverio Burdakovu, a ovaj je to prepričao dvojici amerikanaca. Koroljeva je 1948. godine pozvao J.V. Staljin u svoj kabinet. Zatim je 226
Staljin uveo Koroljeva u jednu sobu gde su raširene po stolu bile gomile materijala i informacija o NLO, prikupljenim za vreme strogo poverljivih istraživanja. Neke od informacija pribavili su sovjetski operativci u Novom Meksiku (SAD), nakon pada NLO-a kod Rozvela. Staljin je želeo da čuje Koroljevo mišljenje u vezi sa ovim slučajem. Prema Burdakovoj priči Koroljev je rekao sledeće: “U redu, uzeću materijale, proučiću ih i vratiti za dva dana. Tada ću reći šta mislim.” Ali, Staljin je tada energično rekao: “Ne, ne možeš poneti ništa od ovoga.” Zatim je naredio Koroljevu da ostane da radi u toj sobi onoliko dugo koliko je potrebno. Staljin mu je ponudio prevodioce i šifrante i sve ostalo što bi bilo potrebno da obavi posao. Kada je završio proučavanje materijala o incidentu kod Rozvela, koroljev je rekao Staljinu: “Smatram da se ovo stvarno dogodilo, ali mislim da NLO nisu opasni po našu zemlju. Oni nisu proizvedeni u SAD, niti u nekoj drugoj zemlji.” Staljin mu se zahvalio i rekao da njegovo mišljenje deli još nekoliko stručnjaka u toj oblasti. Greš i Knep su intervjuisali i Rema Varlamova, koji radi pri moskovskom tehnološkom institutu. On je obišao nekoliko mesta prizemljenja NLO-a, kojih samo u okolini Moskve ima deset. Glavni zadatak Rema Varlanova bio je da odredi ima li ikakvih fizičkih ili hemijskih promena u zemlji na tom mestu. Otkrio je da identični kvarcni časovnici, od kojih je jedan postavljen unutar mesta sletanja NLO-a, a drugi van, pokazuju različita vremena. Unutar mesta prizemljenja vreme se ubrzava. Varlamov je još dodao da je pri ispitivanju uzoraka zemlje sa tog mesta, u jednom kubnom centimetru nađeno nekoliko jednoćelijekih organizama. Van mesta prizemljenja, pak, u jednom kubno centimetru ima na desetine hiljada jednoćelijskih organizama. Biolog i blizakkolega Varlamova, Jurij Simakov, podržao je ove nalaze i ispričao svoje interesantno otkriće: “Stavili smo muve u jednu posudu i odneli je na mesto jednog prizemljenja NLO-a. Muve su kao poludele zujale i letele unaokolo.” Takođe su naišli na mikroskopski male “klikere” unutar krugova sletanja. Naučni testovi do sada nisu uspeli da ih identifikuju. Greš i Knep su poneli primerke “klikera” u SAD, ali stručnjaci iz bazne patologije, mikroorganizama i hemije nisu ništa otkrili. Možda je najbizarnija tvrdnja doktora Simakova koja se odnosi na otkriće mikroskopskih crva nađenih u uzorcima zemlje uzetih sa dva mesta u Sibiru, gde su sleteli NLO-i. Utvrđeno je da se takvi crvi mogu naći samo u Meksiku, što znači da ih nema nigde u prirodi u Sovjetskom Savezu. Otkud takvi crvi na tom mestu ostala je velika misterija. General Igor Maljević bio je šef Vrhovnog štaba vazduhoplovnih odbrambenih snaga SSSR. U aprilu 1977 godine, mesec dana nakon što je 21. marta bilo prijavljeno preko sto viđenja NLO-a, on je rekao: “Sudeći prema svedočenjima očevidaca NLO je izgledao kao disk prečnika od sto do dvesta metara, sa dva pulsirajuća poziciona svetla.” Tokom vertikalnog kretanja NLO je rotirao oko svoje ose i izvodio letove u vidu slova S i u vertikalnoj i u horizontalnoj ravni. Zatim je iznenada odleteo brzinom koja dva ili tri puta prevazilazi onu bilo kakvog modernog vojnog aviona. Mnogi posmatrači primetili su da je brzina leta tog NLO-a u direktnom odnosu sa treptanjem njegovih bočnih svetala: što češće svetla trepću to je veća brzina. Još je naravno, bezbroj nedotaknutih zagonetki vezanih za NLO-e sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Kao potvrda toga možda je najbolje citirati jednu izjavu bivšeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova, iz 1990. godine: “Fenomen NLO postoji i mora se tretirati vrlo ozbiljno.” Ipak zvanični SSSR se nje toliko bavio NLO fenomenom kao SAD. Bar ne tako javno. U SSSR nije bilo potrebe da se manipuliše stanovništvom u tolikoj meri kao u SAD i na zapadu, jer je stanovništvo bilo ili indoktrinirano komunizmom, ili u strahu. Uglavnom većina stanovništva nije razmišljala o tome da li postoje vanzemaljci, ali je komunistička vlast imala potrebe da istražuje ovaj fenomen i zagonetne pojave na nebu iznad SSSR. Za razliku od SAD nije bilo slobode da se toliko priča i piše o tome, ipak romani sovjetskih autora na temu vanzemaljci nisu zaostajali od romana napisanih na zapadu. Beljajev Aleksandar Romanovič, Kazancev, Agrest, A. Morozov (“Mars 1”), V. Ivanov, G. Altov, B. Fratkin (“Tajna asteroida 11703”), V. Zuravkov (“Balada o zvezdama”), A. kolpakov (“Grijada”), Jefremov (“Magline Andromede”), A. Volkov (“Putovanje na Veneru”), K. Ciolkovski (“Na Mesecu”), A. Beljajev (“Ariel – leteći čovek”), Feliks Zigel…i mnogi drugi.
227
NLO koji je navodno pao u regiji Sverdlovska (SSSR), 1969, dugo skrivan od strane KGB
FBI objavio dokumente o postojanju vanzemaljaca Prvo ćemo da se igramo mitologije i fantastike, da negiramo postojanje NLO, a pritom potpirujemo maštu naroda, a onda ćemo polako da se ozbiljno zauzimamo da svet prihvati vanzemaljce kao realnost. Jer je potreba za tim sazrela. Dežurni krivac i tutor, kao i dežurni neprijatelj mora da postoji. Ankete pokazuju da blizu 90 % Amerikanaca veruje u postojanje vanzemaljaca, a 95 % od tog broja veruje da vlada krije istinu. Američki Federalni istražni biro (FBI) je objavio na svom sajtu “poverljive” dokumente o vanzemaljcima iz prošlih decenija, kao i brojne fotografije. Njih je najviše interesovao “slučaj Rozvel.” Novinari i ufolozi su počeli da češljaju ovaj sajt, i šire priču po svetu. Pronašli su izjavu Gaja Hatela (Gay Hottel) specijalnog agenta FBI, koju je on potpisao 1950 godine. Agent Hatel je rekao “da su tri leteća tanjira pronađena u Novom Meksiku. Letelice su bile kružnog oblika, sa izdignutim centrom, prečnika nešto većeg od 15 metara. U svakoj letelici je bilo po tri tela humanoidnog oblika, visine jednog do jednog i po metra. Ovi humanoidi su bili obučeni u metalik odeću fine strukture, koja podseća na pilotske kombinezone” piše u dokumentu. Drugi dokumenat se odnosi na “slučaj Juta.” Tajni agent nepoznatog imena piše da su dva policajca i stražar, međusobno udaljeni više od kilometar i po videli neobične objekte severno od Solt Lejk Sitija u saveznoj državi Juta. Njihova su svedočenja poslata 1949 godine Edgaru Huveru, tadašnjem direktoru FBI, u dopisu sa naslovom “Leteći diskovi.” Tri svedoka su izjavila da je jedan objekat eksplodirao. Bivši pripadnik Američke mornarice, fizičar dr. Brus (Bruce) Makabi, koji se godinama bavi istraživanjem NLO fenomena, tvrdi da je taj dokumenat lažan, odnosno da je deo lanca prevara koje je počinio Silas Njuton (Silas Newton). Makabi tvrdi da je Njuton organizovao lažno udruženje za finansiranje istraživanja NLO. Da bi pridobio donatore, napravio je gomilu lažnih vladinih dokumenata, među kojima je i ovaj. Objavljivanje tajnih dokumenata o NLO na zvaničnom sajtu FBI je privuklo veliku pažnju javnosti, a novinari su napravili takvu najavu i propratili vest sa takvim naslovima kao da je FBI prikazao živog vanzemaljca. Ipak, mnogi od ovih dokumenata, koje je FBI objavio su u javnosti bili poznati još pre 30 godina, i o njima su pisale čak i novine koje spadaju u domen “žute štampe” i novine koje pišu o svim mogućim misterijama. Astronaut Edgar Mičel, za koga se zna da je najduže hodao po površini meseca, devet sati i sedamnaest minuta, u intervijuu koji je dao 2008. godine, tvrdio je da američka vlada krije da vanzemaljci posećuju našu planetu. Mičel kaže da NASA već nekoliko puta ostvaruje kontakt sa vanzemaljcima, ali da to zataškavaju. On tvrdi da su vanzemaljci bića malih tela, velike glave, velikih očiju, sa neverovatnom tehnologijom. “Veoma su dobronamerni, jer bi u suprotnom ljudi već nestali”, tvrdi Mičel. NASA je negirala ove tvrdnje, što se i očekivalo. 228
Prilikom govora u Ujedinjenim nacijama 1985 godine, astronaut Gordon Kuper je rekao: “Verujem da vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu planetu.” Nešto kasnije, u intervijuu koji je dao novinarima, Kuper je bio još određeniji: “Godinama čuvam tajnu. Mnogi piloti i astronauti takođe. Sada želim da kažem istinu. Svaki dan radari širom SAD uhvate neku letelicu nepoznatog porekla. Hiljade ljudi je videlo NLO i o tome postoje brojna svedočanstva, dokumenti, ali se skriva od janosti. Zašto?” Nije to prvi put da se u UN govori o fenomenu NLO (a ni zadnji) i o vanzemaljcima. Američki predsednik Ronald Regan je u govoru na 42. sednici Generalne skupštine UN godine 1987, upozorio na opasnost od vanzemaljske invazije. Govor je završio pitanjem: “Zar nismo već odavno sa njima u kontaktu?” Bivši predsednik SAD Bil Klinton izgovorio je 2005 godine: “To mesto u državi Nevadi, gde se čuvaju ostaci NLO i tela vanzemaljaca, u suštini je ozbiljan objekat na kome se zaista nalaze artefakti nezemaljskog porekla.” Svedoci svedoče a dokazi potvrđuju, bez obzira na autoritete. Ovi dokumenti FBI i sama svedočenja astronauta, i očevidaca su nešto “već viđeno” i tu nema nikakve težine. Ipak, ono što ljude najviše zanima je tajnovitost i misterija, a stalno medijsko ponavljanje jedne priče dobija njene vernike. Misterija intrigira, posebno ako tvrdnje o njenoj mogućoj istinitosti dolaze sa vrha, iz vlasti, od strane naučnika, i drugih autoriteta. Ljudi su skloni da veruju autoritetima, često i bez razmišljanja. Iako je i retardiranome jasno da na njujorške “Blizance” i Pentagon nisu pali nikakvi avioni, i da to nisu napali nikakvi Arapi, i dalje većina Amerikanaca veruje u zvaničnu priču, i većina se radovala na vest da je tobož ubijen “prvi terorista sveta” šejh Osama Bin Laden. Većina je spremna da ponovo glasa za političara za kojeg i barske šljuke znaju da je krao rukama, nogama i zubima. Spremni su jer se pokoravaju autoritetima i medijima, a i rezmišljanje je bolno. Većina će biti spremna da se odrekne svojih građanskih sloboda kada vlast objavi da vanzemaljci napadaju. Setimo se Velsovog “Rata svetova.” Ipak, kada je u pitanju establišment, da li nas bilo šta sme iznenaditi? Videli smo kako se posle krvavih ratova ljube i rukuju. Kako ne odgovaraju za pljačkanje svojih naroda, izazivanje gladi, bede. Kako posle zločina nad svojim narodom odlaze u egzil gde u drugoj državi mirno žive od opljačkanog novca. Videli smo kao su im porodice nedodirljive, i što je najvažnije, kako su zli, pokvareni, koliko lažu, kako su pohlepni i spremni na sve, od ubistava, do zatiranja čitavih grupa i naroda, samo da ostvare svoj đavolski naum – vlast, moć, bogatstvo. Setimo se projekta “Spajalica” i izvlačenja nacističke elite iz Nemačke u SAD, Argentinu i Urugvaj. Pogledajmo Astanu, prestonicu usred pustinje u Kazakstanu. Zemlja prebogata naftom i gasom, ogromnog prostranstva, retko naseljena, ali osim same nove prestonice, čim se iz nje izađe, nailazi se na neopisanu bedu. Kazakstan i njegov glavni grad Astana, koji je 1998 počeo da gradi Nursultan Nazarbajev, predsednik te države su dve suprotnosti. Šarm celom gradu daju zgrade u obliku svemirskih letelica, piramida, jaja i raznih neindentifikovanih letećih i neletećih objekata. Posle gledanja „Zvezdanih staza" planeri Astane očigledno su čitali Harija Potera, ali i Tolkinovog „Gospodara prstena.” U parkovima grada i na ulicama nalaze se sa strane položeni ogromni ćupovi iz bajke, zatim magični prstenovi i bubnjevi nekih ultramodernih čarobnjaka. Ispred predsedničke palate nalaze se zgrade u obliku motora spejs šatla, a iza nje je ogromna staklena piramida koja noću svetli u nekoliko boja. Kao da sve to nije dovoljno, ministarstvo poljoprivrede se nalazi u zgradi u obliku ogromnog nojevog jajeta, ili feniksovog jajeta koje je kabalistički simbol. Piramide, svemirske letelice, kosmička jaja (iz paganskih i kabalističkih kosmogonija), čarobnjački i vračarski simboli. Inače u samoj piramidi se nalazi kongresna hala u kojoj je središte u obliku velikog letećeg tanjira. Slučajno? Mnogi Astanu nazivaju “Gradom Iluminata.” Kome to treba? Zašto je laž vrednija od istine? Zato što osim novca još nešto pokušava da zavlada ovim svetom i nametne svoju volju.
Omega tajna Uređeno na temelju intervjua Kristofora Barbata, nezavisnog italijanskog istraživača fenomena NLO i vanzemaljaca “Godine 2000. radio sam u Rimu kao urednik magazina “Zvezdana kapija” (Star-gate) i napisao sam mnoge članke o ukazanjima koja su se 1917. dogodila u mestu Fatima u Portugaliji i slavnoj Trećoj Fatimskoj tajni, kao i drugim zagonetkama povezanim s vatikanskom državom. Nakon objave tih članaka počeo sam primati brojne e-mailove od osobe koja se predstavljala kao vatikanski insajder. Taj zagonetni čovjek povremeno me anonimno pokušavao kontaktirati jer se zainteresirao za mene i moja istraživanja o Fatimi. Iz tih poruka nastala je priča o zagonetnoj Vatikanskoj obaveštajnoj agenciji zvanoj SIV (Servizio informazioni del Voticano). U tim 229
pismima bilo je zanimljivih informacija: u jednom od njih upozorio me da ću primiti video traku o promatranjima onoga za što se pretpostavlja da je deseta planeta koja se približava Sunčevom sistemu. Video materijal je snimila svemirska letelica iz svemirskog programa pokrenutog ranih 1990-ih, zvana “Siloam” (Siloe). Na temelju tih pojedinosti zaključio sam da je pisac znao mnogo više informacija nego što mi je prenosio.Otprilike godinu dana trajali su neformalni kontakti putem e-maila i pisama. Kroz to vreme otkrio mi je da je Isusovac (Jezuita) i član SIV, te da radi u Rimu za određena odelenja pri Svetoj stolici, što sam ja bez njegovog znanja proverio. Kasnije sam (uz velike poteškoće) uspeo dogovoriti prvi lični sastanak na javnom mestu u glavnom gradu Rimu, na kojem mi je on nastavio otkrivati nove informacije. Tokom tog sastanka sve su se moje sumnje dokraja raspršile kad mi je pokazao svoja dokumenta, od kojih su se neke slagale s onim što sam ranije proverio. Osim toga, otkrio mi je da ima dozvolu za nadzor nad takozvanom “Omega Tajnom” (Secretun Omega). Najvišom kategorijom sigurnosti u Rimokatoličkoj crkvi. Kao što je bilo unapred dogovoreno, naš je razgovor bio obavljen u obliku pitanja i odgovora, uz dogovor da ću postavljati precizna pitanja, lako smo ispoštovali format sastanka (usprkos mojoj želji da postavim razna druga pitanja), u kratkom vremenu koje smo imali na raspolaganju neki od njegovih odgovora preokrenuli su početni raspored u vezi s nekim temama. Međutim., razgovor koji sledi i dalje predstavlja glavni deo onoga što mi je preneto, ali ne i sve, jer sam odlučio da zasad neću otkriti neke detalje.” Razgovor s Jezuitom: Barbato: “Kako ste postali član SIV?” Jezuita: “SIV se sastoji od različitih elemenata koji su svi povezani sa Crkvom i uglavnom se sastoje, barem Uprava, od sveštenika, od kojih se većina regrutuje iz Jezuitskog reda, među benediktinskim redovnicima i redovnicama. Ukupno, članova je nešto više od sto. Moglo bi se reći da je to mali broj, ali uzmete li u obzir sve delove sveta u kojima je neki sveštenik ili redovnica, svako od njih je takođe potencijalan izvor preciznih informacija. Neki elementi SIV-a se regrutuju ili su se regrutovali iz laičkih krajeva i institucija povezanih sa Crkvom: na primer: humanitarne organizacije, političke grupe bliske Svetoj stolici, pokret „mladih katolika“ i drugih. Moj put bio je sličan. Ukratko, elementi poput mene bili su potajno praćeni, usmeravani i oblikovani prema utvrđenim kriterijima na određenim područjima. Danas je svima nama jasno da smo imali ličnog „anđela čuvara“ ili mentora.” Barbato: “Da li biste nam mogli reći osnovne podatke o SIV? Zašto je formiran i koliko je dugo aktivan?” Jezuita: “Struktura je stroga tajna, ali zasad vam mogu reći da je organizovan na način sličan drugim obaveštajnim organizacijama kao sto su CIA, MI6, KGB, itd. Nema službeno sedište, ali s vremena na vreme se bira nova lokacija za okupljanje, uvek pod nadzorom Vatikana. Sa hronološkog gledišta, iskra koja je zapalila vatru ove organizacije bila je izazvana događajem iz prve polovine pedesetih godina u Sjedinjenim Državama, tačnije februara 1954. Taj događaj bio je sastanak koji se odigrao na mestu koje je kasnije postalo Vazduhoplovna baza Erdvards u Kaliforniji između jedne vanzemaljske delegacije i predsednika Dvajta Ajzenhauera, u prisustvu biskupa Los Anđelesa Džejmsa Frensisa Mekinturea (James Francis Mcintyre). Vojska je snimila taj sastanak pomoću tri 16-milimetarske kamere postavljene na različitim tačkama, s filmom u boji. Ukupno su snimili 20 minuta filma na sedam 30-metarskih traka. Na kraju sastanka svaki član zemaljske delegacije zakleo se da nikada nikome neće otkriti šta je video i čuo od vanzemaljaca. Ne pitajte me gde je film, jer mislim da već znate odgovor. U svakom slučaju, biskup Mekinture je nekoliko dana kasnije, verovatno nezadovoljan što je dao zakletvu koja nije bila u skladu s njegovom savešću, u žurbi otputovao za Rim kako bi se sastao s papom Pijem XII i izvestio ga o neverovatnom događaju. Kako bi stigao do Italije, biskup je morao prvo da sleti u Njujork kako bi mogao nastaviti let prema Rimu, svo vreme u privatnom avionu. Oko pola sata nakon poletanja iz Los Anđelesa, avion je zbog iznenadnih tehničkih problema bio prisiljen usred noći hitno sleteti na aerodrome u Las Vegasu u Nevadi. Za vreme popravke aviona koja je trajala oko sat i po, u avion je ušla osoba koja je zatražila da razgovara s biskupom. Taj čovjek pokazao je vojne dokumente. Bio je to pukovnik američkog vojnog vazduhoplovstva USAF-a. Razgovor je trajao 20 minuta, i za to je vreme ovaj čovek upozorio biskupa da ne iznosi sve detalje o događaju kom je prisustvovao, jer je USAF već godinama pratio celu stvar s vanzemaljcima i ona je trebala ostati isključivo pod kontrolom USAF-a. Oficir je naglasio da je predsednik SAD samo tražio duhovno mišljenje i, pre svega, podršku u toj izuzetno neuobičajenoj situaciji, i da njegova zakletva na tajnost takođe uključuje Svetog Oca. 230
Jedan od problema bili su i sovjetski špijuni koji su se infiltrirali u sam Vatikan. Biskup je odgovorio daje njegova dužnost izvestiti papu o tom neverovatnom događaju. Danas verujemo daje problem sa motorom bio unapred namerno izazvan kako bi moglo doći do tog susreta, verovatno u organizaciji oficira bez znanja predsednika Ajzenhauera. Pre odlaska oficir je biskupu rekao da će, odluči li obavestiti Rim, stvoriti ozbiljne probleme i da bi to njega lično moglo skupo koštati. Dva dana kasnije papa Pije XII primio je biskupa. Nakon dugotrajnog razmišljanja o posledicama koje bi isključivo vojni odnos sa vanzemaljcima mogao imati, papa je odlučio da osnuje tajno obaveštajno odelenje, SIV, sa strukturom sličnom fašističkim vojnim obaveštajnim odelenjima, koji će prikupljati sve moguće informacije u vezi s aktivnostima vanzemaljskih entiteta i informacijama koje su dobili Amerikanci. Od presudne je važnosti bilo zadržati otvorene komunikacione kanale s predsednikom Ajzenhauerom. SIV je u osnovi formiran radi prikupljanja svih onih tajnih informacija o vanzemaljskim aktivnostima, u koordinaciji s drugim obaveštajnim organizacijama u drugim zemljama. Glavni cilj novog odelenja bio je rasvetljavanje aspekata s moralnog, filozofskog, etičkog i religijskog stajališta.” Barbato: “Zašto je papa verovao da će američka vojska podeliti sa Vatikanom tako osetljive informacije? Šta je bilo sa oficirem koji se pojavio na aerodromu u Las Vegasu?” Jezuita: Vidite, biti usred noći pozvan od strane predsednika SAD radi pomoći i duhovne podrške u situaciji koja bi se mogla opisati kao jedinstvena u istoriji modernog čovečanstva, verujem da može biti samo znak poštovanja i poverenja. To što vam govorim potvrđuje i činjenica da su, nakon povratka u SAD, Mekintur i detroiski nadbiskup Edvard Muni (Edvvard Moonev) bili glavni koordinatori operacije prenosa informacija Vatikanu. Ali došlo je do nepredviđenog preokreta kad su sam Mekintur i drugi članovi SIV počeli ostvarivati direktne susrete, bez znanja i prisustva vojske, s jednom vanzemaljskom rasom nordijskog tipa, po svemu sudeći dobronamernom, koji dolazi sa Plejada. Ti vanzemaljci su im preporučili da budu oprezni u vezi s drugim stvorenjima koja su Amerikanci susreli u Kalifornijskoj pustinji. Ti susreti s članovima SIV dogodili su se mnogo puta u SAD, a takođe i dvaput u Vatikanskim vrtovima blizu Pontifikalne akademije nauke u prisutnosti pape Pija XII.” Ovo je interesantno, posebno za one koji znaju pozadinu priče. Prvo, zašto Ajzenhauer nije pozvao nekog protestantskog biskupa ili pastora, jer je SAD u većini protestantska zemlja koja je u početku počivala na protestantskim načelima. Pozvao je baš Jezuitu, i sada ćemo postaviti pitanje – zašto baš Jezuitu? Takođe, ako neko poveruje da je papa osnovao tajnu službu radi vanzemaljaca, neka se pogleda u ogledalo. Uzećemo kao izvor svedočenje bivšeg Jezuite Alberta Romera Rivere, koji je mislio da, kao Jezuita služi Bogu, učestvovao u razbijanju protestantskih crkava, zaverama i diskreditovanjima ljudi, svugde gde je po zadatku bio infiltriran,da bi na kraju upoznao pravi karakter Jezuita, napustio Red i postao biblijski Hrišćanin, tokom pedesetih godina XX veka, odlučivši da razotkrije pravi karakter Rima. Rivera je kao mladi Španac verovao da je Crkva jedini autoritet, jedina kojoj treba verovati is toga je postao učenik katoličke verske škole. Prvi crv sumke se pojavio kada mu je majka umirala u agoniji i strahu, a on kao crkveni đak nije mogao nikakvu utehu da joj pruži. Bio je iskren u nameri da služi Bogu, i u samoj školi je došao u posed malog Novog Zaveta koji je tajno čitao, jer je bilo zabranjeno. Alberto je uvideo da učenje katoličke crkve, Jezuita i sam način na koji oni sprovode svoje ideje u delo je suprotan učenju Isusa Hrista. Rivera svedoči: “ Bio sam jezuitski sveštenik i biskup u staroj rimokatoličkoj ustanovi. Jezuiti su na vrhu religioznih redova rimokatoličke crkve. Taj red je osnovao Ignacije Lojola (Ignatius Loyola, 1541), da bi sprečio širenje protestantizma. Jezuiti su bili inteligencija kraljeva i savetnici državnicima, što su i danas. (Ono o čemu govori i Barbatov sagovornik, pominjući SIV). Na rimokatoličkim fakultetima su učitelji i imaju veću moć nego što možete i da sanjate. Ukupno ih je oko 102.000, a tu su obuhvaćeni i oni koji nisu sveštenici, a potpuno su odani papi. Pored toga imaju i posebnog vođu, poznatog kao crni papa, jezuitskog generala koji se oblači u crno i ima stvarnu moć u Vatikanu. Prijatelju, ništa nije tako kao što izgleda. Rimokatolička institucija je puna iznenađenja. što sam više napredovao, više sam bivao uznemiren. Ustanovio sam da baš zbog toga 86% sveštenstva (i Jezuita) mora proći kroz oštro psihološko i psihijatrijsko vaspitanje: mentalnu obradu. Prva stvar koja mi je pokolebala veru bila je smrt moje majke. Ona je bila potpuno predana crkvi i nikada nije sumnjala u nju, jer je verovala sveštenicima. Kada je umirala uz glasne krike, bez Isusa Hrista, sa strahom na licu, sveštenik mi je rekao da je on učinio sve što se moglo učiniti. Moju majku je to koštalo njenog spasenja. Tada sam za to krivio našeg sveštenika; zbog toga sam se zakleo da ću postati sveštenik kako bih našao istinu. Smrt moje majke bio je samo prvi veći razlog koji je pokolebao moju veru. Sledeće što se desilo jako me je pogodilo. Bilo je to jedne večeri u školi, baš kada sam legao da spavam. 231
Neko se došunjao u moju sobu i počeo da me ljubi. Brzo sam skočio i počeo da vičem. U moju sobu je tada ušao sveštenik kome sam objasnio šta se dogodilo. Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je počeo da grdi, kako treba da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj greh. Taj čovek je hteo da mi daruje svoju ljubav koja je „od Boga“, a ja sam to odbio. Na moje iznenađenje, homoseksualnost uopšte nije bila zabranjena. Dogma kojom rimokatolička crkva sveštenicima i časnim sestrama ne dozvoljava brak uzrok je ogromnih problema, a to nije hrišćanska dogma. Kad sam bio u ispovedaonici, neke časne sestre su priznavale lezbejstvo, a neke i ljubavni odnos sa sveštenicima. Vremenom se saznalo i za strašna podzemna groblja kraj nekih samostana. Pronađeni su skeleti odojčadi koju su rodile časne sestre. Da, to je istina. Pronađeno je groblje u španiji, u Sevilji 1934 godine. Do sličnog otkrića došlo je i u Madridu 1932 godine, a i u drugim mestima Baskije na severu španije. Vlast je tada povela službenu istragu u svim samostanima, rimokatoličkim školama i crkvama, i otkrila puno takvih primera u španiji. Mnogi takvi grobovi nađeni su i u Rimu. Ispod samostana za časne sestre i fratre, nalazili su se podzemni hodnici, a kraj njih su bila mesta gde su odlagali dečja tela. Državni lekari su pregledali telašca i izjavili da je smrt nastupila gušenjem. U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao upotrebljavati. Jednog dana mi je jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je: „Alberto, s tim se ide u život ili smrt. čitaj to!“ Bio sam prestrašen. U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti. . „Imprimatur, nihil obstat“ - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa. Pokušao sam da se oslobodim te knjige. Znao sam da ću, ako se dozna da je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Te godine sam Novi Zavet čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako me je potreslo kad sam pročitao da je Petar bio oženjen. (Petar inače važi za prvog papu). Nekako u to vreme počeli smo obrađivati istoriju inkvizicije. Zbog toga sam sve više počeo mrzeti protestante, premda su me neke informacije opet jako potresle. Već tada sam saznao da će me ubrzo početi spremati za špijuna, da uništavam protestantske crkve. Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200. godine do sada bila uzrok smrti 60 miliona ljudi. Svetim uredom koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su stajali Jezuiti. Sveti Ured je širio teror gde god je stigao. Niko nije bio siguran pred njim. Danas rimokatolička institucija pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se stvarno događalo u vreme inkvizicije. „Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom času ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo.“ Pročitao nam je jedan primer i nastojao je da pokaže kako je rimokatolička crkva s moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuđivala ih na smrt. Jeretici su uglavnom bili ljudi koji su se držali načela Biblije, jer se zna da su astrolozi, vračevi i okultisti bili savetnici mnogih vladara i niko ih nije dirao. Nostradamus, vračar i lažni prorok je bio savetnik Katarine Mediči, francuske kraljice, koja je bila direktno odgovorna za pogrom nad protestantima, Hugenotima 1572, poznat kao Bartolomejska noć. ...Imao sam 14 godina kad sam počeo sa tečajem o protestantizmu i njegovom “krivoverstvu”. Bio sam određen da radim među slobodnom braćom, , baptistima i ujedinjenim evangelistima. Za nekoliko godina uvukao sam se u stotine crkava i organizacija. Moram vam reći, da su jezuiti s takvim načinom rada počeli još 1550. godine. I danas, naravno, na prefinjeni način ulaze u sve pore života, što im uspeva zahvaljujući ekumensko-harizmatičkom pokretu. Kad su pretpostavljeni uvideli da smo spremni, dali su nam tačan opis lokacija crkava u koje je trebalo da se ubacimo. Rekli su nam da se pretvaramo kao da prihvatamo Isusa Hrista. Možda bi bilo interesantno reći kako saznaju gde se skupljaju pripadnici crkve. U Španiji je legalna jedino rimokatolička institucija (u vreme 1951). Svaki lokalni sveštenik ima popis vernika. Ako neko ne dolazi na misu, o tome se obaveštava tajna policija, koja počinje tu osobu da sledi, i to toliko dugo, sve dok ne nađu mesto zajednice kojoj se priključila. Naučili su nas kako da se igramo s decom članova crkve i rekli su nam šta da ih pitamo kad smo nasamo sa njima; zatim, pokazali su nam kako da budemo ljubazni sa ženama i kako da im laskamo da su lepe i očaravajuće, kad smo sami s njima; naučili su nas da se igramo njihovim osećanjima, da pokazujemo žalost kad umre neko od njihovih najdražih i veliko zanimanje kad neko prolazi kroz tešku krizu. Najzanimljiviji deo predstavljala su uputstva kako da se podeli crkva i unište propovednici koji tvrde da rimokatolička ustanova nije hrišćanska crkva, ili koji kažu da rimokatolici nisu na putu Isusa Hrista. Zbog toga su i postali naše mete. Samo u Španiji sam pomogao pri uništenju najmanje 19 crkava. Dopustio sam da u jednoj raciji na protestante i mene uhvate. Tako se i moje ime pojavilo u novinama među krivovercima. Od 232
propovednika sam dobio pismo koje me je preporučivalo kao dobrog i pouzdanog hrišćanina. Tada sam imao 17 godina. Sa tim pismom sam bio primljen u baptističku crkvu u Venecueli, da bih potom otišao na interdenominacijski teološki seminar u Kostariku. Moj je zadatak bio da uništim propovednika, crkvu i seminar. Morao sam da skupim što više imena i da ih pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih propovednika, i šta više, imena svih članova crkava po celom svetu, uključujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude protivio rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja (rimokatoličkoj) svetskoj Nad-crkvi, koju Rim namerava da osnuje kad uspe da stavi sve crkve pod svoju kontrolu. (u ekumenizam se uvlače i pravoslavne crkve, u koje spada i Srpska pravoslavna crkva. Sve češće se mogu videti zajedničke liturgije i mise pravoslavnih i rimokatoličkih sveštenika, posebno u Vojvodini. Prim. Aut). Svi protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće osuđeni na smrt, nastavio je Alberto. To je velika bludnica iz Otkrivenja 17. poglavlja. „I na čelu njezinu napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.” (Otkrivenje 17, 5.6). Ona će usmrtiti prave Božje vernike, bolje reći, pokušaće. „...I reče mi: ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj.“ (Otkrivenje 7, 14) „I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na Zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.“ (Otkrivenje 6, 9-11). “I videh prestole i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu godina.”(Otkrivenje 20, 4). To će biti okultna ubistva povezana s Crnom misom. Da se vratim našem radu, odnosno, tome kako sam uništio baptističku crkvu u Venecueli. Polovina članova te crkve je verovala da je rimokatolička institucija takođe hrišćanska crkva. Njima sam govorio da imam puno dobrih prijatelja u rimokatoličkoj crkvi, koji veruju da je to hrišćanska crkva, a da su oni spaseni hrišćanski vernici, i da ko to ne veruje, uzrokuje veliki raskol, te kvari Hristovo telo. Propovedniku, kao i njegovim istomišljenicima sam, naravno, govorio drugačije. Pred njima sam se pretvarao da mislim kako rimokatolička crkva nije hrišćanska crkva. Pomoću časopisa iz Španije sam dokazivao kako sam bio uhapšen i zlostavljan od rimokatoličke crkve, kako je neprijateljski nastrojena i kako mrzi hrišćane. Dodao sam kako je moj dragi propovednik još u zatvoru i kako su me proglasili jeretikom. (u vreme fašističkog režima u Španiji koji je sarađivao sa klerom. Prim. Aut). Ubedio sam propovednika da jasno govori protiv Rimokatoličke crkve. Baptistički propovednik mi je omogućio da se nastanim u interdenominacijskom institutu, a ja sam počeo da širim tračeve kako je imao odnose s osamnaestogodišnjom devojkom. Ljudi su devojci poverovali, jer nisu znali da ju je podmetnula Rimokatolička crkva. Ona je đakonu propovednika, koji je bio s njim u zavadi, rekla da bi htela da prizna da je imala odnose sa propovednikom. Propovednik je bio nedužan, ali ga je ipak napustila supruga, i crkva je bila uništena. Prešao sam na drugi zadatak. Pre nego što vam nešto kažem o tome, dodaću i to da smo imali nacrte za uništavanje osoba koje nam se ne bi predale. Poznavali smo tri načina: • Diskreditovati - širiti loš glas; • Izolovati - osamiti, da bude sam, bez prijatelja koji bi ga podržavali; i • Usmrtiti. Prvi način: Uništili bismo ugled osobe lažima o njoj, izvrtanjem njenih reči. Prikazivali bismo propovednika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu teškoće sa službenicima, ili bismo ga povezali s nekom ženom koja je postavljena kao propovednikova sekretarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismo propovednika pozvali hitno, kasno noću. Kraj puta smo postavljali ženu i iscenirali da je doživela nesreću, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, ona bi povikala: "Silovanje!". Rastrgla bi svoju odeću, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je propovednik bivao uništen. Kada bi vlada i policija istraživale slučaj nekog propovednika koji je bio optužen za vezu s drogama, moderni mediji bi ga, svakako, odmah osuđivali. Jednom propovedniku smo uništili ugled spletkama oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome. Kasnije su se odgovorni izvinuli tom čoveku, ali bilo je prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uništili ugled. Koristili 233
smo i tajne telefonske pozive, te optuživali žene i decu za lažna dela. To su samo neki od načina kojima smo nastojali da ih ocrnimo. Takav čovek bi postao nepouzdan i žigosan kao lažov i lopov. Drugi način: O propovedniku smo počeli širiti vesti da je kontraverzan i da samo prouzrokuje teškoće. Nazivali smo ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo; govorili kako ima vlastitu neobičnu nauku ili veru, da je ostao sam i da je bez propovednika prijatelja. O njemu smo počeli širiti laži kako je doživeo nervni slom. Puno ih se nakon toga predalo, jer ih je usamljenost prisilila da napuste službu. Treći način: Ako bi čovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, počeli su se zbivati neobični događaji. Udario bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka sestra bi iščupala cevčicu s kiseonikom, ili bi pomešala lek tako da bi došlo do komplikacija i čovek bi umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bi zbog uzimanja psihoškodljivih materija morao da bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je doći i do iznenadne tuče sa strancima koji bi ga u mraku napali noževima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ustrelio. Protestantski interdenominacijski institut koji sam uništio bio je u Kostariki. Sa mnom su došle i dve lepe devojke. Obe su bile iz rimokatoličke omladinske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrišćanke koje svoju veru temelje na Bibliji. Karmen je u koledžu bila u ulozi moje devojke, a Marija je došla da uništava propovednike, i da unosi seks među studente. Da bih dokazao svoje antirimokatoličke stavove, često sam se pred studentima prepirao sa jezuitskim sveštenikom koji je dolazio u biblijski koledž. On je, naravno, dobro znao ko sam ja. Njemu sam prenosio sve što sam saznao o toj školi, a on je to prenosio dalje Svetom uredu u Vatikan. Među studente sam unosio nemir i opiranje strogom redu, po kom su devojke i momci morali biti razdvojeni. S rukom u ruci šetao sam sa Karmen. Učiteljice su u toj školi bile misionarke i većinom neudate. To ih je jako ražalostilo. Pripremio sam nekoliko mladih i privlačnih rimokatoličkih momaka koji su se predstavljali za dobre hrišćane, kako bi zaveli mlade učiteljice. Posećivao sam ženske spavaonice u nedozvoljeno vreme. Jedne noći Karmen i ja smo dopustili da nas uhvate u prizemlju ženskog studentskog doma. Ona je bila samo u spavaćici, i u svoju odbranu je tvrdila da sve devojke tako rade s drugim studentima. Naravno, došlo je do skandala koji se našao u novinama. Jezuitski sveštenik je napisao prikladni izveštaj. Koledž je bio pretresen i označen kao mesto nemorala. Loše sam se oblačio. Neprestano sam zakašnjavao na predavanja. Prigovarao sam nastavnicima i optuživao ih da nemaju hrišćanske ljubavi. Kad me je nastavnik upozorio da sam ponovo zakasnio na nastavu, napao sam ga da me stalno progoni kao i katolički sveštenici. Kolege sam u svakoj prilici uveravao da bi im bolje bilo da nastave svoje studije na rimokatoličkim fakultetima, da su te škole bolje jer u njima vlada stroža disciplina, da tamo nema skandala i tajni. Marija je takođe bila zaposlena. Većinu od 17 studenata, što ih je zavela, isterali su iz škole. Došao je i početak rada s propovednicima. Kad sam zapazio prijatnu hrišćansku crkvu i njenog propovednika koji je više puta sledio Mariju pogledom, rekao sam joj da ga uništi. U jednoj prilici bacila mu se u naručje sa strasnim rečima. Postigli smo to da mnogi propovednici više nisu govorili protiv Rimokatoličke crkve, i još mnogo toga. Misija je bila veoma uspešna. Puno propovednika postali su ekumenski, i od tada su govorili samo o ljubavi.” (jedan od temelja ekumenizma i Nju Ejdža je tzv “Univezalna ljubav koja je u svemu i svima” o kojoj ćemo više reći kasnije, i šta se krije iza te “ljubavi”. Ta se ljubav već sada vidi u odnosu establišmenta i klera prema narodu. Prim. Aut). Rivera nastavlja: “Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću naći istinu i zadobiti mir, kao što sam obećao svojoj majci. Ali, bio sam nesrećan. Što sam više napredovao u jezuitskom redu, to sam više uočavao pokvarenost u instituciji. Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo rečeno da treba se borim. Sve se rušilo. Saznao sam da je Crni papa (jezuitski general koji je stvarni poglavar RKC a upravlja iz senke) takođe mason visokog ranga ili stepena. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa Iluminatima iz Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član Iluminata. Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam postavljen u ekumensko društvo pod papom Jovanom XIII (neka vrsta policije). Protestante nisu više nazivali jereticima, krivovercima, već „odvojenom braćom“. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to sa namerom da bi svi vernici bili udruženi u jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspešno infiltrirali u sve organizacije. To novostvoreno remek-delo, treća sila, zove se harizmatički pokret. To je most prema Rimu. Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki uspeh su nam doneli špijuni u protestantskim crkvama. Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju i publikacije. Prihvatili su nas kao učitelje, propovednike i evanđeliste. Širili smo „univerzalnu ljubav“ 234
i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo. To je naše probuđenje. Skoro svi protestantski propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se da ne budu napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od učenja Biblije, o kojem Biblija govori da će nastupiti pred ponovni dolazak Gospoda Isusa Hrista: „Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli.“ (2. Solunjanima 2, 3). Žživimo u poslednjim danima istorije Zemlje. Rimokatolički sistem je opisan u 17. poglavlju Otkrivenja kao Velika bludnica. To je nad-crkva. Sam Isus će se umešati u borbu i svojim dolaskom uništiti sav odvratni sotonski svetski sistem Novog svetskog poretka. U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam posve slomljen. Moja nada je nestala. Živeo sam od lekova za smirivanje. Jednom sam govorio na ekumenskom skupu južnoameričkih protestantskih i rimokatoličkih vođa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000 ljudi. Učinio sam nedopustiv greh, jer sam izneo istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reči: „Kako da vam propovedam o životu kada sam mrtav, i sistem kojemu služim zaudara po smrti, po ispovedaonicama, Mariji, čistilištu, misi i sveštenstvu koje poriče Hristovu žrtvu na Krstu i spasenje milošću? Kako da vam govorim o životu kad sam vam lagao, infiltrirao se i uništavao vaše crkve. Uvereni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Pošto ja nisam vaš brat...“ Tada sam iza sebe čuo povike: „Riveru moramo zaustaviti! Kako da mu zavežemo usta?“ Kada se skup završio, mene su odmah avionom prevezli u Panamu, a odande u Španiju. Govorili su: “On će platiti za ovo što je učinio.” Tada je započeo najmračniji deo mog života. Različitim metodama pokušali su da promene moje mišljenje. Nakon nekoliko meseci dovezli su me u Barselonu u samostan u kome su lečili duševno bolesne sveštenike. Kakvo je to mesto? O, moj Bože! Naime, Sveti ured me je optužio za krivoverstvo zbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu ćeliju. Po nekoliko dana sam ostajao bez hrane. U to vreme ispisao sam stotine papira i morao odgovarati na razna pitanja. Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen. Upozoravali su me: “Rivera, opozovi rečeno i javno priznaj da postoji samo jedna crkva, sveta mati rimokatolička.” Ruvera nije pritao da se pokori instituciji, i na čudan način je bio izbavljen, jer je među sveštenicima bilo još onih koji su uviđali pravi karakter Jezuita. Rivera je odlučio da se drži Biblije i načela spasenja milošću: “Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali.” (Efescima 2, 8-9). Rivera nastavlja: “Biblija nam kaže da je na Hristov krst prilikom raspeća bio stavljen natpis: Isus Nazarećanin car Judejski (Jovan 19, 19-II deo). Na rimokatoličkom raspelu čitate sledeće: I.N.R.I. Vebsterov rečnik kaže da I.N.R.I. znači: “Jezus Nazarenus Rex Judaeorum”, no u ekstremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno značenje. I.N.R.I. znači: “Iustum Necar Reges Impios” (dobro je da se unište neverni ili protestantski carevi ili upravitelji. Otac Dominik iz “Svetog Ureda” je tvrdio: “Moramo se bojati onih koji su potpuno posvećeni Bibliji. Na žalost, otac Rivera je postao jedan od njih. Da li će otac Rivera ići među Jehovine svedoke ili Mormone? Nikada! On je pravi hrišćanin i zna njihovu krivu nauku.“ Otac Dominik iz „Svetog ureda“ imao je nekoliko predloga: „Moj predlog je, očevi, da oca Riveru usmrtimo nesrećnim slučajem. Imamo čoveka pod zakletvom u Londonu spremnog za katoličku akciju. Zakleo se da će uništiti oca Riveru. Imamo više mogućnosti: trovanje hranom, automobilska ili železnička nesreća, ili greška u bolnici. Imamo puno načina. To se mora izvesti pre nego što postane veoma poznat, jer bi to moglo štetiti našem cilju političkog i religioznog jedinstva.“ Jezuitska zakletva je posebna zakletva za glavne jezuite koji su određeni za posebnu dužnost unutar vlada, vojnih ogranaka ili područja nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Svestan sam, jer sam i sam bio jedan od njih. Dok sam bio pod zakletvom, čak ni moja porodica nije bila sigurna od mene. Ovo je autentična kopija zakletve: Obred (inicijacija) uvođenja u dužnost i poslednja zakletva jezuita: Govori superior: “Sine moj, i do sada si učio da se pretvaraš da si tobože na njihovoj strani, a zapravo nisi. Među rimokatolicima da budeš rimokatolik i čak da budeš špijun među svojom vlastitom braćom. Učio si da ne veruješ ljudima, da se ne uzdaš u ljude; među reformatorima da budeš reformator, među hugenotima hugenot, među kalvinistima kalvinist, među protestantima da budeš protestant i stekneš njihovo poverenje. Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica i da svom žestinom svoje prirode objaviš našu svetu religiju i papu; čak siđi tako nisko, da postaneš Jevrejin među Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Učio si da tajno seješ seme neprijateljstva i zavisti među državama koje su u miru i huškaš ih da prolivaju krv. (Šta mislite ko zavađa Srbe i Hrvate, sirotinju protiv sirotinje? Ili 235
demokrate protiv tradicionalista. Rekao bi naivne protiv naivnih. Prim. Aut). Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, građanske ratove u zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, koje uživaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braćom Jezuitima, koji su možda na drugoj strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva može uspešno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore za mir... s time da cilj opravdava sredstva.” Ova zakletva data je jezuitima manjeg reda, ako se jedan od njih podiže na položaj komandujućeg. “Učio si šta je dužnost špijuna: da sakupljaš činjenice i informacije iz svih mogućih izvora. Trudi se da dobiješ poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u školama i univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i saborima. Da budeš sve za sve ljude, za papinu volju čije smo mi sluge sve do smrti. Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao neofit (novozaređeni sveštenik) i kao ađutor (pomoćnik biskupa), kao ispovednik i kao sveštenik, ali se još nisi opremio svime što je potrebno, da komanduješ “Armijom Lojola” u službi pape. Ti moraš da služiš u pravo vreme kao instrument i izvršitelj kazne, kao što su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne može raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan čovek ne može biti spasen. Zato, naoružajte se za svoj posao i učinite svoje spasenje sigurnim. Ti ćeš pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za mnom: “Ja, ... sada u prisutnosti svemogućeg Boga, (videćemo ko je “bog” Jezuita. Prim. Aut) svete device Marije, svetog Mihajla arhanđela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i javno protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih istrebiti sa lica zemlje i da neću poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu, daviti i pokopavati žive, parati stomake i utrobe njihovih žena i razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Pošto se to ne može činiti javno, ja ću potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili olovni metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u životu, javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape ili starešine braće po svetoj veri, po društvu Isusovom.” Sve se ovo čini u ime svemogućeg Boga. Prema tome, rimokatolički sistem se ni u kom slučaju ne može nazvati hrišćanskim! Ne prema Bibliji!” A sada ćemo da vidimo ko stoji iza Jezuita i vođstva tih velikih crkava koje su jezuiti uzeli i uzimaju pod svoje: “Malo njih shvata da je Rim (Jezuiti) tajno ujedinjen sa Iluminatima, masonima, ateistima, vladarima,korporacijama, bankarima, kapitalistima i da njihove podružnice kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji žele da postignu je jedna crkva i jedna svetska vlast. Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja - nezavisnu Božju decu koja temelje svoju veru na Bibliji.“ Rivera dalje priča o vezi dogmi njegove bivše crkve sa paganskim doktrinama, posebno egipatskim paganskim simbolima. Na primer kult Marije je ustvari kult Izide, boginje meseca, koja se još nazivala Astarota, Ištar, Inana, Dijana, Semiramida. Takođe su i sami praznici ukazivali na paganski kult „boga sunca“, kao što je rođenje boga sunca koje su vavilonci slavili tokom zimskog solsticija, 25. decembra, kao rođenje Tamuza, ili Egipćani kao rođenje Horusa. Inače, Svevideće oko u trouglu , koje može da se vidi iznad oltara crkava, na logoima mnogih korporacija, na novčanici od 1. USD je simbol Iluminata, a potiče iz Egipta kao simbol Horusa, boga sunca. Videćemo kasnije šta sami masoni, okultisti i ezoterijska društva kažu za „boga sunca“, a i sam logo Jezuita, koji se može videti u crkvama je simbol sunca. Ako vidite „IHS“ iznad vrata, i pitate šta znači, reći će vam - Isus Hrist, (onda bi bilo ISKS, ako je bar Hrvatska, ili JSKS u Mađarskoj...Prim. Aut), a ustvari znači Izida – Horus – Seb (Geb).
236
Jezuitski logo – IHS u suncu
“Sredstvo smrti bio je krst, vešto isplaniran kroz kult Semiramide, još u Vavilonu, u čast njenom sinu Tamuzu. Izvorno je krst bio oblikovan i zamišljen kao slovo T, ( egipatski Ank) ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve više slično krstu. To je bio simbol sunca, kao i Svastika. U rimskom sistemu, žrtve su bile razapinjane na krst ne samo da bi ispaštale zbog svog zločina, nego je to takođe bilo i ritualno žrtvovanje njihovim paganskim bogovima. Paganski žreci su hteli i samog Isusa hrista da žrtvuju ritualno. Krst kao simbol nikada nije bio hrišćanski. Kada Biblija govori o krstu, ona uvek naglašava Hristovo žrtvovanje za grehe čovečanstva, nikada sam drveni ili gvozdeni krst.” Rivera dalje priča kako je Rim iskrivio Hristovo učenje i uveo u praksu paganska učenja, koja su od vremena cara Konstantina polako ulazila u crkvu, i kako je u takvoj crkvi Ignacije Lojola osnovao Jezuitski red. Sve ovo po njemu postoji u Vatikanskoj arhivi, do koje malo ljudi može da dođe. Rivera dalje nastavlja: “Ignacije Lojola je ustvari stvorio Iluminate, sotonsku organizaciju, koja kontroliše umove evropskih lidera pomoću hipnoze i čarobnjaštva. Lojola je opštio sa duhom sveta tame, tražeći savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju. (sa kim su opštili Barbatov sagovornik Jezuita, i Ajzenhauer. Pa sa istim entitetima. Prim. Aut.) Ti zli duhovi su stvarni demoni, sotonini pali anđeli, koje kontroliše sam sotona. Nadahnjujući svojom silom Lojolin um, sotona ga je nazvao anđelom svetla. Biblija kaže: „I nije čudo, jer se sam Sotona pretvara u anđela svetla. (2. Korinćanima 11, 14). „Zbog svoje neobične aktivnosti, Lojola je bio napadnut od dominikanskih redovnika, koji su bili najmoćniji i najuticajniji u španskoj inkviziciji. Zahvaljujući samom sotoni, on je bio pošteđen svoje sopstvene inkvizicije. Ignacije Lojola je otišao prvo kod pape i predložio mu koncept za novi red sveštenika nazvan „Udruženje Isusovo“ (Jezuiti), čija je namera bila da služi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao, a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao svoje duhovne vežbe, kako bi ih jednom doveo u duhovno savršenstvo. Kroz sistematsku meditaciju, molitvu, posmatranje, dočaravanje i iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos čak je bio viđen kako lebdi (levitira) iznad poda. To su prakse koje se danas najviše sreću kod okultista, ezoterista i indijskih gurua. Ima mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem šavolske, sotonske sile, uključujući i mene samoga dok sam bio jezuita. Sotona je izgradio svoju elitu, jezuitski red, da bi ga u slepoj poslušnosti, u svemu sledili. Lojola je izgrađivao svoja shvatanja iz nauke drevnog Vavilona, Egipta i Grčke, iz okultizma i iz 237
prirodnih nauka. On je želeo da njegovi sveštenici postanu inteligencija rimokatoličkog religioznog reda. Lojola se koristio filozofijom, metafizikom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom, psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas smatra područjima nauke. Transcedentalna meditacija je bila korišćena u samostanima kao glavna disciplina, kroz koncentrisanje i ponavljanje imena svetaca i jedne od devica Kibele (Cybela), ili ime device Marije, što je poteklo od vavilonske carice Semiramide, ili kroz izricanje molitava i slavljenja. Ovi ljudi su na taj način privlačili demone. Dobar primer za to je danas transcedentalna meditacija, gde je mantra zapravo ime jednog snažnog demona Indije Om ili Krišna. Ponavljanje demonskog imena, doziva ga, i konačno on ih i zaposedne, te postane njihov vođa. Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje moć da imaju kontrolu nad drugim narodima. Oni su ustvari moderni žreci. Ignacije Lojola je postao jedan od vođa u Vatikanu. Namestio je svoju okultnu organizaciju Iluminate pod pokroviteljstvo rimokatoličke institucije. Iluminati su tada postali najvažniji ogranak jezuitskog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da će Iluminati biti sposobni da kontrolišu svetsku ekonomiju, internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogranke čarobnjaštva i religije sveta, te da nateraju čovečanstvo da padne na kolena pred njima, papom i antihristom. Nema grupe ljudi koja je dublje otišla u okultizam od jezuita. Njihovo intenzivno studiranje čarobnjaštva i njihovi ogranci vode ih sve bliže Sotoni. Oni koriste transcedentalnu meditaciju i sve oblike budizma. Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan II ukazao je da se nema šta prigovoriti čarobnjaštvu osnovanom u duhu afričkog kulta, kada je ono prožeto katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom prečišćen, može pomoći širenju jevanđelja Hristova. Jezuiti pomažu razvoj ovakvih kultova iza pozornice, kroz finansije i infiltraciju. U Božjim očima je jedan takav kult mrzost. Biblija nam otkriva da je: „Vavilon veliki mati kurvama i mrzostima zemaljskima“ (Otkrivenje 17, 5). Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruženje (možda i tajno), odmah će posetiti neko od jezuita. Tada će na ovakvo novo telo biti uticano kroz ove inteligentne, dražesne posetioce, koji pomažu oblikovanju i razvoju iste. Oni deluju u pravcu službe interesima Vatikana. Neke od ovih grupa su: niskostepeni masoni, jehovini svedoci, mormoni, komunisti, liberali, moderne demokratske opcije, nevladine grupe itd. Ovde su i još neke duhovne mrzosti koje su se razvile kroz jezuite. Vi možete videti dokaze ovoga u većini religija. Postale su obličje rimokatolicizma i rimokatoličke institucije. Imaju istu osnovu podređenog modela u svojoj nauci, religioznoj praksi i strukturi. Kada se na početku nekako saznalo da je Lojola utemeljio, uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili drugog vernog člana po imenu Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt), koji je bio pod ekstremnom zakletvom. Imao je zadatak da se pretvara da napušta jezuitski red, te da je on začetnik i osnivač reda Iluminata, 1. maja 1776. godine. ( 1. maj je praznik Sunca, i veštičji praznik, koji su veštice i druidi, kao i danas proslavljali u prirodi, čekajući, uz upaljene vatre izlazak sunca. Praznik je u čast druidskog demona Beltejn. Podseća li vas to na prvomajske uranke?) Ovo je bilo učinjeno zato, da se svetu prikaže da nema srodstva između Iluminata i rimokatoličkog sistema.“ (simbol Iluminata, svevideće oko u trouglu, koje je i simbol Horusa, Ozirisa, simbol Sunca iz Egipta se može videti iznad oltara u rimokatoličkim crkvama, a i u pravoslavnim, kao i na institucijama, logoima mnogih korporacija, novčanici od 1. dolara..Prim. Aut). Postoje dva simbola koje koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je raspelo, što je simbol smrti, dok je drugi simbol euharistija, simbol sunca kome su u paganska vremena žrtvovana deca. To se prikazuje kao prava služba Bogu. Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, “kraljicu neba”, za sećanje na njenog sina Tamuza (bog Sunca – Baal, Šamaš, Oziris, Horus, Set, Apolon, Kukulkan, Mitra…). Na Tamuzovom krstu je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici obožavaju ovaj religiozni predmet i mole mu se. Raspelo je stvarno srce okultizma, a u Božjim očima je to prokleta stvar. “I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto.” (5. Mojsijeva 7, 26). Iza raspela su jake demonske sile, koje mu daju ogromnu snagu. (To možemo često videti u predstavama o vampirima.) Kada sam bio uvučen u egzorcizam (tzv “isterivanje đavola) s Karmen Montez, ja sam u stvari zazivao demone, prikazujući da su to duše preminulih. Sotonina je prednost da stoji iza raspela, (simbola mrtvog Hrista) te da komanduje demonima da izađu iz rimokatolika. Čovek misli da je izlečen, a on je u stvari prevaren i ostaje zarobljen u sistemu bez mogućnosti stvarnog spasenja. Bilo koje raspelo, ovakvo ili onakvo, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira kakav je štićenik, utiče snažno na svakog direktno, jer privlači demone. Stoga, ako neko ima raspelo u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci. 238
Kada sam imao četrnaest godina, naša grupa iz jezuitskog koledža posetila je Salesianski samostan u Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u radu sa siročadi. Moj prijatelj i ja smo trčali po zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku i isto toliko široku i oko dva metra dugačku. On se kod pada povredio, te sam ja skočio unutra da mu pomognem da izađe. Posegnuo sam za jednim dugačkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim, odjednom smo se zapleli u neko smotano platno, slično velikoj plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se odmotavala i ja sam se sledio od onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika krsta. Krst je izgledao kao slovo P prekršteno u donjem delu) što znači “Mir Hristov” – (može se videti na logu srpske patriotske organizacije “Obraz Otačastva” a po predanju se veruje da je car Konstantin dobio od Boga u viziji taj simbol sa geslom “Ovim pobeđuj”Prim. Aut). Ovo je paganski simbo, i nesrećna deca su žrtvovana paganskim bogovima – demonima ustvari. Ja sam bio smeten, zbunjen i nisam mogao da govorim. Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj nesretni slučaj, ispričao je to svojoj trinaestogodišnjoj sestri koja je pohađala žensku samostansku školu. Ona je otišla u ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o tome. Nedugo iza toga njezino telo je nađeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj je prijatelj tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada sam čuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se podigla od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa. Bio sam bolestan od straha i mislio sam da ću umreti. Ova mala deca su bila žrtvovana Mariji (Astaroti, Izidi...đavolu) na isti način kao što su nekada deca bila žrtvovana Semiramidi. Ništa se nije promenilo. Krst koga su upotrebljavali na žrtvama nazivali su „mir Hristov.“ “U poslednjim danima pre Hristovog dolaska Sotona će upotrebljavati čuda da zavede svet. Ovo će biti učinjeno uz pomoć zavodničkih duhova i lažnih čudesa. “Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane.” (Matej 24, 4). Sa ekumensko-harizmatičkim pokretom privlače protestante i druge hrišćane, kao i pripadnike svih vera, monoteističkih i ostalih, u Vatikan. Danas ta sila može biti vidljiva, može da deluje kroz popularne nove sveštenike, koji održavaju sastanke iscelenja. Iscelenje se događa dok u pozadini stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida, Ištar, koja drži boga Sunca u svom naručju. U harizmatičkom zanosu sveštenici drže Baala (Val u Bibliji, hananski bog sunca) uzdignutog u simbolu okultizma: raspelu – ustvari mrtvog Isusa Hrista, koji i dalje visi na simbolu sunca, Tamuza – krstu. Sila deluje kroz harizmatički pokret, na zadovoljstvo Vatikana. Mnogi hrišćanski lideri su mnoge prodali, umesto da su se borili za čistu veru. Takvi propovednici neće moći dugo da sede mirno na svom mestu i da zaobilaze istinu, oni će postati sluge Vatikana. Prosečni katolici ne znaju ništa o krvavoj inkviziciji, koju su njihove vođe isplanirale za one koji se čvrsto drže biblijskih istina. Naše je da ustanemo i da se zauzmemo da zadobijemo 800 miliona dragocenih katolika za Hrista. Ako ih ne opomenemo, oni će biti večno izgubljeni a njihova krv će biti na našim rukama na Hristovom sudu.“ Ovim je Alberto Rivera završio svoje svedočenje, opominjući o kakvoj se sili radi i kakvi su ljudi sa kojima je sarađivao, poredeći ih sa drevnim žrecima, ljudima koji opšte sa demonima. Sada u kontekstu ovog svedočenja imamo jasnu sliku. Ti ljudi su u vladajućim krugovima, imaju dodir sa tronovima, i visokim položajima, imaju uticaj na mase, ideje, religije, vojsku, medije, opšte sa demonima, koji se predstavljaju ili kao sveci, ili kao bogovi ili kao vanzemaljci, a po svedočenju Rivere, samo mali broj visokopozicioniranih Iluminata i Jezuita zna da se tu radi o samom đavolu i palim anđelima – demonima. Ako neko postavi pitanje kakve veze imaju Horus, svevideće oko, Jehovini svedoci, spiritisti i raspelo, tajna društva, Lojola, meditacija... sa vanzemaljcima, odgovor će biti da imaju veze i te kako jer potiču iz iste kuhinje. Takođe i ekonomija, vojska, politika, šou – biznis, mediji. Imaju veze jer je sve povezano i sve ide iz jednog ili nekoliko centara. I to je jedan čitav sistem koji se može nazvati religijom, ogroman sistem iza kojega stoje religijske grupe, okultisti, tajna okultna društva i neverovatno ogromni pokret Novo Doba. Svrha mu je da dovede svet pod jednu duhovnu i jednu političku vlast. Novi svetski poredak.
Let na Mesec – prevara 239
Ovu temu je najbolje početi sa izjavom jednog čoveka iz NASA čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec. Njegov odgovor bio je, “Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo.” Da li je greškom načinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno. Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa oni su u konzervi otišli na Mesec, a danas sa prilično boljom tehnologijom, još čekaju... Ima još jedna zanimljiva činjenica. Kada je novinar Bart Sibrel (Barth Sibrell) prišao jednom prilikom Nilu Armstrongu, ovaj mu je odgovorio “Nemojte me ništa pitati i ja vam neću ništa slagati.” Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se danas suočava sa mentalnom bolešću. Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest. Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno svakome. To je prihvaćeno kao svojevrsna dogma. Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA. Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti. Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru. Tu su bile navedene sve same činjenice, kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle “vraćanja na Zemlju” gde su u stvari učili odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još. NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije. A zašto uložiti toliki novac za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim. Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov “poduhvat.” Kada su kosmonauti SSSR otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi. Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili. Samo je postojala jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse. Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje. I šta su uradili, napravili su raketu i otišli na Mesec i to u rekordnom roku. Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest da se nađe u naoružanju jedne armije, potrebno 15 godina. Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja “vozi na Mesec.” Po toj logici oni su trebali još početkom pedesetih godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec. A kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju, ili avio industriju toga doba. Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva takođe vrlo dobro znaju na čega su ličili tadašnji računari, šta su mogli i naročito koliko su bili veliki, a kakvu su malu memoriju imali 1969. godine, a kamoli na početku projekta, kompjuterski čip još nije bio pronađen. Maksimalna kompjuterska memorija bila je 256kb, a kompjuter u Apolo 11 imao je “neverovatnih” 320 kb memorije. Danas kada kod u kineskoj radnji kupite dve majice, na poklon dobijete kalkulator koji ima deset puta više memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec !? Uzmimo i komunikaciju. Kada danas običan građanin ima mobilni telefon, sa mogućnošću GPS pozicioniranja, sa memorijom u koju staje čitav višedecenijski opus desetine rok bendova, sa mogućnošću da sa livade iza sela pozove bilo koji deo sveta, možemo tek zamisliti sa čime raspolažu američka vojska, NASA, CIA itd. A danas se ne pominju letovi na Mesec, nego tek do svemirske stanice. Kako sprečiti današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video materijalu. Vrlo jednostavno. Francuski časopis “Figaro” objavio je vest da je NASA “izgubila” ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa Meseca. Ono čega nema, nemožete ni testirati. Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju. Inače, treba spomenuti i autora Vilijama Kerela (William Carel) koji je snimio dokumentarni film “Operation Lune” za francuski “Point du Jour Production and Arte France”, U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu da je on bio angažovan 1969. godine od strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta po Mesecu. Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je završio i svoj najpoznatiji film “Odiseja u svemiru 2001.” Kjubrik je za snimanje tih kadrova koristio specijalne “Zeiss” objektive, koji su bili napravljeni upravo za potrebe NASA. U filmu se navodi da je američkoj administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako hodaju po Mesecu. Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio te iste objektive da bi kasnije mogao da snimi svoj film “Beri Lindon”, za koji je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo svetlost sveća. Čudne činjenice: Na slici koju je načinio ruski špijunski satelit poznate “Oblasti 51” može jasno da se vidi oblast koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta. Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju 240
potpuno isto kao krateri na Mesecu. Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera identičan sa kraterom snimljenim na Mesecu prilikom misije “Apolo 12.” Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz čega gledate dok pravite snimak. Imaju ga i većina digitalnih aparata, bez obzira što se slika gleda kroz ekran). Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da će im to ući u kadar. To je jednostavno bilo slikanje naslepo, a da se ne spominje skakanje i slično. Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantastično kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja. Tako je napravljeno hiljade perfektnih slika. Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa. Samo mesec dana pre misije “Apolo 11”, Armstrong je testirao “Lender” (lunarni brod) u vazdušnoj bazi. U toku testiranja nije mogao nikako da uspostavi potpunu kontrolu nad njim. Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskočivši iz njega u poslednjem momentu. Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je često okolo kritikovao NASA i govorio, “Neko ide da bude ubijen.” Međutim taj neko bio je baš on. On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra, komunikacija se izgubila i cela posada je izginula. Ostaci ove kapsule završili su zaključani daleko u vojnoj bazi. Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila nesrećan slučaj. Beti Grisom, Gusova udovica, tražila je od NASA da kaže istinu o ovom slučaju, kao i o Apolo misijama. Čarls Barent je sakupio preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali sigurnosti. Rakao je: “Apolo program je velika zbka i nered, oni nikada to neće napraviti za let na mesec.” Jednu nedelju kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka. Svi njegovi izveštaji su nestali. Između 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u nesrećama. Samo vrlo mali broj ljudi iz NASA znao je pravo stanje i šta se u stvari dešavalo. Raketni inženjer koji je radio za kompaniju proizvodeći raketne motore za Apolo program, prijavio je mnogo problema i izrazio veliku sumnju u uspeh misije. Nekoliko godina nakon NASA navodnog spuštanja na Mesec, astronaut Edvin Baz Oldrin, “drugi čovek na mesecu” bio je upitan na jednom banketu kakav je osećaj hodati po Mesečevoj površini. Oldrin je nakon toga pogledao u svoja stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano. To nije bio ni prvi ni poslednji put da je učinio tako nešto. Da li je to bila patnja i pokušaj da živi udaljen od velike laži. Odmah ćemo navesti i slučaj astronauta na misiji “Apolo 12.” Pit Konrad rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec. To je trebalo da se desi 1999. godine. Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od njegovog leta i tako sprečen da progovori. NASA-ima slika sa “Apolo 11” misije pokazuje Nila Armstronga kako čini veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini Meseca. Ako je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, ko je onda načinio fotografiju? Kaže se da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12 misije. Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda načinio fotografiju. Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17 tona. Imao je izuzetno snažne raketne motore na donjem delu koji su ga trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa mesečeve površine. Međutim, na slikama modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega. Nikakvog, ni najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih tragova u prašnjavom tlu Meseca. Modul deluje kao da nikada nije upaljen. Ko je toliko lud da rizikuje korišćenje lunarnog modula na Mesecu, kada simulacija spuštanja na Mesec nije nikada testirana? Zašto su administratori NASA dali ostavke dan pre prve Apolo misije? Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se zašto ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa. Sonda Klementina periodično mapira Mesečevu površinu, ali nikako da pokaže bilo koji artefakt koji je ostao tokom Apolo misija. Gde su Mesečev bagi i baza od Lunarnog modula nestali. Bilo je nemoguće imati svemirska odela sa vodenim hlađenjem, kada je spoljna temperatura bila stalno na tački ključanja vode. Navodno Mesečevo kamenje doneto sa Meseca je bazaltna stena pronađena negde na Zemlji, a NASA ju je veštački načinila radioaktivnom. Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku putovanjima u svemir. Jedan američki autor je istraživao i otkrio da bi “limarija”Apolo rakete trebala biti dva metra debela da bi zaštitila astronaute unutar kapsule od kuvanja usled kosmičke radijacije. Pitanje je veliko kako je NASA zaštitila filmove i kamere od radijacije i estremnih temperatura? Sovjeti su obelodanili da oni neće nikada pokušati otići na Mesec, pošto nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi. Možda i ovo dovoljno govori o problemu radijacije. Sunčevi blesci mogu povrediti astronaute u svako doba.Da bi otišli na mesec, astronauti bi morali proći kroz dve posebne oblasti sa veoma visokom radijacijom koje su poznate kao Van Alenov Pojas. Prvo polje je 272 milje od Zemlje. Količina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali svakih 11 godina zračenje postaje najgore (sunčev maksimum). I koja slučajnost, baš od 1969. do 1970. bio je jedan od najgorih perioda u kome je radijacija dostigla svoj vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da 241
astronauti nisu dugo prolazili kroz Van Alenov pojas. Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko traje snimanje na rendgenu. Delić sekunde, a i to je dosta. Zašto je onda NASA koristila tanke ploče od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada su znali da je nivo radijacije u svemiru nekoliko stotina puta jači od smrtonosne doze. Da li ste znali da je vlada SAD 1962. godine pokušala da napravi rupu u Van Alenovom pojasu 248 milja od Zemlje. Tokom operacije “Starfish Prime” (Premijera zvezdane ribe) megatoni nuklearnih bombi bili su korišćeni da naprave neprirodni koridor kroz Van Alenov pojas. Nažalost, ne da nisu uspeli da naprave rupu u pojasu, već su napravili totalni haos. Napravili su treći pojas koji je bio 100 puta intenzivnijeg zračenja od prirodnih pojaseva, a 2002.godine ova veštačka zona još uvek je imala 25 puta jaču radijaciju od druga dva pojasa. Danas čak nema ni slaganja u pogledu širine pojaseva. Dr Džejms Van Alen, koji je i pronalazač ovih pojaseva otkriva da se oni prostiru najmanje 64.000 milja u dubinu, dok NASA kaže da su oni samo 24.000 milja u dubinu. Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u pojasu, izložena ogromnoj količini radijacije. Nikada nijednom od astronauta nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje prouzrokuju i mnogo manje količine radijacije. Na Mesecu, mnoge od stvari koje mogu ubiti astronaute su potpuno nevidljive: vakum, ekstremne temperature i svemirska radijacija. 1994 godine određeni naučnici su zaključili da ljudska vrsta nemože rizikovati odlazak van Zemljine atmosfere, sve dok se ne pronađe put da se zaobiđe smrtonosna svemirska radijacija. Kako je danas? 2006. godine NASA je napravila 30 minutni video snimak, u kojem njeni naučnici iz svemirskog programa nekoliko puta ponavljaju zaključak naučnika iz 1994. godine. Putovanje, to jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer događaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za prikazivanje izabrala NASA. Ali, kao da se nije očekivalo da će neko pažljivo proučiti taj materijal i otkriti da tu nešto nije u redu. Tada su oni znali da će se jednog dana pojaviti internet i da neće moći blokirati informacije, da će se pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana fotografija i video. Stručnjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih navodno na Mesecu sa fotografijama koje su “astronauti” tamo napravili. na TV snimcima se gotovo i ne vidi da oni prave fotografije, kao da je reč o sasvim odvojenim dešavanjima. Zatim, i na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na Mesecu, vide se nemogući svetlosni efekti. Ovde ćemo vam sada pokazati neke od brojnih snimaka, i fotografskih i onih iz filmskih snimaka i TV prenosa, napravljenih između 1969. i 1972. godine na kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to tvrdi NASA. Komentare na slike dao je Dejvid Persi, čuveni britanski stručnjak za film i fotografiju.
Ovde je jedna od najčešće spominjanih činjenica. Kako zastava vijori kada na Mesecu nema atmosfere? I kako da se ni na jednoj slici ne vide zvezde, mada bi zbog nedostatka atmosfere trebalo da se vide mnogo bolje nego sa Zemlje prilikom najvederijeg neba? Scenaristi i režiseri o ovome nisu vodili računa.
242
Komentar na ovu sliku nije uopšte potreban, samo dobro pogledajte senke.Na slici pogledajte dužinu senke desnog astronauta u odnosu na senku astronauta levo. Dnevna svetlost na Mesecu traje 14 Zemljinih dana, ali na snimcima NASA dužine senki variraju u periodu od nekoliko sati ili dana navodne misije. Uz to, one su u neskladu sa uglovima pod kojim Sunčeva svetlost pada na Mesečevu površinu. Na primer, za vreme navodne misije Apolo 11, Sunce je bilo 10 stepeni iznad Mesečevog horizonta, ali na slikama taj ugao je čak 26 stepeni. Senke na slikama idu u različitim smerovima, što ukazuje na više bliskih izvora svetlosti. Misija Apolo 16. Potpuno osvetljena prednja strana astronauta, koja bi trebalo da je osenčena, jer je on okrenut leđima “Suncu.” To ukazuje na snažno reflektorsko svetlo, koje se ne spominje i ne vidi u TV prenosu. Taj svetlosni izvor morao je biti postavljen vrlo visoko, što objašnjava velike, nerealne uglove “Sunčeve” svetlosti.
Obratite pažnju na potpunu osvetljenost astronauta, i to sa iste strane na kojoj je i senka! Osvetljena je i dalja zastava ispred samog modula, iako joj on potpuno zaklanja “Sunce.”
243
Edvin “Baz”Oldrin na čuvenom snimku sa misije “Apolo 11” ne bi mogao stajati u jednom jarko osunčanom području, a da se iza njega odmah nalaze tamne površine. Sunčeva svetlost trebalo bi da se ravnomerno prostire po svim Mesečevim ravnim površinama. Obratite pažnju na senku, koja se pruža suprotno od “neosunčanog” predela u pozadini.Očito su korištena dva reflektora, jedan visoko iza i iznad Oldrina, a drugi, slabiji ispred njega, omogućavajući da se vidi njegova osenčena strana, što je u Mesečevim uslovima vakuuma totalno nemoguće. Pogledajte i čistotu odsjaja na njegovoj kacigi, koja se nalazi na osenčenoj strani i trebala bi da je u potpunoj senci.
Pogledajte dobro slovo C na steni Obratite pažnju na slovo C koje se nalazi na tlu ispred stene. Korišćenje slova C na filmskim i kazališnim rekvizitima je dobro poznato ljudima u Holivudu i koristi se da pokaže gde treba da bude centar scene.
244
Pogledajte sliku Baza Oldrina u Apolo 11 kapsuli prilikom “povratka sa Meseca” i naravno u tami svemira. Međutim, šta se vidi kroz prozor kapsule. Zašto se vidi svetlo plava izmaglica od Zemljine atmosfere. Ovo je čisti dokaz da je kapsula bila samo u Zemljinoj orbiti.U stvari ovakva svetlo plava svetlost može da se vidi kroz prozor na video snimcima svih Apolo misija. Dokaz da su jednostavno samo orbitirali oko Zemlje.
Tobožnja misija “Apola 11” – Otkud kabel na Mesecu?? Još jedna od nebrojenih prevara establišmenta koju su razotkrili obični ljudi, oni koje optužuju da “vise” na Internetu. I ko im normalan može verovati? Ovde se pojavljuju slike koje dokazuju tu prevaru, ali to nisu jedine slike, ima ih još i stručnjaci i za fotografiju i za astronomiju lako mogu da razotkriju ovu prevaru. Zato nije u interesu prevaranata da narod ima vremena (a i novca) da razmišlja i razotkriva sve prevare koje svakodnevno režira grupa nitkova ili više njih. Zato se ogromne pare troše na medijsko zatupljvanje, kao i na promovisanje potrošačkog mentaliteta, jeftine zabave, površnosti i nekulture. Posebno je na meti srednji sloj, sloj obrazovanih inezavisnih ljudi, koji treba da se ukloni, da bi mase bile navedene da se ponašaju kao ovce, i da veruju u ovakve globalne prevare, od režije “Putovanje na Mesec” pa sve do običnih nameštanja fudbalskih utakmica, ili parlamentarnih i predsedničkih izbora. Postoji još jedna zavrzlama kada je u pitanju ova prevara. To je masonska umešanost u celu priču, o kojoj javnost, naravno, ne zna ništa. U knjizi “Mračna mislija – tajna istorija NASA” koju su napisali Ričard Hoagland (Richard Hoaghland) i Majk Bara (Mike Burra) se tvrdi da je let na Mesec masonska ujdurma, kako 245
bi od javnosti sakrili postojanje tragova civilizacije na Mesecu. Evanđelisti su u ovoj operaciji videli prste đavola, a protagonisti antimasonske kampanje, pod parolom “Šta se zapravo dogodilo” vrše pritisak da se istina iznese na videlo, što establišmentu ne pada na pamet. Svi astronauti su odreda bili masoni, počev od Armstronga (čiji otac je bio mason 33 stepena) i Oldrina, a i izvršni direktor svemirskog programa Fred Klajnkneht (Fred Kleinknecht) je bio mason 33 stepena, i Veliki generalni sekretar Vrhovnog saveta Škotskog reda Južne jurisdikcije. Baz Oldrin je poneo malu svilenu masonsku zastavu u svemir.
Masonska zastava u svemiru Poznato je danas da su svi ljudi poznati po nekom velikom podvigu imali “leđa” u nekoj masonskoj loži. Žak Etijem Mongolfije koji je prvi u balonu leteo 1783, pa Čarls Lindberg, koji je 1927, 21 maja preleteo Atlantik, kao i prvi amerikanac u svemiru, Džon Glen. Masonski filatelistički klub iz Njujorka je pomogao štampanje koverte povodom stupanja prvog masona na Mesec. Na koverti se nalazi slika Edvina Oldrina u skafanderu, sa masonskim simbolima i datumima njegove inicijacije i napredovanja u bratstvu.
Koverta na kojoj se vide masonski simboli i lik Edvina Baza Oldrina
246
Jubilarni medaljon – 10 godina od sletanja čoveka na mesec. Tu je kosmonaut sa masonskom zastavom i natpis “Naša zastava na Mesecu” kao i raketa koja poleće, i masonski simboli, što znači da je sama operacija bila pod budnim okom masona.
Leteći tanjiri - zemaljska tehnologija?? (Delimično izmenjen tekst priređen na sajtu “Moj izbor” Ivone Živković) “Moja mašina za letenje neće imati ni krila , ni propelere. Možete je videti na zemlji i da nikada ne pogodite da je to letelica. Biće u stanju da se kreće po volji kroz vazduh u svim pravcima savršeno bezbedno.” Ovo je izjavio Nikola Tesla za “The New York Herald Tribune”, 15.oktobra 1911. Da li je to bio Teslin opis letećeg tanjira? Na kom principu bi mogla da leti takva mašina? Tesla je verovatno imao neke ideje, nacrte, zabeleške o tome? Gde su ti dokumenti završili? Da li je neko po njegovim idejama kasnije tako nešto i napravio? Teško je poverovati da ozbiljnih pokušaja da se napravi leteći tanjir nije bilo. Sam fenomen čigre koja kada se jako zavrti savladava Zemljinu gravitaciju, dovoljno je izazovan. Isto je i sa popularnim “frizbijem” koji je dobio naziv po svom izumitelju. Konačno, u periodu od 1945. do 1990 prijavljen je najveći broj čudnih letelica kada su očevici tvrdili da su na nebu videli nešto što je bilo u obliku letećeg tanjira ili izduženog valjka i kretalo se veoma brzo, uz jak sjaj, čak menjajući i oblik i boju. Najviše ih je bilo iznad SAD, ali i u Evropi. Nikada nije identifikovan ni jedan takav objekat, pa se i danas vode kao neidentifikovani leteći objekti (NLO).
Popularni magazini vole da ove pojave tumače kao vanzemaljske, pripisujući vanzemaljcima veoma naprednu tehnologiju. Čak su se pojavili i “insajderi” iz FBI i CIA, nekadašnji tajni agenti, koji su tvrdili da američka vojska skriva vanzemaljske letelice koje su se, navodno, srušile na Zemlju. Pod oznakom “top 247
secret” proučava se njihova moćna tehnologija izrade letećeg tanjira. Insajderi upravo služe da podgrevaju maštu kod naroda, kom se može servirati sve, i malo je stvari koje on neće prihvatiti. Takva je stvar sa vanzemaljcima, kojima treba da se pripiše višestruka uloga, od uloge “dežurnog krivca” za tobožnje otmice, nestanke i eksperimente na ljudima, do razloga za polarizaciju sveta i stvaranje Svetske vlade i na kraju, kad se pojave nepoznata duhovna bića, da se ona nazovu “svemirska braća.” Da li se, ipak, sve ovo plasira namerno kako bi se zamaskirala istina - da su mnogi modeli letećih tanjira već odavno napravljeni i testirani i to korišćenjem tehnologije ovozemaljskih naučnika, a koja javnosti još nije predstavljena? Videćemo da je tako, da su isti duhovni entiteti koji su naučnicima dali formulu za atomsku bombu dali i mogućnost stvaranja moćnih letelica kao i drugih moćnih oružja. Alberto Rivera je definisao o kome se radi. Danas se najviše spekuliše sa time da je tehnologija izrade letećeg tanjira zataškana i čuva se kao najstrioža tajna, jer bi komercijalizacija ovakvih letilica ugrozila profit automobilske i avio industrije, kao i trgovaca naftom, tj. Naftnog lobija, koji je veoma jak na globalnom polju. Letećem tanjiru nisu potrebne ogromne količine nafte kao današnjim avionima. Kao što ćemo videti tehnologija koju je prihvatila današnja civilizacija u potpunoj je suprotnosti sa prirodnim zakonima i današnji avioni i rakete moraju da savladaju ogroman otpor. Tehnologija izrade letećeg tanjira koristi princip potpune usaglašenosti sa prirodnim zakonima i leteći tanjir, ne samo da ne savladava prirodne sile kao što je na primer gravitacija, on ih koristi kao silu potiska, a energiju za napajanje koristi iz etera (jonosfere). Danas je poznato i da su Nemci neposredno pre i za vreme Drugog svetskog rata eksperimentisali sa potpuno novim konstrukcijama letilica, pa postoje i podaci da su pokušavali da naprave leteći tanjir, a verovatno su u tome i uspeli. Da je ovu tehnologiju prisvojila američka vojska, ali i Sojveti i da se i dalje čuva kao tajna, postoje takođe spekulacije onih koji su ovu materiju proučavali. Više nije tajna da su najveći nemački istraživači baš ovih projekata, nakon rata krišom prebačeni u SAD tajnom operacijom “Paperclip” (Spajalica) koju je vodio mladi Henri Kisindžer, a nalog za ovaj transfer dao je predsednik Hari Truman ili neko iznad njega. . Cilj je bio da se iz nemačkih mozgova izvuku sva moguća znanja za izradu najmoćnijeg oružija, a danas je javna tajna da su te naučnike, kao i dolazak Hitlera na vlast pomagali bankari sa Vol Strita, kao i moćne multinacionalne kompanije. Nacionalnost uopšte nije bitna, bitna je ideja koja vodi svet ka Novom svetskom poretku, u koju su upleteni i pomenuti bankari.
U američkoj vojnoj bazi Fort Bliss u Teksasu radilo je u jednom trenutku čak 118 nemačkih raketnih stručnjaka, kao i inženjera koji su radili na letećim tanjirima. Ipak, ono što će najviše iznenaditi sve one koje tragaju za istinom o letećim tanjirima je fizički princip koji ove letilice koriste za letenje, jer se on bazira na potpuno drugačijem tumačenju i primeni prirodnih sila. Najveća maska za istinu je i Ajnštajnova teorija relativiteta i njegovo verovanje da je svetlost najbrža i nedostižna, te da su vreme i prostor zakrivljeni. Nobelova nagrada i mediji načinili su od Ajnštajna genija, iako 248
je on u naučnim krugovima oduvek smatran običnim šarlatanom. Ajnštajn se klonio od najvećeg broja naučnika toga vremena vešto izbegavajući svaku naučnu raspravu. Njegovo ime i ideje isticali su drugi. “Na pragu smo 21.veka, ali naše razumevanje porekla inercije, mase i gravitacije i dalje ostaje isto kakvo je bilo vekovima – jedna velika zagonetka”, napisao je decembra 2000. Veselin Petkov u svom radu: “Da li fizika 20. veka ima načina da otkrije prirodu inercije i gravitacije?” Ovi fizički principi su većini ljudi, čak i fizičarima, i danas zagonetni. Razlog za ovo je višedecenijsko skretanje pažnje naučnika, koji proučavaju fundamentalne prirodne zakone, na sasvim suprotnu stranu. Razlog je - politika kontrole uma. Jer, ukoliko se neka tehnološka rešenja zataškaju, a teorijske postavke fundamentalne fizike namerno iskrive, čitave generacije naučnika praktično uče fiziku na pogrešnim temeljima tako da nikada ne uspevaju da uhvate pravu nit koja bi sve lako povezala. Tako pravo znanje imaju samo odabrani , oni kojima dopusti establišment. Setimo se ponovo i ponovo tehnoloških inovacija u filmovima o Džemsu Bondu iz osamdesetih godina XX veka. Da li treba verovati da bezbednosne i vojne structure još tada nisu imale tehnologiju koja je i danas “naučna fantastika.”
Danas je malo poznato da je 25. februara 1942. iznad Los Anđelesa viđen neidentifikovan leteći objekt što je tada izazvalo veliku uzbunu i masovnu paniku. Američka vojska je zamračila čitav grad i na objekat u vazduhu ispaljena je kanonada iz protivavionskog oružija. Šrapneli su padali usred grada. Moćni vojni reflektori su dugo pretraživali nebo svetlosnim snopovima i “uhvatili” ono što se vidi na slici levo. O uzbuni su izvestile i novine. Nikada kasnije nije objašnjeno kakva je letilica bila u pitanju i da li je srušena, mada se nagađalo da li su Japanci ili Nemci nadleteli teritoriju SAD.
Horten HO 229 Britanski pilot Kenet Arnold je leteći iznad Pacifika iz pravca severozapada video 1947. neobičan leteći objekat koji je nakon spuštanja na zemlju skicirao. Niko do tada ništa slično nije video. Mnogo godina kasnije ispostavilo se da je Arnoldov crtež po sećanju bio prilično verna ilustracija letilice sa jednim krilom u obliku slova "V" nemačkih dizajnera braće Horten nazvana Horten parabola. Ali, ova letelica sigurno nije bila vrhunac nemačke vazduhoplovne tehnologije. Vrhunac je mogao biti samo leteći tanjir. Navodno, jedan od saradnika braće Horten, koji je ostao anoniman i nakon rata otišao u SAD, otkrio je i skicu jednog njihovog 249
projekta – letilice u obliku diska. Ova skica, međutim nema nikakve potpunije tehničke detalje. O tajnim nemačkim projektima na izradi letećeg tanjira prvi je pisao Rudolf Lusar u svojoj knjizi “Nemačka tajna oružja Drugog svetskog rata” iz 1950. Lusar je bio major u nemačkoj vojsci u tehničkoj jedinici. Na osnovu njegovih podataka i mnogi drugi autori su kasnije pokušali, na osnovu parcijalnih informacija, da dokuče nešto više o tome. Iz svih ovih izvora danas znamo da su najveći nemački mozgovi angažovani na tome bili braća Horten, Rudolf Šriver, Ričard Mite, Viktor Šauberger, Jozef Andreas, Artur Sak... Neki su bili samo idejni tvorci, a neki su projekte razvijali dalje, a postoje i informacije, veoma šture, o uspešnim testiranjima. Ali, do preciznih podataka je i nakon 60 godina od rata nemoguće doći. To je i danas, izgleda, najčuvanija tajna na svetu. Ali, ima mnogo spekulacija.
Još pre dolaska Hitlera na vlast pojedina nemačka tajna društva kao “Tula”, “Vril”, “Geštaltisti”, “Ljudi Crnog Kamena”, svi koji su zapravo i učestvovali u stvaranju nacističke ideologije, bili su opsednuti pravljenjem superiorne letelice koja bi radila na principu implozije - drevnog učenja o božanskoj sili koja je čisti dar prirode i u potpunom skladu sa njom. Da ove ideje potiču iz jezuitskih krugova, veoma je logično, ako znamo da i danas jezuiti imaju kontrolu nad radom NASA i kompanije “Lokid Martin” (Lockheed Martin) koja je glavni proizvođač letilica za NASA. Ovo je otkrio istoričar Avro Menhetn (Avro Manhatan). Finansiranjem nemačkog Trećeg rajha i njenoj dugoj i temeljnoj vojnoj pripremi za rat, ukazala im se prilika da neke od ovih zamisli pokušaju da realizuju. Vodeći nacistički lideri su bili pripadnici katoličke crkve, dok su stvarni nacionalisti i patriote koji su uvučeni u ovu perfidnu ideologiju Trećeg rajha, stradali, bili su žrtvovani. Posebno oni protestantske vere. Dakle, Treći rajh nije bio projekat nemačkih nacionalista, već internacionalista u cilju rušenja Nemačke, razbijanja nemačkog naroda i stvaranja Novog Svetskog Poretka, i uveliko osveta za reformaciju u 16. veku koja je krenula iz Nemačke, znajući da je ideologija nacizma nastala u krilu Jezuita. Nakon rata oni su se prebacili u SAD, preko Vatikana, u koloniju katoličke crkve, kao i rimokatoličke države Latinske Amerike. Za ove tvrdnje nema potrebe tražiti opipljive dokaze. Dovoljno je videti kako su prošli gradovi u Nemačkoj, posebno radničke četvrti u protestantskimgradovima (Drezden), koje su bombardovane, a u isto vreme industrijska postrojenja kompanija, za koje se znalo da proizvode oružje i opremu za rat, nisu taknuta. Takav je slučaj sa kompanijom “IG Farben” koja je proizvodila gas Ciklon B kojim su ubijani logoraši u gasnim komorama u konc - logorima. Kompanija “IG Farben” nije ugašena nakon rata, jer su u njoj kapital imali mnogi iz sveta britanske i holandske aristokratije, kao i američki lopovi. Kompanija “IG Farben” je podeljena na tri kompanije: BASF, Hoecht i Bayer, i to na sudu u Nirnbergu, ali je interesantno da su u upravnim odborima dugo sedeli i sede bivši nacisti, koji i danas sarađuju na projektima GMO hrane, uspostavljanja zakona Codex Alimentariusa, kao i proizvodnje hemijskih agenasa za zaprašivanje planete. Tzv “Chemtrails” (Hemijski tragovi) koje vidimo kao tragove aviona su hemijski agensi. Ove firme su danas dvadeset puta jače od one od koje su nastale i sarađuju na pomenutim projektima sa drugim zločinačkim fabrikama otrova, kao npr. “Monsanto.” Takođe nisu gađani ni garnizoni u logorima širom Nemačke. Kao da je neko želeo da što više ljudi bude ubijeno, a ako uđemo u dubinu duhovne borbe, biće jasno da želi sa svi ljudi budu mrtvi. Đavo i njegovi šegrti. Hitler je doveden na vlast kao član društva “Tule” i neka saznanja o ovim tajnim učenjima je očito imao. Pre nego što je doveden na vlast, kao i sve političke marionete, bio je na obuci u Londonu, gde je verovatno 250
podučen u držanju primamljivih političkih govora, u onome što se danas naziva Tavistok institut. Zato se veoma zainteresovao za jednog umnog i radoznalog prirodnjaka, filozofa i izumitelja koječega, Austrijanca, Viktora Šaubergera. Upravo za njegovo ime se vezuje i ideja za prvu uspešnu konstrukciju letećeg tanjira nazvanog Repulsin. Napravljena su dva prototipa Repulsin A i Repulsin B. Šauberger je bio neobično sličan Tesli u svojim, za to vreme, veoma originalnim razmišljanjima koja su osim poznavanja prirode, jer je poticao iz porodice gde su vekovima svi bili šumari, bio veoma samouveren i sklon tumačenju sveta, posmatranjem prirodnih fenomena. Prirodu je smatrao savršenom kreacijom. Posebno ga je fascinirala voda o kojoj je razvio zanimljivu teoriju razlikujući naelektrisanu, živu vodu i vodu bez elektriciteta koju je smatrao mrtvom. Iz ovih razmatranja proističe i kasnije otkriven efekat Kvanda (Coanda), po kome se voda savija oko zaobljene površine po kojoj teče. Recimo, mlaz iz česme pod koji stavimo ispupčeni deo kašike, zaokrenuće se u pravcu zakrivljenosti kašike, umesto da nastavi da teče u pravcu zemljine teže. Šauberger je sledio ideje Johana Keplera i znao je za tajna učenja koju su mogli znati samo “odabrani.” To je bilo znanje o korišćenju implozije, umesto eksplozije (na kojoj je bazirana današnja savremena tehnika). Eksplozija oštećuje prirodu i razara je, dok je princip implozije zasnovan na izvlačenju sile uznutra iz postojeće materije i energije i njeno delovanje na spoljni svet.
Kod eksplozije energija se oslobađa i izlazi, dok se kod implozije energija pokreće, ali se ne oslobađa. Sve ovo moramo napomenuti da bi se shvatio princip rada letećeg tanjira kada je prvi put konstruisan. Vizionarstvo, ali i sudbina Šaubergera je skoro identična Teslinoj. I o jednom i o drugom geniju tek danas se otkrivaju neki detalji. Tesla i Šauberger su bili praktičari i eksperimentatori, a ne samo teoretičari i obojica su doživeli težak sukob sa interesima korporativng biznisa koji koristi svoje tajne službe i špijune da bi se dočepao tehničkih inovacija. Izumitelji koji se ne potčine i rade isključivo u njihovu korist- bivaju odbačeni, opljačkani, čak i ubijeni. Šauberger je kasnije napisao i knjigu “Naš besmislen mukotrpan rad - izvor svetskih kriza.” Ova knjiga već u samom naslovu govori o tome kako je današnji svet razvijen sa pogrešnim umovima, pogrešnim shvatanjem svemira, materije, energije, prirode..., što se, logično, odražava i na ljudsku zajednicu koja, verovao je Šauberger, mora biti u skladu sa principima na kojima je organizovan čitav svemir da bi funkcionisala. Hitler je pozvao Šaubergera 1934. u Berlin gde ga je primio u nameri da mu ponudi da radi za Treći rajh. Razgovoru sa Hitlerom je prisustvovao i proslavnjeni naučnik Maks Plank, koji se smatra ocem kvantne fizike. Kada je Šauberger izložio svoju filozofiju da nauka uvek mora biti usklađena sa prirodom, uključujući i opasku da Geringova ideja o pokoravanju sveta od strane Velikog Trećeg rajha može biti veoma kratkog veka umesto da traje hiljadu godina, Hitler se unervozio, a dva SS agenta su Šaubergera videla kao neprijatelja. Stanovište Maksa Planka je bilo da “nauka nema nikakve veze sa prirodom.” Šaubergera to nije uplašilo i vratio se u Austriju bez namere da sa Trećim rajhom na bilo koji način sarađuje. Međutim čim je Austrija anektirana (marta 1938.) SS je rešio da se Šaubergeru osveti. Mobilisan je u vojsku iako je tada imao 58 godina i nateran je da radi na razvoju novog oružija - zapravo letećeg diska. Njegov rad je nadzirao lično Hajnrih Himler. Tako je 1940. Šauberger počeo da radi u Beču na konstrukciji Repulsine, diskoidnog motora, uz pomoć austrijske “Kertl” kompanije. On je patentirao to kao svoju ideju 4. marta 1940. Prijavljen je zbog toga SS-u i smešten u ludnicu. Tada je prinuđen da radi za “Meseršmit” na vortex tečnom rashladnom sistemu za avionske motore i kompaniju “Heinkel.” Da napomenemo i da je čuveni Ernst Hajnkel (Heinkel), koji se 251
smatra izumiteljem mlaznih motora, na prevaru stekao uvid u nacrte za mlazni motor koje je pravio Šauberger, i koji je o tome pisao u jednom pismu svom sinu. Hajnkel je kasnije te ideje tehnički razvijao i dorađivao, ali nikada nije otkrio odakle mu početna ideja. Tako je pravi “otac” tehnologije mlaznih motora u stvari Šauberger, koji je ideju dobio proučavajući mlaz vode. Prvi prototip mlaznog motora Hajnkela eksplodirao je jer on, verovatno, nije najbolje shvatio ideju. Šauberger je još pre Drugog svetskog rata izjavio da izuzetno brz supersonični avion treba da bude oblikovan kao telo ribe iz dubokog mora, tanko, pljosnato. Danas ovaj oblik podržavaju američki “Stelt” (Stealth) avioni. Avion B2 upravo nalikuje modelu poznatom kao Horten parabola. Prvi model letećeg tanjira “Repulsin A” bio je napravljen od bakra prečnika 2,4 metra. Kada je prvi put pokrenut njegov motor, tanjir je naglo poleteo, udario u krov hangara i razbio se. Nemačka tajna policija SS, koji je nadzirao ove radove, smatrao je da je Šauberger namerno sabotirao stvar. Obustavili su dalje eksperimente i otpustili Šaubergera, a agenti su pokupili svu tehničku dokumentaciju i odneli je na neko drugo mesto radi daljeg proučavanja. Tamo gde su sa ovim naučnikom stali nacisti, nastaviće Amerikanci, ili tačnije i poštenje je reći – vojni i politički establišment u Americi, zemlji koja je od strane Novog svetskig poretka i ezoterijskih tajnih društava odabrana da bude svetski policajac i da od nje počne pokoravanje celog sveta, čega smo i svedoci zadnjih 60 godina.
S obzirom da je iz istorijske revizije Drugog svetskog rata danas vidljivo da su Hitlera i čitav nacistički aparat finansirali američki i internacionalni bankari, poput Rotšilda, pod kontrolom ezoterijskih tajnih društava, najpre jezuita, verovatno je da su i SS agenti radili direktno pod njihovim instrukcijama, te je i ova dokumentacija nakon rata dospela u preko agenata CIA do Pentagona. Nakon rata Šauberger je namamljen, preko agenata CIA, u SAD. Tu je prinuđen da potpiše ugovor sa jednom američkom kompanijom. (Da li je iza toga stajao Lokid (Lockheed Martin?) Ugovor je bio na engleskom jeziku (iako je on znao samo nemački) po kome kompanija preuzima sva autorska prava za nazive njegovih izuma, nacrte i dizajn za leteći disk. Onda je vraćen u Austriju i tu je, nakon nekoliko meseci, 1958. umro. Godine 1942. napravljen je novi model “Repulsin B” sa motorom koji je SS hteo da koristi za svoju bio-podmornicu koju je Šauberger nazvao “Forelle” (pastrmka), jer je po obliku delovala kao pastrmka sa otvorenim ustima. Ovaj model je verovatno uspešno i testiran 1942. Isti tajanstveni izvor otkrio je da je testiranje jednog modela letećeg tanjira obavljeno 1942. godine na poligonu kod Praga. On je to samo čuo od onih koji su tamo bili. Pretpostavlja se da je to bio model “Repulsin B.” Do podataka o ovome je nemoguće doći jer je u vreme testiranja čitava okolina bila strogo pripremljena i niko ko je bio u blizini baze, ni vojnici, ni civili, nije mogao da gleda. Prozori na svim objektima bili su zasenčeni. Nije bilo izuzetka, pa tako nije bilo ni svedoka, osim nekolicine ljudi na testu. Po svedočenjima ovog anonimnog izvora mogao se čuti samo zaglušujući izuzetno jak rad motora, jer je letelica imala 5 motora – tri za podizanje i dva za pogon unapred. Pomenuti disk je, navodno, izvršio uspešno uzletanje i sletanje. Rad na Repulsinu B nastavljenjen je i nakon 1942. pri tehničkom koledžu za Inženjering u Riosenhugel-u u Beču. Kada je shvaćeno da Šaubergerov motor sa turbinama može ubrzavatiti celu mašinu, kako se ona penje više i više u vazduhu sa potiskom od 10.000 (KS) jednostavno kretanjem vazduha, SS je odbacio ideju da Šaubergerov motor primeni na bio-podmornicu. Pokazalo se efektnije da se njime poboljša rad na tajnom “Flugkreisel” na kome je od 1941. radio vazduhoplovni kapetan Rudolf Šriver. Repulsin B je radio, ali je letelica bila nestabilna. Ovaj 252
problem je trebao da reši tim koji je predvodio Rihard Mite i to ugradnjom delova koji su se oslanjali na mlaznu tehnologiju. Radovi su obavljani na poligonu Breslau (Vroclav) sa ljudima iz Heinkel – BMW kompanije 1942 i 1943. Veruje se da je Rihard Mite samo unapredio Repulsin tip letilice. Evo šta kaže britanac Tim Metjus Mathews) koji se decenijama bavi letećim tanjirima: “U svakom slučaju u Pragu je načinjen značajan napredak koji je fokusiran na aerodromu Gbel. On i danaas postoji u Češkoj kao muzej avijacije i nalazi se na mestu gde su testirani nemački diskovi.” Metjus kaže da mu je čovek iz arhiva muzeja rekao da su svi nemački projekti i informacije o njima pokupljeni još 1945. Od tada im se gubi svaki trag. Najznačajniji projekt je bio, verovatno, konstrukcija takozvanog diskaviona. “Najbolja evidencija koja se odnosi na postojanje ovih disk aviona je konstrukcija letilica “Test 7” i “Test 8” (Versuchs 7 i Versuchs 8, V7/V8), o čemu je pisao i nemački magazin “Flugzeug” (Avion), februara 1989. Tu su opisani detalji koji se odnose na ove disk-avione po svedočenju jednog očevica na aerodromu Gbel.” Ovaj poligon kod Praga su Sovjeti zauzeli oko 10. maja 1945. Izvesno je da su Saveznici imali dosta informacija o nemačkoj naprednoj vazduhoplovnoj tehnologiji o čemu je Metjus napisao i knjigu “NLo Otkriće.” Malo se zna o visokim performansama ovih letilica, na osnovu izjava svedoka, osim onoga što je javno izneo vazduhoplovni kapetan Rudolf Šriver u nekoliko nemačkih novina 1950. “Šriver kaže da su nacrti bili ukradeni za napravu koju je on nazvao “leteća čigra” pre propasti Nemačke i tvrdi da bi naprava bila u stanju da leti brzinom 2600 mph (milja na sat) u radijusu od 4000 milja. U članku se kaže da bi on bio spreman da izgradi jedan za potrebe američke armije u roku od 6 do 9 meseci”, piše u knjizi “UFO Crash At Aztec” autora Bila Stajnmana, 1987.
Leteća čigra Šta se sa ovim dogodilo nakon rata? Veruje se da su Rusi i Amerikanci imali dogovor da ne obaraju ni jedan disk i da ne bombarduju nemačke pogone za istraživanje, jer navodno, nisu perdstavljali pretnju, za razliku od pogona u Pinemundeu gde su se konstruisale i sklapale nemačke rakete i gde je radio Verner fon Braun na raketama “V-1” i “V-2”. “Eventualni ishod rata bio je izvestan i obe strane su želele ovu tehnologiju kao prioritenu”, tvrdi Metjus. Metjus veruje da je došlo do sporazuma između Sovjeta i Amerikanaca i da su i jedna i druga strana došle do podataka o ovoj tehnologiji. Ili je došla samo američka, pa je na zapovest vladara iz senke tu tehnologiju podelila sa Rusima, da bi se ušlo u doba hladnog rata, koji im je u tom trenutku odgovarao. Ipak, zapanjuje činjenica je da su sve beleške o ovim istraživanjima tako dobro sakrivene od obe strane da predstavljaju tajnu i 60 godina nakon rata. Nije li to samo dokaz da obe strane kontrolišu isti mozgovi? Ni danas nije poznato kakvu je ulogu u ovome odigrao baron Viktor Rotšild , koji se veoma zanimao za naprednu tehniku i za koga se veruje da je bio agent KGB. Ova služba i danas upravlja Rusijom. Tehnologija izrade letećeg tanjira je verovatno dalje usavršavana. Sa tim su išle i brojne probe, koje su očevici tumačili kao NLO fenomen.
253
Leteći tanjir snimljen 1964. iznad SAD. Američki pilot, Milton Tores je otkrio višedecenijsku vojnu tajnu, da je u vreme Hladnog rata iznad Engleske , kao pilot RAF-a imao susret sa jednim NLO i da mu je naređeno da puca. Bliski susret se dogodio maja 1957. “Meta je bila ogromna, skoro kao nosač aviona i veoma laka za gađanje”, priseća se Tores. On je sa svojom eskadrilom uzleteo nakon alarma sa namerom da leteći objekat istraže i unište. Ali, NLO ga je po indikaciji koju je imao na radaru pretekao brzinom od oko 900 milja na sat. Tores kaže da je prema toj letilici on putovao brzinom vozića koji tegli ugalj. I, naravno, pobegao mu. Kasnije mu je naređeno da o incidentu nikome ne govori.
Dr. Rihard Mite (Richard Mitte) i njegov tim došli su nakon drugog svetskog rata u Kanadu. Tamo su radili na dizajnu letećeg tanjira za kompaniju “A.V. Roe” na združenom američko- kanadskom projektu koji je zvanično proizvodio samo funkcionalne “Hovercraft tanjire.” Mnogi istraživači NLO smatraju da je ovaj projekat imao za cilj samo odvraćanje pažnje od onogo što se stvarno negde na drugom mesto u tajnosti pravilo. Pretpostavlja se da je dr Rihard Mite u stvari trebalo da napravi letilicu za vertikalno podizanje i spuštanje VTOL (Vertical Take Off and Landing) u obliku diska baziranu na njegovim nemačkim radovima na mašini nazvanoj “mašina radijalnog protoka”, označenoj najpre kao super tajni projekat nazvan “Projekat Srebrna buba” ili “Projekat Y”. Cilj je bio da se za vojne potrebe napravi izuzetno brz disk presratač. Otkriveni papiri o tome datirani su na 1955. godinu. Brzina koju je taj leteći tanjir mogao da dostigne i za današnju poznatu tehnologiju je zaista nepojmljiva. Haunebu I model je prvi nemački tanjir koji je, navodno, testiran još 1934. Poleteo je 60 metara u vazduh, da bi ga pilot onda jedva spustio i uspeo da pobegne pre nego što se tanjir potpuno raspao. Kasnije je napravljen Haunebu II i to je 1944. najviše testiran nemački tanjir. Koliko su obični ljudi obmanuti kada je u pitanju neprijateljstvo ideologija ili sistema dokazuje i ovaj slučaj gde su naučnici, politika i biznis sarađivali dok su vojnici ginuli u blatu rovova, a civili trpeli bedu, glad i stradanje. Takođe dokazuje koliko su ti ljudi koji prave ovakve stvari ustvari zli. Pa bili oni pobornici nacizma, konunizma, američkog kapitalizma tridesetih ili moderne demokrate, svi su grane jednog drveta čije korenje seže do dna pakla. 254
Model Haunebu III je, navodno, napravljen u veličini od 70 metara u prečniku. Trebalo je da izgleda ovako. Nije poznato šta je sa njim bilo.
Iz ovih modela su dalje razvijane “Vril letilice”, takođe testitrane. Na slikama je model VR7. Gde su nestali svi ovi modeli i gde se danas čuvaju, javnosti nije poznato. Repulsin letilice Viktora Šaubergera koristile su vortex princip kretanja vazdušnih čestica, kao tornado, kako bi se stvorio efekat koji je proizvodio levitaciju. Repulsin motor je radio pomoću specijalnih turbina koje je pokretao kerozin. Kada se glavni električni motor pokrene nastaje već pomenuti “Kvanda efekat” koji onda počinje da stvara diferencijalni aerodinamični pritisak između spoljnje i unutrašnje površine na primarnom trupu letilice. Kako se letilica podiže ona sve više dobija na ubrzanju koje može biti teorijski skoro beskonačno. Pri većoj brzini vortex komora postaje vrsta visokostatičnog generatora zbog naelektrisanih vazdušnih čestica u pokretu i pri velikoj brzini, pa to dejstvuje kao transporter električnog naboja.
255
Kada bi se motor pokrenuo Repulsin tanjir bi počeo da sija zbog jakog jonizujućeg efekta u vazduhu. Tako postoje svi neophodni elementi za kontinuiran i jak eterski protok duž glavne ose od vrha do dna letelice. Kada se podigne u vazduh dve pogonske turbine preuzimaju guranje letilice slično kao kod heilkoptera. Radijalni vazdušni pritisak zahteva za dizanje jednog kilograma sa Kvanda efektom približno 1.4 kg po kvadratnom centimetru. Inače skoro svi očevici NLO su opisali izraziti sjaj letilice, a mnogi i promenu njenog oblika. U “Repulsin B” modelu gornja membrana je fiksirana, a donja rotira pri velikoj brzini. Na ivičnom rubu postoje specijalno oblikovane oštrice (lopatice) uobličene kao bumerang. Postoji 120 lopatica koja se nalaze razmaknute oko ruba na razdaljini od po 3 stepena. U vortex turbini poboljšano je povećanje ”implozivnog efekta” tako i sila podizanja. Ovo doprinosi tome da je ona sposobnija da generiše jači potisak nego centrifugalna turbina upotrebljena u “Repulsin A” modelu. Posredstvom usisnog zavrtnog-impelera (koji se za razliku od propelera obrće spolja prema unutra duž cikloida) proizveden je isti tip sile koji u atmosferi stvara tornada, ciklone i tajfune i to kroz efekat eterskog usisavanja ili implozije. “Dopustili smo da kompjuteri razmišljaju i modeliraju svemir umesto nas – crne rupe, tamnu materiju, tamnu energiju... I tu virtuelnu sliku prihvatamo kao osnovu za dalje istraživanje, kao notornu činjenicu. Mi ni danas ne razumemo gravitaciju“, tvrde Dejvid Talbot (david Talbot) i Volas Tornhil (Wallace Tarnhill) danas najveći promoteri teorije o električnom svemiru. (Teoriju električnog svemira danas najviše promovišu Dejvid Talbot i Valas Tornhil u svojim knjigama: “Munje Bogova” (Thunderbolts of the Gods) i “Električni svemir”). Upravo tu je bilo vizionarstvo Nikole Tesle jer je, ne samo shvatao električnu prirodu koja nas okružuje, već je uspeo da u svom eksperimentu iskoristi slobodne naelektrisane čestice iz jonosfere (etera) i upotrebi ih kao pogonsko “gorivo” za svoj električni automobil. “Današnji naučnici su zamenili eksperimente sa matematikom i onda tumaraju od jedne jednačine do druge, i konačno grade strukturu koja nema veze sa realnošću”, primetio je Tesla. Ovde se zato moramo malo zadržati na novom tumačenju gravitacije da bi smo videli da je sledeći inovator u konstrukciji letećeg tanjira, izvesni Otis. T. Kar, predstavljen kao Teslin “učenik”, izneo u javnost 1958. upravo Tesline, i tada izuzetno napredne, ideje. Današnja teorija gravitacije kaže da je to “privlačna sila kojom svaka čestica materije privlači svaku drugu česticu materije.” Gravitacija je najslabija od četiri sile za koje fizika zna. Njutn je u 18. veku opisao gravitaciju i postavio zakon o gravitaciji, ali nije objasnio kako ona nastaje. Nije to učinio ni genijalni Ajnštajn.
256
Britanski lovac Harrier odavno koristi VTOL tehnologiju. Novi modeli VTOL borbenih letilica se spremaju. (Ko je gledao film “Avatar” J Kamerona mogao je da vidi kako bi trebale da izgledaju te mašine. Gravitacija je i danas jednostavno prihvaćena kao jedna od sila. Najveći problem je što su uticajni naučni krugovi decenijama uporno ignorisali postojanje etera (jonosfere) kao specifičnog medija. Svemir je smatran praznim prostorom. Ajnštajnova teorija relativiteta je tvrdila da ne postoji eter. On je svojom teorijom čak uklonio svaku mogućnost za postojanjem ovakvog medijuma. Tako je postojenje etera u daljim teoretisanjima bilo smatrano tabu temom. Ajnštajnov uticaj je tako naučnike širom sveta odveo na pogrešnu stranu. Ali, Maksvelova teorija elektro-magnetizma upravo je zahtevala postojanje takve sredine. Tako se i gravitacija danas, ipak, najbliže objašnjava teorijom električnog svemira koja tvrdi da je 99% svemira plazma. I Zemljina jonosfera je deo plazme. Plazma je prvo stanje materije u kojoj se slobodno kreću pozitivo i negativno naelektrisane čestice, utvrdio je sredinom 20. veka Hanes Alfven. Kada je otkriveno da je atom sastavljen od naelektrisanih čestica, masa je počela da se objašnjava u terminima elektro-magnetizma. Zato je bilo potrebno naći vezu izmedju elektro-magnetizma i gravitacije. Masa i materija nisu isto, a gravitacije deluje u proporciji sa masom. Po najnovijoj teoriji savremenog engleskog fizičara Ralfa Sansburija (Ralph Sansbury): “...sve subatomske čestice, uključujući i elektron, su rezonantni sistemi kruženja manjih električnih naboja suprotnog polariteta koji zbirno daju naelektrisanje te čestice.” Te manje električne naboje on naziva subtroni. U ovoj teoriji ostaje, ipak, neobjašnjeno porekla subtrona. Tu se očigledno elektron ne smatra fundamentalnom česticom. “On ima strukturu kako bi imao ugaoni impuls i prioritetnu magnetnu orijentaciju, poznatu neodređeno kao “obrtanje” – “spin”, tvrdi Sansburi. Tako mora postojati rotaciono kretanje subtrona u okviru elektrona kako bi se proizvela magnetna dipola. Prenos energije između subtrona u njihovim orbitama (spinovima) u okviru klasičnog elektronovog radijusa kretanja mora biti rezonantno i blizu trenutnog za elektron da bi on bio stabilna čestica. U protivnom bi se raspao. Isti argument je primenjiv za proton (pozitivno naelektrisanu česticu), neutron i neutrino. ”Ova Sansburijeva teorija zadovoljava i Ajnštajnovo viđenje da mora postojati niži nivo strukture u materiji što uzrokuje kvantni efekt. Kvant je najmanja moguća jedinica energije. Ironično je što takav model zahteva električnu silu između naboja kako bi funkcionisao neuporedivo brže nego brzina svetlosti u nameri da elektron ostane povezana (koherentna) čestica, a električna energija je i dalje bila “zaboravljana.” To znači da Ajnštajnova teorija , koja ne prihvata da je išta brže od svetlosti, mora biti ukinuta.” Svetlost nije najbrža i to je dokazao i Nikola Tesla. Ali, kontrola uma je nametnula Ajnštajna, dok je ime Nikole Tesle skoro izbačeno iz udžbenika, ili se samo pominje njegova biografija. Običan svet ne treba da zna previše. Tačno je da postoje mnogo načina da se proizvede ne jevtina nego besplatna struja, koja bi bila korištena za sve, od domaćinstva do pogona za prevozna sretstva, ali tada ne bi bilo zarade za lopove, globalne i lokalne. I ko zna koliko je svetu uskraćeno dobrih stvari zbog ljudskog zla i gramzivosti. I elektromagnetni talasi su daleko prespori da bi bili jedino sredstvo veze u ogromnom svemiru. Gravitacija se tako pokazuje kao moguća najbrža sila u svemiru koja prenosi električnu energiju trenutno da bi mogao da se formira bilo koji stabilan sistem kao što je na primer Sunčev sistem ili bilo koja druga spiralna galaksija. Gravitacijski, Zemlja “vidi” Sunce gde je ono trenutno, a ne gde je bilo pre 8 minuta (koliko putuje svetlost od Sunca do Zemlje). Tako se sila gravitacije pojavljuje u prostoru kao daleko brža od svetlosti. Kako 257
onda nastaje gravitacija na Zemlji, po Tornhilu i Talbotu? ”Gravitacija na Zemlji nastaje usled radijalno orijentisanih elektrostatičnih dipola unutar Zemljinih protona, neutrona i elektrona. Sila izmedju bilo koje dve centrirane elektrostatične dipole menja se inverzno kao četvrta snaga na udaljenosti izmedju njih i kombinovane sile jednako centriranih elektrostatičnih dipola preko određene površine na kvadrat...”. Rezultat je, dalje, snaga dipol–dipol, koja na određeni način varira inverzno kao četvrta snaga izmedju tako centriranih dipola.... Snažna eksteremna slabost gravitacije (hiljadu triliona triliona triliona triliona puta manja nego elektrostatična sila) je mera od trenutka iskrivljenosti subatomske čestice u jednom gravitacionom polju.” “Kao magneti koji su slobodni da se okreću, sve električne dipole u protonima, neutronima i elektronima postroje se da proizvedu gravitaciju.”
(Dipol je par jednakih ali suprotnih naboja razmaknutih na nekom rastojanju. Dipol može biti električni ili magnetni zavisno od naboja koji ga oblikuju. Ako se rastojanje među nabojima ne menja onda je dipol stalni (permanentni). Ako se pak udaljenost menja pod utjecajem spoljnog agensa onda je dipol indukovan. Ako udaljenost među nabojima osciluje onda je dipol oscilatorni. Jačina dipola izražava se preko dipolnog momenta. Po svojim dimenzijama dipol može biti makroskopski i mikroskopski. Makroskopski osilatorni dipol predstavnja zapravo najjednostavniju radio antenu. Mikroskopski dipoli nastaju tako što elektroni iz hemijske veze imaju težnju da se nađu bliže jednom hemijskom elementu nego drugom. Tako nastaje permanentni dipol, kao kod molekula CO, HCl, HF itd. Mikroskopski dipoli imaju izvanredno veliki značaj u fizičkoj hemiji jer su oni glavni izvori rotacionih i vibracionih spektara. Jedan od osnovnih zadataka molekulske spektrohemije je da praćenjem rotacije i vibracije molekulskih dipola sazna nešto o njihovoj strukturi. Na primjer, koncentracije i vrste molekula u svemiru dobivaju se analizom rotacijskih i vibracijskih spektara koje emituju molekularni dipoli. Dakle, ako je gravitacija sila električne dipole između subatomskih čestica, jasno je da ta sila kao “lepezast lanac” koji se prostire kroz materiju bez obzira da li je ona provodljiva za struju ili nije. Tako se ova sila ne može preseći postavljanjem nekog provodljivog metala, jer je njihov efekat na ovakvu prepreku veoma mali da bi se iz metala izvukli slobodni elektroni i poremetio se “lepezasti lanac” slično orijentisanih elektrostatičnih dipola koje bi bile privučene od slobodnih elektrona u metalu.). “Ali bilo šta drugo što bi moglo da omete sposobnost subatomskih čestica u okviru rotirajućeg “spina” da se postroje njihove gravitaciono podstaknute dipole sa onim na Zemlji, pokazaće antigravitacijski efekat.” Pitanje je , dakle, šta bi moglo da poremeti gravitaciju na Zemlji. U svakom slučaju, tu nikada nema poništavanja materije, baš kao što je i elektricitet neuništiv. Materija, kao što ćemo videti može samo da promeni stanje. Dakle, po ovoj teoriji “velika” priča oko antimaterije i konstrukcije famoznog CERNA je obična izmišljotina. To upravo tvrde i neki naučnici u svetu, ali su ignorisni. Iz nekog razloga i nečijeg interesa. “To podržava gledište da električna snaga dejstvuje na blizu beskonačnoj brzini na kosmičkoj skali , kao što mora biti i u elektronu”( T. Van Flandern, “Brzina gravitacije – ukida granicu brzine”). Iako ovo za laike deluje malo komplikovano da se shvati, važno je istaći da se iz svega vidi da je univerzum koherentan i povezan, da je trodimenzionalan, kako nam naša čula to govore i da je vreme u njemu univerzalno. “Ne postoje različite starosti i kroz vreme se ne može putovati”, 258
podvlače Tornhil i Talbot. Nakon svega iznetog, zanimljivo je sada videti kakve je ideje imao o izradi letećeg tanjira izvesni Otis. T. Kar (Car), koji je mnogo vremena proveo uz ostarelog Nikolu Teslu. Otis. T Kar nije bio zvanično tehnički edukovan, završio je umetničku školu, ali je navodno bio veoma inteligentan i voleo da razmišlja, pa neki veruju da mu je upravo to pomoglo da neopterećen pogrešnim naučnim postulatima zasnovanim na Ajnaštajnovoj teoriji mase i energije, vremena i prostora, drugačije sagleda neke fizičke principe. On je godinama radio u hotelu u Njujorku u kome je ostareli Nikola Tesla boravio te su njihovi susreti i razgovori verovatno bili veoma česti. Otis. T. Kar je najverovatnije upravo od Tesle saznao na kom principu bi mogao da se napravi leteći tanjir i kako da se u njemu kao električni pogon koristi “slobodna energija” iz Zemljine jonosfere (odnosno kosmičke plazme tada nazivane eter). Da li je pri tome Kar došao u posed nekih Teslinih skica i tehničkih podataka, nije poznato. (Ili da li je bio poslat od nekoga kome su trebali Teslini nacrti i podaci?) On je 1957. osnovao preduzeće “OTC Enterprise” u Baltimoru i nameravao je da konstruiše leteći tanjir. Tada je ideja o putovanju u svemir bilo u Americi veoma popularno jer su te godine Sovjeti lansirali svoj prvi veštački satelit Sputnjik. Ovaj projekat je nameravo da proda za tadašnjih 20 miliona dolara, što su današnje milijarde. Iako njegov leteći tanjir nikad nije poleteo, ne zna se ni da li ga je zaista konstruisao, zanimljiv je princip rada koji je on hteo da primeni, jer je kroz njegove ideje očito govorio Teslin um. “Njegovo” shvatanje elektromagnetizma i gravitacije u to vreme je za javnost bilo u domenu metafizike. Kar je “svoje” ideje prvi put javno izneo 1958. u jednom intervjuu na njujorškom lokalnom radiju kod tada popularnog Long Džon Nebela. Novinar je bio veoma skeptičan, skoro sve vreme pokušavajući da Otisa T. Kara predstavi kao prevaranta i čudaka. Ali, nisu li i Teslu tada smatrali čudakom koji komunicira sa duhovima i vanzemaljcima? Ne smatraju li bilo koga ko iznese neku smelu teoriju ludakom, čudakom, ekscentrikom? Kar je 1958. tvrdio da njihov sistem koristi “gravitaciju, elektro-magnetizam i elektropokretačku snagu u jedno povezano polje kako bi postigli jednu funkcionalnu celinu.” “Mi koristimo jedan naelektrisani odašiljač.” To je jezgro koje daje snagu. To mi nazivamo akumulator. To je ćelija za skladištenje. To je akumulator skladišnih ćelija koje omogućavaju elektro-pokretačku snagu u istom smislu kao bilo koja druga baterija koja proizvodi elektrpokretačku snagu”, govorio je Kar. Ovaj akumulator je nazvan “utron” (setite se da je Sansburi nekoliko decenija kasnije dao slično ime svojim subtron česticama). “Utron” je bio zamišljen kao “molekularno kućište” u koje se smeštju slobodni elektroni iz plazme, odnosno u njime se generiše elektricitet. Dakle, leteći tanjir je trebao da bude na pogon električnom energijom prikupljenom iz etera. “Utron” je izgledao kao dve kupe spojene širim delom na čijim su krajevima grebenasti zubci... Kar je tvrdio da su to na neki način turbine, odnosno reaktivni kanali i gde god postoji atmosferski protok vazduha to pomaže rotaciji. (Zubce je koristio i Šauberger, ali Kar to tada nije mogao znati). Kada se dve kupe rastvore unutra je bila šupljina, odnosno dva kružna udubljenja kao polulopte. Kad se spoje ta dva kraja (kao presečena lopta) unutra nastaje šupljina u obliku sfere. Sfere kao jedinice. Tako svaka kupa ima hemisferu (poluloptu). (Da li ova sfera predstavlja minijaturni svemir)? Podsetimo i da su mistična tajna društva “Tule” i “Vril” verovala u drevna učenja da je u središtu Zemlje šupljina. “Mi zovemo centar ovih velikih dimenzija ekvatorom i, naravno, to dosteže i širi se do određene tačke sa svake strane. To je sprega dve presto–konične sekcije. To su dva dela pod pravim uglom i kažemo da su to dimenzije prostora”, tvdio je Kar. “To je prava geometrijska forma svemira, jer je popuno okugao i potpuno kvadratan. Dokazano je u naučnim laboratorijama da su najmanje jedinice mase ikada fotografisane u elektronskom mikroskopu kvadratnog oblika. Primenili smo ovaj princip u naš električni sistem, koji je glavni izvor energije naše letelice. Ono što ga čini jedinstvenim i drugačijim od obične baterije je činjenica da je on deo sistema koji rotira.” Utron je, dakle, bila vrsta akumulatora za skladištenje električne energije u stvari “slobodne energije” iz plazme, koje je rotirala i proizvodila stuju. Tako iz sistema koji rotira iznutra, pokrenuli bi se elektromagneti spolja i punile bi se opat baterije unutra. I to je implozivni princip. U knjizi “Tajne tehnologije hladnog rata - projekat Haarp i dalje”, Gerija Vasilatosa, pominje se i Teslin prijemnik energije koji je on izgleda veoma uspešno 1930. testrirao na automobile. Vasilatos piše da je Tesla još ranije “proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). (Tesla ostaje misterija i enigma. O njegovom životu, smrti i njegovim istraživanjima se malo zna, spekuliše se i mnoge se informacije kriju. Tesla je imao ideju kako da se proizvodi i akumulira besplatna energija).
259
Crtež “utron” akumulatora - kao krug, trougao, kvadrat... Snaga koja se ispoljavala u blizini vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je izvanrednu stabilnost.” U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije, koje bi se tada stvaralo, bilo je neizmerno. Zna se da je Tesla u svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno kontsruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor ili druge potrošače. Ove prijemnike električne struje iz svemira Tesla je nakon eksperimenta negde sakrio, ili su pali u ruke nekom ko ih koristi ali daleko od javnosti. Tesline ideje nikako nisu mogle biti sprovedene. Pojedinci i porodice bi ostali bez bogatstva. Da li je on kasnije u starosti u hotelskoj sobi otkrio neke tajne Otisu T. Karu? Za koga je radio Kar, da li je možda bio provokator, koji je kasnije hteo iz toga da profitira, ili samo inteligentni radoznalac koji je shvatio Tesline ideje i tako zaslužio njegovo poverenje - ostaje za sada nerazjašnjeno. Postoji i tvrdnja da je Tesla ugušen jastukom u svojoj sobi i da su tada nestale i neke njegove stvari. Ovo se za sada pripisuje agentima Edgara Huvera. Otis. T. Kar je dalje tvrdio da se “izleganjem “ (odnosno zagrevanjem) “atomskog jajeta” (atomskog jezgra), posebno paramagnetskih i diamagnetskih elemenata posebno bizmuta, energija iz atoma može polako osloboditi. “Svako vozilo ubrzano na osi rotacije shodno svojoj privlačnoj inercionoj masi, istog trenutka se aktivira od strane slobodne kosmičke energije (što znači plazme) i postaje nezavisna sila”, tvdio je Kar u tom radio intervjuju 1958. “Mi smo dokazali da naelektrisnao telo ubrzano na svojoj osi rotacije shodno svojoj privlačnoj inercijskoj masi , pokazuje polaritet u određenom smeru. Magnetna igla pokazuje, recimo, gore prema vrhu tela. Ako postavite ovo telo dok se okreće, sa svojom osovinom na drugu platformu i zarorirate platformu na osovini, onda ako je suprotna rotacija veća nego inercijalna prethodnog tela, magnetna igla na drugoj platformi će pokazati dole, dok prva pokazuje gore, uzrokujući kompletno zavisnost od polariteta.” “Kada kontra-rotacija odgovara prethodnoj rotaciji telo potpuno gubi svoj polaritet i istog časa na njega deluje slobodna energija (kao “zatezač” u svemiru) i ono se ponaša kao nezavisna sila. Ovako opisana sprava spojena sa dve suprotno rotirajuće mase postaje bestežinska i ona će izbeći privlačnost Zemljine teže”, objašnjavao je Kar. Da dodamo da je Zemlja električno polje u kome je formirano elektromagnetno polje, koja je tada bila nepoznata većini naučnika, mada je Birkeland to tvrdio još 1903. Tesla je, nema sumnje, to dobro shvatao. Po Karovoj zamisli u letećem tanjiru bi on stvorio veštačko gravitaciono polje, a spolja ne bi bilo gravitacionog polja. I to bi bilo postignuto baterijom koja se okreće i proizvodi sopstveni gravitacioni uticaj.
260
Zato je Kar “smislio” kondenzatorske ploče (tanjire) i elektromagnete kao deo sistema. Oni su kontrarotirajući: elektromagneti rotiraju u jednom smeru, a baterije u drugom. Kondenzatorske ploče rotriraju u sadejstvu sa "utronom" tako da postoji okretanje u pravcu kazaljke na satu i obrnuto okretanje. Treći sistem je u kabini koji održava gravitaciju za posadu. On ne rotira. Ovako oslobođen gravitacije tanjir bi se veoma lako podigao na veliku visinu i onda spustio na određeno mesto. Putovanje od Evrope do SAD bi praktično bilo veoma kratko u jednom “skoku”. Na ovoj letelici bi se , po Karovoj zamisli, putovalo kao u avionskoj kabini, pod pritiskom. Zbog elektromagnetnog polja koje bi se stvorilo, tanjir ne bi imao problema sa pregrevanjem karoserije prilikom izlaska iz Zemljine atmosfere, jer bi mu ono služilo kao štit. Kada tanjir izašao iz Zemljine atmosfere mogao bi se ubrzavati do neslućene brzine. Danas postoje verovanje da ako su neki ljudi zaista bili na Mesecu, to su učinili letećim tanjirom koji je za javnost ostao nepoznat, a ne “igračkama” za javnu upotrebu kao “Apolo” letelice, mada je to samo pretpostavka. Prema Otisu Karu “njegov” projekat je završen 1947. godine (Tesla je umro 1943.) ali za njega nije bilo nikakvog interesovanja. Kar je još izjavio da bi se “utron” kao baterija mogao oblikovati u bilo koju veličinu i njime bi se mogle napajati sve veće električne centrale, mogao bi da radi u automobilima ili u domaćinstvima za zagrevanje i pokretanje bilo kog aparata. U letilici bi se takva baterija punila sama iz sopstvenog okretanja! Da li su ovo sve bile upravo Tesline vizije o besplatnoj energiji za sve? Nije li upravo to ražestilo J.P. Morgana i ostali establišmentski ološ? Da li je Kar samo pričao ili je nešto i napravio, ostaje enigma. Njegov tanjir nikada nije viđen u javnosti i nikada nije poleteo. Da li je Kar to namerno izbegao ili je neko drugi sve sabotirao? Naime, pokušaj prvog javnog demonstriranja letećeg tanjira OTC-XI trebalo je da bude u Oklahoma Sitiju 1959. godine. “OTC Enterprise” iz Baltimora pozvalo je nekoliko stotina ljudi da posmatraju „lansiranje prototipa modela OTC-XI svemirske letilice prečnika oko 180 santimetara koja radi na utron energiju.” Mesto za lanisranje je bilo šljunkoviti prostor osam milja severno od Oklahoma Sitija gde je Kar tvrdio da će se letilica podići 120 do 180 metara. Vreme lanisranja je planirano za 15 časova u nedelju 19. aprila 1959. godine. Zanimljivo je da su članovi klubova obožavaoca letećih tanjira širom sveta skoro potpuno ignorisali poziv za ovaj događaj. Isto je bilo i sa medijima. A ono što mediji ne objave, kao da se nije dogodilo. Zašto? Samo jedna priča o ovom eksperimentalnom letu se pojavila u lokalnim novinama u Oklahoma Sitiju. Lokalna televizija je u startu čitav poduhvat prikazala kao veoma neozbiljan. Tako je televizijski reporter, kao da je znao da se ništa neće dogoditi, sa puno skepse i nadmenosti preneo svoj utisak: “Ova stvar se nikada neće odvojiti od zemlje. Osećam tu prilično mnogo samoreklamerstva koje je u vezi sa zabavnom vožnjom u parku “Granica grada.” To se odnosilo na “leteći tanjir” koji je trebalo da bude postavljen u parku i služi za zabavu. Otis. T. kar je čak patentirao ovaj tanjir i za njega postoje skice i tehnički podaci. On je zamišljen da se kreće po vertikalnoj osovini i da se posetiocima u kabini pušta film. Tako bi se sinhronizovala filmska slika sa kretanjem tanjira pa bi posetioci imali utisak da lete kroz svemir. Predvideo je da ovo čudo za zabavu ima i svoju prenosivu verziju koja bi se rasklapala i sklapala u najkraćem mogućem vremenu. Ipak, ni ovakav “leteći tanjir” za zabavu nikada i nigde nije postavljen. Nakon pola sata od predviđenog vremena za lansiranje OTC-XI, jedan Karov saradnik objavio je da lansiranje mora biti odloženo zbog “tehničkih problema.” Kasnije je prisutnima rečeno da je jedno noseće 261
kućište greškom “bilo veće od šesnaestog dela inča.” Ovo obrazloženje je veoma čudno, jer je takva greška u preciznoj mehanici nezamisliva za inženjere. Kao kada bi navigator spustio avion 300 milja od kursa. I sam Otis T. Kar je dugo bio sakriven. Konačno je otkriveno da se nalazi u bolnici. Samo je njegova snimljena poruka na magnetofonskoj traci puštena za 70 prisutnih ljudi. On im je poručio kako veruje “ da će istorija biti stvorena u nedelju popodne kada model OTC-X bude lansiran.” Kar nije izašao iz bolnice sve do ponedeljka, samo je još u nekoliko navrata slao svoje audio poruke. Njegovi saradnici su navodno uporno pokšavali da “grešku” otklone, ali od testiranja ni nakon tri sata nije bilo ništa. Konačno su svi radoznalci napustili Oklahoma Siti. Jedan član kluba NLO iz Pensilvanije je komentarisao: “Ne znam šta se događa, ali osećam da oni nisu imali nameru da testiraju model. Nisam mogao da vidim nikakve planove modela i razumam da je mr Mejvud Džons prikazao samo ono što je nazvao “trodimenzionalna ilustracija Karovih ideja.” Da li su to u stvari bile Tesline ideje, a Karovi crteži, jer Kar je zapravo bio vešt crtač? Da li je Kar pokušao da proda Teslin projekat kao svoj? Danas se, međutim “otkriva” da je Otis. T. Kar bio genije i da je doživeo sudbinu sličnu drugim mozgovima koji su se zalagali za “slobodnu i besplatnu energiju.” Da li je Otis T. Kar tu ipak podmetnut kako bi se još jednom skrenula pažnja sa pravog genija, a to je Nikola Tesla? Prave Tesline ideje o “letelici bez krila” i dalje su nepoznate.
Supersonični disk model AVRO na kome su Amerikanci počeli da rade još 1953. Ova najveća američka tajna nije smela biti ni na koji način ugrožena komercijalizaijom tehnologije kako je to planirao Otis. T. Kar. Protiv Kara je kasnije poveden i krivični postupak i preduzeće mu je likvidirano, a svi nacrti i oprema iz radionice su zaplenjeni. Najzad, ako je Tesla idejni arhitekta letećeg tanjira, logično je pretpostaviti da su možda baš njegove ideje i nacrte, oni koji su finansirali Hitlera (a to su bili američki bankari pod kontrolom visokopozicioniranih masona, Iluminata, odnosno jezuita), odneli ove ideje u Nemačku koja je tada imala uslove za razvoj oružija i potrebne mozgove da ovo dalje usavrše. Tajna društva “Vril”, “Društvo Tula” i druga samo su deo sistema koji služi njihovim globalnim interesima odnosno fantastičnoj ideji o pokoravanju čitavog zemaljskog sveta. Sve vojne baze na Antarktiku takođe su u interesu istih, pa priča o tome da su nemački leteći tanjri završili tamo u tajnoj bazi nazvanoj Švabenlend (Schwabenland), mogu biti delimično tačne. Najzad, da li su tanjiri u Nevadi ili na Antartiku sasvim je svejedno. Važno je da postoje. Izvesno je da ljudski um danas zna mnogo toga , pa je konstrukcija letećeg tanjira i njegova komercijalizacija, samo pitanje odluke koju će jednog dana doneti neki moćan svetski autoritet, onog trenutka kada mu to bude u interesu. Za koje namene se on danas iz tajnosti koristi, možemo samo pretpostavljati. Drugo pitanje je svakako kada će ova tehnologija biti javno predstavljana?
262
“Nebeski hodač”(Skywalker) i “Vazdušni bicikli” (air bike) su VTOL projekti već spremni za komercijalizaciju. Za njihovo efektno korišćenje biće potrebni novi gradovi, novo društvo sa drugačijim saobraćajnim propisima. Nova tehnološka revolucija može veoma brzo uslediti na Zapadu nakon velikog globalnog haosa i ratnog sukoba na Srednjem Istoku koji će se prelomiti preko čitavog sveta. Komercijalizacija letećih tanjira i nove VTOL tehnologije, nakon recesije, ponovo bi podigla SAD kao novu super silu. Nova čista tehnologija koristila bi uglavnom električnu struju, pa bi to uticaj Rusije koja je svoj ekonomski uspon vezala za naftu i gas (kao što su nakon Drugog svetskog rata to učinile SAD) ponovo bila spuštena na niži nivo. Kina je već svoj industrijski razvoj zasnovala na nafti i teško da može brzo uskočiti u novo tehnološko doba. Svako eventualno javno pojavljivanje letećih tanjira za koje će mediji u budućnosti možda tvrditi da pripadaju vanzemaljcima, biće samo obična laž i moguće stvaranje globalne uzbune sa određenim političkim ciljem. Baš kako je to razotkrio Verner fon Braun kada je rekao da sve što je u vezi sa svemirom i istraživanjem svemira ima za cilj njegovu militarizaciju. Nastojanje da se okupira Antarktik i da se tamo vrši eksploatacija izuzetno retkih minerala nameće potrebu da se i u tom delu sveta na, neki prihvatljiv način, vojno interveniše. Kada kažem prihvatljiv, to znači prihvatljiv za mase koje veruju u ono što objavljuju svetske informativne agencije. Tako, ne možete objaviti da su na Antarktiku teroristi Al kaide, ali možete oficire iz Pentagona tamo pokrenuti nekakvim “tajnim operacijama” zarad potrage za vanzemaljcima. Samo u tom smislu mogu se prihvatiti psihološke pripreme koje se preko medija već decenijama vrše konstruisanim pričama o tajnoj vojnoj bazi nacističke Nemačke (Švabenlendu) gde su završili leteći tanjiri kao i o moćnoj vanzemaljskoj tehnologiji.
Da li su nacisti imali leteće tanjire
263
Hitler je u mladosti bio član jedne stare okultističke organizacije, čiji koreni vuku još iz srednjeg veka, ako ne i od ranijih vremena, okultnog društva “Tula.” Ono je svoje članove pažljivo biralo širom sveta, a sama organizacija bila je strogo zatvorenog tipa. I najmanje kršenje pravila skupo se plaćalo. Hitler je još u najranijoj mladosti bio opsednut okultizmom i okružen takvom literaturom gde je upijao svaku reč. Već tada se u njegovom umu stvorila ideja o “Novom svetskom poretku”, ali ideja nije bila njegova kao što ni dolazak na vlast nije bilo isključivo njegovo delo, već delo mnogo moćnijih tajnih korporativnih i okultnih struktura. Hitler je na vlast i došao preko magijskih organizacija i poznat je njegov uticaj na velike mase, koje su u njegovom prisustvu prosto padale u neku vrstu transa, kao u drevna vremena mase pod uticajem žreca. To se vidi i na dokumentarnim filmovima sa njegovim govorima, gde masa stoji kao opčinjena, u transu i skoncentrisana jedino na njegove reči. Po tvrdnji američkih psihijatara, njegove reči su direktno “ciljale” u njihov mozak i Hitler je već tada znao magijske tehnike koje su to omogućavale. Ovo je tek kasnije postalo poznato Rusima i Amerikancima, mada te okultne discipline nisu “od juče” jer su se njima služili drevni žreci, magovi i šamani, kao i kraljevi. To je neka vrsa masovne hipnoze. Rusi i Amerikanci bili su obavešteni o svemu tome, ali to nisu uzimali za ozbiljno, sve do pred kraj rata kada su ih njihove obaveštajne službe izvestile da Nemci imaju novo oružje koje vrlo brzo može da uništi ceo svet. Nedaleko od Beča, Nemci su imali laboratorije gde su usavršavali hemijsko i biološko oružje. Međutim, izuzetno veliku pažnju nemački naučnici su posvećivali svemiru, koji je u to vreme za ceo svet bio prilično velika nepoznanica, kao što je to i danas. U dokumentima iz arhive Trećeg rajha otkriveno je nešto zapanjujuće. Smatralo se da je Hitler uz pomoć svojih medija uspostavio kontakt sa međuplanetarnim entitetima. U arhivama je pronađen i dnevnik Marije Štajner, jedne od Hitlerovih medijuma. Evo šta je nađeno u dnevniku: ”Bilo je to 1932.godine. Popodne su me predstavili lično Adolfu Hitleru. Odmah mi je kazao da sam izabrana za jedan jako važan zadatak, sa još nekoliko ljudi iz naše okultne grupe, kojoj je i lično Hitler pripadao. Nas nekoliko sedilo je u krugu i meditiralo. Rečeno nam je da uspostavimo kontakt sa bićima sa drugih planeta, koja treba da nam pomognu da napravimo svemirski brod. U početku se ništa bitno nije dešavalo, a tada jednoga dana, posle dve nedelje, uspostavljen je prvi kontakt. To je bila planeta koja je od Zemlje udaljena hiljadu svetlosnih godina. Na toj planeti živela su bića malog rasta, sive kože, velikih glava i sa prorezima umesto očiju. Oni su nam rekli da prekinemo sa ovim poslom, da to uopšte nije u redu. Kada smo ovo saopštili Fireru bio je jako ljut, i rekao je da će i bez naše pomoći zavladati svetom i celim svemirom. Posle ovoga nas je držao tamo još nedelju dana, a onda pustio uz pretnju da o ovome nikome ne smemo da pričamo.” Na sličan način sledbenici Nju Ejdža i satanisti uspostavljaju kontakt sa duhovima i “učiteljima.” Drevni žreci su na taj način dobili znanja o svemiru, poznavanje geometrije i astronomije, znanja koja im inače ni u kom slučaju ne bi trebala. Ti duhovi sa kojima opšte sledbenici tajnih društava, okultisti i ljubitelji ezoterije nisu ništa do demoni. Ovo će biti tema narednih poglavlja, opštenje sa demonima, koji se kriju iza imena “duhovnih učitelja” i paganskih bogova, posebno “boga sunca.” U arhivu Trećeg rajha nađene su skice na kojima se vidi da je Hitler zaista stvorio svemirsku bazu i mali vasionski brod. Kasnije je sagrađen jedan veći, a pred kraj rata i jedan ogromnih razmera. Efikasnost ovih letelica isprobavana je na Antarktiku, u polarnim predelima. Govori se čak da su eksperimenti u početku rađeni u dogovoru sa Rusima, negde u Sibiru. Za ovo se nije došlo do materijalnih dokaza, jer je deo dokumentacije koji se odnosio na saradnju sa Rusima nestao na misteriozan način. Ostaje da se veruje preživelim naučnicima koji su radili na tom projektu i koji su progovorili pred KGB nakon završetka rata. Nemački naučnici tvrde da je Hitler hteo, kada je video da će da izgubi rat, da pobegne tim vasionskim brodom, i to na planetu sa kojom su njegovi medijumi uspostavili kontakt. Poslao je grupu naučnika da izvrši poslednje pripreme pred poletanje. Sa tim naučnicima je bio i Gering. Sve se to dešavalo na hladnom Severu, a sudeći po nekim podacima možda čak i u Sibiru. Hitler je trebao da se pojavi u bazi dan posle ovih priprema. Međutim, po izjavama naučnika sa projekta, koje su pronađene u dokumentaciji sa njihovog saslušanja pred Gestapoom, nebo se odjednom otvorilo, iz njega je izronio džinovski svemirski brod i prosto usisao Hitlerovu poslednju reč tehnike, njegov lični vasionski brod. Sve se ovo dešavalo naočigled desetine naučnika koji su se posle toga danima pitali šta se to tada desilo. Mnogi od njih su to shvatili kao opomenu Viših sila, jedne mnogo inteligentnije civilizacije nego što je naša. Po njihovom mišljenju ta visoko razvijena bića nisu dozvolila da neko uništi planetu Zemlju i tako ugrozi i život u svemiru. Kažu da je mesec dana nakon ovog događaja Hitler digao ruku na sebe pošto je shvatio da je izgubio i poslednju šansu. 264
Ovo je naravno izmišljotina. Po jednoj verziji je Hitler izvršio samoubistvo uoči 1. maja paganskog praznika Beltejn, a po drugoj je uz pomoć Vatikana prebačen u Južnu Ameriku ili čak u pomenutu bazu na Antarktiku. O pomenuto planeti nije moglo biti ni reči, jer entiteti sa kojima je Hitler opštio su na Zemlji. Možda se on nadao, ali su ga prevarili…
Dokumenti iz arhive Trećeg Rajha, gde su prikazani planovi za izgradnju letećih tanjira.
Nemački naučnici su tajno razvijali letelice na bazi diska. Ovde na slici gore je slika iz arhive Trećeg rajha koja prikazuje jedan od prvih modela nemačkih letelica oblika diska.
Nacistički Horten H 9 V1 glider, leteće krilo.Pogledajte samo sličnost između ovog tajnog nemačkog projekta iz Drugog svetskog rata i današnjih američkih nevidljivih stelt aviona.Očigledno da su Amerikanci na kraju rata od nemačkih naučnika iz operacije Spajalica došli do potrebnih planova za ovakvu vrstu aviona, ako nisu znali za njih i ranije, jer su sarađivali. U martu 1945. godine iz norveške luke Kristijansand isplovila je nemačka podmornica koja je nosila oznaku U-234. Njen cilj bio je Tokio, a nosila je 550 kilograma uranijum oksida, jedan od oblika uranijuma čija je hemijska oznaka bila U-234. Identično kao i oznaka podmornice. Da li slučajno? Ovaj smrtonosni teret bio je namenjen Japancima za pravljenje njihove atomske bombe sa kojom su oni mislili zadati odlučujući udarac svojim protivnicima. Nemačka je tada već bila u ruševinama, ali Hitler o tome nije brinuo. 265
Bio je ubeđen da će se nešto dogoditi što će preokrenuti sve u njegovu korist. Ovo njegovo verovanje u preokret izgleda da i nije bilo bez osnova, jer su već dve ovakve pošiljke uranijuma bile isporučene u Japan, i zajedno sa zadnjom isporukom skupilo bi se dosta za barem jednu atomsku bombu. Ali kakve li ironije, tačno ta količina uranijuma iz zadnje isporuke bila je potrebna i Amerikancima za njihovu atomsku bombu. (Što će reći da su je oni i dobili). Podmornicom U-234 komandovao je Johan Hajnrih Feler, a on sam nije imao pojma šta prenosi. Osim njega tu su bili general “Luftvafea” (nemačko vazduhoplovstvo) Ulrih Kesler koji je bio jedan od vodećih stručnjaka za vazduhoplovstvo, onda dva pukovnika nemačkog vazduhoplovstva kao i dva japanska oficira, Hideo Tomonaga i Genzo Šoji. Sve ovo je potvrđivalo izuzetan značaj ove misije. Ali, međutim, podmornica nikada nije došla do Tokia. Kapetan podmornice Feler je 4. maja uhvatio signal britanske radio stanice i saznao da je Hitler mrtav, a potom je odlučio da se preda. Oba japanca izvršila su njihovo ritualno samoubistvo, a Nemci su zarobljeni. Po rečima učesnika “Projekta Menhetn” (Program SAD, Kanade i V. Britanije, pod vodstvom R. Openhajmera, za stvaranje atomske bombe tokom II svetskog rata. Openhajmer nije krio da su ideju o A, bombi dobili od duhovnog entiteta). uranijum je odmah izvađen i smesta poslat u Ouk Ridž. Kako su svedoci pričali, amerikancima je očajnički trebao ovaj uranijum, čak su grebali po dnu bureta da bi došli do potrebne količine. I došli su. Već u augustu, Hirošima i Nagasaki bili su svedoci toga. Razoreni su zahvaljujući uranijumu koji je trebalo da završi u njihovoj zemlji, mada Pentagon zvanično nikada nije priznao da je ovaj nemački uranijum namenjen Japanu, poslužio za razaranje Hirošime i Nagasakija. Krije se da su ova dva grada bili gradovi sa većinskim hrišćanskim – protestantskim stanovništvom. 1986. godine danski ronilac Age Jansen pronašao je olupinu nemačke podmornice U-534, koja je izvučena na površinu 1993. godine.U Danskom kraljevskom mornaričkom muzeju otvorene su njene zapečaćene prostorije, ali tada nije pronađeno ništa značajno.Podmornica je posle toga prebačena u istorijski muzej rata u Birkenhidu, a tamo je došlo do zapanjujućijh otkrića. U zadnjem delu podmornice otkrivena su dva torpeda T11 koja su imala pasivno navođenje. Iako su postojale neke glasine o tome, ipak se nije verovalo da Nemci poseduju tako nešto. Fabrika za koju su pretpostavljali da je mogla proizvoditi ovakva torpeda, potpuno je razrušena. Saveznici su imali neverovatnu sreću da ova torpeda koja kruže kroz vodu dok ne pronađu cilj, nisu ušla u upotrebu, jer ko zna kako bi se to odrazilo na dalji tok ratovanja. Međutim, podmornica U-534 krila je još tajni. Naučnici koji su ispitivali podmornicu, shvatili su da su dva propelera ove podmornice bila dizajnirana tako naprednim rešenjima do kojih su Britanci došli tek šezdesetih godina. Pronađeni su i ostaci nekog tajanstvenog aparata koji je omogućavao komunikaciju pod vodom, zatim i uređaj koji je omogućavao da podmornica ostane pod vodom dok joj rade dizel motori, dovodeći specijalnim cevima vazduh sa površine. Sve ovo bilo je nezamislivo za saveznike koji su bili zatečeni ovakvim otkrićima. Očigledno da je podmornica U-534 bila na nekom vrlo važnom i tajnom zadatku. Posebno je zanimljivo da je ova podmornica napuštala luke u poslednjem trenutku. Tako je bilo u Bordou kada su stigli saveznici, zatim u zadnjem trenutku je napustila Štetin (Šćećin) pred Sovjetima, a zatim i Kil pre nego što je grad pao u ruke saveznicima. Šta je čekala ova podmornica koja je bila snabdevena najvećim dostignućima ratne podmorske tehnike toga doba. Kada je podmornica pogođena, potonula je pedeset metara u dubinu mora. Tri člana posade su poginula, a spašeno je njih 49. Pravac kretanja i odredište bili su im nepoznati. U notesu jednog člana posade bio je crtež podmornice, u njemu nacrtan drveni kovčeg, a preko njega veliki znak pitanja. Tvrdi se da je U-534 nosila neke važne magijske rekvizite. Jezero Teplic nalazi se među vrhovima Alpa i predstavlja veliku misteriju još od kraja rata. Ukoliko se istraži i otkrije šta su to nacisti tamo sklonili pred kraj Drugog svetskog rata, možda će se napokon saznati tajna Hitlerovog tajnog oružja, mada vrlo verovatno da je tu sakriveno zlato. Jezero Teplic je vulkanskog porekla i prepuno je podvodnih pećina. Do pre nekoliko godina, ronioci nisu bili uspešni u njegovom istraživanju. Mnogi ronioci se sa tih zadataka nikada nisu vratili. Pretpostavke su bile da se radi o zatrovanosti nepoznatim supstancama, jakih izvora zračenja ili čak električne energije. Jedan izvor govori da je sada potpuno jasno da su vode ovog jezera bile elitna laboratorija za naučnike Trećeg Rajha. Po rečima očevidaca, u planinskom masivu oko jezera pripremljena je odlučujuća i poslednja bitka za sudbinu Trećeg Rajha. U okolini jezera su vršeni neobični naučni eksperimenti sa navođenim raketama, drugačijim vrstama eksploziva, pa čak i posebnim aparatima na gravitacioni pogon. Očevici svedoče da su viđali nešto slično “letećoj cigari”, a sve se događalo u vreme kada fenomen “letećih tanjira” još nije bio poznat. Do sada se zna da je veliki deo dna jezera na višoj dubini od prirodnog ostatka. To navodi na zaključak da su nacisti 1945. godine uspeli da nekako uzdignu dno jezera i tako dobiju prirodni trezor, dugo vremena potpuno nedostupan. Jedna od pretpostavki je 266
da se u pećinama ispod jezera nalaze sanduci u kojima su pohranjene milijarde falsifikovanih britanskih funti, čijim ubacivanjem je Hitler imao nameru da izazove ekonomski haos u Britaniji, zatim više tona zlatnih poluga, nakit i druge vrednosti. Ono što najviše golica maštu istraživača jezera Teplic, nije ni zlato ni novac, već su to dokumenti i rezultati naučnih istraživanja sprovođenih u nacističkim laboratorijama. Bojim se da će to morati da potraže preko okeana.
Konkretno, u pitanju su letelice na gravitacioni pogon, a takođe i dokumenti iz oblasti genetike, to jest genetskog koda čoveka! Interesantno da je samo nakon dve godine nakon što su nacisti “uredili i sredili” jezero Teplic, došlo do masovne pojave letećih tanjira. Međutim, na osnovu dokumenata i svedočanstava naučnika koji su radili za naciste u toku rata, mnogiod njih videli su NLO-e na nebu iznad Nemačke i tokom samog drugog svetskog rata, pogotovo je to bilo učestalo u oblasti Pinemindea, gde su se odvijali najvažniji eksperimenti. Šta se desilo sa svim tajnim projektima Trećeg Rajha. Po jednima, oni se baš nalaze na dnu jezera Teplic ili Monci u gornjoj Austriji, po drugim izvorima one su prenete podmornicama u Južnu Ameriku (na podmornici U-534 pronađene su detaljne karte i maršrute za južnu Ameriku), ili Antarktik za koji se veruje da obiluje tajnim bazama. Ovde posebno treba napomenuti ono za šta se pouzdano zna da se desilo. To je famozna operacija “Spajalica” (Paperclip), koju su izvršili Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata, a jedan od glavnih izvršilaca je bio Henri Kisindžer. Svi nacistički naučnici koji su posedovali izvrsna znanja i radili na posebnim projektima, tajno su prebačeni u Ameriku, gde im je omogućeno da nastave svoje radove, kakvi god da su bili. Svoje znanje i tajne prepustili su Amerikancima u zamenu za život i slobodu. Posle rata u onim spektakularnim suđenjima nacistima, osuđeni su i pogubljeni oni koji nisu ništa znali, čisti fizikalci koji su samo ispunjavali naređenja. Jednostavno nisu imali šta da ponude saveznicima u zamenu za svoj život. Ili nisu bili visokopozicionirani članovi tajnih društava, a i ako su bili, istrošeni su.
NOVO DOBA I VANZEMALJCI - PRIPREMA ZA DOBA VODOLIJE Religija – “mi čekamo vanzemaljce” Uz pomenutu Crkvu Džadaja, na početku, koja je svoju popularnost stekla, a i nastala zahvaljujući jednom filmu, postoji još jako puno religija poklonika i čekalaca vanzemaljaca, i nemogu biti pomenute sve jer su neke lokalnog karaktera, a ima ih na hiljade. Ljudi očekuju došljake iz svemira ili iz drugih dimenzija, očekuju “mesiju” u letećem tanjiru ili invaziju dobroćudnih vanzemaljaca koji će da svrgnu pokvarene vlasti i uspostave mir i pravdu. Većina ovih grupa je pokrenuta od strane ideologa Novog Doba, spiritista, gurua i okultista. 267
Društvo Eterijus: Osnovano polovinom 20. veka, društvo Eterijus je jedna od najstarijih i najbolje organizovanih UFO religijskih organizacija. Osnivač Društva, Džordž King, rođen 23. januara 1919. godine u Velikoj Britaniji, u porodici kojoj su bile bliske okultne tradicije, od rane mladosti pokazivao je interes za religiju, ali pošto nije uspeo da zadovolji svoju znatiželju samo tradicionalnim hrišćanskim učenjem, brzo se i sam okrenuo paranormalnim fenomenima i praktikovanju joge, a uzeo je učešće i u nekoliko okultnih i metafizičkih religijskih grupa. To je utrlo put veri u vanzemaljce. Ključni dogadjaj za istoriju organizacije dogodio se 8. maja 1954. godine kada je King, navodno, primio objavu da treba da se pripremi za ulogu glasnika '”Interplanetarnog parlamenta.” Poruku je primio od '”Kosmičkog gospodara Eterijusa'”, vanzemaljca sa Venere po kojem je Društvo dobilo ime a koji je postao Kingov glavni kontakt sa '”Velikim belim bratstvom'” – odnosno, '”Kosmičkim gospodarima'” svih vrsta. King je svoj prvi javni nastup, na kojem je u stanju joginskog transa '”kanalisao'” poruke Gospodara Eterijusa, održao u Londonu 1955. godine. Iako nije bio prihvaćen kako se verovatno nadao, King je nastavio da drži predavanja i nastupe i vrlo brzo je okupio dovoljan broj sledbenika kako bi formirao organizaciju. Društvo Eterijus zvanično je osnovano 1956. godine. Učenje Društva je izuzetno razgranato, ali se zasniva na informacijama koje je King kao '”primarni zemaljski mentalni kanal'” prenosio od panteona interplanetarnih bića, i njegove osnove mogu da se predstave u nekoliko opštih stavova. Značajni pripadnici Velikog belog bratstva, pored Eterijusa su i Šri Krišna, Gospodar Buda i Gospodar Isus i oni su, kao i ostali religijski lideri, vanzemaljskog porekla, a na Zemlju su dolazili kako bi pomogli čovečanstvu. Ovo je učenje Novog Doba (New Age, Nju Ejdž), koje sve glavne učitelje i osnivače religija sjedinjuje u jednog – Lorda Maitreju, duhovnog Učitelja sveta, mesiju. koji treba da dođe i da se pojavi u svakom delu sveta baš onako kako ga koja religija očekuje. Zašto to ne bi bio vanzemaljac, došljak iz svemira? Po verovanju ove sekte kao i sledbenika Novog Doba u Solarnom sistemu postoji razvijen i napredan oblik vanzemaljskog života a njegovi predstavnici su prijateljski naklonjeni prema našoj planeti, nadgledaju je i posećuju kako bi pomogli čovečanstvu u evolucionom razvoju. Karma i reinkarnacija su prirodni i božanski zakoni. Čovek je plod božanske iskre a Zemlja, koja predstavlja živi entitet, je samo jedna etapa u evoluciji koja se odvija ka izvoru iz kojeg je nastao čitav život. U tom smislu, ciljevi Društva Eterijus su širenje učenja Kosmičkih gospodara, duhovno lečenje, priprema dolaska sledećeg Gospodara, pripremanje uslova na Zemlji za bliži kontakt i, konsekventno, susret sa vanzemaljskim bićima, kanalisanje i administriranje energije i moći koju nam kao ispomoć šalju kosmička bića. Dolazak sledećeg Gospodara je ustvari dolazak Maitreje, lažnog hrista, a sam novodobaški magazin i web-sajt “Share International” koji je u službi promovisanja Lorda Maitreje pominje vanzemaljce afirmativno kao “svemirsku braću” koja treba da dođu i već su tu, da pomognu da čovek evoluira u stanje više svesti. Inače, Nju Ejdž taj “skok” u stanje više svesti stavlja u početak Novog Doba Vodolije, koje treba da počne 2012 ili 2012 po astrolozima. Jedna od bitnijih ideja razvijenih u Društvu Eterius jeste da je Zemlja konstantno ugrožena od strane mračnih kosmičkih sila, ali da je štite Kosmički gospodari koji u svojim brodovima kruže oko planete. Članovi društva '”sarađuju'” sa nama naklonjenim vanzemaljskim bićima tako što kanališu energiju koju nam oni šalju ka najpotrebnijim odredištima i u najbitnije svrhe. Ovo prenošenje energije odvija se u periodičnim ciklusima, koji se nazivaju '”duhovnim nabojima'”, kada su brodovi vanzemaljaca najbliži Zemlji. U svrhu kanalisanja energije članovi Društva su organizovali niz '”operacija'”, koje su dobijale nazive nalik vojnim intervencijama – '”Operacija plava voda'”, '”Operacija zvezdana svetlost'”, '”Operacija moć molitve'” ili “Operacija sunčev zrak” (interesantna su imena, tesno povezana sa paganstvom, Nju Ejdžom i hinduizmom). U operacijama su često korišćeni i specijalni rekviziti koje je dizajnirao King, a koji su služili za prihvatanje, akumuliranje i usmeravanje energije. U svojim misijama, koje traju od perioda osnivanja, pripadnici Eterijusa su se, pored ostalog, peli na 19 odabranih planinskih vrhova kako bi akumulirali energiju koja bi se mogla kasnije koristiti kao podrška Zemlji u trenucima iskušenja, usmeravali energiju ka stabilizaciji zemljinog magnetnog polja ugroženog nuklearnim probama ili vraćali zemlji duhovnu energiju koju su ljudi iz nje iscrpeli i akumulirali energiju putem molitvi i mantri kako bi mogla kasnije da bude upotrebljena gde god je to na svetu potrebno. Rituali Društva Eterijus odvijaju se na nedeljnoj osnovi ili u komemorativnim prilikama, najčešće prilikom obeležavanja bitnih datuma kao što su početak ili okončanje neke od operacija ili Kingov rođendan. Hramovi u kojima se “službe” odvijaju dekorisani su religijskim simbolima među kojima su slika Džordža Kinga i portret “gospodara Isusa” (Ovo nikako nije Hristos Spasitelj). Službe, između ostalog, podrazumevaju molitve, mantre, meditacije zarad duhovnih isceljenja, čitanje religijskih tekstova i slušanje snimljenih poruka 268
koje je za sobom ostavio King, koji je preminuo 1997. godine. Društvo je nastavilo da radi i nakon smrti osnivača, a pitanje novog '”Gospodara” se još uvek ne postavlja, već organizaciju vodi Odbor direktora (Saliba 2000; Smit 2003; Melton 2009). Ova grupa možda ne zna da su ti vanzemaljci sa kojima oni opšte ustvari demoni. To su oni “bogovi” koje su viđali sumerski, egipatski i žreci Inka, druidski šamani, i oni koje će videti veliki broj kad dođe vreme za to. Videće ih u raznim ulogama, kao učitelje, bogove, svece ili vanzemaljske došljake. I biće prevareni. Unarijus: Istorija Unarijusa “Akademije nauka” ili nauke o životu, kako je glasio prvi naziv za organizaciju, otpočela je susretom Ernesta Normana i Rut Marijan na jednoj spiritualističkoj konvenciji 1954. godine. Njih dvoje su ubrzo postali supružnici a njihovo upoznavanje je postalo jedno od centralnih mesta Unarijus mitologije – početak '”Misije'.” Misija Unarijusa je uspostavljanje mira i ljubavi putem prenošenja '”nebeske, četvorodimenzionalne nauke, koja preko Ernesta, Rut, a potom i nekoliko naslednika i studenata, kanalisana od strane pošiljaoca, “Svemirske braće.” Na osnovu poruka koje je primao od vanzemaljskih bića sa planeta kao što su Venera, Mars, Hermes, Eros, Orion i Mjuz, Ernest Norman (poznat kao Moderator) je objavio brojne knjige od kojih je najpoznatija “Glas Venere” (Norman 1954). Rut Norman, koja je u pokretu najpoznatija pod imenom Juriel (Uriel), prvu knjigu na osnovu poruka koje je kanalisala – “Most ka nebu”, objavila je 1969. godine. Znamo da su Venera i Mars puste i negostoljubive planete, i da na njima ne živi ništa, niti išta može da opstane. Pored objavljivanih knjiga, osnove učenja i folklora Unarijusa formirane su oko “prošlih života” najznačajnijih članova pokreta, pre svega, Moderatora i Juriel. Tako, u Unarijusu se smatra da je Ernest u prethodnim životima bio faraon Amenhotep IV i Isus Hrist, dok je Rut ovu oblast mitologije Unarijusa razvila do mere da je teško i nabrojiti sve njene reinkarnacije, kojih je više od dvestotine. Među najpoznatijima su, svakako, Marija Magdalena, boginja Izida, Jošana – princeza Atlantide, Sokrat, Marija Terezija, kraljica Elizabeta I, kralj Petar Veliki, ali i žena koja je Leonardu pozirala za lik Mona Lize. Nikako neka služavka, seljanka ili žena pastira. Nakon Ernestove smrti, Rut je preuzela organizaciju i nastavila da kanališe poruke od Svemirske braće, podigavši svoj status do “Kosmičkog vizionara.” Godine 1972. osnovala je Unarijus centar koji je postao edukativna fondacija sa svim neophodnim resursima, u kojoj su najtalentovaniji studenti pripremani za kanalisanje “više inteligencije” i poruka od Svemirske braće. Rut ili Juriel, koju su sledbenici često nazivali i “Svetlost”, nastavila je aktivnosti organizacije i unapređivala učenja kanalisanjem poruka, analizom prethodnih života ali i putem redovnih vizija i otkrovenja. Tako, neke od vizija dodeljivale su joj statuse “Isceliteljskog Arhanđela”, Duha lepote, Boginje ljubavi koja je projektovala isceliteljske zrake iz očiju, zatim, jedne od Vladarki Univerzuma sa planete Arijes, Kosmičkog generatora koji obezbeđuje Zemlji energiju svetlosti itd. Rut se od strane sledbeništva smatra natprirodnim bićem a i sama njena pojava je ostavljala snažan utisak, imajući u vidu da je nastupala kostimirana, u velikoj balskoj haljini, sa vladarskim skiptrom i tijarama, dijademama ili krunom. Tokom sedamdesetih godina XX veka, Rut je tvrdila da je uspostavila kontakt sa pokojnim naučnicima iz drugih dimenzija, naročito sa planete Eros. Ukupno, kontaktirala je sa bićima koja potiču sa 32, do tada nepoznate planete. Od svojih kontakata je saznala da je formirana “Intergalaktička konfederacija” pomenutih planeta, koje planiraju da pošalju svoje svemirske brodove na Zemlju. Uz pomoć Juriel i studenata Akademije, u septembru 1973. godine i naša planeta se priključila konfederaciji. Dolazak svemirskih brodova i priprema za njihov doček su postali centralni motiv učenja i aktivnosti Unarijusa. U tu svrhu, organizacija je kupila veliki posed zemlje, pored svoje akademije u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD), kako bi pripremili pistu za sletanje posetioca iz kosmosa. Sletanje je prognozirano za 1975. godinu, potom pomereno za godinu dana, a kada se ni onda nije odigralo, učenje je revidirano i određen je novi datum – 2001. godina, u vreme kada bi Rut trebalo da ima 101 godinu života. Međutim, Juriel nije doživela svoj stoti rođendan, preminula je 1993. godine. Imajući u vidu da je poslednjih godina života imala više zdravstvenih problema, pripremila je članstvo za njen skoriji odlazak, tako što ih je informisala da su joj “Svemirska braća” dozvolila da umre i da su je obavestili da se njena misija završava, te da je na redu sledeći nivo. Članstvo je verovalo da će se Rut pojaviti 2001. godine sa svemirskim brodovima a pitanje naslednika je, nakon što je organizaciju do svoje smrti 1999. godine vodio Jurielin bliski saradnik, Čarls Sigl, poznat i kao Antares, i nekoliko potonjih trzavica, rešeno tako što organizaciju vodi Odbor studenata. Akademja je nastavila rad i obučavanje studenata za kanalisanje više inteligencije. Pored redovnih studenata, za one koji žive na udaljenim mestima, omogućeno je i dopisno 269
školovanje. Materijal iz kojeg studenti usvajaju znanja zasniva se na transkriptima kanalisanih poruka, audio i video zapisima seansi. Studenti su angažovani u objavljivanju tekstova i snimanju filmova koji uglavnom predstavljaju dolazak “Svemirske braće” ili odigravanje njihovih prethodnih života. Produkcija ovih materijala je izuzetno visoka, a filmovi snimljeni na Akademiji dospevaju i na programe lokalnih TV stanica. Takođe, održavaju se godišnje proslave, kao što je, na primer, “Dan Interplanetarne konfederacije” na kojima učesnici nastupaju u kostimima. Na žalost, svemirski brodovi se nisu spustili ni 2001. godine. Međutim, ni ovo proročanstvo nije propalo, pošto su se pojavili studenti koji su počeli da kanališu poruke koje dolaze od Rut Norman. Naime, Juriel je objasnila sledbenicima da se Svemirska braća ipak jesu obrela na Zemlji i da vode poslove “nevidljivom rukom.” Njihovo javno prikazivanje čovečanstvu nije moguće sve dok su ljudi raspoloženi za rat i nasilje.
Previše paganskih, okultnih, masonskih i simbola Nju Ejdža. Tu se vidi ko stoji iza ovih sekti Nebeska kapija: Nebeska kapija je, svakako, jedan od najneobičnijih NLO religioznih pokreta koji su se ikada pojavili, a javnost je ostala šokirana tragičnim raspletom njihovog delovanja, 1997. godine, kada je trideset devet članova pokreta izvršilo masovno samoubistvo na imanju u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD). Rana istorija pokreta vezana je za Teksas, gde su se 1972. godine, u Hjustonu upoznali Maršal Herf Eplvajt i Boni Lu Netls (Marshall H. Applewhite (1932 – 1997) and Bonnie Nettles (1927 – 1985). Netls je radila u bolnici u Hjustonu, gde je Eplvajt tražio pomoć za svoje seksualne i psihološke probleme. Netls, iako rođena u baptističkoj porodici, u to vreme pripadala je Teozofskom društvu, dok je Eplvajt bio pripreman za prezbiterijanskog sveštenika. Njegova karijera se kretala u akademskom pravcu – stekao je zvanje profesora muzike i dobio je angažovanje na Univerzitetu u Hjustonu. Međutim, Eplvajt je vodio dvostruki život, imajući u vidu da je bio oženjen i otac dvoje dece, ali da je negovao i više homoseksualnih veza. Osećaj krivice i seksualni dvostruki život probudili su u Eplvajtu želju da pronađe platonsku ljubav, koja će isključivati seksualnost i u kojoj će on moći da ostvari svoje potencijale. Poznanstvo sa Boni Netls značilo je ostvarenje njegovog sna i ubrzo su njih dvoje formirali izuzetno snažnu vezu. Nakon što su kraće vreme bili aktivni u jednom metafizićkom centru, Eplvajt i Netls su napustili Hjuston u potrazi za ''višim smislom''. Nakon šestonedeljnog kampovanja u blizini Oregonske obale, doživeli su “otkrovenje” koje im je izmenilo živote. Naime, Eplvajt i Netls su shvatili da su oni ”svedoci” iz knjige Otkrivenja Jovanovog. Nakon propovedanja Božije reči “oni će biti ubijeni ali će uskrsnuti nakon tri i po dana i vazneće se u nebesa u oblaku.” I Eplvajt i Netls su verovali da se termin “oblak” odnosi na svemirsku letelicu. Svoje prvo sledbeništvo Eplvajt i Netls su stekli 1975. godine, kada su im se nakon jednog predavanja priključili učitelj metafizike iz Los Anđelesa Klarens Klag (Clarens Clug) i njegovih dvadesettroje učenika. Eplvajt i Netls su u tom periodu prestali da koriste svoja imena i oslovljavali su sebe bizarnim nadimcima kao što su Bo i Pip ili Ti i Do. Sledbenici su ih najčešće nazivali “Dvoje.” Po uzoru na svoj odnos, Dvoje su rasporedili svoje sledbenike u platonske parove koji su što više vremena provodili sami, kako bi se “uštimovali” za “sledeći nivo.” U narednoj fazi delovanja Bo i Pip su poslali svoje sledbenike da u dodeljenim parovima, bez ikakvih materijalnih sredstava obilaze zemlju i šire ideju, testirajući dobronamernost ljudi. Jedan od značajnijih događaja u istoriji pokreta predstavlja i predavanje koje su održali 14. septembra 1975. godine u Voldportu (Oregon, SAD). “Dvoje” su se obratili auditorijumu koji je brojao više od dvesta ljudi i izneli svoje osnovne ideje. Božije kraljevstvo ne predstavlja duhovnu stvarnost i ono što treba da dođe, kako se nagoveštava u hrišćanstvu, već fizički prostor, doslovno raj, koji obuhvata ceo Univerzum i do koga se može stići jedino 270
svemirskom letelicom. Zemlja predstavlja samo jedan od bezbroj “nebeskih vrtova” u kojem su bića iz “višeg nivoa” posadila “seme svesti” pre više miliona godina. Uskoro, možda za par meseci, doći će vreme za prvu i možda jedinu “žetvu” u kojoj će se naći samo odabrani. Jedino bekstvo iz zatrovane duhovne sredine, kakvu Zemlja sada predstavlja, može da prekine ciklus smrti i reinkarnacije. Oni kojima pođe za rukom da se uzdignu obećana je besmrtnost u obliku androginih bića koja konstantno napreduju. “Dvoje” su se često pozivali na motiv ubistva svedoka iz Otkrovenja koje su kolokvijalno nazivali “demonstracija”, verujući da bi ostvarenje tog čina demonstriralo istinitost njihovog učenja sledbenicima. Nakon demonstracije, sledbenici će biti uzdignuti u Božije kraljevstvo u svemirskim brodovima. Po završetku predavanja pokretu se priključilo tridesettroje novih pripadnika. Praktično nestanak tridesetak ljudi iz Oregona postao je udarna medijska vest, a u pokret su pokušali da se infiltriraju prijatelji i rodbina osoba koje su preko noći ostavile svoj život i priključile se neobičnom paru. Sve ovo navelo je Dvoje da prekinu niz predavanja, podele pokret na nekoliko manjih grupa, i da se povuku na određeno vreme “u divljinu”, plašeći se da će do “ubistva” doći pre nego što ispune svoju misiju. U narednih nekoliko meseci pokret je izgubio dosta članova, a Dvoje su po reaktiviranju rešili da učvrste autoritet. Objavili su da su vrata “sledećeg nivoa” zatvorena, da je žetva neuspešno okončana a demonstracija otkazana, zbog slabog napretka sledbeništva u prevazilaženju ljudskih slabosti, a umesto razmišljanja o uzdizanju na svemirski brod, trebalo je poraditi na sopstvenom razvoju. Bo i Pip su nastavili polunomadski način života sa sledbeništvom, često menjajući lokacije ali su uveli nove “vežbe” i “igre” kako bi kao grupa uspešnije prevazišli ljudske slabosti. Neke od bizarnih vežbi su podrazumevale, na primer, svakodnevnu upotrebu viljuške za štimovanje, čije vibriranje proizvodi ton A, koji su članovi proizvodili i na koji su se fokusirali dok obavljaju svakodnevne poslove kao što su ishrana ili pranje veša. Zatim, kao vežba se sprovodila i svakodnevna promena kampa, šatora i partnera u mesečnom ciklusu kako bi se sledbenici međusobno zbližili i navikli na promene uopšte ili zabrana govora, osim reči “da”, i “ne” i “ne znam”, kako bi se prevazišla potreba za verbalnom komunikacijom koja neće biti potrebna na “sledećem nivou” na kojem se komunicira telepatski. Godine 1983. grupa je prekinula izdvojenost od ostatka sveta, tako što su za Dan majki mnogi članovi proveli određeno vreme kod kuće, sa svojim porodicama ali ih potom ponovo nenajavljeno napustili. Boni Netls je preminula 1985. godine, što je bio težak udarac za Eplvajta koji je nakon ovog događaja počeo da modifikuje svoje učenje. Ova promena se najpre ogledala u ideji da uzdizanje na svemirske brodove i sledeći nivo ipak neće biti fizičke, već duhovne prirode. Nakon perioda povučenosti, Nebeska kapija se pojavila u javnosti 1993. godine oglasivši u novinama “USA Today” finalnu ponudu za “uzdizanje”, koja je odisala apokaliptičkim tonom. U oglasu se navodi da ljudska rasa ne želi da napreduje i da je potrebno “recikliranje” sadašnje civilizacije. Sledeće godine grupa je ponovo krenula u misionarenje i Eplvajt je ponovo počeo da drži predavanja. Sledom tragičnih okolnosti, Eplvajt je na internetu pronašao nečiju ideju da će se u repu Hejl-Bop komete koja treba da prođe blizu Zemlje 1997. godine nalaziti skriveni svemirski brod. Eplvajt je ovo shvatio kao jedinstvenu priliku da sa sledbeništvom napusti “zemaljsku čauru” i ostvarenje ideje da će pripadnici Nebeske kapije kao “odabrani”, pomoću svemirske letelice preći na “sledeći nivo.” Ideja o samoubistvu kod Eplvajta predstavlja promenu u doživljaju načina na koji je spasenje zamišljeno, razvijena je u poslednjih nekoliko godina postojanja pokreta i pretpostavlja se da je smrt njegove partnerke imala uticaja na njeno oblikovanje. Tela tridesetdevet članova pokreta Nebeska kapija pronađena su 26. marta 1997. godine na privatnom posedu u blizini San Dijega. Svi pripadnici su bili istovetno obučeni a pored nogu su se nalazili uredno spakovani koferi. Iz poruka koje su ostavili za sobom vidi se da su verovali da napuštaju svoje “fizičke kontejnere” kako bi se uzdigli na NLO koji dolazi sa kometom. Ujedno, verovali su da će se delovi komete srušiti na Zemlju i dovesti do masovnog uništenja. U snimljenoj poruci Maršal Herf Eplvajt objavio je da usled greške u računanju vremena 1997. godina, u stvari, jeste prava 2000. godina, godina u kojoj, dva milenijuma nakon Hrista, mora da dođe do kraja sveta. Šta je navelo ove ljude da veruju u ove budalaštine? Da to verovanje zapečate samoubistvom. Običan narod kaže: “Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.”
271
Logo sekte Nebeska kapija. Jasno se vidi piramida bez vrha i masonsko slovo G Raelijanski pokret: Raelijanski pokret ili Raelijanska religija, predstavlja najrazvijeniju NLO religiju, koja broji oko 65000 članova sa predstavništvima u preko pedeset zemalja širom sveta. Osnivač Raelijanskog pokreta je Francuz Klod Vorion (Claude Vorilhon), zaljubljenik u moto sportove, rođen 1946. godine. Ne uspevši da pronađe sponzore koji bi mu omogućili da ostvari svoj san i takmiči se u auto-moto trkama, Vorion se zadovoljio poslom izveštača sa trkačkih staza, a oprobao se i kao pisac i izvođač šansona. Vorion tvrdi da je u decembru 1973. godine, dok je šetao po vulkanskoj oblasti Klermon-Feran, naišao na svemirsku letelicu. Iz letelice je izašlo nisko humanoidno biće, sa bradom i krupnim očima i obratilo se Vorionu. Biće mu je reklo da se sutra vrati na isto mesto ali da sa sobom ponese primerak Biblije. Sutradan je Vorion učinio kako mu je sugerisano i vanzemaljac, za kojeg će se utvrditi da pripada rasi Elohima, mu je dao kratke lekcije iz biblijske egzegeze, obrativši posebnu pažnju na Knjigu postanja. Prvo što je vanzemaljsko biće objasnilo Vorionu bilo je da reć Elohim, koja je prevođena kao Bog, predstavlja množinu, što znači da ljude nije stvorio jedan Bog već više njih. (Nešto kao Sičinovi sumerski Anunaki). Rekao mu je da reč “Elohim” znači “oni koji su došli sa neba” a radi se o vanzemaljskim naučnicima koji su na proputovanjima kroz svemir uočili Zemlju i ocenili da bi na njoj mogao da se razvije život. Elohimi su u svojim genetskim eksperimentima stvorili ljude a i oni su sami imali svoje stvoritelje, što formira lanac stvaranja koji se proteže u beskraj. Stvaranje ljudskog sveta nije trajalo doslovno šest dana, već šest zodijačkih perioda od kojih je svaki trajao 2000 godina. Ovo je smešno za one koji poznaju Bibliju, jer je prvi dan stvoren biljni svet, a drugi dan sunce i mesec, Ispada da su biljke živele 2 000 godina do stvaranja sunca. Ne lipši mago do zelene trave. Raelijanci se protive darvinizmu, tvrdeći da geni poseduju antievolucioni odbrambeni mehanizam kako bi se izbegle mutacije. Ukoliko do mutacija dođe, one će pre biti ispravljene nego perpetuirane. Kao tvorci ljudske vrste, Elohimi su je često posećivali kroz istoriju. Mojsije, Isus, Buda i Muhamed samo su neki od Elohima koji su ljudima prenosili učenja i obezbeđivali duhovnu vezu sa tvorcima. Raelijanci su u mnogim tvrdnjama iz Biblije pronašli dokaze o posetama svemirskih letelica čovečanstvu, a ovaj manir je kasnije prenet i na značajne verske tekstove i drugih religija. Elohimi nastavljaju da posećuju Zemlju kako bi proveravali kako napreduje njihov eksperiment. Kako tvrdi Vorion, nadimak Rael, što znači “onaj koji donosi svetlost”, dobio je od vođe Elohima – Jahvea, prilikom posete njihovoj planeti. Tom prilikom Elohimi su ga poučili i senzualnoj meditaciji, tehnici koju on treba da prenese čovečanstvu a koja pomaže razvoju telepatskih sposobnosti, harmoniji u Univerzumu i razvoju novih moždanih ćelija kod individua. Na početku smatran kontakterom koji prenosi poruke Elohima, Raelov status se promenio učenjem da je rođen iz odnosa Elohima i majke koja je bila ljudskog porekla. U novijim tekstovima se pominje da je Raelov otac sam Jahve, vođa Elohima. Rael se u pokretu doživljava kao elohimski mesija koji donosi novo zodijačko doba, koje će zameniti doba hrišćanskog mesije Isusa, kao što raelijanska crkva nasleđuje hrišćansku. Osnovna uloga Raela kao mesije je da pripremi dolazak Elohima na Zemlju koji će se dogoditi do 2035. godine. Elohimi dolaze u miru, bez namere da osvoje svet, ali će postaviti novu vladavinu, koja treba da bude dobrovoljno prihvaćena od ljudi. Raelijanci zbog toga nameravaju da sagrade ambasadu koja će prihvatiti novopridošle Elohime ali i 144 000 pripadnika pokreta. Početna ideja je bila da se planirana ambasada sagradi u 272
Izraelu, pošto Jevreji u Raelovom učenju zauzimaju posebno mesto. Rael tvrdi da su Jevreji potomci Nefilima, vrste koja je nastala iz seksualnog odnosa Elohima i zemaljskih žena. Međutim, vlasti u Jerusalimu nisu baš imale sluha za Raelove planove i odbile su da daju raelijancima dozvolu za izgradnju objekta. Raelijanci u međuvremenu razmatraju druge opcije u vezi sa lokacijom ambasade i prikupljaju sredstva za izgradnju, procenjujući da će im biti potrebno oko 20 miliona dolara. Kada se vrate na Zemlju Elohimi će uvesti sistem koji Rael naziva “geniokratija” – u vladi će moći da učestvuju samo oni ljudi koji imaju 50% veći koeficijent inteligencije od proseka. Ova vlada će stvoriti raj na Zemlji rešavajući sve ljudske probleme superiornom tehnologijom. Pošto se radi o svetskoj vladi, biće uvedena jedinstvena valuta, koja će biti prelazna faza ka ukidanju monetarnog sistema. Nešto ovakvo želi da stvori masonsko - okultni Novi svetski poredak, a šta čeka običnog čoveka može da se vidi po odnosu “demokratskih” sistema prema njemu i njegovoj porodici. U novom društvu će postojati jedinstveni kalendar a raelijanci već sada računaju vreme od Raelovog rođenja. Elohimi će dovesti sa sobom prethodne zemaljske mesije, koji nisu umrli, već naseljavaju druge planete, koji će uz pomoć prosvetljenih raelijanaca predložiti čovečanstvu Elohimsku religiju. Kriminal će se rešavati medicinom – socijalne devijacije će se modifikovati genetskim inžinjeringom. Novi sistem će ohrabrivati kulturu zadovoljstva. Raelijanci su hedonistički orijentisani i podržavaju vanbračne odnose, slobodan seks, homoseksualnost, kontracepciju i abortuse. Isto ovo podržava Nju Ejdž i sistem Novog svetskog poretka, nazivajući to “slobodama” a mediji se upinju ko će više da promoviše nemoral i hedonizam. U novom, naučno i tehnološki naprednom društvu roboti će zameniti ljude u obavljanju mnogih poslova a slobodno vreme će se koristiti za odmor i uživanje (a od čega bi živeli ovi ljudi koji ne rade. Zna se – od tuđeg rada kao i svaki sektaški gangsteri). U ovakvoj zajednici biće ostvarena svojevrsna “uslovna” besmrtnost. Elohimi svojom naprednom tehnologijom mogu da kloniraju ljude, ali klonirani će biti samo oni koji to zaslužuju. Svaka jedinka biće praćena kompjuterskim sistemima, kako bi na osnovu finalnih podataka “Veliko veće Večnih” moglo da donese odluku koga treba klonirati. Između ostalog, Rael tvrdi da je Isus vaskrsao upravo tako što su ga Elohimi klonirali. Pristupanje Raelijanskom pokretu podrazumeva i inicijaciju putem krštenja. Rael ili neko od raelijanskih biskupa pokvasi ruku vodom i potom je nasloni na čelo inicijanta, u cilju prenošenja “ćelijskog plana” u elohimske mašine gde će biti sačuvan za buduće procese kloniranja. Članstvo se sastoji od dva nivoa – kršteni članovi koji mogu da uzimaju različite razmere učešća u pokretu i rukovodeća struktura koja je piramidalno organizovana počev od Raela, pa naniže preko Vodiča, Biskupa, Sveštenika, Animatora, Asistenta animatora pa do Iskušenika. Kao u svakoj sekti. U pokretu postoji i “Savet mudrih” koji kontroliše jeres i kažnjava prestupnike a osnovan je i ženski monaški red – Raelovi anđeli, koji će imati ulogu hostesa, družbenica i ljubavnica elohima i proroka kada dođu na Zemlju, a verovatno i vrhuške. Raelijanci su pokrenuli niz kontroverznih projekata pod zbirnim nazivom “Valiant Venture Ltd.” Najviše pažnje javnosti izazvalo je osnivanje organizacije “Clonaid” 1997. godine, u svrhu skladištenja DNK materijala i kloniranja članova. Prva laboratorija je otvorena u SAD 2001. godine, ali je zbog zakonskih propisa o kloniranju ljudskih bića morala da bude izmeštena, najverovatnije na Bahame. “Ovulaid” nudi usluge parovima koji ne mogu da imaju potomstvo, bilo heteroseksualnim, bilo homoseksualnim. U organizaciji tvrde da mogu da obezbede potomstvo po zatraženoj specifikaciji. “Insuraclone” služi za obezbeđivanje ljudskih ćelija u cilju kloniranja organa ili lečenja bolesti. “Clonapet” bi trebalo da omogući vlasnicima da sačuvaju ćelije svojih kučnih ljubimaca kako bi posle smrti mogli da budu klonirani. Rael je najbliži Nju Ejdžu i još jedna organizacija koju su stvorili upravo oni kojima je želja da stvore Novi Svetski poredak i jedno Orvelovsko društvo sa jednom religijom, kojom bi dominirao spiritizam. Ova sekta je još jedan primer kontrole uma, kakva se sprema svim stanovnicima Zemlje. Nije toliko zlo šta ovi ljudi, koji osnivaju i promovišu ovakve pokrete rade, već je žalosno što postoje hiljade onih koji ih slede. Kako ljudi mogu da idu za ljudskim autoritetom koji im obećava večni život? Kod ovih sektaških vođa postoji zajednička crta a to je pokvarenost. To su ljudi koji su opsednuti demonskim silama i imaju za cilj samo da što više ljudi zavedu. Nažalost i tradicionalne crkve čiji se propovednici i velikodostojnici ponašaju gore nego Fariseji u vreme Isusa Hrista, i u čijem ponašanju i vođstvu vernici ne mogu da vide ni jedan procenat karaktera Gospoda Isusa Hrista se ponašaju slično, težeći da se njima klanja. Ljudi traže smisao života, lutaju, a mnogo je vukova u jagnjećoj koži koji su tu da skupe što više “ovaca” a “ovce” nemaju pojma da idu prvo na šišanje a onda na klanje. Gde god u crkvi ili religioznoj grupi postoji autoritet vođe, lidera, koji se mora bezpogovorno slušati, to je manipulacija, i nema veze sa istinom. Treba odatle pobeći. To je sekta, otrov. Jedini autoritet treba da bude Isus Hrist, a putokaz je Biblija i Jevanđelje. Crkva treba da postoji, ali u njoj ne smeju ljudi da vladaju ljudima. 273
I ovde se vidi paganska, masonska i NEW Age simbolika. Šestokraka zvezda, i svastika, simbol sunca unutar nje. Ako ste mislili da je na slici Isus Hrist – prešli ste se. Lik na slici je Maitreja.
Učitelji, bogovi, magovi…Novo Doba i Novi svetski poredak Šta znači ime Nju Ejdž (New age - Novo doba)? Pojam je uzet iz astrologije. Po njenom tumačenju Zemlji treba 26 000 godina da bi prošla kroz svih 12 znakova zodijaka (kosmičkih sazvezđa), što se naziva Velika godina, Platonova godina, o čemu smo govorili opisujući astronomsku pojavu nazvanu Precesija. Ona je podeljena na sedam Velikih doba, ili Velikih meseci, od kojih svaki treba da iznosi odprilike 1/7 od 26000, od 2000 do 2 100 godina. Pocetak računanja im je 10.000. god.p.n.e. Sedam doba po celokupnoj astrologiji su doba Lava, otp. (10.000-8.000.p n. ere.), Raka (8000.-6000.p n. ere.), Blizanaca (6000.-4000.p. n. ere.), Bika (4000.-2000.p. n. ere.), Ovna (2000. nulta, za koju javnost misli da je godina rođenja Hrista a ona je ustvari jubilarna godina 750 – ta od osnivanja Rima). Mi sada po tome živimo u vremenu Ribe, otprilike (0-2000 i neka.) pa je u stvari to pravo poreklo simbola ribe za hrišćanstvo, kao Hrišćanska era. Tradicije koriste simbol ribe iako ga Biblija nigde ne navodi, osim kao zanat pojedinih ljudi i ribu kao hranu. Riba je u astrologiji simbol Majke boginje Venere, koja se uplašila od diva Tifona, skočila u Eufrat i pretvorila u ribu. To je u stvari astrološki paganski simbol. Spiritualni pokreti veruju da svako od ovih “novih doba” obeležava pojava novih “Učitelja mudrosti”, ili “Hristosa.” Neki od njih su bili, kažu okultisti, osnivači velikih religija, a drugi su nosili spektar raznih naziva kao što su Mahatma, Hijerarahija, Veliki, Tajno Belo Bratstvo, Unutrašnja vladavina svetom, Velika Bela Loža Učitelja Mudrosti. Iako oni nose različita imena i u različitim su kulturama, ali svi su oni kosmički poslanici da povedu svet u viši stepen duhovnog evoluiranja i napretka. Svako doba je imalo svoje karakteristike. Doba ribe je, kažu oni, bilo obeleženo hrišćanstvom, dok će sledeće "Novo doba", doba Vodolije (od 2000 i neke, po nekima 2012, 2013 ili 2021 pa nadalje) biti obeleženo univerzalnom Novom svetskom religijom. U vreme Doba Ribe je čakra planete Zemlje bila Jerusalim, a u narednom dobu čakra ili “novi Sion” treba da postane London. Zato se smatra da je to sedmo doba, dakle na vrhuncu razvoja čovečanstva. Ono treba, navodno, da bude obeleženo jedinstvom, harmonijom, ljubavlju i 274
naravno, pojavom Ucitelja, “Hristosa”, u ovom slučaju Lorda Maitreje, koji treba da povede covecanstvo u njega. Svako novo doba je obelezeno naglim promenama, pa se zato očekuje da i sada slede ogromne sveopšte promene u svetu, sto ce dovesti do “nove svesnosti” čovečanstva. Novo Doba je, dakle, sveopšti pokret za uspostavljanje jednog novog svetskog duhovnog sistema, Nove svetske religije, koja treba nastati kompletnim ujedinjavanjem covecanstva svim mogucim sredstvima. Zato se sada stvaraju krize, da bi čovečanstvo lakše prihvatilo jednu svetsku vladu i religiju. Novo doba je pokret predvođen đavolskim sliama, demonima i njihovim slugama, ljudima koji su im prodali dušu, svesno ili nesvesno. Glavne osobine: Verovanja i ideje Nju Ejdža (new age) inspiraciju najviše nalaze u budizmu, hinduizmu, teozofiji, gnostičkim učenjima, kao i u učenjima raznih ezoterika i okultista. Obuhvataju reinkarnaciju, politeizam, animizam, panteizam i slična paganska i neopaganska verovanja. Učenje o reinkarnaciji u sklopu Nju Ejdža potiče iz Teozofskog pokreta, a to su revidirana i zapadu prilagođena hinduistička i budistička učenja. Osnovni teozofski stav je postojanje visoko razvijenih učitelja koji upravljaju ljudskom civilizacijom, pri čemu se misli i na duhovna bića, i na pojedince, koji su ciljanim duhovnim razvojem navodno stekli nadljudske sposobnosti (Recimo vrhovni žreci - Iluminati). Nju Ejdž tumači karmu kao duhovnu lekciju koju pojedinac mora izvući iz određenih događaja koji ga zateknu u životu koje je na putu razvoja sam prouzrokovao kroz više života, ne nužno kao kaznu za nedela iz prošlih života. Patnju i zlo ovaj pokret sagledava kao iluziju koju uzrokuje sam čovek. Gledanje na karmu sastoji se i u tome da se ukupna karma ne nastoji smanjiti već se “dobra karma” nastoji uvećati kako bi se omogućili bolji i ugodniji kasniji životi. Nju Ejdž negira postojanje pakla, odnosno smatra ga delom takozvanog astralnog ili duhovnog sveta; pojedina tumačenja unutar pokreta shvataju pakao kao tvorevinu samih ljudskih misli i osećanja. Pakao, mesto mučenja duša umrlih je inače paganskog porekla. Verovanja ovog pokreta često su apstraktna uopštavanja religijskih dogmi i ezoterijskih učenja, mešanja religija i prilagođavanja tih religija jednom opštem učenju, koje nije centralizovana religija, već se sastoji iz mnogobrojnih pokreta, okupljenih oko vođe ili ideje, poput pomenutih NLO religija. Odbacuje se hijerarhijski religijski sistem, proučavaju se mističnih grane tradicionalnih verskih tradicija, a značajna je i orijentacija na ezoterijske i okultne doktrine celog sveta kao i parcijalno usvajanje modernih naučnih i paranaučnih modela. Ovaj pokret karakterišu fokusiranost na unutrašnji lični duhovni razvoj i naglasak na mističnom i duhovnom kao najvažnijoj dimenziji ljudskog postojanja kao i naglasak na prirodnom zdravlju i duhovnom isceljivanju. Nju Ejdž uvodi i popularizuje mnoge prakse i metode alternativne medicine. Naziv „New age“ (“novo doba”) opisuje se kao prelaz iz sazvežđa Riba u sazvežđe Vodolije, čije se astrološko razdoblje tumači kao „Novo Doba“, tj. doba promene svesti, uzdizanje iste na višu globalni nivo, evoluciju svesti. Mišljenja o kraju i početku pojedinog astrološkog razdoblja se razilaze, neki ga lociraju u 2100 godinu, za neke 2000-ta a sve više je onih koji pominju 21. 12. 2012. Među bliže preteče Nju Ejdža obično se svrstavaju okultisti i učenja koja su se pojavila u kasnom 19. i ranom 20. veku, mada je prava preteča Novog doba, slobodno se može reći, antičko paganstvo, preko gnosticizma prvih vekova Nove ere, renesanse i mračnog okultizma srednjeg veka. Teozofski pokret, spiritizam i pojave duhovnih i okultnih učitelja kao što su Georgij Ivanovič Gurdijev , Edgar Kejs (Cayce), Helena Petrovna Blavacka, Alis Bejli (Alice Bailey), Džidi Krišnamarti (Jiddu Krishnamurti), Nikolaj i Jelena Rerih, niz indijskih gurua ili sufijskih učitelja koji su našli utočište na zapadu, zatim utemeljitelj psiholoških doktrina poput Karla Gustava Janga ili Abrahama Maslova , su junaci Novog Doba. Teorije koje sadrže duhovnu dimenziju, koje inače nema u empirijski (opipljivo dokazivim) orijentisanim psihološkim doktrinama su osnova modernog Nju Ejdža. Nakon radikalne kontrakulture šezdesetih i dela sedamdesetih, 20. veka, usledilo je apsorbovanje raznorodnih učenja koja su se pojavila u to doba: neka su od njih dela Alana Votsa (Allan Watts), kao i prozni opus Oldosa Hakslija (Aldousa Huxley), romani Ričarda Baha (Richarda Bacha) i ponovo štampani glavni tekstovi zapadnog hermetizma. Pokret je bukvalno eksplodirao 1970-ih, delom iz subkultura, koje su preplavile zapadnu Evropu i severnu Ameriku (hipici, bitnici, pankeri, Hevi metalci, romantičari..). Sve je to bilo skopčano sa seksualnom revolucijom, rokenrol kulturom i poplavom droge, kao i smišljenim brisanjem hrišćanskih vrednosti u Americi i zapadnoj Evropi. Amerikanci koji su prihvatili učenja istočnih religija postali su svojevrsni učitelji-gurui, promoteri produhovljavanja, ličnog razvoja, odbacivanja racionalnog, opipljivog, i sve većeg manipulisanja masama da učenja Nju Ejdža prihvate kao racionalna. Ta učenja su često prikrivena iza metoda lečenja, psihologije, vidova zabave, filmovima, muzici i muzičkim pravcima… Oni ističu važnost meditiranja, vegetarijanstva, opšteg povezivanja sa prirodom, što i 275
nije loše, ako se gleda samo kao način života, ali to ima korene u panteizmu, po kome je Bog u svemu i sve je Bog. Jedna od praksi je i takozvano kanalisanje (channeling), postupak u kojem se osoba-medij povezuje sa nematerijalnim duhovnim bićem i od njega prima poruke ili učenja, za koje ima zadatak od istog entiteta da ih prenosi drugima. To biće se predstavlja kao Tibetanac, Učitelj, brat, vanzemaljac sa neke planete ili zvezde, neki od paganskih bogova ili tradicionalnih svetaca, duh neke umrle osobe, ili Maitreja, duhovni Učitelj sveta kog treba da dočekaju sledbenici Nju Ejdža kao mesiju. Samo jedan entitet stoji iza toga – đavo. Sa tim “entitetom” je očijukala i jedna od majki Nju Ejdža Helena Petrovna Blavacka, (1831 – 1891) osnivac Teozofskog društva (1875. godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je, sem što je imala ogroman uticaj na ezoteriju 19. i 20. veka, bila i član mnogih tajnih društava. Istraživači njenog života otkrili su da je održavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan "egipatskog" okultnog tajnog društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti društva ka “sebicnosti, novcu i nemoralu.” U svojim knjigama, “Razotkrivena Izida” iz 1877. i “Tajna doktrina” iz 1888. godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upućeni u tajne ezoterije i naučite određene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo je promovisala i Alis En Bejli, (Allice An Bailey 1880 – 1949) teozofska vidovnjakinja i veštica iz perioda posle Blavacke. Ona se pobrinula za suštinu pokreta Novog doba i ere Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da “kanališe” poruke entiteta po imenu “Tibetanac - Djahal Kul” i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije “Hijerarhija gospodara” i “Nova svetska religija.” Iz njenog “teorijskog rada” nikle su dve organizacije, “Lucifer Trast” (ime promenjeno kasnije zbog javnosti u “Lucis trast”) i “Dobra volja sveta”, koje su, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljucne organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju čovečanstva od kako postoji “pravda” u svetu. Prvi značajniji pisac je američki guru duhovnog imena Ram Dass (Richard Alpert) pisac utjecajne knjige “Ovde i sada” (Be here now) o jogi, duhovnosti i meditaciji. Značajan je i američki fizičar Frithof Kapra (Fritjof Capra) koji u svojim knjigama spaja teorijsku fiziku i istočni misticizam zastupajući potrebu za novim idejama i konceptima koje su potrebne zapadnoj civilizaciji. Pisac horora, pomenuti Vitli Striber, po čijem je liku vanzemaljca i nastala uobičajena slika vanzemaljca velike glave i kosih velikih očiju je tvrdio da je kidnapovan od strane vanzemaljaca gde je sreo “majku bogova” koja je ličila na Ištar, koja mu je i kasnije dolazila, naređijući mu da piše knjige. Ove susrete sa “Ištar” je opisao u knjizi koju je nazvao “Opštenje.” Norman Vinsent Pil 8Norman Vincent Peale), otac “pozitivnog mišljenja” (positive thinking) i sam je bio spiritista. Ta literatura koja prooviše Moć pozitivnog mišljenja, samopomoć putem mantranja pozitivnog, knjige prepune pričica sa pozitivnim i poučnim porukama, na koje “nasedaju” nažalost i hrišćani su najprodavanija literatura na početku 21. veka. Sam Vinsent Pil je napisao 46 knjiga, koje su često citirane sa propovedaonica hrišćanskih crkava, i malo ljudi zna da iza ovih ideja stoji Nju Ejdž. Američka duhovna učiteljica i medij Džudi Zebra Najt (Judy Zebra Knight) tvrdi da prenosi poruke bića koje se naziva Ramta koji joj se obratio krajem sedamdesetih. Dalju popularizaciju ideja Nju Ejdža izvršila je američka glumica i spisateljica Širli MekLejn (Shirley Maclaine). Početkom sedamdesetih objavljivana su mistična dela peruanskog pisca Karlosa Kastanjede (Carlos Castaneda), u kojima opisuje susrete sa šamanom Don Huanom kojemu postaje učenik, premda su jasniji oblici Nju Ejdža prisutni tek u njegovim kasnijim delima. Pisac Viktor Igo je pisao pod uticajem više duhova, irski pesnik Vilijem Batler Jejts je zapisao “viziju” koju su mu duhovi diktirali kroz usta njegove žene. Danas jedan od najpopularnijih pisaca Paolo Kueljo je stopostotni zagovornik ideja Novog Doba. Mogu se pomenuti još i okultisti Alan Kardek, osnivač spiritizma (opštenje sa “duhovima umrlih” i duhovnim entitetima), Elifas Levi (1810 – 1916), koji je istraživao primenu okultizma u medicini, Pol Lekur (Paul Lecor) koji je još 1937 godine govorio o Dobu Vodolije, Rene Genon…Nju Ejdž je velikim delom severnoamerička pojava izrasla iz kulture engleskog govornoga područja, ali prevazilazi prostor Amerike. Naravno, tu je engleskinja J. K. Rouling sa svojim megapopularnim serijalom romana o Hariju Poteru, kao i mnoga dela iz domena epske fantastike. Holivud je počeo da zdušno podupire ideje Nju ejdža, čime postaje jasno da iza tog pokreta stoji mnogo jača sila od lokalnih gurua i mistika. Filmovi u na temu duhova, vanzemaljaca, telepatije, brzih rešenja, mitskih bića i zemalja, teme iz domena epske fantastike…Iako je nesumnjivo utemeljena na širokoj okultnoj tradiciji, a glavni je izvor ideja bio Teozofski pokret s kraja 19. i 276
početka 20. veka većina proučavalaca smatra da ovaj pokret nema prepoznatljive utemeljiteljske pojave ni događaja. Teologija tradicionalnih hrišćanskih crkava zamera Nju Rjdžu što je odbacio pojam greha, iako same crkve sve više prihvataju neke ideje koje promoviše Nju Ejdž, a to se vidi kroz ekumenski pokret, koji jača kroz Svetski savez crkava i međureligijske dijaloge, pa tako se sve više mogu videti sasluženja, zajedničke službe katolika, pravoslavaca, indijskih gurua, spiritista, budista, sledbenika Vudu…Nju Ejdž se u crkvama sve manje napada. Katolička Crkva donela je 3 februara 2003. službeni dokument „Isus Hrist donosilac vode žive“, kojega je javnosti predalo Papsko veće za kulturu i Papsko veće za međureligijski dijalog. Dokument je opširan i sadrži pregled pokreta Novog Doba, njegovih glavnih osobina, donosi poređenje hrišćanske nauke sa verovanjima Nju Ejdža. Pojavu ovog pokreta ovaj dokument tumači kao potrebu savremenog čoveka za duhovnošću i kaže se kako: „Ljudi osećaju da im hrišćanska religija ne pruža – ili im možda nikad nije pružala zadovoljenje. Traganje koje ljude često vodi u Nju Ejdž je istinska žudnja za dubljom duhovnošću, za nečim što zahvata njihovo srce i za načinom kojim bi dali smisao zbrkanom i često otuđujućem svetu.“ Kao cilj dokumenta navodi se: „upoznavanje pokreta kao kulturne struje, pomoć katolicima da upoznaju istinsko katoličko učenje i duhovnost kako bi ispravno vrednovali teme ove struje.“ Dokument objašnjava Nju Ejdž kao pokret koji se temelji na starim gnostičkim i ezotričnim idejama, te da se radi o pokretu koji se temelji na težnji da čovek u samome sebi otkrije i pomoću raznih metoda pronađe božansko. Boga i svet Nju Ejdž opisuje kao manifestaciju energije ili vibracija pa se i ličnost Isusa Hrista shvata kao oblik kosmičke energije. Nema ličnosti ni osobe, već energije, ali kad su u pitanju duhovi i “učitelji” onda ima ličnosti. Na globalnom planu nastojanja ovog pokreta se tumače kao težnja za nadilaženjem pojedinih religija te uspostava jedne univerzalne religije, što i ekumenizam iza kojeg stoji papska institucija ima za cilj. Tvrdi se da se novom duhovnošću želi zameniti duhovnost temeljena na judeohrišćanskim korenima. Nju Ejdž je moderna instant duhovnost, konglomerat često i protivrečnih (pseudo)religioznih elemenata, bez moralne nauke i dogme. Kada vidimo kakav stav ima Rimokatolička crkva prema Nju Ejdžu, jasno nam je kuda ide religija, jer upravo katolička crkva (Rim) stoji iza ujedinjavanja svih religija u jednu, pod geslom “da svi jedno budu”. Ona nastoji da se sve religije stope, navodno zarad mira u svetu, pod jednu kapu, najverovatnije papsku mitru, pa i neka zadrže svoje unutrašnje dogme, jer su sve one ustvari “različiti putevi do Boga.” Ipak, ni učenje Katoličke crkve nema mnogo zajedničkog sa Biblijom i Jevanđeljem, mnogo je u njoj paganskih primesa. Kada se kaže “katolička crkva” nikako se ne misli na milione običnih, često i iskrenih vernika, već na establišment iste, tajne zakulisane radnje o kojima govori i Alberto Rivera, koji će biti još citiran. Pritajeno zlo je Nju Ejdž, koji je najekstremniji u svom negiranju ličnosti i božanstva Isusa Hrista, i uzduzanju samog đavola koji se naziva “Gospodar”, “Učitelj”, “Tibetanac” “brat iz svemira” itd i sa kojim opšte Njuejdžeri. Ko je Isus Hrist i šta uče Jevanđelja doći će na red za objašnjenje, ali učenja koja nam nudi Nju Ejdž, nez obzira koliko god bila lepo upakovana, nisu od Boga, čak naprotiv, Biblija je puna opomena protiv istih, obožavanja drugih bogova, opštenja sa mrtvima, sa duhovima, vračanja i gatanja, protiv astrologije, mešanja sa paganima itd. Stav katoličke crkve smo mogli da vidimo kroz svedočanstvo Alberta Rivere, jezuite koji je napustioRed jer je video da je to sve što je učio u suprotnosti sa Božjom voljom. Svi napadi na Hrista, ako se izuzme evolucionistička nauka i komunizam su delo Nju Ejdža, koji Isusa ne negira, ali Ga umesto Gospoda i Spasitelja naziva “kosmička energija”, ili neki od božanskih avatara, ili pak samo jedan od učitelja, jedan od aspekata božanskog, izjednačavajući ga sa ostalim učiteljima i osnivačima religija. Gomila “otkrivenih” Gnostičkih jevanđelja i spisa iz Kumrana i Nag Hamadija, koji se iznenada pojavljuju zadnjih 50 godina je upravo delo Nju Ejdža. Interesantno. Prvo se pojavljuju otkrića, senzacija, “skrivena jevanđelja” koja je crkva sakrila od naroda, a u kojima piše da je Isus Hrist ustvari bio običan čovek, koji je imao porodicu, živeo i umro negde od Palestine pa do Francuske. Onda se pojavljuju “istraživači” koji pišu bestselere poput knjige “Sveta Krv – Sveti Gral” Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna (Michael Baigent, Richard Leigh, Henry Lincoln) u kojima se senzacionalno iznosi skrivena istorija Hristove loze, od Merovinga, britanske krune, sve do modernog doba, loze od koje treba da se rodi vladar sveta u budućnosti, itd. Posle toga na red dolaze romansijeri, poput Dena Brauna (Dan Brown) pisca knjige “Da Vinčijev kod” koja drži pažnju čitaoca, i sam čitalac, ako je bez predznanja vrlo lako može da poveruje u ono šta je pisac napisao i da odbaci jevanđelje kao neistinu, iako je taj roman, kao i ostali na ovu temu prepun istorijskih grešaka, ili istinitih događaja koji su izvučeni iz konteksta i pripisani drugoj istorijskoj ličnosti, mestu i vremenu. Ipak, ove knjige kupuju milioni čitalaca. I veruju u to što u njima piše. Za to će se pobrinuti mediji, filmovi, TV emisije, evolucionističko 277
obrazovanje itd. Za pametnog čoveka će biti dovoljno da se upita – pa ako to Jevanđelje nije istina, pa čemu onda tolika mašinerija protiv njega? Falsifikovanje, negiranje, izmišljanje… Otkud tolika hajka protiv Isusa Hrista? Pa Petra Pana niko ne negira… Iza Nju Ejdža stoje ljudi koji su za vlast, moć i bogatstvo prodali dušu, i kojima se lica ne vide, koji iza zavese rade svoj posao. Isti ljudi koji stoje iza nacizma, fašizma, komunizma, moderne demokratije i korporatizma, modernog ropstva. Okultisti, koje viđamo u poslovnim odelima na TV ekranima kojima većina zavidi, a ni pojma nemamo ko su oni, u tajnosti stvaraju svoj plan – predavanje čovečanstva onome koga zovu gospodar i čije rituale obavljaju u tajnosti. Sama simbolika Nju Ejdža je duboko okultna i paganska, i potiče još iz antičkih vremena, a danas je samo modernizovana i prilagođena tehnologiji, biznisu, medijima, modernim komunikacijama i sekularizmu. Pentagram, egipatski Ank, razne forme krstova, svastike, triskele, zvezde, zodijački simboli, trouglovi, piramide, svevideće oko, treće oko, aureole, zmije…mogu s videti svuda, na logoima medijskih kuća, političkih stranaka, sportskih klubova, religijskih zajednica, kompanija, apoteka, medijskih kuća, časopisa… To su simboli drevnih paganskih religija i svešteničkih redova Egipta, Vavilona, Grčke i Rima. Takođe sam Nju Ejdž kao i masoni, kao i druga ezoterijska i okultna društva počivaju na paganskim praksama, a paganske doktrine su direktna pobuna protiv Stvoritelja i iza paganskih “bogova” stoje demoni. Pominjani žreci i sveštenici u Egiptu, Vavilonu, Meksiku, Peruu, Indiji, keltski druidi, Grčke misterije, magi…su bili pripadnici tadašnjih tajnih okultnih društava, i kanalisane ideje, koje su im saopštili “učitelji, bogovi i magovi” su prenosili narodu. Ništa se nije promenilo do danas. Od Vavilona, preko Egipta, Grčkih Misterija, Rima, bramana i pagana prvih vekova Nove ere kada je Mitraizam (kult Sunca) ušao u hrišćanstvo, i kada se polako uvode i druge paganske doktrine.
Neki od simbola Novog doba Teozofija: Osnivač teozofije bila je Jelena Petrovna Blavacka. Poznata njenim sledbenicima kao Madam Blavacka, ili jednostavno “H.P.B.” Rođena u carskoj Rusiji 1848 godine, bila je kći plemićkih roditelja. . U svojoj mladosti odbacila je pravoslavno hrišćanstvo i zapravo, proglasila “pakosnu zlobu prema hrišćanstvu.” Sa hrišćanske tačke ona je bila potpuno obuzeta nečistim duhom, koji je često govorio i diktirao kroz nju, uz pomoć automatskog pisanja. Na primjer. H.P.B. je stalno zasenjivala svoje učenike i radoznalce, svim vrstama medijumskih tehnika i “čuda”, materijalizujući pisma od nevidljivih “Gospodara hijerarhije.” Telepatski “trikovi”, glasovi, zvukovi, muzika, poruke…U svojoj studiji “Pravoslavlje i religija u budućnosti” (Orthodoxy and the Religion of the Future), jeromonah Serafim (Rouz) napisao je da je medij, “osoba sa izvesnom psihičkom osećajnošću, koja joj omogućuje da bude sredstvo za pojavljivanje nevidljivih sila ili bića ... to se postiže posredstvom određenih tehnika i psihičkih stanja, koja se mogu gajiti i dovesti u upotrebu kroz vežbu, i koje nimaju nikakve veze ni sa pobožnošću, ni sa Bogom. Sposobnost medija može biti stečena ili nasleđem, ili prenosom kroz dodir sa nekim ko ima taj “dar”, ili kroz čitanje okultnih knjiga. Serafim je potom pokazao, 278
kako su iste ove “predstave” medijuma, dobro poznate crkvi još od vremena apostola i koje su uvek posmatrane kao veoma opasne, koje zahtevaju post i molitve, a nikako divljenje.” Kao mlada žena, Blavacka se dvaptu udavala, kasnije rodila najmanje jedno vanbračno dete, bila neprekidni pušač, koristila droge i moguće bila zavisnik, putovala svuda praćena skandalima po Evropi, Severnoj Americi i Indiji, i tvrdila da je inicirana u “visoke tajne” u Egiptu i Tibetu. U Americi je prvo radila kao spiritista i medijum da bi u Njujorku 1875, osnovala Teozofsko Društvo s pukovnikom Henrijem Olkotom, veteranom Američkog Građanskog Rata. Umrla je u Londonu, 1891. godine. Teozofske lože su već postojale u glavnim gradovima Evrope i Amerike. Iako članstvo njenog Društva nikada nije bilo veliko, njegov uticaj na svet okultizma i današnjeg popularnog mentaliteta Nju Ejdža je daleko iznad snova i očekivanja, osnivača Društva. Teozofija je postala moderna, čak i tokom njenog života, sa brojnim piscima, pesnicima, umetnicima, političarima… Naslednik Blavacke je bila Ana Bezant (1847-1933), kći i supruga anglikanskih sveštenika. U Indiji je 1825. godine, usvojila Hindusa, Krišnamurtija, proglašavajući ga “novim Mesijom”, avatarom, ili “Učiteljem Sveta” za ovo razdoblje. Ona je 1931 napustila teozofsko društvo i osnovala svoju sektu, gde je bila guru. Sama reč Teozofija bi trebala da se prevodi sa grčkog kao “teosofia” - “bogomudrost” ali je to ustvari “teos – ofija” “zmijska mudrost” (ofis – zmija), priznala je jednom Helena Blavacka. Blavacka je videla svoju misiju kao uzvišeno mesijanskom: spasiti svet ... Teozofija se udružila sa “hrišćanskim Gnosticima", kabalistima, i učenjima Jakova Bome i Paracelzusa. Teozofija Madam Blavacke nije bila ništa drugo nego pokušaj da stopi bramanizam (struja hinduizma), budizam i okultizam, u novu religiju, Novog Doba, kome su pridodate paganske doktrine i vavilonska astrologija. Ona je zastupala “univerzalno bratstvo čovečanstva”, ( poput moderne demokratije, kojoj su puna usta jednakosti i ljudskih prava) i mudrace nadljudskog znanja, koji su živeli na Himalajima. Njeno ubeđenje je bilo, da su je ovi ljudi obučavali i onda poslali u svet, s dozvolom da obelodani neka tajna znanja, koja bi mogla prosvetliti nemilosrdni i nerazumljivi univerzum. Madam Blavacka je i pisala. “Razotkrivena Izida” i “Tajna doktrina”, knjige Madam Blavacke su pod jakim uticajem tajnog okultnog društva Rozenkrojcera. Kao mlad čovek koji je živeo u Londonu, Mahatma Gandi je čitao “Ključ ka teozofiji” (Key to Theosophy), Blavacke, i o toj knjizi rekao: “Ova knjiga je u meni probudila želju da čitam knjige o hinduizmu, i oslobodila me hrišćanske zablude da je hinduizam praznoverje.” (Inače M. Gandi nije nikako ono što pominju udžbenici. On je bio mason i radio je itekako za Britanski establišment. Britanska kruna ga je upotrebila da bude glumac u navodnoj borbi za indijsku samostalnost, dok u stvarnosti Indija nikada nije postala samostalna, već je u rukama krupnog kapitala iza kog stoji establišment, ponajviše Vindzori, dok sama Britanija ne mora više da plaća vojnike i administraciju u Indiji. Kada je otkazao poslušnost, ubijen je). Sa 13 godina, budući premijer Indije, Dž. Nehru, pristupio je Teozofskom društvu i do kraja svoje političke karijere, uvek izražavao divljenje prema njegovim učenjima. “kredo” Madam Blavacke je komplikovan - Teozofija veruje da je sve Bog i da je Bog sve. Prema tome, Bog je univerzalni život, Bezgranična svijest , sam izvor i srce svega što jeste. Pošto ništa nije izvan Boga i ništa - čak ni zlo - ne može biti odvojeno od Boga, sledi da su sve religije u osnovi jedno i da treba da se ujedine , da bi stvorile punoću istine (ekumenizam) kao što to tumači Teozofija. Bog je bezlično To, po teozofiji, iako Biblija pominje ličnost. Teozofija uči da postoji vrsta “trojstva” moći u Bogu, sa četvrtim ženskim načelom, Božanskom Majkom, (nejasno povezanog sa Devicom Marijom), koja predstavlja “Mudrost.” Taj ženski princip vuče svoje korene od paganskih trojstava, tako da je to Izida, Ištar, Koatlik, Indrani, Dijana Efeska… Teozofi su filosofski evolucionisti: uz pomoć uzastopnih “podrasa” čovečanstvo evoluira na fizičkim, mentalnim i duhovnim planovima. Čovek je božanska “iskra” ili delić božanstva (ideja proistakla iz Kabale), koji evoluira kroz reinkarnaciju ( proisteklo iz budizma) natrag do svog izvora, Boga. Njegova sudbina nije nebo ili pakao, već “nirvana” ili “blaženstvo” ništavila (budizam ili hinduizam). Fizičko telo takođe ima i “eteričnog dvojnika” i “astralno telo” (medijumizam), koje može biti izvučeno u snu ili stanjima sličnim transu. To je ustvari ono što tradicionalni hrišćani zovu duša. Svaka od uzastopna pod-rasa pravi jedinstven doprinos evoluciji, kroz Avatara ili “Vrhovnog Učitelja Sveta” koji zaposeda već postojeće ljudsko telo (videćemo da je to demon). Na ovaj način, ovaj “Vrhovni Učitelj” je zaposedao tela Bude u Indiji, Hermesa Trismegistusa u Egiptu, Zoroastra u Persiji, Orfeja u Grčkoj i Hrista, za vreme krštenja u Jordanu. (Nigde u Bibliji ne piše da je Isusa Hrista opsedao nekakav avatar ili gospodar). Ukratko ovaj avatar će se pojaviti opet, u moćnijem obliku. Danas se pominje Lord Maitreja, koji treba da se pojavi, i pojaviće se u svakom narodu baš onako kako ga očekuju, među hrišćanima kao Hrist Maitreja, među Šiitima kao Imam Mahdi, budistima kao Peti Buda itd. 279
Sa svetskim štabom na velikom imanju u Adidžaru, u Indiji, Teozofsko Društvo danas broji oko 40.000 članova u svetu (5.500 u SAD), sa centrima u šezdeset zemalja. Teozofi slave datum smrti Madam Blavacke 8 maja, kao “Dan Belog Lotosa.”
Piramida, plamen, svevideće oko, čakre, meditacija… Drugi, mali izdanak Teozofije je Škola Arkane, osnovana od strane Alis Bejli 1923. godine. 1918 godine Bejlijeva se pridružila Teozofskom društvu u Kaliforniji, gde je razvila snažne medijumske sposobnosti, tvrdeći da komunicira sa duhovnim gospodarem Djahal Kulom, koga je ona zvala Tibetanac. Duh-vodič Alise Bejli, Djahal Kul, hrišćane je nazvao "zlim" i "ljudima koji se odvajaju od drugih.” Khul kaže: “Novu vam zapovest dajem, uključite se, sjedinite se sa svima.” Alis bejli je tvrdila da svet može da se izleči jedino ako svako shvati da je deo prirode i kosmosa. Da se svi stope u jedno, da se pridruže sve religije, dok je njen “učitelj” tvrdio da moraju nestati oni koji odbiju da budu deo ove kosmičke harmonije. Nova svetska vlada, i nova religija, novo doba, Doba Vodolije. Danas dugo posle smrti Alis Bejli vidimo da se taj cilj polako ostvaruje. Na osnovu toga šta je primala od Tibetanca napisala je knjige “Hijerarhija gospodara” i “Nova svetska religija” koje su joj najvažnije. Alis Bejli je sa suprugom Fosterom 1922 godine veka osnovala izdavačko preduzeće “Lucifer Trust” („Lucifer Publishing Company“) koja je zbog pritiska javnosti u Americi promenila ime u “Lucis trust.” Bejline pristalice se mole jednoj tzv. “večnoj hijerarhiji” velikih majstora, koji će ostvariti Luciferijski plan za Doba Vodolije, predvođeno jednim “Velikim vođom.” To što “Lucis Trust” zove „plan“ počinje s reklamiranjem jednog pojma – “Lord Maitreja.” To je Nju Ejdž “mesija”, spasitelj, a pripremaju mu teren već vekovima. Danas je “Lucis Trust” lociran na 24. spratu zgrade na broju 120 u Vol Stritu na Menhetnu (a ima podružnice u Ženevi i u Londonu). 1995. godine na listi nevladinih organizacija U.N.-a nalazila se kao savetodavna organizacija u ekonomskom i socijalnom savetu i “Lucis Trust Association.” Dakle, “Lucis Trust” je jako dobro pozicionirana institucija koja ima “savetodavni položaj2 u Ujedinjenim Nacijama, a taj položaj joj omogućuje delotvornu povezanost s međunarodnim telima, uključujući i mesto na sedmičnim zasedanjima. Najvažnije od svega je njen uticaj na velike poslove i na nacionalne vođe po celome svijetu. Lucis i teozofija kratko rečeno su povezani kroz izrazito religioznu organizaciju, Hram Razumevanja (Temple of Understanding), koja se takođe nalazi u Njujorku i takođe ima savetodavni položaj u U.N. (u Ekonomskom i u Socijalnom savetu). 280
Bendžamin Krim iz “Share international magazine” i direktor “Share International Foundation”, pružaju preko “duhovnog vođe” Maitreje odgovore na zahteve Teozofskog društa. Njegova organizacija takođe uživa status neprofitnog društva UN-a, kratko NGO. Dolazak maitreje se priprema, i više se ne krije. I ne kriju više da posebno mrze biblijske (fundamentalne) hrišćane, koji su po njima prljavi, netolerantni, isključivi i zli, što je gđi Bejli govorio njen Tibetanac.
Simbolika Novog Doba Hrišćani, oni biblijski, po Novodobašima “izazivaju negativne vibracije” (jeste li nekada doživeli, kada ste realni, da vam društvo kaže da ste negativni i počinju da vas izbegavaju). Od osnovnih ciljeva Nju Ejdža najbitniji je borba protiv “hrišćanskih fundamentalista”, čije je mišljenje anti-humanističko, koji su netolerantni i isključivi. Perfidna borba protiv hrišćanstva se vodi na više načina a najgori je stvaranjem huligansko – navijačkih grupa, koje ubijaju, pale, razbijaju i tuku neistomišljenike i pripadnike manjina “u ime Boga” da bi se kasnije svi oni koji po svojoj savesti služe Bogu proglasili za netolerantne i opasne, fašiste i teroriste i prikačila im se krivična dela. Džon Randolf Prajs, koji je 31. decembra organizovao “Meditaciju za iscelenje sveta” hvali se kako je u njoj učestvovalo 875 miliona ljudi. Oni su ta sila koja će smeniti hrišćansku veru. Plan za dovođenje Majtreje je sledeći: Proglasiti Hrišćane za zaostale budale i ukloniti svaki njihov društveni upliv; Izazvati krizu planetarnih razmera; Usred krize, javiće se veliki svetski vođa i državnik, jer su nacionalne vođe nesposobne za promene, a narod je umoran od njih, naravno, sve ovo će da se radi planski.; Nju Ejdž lideri će ga, preko medija, propagirati širom sveta; Hrist Maitreja će uspostaviti jednu planetarnu državu, privredu i religiju; Ko mu se ne pokori, biće gonjen; Svima će se deliti Maitrejin pečat (žig zveri, opisan u Otkrivenju Jovanovom); Duhovi će opštiti sa ljudima... Izučavalac okultnih fenomena Teks Mars kaže: “Hinduisti, budisti, satanisti, veštice - svi su dobrodošli u Nju Ejdž jedinstvo. Samo su biblijski hrišćani isključeni. Mi smo anatema i parije.” Ovde ćemo još dodati i ono šta kaže bendžamin Krim o vanzemaljcima, kada dođe red na to. U ovaj plan su uključeni ne samo Nju Ejdž i Teozofi, već i ezoterijska i okultna tajna . Japanski novodobaš Meišu Sama je je rekao da hrišćani izazivaju negativne vibracije, a Dejvid Spengler, kao kanal duha Džona je rekao da mesija brzo dolazi i da moraju nestati svi koji odbijaju integraciju. Makvoters tvrdi da su hrišćani nepodobni za Novo Doba. Veštica Rut Montgomeri “teši” hrišćane da će nakon sveopšteg progonstva i pokolja njihove duše ući u nova tela i svest će im evoluirati da bi prihvatili Doba Vodolije i ono što to doba nameće. Sama Alis Bejli piše da će Maitreja da zameni sve lažne hrišćanske dogme. Ove pretnje nisu 281
naivne i nisu pretnje šarlatana. Njihove ideje su i idele visokog establišmenta u tajnim društvima koji veruju u magiju, mantraju, bave se ezoterijom i alhemijom, koristeći novodobaške simbole. Pogledajno samo simbole kompanija. Spolja su kao uglađena gospoda koja navodno vode računa o ekonomiji, plitici, gladnima, ekologiji… Harmonijsko ili harmonično sjedinjenje je događaj održan 16. i 17. avgusta 1987 godine istovremeno na više mesta, kao što su Stounhendž u Engleskoj ili most Golden Gejt u San Francisku. Tada se veliki broj pojedinaca udružio u molitvi i meditaciji, a u cilju obeležavanja početka zemljinog pročišćenja. Molitve i meditacije bile su usmerene na mir i harmoniju, pa se događaji koji su kasnije nastupili, kao što je ujedinjenje Nemačke i raspad SSSR-a, dovode u vezu sa održanim obredima, molitvama i meditacijama. Mir koji je usledio su osetili mnogi, a posebno u Iraku, Jugoslaviji, na Kavkazu, Somaliji, Afganistanu, Kibiji, Haitiju… Hoze Arguelas (Jose Arguelas), pokretač ove akcije, najavio je da Nju Ejdž ima 144 000 spremnih “ratnika duge2 koji će vladati planetom kad za to dođe čas. Smisao “harmoničnog sjedinjavanja” je u sjedinjenju učesnika sa duhovima - višim inteligencijama koje upravljaju svetom, što će reći sa demonima. To je kanalisanje ili Čeneling (channeling). Tada je Hoze Arguelas za naredni period izneo sledeće ciljeve pokreta: - Sjedinjenje i ojačanje svih grupa i organizacija Nju Ejdža; - Uspostavljanje “medijarhije” koja će uključiti sve medije u propagandu Nju Ejdž ideja; - Rastakanje nacionalnih država i njihova podela na tzv. “bioregione” ( čemu je služila masovna propaganda lidera G 17+ Mlađana Dinkića u vezi regionalizacije Srbije? Ujedinjeni Regioni Srbije). - “Očišćenje zemlje”: uklanjanje svih onih koji se protive jedinstvenoj svetskoj religiji; - Povezivanje čovečanstva sa “duhovnim učiteljima” i “duhovima- vodičima.” - Uzvođenje čovečanstva do božanskosti. - Evolutivni proces će pomoći uspostavljaju “duhovnog natčoveka.” - Eliminisanje nesposobnih, da bi se njihove duše reinkarnirale u nova tela (Hitler je ovo radio). - Preraspodela svetskih dobara; - Dovođenje Gospodara, “Mesije” Majtreje posle izazivanja svetske krize. Liči li ovo nekome na “molitvu za mir i harmoniju? Uništenje siromašnih, bolesnih i uostalom svih koje je Henri Kisindžer nazvao “beskorisni konzumenti hrane” da bi reinkarnirali u nove živote? Uklanjanje nepodobnih koji se protive jednoj svetskoj religiji je već počelo, napadima na svakoga ko se drži svoje savesti. Uzmimo za primer duboko ekumenizovanu Srpsku pravoslavnu crkvu. Ona iz svojih redova ne isključuje pedofile, tajkune koji su ojadili narod, promiskuitetne estradne zvezde, pevače, glumce, sportiste, brakolomce, narkomane, psovače, kriminalce (njihovih se para ne gadi), a isključila je izvesnog Miloja koji je pružio utočište vladici Artemiju, koji se usprotivio ekumenizmu, i to javno. Šta mislite odakle “patriotske” grupe koje brane pravoslavlje bejzbol palicama? Cilj je da se prvo pravoslavci koji neće u ekumenizam, koji su uglavnom ljudi molitve proglase za izgrednike, fašiste, naciste i huligane, da bi se sutra svi oni koji neće da se pomire sa sistemom bili proglašeni fašistima i teroristima. Sve ovo bi izgledalo kao fantaziranje, da u pokretu Novog Doba ne učestvuje, posredno ili neposredno, čitav niz značajnih ličnosti: Piter Grejs, šef multinacionalne kompanije “W.R.Grace”, bogataš Ted Tarner, vlasnik CNN-a i šef “Društva za bolji svet;” Geri Hart, uglednik Demokratske partije SAD... Od pokojnika, tu su bili Vili Brant i Kurt Valdhajm. Mihail Gorbačov, bivši vođa SSSR-a, sada je jedan od čelnika novodobaškog ekološkog pokreta “Zeleni krst.” Najbogatiji ljudi. Zna se da najbogatije ličnosti, biznismeni, pevači, glumci, sportisti traže “pomoć” od novodobaških gurua. Šaman Dipak Čopra je u Holivudu, radeći da slavnim ličnostima dnevno zarađivao 70 000 dolara. Oni traže pomoć od spiritista a sami kreiraju medijsku sliku. Srpski teniser Novak Đoković, koji je idol miliona mladih je u jednoj emisiji na srpskoj televiziji “Pink” pokazao kako mantra pred meč, prizivajući indijskog demona “Om.” Simboli Novog doba: primetićete da ti simboli imaju pagansko i drevno poreklo, i zajednički su za paganstvo, okultizam, ezoterijska tajna društva pokret Novog doba. Mnoge od tih simbola nalazimo u tradicionalnim hrišćanskim crkvama, koje su dosta toga prihvatile paganskog, a nalazimo ih na logoima institucija, megakorporacija, medijskih kuća, društava, organizacija, Evropske unije, vojnih komandi, obrazovnih sistema, udruženja, što je jasan pokazatelj da su i te grupe, udruženja i organizacije na istom zadatku stvaranja Novog Svetskog poretka i Novog Doba, tj da ih vode ljudi koji su sa zadatkom. I priča koju zovemo vanzemaljci potiče od njih i zajednička je svima. 282
Kakav je simbolizam Doba vodolije? Mističan i za neuke privlačan, raznolik, i ima ga ama baš svuda. Od slika nestvarne prirode, nebo sa nekoliko planeta, i livade po kojima trče jednorozi, devojke sa čežnjivim pogledima, bića sa prozirnim krilima pa do pentagrama, zmoja oko štapa, upaljene baklje i kukastog krsta. Opšti simboli, koje viđamo na sve više mesta i ne razmišljamo o njima, a tu su jer ih je neko postavio i deluju sublimirajuće na umove: pentagram (petokraka zvezda), trougao, krug sa tačkom, egipatski ankh, duga, Davidova zvezda, sunce, svastika svevideće oko, točak, lotos, kristal, dijamant, zmaj ili zmija, kentaur, jin i jang, jednorog, Pegaz. Kada znamo odakle potiču, tada će nam mnogi filmovi, plakati, obeležja političkih partija i reklame biti jasniji. Naravno, ovo ne znači da je neki simbol obavezno od novodobaša, ali uglavnom jeste. Trougao: U knjizi Alberta Čerčvorda “Znaci i simboli prvobitnog čoveka” kaže se da je trougao bio simbol božanskog trojstva egipatske religije: Seta, Šua i Horusa. Može da bude i simbol Ozirisa, Izide i Horusa. Horus je bio tvorac, a Set razoritelj. Sanfranciskanski satanista Majkl Akvino (Michael Aquino) podigao je Setu hram, oživljavajući njegov kult u sekti koja se zove “Setov hram.” U hinduizmu, trougao označava ženski božanski princip, to jest vulvu, “Kali jantra” Kod Grka, bila je to vulva Velike Majke Demetre. Uz ovo, trougao simbolizuje i mitsku zemlju Šambalu. Bejlijeva je od 1938. godine organizovala meditativne trojke koje su prizivale dolazak Nju Ejdž mesije. Bendžamin Krim kaže da je simbol Maitreje tačka u trouglu, što je simbol Svevidećeg oka u trouglu. U “Razotkrivenoj Izidi” Helana Blavacka tvrdi da je zvučni ekvivalent trougla mantra AUM kojom su bogovi stvorili svet. Džon Barela, hrišćanin iz Južne Amerike, analizirao je satansku prirodu znaka nikaragvanskih komunista - sandinista, koji su na zastavu stavili trougao, rog i sunce. U “Duginom mostu” Nju Ejdž pisci govore da je trougao veza čovečanstva sa “duhovnom hijerarhijom.” Po njima, planeta je premrežena “trouglovima energija.” Vizualizujući trouglove u umu, čovek stupa u vezu sa hijerarhijom. Kad dovoljan broj ljudi uđe u vodolijašku mrežu, pojaviće se carstvo Novog Doba. Djahal Khul je rekao da trougao označava Solarnog Oca, “Hrista” i hijerarhiju povezanu sa čovečanstvom. Gurđijev je “svetu trojicu” označavao kao tri svete sile stvaranja. Solarni otac je “bog sunca” iz svih paganskih religija, kojega masoni izjednačavaju sa Luciferom. Inače, trouglova ima na svim logoima institucija koje su povezane sa Novim svetskim poretkom, a taj simbol potiče i od Pitagorine Delte, prvog slova imena Zevsa, grčkog boga sunca. Od trougla potiče i piramida, koja je simbol Iluminata, sa razdvojenim vrhom. Sunce: Po Jeleni Blavacki, sunce je “veliki magnet”, “veliko oko.” Barbara Mak Voters uči da su i sunce i zemlja božanska bića. Džon Randolf Prajs ga naziva “solarnim Logosom” i ljude poziva da uđu u novu fazu svetlosti. U knjizi Artura Klarka “Odiseja u svemiru 2010” javilo se novo sunce koje je sprečilo rat SAD i SSSR. Ime ovog sunca je bilo Lucifer. Sunce je ključni simbol u vavilonskoj religiji. Hamurabi je zakone primio od Šamaša, boga sunca. Gnusni idol Baal, protiv koga grme starozaveti proroci, je sunčano božanstvo. Apolon (Piton) i Helios kod Grka takođe su sunčani bogovi. Sunce je bilo bog u većini kultura, a tamo gde je sunce bilo bog su prinošene ljudske žrtve, zarobljenici, deca, devojke, i bila je prisutna magija i okultizam. Sunčeva trojstva su bila prisutna u tim civilizacijama, kao na primer Baal – Astarota – Tamuz u Palestini, ili Nimrud – Semiramida (Ištar) – Tamuz kod Vavilonaca, Izida - Oziris – Horus u Egiptu. Zapanjujuće je nešto u šta tradicionalni hrišćani ne žele da veruju a to su “pipci” kulta sunca u našim crkvama. Dan koji se slavi kao Božić – rođenje Hristovo nema veze sa rođenjem Spasitelja. To je dan zimskog solsticija i rođenja Tamuza. Drugi važan “pipak” je Dan Sunca – nedelja, koji je Rim proglasio za novi sedmi dan, iako se on u Bibliji ne pominje kao sedmi dan, već kao prvi dan sedmice. Sedmi dan je Šabat (“dan subotnji”), koji je urezan na kamenu kao 4. Božja zapovest. Gomile simbola u tradicionalnim crkvama predstavljaju sunce. Iznad oltara se može videti maketa sunca, dok su mnogi oltari okrenuti ka istoku, tamo gde su se nekada pagani okretali kada se klanjaju suncu. Takođe aure koje se slikaju oko glava svetitelja su povezane sa paganskim kultom sunca. Tu su i mnogi nehrišćanski običaji vezani za kult Sunca, kao što je jutrenja na uskrs, kada se obilazi oko crkve, Lucifera masoni predstavljaju kao “Solarni Logos.” Inače car Konstantin Veliki koga tradicionalne crkve slave kao sveca, je bio poklonik kulta Sunca do samog kraja života. Ralf Eperson, pisac knjige „Novi svetski poredak“ objašnjava, u toj knjizi, šta je ustvari obožavanje boga sunca. Citirajući Alberta Pajka, masona 33 stepena i jednoga od vrhovnih masona, Eperson otkriva šta je paganski kult sunca:„Kult sunca je osnov svih paganskih religija..hiljadama godina ranije, čovek je obožavao sunce personifikujući ga kao Ozirisa, Bramu, Amona, Baala, Adonisa, Mitru, Melkarta, Apolona, Krišnu...sunce je drevni simbol božanske sile koja daje život, hijeroglifski znak za istinu, jer je ono izvor svetla.“ Albert Maki, još jedan od vodećih masona koga citira Eperson, kaže da je sunce izvor 283
materijalnog svetla, kao i intelektualnog prosvetljenja za masone, za kojim oni tragaju. Sunce nam se prvo predstavlja kao simbol svetla, a onda i kao simbol suverenog Autoriteta“ (Albert Maki – citira R. Eperson). Dakle, Sunce je nešto što razumeju samo oni koji veruju u antičke misterije. Stvarana su popularna verovanja da bi se prikrilo stvarno obožavanje, kao uostalom i danas, jedno se priča a sasvim drugo je istina, poput statistike. „U Tabernaklu (masonski hram) bratstvo odeveno u crno oplakuje Ozirisa, koji je oličenje Sunca, Svetlosti, Života, Dobra i Lepote“ Albert Pajk poistovećuje sunce i Ozirisa: „Tri svetla na Oltaru predstavljaju Ozirisa, Izidu i Horusa. Oziris je Sunce.“ Eperson citira i pisce knjige „Okultno i treći rajh“ Žana Angelinija i Mišela Bertrana: „U nacističkoj kosmogoniji Sunce je igralo glavnu ulogu kao sveti simbol arijevaca, koji je u suprotnosti sa ženskim simbolom meseca koji su poštovali Semiti.“ Ralf Eperson nastavlja dalje, citirajući masonske autore i autore koji su se bavili okultnim i paganskim verovanjima do zaključka da je „bog Sunca“ ustvari sam đavo. (Ralf Eperson „Novi svetski poredak“ str 46 – 59). I Biblija je istog mišljenja: „Stadoše služiti idolima i oni im bijahu zamka, sinove i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.“ (Psalam 106. 36 – 37) „Šta dakle govorimo?Da je idol što? Ili idolska žrtva da je što? Nije; nego što žrtvuju neznabošci da đavolima žrtvuju, a ne Bogu, a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima.“ (2 (Korinćanima prva poslanica 10. 2021) „I neka više ne prinose žrtve đavolima...“ (3 knjiga Mojsijeva17. 7) Biblija ima negativan odnos prema kultu Sunca jer ono je simbol paganstva, a iza paganstva stoje demoni: “Ako se nađe kod tebe, u kojem od mjesta tvojih, koje ti da Gospod Bog tvoj, čovjek ili žena da učini zlo pred Gospodom Bogom tvojim, prestupajući zavjet njegov. I otide te služi drugim bogovima, i klanja im se, ili suncu ili mjesecu…što nisam zapovjedio.” (5. Knjiga Mojsijeva 17.3). Ovo nije sve. “I neka više ne prinose žrtve svoje đavolima…” (3. knjiga Mojsijeva 17.7). Pentagram (petokraka, pentakl): Ovaj simbol kod ezoterista simbolizuje četiri elementa – vazduh, vodu, vatru i zemlju, i peti element duh. Prisutan je u satanističkim i u veštičarskim kultovima, ali i u beloj magiji, mada je to isto, magija bila bela ili crna. Ima ga u masonskim ložama, a i kod mormona (hram u Solt Lejk Sitiju). Primenjivali su ga magovi okultno – masonskog reda Zlatne Zore. Još su ga keltski žreci zvali “veštičije stopalo.” Korišćen je i u Vavilonu. U Srednjem veku su ga znali kao čarobnjačku zvezdu i đavolji znak. U knjizi “Tajna učenja svih dob”" Menli Hol, okultista i mason 33 stepena, objašnjava da pentagram u crnoj magiji ima naziv “đavolje stopalo” ili “jareći papak.” Ako je okrenut prema gore, zovu ga “jarčeva glava.” Nisu slučajno petokrake zvezde stavljane na zastave i grbove, prvo crvene komunističke a danas “demokratske” žute. I komunizam i demokratija su iz istog lonca odakle je okultizam i Nju Ejdž, što se može videti po istovetnom delovanju prema svemu što je pošteno i moralno. I komunizam i demokratija vojuju protiv tradicije i lične slobode, a posebnu mržnju ispoljavaju prema Hristu. Komunizam je Hrista svodio na “boga kapitalista koji manipulišu i sujevernih baba” a demokratija na nešto zastarelo, netolerantni, isključivo….što vređa osećanja drugih i drugačijih a i opasno je, ekstremno.” U SAD su izbačene molitve iz škola, hrišćanski simboli se nastoje izbaciti i iz institucija u Zapadnoj Evropi. Pentagram vodi poreklo iz najranijih vremena. Na ekliptičkom nebu Venera iscrtava savršen pentagram svakih osam godina. To je bilo poznato čak i u anticko doba, tako da su Venera i njen pentagram postali “simboli savršenstva, lepote i cikličnih svojstava seksualne ljubavi.” U čast magije planete Venere, Grci su prema njenom osmogodišnjem ciklusu organizovali svoje Olimpijske igre. Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade jos uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa. Olimpijske igre imaju jaku ezoterijsku simboliku, biće reči o tome. Još su malobrojniji oni koji znaju da je petokraka zvezda umalo postala zvanični olimpijski simbol, da u poslednjem trenutku – pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se međusobno presecaju kako bi na bolji način odrazili duh međusobne povezanosti pet kontinenata. Okultisti navode da pentagram sa dva kraka okrenuta na goresimboliše Mendesovog jarca, i da je satanistički simbol, dok suprotna varijanta predstavlja “savršenstvo čoveka” kao na Da Vičijevoj slici Vitruvijanskog čoveka. Ustvari obe varijante su okultne. Inače sama planeta Venera je poznata i kao Zornjača, jer se prva vidi, i većernjača, kao i Danica, jer se nekad vidi i po danu. Pominje se u Svetom Pismu kao simbol palog anđela, ili plamteće zvezde:
284
“Kako pade s neba zvijezdo Danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, iznad zvijezda Božjih podignuću prijesto svoj i sešću na gori zbornoj na strain sjevernoj. Izaći ću nad oblake i izjednačiću se sa Svevišnjim” (Isaija 14. 12 – 14). Kad prorok pominje severnu stranu, misli se na onu koja pripada Bogu. Kod masona je Severna strana strana tame. Duga: Duga u vudu - magiji označava venčanje između boga - zmije i boga duge. U kabali je duga označavala seksualno sjedinjenje muškog i ženskog načela, i zato je i koriste gej i lezbo organizacije, kao simbol seksualnog sjedinjavanja. Inače popularisanje gej i lezbo stila je deo novodobaške propagande. U Nju Ejdž teorijama duga predstavlja samopouzdanje i božanskost. Elizabeta Kler Profet, vođa “Univerzalne i pobedničke crkve”, preporučuje “terapiju bojama”: “ljudi moraju da dobiju svetlost od Prisustva koje budi treće oko. Čovek vizualizuje sedam duginih zraka kao oganj. Radeći sa drogama zbog “proširenja svesti”, Oldouz Haksli je, upotrebivši LSD, imao doživljaj duginih boja. Duga je jedan od najbitnijih Nju ejdž simbola. Svevideće oko: Ozirisovo ili Horusovo oko, simbol iz paganskog Egipta. I egipatska boginja – krava Hator, “sunčana božanska majka” ga ima za svoj simbol. Ona je gospodarica pijanstva, seksa, muzike i igre. Ima ga na dolaru, u sobi za molitvu u Vašingtonu, u poznatom Hramu razumevanja. Godine 1957. ondašnji generalni sekretar UN Dag Hamaršeld stavio ga je u Sobu za meditaciju Ujedinjenih nacija, gde simbolizuje ujedinjenje religija. Masoni su ga izabrali za svoj znak. Odatle i na US dolaru. Masoni sami kažu da je svevideće oko Horusovo oko, simbol svih sunčevih božanstava i simbol Velikog Arhitekte svemira. “Svevideće oko, poznato u antici kao Horusovo oko ili Oko proviđenja, u Slobodnom Zidarstvu simbolizuje Velikog Arhitektu Univerzuma. Horusovo oko i obrva prikazuju snagu i moć a istovremeno su u Egiptu billi simboli Ozirisa, boga sunca i mrtvih. U antičko doba oko je simbolizovalo sveznanje, svevideće božanstvo, moć intuitivnog viđenja. Ujedno, oko je simbol svih bogova sunca a ostalo je zapisano da ga Platon naziva najsolarnijim instrumentom. Takođe označava prosvetljenje, znanje, um, budnost, zaštitu itd. Oko može da prikazuje i androgina, jer ga obrazuju ovalni ženski simbol i krug kao muški. Jednookost simbolizuje ili zlo, kao kod kiklopa, ili je jedno jedino oko prosvetljenja, oko Boga i večnosti. Trougao s okom u sredini je '”svevideće oko'.” Ovaj amblem je najzad usvojen 1717. godine od strane Slobodnih Masona, kada su i zvanično osnovani u Engleskoj, kao simbol Velikog arhitekte svemira. Svevideće oko se u loži nalazi na Istoku, poput svih solarnih simbola, jer Istok simbolizuje sve ono što je sveto i sakralno, dok je sever mesto tame. Sam veliki arhitekta, iako u javnosti tvrde da se radi o biblijskom Bogu je đavo. Svevideće oko se nalazi najčešće iznad Časnog Starešine koji simbolizuje Velikog Arhitektu u samom hramu iz čega proističe neoborivi autoritet Časnog Starešine proističe. Sa osnivanjem modernog Slobodnog Zidarstva javljaju se i nova ezoterična društva masonskog tipa (pored postojećih Templara, Vitezova Sv.Jovana i Rozenkrojcera) koji simboliku Svevidećeg oka prihvataju u svome učenju. “Na novčanici od 1 dolara, najrasprostranjenijoj novčanici u SAD, prikazana je piramida sa odvojenim vrhom u čijem centru se nalazi Svevideće Oko oivičeno jednakostraničnim trouglom. SAD su prva masonska država na masonskom kontinentu.” (Loža Pitagora, - “O masoneriji”). Ovaj simbol, ili Veliki pečat je logo tajnog bratstva Iluminata, po mnogima vrhovnih satanista. Simbol koji povezuje Ozirisa, Horusa, sva sunčeva božanstva nam govori i da “Veliki Arhitekta svemira” ne može nikako biti Biblijski Bog, posebno ako se uzme u obzir okultna pozadina masona i njihova tajnovitost. Kod Isusa Hrista nije postojalo ni jedno ni drugo. Na ovom mestu Svevideće oko simbolizuje upravljanje Velikog Arhitekte delima ljudi kao i vladavinu Slobodnog Zidarstva nad profanim svetom kao materijom. Naziva se još i “Šivinim okom”, “adžna-čakrom.” Nju Ejdžere 285
uče da bude energiju “trećeg oka” kako bi komunicirali sa “silama” i “učiteljima mudrosti.” U knjizi “Enohovi ključevi” objašnjeno je kao “Horusovo oko”, “oko gospodara” koji služe “Živog Oca Tvorevine.”
Šta radi ovo oko na novčanici jedne komunističke i ateističke zemlje? Ovo samo govori da dok je narod živeo u ateizmu, razmišljao hedonistički, buljio u TV obožavajući bogate i nemoralne TV zvezde i pokvarene političare, smišljao kako da preživi dan i izgura mesec… ONI su radili…
Pravoslavna ikona. Neki tvrde da ovo oko predstavlja biblijskog Boga Oca, ali za to u Bibliji ne postoji nikakva potvrda.
286
Masonsko - Iluminatski Veliki Pečat na novčanici od 1 USD Šta radi u crkvama? Tvrde da predstavlja Boga Oca, ali nigde u Bibliji nema potvrde za to. Čak se na mnogo mesta navodi da se ne treba predstavljati Bog ni na koji način, a posebno ne kao ćorav, jednooki. Krug: Znak je sunčanih bogova Egipta i Rima. Predstavlja takođe i majku Zemlju. Godine 1913. egiptolog Albert Čerčvord objasnio je da tačka u krugu označava boga sunca Ra, najveću silu među egipatskim bogovima. U Nju Ejdž slikovnicama objašnjava se mališanima da je to simbol Božanske Majke, na koju sija Bog Otac. Moćni znaci okultizma nastaju ucrtavanjem neke figure u krug. Poznati crnomagijski obredni znak je petokraka u krugu. Hipi-simbol za mir je obrnuti krst spuštenih kraka, zatvoren u krugu. Označava Hrista zatočenog u ropstvu sataninom. Krst smešten u tri koncentrična kruga označava huljenje na Svetu Trojicu, i to je, po Krouliju, znak Zveri - antihrista. Ovim znakom on je obeležavao žene koje su ga obožavale kao vrhovnog žreca satane. U krugu zatvorena, Davidova zvezda postaje crnomagijski heksagram, koji služi za proklinjanje. U Egiptu je bio znak večnog života a besmrtnosti. Njuejdžeri ga vole kao “amajliju za sreću.” Okultno tumačenje kaže da je reč o sataninom krugu nad Krstom Hristovim. Inače i hostija koja se u katoličkoj crkvi deli kao “telo Hristovo” prilikom pričesti je okrugla, i potiče iz Egipta, a o ovoj okrugloj oblandi govorio je i Alberto Rivera: “Obredna oblatna je nazvana “hostija” (IHS). To je preuzeto od egipćana, koji su pretvarali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je razlog zašto je hostija u obliku sunca. Slova na rimokatoličkoj hostiji su ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Isis, Horus i Seb” (Alberto Rivera). Svastika (kukasti krst) Bio je korišćen u Vavilonu i Indiji, na Tibetu, kod Asteka i druida. A.S. Rejli ga naziva “krstom Indije.” Svastika je, po njemu, “točak vatre”, oruđe mesije, simbol jedinstva. Nacisti su ga preuzeli kao okultni simbol, jer je celokupna nacistička vrhuška bila u okultizmu. Kukasti krst potiče iz paganskih vremena. Od vajkada je covek znao da se sve krece u nekom skladu, da svet nije statican, pa je staticni krst zamenio dinamicnim krstom, svastikom. U najstarijim svetim knjigama susrecemo taj simbol kao sveto slovo unakrsne cetvorke: cetiri ukrsnice Sunca - dve ravnodnevnice (21.3. i 23.9.) i dve obratnice (22.6. i 21.12.); cetiri elementa prirode po Empedokleu – vatra, voda, vazduh, zemlja. Kukasti krst se nalazi na svim stranama sveta: na vazama stare Troje, na pecatu starog Knososa pre 3000 godina, na slici Dionisija Zagreusa u Pompeji, na zidu biblioteke u Hongcou u Kini, na mačevima japanskih samuraja, na grobnoj ploci iz Zenice iz IV veka, ima ga u Meksiku. Nalazimo ga zaista u svim civilizacijama sveta, iz raznih vremenskih razdoblja. Nacisti su znali da je sovastika287
svastika kabalistički znak, koji se uvukao kod Jevreja. Eto ga na sinagogi Kapernauma, eno ga na Josifu i Mariji u manastiru Hora (mozaik Kahrija Džami u Carigradu). Svi veruju u njegovu snagu; Džingis kan ga nosi na zapad, Hitler na istok, nose ga gnostičke sekte, teozofi, rozenkrojceri. Na japanskom se svastika kaže “manji”, što znači večnost kao i osnovni broj 10.000. U Kini znači sveukupnost bića i pojavnog, jedan u sveopštem, simbol svejedinstva “Ijnjan.” Sloveni su imali sveto slovo u obliku svastike, Svar-rumu, a germanska runa Verdandi ima oblik svastike. Sama reč svastika je sanskritskog porekla. Sve sekte i tajna društva imaju samo jedan cilj, da ovladaju nekim tajnim znanjem ali ne sa ciljem duhovnog napretka, svog i napretka svojih građana, jer duhovno znanje ne poznaje zemaljske odnosno materijalne zakone, vec imaju cilj da ovladaju ovozemaljskom vlašcu, te se pravi cilj zaodeva i sakriva misticizmom. Nacisti su to jako dobro znali. Zmija: Simbol božanskih sila kod svih pagana: faraon na kruni nosi dve zmije, znak jedinstva Gornjeg i Donjeg Egipta; Hindusi bude kundalini, energiju zmije; Kinezi sa klanjaju zmaju, velikoj krilatoj zmiji, koja označava Tao; stari Grci imaju Apolona Pitijskog, koji se javlja u vidu zmije Pitona; Asteci i Maje obožavaju pernatu Zmiju, Kvecalkoatla; naslikana je na kapiji Ištar, majke bogova; kao uroborosa, zmiju koja guta sopstveni rep, znaju je gnostičari i alhemičari (označava svejedinstvo). Hrišćanima je jasno ko je zmija. I znaju da ju je satro, zgazivši joj glavu, Hristos, pobeditelj nad smrću. (1, knjiga Mojsijeva 3. 14 – 15). Takođe i u Otkrivenju: “ zbačena bi aždaja, stara zmija koja se zove đavo i sotona…” (Otkrivenje Jovanovo 9.12). Piramida: Ako odete u posetu Velikoj piramidi u Gizi, moći ćete da nađete suvenir na kome stoji kako je Oziris naredio Talamesu da mu sagradi kuću u obliku piramide. Oziris je bio bog sunca. Piramida predstavlja strukturu vlasti, gdje je odvojeni deo sa svevidećim okom zapravo elita koja upravlja čvrstom hijerarhijom na čelu sa nevidljivim gospodarem. Na novčanici od 1. USD se nalazi simbol piramide sa svevidećim okom na vrhu. Ispod slike piramide stoji natpis "Novus Ordo Seclorum" koji je 1782. predložio Čarls Tompson (Charles Thompson), jedan od osnivača američke nacije, kada ga je kongres zamolio da osmisli konačan dizajn velikog pečata SAD. Thompson nikada nije u potpunosti objasnio prevod ovog mota, ali je objasnio njegov simbolizam koji znači “početak nove američke ere”, ali stvari to znači Novi svetski poredak. Interesantno je da su se piramide gradile tamo gde je bila na vrhuncu paganska religija obožavanja Sunca, i gde su bogu sunca prinošene ljudske žrtve. Egipat, Meksiko, Peru, Sumer, Vavilon (zigurati) su vrveli od piramida, a uz kult sunca ide i izražen okultizam zvaničnih sveštenika, žreca. Inače Meinli Hol, mason 33 stepena je o piramidi napisao: “ ona je mesto prosvetljenja drevnih…ulazeći na njena vrata kao ljudi, izlazili su kao bogovi…” ( Meinli Hol – “Tajna učenja svih doba”). Alister Krouli je u piramidi izveo ritual prizivanja Horusa, i biće koje mu se javilo mu je objasnilo da uskoro sviće Novo doba, a staro doba prolazi, i da Novo doba neće doći dok se ne razori stara vera, misleći na hrišćanstvo. Ovo Kroulijevo iskustvo je zapisao Džozef Kar, koji se bavio okultnom pozadinom Nacionalsocijelističke partije u Nemačkoj. Alberto Rivera je pominjao obrede u Katoličkoj crkvi koji potiču iz Egipta. Mnogo toga u toj crkvi, kao i “sestrinskoj” pravoslavnoj potiče iz Egipta. Odakle potiče običaj da se kraljevi i prvosveštenici, biskupi, vladike sahranjuju u kriptama u katedralama? Iz Egipta. Tamo su kraljevi koji su ujedno bili i prvosveštenici, “zemaljski” bogovi, posrednici bogova i ljudi sahranjivani u njihovim hramovima Sunca, mestima inicijacije – piramidama. Piramide nikako nisu predviđene da budu grobnice, one su bile sagrađene u čast Sunčevog božanstva da budu hramovi. Piramide su imale ventilaciju, a grobnicama to ne treba, jer strujanje vazduha bi ubrzalo truljenje mumija, a egipćani su želeli da ih sačuvaju. Isto tako, obelisk u Egiptu, koji je bio simbol Ozirisovog falusa su imale malu piramidu na vrhu, a to je ustvari bio Ben – Ben kamen, ili Feniksov kamen. Sunce je prve zrake pri izlasku bacalo na Ben Ben kamen, na kome je počivala ptica Feniks, koja se takođe naziva i Benu“ (Keti Barns „Okultni i masonski simboli“). Smatra se da je ovaj kamen bio uzor za piramide, tj vrhove istih, kakav je i onaj na novčanici od 1 USD, koji je ujedno i Ozirisovo oko, kao i da je Big Ben u Londonu, koji je jedan od centara masonerije, dobio ime po piramidalnom Ben – Ben kamenu iz Egipta. Originalni obelisci su dovučeni iz Egipta i postavljeni u Vatikanu, u Njujorku, u Central parku i u Parizu, dok je u Vašingtonu (ispred Bele kuće) obelisk napravljen, sa masonskom simbolikom i merama koje odgovaraju masonskom brojanju. Naime, počeo je da se gradi 1833 (33 stepen, najviši u masoneriji), mala piramida, Ben Ben kamen na vrhu je težak 3 300 funti (opet broj 33), spomenik je izgrađen od 36 000 blokova (deljivo sa 6 – broj 666 iz Otkrivenja), a koštao je 1 300 000 dolara (broj 13, još jedan sveti broj masona, inače broj pobune u Bibliji. Masonski pisac Kenet Mekenzi je pisao o obelisku kao simbolu sunca, a Albert Maki, masonski istoričar 288
je takođe pisao isto u svojoj „Enciklopediji slobodnog zidarstva.“ Sam obelisk je nastavio da živi kroz tornjeve crkava i katedrala na zapadu, kao i minarete. Simboli sunca u crkvama, kao i praznici koji su se slavili u čast Tamuza, Horusa, Heliosa ili Apolona su samo dokaz da su tzv hrišćanske crkve postale paganski hramovi, i da su hrišćanske samo po imenu. Takođe i činjenica da se teži ekumenskom jedinstvu, koje nije utemeljeno na Biblijskoj nauci i Jevanđeljima je dokaz da paganska praksa itekako živi i da je vrlo jak savez između većine crkvenih vođa, vođa Nju Ejdž organizacija i pokreta, okultnih tajnih društava i sekti, koji su se uvukli u biznis, medije, politiku, sport...
Slučajno??? Ptica feniks – simbol je masona – počasnog 33 stepena skrivenog masonskog misticizma. Feniks je simbol novog rođenja i povezan je s egipatskim mitom koji opisuje feniksa kao lepu i usamljenu pticu koja je živela 500 godina u arapskoj pustinji, na kraju je savila gnezdo, zapjevala tužnu pjesmu, potom se uništila u plamenu, da bi se obnovljena digla iz pepela i otpočela novi (dugi) život u “Novom rođenju u Mudrosti“ u Heliopolisu u Egiptu. U Egiptu se feniks nazivao i Benu, dok je piramidoliki kamen sa predstavom feniksa nazivan Ben Ben kamen. Feniks kao mitološka pojava povezana je s alhemičarskim (okultnim) učenjem, da iz pepela izgorele materije može niknuti novi život. Nije li to upravo učenje evolucije, po kojo je iz eksplozije pra – zvezde nastao svemir. Prisutni su još mnogi simboli koji prikrivaju ezoterijske i okultne tajne, masoneriju, iluminate, humaniste, komuniste u novom ruhu (demokrate) i druge, zatim društva Novog doba kojima je cilj stvaranje Novog svetskog poretka u kojemu neće biti mesta za hrišćanski moral i nacionalne države. Svi ti simboli su slični sa ovih nekoliko najvažnijih i vuku poreklo od njih. Ono što je u modernoj heraldici orao, sa jednom ili dve glave je ustvari feniks, orao predstavlja mudrost, kao i feniks što predstavlja mudrost. Orao sa dve glave je ustvari predstava paganskog božanstva sa dva lica. Orao je takođe duboko paganski simbol. Kabala: Kabala (hebr. לה ָ ָ „ – קַבpredanje“, „tradicija“, „primiti“, „prihvatati“) je mistična struja i filozofski sistem. Kabala je nastala na osnovu usmenih predanja a pod tim imenom je ustoličena među Jevrejima u 12. veku. Kada su u pitanju Jevreji, ne radi se isključivo o Jevrejima koji imaju semitsko poreklo, već i o Hazarima, narodu iz srednje Azije, koji je prihvatio upravo kabalistički judaizam, proširivši ga po Evropi. Jevreji koji su ostali U Vavilonu, nakon što su Persijanci dozvolili da se vrate u Jerusalim u vreme Artakserksa (465 – 424 god. P. n. ere.) su svoje izvorno verovanje u jednog Boga pomešali sa gnostičkim i okultnim vavilonskim učenjima i tako je nastala Kabala, nauka pod uticajem gnosticizma, neoplatonizma i sufizma. Mnogi Jevreji u vavilonskom ropstvu su zadržali deo svog verovanja, al ii prihvatili verovanja vavilonaca, posebno elita, ljudi koji su se u vavilonskom izgnanstvu obogatili i etablirali. Najveću popularnost je doživela u 16. veku kada su je njeni zagovornici proširili ne samo po Evropi, već i među narodima pod turskom vlašću. “Drvo života” u Kabali objašnjava put do boga, a o kojem se Bogu radi, jasno je svakome ko čita Bibliju i poznaje Reč Božju. Kabala se sastoji od tri stuba: desnog – ženskog, levog – muškog i srednjeg stuba. Poklapa sa delovima ljudskog tela – najviši sefirot (nešto kao čakra u hinduizmu) odgovara glavi, najniži 289
stopalima, srednji pleksusu, itd. Drvo života čini osnov svih kabalističkih magijskih rituala. Magijska praksa se odvija od najvišeg sefirota prema najnižem, dok se meditacijska praksa odvija obrnuto, od najnižeg prema najvišem. Prema Kabali, svrha meditacijskih tehnika je razviti lične sposobnosti, a magijska praksa menja i stvara svet. Ovo je zvaničan podatak o Kabali, a šta nam kažu autori koji poznaju njenu pozadinu? “Kabala pretpostavlja da reči, znaci i brojevi imaju magičnu moć i da postoji mogućnost da se kroz poznavanje ove moći predvide budući događaji i utiče na njih. Kabala je priznala i moć amajlija, magičnih formula, prizivanja duhova i drugih natprirodnih postupaka. Kabala je jedan od najstarijih filozofskih sistema na zapadu i veoma je popularna, mada je izuzetno opasno i posedovati ovu literaturu. Na njoj se temelji veći deo astrologije, tarota, alhemije, numerologije i ritualne magije. Poput većine okultnih sistema u okviru evropske tradicije visoke magije, kabala je imala i vradžbine, čija je svrha bila da navede nevidljivu grupaciju duhova (demona) da sprovede u delo magove želje. U “Rečniku misticizma” saznajemo da je Kabala “osnovni element u većini okultističkih škola.” (Keti Barns “(Okultni i masonski simboli.”) Olimpijske igre imaju jaku kabalističku simboliku, a posebno u Londonu 2012. Novi olimpijski stadion u Londonu neodoljivo podseća na ptičije gnezdo, gde će iz Feniksovog jajeta, mitološke ptice koja je povezana sa paganskim kultom sunca, i koja umire i ustaje iz pepela, ustati novi „mesija.“ Sve ovo naspram čuvenog Big Bena, koji je ime dobio po Ben Ben kamenu, svetom kamenu iz hrama Sunca u Heliopolisu u Egiptu. Sunce je prve zrake pri izlasku bacalo na Ben Ben kamen, na kome je počivala ptica Feniks, koja se takođe naziva i Benu“ (Keti Barns „Okultni i masonski simboli“). Smatra se da je ovaj kamen bio uzor za obeliske i piramide.
Ben Ben kamen I tako dalje: lotos simbolizuje vulvu Boginje Majke, dragulj - falus oca bogova; tu su i bik, jarac, sirena, pegaz, jednorog, jin i jang kao jedinstvo suprotnosti, piramida - simbol sunčanog boga... Znakova je mnogo, i svi imaju određenu važnost, potrebnu okultnim revolucionarima. Njuejdžeri znake stavljaju na idole i klanjaju im se. Hipnotišu se njima putem intenzivnog gledanja i mantre. Na taj način, ulaze u stanje transa.Alis Bejli je učila da se putem simbola dolazi u vezu sa hijerarhijom duhova, i da se na taj način “duša usavršava.” Foster Bejli smatra da stvaralačko korišćenje simbola budi odrеđene energije koje se mogu upotrebiti. Vizualizacija i kreativna fantazija, koju Nju Ejdž nudi, na taj način postaju đavolske metode porobljavanja uma. Mislioci Dr Robert Lajhtman i Karl Džepisk preporučuju buđenje arhetipskih slika upotrebom Ji Đinga, tarota, runa, numerologije i astrologije. Bendžamin Krim savetuje vizualizaciju Bude u lotos-položaju. U “Ključevima Enoha” viša inteligencija koja slike šalje zove se Metatron (okultno ime đavola), !leva ruka Oca.”
Sedam glavnih učenja nju ejdža 290
1. Isus nije bio i nije jedini Spasitelj, i on nije Bog : Mnogi hrišćani misle da svi razmišljaju poput njih kada se misli ili govori o Hristu. Za hrišćane On je jedinorođeni Sin Božiji i jedini Gospod i Spasitelj, drugo lice božanstva. Međutim, za pristalice Nju Ejdža On je samo jedan od mnogih duhova, energija ili jedan od mnogih spasitelja koji su se pojavili u čovečanstvu, kosmička energija, a Isus koji je hodao po zemlji je samo jedan od učitelja, običan čovek koji je imao porodicu, živeo i umro. Nju Ejdž prihvata Hrista kao jednu od mnogih reinkarnacija, kao avatara. On je samo glasnik, poslat od viših duhova, da bi doneo ljudima učenje i duhovno otkrivenje. Nju Ejdž prihvata i Budu, i Muhameda i Konfučija i Isusa i mnoge druge kao ravnopravne i identične učitelje i “spasitelje” čovečanstva, koji će biti sastavljeni u jednu duhovnu osobu – Maitreju, čija se pojava očekuje sa dolaskom Doba Vodolije. 2. Bog nije ličnost, bog je viša kosmička energija: Sve stvari, uključujući i čoveka obrazuju jedno, takozvani “sveopšti um” ili “izvor”, “sveopšte biće”, “kosmičku svest”, “sveopšte prisustvo”, “energiju”, “unutrašnji glas”, “višu svest”, “intuiciju.” Bog je dakle bezlična energija, sila, koja je prisutna u svim stvarima i bićima (i u čoveku). Bog može biti shvaćen ili nazivan kao: on ili ona, majka ili otac, bog ili boginja. Naravno ovo što Nju Ejdž pristalice veruju o Bogu, nije Bog kakvog ga predstavlja i opisuje Biblija - ne dajte se zavesti. Većina Nju Ejdž učitelja naučava, da “majka Zemlja”, sunce i zvezde, kao i cela priroda može biti obožavana kao Bog. Nisu u pravu, ali jedno im se mora priznati: na veoma perfidan i pametan način uspevaju da sakriju istinu o Bogu. Manjina ljudi zna. 3. Čovek je sam bog, jer ga nosi u sebi - on je stvoritelj sila: Čovek već poseduje božanske sile i moći, ali je potrebno da postane toga svestan – “probuđen za tu činjenicu.” Nju Ejdž pokret u velikoj meri teži za nadprirodnim, i on ga pripisuje stvorenjima, ne Stvoritelju. “Jer kada se građahu mudri, poludješe. I pretvoriše slavu vječnoga Boga u obličje smrtnoga čovjeka i ptica, i četvoronožnih životinja i gadova. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane tjelesa njihova među njima samima.” Rimljanima 1:22-24). Njihovo razmetanje idejom “ja sam bog” je veoma privlačno za čovekov ego i za njegovu glad za sticanjem natprirodnih moći. Drevni kraljevi u Vavilonu, egipatski faraoni, indijski kraljevi i carevi, do rimskih careva su sebe predstavljali kao bogove i zahtevali obožavanje. Zar to nije ona stara priča iz Edenskog vrta, kada đavo obećava Evi: “Bićete poput Boga” (U Daničić - Karadžić prevodu: “Pak ćete postati kao bogovi…” (1. knjiga Mojsijeva 3. 5). Glavni od ciljeva Nju Ejdž pokreta je da izazove ljude na pobunu protiv istinitog Boga Biblije i da ubedi svoje pristalice da su oni sami deo božanstva. Jednom kada đavo posadi seme ove opake jeresi u čovekov um, on je dobio bitku. Taj čovek će se onda sve više i više otvarati princu tame i služiti mu, ne bi li stekao još veće moći i nahranio svoj ego, uglavnom kinjeći druge. Osoba sa ovakvom zbrkom u umu uradiće sve šta se od nje traži, pa čak i drugima ili sebi oduzeti život, radi cilja “višeg prosvetljenja”, što tako često možemo videti u nekim sektama i kultovima. Čim čovek prihvati đavolska pravila, đavo dobija automatsko pravo na njegov život i postaje njegov gospodar. Mnogi su svesno prihvatili ovu službu što dokazuju njihova dela, ustvari nedela, a to su vrhovne vođe, lideri, predsednici, kraljevi, verski lideri, gurui sekti i kultova, pripadnici organizacija i tajnih društava, koji na svetlu nose poslovna odela, smeše nam se pred kamerama, uglavnom lažu i korumpirani su. Kolio su ti ljudi zli i u zlu odani gospodaru, vidimo svaki dan. Krize, nepravda, zlostavljanje seljaka i radnika, pljačke, ratovi (svi ratovi od francuske revolucije na ovamo su dogovoreni u mračnim sobama uz tompuse i konjak ili viski. Oni dovode duše svome gospodaru. 4. Čovek po Nju Ejdžu treba da traži i sledi duhovna vođstva direktno od duhova: Sticanje nekih natprirodnih znanja i moći je uvek privlačan mamac okultista. Čovek želi imati, ili iskusiti, moć koja je po poreklu duhovna i natprirodna - ne ovozemaljska. Ovozemaljska moć je ograničena i stiče se uglavnom mukom. Čovek ne želi slušati šta Bog ima da mu kaže, jer Bog ne radi onako kako čovek želi pa pribegava spiritizmu, tarot kartama, hiromantiji, magiji, astrologiji, čekanju NLO i drugim okultnim praksama koje mu služe kao kanal za povezivanje sa natprirodnim – “višim duhovima.” Želja za upoznavanjem natprirodnog je Bogom dana želja u svakom čoveku. Ona se nalazi u nama iz tog razloga što mi u sebi nosimo Božju sliku i imamo potrebu za Njime. Ova želja je u nama iz tog razloga da bi nas podstakla na traganje za Bogom - da mu se ponovo vratimo, a Božja reč, Biblija nam pokazuje put. Tu nema mistike, misterije, nema tajnih znanja, sve je jasno. Nema hijejarhije, nema povlašćenih, nema inicijacija. Uglavnom, nema ni očaravajućih natprirodbih pojava za fasciniranje masa…Bog radi tiho, natprirodno ali bez fascinacije i 291
euforije. Đavo se trudi da čovekovu želju za upoznavanjem natprirodnog izokrene u svoju korist, i čoveka uz pomoć nje što više udalji od Boga. 5. Sve religije i verski učitelji uče isto i imaju jedan cilj: Sve religije su istinite i verodostojne, sve su to različiti putevi ka jednom cilju, ka Bogu. Glavna đavolska taktika u protivljenju Bogu, nije više propagiranje ateizma, iako je sa tim pokušano od vremena prosvetitelja u 18. veku i nauke evolucije. U svakom je čoveku usađena religiozna svest i na brodu koji tone nema ateista. Religija se nudi, i čak vera u Hrista ali pogrešna. Satanisti i ateisti više ne tvrde da Bog ne postoji, nego put do Boga prikazuje na različite načine, od paganstva do spiritizma, panteizma i ekumenske religije, preko astrologije i animizma, hindu učenja, budizma, bramanizma izmešanog sa hrišćanstvom. Takođe i hrišćanstvo bez Hrista. Negiranje načela i vrednosti koje je Isus Hrist ostavio u Jevanđeljima, negiranje, menjanje i brisanje Božjeg zakona, deset zapovesti. Njegov cilj je verovati u bilo šta samo ne u Isusa Hrista kao Spasitelja i njegovu žrtvu za grešnika. “Došao sam da uspostavim novu religiju”, kaže za sebe lažni mesija Lord Maitreja (Maitreya), “došao sam da učim putu samo-ispunjenja.” Tako on nudi ljudima nešto što nije ni religija, ni ideologija, on nudi korist onima koji su religiozni, ali i onima koji to nisu - za svakog po nešto. Dalje on govori: “Ja sam vam došao kao lopov u noći, tako da vi sada niste uzbuđeni zbog toga. Ali, polako, kako ćete postajati svesni, moći ćete da “svarite” ono što ste “pojeli” i postaćete svesni (poznaćete) mene i nećete se (doktrinama) boriti protiv mene.” Maitreja, duhovni učitelj, avatar, sa mnogo imena i prilagodljiv podneblju je tipičan primer onoga šta Nju Ejdž pokret propagira, to što oni nude i jeste i nije religija. Oni će se truditi da stvore dodirne tačke sa svim postojećim religijama, da bi tako to što nude učinili prihvatljivim za što više ljudi. Tako napr. možete čuti tvrđenja da je Isus proveo 18 godina u Indiji gde je proučavao Hinduizam i učenja Bude, plus panteizam i magiju. Veoma često, Nju Ejdž nudi brzi pristup sreći, zdravlju i bogatstvu, kroz razne rituale, meditacije ili mentalne vežbe, gde se oni koji to prodaju brzo obogate, a “kupac” kad shvati da je ispao ovca bude kasno. Pojava u hrišćanskom svetu zvana ekumenizam, je veoma važna za Nju Ejdž pokret, jer je to prvi korak u stvaranju “novog (Rimskog) hrišćanstva”, koje će ravnopravno da prigrli sve veroispovesti, pa i nehrišćanske religije. Psihologija je glavno oružje ideje ekumenizma, kao i Nju Ejdža. Najprodavanije su knjige na temu psihologije. Zagovaraju se tolerancija, prihvatanje različitosti, bratstvo, “jedan Bog, vera, crkva” , humanost itd. To se zagovara ali je ono što se vidi nešto sasvim drugo. 6. "Drevna mudrost" Vavilona, Egipta i Grčke - ne Biblije - to je temelj sve istine: Albert (Al) Gor (političar) predstavlja sebe kao osobu koja veruje da čovečanstvo treba da ima “majku boginju” koju će da obožava. On tvrdi da bi na osnovu “pozitivnog” iskustva drevnog Hinduizma to trebala da bude “majka zemlja”, jer čovek i priroda su jedno, a Bog je deo prirode, i priroda deo Boga. Ovaj poznati političar, nekadašnji baptista, je postao predani poklonik Nju Ejdža. U Nju Ejdžu je ogroman procenat doktrina i simbola koji potiču iz Vavilona, i Egipta. Ima tu verovanja i tradicije Druida, severnoameričkih Indijanaca, ali je uglavnom poreklo novodobaških ideja vavilonsko i egipatsko. Ankovi, trouglovi, piramide, triskele, svastike, astrološki simboli, koji potiču od obožavanja planeta, obožavanje prirode, praznici proleća… Bibliju prikazuju kao knjigu koju su napisali ljudi, a ne knjigu Bogom nadahnutu i istinitu. Po njihovom mišljenju Biblija nikako ne može da se meri sa “drevnim” starim spisima – istinama, kao što su Vede na primer. S druge strane, oni će odati priznanje Bibliji kao knjizi koja sadrži dobre životne principe i učenja, ali će da negiraju Onoga na koga ona ukazuje – Hrista Spasitelja. Citiraće njene stihove i izvlačiti iz konteksta, tumačiti kako hoće. 7. Greh i zlo ne postoji kao kategorija. Mir i ljubav su konačna stvarnost: Nju Ejdž pokret negira postojanje Božjeg konačnog i suda. Oni takođe poriču i postojanje greha i zla. Bog (energija kosmosa) je daleko iznad dobra i zla. Čovek je odgovoran karmi, maglovitoj budućnosti novog rođenja, a za učinjena nedela kajanje ne mora da postoji, jer ne postoji ni lična odgovornost, odgovornost se svaljuje na želje i strasti, i vernik nastoji da sebe oslobodi želja. Po učenju hinduizma čovek će u svakom slučaju po zakonu karme, kad tad doći do savršenstva, do nirvane, oslobođenja od ciklusa rađanja i sjedinjenja sa savršenom energijom, što se naziva Nirvana. Nema odgovornosti i svako će da dočeka kraj ciklusa rađanja i umiranja.
Gnosticizam 292
Gnosticizam (grč. γνώσις gnosis - znanje ) je sinkretički verski pokret koji se razvijao u ranim vekovima hrišćanstva, dok nije naizgled potisnut u 4. veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva. Gnostici su učili da se čovek može spasiti samo ako spozna Boga, ako jednostavno znanjma može da objasni Boga. Oni su hteli teološke dogme misaono istraživati. Protiv gnostika istupili su crkveni apologeti (branioci) koji su zahtevali verovanje bez ikakvog znanja. Gnosa (grčki: γνώσις gnosis - znanje, saznanje, spoznaja, uvid) je grčka reč, izvorno korišćena u Platonovim filozofskim spisima. Gnosa se najčešće upotrebljava da označi duhovno znanje prosvetljenog čoveka, koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom ili božanskom. Gnosticizam je termin koji su zapadni naučnici skovali u 19. i 20. veku sa ciljem da obuhvate ogromnu raznolikost grupa iz ranohrišćanskog doba koje su postojale mimo zvanične hrišćanske hijerarhije. Istoričari religije još uvijek raspravljaju o tome treba li se gnosticizam shvatiti kao pokret unutar hrišćanstva ili kao mnogo širi i nezavisan pokret, koji je hrišćanstvu čak prethodio, što je bliže istini, jer gnostička učenja je zastupao Platon, davno pre hrišćanstva. Do 20. veka gnostičko učenje je bivalo rekonstruisano uglavnom na osnovu kritike pravovernih teologa koji su pisali protiv jeresi (to jest heresiologa) kao što su bili Irinej Lionski, Justin Filozof, Origen iz Aleksandrije. Međutim, u drugoj polovini 20. veka je pronađen veći broj izvornih spisa, nazvanih apokrifima, koji nam prenose gnostičko gledište. Po nekima su ti apokrifi pripremljeni i odneti na mesta gde treba da budu “pronađeni.” Kasnije su upotrebljeni za pisanje bestselera poput “Sveta krv sveti gral” Majkla Bejdženta i “Da Vinčijevog koda” Dena Brauna. Sve u cilju diskreditacije hrišćanskog učenja i jačanja ekumenskog i harizmatskog pokreta, i što je najvažnije, svođenaj Isusa Hrista na nivo običnog čoveka, učitelja a ne Boga i Mesije. Jedno od najvećih otkrića je biblioteka Nag Hamadi, u gorenjem Egiptu, 1945. godine. Gnostici su, pored vere, naglašavali i važnost saznavanja o duhovnim stvarima. Oni smatraju da su ljudi božanske duše zarobljene u materijalnom svetu (jako slično učenju budizma i hinduizma). Materija je stvorena od strane nesavršenog ili zlog bića, Demijurga, koji se često poistovećuje sa Bogom Starog zaveta, nasuprot Bogu Novog zaveta. Gnostici zlo poistovjećuju s materijalnim, a dobro s duhovnim svijetom. Oni smatraju da se čovjek mora okrenuti sebi i posvetiti mudrosti (sofiji) da bi spoznao svet i oslobodio se njegovih okova. Kao i Teozofija Helene Blavacke. „Napustite traganje za Bogom, za kosmosom i sličnim. Umesto toga, počnite od sebe. Zapitajte se ko i vama prisvaja sve kad kaže moj duh, moje srce, moj Bog. Pronađite izvore ljubavi, radosti, mržnje i žudnje... Ako pažljivo ispitate sve, naći ćete to u sebi.“ (gnostički tekst “Petrovo otkrivenje”). Sistem Valentina (160 n. ere), hrišćanina iz Aleksandrije, koji je propovedao svoje učenje u Rimu u isto vreme sa Markionom, između 135. i 160. godine, koncentrisan je na ideju “plerome” (punoće). Čisti duhovni svet (punoća) sastavljen je od jedinstva božanskih emanacija Oca. Materijalni svet, koji je po svojoj suštini zao, bio je preuređen od Demijurga. Logos-Hristos nije istovetan sa Bogom-Tvorcem, nego je njegova duhovna emanacija (nešto kao avatar). Spasenje je čin spoznaje, potreban radi ponovnog vraćanja u harmoniju punoće (plerome). Smatra se da je autor nekanonskog Jevanćelja po Filipu neki Valentin učenik. „Niti strahujte od tela niti ga volite. Ako ga se budete bojali, ono će zavladati vama; ako ga budete voleli ono će vas proždrati i paralizovati.“ Neki gnostički tekstovi pokazuju neoplatonističku filozofsku orijentaciju. Plotin, vodeći neoplatonist iz 3. veka, o gnosticima u svojoj školi rekao je sledeće: "Imamo obzira prema nekim našim prijateljima koji su tu (gnostičku) misao usvojili pre nego što su nam postali prijatelji, i nastavljaju tako misliti, iako ne znam kako u tome uspevaju.” Gnosticizam je bio rasprostranjen sredozemljem i srednjim istokom u prvim vekovima hrišćanstva. Mnogi naučnici danas smatraju da je gnosticizam, najpre u čistom obliku, a potom sliven sa manihejstvom (od III veka) i hrišćanstvom (markioniti, vardesaniti, i dr.), dugo bio saputnik crkve. Gnostici su u hrišćanstvo uneli mnoge sadržaje iz orijentalnih religija i mitova. Iako ih je Crkva smatrala jereticima, oni sebe nisu tako doživljavali, što najbolje oslikava sledeći zapis: „Ne smatrasmo sebe jereticima već božjim ljudima, kojima je Gospod dao pamet da misle, a ne samo da slepo veruju. Da bi mogli verovati moramo sumnjati. Tragali smo za savršenim saznanjem (gnosa), onim koje doseže s druge strane privida, i omogućuje objašnjenje svih stvari i pojava.“ Ipak, na njihovu žalost, Isus Hristos ističe važnost vere i verovanja, i u Starom i u Novom zavetu. Kada je Rimsko carstvo prihvatilo hrišćanstvo kao zvaničnu religiju u 4. veku, gnosticizam je potiskivan kao jeres, ali do danas nije potisnut. Kiparski episkop Epifan, koji piše protiv jeresi, opisuje svoj susret s gnosticizmom u Egiptu, otprilike u doba navodnog nastajanja zbirke Nag Hamadi: “I sam sam naišao na tu sektu, ljubljeni, te sam ove stvari čuo lično, iz usta gnostika. Te zabludele žene nisu mi samo razotkrile svoje učenje, nego su me u svojoj besramnoj smelosti pokušale zavesti ... No, milostivi me Bog spasio njihove zloće, stoga - pročitavši njihove 293
knjige, shvativši njihove prave namere i ne dajući se time zavesti - pobegao sam ne zagrizavši mamac, te sam smesta o svemu izvestio tamošnje episkope i pronašao one koji su se skrivali u crkvi. Njih otprilike osamdesetoro potom je protjerano iz grada, konačno očišćenog od toga korova.” Početkom 5. veka, opat Belog manastira u Panopolisu (stotinjak km nizvodno od Nag Hamadija), napao je grupu u obližnjemu hramu Pneuita, koja je za sebe tvrdila da “nema kralja”, i obožavala Demijurga i nije prihvatala Kirila, aleksandrijskog arhiepiskopa. On je zapretio jereticima izjavivši: “Nateraću vas da primite ... arhiepiskopa Kirila, ili će većina vas umreti od mača, a pošteđeni će biti izgnani.” Ovo mnogo govori i o karakteru zvaničnog hrišćanstva, kasnijih vekova, koje je napuštalo Jevanđelje. Hrisos nije bio za progone, i crkva koja progoni je dokazivala da je daleko od Hrista. Progon gnostika nikada nije sproveden, već se učenje polako uvlačilo posebno u rimsku crkvu. Neki hrišćani koji su nastojali da se drže izvornog učenja Svetog Pisma su bili optuživani za gnostička učenja i progonjeni, iako su oni koji su ih progonili, pravoslavni i rimski klerikalci bili bliski gnosticizmu. Persijski gnosticizam je oličen u Mandenizmu (naziv nastao od reči: Mandā - Znanje), koji se još uvek u malom broju praktikuje u delovima Iraka i iranske oblasti Huzistan. Sirijsko-egipatski gnosticizam je uglavnom bio pod platonovskim uticajem. Stvaranje su opisivali kao seriju emanacija (izviranje, izlivanje) iz prvobitne supstance, što rezultira nastankom materijalnog sveta. Nešto slično tvrde i evolucionisti. Zato su zlo opisivali kao materiju koja je inferiorna božanstvu, a zlo su smatrali nedostatskom duhovnog uvida, pre nego samostalnom duhovnom silom. Zlo je smatrano najvećom udaljenošću od božanskog principa. Njihovo učenje je uključivalo spise povezane sa hrišćanstvom a mnogi od njih su sebe nazivali hrišćanima, iako su imali dosta različita gledišta od dogmatski određenog crkvenog hrišćanstva. Veliki broj njihovih spisa nam je postao poznat preko biblioteke navodno otkrivene u Nag Hamadiju. U Persiji je gnosticizam bio zastupnjen i preko manihejskog učenja koje se kasnije proširilo Sirijom, Severnom Arabijom, Egiptom i Severnom Afrikom (gde ga je zastupao i Avgustin od 373. do 382.); iz Sirije se dalje raširilo Palestinom, Malom Azijom i Jermenijom. Po tvrdnjama tradicionalnih crkvenih hroničara je u Jermeniji gnostičko učenje u 6. veku izvršilo uticaj na pavlićanstvo, a preko njega i na katarsko, hugenotsko i bogumilsko učenje u srednjem veku. To ne mora biti istina, jer nema Katara da to potvrde, kao ni Bogumila, koji su optuživani za gnostički dualizam, i bivali progonjeni od zvanične crkve. Oni su ustvari progonjeni zbog verovanja po savesti i Jevanđeljima a ne onako kako su to zahtevali tradicionalni popovi. Među predstavnike ranohrišćanskog gnosticizma ubrajaju se: Simon Mag iz Samarije, Pont (rođen oko 85), Nikolaj, osnivač Nikolaita (Nikolinaca – kada se Bog u Otkrivenju Jovanovom obraća Efeskoj crkvi, pominje “Nikolince, na koje (Bog) mrzi, tj, na njihovu nauku, koja nije po volji Božjoj.” (Otkrivenje 2.6)). Kerint, savremenik Apostola Jovana Menandar iz Samarije, Satornil iz Antiohije, Vasilid iz Aleksandrije (oko 125), Valentin iz Aleksandrije (umro 160.), Karpokrat (155-166), Kerdon Markion od Sinope Vardesan iz Edese (rođen 154), Barzani iz Sirije (154-222). Najbitnije je u gnostičkim učenjima, a tiče se hrišćana, to što se u njima negira Hristovo božanstvo i uloga Mesije, Spasitelja. To Nju Ejdžu odgovara, pa se dobija modifikovano hrišćanstvo bez Hrista. U 20. veku, nakon pronalaska mnogobrojnih starih rukopisa, od kojih su najpoznatiji apokrifni spisi iz Nag Hamadija, dolazi do obnovljanja interesa za gnosticizam, sa jačanjem Nju Ejdž poretka. Gnostička učenja su jako obimna i vrlo širok pojam, ali će ih svaki vredan čitalac Biblije prepoznati i razobličiti.
Vavilonska misterijska religija Čovekoboštvo, egocentrična ljubav prema sebi, karma i reinkarnacija, numerologija, parapsihološke veštine, levitacija, astralna putovanja, hipnoza, šamanizam, kult prirode, mantre, jantre, obožavanje bogova i boginja, kult vatre, vizualizacija, ritualni promiskuitet, nekromantija, astrologija, evolucionizam, droge, okultni simboli i meditacije, misterije i inicijacije, promenjena stanja svesti. Drevne doktrine, simboli, i učenja koja do danas opstaju imaju svoju prapostojbinu, iz koje su se širila i modifikovala. Osnova nove religije je drevni vavilonski paganizam, i sve ove doktrine potiču iz drevnog Vavilona, sa primesama Egipta i Grčke. Vavilonska misterijska religija se raširila celim svetom, a o njoj su pisali mnogi autori, uglavnom nezapaženi, jer sama misterijska religija je uspela da se uvuče i u tradicionalno hrišćanstvo, da stvori Kabalu, pa i sam Nju Ejdž vuče korene iz nje. Otkud da se baš toliko pominje Vavvilon, grad koji je u vreme Aleksandra Velikog počeo da propada i koji je danas gomila ruševina. Iz tog razloga št se u njemu začela pobuna protiv Boga nakon Potopa, kada je jedan vladar odlučio da postane Božji neprijatelj u službi Božjeg 294
duhovnog neprijatelja, i da stvara svoje cartvo na Zemlji. Prvi njegov korak je bolo građenje kule, koja je bila četvorostrana piramida sa zaravnjenim vrhom. Ta piramida je porušena, ali se zna kako je izgledala, jer su ostali mnogi zigurati u Mesopotamiji, kao njene kopije i sve piramidalne građevine su nastale kao uspomena na Vavilonsku kulu. U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, u prvom veku n. ere, grad Vavilon je već odavno bio napušten. Od njega su ostale samo ruševine, kao što su to starozavetni poroci i prorekli. Ipak, iako je grad Vavilon bio uništen, religijski pojmovi i običaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje i snažno se ukorenili među mnogim narodima. Šta je bila religija drevnog Vavilona? Kako je izgledao njen početak? Koje značenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim što Jovan piše u Otkrivenju? Ako okrenemo unazad stranice istorije, kao i zapise u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa, kada su ljudi počeli da se sele s istoka, “...nađoše ravnicu u zemlji Senar (Sumer) i naseliše se onde”. Baš tu, u zemlji Senar, ili Sumer, bio je sagrađen grad Vavilon, po Bibliji prvi grad koji je nastao nakon Potopa (1. knjiga Mojsijeva 10 i 11 glava). Tamo su velike reke Eufrat i Tigar nanele ogromne količine plodne zemlje, koja je darovala obilne letine. Biblija kaže da je graditelj Vavilona bio Nevrod ili Nimrud, unuk Hama, sina Nojevog. “Hus rodi Nevroda; a on prvi bi silan na Zemlji. Beše dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod” (1. Mojsijeva 10. 8-10). Postao je moćnik, prvi vladar. “Početak njegovom carstvu beše Vavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru.“ Prvo carstvo spomenuto u Bibliji je upravo Nimrodovo carstvo. Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stoji činjenica da je on bio bezbožni vladar. Ime Nimrod dolazi od reči „marad“ i znači “on se pobunio.“ Izraz “pred Gospodom” može da ima vrlo negativno značenje – protiv Gospoda (reč pred može da znači i protiv ili nasuprot). „Jevrejska enciklopedija“ (The Jewish Encyclopedia) kaže da je Nimrod bio “onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.“ Poznati istoričar Josif Flavije piše: “Nimrod je bio taj koji ih je podstakao na vređanje Boga i neposlušnost prema Njemu... on je takođe postepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazeći drugi način da odvrati ljude od strahopoštovanja prema Bogu... narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu i sagradili su kulu ne štedeći trud, ne pokazavši ni trunku nemara u poslu: i zbog mnoštva ruku zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko ... Mesto na kom su gradili kulu sada se naziva Vavilon.“ Kula je bila piramidalnog oblika, četvorostrana piramida ili zigurat. Zasnivajući svoje zaključke na podacima koji su došli do nas kroz istoriju, legende i mitologiju, autor Aleksandar Hislop (Knjiga „Dva Vavilona“) je detaljno opisao kako se vavilonska religija razvila oko tradicija povezanim s Nimrodom, njegovom ženom Semiramidom i njenim sinom Tamuzom. Kada je Nimrod umro, prema starim zapisima, njegovo telo je bilo rasečeno na komade i razaslato u razne krajeve zemlje. Sličnu sudbinu je, po legendi doživeo i Oziris u Egiptu. Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavilonu, njegova žena Semiramida proglasila ga je bogom sunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to dete reinkarnirani Nimrod koji se ponovo rodio. Otud i potiču lažna trojstva koja su se pominjala u svom kulturama koje su imale sunce kao boga. Tamuzova majka je znala za proročanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od žene, jer je to već od davnina bilo poznato, a sudeći po religiji vavilonskih i egipatskih žreca, čiji je okultizam preživeo do danas, Semuramida je kao prvosveštenica opštila sa „bogovima“ (demonima), i morala je znati za proročanstvo o dolasku Spasitelja, koji će se roditi kao čovek, a otac okultizma je rođeni falsifikator, pa je u svakoj kulturi „naštancovao“ po neko trojstvo. Slike i kipovi u tradicionalnim crkvama, koje predstavljaj Mariju sa bebom Isusom nisu hrišćanski, nego potiču iz Vavilona. Semiramida (Ištar) sa Tamuzom, Izida sa Horusom, Devaki sa Krišnom, Venera sa Jupiterom, Isi i Isvara, a ti prikazi su nađeni i u Meksiku i Peruu. U hrišćanskoj tradiciji je Semiramida postala Marija iako njeno obožavanje i štovanje nema nikakva utemeljenja u Bibliji. Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem tajanstvenih simbola, pa se zbog toga i naziva misterijska religija. Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. S obzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal), vatru su smatrali njegovim zemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao što ćemo kasnije opisati, u njegovu čast bile paljene sveće i ritualne vatre. Nimrod je bio simbolički prikazivan i na druge načine: likovima sunca, ribama, drvećem, stubovima i životinjama, ponajviše zmija. Ovde je i nastala astrologija, koja potiče od verovanja u planete – bogove, koji imaju uticaj na živote ljudi, znamo da ih je bilo dvanaest. Magija, okultizam i mistika su pratile vavilonsku misrerijsku religiju, u koju su bili upućeni samo inicijati, mudraci, žreci, ili kako ih Biblijski autor u knjizi proroka Danila naziva „Haldeji“, pošto je sam Danilo, kao jevrejski rob službovao na vavilonskom dvoru u vreme vladavine Haldejaca, elite Vavilonskog carstva. Haldejci su po Bibliji bili naučnici, čarobnjaci, žreci, sveštenici, astrolozi („zvezdari“) i magovi. Inače, haldejski sveštenici su dali astrologiji geometrijske i astronomske podatke, jer su pratili kretanja nebeskih tela, 295
bili upućeni u precesiju, najavljivali pomračenja sunca i meseca, kretanje planeta. Inače, sam Nevrod je zahtevao obožavanje, što su to činili i kasniji vladari Egipta i Rima. Nevrod je bio ratnik. A ntički istoričar Trog pompej opisuje Nevroda: „U Ninivi je bio slavljen kao bog Ninus, bog rata, a njegovo egipatsko ime je bilo Oziris...“ Ovaj vladar je pokrenuo pobunu protiv Boga, i začeo jedan verski sistem nasuprot onome što je Bog želeo, a što je zapisano u Bibliji i nigde više. Biblija počinje rečima: „U početku“ a završava sa „Amin“ i jasno je da se u svetu vodi bitka između dve religije, između Hrista i sotone, između dobra i zla, između legitimne vlasti i pobune. Upravo je pobuna, koju je pali anđeo započeo na nebu preneta na zemlju, i među ljude. Predstavnici pobune su sa Nevrodom (Nimrud) i Semiramidom, stvorili religijski sistem nasuprot Bogu, uvodeći kult sunca, veštičarstvo, magiju, okultizam, obožavanje planeta, astrologiju... pa sve do današnjeg dana, do kada se ništa nije promenilo, osim terminologije. Ono što je hteo Nevrod, gradnjom kule u Vavilonu i postavljanjem sebe kao globalnog mesije i kralja, isto žele i danas, uspostavom jedne Nju Ejdž – ekumenske religije i sa jednim vladarem, sad zvali mi njega antihrist ili predsednik sveta, svejedno je. I tada je postojao duhovni učitelj, koji je savetovao Nevroda, koji savetuje vrhovne žrece Iluminata, vrhovne masone, okultiste, Kroulija, La Veja.. Isti kroz sve vekove. Pagansko božanstvo sunca, Bejlin Tibetanac ili Maitreja. Nju Ejdž nije ništa novo, on je moderna kompilacija i nastavak starih paganskih religija i tradicija, koje se nikada nisu prekidale. Drevno paganstvo je modifikovano kroz discipline samopomoći, kultove, astrologiju, subkulture, rok muziku, umetnost, filmove, posebno epsku fantastiku, književnost, pop kulturu… svakome po nešto. Nju Ejdž se ne može nazvati nekakvom novom religijom, reč je o jednom konglomeratu pokreta, filozofija, kultova, disciplina, koje se uvlače u sve religije, tradicije i društva. Iako vavilonska misterijska religija, kao i njen naslednik i čedo Nju Ejdž na prvi pogled liče na nešto veoma zbrkano, oni to uopšte nisu. Da bi se ovo moglo ispravno shvatiti, mora ga se sagledavati u okviru ideje Novi svetski poredak koji zagovara jednu vladu, jednog vođu, jednu ekonomiju i jednu religiju. To je veoma stari plan. Rendal Bejr, bivši Nju Ejdž vođa, koji je postao jevanđeoski hrišćanin, u svojoj knjizi: “Unutar Nju Ejdž košmara” (Inside The New Age Nightmare), piše: “Postoje jasno zacrtani ciljevi, i oni su kompletna revolucionarna promena svih temelja društva, ne samo američkog, već celog sveta - globalno. Plan je da se potpuno restruktuira cela planetarna civilizacija tako da postoji samo jedna svetska vlada i jedno planetarno državljanstvo, da granice i razlike među narodima budu potpuno nebitne. Ova privlačna ideja nudi ovom očajnom svetu rešenja za velike globalne probleme. Nudi mir, blagostanje i velike mogućnosti.” To zvuči dobro. Odlično. Nema granica, viza, može se iz Angole doći u Norvešku. Znajući ovo, nije ni čudo što Nju Ejdž nalazi sve više pristalica među vodećim svetskim političarima, naučnicima i biznismenima koji svoji ugledom i kapitalom promovišu ovaj pokret, kao i među milionima koji očekuju da bude bolje i koji su umorni od lokalnih korumpiranih vlada, kriza, sukoba i izneverenih očekivanja. Ali ima i druga strana. Globalna vlada ima ciljeve o kojima ćemo da govorimo, koji su strašniji od onog šta je Hitler planirao. Jedan od glavnih ciljeva Nju Ejdža, verovatno glavni, je da hrišćanstvo diskredituju do te mere da postane odbačeno i omraženo od ljudi. Hrišćane treba okarakterisati kao “slepe i uskoumne”, “zaostale u shvatanjima” i učiniti ih nepoželjnim, i najnižim slojem društva. Ima mnogo načina da se to uradi.Osnivanjem organizacija koje navodno brane hrišćanstvo, a to čine lancima, palicama, i noževima. Razbijanje Gej parade u Beogradu 2004 je okarakterisano kao “divljanje pravoslavnih fašista.” Drugi način je poplava romana, knjiga, filmova i dokumentaraca koji će na “naučnoj” osnovi dokazivati da je Hristos Isus mit, da nije postojao, a i da je postojao bio je prevarant, običan učitelj koji je imao porodicu, decu, i koji je “namestio” raspeće. U sve ovo se upliće misterija, tajanstvenost, pa se masama čini privlačno, poput priče dena Brauna “Da Vinčijev kod”. Pošto evolucija više ne pije vodu” ubacuje se teorija o vanzemaljskom poreklu ljudi (Dejvid Ajk, Zeharija Sičin) i ljudi bez predznanja nasedaju na ove priče bez provere. Većina nema vremena da čita, i ne želi da čita pa se hvata za ono što gleda na TV-u. Nemoralnost u tradicionalnim crkvama koje više i nisu hrišćanske je još jedan razlog napada na hrišćanstvo, pa se ljudi učlanjuju u Nju Ejdž kultove i udruženja. Biblija se optužuje da je falsifikat, dok original navodno čuva Vatikan, kao i da je antiženska knjiga, koja ne dozvoljava “emancipaciju” žene i od žene stvara robinju. Emancipacija žene treba da bude jeno izjednačavanje sa muškarcem u svemu, ali ona od nje stvara u prostitutku, hladnu žderačicu muškaraca, karijeristkinju čiju decu, ako ih i ima, odgajaju drugi, i koja je u braku iz interesa i razvodi se ako brak nije u skladu sa trendovima i ako suprug nije dovoljno “sposoban” da plaća njene egzibicije. Vavilonska misterijska religija je imala i hramsku prostituciju, kao i gej i lezbo sveštenike i sveštenice, a sami bogovi i heroji su bili homoseksualci. Novo Doba popularizuje gej i lezbo kao slobodu i 296
neograničenu ljubav. Seks je imao visoko mesto u misterijama, a danas ako pogledate bilo koju reklamu, bilbord, reklamni pano, plakat, flajer, na 99 % njih je zavodljivo žensko telo, osmeh koji poziva na blud, gola ženska noga ili bar usne koje očekuju poljubac. Vavlonska misterijska religija ima preko 90 % sličnosti sa religijom Novog Doba na jednu stranu, a na drugu stranu sa tradicionalnim hrišćanstvom, i na treću sa tajnim kultovima i društvima poput masona, rozenkrojcera, iluminata, Lobanje i kosti, Hašašina, templara itd… Sledbenici Isusa Hrista u svemu ovome treba jasno da vide da je na delu veliko pripremanje pozornice za dolazak Antihrista. Prema učenju mnogih Nju Ejdž grupa jedan svetski vođa (Antihrist), će se pojaviti u dobu (znaku) Vodolije i ozvaničiće Novi svetski poredak. Ovaj vođa će sve ljudi povesti u “prosvetljenje”, i tako neki čekaju javno pojavljivanje Maritreje, koji je obećao da će se pojaviti posle kraha svetske berze, (bankrotstva) koju je prorekao, i da će on uneti red u haos. Od 2008 se dešava neverovatna kriza na celom svetu. Naravno, ekipa stvara haos da bi uvodila red. Ne treba puno mudrosti da se to uvidi. Pokvarene i korumpirane vlade, korporacije i političke partije zajedno rade na cilju porobljavanja čitavog sveta koji će da predaju u ruke svojim satanističkim šefovima, iako su i sami satanisti, ako ne kao pripadnici Iluminata onda po delima. Oni koji poznaju Bibliju prepoznaće u ovome ispunjenje poslednjih proročanstava iz Otkrivenja Jovanovog. Biblija jasno proriče dolazak jedne svetske vlade i jednog vođe, kao i progonstvo hrišćana, i same hrišćanske ideje, jer odbijaju da se pokore Antihristu i prime njegov žig. Ipak, poput rimskog vladara koji je rekao “jao pobeđenima” tako i Bog, koji čeka da se vreme koje je dato ovom svetu ispuni kaže “moja plata ide samnom da dam svakome po delima njegovim.” Kuća koju su ezoteristi gradili 4 000 godina će se srušiti za nekoliko dana kao kula od karata. Nju Ejdž pokret nije ništa novo. To je vavilonska misterijska pobuna protiv Boga samo na nov način. U delu o borbi između dobra i zla, između dva versko – religijska principa će biti više reči o uticaju vavilonske misterijske religije, ali u kontekstu Novog Doba čemo ga i sada pomenuti, jer se ove crkve pretvaraju polagano u novodobaške institucije, i njihove službe su sve više prolagođene religiji Novog Doba čije je sredstvo i ekumensko delovanje.
Vavilonska misterijska religija i Novo Doba u tradicionalnom hrišćanstvu Pominjući ženu ovog Nevroda, dobjamo početak kulta plodnosti, sa vrhovnom boginjom plodnosti, što je u Nju ejdžu kult „majke zemlje“, proleća, meseca, ženom boga sunca. To je u početku bila Semiramida (Ištar), da bi širenjem ideje dobila još imena: Izida, Devaki, Dijana, Astarota, Indrani, Šingmu, Koatlik...semiramida je ustanovila verovanje i da ljudi posle smrti na nebu idu na zvezde, i da svako ima „zvezdu vodilju“ na koju će da ode. Nju Ejdž podržava i ovu ideju, osim reinkarnacije, jer kako bi inače spiritisti opravdavali prizivanje duhova. Ova „boginja“ raznih imena je prikazivana sa aureolom od zvezda oko glave, a tih je zvezda bilo dvanaest, kao i zvezda na zastavi Evropske Unije. Ona je danas u tradicionalnom hrišćanstvu obožavana Marija...
297
Semiramida naslednice
i njene
Semiramida nije prošlost. Antička kovanica i Kip slobode u Njujorku . Taj sistem idolatrije proširio se iz Vavilona na sve narode, jer su upravo iz Vavilona ljudi bili „raseljeni po svoj Zemlji“ (1. Mojsijeva 11:9). Kada su otišli iz Vavilona, sa sobom su poneli i ideju obožavanja Sunca, majke i deteta, i razne misterijske simbole. Svetski putnik, analitički istoričar Herodot, svedoči o prisutnosti te mistične religije i njenih obreda u brojnim zemljama tadašnjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor iz kog su potekli svi sistemi idolatrije. Pogledajmo samo predele za koje su nas u školi učili da nisu imali dodira dok Kolumbo nije naleteo na obale Amerike, Meksiko, Peru, Ekvador, Gbatemala i piramide koje se tamo nalaze kao i jak kult Sunca. Kakva sličnost sa piramidama – ziguratima u Mesopotamiji, i sa Egipatskim piramidama, i sa kasnijim piramidalnim građevinama, kao što je bio Angkor u Kambodži. Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takođe potiče iz Azije i “drevnog carstva u Babelu” (Vavilonu). U svom poznatom delu „Niniva i njeni ostaci“ (Nineveh and its Remains) ser Henri, Lejard (Layard) navodi da 298
posedujemo zajedničko svedočanstvo religijske i svetovne istorije, da je idolatrija koja je nastala na području Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoričare je Aleksandar Hislop (Alexander Hyslop) citirao u svom delu „Dva Vavilona“ upoređujući religiju drevnog Vavilona sa religijom koja dolazi iz Vatikana, sa smelom ali tačnom tvrdnjom da je Rim moderni Vavilon, duhovni naravno, što će biti tema poslednjeg poglavlja. Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao božanstva i religije iz raznih paganskih zemalja nad kojima je vladao, a sve te religije potiču iz Vavilona. I car Konstantin, koga je hrišćanska tradicija proglasila svecem je bio poklonik „Nepobedivog sunca“ što pominje i citirani Alberto Rivera. Kako je Vavilon bio izvor mnogobožačke religije u tim zemljama, jasno nam je da je religija paganskog Rima bila zapravo vavilonska religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u različite oblike sa različitim imenima, donoseći sa sobom magijsko – okultnu praksu, obožavanje sunca i planeta, obožavanje vladara, simbole i paganske praznike, koji, hristijanizovani, traju i danas. Nevrod nije sam učestvovao u ovom stvaranju okultno – paganskog verskog sistema. Semiramidin prvi muž je bio Hus, otac Nevrodov a sin Hamov, koga su zvali Vil (zbunjivač) u Vavilonu, Hermes u Egiptu, što je sinonim za sina Hama. Po grčkoj i egipatskoj antičkoj tradiciji je Hus ili Hermes bio „tumač bogova“, prorok, osnivač rituala. U „Enciklopediji slobodnog zidarstva“ masona Alberta Makija (Albert Mackey) piše: „Hermes u svim starim rukopisima, izveštajima sa legendama o sili, pominju Hermesa kao jednog od osnivača masonerije.“ Maki je dobro znao šta je pisao. Hermes je u Egiptu pa u Grčkoj bio glasnik bogova,posrednik između bogova i ljudi, nešto kao žrec ili ono što se zvalo „pontifeks maksimus“ prvosveštenik mitraizma i kasniji rimski papa, most između neba i zemlje. Izraz „hermetički“ – zatvoreno, dolazi od činjenice da je Hermes posedovao znanja koja su bila zatvorena za većinu, kao što je masonska doktrina zatvorena i tajna, ili Nju Ejdž discipline, o kojima pravu istinu znaju samo malobrojni. Tumač bogova, vrhovni sveštenik paganske religije ili misterija je nosio naziv „Pontifex Maximus“ što je kao titulu nosio prvosveštenik sunca i vladar, kao na promer Cezar, kao tumač misterija i posrednik, most. Tu titulu je car Gracijan 376 godine odbio iz hrišćanskih pobuda, znajući da ona pripada žrecima misterija, ali ju je rimski biskup (papa) Dema 378 prihvatio. Takođe je nosio haldejsko naziv „Peter“, što je značilo „Tumač (misterija)“ što je hrišćanska paganizovana tradicija povezala sa ribarem, Isusovim učenikom Petrom., koga je trebalo dovesti u Rim i učiniti da postane prvi rimski biskup, za čega se pobrinula tradicija, mada nema nikakvih dokaza da je Petar ikada bio u Rimu. Petar je ipak postao prvi papa, iako nikakve osnove nije bilo za to, niti Biblija ni jednom jedinom rečju ne podupire Petrovo papstvo. Pape se po tradiciji nisu ženile kao ni njihovi prethodnici vavilonski i egiparski žreci. Alberto Rivera je, pronašavši biblijski izveštaj o Petru, kao o čoveku koji je bio oženjen, počeo da sumnja u crkvu za koju je bio spreman da pogine: „Za vreme Avgustina, papu su nazivali rimskim biskupom. Sada je papa sunce, vladar univerzuma - svemira. Zemaljski vladari su mesec i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu zemlja. U citatu se kaže da Bog papi garantuje božansku pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno kontrolisao stanovništvo svake države preko obrazovne, političke, ekonomske i vojne moći. Sledeći veliki šok doživeo sam u školi. Imao sam 16 godina. Nastavnik je rekao da je Petar prvi papa, a da bi to dokazao dodao je kako je Simon Petar stena na kojoj je postavljena rimokatolička crkva. „A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga. I odgovarajući Isus reče mu: blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. I daću ti ključeve od carstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima.” (Matej 16, 15-19) Ja sam se tada ohrabrio i postavio pitanje koje me je gotovo uništilo: “Ja ne razumem, Vi ste nam rekli da u latinskom i grčkom stoji da Simon znači pesak, a da Petar tu znači mali kamen. Nije li Isus ta stena?” Nastavnik je odgovorio da je to jasno rečeno u staroj aramejskoj Bibliji koja više ne postoji. “Uostalom, Alberto, uopšte ti nisam dozvolio da postavljaš pitanja.” Shvatio sam da sam izazvao samog papu, ali sam istrajao: “Molim Vas, dozvolite mi da nastavim. Isus je rekao: Na toj steni ću sazidati svoju crkvu. Prema tome, Petar ne može biti stena, jer ga je malo kasnije nazvao sotonom.” „I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! To neće biti od tebe. A on se obrnuvši reče Petru: idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božje nego ljudsko.” (Matej 16, 22.23). Na to se nastavnik jako razljutio i poslao me je napolje: “Odmah nestani iz mog razreda. Govoriš kao jeretik ili čak kao ateista. Pričekaj napolju!” Nakon dva sata nastavnik me je pozvao u svoju kancelariju gde me je čekalo novo iznenađenje. On mi je objasnio: “Nisam te isterao iz razreda radi tvoje greške, već zato što je to 299
što si govorio jako opasno. Isterao sam te, jer sam morao zaštititi sebe, iako se, u stvari, slažem s tobom. Ali, svojim učenicima neću nikada pokazati u šta verujem.” Rekao sam: „Ne razumem, oče! Ako bih Vas ja prijavio rektoru, Vi biste bili kažnjeni. To što činite, veoma je opasno!“ Na to on dodade: „Jednoga dana ćeš i ti shvatiti da ima puno stvari o kojima ne smeš pričati. Upozorio sam te, možeš ići!“ U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao upotrebljavati. Jednog dana mi je jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je: „Alberto, s tim se ide u život ili smrt. čitaj to!“ Bio sam prestrašen. U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti. „Imprimatur, nihil obstat“ - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa. Pokušao sam da se oslobodim te knjige. Znao sam da ću, ako se dozna da je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Te godine sam Novi Zavet čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako me je potreslo kad sam pročitao da je Petar bio oženjen. “I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše mu.” (Matej 8, 14.15)” I odmah izašavši iz zbornice dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše mu za nju.” (Marko 1, 29.30)” Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?” (1. Korinćanima 9, 5). Još više me je potresao odlomak u 1. poslanici Timotiju: “Istinita je reč: ako ko vladičanstva želi, dobru stvar želi. Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan, pošten, gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac; koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem; A ako ko ne ume svojim domom upravljati, kako će se moći starati za crkvu Božju?” (1. Timotiju 3, 1-5) Kada sam pročitao: “...A Isus pogledavši na nj reče: ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar (mali kamen)” (Jovan 1, 42). “Tada Petar napunivši se Duha Svetoga reče im: knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnu čoveku te on ozdravi; da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela 4, 8-12), uverio sam se da sam bio u pravu kad sam shvatio da Petar nije bio ta stena. To može biti samo i jedino Isus.“ (A. Rivera – svedočanstvo). Celibat je takođe poticao iz vavilona! Po Aleksandru Hislopu, Riveri i ostalima koji Rim i Vavilon dovode u vezu, celibat je bio obeležje najviših vavilonskih i egipatskih žreca, svešteničkog reda. (A. Hislop „Dva Vavilona“). Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izrađivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku, već i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno značenje, a bili su deo paganskog bogosluženja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antičkih obeliska. Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila carica Semiramida. Biblija takođe, u knjizi proroka Danila spominje kip u Vavilonu koji je bio širok oko 2,7 i visok 27 metara: “Popadaše i pokloniše se zlatnom kipu koji podiže car Nabukodonosor” (Danilo 3.7). Ipak, upotreba obeliska je bila najraširenija u Egiptu, ali sam obelisk ne potiče iz Egipta, mada je egipatski vid misterijske relgije prešao u Grčku a odatle u Rim i očuvao se do danas. Mnogi obelisci se još uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se nalazi u njujorškom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u Rim i Pariz, i to sa razlogom, jer i tradicionalna crkva (Vatikan) i masoni, Iluminati (London, Pariz, Vašington) poštuju boga sunca. Obelisk je izvorno povezan s obožavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, što je bila Nevrodova titula. Kada su odbacili istinskog Boga, stari narodi su, uvidevši da daje život čoveku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem života, mada su samo malobrojni inicirani žreci znali da iza boga sunca stoji đavo, što masonski pisac A. Pajk i priznaje. Nisu ljudi sami izmislili prinošenje dece i beba na žrtvu bogovima. Zna se kome je bila volja i želja da uništi što više života, pa i danas postoji slična praksa, od abortusa do ritualnog ubijanja dece (poznato je da najviše dece nestane uoči paganskih veštičijih praznika Beltane (31 april – 1. maj) i Noći veštica (31 oktobar – 1. novembar. Reči kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko različitih jevrejskih reči. Jedna od njih je reč matzebah, što znači stubovi ili obelisci. Druga reč je hammanim, što znači sunčani stubovi, kipovi ili obelisci posvećeni suncu. Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan položaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan položaj je takođe imao očigledno značenje. Imajući to na 300
umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Božje osude tog krivog bogosluženja, rečeno da se ti likovi “neće više podizati” (doslovno - neće se ostaviti da stoje uspravno), već će biti srušeni. Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova očigledno nije bila neobična praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, “Horusovom (Tamuzovom) prebivalištu.“ Postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu. To nije kopija egipatskog obeliska, već upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antičko doba! Kada je misterijska religija stigla u Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradili obelisci, već su se uz velike troškove transportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra. Heliopolis je grčki naziv za Betšemeš ili Baalbek (“kuća sunca”), koji je bio centar egipatskog obožavanja sunca u to vreme. U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao “stubovi u domu sunčanom” (tj. u Heliopolisu). Da ne bude zabune, Heliopolis u Egiptu i Baalbek u Palestini su dva različita mesta ali sa istovetnom namenom. Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom “Majkom crkvom.“ Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i težak je 320 tona. Na sadašnju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premešten je 1586. godine po naredbi pape Siksta V. Naravno, premeštanje ovog obeliska je bio veoma težak zadatak u to doba. Mnogi su preduzetnici odbili da prihvate taj izazov, posebno zato što je papa odredio smrtnu kaznu za izvođače posla ako obelisk padne i razbije se. Konačno se čovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 vitala za dizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, započeo je premeštanje. Bilo je to 10. septembra 1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od posmatrača se, pod pretnjom smrtne kazne, zahtevalo da ćuti dok se obelisk premešta. Konačno, nakon što su bili blizu neuspeha, obelisk je bio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnoštva. Egipatski idol je bio “posvećen krstu” (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadrži komad krsta na kome je bio razapet Hristos), odslužena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje. Ispred Crkve svetog Petra, na kružnm dvorištu ispred nje, centru tog dvorišta nalazi se obelisk. Dvorište je omeđeno sa 248 dorskih stubova koji koštaju oko milion dolara. Ti stubovi su izrađeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima. Poput obeliska, paganski stubovi su često bili obožavani kao misterijske forme falusa. U Nju ejdžu je simbolika seksa neverovatno jaka, kao i isticanje seksualne energije. U predvorju paganskog hrama „boginje Majke“ u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove, a koji glasi: “Ja, Dionizije, posvećujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.” Misterijska religija se uvukla u crkvu. Od tradicionalne crkve su ostala samo hrišćanska imena i terminologija i ništa više. Karakter njenog klera ne odaje ni 1 % karaktera Isusa Hrista i merila Jevanđelja, a sam kler ne poučava narod jevanđelju već je narod ostavljen sam sebi. Istočna crkva traži odanost naciji, nacionalnim svetiteljima, od kojih su mnogi bili zločinci, koji su progonili neistomišljenike i inoverne i odanost samoj crkvi, dok se Hristos pominje samo deklarativno. Relikvije takođe nemaju ništa sa Hristovom naukom, kao ni praznici, pa su mnogi praznici vezani za kult sunca, i kult mrtvih (kao npr slave u SPC) Zapadna crkva traži poštovanje pape, crkve, sakramenata i ponajviše device Marije. Sami praznici u tim crkvama potiču direktno oiz vavilonske misterijske religije i vezani su za kult sunca i plodnosti. Božić, koji se slavi 25. decembra je dan rođenja Tamuza, Horusa i Mitre, to je vreme zimskog solsticija, kada se sunce pojavljuje duže i dan postaje duži. Božićno drvce, jelka i badnjak imaju pagansko poreklo iz kulta sunca. Biblija pominje rođenje Spasitelje u vreme kada su pastiri bili aktivni, a tada je bilo i trave, što znači da nikako nije bila zima, a takođe nigde, ni na jednom mestu ne ostavlja datum Hristovog rođenja i obavezu da ga mi moramo slaviti. Čak štaviše, slavljenje rođendana se pominje u Bibliji svega dva puta, i slavljenici su dva zlikovca, prvi je egipatski faraon u Starom Zavetu, a drugi je Irod u Novom zavetu, po čijem je nalogu ubijen Jovan Krstitelj, baš u noći rođendanske terevenke. „Katolička enciklopedija“ kaže: „Božić nije postojao među ranim crkvenim praznicima. Irinej i Tertulijan ga izostavljaju sa svog popisa praznika. Kasnije kada se počeo obeležavati u raznim crkvama, uzimani su različiti datumi. Tek pred kraj IV veka je Crkva počela da svetkuje Božić 25 decembra, da bi u V veku bila izdata naredba da se Hristovo rođenje zauvek slavi na taj datum, premda je to bio dan drevne rimske proslave rođenja boga Sola, što je jedno od imena za boga sunca.“ Isti izvor dalje nastevlja: „Dobro poznata solarna proslava Natalis Invicti (rođenje nepobedivog sunca) koja se slavila 25. decembram snažno je uticala na odluku izbora datuma.“ Rimsko praznovanje Saturnalija je uticalo na način proslave Božića, dok je drvo (jelka) bilo isto vavilonskog porekla. Zimzeleno drvo je simbolizovalo Tamuza. Za druide u Evropi je to bio hrast, u egiptu palma. Ta su drveta kićena kuglama, a praznici su proslavljani iz pijanke i orgijanja. I drugi praznici su izvučeni iz paganstva i hristijanizovani. Juna 301
meseca, 24-tog se slavi rođenje Svetog Jovana, a taj je praznik devnog boga – ribe koji se zvao Oanes, a pod tim imenom je bio poznat i Nimrud. Foset (Fausset) piše: „Oannes, bog- riba, osnivač vavilonske civilizacije...“. Na latinskom se Jovan naziva Joannes. Kada smo kod obožavanja ribe, sama mitra koju na glavi nose biskupi i sam papa je iz kulta Dagona (Dag (riba) On (Sunce) iz Fenikije. Mitra neodoljivo podseća na riblju glavu,a ako pitate nekoga o tome, reći će da je to zato što je Petar apostol bio ribar. Izidin praznik 15 august je postao Uznesenje device Marije. Uskrs, na nemačkom se kaže Oster, a na engleskom Ister (Easter) što dolazi od reči Ištar. To nije praznik Hristovog vaskrsenja iako se tako zove. To je dan plodnosti i proleća, pošto je ženski princip boga sunca bila boginja meseca i plodnosti. Jaje je bio sveti simbol Vavilonaca, jer su verovali da je jaje palo u reku Eufrat, i iz njega se izlegla Astarta, a u veklikom delu Evrope i Azije je jaje bilo simbol plodnosti i proleća. Katolička enciklopedija to potvrđuje. Uskršnje vatre koje su paganskog porekla i paljene su kao znak pobede proleća nad zimom su prihvaćene kao simbol ognjenog stuba koji je vodio Izraelce kroz pustinju u njihovom putovanju ka Obećanoj zemlji. Zec je takođe simbol plodnosti, a ranojutarnja bogosluženja, tzv „jutrenja“ su iz paganstva i održavana su u slavu izlazećeg sunca. Takođe i sama reč za istok, odakle sunce izlazi se na nemačkom je „osten“ a na engleskom je „east“ (ist). Istok poštuju i masoni, kao mesto odakle dolazi svetlost. Još jedan praznik sunca je nedelja. Na nemačkom „sontag“ na engleskom „sunday“, koja je proglašena sedmim danom još u vreme cara Konstantina, iako deset zapovesti, koje je sam Bog pisao na kamenu ne pominju nedelju kao sedmi dan, već subotu, ili šabat. Ipak su klerici promenili ovaj dan, pravdajući se Isusovim vaskrsenjem u nedelju, i potrebom razlikovanja hrišćana od omraženih Jevreja. Opet kult sunca. Sve je povezano. Idemo dalje. Poštovanje relikvija koje ćemo naći u crkvama je paganski običaj obožavanja predmeta koje su posedovali ljudi važni ta datu veru ili pokret ili relikvije vezane za predmet obožavanja ili poštovanja. Takođe ga imamo kod novodobaša i okultista, koji koriste npr. lobanje, kosti, crne sveće itd. a tradicija kosti mučenika i pobožnih ljudi, koje naziva moštima. Tobožnja odeća osoba iz Biblije, kosa, navodni komadići krsta na kom je Isus razapet, kosti magarca na kom je ujahao u Jerusalim, pokrov u kom je bilo umotano mrtvo Isusovo telo, sandale apostola, klinovi kojima je Isus bio prikovan za krst, ikone čije se slikanje pripisuje apostolima... čista prevara. Ko može sa sigurnošću da tvrdi za ekser kojim je prikovan Isus na krst da je autentičan, ili za komadić tog krsta? Navodno, toliko ima tih komadića (čestica) da kada bi se sve ti sakupilo na gomilu, bilo bi nekoliko desetina kubika drva. Ako kažemo da je krst paganski, okultni i novodobaški simbol, nećemo se prevariti. Među novodobaškim simbolima uz svastiku, lotosov cvet, simbole zodijaka, jun – jang itd imamo i krst. Običan tzv „latinski“ krst ili egipatski „Ankh.“ Sveštenici se osenjuju krsnim znakom i podmeću krst vernicima da ga celivaju, a ne verujem da je njihovo dete ubijeno mačem, da bi ljubili taj mač. Oni sredstvo ubistva Spasitelja sveta smatraju za svetinju, a da vidimo poreklo te „svetinje“. Alberto Rivera je pominjao raspeće kao nešto zlo i demonsko, a on kao bivši Jezuita i egzorcista je to morao da zna. Krst se unosu u crkve i postavlja na tornjeve u V i VI veku. Sam krst potiče iz paganstva, i on je simbol za Tamuza, označavajući magični simbol Tau, a to je bio simbol žrtvovanja prvorođenog deteta bogu sunca u Haldeji. Ako znamo da se Isus naziva „prvencem“ možemo da zaključimo na kakav način su hteli da ga ponize i ubiju, a to je bila ideja samog gospodara paganskih kultova i začetnika zla. Krst su koristili Džainisti i budisti, a nađen je i u hramovima u Meksiku, dok je u gradu Palenki pronađen i primerak pravog katoličkog krsta, a nalazi se u Hramu Krsta, koji je osnovan dvadeset tri veka pre dolaska Španaca. Krst su kao simbol koristili svi pagani i nema ga jedino na tlu Australije. Prekolumbovska Amerika, severnoamerički Indijanci, stari Grci, Kinezi, Persijanci, Egipat...svi, a posebno oni koji su obožavali Sunce. Katolička enciklopedija ne krije: „Znak krsta izveden u svom najjednostavnijem obliku, kao dve linije prekrštene pod pravim uglom prethodi dolasku hrišćanstva. On potiče iz najdrevnijeg razdoblja ljudske civilizacije.“ Poplava krstova je počela od ere cara Konstantina, kome se navodno u viziji pojavio krst i glas koji je govorio: „U ovom znaku pobeđuj“. Konstantin je bio paganin, koji je i sam bio poklonik sunca, koji je pred bitku pitao vračare koji gledaju po utrobama ptica (haruspici), a do kraja svog života i ubica svog sina, i žene. Njegovo proglašenje hrišćanstva kao službene religije carstva je bilo iz političkih pobuda, jer je mnoštvo hrišćana trebalo pridobiti. Takođe je, noseći titulu „Pontifex Maximus“ nadzirao i paganske religije, koje nije zabranio. Prilikom posvećivanja Konstantinopolja 330 godine je na trgu stajao i krst, kao hrišćanski simbol, i paganska sunčeva kočija. Teško da je Isus Hrist ovom čoveku davao bilo kakvu viziju. Moderni ateisti i gnostici optužuju hrišćane da koriste Bibliju koju je Konstantin prilagodio i sastavio, dok je original sakriven. Kada čitamo Jevanđelje, naći ćemo samo osude za karaktere kakav je bio Konstantin, i kakvi su sveštenici svih crkava. Otkud to da bi neki sujetni vladar sastavljeo knjigu koja će da osuđuje njegovo ponašanje i ponašanje biskupa koji su bili uz 302
njega – takođe pokvarenjaka. Ako nešto falsifikujemo, onda to radimo da bi imali korist od toga. Krst je, kao i sve relikvije koje se daju videti u tradicionalnim crkvama ostatak paganstva i samim tim nepotreban, a danas ga imamo u Nju Ejdžu kao jedan od najjačih simbola. Rivera je rekao da je čak i štetan, jer kao što su Egipćani obeliscima davali magijsku moć, tako je i krstu, posebno raspelu data magijska moć, pa se nosi oko vrata, celiva, njime se osenjuje i on se stavlja iznad kreveta i na krovove. To je magija, mađijanje, bajanje. U narodu stoji verovanje da će krst da sačuva onoga koji ga stavi na zid ili oko vrata, posebno ako je „osveštan“ ili napravljen od nekog posebnog drveta, tisovine na primer, ili ako je donet sa nekog od mesta koja tradicionalni hrišćani smatraju svetima. Novodobaši nsatavljaju sa ovom praksom, „posvećujući“ razne stvari koje prodaju narodu, kao na primer talismane, amajlije, razne narukvice od ametista, žada, magnete. U vivšoj SFRJ pred sam njen kraj je „TV Revija“ objavila sliku izvesnog Alana Čumaka iz Rusije, koja je navodno imala moć da leči. Pola SFRJ je ovu sliku koristilo. Evo šta sam g. Čumak kaže: „Talenat za lečenje su mi usadile kosmičke sile. Nisam nameravao da postanem vidovnjak. Do 42. godine radio sam kao novinar. A onda, jednog proleća, sve se promenilo: počeo sam da čujem glasove koji su mi govorili o ustrojstvu univerzuma i načinu kako da kroz svoje telo i um kanališem kosmičke sile. Imao sam “časove” od 45 minuta, sa 10 minuta pauze. Nakon nekoliko meseci postao sam svestan da sam iscelitelj, i da mi je misija da pomažem ljudima u nevolji” ( i da im uzima pare). Ljudi, nažalost i Bibliju stavljaju pod jastuk ili na određeno mesto ne bi li im pomogla. Umesto da je čitaju. Mislimo da Novo Doba nema hramove, ali i te kako ima. I oni jako dobro podsećaju na one koje ima tradicija. Kada pogledamo crkve koje se grade, bilo sa visokim tornjevima ili kupolama, videćemo opet pagansku praksu. Keti Barns („Masonski i okultni simboli“), Ralf Eperson („Novi svetski poredak“), Vilijem Saton („Iluminati i pokret Novog Doba“), Ralf Vudrov (Woodroow – „Vavilonska misterijska religija“) i jos poneki autori autori se slažu da je crkveni toranj isti simbol kao i obelisk, dakle falus, a da kupola predstavlja ženski princip. To ne znači da je loše imati crkvene zgrade, ali je njihova svrha okupljanje ljudi radi služenja Bogu, međusobnog hrabrenja, pomaganja i zajedništva, a ne simbolika. Razlog zbog čega crkvene zgrade nisu bile građene u prvim vekovima bio taj što zbog progona hrišćani nisu imali pravo vlasništva. Međutim, da im je je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve građevine bile krajnje jednostavne, a ne za spoljašnje pokazivanje. Oni ne bi pokušavali da se nadmeću sa skupo ukrašenim paganskim hramovima, kao što su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon. Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla političke vlasti i bogatstva, stvoren je uzor za gradnju raskošnih i skupih crkvenih građevina koji postoji do naših dana. Ti drevni hramovi su i sami postajali hrišćanske crkve pa kako je neka od dogmi bila uvođena tako su vraćani i kipovi paganskih bogova, ali ovog puta sa hristijanizovanim imenima, kao na primer Zevs koji je postao Petar ili Dijana koja je postala Marija. Asklepije je postao lekar Luka, Afrodita Marija Magdalena itd…Ta ideja se toliko ukorenila u ljudskom shvatanju da reč crkva za većinu ljudi označava građevinu, a ne ljude, i danas je važnije građevina nego ljudi. Ono što ta reč označava u Bibliji je grupa ljudi koji služe Bogu, crkva su ustvari oni za koje je Hristos položio život na krstu, dok sama zgrada može da bude uništena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji. Većina skupih crkvenih građevina koje su vekovima bile građene, obično su imale oblik tornja. Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, i oni su jako dobro znali šta rade. Neki tornjevi su koštali čitavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima. Kao i današnji tornjevi novodobaških organizacija. Isus, naravno, nikada nije gradio takve građevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi započela ta tradicija građenja tornjeva? Ako nam čitalac dopusti, uzeli bismo slobodu da predložimo objašnjenje koje nas upućuje nazad na Vavilon, na poznatu priču o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli “hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad i kulu, čiji će vrh stići do neba...” Izraz “do neba” je bez sumnje jezička figura koja označava veliku visinu, kao što je to slučaj kod opisa solitera za koje se koristi reč „neboderi.“ Postoji dovoljno indicija da je toranj (obično nazivan “zigurat”) bio u uskoj vezi s njihovom religijom – obožavanjem sunca Ovde smo iz tog razloga da razotkrijemo stvano obožavanje „sunca“ koje su praktikovali pagani, praktikuju uglavnom površni i prevareni tradicionalni hrišćani, okultisti, pripadnici tajnih društava, ezoteristi...i naravno, novodobaši. U čuvenom filmu „Kosa“ Miloša Formana pesma „daj nam sunca“ navodi na mišljenje da se radi o letnjem suncu, ali ne. Sunce je duhovna kategorija. U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je bio jedna od najspektakularnijih građevina svog vremena, uzdižući se nadmoćno iznad ogromnog zida s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagrađene sobe za hodočasnike, kao i za sveštenike koji su održavali zigurat. Navodi se da je jedno od značenja imena boginje Astarote (Semiramide), “žena koja pravi tornjeve” a piše se kao “Asht-tart”. Boginja Kibela (koja se takođe, poistovećuje sa Semiramidom) bila je 303
poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kaže Ovidije) bila je Dijana. U simbolizmu katoličke crkve toranj je znak device Marije. Objašnjeno je poreklo kulta device Marije koje nema veze sa skromnom majkom Isusa Hrista. Koliko je poznato, neki antički tornjevi su bili građeni u vojne svrhe kao osmatračnice, ali mnogi tornjevi sagrađeni u Vavilonskom carstvu imali su isključivo religijsku namenu i kao takvi bili su povezani sa hramom, i kasnje su ti tornjevi mogli da se vide po celom svetu. Od piramida po Egiptu, Meksiku. Peruu do današnjih tornjeva katedrala, minareta, budističkih hramova i gradova poput Angkora u Kambodži. U to doba, kada je stranac ulazio u neki sumerski grad, nije imao poteškoće da pronađe hram jer je “njegov toranj mogao da se vidi“ kako se uzdiže visoko iznad ravnih krovova gradskih kuća. I danas se sa puta prvo u sledećem selu ili varoši iz daljine vidi crkva. „Katolička enciklopedija“ navodi: “Upadljiva je činjenica da je većina vavilonskih gradova posedovala... hram-toranj.” Da li je moguće da je Vavilon, uz ostalo što smo već spomenuli, začetnik gradnje tornjeva sa religijskom namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule počelo raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Jasno je da su prilikom tih migracija poneli i ideju o tornjevima, jer se nisu odrekli svoje religijske prakse – obožavanja bogova i boga sunca. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostali tornjevi, bez obzira na oblik. Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, “pagoda”, povezan je sa rečju “boginja.“ Mnoge od tih pagoda su visoke više desetina metara i ukrašene skulpturama koje prikazuju scene iz života bogova tog hrama ili značajnih svetaca.” Među muslimanima, takođe, postoje tornjevi vezani za njihovu religiju, koji su nešto drugačijeg oblika nazvani “minareti” još u Meki. Toranj velike katedrale u Kelnu uzdiže se 157 metara iznad ulice, dok je toranj ulmske katedrale visok 161 metar. Čak i male kapele često imaju toranj iste vrste, što je tradicija koja se retko preispituje.S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen šiljati zvonik. Poreklo tih zvonika vodi od obeliska iz Egipta, koji je bio simbol falusa i sunca. Primetna je i danas maovna gradnja visokoh zgrada, tornjeva, koji i te kako imaju i relihiozni smisao, iako su to samo poslovne zgrade u kojima su i hoteli i luksuzni stanovi. Kao i nekada, u vreme Vavilonske kule, egipatskih faraona, grčkih Misterija, kada su visoki sveštenici i žreci bili upućeni u okultne tajne i magiju i bili strah i trepet u narodu, tako i danas, mada skriveni od očiju javnosti pred koju izlaze u poslovnim odelima postoje žreci, ljudi upućeni u magiju, obožavaoci „boga sunca“. Ljudi koji vladaju ovim svetom i koji su odgovorni za sva zla koja ljudi čine jedni drugima. Organizacija Jegovinih svedoka se naziva „Kula stražara“ kao i njihov časopis. Sama činjenica da Jehovini svedoci negiraju božanstvo Isusa Hrista je dovoljna. Novo Doba ima kao glavni cilj obaranje Hristovog božanstva. Da je Nju Ejdž ušao u tradicionalnu crkvu na velika vrata svedoči i članak od 11 aprila 2011. Radi se o engleskoj crkvi. Izvor je „Daily mail“: „ Crkvа u Engleskoj počela sa pripremama, nakon što je kаtedrаla objаvila plаnove dа bude domаćin festivаlа Nju Ejdža. Mаnčesterska kаtedrаlа će dа održi festivаl Novog dobа, gde će da se slаve svi oblici duhovnosti. Čitаči Tarot karata, kristаlni iscelitelji, tumаči snovа, .. - svi će biti na događaju koji će se održаti u mаnčesterskoj kаtedrаli u mаju mesecu ove godine (2011). Međutim, tu neće doći trаdicionаlisti , koji smаtrаju dа je Crkvа već zаlutаla dаleko od trаdicije. Stotine njih već su prebegli u Rimokаtoličku crkvu nakon uvođenja rukopolaganja za žene i gej-sveštenike. Anglikаnski lideri u Mаnčesteru odlučili su dа održe festivаl u istorijskoj kаtedrаli u pokušаju dа objedine i sve '”аlternаtivne oblike hrišćаnstvа.” Govornici o sreći, stručnjaci za meditaciju, i tradicionalni iscelitelji će popuniti program čitavog dana u toku festivala. Biskup Mаnčestera, Nаjdžel Mek Kalah (McCulloch), rekаo je dа želi dа se proslаvljaju svi oblici duhovnosti.” Biskup Nаjdžel je insistirаo na tome da nekonvencionаlne аktivnosti koje će se održаti u Mаnčesterskoj kаtedrаli nisu nespojive sа hrišćаnskim verovanjem. On je rekаo: “Ovаj dogаđаj je prilikа dа se otkriju i istrаže stаre i nove hrišćаnske trаdicije iz duhovnog životа u zаjednici moleći se sа ikonаmа, za isceljenja od bolesti, kao i od frаnjevаčke duhovnosti - do sаvremene muzike i pokretа.” Izvor: Daily Mail.
Okultna tajna društva i Novi svetski poredak Iako ne izgleda tako, na svetu imamo samo dva verska pravca. Jedan je Plan spasenja koji je Bog otkrio ljudima u Bibliji, a drugi je onaj o kome govorimo kao o začetniku sveg zla koje imamo oko nas. Sve se više govori o ljudima koji u nekim tajnim prostorijama sede i dogovaraju se kako da stvaraju krize, ratove, nesreće, dpresije, kako bi se na njima obogatili i učinili svoj život udobnijim i lagodnijim, a svoju vlast čvršćom. Kome odgovara gladan i nezaposlen narod, razaranje prosperitetnih država, bespotrebno ubijanje, trovanje iz vazduha. Oni mogu da vladaju i ukoliko je narod zadovoljan, srećan, zaposlen, kada mediji govore istinu, nema 304
manipulacije, bede, nesreća, ratova i da u društvu gde su svi zadovoljni budu i bogati i poštovani i voljeni od strane naroda. Vlasti mogu da vladaju bez pljačke svojih građana, gušenja sloboda, trovanja hrane i vode, genocida, laži i prevara. Sve se glasnije čuje povika protiv smišljenog trovanja hrane i vode, ubacivanja virusa – ubica u vakcine, genetskog modifikovanja hrane, elektronske i svake druge kontrole i praćenja građana, kršenja svh mogućih prava radnih i poštenih ljudi i promocijom nemorala i skaradnosti. Od vremena Isusa Hrista slučaj je da su mnogi sistemi progonili one koji su njeni najodaniji podanici, poštene i bezopasne ljude, hrišćane, koji između ostalog imaju i zapovest o poštovanu vlasti, kao i da se mole za istu i plaćaju porez. Svaki bi vladar trebao da poželi takve podanike i podstiče da ih bude sve više, jer bi sam dugo vladao. Ipak oni su progonjeni, kako od Rima, tako i od strane srednjevekovnih vladara, od komunista i raznih revolucionara. U moderno vreme su progonstva postala suptilnija. Ismevanje, nipodaštavanje, priglašavanje za netolerantne, isključive do nametanja krivice da su hrišćani huligani i nasilnici putem ubacivanja stvarnih huligana među iskrene vernike. Promocija okultizma, iskrivljavanje Božjeg karaktera, napad na crkvu i Bibliju pozivanjam na Srednji vek, kada su u ime Boga ubijani ljudi, negiranje Božjeg postojanja, promocija sekularizma, nauke bez religije, promocija svih mogućih pokreta koji hrišćanstvo smatraju nazadnim i netolerantnim. Tradicije koje su samo po imenu hrišćanske se ne bore protiv ovih pojava već im se prilagođavaju, kao što se prilagođavaju svemu što im daje mir i mogućnost lepog života. Sile koje stoje iza svega ovoga to rade već 4 000 godina i nisu stale od prvog graditelja Nevroda, od Vavilona, preko Egipta, Grčke, Rima do danas. Pripadnici okultnih tajnih društava, kojima je isti cilj kao i drevnim žrecima – obožavati neprijatelja Božjeg skrivenog iza forme paganskih bogova. Ozirisa, Seta, Baala... duhovne entitete kao Jutarnja zvezda, učitelj sveta, Sanat – Kumara, Djahal Kul, Maitreja. Nema razlike. Od početka, od podizanja Vavilona postoji ta anti – crkva koja je radila i u vreme najvećeg ateizma, koja je iznedrila i i obožavanje paganskih bogova, i Inkviziciju, i Darvinovu teoriju evolucije, i komunistički ateizam, i nacističko verovaje u Nadčoveka, i modernu demokratiju sa njenim pričama o ljudskim pravima gde se izgladnjuju i izrabljuju milioni radnika, pljačkaju seljaci dok gejevi i kvazi umetnici uživaju sve privilegije. Prvo se u hrišćanske crkve uvuku zli ljudi, koji su vladali tiranski, progonili neistomišljenike, okrećući crkvu protiv naroda, da bi onda ti isti, nazvani prosvetitelji išli po narodu i ubeđivali ga da Bog ne postoji, da su Boga stvorili popovi i kraljevi da bi lakše manipulisali. Narod naseda na sve što mu se ponudi, osim retkih. Prvi drevni žreci kulta sunca i misterija su bili Hus i Nevrod kao i veštica Semiramida. Oni su znali pravu prirodu misterija i pravo obožavanje paganskih bogova Ištar i Baala. Aleksandar Hisloup, anglikanski biskup, u svom delu “Dva Vavilona”, tvrdi da su mnogi žreci Ištar i Baala iz Vavilona u vreme persijskih careva Kira i Kserksa utočište našli u Pergamu u Maloj Aziji odakle su se infiltrirali na dvorove rimskih vladara, koji su bili ljuti mrzitelji Hrista. Iz Vavilona se žreci takođe prebacuju u Egipat, i naravno u Grčku, pomenuti Rim, da bi posle pada Rimskog carstva ušli u rimsku crkvu i u dvorove vladara srednjevekovnih država, koji su bili ogrezli u astrologiju, alhemiju i magiju. Najdrevnije tajno društvo žreca je bilo vavilonsko Bratstvo Zmije. Egipatski Kult Ozirisa je njegov kontinuitet, a u Grčkoj su to Orfičke misterije i druge misterijske škole, skedbenici Platonovih učenja, gnostici, što se nastavlja i u Rimskom društvu, Srednji vek obiluje okultistima, mnogi su čuli za Templare u Evropi, Rozenkrojcere, vitezove Reda Zmaja i druge, dok se u novom veku pojavljuju masoni, Jezuiti, Iluminati, a 20. vek ima na desetine i čak stotine tih grupa, koje nisu nezavisne. Sve one rade na jednom cilju. Oni su bili majstori za infiltraciju a to su i danas, za ubacivanje u svetovnu i religioznu vlast, odakle bi ostvarivali svoje ciljeve. Okultisti zaista prodiru svuda, i što stiču sve veću moć. Kao što su u drevna vremena uticali na kraljeve, kao što je Nostradamus bio lični astrolog vladara Francuske, ili što su žreci u Egiptu i Rimu uticali na odluke vlasti, tako čine i danas. Oni su savetnici vladara a i sami vladari. Simboli su im paganski i skriveni, sa dva značenja, jedno za upućene a drugo za mase. Simboli tajnih društava, posebno masona i Iluminata su jako slični simbolima sportskih društava, medijskih kuća, banaka, univerziteta, korporacija, vojnih organizacija, državnih saveza, rok grupa, manifestacija… U “Njujork Tajmsu” od 28. septembra 1986. objavljeno je da su predstavnici firmi IBM, General Motors i drugi u Novom Meksiku raspravljali o tome kako okultizam, meditacija i hinduizam mogu pomoći savremenom biznismenu. “Škola biznisa” na Stenfordskom univerzitetu organizovala je kurs “Kreativnost u biznisu” u toku koga su prisutni obučavani u mantranju, meditaciji i upotrebi tarot-karata. Cilj je “stvaranje kapitaliste Novog Doba.” Ranih osamdesetih, američka armija radila je projekat “Nju Ejdž armija” koji je podrazumevao obuku vojnika u magiji, telepatiji i meditaciji. Karl Raške, profesor uporednih religija na Stenfordu, upozorio je da je antihrišćanski Nju Ejdž jedna od najmoćnijih društvenih snaga u SAD, 305
koja je tu da “dočeka” Lorda Maitreju – mesiju. Ovo ipak nije zabava dokonih, ovo je armija SAD. Znači da ideja potiče od nekoga ko komanduje tom armijom ili nekim njenim delom. Još 1975, na sastanku u UN, religijski lideri su proglasili dolazak “Novog Doba” u kome će “planetarna svest” prevazići verske, kulturne i nacionalne granice. A Robert Miler, saradnik UN, ovu organizaciju je najavio kao osnovu za stvaranje ujedinjene svetske religije, kao što je to trebao da bude i drevni Vavilon. Naučnik Džonatan Stoun (Jonatan Stone) smatra da će se nova nauka ujediniti sa novom religijom, da bi Maitreja bio dočekan. Časopis “Ažuriranje i dijalog” (Update and Dialog) za jun 1992. svedoči da su se 21. i 22. aprila te godine sastale verske i političke vođe koje su najavile “mesijin skori dolazak.” Sam Maitreja je bio među njima, i pokazao svoju kontrolu nad vremenom i materijom “pojavljujući se i iščezavajući nekoliko puta.” Vatikanski kardinal Biađi je, posle svega, izjavio da je “zapanjujuća činjenica da je Hristov povratak već tu, i da bi se to objavilo čekamo samo papinu odluku.” Moris Strong, jedan od najznačajnijih delatnika Svetskog privrednog foruma, takođe je vatreni sledbenik Nju Ejdža. Smatra da mu je unuk inkarnacija srednjovekovnog budističkog lame sa Tibeta. Kao sledbenik kulta Šri Orobinda, koji je tvrdio da je 666 broj božanskih moći, on je na svom ranču Baka Grande u Koloradu podigao hram sunčanom bogu. U razgovoru sa Danijelom Vudom, novinarem kanadskog lista “West”, Strong je 1990. godine izjavio da bi voleo da napiše futuristički roman o narednoj deceniji. Tema romana bi bila globalni privredni kolaps koji bi ubrzao ujedinjenje čovečanstva u jednu državu, a koji bi bio namerno izazvan po dogovoru najmoćnijih svetskih biznismena i bankara. Kada vam sa TV. Radija, iz novina … uporno govore o krizi, setite se da ona nije došla sama od sebe. Svake godine u Davosu se sastaje Svetski privredni forum. Dakle, ovo švajcarsko mesto bi poslužilo kao mesto radnje romana. Čovek zna odakle smrdi. Ljudi koji su viskopozicionirani u tajnim društvima nisu bradati čarobnjaci sa šiljastim šeširima. Spolja izgledaju kao uglađena gospoda koja brinu o ekologiji, gladnima, prenaseljenosti, nezaposlenima i sirotinji. U suštini, njihov cilj je okultni Novi svetski poredak u kome će oni biti kolektivni um upravitelja čovečanstva, gomile zatupljenih i obespravljenih robova. R. A. Vilson u knjizi “Maske iluminata” smatra da je kroulijevski ORDO TEMPLI ORIENTIS njihova tvorevina, jer su osnovne tvrdnje OTO-a da nema Boga osim čoveka i da je čovekova volja glavni zakon. To je tvrdio Krouli, koji je bio sledbenik samog đavola kako je tvrdio, tako da tu o ljudskoj volji nema ni reči. Zna se ko je gazda. Frenk Ripel u knjizi “Crvena magija” tvrdeći da je Adam Vajshaupt, osnivač Iluminata bio Kroulijev duhovni predak što, uostalom, kaže i sam satanista Alister Krouli, navodeći da su rozenkrojceri i Adam Vajshaupt prethodili njegovom Velikom Delu - obnovi paganizma. Iluminati iz američkog okultnog društva “Lobanje i kosti” sebe smatraju naslednicima srednjevekovnih templara (kao i OTO, uostalom). Templari su bili vitezovi - hramovnici koji su u Svetoj Zemlji sreli paganske misterije i bili inicirani u kult Bafometa (bar ih je za to optuživala Inkvizicija, iza koje stoje iste snage, ovog puta Jezuiti). Žak de Mole, majstor Templara je objavio da će se templari, godinama i vekovima kasnije, vratiti. Cilj koji je de Mole ostavio je rušenje monarhija i svrgavanje papa. 12. juna 1952, grupa “Red hrama”, ugledni ljudi koji su se smatrali nosiocima ove tradicije, sastala se u templarskom zamku Arinji, dogovarajući se o svetskoj okultnoj revoluciji koju treba izvesti do kraja 20. veka. Tu ideju je možda najbolje izrazio u knjizi “Dom Graala” Roban Voterfild, koji je ukazao na nužnost obnove “Svetog Rimskog Carstva” u kome će, kao u doba Rima, doći do “solarne sinteze svih religija”, čime će Hrišćanstvo biti prevaziđeno…istorija nas uči da ovo nije bez osnova. Mao Ce Tung je kinesku revoluciju počeo sa nekoliko fanatika u planinama Mandžurije i osvojio je Kinu sa preko šesto miliona stanovnika. O Lenjinu i njegovim slugama da i ne govorimo: došao je u Rusiju kao nemački špijun, a komunizam koji on nametnuo odneo je preko 100 miliona ljudskih života. Setimo se Hitlera, navodno običan moler iz Austrije. Simboli koje su koristili nacisti, komunisti i simboli moderne demokratije su iz istog lonca. Kukasti krst, žuta ili crvena zvezda, crvena zastava, ili žuto plava zastava imaju isto poreklo. Cilj tajnih društava je jasan – porobiti svet i dovesti lažnog mesiju na vlast. Oni rade posao za koji su dobro plaćeni – vlašću, moći, bogatstvom. Tajna društva na taj način pretvaraju svet u pozorište privida.Viljem Ervin Tompson, jedan od Nju Ejdž vođa, to i dalje zove planetizacijom ezoterijskog i razvojem svetskog mozga. Dolazi vreme za koje se u Bibliji kaže da “će biti žalosno vreme.” Sve je dozvoljeno. J. Z. Najt, posednut od tzv “duha Ramte”, kaže da, pošto je Bog stvorio Lucifera, i Lucifer može biti dobar. Ljudi, smatra Džon Vajt, napreduju ka svetlosti i postaju svetlost, viša rasa i božanska bića. Videćemo neka tajna društva i organizacije iza kojih oni stoje. Iako osećamo delovanje establišmenta, i svako ko se malo potrudi da razmišlja uvideće sa kakvom se količinom usmerenog zla suočavamo 306
U zemlji slepih jednooki je car! Ko u stvari vlada planetom i kako. Koje su to snage tako moćne, iza kulisa, iz podzemlja, koje preko zvaničnih svetskih vladara, političara pa i crkvenih poglavara, već dugo, dugo vremena vuku konce na svetskoj ljudskoj sceni. Drže u rukama predsednike, medije, sitne bankare, koji su u toj hijerarhiji obične sluge svetske vlade, sluge novog svetskog poretka, ali su i sami na tim funkcijama. Te sluge nalaze se u svim nivoima vlasti. Po njihovom izgledu i držanju nikada ne biste rekli da su pokorne sluge uske grupe svetskih moćnika, ali ne dajte da se zavarate, oni to i hoće. U obaveštajnim krugovima se uči da se nešto može najbolje sakriti tako što ono što želiš da sakriješ staviš svima pred oči, da svi vide. Na primer 1938. godine Nemačka je već bila napravila tada superioran borbeni avion “Meseršmit”, koji je predstavljao vrhunsku tajnu. A šta su Nemci uradili ?! Izložili su ga na tadašnjoj Pariskoj izložbi aviona, na sred, da svi vide. Sve obaveštajne službe i tajni agenti tražili su ga na svim mogućim mestima, a on je stajao isprad njih i smejao im se u lice. Tajna vlada svetskih moćnika ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, ona je u Beloj Kući, u Kongrese, u Dauning stritu broj 10. i u Britanskom parlamentu. Oni su prave “nemani”, ali ne izobličene i ružne nakaze kakve ste navikli da gledate u horor filmovima. Oni nose skupa poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil. Na samom vrhu su oni pomenuti okultistički žreci koje smo pomenuli, koji su u drevna vremena manipulisali ljudima a koji to rade i danas. Danas na primer imaju medije u svojim rukama, i ako se pitate zašto je mnogo skaradnosti u medijima, cirkusa, prevare, trača, filmova punih okultizma, nemorala i nasilja a malo pravih vrednosti evo odgovora – oni koji su vlasnici tih medija ne žele da vi budete edukovani i bolji. Žele da vas jeftino zabave, učine vaš život što besmislenijim, i da vam uzmu sav novac. Na kraju da vas nema, jer ste za njih, kako je rekao Henri Kisindžer “beskorisni konzument hrane.” Onaj ko vlada medijima, taj vlada i narodom. Mediji su u SFRJ uspeli da zavade narode, mediji okreću jednu grupu protiv druge. Mediji ubede čitav narod šta je dobro a šta nije. To je svima jasno. Vladari se služe medijima kao jednim od najmoćnijih oružja. Male medijske kuće se oslanjaju i slušaju one velike; velikim su na čelu grupe koje dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu piramide shvaćamo da samo nekolicina drži u svojim rukama sve. Treba da znate jedno, nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod nekakvog “istraživačkog i nezavisnog novinarstva.” Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre. Ako mislite da ste upućeni u politiku ako gledate vesti i čitate novine, grdno se varate. To se zove saopštenje za javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari. Prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti i dobro je skrivena. U njene tajne upućen je mali broj ljudi. Pri osnivanju masonske Trilateralne Komisije (organizacija) u istu su na primer primljeni glavni urednik lista “Čikago San Tajms (Chikago Sun Times) , glavni izdavač lista “Tajms” (Times) i direktori agencija “Los Anđeles tajms” (Los Angeles Times), “Njujork tajms”(New York Times), i “Vol Strit žurnali” (Wall Street Journails). Uz velike medijske i druge megakorporacije i Ujedinjene nacije, Evropska unija, Američka trgovinska unija (NAFTA), NATO..su tvorevine ovih organizacija. Tajna društva su u vrhu, a ispod njih dolaze razni saveti (Savet za inostrane odnose), Trilateralna komisija, grupe kao Bilderberg, Milner, razni klubovi, kao Pariski, Londonski, Rimski, korporacije kao Rand, Dženeral Elektrik, IT&T, Lorhno, banke kao Menhetn Čejz, Engleska banka, Federalne rezerve SAD, a oni stoje iza organizacija čija imena svaki da čujemo na TV: Ujedinjene nacije, Evropska Unija, NATO, Afrička unija, paktovi, savezi, nevladine organizacije itd. Onda su tu državne vlade, kompanije, medijske kuće i tako sve do najniže lestvice – naroda. Sve u cilju Novog Svetskog poretka. Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem UN, volontiralo u afričkim misijama misleći da vakcinama pomažu stanovnike ovog siromašnog kontinenta? Nisu ni slutili šta se skriva u tim vakcinama. Danas je Afrika najveća eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog poretka i mesto gde se populacija kontroliše na najužasniji način. Jedan od četiri odrasla Afrikanca ima sidu (AIDS). Da li ste znali da je posle skoro svake medicinske misije u Africi vrlo brzo izbijala neka epidemija, ili rat? Stvaranje jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, dovodi do čvrstog držanja poluga vlasti u rukama nekolicine. Priče o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju građanstvu i lepo im se mažu oči. Svako ko misli videće da je to samo priča za naivne, jer sve se vrti oko novca, kakva ljudska prava, slobodan protok ljudi, otvorene granice. Postoji samo slobodan protok krupnog kapitala, dok je sve više pravila koja običan čovek treba da ispoštuje da bi mogao uopšte da se kreće po svetu, sve više taksi, sve se više običnih stvari stavlja pod slovo zakona. Jedno se priča a drugo je istina. Evropska Unija većini ljudi nikakvu korist nije donela. Mnoge gura u propast. 307
Bilderberg grupa bila je donedavno dobro čuvana tajna. Sve vesti o njoj svodile su se na neproverene glasine i njeno postojanje bilo je demantovano sa vrha. Međutim 1998. godine prvi put je fotografisan ulazak učesnika skupa u jedan luksuzan hotel u Evropi i tada je Bilderberg priznao da postoji, ali ostala je tajna o čemu se debatuje. Grupa Bilderberg osnovana je 1954. godine u istoimenom hotelu u gradu Osterbeku u Holandiji po kom je i dobila ime. Njeno sedište je i danas u toj zemlji, u gradu Lajdenu. Čovek koji se smatra pokretačem Bilderberg grupe bio je Džozef Retinger. Bio je čovek koji je jednim telefonskim pozivom zakazivao sastanak sa predsednikom SAD i za koga se smatralo da je agent Vatikana. Ova grupa nema internet prezentaciju, a ako okrenete telefonski broj njenog sedišta, automatska sekretarica će vam, u bilo koje doba dana ili noći, uvek reći isto, da ostavite poruku. O korenima Bilderberg Grupe govorio je američki senator Jakob Javits 1964. godine. Njegov izvještaj se može naći u Kongresnoj biblioteci. U njemu, ovaj povremeni član Bilderberga kaže: “Zemlje zapadnog sveta su, tokom perioda hladnog rata, osećale potrebu za usku saradnju da bi se zaštitili od komunističke opasnosti.” Ova saradnja se fokusirala na ključni cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadrže globalnu kontrolu nad preostalim delom sveta. U maju 1954. održan je prvi zvanični sastanak Bilderberg Grupe. Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernard (Bernhardt), bivši nacistički SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je postao i prvi predsednik Bilderber Grupe i na tom mestu ostao 22 godine, sve do 1976 godine. Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni evropski manipulator, financijski magnat, lord Viktor Rotšild. Minimum podataka koji je dostupan tiče se formalne organizacije, znaju se imena 115 članova vrha grupe, ali vrlo malo o eventualnoj mreži pristalica i saradnika. Jedna trećina tih ljudi potiče iz krugova političara, ostali pokrivaju oblasti industrije, finansija, obrazovanja i komunikacija. Izabrani su na osnovu svog znanja, položaja i iskustva i sastaju se u tajnosti svake godine, na četiri dana. Smatra se da su njeni članovi najmoćniji muškarci i žene na planeti, koji svetsku privredu kontrolišu indirektnim političkim sredstvima. Članove grupe na sastanak poziva predsedavajući posle konsultacija i preporuka sa Upravnim odborom, Savetom i počasnim Generalnim sekretarom. S obzirom na to da listu učesnika krase mnogi šefovi evropskih i američkih korporacija, politički lideri i nekoliko intelektualaca, ovo je verovatno najuticajnija organizacija na planeti. Bilderberg Grupa ima Stalni komitet od 39 osoba koje se ne biraju već postavljaju. To je uže jezgro, donosioci odluka. Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godišnjoj bazi. Pozvanih osamdesetak osoba se menjaju svake godine, kao i lokacija sastanaka. Među 39-oricom bili su i lord Karington, Đovani Anjeli (Agnelli) (FIAT), Rokfeleri (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovič (bivski austrijski ministar), Vernon Jordan, Henri Kisindžer i drugi moćnici. Uz njih su i vodeći ljudi korporacija kao ABB, US Stil (SAD), Dojče Banka, Svetska Banka, ministri, ambasadori, profesori. Ova Grupa se često naziva i “Nevidljiva svetska vlada.” Savet za inostrane odnose (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan 1921. kao neprofitna i nestranačka civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle učestvovati u američkoj politici. Njihova službeni cilj je poboljšavanje američkog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postiže konstruktivnim debatama o svetskim problemima i izdavanjem službenog časopisa. CFR trenutno ima oko 4000 članova, mahom bivših predsednika, ambasadora, berzantskih brokera, bogatih preduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora, direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih organizacija (druge dve su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija). Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiču na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretičara zavere koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju Novog svetskog poretka. Pat Robertson u svojoj knjizi “Novi svetski poredak” (New World Order), povlači vezu između CFR-a i iluminata. Pozivajući se na iskaze podadmirala Čestera Vorda (Chester Ward), nekadašnjeg člana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu svojih članova, razoružanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemoćne svetske vlade. U centru njihove politike je ideja da prosvetljeni monopolistički kapitalizam može omogućiti spajanje svih različitih valuta, sistema bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu celinu koju kontroliše Svetska vlada, a kojoj je na raspolaganju svetska policija ili vojska. Na sastancima Saveta članovi se podstiču da slobodno i otvoreno predstave svoje ideje i razmišljanja, jer je zabranjeno bilo šta prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to. Njihove ideje i ciljeve je teško provoditi bez masovnih medija, koje oni drže. Veruje se da je CFR samo ogranak velike svetske grupe koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) čiji je cilj kontrola javnog mijenja kroz razne psihološke operacije. CFR je postao vladar SAD i to je, nakon osamdeset godina, još uvek i danas. Preko tri hiljade vodećih američkih imena: sadašnji, prošli i budući američki predsednici, ambasadori, svi ministri spoljnih poslova, 308
investitori sa Vol Strita, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodeći profesori, izabrani senatori i kongresmeni, sudije vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez razlike, svi su bili članovi CFR-a. Poljak Zbignjev Bžežinski koji je bio najuticajniji čovek u vladi američkog predsednika Džimija Kartera (1977-1981). Marksista po uverenju, postaće profesor na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju “anti-komuniste.” Dejvid Rokfeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu “Između dva vremena.” U njoj Bžežinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji. Tri godine kasnije on postaje desna ruka Dejvidu Rokfeleru i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala). Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 članova. Danas je to nešto izmenjeno.Severnoamerička grupa se sastoji od 107 članova: 85 Amerikanaca, 15 Kanađana i 7 Meksikanaca. Japanska se proširila i uz 75 Japanaca tu je 11 Južnokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong Konga. Evropljana je najviše: 150. Severnoamerički predsednik je Pol (Paul) Volker, bivši šef Američkog Sistema Federalnih Rezervi (najmoćnije finansijske institucije u svetu). Evropljane predvodi Peter Saterland šef naftnog carstva BP Amoko. Pacifik zastupa čelnik konglomerata Fudži Kserok (Fuji Xeroc), Jotaro Kobajaši (Kobayashi). Ovi se ljudi naravno menjaju. Trilateralna Komisija odlučuje slično kao i Bilderberg grupa. Održavaju se redovni godišnji susreti, svaki put na drugom mestu. Lokacija održavanja susreta je tajna, prisutni su samo članovi i posebno izabrani gosti. Kod Bilderberg Grupe se, uz uži krug, većina članova rotira. U Trilaterali mandat članovima je od tri godine naviše i svakog od njih bira Rokfeler lično. Izvršni komiteti se sastaju nekoliko puta godišnje i oni razrađuju zadatke koje im formulira uži krug. Uži prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih članova svetskih elitnih organizacija. Na vrhu, je centar, koji se sastoji od lidera i najuže grupe moćnika. Procentualno, to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informisan o svemu. Oni donose odluke. Rokefeler je navodno na vrhu ove piramide. Bžežinski je uz njega. O nekolicini imena ostalih možemo špekulirati: Henri Kisindžer, Robert Mek Namara, Edmund de Rotšild, Džordž Buš, Džordž Šulc...Ispod njih je “uži krug” koji je 90% obavešten. Oni odluke primaju direktno od vođa. U ovom krugu se nalaze trostruki članovi (sve tri elitističke organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR). Sliedi centralni prsten u kome su dvostruki članovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka. U spoljnom prstenu su članovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflaže. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju, nagađaju ali ne smeju da pričaju ajvno. Sprovode zaključke vrha. Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Biraju svoje kandidate, a ruše neposlušne. Da li je slučajno i “rušenje” američkog kongresmena Lerija Mek Donalda (Larry McDonald) koji je 1980. tražio od Kongresa da se sprovede zvanična istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija na američku politiku? Njegova energična kritika je tragično zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao putnik u južnokorejskom avionu koji je “slučajno skrenuo s kursa” pa ga je oborila sovjetska raketa iznad Pacifika. Okrugli sto, društvo koje postaje srce elitističkih organizacija koje će se javljati tokom XX veka. Prvi lider postaje super bogati Sesil Rouds (Cecil Rhodes). Iza scene nalaze se još dve moćne familije: Rotšild i Astor. Ovi financijski magnati su omogućili upumpavanje dovoljnih količina novca da se razvije mreža elitističkih organizacija koje će zagospodariti svetom. Prva je pala Afrika. Rouds je bio na čelu Južnoafričke kompanije (South Africa Company), a zatim je osnovao i “De Birs objedinjeni rudnici” (De Beers Consolidated Mines” i i “Objedinjena zlatna polja” (Consolidated Gold Fields), čime je počelo bezobzirno pljačkanje juga Afrike. Da bi se osigurao, Rouds je bio i premijer kolonije Kejp (Cape Colony). On je imao cilj, da stvori svetsku vladu sa centrom u Britaniji, i nije bio sam u tom cilju. Kada je on umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika. Bio je to Alfred Milner. On je zaslužan da se ostvari jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Južnoafričke Unije. Pljačka i genocid se nastavljaju sve do današnjih dana sa familijom Openhajmer (Oppenheimer). Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike išli su u ruke šačice. Rouds je ostavio značajnu količinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje. Reč je o selektovanim studentima iz prekomorskih zemalja na univerzitetu Oksford. Najpoznatiji njihov stipendista bio je Bil Klinton(Bill Clinton). U njegovoj pratnji je i Džordž Stefanopulos (George Stephanopoulos), koji je bio Klintonov savetnik u obe izborne kampanje. Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Južnoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. Oni su koristili kapital familija Rotšild i Pajser (Pajseur, maloletni sin Marije Antoanete i Luja XVI, koji je odveden u SAD gde mu je promenjeno ime) da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi upravljali američkom ekonomijom. Slično kao i Openhajmeri u Južnoafričkoj Uniji. Uloga Okruglog stola je da koordinira rad mreže elitističkih organizacija. Mrežu sačinjavaju: Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za 309
međunarodne odnose, Kraljevski institut za međunarodne odnose (RIIA), Rimski klub, Komitet 300 i druge. Oni su stvorili organizacije i institucije poput Ujedinjenih nacija, Evropske unije, NATO, Svetskog saveza crkava, Arapske lige, OPEK-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, Pariskog kluba poverilaca, Tavistok instituta, Svetske zdravstvene organizacije, Crvenog krsta i Polumeseca itd. Često se pominje svemoćni Komitet 300. Zvanično članovi Komiteta 300 su potomci britanskih i holandskih plemića koji su se obogatili trgovinom “čajem” (tačnije opijumom) sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni drže unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajućim kompanijama, proizvodnju i prodaju oružja i drugo. Komitet 300 čine neki od najuticajnijih ljudi na planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zadužena za Evropu, Ameriku i Aziju. Cilj je obezbeđivanje dominacije skrivenih upravljača sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa novcem. Krediti, otvorenost i zatvorenost tržišta su oružje tih centara moći. Tamo gde se pojavi neposlušnost lansiraju se ratovi, krize, sankcije, terorizam i drugi problemi Ove organizacije sačinjavaju članoci tajnih okultnih društava. Ta su društva veoma stara, i samo se šire po svojim ograncima. Pojedina prate svoje korene do Vavilona i Egipta, preko Grčkih misterija, Templara, Rozenkrojcera i Masona. Osnova im je okultna, paganska. Iako je za mnoge paganština i okultizam jedna zbrka, gomila praznoverja, to je ipak jedna ogromna i odlično uređena religija, koja itekako deluje i ima upliv u ponašanje miliona ljudi. Kada se pomene okultizam i magija, ljudima odmah padne na um neka baba koja vrača i gleda u karte, iznad čuje je glave crni gavran, ili neki čarobnjak sa šiljatim šeširom i štapom poput Gandalfa iz filmske triologije “Gospodar prstena.” Upravo oni i hoće da većina tako misli i da toj većini okultizam izgleda simpatično i bezazleno, nešto kao igra, dok je to ustvari opasan put koji odvodi u ludilo, samoubistvo, drogu, i smrt, kada su u pitanju obični ljudi. Za mnoge je nepoznanica da okultizam stoji iza upotrebe droga, iza Rokenrol muzike (koju su pripadnici tajnih kultova i stvorili za manipulaciju masama), subkultura, pa čak i iza sporta, posebno Olimpijskih igara. Takođe i iza filmske industrije i medija. Uzmimo Holivud (Sveta šuma – u drevna vremena su oltari paganskih kultova bili u šumama, ili kako ih Stari zavet imenuje “lugovima”) koji najviše “proizvodi” filmove u kojima prednjači nasilje, blud i okultizam. U poslednjih 30-tak godina se sve češće snimaju filmovi kojima je tema invazija vanzemaljaca, ili kohabitacija sa vanzemaljcima, tako i da iza priče o vanzemaljcima stoje okultisti i Nju Ejdž. Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje više tajni internacionalni religiozno-mistički, hijerarhijsko organizovani pokret, nastao u XVIII veku u Engleskoj, mada izgleda vuče korene još od antičkog sveta a koreni “slobodnog zidarstva” nalaze se i u drevnom Vavilonu i Egipatskim školama misterija. Navodni cilj masona bio je moralno usavršavanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova društveno-političkih pokreta. Svoje članove nalazi u redovima aristokratije, krupne buržoazije, političara i javnih radnika. Organizacije na koje je masonstvo podeljeno nazivaju se lože i hijerarhijski su uređene. Primanje novih članova u lože vrši se po određenom ritualu (inicijaciji) koji treba da ostavi upečatljiv utisak na novog člana i uveri ga u veliki značaj masonstva. Slobodni zidar može postati svaki muškarac koji naravno ispunjava određene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u “Vrhovno Biće”, koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Arhitekta Svemira, iako mason može da bude ateista. Ovde se ne radi o stvarnom Tvorcu, iako ga masoni tako zovu. Arhitekta gradi od gotovog materijala, a Biblijski Tvorac iz ničega. Veliki arhitekta svemira nije Biblijski Bog, iako će masoni nekome ko je hrišćanin eći da jeste, a muslimanu će reći da je to Alah. Kandidat ne sme da ima krivični dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu dobijenog izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne, mada je obično odgovor pozitivan. Može se takođe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni. Većina informacija o masonima potiče od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta, kao i masona koji su napustili društvo. Sociolozi koje zanima ovo društvo ne mogu ga istraživati zbog njegove tajnovitosti. Ako odluče da uđu u bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju. Na primer američki Kongres nepodeljeno podržava sintagmu o “Novom svetskom poretku” i sa Republikanske (pretežno uticaj francuskih masona) i sa Demokratske (britanski masoni) strane. Nižerangirani članovi nikada ne dokuče suštinu delovanja organizacije. Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnom i edukativnom organizacijom, filantropima i mecenama. Ipak, pažljivom istraživaču, posebno ako je biblijski hrišćanin neće promaći njihova simbolika, koja je duboko okultna. Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava 310
loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi Jorški Obred (York Rite) sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa. U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili članovi nekih viteških redova. Vitezovi nisu oni romantični momci sa oklopima koji se za ljubav neke gospe takmiče na turnirima. Vitezovi današnjice su u tajnim društvima. Simboli masona su okultni iako masoni negiraju bilo kakvu vezu sa okultizmom. Simboli poput svevidećeg oka, trougla i neprestanog provlačenja broja 13 su za pametnog čoveka dovoljni, kao i neverovatna tajnost masonskih loža. Masoni sebe vezuju za gradnju Solomonovog hrama. Za mnoge je Solomon biblijski kralj Izraela, ali za pametnog čoveka (koji misli) je to Šalomun (čovek mira u prevodu) a nikako Solomon. Solomon je reč izvedena od latinske reči SOL koja označava Sunce, indijskog OM, i egipatskog ON, što je isto sunce. Solomon je prvi mason i masonski bog sunca. Broj 13 je u Bibliji broj pobune. “Dvanaest godina behu služili hodologomoru a trinaeste godine se pobuniše.” (1. knjiga Mojsijeva 14. 4). Ovde se za pobunu koristi jevrejska reč “šatan” ()מרד, koja se koristi i za ime kneza đavolskog – satana ili pobunjenik. Simbolika trougla je objašnjena kao i simbolika Svevidećeg oka.
Najvažniji masonski simboli – šestar, uglomer, svevideće oko i slovo “G” – gnosis (znanje) što pokazuje vezu sa učenjima gnostika. Svi smo videli novčanicu od jednog dolara. Ona je prepuna masonskih simbola, a najupečatljiviji je simbol piramide sa svevidećim okom na svome vrhu koji se na toj novčanici nalazi. Ispod slike nedovršene piramide stoji natpis “Novus Ordo Seclorum” koji je 1782. predložio Čarls Tompson. Tompson nikada nije u potpunosti objasnio prevod ovog mota, ali je objasnio njegov simbolizam koji znači “početak nove američke ere.” I priča bi tu stala da ne znamo kako je nedovršena piramida sa svevidećim okom simbol Iluminata, jednog od najmisterioznijih tajnih društava u istoriji. Prvobitni iluminati su bili tajno društvo koje je 1776. godine osnovao bavarski profesor, Jezuita Adam Vajshaupt (Weishaupt). Njegov cilj bio je ukinuti organizovanu religiju i sve svjetske vlade i povesti ljudski rod u Novi svetski poredak kojim upravlja apsolutni razum. Njihovu zaveru je otkrila bavarska vlada i iluminati su bili prisiljeni prikriti se i raditi u još većoj tajnosti. Nekim od njihovih najvećih ostvarenja se smatraju francuska revolucija, svetski ratovi, komunizam, osnivanje Ujedinjenih nacija, a pre toga Lige naroda i Evropska unija kao sredstvo centraliziranja sveta pod jednim parlamentom, ustavom i valutom. Sinonim za iluminate danas je Savet za inostrane poslove (CFR), koji se sastoji od bogatih bankara, poznatih znanstvenika i uticajnih političara.
311
Red Iluminata osnovao čovek po imenu Adam Vajshaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u Bavarskoj. Potekao je iz jevrejske porodice koja je prihvatila katoličanstvo, a samog Vajshaupta su školovali Jezuiti. Jezuitski red je ono što su ustvari Iluminati, jedno isto. Oko 1768. Vajshaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju. Pročitao je svaki antički spis i tekst koji je mogao nabaviti. Posebno se zanimao za okultizam i fascinirao piramidom u Gizi Veruje se da ga je tada uticajna porodica Rotšildovih unajmila da radi za njih i sigurno ga nisu našli slučajno ili preko oglasa. . Vajshaupt se od tog trenutka posvetio planovima transformacije ljudske rase i kreiranju Novog svetskog poretka. 1. maja 1776. osnovao je red Iluminata. Ime je preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta “Alumbrados”, čiji su članovi verovali da primaju znanje sa drugog sveta. Iluminatus znači “prosvetljeni”, onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kom ljude drži organizovana religija, mada i Iluminati imaju religiju, ali to samo ini znaju. Za ostale je ateizam i antiteizam. Mnogi iluminate povezuju s imenom Lucifera, čije ime znači svetlonoša. Adam Vajshaupt nije slučajno izabrao Prvi maj, taj dan simbolički predstavlja nastavak progona hrišćana koji se završio na taj dan abdikacijom rimskog cara Dioklecijana 305. godine. Sam praznik je bio u čast sunca, koji se proslavlja sve do modernih vremena, kao praznik sunca i proleća, veštičiji i druidski praznik Beltejn , sa vatrama u zoru, vešto sakriven iza Praznika rada. Vajshaupt je oko sebe okupio približno dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici intelektualne, elite, pokrivajući razna područja književnosti, nauke i ekonomije. On je uložio mnogo truda kako bi se na univerzitetima vaspitali budući članovi Iluminata, umno pogodni za njegove ciljeve. Odabrani su talentovani đaci i studenti koji su dobijali stipendije za takvu obuku,a tako je i danas. Veliki univerziteti su rasadnici članova tajnih društava. Studenti se prate i odabiraju najbolji, koji se pripremaju da uđu u poluge vlasti, ekonomije, finansija, politike, šou biznisa, vojske itd. Sladunjave biografije i autobiografije uspešnih ljudi koji su došli do vrha svetske vlasti počevši prodajom sapuna i gladujući do “prvog miliona” su pisane za naivne i budale. Niko nije došao do toga ako nije imao vetar u leđa. Sve ovo Vajshaupt nije mogao da uradi i isfinansira sam. Imao je pomoć, po nekima od porodice Rotšild, a po nekima i od Jezuita, koji su ustvari glavni i vodeći Iluminati. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije (i svakog drugog oblika tradicionalne vlasti), privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih monoteističkih religija, a posebno hrišćanstva. Svima koji rade na tome bila su dozvoljena sva sredstva, po maksimi jezuita i iluminata “cilj opravdava sretstvo.” Regrutovanje prvih članova bio je lak posao. Mnogi od njih su bili plemićkog porekla. Ubrzo nakon osnivanja, Vajshaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vrijeme bili uticajno polutajno društvo koje je u svojim redovima okupljalo elitne ljude, a i bilo ih je mnogo. Infiltracija u masonske lože imala je dve prednosti: za društvo masona su svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Vajshaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je već navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili uticajni 312
ljudi, oni bi se lako regrutovali za iluminatske ciljeve. Prema hijerarhiji masona Vajshaupt je organizovao i svoje tajno društvo. Kao što je već napomenuto, glavni cilj iluminata je bio uništiti legalnu vlast, a posebno hrišćansku religiju. Dovesti propalice sa ulice na vlast i kontrolisati ih. Aristokratiju i dinastije treba lišiti vladanja i pridobiti za svoje ciljeve. On je video ljudski razum kao jedini autoritet, a hrišćansku religiju kao prepreku razuma. Ono što je biblijski Bog uskratio čoveku, to Vajshauptova filozofija nudi svojim sledbenicima, zajedno sa svetskom moći. (“Bićete kao bogovi i znaćete šta je dobro a šta zlo” – 1. knjiga Mojsijeva 3. 5). Dok tradicionalna religija tvrdi da je čovjek grešnik, Vajshaupt tvrdi da čovjek u osnovi nije loš - religija i država (monarhija) su ti koji ga čine lošim. Da bi se izašlo iz takvog stanja, valja koristit razum. Iluminati su zaslužni za početak ere prosvetiteljstva i humanizma, kao i objavljivanja Darvinove teorije evolucije. Prosvetitelji su uzdizali ljudski razum, govoreći da religija loše utiče na čoveka, i da je ona ustvari sretstvo manipulacije od strane vlastele i sveštenstva. Darvinova teorija evolucije je bila tu da potkopa hrišćansko verovanje u tvorca. Ove ideje su utrle put komunizmu, fašizmu, nacističkoj ideologiji i modernoj demokratiji. 1784 godine bavarske vlasti su saznale za ovo društvo. Glasnik koji je nosio planove iluminata poginuo je od udara groma u oluji. Dokumenti koje je imao kod sebe su pronađeni i prosleđeni bavarskoj vlasti, koja je proglasila društvo ilegalnim. Vajshaupt je pobegao, da bi 1830 umro. Čak i njegova smrt je ostala nerazjašnjena. Njegovi saradnici tvrde kako je iznenada umro dok je radio na hermetičnim magijskim spisima. Međutim, njegovom smrću Društvo nije prestalo da postoji. Ovo duboko okultno društvo je posle Vajshaupta imalo nove žrece ali o njima nema pisanih podataka, ali kao što Hristos reče “po rodovima (delima) ćete ih poznati” imena nisu ni potrebna. Oni su prečišćeno, rafinisano zlo, koje služi uništavanju svega što je dobro, a ponajviše Božje krune stvaranja – ljudi. To su dokazali stvaranjem sistema koji su gori od svega dotadašnjeg, pa čak i od najezde Turaka i Mongola poznatih po okrutnosti. Mongoli i Turci su znali da poštede one gradove i narode koji s se predavali bez borbe i pristajali da plaćaju danak, ali komunizam, nacizam i moderna demokratija su nešto najgore. Komunizam i nacizam su brutalni, totalitarni sistemi u kojima niko nije bio siguran i koji su ljude uništavali iz čistog zadovoljstva, dok moderna demokratija to radi u rukavicama, ali uz telo ubija i dušu, menjajući ono što ni nacizam, ni ustaše ni Hitler, ni Staljin nisu uspeli – sistem vrednosti. Sve što je dobro, moralno, pošteno, ispravno, posebno vrline koje je Isus Hrists isticao je izvrgnuto ruglu, nipodaštavanju i proglašeno kao retrogradno i zastarelo. U modernoj demokratiji je prostitutka “seksualna radnica” i živi lagodno, dok jedna čistačica koja radi u bolnici. sastavlja kraj sa krajem. I kod Hitlera je prostitutka bila prostitutka. Žena je “emancipovana” i ona je društveno prihvaćena ako se razvede od “budale” ili vara muža, gazi sve ispred sebe u karijeri, ako joj decu vaspitava vrtić, i ako joj je porodica na zadnjem mestu. Udaja u pedesetoj, po modelu kultnog filma “Seks i grad” je postala In. Kriminalac i narkodiler je “kontroverzni biznismen” koga čuvaju policajci, a inspektori policije mu dolaze na porodične proslave, umesto na saslušanje u ćeliju. Biti radnik, seljak, nastavnik, biti domaćica, majka je postalo zastarelo i neprihvatljivo, bedno plaćeno, dok je unosno sve što je nekada smatrano neprihvatljivo u normalnom društvu. Ponašanje kreiraju tabloidi koji se čitaju umesto knjiga, a čitanje knjiga je za “štrebere” koje preziru i drugari i devojke. Devizu “ko uči znaće, ko krade imaće” prihvata većina mladih, prezirući svoje “nesposobne” roditelje koji rade pošteno. U nacističkoj Nemačkoj je postojao patrotizam kao u komunističkoj SSSR. Generacije vaspitava televizor čije su stanice i programi u rukama okultista i satanista. Ljudi moraju da shvate da satanisti nisu oni dečaci koji ruše spomenike, lome krstove i ispijaju pileću krv, nego da su to ljudi u odelima, koji za novac prodaju svoju dušu i dovode hiljade drugih. Mladi “japiji” kojima ništa osim novca i karijere nije sveto, koji se trude da su stalno nasmejani, praćeni bezličnim ženama i devojkama koje gestikuliraju rukama kad prepričavaju nabubano. Ljudi kao Vajshaupt regrutuju buduće žrece, japije Iluminata i masona koji će da ispunjavaju plan satanista a to je dovođenje sveta pod vlast antihrista i iskorenjivanje morala, hrišćanstva, patriotizma i porodičnih vrednosti. Oni to spremaju već 4 000 godina i u naša vremena zaokružuju svoj posao. Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, iako se trude da izazovu kontrolisani haos da bi ponudili rešenje, već delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina Nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svetsku vladu za vreme njihovog života, već postepeno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim nacijama i globalnim finansijskim institucijama kao centrom svih operacija. 313
Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje. Setimo se rata u Jugoslaviji 1991 – 1999. To na primeru Ujedinjenih Nacija znači sledeće: nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i “svetsku policiju.” Veruje se da su iluminati bili ti koji su pokrenuli svetske a i mnoge lokalne ratove (Problem). Svetska populacija je reagovala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulisati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene nacije institucijom koja će ostvariti Novi svetski poredak, dok je udarna pesnica NATO pakt. Već poznata činjenica da je Dejvid Rokfeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjene nacije su organizacija sa svetskim uticajem. Evropska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu, da se vidi kako stvar funkcioniše. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka je Francuska revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali Jakobince i prosvetitelje svojim idejama. Počelo je sa Prosvetiteljima, a videlo se da je Francuska revolucija u stvari bila pokušaj isterivanja Boga, jer su mase najviše napadale crkve. Religija je zabranjena a Biblije i crkvene knjge su spaljivane. Skoro nakon Napoleonovih ratova, Iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je porodica Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije. Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca, a NATO je egzekutor. Ujedinjene nacije se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova. Kao jedan od velikih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga “Mein Kampf” u njegovo ime i dana mu je puna finansijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Jaka okultna pozadina Nacionalsocijalističke partije, kao i munjevit dolazak Hitlera na vlast je jasan dokaz da je iza njega stajala organizacija. Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i Karla Marksa. Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala “Društvom pravednih ljudi” (Liga pravednih) i ona ga je navodno nagovorila da napiše “Komunistički manifest” ili mu ga ugurala u ruke. Ta knjiga je trebala da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati, što se i dogodilo. Marks je bio sin bogataša. Vrlo bezbožan i pokvaren čovek, koji je i sam izrabljivao sromašne, živeo nemoralno i bio pripadnik okultne grane obožavalaca duha (demona) Šiloha, kao što je uostalom i Hitler bio okultista. Sam komunizam je bio najgori sistem koji je ikada postojao na Zemlji, a on je bio predigra i proba onoga što čovečanstvu sprema globalna nadvlada, a to je svođenje stanovništva na “zlatnu milijardu” u prevodu likvidacija “viška” putem bolesti, ratova, izazvanih ekonomskih kriza, katastrofa (zašto inače GMO hrana, hemije na nebu na nebu, fluorid u vodi, stvaranje kriza i beznađa..) zatim čipovanje kompletnog stanovništva, totalna kontrola preostalih robova sistema, kao kod Orvela (1984) i uvođenje jedne religije, naravno bez hrišćanstva. Komunizam, iako navodno ateističko društvo je takođe imao okultnu pozadinu, kao i nacizam. Simbol crvene zvezde, pentagrama, je osnovni simbol, a pentagram je najjači satanistički i okultni simbol zvan i “đavolje stopalo.” Nacizam, komunizam, fašizam i moderna demokratija su duboko antihrišćanski. Evropske zapadne zemlje, kao i SAD, Kanada i Australija poštuju verske slobode ali se hrišćanstvo u njima lagano gasi i to nije samo od sebe. Ciljevi iluminata: * Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih konfesija i na taj način se obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije. Sa ovim ciljem je osnovan Svetski savez crkava kao i ekumenska ideja. Cilj je religija Novog doba. * Ukidanje privatne svojine i prava nasleđivanja. Svojina postoji na papiru, ali dok plaćate porez. * Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti. * Stvaranje svetske vladajuće elite. * Borba protiv hrišćanstva 314
* Kontrola stanovništva i njegovo svođenje na “zlatnu milijardu” (otud stalne priče o prenaseljenosti zemlje. Kada bi se svakom Zemljaninu dodelio plac od 10 ari sa kućom svi bi stali na teritoriju Australije) * Ukidanje monarhija. * Uništenje svakog morala, posebno hrišćanskog, porodice i porodičnih vrednosti. Svedoci smo svega ovoga svaki dan. Količina nepravde, prevare, nasilja i korupcije se progresivno povećava. Niko nije siguran, i to ne od kriminalaca, nego od sistema koji toliko huši pojedinca da mnogi vide izlaz u samoubistvu dok je većina u apatiji.
Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći. Američki dolar je simbol lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast. Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti. Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa, (Henry Wallace) dok je Veliki pečat SAD na njoj delo Čarlsa Tompsona. Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt. Njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta razvili bankari i masoni. Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je “američki” orao (Feniks) koji nosi štit sa trinaest pruga. U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka. Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama, navodnog osnivača masonerije.
315
Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja. U levoj kandži orao nosi trinaest strela. One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika. Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva. Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice. Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno. Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo. Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda. Na svim tačkama sveta pije se Koka - kola i jede brza hrana, što je reklamama nametnuto običnom svetu. Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti. Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u globalističku mrežu. Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju. Zatupljivanjem svetskih razmera proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka. Iznad glave orla lebdi kruna - navodna “Davidova zvezda” pripisana Jevrejima, iako je to heksagram, kabalistički simbol, sastavljena od trinaest pentagrama. One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole. Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na broj trinaest? To je u Bibliji broj pobune,a u magiji važan broj. U ezoterijskom smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju. Svet je nedovršena građevina. I tu se sada masoni javljaju kao oni koji su tu da spoje vrh sa piramidom koja ima 13 stepenica i koja predstavlja čovečanstvo sa njegovom hijerarhijom. Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz “Novog svetskog poretka.” Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva Velikog arhitekte svemira. Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, “Mi verujemo u Boga” (In God We Trust). To nije vera u Biblijskog Boga, nego u kneza đavolskog. Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest redova cigala. Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom. Iznad piramide je trougao sa okom, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, “Annuit coeptis” koji ističe da je “izabrana klasa” predodređena da vlada svetom.
Veliki pečat SAD – službeni simbol Iluminata Ta piramida, nazvana i Veliki pečat je službeni simbol Iluminata, a ona je i Veliki pečat SAD. Veliki Pečat SAD, koji je dizajnirao mason Čarls Tompson je dokaz da oni vladaju u SAD. Već je ranije napomenuto kako je Vajshaupt bio fasciniran misterijom Velike Piramide u Gizi. Moderni simbolozi smatraju da je piramida staroegipatski okultni simbol koji predstavlja približavanje prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je “oko koje sve vidi”, zvano još i “trinacria.” Vajshaupt je verovao da će najinteligentniji čovjek (ili duhovno biće) zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. To je poganski simbol koji je Vajshaupt preuzeo kao simbolički znak sposobnosti njegovog Reda da sve nadzire. Naravno, on ga nije preuzeo, taj simbol koriste okultna društva od pamtiveka, kao Horusovo ili Ozirisovo oko. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvjetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da “rasprše mit religije i dovedu “svetlo razuma i nauke”. Naravno, za većinu, kojoj su nametnute ideje prosvetitelja i darvinov evolucionistički koncept, da se izbriše ideja o Tvorcu. Za manjinu su to okultne doktrine. Natpis “Novus Ordo Seclorum” na latinskom znači “Novi sekularni poredak”, što se slaže s iluminatskom idejom sekularne države. Svevideće oko koriste i tradicionalne crkve koje sebe zovu hrišćanskima da njime predstave Boga Oca. Nigde u Bibliji ne stoji da se Bog Otac predstavlja svevidećim okom, tj da je ćorav. U egipatskoj mitologiji je oćoravljen Horus, kom je Set izbio oko. U Bibliji se pominje “sedam očiju” a broj sedam je broj punine, Božje sveobuhvatnosti. “Sedam očiju koji nadziru svu zemlju” u knjizi proroka Zaharije 3. 10 i knjizi Otkrivenja 5. 6 označavaju Božji karakter Onoga koji sve vidi i sve zna. Svevideće oko u trouglu je, kako smo kazali, a citiramo 316
masonske autore koje citira Ralf Eperson (“Novi svetski poredak”) simbol Baala i Ozirisa, a “Oziris je Lucifer.” Tako kad uzmete u ruke neku ikonu da je celivate, a na njoj je ovaj znak, pazite koga celivate. Izvorna verovanja Iluminata su zapravo svojevrsna kompilacija učenja raznih mističnih grupa kroz istoriju, ustvari antičke misterije. Iluminati su prihvatili tantričke vežbe za meditaciju koje koriste umu i telu, kao što je činio i Ignacio de Lojola, osnivač reda Jezuita, što je predstavio u knjizi “Načela Jezuita.” Takođe su praktikovali metode i koncepte muslimanskog kulta Asasina, kao i različitih gnostičkih grupa. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije. Oni imaju ime za pravog boga masona koje niko od njih ne sme pominjati u javnosti. To ime je Jah-Bul-On. – Demonski bog masona kraljevskog luka. Masonski bog nije isti bog kao onaj iz Biblije kojeg masoni nazivaju samo Adonaj. Jah-Bul-On-a je opisao hrišćanski propovednik Kenon B. Bringli kao bezbožnu složenicu od hebrejskog imena boga Jahvea i feničanskog bogova Baala i egipatskog Oziris (On – Sunce). Najvišem rangu masonstva Jah-Bul-On predstavlja jedno tajno i mistično ime za boga. Jah-Bul-On je trojni masonski bog, delom definisan kao Baal, (Val). Ti je feničansko – hanansko božanstvo sunca i oluje. Po Starom zavetu Baal je vrag. Oziris je takođe božanstvo sunca i mrtvih u Egiptu, muž Izide, koja je predstavljana sa detetom u rukama. Ozirisa je ubio Set i isekao ga na 13 komada, da bi ga Izida sastavila i oživela, ali je nedostajao samo polni ud, kojeg je ona načinila od zlata. Taj simbol je ustvari obelisk. Oni ipak ne kriju baš sve, ali ko o tome uopšte razmišlja? Albert Pajk (Pike), general Konfederacije, je najslavniji američki mason. Pajk je bio glavni zapovednik škotskog reda masonerije u južnom i zapadnom delu SAD-a od 1859-1891.g. Škotski red masonerije ima svoj štab 33. stepena u Edinburgu. Ujedinjena velika loža Engleske pokušava osporiti da je pravi masonski bog Jah-Bul-On ili da ima ikakve veze s vragom. Ali, Albert Pajk opisuje Jah-Bul-On kao simbol beskonačne božanstvenosti, navodne mongolske reči za đavola stare oko dve hiljade godina. Četrnaestog jula 1889. godine Albert Pajk izdao je ovu instrukciju 23. vrhovnim masonskim savetima škotskog reda širom sveta: „Mi poštujemo boga, a to je bog koga obožavamo bez ikakvog praznoverja.“ Vama velikim inspektor - generalima kažemo sledeće: „Ponovite ovo svojoj braći 33. stepena; 31. i 32. stepen masonske religije trebala bi biti Luciferova doktrina.“ „Lucifer je bog.“ (Takođe citira i Ralf Eperson u knjizi “Novi svetski poredak”). Tako je Jah-Bul-On pravi i alternativni naziv za đavola. Zadnji slog je kodirano ime za egipatskog boga Ozirisa, koji je bog smrti, ili On bog sunca. Potpuno je jasno i zašto je kult sunca, sa svojm simbolima, hristijanizovanim praznicima, posebno prvim danom sedmice, nedeljom, koji je proglašen sedmim danom, a to je sun – day, ušli u hrišćanske crkve. Da su bivša masonstva škotskog reda u Americi i Velikoj Britaniji bila pod kontrolom visokorangiranih masona 33. stepena, koji su poštovali đavola ili Lucifera kao svoga boga – to je nepobitno. Kada govorimo o okultnim silama koje koriste satanisti već hiljadama godina onda ćemo doći do spajanja pet tačaka unutar pentagrama i dobićemo u sredini Pentagon. Pentagon je usmeren prema zvijezdi sjevernjači, a po drevnim Vaviloncima (Sumeranima) tako dobijate snagu dva boga, boga severa i boga rata. SAD su bombardovale pedeset zemalja do kraja drugog svetskog rata. Sun Cu (Tzu) Li, veliki ratni strateg je rekao: „Sve naše probleme smo dobili pre nego što je bitka i započela. Nikada nije postojala bitka koja je dobijena odbranom ali mi se moramo pripremiti kako bi postali samodovoljni, moramo se pripremiti da učinimo to što niko pre nije učinio. Kada identifikujemo neprijatelja moramo ga zaokružiti.” Kod njih nema nacionalnosti, bitan je novac i pripadnost organizaciji. Ili tako izgleda. Deda Džordža W. Buša, Preskot je finansirao Hitlera, a to su činili i svi najveći američki bankari, koji imaju malo “čudna” prezimena za američka. Nepobitno je da je Hitler uzimao novac od američkih elita, a podržan je i od strane pripadnika britanske kraljevske porodice. Britanska kraljevska porodica tek je nedavno pretrpela veliku sramotu kada je otkriveno da je otac vojvodkinje od Kenta bio SS oficir, a sama porodica je poreklom iz Nemačke, kraljevske porocice Saks – Gota Koburg. Da bi bili član Hitlerovih SS trupa, bar što se tiče aristokrata, porodice su morale imati čisto arijevsku krv i imati tragove srodstva sa tevtonskim nemačkim vitezovima iz srednjeg veka. Kao i većina britanskih kraljevskih porodica, vojvotkinja od Kenta poreklom je iz Nemačke. Njeni nemački preci su kroz istoriju bili članovi mreže iluminatnih tajnih društava. Ime britanskle kraljevske porodice nije Windsor – njeno pravo ime je Saks Koburg - Gota (Saxe Coburg – Gotha). U svojoj knjizi: „Zaboravljene monarhije Škotke“ njegovo veličanstvo princ Mišel od Albanija objavio je drevni oglasni dokument koji razotkriva pravo poreklo britanskih kraljeva. Drevni oglasni dokumenti sugerišu da poreklo 317
britanskih kraljevskih porodica potiče od Jevreja iz Starog zaveta. Tokom vladavine, kraljica Elizabeta I se pozivala na Englesku kao i na Izrael ili Jerusalim. Ova ideja se ostvaruje u našim danima. Logo Olimpijskih igara 2012 u Londonu sadrži reč ZION, što se odnosi na Sion, deo Jerusalima gde je bila kuća cara Davida. U filmu “Matrix” koji je, kao i “1984” Dž. Orvela priča o budućem svetu Novog tehnološkog poretka, (ko ume da “čita” između redova, većina blokbastera je gomila sublimiranih poruka o onom šta establišment sprema, po sistemu – ono što želiš sakriti daj u javnost) centar sveta je Zion. London je jedan od tri centra Novog svetskog poretka, finansijski centar, dok je Vašington vojni, sa Pentagonom, a Vatikan je duhovni. To su tri grada države. Kad je u pitanju izjava britanske kraljice Elizabete I, bez obzira šta ona kaže, verovatno se ne radi o Mojsijevom narodu već o Hazarima, narodu neverovatno sposobnom kada je u pitanju trgovina, bankarstvo i infiltracija, koji je u 10 veku bio pritešnjen između Rusa i muslimanskih emirata i da bi uspešno trgovao elita toga kraljevstva je prihvatila kabalistički judaizam. Pominjali smo da je Kabala skup ezoterijskih učenja na kojoj počivaju skoro sve masonske doktrine, duboko okultna koju razume samo mali broj ljudi. Hazari su pretrpeli više poraza od Rusa, njihovo carstvo je srušio Svjatoslav, kijevski knez godine 965, a sami Hazari su se raselili po teritoriji Rusije, i ostatka Evrope, najviše Nemačke. Smatra se da je veliki deo republikanske elite, kao i jedan dobar deo aristokratije hazarskog prekla. Uz britanske Vindsore to su Rokfeleri, Rotšildi, Kun Loeb, Lemanovi, Levi Straus, Fordovi, Lazarusi…Hazari su bili i sovjetski revolucionari među kojima i Lenjin, Trocki, Ilja Erenburg, Bakunjin. Dejan Lučić u svjoj knjizi “Kraljevstvo Hazara” pominje da je većina komunističkog establišmenta u Jugoslaviji bio hazarskog porekla. Političar Vladimir Bakarić je ustvari Vladimir Kupferštajn, Hazar, hazar je bio i Tito, i porodica Ribar, vlasnici beogradskog medija “Politika” koji su u stvari Fišer. Hazar je po Lučiću bio i Franjo Tuđman, prvi predsednik Hrvatske. Naravno, Hazar je bio i Adam Vajshaupt osnivač Iluminata. Njihovo pravilo je bilo “cilj opravdava sretstvo” i imali su neverovatnu sposobnost prilagođavanja. Na primer, Fišer je postajao Ribar, po potrebi katolik, pravoslavac, ateista, da bi se ostvario cilj. Zahvaljujući njima je Jevrejima prikaćena i knjižica “protokoli sionskih mudsaca” u kojoj je opisan plan “jevrejske zavere” što nema veze sa istinom – jevreji nemaju ništa sa tim. Zavera je okultna a Jevreji su dežurni krivci. Prema masonskom rečniku koga je napisao Džordan Meksvel (Jordan Maxwell) američki istoričar), a koju možete dobiti u svakoj biblioteci, masonski odred u Evropi je rekao da je ideolog, duhovni entitet predao znanje i veštine, kako oni nazivaju, njihovim nevidljivim majstorima. Pa ne sumnjamo. Otkud znanja sumerskim, egipatskim i majanskim žrecima, znanja koja naučnici u XX veku obelodanjuju. To se odnosi na one koji vode masonstvo – oni ne znaju ko su oni. Ni jedan iluminat ne zna ko zapravo vodi njihovu globalnu organizaciju. Nazivaju ih „naši nevidljivi gospodari.” Prema masonskom rečniku ima jedan duhovni entitet koji vodi svetsko masonstvo a nazivaju ga Joda. U rečniku će te vidjeti malo stvorenje sa šiljastim ušima a zove se Jota (Yotta). Ovaj entitet, uz pomenutog JahBul-On-a, kao i drugi duhovni učitelji, preko Bejlinog “Tibetanca” do Maitreje nisu ništa drugo nego knez demonski. Mnogi čak i od masona to ne znaju. Znaju samo oni u vrhu, “odabrani”. Slično drevnim bogovima u hramovima ili onim “bogovima” u letećim mašinama koje su obožavali Sumerani ili Maje, crtali Dogoni i australijski starosedeoci, sa kojima su opštili egipatski žreci, i danas ti isti “bogovi” rade preko svojih “žreca.” Kao što su u drevnom Vavilonu, Eriduu, Onu, Heliopolisu, Harappi, Rimu..drevni žreci imali i političku moć, tako i moderni magovi imaju istu tu moć da upravljaju narodima i da donose odluke. Manipulacija, obespravljenost, pljačka, korupcija, promovisanje nemorala i okultizma u medijima, negiranje i vređanje Biblijskog Boga je samo deo repertoara đavoljih entiteta. Lični špijun kraljice Elizabete I bio je Džon Di (John Dee) koji je bio odgovoran za osnivanje britanske tajne službe MI5. Džon Di se bavio magijom i bio član tajnog društva Alhemičara. Smatra se autorom navodno drevnog rukopisa „Vojnić“, koji je sada u vlasništvu univerziteta Jejl (Yale), zaključan pod tajnim ključem samo nekoliko metara od glavnog štaba okultnog tajnog društva „Lobanja i kosti.“ Tako su verovatno nastali i apokrifi u Nag Hamadiju. Neki okultista napisao, dao malo patiniran izgled i objavljen pronalazak je ceo svet slavio. Tajna društva u pažljivo napisanim knjigama širom sveta ponosno tvrde kako su veliki umetnici kao Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Mocart kao i mnogi kraljevi, predsednici i magnati među njihovim članovima ali ni jedno od tih tajnih društava ne dopušta svojim članovima da govore o njihovim ritualima koji se odvijaju iza zatvorenih vrata, palata i vladinih zgrada širom sveta. Uglavnom, na bilo kakvo pitanje vezano za ove rituale oni će se nasmejati i negirati bilo kakvu vezi sa tim. Ipak dela koja čine ih razotkrivaju. 318
Jedno od najuticajnih tajnih društava proizašlo od bavarskih iluminata je red „Zlatne zore.“ Osnovao ga je 1887. godine mason Vilijam Vin Vestkot (Wilijam Win Westkot), koji tvrdi da je dekodirao alhemijski zapis koji sadrži rituale inicijacije tajnog nemačkog okultnog obreda Zlatni pokret. Vestkot je već imao dovoljno iskustva u izvođenju okultnih rituala. Godine 1865 pomogao je u osnivanju masonskog reda koji se naziva „Rozikrucijanska zajednica,“ koja je inspirisana magijom hebrejske Kabale. Ti rituali i dalje se izvode na sastancima studijskih grupa u Ujedinjenoj velikoj loži u Londonu. Inače oko Kabale se vrte sve doktrine tajnih društava. „Zlatna zora“ nije ništa drugo nego masonstvo sa tajanstvenim polusatanističkim i seksualnim obeležjima. Opštenje sa duhovnim entitetima, od kojih se primaju saveti i naređenja se vrši tokom rituala,a rituali se često završavaju žrtvovanjem nekog, često deteta (otud nestanci dece pred najveće okultne i paganske praznike 1. maj i 31 oktobar – 1. novembar, koji su ustvari praznici u čast vešticama i demonima – Valpurgijska noć i Beltane) i seksualnim orgijama. Žrtvovanje može da bude i simbolično. Ti ljudi bivaju opsednuti duhovnim entitetima, “učiteljima” ili “gosporadima”, ili se predaju njihovom uticaju toliko da postanu ljudi bez savesti. Često se pitate šta se desilo sa nekim političarem. Jedno je govorio pre izbora,a na vlasti je postao sušta suprotnost. Pa to nije više onaj kompa kog sam od ranije znao… Ključni član „Zlatne zore“ bio je i je samopriznati satanista Alister Krouli koji se prozvao „zver.” Krouli je jedan od likova na naslovnici ploče Bitlsa „Sargent Pepper´s Lonely heart Club Band.“ Naravno “Rok end Rol” je posebna priča o perfidnom ubacivanju okultnog u omladinu, koje obavezno vuče za sobom i upotrebu droga. Kroli je pokušao uspostaviti kontakt sa đavolom još 1898. godine, kada je uspostavio kontakt sa redom „Zlatna zora.“ 1900.g. Krouli se povremeno družio sa elitom britanskog društva, deleći svoja iskustva poštovanju đavola sa vodećim masonskim političarima. U svojoj knjizi: „Priznanja“ Krouli tvrdi da je primljen u masonstvo u anglo-saksonskoj loži u Parizu, takođe tvrdi kako je postao „majstor“ jedne od najstarijih i najpoštovanijih loža u Londonu, “Stad Holm” lože (Stud Holme) čiji je član, po glasinama, sada Toni Bler. Krouli je delio oduševljenje masona Alberta Pajka sa đavolom. U svojoj knjizi „Magija“ Kroli piše: „Đavo je zmija, on je život i ljubav, on je svjetlo i slika jarca u zodijaku – čovjek koza – bog glava.“ Tajna društva često portretiraju Mendezovu kozu (jarca) koja ima sedeći položaj Bafometa. Kip Džordža Vašingtona, visokorangiranog masona pokazuje oca Amerike kako sjedi u okultnom položaju kao Kroulijev đavo kozije glave. Ovaj jarac se često predstavlja u pentagramu, simbolu zvezde sa pet kraka. Nisu slučajno izabrane zvezde petokrake crvena komunistička, i žuta demokratorska kao državni simboli. Dela koja su se činila i čine pod tim zvezdama govore kakvi su oni koji slede te ideje. Inače, poreklo naziva “Zlatna zora” i poreklo zvezde, nalazimo u Bibliji, gde se Bog obraća svom nekadašnjem heruvimu zaklanjaču, pobunjenom anđelu Luciferu. “Kako pade s neba zvezdo danice, kćeri zorina” (Isaija 14. 12). 1912. godine Krouli je postao britanski vođa „Reda hramova Orijenta.“ (Ordo Templi Orjentis) - O.T.O, koji je podmladak bavarskih iluminata, a Krouli je osmislio inicijalne rituale za 33. stepen škotskog reda masonerije. Krouli je tvrdio da je O.T.O. rekonstruisao masonstvo koje vuče korene od nemačkih iluminata.
319
Bafomet, po okultisti Elifasu leviju Krouli: „Ne želim ništa više, nego plesati sa đavolom.“ Bio je nestrpljiv sa uglađenošću masonskih rituala. Opisao je osnovno masonstvo nižeg ranga kao levi savez za političke intrige i tračeve. Vitezovi Malte (Malteški vitezovi) osnovani su u 9. veku i iza sebe imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodećim okultnim elitama koje vladaju svetom. Ova organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu. Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali. Zvanična titula Velikog Majstora glasi: “Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos” (Dom Božje milosti bolnice Svetog Jovana Jerusalimskog i čuvari groba Gospoda Isusa Hrista.” Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama, koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju. Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog reda, između ostalih i predsednik SAD Džon Kenedi, nemački kancelar Konrad Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi, italijanski premijer Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije. Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji. U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960 godine. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih članova.Tri simbola elite su plamena baklja, (simbol Svetlonoše, i Izide, kao i kod Kipa slobode u Njujorku), crvena ruža (simbol internacionale) i golubica (simbol Semiramide, za mase simbol Sv. Duha). Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža (Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Toni Bler (Bilderberg Grupa), Vilijem Hejg (Haig) (Bilderberg Grupa) i Pedi Ešdaun (Bilderberg Grupa). Nisu isključene ni priče da iza malteškog reda stoje veoma razgranati i moćni Jezuiti. Pomenućemo i tajno društvo “Lobanja i kosti” koje deluje u SAD. Tajna društva su uvek postojala na elitnim američkim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su mesto odakle su se regrutovali budući predsednici, senatori i direktori korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspješnijih studenata postaje članovima ovih ekskluzivnih društava. Time su dobili veliki preduslov i garanciju da će uspeti u budućnosti. Društvo Lobanje i Kosti (The Skull and Bones Society) nalazi se na Jejl (Yale) Univerzitetu. Slične grupe postoje i na drugim univerzitetima. Iz “Lobanja i Kosti” se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR i Trilateralnu komisiju. Inače kadrovi sa Jejla, su između ostalog bili i: Buš Senior i Rokfeler. Svi su se oni zavetovali na ćutanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Jejlu, svake godine selektira se isključivo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Ovo udruženje je osnovao general Vilijam Hantington 1833 godine sa Alfonsom Taftom koji je 1876. postao ministar rata u SAD. Taftov sin Vilijam Hauard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog sudije. Američki red “Lobanja i Kosti” je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao Poglavlje, Glava (Chapter) 322. Kip Natana Hejla diplomca jejla i člana “Lobanja i Kosti” nalazi se u okviru kampusa Jejla. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA u Lengliju. Ovo nije klasičan viteški red poput evropskih, ali ne zaostaje u moći. Ratovi izbijaju munjevito, krize se pojavljuju tamo gde niko ne bi pomislio, propadaju države koje su imale privredni uspon i nezavisnost, nisu smetale nikome. Seje se mržnja i uništava sve što je ispravno i moralno. Sve se želi staviti pod kontrolu, od toga u šta i kako čovek veruje pa do toga šta jede, koliko 320
dece ima, šta gleda na TV i čita. Malobrojna populacija koja čita knjige može doći do knjižice “Protokoli sionskih mudraca” koja je namerno izbačena u javnost, upravo da bi je mase odbacile kao izmišljotinu. Ta knjižica je podmetnuta jevrejskom narodu kao tobožnji plan Jevreja da zavladaju svetom, što je umnogom izazvalo mržnju prema Jevrejima, i što je navodno dalo Hitleru povod da izvrši genocid nad njima, kao i komunistima da njihovu imovinu koju su oteli nacisti ne vrate. Ipak, ta knjižica je svojevrsni “ustav Iluminata” ili plan za ostvarivanje cilja a to je jedna svetska vlada, jedna religija, porobljavanje i kontrola svih stanovnika, koje knjižica naziva bezvrednom masom ili “gojima” što je jevrejski termin za nejevreje. Samo su promenjena imena i termini, ali knjižica nije nastala u jevrejskom narodu. Dodati su jevrejski termini, pa se tako mase nazivaju “goji”, budući vladar sveta se naziva “car David” itd. Oni koji su ovu knjižicu čitali su stekli utisak da se ono što je napisano na njenim stranama ostvaruje, da se dosta toga ostvarilo i da se tek treba ostvariti, i dobre su osnove za to. Knjižica najavljuje jedno užasno Orvelovsko društvo. Jedan citat iz ove knjižice napisane pre više od 120 godina: “Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogućnosti, ne donose nikakve teritorijalne koristi; to će prebaciti rat na ekonomsku osnovicu i narodi će u našoj pomoći sagledati silu naše prevlasti, a takvo stanje stvari staviće obje strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi, koja je snabdjevena milionima očiju, pogleda nesprječavanim nikakvim granicama. Tada će naša međunarodna prava smrviti nacionalna prava i vladaće narodima isto onako kao što građansko pravo pojedinih država upravlja međusobnim odnosima svojih podanika” Nije li ovo naša stvarnost? Samo jedan deo, samo jedan citat sve govori. Uništenje suvereniteta desetina zemalja, prvo diskreditovanjem njihovih vlada pa napadom na njih, mešanje u unutrašnje stvari, uništavanje privrede, deregulacija poljoprivrede, finansijske manipulacije i špekulacije. Sve se jasno vidi danas. Iako je knjižica “Protokoli Sionskih mudraca” došla u javnost 1903 štampana u ruskom listu “Znamja” a potom ponovo 1905 od strane ruskog mistika i religioznog pisca Sergija Nilusa, koji je tvrdio da je ovaj rukopis nastao kao rezultat Prvog Cionističkog kongresa održanog u Bazelu od 29. do 31. augusta 1897. Nilus je ovde uhvaćen u laži, i kada su mu ljudi rekli da je taj kongres bio javan, on je promenio priču tvrdeći da je rukopis sa tajnih kongresa 1902 i 1903, kao i da ga je dobio već 1901. Niko sa sigurnošću ne zna kako je ovaj rukopis dospeo do Rusije, ali se zna da su dokumenti Iluminata koji su dospeli u ruke bavarske vlade za života Adama Vajshaupta, kada je kurira ubio grom na putu sadržavali istovetne planove. Bilo je potrebno ponovo napisati te planove i pripisati ih Jevrejima, od kojih su pripadnici ostalih naroda u Evropi ionako zazirali zbog njihove isključivosti, a onda ih dati u javnost, kao što su nacisti najbolji avion, čudo tehnike oterali na izložbu u pariz 1938 dok su ga tajni agenti Britanije i Francuske tražili po budžacima i šupama. Javnost je ove planove odbacila kao naučnu fantastiku, a oni malobrojni koji se usude da ih javno tumače i razobličuju je lako optužiti za antisemitizam i proglasiti fašistima, poistovetiti ih sa ubicama iz Aušvica, Sobibora, mauthauzena…i tako ih diskreditovati.
321
Hijerarhija Novog svetskog poretka. Verovatno nije redosled kao na ovoj slici, ali ta hijerarhija deluje na sličan način kao ovde
Sublimirane poruke – kontrola i programiranje uma
Većina će biti ubeđena da na ovoj slici vidi zvaničnike UN, EU i SAD, i na tome će se završiti. Pažljiv posmatrač će videti iza leđa ovih kriminalaca neke brojeve…666. Pažnja: Ovi ljudi su izabrane vođe naroda 322
Nije sve onako kako mislite da jeste. Slike, reklame, filmovi, muzičke numere, spotovi, posteri, časopisi, roba široke potrošnje… poruke zla, skaradnosti, bezbožnosti, veličanje razvrata, smrti, nacizma, gadnih duhovnih bića, okultni i magijski simboli. Pušačima će biti zanimljiva kutija cigareta Marlboro. Na njoj se nalazi nekoliko “skrivenih” poruka, ali prilično zanimljivih. Zašto se te cigarete zovu baš “Marlboro”, a ne zovu se, na primer Nju Hempšir ili London? Odgovor leži u dizajnu same kutije tih cigareta. Na slici br. 1 prikazana je kutija okrenuta naopačke, pa se tako reč Marlboro pretvara u izgovor orobl jew (horrible jew), tj. “užasan Jevrejin”. Na koga može da aludira ovo? Na Isusa Hrista. Na slici br. 2 ako prekrijemo reč “Marlboro” do visine slova “ar” i “oro”, ostaju “viškovi” od slova "lb" i "M". Slova "lb" predstavljaju noge od belca koje su okrenute udesno prema slovu M, a slovo “M” predstavlja crnca koji je obešen (noge su mu okrenute prema spolja). Može i da predstavlja obešenog čoveka, nebitno je li crnac ili belac. To se povezuje s Kju Kluks Klanom, jer se i na samoj kutiji nalaze 3 slova K (crvenom bojom, sa dve strane i odozgo). Na slici br. 3 je prikazana poznata piramida sa svevidećim okom, što opet dolazi u vezu s illuminatima.
Poznata parola američkog predsednika Baraka Obame (Barrack Husein Obame) za vrijeme njegove inauguracije je bila “Yes we can” (Da mi možemo) ali ako biste tu rečenicu okrenuli naopačke i poslušali, čuli biste “Thank you Satan”, gde bismo se već mogli zapitati ko mu piše sve te parole i govore koje drži. Još je strašnije što tu parolu ponavlja čitava nacija, čak su napravili i video spot s tom parolom, gde je mantra sam Obama i prisutne hiljade ljudi, ne znajući šta mantraju. Poslušajte deo govora gde američki predsednik izgovara onu čuvenu parolu “Yes we can (Da, mi možemo) Možete primetiti da masa ljudi ponavlja (mantra) te reči i pošto se radi o velikoj masi, učinak je sigurno delotvoran. Ako niste primetili, za vreme svih njegovih govora, on ni jednom ne gleda pravo, nego samo levo ili desno. To je zato što on govor čita sa blesimetra i čita samo ono što su mu drugi napisali da pročita. Okrenuta naopačke, ova Obamina krilatica nema veze sa onim što se inače čuje. Yes we can = Thank you Satan. I još neke “mantre” za mase g. Obame: “Let me express” (Dopustite mi da izrazim) – obrnuto - Serve Satan. Treasure's there (Blago je tamo)– obrnuto - I am Satan. Obama, predsednik SAD, zemlje u kojoj su skoro u školama počinjali nastavu molitvom i koja je nastajala uz pomoć masa koje su bežale iz Evrope od verskih progona, kaže “ja sam đavo…i istom se zahvaljuje. Da su illuminati toliko moćni, pokazuje i ovaj primer kojeg svi možemo sami isprobati i videti o čemu se radi. Naime, probajte u vašem pretraživaču gore u adresu upisati “www.itanimulli.com” (naopačke od (illuminati) i pogledajte koja će vam se internet stranica otvoriti. NSA, (National security agency) Savet za nacionalnu bezbednost SAD. Ima li tu slučajnosti? Crtani filmovi u produkciji kompanije Dizni su prepuni ovih sublimiranih poruka koje aludiraju na razuzdan seks, čime se deci od ranih godina usađuje kult seksa. Takođe i ponašanje likova u crtanim filmovima podseća na ponašanje gejeva, a o okultizmu i magiji da ne govorimo. Skoro da nema crtanog filma bez bar jedne poruke koja ukazuje na okultizam, duhove, vampire, veštice, čarobne napitke, mitološka bića. Bitno je uticati na decu od malena da se navikavaju da sa lakoćom prihvataju onostrano i da budu oslobođenja morala.
323
Početna strana Fejsbuka – kad se povežu siluete ljudi dobije se reč Jehovini svedoci, totalitarna sekta čiji članovi misle da služe Bogu, rasturaju literaturu u kojoj se mogu videti slike koje asociraju na raj i na Božji svet nakon pobede nad grehom. Ako dobro pogledamo te slike na stranicama njihovih časopisa “Kula stražara” i “Probudite se” videćemo nešto što nikako ne pripada hrišćanstvu, pa čak ni onom tradicionalnom. Njihov osnivač Čarls Tejz Rasel (Charles Taze Russell) je sahranjen ispod tipične masonske piramide, što je siguran dokaz da se ne radi o hrišćaninu. Zašto Jehovini svedoci dele literaturu sa ovim skrivenim, izrazito demonskim simbolima? Iz više razloga. Prvi je uticaj na podsvest, koja će “hrišćansko” povezati sa manipulacijom. Drugi je razlog samo usađivanje satanizma u podsvest. Treći razlog je povezan sa doktrinom Jehovinih svedoka a to je obaranje, tj ukidanje božanstva Isusa Hrista. Većina Jehovinih svedoka zna samo ovo treće. Oni su veliki pomoćnici antihrišćanstva mada nesvesno. Njihov navalentan nastup, manipulisnje, iako su i sami izmanipulisani, kao i laž koju propovedaju uz slepu poslušnost prebogatim vođama čini da i iskreni ljudi odbijaju bilo kakvu pomisao na Bibliju i na Boga povezujući sve vezano za Bibliju sa nasrtljivim Jehovinim svedocima. Oni su ustvari instrument Nju Ejdža.
Između glava ova dva dečaka se vidi glava Bafometa sa svevidećim okom na čel. Radi se o delu jedne slike, i kada se slika duplira i spoji dobije se ova poruka
324
Ponovo spajanje dve iste slike – vidi se demonski lik 325
Leva ruka treće osobe s leva je tipično reptilski ekstremitet. Zašto?
Grob Čarlsa Tejza Rasela Pripadnici okultnih društava popunjavaju svoje redove ljudima koji pripremaju mase da ih obožavaju i da im se klanjaju. To se najlakše obavlja preko muzičkih grupa koje otvoreno veličaju pobunu protiv autoriteta (roditelja, društva i posebno Boga), razuzdan seks, drogu, alkohol, i samog đavola, prepune su satanističke simbolike. Strategija je jako pametno osmišljena, o čemu svedoči i Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix): “Kroz muziku možemo položiti u podsvest ljudi sve što želimo.” Za uništenje jednog naroda je dovoljno uništiti strukturu jedne ili dve generacije razaranjem morala i stvaranjem sledbenika, drogirane i bezperspektivne rulje. Ova misija je olakšana zahvaljujući dobro znanom psihološkom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim ličnostima iz sveta šou biznisa i estrade. U Srbiji je tokom devedesetih uništena moralna kičma omladine, koja se poistovećivala sa kriminalcima sa zlatnim lancima i tetovažama svetaca na mišicama, kao i sa polugolim pevačicama, jer je tamo ležao novac i brz život, dok je pošten rad i moral omalovažavan, kako kroz muziku, tako i kroz filmove, romane i tabloide. Mladi se poistovećuju sa zvezdama, jer imaju lažan utisak da sa samo malo sreće i bez mnogo truda mogu i oni da postanu nešto slično. Na drugu stranu se sistem pobrinuo da se poštenim radom skoro nikako ne može doći do normalnog života. Na kastinge za reality emisije i takmičenja pevača se prijavljuje na hiljade mladih, iako se zna da je to industrija prevare, nemorala i surovo 326
tržište živog mesa. Većina pripadnika muzičko – filmske elite ima prikrivene ili nesvesne satanističke ideje ili svesno radi na propagiranju satanizma. Njihov život je duboko poročan i nemoralan. Skloni su da urade bilo šta samo da ostvare cilj. Dnevne novine pišu u subliminarnim porukama, TV takođe šalje sublimirane poruke, hipnotišući mase. Sve sa ciljem, Evo šta o tome kaže pisac i istraživač Dejvid Ajk: „Televizija je masovni hipnotizer globalne svesti. Događa se da se podmeće neko vjerovanje u našu stvarnost pomoću medija, a onda nakon što usadimo to verovanje dolazi sledeće. Kada informacija ulazi našim očima mi je obrađujemo na temelju tog verovanja. Globalna populacija je doslovce pod uticajem masovne hipnoze.“ Masovna hipnoza, da, to je to. Mediji su najveći hipnotizer na planeti. To je osnovni razlog zašto su uopšte stvoreni. Kada počnete istraživati podsvesne poruke na televiziji ono što vas zaprepasti nije to što oni rade i kako, nego njihova mera. Naša svest je pogođena eksplozijom tih stvari. Ovo je jako zanimljiva stvar. Eksperimenti su pokazali, da sekundu i po pre nego što svesni um odluči učiniti nešto, npr, pomaknuti ruku, govoriti itd., sekundu i po pre nego što je svesni um odlučio to učiniti, električni signali iz mozga su već započeli raditi na tome. Za mene je svest iskustvo i posmatrač stvarnosti, a podsvest je njen kreator, koji stvara svest. Zato iluminati žele djelovati na našu podsvest preko subliminarnih poruka. Šta znači subliminarno? Znači podsvesno – ispod nadzora ili kontrole svesnog uma. Podsvesni um upija sve informacije kao sunđer, zato oni podmeću svoje misli u našu podsvest, koje se zatim filtriraju u našu svest i mi onda mislimo da imamo svoje mišljenje, zapravo, to su umetnuta mišljenja na subliminarnom nivou. Naravno, ta subliminarna manipulacija se upotrebljava u politici, i to najviše” kaže Dejvid Ajk. Sublimirane poruke šalju i rokeri, posebno one svetske grupe koje su munjevito postale popularne kao “Bitlsi”, “Rolingstonsi” “KISS” itd… Samo ime KISS asocira na poljubac, a ustvari je skraćenica koja označava “vitezove u službi satane” (Knights In Service tо Satan). Tako i grupa AC/DC za većinu znači Alternate Curent /Direct Curent (Naizmenična struja / Jednosmerna struja) a pravo značenje je “Anti Christ / Death to Christ”. Često reči pesama kriju sublimirane poruke, pa tako Led Cepelin (Led Zeppelin) u pesmi “Stepenice ka nebu” (Stairswais to Heaven) gde se preslušavanjem unatrag otkrivaju sasvim druge reči: ja želim da živim za satanu…ja te ljubim gospodaru satano…(“I will live for him..there is no escaping it…Ive got to live for satan…I love you master satan..”) Ovakve skrivene poruke, da li preslušavane unazad ili direktne imaju sve velike svetske zvezde i bendovi, počev od Rolingstonsa, Iglsa (Eagles), Eltona Džona (Elton John), Pink Floyd, Madone, Lejdi Gage (Lady Gaga)…a da nije u pitanju samo obično šokiranje javnosti, nego svesno i ciljano delovanje, svedoči izjava Tonija Šeridana (Tonny Sheridan) koji je 1962 svirao u Hamburgu sa “Bitlsima”, a citira Lenona, svedočeći o njegovoj izjavi na jednoj spiritističkoj seansi: “Znam da Bitlsi imaju uspeha , jer za taj uspeh sam ja đavolu prodao dušu.” Isti Džon Lenon se ruga Isusu Hristu kad kaže da Bitlsi mogu u svakom trenutku da skupe više ljudi nego što je došlo da sluša Isusa. Interesantno je da ove grupe i pojedinci isključivo napadaju Isusa Hrista i hrišćanstvo a nikako Budu, Muhameda, Zaratustru, Konfučija ili Petra Pana. Sastavni deo svetske zavere satanista je upotreba droga. To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: ”Osobe koje tvrde da Rok muzika ohrabruje klince da se drogiraju je potpuno u pravu. To je deo naše zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije.” Ako rok grupe i pevači koriste droge, napadaju moral i hrišćanstvo, onda je očekivati da to rade i njihovi sledbenici. Oni su ti koji stvaraju trendove i često onaj ko nije “u trendu” i ne postoji, nije prihvaćen u društvu, on je “štreber” i mamin sin, odbačen od drugih, a niko ne voli da bude odbačen. Da bi postao član grupe i bio prihvaćen, mora da učini nešto, dokazati se. Uglavnom je tu smotan “džoint” ili cigla spremna da poleti na izlog radnje ili u pravcu policajca koji vrši svoju dužnost na ulici. Pesme Bitlsa poput “Žute podmornice” (Yellow submarine), u kojoj se aludira na tonjenje drogirane osobe, “Lusi na dijamantskom nebu” (Lucy in the Sky with Diamonds) gde je ime Lusi asocijacija za Lucifera a sam naslov je skraćenica za drogu LSD, ili pesma “Narednik Peper” (prah) su samo neke u moru pesama koje skriveno ili otvoreno pozivaju na drogiranje i izmenu svesti. Ovih stvari nije bila pošteđena ni pop i rok scena bivše Jugoslavije. Duet “Mobi Dik” sa pesmom “rodićeš mu sina kralja kokaina” ili neko ko sebe zove “DJ Krmak” sa stihovima “celo selo šmrka belo, prodaj stoku da kupimo koku” su napravili odličnu reklamu za praškaste supstance, dok su do 1991 to rokeri radili prikriveno. “Riblja čorba” je u nekoliko pesama opevala stanje drogirane osobe, suva usta i obamrlost. “A vetar duva duva duva i usta su nam sasvim suva.” Poznato dejstvo marihuane. Takođe i pesma “Zelena trava doma mog” gde ništa tako nije važno, pa čak ni porodica, kao zelena trava tj marihuana. “Bijelo dugme u pesmi “Zamisli” opisuje stanje pod dejstvom narkotika: “Kao da sam drogiran kao programiran kao da me furaju kao da me ljuljaju…” Tako 327
i Ekaterina Velika , Psihomodopop: “hipoteka, hipoteka, meni treba apoteka, pa da uzmem svoju dozu i lagano kresnem u narkozu, jer jedino tako mogu ići gradom, na ramenima sa plastičnom glavom i voljeti ovu noć..” Estrada je prepuna tih poziva da se proba droga, a o preljubi, pozivima na razuzdan seks je toga bar triput više. Ako ne i svaka treća pesma, spot, film ili roman. Tako imamo i pesama koje su skrivene poruke gej – populacije. Jasenko Houra “some boys”, Plavi Orkestar (kad si sam druže moj), Xenia – “moja prijateljica”, Zabranjeno pušenje “Javi mi”, Videosex - “Ana”…Časopisi, tabloidi, šou emisije, filmovi veličaju seksualne podvige i pozivaju da se sve više delova tela pokazuje. U tome potporu daje i moda, koja je glavni elemenat zavođenja. Posebno se napadaju i ismevaju institucija braka, a kao nešto moderno i IN se uzdiže istopolna zajednica, veličaju opasne žene od karijere, mačo zavodnici, i oni koji slobodno, bez ustezanja čine sve skaradnosti. Tako su neverovatnu popularnost stekle pevačice i glumice koje su snimile svoj porno film, koji je “greškom” dospeo u javnost, tj. na Internet (verovatno ga je komšijski mačak u vreme mačijeg dokonluka tapo okačio) a masa je u redovima čekala da dođe do CD-a sa tim filmovima kod lokalnog prodavca “pirata.” Te osobe koje su postali idoli masa su takođe tu da bi njihovi obožavaoci pratili njihove živote, posebno ponašanje. Stoga oni upražnjavaju astrologiju, odlaze na premijere filmova koji obiluju spiritizmom i daju intervijue u kojima javno govore da veruju u pojavljivanja mrtvih, u vanzemaljce, u delovanje astrologije i njenu istinitost. Mnogi su pripadnici tajnih društava, okultnih grupa i klubova. Većina ima svoje astrologe koje jako dobro plaća. I ša rade sledbenici? Isto to, prema svojim mogućnostima. Sve ovo nije nastalo slučajno. Uklanjanje Boga i hrišćanskog morala, nametanje pop kulture, razvrata i droga dovodi do opadanja morala i ljudima je lako nametnuti sve što se želi. Naravno tad na scenu stupaju kvaziduhovne ideje, spiritizam, okultizam i Nju Ejdž. Narod mora da bude spreman da dočeka religiju Novog doba koju mu spremaju, da bude zombiran. A da bi je dočekao mora mu se izbiti iz glave hrišćanstvo, nametnuti set drugačijeg sistema vrednosti, i ukazati mu na to da nije onako kako su stari radili i govorili. To je zastarelo i retrogradno.
Evropska unija – moderni Vavilon Sve počinje i završava s Vavilonom. Evropska unija ima okultne temelje. Ona je ustvari Jezuitsko – Iluminatska tvorevina, i kao takva naslednica vavilonskog i Rimskog carstva i prelazna forma do Svetske države. Semiramida je drevna boginja koju su obožavali vavilonski žreci okupljeni u bratstva. Pripada trojstvu Meseca (Semiramida, Astarota, Ištar), Sunca (Nevroda, poznatog još pod imenima kao što su Bal, Bel, Baal, itd.) i njihovog sina Tamuza, Horusa. Vavilonski žreci su iz Sumera krenuli da šire svoje ideje u Egipat, Grčku, Rim i dalje. Osnovali su Rimsko carstvo, ili se jednostavno infiltrirali u vrh vlasti, kao i kasnije naslednice tog carstva, koje su bile države varvara, osvajača Rima, ali su posle potpale pod duhovnu vlast Rima i prihvatile njegov sistem. Tokom vremena i u raznim delovima sveta nastaju nova imena za pagansko trojstvo, ali sa istim temeljem. Prvo da se odvoji taj religijski koncept od onog pravog, drugo, da on dobije što više sledbenika, a treće da se original prikrije od ljudi. Trojstvo, Otac, Sin i Duh Sveti, o kom govori Biblija je morao da ako ne bude totalno izbrisan, bar dobije kopiju, čime bi to obožavanje za iskrene vernike postalo neprihvatljivo. Njegovi sledbenici su progonjeni kroz vekove, kako od vavilonskih žreca, Grčkih vladara poput Antioha Epifana, rimskih careva, Inkvizicije, komunista, fašista, nacista, i od modernih demokratora. Nije slučajno da su simboli Evropske unije isti kao i simboli vavilonskih i egipatskih paganskih religija, kao što nije slučajno da su simboli tajnih i okultnih društava postavljeni na državne grbove i pečate. S vremenom, te iz Vavilona i Egipta potekle ideje sele se u Europu, Grčku i Rim kasnije i dalje, sa sobom noseći svoje drevne simbole i veru. Njihovi nosioci postaju vrhovna evropska aristokratija, ili astrolozi i vračevi tih aristokrata koji se infiltriraju u političku, vlast, kler, bankarstvo. Ti “prosvijetljeni” vladari sveta iz Vavilona, koji se i nazivaju Iluminati, kroje osmišljen sistem profita i trgovine uz pomoć ratova i manipulacije. Ima još “slučajnosti”. Boginja Semiramida je oduvek prikazivana kao žena sa šiljcima oko glave, te bakljom (ili krstom) u rukama (baklja je simbol Nevroda, kao i Ozirisa, svetlonoše, dakle Lucifera). Baš kao Kip “slobode”, najpoznatija američka statua, dar Francuske republike, čitaj francuskih masona. Uz to, simbolizuje je i 12 zvezdica. Semiramida je upravo tako prikazivana na antičkim novčićima. Drevni motivi ovog božanstva predstavljaju Semiramidu kako jaše bika (simbol Nevroda, Zevsa). Evropska Unija 2002. godine izdaje kovanicu baš sa boginjom Evropom (još jedno Semiramidino ime) koja jaše bika. Jasni simbol iste organizacije koje je oformila Evropsku Uniju i koja njome vlada. 328
Antički prikaz Semiramide Identičan kip onom u Njujorku nalazi se na obali Sene u Parizu. Predstavlja boginju Semiramidu (Izidu, Astarotu) s vencem od sunca i bakljom koja ne simbolizira nikakav kip slobode nego simbol vavilonskog bratstva i poručuje: “Mi vladamo ovom zemljom, a vi ste preglupi da to shvatite.” Zapazite takođe postament njujorškog kipa - on stoji na Suncu, drevnom paganskom simbolu obožavanja. Autor “kipa slobode” je francuski mason Frederik Auguste Bartoldi (Frederic-Auguste Bartholdi), a lice toga kipa oblikovao je prema licu svoje majke. Kip je posvećen 28. oktobra 1886. Ceremonijom je predsjedavao Grover Klivlend (Grover Cleveland), jedan od retkih američkih predsednika koji nije bio mason, a verski obred je vodio mason Henri Poter (Henry Potter), biskup njujorške episkopalne crkve.
Simbolika je eliti veoma važna
329
Obožavanje Semiramide i Tamuza potiče iz Sumera, iz Vavilona, u prvim godinama nakon Potopa. Biblija ima izveštaj o prvom vladaru i prvom gradu, vavilonu, gde je početa gradnja kule, piramidolikog zigurata, čija je visina trebala da bude nekoliko stotina metara. Njeni temelji i danas postoje i arapski pastiri i lokalni stanovnici u tom delu Iraka ih zovu Birs Nimrud. Zvanična nauka ne želi da ih uvrsti u udžbenike, jer bi onda bila potvrđena tačnost Biblijskog izveštaja, a to establišmentu ne odgovara. Sumerski naziv za Vavilonsku kulu je ETE.MEN.AN.KI (kuća neba na zemlji) i navodno je podignuta na središnjoj osi koja povezuje više i niže planetarne sisteme. Pominjali smo gornji, drednji i donji svet,, kao i gornje (Anuovo) i donje (Enlilovo) nebo. Naime, Sumerani su podelili svemir na gornju i donji a granica je na mestu gde se nalazila vavilonska kula. Na 30 paraleli. Pominjali smo da je na toj paraleli veliki broj svetih gradova paganskih religija, od Heliopolisa u Egiptu do Lase na Tibetu. Tu je Eridu u Iraku, Perzepolis u Iranu. Na samom vrhu sto metara visokog tornja - zigurata bio je hram posvećen Marduku, ondašnjem vrhovnom Vavilonskom bogu. Marduk je često bio prikazivan kao zmaj i zmija, a sjedinjavao je u sebi trojstvo božanstava koje smo već spominjali: muški bog neba Baal ili Bel, (Nevrod, Nimrud) žensko mesečevo božanstvo Astarte (Ištar – Izida, Semiramida) i dete - sunce Tamuz (Horus). Vavilonska misterijska religija kaže: “Nakon što je bio ubijen, Nimrod se vaznosi na Nebo i postaje bog Sunca. Boginja Meseca Semiramida bezgrešno je s njim začela i rodila sina Tamuza, utelovljenog boga Nevroda. Otada, ova se priča uz manje varijacije uvek iznova ponavlja. Rođenje paganskih božanstava se slavi 25. decembra u vreme zimskog solsticija. Ovo je perfidna igra. Neupućenom stanovništvu, odvojenom od istinskog hrišćanskog učenja se sevira priča da je i Isus Hristos ustvari jedno od gomile božanstava koje je rođeno na taj dan, i da je i on ustvari izmišljotina. Oni znaju da nije pa zato i stvaraju priče da zatrpaju istinu i falsifikuju je, da stvore stotine kopija. Pa ako biblijsko hrišćanstvo nije istina, zašto onda toliki napadi? Naravno, biblija nigde ne navodi kad je Isus rođen, a sigurno nije 25. decembra, kao što nigde nema zapovest o obožavanju Marije. Ovo je nepoznato većini tradicionalnih hrišćana, koji 25 decembra svetkuju Božić, dan rođenja Tamuza, i mole se Mariji, odnosno Izidi, kite božićnu jelku, običaj koji potiče od Druida iz Engleske, ili seku i pale badnjak, što su radili drevni stanovnici Hanana, kao i paganski Sloveni i američki Indijanci. Ostaviti svet nenaučen, to je zadatak stablišmenta, ili ga dovesti u zabludu, pa posle tu zabludu pobijati drugom zabludom. Autor Dejvid Ajk, tobožnji borac protiv Novog svetskog poretka perfidno napada hrišćanstvo, govoreći da je Isus jedan od dece Nimroda, izmišljotina tajnih društava radi manipulacije masama putem religije, kao “mentalnog zatvora.” On kada napada hrišćanstvo napada doktrinu Rimokatoličke crkve, napada sveštenstvo, svešteničke odore, celibat, popovske marifetluke, Inkviziciju. Tvrdi da su oni napisali Bibliju i dali je u mase. To nije tačno. Da su je oni napisali, oni bi je se i pridržavali, a ne bi je krili od naroda stitinama godina. Ajk i slični nisu upućeni u ono što Biblija, a posebno Jevanđelja imaju da kažu svakome, a to je jednostavni Plan spasenja, kome se suprotstavlja čitav 330
buljuk tajnih društava, žreca, i njihovih podrepaša. Inače, istorija obožavanja Semiramide je jako bitna jer upravo Evropska Unija sadrži njenu simboliku.
Predstava Semiramide – Izide – Marije. Okultna pozadina Uz to što joj je simbolika oduvek bila veoma važna, pagansko - iluminatska elita je oduvek opsednuta ritualima. Prilagođavajući svetske religije svojim izvorima uspeli su stvoriti iluziju usled koje ljudi ne znaju da u stvari obožavaju njihova drevna božanstva. Sveci, Marija, su ustvari paganska božanstva. Njihovi obredi, kao i simbolika su duboko paganski, tako da je normalno u crkvama videti svevideće oko u trouglu, ili pagansku mitru na glavi kardinala. Crne odore pravoslavnih monaha vuku poreklo iz Egipta, a gomila crkvenih praznika je ustvari obožavanje drevnih bogova. Stari Zavet je prepun opomena za Izrael da ne obožava paganske bogove, kao ni nebeska tela. Na više od stotinu mesta Bog opominje. Od obožavanja Zlatnog teleta do obožavanja Baala, Moloha, Melkarta. Naravno, Bog to ne govori iz pustog hira. Zašto On to insistira? Pa potražimo odgovor od samih masona. Ralf Eperson citira vodeće masonske autoritete koji jasno kažu da su “Baal i Oziris ustvari Lucifer.” Paganstvo je satanizam, prikriveni satanizam. Nema veze sa planom spasenja, nema veze sa Spasiteljem. Ono je kult smrti. Otud otpor u Bibliji, pa i samo tradicionalno hrišćanstvo ne voli da otvara Bibliju. I eto razloga otkuda simboli paganstva na institucijama Evropske unije. To je dokaz da tu superdržavu stvaraju isti okultisti koji su stvarali “Evropsku uniju” 1939 – 1944. nemački nacisti su se gušili u okultizmu, a takođe i Evropska unija.
331
Evropska Unija je nastala u Rimu a Marija je njena zaštitnica Dosad smo već utvrdili da su priče o Semiramidi, Mariji, Evropi... zapravo jedna te ista priča s istom vavilonskom simbolikom. I Marija i Europa zapravo predstavljaju staru boginju Semiramidu. Evropski, moderni, ekvivalent Semiramide je Marija, stoga i ne čudi da je upravo Dan bezgrešnog začeća Marijinog (nebiblijska katolička dogma koju je 1854. uspostavio papa Pije IX, a koja govori o tome da je i sama Devica Marija bezgrešno začeta), koji pada 8. decembra elita izabrala za dan kada je 1955. prihvaćena zastava EU s dvanaest zvezdica. Slučajnost? Ni slučajno. Tako dvanaest zvezdica na evropskoj zastavi ne simboliziraju države, kako oni tvrde, nego su to vavilonske zvezde koje pripadaju Ištari, Semiramidi koja se predstavlja kao Mariju.
Zastava EU s 12 zvezdica i Semiramidin evropski ekvivalent, Marija, također s 12 zvezdica u aureoli. 332
Evropsku zastavu su dizajnirali Arsen Hajc (Arsène Heitz) i Pol Levi (Paul Lévy) za Savet Evrope, a Evropska zajednica (kasnije Evropska unija) je preuzima. Dvanaest zvezdica povezane su s aureolom od dvanaest zvezda Device Marije kako ju predstavlja sakralna umjetnost Katoličke crkve, što je 12 zvezda Semiramide. I opet “slučajnost”: simbol Semiramide (Evrope) koja jaše na biku (Nevrodu) ne nalazi se samo na novčiću od 2 evra, nego je, u vidu kipa, postavljen i ispred Evropskog parlamenta u Štrazburu. Zašto bi gola žena na biku simbolizirala “evrojedinstvo” i “evroparlamentarizam”? Semiramidini okultni poštovaoci znaju. Ta statua treba da predstavlja Evropu, feničansku princezu koju je oteo Zevs pretvoren u bika i odveo na Krit. Ovo se u Otkrivenju Jovanovom zove “žena koja jaše na zveri” (Otkrivenje 17.3)
Skulptura u Strazburu Dosad smo već videli kako su drevni Vavilon, njegovi bogovi i simboli nepresušan izvor inspiracije evropskoj i svetskoj eliti. Zapravo sva ta simbolika ima vrlo malo veze s Evropom, ali je zato duboko u srcu onih koji njome vladaju. Da je tako, svedoči i primer koji sledi, a vezan je za plakat Saveta Evrope. Ovdje treba napomenuti da Savet Europe ne treba brkati s Europskim savetom, koje je telo Europske unije. Savet Evrope nije telo EU, nego međunarodna organizacija 47 država članica šire evropske regije čiji su glavni zadaci, kako se obično ističe, jačanje demokratije, zaštite ljudskih prava i pravne države na evropskom kontinentu. Najveći doseg Saveta Europe ogleda se u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 1950. koja služi kao osnovni pravni dokument Evropskom sudu za ljudska prava. Članice saveta Evrope su i kandidati za prijem u EU i one zemlje čije se vlade nadaju da će jednog dana ući u EU kao Srbija, Albanija, Kosovo, Makedonija. Nada umire poslednja. Idejni začetnik saveta Evrope je Vinston Čerčil (Winston Churchill) koji je u svom predavanju na ciriškom Univerzitetu 1946. izložio ideju o “Sjedinjenim Državama Evrope”, po uzoru na SAD. Iako, dakle nije reč o telu EU, značajno nam je na ovom mestu među ostalim i zato što to telo koristi istu zastavu kao i EU, pa tako deli i istu simboliku. Motiv slike s postera kojeg je štampao Savet Evrope uzet je sa znamenite slikarije flamanskog umetnika iz XIV veka, Petera Brojgela (Pietera Brueghela). Predstavlja ilustraciju poznate priče o kuli Vavilonskoj iz 11. poglavlja biblijske Prve knjige Mojsijeve (Knjige postanka), prema kojoj su ljudi hteli izgraditi sebi spomenik s kulom do neba, što Bog osujećuje pomešavši im jezike. Slika je ponovo odštampana 1996. u jesenjem izdanju International Currency Reviewa, časopisa svetske finansijske zajednice, koji beleži da je evropski simbol dvanaest zvezdica iznad kule neobično izvrnut, tako da predstavlja obrnute pentagrame, što je dobro poznati okultni simbol. U te pentagrame staje jarčeva glava. Ova kula na posteru je na vodi a ispod nje su ljudi sa kockastim glavama, skockani, ukalupljeni, prilagođeni, kao cigle ili blokovi. Šta je Evropska unija donela običnim ljudima? Ništa bolje, osim mogućnosti da se putuje. Više se radi, manje se zarađuje. Dovoljan razlog, sve potiče od toga. 333
Ima još Vavilonske simbolike u Evropi. Naime, jedna od zgrada Evropskog parlamenta u Strazburu (zgrada Louise Weiss) uključuje i toranj koji izgleda nedovršeno. Šta li je nadahnulo arhitekte nove Evrope da podignu baš ovakvu zgradu koja neobično nalikuje na Vavilonsku kulu, arhitip pobune protiv Boga iz prvih poslepotopnih dana i prvog vladara koji je digao pesnicu na Boga – graditelja kule Nimroda ili Nevroda. Kada je upitan zašto je parlament izgrađen kao kopija Vavilonske kule jedan zvaničnik EU je odgovorio kako će EU ostvariti ono što graditelji kule nisu uspeli - "Mnogo jezika, jedan glas". To je i slogan koji je Evropska komisija stavila na izborni plakat iz 1992. g. Uz Brojgelovu kulu postavljen je kran, a ljudi Evrope predstavljeni su kao građevinski blokovi. Graditelje je nadahnuo isti duh koji je nadahnuo i Nevroda da se pobuni.
334
Šta Vavilonska kula ima zajedničko s Evropom? Predstavnici drevnih vavilonskih okultnih doktrina infiltriranih u europsku elitu očito su sagradili kopiju građevine koja im je prirasla srcu. Na trećoj slici lepo se vidi kako se Brojgelov prikaz drevne kule i zgrada Parlamenta preklapaju gotovo bez šava. Tornjevi igraju veliku ulogu u paganskim doktrinama i okultizmu. Od vavilonske kule, pa do “Dve kule” u filmu “Gospodar prstena” postoji težnja da se podižu visoke građevine koje će da se ističu na horizontu. Kopije vavilonske kule posle raseljavanja naroda su nikle svuda po svetu, a najveće su tamo gde je kult Sunca bio najjači – Meksiko, piramide Maja, Sumer, zigurati, Peru, sunčane piramide u Tiahuanaku, u Egiptu, Angkor Vat u Kambodži. Iza tornjeva stoji obožavanje sunca, a i moderni tornjevi nisu daleko od toga jer ih grade pripadnici okultnih bratstava, koji na njima ostavljaju svoje simbole. Kada je 1972. g. u Strazburu Betovenona “Oda radosti” proglašena službenom himnom EU verovatno je malo ko od zvaničnika razmišljao o činjenici da su završni stav 9. simfonije koristili i nacisti kod proslave rođendana firera. Svirala se i u koncentracionim logorima, koristio ju je francuski predsednik, mason visokog ranga Fransoa Miteran (Francoise Mitterand) prilikom svoje inauguracije 1981. Koristili su je nacionalisti i republikanci, komunisti i katolici. Himna se izvodi bez pevanja što znači da su izostavljeni Šilerovi stihovi. U retkim prilikama izvodi se neslužbena verzija sa latinskim stihovima Austrijanca Petera Rolanda: “Zlatne zvezde na nebu simboli su koji će nas ujediniti” glasi dvostih himne. U Nemačkoj je nastao kult Betovena promovisan od strane francuskih masona koji su Odu slavili kao izraz vlastitih duhovnih ideala. “To je crkvena muzika, ali muzika nebeske crkve” - ushićeno je komentirao Kretijen Urban (Chrétien Urban). Nemačka liberalna buržoazija Odu je doživljavala kao programsku pesmu, a inteligencija kao primjer povezanosti nacionalne kulture i duhovnosti. Iako ne postoji zapis koji bi dokazivao Betovenovu pripadnost masonima, on je bio povezan s nekim ložama poput one u rodnom Bonu za koju je 1806. komponovao adađo “Žalosna vrba nad grobom moga brata.” Budući da Betoven nije imao braće reč je o duhovnom bratu. Mnogi kompozitorovi prijatelji i saradnici bili su masoni, a njihov uticaj vidljiv je i u nekim drugim kompozitorovim delima kao i u njegovim pismima i izjavama. Sahrana muzičkog genija 1827. bila je veličanstvena ceremonija obeležena masonskom koreografijom. Uticaj masona na izgradnju evropske konstrukcije nije nimalo sakriven. Temelj globalne zavere je centralizacija moći. Razlog tome je vrlo jednostavan: ako postoji mnogo ljudi koji donose odluke, ona nekolicina koja su u središtu neće imati moći nad svima. Morali bi kontrolisati previše tačaka da bi se donosile odluke koje njima odgovaraju., Pogledajte komunizam, fašizam, bilo koji oblik diktature. Moć je u jednom centru. Danas je centralizacija vlasti globalizacija. Neprestano kretanje ka sve većoj centralizaciji je nužno kako bi se ostvarila globalna država. Nakon Drugog svetskog rata u kojem su desetine miliona ljudi poginuli kako bi zaustavili uvođenje centralizacije diktature nacista, da su u toj situaciji ljudi koji su htjeli centralizovanu evropsku državu kakva postoji danas, posle rata ili u 1950-ima otvoreno rekli da žele reformisati vlast u Evropi, da žele centraliziranu kontrolu, birokratiju u Briselu koja će upravljati Evropom i čije će odluke imati veću težinu od zakona koje donese parlamenti država članica, da žele predsednika Evrope koji će biti središnja figura vlasti, ministra spoljnih poslova koji će određivati spoljnu politiku Evrope, evropsku vojsku, šta bi ljudi tada rekli? Čekaj malo! Upravo smo ratovali kako bismo tako nešto sprečili!! Hitler je htio nešto slično; Sjedinjene Evropske Države, ali sa Berlinom kao centrom. To se planira odavno, Hitler je bio samo proba. Nisu prebrzo sproveli plan o EU. Upotrebili su takozvano “totalitarističko šunjanje.” Vi ste ovde, ali želite doći tamo. Znate da ako to prebrzo učinite, ljudi će biti uznemireni jer će to biti prevelika promena. Onda prvo kažete: Osnovaćemo zonu slobodne trgovine. Time nećemo dirati u suverenitet država. To će biti odlično za posao, neće biti prepreka u trgovini. Ljudi pristaju. Zatim kažete: Ta zona slobodne trgovine bila bi mnogo bolja kad bismo imali neka pravila koja bi svi morali poštovati. Tako krećete napred. Od 1950-ih godina do danas, možete pratiti korake ka sve većoj centralizaciji u Evropi. Lisabonski sporazum, koji su Irci odgodili referendumom, uveliko će povećati centralizaciju vlasti. Neko je vreme postojao veto kojim je zemlja članica mogla sprečiti uvođenje evropskog zakona ako se s njime nije slagala. Proces vetoizacije naglo nestaje zato što ga žele ukinuti. Ako nema veta, ako ste u EU ono što birokratija odredi, kao i politbiro u bivšem Sovjetskom Savezu, postaje zakon. Ne možete to sprečiti,ne možete čak ni uložiti veto kako se to ne bi odnosilo na vašu državu. To se jasno vidi i odlično se uklapa u Evropsku Uniju, odnosno centralizovanu globalnu diktaturu. 335
Ključ za razumevanje pozadine EU je Panevropski pokret. Ta organizacija potiče od 1930-ih godina. Panevropski pokret kontroliše dinastija Habsburg. Ta je organizacija iz senke podstakla stvaranje zone slobodne trgovine, a zatim i stvaranje centralizovane superdržave. Članstvom u Evropskoj Uniji zapravo bi prepisali kontrolu države dinastiji Habsburg, porodicama i grupama koje su sa njom povezane, a koje stoje iza EU. Ista se metoda koristi u celome svetu. Danas postoji i Afrička Unija, kojom se cela Afrika želi staviti pod jednu kapu. Postoji vojska Afričke Unije, donosi se sve više zakona koji se odnose na sve Afričke zemlje. U Americi također postoji zona slobodne trgovine, NAFTA, između Kanade, SAD-a i Meksika. Oni su vrlo blizu formiranja Severnoameričke Unije, njihove verzije EU, a takođe i južnoamerički sporazum SAFTA. Kanadski i američki dolar, meksički pezos zameniće nova valuta koja već ima i radno ime, Amero. To što rade u Evropi, Africi i Americi žele učiniti i na Tihom okeanu, gdje takođe postoji zona slobodne trgovine - APEK. Žele sve države sveta priključiti u takve unije koje će odgovarati svetskoj vladi. Treba da ih bude deset, tih oblasti. Proizveli su i karte. Evropska Unija je to učinila. Žele razbiti države na regije i tako opravdati podelu vlasti. No zapravo razbijaju svaki ujedinjeni otpor superdržavi i svetskoj vlasti tako što razbijaju postojeće države na regije. Kao što smo kazali, simbol Evrope je Semiramida. Francuski masoni iz Pariza darovali su Kip slobode Njujorku jer su znali šta predstavlja. Ne predstavlja simbol slobode već paganskog vavilonskog idola. U ruci drži baklju, a to je u Vavilonu bio simbol Nevroda, boga Sunca, a za okultiste simbol Svetlonoše. U Parizu na jednom ostrvu na reci Seni stoji kopija Kipa slobode. Simbol boginje sa šiljcima oko glave javlja se na mnogim mestima: boginja Francuske Republike je Semiramida, takođe i okruga Kolumbija, gde je grad državaVašington takođe je Semiramida. Vašington je uz London i Vatikan grad – država, jedan od tri centara Novog svetskog poretka. Nećemo vas nagovarati da pristanete na centralizaciju vlasti, već ćemo to učiniti tako što ćemo da vas nateramo. Hvatanje ljudi u gomilu zakona, propisa i odredba, podklauzula i sitnih detalja je normalno za EU. Većina zakona, oko 99% koje političari donose, nisu ni pročitali. Ljudi koji pišu zakone odlučuju šta će biti u njima. Šta se zatim događa? Političari čitaju sažetke ili samo naslove predloga zakona jer ih ionako nikad ne čitaju i raspravljaju o tim sažecima. No duboko u zakonu kriju se neverovatno detaljno opisi sve što se sme i ne sme. Takav se zakon donese, no o tome niko nema pojma. Ljudi se odjednom zapitaju: Kako to da ne mogu ovo učiniti? Pa sve piše u podklauzuli 7B-457. Niko mi to nije rekao. Pa sami ste glasali za taj zakon. Od kad je Velika Britanija 1973. ušla u tadašnju EEZ, zakoni EU se samo gomilaju. Došlo je do toga da evropski zakoni Britancima određuju život,do samog detalja. Čak 75% zakona, a taj se broj sve više povećava, koji se danas donosi u Velikoj Britaniji potiču od birokrata iz Brisela koji se ne biraju na izborima. EU ima vrlo opasne i antiljudske zakone. Zakoni koji zabranjuju sejanje i sadnju povrća za sopstvene potrebe, zakoni o obaveznom korišćenju GMO hrane (Codex Alimentarius) i nastupajuća zabrana proizvodnje i sakupljanja lekovitog bilja što će da se smatra nadrilekarstvom. To se priprema u EU. Zamislite da će se posedovanje belog luka tretirati kao posedovanje marihuane. EU štiti skaradnosti, primorava sve zemlje da prihvate gej – parade, hrišćanske vrednosti se ukidaju jer “vređaju osećanja manjina i ateista” a gejevi, satanisti, kvaziumetnici i marginalne grupe se podupiru. Finansira se sve što je na korist nemorala, kinematografija koja veliča nasilje, spiritizam, pornografiju itd ima podršku EU. Tradicija nije dobro došla, pa čak ni pozitivni nacionalizam, (voli svoje, poštuj tuđe) koji se smatra retrogradnim i ograničavajućim, poistovećuje se i sa fašizmom. EU se trudi da građanina učini skroz ovisnim o korporacijama, megamarketima, ovisnikom od sistema. Gomila zakona će da se pobrine za to da potrošač ostane potrošač, da ne pita puno, da e jeftino zabavlja, skupo leči, da na poslu ostaje što duže, jede ono što mu se servira, čita, sluša i gleda ono što i većina. Od kada su u Srbiji došle na vlast te “proevropske” snage, ova se država izvitoperuje. Sela se ubrzano prazne a gradovi se pretvaraju u mesta u kojima je jedino što radi industrija jeftine zabave. Posebno za strance koji u Beogradi nemaju mnogo toga da vide, glavni muzej, Narodni je zatvoren već 12 godina, ali imaju jeftinu zabavu, trubače, stalne koncerte, festivale, jeftinu hranu i hiljade siromašnih devojaka koje će za par desetina evra da pristanu na sve. Proizvodnja je ugašena, fabrike se ruše a “šoping molovi” niču na sve strane. Umesto konkursa za radna mesta organizuju se kastinzi za takmičenja pevača, razne pevačke talente, realiti šou emisije, hostese, izbore za misice, statiste, krupijee u kockarnicama.Evropejstvo je od Beograda napravilo veliki kupleraj. 336
Evropski parlament - nedovršena vavilonska kula
Vavilonski bik
Grčki bog Zevs krade Evropu 337
Columbia Pictures
Zastava Evropske Unije
338
Novac Europske Unije Kako god ovo zvali, bilo to Novi svetski poredak, Kraljevstvo Hazara, Imperija Iluminata ili najobičnije Evropska Unija, tu se zaista odigrava nešto o čemu aktuelni svetski zvaničnici ne žele da govore. EU nije samo ekonomski ili politički projekt. To je pre svega ideološki projekat koji već više od 4 000 godina ide ka cilju kojem je sada gotovo nadomak. Tajanstveni upravljači koji stoje iza EU i paralelnih projekata na ostalim kontinentima vođeni su snažnom idejom o mesijanskoj pojavi “vladara božanskog porekla” - zlatnog boga sunca koji je će pod svojim žezlom politički i duhovno ujediniti svet, onoga koga Novi zavet naziva Antihrist. Strategija elite žreca naslednika drevnog Vavilonskog Bratstva sastoji su u stvaranju preduslova za njegovu pojavu: totalitarnu državu kao svetovni instrument njegove i njihove moći, podržavanje mita o njegovoj pojavi kroz učenja okultnih i verskih organizacija i eliminacija svih onih koji bi se tome mogli suprotstaviti, na prvom mesti biblijskih hrišćana. Političke malverzacije, ekonomski pritsci, zaglupljivanje masa i nametnuti ratovi neke su od metoda kojima se establišment sve slobodnije služi. Stoga više nego upozoravajuće zvuči izjava Pola Vartburga (Paula Warburga), prvog predsednika uticajnog Saveta za međunarodne odnose i upravitelja Federalnih rezervi i Menhetn banke: “Imaćemo jednu svetsku državu, hteli to ili ne. Jedino pitanje je hoće li ona biti ostvarena milom ili silom.” Naravno, iza stvaranja EU stoji sila Nju Ejdža, jer su svi pripadnici njenog establišmenta. Jednom svetskom vođi leži na ruku ekumenizam, koji gura priču o Milenijumu mira na Zemlji i to opravdava Biblijom. Hiljadugodišnji mir na Zemlji treba da zavlada “kad dođe hristos” a taj hristos koga oni čekaju je Maitreja koji će da “objavi svetski mir.” Ujedinjenje Evrope je danas u “drugom pokušaju” nakon prvog pokušaja, pod Hitlerom. I to “ujedinjavanje Evrope” je imalo vrlo jaku okultnu pozadinu. Okultnu, začinjenu naukom evolucije Čarlsa Darvina po kome slabiji treba da nestanu da bi jače jedinke opstale u borbi za opstanak i evoluirale u višu kariku. Novo Doba dodaje da ovde ide i evolucija svesti. Da vidimo kako to ljudi postaju bolji, i kakve je temelje imala prva Evropa i šta možemo da očekujemo od ove druge. Kao jedan od vođa koji je nastojao da ujedini Evropu, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove osobe ispletu teorije povezane sa okultistima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, kad je radio kao moler, Rotšildovi uočili njegovu harizmu i talent, jer se uz molerski ili slikarski zanat verovatno bavio i okultizmom. Kako je on izabran da se gura do vrha u Nemačkoj, to je za sada nepoznato.. Psihoanalitičar Valter Langer čak ide do te tvrdnje da je Hitler bio izdanak porodice Rotšild. Hitler je roden u malom mestu Braunau (Braunau-am-Inn), na granici Austrougarske i Nemačke i niko u ovom povučenom dečaku nije mogao da nasluti budućeg kancelara, diktatora i osvajača. Ono što se zna o njegovoj mladosti i životu do Prvog svetskog rata, pod teškim je nasleđem sovjetske propagande koja je Hitlera predstavljala kao klošara i “molera” (a to je preuzela propaganda i u većem delu sveta), što je samo bukvalno prevedena nemačka reč sa značenjem “slikar” (Maler). Klošari sigurno nemaju šanse da postanu kancelari, a podcenjivati opasne ljude je neoprostiva greška, koju je Evropa krvavo platila. Hitler nije imao formalno obrazovanje, ali je kao svaki autodidakt, ponekad na granici fanatizma, postao ekspert za nemačku srednjevekovnu istoriju, poeziju i posebno ezoteriju. Ezoterija je bila centralna tema njegovog života i političkog rada, a nacizam je prevashodno ezoterijski koncept proizašao iz jednog ili više opsednutih umova. Prvi veliki uticaj na njega izvršila je Helena Blavacka, osnivac Teozofskog 339
društva, koja je, sem što je imala ogroman uticaj na ezoteriju 19. i 20. veka, bila i član mnogih tajnih društava. Istraživači njenog života otkrili su da je održavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan “egipatskog” društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti društva ka “sebicnosti, novcu i nemoralu.” U svojim knjigama, “Razotkrivena Izida” iz 1877. i “Tajna doktrina” iz 1888. godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upuceni u tajne ezoterije i naučite određene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo koje promovišu ljudi kao što je bila Alis Bejli, teozofska vidovnjakinja iz perioda posle Blavacke, je tema koja danas čini suštinu pokreta Novog doba (New Age) i Doba Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da “kanališe” poruke entiteta po imenu “Tibetanac” i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije “Hijerarhija gospodara” i “Nova svetska religija.” Iz njenog teorijskog rada nikle su dve organizacije, “Lucifer Trast” i “Dobra volja sveta”, koje su, interesantno, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, ključne organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju čovečanstva od kako postoji “pravda” u svetu. Drugi veliki uticaj na Hitlera imala je knjiga “Dolazeća rasa” lorda Edvarda Bulver-Litona (član Komiteta 300), britanskog ministra kolonija, ključne licnosti za izvoz opijuma u Kinu. Bio je blizak ljudima iz Engleskog rozenkrojcerskog društva, s kojima je delio strasnu ljubav prema ezoterijskoj magiji. U svojoj knjizi opisao je moćnu civilizaciju koja živi unutar naše planete. Ta civilizacija bila je u posedu sile po imenu “Vril”, psihičke sile kojom su mogli da cine neverovatne stvari. Ovi podzemni supermeni će, po njemu, jednog dana izaći na površinu zemlje i preuzeti vlast nad svetom. Takođe, Hitler je svoju ideologiju i te kako crpeo iz Darvinove teorije evolucije, po kojoj čovek evoluira, kao i što evoluira sve živo. Tako i čovek treba da evoluira u nad – čoveka. Nju Ejdž takođe naučava da evoluiranje čoveka treba da, sa prelaskom u Novo doba bude skokom u stanje “više svesti”. Evolucija ne ostavlja prostor za samilost i savest, jer najjači treba da ostanu a slabiji da izumru, jer to je ono što traži evolucija. Hitlerova ideologija je htela da ubrza evoluciju uništavanjem onih koje je smatrao nižima i slabijima. Takođe je nastojao da uništi ljude koje je smatrao “beskorisnim konzumentima” i viškom društva, i koji su predstavljali opasnost da se ošteti čistoća rase, a to su tetardirane osobe, mentalni bolesnici, zaostali u razvoju. Stoga je nacistička mašinerija stvorila čitav naučni sistem za smanjenje populacije nepodobnih, eugenički sistem. Ako mislimo da je ova pojava nastala sa nacističkom Nemačkom – varamo se. Nauka koja se zove eugenika je već dobro razrađena u Americi, samo se u Nemačkoj to radilo otvoreno, kao borba za očuvanje čistoće rase, a u Americi je perfidno, pod plaštom očuvanja zdravlja i “planiranja porodice.” Takođe to je činjeno u komunističkim zemljama, a tajno se sprovodi i u EU. Eugenika je program za “poboljšanje ljudske vrste” i to tako što bi trebalo sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu (negativna eugenika) i podsticati one „superiorne“ da se što više razmnožavaju (pozitivna eugenika). Pojam je nastao iz dve grčke reči (eu- i genos) što bi u bukvalnom prevodu značilo “dobri geni”. Prema ideji eugenike, ljudski progres je ugrožen širenjem gena (kroz reprodukciju) siromašnih, slabih i bolesnih koji bi trebali biti eliminisani prirodnom selekcijom, ali je Hitler radio ne želeći da čeka da inferiorni sami nestanu sa Zemlje. Takođe se ta praksa nastavlja i danas, putem skrivenog ubacivanja hemikalija, florida, aditiva, u vodu, hranu i vazduh (Chemtrails), koje izazivaju rak, sterilitet i set drugih poremećaja koji kose manje imune ljude, dok se ljudi sa jačim imunitetom ostavljaju da bi mogli da rade. Eugenički pokret vuče poreklo iz ranog 19. veka, i u velikoj meri se razvijao pod uticajem Frensisa Galtona Francis Gulton 1822 - 1911) u Velikoj Britaniji i Čarlsa Devenporta (Charles Davenport 1866 -1944 ) u SAD. Ova dva naučnika su ohrabrivala uzgajanje “poželjnih” i reproduktivnu kontrolu “nepoželjnih” ljudi. Ova ideologija je u SAD dovela do pojave zakonski regulisane eugeničke sterilizacije i prave manije za stvaranjem genetički naprednije porodice, a samim tim i društva. Hitler je prosto preuzeo ove ideje i surovo ih primenio u praksi putem masovne eutanazije “manje vrednih”, sterilizacije i gasnih komora. Frensis Galton, bio je rođak Čarlsa Darvina. Studirao je matematiku na Kembridžu. Napominjao je stalno da je potrebno razviti mehanizme socijalne kontrole u cilju smanjivanja broja “nepoželjnih”. Učio je da su i Hrišćanstvo, koje je oduvek ukazivalo na neprikosnovenost dostojanstva ljudske ličnosti, i medicina, koja je razvila mogućnosti održavanja u životu onih ljudi koji bi u suprotnom umrli od posledica fizičkih, psihičkih i moralnih poremećaja, samo kočili napredak ljudske rase. Hrišćanstvo je uopšte smetnja, i danas tvorcima evropske Unije. Između ostalog, rekao je: “Kada bi se samo dvadeseti deo sredstava koje trošimo na poboljšanje uzgoja konja i stoke trošio na poboljšanje uzgoja ljudi, stvorili bismo galaksiju genija”. Galton je osnivao eugenička društva koja su imala za cilj da ohrabruju “poželjne” na razmnožavanje kao i da se bore protiv razmnožavanja osoba sa psihijatrijskim poremećajima, niskim stepenom inteligencije, 340
dokazanih kriminalaca i sl. U SAD, biolog Čarls Devenport je objavio knjigu pod nazivom “Uticaj nasleđa u eugenici”. Rad ovog naučnika je bio toliko uspešan da je čak i predsednik SAD-a Teodor Ruzvelt izjavio:”Veoma bi voleo da se spreči razmnožavanje pogrešnih ljudi. Kriminalce treba sterilisati, a slaboumnim osobama zabraniti da stvaraju potomstvo. Akcenat treba staviti na uzgoj poželjnih ljudi.” U Americi su organizovana takmičenja pod imenom Fiter femili kontest, i to tokom 20-tih i 30-tih godina 20. veka. Te “jake porodice” su bile one kod kojih je bilo najmanje fizičkih i psihičkih poremećaja i čije je poreklo ostalo nedirnuto. Automatski su bile diskvalifikovane sve porodice u kojima je došlo do mešanja sa “nižim rasama”, te su na takmičenjima učestvovale samo porodice bele rase. Pobedničke porodice su dobijale medalju i izjavljivale: “Da, ja imam dobro nasleđe.” Dok je sa jedne strane eugenički pokret stalno vršio propagandu za razmnožavanje genetički zdravijih osoba, sa druge strane su činili sve što je u bilo u njihovoj moći da spreče rađanje “manje vrednih”. Do kraja 1930 godine, većina američkih država je imala zakonsku regulativu o sterilizaciji. Samo 1935. učinjeno je oko 22.000 sterilizacija, sa ili bez pristanka sterilisanih osoba. Poznat je slučaj Keri Bak, mlade mentalno reterdirane devojke, kojoj je sud odredio da bude ili podvrgnuta sterilizaciji ili da bude vraćena u instituciju za mentalno obolele. Pošto su i njena baka i majka bile donekle slaboumne, sudija Oliver Vendal Holms je rekao sledeće: “Tri generacije imbecila su dovoljne”, nakon čega je naredio sterilizaciju. Jedna od najmoćnijih eugeničkih organizacija bila je Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo (IPPF). Osnovana je 1916. godine u SAD (pod imenom Američka liga za kontrolu rađanja ). Osnivač i vodeći ideolog ove organizacije je Margaret Sanger, lekar iz SAD. Za Sangerovu je primena eugeničkih principa podrazumevala sistematsko eliminisanje svih ljudi za koje je smatra da predstavljaju “manje vredne”, putem veštačkih abortusa i kontrole rađanja, a sve sa ciljem stvaranje rase super-intelektualaca. Njujork Tajms je, između ostalog, objavio i ove njene reči: ”Cilj kontrole rađanja je stvaranje Supermena.” (Njujork Tajms, 31. januar 1922.) Ciljevi njene eugeničke filozofije su sledeći: 1. podići nivo inteligencije u opštoj populaciji 2. sporo povećanje populacije 3. onemogućiti imigraciju onih ljudi za koje se zna da su manje vredne psihofizičke konstitucije 4. primeniti strogu politiku sterilizacije i segregacije nad manje vrednim grupama ljudi 5. obezbediti odvojene farme na kojima bi radili ovi izdvojeni ljudi, i to pod strogom kontrolom za to obučenih osoba itd. Upravo kada su nacisti počeli sa sprovođenjem svojih zlodela, Margaret Sanger i njeni istomišljenici 1942 godine menjaju naziv organizacije u Američku federaciju za planirano roditeljstvo (koja je danas ogranak istoimene međunarodne organizacije). Od tada pa sve do današnjih dana, umesto termina eugenika, poboljšanje rase, eliminacija manje vrednih ljudi itd, koristi se termin planirano roditeljstvo, a kao osnovni cilj celokupne aktivnosti Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo navodi se “rešavanje pitanja prenaseljenosti planete.” Medison Grant, osnivač rasističkog pokreta u Americi, je izjavila: “Naše pogrešno sentimentalno verovanje u svetinju ljudskog života ima za cilj samo da spreči eliminaciju poremećene dece i sterilizaciju odraslih osoba koje nisu od koristi društvu. Zakoni prirode nalažu uklanjanje napoželjnih, a ljudski život ima vrednost samo onda kada je u službi društva ili rase.” Herman Raušning tako navodi Hitlerove reči na jednom sastanku: ”Moramo da smanjimo stanovništvo i treba da razradimo tehniku depopulacije… Pod tim ja ne podrazumevam obavezno uništenje, nego prosto mere za gušenje njihove ogromne prirodne plodnosti… Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno bezbolnih, u svakom slučaju beskrvnih, da bismo naveli nepoželjne rase da izumru…” Već 14. jula 1933. godine Hitlerova Nemačka je uvela Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima, što je dovelo do toga da između 320.000 i 350.000 ljudi bude podvrgnuto sterilizaciji. Ove Hitlerove reči su dobile primenu! Šta mislite šta rade avioni koji ostavljaju tragove iznad nas? Otkud kancerogeni aditivi u hrani koja se proizvodi na zapadu a prodaje u tzv “trećim zemljama.” Zašto se toliko priča o “ljudskim pravima” i štite gejevi, satanisti, pedofili i kriminalci, dok se za milione otpuštenih sa posla i one koji rade za bedne plate kaže da su “gubitnici”? Otkud toliko abortusa? Zašto se ljudima daje vakcina nakon koje oni umiru od jednostavnih bolesti illi dobijaju epilepsiju? Setimo se čuvenog “projekta Spajalica” kojim su, uz asistenciju Henrija Kisindžera vodeći nacistički naučnici prebačeni u SAD. Oni su tamo nastavili da rade ono što su radili uz Hitlera. To dokazuje da su im karakteri isti, a da iza njih stoje ista okultna i satanistička društva. Prvi koji je upoznao Hitlera sa učenjima madam Blavacki bio je član unutrašnjeg kruga okultnog društva Tula, Ditrih Ekart. Hitler je drzao primerak njene knjige ''Tajna doktrina'' kraj kreveta i upravo je iz njenih spisa saznao značenje arijevske svastike. Helena Petrovna Blavacki kaže da svastika ima '”čisto falusni karakter.” Ona takođe kaže: “Svastika, taj najsvetiji i najmističniji simbol u Indiji, odnosno “Džaina Krst” kako ga sada zovu masoni.” Ona je “Djavolov znak” kako saznajemo od indijskih misionara. 341
Nacistički simbol je postao popularan kod satanista, gde predsatvlja prirodu u kojoj nema sklada. Postoje neosporni dokazi da je Hitler bio član okultnog, magijskog društva Tula. Ekstremno veliki broj autora je pisao o tome(Gerald Šuster,Josef Ker, Robert Vajt, Herbert Brenan,Trejvor Rejvenskroft…) Vođa društva Tula, Ditrih Ekart je na samrti 1923 izjavio. “Ne žalite me, učinio sam za istoriju više od bilo kog Nemca..sledite Hitlera, posvetio sam ga u tajne doktrine, otvorio sam mu središta vizija i naučio da opšti sa “silama”...” Nije teško shvatiti o kakvim se "silama" radilo sa obzirom na sav užas i neljudskost nacističkih zlocina. Inace o društvu Tula postoji veliki broj informacija. Treba napomenuti da su održavali redovno spiritističke seanse u cilju dozivanja nemačkog "Mesije". Jedan od glavnih Tulista Konrad Ricler je uostalom ostavio i zapise kako su u jednom slučaju spiritističke seanse svi prisutni bili prestrašeni silama koje su prizvali. Zanimljivo je da je jedan od osnivača drustva Tula, Sebendorf 1934 napisao i izdao knjigu koja se zvala “Pre nego sto je Hitler došao” u kojoj je javno razotkrio da je društvo Tula stajalo iza meteorskog uspona nemačkog firera. Kao "zahvalnicu" za otkrivanje tajni nacisti su konfiskovali i spalili veliki broj primeraka knjige a Sebendorfa naravno uhapsili. Osim društva tula Hitler je u mladim danima bio i u kontaktu sa Gvidom Von Listom i Georg Lancom, magovima i okultistima. Ovaj drugi je izmedju ostalog bio osnivac okultnog drustva Red novih Templara a ako im je išta bilo zajedničko a to je bilo da su obojica bila opsednuta rasistickim teorijama o "čistoći krvi", legendom o gralu,"prljavim" Jevrejima ,te nezaobilaznim novim svetskim poretkom. Jedan od članova gore pomenutog društva Tula bio je i Karl Haushofer, učenik madam Blavacke i Gurđajeva, inace profesor geopolitike i tvorac zloglasnog koncepta “Lebensraum” koji je Nemcima davao pravo da se šire na istok i osvajaju. Hitlerov utisak koji je ostavljao na druge ljude zaista spada u nešto neprirodno ili je možda bolje reci natprirodno. Poznati istoricar Šajrer koji je napisao monumentalno delo “Uspon i pad treceg rajha” ovako opisuje reakciju publike prilikom jednog Hitlerovog govora 1934 godine: "Gledali su u njega kao da je on Mesija dok im je izraz lica bio definitivno neljudski. Da je ostao na balkonu još koji minut siguran sam da bi mnoge zene pale u nesvest od uzbudjenja" Dalje, Herman Gering, izuzetno okrutan i surov covek je govorio ovako: “Često bih krenuo kod njega (Hitlera) ali kad bi se našao pred njim jednostavno bih bio paralisan, moje volje bi nestajalo i postajao sam lutka.” Albert Šper, nacisticki ministar naoružanja i arhitekture, govori da su svi drugi nacisti iza leđa raspravljali o Hitlerovoj moći da parališe svaku vrstu izrazavanja nečije sopstvene volje. Postojalo je opšte uverenje da Hitler primenjuje hipnozu. Dalje, Šper govori, kako bi svaki boravak u Hitlerovoj blizini, nezavisno da li su razgovarali ili ne, izazivao veliki zamor, iscrpljenost i prazninu. No i pored toga sto je razumski shvatao da boravak u Hitlerovoj blizini škodi njegovom zdravlju, do poslednjeg momenta je bio nemoćan da se odupre. Poznati istoricar Alan Bulok je napisao: “Hitler je posedovao ličnu privlačnost koja se odupire racionalnoj analizi ali koju su opisali mnogi. Neki bi to poredili sa afričkim vračevima i azijskim šamanima a neki sa hipnotizmom.” U crni humor spada i slučaj jednog engleskog novinara koji je tridesetih godina otišao kao izveštač na jedan Hitlerov miting u Minhenu. On nije razumeo ni reč nemačkog ali posle nekoliko minuta uhvatio je sebe kako stoji zajedno sa svom drugom podivljalom publikom i sa uspravljenom rukom skandira “Hajl Hitler.” Nešto kao na rok koncertima, gde gomile mladih stoje sa podignutim šakama koje su sastavljene u pesnicu sa otvorena dva prsta, poput rogova. Hitler je bio zaposednut i sile su preko njega uticale na ljude. Demoni su gospodarili masama. Hitler je verovao u “Tajne poglavare” koja su u budističkoj tradiciji poznata kao “lame svih lama” (otud Hitlerovo zanimanje za budizam), a u tradiciji Hinduizma “Kraljevi sveta” i mogu se kontaktirati samo duhovnim putem mantranja i okultnim disciplinama. Okultista Ditrih Ekart je govorio da će se Lord Maitreja pojaviti kao nemački mesija, da bi poveo arijevsku rasu do pobede. Društvo Tula je bilo deo međunarodnog saveza tajnih društava i Iluminata, ili pod kapom Iluminata, a među tim društvima je i društvo “Lobanje i kosti”, koje je identično društvu Tula, čiji su članovi bili u Bušovi, koji su bili jedni od finansijera Hitlera. Ditrih Ekart je bio onaj koji je trebao da utre put dolasku “mesije” svetskog duhovnog vladara, kako je za sebe govorio, da je poput Jovana Krstitelja koji je pripremao dolazak Hrista. Govorio je da je Hitler plesač, a da je on sam odabrao muziku, i da je Hitlera naučio da kounicira sa “Moćima.” Te “Moći” su oni “Gospodari” o kojima govori Blavacka, kao i drevni “bogovi” i vanzemaljci sa kojima su komunicirali žreci. Ili “Učitelji” sa kojima komunicira Nju Ejdž. Hajnrih Himler, vođa SS trupa je video SS trupe kao reinkarnirane naslednike tevtonskih vitezova ili Arturovih vitezova, dok je njihov Kamelot bio dvorac Vavelsburg, između Hama i Paderborna. To je postao Himlerov hram, u kome su se obavljali magijski rituali u prostoriji sa mozaikom zvezde, koja se zvala Generalska sala. Tu su dvanaest visokih oficira, poznati kao “Dvanaest vitezova” obavljali rituale. 342
Vavelsburg – generalska sala. Zašto je sve ovako uređeno i skockano? Po pravilu je ovu građevinu trenalo adaptirati ili srušiti ali je ona uređena i čeka… Nacisti su osnovali komisiju “Ahnenerbe”, produženu ruku SS-a, čiji je zadatak bio da pronađe poreklo arijevske rase širom sveta. Trebao im je čvrst dokaz da su baš oni ti koji trebaju da vladaju svetom. Pronaći naučnu, arheološku i antropološku dokumentaciju, građu koja bi ujedinila drevnu prošlost arijevaca, sa trenutnim ciljevima nacista. Sprovođeni su eksperimenti na ljudima u svrhu dokazivanja superiornosti arijevaca. To je bila komisija pod punim nazivom “AhnenerbeForschungs und Lehrgemeinschaft” (Nasleđene baštine istraživanja i podučavanja Zajednice ili društvo za istraživanje i poučavanje o nasleđu predaka). Nacisti su verovali u postojanje mistične zemlje Tule na severu, između Islanda i Grenlanda. Karl Haushofer je bio uveren da je ključ ovladavanja Vril energijom na Tibetu. U tome je imao podršku Švedskog istraživača i simpatizera nacista Svena Hedina, koji je vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravni govor na Olimpijadi u Berlinu 1936. Inače sami Tibetanci, koji su se smatrali ugroženima od Kine su bili naklonjeni Nemačkoj i Japanu, očekujući da ih isti oslobode od Kineske okupacije. 1938 je Ahnenerbe predvođen Ernestom Šeferom pokrenuo ekspediciju na Tibet gde su proučavane lobanje Tibetanaca, pa je utvrđeno da su Tibetanci prelazna forma između Mongola i Evropljana, a da su Evropljanima najbliži pripadnici aristokratije Tibetanaca. Verovanje u postojanje Vrila se pojavljuje i kod drugih ezoterijskih tajnih društava. Red zlatne zore, osnovan 1888. godine, od strane dr Vejna Vestkota, masona, i S. L. Matersa je takode negovao verovanje Vril i Tajne poglavare. Maters je stvorio niz rituala i inicijacija kako bi clanovi postigli pun psihicki i fizicki potencijal. Verovao je da je to dostupno malom broju pojedinaca, iako su u jednom periodu imali dosta clanova i hramove u Londonu, Edinburgu, Bradfordu i Parizu. I Red Zlatne zore je verovao u Vril, a jedan od tajnih znakova reda, ispružena desna ruka, postao je zvanicni nacisticki pozdrav uz uzvik “Hajl Hitler” a sama uzdignuta ruka je rimski pozdrav. Red se kasnije raspao na frakcije koje su predvodili Maters, irski pesnik Vilijem Jejts i zlokobni Alister Krouli. Jedan drugi red, Red Orijentalnih Templara ( Ordo Templi Orjentis O.T.O.) takode je preuzeo učenje o Vril energiji, a dva nemačka maga, Gvido fon List i Lanc fon Libenfels, u svojim proslavama letnjeg solsticija (21 juni) u prirodi, crtali su na zemlji znak Hermetičkog krsta, takode 343
poznatog kao Torov čekić, ili narodski rečeno – kukasti krst. Lanc fon Libenfels (pravo ime Adolf Lanc) stavio je kukasti krst na zastavu koja se vijorila na njegovom “hramu” i simbolizovala je kraj hrišćanske ere i početak arijevskog natčoveka. Za rasno inferiorne narode, koje su List i Libenfels nazivali “mračnim silama”, kao što su Jevreji, Cigani i crnci, preporučivali su kastraciju kao način uništenja. Obojica su imali veliki uticaj na Hitlera, a 1932. godine Libenfels je zapisao: “Hitler je jedan od naših ucenika... Doživećete jednog dana da ce on, i kroz njega mi, biti pobednik, i razviti pokret od koga ce svet drhtati..” Vrlo je verovatno da je Evropska Unija nastavak onoga što je započela nacistička partija, a nastavili komunisti, jer sve ove ludačke ideje potiču iz umova koji su pripadali istim organizacijama. Da li se bere s trnja grožđe ili sa čička smokve, da parafraziramo Isusa Hrista. Od ovih osvedočenih i fariniranih satanista se nikakvo dobro ne može očekivati, iako njihove reči zvuče privlačno, od “Sloboda, jednakost, bratstvo” u Francuskoj revoluciji, preko navodne klasne slobode radništva u komunizmu, arijevske čistoće u nacizmu do “ljudskih prava” i povelja o slobodama u modernoj demokratiji. Sve te ideologije, nastale u mračnim salama su za sobom odvele milione u smrt, a najopasnija je demokratska ideja koju propagira SAD (i nameće bombama) i EU. Ona uzima i samu dušu, stvarajući milione ovisnika od droge, televizije, video igrica, ubijajućom industrijom zabave, trendovima, modom, pod plaštom oslobođenja ličnosti uvodeći nemoral, pederastiju, promiskuitet, i životinjske nagone kao nešto što je “In.” Iako su bili deo pripreme, ni nacisti, ni komunisti, ni francuski Jakobinci, ni italijanski fašisti nisu masovno trovali svoj narod putem namerno zatrovane hrane, nisu ga zaprašivali iz vazduha (Chemtrails), genetski modifikovali hranu i zakonom zabranjivali sejanje bašti iza kuće. Nisu pripremali zakone o čipovanju cele populacije. Nisu zakonski vakcinisali celu populaciju vakcinama za koje se zna da sadrže viruse – ubice. Izgladnjivanje, pljačku i izrabljivanje miliona niko više i ne pominje. Uništavanje ekonomuje niko od njih nije zagovarao. Simboli Evropske Unije ne liče na nacističke ali im je poreklo isto, okultno, pagansko i ezoterijsko.
Hronološka istorija novog svetskog poretka Iako ova ideja ima prastaro poreklo, još od Nevroda, pa preko Grčkih oligarha, Aleksandra Velikog, Persijskih i Rimskih careva, Britanske imperije, Napoleona, ideja Novog svetskog poretka i stavljanja sveta pod jednu kapu je počela da se ostvaruje pre nešto više od 100 godina. Njene pripreme su starije i taj put su utirali još prosvetitelji u 18 veku i ideje Francuske revolucije. Francuska je bila jedna proba, stvaranje drugačijeg društva, diktature bez religije, kuće bez domaćina, bez tradicije, sa svim slobodama koje dozvoljavaju čoveku da radi šta hoće dok ne ugrožava druge, gde je lični moral “popovština” i gde je Razum bog, gde je čovek vrhunac svega i gde se svaki ološ koji je dovoljno pokvaren i prepreden može dokopati vlasti. Ukida se religija i ljudi više nemaju nikakvu ogradu da rade šta im je volja. Iako je Francuska revolucija u udžbenicima označena kao prvi slučaj emancipacije i oslobođenja čoveka, ona je duboko podrila francusko društvo, i odnela preko milion žrtava, od kojih su mnoge ritualno ubijane kao u starim paganskim ritualima. Tamo gde su stotinama godina vlast imali aristokrati došli su razbojnici i lopovi, što se ponovilo 1917 u Rusiji, kao i u Nemačkoj 1944 i istočnoevropskim zemljama. Ustoličenje “boginje razuma” jedne prostitutke koju su revolucionari u Parizu uneli na nosiljci u katedralu Notr Dam je bio početak definitivnog odbacivanja religije i sekularizacije koja će dovesti do moralnog pada celog čovečanstva. Do tada se znalo da raskalašnost postoji u krugovima aristokratije, i to ne sve, među razbojnicima, mornarima, prostitutkama i propalicama. Masa naroda, seljaci, srednji sloj i sitno građanstvo su se još uvek držali nekih normi. Posle Francuske revolucije i pojave Darvinove teorije evolucije se sistem vrednosti menja za 360 stepeni. Znalo se da su nekada prostitutke morale da mažu nokte crvenim lakom da se zna o kakvim se osobama radi. Danas crveni lak za nokte koriste sve žene. Nekada su gejevi i lezbejke, bili proterivani iz gradova ili zasipani kamenjem a danas ih štiti država. Razbojnici su tada išli na vešala a danas su to “kontroverzni biznismeni”. Čedomorke su bile predmet plašenja dece, i njihova imena niko nije davao deci dok ne budu zaboravljene, a danas je normalno da u državi od 7 miliona stanovnika godišnje bude izvedeno 150 000 abortusa. Što je davno u običnom narodu smatrano za nedopustivo danas je dobro i napredno i ko se ne ponaša tako on se smatra nenormalnim. Još jedna od blagodeti ove revolucije, kao i kasnijih je stvaranje zavsnog proletarijata, ljudi koji su odvojeni od zemlje, dovedeni u gradove gde su zavisili od volje sistema. Uredbe, zakoni i sam sistem vrednosti su doveli do toga da se ne isplati raditi na svojoj zemlji i ostati svoj na svome. Sistem te ljude najviše guši i osiromašuje, i čini da njihova deca napuštaju imanja. Takođe Novi svetski poredak želi da kontrološe svakog čoveka. Francuska revolucija je 344
dovela do zabrana verovanja i čitanja Biblije, a danas rizikuje da ode u zatvor ili plati visoku kaznu svako, za banalnosti. U komunizmu je to bio verbalni delikt a danas je to “kleveta” i “govor mržnje.” Nazvati bahatog i nasilnog policajca janjičerem je “kleveta” što ne umanjuje činjenicu da on ostaje janjičar, uz dužno poštovanje prema ljudima poput Mehmed paše Sokolovića. Oni koji tvrde da postoji neka vrsta plana koji nas dovodi ka stvaranju svetske vlade uvek su ismejavani u glavnim medijima. Uobičajeni napad se svodi na tvrdnju da je tzv. “Novi svetski poredak” proizvod mode – zbog početka novog veka i novog milenijuma; proizvod desničara, izolacionista, antisemita i rasista koji svoje akcije zasnivaju na dugo raskrinkavanim “Protokolima sionskih mudraca”, koje danas objavljuju neke ekstremisticke grupe. Istorijski podaci ne podrzavaju takvu tezu, ali ona je postala mantra levicara i njihovih starih saveznika, medija. O Jevrejskoj zaveri se ne može govoriti, jer sami Jevreji su najviše stradali od strane establišmenta u Evropi. Rimska crkva i nacisti su ih ubijali i progonili vekovima, a komunisti su zadržali njihovu imovinu koju su opljačkali nacisti. Godinama su najviši funkcioneri u obrazovanju, industriji, medijima, bankarstvu i drugim oblastima gurali svoje istomišljenike. Kada čitate biografije ljudi koji su munjevito uspeli, u kojima se pominje težak rad, gladovanje, upornost…to uglavnom nije tačno. Te knjige su napisane za lakoverne, i uglavnom iza njih stoje novodobaške ideje “pozitivnog mišljenja.” Ti ljudi su imali zaleđe, bili članovi starih porodica ili su bili prepoznati od strane tajnih društava, vrbovani i školovani. Daleko od toga da oni nisu sposobni i talentovani, ali su takođe i imali “veze” pri “zapošljevanju.” Takođe oni se igraju sa javnošću tako što sve unapred obelodane svoje planove, na neki način, putem filmova, knjiga, u pesmama…pa malobrojni i prepoznaju da se radi o “proročanstvu” tj o planu. Fabijanski socijalista H. Dž. Vels (H. G. Wells) u delu “Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku revoluciju” (The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution - 1928) je detaljno objasnio uspostavu Novog Svetskog poretka. Istoj organizaciji Fabijanskih socijalista je pripadao i Džordž Orvel (George Orwel) koji je u svojoj knjizi “1984” opisao totalitarno društvo budućnosti. Poruka ove knjige je da nema nade u spas od tog sistema, da je sistem u svemu i da je jedini izlaz slediti sistem i pokoravati mu se. Čak i iza navodno pobunjeničkih grupa i pokreta otporastoji sistem, kojeg je nemoguće pobediti. 1913. godine, pre nego što je donet akt o Federalnim rezervama SAD, objavljena je knjiga predsednika Vilsona (Woodraw Wilson) “Nova sloboda2 (The New Freedom), u kojoj on objavljuje: “Od kad se bavim politikom uglavnom sam mišljenja drugih ljudi slušao u poverljivim razgovorima. Neki od najznačajnijih ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se boje nekog ili nečeg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana, nevidljiva, kojoj ništa ne promiče, koja je odlično povezana i veoma prodorna, a koju ne smeju glasno da osude.” 21. novembra 1933. predsednik Frenklin Ruzvelt napisao je pismo pukovniku Edvardu Mendel Hausu, bliskom savetniku predsednika Vudrou Vilsona: “Sušta je istina, kao sto Vi i ja znamo, da finansijeri iz najvećih centara poseduju Vladu jos od vremena Endrjua Džeksona..” (Andrew Jackson, predsednik SAD 1829 - 1837). Da zaista postoji takva stvar kao sto je tajno društvo veoma moćnih ljudi koji kontrolišu vladu iza scene dokazano je vise puta u ovom veku i to od verodostojnih izvora. Profesor Kerol Kvigli (Carroll Quigley) bio je mentor Bila Klintona na Džordžtaun univerzitetu. Predsednik Klinton je javno odao priznanje profesoru Kvigliju za uticaj koji je imao na njegov život. U Kviglijevom najznacajnijem delu “Tragedija i nada" (Tragedy and Hope - 1966) piše: “Zaista postoji, i to vec jednu generaciju, međunarodna... mreža koja deluje u izvesnom smislu tako da radikalna desnica misli da to rade komunisti. U stvari, ova mreža, koju bismo mogli da nazovemo Okrugli sto, nema ništa protiv saradnje sa komunistima, niti sa bilo kojom drugom grupom i to često čini. Ja znam za operacije ove grupe jer je pratim vec dvadeset godina a dve godine, u ranim 1960-im, sam imao pristup njenim dokumentima i tajnim zapisima. (što znači da je i g. Kvigli deo ekipe, kao i Klinton) Nemam ništa protiv te grupe niti protiv većine njenih ciljeva i tokom života sam joj bio blizak i znao kojim se sredstvima služi. Stavljao sam primedbe, kako ranije tako i sada, na nekoliko njenih ideja... ali glavna razlika u stavovima je da ona želi da ostane nepoznata dok ja smatram da je njena istorijska uloga dovoljno važna da ta grupa treba da postane javna.” Cak je i Raš Limbo (Rush Limbaugh), domaćin jedne emisije i glasan kritičar svih koji opominju na stvaranje svetske vlade, rekao na svom šou 7. februara 1995: “Vidite, ako ste danas neko i nešto u Vašingtonu, to je zato što ste izabrani iz jedne od elitnih škola, Ajvi lige (Ivy League), Harvarda, Jejla, Kenedijeve škole državne administracije - gde ste pokazali da ste dovoljno kvalitetni da budete u Ajvi ligi; izabrani ste i suđeno vam je da uspete. Dodeljena vam je određena uloga u vlasti i od tada se vaš uspeh prati, a vi idete tamo gde vam odrede ti koji su vas izabrali.” Ovo je odlična dijagnoza. Pojedinci se hvale kako su uspeli upornošću i radom, a mase im zavide i žele da budu kao i oni. Većina ne zna šta je po sredi. 345
Da morate da budete odabrani od strane elite kojoj treba “sveža krv” i sloj poslušnika koji će u javnosti da ispunjavaju želje i planove skrivene elite. Ako mislimo da se predsednik države, premijer, narodni poslanici i ministri nešto pitaju, prevarili smo se. Pitaju se u onim sferama koje nisu od značaja, ali kada je u pitanju visoka politika, ekonomija itd..oni moraju da slušaju.
5. oktobar 2000 Beograd. Ovo nije bio spontani opštenarodni protest zbog krađe izbora. Ovo je bila dirigovana smena vlasti. Stari režim je odradio svoj posao, uništio privredu, razbio bivšu državu u saradnju sa sličnim režimima u ostalim članicama SFRJ pod komandom zapadnih mentora, izokrenuo sistem vrednosti. Sada je vreme za druge, koji su trebali da prodaju sve resurse, dokrajče privredu, unište moral i sistem vrednosti izvrnu naglavačke, da kriminal bivšeg sistema, lance od zlata i tetovaže obuku u poslovna odela i ozvaniče plišanu okupaciji zemlje. I naravno, nastave pljačku svog naroda… 4. maja 1993. godine, Lesli Gelb, predsednik Saveta za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations), rekao je na Karli Rouz šou: “...vi (Karli Rouz) ste me ranije ugostili da pričam o Novom svetskom poretku. Ja o tome stalno pričam. Svet je sada jedan. Savet (CFR) moze da nađe, odgaji i postavi na pravo mesto ljude koji su potrebni ovoj zemlji. To ce biti jedan od najvažnijih poslova Saveta (CFR) dok sam ja na njegovom čelu.” Prethodni predsednik CFR-a, Džon J. MekKloj (John J. McCloy, preds. 1953-70), je rekao da oni ovo rade još od 1940 i ranije. O ovoj sili koja teži stvaranju svetske vlade može se naći dosta dokumentacije, tako da ona na kraju dvadesetog veka ne izgleda kao zavera u uobičajenom smislu poput tajnog društva zlikovaca koji se sastaju iza zatvorenih vrata. Ona je više poput “mreže2 istomišljenika na visokim pozicijama koji teže zajedničkom cilju, kako je opisala Merilin Ferguson (Marilyn Ferguson) 1980. u delu “Zavera Vodolije” (The Aquarian Conspiracy). Možda je najbolji način da se o ovome priča kratak pregled istorije novog svetskog poretka, ne našim rečima, vec rečima ljudi koji su se trudili da ga uspostave. 1912. - Pukovnik Edvard M. Haus, bliski saradnik predsednika Vudro Vilsona, objavljuje knjigu “Filip Dru: upravljač” (Phillip Drew Administrator) u kome promoviše socijalizam po zamisli Karla Marksa, ustvari totalitarni sistem budućnosti. 1913. godine stvorene su Federalne rezerve SAD (niti federalne, niti rezerve). To je isplanirala grupa bankara i političara, uključujući pukovnika Hausa, na tajnom sastanku na ostrvu Džekil (Jekyl Island), Džordžija. One su verovatno najveći dužnik na svetu. 30. maja 1919. istaknute licnosti Vel. Britanije i Amerike osnivaju Kraljevski institut za međunarodne poslove (Royal Institute of International Affairs - RIIA ) u Engleskoj i Institut za međunarodne poslove (Institute of International Affairs) u SAD. Dve godine kasnije, pukovnik Haus reorganizuje Institut za medjunarodne 346
poslove koji postaje Savet za međunarodne odnose (CFR). 15. decembar 1922. CFR podržava svetsku vladu u svom časopisu “Inostrani poslovi” (Foreign Affairs). Autor, Filip Ker kaže: "Očigledno da nece biti ni mira ni napretka za čovečanstvo sve dok je zemlja podeljena na 50 ili 60 nezavisnih država ukoliko se ne stvori neki vid međunarodnog sistema... Pravi problem je problem svetske vlade.” 1928 je objavljena knjiga “Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku Revoluciju” , H. Dž. Velsa. Nekadasnji fabijanski socijalista, Vels pise: “Političke strukture opisane u Otvorenoj zaveri moraju da oslabe, zasene, prodru u sadašnje vlade, a zatim da ih potpuno zamene...Otvorena zavera je prirodni naslednik socijalističkih i komunističkih želja; ona može biti uspostavljena u Moskvi pre nego u Njujorku... Karakter Otvorene zavere ce sada biti jasno opisan... To ce biti svetska religija.” 1931. godine studentima Lenjinove škole političkih sukoba se predaje: “Jednog dana počećemo da širimo najteatralniji mirovni pokret koji je svet ikada video. Kapitalisticke zemlje, zaglupljene i nazadne... upasce u zamku pruzene im mogucnosti za stvaranje novih prijatelja. Naš trenutak će doći za trideset godina... Buržoazija mora biti uljuljkana u lažnom osecaju sigurnosti.” 1932. godine objavljene su nove knjige koje zagovaraju Novi svetski poredak: “Ka sovjetskoj Americi” Vilijema Z. Fostera (Toward Soviet America, William Z. Foster). Foster, vođa Komunisticke partije SAD, napominje da će Državno ministarstvo obrazovanja biti jedan od načina da se razvije novo socijalističko drustvo u SAD. Inače tvorac modernog američkog obrazovanja je Džon Djui ( John Dewey 1859 – 1952) filozof, psiholog i mislilac, zagovornik humanizma (čovek je dovoljan). On je predavao na Kolumbija univerzitetu, a takođe je dvadesetih godina XX veka boravio u SSSR gde je pomagao u stvaranju sovjerskog sistema obrazovanja. “Novi svetski poredak” F. S. Marvina (The New World Order, F. S. Marvin), opisuje Ligu naroda kao prvi pokušaj ka Novom svetskom poretku. Marvin kaže: “Nacija se mora podrediti zahtevima čovečanstva u celini.” Objavljena je knjiga “Smeju li škole da grade novi društveni poredak?” (Dare the School Build a New Social Order?). Autor Džordž Kaunts , nastavnik, tvrdi: “... učitelji treba da streme ka moći i zatim da što bolje iskoriste svoj položaj” da bi “ uticali na drustvene stavove, ideale i ponašanje dolazećih generacija... Razvoj nauke i tehnologije nas je uveo u novo doba u kome nezainteresovanost mora biti zamenjena znanjem, takmičenje saradnjom, vera u Boga pažljivim planiranjem, a privatni kapitalizam nekom vrstom socijalne ekonomije.” Opet poziv na socijalizam. Samo što taj socijalizam na papiru nije ni blizu socijalizmu u praksi, gorem od nacizma i Inkvizicije. 1933. - Objavljen je prvi “Humanisticki manifest”. Jedan od autora, Džon Djui poziva na sjedinjavanje svih religija i “ekonomski poredak zasnovan na socijalizmu i saradnji”. Drugi autor C. F. Poter je rekao 1930: “Obrazovanje je najjači saveznik humanizma i svaka američka državna škola je škola humanizma. Sta može da učini nedeljna škola u crkvi, koja se održava jednom nedeljno i posećuju je samo neka deca, da obuzda plimu petodnevne skole zasnovane na humanizmu?” Ovi ljudi su se svojski potrudili da se u američkim školama ukine molitva i čitanje Biblije, jer “to vređa osećanja manjina i ateista a i sprečava emancipaciju čovekovog razuma.” 1933. je objavljena knjiga “Oblik stvari koje će doći” (The Shape of Things to Come) H. Dž. Velsa. Vels predviđa drugi svetski rat oko 1940. započet Nemačko-Poljskim sukobom. Posle 1945. doci ce do opadanja javne bezbednosti u područjima “inficiranim kriminalom.” Plan “moderne svetske države” će uspeti iz trećeg pokušaja (oko 1980.), nakon nekog događaja u Basri, Irak. Knjiga takodje tvrdi: “Iako je svetska vlada nastajala javno u toku nekoliko godina, iako su je se mnogi strašno plašili i govorili protiv nje, ona nigde nije naišla na organizovan otpor.” Jasno je i zašto. Ljudi više vole da se ne trude i ne razmišljaju. Glupost najmanje boli. 1934. godine objavljena je knjiga “Stvaranje javne hijerarhije” Alis A. Bejli (The Externalization of the Hierarchy, Alice A. Bailey). Bejli je okultista čije razmišljanje i radovi su usmereni od njenog duhovnog vođe, tibetanskog duhovnog entiteta Djahal Kula. Bejli koristi frazu “svetlosne tačke” u vezi sa “novom grupom koja opslužuje svet” i tvrdi da 1934. označava početak “organizovanja muškaraca i žena... u grupni rad novog poretka... sa napretkom koji definiše služba... svet Bratstva... sile Svetlosti... i da novi svetski poredak mora da nastane osvajanjem svih kultura i civilizacija.” Knjigu je objavio njen “Lucis Trust”, koji je osnovan u Nujorku kao “Lucifer Publishing Company”. Nekadasnji zamenik generalnog sekretara UN, Robert Meler, tvrdio je da je za stvaranje svog dela “Osnovnog svetskog nastavnog plana” (World Core Curriculum) kao osnovu koristio ucenja Djahal Kula citajuci radove Alise Bejli. Konstatovali smo da je Bejlijeva opštila sa nečastivim silama. Ako zvaničnici UN uče od Bejlijeve, jasno nam je kuda ide društvo. 1932. je objavljen “Mirovni plan” Margaret Senger, osnivača američke lige za kontrolu rađanja. Ona poziva na prinudnu sterilizaciju, obaveznu segregaciju i rehabilitacione koncentracione logore za “degenerisanu stoku” u koju ubraja crnce, Hispanose, američke Indijance i hrišćane, kao i večite gubitnike i skitnice. 28. oktobra 1939. Džon Foster Dals (John Foster Dulles), kasnije državni sekretar SAD, u svom obraćanju predlaže da Amerika povede ostale ka novom poretku polu-suverenih država 347
koje će pripadati jednoj ligi ili federaciji. O kakvim se nitkovima radi videćemo kroz tzv. “Dalsovu doktrinu” koju je osmislio rođeni brat Fostera Dalsa, Alen Dals, prvi direktor CIA 1946 godine. Alen Dals objavljuje navodni američki strateški program za uništenje SSSR, dok je to ustvari program establišmenta okrenut protiv svih naroda sveta, pa i Amerikanaca: “Za zaglupljivanje i otupljivanje ljudi uložiti sve (zlato, novac). U ljudski mozak i svest posejati haos i tako ih prikloniti lažnim vrednostima. Kako? Naći svoje istomišljenike, saveznike i slugeranje u medijima, obrazovanju, politici. Posledice? Tragedija (nepokornog) naroda je neizbežna zbog gubitka samosvesti. Literatura, pozorišta, bioskopi - svi treba da veličaju najniža ljudska osećanja Podržavati i veličati “umetnike” koji će nametati i produbljivati u svesti ljudi kult seksa, nasilja, sadizma, izdajstva, svega neprirodnog. Neprimetno ali stalno ismevati časnost i poredak predstavljajući tako arhaičnim, zastarelim. Sve ljudske poroke: laž, prevaru, pijanstvo, narkomaniju, izdajstvo, vešto i neprimetno nametati. Samo će po neko uviđati šta se događa, ali takve valja dovesti u nepovoljan položaj, odnosno u predmet za ismevanje. Tako će se stvarati pokoljenja jedno za drugim. Ljude pridobijati još u mladosti, zato glavnu pažnju usmeravati na omladinu, izopačavati je, kvariti je, učiti je razvratu. Od mladih napraviti cinike i prostake – kosmopolite.” Ovaj plan je u potpunosti uspeo. Uzmimo srpski narod, koji se hvali da nije poražen ni pred Muhamedanstvom, ni pred Poćorekom, ni pred šest Hitlerovih divizija. Porazile su ga gole stražnjice pevaljki sa tabloida, slike tetovoranih gorila sa zlatnim lancima na naslovnicama, lopovski mentalitet oligarhije, koji se preliva na narod, sponzoruše, sveopšta prostitucija i odbacivanje Boga. Srbija danas, zemlja jeftine zabave, razuzdanosti, nemorala, hedonizma i kiča je u potpunosti dokaz uspeha Dalsovog plana.
Da li je ideolog ovog smeća Alen Dals ili sam đavo, nebitno je, ali je istina da pola Srbije živi proždirući ovo i slično smeće. Dok vredne i edukativne knjige stoje u kutijama i na policama. Je li toliko bitno kako živi i kako se ponaša najnemoralniji, ali nažalost najbogatiji sloj ljudi. Alen Dals bi čestitao sam sebi… 1939. godine H. Dž. Vels u “Novom svetskom poretku” predlaže “zajedničku državu za ceo svet” ili “Novi poredak sveta” koji se sastoji od “socijalističkih demokratija.” On se zalaže za “službu obaveznu za sve” i tvrdi da je “nacionalisticki individualizam... svetska bolest.” Ne tvrde li ovo i bukači sa demokratskih televizija kao i čelnici NATO saveza i zapadni političari kada se spremaju da napadnu neku državu. U tom stilu H. Dž. Vels predlaže da se novi poredak ostvari kroz “univerzalni zakon i propagandu (ili obrazovanje).” 1940. godine Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) je objavila “Novi svetski poredak” koji sadrzi izabranu listu referenci za regionalne i jednu svetsku federaciju, uključujuci i posebne planove za uređenje sveta posle rata. 12. decembra 1940. Džon Aleksander (John Alexander) poziva na stvaranje svetske federacije u članku “Novi svetski poredak” objavljenom u Kongresnim zapisima u SAD. 1942. - Levičarski Institut za pacifičke odnose (Institute of Pacific Relations) objavljuje “Svet posle rata”, P. Korbeta: “Svetska vlada je krajnji cilj... Mora se prihvatiti da međunarodni zakon ima prednost nad državnim zakonima. Proces mora biti potpomognut brisanjem nacionalističkih tekstova koji se nalaze u 348
školskim knjigama i stavljanjem na njihovo mesto tekstova koji objašnjavaju prednosti svrsishodnijih asocijacija.” Zašto iz udžbenika sve više nestaju nacionalni heroji i ličnosti iz Biblije, prekraja se istorija? To se smatra retrogradno i prevaziđeno. To vređa seksualne i druge manjine i ateiste. Ustvari vređa – sataniste. 28. juna 1945. godine je predsednik SAD Hari Truman podržao Svetsku vladu u svom govoru: “Biće isto tako lako da se države ujedine u jednu svetsku republiku kao što je nama lako da budemo u republici Sjedinjenih Država.” 24. oktobra 1945. stupa na snagu Povelja Ujedinjenih Nacija. Istog dana senator Glen Tejlor predlaže rezoluciju 183 Senata SAD, u kojoj se zalaže za stvaranje Svetske republike i međunarodnih policijskih snaga. 1946. godine objavljena je knjiga “Učitelj i svetska vlast” Džoj Elmer Morgana (The Teacher and World Government, Joy Elmer Morgan), bivšeg urednika Nacionalnog udruženja za obrazovanje (National Education Association - NEA). On kaže: “U borbi za uspostavljanjem odgovarajuće svetske vlade, učitelj... može mnogo da ucini da pripremi srca i umove dece za globalno razumevanje i saradnju... U samom srcu svih agencija koje ce obezbediti dolazak svetske vlade mora stajati škola, učitelj i organizovano školstvo.” 1947. - Američko obrazovno udruženje (American Education Fellowship, prethodno Progresivna obrazovna asocijacija - Progressive Education Association), koju je stvorio Džon Djui, poziva na: “...uspostavljanje istinskog svetskog poretka, poretka u kome će nacionalni suverenitet biti podređen svetskoj vlasti...” 1948.godine dokument “Valden II”, koga je napisao biohejvioralni psiholog B. F. Skiner, predlaze “savršeno društvo ili novi i savršeniji poredak” u kome bi decu podizala država a ne roditelji, tako što bi deca od rođenja učila da se ponašaju samo na poželjan način i imala bi samo poželjne karakterne osobine. Skinerove ideje su kasnije široko prihvaćene, od 60-ih do 80-ih godina, kada su stručnjaci za obrazovanje razvili “Pojasnjavanje vrednosti” i “Obrazovanje bazirano na rezultatima.” Inače bihejvioralna psihološka terapije je drugačiji od klasične psihologije. Pokušaće da vas u što kraćem roku oslobodi ponašanja i raspoloženja koja vam “nanose štetu.” Bihejvioralna terapija se zasniva na pretpostavci da je svako ponašanje (uključujući i emocionalne probleme) naučeno, navika i da stoga može biti zamenjeno drugačijim, poželjnijim. Ili, narodski rečeno, da svaka navika ima odviku. To znači da bi ljudi kao Skiner bukvalno “drilovali” čoveka. Ljude treba odvići od nezavisnog mišljenja, verovanja po savesti, moralnosti, pobožnosti… To danas i rade putem medija, menjajući sistem vrednosti. Jula 1948. - Ser Harold Batler u listu CFR-a, “Inostrani poslovi”, vidi kako novi svetski poredak dobija oblik: “Do kog stepena se život država, koje su vekovima smatrale da su jedinstvene i različite od drugih, možespojiti sa životom drugih država? Koliko su države spremne da žrtvujudeo svog suvereniteta, bez čega inače ne bi bilo efikasne ekonomske i političke unije?... Novi svet nastaje iz pretežno nejasnih okolnosti... i možda ukazuje na put ka novom poretku... koji će biti stvarni početak Ujedinjenih Nacija, nikad više ugroženih ludacima, vec naprotiv koje će vezivati zajednička vera.” Kada pominje “ludake” autor ne verovatno nego sigurno misli na disidente i ljude koji žele da žive i veruju po svojoj savesti a ne po volji diktatora i kriminalaca koji se kunu u demokratiju i ljudska prava. Godine 1948. Ser Džulian Haksli, predsednik UNESCO-a i fabijanski socijalista, poziva na radikalnu politiku eugenike u delu “UNESCO: njegova namena i njegova filozofija” (UNESCO: Its Purpose and Its Philosophy). On kaže: “Iako je tačno da će bilo kakva radikalna eugenička politika kontrolisanog rađanja još godinama biti politički i psihološki nemoguća, od velike je važnosti za UNESCO da uvidi da je problem eugenike najpažljivije proučen i da je javno mnjenje o tome dovoljno informisano da stvari koje su sada neprihvatljive ipak postanu prihvatljive.” 1948. godine su stručnjaci za obrazovanje iz SAD objavili prvu verziju “Svetskog ustava” u kome se zalažu za regionalnu federaciju u cilju stvaranja svetske federacije ili svetske vlade, tako sto bi Engleska postala član Evropske federacije. Ovaj ustav daje za pravo “svetskom savetu” zajedno sa “komitetom čuvara” da sprovodi svetski zakon. Takođe, on sadrži i “Uvodni deo” koji poziva sve države da predaju svoje oružje svetskoj vladi, i daje za pravo ovoj “Svetskoj federalnoj republici” da preuzima privatnu imovinu za svoje potrebe. 9. februara 1950. godine potkomitet Senata za međunarodne odnose predlaže neobavezujuću Rezoluciju br. 66, koja počinje rečima: “U cilju postizanja sveopšteg mira i pravde, sadašnja Povelja UN treba da se promeni da bi obezbedila stvaranje istinske svetske vlade.” Ovu rezoluciju je prvi put predložio senator Glen Tejlor, u Senatu, 13. septembra 1949. godine. Senator Aleksandar Vajli ju je nazvao “krajnjim ciljem kome se treba najiskrenije nadati” i dodao, “razumeo sam da je vaš predlog ili da se promene Ujedinjene Nacije, ili da se promeni ili stvori svetski poredak nekom drugom konvencijom”. Senator Tejlor je kasnije rekao: “Moraćemo značajno da žrtvujemo naš suverenitet u korist svetske organizacije, da bi ona mogla da skuplja porez koji joj pripada i kojim bi se izdržavala.” 12. aprila 1952. godine Džon Foster Dals, kasnije 349
državni sekretar SAD, u govoru pred američkim udruženjem javnih tužilaca u Luisvilu, država Kentaki, kaže da “zakoni o međudržavnim, bilateralnim i multilateralnim ugovorima imaju prednost nad Ustavom.” On dodaje da međudržavni ugovori ne treba da budu u nadležnosti Kongresa, već isključivo predsednika. Oni mogu da prenesu nadležnosti država (koje čine SAD) na federalnu vladu ili na neko međunarodno telo, a mogu i da ospore prava koja Amerikancima garantuje Ustav. Senatski amandman koji je predložio senator Džon Briker, obezbedio bi da nijedan međudržavni (bilateralni ili multilateralni ugovor) ne moze da se stavi iznad Ustava, ali nije prošao jer je za njegovo izglasavanje falio jedan glas. Setimo se zahteva Haškog tribunala za izručenjem ratnih komandanata iz Srbije, Hrvatske i BiH. Ni ustavna odredba o neizručivanju državljana trećim zemljama nije vredela. Morao je da se menja Ustav,jer Ustav države ne važi pred ovim institucijama. Godine 1954. je holandski princ Bernard osnovao Bilderberg grupu, sastavljenu od međunarodnih bankara, biznismena i politicara, koja se tajno sastaje jednom godišnje. 1958. je objavljena knjiga “Svetski mir kroz svetski zakon”, u kojoj se autori Grenvil Klark i Luis Son zalažu da UN postanu izvršna svetska vlast, da se preko njih izvrši razoružanje celog sveta i da preuzmu ulogu svetskog policajca i zakonodavca. 1959. godine je Savet za međunarodne odnose (CFR) pozvao na stvaranje novog međunarodnog poretka. “Studija br. 72 od 25. novembra 1959 kaže: “...novi međunarodni poredak mora da odgovori na težnje celog sveta za mirom, društvenim i ekonomskim promenama... međunarodni poredak... koji bi uključivao i zemlje koje sebe smatraju socijalističkim.” 1959. godine je proglašen je svetski Ustav i osnovan savez skupština koji kasnije razvija “Opis svetske vlade na osnovu Ustava svetske federacije”. 1959. je objavljena knjiga “Izazov za spoljnu politiku SAD sredinom dvadesetog veka” (The Mid-Century Challenge to U.S. Foreign Policy), uz pomoć Fonda braće Rokfeler. Ona objašnjava da SAD: “Ne mogu izbeći, i u stvari treba rado da prihvate... istorijski zadatak koji im je postavljen. To je zadatak da se pomogne u oblikovanju novog svetskog poretka u svim sferema - duhovnoj, ekonomskoj, političkoj, društvenoj.” Predsednik Ajzenhauer potpisuje senatsku rezoluciju br. 170 koja promoviše ideju federalne atlantske unije. Elmo Roper, istraživač javnog mnenja i blagajnik Komiteta atlantske unije, kasnije održava govor pod naslovom “Cilj je vlada celog sveta” (The Goal Is Government of All the World) u kome kaže: “Postaje jasno da prvi korak ka svetskoj vladi ne može biti završen sve dok ne uznapredujemo na četiri fronta: ekonomskom, vojnom, političkom i društvenom.” 1961. godine Državni sekretarijat SAD stvara plan razoružanja svih država i naoružavanja UN. Dokument br. 7277 nosi naslov “Od rata ka slobodi: program SAD za sveobuhvatno i kompletno razoružanje u miroljubivom svetu” (Freedom From War: The U.S. Program for General and Complete Disarmament in a Peacefull World). On opisuje plan u tri koraka razoružanja svih država i naoružavanja snaga UN pri čemu u poslednjem koraku nijedna država ne bi imala dovoljnu vojnu moć da se suprotstavi sve jačim mirovnim snagama UN”. 1962. godine su usledili novi pozivi na stvaranje svetske federacije. U studiji “Svet pod suštinskom kontrolom Ujedinjenih Nacija”, Linkoln Blumfild, član CFR-a kaže: “... ako razvoj komunističkih zemalja doživi značajan pad, Zapad bi mogao da izgubi motiv za stvaranje svetske vlade.” Objavljena je knjiga “Budućnost federalizma” Nelsona Rokfelera. Nekadašnji guverner države Njujork tvrdi da sadašnji događaji snažno zahtevaju “novi svetski poredak”, jer se stari ruši “a novi i slobodni poredak se rađa kroz borbu.” Rokfeler takodje kaže da postoji: “groznica nacionalizma... (ali) nacionalna država postaje sve nesposobnija da obavlja svoje političke zadatke u međunarodnim odnosima... Ovo su neki od razloga koji nas teraju da svim snagama vodimo ka istinskoj izgradnji novog svetskog poretka... (uz) dobrovoljno služenje... i našu čvrstu veru u bratstvo celog čovečanstva... Možda i pre nego sto budemo shvatili... izrašće osnove za federalnu strukturu slobodnog sveta.” Rokfeler dobro govori, ali gde god se pojavi ta njegova “bratska ljubav” i demokratori, tu se pojavi kriminal, bezakonje, izrabljivanje, beda, nepravda i korupcija. Gde god su došli samo je gore. Irak, Afganistan, zemlje bivše SSSR i Jugoslavije…samo je gore. Te zemlje više nemaju vojsku nego policiju koja je naoružana do zuba i spremna samo da bije i ubija svoj narod i od armije vojni orkestar i nekoliko stotina plaćenika spremnih da idu u ime UN i ratuju po stranim zemljama. Te zemlje su korumpirane, privrede su im propale, fabrike zatravljene, ministri prebogari, cveta prostitucija, nemoral, ismeva se red i rad, poljoprivreda i fabrike hrane u rukama mafijaša a pola stanovnika sastavlja kraj sa krajem i tiska se u gradovima, radeći po više od deset sati za crkavicu. To je Rokfelerov “svet bratstva.” 1963. je nešto otkrio Dž. Vilijam Fulbrajt, predsedavajući senatskog Komiteta za međunarodne odnose, govoreći na simpozijumu koji sponzoriše Fond za republiku, levičarski projekat Fordove fondacije: “Vladu će ubuduće birati elite... vlada koju biraju obični ljudi je moguća, ali vrlo malo verovatna.” Izbori su farsa, to se svako ko je pametan uverio u više navrata. Političari pre dolaska na vlast pričaju jednu priču a posle 350
dolaska na vlast nešto sasvim drugo, to postaju drugi ljudi. 1964. godine objavljena je “Taksonomija obrazovnih ciljeva, prirucnik II.” Njen autor Bendžamin Blum tvrdi: “Veliki deo onoga sto zovemo “dobro predavanje” je učiteljeva sposobnost da podstakne emocije izazivajuci učenike da preispitaju svoja ubeđenja.” Negov metod – obrazovanje zasnovano na rezultatima (OBE), je prvo pokušan u školama u Čikagu. Nakon pet godina, rezultati na testovima čikaskih učenika su bili očajni što je razbesnelo roditelje. OBE je ostavljao pravu pustoš gde god je pokušan, pod bilo kojim imenom. Istovremeno, on je postao ključni za globaliste u cilju izmene obrazovnog sistema koji ubuduće treba da promoviše promene osnovnih stavova među učenicima. 1964. godine objavljena je knjiga “Vizije poretka” Ričarda Vivera. On opisuje: “napredne učitelje kao “tajno revolucionarno društvo” uključeno u sistematičan pokušaj da se podriju društvene tradicije i stavovi. 1967. godine predsednik SAD Ričard Nikson doziva novi svetski poredak. U tekstu “Azija posle Vijetnama”, u oktobarskom broju Inostranih poslova, Nikson piše o prirodnoj težnji država da razviju regionalnu saradnju u cilju razvoja i da to vodi ka stvaranju Novog svetskog poretka. 1968. godine Džoj Elmer Morgan, bivši urednik NEA žurnala objavljuje knjigu “Priručnik za američke građane” u kojoj kaže: “Nastajanje Ujedinjenih Nacija i hitna potreba da se one preobraze u mnogo sveobuhvatniji oblik svetske vlasti, zahteva od građana SAD da učine sve što mogu u okviru svojih građanskih dužnosti koje se proširuju na aktivno učešće u svetskim problemima, čime Amerikanci postaju građani sveta. 26. jula 1968. godine Nelson Rokfeler daje podršku novom svetskom poretku. U jednom izveštaju “Asošijejted Presa”, Rokfeler izjavljuje da će “kao predsednik raditi na stvaranju međunarodnog novog svetskog poretka.” Isto ovo je u jesen 1990 izjavio i Džordž Buš Stariji. Više se i ne krije plan svetske elite da se stvori totalitarno društvo. Svi osećamo to. Hazar i kabalista Mordehaj Marks Levi (Mordechai Marx Levy), alijas Karl Maks iznajmljen je 1847.g. od strane grupe “Liga pravednih ljudi” da napiše “Komunistički manifest” kao demagoški mamac za mase, ili ga je samo dobio u ruke pod svojim imenom – pseudonimom. Marks je u celoj stvari igrao podređenu ulogu. Znaci za boljševički Oktobarsku revoluciju 1917.g., koju su finansirali bankari sa Vol Strita, iz Londona i Frankfurta (Iluminati), bili su postavljeni objavljivanjem “Komunističkog manifesta.” Rusija je postala polje za eksperimentisanje, za socijalističke eksperimente, koje nisu mogli ili nisu hteli da vrše u zapadnim zemljama, za ono što spremaju za kasnije na globalnom polju. Eksperiment je uspeo zahvaljujući ulaganju miliona dolara, i masovnim ubistvima. Sve se finansiralo preko sindikata svetskih bankara kojem su pored Rotšilda i Vatrburga pripadali i Morgan i Rokfeler. Ali jasno je da komunistički sistem ne bi mogao da se održi tako dugo, da ga nisu stalno finansirali i podržavali iz senke. Slilčno je i sa Hitlerom – iza njega ne stoji samo paranoična želja za vlašću već i genijalnost bankara. Godine 1885. kardinal Henri Maning dokazivao je da “Manifest” nije delo “otaca naučnog socijalizma” nego tajnih društava čiji su ova dvojca bili poslušni pioni. Još od Adama Vajshaupta do danas primećujemo da jedan oblik društvenog poretka preovlađuje u planovima Iluminata i ostalih nitkova koji nimalo dobra ne žele čovečanstvu. Bendžamim Dizraeli (1814 – 1881) premijer V. Britanije je napisao: “..koji su ciljevi skrivenih društava? Oni žele da promene vlasništvo nad zemljom, oteraju prethodne vlasnike i ukinu crkveni sistem..” Ova izjava Dizraelija se poklapa sa planovima Iluminata, ali sa još jednim društvenim sistemom - komunizmom. Videćemo da je moderna, republikanska demokratija takođe vid komunizma. Ciljevi tajnih društava su istovetni sa ciljevima komunista, tako da možemo da predvidimo kakav će sistem da bude Novi svetski poredak i vladavina Svetske vlade. Džordž Orvel i sam fabijanski socijalista, nam je to opisao u “1984.” Nema privatne svojine, nema vlasništva, nema religije, zabranjena je. Nema čak ni ličnog stava, mišljenja, sve je zabranjeno. Orvel kao deo tog sistema je u “1984” naglasio nepobedivost sistema, sistema koji je veoma sličan Staljinizmu u SSSR, ali i gori jer u staljinizmu nije bilo kamera na svakom koraku. Čitaoci su knjigu shvatili kao kritiku staljinizma, ali ipak se ne radi o staljinizmu, nego o Engleskoj, u budućnosti, koja je deo jedne megadržave i čije je ime romenjeno u Aeropistu Jedan. Život je organizovan kao u nekoj kasarni – zatvoru, svi su nadgledani preko “telekrana” (koji neodoljivo podsećaju na plazma televizore) a ako se samo primeti neposlušnost, tu je svemoćni policijski aparat. Školska verzija istorije tvrdi da je komunizam nastao kao spontani bunt radnika protiv izrabljivanja od strane kapitalista, ali je istina sasvim drugačija. Komunizam kao željeni sistem su stvorili pripadnici Iluminata, poćev od 1776, od dana osnivanja. Sami Iluminati su osnovani 1. maja, a rekosmo da je taj praznik bio rođendan Dioklecijana, rimskog cara, progonitelja hrišćana, kao i praznik Beltane, kome je prethodila Valpurgijska noć. Nije slučajno da je za noć samoubistva Adolf Hitler odabrao baš noć 30 april na 1. maj, mada se sve više sumnja da se on ubio. 1. maj je paganski, veštičji i demonski praznik. I najveći praznik komunista. Postaće sve jasnije na čijem su oltaru komunisti žrtvovali preko 150 miliona ljudi, tri puta više nego nacizam. Učili su nas da su sve revolucije spontani bunt sirotinje. Od francuske revolucije pa sve 351
do Oktobarske revolucije, kao i rušenja vlada u istočnoj Evropi 1989, u Srbiji 2000..Ove poslednje su predstavljene kao anti – komunističke, ali su tekovine komunističkih vlada ostale, i na vlast su došli, ili ostali komunisti, koji su se sada nevešto krstili po crkvama, slikali se sa popovima, da pokažu da su se promenili. Komunizam je nametan odozgo, od strane ljudi koji su samo želeli da uvećaju svoju moć i da neograničeno vladaju. Uzmimo Staljina za primer. On je celokupnu žetvu u SSSR izvozio, ostavljajući narod da umire od gladi. Smatra se da je samo u Ukrajini umrlo šest miliona ljudi tridesetig godina 20. veka. Kome je izvozio žetvu? Verovatno onima koji su finansirali dolazak komunista na vlast. Kapitalistima. Komunizam nije revolt siromašnih nego zavera bogatih. Okultna zavera. Priča o njemu počinje sa Iluminatima. “Ne postoji komunistički, proleterski pokret koji nije radio u interesu novca i u pravcu koji je novac diktirao..” napisao je nemački istoričar Osvald Šplengler (1880 – 1936). Prema njemu ni većina komunističkih lidera nije bila svesna pravog delovanja komunizma. Gas Hol i Anđela Dejvis, komunistički lideri i SAD iz izborne kampanje 1980, koji su grmeli protiv korporacija i velikih banaka su bili instrument tih korporacija i banaka- One su ih plaćale. Na to pitanje je odgovorila dr. Bela Dod (1904 – 1969), član nacionalnog komiteta KP SAD: “kad god članovi Centralnog komiteta KP SAD nisu mogli da se dogovore, jedan od njegovih članova je odlazio u “Valdorf Tauers” u Njujorku, gde se susretao sa izvesnim Arturom Goldsmitom. Dr. Dod je kazala da su odluke koje je donosio drug Goldsmit bile kasnije potvrđivane i od strane KP u Moskvi. Ono što je bilo iznenađujuće za dr Dod je bila činjenica da je “drug” Goldsmit bio bogati američki kapitalista. Tako je i sa obećanjima pred izbore o borbi protiv “tajkuna” i korupcije, a istina je da te političare upravo tajkuni i plaćaju. Mnoge ideje za koje mislimo da su nastale među komunistima ustvari potiču od samog Vajshaupta. On je tvrdio da čovek nije zao, nego ga je takvim učinila religija i država, kao i sveprisutna moralnost. Kada razum konačno postane ljudska religija, onda će problem biti rešen. Jasno je sada otkud potiče ideja za rušenje monarhija i ukidanja religije kao osnovnog nosioca morala, i postavljanja razuma (demokratije) kao osnovne čovekove filozofije. Nije sam komunizam izmislio rušenje crkava i jahanje popova, nego su Iluminati to radili preko ljudi zadojenih komunizmom, uvodeći kult ateističkog razuma gde je čovek sam sebi dovoljan. Tokom Francuske revolucije su revolucionari u glavne katedrale ustoličili prostitutku kao “boginju razuma” i nosili lutku koja je predstavljala Isusa Hrista, vičući : “raspnite gada.” Neki veruju da je Vajshaupt mrzeo religiju jer je papa Klement XIV 21 jula 1773 ukinuo Jezuitski red pod pritiskom Španije, Francuske i Portugala. Po ovoj verziji je Vajshaupt, kao jezuita, rešio da osnuje novi tajni red, pa je osnovao Iluminate. Papa Pije VII je 1814 Jezuitima vratio sva oduzeta prava. Ipak, Jezuiti nikada nisu stvarno ukinuti ni zabranjeni. Vajshaupt je osnovao Iluminate, tako da su Jezuiti samo dobili još jednu grupu kroz koju su mogli neometano da rade. Mnogi autori tvrde da su upravo Jezuiti ti koji su pomagali u stvaranju komunističkih i diktatorskih režima, a to je tvrdio i bivši Jezuita Alberto Rivera. Oni su pomagali sandinističke revolucionare u Nikaragvi, priključili su se komunističkim partijama, a jedan sveštenik u El Salvadoru je, po pisanju “American News & World report” tvrdio da njegov red ne radi u korist Boga nego na unapređenju marksizma i revolucije. On nastavlja dalje tvrdeći da su jezuiti ti koji pomažu stvaranje levičarskih vlada i pobunjeničkih grupa u Centralnoj Americi i Filipinima i da se bore za stapanje marksizma i rimokatoličke doktrine u tzv “liberalnu teologiju.” Vajshaupt je tvrdio da čovekova sposobnost mišljenja treba da daje moralni ton društvu a ne Biblija. Da čovekov razum odlučuje šta je dobro a šta ne. Vajshaupt je tvrdio da je osnivač nove religije, religije razuma, i da je čovek taj koji odlučuje, da čovekov razum postaje jedini kodeks. Naravno, razum vodi čoveka ka prosvetljenju. I ideolozi Nju Ejdža tvrde isto, da čovek treba da koristi svoj razum, da je sam sebi Bog i da evoluira ka višem stanju svesti u koje će ući ulaskom u Novo Doba Vodolije, da se podsetimo. Sećamo se Prosvetitelja, ljudi koji su lutali Evropom noseći nauku o oslobođenju i emancipaciji čoveka i njegovom oslobađanju stega religije. Volter, Didro, Monteskje, Lajbnic..i ostali su se svojski trudili da ideje Vajshaupta i sličnih nitkova usade u imena ljudi. Cilj opravdava sretstvo – bila je deviza Iluminata i komunista. Lenjin ju je često citirao. Ova ideja je imala gori uticaj nego lažna religija, koja je vekovima pre toga stvarala smrt i sukobe. Takođe, Adam Vajshaupt je napadao i nacionalizam, osuđujući ga kao nešto pokvareno i retrogradno, govoreći one fraze o jednoj velikoj ljudskoj porodici, globalnoj dežavi u kojoj ne sme da bude, pored hrišćana, tj verskih fanatika, ni nacionalista. Ni u Nju Ejdžu nema mesta nacionalizmu, ni onom pozitivnom, koji je uvek poistovećen sa šovinizmom. To vidimo posebno danas, kad se svaki nacionalizam proglašava za fašizam, retrogradno stanje, “govor mržnje” koji se upoređuje sa Hitlerovim nacizmom. Naravno, o zločinima komunista koji su bili veći od nacističkih se ne govori, jer su oni i dalje na vlasti. Da nije Interneta 352
malo bi se znalo o tim zločinima. I demokratski i komunistički sistem, kako hrišćanstvo ne vole, tako ne vole ni nacionalizam. Komunizam i demokratija izgledaju međusobno suprotstavljeni ali nisu. Imaju istog šefa. Optužuju nacionalizam i religiju kao krivce za sve ratove, i idu ka tome da ih zabrane, tobož da više ne bi bilo rata i sukoba. Ustvari, nacionalizam poistovećuju sa šovinizmom, koji potpiruju gde mogu, a hrišćanstvo sa klerofašizmom i pohlepom u tradicionalnim crkvama, koje i sami vode kako im odgovara. Kao što je Alberto Rivera i govorio. Masama su govorili da je za njihov udes kriva država i crkva. U jednoj brošuri s kraja 18 veka se vidi crtež na kome sveštenik i vlastelin sede na leđima mršavog seljaka. Ova i slična propaganda je bila fitilj za mase, kao i kasnije u svim revolucijama i bunama. Posle revolucija bi radnicima i seljacima uvek bivalo gore, nikada bolje. Monarhije su oborene a na vlast je došla još gora i još korumpiranija elita, a zločini su bili sveprisutni. U SSSR, Kini, Sev. Koreji, Rumuniji, Jugoslaviji, Čehoslovačkoj, Centralnoafričkoj republici, Vijetnamu, Kambodži, Srednjoj Americi… se još ne mogu utvrditi žrtve “narodnih vlasti”, broj ubijenih, proteranih i opljačkanih. Kada se govori o zločinima protiv čovečnosti, za primer se uzima nacistička Nemačka, Holokaust, zločini SS i SA formacija i Gestapoa. Čak se i za Srebrenicu (1995, rat u Bosni) u demokratskim krugovima govori da je “najveći zločin posle II svetskog rata”. Niko ne pominje “pasija groblja”, genocid nad nemačkom manjinom u Jugoslaviji, logore za tu manjinu, radne logore sa robovima u Rumuniji, Koreji, Kini, SSSR, izgladnjivanja, ubistva bez suđenja, denunciranja, odvođenja, sakaćenja, batinanja. Preko 150 miliona ljudi. Komunističku vladavinu je pratila i neviđena pljačka i uništavanje imovine verskih organizacija, kao i pljačka pripadnika boljestojećih seljaka, industrijalaca i srednjeg sloja. Ono što ni Hitler nije pomišljao da radi, komunistima je predstavljalo zadovoljstvo: izgladnjivanje, pljačka, silovanja, sakaćenja i to ponajviše pripadnika svog naroda Za njih nije bilo arijevca, ni elite, elita su bili oni sami, ljudi sa ulice, kriminalci, nasilnici, bez vere, porekla, bez korena. Ne znam koliko se Nemaca moglo požaliti da su zatvoreni zato što su imali dva džaka žita više od ostalih ili ubijeni jer su imali lepu ženu ili sveže okrečenu kuću. O zločinima komunista niko ne govori jer oni su i dalje tu u demokratskim sistemima, a u tobože bivšim komunističkim su oligarsi i deca bivših komunista. Opljačkanu imovinu ne žele da vrate, pa čak ni Jevrejima, ili je sporo vraćaju. Nacistička ideologija nije stigla da po svireposti parira komunistima, ni po korupciji a ni po stvaranju jednoličnih masa sirotinje koja se hrani na bonove i dobija sledovanja kao u zatvoru, umesto da živi od svoga rada. Na zapadu postoji drugi metod “komunizacije”. Ukida se privatna svojina putem dužničkog ropstva i visokih poreza. Svako ima vlasništvo nad nekretninom dok ima sa čim da plaća porez. Neki tvrde da je komunizam propao i da ga je istorija izbrisala. Međutim nije. Stranke kao Demokratska stranka u Srbiji ili SAD su u članovi Socjalističke internacionale levičarskih stranaka. Iznenađujuće? Demokratska stranka je nosilac otpora Miloševićevom “komunističkom” režimu. Kako to? Milošević komunista koga obaraju demokrate, članovi Socijalističke internacionale? Šta je Internacionala? Upravo korak ka Svetskoj vladi. Iluminati su sebe nazivali Tajna Internacionalna teroristička organizacija, jer su zagovarali dolazak na vlast terorom, tajnim delovanjem, koje nisu ograničavale državne granice. Kad se uzme skraćenica poslednjeg pojma na srpskohtvarskom, dobijemo TITO. Šta su nas učili u školi, kako je “najveći sin Jugoslovena” dobio nadimak? Još i da pomenemo i činjenicu da je Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke i premijer Srbije do 2003 doktorirao na jezuitskom univerzitetu u Konstanci, u nemačkoj, baš na mestu gde je spaljen Jan Hus i gde je kontrareformacija i delovanje Jezuita bilo najjače. Internacionala..zarad bratstva svih ljudi…malo sutra. Ta ideologija je, kažu, mnogima donela dobro, dobro se živelo, malo radilo. Ipak, kakve je posledice ostavila? Uništene privrede, obogaljene umove, demoralisane mase. Veštom manipulacijom su preduzeća koja su radnici gradili prešla u ruke kriminalaca. Takođe i nekretnine i zemlja oduzeta u prvim posleratnim godinama nakon II Svetskog rata su prešle u ruke lopova, narkodilera, kriminalaca i secikesa najgore vrste. Crkva koja je u komunizmu bila premrežena agentima NKVD i tajnih policija je postala leglo korupcije, nerada, kriminalnog bogaćenja, a svoje vernike održava na nacionalističkim mitovima i legendama iz prošlosti, polako uvlačeći taj unezvereni narod u još jednu Internacionalu iza koje stoje iste snage kao i iza one političke – ekumensku. Nekada su optuživali sveštenstvo i plemstvo da jašu na leđima naroda. Danas su to kontroverzni biznismeni, korumpirani službenici, političari, tajkuni i mediji. Mnogo jahača za jedna leđa. I porodica smeta, pa kao što se komunistički sistem mešao u vaspitanje dece, oduzimao ih od roditelja u svrhu prevaspitavanja, tako radi i zapadni sistem. Oduzimanje dece na Zapadu nije retko, ukoliko sistem utvrdi da se roditelji ne staraju o njima onako kako sistem misli da treba. Deca se oduzimaju od ljudi koji žele da žive po svojoj savesti, a dodeljuju gej – parovima. Demokratija je ta koja porodicu dovodi u položaj zavistan od samovolje vlasnika preduzeća, poslodavaca kojima nije bitno da li je čovek sposoban i da li ima potrebe, slobodno vreme, potrebu da uči, da se 353
razvija. Njima je bitno jedino da na njemu zarade, pa makar ga otpravili u grob. Pošto on ostaje na poslu sve duže, a plata mu je sve bednija, mora da robuje i njegova žena. Decu vaspitava ulica, televizija masmediji, industrija zabave, makroi i narkodileri. I da li može da opstane porodica? Nije ni u interesu da opstane.
Simboli i programiranje matriksa. Olimpijada, sport, muzika, politika, religija, umetnost…ne bojte se sve je povezano. Imali smo priliku da čujemo vest kako Iran preti povlačenjem s olimpijskih igara koje će se održati u Londonu 2012. godine, zbog navodno cionističke simbolike upakovane u amblem tih olimpijskih igara. Naravno, Olimpijski komitet je odmah negirao svaku mogućnost da se tu radi o cionističkoj simbolici, mada kada se dobro pogleda amblem, vidi se jasno četiri slova koja čine reč “Zion”. Nema šanse da je ovo slučajno, kad se zna da je naredna “čakra Zemlje” kako Novodobaši kažu, nakon Jerusalima, koji je bio zadnje 2 000 godina, London, koji je predviđen za centar Doba Vodolije, uz Vatikan i vašington D.C. O Londonu i olompijskim igrama ima mnogo toga da se kaže. Olimpijske igre imaju jaku okultnu simboliku i pagansko poreklo.
ZION Nekoliko godina ranije, nekim “slučajem”, pojam Zion je bio upakovan i u amblem olimpijskih igara u Pekingu ali se tada niko nije žalio. Doduše, možda zato što je on tada bio dosta bolje sakriven nego ovaj put?!
354
Ništa nije slučajno.. Neki se možda sećaju da je bio objavljen jedan članak o pokojnom Riku Kleju (Clay) koji je neposredno pre svoje smrti objavio nekoliko interesantnih članaka i intervjua na temu ove čudne simbolike u vezi sa olimpijskim igarama. On je takođe predviđao kako “elita” planira da nam za vreme olimpijskih igara u Londonu plasira i jedan dodatni “šou program” čiji bi cilj bio saterivanje što većeg broja “ovaca” u jedan zajednički, globalistički tor sa svrhom preuzimanja potpune kontrole nad njima i Zemljom. U prevodu, to bi bila krajnja faza porobljavanja čovečanstva u sklopu uvođenja Novog svetskog poretka. On je pretpostavljao da će se to odraditi u okviru tzv. “Plavi Zrak” (Blue beam) projekta, gde bi se uz pomoć holografske tehnologije simuliralo lažno sletanje vanzemaljaca. Takođe će se pomoću tog projekta se treba pripremiti lažni “hristov dolazak”, tj objavljivanje Maitreje, “mesije” koji će se u svakom narodu i religiji pojaviti baš onako kako ga oni očekuju. Među jevrejima kao Mesija, među tradicionalnim hrišćanima kao Hrist, među budistima kao Peti Buda, među Šiitima kao imam Mahdi. Rik nije pominjao mogući teroristički napad, ali imam onih koji su ga pominjali, nešto slično kao napad na Pentagon i Svetski Trgovinski centar. Na osnovu materijala koji potiču sa Rikovog bloga (koji je, doduše, u međuvremenu nestao s interneta) i nekih drugih izvora, pokušati preispitati mogućnost da nam kriminalna nadelita sprema neku posebnu priredbu, neku podvalu u narednom periodu. Ni Rik više nije među živima. Dakle, ovde imamo samo jedan primer kako se jedan pojam s određenim značenjem pakuje u amblem koji trebaju videti milijarde ljudi širom planete. Naravno, većina ljudi taj simbol neće videti svesno, međutim, “programeri matriksa” znaju da će ga ljudska podsvest “snimiti” i prihvatiti, i da je to sasvim dovoljno kad se radi o pretvaranju nečijih ideja u stvarnost. Oni koji znaju kako, možda mogu na određeni način stvarati i oblikovati našu realnost. Razni logoi simboli od davnina se koriste u ovoj našoj realnosti što je većini nas poznato, međutim, ono što većini uglavnom nije poznato, to je njihovo stvarno značenje, uloga i 355
mehanizam delovanja. Na osnovu ovog primera simbola “Zion”, koji je samo jedan od mnogih simbola kojima smo svakodnevno bombardovani sa raznih strana, pokušaćemo koliko toliko rasvetliti pozadinu ove vrste manipulacije naše svijesti i realnosti uopšte. Dobro, šta možemo reći o pojmu Sion ili Zion?! On se najčešće odnosi na deo Jerusalima što obuhvata biblijsku, zemlju, izraelsku zemlju, brdo u blizini Jerusalima gde je bio dvor cara Davida i Judejskih careva. Sam car David je ovde sagradio svoj dvor. Kada Bog u Starom Zavetu pominje svoj narod, on ga naziva “moja gora Sion” ili jednostavno - Sion. Sa Siona se javlja Bog, to je njegova gora. Sion nije samo simbol za jedan breg u Jerusalimu. To je u Bibliji i simbol za Božji narod, za one koji služe Bogu upravo onako kako ih uči Božja reč – Biblija. “Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.” (Psalam 50.2); “Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se ondje naseliti i naslijediće ga.” (Psalam 69. 35); “Nego izabra koljeno Judino, goru Sion, koja mu omilje.” (Psalam 78. 68); “Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima.” (Psalam 99. 2); “Jer je izabrao Gospod Sion, i omilje mu živjeti na njemu.” (Psalam 132. 13); “Jer će narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; nećeš više plakati, doista će te pomilovati kad povičeš; čim te čuje, odazvaće ti se.” (Isaija 30. 19); “Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neće odocniti, jer ću u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.” (Isaija 46. 13); “Ja ti metnuh u usta riječi svoje i sjenom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i rečem Sionu: ti si moj narod.” (Isaija 51. 16); “Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drkću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu…” (Joil 2. 1); “I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.” (Joil 2. 32); “I izbavitelji će izaći na goru Sion da sude gori Isavovoj, i carstvo će biti Gospodnje.” (Avdija 1. 21); “I učiniću od hromijeh ostatak i od odagnanih silan narod; i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu otsada i dovijeka.” (Mihej 4. 7); “I vidjeh, i gle, jagnje stajaše na gori Sionskoj, i s njim sto i četrdeset i četiri hiljade, koji imahu ime oca njegova napisano na čelima svojima.” (Otkrivenje 14.1) i još mnogo Biblijskih stihova koji ukazuju da je Sion simblika za mesto, narod ili crkvu gde Bog vlada i gde se Bog sluša. Jagnje kao simbol Isusa Hrista se pominje u Otkrivenju Jovanovom, kako stoji na gori Sion i sa njim oni koji imaju ime (šem - karakter) napisan na čelima. Ovde je Sion, i oni koji imaju ime na čelima. Šta je “ime na čelima”? “I vidjeh drugoga anđela gdje se penje od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga; i povika glasom velikijem na četiri anđela kojima bješe dano da kvare zemlju i more, govoreći: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovima.” (Otkrivenje 7. 2-3). “I reče im se da ne ude travi zemaljskoj niti ikakoj zeleni, niti ikaku drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečata Božijega na čelima svojima” (Otkrivenje 9.4); To je ono što anđeo čini, na neki način “obeležava” one kji su sjedinjeni sa Hristovim karakterom. To su oni “na Sionu gde Bog caruje” Biblija sve kaže, za onoga koji hoće da čita. E sada zašto se OI u Londonu “trpaju” sa svojim logom gde im nije mesto. Sada će i to Biblija da nam kaže. Imamo Sion, goru koja je simbolika Božje vladavine i Božjeg naroda. To je “Grad Davidov” a David je bio jedan Izraelski car, koji je inače i predak Isusa Hrista po zemaljskoj liniji. I Josif I Marija su potomci cara Davida po dve različite grane. Međutim, šta je suprotno od Siona? To je Vavilon. Setimo se EU i njene okultne simbolike, setimo se sumerske kolevke paganskih religija, okultizma i svih ezoterijskih nauka. Vavilon želi vekovima da zauzme Sion i da stane na njegovo mesto. Iako Vavilona danas nema, postoje samo ruševine u Iraku koje je hteo da obnavlja Sadam Husein, Biblija pominje Vavilon kao silu poslednjeg vremena! I to silu koja želi da uzurpira Sion i stavi ga pod svoju kontrolu. Lažni verski sistem protiv pravog. Dve religije! Vavilonci jesu u jednom periodu zauzeli Jerusalim i car Nabukodonosor je razorio grad, ali je Vavilon posle Persijskih osvajanja počeo da nestaje kao grad, a Jerusalim je dočekao rođenje spasitelja. Ipak, to je bio prvi grad sa kulom, koji je bio i simbol pobune protiv Boga i takvim ga se pominje do kraja, simbolički jer on duhovno nije nikada prestao da postoji. “I platiću Vavilonu i svijem stanovnicima Haldejskim za sve zlo koje učiniše Sionu, na vaše oči, govori Gospod.” (Jeremija 51. 24); “Zato evo idu dani kad ću pohoditi rezane likove Vavilonske, i sva će se zemlja njegova posramiti, i svi će pobijeni njegovi pasti usred njega.” (Jeremija 51. 47); “Ej Sione, koji sjediš kod kćeri Vavilonske, izbavi se.” (Zaharija 2. 7); “I drugi anđeo za njim ide govoreći: pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14.8); “I grad veliki razdijeli se na tri dijela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutoga gnjeva svojega.” (Otkrivenje 16. 19); “I na čelu njezinu napisano ime: tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima.” (Otkrivenje 17. 5). Ovde se vidi ime, karakter vavilona, tajnog religioznog sistema, jer “vino 356
kurvarstva” se upravo osnosi na to. Sledeći stih to i potvrđuje. “I povika jakijem glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh; jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 18. 2). Grad koji je podeljen an tri dela, moderni Vavilon od tri grada – države – London, Vašington i Vatikan. Ovi događaji se odnose na poslednja vremena, na približavanje kraja istorije sveta. “Stan đavolima i duhovima nečistim..otrovno vino…” i to na globalnom polju. “Izdaleka stojeći od straha muka njezinijeh i govoreći: jaoh! jaoh! grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan čas dođe sud tvoj!” (Otkrivenje 18. 10); “I uze jedan anđeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći: tako će sa hukom biti bačen Vavilon grad veliki, i neće se više naći.” (Otkrivenje 18. 21) “Grad veliki” Neki misle da se radi o Rimu a neki da se radi o Londonu ili Vašingtonu, ali se ne radi o jednom doslovnom gradu, kao što ni Sion nije samo doslovna gora. Radi se o sistemu globalne vladavine kakvu je Nevrod (Nimrud) hteo da osnuje gradnjom kule. Taj Vavilon i te kako želi da uzurpira Sion, “mesto gde vlada Bog i gde stoji Jagnje”. Kako? U Knjizi proroka Isaije Bog govori o caru vavilonskom na malo neuobičajen način. Prvo, taj car je neko ko je bio nešto poput vladara 20. veka, sa svom tehnikom, koji je mogao da “gazi” u blickrigu, drugo, to je vladar jednog veoma zlog sistema, a treće on nije bio ljudsko biće! On je neko ko je želeo da se izjednači sa Bogom i sedne na njegov presto, iznad zvezda. On je “bio narode bez prestanka”… pa svi sistemi su imali svoj kraj. Bar prividno. I na kraju, Bog govori o vremenu kada tog cara više nema. O budućnosti “I kad te smiri Gospod od truda tvojega i muke i od ljutoga ropstva u kom si robovao. Tada ćeš izvoditi ovu priču o caru Vavilonskom i reći ćeš: kako nesta nastojnika, nesta danka? Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima, Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnjevno vladala nad narodima, i gonila nemilice. Sva zemlja počiva i mirna je; pjevaju iza glasa. Vesele se s tebe i jele i kedri Livanski govoreći: otkako si pao, ne dolazi niko da nas siječe. Spusti se u pakao (grč. Hades – grob, jevr šeol) ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač. Kako pade s neba, zvijezdo danice, kćeri zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvijezda Božijih podignuću prijesto svoj, i sješću na gori zbornoj na strani sjevernoj. Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Svevišnjim. A ti se u pakao (hades – grob, mesto bez nade u povratak) svrže, u dubinu grobnu. Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: to li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva, Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njezine raskopavao? roblje svoje nije otpuštao kući? Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati sjeme zlikovačko dok je vijeka. Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod” (isaija 14. 3 -22). Obo nije nikako zemaljski vladar. Ovo je tvorac lažnog vavilonskog verskog sistema – đavo. On je vođa vavilonske Misterijske religije, njen ideolog i tvorac. I ovde se on pominje kao neko ko želi da “sedne na Gori zbornoj” na Sionu na strani severnoj. Sever je u Bibliji Božja strana, Gora Zborna je Sion. Masoni smatraju sever “mestom tame” (Kenet Mekenzi – “Enciklopedija slobodnog zidarstva” – citira Ralf Eperson – “Novi svetski poredak”). “Za sve masone sever je odmah bio mesto tame, od svih velikih svetla lože ni jedno se ne nalazi na severu.” (Albert Pajk, mason 33 stepana – “Moral i dogma” citira Eperson) “na svim stepenicama završni ritual predstavlja kratak sadržaj lekcija naučenih na tom stepenu. Čujemo da se na zapadu okupljaju orlovi i da je kraj tiranije blizu. Na Jugu istina se bori protiv zabluda i ugnjetavanja. Na severu fanatizam i netolerancija opadaju, a na istoku ljudi počinju da budu svesni svojih prava i emancipovani. Sunčevi zraci će uskoro smrviti vrhove planina.” (R. Hačins “Most ka svetlosti” – citira Eperson.) Poznato je da sever kod masona nema ulogu tokom rituala, jer su na njemu “fanatizam i netolerancija.” I kod tradicionalnih hrišćana severna strana nije otvorena. Ima jedan masonski i paganski obred koji se praktikuje u pravoslavnoj crkvi tokom uskršnjeg jutrenja. Vernici hodaju oko crkve u smeru kretanja sunca, a to kruženje je bilo najviše zastupljeno u drevnom Egiptu. Masoni kažu da je antički čovek hodao u krug jer je obožavao sunce, pa i sami čine tako prilikom inicijacija u nižim stepenima. Otud i poreklo narodnih kola, posebno onih oko vatre. Sever je, dakle mesto tame, a gora zborna Sion je mesto koje treba da se uzurpira. Biblija pominje još jednu ličnost koja bi da vlada, da se be predstavi da je Bog i koji bi da malo sedne na Božje mesto i da ga obožavaju. Ko je to?? “Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni riječju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakijem načinom; jer neće doći dok ne dođe najprije otpad, i ne pokaže se čovjek bezakonja, sin pogibli, Koji se protivi i podiže više svega što se 357
zove Bog ili se poštuje, tako da će on sjesti u crkvi Božijoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojijeh, i iskorijeniti svjetlošću dolaska svojega; Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lažnijem čudesima, I sa svakom prijevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli.” ( 2 poslanica Solunjanima 2. 10). Ovde se radi o čoveku koji “dolazi po činjenju sotoninom” i koji je u njegovoj vlasti. Antihrist. Onaj koji želi da ga ljudi obožavaju kao Hrista, neka vrsta cara, mesije među ljudima. Antihrist je onaj koji nije samo protiv Hrista već i umesto njega. On treba da sedne na mesto koje je predviđeno za “jagnje koje uze na sebe grehe sveta.” On znači želi na Sion! Ko je Antihrist? To je osoba, čovek koji pretenduje da bude car, vladar sveta i prvosveštenik te svetske religije. Sar i sveštenik, umesto pravog Cara i Sveštenika. On pretenduje na prerogative Isusa Hrista koji je car i sveštenik, prvosveštenik, a i Bog naravno. Car i prvosveštenik, spasitelj. “Kao što i na drugome mjestu govori: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu.” (Jevrejima 5. 6); “I od Isusa Hrista, koji je svjedok vjerni, i prvenac iz mrtvijeh, i knez nad carevima zemaljskima, koji nas ljubi, i umi nas od grijeha našijeh krvlju svojom“ (Otkrivenje 1. 5) On je Bog, jer samo Bog može da spasi od greha i podigne iz mrtvih. Samo Božja sila može da promeni karakter čoveka. Ipak, globalnom ezoterijsko – okultnom establišmentu treba lažni Hristos, kome će se ljudi pokloniti kao pravom. Zato Novodobaši ne negiraju Isusa Hrista već menjaju njegov smisao i falsifikuju njegovu ličnost i karakter. Pošto postoji pravi Sion, on takođe mora da se falsifikuje. Takođe i II Hristov dolazak se mora falsifikovati, jer će da usledi pravi, neće ga sprečiti belosvetski elitni ološi. Za to će se pobrinuti Lord Maitreja kojega Nu Ejdžeri i okultisti najavljuju i koji će se “pojaviti svuda”. Kako?? Tako što će pomoću tehnike biti prikazane hologramske slike na nebu, gde će se pojaviti likovi verskih vođa, učitelja, reformatora, tj mesija koje čekaju određeni narodi i religijske grupe. Taj događaj će biti praćen čudima, a za to će se pobrinuti NASA sa svojim Blue beam projektom, o kom ćemo nešto reći kasnije. U dravna vremena smo imali falsifikat Boga, a to je bio “bog sunca”, pa falsifikat Trojstva (sunce, bog sunca, mesec, boginja majka, i dete) u svim delovima sveta. Imali smo takođe uzurpatore na položaj cara i sveštenika, a to su bili vavilonski, egiparski, grčki, astečki i rimski vladari, kao i rimske pape, ljude koji su sebe zvali “Božanski”, i bili prvosveštenici svojih paganskih državnih religija. Imali smo starozavetni hram u kom se nalazila Slava Božja, a imali smo i paganske hramove. Šta god poseduje original, tu ćemo naći i falsifikat. Otud Sion u Londonu. Otud Sion kao glavni grad sveta u “Matriksu.” Otud globalni mesija, otud lažni Hrist, Maitreja. Otud i lažni Jevreji – elita naroda hazara koja je nadživela njihovo carstvo. To je dokaz da na svetu postoje samo dve religije, dva pravca. Istiniti i lažni. Kažu da Biblijski koncept nije istinit. Pa što su ga vekovima napadali i što ga falsifikuju? Da bi prikrili ovaj falsifikat, oni su “namestili igru” Jevrejima da bi svet mislio kako Jevreji kuju zaveru, jer se jevrejski termini nalaze u namerno izbačenim planovima glavnih aktera Novog svetskog poretka, a ti planovi su sakupljeni u knjižici “Protokoli sionskih mudraca”, koja govori o “jevrejskom planu da se zavlada svetom i dovede car David na vlast nad svetom.” Narod koji ta knjižica naziva “goji” što je Jevrejski pojam, a označava stoku, je prevaren da Jevreje smatra odgovornima, a nisu u pitanju Jevreji nego falsifikatori. Ova je knjižica, o kojoj smo već pisali smišljeno zabranjivana i skrivana upravo da bi kao “zabranjena” bila interesantnija i došla u što više ruku. Otud i poplava apokrifnih jevanđelja, bestselera o “svetoj krvi” i razna mesijanska tumačenja koja trebaju da dokažu kako je Hristos imao dete, i kao sada baš potomak tog Hristovog deteta treba da postane taj novi mesija, baš potomak Isusa Hrista. I to će da potvrdi i duhovni učitelj. Bio on Djahal Kul, Sanat Kumara ili Maitreja – isti je. Čitaoci koji su čuli za Protokole sionskih mudraca koji su pisani pe više od 100 godina, verovatno su čuli iz “kredibilnih” izvora i to da su oni lažni, međutim, oni koji su ih pročitali i kojima je i pored ove sveobuhvatne kampanje ispiranja mozga ostala kakva takva sposobnost percepcije, mogli su lako primjetiti da je veći deo onoga što je u njima davno navedeno, već i ostvareno. Ti protokoli su plan za Svetsku vladu. Knjižica je podmetnuta Jevrejima, da bi mase svoj pogled okrenule na pogrešnu stranu. S tim u vezi, sada ćemo zaviriti i u poslednji 24 Protokol, koji nosi naziv “Učvršćivanje loze cara Davida. Pripremanje cara. Uklanjanje direktnih naslednika. Car i trojica koji su ga posvetili. Car je sudbina. Besprekornost spoljašnjeg morala cara judejskog” (pokušajte ukloniti Jevrejske termine i po želji ubaciti druge): ”Sad ću preći na temu načina učvršćivanja korenja dinastičke loze cara Davida (Antihrista. prim. Aut) do poslednjih slojeva zemlje... Ovo učvršćivanje sastojaće se pre svega u onome u čemu se do današnjeg dana sastojala moć, koja je našim mudracima (Iluminatima. Prom.aut) osigurala i očuvala vođenje svih svetskih 358
poslova kao i davanje pravca vaspitanju misli cijelog čovječanstva... Nekoliko članova od semena Davidova (zajno društvo, Iluminati. Prim.aut) spremiće careve i njihove naslednike, ne birajući ih po pravu nasljeđa nego po sposobnostima, posvećujući ih u skrivene tajne politike, u planove upravljanja, s tim da niko ne sme znati ove tajne. Cilj je takvog načina rada taj, da svi znaju da uprava ne može biti poverena neposvećenima u najdublje tajne njene veštine 8misterije, okultizam. Prim. Aut). Samo će se takvim licima predavati praktična primena imenovanih planova kroz sravnjenje sa mnogovekovnim iskustvima, sva posmatranja političko - ekonomskih tokova i socijalnih nauka - sav, jednom riječju, duh zakona, koje je priroda nepokolebljivo ustanovila radi regulisanja čovečanskih odnosa.”(...) “Samo oni koji su bezuslovno sposobni za čvrsto, makar i surovo, budno upravljanje, dobiće njegove dizgine od naših mudraca.”(...) “Carski planovi dejstva u tekućem momentu, i što pre u budućnosti, biće nepoznati čak i onima koji se budu zvali bliskim savetnicima. Samo car i trojica koji su ga posvetili znaće budućnost. U licu cara, koji nepokolebljivom voljom vlada sobom i čovečanstvom, svi će ugledati sudbinu sa njenim nepoznatim putevima. Niko neće znati šta car želi da postigne svojim naređenjima, pa stoga se niko neće smeti ni isprečiti na nepoznatom putu... “(...) “Da bi narod poznavao i voleo svoga cara neophodno je da on sa tronova besedi sa svojim narodom. To stvara potrebno spajanje dveju sila koje smo mi sada terorom odvojili jednu od druge. Ovaj teror nam je bio neophodan da bi obe sile, svaka posebno, potpale pod naš uticaj.” Samo ovaj mali deo Protokola jasno govori o kakvoj se sili i kakvom caru se radi. Pošto najviši članovi okultnih društava i najmoćniji ljudi na Zemlji koji opšte sa duhovnim entitetima, palim anđelima koja nose zvučna imena kao Bejlin Djahal Kul, oni takođe znaju jako dobro da Isus Hristos treba da dođe po drugi put. Znaju i ne odustaju, kao narkoman koji zna da ga čeka smrt ali neće da ostavi drogu. Znaju da se istorija sveta bliži kraju i da Hristos treba da pobedi greh na Zemlji, jer vreme koje je dobio đavo da se pokaže ističe. Da bi se pokorili Hristu treba da se odreknu sebe, svojih planova uništavanja, pljačke, vlastoljublja, častoljublja. Kao narkoman koji zna da je droga smrt, ali je toliko povezan sa njom da ne može da je ostavi, tako i ove bitange koje znaju da će Isus Hristos doći i uništiti i greh i sa njim i grešnike ne mogi i ne žele da mu se pokore. Oni ratuju protiv njega ratom u kome se zna pobednik, oni znaju da će biti pobeđeni, ali se poput alkoholičara ili narkomana nadajuda se to možda neće baš njima dogoditi i da će to biti odloženo dok se oni ne nasite vlasti, pljačke, razvrata i činjenja zla. Kao što kaže ovaj citirani tekst, delovanje mora biti tajno, mora da se vaspitava celo čovečanstvo u pravcu koji oni žele, poziva se na surovo upravljanje i na skriveni rad iza kulisa. Oni spremaju cara, upravo onoga koga Biblija zove Antihristom. A ko je taj čovek? Kako vole da falsifikuju i da lažu, jer su deca “oca laži” podvaliće narodu da je to potomak Isusa Hrista! Svakako pripremaju ekumensku religiju i Nju Ejdž, po kome treba da ceo svet prihvati verziju Isusa Hrista kao jednog od učitelja Novog Doba, jednog od Avatara, koji se kroz Maitreju ponovo duhovno pojavljuje. Naravno, neće ga budisti prihvatiti kao Isusa Hrista. Tamo će da glumi Petog Budu, u Indiji Krišnu… Poslednjih 30 – 40 godina je došlo do masovne poplave knjiga koje na vrlo primamljiv način pišu o Isusu Hristu kao porodičnom čoveku, koji je imao potomke, koje su vekovima krili pripadnici tajnih društava Sionskih mudraca, masona itd, da ih “nazadna i prevarantska crkva” ne bi pronašla, jer bi njene dogme pale u vodu. To “upali” jer većina gleda loše ponašanje sveštenstva Rimske crkve i njenu prošlost, misleći da je to hrišćanska crkca, aona nema veze sa hrišćanstvom. Apokrifna jevanđelja po Mariji, po Judi, po Tomi, Petrovo jevanđelje, spisi iz Nag Hamadija se šire. Mase gutaju knjige koje su plod navodnih istraživanja, pune tajnih simbola, skrivene istorije. Hristovo poromstvo je negde u Evropi, od njega nastaju loze Merovinga, Gota Koburg, Habsburg…i uvek se čuva jedan. On je navodni “Sveti Gral, Hristova krv”. Majkl Bejdžent i Ričard Li u knjizi “Sveta krv i sveti gral” kao i Den Braun u knjizi “Da Vinčijev kod” su razrađivali ovu temu, kao i brojni pisci u stotinama knjiga, koje su prodavane u milionima primereka. Isto kao i literatura Zeharije Sičina, koja “dokazuje” da je evolucija čoveka ubrzana mešanjem vanzemaljaca, i Dejvida Ajka, koji je na mesto establišmenta stavio guštere iz četvrte dimenzije koji imaju moć da se pretvaraju u ljude i ulaze u njih. Milioni to čitaju, u kafe pauzama i pauzama između TV serija, utakmica…i neće im biti teško verovati u bilo koju prevaru. Sasvim je moguće da će nam u periodu nakon Olimpijade u Londonu, ove sile pokušati instalirati “mesiju”, koji bi trebao da povede čovečanstvo u onom smeru kojeg su te iste sile odredile. Neki, između ostalih pominju i princa Vilijama, dete ledi Dajane, koja je ritualno ubijena u isceniranoj saobraćajnoj nezgodi, kada je sa njom poginuo i Dodi al Fajed, njen verenik. Rođen je na letni solsticij 21. Juna 1982, kad se sunce nalazi na 359
najvišem mestu (paganskog sina bogova), a…u 2012. godini napuniće 30 godina, (XXX) koliko je imao i Isus Hrist kad je počeo propovedati. Ima plavu kosu i zelenoplave oči što su pljunuti znakovi pripadnosti kraljevskoj lozi. A teorija da je mali princ ustvari potomak Isusa Hrista ne manjka. I ti koji se bave tim teorijama i pišu knjige bolje zarađuju nego doktori nauka. Međutim, da bi se sprovođenje takvog jednog plana pospešilo, sasvim je moguće da će iste sile prvo napraviti neku vrstu haosa, kako bi zastrašili čovečanstvo i tako ga načinili spremnim za sve ono što će mu se prezentovati pod “rešenjem” ili “spasom”. Dakle, onaj stari i dobro oprobani scenario: problem-reakcijarešenje. Za ovo je najbolji krah berze, bankrot i ekonomska kriza, velik teroristički napad ili iscenirani napad banzemaljaca. Takođe, postoji i mogućnost da se neke prirodne katastrofe (koje mogu biti i veštački izazvane) iskoriste za tako nešto. Tehnologija za njihovo izazivanje postoji, pomislimo samo na HAARP na Aljasci, o kom će biti reči. S obzirom da je čovečanstvo već dosta oguglalo na terorizam i na priče da je to spontani bunt nekih radikalnih grupa, mnogi smatraju da će taj preokret i uspostavljanje “mesije” biti izveden uz pomoć jednog lažnog ili režiranog spuštanja “vanzemaljaca”, koji će nam tobože priteći u pomoć u vezi s rešavanjem nekih gorućih problema na našoj planeti i usput inaugurisati, odnosno, proglasiti za mesiju ili njihovog (“božjeg”) predstavnika na zemlji jednog odabranog. Kao što bi to napisao Erih fon Deniken. Žreci na livadi i brod koji se spušta. Naravno, narod je daleko pozadi, sluša i gleda. I navija za “naše”. Pripremljen i medijski izdresiran. Za ovaj cirkus će jako dobro da posluži Projekat Plavi Zrak (Bluebeam). Sve su učestalije pojave čudnih svetlosti po svetu i čudnih polava na nebu. Tu se radi o jednom delu plana za ubrzavanje uvođenja Novog svetskog poretka gde bi se koristila hologramska i kratkotalasna tehnologija za svrhu audio-vizuelnih projekcija na nebu. Ta hologramska nebeska predstava bi trebala biti prikazana iznad svih delova planete, sa slikama i na raznim jezicima a tematika bi bila - univerzalno ispunjenje nekih religijskih proročanstava, pomenuti dolazak Isusa, Mahdija, Kalkija i ostalih religijskih ličnosti a onda njihovo “stapanje” u jednu osobu - Maitreju, s ciljem stapanja svih ovih današnjih religija u jednu, kako bi se napravila jedna zajednička religija Novog Doba za celo čovječanstvo. Ta nova religija bi predstavljala jedan od glavnih stubova Novog svetskog poretka. Njeno uvođenje je druga faza projekta. Pre toga, u prvoj fazi projekta, bi bili naprasno nalaženi razni arheološki artefakti koji bi dokazivali da su današnje predstave o čovekovom poreklu i istoriji čovečanstva, posebno o religiji, na ovoj planeti pogrešne. Ovom bi se posebno mogli radovati Zeharija Sičin, Ajk i slični zastupnici dolazaka vanzemaljaca, kao i ljudi koji žele da se hrišćanstvo ukine. Kada televizije, koje su u rukama globalista, masona i satanista objave da je DNK analizom forenzičara iz L.A utvrđeno da nađene kosti pripadaju Isusu Hristu, a i da je groblje negde na Tibetu mesto gde su sahranjivani vanzemaljci, i slično, to će da uzdrma temelje našeg sveta kakav poznajemo. Džejms Kameron (filmovi “Titanik”, “2012”) se već potrudio da snimi dokumentarac o pronalasku “pravog” Hristovog groba sa netaknutim kostima. Treći aspekt tog projekta podrazumevao bi korištenje vizuelnih i subliminalnih poruka gde bi se te poruke emitovale preko tornjeva za mobilnu telefoniju, upakovane u ELF ili VLF talase koje bi čovek mogao čuti u svojoj glavi kao “božje poruke” ili svoje vlastite misli. Preko satelita bi se na nebu postavljale hologramske slike. Na isti način bi se vršilo i mentalno programiranje ljudi u skladu s potrebama kontrolnog sistema. Navodile su se i razne druge mogućnosti stvaranja haosa, sve s ciljem navođenja ovaca u zajednički tor. Taj proces finalnog porobljavanja čovječanstva bi navodno podrazumevao i drastično smanjenje populacije na planeti (na oko 500 miliona do jednu milijardu, što Džon Kolmen (John Coleman) autor knjige “Komitet 300” naziva “Zlatna milijarda” citirajući neke visokopozicionirane hohštaplere. Naravno, s obzirom na nivo i stanje naše svesti kao i nedostupnost važnih i tačnih informacija, mi trenutno možemo samo nagađati u vezi sa njihovim planovima. U svakom slučaju imamo Bibliju koja nam daje bitnu indormaciju da se Hrist vraća i da to sile koje vladaju Zemljom žele da sakriju. Međutim, postoji i mogućnost da nam se zvanično predstave i stvarni “vanzemaljci” tj sile koje već vekovima manipulišu iz jedne druge oblasti postojanja koja se nalazi izvan naše percepcije. To su pali anđeli. Naravno, simulirajući vanzemaljce oni bi nam se predstavioli kao “svemirska braća”, koja treba da nam pomognu u našoj evoluciji, spreče da se uništimo, ujedine nas, pomognu da se popnemo na viši nivo svesti. Ljudi se spremaju na ovakav scenario već vekovima, a posebno poslednjeg veka. Setimo se zatvaranja OI u Los Anđelesu 1984, letećih tanjira i svetlećih efekata koji su pratili to zatvaranje. Ti se “vanzemaljci” novodobašima i okultistima javljaju, pisali smo. Djahal Kul, Tibetanac…Što se ne bi pokazali svima? 360
Priča o kraju sveta 2012 ima i imala je svoju ulogu. Upravo da se sakrije ono što stvarno treba da se dogodi, a to je uspostavljenje Nju Ejdž religije i početak Novog Doba, a drugi razlog je polarizacija sveta ka svetskoj vladi i ideja da svet spasu duhovne sile koje stoje iza vladarske elite, a i sama elita će da traži zahvalnost što svet još uvek postoji. Ljudi koji rade na stvaranju novog sveta rade taj svoj posao stotinama godina, i to sa velikom revnošću. Odakle im volja za taj fanatizam? I bez toga oni mogu da žive više nego dobro i budu voljeni od svih ljudi. Odgovor je u slepoj službi samom đavolu kome su prodali duše, a koji zahteva sve više žrtava, bede, zla i propasti. Većina tih ljudi neće nikada doživeti stvaranje svetske vlade, ali njima ne manjka entuzijazma. Još pre nekih stotinjak godina u knjizi “Knjiga Prokletih” (The Book of Damned), američki istraživač Čarls Fort (Charles Fort) je predstavio situaciju na terenu na jedan prilično interesantan način, nakon što je sakupio i ispitao na desetine hiljada novinskih izvještaja o tzv. paranormalnim fenomenima. On je siguran da su ljudi u vlasništvu neke sile koja kontroliše sve, i on koristi reči NEKO, NEŠTO, NEČEMU..i sam nije svestan koliko je u pravu. Ipak, ezoteristi znaju ko je to, ali većina ne zna, pa piskarala izbacuju popularne knjige koje opet mase gutaju, opisujući te duhovne entitete kao bića iz neke četvrte dimenzije, vanzemaljce, reptilijance, marsovce itd. A svaka baba sa sela koja čita Bibliju zna da se radi o antiljudskoj i antihrišćanskoj sili, sili palih anđela, demona. zato oni usađuju u ljude strah katastrofa, kao 2000-te, 2011, 2012, katastrofa i propasti, jer će na kraju, kad svet ipak “preživi” da predstave tog NEKOG kao spasitelja, koji je sprečio te događaje, to uništenje, i koji je taj 21. 12. 2012, ili 1. 1. 2013..ili koji drugi datum pretvorio u praznik, koji treba slaviti kao novi rođendan sveta, a onog ili one koji su nas “spasli” (Maitreja, “svemirska braća” – vanzemaljci, sveci itd…)treba slušati i slediti ka jednoj religiji i jednom svetu. Oni će i to predstraviti kroz priču o ljudskim pravima, ljubavi itd, ali to je put ka globalnom Aušvicu. Slušali smo priče da treba oterati diktatora, “Balkanskog kasapina”, arhilopova, da čekaju milijarde dolara na granicama samo da on ode. Istina je bila drugačija. On je otišao, a ostali su njegovi satrapi koji su se udružili sa novopridošlima i zajedno su uništili sve, ostavili milione ljudi bez prihoda i od Beograda, grada industrije i radnika napravili grad jeftine zabave, bede, nezaposlenosti, droge i prostitutki. Naravno, On je bio “problem” a oni “rešenje” koje je opet postalo “problem” da bi se opet ponudilo “rešenje.” Daleko od toga da je diktator bio dobar. On je samo pripremio teren onima nakon njega. Da prođu jeftinije. Ovde imamo na delu “ovnove predvodnike”, koji rade “timski”, pa se tako obično organizuju u grupe, kultove ili društva a imamo i gazde koji im naređuju “odozgo”. U suštini, radi se o jednom piramidalnom sistemu uprave gde oni odozdo služe onima odozgo, tako da nije slučajno to što simbol piramide često nalazimo u raznim amblemima.
361
(ASNOM=MASON) Ova piramida kojoj trenutno nedostaje tzv. “pokrovni kamen”, ujedno je simbol Kulta sunca ili Kulta svevidećeg, Ozirisovog oka. Sada ćemo se ponovo vratiti na simbologiju olimpijskih igara. Koliko znamo, ovaj poznati amblem olimpijskih igara koji se sastoji od pet međusobno isprepletenih krugova raznih boja zvanično se interpretira kao pet kontinenata. Malo sutra…
Međutim, postoji još jedna interpretacija prema kojoj ti krugovi podrazumijevaju pet doba koja su predstavljena i u kalendaru Maja. Svako od tih doba traje 5125 godina i sada se nalazimo u periodu prelaska iz Doba Ribe u Doba Vodolije, što potvrđuju i drugi antički kalendari, kao sumerski. Tako, na primjer, lutkemaskote olimpijskih igara u Pekingu 2008.g. koje su otkrivene javnosti 11 Novembra 2007. godine zvale su se Nini (zelena), YingYing (narandžasta), Huanhuan (crvena), Jingjing (crna) i BeiBei (plava):
362
Prema zvaničnom objašnjenju Komiteta pekinških olimpijskih igara, Nini (zelena) je predstavljala - vetar; svakog proleća deca u Pekingu puštaju prelepe zmajeve koji lete na vetru koji duva kroz glavni grad. YingYing (narandžasta): Životinja - kao sve antilope, ona je hitra i brzo prelazi velike razdaljine trčeći po svetu. Huanhuan (crvena): Vatra – Ona je “veliki brat”. Ona je dete vatre koje simbolizuje olimpijski plamen. Jingjing (crna): Priroda – simbolizuje bujne šume i harmoničnu vezu između čoveka i prirode. BeiBei: Voda – najbolja je u vodenim sportovima. Ona predstavlja onaj plavi olimpijski krug.
Ako malo bolje obratimo pažnju na plavu maskotu koja predstavlja vodu, (Vodolija) primjetićemo da ona jedina ima nešto na čelu između očiju. Ništa drugo do ono – spiritualno treće oko. Ako poređamo ove maskote po istom redoslijedu po kojem su poređani olimpijski krugovi, onda dobijamo nešto što bi moglo predstavljati evoluciju svesti: Minerali - elementi - Biljke - Životinje – Ljudi. Čini se da ovdje vidimo jednu korelaciju između olimpijskih krugova i vremenskih ciklusa od 5125 godina iz Majanskog kalendara. Znači, postoji mogućnost da bi se tu moglo raditi o jednom predstavljanju evolucije svesti!? S tim u vezi, dolazak 2012. godine bi podrazumijevao i prelazak u duhovnu svest plavog olimpijskog kruga. Međutim, čini se da stvar nije baš tako jednostavna. Ukoliko dalje nastavimo sa “simboličnim” posmatranjem stvari, saznaćemo i to da je oko olimpijskog kompleksa u Londonu podignuta ograda u dužini od 11 milja (broj 11) i da je boja te ograde - plava. Hm, čini se kao da neko planira da drži stvari pod kontrolom, čak kad se radi i o nekim procesima koji bi trebali biti prirodni. Slogan Olimpijskih igara u Pekingu je bio: “JEDAN SVET JEDAN SAN”; naravno, ovdje se možemo zapitati – a čiji san?
363
Tako nas ne bi trebalo ni čuditi zasto se zvanični napitak olimpijskih igara u Londonu naziva – “Akvarius” I samo mesto održavanja olimpijskih igara u Londonu je prilično interesantno i odiše simbolikom. Nekim čudom, jedno veliko područje u tom gradu je ostalo pusto sve do današnjih dana, bez stambenih ili industrijskih objekata, kao da se na nešto čekalo. A zna se koliko košta ar placa ili kvadrat stana u Londonu…
Veliko slovo “A”, takođe je simbol piramide sa tzv. “pokrovnim kamenom”, Ben ben kamenom ili 364
odsečenim vrhom. Prvo što vidimo, to je da autoput A(20) 12 preseca mesto odigravanja igara. On se takođe zove i Ruta istočnog krsta. (Istočni, vizantijski, pravoslavni ili ruski krst.) Nadalje, imena i drugih okolnih ulica su prilično interesantna. Jedan dio njih ima biblijsku ili religijsku simboliku dok drugi dio u sebi sadrži pojam “lay” što se odnosi na “laylines” ili smernice tzv “energetske mreže” i “energetske vortekse naše planete” koje su naši davnašnji preci (druidi i žreci) dobro poznavali i smatrali su ta mesta svetim. Na takvim mestima velike prirodne energije obično su građeni paganski hramovi a kasnije i tradicionalistički hrišćanski verski objekti, katedrale koje su gradili “slobodni zidari” – masoni, zgrade sa masonskom i okultnom simbolikom prepune gargojla, zmajeva, vilenjaka i drugih nehrišćanskih simbola. Katedrale su bile paganski hramovi i to su i ostale. Nadalje, tu imamo i neke puteve kao što je Stolarov put (Carpenter’s Road) koji predstavlja aluziju na biblijskog Josifa, aluziju, ali to nije Josif. Imamo i Veliki Istočni Put (Great Eastern Road) koji predstavlja Istočnu zvezdu; Red Istočne Zvijezde je inače najveće bratstvo koje u svoje članstvo uključuje i žene. Osnovao ga je advokat Rob Moris (Morris) koji je istovremeno bio i mason. Ovo je njihov amblem:
Obrnuti pentagram. Okultni simbol Tu imamo i Anđelovu cestu. Ne treba nagađati koji je anđeo u pitanju. “Y1” Ulica Hramskih mlinova (Temple Mills Lane) se odnosi na mlinove koji su nekada pripadali vitezovima Templarima – “siromašnim vojnicima Hrista i Solomonovog hrama.” Tu je naravno i Crkveni put koji se ne vidi na gornjoj slici ali se može naći direktno na Google-mapi uz pomoć zuma. London nije džabe odabran da bude domaćin OI, koje su inače najveći ezoterijski skup na svetu. Vilijem Blejk (Wiliam Blake), engleski pisac, umetnik i ezoteričar iz 18. veka, još davno je dobio “nadahnuće” da napiše poemu: “I da li su one noge u vremenima drevnim Hodile po zelenilu planina engleskih? I da li je sveto Jagnje Božje Na engleskim poljima viđano bilo? I da li je Blagovoljenje Božansko Obasjavalo naša oblacima zamagljena brda? I da li je Jerusalim bio ovde građen Među onim mračnim satanskim mlinovima? Donesite mi luk od žeženog zlata. Donesite mi strele od želja: Donesite mi moje koplje: O oblaci gusti! Donesite mi vatrene kočije. Moj um neće prestati s borbom, Niti će moj mač zaspati u mojoj ruci Sve dok ne izgradimo Jerusalim Na lepoj zelenoj zemlji Engleskoj… 365
Dakle, sama ideja o pretvaranju Londona u - Novi Jerusalim - (Sion), nije uopšte nova. S obzirom da je Blejk imao i masonsku pozadinu, možda bi se ova njegova poema mogla smatrati i jednim proglasom nekog - ezoterijskog plana. Inače, po astrolozima je Jerusalim bio centralna čakra planete u doba Ribe, tj hrišćansko doba, koje prolazi, a tokom Doba Vodolije centralna čakra treba da bude London. Ovo se da povezati sa idejama o Hristovom potomstvu, koje je navodno došlo u Evropu, Francusku pa Englesku, o čemu se izdaje stotine knjiga, zasnovanih na nekakvim starim spisima. Znači, Volf Olins (Wolff Olins), tvorac amblema Olimpijskih igara u Londonu, možda nije slučajno upakovao u njega pojam “Sion.” Volf je inače dugo imao kompaniju koja se bavila dizajnom amblema velikih multinacionalnih kompanija i naravno, mnogi amblemi koje je on dizajnirao odišu masonsko – illuminatskom, okultnom i paganskom simbolilom. Na slici ispod koja potiče s njegovog vebsajta, može se vidjeti jedan primer pakovanja tog simbola u riječ “passion” na majici čija se tkanina previja “slučajno” tako, da deli tu riječ na dva dela.
Kad bi običan čovek bio svestan koliko je ova psiho-patološka simbolika iz iluminatske radionice zastupljena u filmovima, muzičkim video-spotovima, video igrama za decu i drugde, onda bi sigurno imao dovoljno razloga da posumnja kako se ovde radi o jednom studioznom programiranju čovečanstva od strane jedne agenture koja ne može imati najbolje namere. Ipak, većina to nikada neće saznati. Ne zato što ne može, nego što neće. Ne interesuje ih, nemaju vremena, ne žele da znaju. Prema nekim proročanstvima Maja, sumerskih žreca i još nekih drevnih kultura, u ovom periodu, tj periodu prelaska u novo doba bi trebalo doći do neke vrste duhovnog buđenja i navodnog povezivanja čoveka s višim aspektima svog bića i kreacije uopšte. Evolucija nas uči da čovek napreduje, da je sve uzvišeniji i da treba na kraju da evoluira u nad – čoveka, u nad – svesno biće koje će moći da vlada svojim strastima, da kontroliše svoju volju. Međutim, nije tako. Čovek degradira, upravo onako kako kaže Biblija. Svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju. Sve propada, uzdiše i tone. To je istina. Da čovek evoluira, odavno bi bile zaboravljene gladijatorske arene Rimske imperije, i danas bi imali društvo makar malo humanije od vremena Inkvizicije. Ono je naizgled humanije, ali nije. Kao i evolucionisti, i Nju Ehdž, i nacisti su smatrali da čovek evoluira ka nadčoveku, ali kod nacista smo videli isto ono što smo mogli kod Rimljana, a komunisti su potonuli još dublje. Čovek je napredovao jedino u zlu. Majanski kalendar pominje kraj jednog doba. Nu ejdž početak Novog doba Vodolije, koje će biti doba Prosvetljenih, dok za ostale neće biti mesta na Zemlji. Prosvetljeni su valjda oni koji prihvataju sve što im se servira, koji su poslušni, ne pitaju mnogo, poželjno je da su gejevi, da ne vole porodicu, kosmopolite, obožavaoci TV programa i glasači, spremni da se stalno sele, istorija i tradicija ih ne interesuje, ateisti su ili su pripadnici neke opšteprihvatljive religijske 366
opcije…ili su dovoljno imuni da ih ne ubije neka laboratorijska bolest, koju njihovi šefovi velikodušno daruju čovečanstvu, da uklone one koji nisu evolucijski spremni za “skok” u Novo doba. Oni koji nisu “prosvetljeni” ili što bi koministi rekli “napredni” tj oni koji misle svojom glavom i žive po svojoj savesti, koji su kritički raspoloženi, nisu poželjni u tom Novom Dobu Vodolije, kao građani Svetske vlade. A ko kaže da želimo uopšte da to budemo? I nećemo. Mi znamo čega smo građani i čiji smo. Isusovi.
Masonski spomenik tvorcu modernih OI, Pjeru de Kubertenu Kratko nakon započinjanja izgradnje olimpijskog kompleksa u Londonu, u opticaj je bio pušten i jedan reklamni film čiji su motivi bili prilično interesantni. U njemu je odmah na početku bila predstavljena “11:11- simbolika” uz pomoć četiri dimnjaka. Nakon toga smo imali priliku videti jedan manji NLO kako leti nad Londonom (predstavaljajući valjda simbol “svevidećeg oka”). Poslije toga, bio je prikazan i jedan vanzemaljski “materinski brod” (sa koga je vjerovatno poticao onaj manji NLO). Zatim je sledio prikaz kako po ulicama Londona šetaju ljudi-roboti (aludirajući valjda na to kako je projekat “zombifikacije” ljudskih bića u međuvremenu uspešno obavljen). I na kraju, na staklima sunčanih naočara jednog atletičara mogli smo nakratko videti i odraz lica vanzemaljca. Zašto u znaku vanzemaljaca? Hoće li vanzemaljci da se takmiče na nekim OI u budućnosti? “Vanzemaljci” se spremaju da odigraju veliku ulogu u stvaranju Novog sveta i rušenju hrišćanstva. Neko bi se upitao zašto pominjemo hrišćanstvo kada je toliko malo vernika, šaka jada, mali broj ljudi koji se drže Biblije “ko pijan plota” i lako ih je pohapsiti i zatvoriti i kraj priče. Ipak, nije tako. Pitanje je legitimiteta. Hrišćanstvo je glavna smetnja, jer dok ima i jedan istinski hrišćanin, svet ne može biti u rukama protivnika Božjih. Đavo nema apsolutnu vlast dok god i jedna iskrena molitva ide ka nebu. A tamo gde ljudsko oko ne dopire vodi se borba između dve opcije, Hrista i sotone, dobra i zla, ma koliko mi mislili da je hrišćanstvo beznačajno, koliko god ljudi kao Lenon iz Bitlsa sa porugom pričali da su sakupili više ljudi na jednom seoskom vašaru nego Isus na svim svojim propovedima. Pred celim svemirom je Zemlja pozornica. Pa i ako se misli da je Bog učesnik sa 1%, da je dobrote, poštenja, milosti nestalo, da zlo vlada, opet se vodi borba. Jer ljudsko oko ne vidi daleko. Božji glas je tih i tanak, ne ide na buku i na mnoštvo. Bog traži veru i poverenje, kvalitet a ne kvantitet. Bog traži karakter, pa makar i jednog čoveka koji će u ovim zlim vremenima da veruje u Njegov sistem vrednosti, pored svih izgleda, pored naizgled totalnog poraza pravih vrednosti pred negativnim, lošim, rđavim i zlim. Bog kaže “veruj” i kada se pojavi masa “vanzemaljaca”, a pojava samo jednog vanzemaljca će da zatvori crkve. Bog kaže “veruj” i čitaj. Misli. Pitaj. Moli se. Jer vanzemaljci ne postoje. Bar ne ovi što “prže” brze letelice. Ali ko će čuti? Upravo ta “šaka jada” ti malobrojni, čije molitve idu ka nebu i ometaju demonski program. Za njih se vodi rat. Mi smo naviknuti da se ljudi zauzimaju za nešto samo ako se to isplati, ljudi pomažu onima koji to mogu da vrate, ljudi daju onima koji mogu da plate, ljudi obožavaju velike..a ne, Božji koncept nije takav. Bog je uvek na Zemlji imao svoje, svoj narod, predstavnike svog sistema vrednosti i On je tu sa njima, iako se to ne vidi na oko, iako izgleda da je zlo pobedilo. “Vanzemaljci” su tu upravo da okultistima osiguraju pobedu, da uz pomoć njih sruše svaku nadu hrišćanstva. To je jedini razlog!! Koliko god mislili da su 367
razlozi možda želja za vlast, uterivanje straha, pokazivanje sile i moći. Ne. Njima je jedina i najveća smetnja Hristos, ma koliko On izgledao beznačajan i nebitan, On vlada svemirom, i oni ne žele da se to zna, kao ni da se zna da On uskoro dolazi. Opet se nadaju da će nešto da ih spase. Oni znaju i potiskuju to saznanje…znaju i zato su tako aktivni da ne bi razmišljali o tome i svome kraju…a i zato jer slast bogatstva za koje su prodali duše ih tera da rade. Da smišljaju nove i nove prevare, pakosti, zlo i opačine. Da, protivnik je samo i samo Hristos i njegova kruna stvaranja – čovek. Pa to je odgovor otkud tolika revnost u prevari, zlu, pljački, uništavanju života. Pa trebaju li im vanzemaljci i Blu Bim karikature na oblacima da bi živeli lagodno? Trebaju li im ratovi, izazivanje zemljotresa, uragana? Treba li im pomor pola čovečanstva? Ne. Ne bi im trebalo da nisu u savezu sa kim? Sa neprijateljem Boga i ljudi, neprijateljem koji mrzi Hrista i povređuje ga uništavajući ljude. To je razlog svega ovog što se radi. Borba dva carstva, dva sistema vrednosti za prevlast na Zemlji. Poslednja slika na prethodnoj strani sadrži dva broja 11. Taj broj ima posebno mesto u ezoterijskoj agendi. Uz pomoć broja 11 moguće je izraziti i “piramidu”: 11:11x11:11= 1234321 ili 11x11 = 121 (numerička sekvenca koja se diže i spušta u obliku piramide) 11=3; u binarnoj aritmetici, što predstavlja temeljno kamenje piramide. Ciklus sunčevih pega traje 11 godina; vrhunac sunčeve aktivnosti je bio na primer 1990. pa 2001. pa 2012.g. i polovi sunca se menjaju svakih 11 godina. 2012 je vrlo značajna godina. Okultisti, između ostalog, kao opravdanje za značaj broja 11 uzimaju i broj jednog stiha u Jevanđelju, Jevanđelju po Marku 11. 11. – „Uđe Isus u Jerusalim, u hram, i promotrivši sve kada bi uveče, iziđe u Vitaniju sa dvanaestoricom.“ Navedeni citat ima za okultiste značaj, jer sadrži dve jedanaestice. Taj broj je vrlo značajan, počev od 11 sveštenica Zevsa u Olimpiji, vrhovnih Zevsovih nevesta. Nije ih moglo biti ni jedna više ni jedna manje. Broj 11 kabalisti suprotstavljaju savršenstvu broja deset, tj broja Safirota koji je odlika svih, po njima, dobrih stvari. Alister Krouli kaže da je 11 lični broj Horusa. U proročanstvima proroka Danila je mali rog kao jedanaesti koji se pojavljuje iz deset starijih, a po Danilu je to hulna i zla sila koju proučavaoci i istraživači Biblije poistovećuju sa papstvom koje je je tokom 1600 godina progonilo neistomišljenike i smatra se da je preko 11 000 000 ljudi ubijeno. Iluminati, moderni žreci, prate ciklus sunčanih maksimuma koji iznosi 11 godina, i te godine maksimuma su veoma značajne! Šta se događalo ranije u tim godinama sunčevog maksimuma, nije poznato, ali se zna da je 11. 09 1990 je Džordž Buš najavio stvaranje Novog svetskog poretka. Nakon 11 godina porušene su Kule bliznakinje Svetski trgovinski centar u Njujorku. Kule u Njujorku simbolišu broj 11, a srušene su na godinu sunčanog maksimuma 11. 09. 2001. Prema okultistima, da bi se stvorilo nešto novo, dve kule moraju biti srušene, a te dve kule simbolišu svetovnu vlast i crkvu tj hrišćanstvo. Njujork Siti (New York City) ima 11 slova, bio je jedanaesta država od prvih trinaest država SAD. Afghanistan ima 11 slova, ime Džordža Buša (George W. Bush) ima 11 slova. New York je sada 11. država SAD. Prvi avion koji se obrušio na Svetski trgovinski centar je bio sa brojem leta 11. U tom avionu je bilo 92 putnika: 9 + 2 = 11. (zašto se glavna demokratorska televizija u Srbiji zove B 92? Ima u sebi broj 11, kao i broj 13!! B ima numeričku vrednost 2, a 9 + 2 = 11!) Drugi avion sa brojem leta 77 koji je takodje udario u zgradu je imao 65 putnika (6 + 5 = 11). Tragedija se dogodila u septembru, dakle 9/11, kako se svuda spominje. Ovaj datum je sličan SOS tel. broju 911. Zbir je 11. Broj žrtava u otetim avionima je 254. 11. septembar je 254. dan u godini. 2+5+4=11. Napad u Madridu se dogodio 11.3.2004 1+1+3+2+4=11. Napadi u Madridu su se dogodili 911 dana nakon napada na STC. Kraj onog famoznog Majanskog kalendara je 21.12.2012. 2+1+1+2+2+1+2=11. U jedanaest časova i jedanaest minuta… Možemo probati jednu malu vežbu. Označimo na računaru, u tekstu u Wordu mišem simbol Q33 NY. To je oznaka prvog leta koji je svoje putovanje završio na blizancima. (inače ima broj 33 što je 3x11) Uvećajmo font na 48. Promenimo font na WINDINGS 1 i dobićemo simbol aviona koji se približava dvema kulama i mrtvačku glavu. Godina sunčanog maksimuma – 2012, nijegodina kraja sveta nego početka Novog Doba. Jeste kraj starog doba. Znak “X” takođe ima okultni značaj. On podrazumeva 24-to slovo engleskog alfabeta; 2 + 4 = 6. X je često sakriveni broj 666. Znači, slično kao i u slučaju egipatskih hijeroglifa, znaci iz engleskog alfabeta se ne koriste samo kao slova, nego imaju i jednu širu upotrebu. Dakle, ukoliko se tri žestice žele negdje plasirati a da to ne bude otvoreno, onda se obično upakuju kao XXX (2+4/2+4/2+4=666). Znak “X” inače potiče iz grčkog alfabeta gdje on predstavlja 22. slovo i poznat je kao “Xi” (22 = 11:11). U Platonovom delu “Timaeus” ili Timej, pominje se da se dve trake koje čine Dušu Sveta, međusobno ukrštaju u obliku znaka “X”. Tako Platon, starogrčki filozof i ezoteričar, povezuje slovo “X” sa Dušom Sveta (lat. anima mundi). Oba ova pojma su povezana i sa Gajom (eng. Gaia) Gaja se definiše kao: “Jedan kompleksan entitet koji obuhvata Zemljinu 368
biosferu, atmosferu, okeane i zemlju. Celina koja formira sistem koji teži ka uspostavljanju jedne optimalne fizičke i hemijske sredine za uspostavljanje života na ovoj planeti” Gaja je “Majka boginja” koja je poznata i kao Izida (eng. Isis), a predstavljala je materinski princip egipatskog trojstva. X – “Sin božji”, Horus. “X” se u zapadnim zemljama često koristi kao skraćenica za Isusa Hrista. Tako se i Božić (eng. Christmas) izražava kao “Xmas” što nema veze sa onim što je Isus ostavio u jevanđeljima. Slovo “G” koje se može videti kod masona se odnosi na ovaj princip između ostalog, kao i Gnosa. Možemo da ga vidimo i na amblemima organizacija, kao na logou stranke G17+. Tri znaka “X” su označavala pagansko trojstvo. Kako elita voli simboliku, a OI u Londonu su tridesete po redu (XXX) one imaju trostruko okultno značenje. X (desete) Olimpijske igre su održane u Los Anđelesu (SAD) 1932. godine za vreme velike svetske ekonomske krize. Los Anđeles je bio jedini grad koji se prijavio za njihovo održavanje. Usljed ekonomske krize, na igrama je učestvovalo manje od pola od broja učesnika prethodnih igara u Amsterdamu 1928. godine. Na tim igrama, prvi put je uvedeno piramidalno pobedničko postolje.
XX Olimpijske igre održane su u Minhenu, 1972. godine. Njihov amblem je bilo plavo sunce.
Vraćajući se na Olimpijske igre u Minhenu, znamo da se za vreme njihovog odigravanja desio i prvi “zvanični” teroristički napad kojeg je izvela organizacija pod imenom Crni septembar. Tom prilikom je bilo ubijeno 11 Izraelaca (9/11). Na toj olimpijadi je učestvovala 121 zemlja (121 = 11x11). Naravno, s obzirom na ove posebne događaje na X i XX olimpijskim igrama, možemo se zapitati da li je nešto posebno pripremljeno i za XXX Olimpijske igre u Londonu?! Teroristička organizacija Crni septembar je bila u direktnoj vezi sa organizacijom Al Fatah, Jasera Arafata, onoga koji je izazivao simpatije celog sveta. Ovde ga vidimo na slici gde 369
pokazuje simbol rogatog Bafometa, čime jasno daje do znanja da pripada “ekipi”, kao i drugi političari koji to isto čine, što je sublimirana poruka.
Nema borbe nema rata bez Jasera Arafata
Nikola sarkozi, bivši predsednik Francuske
370
Ovde su i dva navodna međusobna neprijatelja, koji su spremni da pošalju svoje narode i svoje vojnike da se međusobno poubijaju. Što se čudite, u ratu u Jugoslaviji su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman živeli prijateljski, a njihovi poslušnici sarađivali i bogatili se dok je narod ginuo u ime neke smešne ideje.
Barak Obama naš prijatelj
I nemačka “gvozdena dama Angela Merkel se našalila sa ovim rogovima. Pevači, političari, glumci, rokeri, pripadnici džet – seta. Ako mislite da su tu došli tako što su počeli kao polugladna deca prodajući novine i polovne knjige danju a noću učili uz petrolejku, prevareni ste. Imali su svu podršku. 371
Rimski papa Benedikr XVI, rođen kao Jozef Racinger (Josef Ratzinger). Papska istorija je puna zlikovaca, tako da g. Papa nije ni trebao da se izjašnjava. Znamo za jadac. Prema navodima iz knjige Satanic Bible (Satanistička Biblija): “Satanski Pozdrav”, “Rogata Ruka” ili “Mano Cornuto” je signal odanosti pripadnika satanističkog kulta svom “rogatom bogu”, a to je istovremeno i znak njihovog međusobnog raspoznavanja. Deca na rok koncertima nesvesno pokazuju ovaj simbol, mada se veruje i zna da na rok koncertima dolazi do koncentracije zlih sila koje utiču na umove onih koji skaču kao i onih koji sviraju. Samo što jedni znaju za to, a drugi su kao ovce.
Gradnja gradova, trasiranje ulica, ono što je u nadležnosti gradskih vlasti i što treba da bude pažljivo rađeno radi očuvanja istorijskog jezgra, pojačavanja infrastrukture, proširivanja ulica, gradnje parkinga itd..nije pošteđeno upliva okultnog. Mnogi gradovi su građeni tako da pažljivom istraživaču otkrivaju okultno poreklo planova. Skoro da nema grada u svetu koji nema ovih tajni, jer su rukovodstva tih gradova i država pripadala okultnim fruštvima. Lako je to razumeti. U II svetskom ratu u Jugoslaviji je izginulo skoro 2 miliona ljudi, ali niko od pripadnika vlasti nije poginuo. Pobegli su na vreme, ili su sklonjeni na vreme. Obrnuti pentagrami i drugi simboli, upošljavaju se i kod planiranja gradova, kao što vidimo na ovom primeru Vašingtona: 372
(Obrnuti pentagram okrenut prema Američkom Kongresu)
Okrenut prema Beloj kući Međutim, čini se da ovim obožavateljima “rogatih božanstava” koji kao naši “ovnovi predvodnici” manipulišu gotovo sve aspekte života na ovoj planeti, to nije dovoljno!? Sada su počeli još i simbolično da žigošu čovečansvo kao da se radi o stoci koju oni poseduju. To je priprema za pravo žigosanje “žive vage” koje treba da usledi, po proročanstvu u Biblijskoj knjizi Otkrivenje Jovanovo 13. 17 – 18. Polako se sve ozakonjuje i stavlja na papir, tako da čovek ne može da izađe iz kuće a da nema papir. Papir postaje plastična kartica sa čipom na koju staju svi podaci, zdravstvena knjižica, vozačka dozvola, lična karta, dozvola za pecanje, imovno stanje…Plastična kartica se lako može izgubiti, što je opravdanje gazdama da te podatke o čoveku stave pod kožu, ugradnjom mikro čipova, preko kojih će čak moći da manipulišu psihičkim stanjem i raspoloženjem i da utiču na opšte stanje. Na osnovu par ovih primera, može se videti kako se to radi preko ličnih isprava kao što je u ovom slučaju britanski pasoš: 373
Pošto se ovde radi o dokumentima za identifikaciju čoveka, možemo da zapitati da li nas tako pokušavaju poistovetiti s nečim? Ovde se javlja i jedan kuriozitet. Pored toga što vlasti obično negiraju ikakvu vezu ne samo sa okutizmom, nego i religijom uopšte (osim paradiranja političara po religijskim institucijama i metanisanja sa popovima pred kamerama, kako bi ostavili utisak da su isti kao i ostali ljudi), nismo imali priliku da u sklopu našeg školskog obrazovanja čujemo nešto o čakrama. A ovde vidimo kako su i one vešto uklopljene u putne isprave. A onda, udareni i “pečati” preko nekih od njih. Šta će čakre na stranicama pasoša?
374
Čakre – hinduistički satanizam
Slična je situacija i sa nemačkim pasošem…
I na kraju, Bafometa nalazimo i na poleđini buduće “ujedinjene svetske valute” koju je još 2009-te godine predstavio ruski predsjednik Dmitrij Medvedev na sastanku G8 u Italiji. Lepo upakovana slika Bafometa. Sublimirana poruka. Mnogi će misliti da su stvarno biljke, listovi, u pitanju, ali dobro gledanje otkriva istu sliku na spojenim slikama literature Jehovinih svedoka, na okultnim slikama i gnostičkim crtežima. Bafomet.
375
“Jedinstvo u različitosti”, isti natpis sa novčanice od 1. USD, samo na latinskom - kao slogan koji je izražen na ovom novcu, samo je još jedna floskula gde se stvari koje bi trebale biti prirodne izokreću naopako. Mi možemo imati raznolikost u jedinstvu (ljudi rade zajedno prilikom ostvarivanja zajedničkih ciljeva dok istovremeno svako od njih zadržava svoju individualnost ili posebnost.) Ukratko rečeno, potčinjavanje ljudske raznolikosti jednom centralizovanom kontrolnom sistemu je ono što ova agentura želi da ostvari. Radi se o naturanju grupne svesti ljudima ili “uma pčelinje košnice.” Pravo pojedinca ne postoji. Odatle postaje sasvim jasno i to da ukoliko čovek želi da ostvari istinsku slobodu, on se mora kretati u suprotnom pravcu, ka svojoj individualizaciji. Ko voli da ga teraju kao stoku da radi ono što ne želi.
Gore levo vidimo kako na istoj konferenciji, Medvedev i Obama zajedno stoje ispod - "svevidećeg oka, dok je desno kovanica svetske valute koju je pokazao Medvedev. Jasno nam je zašto Rusi nikada ne reaguju kada NATO vrši 376
izvoz demokratije, osim verbalne osude… Bafometa, rogate simbole, piramide, sunčeve diskove, padajuće zvezde, žute i crvene pantagrame..obavezno prate brojevi. Ruska filijala globalističke bratije je simbol uveliko poznat kao ‘žig zveri’ (666) udarila u pasoše prilično otvoreno a u šestice su upakovali i male piramide. (Ukoliko se obrati malo pažnje, ovo se može lako videti i bez podebljavanja).
Vreme je da se pozabavimo i mišlju da su političke i druge podele zemalja na kojekakve “blokove” koji se, tobože, međusobno glože, kao i podela na partije, stranke, ideologije … samo jedna velika šarena laža. U seriji “Gorki plodovi” Dušana Kovačevića se pred kamerama svađaju dva najjača politička lidera, da bi kada se kamere ugase jedan drugom čestitali i zvali na jagnjetinu. Partije i stranke su u službi ideje - zavadi, pa vladaj. Čini se da ova agentura upravlja iz jednog, ili nekoliko povezanih centara svim zbivanjima na ovoj planeti. Kad ta “elita” organizuje i međusobne ratove, njeni pripadnici sigurno nisu oni koji spadaju u žrtve. Normalna ljudska bića u tim sukobima postaju topovska hrana, ili bolje rečeno – žrtve, koje ovi prinose na oltar svojim “svevišnjim gospodarima.” Žrtveni rituali nisu nikakva prošlost. Naprotiv, oni nikada nisu prestajali da postoje, od vremena Nevroda do danas se prinose ljudske žrtve. Kao da žele da obeleže sve one koji su njihovo vlasništvo, po principu, “koga žig onoga i marva” uvodi se jedinstven PIB za svakog čoveka kao što postoji jedinstvena šifra, kod za svaki artikal u prodavnici ili Bar – kod. Taj Bar – kod se priprema svakom čoveku, osim pripadnicima elite i onima koji uspeju da ih podmite, i on već postoji u elektronskim ličnim kartama, ali pošto se, kažu, lične karte lome, gube, kradu, habaju, ajde da ličnu kartu, platnu karticu, zdracstvenu knjižicu i vozačku dozvolu smestimo pod kožu.
377
Blu Bim trodimenzionalne obmane
378
Sraman NASA projekat Plavi Zrak (Blue Beam Project) sastoji se od tri različita koraka radi implementacije religije Novog doba (New age religion) sa Antihristom na čelu. Sve se više na TV-u na raznim inostranim kanalima, kao i na internetu, knjigama i časopisima mogu videti datumi kraja sveta poput 21.12.2012. godine. Indirektno i pritajeno, svet se sprema za događaje koji bi tada verovatno usledili, a koji se skrivaju pričama o kraju sveta, smaku, totalnom uništenju. Javnost se spinuje mogućom katastrofom svetskih razmera, ali je posredi nešto sasvim drugo. Dugo se sprema realizacija projekta koji je izradila NASA pod nazivom “Blue Beam” (Plavi Zrak), kojim se mogu preko satelita projektovati holografske slike na nebu i slati niskofrekventne glasovne porule da će ljudi da čuju zvuke i glasove kao poruke od Boga ili viših bića, vanzemaljaca itd.Videće se Isus, Muhamed, Krišna...u zavisnosti od lokacije na zemlji, a ljudi bi trebali da čuju obraćanje "boga" na svom maternjem jeziku (ovo ce se postići emitovanjem veoma niskih frekvencija pomoću HAARP kompleksa smeštenog na Aljasci). Moguće je videti i masovnu pojavu vanzemaljskih letelica, neobjašnjive svetlosne pojave, slike, ličnosti. Moramo imati na umu da religija Novog doba predstavlja temelj za novu svetsku vladu, bez čega je diktatura novog svetskog poretka u potpunosti nemoguća. Ponoviću vam sledeće: Bez opšteg verovanja u religiju Novog doba, uspešnost projekta novog svetskog poretka biće nemoguća, kao i bez uništenja hrišćanstva kao i izvornog islama, jer islam teži da bude nezavisan a porodiva je na prvom mestu. Zato im je projekat „Plavi Zrak“ toliko važan, ali od ovog momenta više ga ne mogu skrivati od očiju javnosti, a i ne moraju. Masu iovako više zanima ko će sledeći da se skine i reality programu ili koliko će para da dobiju njihovi “bogovi” teniseri i fudbaleri, da li će Čelzi da osvoji Ligu Šampiona i šta je komšija jeo. Uz medijsku promociju veštičarenja, spiritizma, svesno pobijanje Jevanđelja i Hristovog božanstva, potrebno je globalno čudo koje će religiju Novog doba da uzdigne i učini da joj mase pohrle. To je lažno versko probuđenje. Orson Vels je 1938. napravio radio-igru o invaziji Marsovaca na Zemlju po romanu H. Dž. Velsa. Uspaničeni Amerikanci, koji su poverovali da je u pitanju stvarni napad Marsovaca, jasno su pokazali kako mediji mogu, dovođenjem ljudi u zabludu, prouzrokovati masovnu paniku. Panike je i bilo. Koliko je od tada napredovala tehnika? Da li bi se danas mogla, mnogo upečatljivije, izazvati masovna panika ili neko ushićenje na globalnom nivou? Da, baš to je ideja koja se izgleda godinama razvijala u glavama ideoloških stratega Novog svetskog poretka - jedinstvenog globalnog tržišta i globalne religije. Jer bez uspostavljanja jedinstvene, lažne religije, globalno vladanje nije moguće. Možete li da zamislite da se jednog jutra probudite uz zavijajuće zvuke sirena koje pozivaju na uzbunu? Usplahireni, izlazite na prozor stana da vidite šta se događa i primetite da ljudi gledaju u nebo. Ubrzo ćete začuti zvuk borbenih aviona, a svetlucave forme preletaće nebom. Čućete glasove koji vam govore: “Brzo, brzo, beži u sklonište. Levo, niz stepenice, brzo…!” I vi ćete trčati. U skloništu ćete preko radio-aparata čuti da se nepoznate letelice u velikom broju nalaze u vazdušnom prostoru i da se ne zna čije su, odakle dolaze i šta im je namera. Obrušavaju se na grad. I bićete veoma zbunjeni u uspaničeni. Nepoznate letelice? To mogu biti i vanzemaljci! Ove nepoznate letelice su se sporadično već godinama pojavljivale na nebu i vi ste, kao i većina stanovnika, već upoznati sa tim, a iz podsvesti će vam izroniti scene iz filnova “Dan nezavisnosti”, “Rat svetova” “Alien – osmi putnik”… razaranja, otmice ljudi, eksperimenti, totalno uništenje. Svi znaju šta je NLO. Za čitav svet oni su i dalje NLO - enigma; ostaje vam samo da se uzdate u to da će neka moćna svetska vlada ili vojska izaći na kraj sa tim i otkriti o čemu se radi, i eventualne neprijatelje uništiti. “Hvala Bogu da na planeti Zemlji postoje jake vojske sa moćnim naoružanjem na koje se u ovakvim situacijama možmo osloniti”, mnogi će tada da kažu. To će biti dan kada će čitav svet biti u istom strahu i sa istom nadom - da će ih neka ovozemljaka sila zaštititi i spasti. Naravno, ako ste čovek koji nikada nije otvorio Bibliju. Ukoliko ste biblijski hrišćanin, učenik Isusa Hrista, koji živi život Jevanđelja, nećete se uplašiti invazije “vanzemaljaca” jer ti vanzemaljci su davno zbačeni na Zemlju i Isus ih je isterivao iz ljudi, slao u svinje a oni su mu govorili: “Šta je tebi do nas Isuse Sine Božji? Jesi li došao da nas mučiš pre vremena?” To su demoni, a svetlosni efekti na nebu su delo ljudi koji sarađuju sa demonima – satanista, pripadnika establišmenta koji raspolažu prvo velikim novcem, drugo moćnom tehnologijom, a treće velikom, neverovatnom količinom zla. Jedan od tih satanista nas je svojom izjavom i pripremio na takav scenario: američki predsednik Ronald Regan je na zasedanju Generalne skupštine UN, 21.septembra 1987, izjavio: "...kako brzo bi naše različitosti isčezle ako bi smo se suočili sa pretnjom vanzemaljaca." Naravno, dok budete u podzemnom skrovištu, informacije ćete dobijati od posebne informativne službe koju čine ljudi zaduženi za vanredne situacije. Snabdevanje hranom, lekovima, vodom, vaša eventualna komunikacija sa porodicom, prijateljima, 379
rodbinom, a koji se nalaze u nekim drugim skloništima... sve će odjednom ići preko njih. Oni će vas “čuvati” dok nepoznata "opasnost" ne prođe, a mogu se desiti i akcidenti, masovna ubistva koja bi bila pripisana vanzemaljcima, kao što se terorističke akcije pripisuju Arapima. Možete zamisliti kako se sve može dalje odvijati. Možda neko odluči da je najsigurnije da ostatak života provedete u podrumu. Kao u Kusturičinom filmu Podzemlje, sve dok ista ekipa koja je napravila ovu ujdurmu ne objavi da su vanzemaljci došli sa prijateljskim namerama, kao “učitelji” mentori, onakvi o kakvima je pisao Erih fon deniken ili Zeharija Sičin, koji vekovima pomažu ljudima, i koji su i stvorili Homo sapiensa, ubrzali evoluciju, antički bogovi. Eto, a mi se zbunili, mislili da hoće da nas zgaze, tako su naleteli, a oni se malo našalili, jer sve znaju o nama i pomalo su ljuti jer sami sebe uništavamo, delimo se po religijama, a religije su krive za ratove Kontroverzni kanadski novinar Serž Monast navodno je još 1994. godine dao intervju, zabeležen na video-traci, kada on govori o tajnom planu globalne finansijske elite koji bi trebalo da realizuje NASA. Plan je nazvan Projekat Plavi zrak (Blue Beam Project). Ideja je da se projektovanjem određenih holografskih trodimenzionalnih slika visoko u atmosferi, na samom rubu sa svemirom, izazove određeni psihološki efekat koji bi delovao pre svega na stotine miliona vernika svih religija, kojima bi se priključili ia teisti iznenađeni ovim čudima. Mnogi tradicionalni hrišćanski vernici čak i u formaciji oblaka ponekad opažaju lik Isusa Hrista kakav im je predočen na ikonama, i onda su ubeđeni da im se Bog otkrio. Mogućnost izazivanja masovnog ushićenja ili straha (ukoliko bi se percipirali leteći tanjiri) bila bi korisna jer bi se tada mogla doneti na brzinu drakonska zakonska rešenja, koja građanima potpuno ograničavaju slobodu kretanja i odlučivanja. Još gore, takva zakonska rešenja bila bi lako prihvaćena jer bi preplašeni građani verovali da je to za njihovo dobro. Serž Monast je svoja saznanja o ovome snimio na video-traku 1994, a dve godine nakon toga je naprasno umro od srčanog udara u 49. godini. Kanadske vlasti su mu neposredno pre smrti oduzele ćerku, mada nije naveden razlog za to i koliko je ona imala godina, i ona nikada nije vraćena ocu. Po nekim izvorima to je učinjeno da bi on odustao od daljeg istraživanja i objavljivanja podataka o svojim saznanjima o Projektu Plavi zrak. Ove informacije o Seržu Monastu je nemoguće proveriti, pa nisu pouzdane, ali gde ima dima, može biti i vatre. U svakom slučaju kada danas pročitamo šta je sve tada govorio Monast, lako ćemo uočiti da se mnogo toga što je onda delovalo sumanuto, zapravo ostvarilo i još ostvaruje. Posebno treba imati u vidu da je u međuvremenu došlo do ogromnog napretka u razvoju tehnologije za pravljenje 3D holografskih slika koju Monast pominje. Tako je Monast razotkrio nameru da se napravi velika globalna predstava sa trodimenzionalnim holografskim slikama koje će se istovremeno projektovati visoko u atmosferi u različitim delovima sveta. “Projekat Plavi zrak će naizgled biti potpuno ispunjenje 2.000 godina starog proročanstva o dolasku Mesije. U osnovi, koristiće se nebo kao veliko filmsko platno postavljeno na rubu atmosfere, i pomoću lasera sa satelita (iz Zemljine orbite) projektovaće se istovremeno slike (sa zvukom) u svakom delu planete, na svakom jeziku, na svakom dijalektu u zavisnosti od religije. Predstava će biti sačinjena od laserskih projekcija višestrukih holografskih slika u različitim delovima sveta, od kojih će svaki primati različite slike u zavisnosti od preovlađujuće religije i vere. Nijedno područje neće biti isključeno. Sa kompjuterskom animacijom i zvučnim efektima koji naizgled dolaze iz dalekog svemira, zapanjene sledbenike različitih vera to će uvesti u uverenje da su svedoci povratka njihovog Mesije koji će izgledati spektakularno i realno. Onda će se pojaviti razni “spasitelji” koji će narodu objasniti misteriju, razotkriti proročanstvo i mnoga “otkrovenja” će biti obelodanjena. Ovo sve treba da se dogodi u vreme velike svetske političke i opšte uzburkanosti.” Ovaj “mesija” će, u stvari, biti Maitreja, koji će objasniti da su različite svete knjige pogrešno razumevane i tumačene, a da je stara religija kriva za to što su braća i narodi međusobno ratovali, pa se prema tome stare religije trebaju ukinuti, neke i zabraniti, da bi se otvorio put ka stvaranju svetske religije novog doba, predstavljajući “učitelja sveta” kojeg su oni pre toga videli. Naravno, ovaj veličanstveni pozorišni falsifikat rezultiraće nestajanjem društvenih i religijskih razlika u velikom obimu, izgledaće kao da se ujedinjuje ceo svet. Pored toga, ovaj događaj odigraće se u vreme apsolutne političke anarhije i opšteg meteža stvorenog pod utiskom ekonomske i moralne katastrofe svetskih razmera. Ujedinjene Nacije čak planiraju da koriste Betovenovu „Pesmu radosti“ kao himnu za uvođenje jedne svetske religije novog doba. Svi slušamo pripreme za ovaj cirkus kroz demokratorska blebetanja o ljudskim pravima, toleranciji, opštoj ljubavi, od čega u stvarnosti nema ništa, ali masa naseda na to. Rezultat ove namerno izazvane predstave biće prikazivanje svetu novog “Hrista”, novog mesije nazvanog Maitreja. “Holografske 3D slike će biti projektovane iz satelita na sloj sodijuma oko 60 milja iznad zemlje”, naveo je Monast, a “pomoću posebne tehnike za prenos zvuka (odašiljači niske frekvencije) svako ponaosob u ušima može čuti glas “proroka” koji će se obratiti samo njemu.”Ovakva 380
predstava bi imala hipnotički efekat na milione vernika, naravno ne i na one koji žele da istinski budu uz pravog Boga. Monast je još naveo da je 1974. istraživač G. F. Shapits izjavio da je jedno istraživanje rađeno (mada nije navedeno gde i kada) “...da se pokaže da izgovorene reči hipnotizera mogu biti konvertovane u elektromagnetnu energiju i direktno ubačene u deo podsvesnog u ljudskom mozgu bez primene bilo kakve mehaničke sprave za primanje poruka i bez prisustva osobe koja bi imala kontrolu nad ubačenim informacijama. Tako bi izgledalo da je ponašanje jedinke koja je primila poruku jednostavno deo njene slobodne volje.” Danas je poznato da je ova tehnika ispitivana u krugovima CIA u okviru programa “Kontrola uma Ultra (Mind Control Ultra - MK Ultra) sa ciljem da se napravi adekvatna psihološka konstrukcija koja bi bila korišćena za političke atentate. Ljudi na kojima su vršene ovakve obrade nazivani su "mandžurijski kandidati" i oni su bili u stanju da na zapovest glasa iz svoje glave izvrše bilo koji zadatak. Ili su jednostavno bili spremni da prihvate da su izvršili ubistvo, iako je to umesto njih odradio uvežbani plaćenik. Primer za ovakvo pogrešno navođenje može biti ubistvo švedske ministarke Ane Lind, koje je “priznao” jedan psihički bolesnik. Isti slučaj je bio i sa ubistvom Džona Lenona. Po Monastovom mišljenju, tek stvaranjem jedinstvene vere, može biti formalno uveden sistem nazvan Novi svetski poredak. Glavne poluge za upravljanje uovakvom sistemu, kako je naveo Monast, bile bi: 1. - Međunarodna vojska (svedoci smo da se već uveliko stvara u nacionalnim armijama pod izgovorom “profesionalizacija vojske”); 2. - Svetska banka kao globalni ekonomski generator; 3. - Svetska vlada pod okriljem UN; 4. - Svetska banka za zaštitu životne sredine (koja će biti finansijer svih “zelenih pokreta” koji će se na taj način svi stopiti u jedinstveni međunarodni pokret "zelenih", a koji će biti kontrolisan iz jednog centra; 5. - Svetska religija gde će sve crkvene doktrine biti uništene u korenu, sinkretizovane i zamenjene novom religijom koju Monast vezuje za početak Doba Vodolije. Za one koji zaboravljaju, treba ponoviti šta je i kako počinje Doba Vodolije.. Svako astrološko doba traje oko 2150 godina, a u zavisnosti kako ko računa i koliko astroloških kuća broji (12 ili 13), doba Vodolije bi nastalo oko 2010 - 2020. Kalendar Maja “pominje” kraj starog doba krajem 2012, a sumerski, asirski, astečki, starokineski, i gomila drevnih kalendara takođe kraj jednog doba vezuju za ovaj period. Inače, ova podela na “doba” je povezana sa astronomskom pojavom zvanom Pecesija ekvinocija, period za koji zemljina osa napravi krug, jer, kako tvrde, tokom rotiranja zemlje, ona skoro neprimetno vibrira. Taj period iznosi otprilike 26 000 - 29 500 godina i naziva se Platonova, Precesijska ili Velika godina, koju su astrolozi podelili na 12 astroloških perioda. Po toj pojavi astronomije, a podeli astrologa, sada nama sledi doba Vodolije, kada će centralna čakra na Zemlji da bude London, umesto Jerusalima, koji je bio centar u doba Ribe, tj doba hrišćanstva, koje prolazi. Takođe dominantna religija hrišćanstvo, iz doba Ribe, treba da bude zamenjeno novom religijom, koja je mešavina starih. Isus Hrist, mesija iz doba Ribe treba da bude zamenjen novom “mesijom”, Maitrejom.
Astronomska pojava zvana Precesija iz ugla astrologa
381
Precesija 6. Ljudi na celoj planeti će se klasifikovati u samo sedam rasa (svedoci smo da je proteklih 100 godina obeležilo upravo veliko rasno mešanje); 7. Svetska poljoprivreda i snabdevanje hranom biće precizno definisani posebnim kodeksom (Codex Allimentarius) koji će tačno odrediti prehrambene potrebe svih stanovnika (i ovo je već u završnoj fazi realizacije i predstoji nam uvođenje Kodeksa, koji će redefinisati dnevnu količinu neophodnih vitamina i minerala u ishrani ljudi u zavisnosti od geografskog prostora, što je naravno prevara, jer da stvarno treba svako da dobije potrebnu količinu vitamina i minerala, ljudi ne bi umirali od gladi. Taj kodeks predviđa uvođenje genetski modifikovanih biljaka i životinja, kao i niz zabrana što se tiče individualnog sejanja i uzgajanja povrća i žitarica, a sve sa ciljem da niko ne bude nezavisan i samostalan. Monast je naveo da će Novi svetski poredak biti utemeljen na saradnji vlada Rusije, Velike Britanije i svih zemalja Komonvelta SAD i Evropske Unije. Za pravljenje ove velike iluzije koristila bi se tehnologija koja uključuje transmitere koji emituju talase na istoj frekvenciji na kojoj radi ljudski nervni sistem. Jednu takvu tehnologiji je zaista razvio “Loral Elektro-Optikal Sistem u Pasadeni, Kalifornija. Ovo je firma koja godinama sarađuje sa američkom vojskom i radila je i na istraživanju usmerenog energetskog oružja (dirigovanog oružja). Prema rečima generalpotpukovnika Leonarda Pereza iz američkih vazduhoplovnih snaga, oni su istraživali način kako da u ljudski mozak neprijatelja implementiraju odgovarajuće poruke koje bi kod njih izazvale strah i paniku, a kod sopstvenih vojnika izuzetnu hrabrost. Sve se više radi na tehnologiji koja ne uništava infrastrukturu. Takva tehnologija bi primenjivala elektromagnetne mikrotalase usmerene frekvencijom u gigahercima i pulsirane u ekstremno niskim frekvencijama (ELF). Na ovaj način bi se vršila i psihička i fizička tortura sa distance. Monast je naveo i da je ovakvo mikrotalasno oružje upotrebljeno sedamdesetih godina prošlog veka protiv žena koje su protestovale u Britaniji zbog prisustva američkih krstarećih raketa. Ovo oružje može izazvati i to da mozak u trenutku postane lišen sposobnosti da razmišlja. A šta će biti kada milioni prihvate ugradnju mikročipa “Verichip” sa identifikacionim brojem i podacima. Taj čip je ujedno i prijemnik, mala antena, preko kojega se može uticati na osobu, koja prestaje da bude ličnost, ona postaje kiborg. Psihičko stanje i raspoloženje se mogu menjati po želji. Nije biblijski Bog hirovit kada kaže da će oni koji “prime žig” biti bačeni u ognjeno jezero. To je odluka čoveka. To više neće biti ljudi sa slobodnom voljom, koju Bog ceni iznad svega. Bog više ceni čoveka koji voljno odbije da mu služi nego licemera, ili onoga ko je bez svoje volje! Otud Bog kaže: “Tako budući mlak, a nisi ni hladan ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”(Otkrivenje Jovanovo 3. 16). Biti “mlak” znači biti fizički tu, 382
a biti nezainteresovan, neiskren, tj misliti na nešto sasvim drugo. Kao biti pored jedne žene a misliti na drugu. Oni hladni su oni koji direktno odbijaju neku ideju, a vrući su oni koji su pobornici te ideje, koji žive za nju. Ovaj novi „božiji“ glas moći će se čuti na nekoliko jezika. Naučnici iz bivšeg SSSR su razvili napredan računar, koji su čak i izvozili, i u njega uneli fizičko-psihološki zapis zasnovan na njihovim ispitivanjima anatomije i elektro-mehaničke kompozicije ljudskog tela, kao i studije električnih, hemijskih i bioloških karakteristika ljudskog mozga. Ovi računari opremljeni su, u istoj meri, sa programima koji imaju sve jezike svih ljudskih kultura sa njihovim značenjima. Dijalekti svih kultura ubačeni su u računare preko predajnika sa satelita. Sovjeti su počeli da uvode računare sa objektivnim programima kao što su oni koji se tiču “novog Mesije.” Izgleda da su Sovjeti takođe bili pribegli samoubilačkim metodama ka ljudskom društvu dodeljivanjem talasnih dužina elektronskim putem za svaku osobu i svako društvo i kulturu da bi podstakli suicidne misli ukoliko se osoba ne povinuje propisima novog svetskog poretka. (Šta će biti sa ljudima koji prihvate da prime bio - čip, možemo da zamislimo, ako strukture Novog svetskog poretka mogu na daljinu da utiču na raspoloženje, kako li će tek preko čipa implantiranog pod kožu građanina. Taj više neće biti ličnost). Časopis Sidnej Morning (Sidney Morning) objavio je 21. Marta 1983. godine članak koji objavljuje da su Sovjeti izvršili napad na ljudski um, a članak je objavio strani urednik, doktor Nejtan Abnuendži (Natan Abnuengy). Ovaj članak govori o Sovjetima koji su stvorili superkompjuter što predstavlja veoma važnu stvar jer ove vrste računara mogu biti pokrenute preko satelita kroz svemirski prostor. Računari su snabdeveni bazom podataka od nekoliko različitih jezika i njihovim značenjima, dijalektom svih ljudi koji su radili na programima ovog računara. Međutim, mi više ne govorimo o Sovjetima, već govorimo o Ujedinjenim Nacijama, miljeniku novog svetskog poretka, koji snabdeva računare sa neophodnim podacima. Tvrdim da je moguće da osoba koja je stvorila ovaj program za globalnu kontrolu misli može prodati program nekoj organizaciji i da pri tome neće biti svesna da kupac može koristiti program i podatke radi porobljavanja ljudske vrste, a verovatno i sami proizvođači nisu pravili ove programe da bi igrali video igrice. Samo zamislite koliko daleko su oni napredovali u vreme kada je članak objavljen! Napredak tehnika podstiče nas ka trećem koraku projekta „Plavog Zraka“ koji ide zajedno sa telepatski i elektronski unapređenom dvosmernom komunikacijom gde će prethodno naveden tri vrste elektromagnetnih talasa dopreti do unutrašnjosti uma svake osobe, ubeđujući svakog od njih da im se Bog obraća iz dubina njihovih duša. Tvorci ovih zraka snabdeveni su memorijama računara u kojima se čuva ogroman broj podataka o svakom ljudskom biću na planeti i njihovim jezicima. Zraci će se zatim ispreplesti sa prirodnim razmišljanjem ljudi radi oblikovanja onoga što nazivamo kao ekspanzivna veštačka misao. Ta vrsta tehnologije razvijala se od 70-tih godina, da bi tokom 90-tih istraživači povukli paralalu između ljudskog mozga i računara. Informacija je ubačena, obrađena i integrisana, a zatim se nakon toga formuliše radnja. Kontrolori uma manipulišu informacijama na isti način kao što i računar to čini sa podacima. Januara 1991. godine,Univerzitet u Arizoni bio je domaćin konferencije pod nazivom, “Seminar o naprednim istraživanjima NATO organizacije na tekuće i iznenadne pojave i biomolekularne sisteme.” Šta to tačno znači? To znači sledeće: Gledamo u jedan dokument koji je izložen na konferenciji i koji ističe različite stavove u odnosu na razvojne projekte o kojima se diskutuje svo vreme. To je, u stvari, protest i mlako upozorenje prisutnih naučnika u vezi potencijalne zloupotrebe istraživačkih otkrića. Ova komunikaciona oprema zavisi u potpunosti od novog načina posmatranja na ljudski mozak i neurološko-mišićne sisteme i pulsiranja zračenja na veoma niskim frekvencijama. Ta tehnologija se može upotrebiti za lečenje cerebralne paralize i još nekih vrsta urođenog i stečenog invaliditeta. Neka od ove opreme ovog trenutka je operativna unutar agencija CIA i FBI. Nikada neće biti korišćena da sakati prohodaju jer je politika establišmenta i njegovih poslušnika da stvore Novi svetski poredak a ne da pomažu ljudima. Sakati treba da umru a ne da prohodaju, mada se može upotrebiti da se fascinira javnost i ubedi da je lažni mesija iscelio invalide. Demokratija ih samo verbalno želi žive i otvara pompezno zgrade sa mostovima za kretanje invalidskih kolica. Nova komunikaciona oprema koristi se za mučenje i ubistvo osoba koje odgovaraju profilima koji su nametnuti populaciji u vezi terorista; da bi se mučili i ubijali građani koji pripadaju organizacijama koje promovišu toleranciju i mir i razvoj u Centralnoj Americi; da bi se mučili i ubijali građani koji pripadaju organizacijama koje se protive razvoju i razmeštanju nuklearnog oružja i stvaranja rase slepih robova kulta, ili kao se popularnije nazivaju "mandžurski kandidati.” Da bi se uklonili oponenti. Eksperimenti u inostranstvu vrše se na taocima koje drže Sjedinjene Države i Kanada, Velika Britanija, Australija, Nemačka, Finska i Francuska. Pored toga, postoji niz bizarnih samoubistava među britanskim kompjuterskim stručnjacima, od koji su neki bili povezani sa mornaricom Sjedinjenih Država. Da li bi vlade, korporacije ili psihijatri dobrovljno 383
promovisali takav horor u današnjim vremenima? Odgovor je prilično očigledan, naravno da bi. Vladine službe i korporacije koje rade zajedno sa njima na uspostavljanju Novog svetskog poretka pripremljeni su da promovišu bilo šta što će im pomoći u dostizanju cilja sveukupne društvene kontrole. Pitanje je zašto: zbog jedne stvari, ukoliko plašite javnost i činite ih da se plaše za svoju bezbednost, ta ista javnost će vam dozvoliti, i tražiti od vas, da primenite praksu drakonskog kriminalističkog zakona, razoružate ih i zadržite obimne zapise o njima i zatim će vam reći da je sve što žele da ih zaštitite, naravno. Kao drugo, ovim se unapređuje raspadanje dosadašnjih slobodnijih oblika političkih sistema i vodi društva ka alternativnim metodama političke ideologije. Naravno, alternativa je već isplanirana. Ona se naziva Novi svetski poredak i neće u srcu imati brigu za vašu bezbednosti ili interese. Kao što je Džordž Buš rekao: “Čitajte mi sa usana.” Strah je oduvek bio korišćen da bi moćna elita kontrolisala i potčinjavala mase. Stara poslovica, “zavadi pa vladaj” trenutno se realizuje širom sveta radi omogućavanja da se svako plaši za svoju ličnu bezbednost i da bude sumnjičav prema svakom drugom. Otuđenje nikada nije bilo veće. Ovo je takođe kontrola uma. Čovek vidi opasnost po život, radno mesto, mesto u redu itd od drugog, istog kao što je on. Mentalitet divljeg kapitalizma i izrabljivanja uči ljude da se “bore” za radmo mesto sa konkurencijom, a to znači da budu gori od životinja u šumi. Sve je dozvoljeno . Da bi se išlo dalje u pogledu nove tehnologije koja predstavlja osnovu NASA-inog projekta Plavog Zraka, potrebno je da razmotrimo ovu izjavu psihologa Džemsa Mek Konela (James V. McConnell) koja je objavljena 70-tih godina u izdanju časopisa Psiholodži Tudej (Psychology Today). On je rekao, "Došao je dan kada možemo da kombinujemo gubitak čula sa hipnozom i na skriven način manipulišemo nagrađivanjem i kažnjavanjem da bi povećali apsolutnu kontrolu nad ponašanjem pojedinca. Zatim će biti moguće dostići veoma brzu i visoko efikasnu vrstu pozitivnog ispiranja mozgova koje bi nam omogućilo da napravimo dramatične promene u ponašanju i ličnosti pojedinca.” Sada, kada govorimo o bilo kojoj vrsti zračenja i telepatski i elektronski pojačane komunikacije, vrstama zraka koje utiču na memoriju mozga, računare koji čuvaju obimne podatke o čovečanstvu, ljudskim jezicima i dijalektima, i kada govorimo da će ljudi biti dovedeni do tačke da im se, navodno, bog obraća direktno iz njihove duše, mi mislimo na vrstu tehnologije i takvu vrstu razmišljanja koju priznaju isti psiholozi: trebalo bi da od rođenja budemo obučeni da radimo ono što društvo želi umesto da želimo da uradimo nešto za sebe; ovo iz razloga jer oni imaju tehnologiju koja može ovo da čini, nikome ne bi trebalo da bude omogućeno da poseduje svoju vlastitu ličnost. Kao u filmu “Ekvilibrium.” Ova izjava i ove ideje su važne jer to je osnovno učenje Ujedinjenih Nacija da niko ne sme da poseduje svoju ličnost. A isti taj psiholog tvrdi da niko ne sme da govori o vrsti ličnosti koja se na taj način postiže i da ne postoji razlog i pravo da odbijete novu ličnost, ukoliko se vaša ličnost smatra „antidruštvenom.” Antidruštvena ličnost je ličnost koja se razlikuje od bezlične većine. Ono što je bitno u ovom priznanju jeste da će novi svetski poredak biti uspostavljen preko trenutnog sistema,što znači da će stari način razmišljanja, ponašanja i verovanja biti smatran „zastarelim“ kao pogrešan i da oni mogu to promeniti u jednom od kampova Ujedinjenih Nacija za zatvaranje da bi se uverili da će neko sa „antidruštvenim“ ponašanjem biti u potpunosti preobraćen tako da će ostali modifikovani pojedinci biti u mogućnosti da ispune potrebe i program rada Novog svetskog poretka bez potrebe da se sazna prava istina. Nisu slučajno napravljeni logori u SAD koji su za sada još prazni… Da će se korišćenje masovnih iluzija primeniti tako da se skrene pažnja javnosti sa militarizacije svemira razotkrio je svojoj saradnici dr Kerol Rosin poznati stručnjak za raketnu tehniku, Verner fon Braun (nacistički naučnik, koji je nakon pada Berlina, uz pomoć Kisindžera, u akciji “Spajalica” prebačen u SAD. Tvorac je raketa V-1 i V-2, kojima je Hitler gađao radnička predgrađa Londona). Rosinova je o tome kasnije svedočila pred američkim Kongresom. Tako slanje čoveka na Mesec i istraživanje svemira u mirnodopske svrhe nikad nije bio cilj NASA, već isključivo prikriveno postavljanje u svemir moćnog oružja koje bi imalo mogućnost da brzo deluje na bilo kojoj tački na svetu. Sve je rađeno državnim novcem SAD, Britanije, Francuske, SSSR-a, kao i Japana, pa je logično da parlamenti tih zemalja nikada ne bi mogli s tim ciljem da odobre stotine milijardi dolara. Iza čitavog projekta je zapravo stajala globalna banda. I danas niko zaista ne zna šta se sve nalazi na takozvanoj Međunarodnoj svemirskoj stanici i čemu ona sve služi. I da li je ona jedina takva ljudska šklopocja u Zemljinoj orbiti. Ova smišljena igra uobličena je u nekoliko tačaka koje su vremenom postale glavne smernice u političkom izveštavanju svih svetskih medija (namenjenih za informisanje običnih ljudi-robova, gde spadaju i vojska i najveći deo obaveštajnih službi). Tako su ove smernice nakon Drugog svetskog rata najpre nalagale stvaranje atmosfere hladnog rata, pa su se širile informacije koje su u SAD izazivale strah od ubacivanja ideje komunizma iz SSSR-a, dok je kod Rusa širen strah od “trulog kapitalizma” i 384
surovog imperijalizma. Efekat je bilo jačanje vojnog potencijala na obe strane. I jedni i drugi razvijali su ubitačno oružje, po tehnologiji koja je već bila započeta u nacističkoj Nemačkoj. Klasičan princip “devide et impera” (zavadi pa vladaj). U fazi nakon hladnog rata nastupa period perfidnog terorizma i razvoj nevidljive terorističke mreže, da bi se onda i na Istoku i na Zapadu razvijao arsenal antiterorističkog oružja i usvajala vojna doktrina antiterorističkog ofanzivnog delovanja, kao i polagano “kresanje” prava i sloboda građana jer “teroristi prete”! A “teroristi” su kao pečurke stizali iz država... Da li pogađate kojih? Naravno, onih koje su imale naftu, gas i druge strateške depozite. Treća faza uključuje globalno širenje straha od elementarnih nepogoda, vulkana, razornih zemljotresa, poplava, udara asteroida, kao i napada vanzemaljaca! Zbog toga se mora pribeći stvaranju posebnih službi civilnog nadzora kako bi se sprečio nastanak anarhije. Formirane su posebne službe koje imaju izuzetna ovlašćenja i najpoznatija, i najviše kritikovana je američka FEMA. U globalnom strahu od terorista i kataklizmi stvara se međunarodna vojska i međunarodna policija, sprovodi se i intenzivna međunarodna naučna saradnja. To znači, svi mozgovi pod jednom finansijskom kapom. Ko neće – neće raditi. Konačno, građanima sveta, bez obzira na religiju, preko medija će biti stavljeno do znanja da postoje mnogi neidentifikovani objekti koji lete oko Zemlje, a servilni agenti uticaja će se po alternativnim medijima oglašavati pričom da u skrivenim podzemnim laboratorijama američka vojska odavno drži neke zarobljene vanzemaljce i njihovu moćnu tehnologiju. Da je ta “vanzemaljska tehnologija” razvijena parama iz državnih budžeta i da većina ljudi i ne zna da ona postoji, poenta je čitave igre. Ono što je Verner Fon Braun nagovestio kao plan u budućnosti, danas se izgleda polako i realizuje. Tako su intenzivirane priče ponovnom približavanju tajnovite planete X, još nazvane Nibiru, kao i tumačanje kalendara Maja koji pokazuje da se 21. decembra 2012. završava jedno doba. Ovaj datum zapravo predstavlja 99 od godina osnivanja američke centralne banke Federalnih rezervi (FED), osnovane 21. decembra 1913, perfidnom prevarom koja je omogućila da se ogromno bogatstvo građana SAD prelije u ruke nekoliko porodica i koje praktično emituju američki dolar bez ikakve zlatne podloge. Sada se nagađa da li će politika ove banke biti tako drastično promenjena da će to izazvati nezamapćenu krizu u SAD i čitavom svetu. Navika da se živi pozajmljivanjem novca isto je kao kad vam neko izvuče tepih na kome stojite. Zato je najbolje da se trenutak ekonomskog kolapsa poklopi sa nekim velikim događajem koji dolazi iz svemira i koji će potpuno okupirati pažnju čitavog čovečanstva. Ako vanzemaljaca ili planete X ne bi bilo na vidiku, mogu poslužiti trodimenzionalne holografske projekcije, a za čuda će se itekako pobrinuti duhovni mentor ii majstori, o kojima govore Alis Bejli, Blavacka, Krouli i neko koga ćemo citirati kasnije - novodobaš Bendžamin Krem. Činjenica je da se razvojem tehnologije 3D vazdušnog holografskog projektora koji bi prikazivao na željenoj lokaciji trodimenzionalne slike bavila godinama i američka vojska. Tako je načinjen elaborat koji pokazuje da bi ovo moglo da se koristi za razne psihološke operacije i strateško upravljanje percepcijom neprijatelja. U kombinaciji sa hemikalijama u vazduhu, kao što su stroncijum, barijum, niobat... stvara se u vazduhu projektovana slika pravog aviona ili nečeg što vam može ličiti na leteći tanjir. Ovaj projektor bi, po elaboratu, mogao biti korišćen za pravljenje optičkih varki i kamufliranje čime bi se trenutno moglo izvršiti odvraćanje neprijatelja. Tako sa deset projekcija u raznim pravcima imate deset aviona. Za fingiranje zvuka razrađen je sistem LRAD (Long Range Acoustic Device) koji je već primenjen u više navrata u Persijskom zalivu. To je zapravo fokusiran snop zvukova koji se pušta na veliku daljinu. Onaj ko ga prima, tako čuje zvuk ili govornu poruku, a da nema uopšte predstavu odakle to dolazi. Američka mornarica je na ovaj način rasterivala ribarske brodove u Persijskom zalivu. Tokom zime i proleća 2012 su se čudni zvuci mogli čuti na mnogim mestima na svetu. 11. januara 2012 su se zvuci poput cirkulara za drva čuli nad Budimpeštom, 18 januara nad Njujorkom i Škotskom, 14. aprila 2012 nad San Dijegom, 15. aprila 2012 nad Poljskom, Albertom, Španijom, Ukrajinom…i sve više i sve češće. Mnogi ljudi veruju da ovi zvuci najavljuju… Projektovanje trodimenzionalnih holografskih slike danas je komercijalozovano. Takve projekcije već možete videti na elitnim modnim revijama ili u izlozima nekih radnji u Japanu i Južnoj Koreji. Na primer, u izlogu butika u kome 24 sata neumorno igraju zanosne manekenke, zapravo je 3D holografska slika. Ali deluje kao da su prave igračice u izlogu. Japanci su projektovali 3D holografsku sliku ogromnih dimenzija na obali mora na kojoj se vidi kako iz mora izlazi morska neman iz filma Godzila. Oni koji ne poznaju ovu tehniku, mogli bi zaista da poveruju da pred očima imaju pravo čudovište.
385
Neidentifikovani leteći objekti poslednjih godina često se mogu videti u raznim delovima sveta. Mnogi su snimljeni. Tumačenja su razna, ali je zanimljivo da niko ne pominje holografsku 3D projekciju. Tako je iznad Moskve 12. decembra 2009, po izveštaju zapadnih medija, primećena tamna piramidalna formacija kako leti po nebu. I to baš u blizini Kremlja. Niko do sada nije dešifrovao o čemu se radi, a nema ni izveštaja koliko ljudi je to u Moskvi primetilo. Tajanstveni svetleći objekti primećeni su na nebu iznad Kolumbije (Južna Amerika) 20. novembra 2009. Bili su toliko uočljivi da ih je primetio ogroman broj građana. Viđeni su u još nekoliko država. Englezi kažu: “seeing is believing” (ko vidi veruje).
UFO, Kina 13 okt 2010 Digitalni nebeski prikazivač DASI (Digital All Sky Imager) korišćen je u jednom eksperimentu 16. februara 1996. pomoću sistema grejača čestica sličnom antenskom sistemu HAARP i koji se nalazi u Norveškoj, u mestu Tromso. Po raspoloživoj dokumentaciji koja opisuje izvedeni eksperiment, kaže se da je: “...visinski usmerena aurora bila locirana neznatno južnije od grejača. Treba istaći da je najupečatljiviji optički fenomen posmatran za vreme dva ciklusa zagrevanja u vremenu od 21:20 do 21:24 i od 21:30 do 21:34 (po univerzalnom vremenu). Razvoj lokalne spiralne forme u auroralni luk u blizini Tromsa nastao je nakon što je drugo zagrevanje uključeno. Sledeći bljeskajući auroralni luk pojavio se u 21:33 tačno iznad Tromsa." Auroralni luk je svetleći fenomen koji se sastoji od svetlosnih mlaznica koji se pojavljuju u jonosferi i nastaju od emisije svetla iz atoma koji su se pokrenuli ubrzavanjem kretanja elektrona duž linija magnetnog polja Zemlje. Upravo to je fenomen svetleće spirale koji se jasno video 8. decembra 2009. iznad Norveške. To je početak obmane. Ljudima ne treba puno da bi bili obmanuti i da bi krenuli u pravcu koji im je zacrtan. Pošto ih vaspitava televizija, neće ni tazmišljati o poreklu onoga što su videli, nego će pohitati na gomilu tamo gde budu namamljeni.
FEMA logori 386
„Mi smo mali službenici koji se ne razumeju mnogo u legitimacije i koji s vašom stvari imaju samo toliko veze što moraju da stražare kod vas deset časova i da za to dobijaju platu. Eto to smo mi i ništa više, pa ipak smo u stanju da shvatimo da se visoka vlast u čijoj smo službi dobro obavesti o razlozima hapšenja i ličnosti uhapšenog pre nego što izda nalog za takvo hapšenje. Tu nema greške. Naša vlast, koliko je ja poznajem, a poznajem njene samo najniže stepene, ne traži krivicu među stanovništvom, već je, kako zakon kaže, krivica sama privlači i ona tamo mora da pošalje nas stražare.” (Franc Kafka, „Proces“) Prema nekim statistikama, preko 800 potpuno opremljenih zatvoreničkih kampova postoji danas na teritoriji Sjedinjenih država. U američkoj javnosti se o njima jako malo zna, a zid neugodne tišine sa ponekom informacijom više o ovim svojevrsnim logorima tek katkad probijaju smeli pojedinci iz tzv. alternativnih „andergraund“ medija. Kako god bilo, stvarna namena ovih sabirnih, “koncentracionih logora” ostaje prava nepoznanica u širim krugovima. Ipak, ono što se sigurno zna, to je da je osnivač kampova, po mnogo čemu enigmatična FEMA (Federal Emergency Management Agency), Savezna agencija za upravljanje hitnim slučajevima (krizama), a koja „nezvanično“ ima gotovo neograničena ovlašćenja “nad životom i smrću” svakog građanina SAD. Tako, FEMA u vanrednim prilikama ( što u tumačenju FEMA-e predstavlja širok pojam - od potresa, požara, uragana i poplava do virusne pandemije, terorističkih napada, rata i civilnih nemira, verovatno i napada vanzemaljaca) može zaplenjivati privatnu imovinu, upravljati vojnim i policijskim snagama, rukovoditi evakuacijama i smeštajem civila. Neki s druge strane, upravo u ovoj poslednjoj činjenici vide mogućnost perfidne zloupotrebe agencije kao izuzetno opasnog oružja u rukama američke administracije u svim budućim eventualnim obračunima sa ideološkim neprijateljima i istaknutim pojedincima tj. otvorenim protivnicima sistema i Novog svetskog poretka...Da li to FEMA sprema “ulogorenje” upravo takvim “neposlušnim” pojedincima-odmetnicima? Ne, slučaj FEMA nema nikakve veze sa teorijama zavere i ne može se trpati u isti koš, niti se može više nazvati samo teorijom. Logori su izgrađeni, opremljeni i prazni, sa stražarima koji ih čuvaju. Pripremljeno je i pedeset miliona plastičnih mrtvačkih sanduka. Mi se samo s pravom pitamo: za koga, za kada i zašto? Šta to smera FEMA? Istorijski gledano, FEMA je osnovana 1. aprila sada već daleke 1979. godine direktivom broj 12127 američkog predsednika Džimija Kartera. Ono što je zanimljivo a vezano je za ovu agenciju jeste to da ona iz godine u godinu dobija sve šira ovlašćenja (za sve i svašta), ali i sve veća budžetska i druga materijalna sredstva. S tim u vezi, posebnu „naklonost“ ova agencija zadobija za predsednikovanja Džordža Buša mlađeg, tačnije posle u mnogo čemu i do dan danas nerazjašnjenog napada na Njujork i Vašington od 11. septembra 2001. Ovaj period u 2001. godini poznat je i po donošenju dosta kontraverznog, i na „mala vrata“ donetog Patriotskog zakona („Patriot act“). Reč je o zakonu koji donekle predstavlja prekretnicu u “američkoj slobodarskoj i demokratskoj tradiciji”, jer je upravo ovaj akt u mnogim aspektima ukinuo ili pak najuže ograničio do tada istorijski priznate slobode i prava američkih građana, a pod (ne)veštim izgovorom „borbe protiv sveprisutnog terorizma.” Tako je američki „krstaški rat“ protiv terorizma čiji smo svedoci оd 11. septembra 2001. ali i ranije, inicijalno utemeljen na, uslovno rečeno, dva stuba: spoljnom i unutrašnjem. Spoljni stub zasniva se na „preventivnim“ vojnim intervencijama SAD u „neposlušnim“ zemljama, kakve su bile Avganistan, Sudan, Irak, Libija. Danas, nakon toliko godina američkog vojnog angažovanja i prisustva , raznih igara i igrica koje je Vašington plasirao na teritorijama pomenutih muslimanskih zemalja, čak i svima onima koji su manje zainteresovani ili upućeni savremene međunarodne prilike postalo je manje-više jasno da se američko svesrdno zalaganje za „pravedniji svet bez terorizma“ svelo na vojne avanture čiji osnovni cilj nije ništa drugo do ostvarivanje geostrateških, naftnih i korporativnih interesa, za koje radi vlada SAD. Drugi unutrašnji stub borbe protiv terorizma, je najuže povezan za temu kojoj je posvećen ovaj tekst. Zato, vratimo se na trenutak na gore pominjani famozni “Patriotski zakon.” Ovaj akt bez presedana u američkoj legislativnoj tradiciji ,između ostalog, je: - gotovo neograničeno proširio ovlašćenja organa reda u pretresima, proveri telefonskih i i-mejl komunikacija, zdravstvenih i drugih dosijea. - povećao ograničenja za strani obaveštajni rad u SAD. - proširio ovlašćenja Ministarstva finansija da reguliše transakcije, pooštrava kontrolu rada banaka i borbu protiv pranja novca - uveo strožije imigracione propise i diskreciju za organe reda u pritvaranju i deportovanju imigranata. - po prvi put definisao pojam unutrašnjeg terorizma. 387
U samom duhu “Patriotskog zakona” mogli bi se analizirati položaj i uloga FEMA, kao i svrha njenih logora. Ranije sam istakao da su Saveznoj agenciji za upravljanje hitnim slučajevima data izuzetno široka (gotovo neograničena) ovlašćenja. U okviru njih, agencija može u vanrednim prilikama kao što su (u ovom trenutku aktuelne) virusne pandemije, teroristički napadi, ratna stanja ili građanski ratovi rukovoditi bezbednosnim strukturama (vojnim, policijskim), koordinirati evakuacijama i starati se o smeštaju civilnog stanovništva. Upravo u rukovođenju bezbednosnim strukturama i „brizi“ za evakuaciju i smeštaj civila, „misleći“ pojedicni u Americi (koji se nalaze „van sistema“, a koje sve više diskredituju onom poznatom krilaticom „ma pusti te teorije zavere...“ nalaze pogodan materijal za sumnju u dobre i filantropske namere američkih vlasti kada se govori o istinskoj ulozi i postojanju „FEMA logora.” Naime, vrlo je zanimljivo za pomenuti, da je agencija u poslednjih desetak godina vrlo intenzivno radila na obnavljanju starih kampova napravljenih još za potrebe Drugog Svetskog rata, gradeći potpuno nove kampove, te menajući namenu starih vazduhoplovnih baza američke vojske u najveće kampove kakve danas posjeduje sa kompletnom vazduhoplovnom, drumskom i železničkom infrastrukturom. Tako je danas više od dve stotine ovakvih kampova pod direktnom upravom FEMA-e u koje se u svakom trenutku može smestiti u rasponu od 5 do 10 miliona ljudi, dok neki slobodniji izvori barataju cifrom od čak 50 miliona. Ko sve ulazi u cifru od tih 50 miliona ljudi? I danas, u uslovno mirnodopskim prilikama u SAD, ove prazne objekte obezbeđuju na hiljade američkih vojnika pod punim naoružanjem. Od koga i za šta ih čuvaju, i kakve to onda tajne kriju ovi kampovi da bi deo „radoznale“ američke javnosti ostajao konstantno uskraćen za odgovore na sve učestlija pitanja koja se odnose na pravu svrhu njihovog postojanja. Prethodna priča dobija dodatno na težini ako se zna da se SAD već duži niz godina, pod pretnjom opasnosti od terorizma, nuklearne invazije, sistematično pripremaju za mogućnost uvođenja vanrednog stanja, objedinjenog naziva “vojni, mlitarni zakoni” („Martial law“). “Martial lou” bi se u američkom značenju mogao prevesti kao „sistem mera koji stupa na snagu u trenucima kada armija preuzme pravosudnu upravu u zemlji...“ Da li se to, kako pojedini autori ističu, u Americi nakon dešavanja od 11. septembra i donošenja “Patriotskog zakona” dogodio „tihi prevrat“ u vrhu, kada su praktično sve ključne mehanizme i poluge vlasti preuzele vojska i bezbednosne (obaveštajne) službe. Da li su SAD posle 11. septembra postale vojno-policijska država? Da li je samo medijski i globalno (spektakularno) propraćeni udar aviona u zgrade bliznakinje mogao da opravda činjenicu „plišanog“ preuzimanja svih ključnih institucija u Americi od strane određenih vojno-korporativnih grupacija? U američkoj javnosti provejavaju i informacije da su FEMA kampovi „spremni“ i da bi postali potpuno operativni u trenutku eventualnog proglašenja vanrednog stanja (tzv. “Martial law”). Čak postoje i brojni snimci američkih vojnika koji još u aprilu 2000. godine patroliraju ulicama jednog tihog američkog gradića, koji je u tom trenutku ispresecan brojnim barikadama postavljenim na ulicama jednog naseljenog kraja. Šta se to uvežbavalo još tada? Vanredno stanje? Izlaganje o FEMA „konc. logorima“, kao preventivi u pravcu obezbeđivanja smeštaja za američke građane u slučaju eventualnih terorističkih nuklearnih napada na veće američke gradove ne bi bila upotpunjena ukoliko ne bismo sagledali i izanalizirali jedan potpuno drugačiji i dosta problematičniji aspekt ovog kamp-projekta čiji je osnivač Savezna agencija za upravljanje hitnim slučajevima. Mnogi antiglobalistički nastrojeni pojedinci u Americi na celu „priču“ vezanu za FEMA ne gledaju nikako drugačije nego na opasno oružje za „ulogorenje“ i smaknuće desetina miliona štrčećih protivnika Novog svetskog poretka i globalizma. Sve njih bi, prema tvrdjama vodećih antiglobalističkih lidera u SAD, trebalo prvo obuzdati a potom jednom zavek „smestiti“ u famozne plastične (mrtvačke) kovčege. Naravno, u taj sistem se neće uklapati ni sledbenici Isusa Hrista. Pedesetak miliona plastičnih kovčega smeštenih unutar razgranate mreže FEMA logora na nekoga „čekaju“ i to je sada već nepobitna činjenica i surova realnost. I tu ne može biti ni pomena o bilo kakvim teorijama zavere. Protestantski propovednik Dejvid Gejts (David Gates) pominje scenario bankrota SAD (naravno ciljanog kraha) gde bi FEMA preuzela komandu i vojska bi imala zadatak da za dva sata opkoli gradove i zabrani ulaz i izlaz, da se nemiri ne bi širili na ruralna područja. U gradovima bi nastao haos, pljačke, ubistva a sa uznemirenim stanovništvom bi se obračunavala vojska kao i bande instruirane od vlasti. Tu bi se uklonili oni koji ne trebaju društvu ili bar većina njih – socijalni slučajevi i bundžije. Gejts pominje i Nju Orleans koji je u augustu 2005 pogodio uragan Katrina, i opkoljavanje grada od strane vojske, njegovo zatvaranje i kašnjenje pomoći dok rulja nije podivljala, pljačke, silovanja i obračun vojske sa narodom. Ovaj slučaj Nju Orleansa je zanimljiv iz još jednog aspekta, kao i slučaj Blue Beam projekta. To je da je uragan Katrina najavljen i smišljeno izazvan. Zanimljiv je podatak da je svim visokom oficirima američke vojske bio 388
zabranjen odlazak na godišnji odmor do kraja septembra 2005 a zabrana je objavljena pre događaja u Nju Orleansu. Mnogi za ovu katastrofu, kao i za mnoge druge krive HAARP, sistem antena na Aljasci, koji je zvanično “centar za proučavanje jonosfere.” On to i jeste, ali sa drugačijim ciljem od onog koji je predstavljen javnosti. Tako se zagrevanjem jonosfere, putem elektromagnetnih talasa izuzetno visoke i ekstremno niske frekencije, mogu vršiti kontrolisne promene klime iznad područija u celom svetu. HAARP je tehnologija kojom se mogu veštački, na daljinu izazivati i uragani, zemljotresi, suše, poplave, a može se oštetiti i ozonski omotač iznad neke države. Za ovo se koristi ideja prenosa energije kroz vazduh, vodu i zemlju, a koju je navodno razvio Nikola Tesla. Tesla je bukvalno proteran iz američkih škola. Njegova ideja da bi se bežičnim prenosom el. energije elektromagnetnim talasima mogla snabdevati domaćinstva potpuno besplatno, za multinacionalne profitere je besmislena, jer kako bi se nekoliko porodica bogatilo i kako bi se većina pljačkala i kontrolisala.
Smanjenje populacije Nedavno smo imali priliku u medijima pročitati, o širenju nove vrste zaraze mutirane bakterije E-coli. (O104), takva mutacija se nije nikako mogla stvoriti u prirodi već je virus potrebno izlagati antibioticima kako bi se na njega izvršio “mutacijski pritisak” zbog kojeg se stvara otpornost. Upoznati smo sa činjenicom ćutke izglasanog zakona Kodex Alimentariusa pod pritiskom Evropske Unije kao i lažnu uzbunu protiv svinjske gripe. Kodeks Alimentaris, nov zakon o hrani govori o zabrani proizvodje i upotrebe prirodnih lekova,na bazi lekovitog bilja, pa čak i belog luka, u korist genetski modigikovane hrane, prerađevina i sintetičkih lekova. Iza ovog zakona stoje globalne hemijske, prehrambene i farmaceutske korporacije, od kojih je najveća i najglasnija “Monsanto.” Dali je to samo puka slučajnost ili je to plan elite da depopulizuje planetu u nastavku prosudite sami. Problem nastaje kad se ova vrsta industrijske poljoprivrede sudari sa siromašnim poljoprivrednicima iz zemalja u večitom razvoju, rezultirajući tragičnim i kriminalnim situacijama iz kojih multinacionalne korporacije izvlače veliki profit na osnovu izgladnjivanja, daljnjeg osiromašenja i oduzimanja zemljišta lokalnim stanovnicima, kao uostalom i menjanjem njihovih životnih običaja, navika i tradicije. To je ono što kažu obični ljudi – “prehrambena industrija te truje a farmaceutska leči, a kraj je na groblju.” Između ostalog, Bil Gejts (Bill Gates, “Microsoft”) je nedavno izjavio kako je cilj programa masovnog vakcinisanjau stvari redukcija broja stanovnika. Inače Bil Gejts je predsednik i osnivač “Fondacije Gejts” koja je vlasnik deonica u “Monsantu.” Krajem septembra 1995, najveće “zvezde” sa svetske pozornice su se okupile u San Francisku kako bi razgovarale o budućnosti planete. Između ostalih, skupu su prisustvovali Brajan Malruni (Brian Mulroney), Margaret Tačer (Margaret Thatcher), Maihail Gorbačov (Mikhail Gorbachev), Džordž Buš (George Bush), Ted Tarner (Ted Turner), Bil Gejts (Bill Gates), , olultista Dipak Čopra (Deepak Chopra), Robert Miler (Robert Muller), Karl Sagan (Carl Sagan), Širli Mek Lejn (Shirley MacLaine) i druga imena. Vidimo da su među političkom elitom i poklonici religije Nju Ejdž. Osnivač CNN-a i veliki obožavalac Ujedinjenih nacija, Ted Tarner, bez obzira na to što ima petoro dece, misli da nas na Zemlji ima previše i da je upravo to uzrok globalnom zagrevanju. Tarner smatra da bi bilo idealno kad bi se ukupan broj stanovnika sa današnjeg broja smanjio za 95% na otprilike 250 do 300 miliona ljudi. "Svet boluje od raka, a taj rak je čovek", ubeđen je Merton Lambert, bivši glasnogovornik fondacije Rokfeler. Famozni naučnik i istraživač Žak Kusto (Jacques Cousteau), takođe je smatrao da je prenaseljenost veliki problem za budućnost, pa je za stabilizaciju svjetske populacije predlagao eliminaciju 350.000 ljudi svakog dana. Ovi ološi su u svojim idejama prevazišli i naciste. Kada je Isus rekao da je teško bogatašu ući u carstvo nebesko, nije mislio na bogatstvo kao greh, nego na ono što obavezno uz bogatstvo ide – neopisiva mržnja i prezir prema siromašnim ljudima i prema onima kojima je društvo dužno da pomogne, kao i odvratni egoizam koji poseduje 99,99% bogatih ljudi. O nemoralu i pokvarenosti ne treba govoriti. Jedna njihova orgija može da košta koliko i godišnji budžet nekog grada u Africi. Nije ih briga kako narod treba ubiti, da li ratovima, lekovima, trovanjem vode, otrovnom hranom ili smrtonosnim vakcinama. Ubijaju ili pokušavaju pobiti bilo kojim planom koji im pade na pamet, bilo čime što su u stanju smisliti. Jedan od načina ubijanja je tranziciona pljačka i socijalni genocid kakav se izvodi u Srbiji i sličnim državama, skopčan sa ubijanjem morala. U toj situaciji gde je nebrojeno samoubistava, smrti od bolesti koje su izazvane stresom dolazi i do apatije, zbog koje se ne rađaju deca, ne sklapaju brakovi i zbog koje se umnožavaju narkomani, alkoholičari i psihički bolesnici. Izokrenute vrednosti, promovisanje totalnog liberalizma i “seksualnih sloboda” dovode do, samo u Srbiji 150 000 abortusa godišnje a u nekim afričkim 389
državama do polovine stanovništva obolelog od AIDS-a. Svake godine je Rusa manje za 2 miliona. Rusiju proždire socijalna nepravda, što dovodi do miliona alkoholičara i stotina hiljada abortusa, milioni mladih ne ulaze u brak. U zapadnim zemljama depopulacija se izvodi putem medijskog popularisanja trendova, emancipacije žene, feminizacije muškaraca. Tv serija i film “Seks i grad” gde četiri raspusne lepe žene u godinama tobož traže muškarca za brak, ali u tim traženjima im je jedino bitan provod, seks i lagodan život. Četiri žene koje glume jake ličnosti koje znaju šta hoće žive po trendovima, provode se i menjaju muškarce, prezirući one žene što život provode pored šporeta. To gledaju mnoge žene i događa se – u šta gledaš u to se pretvaraš. Promovisanje seksualnih sloboda i trendova na jednoj strani dok je većina ljudi prezauzeto, prezaposleno i bombardovano reklamama sa TV-a da u najboljem slučaju jedno dete mogu da “podnesu.” Prebogati zlotvori su uvereni da ljudi ima previše i da troše njihove resurse, ubeđujući svet sa medija da nema dovoljno rezervi za opstanak svih ljudi sveta. Problem samoodrživosti, po njima, dakle nije suludi potrošački način života nametnut kriminalnim globalnim monetarnim sistemom u kom je kako monetarni suverenitet tako i emisiona dobit u njihovim, gramzivim i lopovskim - privatnim rukama. Po njima nije problem u gramzivosti jednih koji izrabljuju većinu, nameću joj potrošački mentalitet. Problem je veliki broj ljudi. I Hitleru su problem predstavljali ljudi koji nisu mogli da doprinose Rajhu, bolesni, stari, umobolni i on ih je eliminisao. Ništa nisu bolji Gejts, Ted Tarner i slični sledbenici satane, zagovornici demokratije i ljudskih prava i tihe masovne ubice su gori od Hitlera jer oni žele da uklone i zdrave, produktivne ljude, samo zato što su navodni višak. Ove ljude bi Hitler zaposlio, nahranio njihove porodice i navukao im SS uniformu i poslao u osvajački rat, što naravno dokazuje da se radi o ludaku, ali ovi su gori zlikovci i od Hitlera. Onaj koji uništi preduzeće i proda ga za tri evra svom pajtašu je gori od Hitlera. Najgore je to što sve vlade u tzv “demokratskim” državama, poput Srbije, rade ono što ovi narede, pa tako uništavaju i zdravu ekonomsku osnovu, ostavljajući ljude bez posla, a to je takođe genocidna politika koju sprovode depopularizatori. Svetska Banka je zapretila drastičnim koracima ako države odbiju implementaciju programa za redukciju populacije. Ne samo da eko-teroristi pričaju naokolo da parazitska ljudska novorođenčad mora umreti, već to otvoreno zahtevaju najveće međunarodne finansijske institucije. Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka su zarobili kao taoce cele države i narode. U jednom od izveštaja punog antiljudskih predloga, Svetska Banka se u potpunosti posvećuje dugoročnoj strategiji smanjenja stanovništva. “Ekonomska politika i njena delotvornost u sledećoj deceniji će biti od velike važnosti za rast stanovništva u zemljama u razvoju u narednim decenijama koja nastupaju; populaciona politika i aktuelne promene će postaviti uslove za celu strategiju razvoja u novom milenijumu. Populaciona politika se mora započeti sprovoditi u narednom vremenskom periodu, a u međuvremenu joj se moraju prilagoditi sve ostale razvojne politike. Ne delovati danas znači odreći se sutrašnjih prilika za razvojnu strategiju u celosti i populacionu politiku u budućnosti. Najgore od svega, nedelovanje danas bi sutra za usporenje rasta broja stanovnika moglo značiti drastične korake, manje kompatibilne sa ličnim slobodama i izborima.” U prevodu, ovo znači da će, ako se ne opredele da same smanjuju broj stanovnika, države biti suočene sa prinudnim smanjenjem broja stanovnika, a to je rat. “Oporezivanjem i podsticajima za ograničavanje plodnosti, vladina politika može uticati na plodnost i u kratkoročnom razdoblju”, navode u Svetskoj Banci. “Vlade mogu ponuditi “nagrade” ženama koje odbiju da rađaju, novčano pomagati ljude koji se steriliziraju, pružati starosno osiguranje roditeljima koji ograniče veličinu svojih porodica. Svaka od tih javnih politika djeluje kroz signale koji utiču na pojedinačne i porodične odluke - kad se udati, da li koristiti kontracepciju, koliko dugo školovati decu, životna usmerenja, životna očekivanja, što raditi i koliko članova porodice treba da radi.” “Na one kod kojih veličina porodice prelazi željenu normu, može se primeniti taktika destimulacija, odbijanja socijalnih nadoknada i slično. Sterilizacija muškaraca i žena može postati puno dostupnija uvođenjem pokretnih objekata ili privremenih kampova. Specifična politika redukcije broja stanovnika u svakoj zemlji pojedinačno zavisi o tamošnjoj političkoj kulturi, tamošnjim problemima i o onom što je na licu mesta već ostvareno.” Jasno je zašto se u Srbiji ne smanjuje i ne ukida PDV na opremu za bebe i decu, pelene, kreme, pomade itd. Zašto se ne povećava broj pedijatara, i zašto je dečiji dodatak po jednom detetu manji od socijalne pomoći. Sva priča o “beloj kugi” je samo licemerno ulagivanje političara, koji su i sami jedni od krivaca za istu, jer svojim lošim odlukama i antiljudskim zakonima dovode do povećanja smrtnosti i smanjenja broja rođenih. Ne trebaju im logori i gasne komore, stratišta i masovne grobnice. Dovoljno je ljude ostaviti bez prihoda ili te prihode svesti na mizeriju, ukinuti zdravstvene i obrazovne institucije, ili ih redukovati i učiniti predalekima, 390
prezaposliti supružnike, a cene osnovnih artikala i usluga povećavati i tako ljude optreretiti golom egzistencijom. Srbija kao da prednjači, “ide pred rudu” sa pogubnim i antiljudskim odlukama koje donose ove mračne međunarodne institucije, pa radi i ono što se od nje e traži. Hitler stavi jevreje van zakona, u Srbiji se 1942 godine vlasti hvale da su prve u Evropi rešile jevrejsko pitanje. Evropska Unija pominje čipovane lične karte, Srbija ih uvede pre V. Britanije. Tzv “Evropski zakoni” se ovde primenjuju i pre nego što su ih usvojile sve zemlje EU. I to uglavnom oni loši zakoni. U potpunom skladu sa zacrtanim strategijama Ujedinjenih Nacija, Fondacije Rokfeler, Svetske Zdravstvene Organizacije i MMF-a, izgovori Svetske Banke za globalni napor za sniženje plodnosti i smanjenje broja stanovnika su “održivi razvoj”, “smanjenje siromaštva” i “povećanje blagostanja svih ljudi.” Prema kriterijima Svetske Banke, na globalnom nivou se mora nastaviti s urbanizacijom: “Živeti u većim gradovima je puno bolje za smanjenje plodnosti od življenja u manjim mjestima.” Užurbane košnice, mali stanovi, prezaposlenost, nedostatak vremena ne ostavljaju mesta za veliku porodicu. U selima se čovek oseća slobodnije, ima dodir sa prirodom a time i sa Bogom, gaji životinje i proizvodi hranu, i time je manje zavistan od sistema, koji je sve više otvoreno antiljudski, i ima više vremena za sebe i porodicu. Zato se sela uništavaju smišljeno, privreda se gasi, infrastruktura je zastarela, ukidaju se seoske ambulante, škole, vrtići, biblioteke, seoska administracija, i sele se u grad, a komunikacija sa gradom se redukuju smišljeno ukidanjem autobuskih i železničkih linija. Ovaj satanističko – fašistički genocidni plan, osmišljen u ko zna kojoj tajnoj đavolskoj laboratoriji je u Srbiji vrlo uspešan. Ljudi masovno napuštaju sela, prodaju zemlju i kuće sa velikim dvorištima i sele se u gradove gde ili kao podstanari, ili u malim stanovima gde se guraju, nalaze posao za 200 – 300 eura, od čega pola ukradu bankari, secikese i državna administracija preko prenaduvanih i nerazumljivih računa za struju, smeće, vodu, stanarinu, preko cena i PDV-a, preko kredita i kamata, provizija, i raznih uterivanja dugova. Ljudi tako postaju večiti dužnici i robovi lopovskog sistema, koji u pozadini tim ljudima želi samo jedno – da ih izrabi, opljačka i da umru pre odlaska u penziju. I tu je uspešan, uspešniji i od nacističkih sistema logora, i od komunističkih gulaga i od Inkvizicije. Dok priča o ljudskim pravima, borbi protiv bele kuge, borbi protiv siromaštva, novim radnim mestima, kojih pred izbore bude i po 800 000, sistem ubija i jedino što stvarni raste su groblja a uspešno posluju samo pogrebna preduzeća. Sveukupan proces narudžbe, izgradnje i isplate monumenta koji je 1980 godine svečano otkriven u američkoj saveznoj državi Džordžija, obavljen je u potpunoj anonimnosti. Na spomeniku je uklesana poruka na 8 različitih jezika. U svetu je poznat kao spomenik “10 Zapovesti Novog Svetskog poretka”, “Zlatna Pravila Novog Doba”, “Američki Stounhendž” i “Spomenik Novom Svetskom Poretku.” Evo đavoljih 10 zapovesti iz Džordžije: 1. Održavati čovečanstvo ispod 500.000.000 u večitoj ravnoteži s prirodom. 2. Mudro se razmnožavati, održavati zdravlje i raznolikosti. 3. Ujediniti čovečanstvo novim jezikom. 4. Razumno upravljati strastima, verom, tradicijama i svim ostalim stvarima. 5. Zaštititi ljude i narode fer zakonima i pravednim sudovima. 6. Dopustiti nacijama rešavanje unutarnjih sporova, a one spoljašnje rešavati na svetskom sudu. 7. Izbegavati beznačajne zakone i beskorisne činovnike. 8. Uravnotežiti lična prava sa društvenim dužnostima. 9. Ceniti istinu, lepotu i ljubav, tražiti sklad s beskonačnim. 10. Ne budi tumor na Zemlji, ostavi mesta i za prirodu.
391
Sve izgleda u redu, dobro, ali je problem što se očito radi o ciničnom diktatu Industrijskog Konglomerata iz senke u nameri za uspostavljanje globalnog Gulaga pod diktaturom Svetske Vlade na štetu prirodne raznolikosti, bez obzira ko je autor spomenika od kamenih blokova visokih 6 metara i teških 110 tona (brojevi 6 i 11). Kako se čini, jedini odgovor na sve naše probleme je Novi Svetski Poredak u kojem se 90% čovečanstva mora izbrisati sa lica Zemlje. Jednostavno, ima nas previše i trošimo previše globalnih resursa, zbog toga nam je hitno potreban globalni sud, globalni jezik, globalna ekonomija i vladajući konglomerat. Ono što ne piše, ali je tamo i čita se između redova ovih “10 zapovesti”; pola milijarde korporativnih robova je sve što će im trebati, imaće svoje automatizovane proizvodne pogone za sve one proizvode za koje industrijalci budućnosti budu rekli da nam trebaju. Sigurno će imati i svoje automatizirane fabrike smrti po kratkom postupku za pregojazne, bolesne, iscrpljene i starije “radnike”. Kriza bankarstva, preduzeća i država, izazvana kreiranjem dugova iz ničega, ne samo da ne prolazi nego se pojačava. U stvari, ona se sve više pogoršava, što su oni i priznali, i sva navodna rešenja koja nude su ustvari samo odlaganje bankrota koji je dobro pripremljen i isceniran. Osim ovih scenarija smo pominjali i eugeniku, koju su razvijali nacistički i američki naučnici. Nacistički naučnici su nakon pada Berlina 1945 prebegli u SAD gde su nastavili da rade svoj prljavi posao, čačkajući po ljudskim genima, kao i genetici biljaka i životinja, kojima se menja genetska struktura, protivno onome što je Bog stvorio.
Lord Maitreja Za Darta Vejdera, imperijalnog načelnika generalštaba iz Lukasovog “Rata Zvezda” nema ko nije čuo. Napraviti kopiju Rata Zvezda i kopiju Darta Vejdera nije teško, ali svi fanovi ovog filma iz šest delova bi prepoznali falsifikat. Dart Vejder je za ljubitelje Rata Zvezda jedan i jedini. Uzmimo da je čitava Evropa, Australija, obe Amerike, veliki deo Azije i afrike hrišćanski i da jako veliki broj stanovnika pomenutih kontinenata zna ko je Isus Hristos iz Biblije i da zna da će On da dođe. Zna li da postoji pravi dolazak Isusa Hrista i njegov vešt falsifikat, koji se priprema vekovima, dolazak lažnog Mesije u kome se nalaze okupljene sve ličnosti koje su važile kao učitelji i osnivači religija u istoriji. Lažni Mesija treba da u svome dolasku okupi sve religije, kao različite puteve koji vode u istom pravcu – do Boga, i sve ljude. Stoga postoji savez svetskih religija i ekumenski pokret unutar hrišćanstva koji nastoje da ujedini sve religije u jednu. U italijanskom gradu Asiziju je 1986 održana ekumenska i međureligijska služba tzv. “Molitva za mir tada su zajedno u molitvi bili ateisti (panteisti), pagani, rimokatolici, pravoslavni, muslimani, siki, monofiziti, hinduisti, anglikanci, 392
reformatori, luterani, metodisti, baptisti, šintoisti, džainisti, budisti, zaratustristi, konfučijanisti, taoisti, judaisti, spiritisti, animisti…(kome li su se molili zajedno pagani, ateisti, džainisti i muslimani?). Tu se mogla videti pored rimokatoličke mise i “služba” prizivanja duhova. Ovo je bio pravi skup poklonika Novog Doba. Povodom 25. godišnjice „Molitve za mir“ u Asiziju, 27. oktobra 2011 upriličen je ekumenistički skup, ponovo u Asiziju, pod nazivom “Dan promišljanja, dijaloga i molitve za mir i pravdu u celom svetu: poklonici istine – poklonici mira” (Pellegrini della verita, Pellegrini della pace). Mi znamo koilika je moć vodeće rimokatoličke crkve i papskog sistema, koji su organizovali “molitvu za mir” i tamo se “molili za mir, za iskorenjivanje bede i nepravde” a ništa nisu učinili da se beda i nepravda smanje, iako znamo da sam Vatikan leži na zlatu, od zlata otetog od muslimama u Krstaškim ratovima, zlata iz Carigrada opljačkanog 1204, otetog od protestanata i drugih “jeretika”, blaga Inka i Asteka, blaga Indije koje su Španci odvukli, do zlata otetog od Jevreja, Srba i drugih u II svetskom ratu. Ta ekumenska i međureligijska mešavina nikako nije nastala da bi svet bio bolji. Oni da žele da svet bude bolji, on bi to sigurno bio, ali oni žele da pripreme teren za dolazak Hrista, koji najavljuju masama, ustvari kako ga zovu “Hrista Maitreje”, mesije Novog doba, “Učitelja sveta” koji se, po tvrđenjima novodopskog Veb - sajta “Šer internešnal” (Share International) već pojavio na pojedinim mestima na svetu, pre svega u Keniji pred 6 000 ljudi, činio čuda, isceljivao, govorio i – nestao. On treba da se pojavi i predstavi celom svetu i najavi hiljadugodišnje carstvo mira, prosperiteta i ljubavi, kako tvrdi glasnogovornik Maitreje, umetnik i ezoterista Bendžamin Krim (Benjamin Creme). Bendžamin Krem je rođen je 1922. u Glazgovu u Škotskoj i još kao mlad studira umetnost i postaje priznati slikar “modernističkog” stila. U svojoj mladosti Krem je takođe proučavao različite aspekte ezoterijske filozofije, naročito učenja koja je tokom poznih godina 19. veka objavila Helena Blavacka i Teozofsko društvo i nešto kasnije Alis Bejli. Iako su ga ova učenja dovela do uverenja da postoje “majstori mudrosti” grupa usavršenih “ljudi” ili bića koji su nadzornici božanskog plana za ovu planetu - bio je potpuno iznenađen kada je jedan od majstora stupio u kontakt sa njim. Rečeno mu je između ostalog da će se za oko 20 godina vratiti hrist - majstor svih majstora - i da će, ukoliko prihvati, moći da odigra izvesnu ulogu u tom događaju, nešto kao preteča tog “hrista.” Više od deset godina kasnije, Krem je 1972. otpočeo napornu obuku pod vođstvom svog majstora koji ga je pripremao za budući zadatak: da skeptičnom svetu objavi dolazak Hrista, Učitelja sveta, koga ljudi različitih religija očekuju pod raznim imenima, hrišćani kao Hrista, muslimani kao imama Mahdija, Jevreji kao Mesiju, budisti kao Petog Budu, Hindusi kao Krišnu. Kremov neprestani kontakt sa majstorom mudrosti obezbeđuje mu pristup svežim informacijama o “Hristovom dolasku” i potpuno ubeđenje koje je neophodno da bi se prezentovala ovakva storija. Krem je od 1975. do 1979. držao predavanja po pozivu svuda po Evropi. Tokom njegove prve ture po SAD govorio je pred velikim slušalištima u mnogim velikim gradovima. Njegove sadašnje turneje uključuju zapadnu i istočnu Evropu, Japan, Australiju, Novi Zeland, Kanadu, Meksiko i dve turneje godišnje po SAD. Samo u SAD dao je intervjue na više od 300 radio i televizijskih programa. Kremove knjige o pojavi Maitreje ili “drugom hristovom dolasku” prevedene su na sedam jezika. Objavljuju ih grupe po svetu koje reaguju na njegovu poruku. Takođe je jedan od urednika mesečne revije “Share International”, koja se bavi političkim, ekonomskim, socijalnim i duhovnim promenama koje se sada dešavaju na globalnom nivou. Magazin se distribuira u 70 zemalja. Ko uzme ovaj časopis u ruke, ili ode na veb – sajt, tamo neće naći ništa iz jevanđelja, osim možda poneku frazu. Krem je inače skroman čovek i naizgled ne traži slavu, što je privuklo mnoge da mu veruju, uz njegovu inteligenciju i smisao za humor. Producent CBS-a Maks Alen je rekao: “Priča o Maitreji je važna a Krim je govornik dostojan poštovanja.” ”Moj zadatak je”, kaže Krem, “da napravim početan prilaz javnosti, da pomognem da se stvori atmosfera nade i iščekivanja. Biće mi veoma drago ako budem mogao da to učinim.” Bendžamin Krem živi sa svojom suprugom i decom u Londonu. “Majstor je stariji član hijerarhije majstora mudrosti. Njegovo ime, koje je dobro poznato u ezoterijskim krugovima se za sada ne otkriva iz različitih razloga. Bendžamin Krem je u neprestanom telepatskom kontaktu sa ovim majstorom koji mu diktira svoje članke jednom mesečno, još od 1982. Majstori mudrosti, koji zajedno tvore Duhovnu hijerarhiju, nadgledaju “božanski plan” za ovu planetu. Delujući skriveno svojim učenicima u svim oblastima nastojanja, nadahnuli su sva velika ljudska postignuća. Majstori vode i uče, ali je samo čovečanstvo to, koje po svom nahođenju reaguje na podsticaj i stvara svaku novu civilizaciju. Danas se majstori po prvi put nakon nebrojenih milenijuma vraćaju u svet kao grupa.” A ko kaže da su odlazili? Možemo da zamislimo ko su ovi majstori! Demoni, niko drugi. 393
“Dragi prijatelji, nije daleko trenutak kad ćete ugledati moj lik. Kada se to dogodi, uzeću vas za ruku i odvesti k Njemu, kome služimo zajedno. Moja manifestacija je i dovršena. Ja sam u svetu. Uskoro ćete me upoznati, možda slediti i voleti me. Moja ljubav oduvek teče kroz sve vas. Ta me ljubav, koju čuvam za celo čovečanstvo, dovela ovamo. Braćo moja i sestre, moj povratak u svet je znak da je Novo doba, kako ga nazivate, započelo. U vremenu koje dolazi pokazaću vam lepote i čuda koja prelaze granice vaše mašte, a pripadaju vam od rođenja kao Božjim sinovima. Deco moja, prijatelji moji, stigao sam brže nego što ste možda očekivali. Mnogi gladuju i umiru, mnogi nepotrebno pate. Došao sam sve to promeniti; pokazati vam put naped - u jednostavniji, razumniji, sretniji život - zajedno. Ne više čovjek protiv čovjeka, narod protiv naroda, već zajedno, kao braća, ići ćemo u Novu Zemlju. Oni koji su spremni, videće lice Oca. Neka se Božanska ljubav, i Svetlost i Moć Jednoga Boga sada izraze u vašim srcima i umovima. Neka vas ta Svetlost, Ljubav i Moć vode traženju Onoga koji uvek prebiva u središtu vašeg srca. Pronađite To i izrazite Ga.” Ovo je Maitrejin “govor” sa jednog od njegovih iznenadnih pojavljivanja i taj govor je za neupućen um jako utešan i ohrabrujući, ali u tome i jeste poenta falsifikata. Da bude što bliži originalu i što prihvatljiviji što većem broju ljudi. Ipak nije original. Maitreja obećava da će od razorenog sveta da načini Novu Zemlju, kada počne Novo Doba. Obećava milenijum mira, ono što su mnoge hrišćanske crkve, kao i Jehovini svedoci zagovaraju, što se naziva Hilijazam (χιλία, grčki hiljada) ili Milenarizam (lat. Millenium), po kome će Hristos, kada dođe uspostaviti hiljadugodišnje carstvo na Zemlji. To je pogrešna nauka. A šta posle? Nigde ne obećava pobedu nad smrću na primer. Svako ko ozbiljno i iskreno želi da sazna šta je prava istina i ko je ustvari Majtreja imaće tu priliku. Jasna je razlika između pravog i lažnog Hrista. Između pobednika nad smrću u prevaranta. Evo šta magazin “Share International” kaže o Isusu Hristu, na sajtu istog magazina, citirajući reči Bendžamina Krema. Intervju sa Krimom je zapisan u magazinu “Share International.” “Isus iz Nazareta i Hrist nisu jedna ista osoba. Kako je to jedna od tvrdnji u vezi sa Maitrejom, učiteljem sveta koju će mnogi hrišćani veoma teško da prihvate, sledi detaljnije objašnjenje o tome. Naziv Hrist se zapravo uopšte ne odnosi na nekog pojedinca. To je naziv položaja unutar Hijerarhije majstora mudrosti, one grupe uznapredovalih bića koja nevidljivo vode evoluciju čovečanstva. Onaj koji zauzima položaj glave ove Hijerarhije automatski postaje Učitelj sveta, ili Bodisatva, kako ga na istoku nazivaju, i ostaje to sve dok je na tom položaju. Maitreja, koji utelovljuje energiju koju nazivamo Hristovim načelom, je na tom položaju preko dva milenijuma. Da bi inaugurisao doba Riba, koje je tada počinjalo, u Palestini se ispoljio kao Hrist. Metod koji je koristio naziva se duhovno nadsenjivanje, što znači da je njegova svest upućivala i vodila dela svog učenika Isusa. Zato je zapravo svest Hristova bila ta koju su mogli videti i iskusiti oni oko Isusa. Događaji iz Isusovog života i njegove reči su u velikoj meri pogrešno tumačene zbog toga što je ova veza između njegovog delovanja i aktivnosti Maitreje Hrista ostala slabo poznata. To je dalo povoda vekovnoj teološkoj dilemi - je li Isus bio Bog ili čovek, ili možda i jedno i drugo. Odgovor je da je Isus bio čovek, koji je usled procesa evolucije postao Sin Božji - kao što će to svi postati u svoje vreme. Istim putem su prošli mnogi pre njega, kao i posle njega. Učenik Isus od pre 2000 godina je do sada postao jedan od najstarijih majstora Hijerarhije: majstor Isus. Tokom nejvećeg dela tog vremena živeo je uglavnom u Palestini. Od 1984. međutim živi u Rimu. Postoji namera da pokuša da uzdigne hrišćanske crkve iznad njihovog stanja krisatlizacije i rivalistva i da, ukoliko bude pozvan, vodi novu ujedinjenu crkvu. Nada se da će time rešiti mnoge protivrečnosti i nerazumevanja koja su nastala tokom stoleća u vezi sa njegovom istorijskom ulogom i učenjima koja je tada širio kao Maitrejin nosilac. Pojavom Maitreje majstor Isus po drugi put ima glavnu ulogu. Ovom otvorenom, svima vidljivom saradnjom okončače se sve postojeće sumnje u vezi sa istinskim odnosom između Maitreje Hrista i njegovog učenika majstora Isusa. Tako je naizgled paradoksalna tvrdnja da Isus i Hrist, u doslovnom smislu reči nisu jedna te ista osoba, prihvatljivija nego što bi se to činilo. Oni hrišćani kojima je teško da prihvate da “njihov” učitelj nije najviši prvak čovečanstva međutim nalaze utehu u drugom paradoksu: Isus i Maitreja Hrist su bili (i jesu) jedno, u smislu da obojica, svako na svojoj ravni, u savršenom skladu zajedno deluju na unapređenju Božanskog plan.” Veoma pokvareno. Ko nikada nije uzeo Jevanđelje u ruke, rekao bi da i nije loša tvrdnja, ali se u Jevanđeljima nigde ne pominje ova mogućnost i nijedan od pomenutih termina. Crkve koje po Krimu treba da ujedini “majstor Isus” su ekumenske crkve i one su po učenju Biblije, tj u Otkrivenju Jovanovom opisane kao Vavilon bludnica i njene kćeri. To da Isusa Hrista ograničavaju na ljudsko ima za cilj da se svi učitelji i osnivači religija izjednače. Isusu Hristu se oduzima božanstvo, uloga Spasitelja, Mesije i Otkupitelja. Poseban odeljak će 394
da govori na ovu temu. Sam Isus Hristos je za sebe tvrdio da je “jedno sa Ocem” i da On nije ničiji učenik i nikakav majstor, osim što je sa Josifom radio u tesarskoj radionici. Cela buljumenta organizacija, crkava, sekti, pisaca. Istraživača, šarlatana…se trudi da Isusa Hrista proglasi isključivo čovekom, učiteljem, dobričinom koji je živeo i umro kao i svaki čovek. Otud poplava i knjiga koje senzacionalistički “otkrivaju” da je Isus bio samo čovek dok je živeo u Palestini i da je ostao čovek. Nikako i Bog. Pomenuti pisac Den Braun, satanista Krim, sekta Jehovinih svedoka, pisci i “istraživači” koji “tumače” gnostičke apokrife,, gnostici, masoni..rade isti posao. To je stvaranje religije Novog Doba, ustvari jednom rečju – satanizma, obožavanjem đavola. Po Krimu je Isus i duhovno biće, jedan od nekolicine “majstora.” Među ljudima samo učitelj i ništa više. “A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sada je već na svijetu.” (1 Poslanica Jovanova 4. 3). Pitanje: Kako ćemo prepoznati Hrista? Bendžamin Krem: “Kako ćemo Ga prepoznati? Kako ćemo moći da budemo sigurni da je taj, koga vidimo doista Hrist? Danas u svetu ima mnogo ljudi, koji daju vrlo zdrava uputstva, predivna učenja, a za neke od njih njihovi sledbenici tvrde da su Hrist. Poznato nam je da danas ima mnogo ljudi, koji tvrde da su Hrist ili Maitreja; takođe nam je poznati proročanstvo, koje kaže, da će pre nego što Hrist dođe doći mnogi pogrešno tvrdeći da su Hrist, da će biti mnogo pogrešnih učenja o Hristu, i da: “ukoliko neko pokaže na čoveka i kaže, “evo ga Hrist, tu je! ili tamo je!” nemojte mu verovati” Niko neće pokazati na pravog Hrista govoreći: “To je Hrist”. Prepoznavanje Hrista je na svakom od nas, pojedinačno. Hrist je utelotvorenje energije koju nazivamo Hristovom svešću ili načelom, energije kosmičkog Hrista. Maitreja. Hrist, pušta ovu energiju u svet za nas. Mi ćemo Ga prepoznati u onoj meri, u kojoj se ta energija izražava u nama (setimo se Blue Beam projekta). On će pokazati da naš politički i ekonomski život mora da potpuno promeni pravac, te postane duhovna aktivnost, što u suštini i jeste; da bi naši obrazovni sistemi, naša nauka i kultura isto tako trebale da dobiju jedan nov, duhovni smisao. Govoriće o čitavom nizu ljudskih delatnosti, i moći ćemo da Ga prepoznamo po širini Njegovog učenja, univerzalnosti Njegovog pogleda, Njegovoj ogromnoj duhovnoj snazi, po Njegovoj izvanrednoj auri čistoće i svetosti; po njegovoj očiglednoj ljubavi i sposobnosti da služi; po svemu tome ćemo moći da Ga prepoznamo. Mnogi će ljudi slediti Hrista, bez da Ga prepoznaju, čak i bez spoznaje da je On u svetu. Ali oni će slediti ovog čoveka, zato što veruju u ono što On govori, Ono što zastupa: raspodela i bratstvo, pravda i sloboda za čitavo čovečanstvo. Biće govornik izvesnih grupa, koje razmišljaju na ovaj način. Ne kao Propovednik starog. Rekao je da će mnogi možda biti iznenađeni Njegovom pojavom. U tom smislu ne dolazi kao lider Hrišćana, niti bilo koje druge crkve. Moglo bi se desiti da ortodoksne hrišćanske vođe budu među poslednjima, koje će prepoznati Hrista. On nije jedan i jedini Sin Božiji, nego prijatelj i stariji brat čovečanstva. Jednoga, vrlo bliskog, dana, kada dovoljno ljudi bude reagovalo na Njegovo Prisustvo i Njegovu energiju, Hrist će dozvoliti da bude otkriven. Oni među nama, koji znaju gde je On, imaće mogućnost da ukažu, ne na Njega, nego na zemlju u kojoj se On nalazi, i skrenu pažnju medija na tu zemlju. On će obnarodovati Svoj istinski položaj i biti pozvan da govori svetu putem radija i televizije. Radio i televizijske mreže sveta će se povezati, i On će se obratiti svetu, i uputiti poziv čovečanstvu. Istovremenim mentalnim nadsenjivanjem čitavog čovečanstva, stupiće u telepatski kontakt sa čitavim čovečanstvom po celim svetom, pa ćemo čuti Njegove reči, kako u tišini ulaze u naše umove, svakom na svom jeziku. (setite se poglavlja o Blu Bim projektu još jednom!! Prim. Aut) U ovoj zemlji čućemo Ga na engleskom jeziku, Francuzi na francuskom, Rusi na ruskom i tako dalje. To je način, na koji ćemo znati da je On istinski Hrist. Tako će biti ponovljeno, samo ovog puta na nivou sveta, ono što se desilo na Svete Duhove; i u slavu ovog događaja Duhovi će postati jedan od glavnih praznika nove svetske religije, koju će Hrist konačno predstaviti. Naše reagovanje na Njegov poziv odrediće budućnost sveta.” Pominjući radio i televiziju, Krem reaguje na stih iz Otkrivenja Jovanovog 1. 7. “Ugledaće ga svako oko…” aludirajući da će svet da prenosi Maitrejin govor sa jednog mesta. Ipak Krim je ove reči izvukao iz konteksta. Ceo stih glasi: “Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše; i zaplakaće za njim sva koljena zemaljska. Da, zaista.” Neće ga ugledati na TV nego na nebu. Televizori će teško tada raditi jer će Zemlja da bude razorena. Idemo dalje kroz Jevanđelja, koja nigde ne pominju da će Hristos doći kao nekakva energija, u srcima ljudi, da će ljudi čuti njegov glas u dubini duše itd. Jevanđelje po Mateju vrlo jasno govori o načinu II Hristovog dolaska: “A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o 395
ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak. Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje. A teško trudnima i dojilicama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu. Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti. I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa. Od smokve naučite se priči: kad se već njene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata. Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći. A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam. Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg. I ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.” ( Jevanđelje po Mateju 24. 3 – 39). Nema nigde energije, harmonije i hijalističkog milenijumskog mira. Isus Hristos ne šeta po Zemlji i ne pozira pred kamerama. I nema ga nigde na javnim skupobvima i u grupama, ne diže invalide iz kolica dok masa aplaudira. Isusov dolazak prati razaranje lanete i vaskrsavanje pravednika. Šta će da bude nakon ovih katastrofa uoči samog pojavljivanja na nebu, koje vidi “svako oko”? da li će Isus Hristos sići na razorenu planetu i reći “Ma daj, šalio sam se, gde su Krim i ekipa, popovi političari, papa i Bil Gejts da im se predstavim?” Neće! Neće sići! “Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utešavajte jedan drugog ovim rečima” ((Solunjanima poslanica prva 4. 16 – 18). Pominje se Hristov silazak na Zemlju, u Otkrivenju Jovanovom, kad obnavlja planetu, ali o tome u poglavlju koje se odnosi na Plan spasenja i na Hristov drugi dolazak. Kakva suprotnost između onog što govori Krim i onog što piše u Bibliji. Zato ne giraju Bibliju i cilj je da je što manje ljudi čita. Grešni svet neće doživeti harmoniju i hiljadugodišnji mir. Biće uništen, razoren kulminacijom zla, uoči sam Isusov dolazak, koji će izazvati vaskrsavanje pravednih i uništenje gradova, država, sistema i grešnika kakvo nikada nije bilo. Tako nas upućuje Jevanđelje i Biblija, čije stranice ne greše. Pitanje: “koja je suština Maitrejinog učenja za novo doba?” Bendžamin Krem: “Njegovo će se učenje tokom sledećih 2350 godina objavljivati u etapama, pri čemu će svaka etapa biti usklađena sa potrebama čovečanstva u tom trenutku. Pre svega uverićemo se da naglašava jedninu čovečanstva, činjenicu o postojanju ljudske duše i neophodnosti solidarne raspodele i ispravnih ljudskih odnosa. Nanovo će podučavati zakonu uzroka i posledice te povezanom zakonu ponovnog rođenja, čime će nam ukazati na potrebu za bezazlenošću u svim odnosima. Pošto ove ideje budu prodrle u društvo i izazovu strukturne političke, ekonomske i društvene promene, krenuće u ustoličenje nove svetske religije, koja će spojiti zapadni i istočni pristup Bogu, imanentnog (sopstvenog, neodeljivog) i transcedentnog Boga. Podučavaće misterijama puta posvećenja, naučnog puta Bogu. Posvećenje će biti središnje za novu svetsku religiju. Iznad svega otkriće nam novi aspekt Boga.” Ono što je učenje Novog Doba, ali i hinduizma, ekumenskog tradicionalnog paganizovanog hrišćanstva i ujedinjene, pomešane religije, na čemu se odavno radi, više nije tajna za nikoga. Hrista skinuti sa Božanskog prestola, postrojiti među učitelje i osnivače religija i pokreta, proglasiti ga energijom ili avatarem nekog hinduističkog 396
božanstva. Čoveka staviti pod kontrolu Razuma, kao delo evolucije, koje u nizu reinkarnacija ide ka bezličnoj energiji. Ove ideje se tako uklapaju kao “puzzle”. Evolucija, reinkarnacija, paganizam, ekumenizam, spiritizam, pa i ateistički humanizam. U pozadini satanizam. Prikriven. Ko želi da zna – znaće. Ko veruje masmedijima, ostaće u većini, na širokom putu, misliće da je zbog toga u pravu i – propašće. Pitanje: “Kada je Hrist prošli put bio ovde, prošao je kroz niz događaja, a zatim su ga razapeli i ubili. Šta će sprečiti da se to ponovo dogodi?” Bendžamin Krem: “Vrlo je teško razapeti nekoga koga ne možete videti, a Maitreja se može pojaviti i nestati po volji. Na njega možete da ispalite đule, granatu od 18 inča, koje bi se od njega samo odbile i pale na zemlju. On je stvorio svoje telo, a ako ste u stanju da to činite, onda možete i da ga održite netaknutim. On je nepovrediv.” Maitreja je duhovno biće. Mi znamo koje. On je tu, pa nestane, i to nikako nije odlika Sina Božjeg, za koga znamo da je došao na svet da, kao čovek dokaže da je moguće živeti po Božjem zakonu, i umre za grehe ljudi. “A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati. I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.” Jevanđelje po Jovanu 20. 24 – 28) Pitanje: Zašto se Maitreja različito pojavljuje različitim ljudima? Bendžamin Krem: “Maitreja se gotovo svake nedelje čudesno pojaljvuje fundamentalističkim, ortodoksnim religijskim grupama svuda po svetu, uvek u obliku koji pojedina grupa može da prepozna — ako su hindusi, izgleda onako kakva je ideja ljudi da bi izgledao Krišna; ako su Jevreji onako kakva je njihova ideja Mesije; ukoliko su muslimani, onako kako odgovara njihovoj ideji Proroka, Imama Mahdija ili Mesije; ako su u pitanju budisti, onako kako odgovara njihovoj ideji Maitreja Bude. Po volji može da izmeni svoju pojavu. Može biti star ili mlad, čovek ili žena, plav ili crn. Na ovaj način svako može da se poistoveti sa njim . Na tim skupovima obraća im se na njihovom jeziku i potom ponovo nestaje. Tako se juna 1988. pojavio u Najrobiju u Keniji, pred oko 6000 ljudi, koji su ga trenutno prepoznali kao Hrista. Posredstvom fotografija ovaj događaj je mogao da se vidi na tv mrežama kao što su CNN i BBC i drugi svetski mediji.” Kaže Krem. Trebaju li Isusu Hristu mediji, i to oni koji svesrdno rade na promociji nemorala i pune džepove gramzivim kapitalistima i duboko nemoralnim zabavljačima, nudeći masama prevaru i besmislenu zabavu? Isus Hristos nije nikada i nigde morao da se pretvara. Odgovor daje najosporavanija knjiga u istoriji, u Drugoj poslanici Korinćanima 2.14: “I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svijetla.” Pitanje: Da li biste objasnili odnos između učenika Isusa i Hrista? Bendžamin Krem: “Učenik Isus, sada majstor Isus, rodio se u Palestini kao posvećenik trećeg stepena. Pet glavnih posvećenja, koja vode oslobođenju, imaju simboličan odraz u Isusovom životu. To je srž Novozavetne priče. To je jedna vrlo drevna priča i ona se čovečanstvu predstavlja nanovo i nanovo u različitim oblicima, još od davnih vremena pre Isusa. Bio je i još uvek jeste učenik Hristov i prineo je veliku žrtvu dajući svoje telo Hristu na korišćenje. Okultnim procesom nadsenjivanja, Hrist Maitreja, preuzeo je i delovao kroz telo Isusa od krštenja nadalje. U svom sledećem utelovljenju, kao Apolon iz Tijane, Isus je postao majstor. Sada živi u sirijskom telu, koje je staro nekih 600 godina, i ima svoj centar u Palestini. Tokom poslednjih 2000 godina delovao je u najbližem odnosu sa Hristom, štedeći Njegovo vreme i energiju kada god je bilo moguće, a njegovo posebno delovanje vezano je za hrišćanske crkve. On je jedan od majstora koji će se vrlo brzo vratiti otvorenom delovanju u svetu, preuzimajući Tron svetog Petra u Rimu. Težiće preobražaju hrišćanskih crkava u meri potrebnoj da postanu dovoljno fleksibilne, da ispravno reaguju na novu realnost stvorenu povratakom Hrista i majstora. Plašim se da su crkve otišle veoma daleko od religije koju je uveo Hrist, koja se bavi davanjem, ljubavlju, bratstvom i ispravnim odnosom.” Opasna prevara. Ko nije čitao Bibliju, lako će da nasedne. Naravno, nigde u jevanđeljima se ne pominje ovo što Krim govori. Posebno ne to da će Isus Hristos doći i sesti u Rimsku crkvu ili bilo koju crkvu, i preuzeti tron u njoj. On neće ni sići na Zemlju. Ipak, i za ovaj aspekt postoji u Bibliji proročanstvo, izrečeno ustima apostola Pavla: “Ali vas molimo, braćo, za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, i za naš sastanak u njemu, da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni riječju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakijem načinom; jer neće doći dok ne dođe 397
najprije otpad, i ne pokaže se čovjek bezakonja, sin pogibli, Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sjesti u crkvi Božijoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog. Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio? I sad znate što zadržava da se ne javi u svoje vrijeme. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojijeh, i iskorijeniti svjetlošću dolaska svojega; Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lažnijem čudesima. I sa svakom prijevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. I zato će im Bog poslati (dopustiti) silu prijevare, da vjeruju laži.” (2. Solunjanima 2. 111). Ko čita da razume. Pitanje: Šta vam je Maitreja rekao o svojoj fizičkoj besmrtnosti. Hoću da kažem da izgleda da je dosta dugo živeo na Himalajima. Bendžamin Krem: Tokom poslednjih 2000 godina Maitreja je živeo u svom skloništu visoko na Himalajima (na oko 6000 metara) u “svetlosnom telu”, tj. u vaskrslom i vaznesenom telu savršenog majstora visokog ranga. To telo se sada “odmara”, kako je on to rekao - to je stanje povučenih životnih funkcija. U Londonu sada živi i radi u samo-stvorenom telu, koje je naročito stvoreno za ovu misiju, koje će ostati takvo kakvo je danas tokom sledećih 2500 godina. Pisali smo o OI u Londonu i okultnom značenju simbola istih. Ništa nije slučajno. Pitanje : Hrist je bezobličan, ali je takođe usredsređen unutar svoje majavirupe u Londonu, a njegovo svetlosno telo leži usnulo na Himalajima. Gde je njegov centar, gde mu je žižna tačka postojanja? Da li on meditira iz svog svetlosnog tela? Bendžamin Krem: “Hrist nije bezobličan, nego je to naravno, energija koju utelotvoruje, energija Ljubavi, energija koju nazivamo Hristovim načelom. Njegova svest je usredsređena u majavirupi (samostvorenom telu. On meditira i živi i radi kao normalan čovek, u majavirupi, koja je potpuno stvarno telo. Biblija kaže drugačije: “A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sad je već na svijetu.” (1 Jovanova 4. 3), “Jer mnoge varalice iziđoše na svijet koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u tijelu; ovo je varalica i antihrist.” (2. Jovanova 1.7)
Novo Doba o vanzemaljcima Bendžamin Krem je sam otkrio da su “vanzemaljci” ustvari duhovna bića, isto ono što je tvrdio Dejvid Ajk i mnogi nosioci religije Nju Ejdža. Naziva ih “svemirskom braćom” i “učiteljima” poput naziva drevnih žreca za “bogove”, izbegavajući reč “bogovi” ostavljajući to praistoriji i antici, a pošto je čovek “evoluirao” sada su to samo “braća.” Pitanje: „Govori li Maitreja doista da postoji život na drugim planetama kao i postoje bića koja dolaze na Zemlju da bi nas zaštitila?“ Bendžamin Krem: „Maitreja do sada o tome nije ništa direktno rekao, međutim nedavno je govorio o drugim bićima u svemiru, vrlo naprednim, koja oduvek štite čovečanstvo. Sve planete su, bez izuzetka, naseljene. Iz vlastitog iskustva znam da NLO-i doista postoje. Obično ih ne možemo videti jer ne egzistiraju na čvrstom, fizičkom nivou, nego na višim, eteričnim razinama. Kad ih ugledamo, to se dogodi zato što su oni tu svo vreme i ima ih na hiljade ili čak na milone. Pomažu nam na mnogo načina. Bez njih Zemlja bi patila. Neutralizuju velik deo nuklearnog zračenja koje se oslobađa prilikom nuklearnih proba. Iako se proba izvede pod površinom zemlje, otrovna i kontaminirana prašina diže se u atmosferu. Svemirska braća poseduju „implozijske“ naprave koje neutralizuju nuklearno zračenje. Bez njih voda u našim rekama i potocima ne bi se mogla koristiti za piće, a mi bismo doslovno umirali. Rađalo bi se mnogo deformirane dece. Sve su to posledice zloupotrebe atomske energije. Bez pomoći svemirske braće bili bismo u vrlo žalosnom stanju.“ Bendžamin Krem ovde hoće da kaže da se savršena bića iz svemira bave posledicama, čiste vazduh od zračenja. Ipak, kako se ne dogodi da očiste vazduh od Cheimtrailsa, a zemlju od GMO hrane, koje su strašnije od sporadičnih nuklearnih proba. Ili da se pozabave nepravdom na Zemlji. Pitanje: „U časopisu „Share International“ mnogo sam čitao o „svemirskoj braći“, a u knjigama iz pedesetih o navodnim viđenjima NLO-a i susretima s njima kao i o teorijama u vezi s tom zagonetkom. Ako naša problematična planeta zaista biva posećivana od strane međuplanetarnih putnika, zašto ne pristanu pred Belom kućom ili pred Kremljem i otvoreno se ne predstave javnosti? Zašto se radije uvijaju u koprenu tajnovitosti i iza sebe ostavljaju zbunjene svedoke i tragove u žitnim poljima koji ukazuju na njihovo postojanje?“ 398
Bendžamin Krem: „Iz istoga razloga zbog kojega se Maitreja ne pojavi pred Belom kućom, pred Bakingemskom palatom ili pred savetom bezbednosti UN: svemirska braća poznaju Zakon i poštuju ga. Postoje Zakoni koji zabranjuju takve dramatične manifestacije. To su prije svega Zakoni koji upravljaju našom slobodnom voljom. Kad bi njihova jedina namera bila ljudima nedvosmisleno ukazati na svoje postojanje, to bi mogli učiniti na mnogo načina. Ono što rade je dovoljno očigledno za inteligentne ljude bez predrasuda, a istovremeno je dovoljno prolazno da ne prekrši slobodnu volju ljudskih masa, što bi bio rezultat vaših preporuka.“ Pitanje: Jesu li su trenutno u inkarnaciji na Zemlji duše iz drugih sunčevih sistema i, ako jesu, zašto? Bendžamin Krem: Mnogo je priča o ljudima iz drugih sazvežđa koji posećuju Zemlju ili se na njoj inkarniraju, međutim, prema mojim saznanjima, te priče nisu utemeljene. S druge strane, mnoga se bića s drugih planeta našeg sistema inkarniraju na Zemlji. Na našu planetu dolaze po određenom zadatku služenja (na kraće ili duže vreme), ili su na Zemlju došli kao deo “razmjene” duša. Priroda ne voli vakuum. Pitanje: Smatrate li da postoje planete na kojima bića uče i usvajaju iskustva drugačije nego mi na Zemlji? Bendžamin Krem: Da. Sve su planete naseljene svesnim, inteligentnim životom, međutim ne nužno na istom fizičkom nivou na kom smo mi. Mi smo, trenutno, svesni samo tri fizička nivoa - čvrsti, tečni i gasoviti. Postoje još četiri viša nivoa koji su takođe fizički, a nazivamo ih eteričkim razinama. Pitanje: „Nedavno su se u južnoj Australiji dogodila vrlo neobična viđenja NLO-a. Jedan NLO ometao je automobil u pustinji Nularbor. Raspršio je nekakav pepeo i zaplašio putnike, koji su izjavili da je pritom njihov misaoni proces bio zablokiran. U približno isto vreme dosađivao je posadi ribarskog čamca na obali. Učinak na posadu je bio sličan. Jesu li to autentična iskustva? Ako jesu, znači li to da svemirci počinju sve očiglednije obznanjivati svoje prisustvo?“ Bendžamin Krim: „Iskustva su verodostojna utoliko da su ljudi u pitanju videli NLO. “Pepeo” nije bio pepeo nego materijalizirana energija — prana. NLO-i se ponekad pojave u nečijoj neposrednoj blizini, ali nikome ne “dosađuju” s namerom zastrašivanja. Misaoni procesi kod ljudi su sasvim lako mogli biti blokirani: a) zbog straha, ili b) zbog dodira s višim energijama i višom svešću putnika u NLO. Takav strah i promenjeno mentalno stanje su česti kod ljudi koji vide NLO iz neposredne blizine. To se, isto tako, dešava u azijskoj zajednici u Londonu kad vide Maitreju kako se iznenada materijalizuje, (ili dematerijalizuje) pred njihovim očima. Ljude može uplašiti sve što ne razumeju. Prema mojim informacijama, svemirska braća sve očiglednije objavljuju svoju prisutnost, iako spomenuti događaj nije nužno povezan s time. Upravo na temelju takvih iskrivljenih izveštaja o neposrednim susretima je očigledno da se približavati moraju veoma oprezno.“ Pitanje: “Nedavno je iz Rusije stiglo više uverljivih izveštaja o viđenjima NLO-a. Prvo je postalo svetska vest, a i drugo je takođe zanimljivo: na stotine je ljudi, uključujući i pilote, nad gradom Omskom opazilo objekt koji se brzo kretao, međutim ni jedan vojni radar nije ga registrovao. Holandski list “Algemen Dagblad” preneo je deo intervjua koji je major ruske vojske dao za jedne ruske novine: “Pet minuta sam posmatrao svetleći tanjir s četiri reflektora kako lebdi iznad piste. Zatim su se reflektori ugasili, vazduh oko predmeta se kovitlao, a tanjir je nestao u smeru zapada kao da je ispaljen iz puške.” Budući da je Maitreja više puta govorio o “svemirskoj braći”, imam nekoliko pitanja na koja ćete mi nadam se odgovoriti. (1) Je su li to doista bila viđenja svemirskih vozila? (2) Odakle su ona stigla? (3) Koja je svrha odnosno razlog njihovog prisustva? (4) Zašto se pokazuju samo na tako nestalan način, a ne jasno i uverljivo? (5) Jesu li tvrdnje u prvom viđenju, da su tri bića izašla iz broda, verodostojne? (6) Hoće li uskoro doći vreme kada čovečanstvo više neće sumnjati u postojanje svemirske braće. . Bendžamin Krem: „(1) Da. (2) S Marsa, Venere i drugih planeta našega sunčevog sustava. Na svim planetima postoji život, ali na eteričkom fizičkom nivou. (3) Svrhe odnosno razlozi su različiti. Pomažu, u okvirima zakona karme, da održavaju ekološku ravnotežu na našoj planeti. Neutralizuju radioaktivno zračenje izazvano atomskim probama i drugim emisijama. (4) Zato da ne prekrše našu slobodnu volju kao i zato da ne izazovu strah. (5) Da, i bili su normalne visine i veličine. (6) Da. Maitreja će ljude upoznati s tom temom i pokazati im razmenu koja se (na nivou Hijerarhija) događa među planetama. Pre ili kasnije ćemo ih upoznati i prihvatiti kao prijatelje i mentore.“ Ovo je jako važno. Mentore. Duhovna, eterična bića, sa Venere i Marsa, vrlo negostoljubivih i nenastanjenih planeta, koja dolaze kao mentori. Te mentore je naš Spasitelj Isus poslao u svinje. Ipak pitao bi 399
Krema: ako su eterična bića i obitavaju na Marsu – šta će im leteći tanjiri? Šta će im mašine da lete i prosipaju „pranu“ iz njih? Plaše ribare i otimaju krave? Bendžamin Krem je lažov i manipulant, koji ne može od Biblijskog hrišćanina da sakrije ko stoji iza ovih „mentora“. Pitanje: “Kada nekoga otmu vanzemaljci, on obično priča o malim bićima sive kože i nerazmerno velikih glava. (1) Je li to njihov uobičajeni izgled? (2) Iz kojeg sazvežđa dolaze? Sada se nagađa da su otmice koje izvode NLO i nekadašnji susreti s vilama u stvari susreti s istim bićima, te da oboje spada u područje folklora. Šta mislite o toj teoriji?” Bendžamin Krem: “(1) Prema mojim informacijama, posetioci iz svemira nikada nisu nikoga oteli, bez obzira na to kako izgledaju. Međusobno se mogu razlikovati, kao i mi. U svemiru nema jednoličnosti. (2) Svi “vanzemaljci” odnosno posetioci iz svemira dolaze iz našeg sunčevog sistema. Sve planete našeg sunčevog sistema naseljene su. Najviše NLO dolazi s Marsa i Venere. Svemirska braća i vile, bili drevni ili savremeni, nisu ista bića. Vile su deo velike devske odnosno anđeoske evolucije koja se odvija paralelno s ljudskom.” Pitanje: „Iz Amerike dolaze vesti da je neko krdu od oko 10.000 grla isisao krv pa im stručnom operacijom odstranio vitalne organe. Istraga koju su sproveli stočari i stručnjaci iz cele države nije dala rezultata. U poslednje vreme sumnja se da su te životinje unakazili svemirci iz letećih tanjira. Ima li u tim izvještajima imalo istine?“ Bendžamin Krem: „Što se tiče svemirske braće, nimalo.“ Pitanje: „Kako možemo prepoznati koji je NLO prijateljski a koji neprijateljski? Bendžamin Krem: Neprijateljskih NLO nema. Bez obzira na različite priče o neprijateljskim NLO, manifestacija NLO je posledica međuplanetarnog delovanja i ima dokraja miroljubivu i dobronamjernu svrhu. Ova saradnja odvija se između naše Ezoterijske hijerarhije i drugih planeta. Priče o neprijateljskom ponašanju pojedinaca iz NLO po mom su mišljenju plod morbidne mašte prestrašenih ljudi. Takve su reakcije straha u velikoj meri izazvane uticajem naučno-fantastične literature i filmova. Oni su projekcijom negativnog misaonog obrasca razumevanju pojava NLO učinili medveđu uslugu.“ Novodobašima i okultistima sada trebaju miroljubivi vanzemaljci, jer da bi, kao u drevna vremena mogli da ih predstave kao učitelje, bogove i mentore. One koji će voditi čovečanstvo u Novo doba. Pitanje: „Biraju li NLO-i ljude kojima će se pokazati?“ Bendžamin Krem: „Koliko znam, ne. Ponekad se to učini radi nekog važnijeg cilja, a često se desi i slučajno, ako smatraju da je osoba otvorena i da nije previše uplašena. Nikad nemaju nameru prestrašiti ljude. Ako ste čitali moju knjigu „Ponovna pojava Hrista i Učitelja mudrosti“ (The Reappearance of the Christ and the Masters of Wisdom), videli ste da su NLO (i osobe u njima) od eterične fizičke, a ne od čvrste fizičke materije. Njihova pojava na fizičkom nivou je kratkotrajna.“ Pitanje: „Postaju li NLO nevidljivi tako što savijaju svetlosne zrake?“ Bendžamin Krem: „Ne. NLO je uobičajeno nevidljiv jer je sastavljen od eteričke materije s četiri eterička nivoa — uglavnom (80 posto) od tvari dva najviša nivoa i 20-posto od materija sa trećeg i četvrtog nivoa. Vidimo ih kada snize stepen vibracije tih atoma, a kada se opet vrate na svoju uobičajenu frekvenciju, postaju nevidljivi.“ Pitanje: „da li bi se „svemirska braća“ umešala i svojom tehnologijom zaustavila rakete kada bi došlo do nuklearnog rata?“ Bendžamin Krem: „Držim da bi. Budući da je Sanat Kumara, „Gospodar sveta“, 1942. godine savezničkim naučnicima omogućio otkriće atomskih tajni, on bi bio uključen u svaki nuklearni sukob.“ Ovo poslednje je jako važno. Naučnici iz Nemačke su tokom 1944 prebacivani u SAD, u operaciji „spajalica“ i mnog od njih su učestvovali u stvaranju atomske bombe. Jedan od njih je Verner fon Braun, tvorac nemačkih raketa V-1 i V-2 (Fau 1 i Fau 2). Robert Openhajmer je bio jedan od nučnika koji su radili na njoj. Svi su bili članovi ezoterijskih društava, okultnih tajnih organizacija. Sanat Kumara, koga ovaj propalica Krem zove Gospodar sveta im je dao formulu za stvaranje bombe, a prve dve takve bombe su bačene na Hirošimu i Nagasaki koji su bili centri hrišćana u Japanu. Amerikanci su u programu „lend – liz“ poklonili Sovjetima nuklearnu tehnologiju i nacrte za stvaranje bombe, jer je bomba bila cilj ezoterista. Sam Sanat Kumara koga pominje Krim nije niko drugi do đavo. Isus u Novom zavetu ga naziva knez ovoga sveta. “Sad je sud ovome svijetu; sad će biti istjeran knez ovoga svijeta napolje” (Jevanđelje po Jovanu 12. 31); “Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovoga svijeta, i u meni nema ništa.” (Jovan 14. 30); “A za sud što je knez ovoga svijeta osuđen.” (Jovan 16. 11); 400
Tajne Fajndhorna
Jedna od najuspešnijih novodobaških priča je ona o škotskoj komuni Fajndhorn. Džinovsko povrće gajeno na organski način samo je deo legende jednog eksperimenta koji je prerastao u danas svetski poznati spiritualni centar. Da li pravo poreklo Fajndhorna ima neke veze sa prikrivanjem istine o NLO. Ako pomenete komunu Fajndhorn bilo kome ko je zainteresovan za Nju Ejdž, dobićete za uzvrat osmeh i automatsko klimanje glavom kao nepogrešiv znak prepoznavanja teme. Upitajte sagovornika šta zna o tome i ispričaće vam sigurno zapanjujuću priču o navodnim kosmičkim susretima, džinovskom povrću, susretima sa Panom (grčko pagansko božanstvo, demon, jer Pan ne postoji) i spiritualnom centru gde ljudi žive u harmoniji sa prirodom. To je popularna slika Fajndhorna, koja jedva da reflektuje površinski sloj ovog fascinantnog mesta. Komuna Fajndhorn je nazvana i Vatikanom Nju Ejdža. Na spisku patrona komune su i imena princa Filipa od Engleske, Širli Meklejn i Majka Skota iz grupe “Voterbojs.” Fajndhornov ugled Nju Ejdž univerziteta je nesumnjiv hiljade ljudi svake godine pohađa tamošnje kurseve (koji se zovu, na primer, Ples u prostoru i vremenu, ili Vreme približvanja Bogu na Ionu) i za tu privilegiju plaćaju po 1500 funti. Nju Ejdž je popularan i nema šta, pare se tu vrte. Komuna donosi lokalnoj zajednici preko 5 miliona funti godišnje, privlači veliki broj turista i obezbeđuje zaposlenje lokalnom stanovništvu, a uprkos tome se oko nje već godinama lome koplje. Jedan od suseda kaže: “Da ti ljudi valjaju iole, ne bi bili u komuni Fajndhorn!” Drugi sused sa gnušanjem ističe da često viđa kako se članovi komune grle pri međusobnim susretima. Ipak, šta god njeni kritičari kažu, komuna je toliko duboko utkana u duhovnu psihu Britanaca da je jednoj od osnivača komune, Ajlin Kedi, dodeljena MBA nagrada za “dostignuća na polju duhovnog traganja.” Kako se navodi u brošuri koju izdaje komuna: "Ajlin je izabrala da medalju prepusti Bogu.” Šta je Bog imao da kaže o tome nije navedeno, ali je možda značajnije upitati šta su o tome mislili vanzemaljci? Na zvaničnom sajtu Fajndhorna piše: “Komunu Fajndhorn su 1962. osnovali Piter i Ajlin Kedi i Doroti Meklin. Svo troje su godinama sledili disciplinovane duhovne staze i uvežbali se da slede božiju volju.” Ali 1962. tek što je započela kada su se Piter, Ajlin i Doroti doselili u Fajndhorn. Zapravo, pravo poreklo komune seže u 50te godine 20. veka, i uzavreli vrtlog posleratnih ideja i filozofija koje su se ujedinile u ono što danas nazivamo Nju Ejdž. Centralni uzrok nastanka Fajndhorna je tajna koju bi današnje vođe komune najradije gurnule pod tepih: leteći tanjiri. Uprkos nihovim tvrdnjama da je Fajndhorn nastao pod Božijim vođstvom, jedno od glavnih verovanja koje je pokretalo osnivače komune tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka je ono da leteći tanjiri zaista postoje i da su njihove posade u psihičkom ili telepatskom kontaktu sa ljudima, poput onoga što govori Krem. Bili su čvrsto uvereni da je direktan fizički kontakt sa letećim tanjirima ne samo moguć, već i izvestan. Pokretačka snaga Fajndhorna bio je Piter Kedi i njemu bliski krug partnera i spiritualnih putnica kakve su Ajlin Kedi i Doroti Meklin. Piter je umro 1994. godine, Ajlin je do svoje nedavne smrti živela u Fajndhornu, a Doroti je postala veoma poznato ime na američkoj Nju Ejdž sceni. Svo troje su od početka bili duboko uvučeni u sistem verovanja vezan za kontakte sa venzemaljcima. 401
Poput mnogih duhovnih lidera, Piter Kedi je prošao put od serije religioznih, filozofskih i okultnih verovanja, do pomodne mistike u kojoj su leteći tanjiri bili tek jedan aspekt. Kedi je postao zainteresovan za ezoteriju još kao tinjdžer i gorljivo je iščitavao svu literaturu koje je uspeo da se dočepa; učenja medijuma Grejs Kuk, filozofija joge i slične teme su okupirale svaki trenutak njegovog slobodnog vremena. Kedi je 1936. upoznao doktora Salivana, vrhovnog maga rozenkrojcerskog reda Društvo Krotona, ezoterijskog reda kome je pripadao i Džerald Gardner, čovek koga smatraju osnivačem modernog pokreta veštica i veštaca. Dr Saliven i Društvo Krotona ostavili su snažan utisak na mladog Pitera Kedija. Serija predavanja pod nazivom “Nauka Duše” kojima je prisustvovao, postala je osnova njegovog budućeg života. Dr Salivan je rukovodio obredom Kedijevog spiritualnog braka sa Norom Maidling, posle čega su ovo dvoje sklopili i formalni građanski brak. Posle II svetskog rata koji je proveo u ketering službi RAF, Kedijev život se od 1945. pretvorio u bezbroj susreta sa izuzetnim muškarcima i ženama. Kada je sreo Šinu Gauen, Piter Kedi je počeo da shvata koliko malo dobija od braka sa Norom. Susret sa Šinom je bio duhovno intenzivan, da bi taj odnos kasnije prerastao i u fizičku vezu. Počeli su da žive zajedno. Šina je primila “vođstvo” - na način koji se danas podrazumeva u čenelingu (kanalisanje – stupanje u kontakt sa duhovnim silama, energijama) - od Boga - i rečeno joj je da Kedi mora da okonča svoj brak sa Norom. Biblijski Bog ne rastura brakove, tako da je sigurno da mu se Bog nije javio već neko drugi. Lako je reći da je “spiritualni” milje u kome je par egzistirao bilo tek puko opravdanje za vrstu vanbračne veze koja je u to vreme nailazila na krajnje neodobravanje okoline. Zaista, čitajući Kedijevu autobiografiju stiče se utisak da je ta posleratna duhovna scena za obične ljude bila leglo poroka u kome su partneri menjali partnere bez ikakvog zaziranja od okoline. Piter Kedi i Šina Gauen su se venčali i ostali veoma kratko u braku (iako će spiritualnu saradnju nastaviti mnogo duže) a onda je Kedi (tada već glavni oficir kuvarske škole RAF) tokom službe na Bliskom istoku upoznao i oženio Ajlin Komb. Do svoje smrti 1994. Piter Kedi se zvanično ženio pet puta i imao bezbroj “posebnih prijateljica” tokom svojih putovanja kroz spiritualne, plodonosne vode Nju Ejdža. Slučajan susret na Filipinima sa En Edvards koja se bavila čenelingom (channeling – kanalisanje ili primanje poruka od duhovnih entiteta) pod svojim spiritualnim imenom Naomi, gurnulo je Kedija u potpuno novu seriju avantura. Naomi je iz sveta duhova primila informaciju da su ona i Kedi još iz prethodnih života predodređeni da sarađuju. Ona je takođe bila i prvi senzitivac koga je Kedi ikada sreo a koji je bio u kontaktu sa vanzemaljcima. Tada je zapisao: “Naomi je primila brojne poruke od bića iz svemira o njihovim brodovima, svrsi i misiji.” Naomi je ostala na Filipinima a Kedi, Šina i Ajlin su se smestili u Škotskoj. Kedi je preko Naomi do 1954. prikupio brojne telepatski kanalisane poruke. Neke od njih je nazvao porukama svemirske braće. Zajedno sa drugima koji su kroz čeneling komunicirali sa vanzemaljcima tokom 50tih godina, Kedi je iz poruka primljenih preko Naomi saznao da se vanzemaljci plaše za sudbinu planete Zemlje. Upozoravali su na predstojeću ekološku katastrofu globalnih razmera ukoliko čovečanstvo ne promeni svoj rušilački odnos prema sopstvenom okruženju. Kedi je primio i “unutrašnju poruku” da treba lično da sastavi izveštaj o prirodi tih poruka. Kada je Izveštaj o NLO od 8000 reči završen, pojavio se problem kako ga distribuirati na adrese 26 ljudi koje je Ajlinin vođa iz spiritualnog sveta odabrao. Neki primerci su jednostavno poslati poštom, drugi su na svoje destinacije stigli na direktniji način: bivšem britanskom premijeru Klementu Etliju je izveštaj donela njegova tetka; lordu Daudingu, dokazanom zagovorniku postojanja letećih tanjira, spiritualizma i vilenjaka, Kedi je lično doneo jedan primerak u njegov londonski klub. Kada ga je pročitao, Dauding je napisao pismo Kediju: “Lično sam uveren u postojanje svemirskih brodova i smatram da postoji velika verovatnoća da ti brodovi nose vanzemaljske posade. Mislim da vlada treba ozbiljnije da se pozabavi problemom svemirskih brodova i da starijim i ozbiljnijim zvaničnicima omogući prikupljanje dokaza kao preliminarni korak da se formuliše zvaničan stav, a možda i smer delovanja.” Kedijeva glavna meta za dostavljanje izveštaja ipak je bio princ Filip. Bilo je poznato da je suprug britanske kraljice Elizabete II zaineteresovan za leteće tanjire i da je čak pretplaćen na “NLO reviju.” Njegov kraljevski konjušar, vođa odreda Piter Horsli, dobio je naređenje da u prinčevo ime istražuje leteće tanjire i koristi uticaj svog gospodara da bi se susreo i intervjuisao svedoke koji su videli NLO, često iz Bakingemske palate. Piter Kedi je bio Horslijev stari prijatelj, pa su zajedno smislili plan kako da princu dostave izveštaj tokom boravka kraljevskog para na severu Afrike, pri povratku iz državničke posete Australiji. Kedijev kontakt u kraljevskoj pratnji je bio mornarički komandir Majk Parker, još jedan NLO vernik. Parker je jedva dočekao da princu dostavi izveštaj, rekavši: “O, Bože! Dajte mi bilo šta što će se olupati o tvrde glave zatucanih 402
momaka!” Mislio je na naučni establišment, u kome većina naučnika nije imala vremena za zabavne priče o NLO i vanzemaljskim posetiocima. U martu 1957. Kedijevi su postali menadžeri hotela Kluni Hil u Foresu, preko puta zaliva Fajndhorn. Ajlin je čenelingom dobila savet “od Boga” da tamo treba da uspostave “Centar Svetlosti.” Kako se hladni rat krajem pedesetih godina zahuktavao, slično se dogodilo i sa ineteresovanjem Kedijevih za leteće tanjire i način na koji vanzemaljske posade mogu spasiti Zemlju od potencijalne nuklearne katastrofe. Ajlin je čenelingom primila poruku od samo jedne reči: Lukano. Ta reč se pojavila u njenom unutrašnjem oku ispisana vatrenim slovima. Ni ona ni Piter nisu mogli da odrede značenje tajanstvene reči, pa su se obratili za savet svom najjačem senzitivcu - Naomi. Naomi se uključila u čeneling i otkrila da je Lukano ime kapetana svemirskog broda sa Venere, koji želi da stupi u kontakt sa Kedijevima. “Rečeno nam je da je došlo vreme da se kontakt ostvari", kasnije su zapisali Kedijevi. Od tog dana, senzitivci Kedijevih - Doroti, Lina, Ajlin i Naomi su svakodnevno razmenjivali čenelingom poruke sa Venerijancima. Očekivanja su bila velika, a mogućnost fizičkog kontakta sa vanzemaljcima je izgledala kao neminovnost. Krug oko Kedijevih je čvrsto verovao da će posada svemirskog broda predvođena Lukanom doći da odvede posebno odabrane Zemljane. Piter Kedi i njegove ženske sledbenice su sebe već videli kao odabrane, pa su on i Lina često odlazili na mesto gde je leteći tanjir trebalo da sleti - na obalu blizu Fajndhorna - i čekali. Njihova vera u dolazak vanzemaljaca je bila tako čvrsta, da je Piter Kedi posekao svo drveće iza hotela kako bi raščistio i prirpremio prostor za sletanje letećeg tanjira. Do dugo priželjkivanog sletanja nikada nije došlo, ali su mediji iščačkali sve o aktivnostima Pitera Kedija i objavili gomilu priča o čudnim stanovnicima hotela Kluni Hil, nazivajući ih “Bezimeni.” Sa naslovne strane “Sandej Piktorila” od 20. septembra 1960. vrištao je naslov: “Marsovci dolaze, kaže on!” U tekstu se navodi da Kedi veruje u leteće tanjire koji dolaze sa Marsa i Venere i koji će za nekoliko meseci sleteti na Zemlju, kako bi upozorili ljude da se nalaze na ivici globalne katastrofe. “Glavno je da prema njima budemo ljubazni”, rekao je on. “Moraju biti dočekani prijateljski, jer dolaze da nam pomognu.” Kedi je objasnio i da je po naređenju vanzemaljaca napravio sletnu pistu na Kluni Hilu, tvrdeći: “Nekom vrstom telepatije mi je prenet taj njihov zahtev.” Istakao je i šta znači njegova vera u leteće tanjire: “Verujem da će oni ponuditi ljudima na Zemlji šansu da napuste svoju rodnu planetu i krenu u svemir pre nego što se katastrofa dogodi. U mnogo čemu, oni su veoma nalik nama, ali je glavna razlika u činjenici da oni ne poznaju emocije mržnje, pohlepe, ljubomore i pakosti. Jedine emocije koje oni ispoljavaju su ljubav i prijateljstvo.” Negativan publicitet koji su medijske priče donele hotelu Kluni Hil, zamalo je oterao Pitera Kedija u zatvor. Iscenirana politička napetost između SSSR i Zapada se u leto 1961. pogoršala do te mere, da je svet ozbiljno počeo da računa sa neminovnošću atomskog rata. Kedijev tim senzitivaca i čenelera je dobio poruke uveravanja da je vanzemaljski plan za spasavanje Zemlje i dalje u toku i da su oni među odabranima koji će biti spaseni. Na kraju je došla i jedna krajnje nedvosmislena poruka: “Neka svako od vas bude spreman, vreme za upozrenje će biti veoma kratko!” “Vanzemaljci” su telepatskim putem obavestili Kedija da su dva puta pokušali da slete na pistu iza hotela Kluni Hil - jednom na Božić 1960. a drugi put na Novu godinu 1961. godine, ali su ih osujetili nepovoljni klimatski uslovi i testiranje atomske bombe. Kedi i Lina su počeli da čuvaju stražu svake noći i da osmatraju pistu, nadajući se da će treći pokušaj sletanja biti uspešan. Na njihovu veliku žalost, vanzemaljci nisu došli. Verovatno su leteli u drvenim avionima čim imaju problem sa klimom… U novembru 1962. godine, Kedijevi su parkirali svoju prikolicu u karavanskom parku zaliva Fajndhorn. To je bio začetak komune Fajndhorn. Piter Kedi je odlučio da će se izdržavati sami od onoga što proizvedu, pa su isplanirali da posade ogromnu količinu raznovrsnog voća i povrća u besplodno tlo duž obale zaliva. Uprkos opkladama lokalnog stanovništva i očekivanju neuspeha, njihova bašta je neverovatno napredovala. Tu činjenicu su stanovnici komune Fajndhorn pripisali blagotvornom dejstvu svakodnevnih meditacija i kontaktu sa “duhovima prirode” – Devama, mi znamo sa demonima. Zaprepašćen kontradiktornim savetima koje je pronašao u knjigama o baštovanstvu, Kedi je odlučio da odbaci tradicionalno znanje o ovoj oblasti i zamoli za savet Deve. Rezultat je bio bogati rod džinovskog organskog voća i povrća koje je je neprestano rađalo, što je pomoglo komuni da opstane tokom prvih godina svog postojanja. Iako je grupa sada sarađivala blisko sa “duhovima prirode”, Devama, Kedijeva fascinacija letećim tanjirima je ostala nesmanjena. Uspostavio je kontakte sa mnogim NLO vernicima koji su delili njegove vizije, među kojima su bili i Den Fraj, Amerikanac koji je imao kontakte sa vanzemaljcima i stručnjak za Nju Ejdž ser Džordž Trevelian, koji se suptilno raspitivao među elitom NLO vernika o mogućnosti stvaranja NLO uprave u Velikoj Britaniji. Preko Treveliana Kedi je upoznao i lorda Brinslija le Poer Trenča, zatim maršala 403
vazduhoplovstva ser Viktora Godarda i Johana Kvendžera - a svi su ovi ljudi bili posvećeni NLO fanatici. Kvendžer, jedan od nestalnih tipova koji je potpuno izbrisan iz istorije britanske ufologije, poznavao je veoma dobro ufološku scenu i nimalo nije bio impresioniran njome. Preko kontakata sa Piterom Kedijem postao je upoznat sa njegovom pričom o komunikaciji sa “vanzemaljcima” i skorašnjem sletanju svemirskog broda u Fajndhornu. Posetio je komunu proglasivši da “u njegovom umu nema nikakve sumnje da ti vanzemaljci i njihovi brodovi zaista postoje i da nameravaju da jednoga dana ljudima na Zemlji objave svoje prisustvo.” U tom trenutku, Kedi je formirao “telefonsku liniju” odabranih ljudi, koji će biti upozoreni kada se pojave leteći tanjiri. Kvendžer se priseća: “Jednog jutra u maju 1966, stigao mi je hitan telefonski poziv iz Edinburga i poruka koja je glasila: Zvona zvone! Te dve reči su bile šifra za pravu poruku: leteći tanjiri će možda sleteti na prethodno označeno mesto negde na severnoj obali.” Kako tada još uvek nije posetio Fajndhorn, Kvendžer je bio prilično skeptičan povodom tvrdnji o vanzemaljskom kontaktu i zapisao je: “Ti tanjiri su baš zgodno planirali svoje pojavljivanje kako bi zapanjili svet za vikend 27. do 30. juna, tako da svaka zaposlena osoba poput mene može da prisustvuje spektaklu bez većih problema." Skeptik ili ne, tek Kvendžer je nakon prispeća poruke putovao osam sati vozom i još sat vremena automoblom do Fajndhorna. Kada je stigao, ispostavilo se da je njegova prethodna rezervisanost bila opravdana: “Ono što sam mislio da je raj Nju Ejdž inicijata, postalo je u realnosti gomila blagih ekscentrika. Tu je bio i njihov vođa, zdrav muškarac srednjih godina koji je radije prihvatio da prima naknadu za nezaposlene i socijalnu pomoć za svoju porodicu, umesto da zaista nađe posao i izdržava sebe i svoju porodicu.” Pokušaj članova komune da se izdržavaju od sopstvenih proizvoda nisu impresionirali ovog skeptika, koji je zapisao nekoliko napomena o njihovoj “maloj ali bujnoj bašti sa povrćem”, koja je po njemu “možda njihov jedini vidljivi dodir sa realnošću.” Kada su mu predstavljeni Piter Kedi, Robert Ogilvi Krobi (Rok) i drugi pozvani gosti, Kvendžer je obavešten da je čenelingom preneto obaveštenje da će leteći tanjir stići iz pravca severozapada leteći nisko iznad Severnog mora kako bi izbegao radare obližnje stanice RAF u Losimautu. To je bilo to što su svi čekali! Sletanje je počinjalo. U okviru pripremnih mera iako donekle bizarno, Kedi i Rok su kontaktirali čenelingom razne istorijske ličnosti koje su se bavile okultizmom poput grofa Sent Žermena, ali i “Gospodare” sa Saturna i Marsa, verovatno onu ekipu o kojoj govori i Bendžamin Krim. Spustila se noć, a uzbuđeni gledači u nebo su natovarili svoje automobile namirnicama, ćebadima i vrećama za spavanje i odvezli se do obale da čekaju trenutak sletanja letećeg tanjira. Izvesno vreme se ništa nije događalo. “Iznenada je glumac (Rok) visoko podigao ruke i počeo da viče: “Ovde, je, stigao je!” Niko drugi nije video išta, pa je zaključeno da naši gosti iz svemira još uvek borave u drugoj dimenziji.” Kvendžeru je bilo dosta naivnih pretenzija Fajndhornaca, pa je poslao sopstvene misli “vanzemaljcima”, “mnogo više i dalje u bezglasnoj molitvi da ne sleću ovamo među taj zlokobni ljudski odbor za doček.” Posle uzaludnog čekanja, Ajlin Kedi je primila čenelingom poruku koja je potvrđivala da je kontakt zamalo bio ostvaren: “Neka bilo ko od vas ne oseća razočarenje zbog protekle noći (i sletanja naše svemirske braće). U toku su pripreme za nešto daleko, daleko veće nego što iko od vas može da zamisli.” Poruka se nastavljala objašnjenjem da je ono što su Kedi i njegovi sledbenici verovali da će biti leteći tanjir koji će evakuisati odabrane u okviru vanzemaljskog plana, zapravo samo prosleđivanje poruke da će sve biti u redu. Reputacija Fajndhorna kao Nju Ejdž komune se veoma brzo širila i to ne samo u krugovima poklonika Nju Ejdža. Rastuća masa hipika inspirisana idejom o jednostavnom životu u zajednici u harmoniji sa prirodom i Bogom, tj onim što su mislili da je Bog, saznala je za Fajndhorn i nije videla razloga zbog čega se ne bi i oni uključili u komunu. Jedan od hipika bio je i Nil Oram, istaknuta ličnost hipi scene. Tokom dugačkog, toplog leta 1968, Oram je živeo jednostavnim životom u jorkširskom selu Hovort, poznatom po spisateljicama, sestrama Bronte. Otvoren za nova psihička iskustva i upoznat sa neobičnim fenomenima, Oram je tokom jedne od svojih meditacija primio telepatsku poruku da “pronađe spiritualno porodilište, centar bez dogme gde ljudi mogu da rode sebe same onakve kakvi zaista jesu.” U napadu spontanosti Oram je prihvatio poruku, prodao svoju kućicu i primivši pismo koje mu je poslala sekretarica gurua Meher Babe, krenuo u nepoznato. U pismu je pisalo da je Fajndhorn mala grupa pionira “koji žive u pesku na ivici mora, ujedinjeni božanskim vođstvom, vanzemaljskom inetligencijom, inteligencijom vilinskog sveta i ljudskom verom u razvoj svesnosti.” Fajndhorn se Oramu učinio izuzetno privlačnom destinacijom, pa je zajedno sa svojom porodicom stopirao pravo do morske obale. Bio je razočaran odmah po dolasku: “Ličilo je na Nedođiju. Potpuno nerealno. Kao keramičke vile i Gnomi koji skakuću po vrtu. Lažno.” Nastao je trenutni kulturni sukob između dva plemena. Uprkos Kedijevom pričanju o bezuslovnoj 404
ljubavi i predanosti ljudskoj rasi, prve impresije o Oramu i njegovoj porodici nisu bile nimalo pozitivne: “Na moj užas, oni su bili prljavi, raščupani hipici... Morali su da nauče da prljava, pocepana i aljkava odeća nije prihvatljiva u Fajndhornu, posebno u Svetilištu.” Oram se seća da je Kedi tokom tog prvog susreta rekao: “Vidiš, problem je što ste se vi hipici predali potpuno seksualnim porivima i zbog toga ne možete da preko čenelinga ostvarite kontakt sa Bogom, anđelima i našom naprednom svemirskom braćom.” Ironija ovog stava je izuzetna, uzevši u obzir zapetljane lične odnose samog Kedija sa sledbenicama, kao i kasnije Oramove tvrdnje da je Kedi “iza Ajlininih leđa jurcao za hipi curama koje su počele da pristižu u Fajndhorn.” Oramov hipi senzibilitet i Kedijev asketizam stare škole su morali da se sukobe. Tenzija je kulminirala jedne večeri kada je Kedi uleteo u karavan i naredio Oramu da dođe u Svetilište. Kada ga je Oram ignorisao, Kedi je pobesneo i izrekao ultimatum: “Ovo ti je poslednja šansa! Ideš li samnom ili ne?” Oram je odbio, pa ga je kasnije izgrdio jedan od Kedijevih ulizica sledećim rečima: “Šta to radiš, čoveče? Šta radiš odbijajući da dođeš u Svetilište? Trebalo je da budeš kanal, čoveče! kanal za našu svemirsku braću! Matični brod je ovde! Baš iznad Svetilišta, čoveče! Iznad su i zovu tebe! A ti si nas sve izneverio, čoveče! Odbacio si mogućnost da čovečanstvo evoluira i ode na viši nivo ! Sve si nas izneverio čoveče! Ti si izdajica našeg pokreta! Ti si Juda!” Sledećeg su dana Oram i njegova porodica napustili Fajndhorn. Kedi je prešao Orama, navukao na njega bes. Očajnički tražeći nešto Piter Kedi je napustio Fajndhorn 70tih godina, a fokus komune se dramatično promenio. Kanalisane poruke svemirske braće i verovanje u leteće tanjire su marginalizovani, zamenio ih je dublji rad sa duhovima Devama i više duhovnog usmeravanja. Žurke dobrodošlice vanzemaljskim letilicama pod vedrim nebom su izbačene sa spiska aktivnosti, a konferencije i seminari o postizanju ozbiljne spiritualnosti su stavljeni na taj isti spisak. Proricanje je pretvoreno u profit, pa je Fajndhorn počeo da se reklamira kao komercijalni poduhvat, opredelivši se za smer koji mu je doneo današnju finansijsku blagodet. U Nju Ejdžu, kao i u svakoj sekti je na prvom mestu novac i to za jedan mali krug ljudi. Uprkos tome što su leteći tanjiri i vanzemaljci bili osnova verovanja na kome je izgrađena komuna, te su činjenice pažljivo izbrisane iz danas reklamirane istorije Fajndhorna. Osim kratkih komentara u autobiografiji Pitera Kedija, ništa u Fajndhornovoj literaturti ne pominje taj krucijalni aspekt iz prošlosti komune. Ogromnoj većini onih koji posećuju Fajndhorn, prikrivanje ove činjenice ne znači puno. Ali priča o Fahndhornu i letećim tanjirima se ne može ignorisati zarad trenutne mode u Nju Ejdž verovanjima kakva se serviraju posetiocima Fajndhorna. Moglo bi se reći da je Fajndhorn apokaliptički NLO kult iz 50tih, koji se prilagodio vremenu odbacujući svoja originalna verovanja i zamenivši ih drugim verovanjima koja su se lakše i profitabilnije uklopila u Nju Ejdž tržište.
Krugovi u žitu Fenomen tajanstvenih krugova u žitu ne prestaje da uzbuđuje duhove, a broj zainteresovanih eksperata za ovu vrstu paranormalnog stvaranja stalno narasta. Jer, svakog leta se sve ponavlja, s tom razlikom što su krugovi i simboli sada još raznovrsniji i neuporedivo zagonetniji. Novost je i to što fenomen više nije isključivo britanski, a tamo su se prvi put pojavili 1978 godine. U međuvremenu su otkriveni slični simboli i u žitnim poljima, Irske, Holandije, Španije, Portugala, Italije, Bugarske, SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Japana, Srbje, Hrvatske, u Rusiji… Stručnjaci su pokušali da ovu pojavu simbola na poljima objasne na više načina: po jednima, radi se o elektromagnetskim silama, drugi opet smatraju da su žito napala razna gljivičasta oboljenja (ove gljive izgleda imaju veliki smisao za kreativnost), treći ne isključuju vojne akcije, a ponovljena je i teorija o olujnim vetrovima. Raspravlja se i o mogućim fizikalnim, botaničkim, meteorološkim, tehnološkim, geološkim ili psihokinetičkim procesima. A možda je u pitanju i više faktora istovremeno. Jedna grupa eksperata ograničila se isključivo na tumačenje znakova. Da li je u pitanju neka poruka, i ako jeste - onda kakvi su motivi onih koji je šalju? Da li neko hoće da nas upozori na nešto ili da nas, prosto, o nečemu informiše? Ili su u pitanju neki posebni planovi? Da ti znakovi, možda, nemaju veze sa mračnim prognozama eventualnih klimatskih katastrofa na zemlji? Ili je to nagoveštaj kraja jedne i početka druge epohe u razvoju naše planete? Da nije u pitanju neko nepoznato kosmičko biće? Mali milion teorija. Stručnjaci su u jednom jedinstveni: u stvaranju simbola nije učestvovala ljudska ruka, niti se pak radi o nekom prirodnom procesu. Jedan od stručnjaka za tajanstvene krugove, Pat Delgado, čvrsto je uveren da je reč o nekoj nepoznatoj energiji, ili pak o nekoj, takođe nedokučivoj, visokorazvijenoj, možda, kosmičkoj inteligenciji. Sam Pat Delgado je u svoje vreme radio kao radarski ekspert 405
pri NASA-i. Kako on kaže: “Ova inteligencija je spiritualne, a možda i paranormalne prirode”, i naravno, u pravu je.
Simboli Nju Ejdža na ogromnim “slikama” u žitu Poleglo žito nastavlja da raste i u horizontalnom položaju, da nijedna jedina stabljika nije povređena sa spoljne strane i ne pokazuje da je pojava izazvana nasilnim putem. Botaničari su, međutim, uspeli da vide kako je žito u zagonetnim krugovima donekle promenilo svoju molekularnu strukturu. Jedan od stručnjaka, Džordž Vingfild, misli da se u tim simbolima krije jedan viši, transcendentalni, metafizički smisao. On je mnoge dane i noći provodio na engleskim žitnim poljima i bio zapanjen pričom jedne žene koja je prilikom svog prvog susreta sa tajanstvenim znakovima primetila kako sa kružnih ivica klasje svetluca plavim svetlom. Vingfild je uočio da se mnogi piktogrami u žitu sastoje od veoma uskih pravih i kružnih linija u koje ne može stati ljudska stopa. Stabljike su krajnje precizno presavijene. Neki simboli su eliptičnog oblika, a pojavile su se i figure u kojima se centar uskovitlane površine nije poklapao sa geometrijskim centrom. Ponegde postoje i jasno uočljivi znaci koji pokazuju pravac kako da se priđe zagonetnim krugovima.Zanimljiva su i razmišljanja o tome koliko je vremena bilo potrebno da se simboli, od kojih neki imaju prečnik od čak 140 metara, ugraviraju u žitna polja. Na osnovu raspoloživih elemenata utvrđeno je da je sve trajalo samo nekoliko sekundi. Broj krugova povećava iz godine u godinu. Uz to, nijedan čovek do sada nije uspeo da vidi kako se stvaraju zagonetni piktogrami, iako je veliki broj ljudi iz južne Engleske provodio dane i noći na žitnim poljima - upravo tamo gde su se figure i pojavljivale. Neki od njih tvrde da su videli kako se stabljike povijaju bez ikakvog šuma, a da pri tom nisu uočili ništa što tu pojavu prouzrokuje. Izuzetno je zanimljivo, da je primećeno da na mestima gde 406
su viđeni krugovi, ovog puta ništa nije moglo da raste. Ispitano je zemljište, ali nije otkriveno ništa što bi dovelo do neplodnosti. Jedino su retke, zakržljale stabljike pokazale da imaju manje fosfata i nitrata, ali zato sadrže mnogo više hranljivih materija nego što je uobičajeno. Stručnjak Džorž Vingfiled smatra da se radi o nekoj višoj inteligenciji, o nečemu što je živo i što je u neposrednoj vezi sa odsustvom naše kolektivne svesti. A poruku piktograma treba tražiti u njihovom simboličkom sadržaju. Neki znakovi veoma su nalik prastarim religioznim, okultnim i mističnim simbolima, recimo onim koji prikazuju Zemlju i Sunce. Jasno je da se simbolika svih tih znakova obraća nesvesnom u nama. Nije beznačajno što se najveći broj kružnica pojavio u blizini drevnih keltskih svetilišta, kao što je na primer Silberi Hil. Keltski žreci, druidi su imali neverovatna okultna iskustva, a veliki deo paganskih običaja na Zapadu potiče upravo od Kelta. Proslava Noći veštica ili 1. maja “Praznika rada” kao i običaji za Dan zaljubljenih, Božić… Jedan od najmisterioznijih krugova u žitu pojavio se u gore spomenutom Silberi Hilu, blizu Avberija (Viltšajr, Engleska). Nastao je u toku dve noći, 2. i 3. augusta,veličine je fudbalskog igrališta, a svojom strukturom i simbolikom, kako je ustanovljeno, neodoljivo poseća na kalendarske krugove Maja i Asteka. Ova sličnost, gotovo podudarnost, veoma je uzbudila i zainteresovala ne samo britanske istraživače ovog fenomena, jer, koliko se zna, ovo je prvi žitni krug koji je predskazivao neki datum u budućnosti. I to 21./22. decembru 2012. godine. A prema kalendaru Maja i Asteka, to je tačna datum “kraja vremena” ili “kraja doba”, a mnogi tumače da je to kraj ili “smak” sveta. U najkraćem. Maje su imale čak 17 različitih kalendara, zasnovanih na kruženju Meseca oko Zemlje (kalendar Tun-Uc), Zemlje oko Sunca (Haab), Venere oko Sunca, Plajada u galaksiji (Tzolkin). Ovaj poslednji, od istraživača nazvan i “sveti” i “galaktički”, pratio je kretanje Plejada za koje su iznašli da se odvija u ciklusima od po 26.000 godina. Kada se završi jedan ciklus, naravno, otpočinje novi. A 21. 12. 2012. se poklapa tačno sa krajem jednog ciklusa. Već smo objasnili odakle znanja o astronomiji žrecima Maja, Vavilonaca i Egipta, i hrišćani ne bi trebalo da se plaše nikakvog kraja sveta 2012, ali ovi krugovi u žitu itekako imaju veze sa Nju Ejdžom i onima koji stoje iza njega, a to su duhovne sile i ljudi koji imaju upravu u ovom svetu i služe tim silama. Oni će sve pokušati da ostvare svoj cilj, a to je jedna svetska vlada i jedna religija Novog doba, pa vrše pripreme za dolazak tog doba i “mesije”, lažnog “hrista” Maitreje. Kao i vanzemaljci, i ovi krugovi u žitu su priprema za to Novo doba i brisanje hrišćanstva. Ove krugove i slike u žitu ljudi ne moguda naprave, osim ako ne postoji tajna tehnologija. Kao da je neko utisnuo pečat. Pre će biti da su duhovne sile idgovorne za to, kao što su u drevna vremena jako dobro mogli da simuliraju sletanje vasionskog broda ili pak vilinsko (vrzino) kolo pred nekim zalutalim seljakom u Šumadiji, ili svatove u ponoć. Pošto su slike u žitu neobjašnjive, ljudi prihvataju objašnjenja od strane glasnogovornika Nju Ejdža, poput Krema i sličnih. Priprema za Doba Vodolije, upozorenja svemirske braće itd. Međutim, 2012. godine se navodno završava i još jedan majanski kalendar, nazvan “kružni”, koji je nastao iz svojevrsne kombinacije Tzolkin i Haab ciklusa. Po njemu, poslednja, to jest ova naša civilizacija trajaće 13 baktuna, a započela je 13. avgusta 3114. godine pre Hrista i završava se, 21./22. decembra 2012 ili 2013. godine. Ipak, ko je video taj kalendar i ko ga je rastumačio? Da se ne radi o istoj priči kao kada su u pitanju apokrifi iz Nag Hamadija? O prevari. Bilo je pokušaja da se utvrdi kako zagonetni krugovi i ostali simboli u žitu deluju na ljude. Farmeri i radnici na farmama tvrde da ih piktogrami neodoljivo privlače i da se, neretko i bez svoje volje, stalno vraćaju u njih. Drugi pak kažu da su svaki put kad su se našli u krugu osetili neobičnu toplotu koja je snažno zračila iz zemlje. Mnogima je pošlo za rukom da u svojim rukama akumuliraju toliko te nepoznate energije da su je, kasnije, mogli prenositi i na druge, tj postali su medijumi. Naročito su žene osetile tu energiju kao veoma lekovitu i posle svake posete krugovima, osećale su veliki elan i snagu. Ali, pojedinci su se žalili da su odjednom osetili umor i glavobolju. Sada mnogi dolaze da stavljaju ruku na samu ivicu kruga ili nekog drugog simbola, jer 407
se veruje da taj dodir leči od ove ili one bolesti. Čak i sam Pat Delgado, tvrdi kako tajanstven energija žitnih krugova u poslednje vreme i u njegovom životu igra sve veću ulogu. Sada, kaže, leči ljude samo dodirom ruke. Ovo naročito pomaže kod kostobolje, ekcema, glavobolje i depresije. Oni koji su pratili vesti koje su se ticale misterioznih krugova u žitu, možda se i sećaju dvojice penzionera koji su jednom engleskom listu, dakle i štampu celog sveta, izjavili da su oni pravili krugove u žitu. Dobro, zna se da su oni lagali. Ali,saznalo se i nešto još mnogo gore - da su lagali po nalogu, i to ni manje ni više nego po nalogu agenata britanske tajne službe MI5, ekvivalenta američke CIA-e. Prva indikacija se pojavila kada je Kolin Endrjuz, engleski istraživač krugova u žitu, upitao ovu dvojicu starih penzionera na koji način su napravili tako savršene krugove za koje su tvrdili da su njihova dela. Oni na to pitanje nisu umeli da odgovore. Isto toliko je zbunjujuća činjenica da su od tog trenutka, dvojica penzionera sa izuzetno malim prihodima počeli da putuju po celom svetu da bi što više proširili priču o “svojoj šali.” Svi su se pitali odakle im novac za tolika putovanja, kad kažu da od lista za koji su dali prvu izjavu nisu dobili nikakav novac? No, svejedno, njih dvojica su stigli sve do Japana, a naročito su putovali po Americi, gde su proglašeni autorima ovih krugova. Dopušteno je da javnost “provali” da su ovi ljudi lažni svedoci koji nisu napravili krugove, i da se tako pojača tajanstvenost. Stručnjak Džordž Vingfild pokušao je da otkrije koja je fotografska agencijasnimala lažne krugove dvojice penzionera - te fotografije su, kao dokaz da je u pitanju šala, obišle ceo svet. Vingfild je saznao da je list koji ih je prvi objavio, “Tudej”, fotografije dobio od agencije “MBF Servisi”, i to potpuno besplatno - što je u najmanju ruku vrlo čudno. A zatim je, tražeći tu agenciju, otkrio da ona - ne postoji! Tačnije, da ne postoji kao fotografska agencija. Pod tim imenom, naime, u Velikoj Britaniji registrovane su dve agencije za “naučna istraživanja i razvoj”, obe povezane sa tajnim službama! Prva je u Somersetu i radi za englesko Ministarstvo odbrane i za američki projekt zvezdanih ratova. Samo da podsetimo da su engleski naučnici koji su učestvovali u tom projektu, u okviru firme Markoni, između 1985. i 1993. godine praktično nestali sa lica Zemlje - stradali su u nizu neobjašnjivih nesrećnih slučajeva i čudnih samoubistava). Druga agencija se nalazi u Škotskoj i radi za englesku vladu. Kada je Vingfild od dvojice penzionera tražio podatke o njihovim vezama sa MBF, nisu hteli da odgovore. Vingfild se onda obratio svom prijatelju koji radi za MI5 i on mu je potvrdio da engleske tajne službe “koriste privatne agencije koje preko novina šire lažne vesti” i da je to “uobičajena tehnika kontrainformacija” Još jedan poznati istraživač krugova u žitu, koga smo na početku spomenuli, Pat Delgado, naleteo je tokom jednog istraživanja u Kanzasu, 26. septembra 1991. na tajne službe, ovoga puta američke. Bio je svedok stalnih dolazaka ljudi obučenih u crno koji su pokušavali da unište veliku formaciju krugova na jednom polju. Ali, uprkos nespretnim pokušajima raznih tajnih službi, (namerni nespretni pokušaji, da bi stvar izgledala što tajanstvenije i više zbunjujuće) krugovi se i dalje pojavljuju. Desetine novih oblika koji su se pojavili u Velikoj Britaniji, prema matematičaru Roju Djutonu, konstruisane su prema jednom matematičkom modelu koji se ponavlja u svim spiralama. A u Holandiji, prema tamošnjem ufologu Henriju van der oluijmu, za 80 procenata krugova nema racionalnog objašnjenja. U augustu 1996. godine je Džon Vajlig (John Wheyleigh), student koji je kampovao u južnoj Engleskoj, kod Oliver's Castla, snimio kratak video koji prikazuje nastanak slike u žitu u obliku snežne pahuljice. Na filmu se vide četiri svetleće kugle koje se brzo kreću. Neki su tvrdili da je film falsifikat, ali je Bendžamin Krem potvrdio da je autentičan. Augusta 1997 su dvojica čeških istraživača fenomena krugova u žitu tvrdili da su videli tri grupe letećih svetlećih kugli iznad tih krugova. Dvojica Čeha su tvrdili da su čuli i neobičan zvuk. Prema mišljenju Bendžamina Krema, krugove u žitu, osim manjeg broja falsifikata napravljenih ljudskom rukom, prave naša braća s najbližih planeta, Marsa i Venere iz svemirskih letelica koje 408
mi nazivamo NLO. Krim kaže: “Oni koji su u NLO vizualizuju oblik koji žele stvoriti, pa svojim koncentrisanim umovima određuju oblik svakog pojedinog kruga. Onda se vozilima približe površini polja i svojom tehnologijom, upravljanom umom, stvaraju uzorke. Radi se o kombinaciji vrlo razvijene tehnologije i misli; mašine reaguju na njihove misli. Celi taj proces traje tek nekoliko sekundi, što vredi i za najkomplikovanije uzorke.” Krem kaže da su krugovi u žitu deo procesa energizacije Zemlje da, vanzemaljci na fizičkom nivou dupliraju brojne vrtloge koji već postoje u mreži Zemljinog magnetnog polja. Ti vrtlozi će postati baterije čiju će energiju čovečanstvo u budućnosti, kada razvijemo tehnologiju svetlosti, upotrebljavati kao novi izvor energije. Ovde je Krem ispričao samo deo onoga što se može naći na sajtu “Share international” i istoimenom Nju Ejdž magazinu. Potvrdio je da vanzemaljci prave te slike u žitu. Intervju koji je Krem zapisao u knjizi “Maitrejina misija” gde on odgovara na pitanja je još jedna potvrda umešanosti demonskih sila u ove radnje koje zbunjuju čoveka, koji, opet, ne želi da zna istinu, nego razmišlja televizorom ili tuđom glavom. Pitanja: “Postoji li kakva veza između Maitreje i krugova u žitu?” B. Krim: “Žitni krugovi nastaju delovanjem fenomena koji nazivamo NLO. Postoji veza između Maitreje i NLO. Ti NLO uglavnom dolaze s Marsa i Venere. Naša Hijerarhija je u vezi s Hijerarhijama Marsa i Venere. Sve Hijerarhije u našem Sunčevom sistemu međusobno su povezane. Sve planete u našem Sunčevom sistemu su , bez izuzetka naseljene, međutim da odete na Mars ili Veneru, naravno, tamo ne biste videli nikoga, jer tela svih njihovih stanovnika sazdana su od materije viših eteričnih nivoa. Kada biste imali razvijen viši eterični vid, videli biste ih kao sasvim normalne, možda malo drugačije, ali ne tako jako drugačije od nas. To nisu mali zeleni čovečuljci sa antenama glavi.” Ovde Krem uporno ponavlja da su bića “eterična”, tj da nisu “od krvi i mesa”, kao i da su sve planete naseljene. Planete su negostoljubive za život, posebno one bliže suncu i one udaljene, gde su temperature ili previsoke ili je jako hladno da bi uopšte bilo života. Bića koja nisu “od krvi i mesa” su i anđeli, a i demoni, a ovi potonji su itekako zanteresovani da se vanzemaljska teorija raširi kao istina, jer treba da “pripomognu” u stvaranju jedne svetske vlade i jedne religije koja će da protera Spasitelja sa Zemlje. Pitanje: “Hoće li veza između Maitreje i delovanja naše svemirske braće (npr. krugova u žitu) u bliskoj budućnosti postati očiglednija?” B. Krem: “Ne nužno. Međutim, za vreme moje posete Australiji dogodilo se nešto što bi moglo ukazivati na takvu mogućnost. Kad sam boravio u Melburnu javljeno je da je nad gradom viđeno više NLO. Posebno spektakularne bile su dve letelice koje su u cik-cak putanji vijugale nebom. To su prikazali i na televiziji, pojava je izazvala i uobičajeni (kratkotrajni) interes medija. Događaj sam na videu gledao u Adelaidi, koja je bila moja sledeća destinacija. Moj me je Majstor (duhovno biće – demon. Prim. Aut) obavestio da su se NLO po Maitrejinoj želji pojavili istovremeno s mojom posetom. U vreme doručka na televiziji sam rekao da će se ti događaji na nebu iznad grada tokom dana nastaviti. Sledećeg me je dana na ulici zaustavio čovek koji me je, budući da je gledao emisiju na televiziji, prepoznao, i koji je “gledao u nebo” kao što sam savetovao. Kasnije istoga dana video je NLO-e. Kako je pri tome bio sam, mediji, iako su isprva pokazali interes, nisu nastavili s istraživanjem. Pitanje: “Zašto se velika većina krugova u žitu pronalazi u Engleskoj?” B. Krem: “To je posredan, suptilan način skretanja pažnje na činjenicu da se Maitreja nalazi u Engleskoj.” ( Olimpijske igre u Londonu 2012.)
409
Pitanje: “Na britanskim se poljima, između ostalih, već nekoliko godina pojavljuju tajanstveni krugovi. Mediji tim krugovima u poslednje vrijeme posvećuju više pažnje. Jesu li ih napravili vanzemaljci, kao što mnogi pretpostavljaju, je li ih stvorio Maitrejin svetlosni brod, ili postoji drugačije objašnjenje? Nedavno se u blizini jednog od tih krugova srušio avion. Stvaraju li ti krugovi magnetno polje koje ometa instrumente u avionima?” B. Krem. “Ti su krugovi, istraživačima NLO-a poznati već nekoliko decenija, zaista rezultat delovanja naše svemirske braće i NLO. Stvorili su ih namerno, kao znak svoga prisustva. Neobična struktura i precizna izrada krugova svedoče o njihovoj visoko razvijenoj nauci (nijedna stabljika, iako savijena u spiralu i druge oblike, nikada nije oštećena). Oko krugova se zaista stvara magnetno polje, međutim to nema nikakve veze s padom aviona. U stvari, u blizini jednog od krugova pronađeno je telo pilota mlaznjaka, a sam avion kasnije se srušio u Irsko more. Pitanje: “Kako objašnjavate pojavu krugova u žitu?” B. Krem: “Kao što sam rekao, krugovi u žitu rezultat su delovanja tzv. NLO-a koji dolaze uglavnom s Marsa i Venere, a ne iz drugih sunčevih sistema. Sve planete u našem sunčevom sistemu su naseljene, međutim kad biste otišli na Mars ili Veneru ne biste videli nikoga - svi stanovnici tih planeta žive na višim eteričnim nivoima. Pojava NLO je u velikoj meri povezana s hristovim dolaskom, kao i pojavom Hijerarhije u javnosti. Ljudski rod je njihov veliki dužnik. Njihov nadzor nad našom planetom je potpun i, u energetskom smislu, izvanredno koristan. Svemirski posetioci stvaranjem krugova u žitu u izvesnoj mjeri obnavljaju mrežu Zemljinog magnetnog polja na fizičkom nivou. Svaki od tih krugova predstavlja čakru, vrtlog magnetne energije. Krugovi se šire celim svetom, počevši od Engleske. Kao i obično, skeptici su ih najpre ignorisali. Nemam ništa protiv da ih se proglasi nerešivom zagonetkom, međutim, izjaviti da ih je “stvorila igra vetra” je glupo i predstavlja uvredu za ljudsku inteligenciju. Niko prosečno inteligentan ne bi verovao da je to moguće pogledajte krugove i uverite se sami. Da bi opovrgla takve tvrdnje, naša su svemirska braća unutar tih krugova smestila pravougaonike - ne postoji vetar koji bi mogao stvoriti pravougaone, trouglaste ili druge složene oblike. To su ideogrami.” Da poznajemo "ideografiju" drevne Atlantide, neke od njih bismo prepoznali. Nisu stvoreni s namerom da prepoznamo šta znače, nego zato da spoznamo da imaju nekog smisla. Oni su nagoveštaj naše drevne povezanosti s našom svemirskom braćom.” 410
Pitanje: “Koja je namena krugova u žitu koji se pojavljuju u Engleskoj (ali i drugde)? Ako ih stvaraju svemirski posetioci u NLO-ima, da li bi njihove delatnosti mogao fotografisati tim posmatrača koji trenutno deluje u Velikoj Britaniji?” B. Krim: “Izuzev nekoliko usamljenih slučajeva pokušaja izrade falsifikata tajanstvenih krugova u žitu, te krugove stvaraju NLO-i kojima upravljaju svemirska braća. Ti krugovi imaju više nivoa namene. Kao prvo, njihov je zadatak da nas stalno upozoravaju na prisutnost svemirske braće na našem nebu. Još važnija od toga je činjenica da je svaki krug magnetizovan i zauzima posebno mesto u Zemljinom elektromagnetnom polju. Svaki krug predstavlja vrtlog koji upija energiju i isijava je u okolinu. Čitavi sistemi krugova (a oni nisu raspoređeni nasumično) oblikuje “mrežu”, povezani energetski sistem koji ima izrazito dobrotvoran učinak. Budući da je ta elektromagnetna mreža naučno zasnovana, mala je verovatnoća da bi neka grupa posmatrača, ma kako dobronamerna bila, uspela tačno odrediti mesto nastanka sledećeg kruga. Svemirska braća im neće krug jednostavno “poslužiti na tanjiru” budući da svoju energiju nikada ne rasipaju.”
Pitanje: “U britanskom časopisu “Tudej” (Today) od 9. septembra 1991. godine objavljen je članak pod naslovom: "Ljudi koji su nasamarili svet", u kojem dvojica britanskih umetnika priznaju da su “već trinaest poslednjih godina izvode veliku prevaru sa krugovima u žitu.” Tvrde, takođe, da su krugove u žitu po čitavoj južnoj Engleskoj pravili kao šalu, a svoje su sposobnosti demonstrirali i na poljima u blizini Sevenoaksa u Kentu. Ima li u toj priči istine?” B. Krem: “Svakako je napravljeno mnogo lažnih žitnih krugova, ali oni su obično vrlo nezgrapni. Ta su dvojica, čini se, pronašla metodu (mislim da je to bilo nedavno) kojom mogu stvoriti krug koji ne izgleda kao da ga je napravio čovek. Međutim, ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da bi oni mogli biti odgovorni za nastanak mnoštva velikih i komplikovanih oblika koji su se istovremeno pojavili u različitim krajevima države. Njihove tvrdnje takođe ne mogu objasniti brojne krugove u Nemačkoj, Japanu, u SAD, Belgiji, Kanadi i drugde. Ti ljudi govore da su izneli istinu na videlo zbog velikih količina novca koju su neki ljudi zarađivali na “njihovim krugovima.” Pri tome verovatno misle na različite knjige s tom tematikom koje su se nedavno pojavile. Čovek se mora upitati koliko je Rupert Mardok, vlasnik časopisa “Tudej”, tim ljudima platio za tu priču. Činjenica je da su većinu krugova, s izuzetkom nekoliko neslanih šala, u okviru dugoročnog energetskog služenja našem svetu stvorila naša svemirska braća, što će vreme sasvim sigurno potvrditi.” Pitanje: “Stvaraju li svemirska braća krugove u žitu tokom čitave godine, možda na goloj zemlji, ili u travi, gde nam nisu vidljivi? Ili ih stvaraju samo u letnjim mesecima, kada su polja puna useva?” 411
B. Krem: “Kroz čitavu godinu - i tako to rade već dugi niz godina.
Pitanje: “Zašto se ti krugovi pojavljuju baš u pšenici? “ B. Krem: “Zato jer je pšenica sezonska žitarica i omogućava takvu vrstu delatnosti bez da bude neizbrisiva.” Pitanje: “Je li pšenica požnjevena u takvom krugu nabijena energijom i ostaje li ta energija kasnije u hrani? B. Krem: “Da, ali to nije namena krugova u žitu. Pitanje: “Znatiželja zbog izveštaja o krugovima u žitu u engleskoj pokrajini Viltšir navela me da s prijateljem otputujem tamo i uverim se. Obojica smo patili od bolova u kičmi. Sedeli smo na mestu gde je bilo osam krugova i pokušavali osetiti energije. Ništa nismo osetili. Nije bilo ničega. Nakon pola sata smo otišli. Iznenada sam primietio da s bolovi u kičmi nestali, a isto se desilo i kod mog prijatelja. Jesu li ti krugovi poznati i po isceliteljskim energijama?” B. Krem: “Ne, to nisu energije čija svrha je isceljivanje, međutim svejedno imaju takav učinak.” Pitanje. “Koristi li ljudima upijanje tih energija krugova u žitu? B. Krem: “Da, vrlo. Međutim, treba se paziti da se ne izloži prekomernoj energetskoj stimulaciji.” Pitanje: “Postoje li na Marsu ljudi koji su manje razvijeni od nas?” B. Krem: “Najrazvijeniji od njih za nas su poput bogova, a planeta kao celina je na istom nivou kao Zemlja.”
412
Krem, Deniken, Ajk, Bejlijeva…svi su pogađali u istu metu. Svima je isti cilj. Maitreja, vanzemaljci koji su eterični, prave krugove u žitu, čakre, i energije. U to su, kao što smo videli uključena i okultna tajna društva, koja su upletena u krize, ratove, smaknuća vladara, prevrate. Takođe u stvaranje “novog čoveka” putem komunizma, nacizma i moderne demokratije, čoveka koji ne razmišlja, jede, spava i radi, veruje u TV i ono što mu pruže. Roba pozitivizma, kome ne ide dobro jer ne “misli pozitivno.” Zombija koji nema svoj, nema kritički stav. Reklamom mu sve mogu prodati, i kada hoće prevariti ga. Obruč se oko njega steže i sve manje mu prostora ostavlja da se izvuče. On ne primećuje da ima sve više obaveza, sve manje prava, sve više informacija, a sve manje kvalitetnog života, sve više beznađa a sve manje nade. I tu “nadu” će mu upravo ponuditi Nju Ejdž, nova religija. Iza koje se krije satanizam, ali je tako upakovana da otrov većina neće prometiti. Pitanje:”Ko je Maitrija – i kako izgleda pravi dolazak Isusa Hrista?” B. Krem: “Vekovima su ga ocekivale sve religije, Hrišćani ga znaju kao Hrista i očekuju Njegov skori dolazak. Jevreji Ga ocekuju kao Mesiju; Indusi očekuju dolazak Krišne; Budisti ga ocekuju kao Maitriju Budu, a muslimani kao Imama Mahdija. Ime može biti drugacije, ali mnogi veruju da se sva ova imena odnose na istu osobu - Ucitelja sveta, cije ime je Maitreja.” Milioni su čuli ovu informaciju, To je priprema za dolazak Mesije.” Da li je ovo pravi Mesija? Čitaocima Biblije “Maitrija” je oduvek poznat samo pod drugim imenom - đavo,satana. Biblija ga opisuje kao palog anđela, koji je pre otpada bio pred prestolom Božjim, ali je hteo obožavanje. “Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju ti koji si gazio narode?” (Isaija 14,12) Istina je da on ima još i druga imena kao sto su Svetlonoša, Lucifer kako ga zovu masoni i okultisti. Sotona je buntovnik i neprijatelj Boga i čoveka. Zbačen je na našu planetu i cilj mu je da “vara sav vasioni (vasceli) svet” (Otkrivenje 12,9) Zato je pisac Otkrivenja Jovan Bogoslov s tugom izjavio: “Teško vama koji živite na Zemlji i moru, jer đavo siđe k vama, i vrlo se rasrdio znajući da vremena malo ima” (Otkrivenje 12. 12). U biblijskim simbolima naziva se i “aždajom” koja smrtno mrzi i progoni Hristovu crkvu. Krem tvrdi da je Maitreja vec sišao sa Himalaja gde je do sada boravio i svakog trenutka treba da se pojavi i predstavi svetu. Kaže da “će ga ugledati svako oko” parafrazirajući stih iz Jevanđelja, koji kaže da će Hrista “ugledati svako 413
oko” (Matej 24. 30). Dok Hristos misli na svako oko na svetu, Krim misli na direktan prenos na svim televizijama, jer poznato je da su vlasnici svih medija pod vlašću okultista i članovi su tajnih društava, pa će da “odrade” predstavu lažnog dolaska Hrista. Nije Maitreja (sotona) sišao sa Himalaja kao sto tvrdi Krim, vec je zbačen s Neba. “I bi zbačena velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koji zavodi sav svet, ona bi bačen na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom.” (Otkrivenje 12,8.9). Samo što to većina ne zna. “Maitreja nije došao kao verski vođa”, nastavlja Krem, “ili da osnuje novu religiju, vec kao učitelj i vodič svih ljudi, svih religija i onih koji su bez religije. U vreme ove velike krize Maitrija ce inspirisati čovečanstvo da vidi sebe kao jednu familiju... u globalnoj saradnji. Pod Maitrejinoj inspiraciji čovečanstvo će samo učiniti promene koje se očekuju i stvoriti zdraviji i pravedniji svet za sve.” Krim se nada, kao i ekumenisti i Nju Ejdž, a nažalost i mnoge hrišćanske denominacije da se sprema “Milenijum mira.” Ovo verovanje iza kog stoji nepoznavanje Biblije i lažna učenja koja su ušla u hrišćanstvo će mnoge odvesti u propast, kada umesto Isusa Hrista budu dočekali Maitreju, prevareni i umesto Milenijuma mira razaranje svega, gradova i infrastrukture čitave planete i smrt miliona prevarenih. Gospod neće dugo trpeti bezakonje na Zemlji. Tacno je da sotona ne osniva novu religiju, nema potrebe, samo ujedinjuje postojeće tradicije spojene sa paganstvom, spiritizmom, okultizmom i ateizmom, dodajući nauku i verovanje u dolazak vanzemaljaca. Cilj mu je da srusi veru u dolazak Isusa Hrista koja postoji kod manjine i unese prevare, zablude i navede ljude na pobunu. . On pokušava da okupi sve religije i nevernike oko sebe i pripremi ih za poslednji otpor istini, da od ljudi sakrije Plan Spasenja i spasitelja Isusa Hrista. On inspiriše one koji mu dozvoljavaju, ali ta inspiracija ne donosi slogu kao u “jednoj familiji,” niti “globalnu saradnju”, vec neprijateljstvo, sukob, rat i krvoprolice, što imamo prilike da vidimo, počev od diktatorskih režima pa do “izvoza demokratije” bombama i tenkovima. Ovo je rat između Hrista i sotone, između Boga i onoga koji želi da bude bog na Zemlji, onog vrha piramide Iluminata. “I razgnevi se zmija (sotona) na ženu (crkva, narod Božji, ljubitelji istine, Jevanđelja…dobri ljudi), i otide da se pobije s ostalim semenom njezinim, koje drzi zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.” (Otkrivenje 12,17). Iz ovoga se jasno vidi da je on veliki neprijatelj Isusa Hrista i Njegovih sledbenika koji drze Božje zapovesti. Koji su to ljudi? To nisu samo pripadnici neke određene crkve, to su ljudi koji veruju u ono što je Isus učio u jevanđeljima, što su proroci rekli u Starom Zavetu, uopšte u reči Biblije. Ima ih u svim crkvama. U svim narodima. To su i ljudi koji nikada nisu čuli za Isusa, ali su svoj život živeli po ispravnoj savesti (npr neki Astek ili Aboridžin, Indijanac ili Bušman…). To su ljudi koji su verovali i veruju u Živog Boga, ne slušaju lažne ljudske autoritete kao što ih ni Isus nije hteo slušati, niti se bave paganskom tradicijom, ili umirivanjem savesti ceremonijama. To su ljudi koji poznaju Deset zapovesti i koje Bog menja posredstvom svog Svetog Duha i priprema ih za večnost, generacijama od postanja sveta do kraja, kada će ih vaskrsnuti u času Hristovog drugog dolaska. “Maitreja sada radi na pripremi sveta za svoju pojavu”, dodaje Krem, “izlivajući svoju divnu energiju koja je uticala na mnoge promene, uključujući i pad komunizma u Sovjetskom Savezu... Od 1988. godine Maitrija se na čudesan način pokazuje... On je vec taknuo srca miliona pripremajući ih za svoju pojavu.” Pokazuje se g. Kreme tako što je od 1990 počela svetska nevolja koja odnosi hiljade života. Maitrija (sotona) okupice vecinu sveta, religiozne i one koji ne veruju, versku elitu, moderne fariseje, političare, moćnike, državnike i države…ali ta “ujedinjena” množina neće stvoriti blagostanje na svetu, već će se pripremiti za poslednji sukob – u Bibliji nazvan Armagedon, koji će uništiti svet kakav poznajemo. “Meitrija ce uskoro pokazati svoj pravi identitet”, tvrdi Krem. “Na dan objave internacionalni radio i televizija spojice se zajedno, i Meitrija ce biti pozvan da govori svetu. (“ugledaće ga svako oko”). Svi cemo na televiziji videti njegovo lice, a svako od nas, putem telepatije čuće njegove reči na svom jeziku, dok ce on u isto vreme uticati na um celog čovečanstva. U isto vreme desiće se stotine i hiljade čuda izlečenja širom celoga sveta. Na taj način znaćemo da je taj čovek zaista učitelj celom čovečanstvu.” Krem takođe zna da je Blu Bim projekat spreman da se emituju zvuci niske frekvencije, da bi svako imao osećaj da čuje “unutrašnji glas božji” i vidi slike “mesije”na nebu. Da li je moguce da sotona čini čuda? Jeste. Apostol Pavle ovako je najavio njegovu pojavu: “Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda pojaviti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svojega. Kojega je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima.” (2. Solunjanima 2,7-9) “Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k' carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga 414
svedržitelja” “I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima” (Otkrivenje 16,14;13,13). Manifestacije, čuda, koja će da prate, i već prate dolazak lažnog mesije nisu od Boga. Bog nikada nije činio čuda, ni preko proroka, ni u liku Isusa Hrista da zaseni mase, već da bi pokazao svoju volju i ispunio svoj plan. Da bi spasao, pomogao i izbavio.
Ako mislite da je ovo Isus Hrist – prevarili ste se. To je Maitreja, đavo koji ga veoma uspešno glumi. Nigde u Novom Zavetu ne postoji opis lika Isusa Hrista a lik koji svi prihvataju kao lik Isusa Hrista Maitreja – đavo uspešno imitira. Taj lik je “skinut” sa još jedne prevare – Torinskog pokrova, za koji se tvrdi da je u njega bilo umotano telo Isusa Hrista nakon raspeća i na kom se čudom oslikao njegov lik. Mnogi će biti prevareni kada ide “isusa hrista” u liku sa razglednica, slika, ikona… “Ljudi se pitaju kad ćemo ga videti?” postavlja pitanje Krem, “kad ga pozovemo da dođe, doći će... Onda kada uložimo truda za jedinstvo, naravno, jedinstvo svih ljudi. (Svetska vlada, svetska religija. Prim. aut). On se već javlja ljudima na tri načina: najčešće preko sna; drugi način je preko vizije, a treci način je preko ljudi. Budisti ga vide kao Maitriju Budu, Jevreji kao Mesiju, Indusi kao Krišnu itd.” Sotonina oruđa neprestano rade pod njegovom upravom da učvrste njegov autoritet i podignu njegovo carstvo nasuprot Božjem carstvu. U tu svrhu pokušavaju da prevare Hristove sledbenike i da ih odvoje od njihove vernosti Bogu. Posebno se udara na Isusa Hrista, kao što smo govorili, preko lažnih nauka, naprasno “otkrivenih” apokrifa, preko nauke, ateističko – sekularne filozofije, potrošačkog mentaliteta, liberalnog načina života, sekularnim obrazovanjem. Za to se koriste mediji, trendovi, filozofija i nauka. Napad na Hrista je žestok. “Jedanaestog juna 1988. godine Maitrija se pojavio na molitvenom sastanku u Najrobiju u Keniji, na kome je bilo prisutno više od šest hiljada osoba. Govorio je nekoliko minuta na perfektnom svahili jeziku i odjednom nestao kao što se i pojavio.” Kaže Krem. Vide se čuda među mnogim znacima Maitrejinog prisustva...” Apostol Pavle upozorio je Hristove sledbenike da se čuvaju sotoninih mnogobrojnih prevara: “Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslanici pretvaraju se u apostole Hristove. I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla. Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.” (2. Korincanima 11,13-15) 415
“Nadamo se da će na velikoj internacionalnoj konferenciji za štampu Maitreja predstaviti svoju punomoć”,kaze Krem. “Biće to dan deklaracije (objave) kada će se on pokazati svetu na radiju i televiziji preko satelita. Toga dana Maitreja će istovremeno oseniti (nadahnuti) celo čovečanstvo i vise nece biti nikakve sumnje da je on Hristos, Imam Mahdija, Maitrija Buda, Kalki Avatrija, Ucitelj sveta.” To je ono sto je prorekao Isus Hristos: “Jer će izaći lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Evo vam kazah unapred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite: evo ga u sobi, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečijega” (Matej 24,24-27)
Okultna gej parada
Ovo je reklama za „Paradu ponosa“ čije se održavanje najavljivalo u Beogradu 10.10.2010, i dokaz da se ne radi ni o kakvoj paradi, već da je reč o jednom okultnom ritualu. Ko bar malo poznaje simboliku, može to odmah da shvati. Naime, žena drži sklopljene ruke kao da se moli i pogled ka nebu kao u molitvi. Da se ne moli Bogu već je odmah jasno. U ruci drži “vibrator” i ima masku na licu, isto kao sto su opisani satanisticki rituali inicijacije (ritual pristupanja sataninoj crkvi). Takva scena se može videti u filmu kod ans prevedenom kao “Široko zatvorenih očiju” (Eyes Wide Shut, 1999). Takođe učesnici parade nisu želeli da istu održe na Ušću, nego baš u centru grada, u parku Manjež, koji iz vazduha izgleda kao osmokraka, što kod okultista označava haos. Takođe je centar grada odabran zbog održavanja pederske okultističke “litije” koja je parodija na pravoslavnu litiju. Alister Krauli, otac modernog satanizma, govori: sve što je obrnuto hrišćanskim ritualima, spada u satanističke obrede. Da je homoseksualizam direktno povezan sa okultnim govori i činjenica da je 1966 osnovana satanisticka crkva u glavnom gradu homoseksualaca u San Francisku, a osnovao ju je Anton šandor la Vej. Da je ta grupa iz San Franciska i direktno umesana u „Paradu Ponosa“ stoji i u njenom nazivu. Naime, PRIDE naopacke procitano EDIRP, sto je turistička organizacija za homoseksualce, sa sedistem u San Francisku. Kad se govori o seksualnoj revoluciji redovno se spominje ime Alfreda Kinsija (Alfreda Kinsey) , ali za gej pokret je još važniji dr. Frank Kemeni, čovek koji je organizovao prve gej demonstracije 60-ih godina u SAD. On je nagovestio smisao i svrhu gej revolucije, kao i legalizaciju opštenja sa životinjama, kao “neotuđivo ljudsko pravo.” “Prodavci i propagatori zla ne samo da lažu ceo svet nego im je i cilj da propagiraju ponašanje i uverenja koja se suprotstavljaju životu” ističe Dejvid Kupelijan (David Kupelian) kolumnista i pisac, na početku svoje knjige “Marketing zla.” On u ovoj knjizi razotkriva pozadinu “gej revolucije” tvrdeći da nisu svi gejevi 416
uvučeni u to, jer znaju da su gejevi uvučeni u političke manipulacije u službi neoliberalne ideologije. Tu manipulaciju sprovode kompanije, porno industrija i levičarski pokreti, a znamo ko stoji iza njih. Obično se tvrdi da je gej pokret počeo 11. juna 1969 “pobunom Stounvol” (Stonewall). Tada je došlo do sukoba gejeva i policije prilikom racije u ugostiteljskom objektu “Stounvol In” u Njujorku. Taj datum se pominje kao rođendan pokreta za gej oslobođenje, što nije tačno. Još 1965 su počele gej demonstracije u noćnom klubu “Divejs” (Dewey’s) u Filadelfiji, popularnom okupljalištu gejeva, lezbejki i transvestita. 1966 je došlo do nereda u San Francisku i sukoba sa policijom. Ipak, Stounvol je označio prekretnicu za gej pokret, jer se tada krenulo sa osnivanjem agresivne političke organizacije “Oslobodilački front gejeva” (Gay Liberation Fronte – GLF).
Okultni simbol – grb Oslobodilačkog fronta gejeva. U starom Rimu je postojao običaj da dok vojska maršira, jedan vojnik nosi svežanj pruća (fascio) u koji je zabijena sekira. Inače, rimski liktori (pomoćnici upravnika okruga, panduri) su takođe nosili taj svežanj. Značenje ovog simbola je sledeće: jedan prut ne znači ništa, ali je vezan u zajednicu nesalomiv Snop je jači od zbira prutova. Sekira u snopu ima značenje. Ona deluje kao da ujedinjuje pruteve, a i ako neki prut – pojedinac štrči, sekira – vođstvo je tu da ha potkrati. Ovaj simbol je simbol kod masona, kao i Musolinijevih fašista. Obrnuti krst koji je polomljen, u krugu ima jasno značenje. Zarobljeni Isus Hrist, pobeđeno hrišćanstvo. Duga je simbol otet iz Biblije, kao Božji zavet svetu da ga više neće zbrisati potop. Nju je ukrao pokret Novog Doba i ona je simbol Novog Doba Gej revolucija je nikla na tekovinama kontrakulture. Ne možemo govoriti o gej pokretu ako ne dotaknemo njegovo sestrinsko krilo – feministički pokret. Uticaj feminizma na odnose među polovima je postavio pitanje preispitivanja heteroseksualnosti kao norme. Feminizam nastoji da ukloni razliku između muškarca i žene. Tu za porodicu nema mesta, kao ni za brak dvoje ljudi koji su verni jedno drugom. Lezbijstvo je, zapravo, sastavni dio feminističkoga pokreta, istaknuo je sociolog Manuel Kastels u knjizi “Informactičko doba.” Bitna karakteristika postsekularnog društva je razdvajanje seksualnosti od braka. “Seksualno oslobođeno društvo” jednostavno postaje samoposluga ličnih fantazija u kojemu pojedinci jedni druge konzumiraju prema potrebi '”begom od obaveze.” Jedno je sigurno. Homoseksualaca je uvek bilo i uvek će ih biti, ali dok se nije pojavio gej pokret, nije bilo nametanja tih vrednosti, i uklanjanj ili skrivanja vrednosti većine, da se ne bi vređala ova manjina. Tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka aktivisti za gej prava postajali su sve agresivniji i netolerantniji. Nisu se sramili u ime svojih '”prava” gaziti i vređati prava i osećanja drugih i različitih, i to većine. Glumeći žrtve krenuli su u rat sa neistomišljenicima, i taj rat se intenzivira. Uistinu, homoseksualci su i bili žrtve, ali ne judeohrišćanskog morala nego jedino i isključivo svojih “oslobodilaca.” Oni koji su ih došli osloboditi, došli su i da ih unište. Kreatori haosa i Novog svetskog poretka iskoristili su ih za projekat '”strukturiranja društvene svesti” i borbu protiv fundamentalnih neprijatelja neoliberalne ideologije i projekta Novog svjetskog poretka, posebno puritanaca i hrišćana. Gejevi su bili odličan živi štit protiv dve vrednosti protiv kojih je Novi svetski poradak podigao petu – porodice i hrišćanstva. Činjenice pokazuju da gej pokret nisu samo podržavali neoglobalisti, već su mu zamah davale i satanističke i okultne organizacije. Setimo se što se dogodilo u Njujorku 1989. godine? Gej aktivisti upali su u katedralu Sv. Patrika gazeći hostije, psujući i huleći na Boga. Bolesnici bi bili spremni pobiti sve što je hrišćansko. Nijedna hrišćanska grupa koju su ocrnjivali pripadnici gej pokreta nije se slagala sa bilo kakvim zlostavljanjem homoseksualaca, jer po učenju 417
Jevanđelja sami hrišćani ne treba da tuku nego da pomažu. Oni koji su ih tukli, kao što smo rekli, instruirani su od istih kreatora haosa, da bi prikazali hrišćane kao huligane i nasilnike, a mnogi iskreni ljudi, tradicionalisti su od njih zavedeni misleći da rade “pravu stvar.” Nauka hrišćana se gradi na jednakosti svih ljudi pred Bogom i po tome svako je potencijalni građanin Nebeskog carstva. Biblija je puna primera ubica, silovatelja, prevaranata, lopova, hulnika, buntovnika, preljubočinaca, lažova..koji su došli Bogu i bili preobraženi milošću, postali novi ljudi. Niko ne želi da se razračunava sa gejevima, ali se gejevi koriste za obračun sa vrednostima hrišćanstva. Gejevi u Njujorku nisu napali instituciju Rimokatoličke crkve. Oni su napali Hrista, njihova je mržnja okrenuta prema Bogu. Gej odnosi su bili razlog zašto je u Bibliji spaljen Sodoma i Gomora. Kada ovi ljudi dođu do većine i postanu vlast, znamo šta možemo da očekujemo. “A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje, I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše. I još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva, I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoć k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo. A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom, I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla. Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov. A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.”1 knjiga Mojsijeva 19. 1-9). Ova okolina je bila poznata i po okultnim praksama, pa kasnije Bog opominje svoj narod da se ne mešaju sa Hanancima, niti da se klanjaju njihovim bogovima. Jedno od ritualnih žrtvovanja paganskim bogovima Hanaana, od kojih su gori bili samo Astečki je bilo i silovanje muškarca. Ovi ljudi u Sodomu su bili opsednuti demonima. Da su ciljevi gej pokreta krajnje nehumani svedoči nam knjiga gej aktivista Kirka i Madsen “Posle bala.” Tu se između ostalog ističe: ''Nameravamo da izvedemo preobraženje emocija, uma i volje prosečnog Amerikanca preko isplaniranog psihološkog napada, u vidu propagande kojom ćemo preko medija hraniti naciju.” Na drugom mestu, Kirk i Madsen naglašavaju kako u njihovoj borbi nije bitna istinita informacija, već je za gej kampanju jedino važno da '”cilj opravda sredstvo” kao i kod jezuita, a Rivera je pominjao “bratsku ljubav” koju mu je ponudio kolega u samostanu. U tom pogledu, dozvoljeno je baciti se klevetama i lažima na protivnike, te ih nazivati pogrdnim imenima, fašistima, klerofašistima, huliganima. Kolumnista Dejvid Kupelijan u knjizi “Marketing zla” razotriva gej pokret kao subverzivan i vrlo opasan pokret kome je jedini cilj rušenje temeljnih moralnih vrednosti. Proces demoralizacije društva i širenja subkultura širom SAD i sveta se nastavlja sa porno industrijom. Mnoge velike kompanije su u porno industriji videle veliku dobit. Vrlo brzo je došlo do sprege politike, porno industrije, narko kartela, farmaceutske industrije i medija. Nelogično je da gej pokret za oslobođenje bukne baš u zemlji koja je odavno skinula cenzuru sa striptiz kulture? Kad neko ko je odavno izgubio čednost traži još veće pravo na blud, treba se zapitati ko nas pravi ludim i šta se zapravo krije iza dionizijevskog ludila na američkim ulicama? Da su feministički pokret i gej pokret nastali u Afganistanu nekako bismo razumeli njihove frustracije, jer se tamo i za daleko manje stvari gubi glava. Ali, u Njujorku 1965. godine? Treba stvarno biti budala da se nasedne na priču o ugnjetavanju i diskriminaciji. Ako pođemo od stare maksime da je Tanatos drugo lice Erosa, sve će nam biti jasnije. “Seksualna revolucija” 60-ih sprovela je i započela kampanju za uništenje braka kako bi Ameriku pripremila za Novo doba paganstva. Ovu akciju predvode gurui Novog Doba sakriveni od očiju javnosti, a i oni javni, koji su ili biseksualci ili homoseksualci. Kupelijan pominje spregu medija, porno industrije, kapitala, politike i narkokartela u SAD. Kakva je situacija kod nas? Pa samo treba uključiti TV. Kako se dolazi do uspeha? Ko u Srbiji ima siguran posao? Šta se traži? Ko je “heroj ulice”? Šta propagiraju filmovi, serije, emisije? Idoli mladih menjaju partnere, brzo žive. Prihvata se ogoljena ženska lepota, dostupna svakom oku i rukama onih koji su joj omogućili da se vidi. Nema reklame, bilborda, slike, postera, letka…od reklame za automobile, do reklama za lekove na kojima nema nekog dela ženskog tela, lica ili cele figure neke lepotice koja se smeška, bilo da liže sladoled, pije tabletu, vozi auto ili vuče kofer ka avionu. Reklame su čudo..u banci, na poslu, na džogingu sa flašicom vode, u restoranu..slobodna žena koja ne vuče porodicu za sobom. Slobodna, izbačenih grudi i golih nogu. Kakve su šanse mladih? Kastinzi za realiti, za misice, hostese, navijačice, statiste, krupijee, pevačice. Kasting za porno glumice koji vodi izvesni Pjer Vudman (Pierre Woodman) je dostupan u svim zemljama 418
Evrope. To je šansa. Izvući se od ropskog rada, bede i monotonije. Simpatične ideje nevladinog sektora i političkih stranaka poput Liberalno – Demokratske partije (LDP) o pravima i jednakostima su prevara, jer o pravima većine, pravima seljaka, radnika, penzionera, bolesnih se samo priča, drže predavanja, brblja se sa skupštinskih brbljaonica, balavi na TV – emisijama, ali se ništa konkretno ne radi, dok se za prava gejeva, kriminalaca i silovatelja itekako diže glas. Inače kako bi neko za silovanje mogao da dobije svega 2 godine zatvora, da kriminalac može da se nagodi sa sudom a da gej paradiranje nekoliko desetina momaka i devojaka obezbeđuje 5 000 policajaca koji se plaćaju iz budžeta R. Srbije. Setimo se da često taj budžet nema novca za lečenje nekog deteta ili za socijalno ugrožene a ima novca da namiri štetu koju je načinio neki kriminalac u Americi. Cilj svih ovih aktivnosti je radikalno menjanje pojma braka i porodice. LDP u Srbiji se za to zalaže. Oni hrišćanske vrednosti smatraju retrogradnima. U američkoj državi Konektikat je štampan službeni priručnik “Vodič za razvod braka – sam svoj majstor” (Do It Yourself Divorce Guide), kako bi proces razvoda učinio što jednostavnijim. U Americi je poništiti brak lakše nego dati otkaz zaposlenom, ili otkazati mobilnom operateru. To je iz razloga što je stranka koja ugovara brak u bračnom ugovoru nepostojeća. Umesto bračnog ugovora Amerikanci imaju bračni sporazum. Borbu protiv porodice su započeli levičari i komunisti, sa svojim feminističkim pokretom. Dokle devijacije i zastranjenja razuma mogu ići daleko svedoči Katarina Mek Kinon (Catherine MacKinnon), profesor prava na čikaškom i mičigenskom univerzitetu. Ona brak izjednačava sa “legalizovanim silovanjem” napominjući da se želja muškarca prema ženi može smatrati silovanjem budući “da ne postoje razlike između prostitucije, braka i seksualnog napastvovanja.” Kad je Lenjin došao na vlast u Sovjetskom Savezu 1917. godine jedan od prvih njegovih poteza bila je reforma bračnog ugovora. Komunisti su sistematski radili da se pojam braka unizi širenjem nemorala i nereda. Brak je postao sporazum. Kasnije su ovu aktivnost nastavili pokreti za seksualno oslobođenje. Kakve su posledice pokreta za seksualno oslobođenje? Broj seksualnih zločina se znatno povećao, abortusa je više nego ikada (u Srbiji 150 000 godišnje), pošast AIDS-a odnela na hiljade života. Mnogi stručnjaci seksualnu disfunkciju našeg vremena nazivaju epidemijom. Psihopat alfred Kinsi (Alfred C. Kinsey), “otac seksualne revolucije”, uspeo je uveriti milione Amerikanaca da su ljudi nemoralne, seksualne životinje. To isto piše i u “Satanskoj bibliji” sataniste i okultiste Antona Šandora La Veja. Kinsija, čoveka koji je podsticao pedofiliju i seksualna zlostavljanja danas slave kao heroja gej revolucije. Slavi se kao prosvjetitelj Novog doba koji je znao hrabro pomerati granice “mraka i zabluda.” Kinsijevi sledbenici otvoreno su govorili da dolazi čas kad će netolarantna i nazadna judeohrišćanska era biti zamenjena sa “promiskuitetnim gejevskim i pedofilskim rajem prolaznosti.” Nije li neobično da ljudi poput Kinsija nikad nisu bili proganjani zbog svog destruktivnih izjava i perverznog delovanja? Nisu jer oni koji su ih poslali u misiju imaju moć a i sami su takvi. Pogledajte bilo koji kiosk u Beogradu. Ozbiljne novine se jedva vide, mesečni i nedeljni časopisi koji promovišu nauku, istoriju, književnost se moraju tražiti u gomili štampe, dok su tabloidi, koji serviraju najgore porive i bave se životima najnemoralnijih i najpokvarenijih ljudi sa estrade, stavljeni na najvidljivije mesto. To je Amerikancima bilo u redu, jer su bili hipnotisani pedofilskim guruom Alfredom Kinsijem. Mnogi i danas veruju u njegovu “istinu! A njegov biograf Džems Džons (James H. Jones) opisuje Kinsija kao velikog reformatora koji je bio ispred svog vremena: “Želeo je potkopati tradicionalni moral, olabaviti ograničavajuća pravila…želeo je promeniti seksualne običaje i zakone za seksualne prestupnike u SAD.” “Seksualni oslobodioci” ne žele da silovatelji i pedofili čame u zatvorima. To se vidi na delu. Pravosuđe blago sudi za silovanja i pedofiliju, pa bolesnici često ponove zlodelo kad izađu iz zatvora. Nije retko da silovatelj dobije godinu ili dve zatvora. Srpski sudovi izriču preblage kazne za silovanje, a taj višegodišnji trend nije prekinut ni posle unošenja strožih odredaba u krivično zakonodavstvo. Kao ilustraciju, stručnjaci navode presudu kojom je osuđenom Milomiru Nenadoviću za silovanje i dva pokušaja silovanja kazna smanjena sa 20 na 14 godina zatvora, kao i onu po kojoj je silovatelj trinaestogodišnje devojčice dobio sedam godina zatvora, piše Blic (5. 7. 2011). List dodaje da na izvestan način njihov stav potvrđuju i podaci Republičkog javnog tužilaštva iz 2011. godine, po kojima su u ovoj godini zbog krivičnog dela silovanja 62 lica osuđena na male zatvorske kazne. Žrtvama silovanja ostaje trauma za ceo život, dok počinioci dobiju tek nekoliko godina zatvora. Vest o ukidanju ili smanjenju kazne za silovanje uznemiruje javnost. Stručnjaci smatraju da je samo maksimalna kazna, bez izuzetka, odgovarajuća. Svedočenja poput: “Siledžija je bio u zatvoru mesec dana i izašao, a ja iz mog zatvora neću nikad.” “Nije mi više ni do čega, razočarana sam u život i ljude” su redovna pojava. Popustljiva sudska praksa prema počiniocima, uznemiruje javnost. “Ako imate apelacioni sud koji 419
donosi oslobađajuće presude ili smanjuje izrečne kazne, mislim da tu postoje neki problemi”, kaže Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava, prenosi RTS. “Tako se šalje vrlo loša poruka i žrtvama i nasilnicima silovateljima. Sad smatraju da će odležati kaznu, biti pušteni, a često ponavljaju to krivično delo, čak ne samo po puštanju na slobodu, nego i pri odlasku na vikend” , ističe Vesna Stanojević, iz Savetovališta protiv nasilja u porodici. Naravno, kad iza sistema stoje ljudi koji mrze sve što je Božje i ljudsko. Neverovatno je koliku mržnju seks gurui iskaljuju prema judeohrišćanskom moralu. Denis Prager je tome posvetio čitavu knjigu pod nazivom “Jevrejstvo, homoseksualizam i civilizacija.” Najnovija istraživanja povezuju seksualnu revoluciju (koja se sada u novoj fazi naziva “džender revolucija”) sa planom zlog društvenog inženjeringa kome se još ne naslućuje cilj. Ipak, cilj je vidljiv, iako sve kriju pod pokrovom prava i sloboda. Da stvarno ima tih prava i sloboda prvo bi ih ostvarili radnici i invalidi. Cilj je uništenje duša, stvaranje od čoveka, a posebno žene bezličnog roba. Pornografija spušta čoveka na niži nivo od hijene, a ova “džender” revolucija ima za cilj da ove opačine ozakoni i učini normalnima, izjednačivši muškarca i ženu u svakom pogledu. Šta je “gender” ili “džender” revolucija? Vrlo je verovatno da se čitaoci još nisu sreli sa pojmom „džender revolucija.” To ne umanjuje aktuelnost ove teme, koju počinju osećati na svojoj koži oni koji se u konkretnom životu počinju s njom susretati. Džender (gender) je engleska reč koja doslovno znači „rod“, a kod nas je „službeno“ prevedena izrazom „rodni identitet.” No, šta sve iza te reči stoji nigde nije objašnjeno. Američka agencija CNA javlja u novembru 2007. god. kako je u Sakramentu (Kaliofornija) u jednoj srednjoj školi uveden tzv. “Dan promenjenog roda” (gender-switch-day) , tj. dan kada dečaci moraju doći u školu obučeni kao devojke i obratno. Budući da su se roditelji pobunili, to je propalo, ali škola nastoji da vaspitava đake u ovom duhu. Agencija “World Net Daily” javlja 13. oktobra 2007. da po kalifornijskom zakonu SB777 u državnim školama treba izbaciti iz upotrebe reči „mama“ i „tata“ i isto tako „suprug“ i „supruga“, a dečacima i devojčicama je sada dopušteno da mogu koristiti ženske odnosno muške WC po volji, i ne sme se braniti. Ista agencija piše da je Engleska na putu da uvede pravila o rečima “mama” i “tata.” Na Četvrtom Svetskom kongresu žena u Pekingu 1995. izrađena je „platforma delovanja“ u koju je službeno uveden pojam džender-perspektive. Pol i rod treba odvojiti. To su za njih dve potpuno različite stvari pa biološke razlike ne bi više imale nikakvu ulogu ni u određivanju nečijeg „roda“, kao ni njegove „polne orijentacije.” Odabir roda i spolne orijentacije spada u područje lične slobode svakoga ljudskog bića, pa tako neko ako se rodi kao žensko može da “izabere” da bude muškarac, tj živi kao muškarac. Muškarci i žene kao muški i ženski rod u dosadašnjem smislu prestaju postojati. Sada svako od njih (muško i žensko) mogu postojati u najmanje tri džender-verzije: heteroseksualnoj, homoseksualnoj i biseksualnoj. Tome ovde nije kraj; već sada džendera ima mnogo više: trans, kver, animal, pedo, tris, incestni..., a mogu se po želji i umnožavati. Oni trebaju biti društveno priznati i svi sa jednakim pravima u svemu. Zato ih treba legalizovati, a to je pitanje vremena, jer izopačeni establišment ide ka tome. Spomenuta Džender-perspektiva prema Pekinškoj deklaraciji treba postati „mainstream“ (glavna struja) društvenog života i tako dobijamo još jednu, možda i najčešće upotrebljavanu reč “Džender mejnstriming” (Gender mainstreaming). Mejnstrim je „glavna struja“ (mišljenja), „uvreženo mišljenje“ u društvu. Ovim se izrazom kao naslovom najpotpunije pokriva sve što se na tom području misli i događa. Pekinška deklaracija to objašnjava: „Vlade i druga uticajna tela trebaju jačati aktivnu i jasnu politiku da džender-perspektiva postane vodeće mišljenje (mainstreaming) u čitavoj politici i svim njihovim programima.” Pekinška „akciona platforma“ nije prema međunarodnim zakonima mogla biti više nego preporuka svim zemljama, ipak nju su već 1995. usvojile UN i prihvatile kao „obaveznu“ platformu svoga delovanja što je i bio cilj. Idućih 10 godina nju je potpisala i konkretnim političkim merama sprovela 191 država. Program sada vode UN. Generalni sekretar UN Kofi Anan je 16. novenbra 2006. govoreći o reformi UN predstavio “Jednakost svih džendera” (gender-equality), kao važan cilj kom UN trebaju da teže stavljajući to u centar svih aktivnosti država članica, isto tako i kod programiranja budžeta za razvoj. To „neuvijeno“ znači da države koje ne bi prihvatile i sprovodile tu ideologiju neće dobiti novac od financijskih institucija koje su zavisne od UN. Već 1996. je UN u tome sledila Evropska Unija. Temeljne misli džender-ideologije dolaze iz marksističke utopije o besklasnom društvu. Engels je pisao da je podjarmljivanje žene u braku početak i prauzor svih podjarmljivanja i iskorištavanja u ljudskom društvu. Drugim rečima: prva se klasna podela, i prema tome prva nepravda uopšte, bazira na polovima. Da bi se žena oslobodila podčinjenosti i bila „jednaka“ nije dovoljno muškarce lišiti njihovih „privilegija“, nego se čovek kao takav mora osloboditi „klase pola“, tj. ljudsko se društvo treba osloboditi podeljenosti na muškarce i 420
žene. Sve se razlike, koliko je god moguće, trebaju ukloniti. Džender–ideologija je preuzela marksističku formulu da biti različit znači biti nejednak, a nejednakost je nepravda. Znamo da komunizam ima okultne temelje kao i nacizam, pa ne čudi ovo izvrtanje vrednosti. Uticajna džender feministkinja S. M. Okin tvrdi da pravedno društvo ne može prihvatiti nikakve muške ni ženske uloge; za nju “polne razlike ne trebaju imati većeg značenja od različite boje očiju.” Taj se cilj ne može drukčije postići nego da se polne razlike između muškaraca i žena što više zamute, da bi se na kraju čovjekova dvopolnost potpuno obezvredila i isključila. Tome, međutim, stoje na putu sva biološka istraživanja koja nedvosmisleno govore da su muškarac i žena „po prirodi” različiti, ne samo po anatomiji nego u celom svom biću. Zato džender-perspektiva ne polazi od pola kao temelja, nego na centralno mesto stavlja pojam „roda“ (gender). Rod postaje po želji promenjiv. Ta fluidnost – promjenjivost roda (rodnog identiteta, džendera) je sposobnost da čovek može slobodno i svesno za sebe birati određeni “džender” ili neograničen broj “džendera”, za neko određeno vreme, menjajući ga koliko hoće. Fluidnost džendera ne poznaje ni granice ni pravila. Pojam „jednakosti“ se u ovoj ideologiji drukčije shvata. To ne znači više da muškarci i žene imaju jednake šanse i jednaka prava, nego da su na svim područjima (radnim, profesionalnim, društvenim...) jednako zastupljeni, po formuli 50:50. Zato se žene trebaju što pre nakon porođaja vratiti na posao s punim radnim vremenom, dok za decu treba sve više brigu preuzimati država. Cilj je rasturanje porodice. Zato treba graditi što više jaslica i vrtića. Glavna prepreka ostvarenju ove zamišljene „statističke jednakosti“ je svakako materinstvo, jer zatrudneti i dojiti može samo žena. Da bi se ipak žena mogla što više izjednačiti s muškarcem, džender-ideolozi vide rješenje u podsticanju abortusa. Tako će se žena u svakom trenutku moći osloboditi tereta materinstva. U ovom poslu učestvuje i stvaranje mentaliteta potrošačkog društva, po kome je bitno imati što više, posebno stvari koje se reklamiraju, izgledati kao lica sa naslovnica, živeti “u trendu”, biti stalno na nogama, sa posla u šoping, pa na večernju zabavu. Ovde nema mesta za porodicu. Osobine kojima su muškarci, odnosno žene više ili posebno obdareni, treba smatrati „polnim stereotipima“ kojih se treba stideti. Evropska Unija je 2007. u svojim zakonima već predvidela mjere za borbu protiv „polnih stereotipa.” Stvorena je i nova reč kojom se obeležavaju oni koji se ne slažu s džender-ideologijom. To je „homofobija.” EU parlament je 2006. usvojio “Rezoluciju o homofobiji u Evropi.” U toj je rezoluciji homofobija stavljena na isti nivo sa rasizmom, ksenofobijom i antisemitizmom. Traži se da se povede kampanja protiv homofobije na svim poljima: u školama, medijima, u zakonodavstvu.... Homofobi bi bili oni koji diskriminiraju homo, bi, trans … seksualce. Zato sve države moraju doneti antidiskriminacijske zakone koji će sve džendere štititi od diskriminacije, odnosno na koje će se oni moći pozivati kada se osete diskriminisani. Svako protivljenje aktivnoj homoseksualizaciji društva je izjednačeno sa kriminalom. Na većini univerziteta u zapadnim zemljama proučava se o „džender-teoriji“ i „džender-pokretu.” Džender-agenti su prisutni u svim vladinim ustanovama. Velik dio sredstava EU i njenih članica odlazi na projekte vezane uz stvaranje „dženderdruštva“. Prava se bitka vodi, upozoravaju dobri poznavaoci ove kulturne revolucije, oko budućih generacija. U tom vidu polno vaspitanje ima ključnu ulogu. Osnovci se podstiču na rana iskustva, a školski programi ih navode da probaju. Pogledamo li antidiskriminacijske zakone u raznim zemljama koje su ih donele, nećemo naći ništa sporno Ko ne bi bio protiv diskriminacije ljudi? To je diskriminacija kako je mi razumemo, u zakonu nam nigde ne piše kako se ona tamo razume i tumači. To je zato što njima i nije cilj rešavanje problema diskriminacije koja je najčešće već regulisana drugim zakonima, nego stvoriti uslove da se mogu na temelju ovoga donositi drugi zakoni kojima će se stvarati “džender-društvo. Spominjanje mame i tate je diskriminacijski postupak prema usvojenoj deci iz homo-brakova koja, dakako, nemaju mame „i“ tate, pa bi se mogla osećati „diskriminisanima.” Zato su te reči u školi u nekim zemljama nepoželjne. „Diskriminacija“ je poluga koja se može povući pri svakom neslaganju s džender-ideologijom. Da bi deca lakše shvatila kako ne moraju biti ono što jesu, tj. muško ili žensko, pomaže im se presvlačenjem u odela/haljine suprotnog spola („gender-switch-day“) itd. U Evropi se promenilo ispunjavanje formulara. Otkrivamo kako se od nas više ne traži da štikliramo muški ili ženski pol, već odabrati koji smo rod ili ‘džender’...“ Džender-ideologija je potpuno nespojiva s hrišćanstvom, na isti način kao što je s hrišćanstvom nespojiv rasizam u svim svojim izdanjima: rasnom, klasnom, antisemitskom i bilo kojem drugom. Sa stanovišta obezvređivanja čoveka u njegovom Bogom danom dostojanstvu i vrednosti, džender-ideologija nije ništa bolja od rasizma. 421
Kad su aktivisti za legalizaciju abortusa 1968. godine krenuli sa svojom kampanjom, Beti fridan (Betty Friedan) iz organizacije NARAL, priznaje: “Uverili smo medije da je cilj legalizacije abortusa liberalan, prosvijećen i sofisticiran…Nismo se upuštali u ispitivanje javnosti, znajući da bismo bili poraženi. Zato smo izmislili rezultate lažnih ispitivanja. Objavili smo medijima da smo sproveli istraživanje javnosti i da 60% Amerikanaca odobrava slobodan abortus. Ovde se radi o taktici samoispunjavajuće laži. Malo ljudi želi pripadati manjini. Izazvali smo dovoljno simpatija da prodamo svoj program slobodnog abortusa izmišljajući broj abortusa koji se godišnje izvrše u SAD. Stvaran broj se približavao brojci od 100.000, ali broj koji smo stalno ponavljali medijima bio je jedan milion.” Bernard Natanson, najzaslužniji čovjek koji je “zakuvao” kampanju za legalizaciju abortusa pod parolom “pravo na izbor” danas javno otkriva da se kaje zbog velike tragedije koja je usledila, koju neki Amerikanci upoređuju s nacističkom holokaustom. Sveto pismo nas upozorava: “Teško onima koji zlo nazivaju dobrim, a dobro zlom, koji od tame svjetlost prave, a od svjetlosti tamu, koji gorko slatkim čine, a slatko gorkim!'' (Isaija 5. 20). Da li smo i mi kao hrišćani odgovorni za ovu duboku moralnu i društvenu krizu? Da, odgovara Džon Kelfant (John W.Chalfant) u knjizi “Teologija odustajanja”(Abandonment Theology), kritikujući “duhovnike u odustajanju” koji su ćutanjem i pasivnošću doprineli širenju nemorala, bezboštva i kulture smrti, prepustivši se letargiji i mlakosti. Takođe se ćuti jer se nije dobro zamerati establišmentu. Da su crkve u prošla vremena tako razmišljale, Turci bi i dan danas bili u predgrađu Beča, jer su oni tada bili establišment. Sveštenici tradicionalnih crkava ne žele da izgube privilegije, položaje, lagodan život, pa i posao time što će da kritikuju trendove. Čak i među njima samima ima pojava homoseksualizma. Te pojave javnost osuđuje, na TV i radiju se o tome priča kao o nemoralu, a kada se pominje gej – parada, onda to treba da bude nešto prihvatljivo. Znači, ako se otkrije u crkvi, osuđuje se, a u građanstvu se afirmiše. Putem “tolerancije” se vrši napad i na samu crkvu, jer se želi minimizirati uloga crkve, ili da se ona utopi u trendove. Poljski filozof Rizard Legutka (Ryszard Legutko) kaže da je “tolerancija” postala glavno oružje za uspostavljanje diktature relativizma (relativizam je filozofski pravac po kome je neka pojava onakva kakvom je jedna ličnost vidi. Ono što je nekome loše, nekome drugom može da bude dobro). Ne radi se o bilo kakvoj toleranciji. Tolerancija koja afirmiše socijalni mir, slobodu savesti i religije je pozitivna, dok je ona koja afirmiše zlo negativna. “Negativna tolerancija” koketira sa opakim konstrukcijama novog društvenog inženjeringa. Najnovija konstrukcija s početka 21. veka odnosi se na rodnu perspektivu i tzv. džender revoluciju. O čemu se radi? Rodna perspektiva ne priznaje nikakve bitne ili urođene razlike između muškarca i žene. Svako polno usmerenje smatra se pitanjem izbora. Pod maskom ideologije rodnih prava negira se temeljna različitost polnog identiteta muškarca i žene. Sam pojam džender (rod) uvele su feministkinje na međunarodnim konferencijama žena u Kairu i Pekingu kao zamenu za riječ pol. Europski parlament je 2006. godine proglasio pravosnažnom rezoluciju B6-0025/2006 kojom se uvode mere za suzbijanje homofobije u svrhu zaštite ljudskih prava. Nigde nema mera za zaustavljanje izrabljivanja u svrhu zaštite ljudskih prava. U rezoluciji se ističe da je odbojnost prema GLBT populaciji (homoseksualci, lezbijke, biseksualci i transseksualci) jednaka rasizmu, ksenofobiji i antisemitizmu. Situacija se jako zakuhtala. Mediji, koji bi trebali imati funkciju nadzora, postali su predvodnici i izvršitelji perverzne revolucije. Peter Krift (Kreeft) u knjizi “Ekumenski džihad” (Ecumenical Jihad) opominje: “Verovatno će se pokazati da je seksualna revolucija najveća rušilačka revolucija u istoriji, daleko više nego bilo koja politička ili vojna revolucija, jer ne dodiruje samo život, nego istinske izvore života.” Ovo je napad na dušu. Nacisti, fašisti, ustaše, Turci i Mongoli su ubijali telo, ali duhovnosti nisu mogli nauditi, dok ova revolucija izopačuje um i duh, pretvarajući ljude u životinje. Fenton Bejli (Bailey), producent dokumentarnog filma “Pornografija: tajna istorija civilizacije” (Pornografy: A Secret History of Civilisation), tvrdi da će jednog dana pornografija postati tako svakodnevna i uobičajena da će se prikazivati potpuno otvoreno i bez tabua. Put za to je utaban odavno. Znate li da se najveća proslava „Noći vještica“ odvija u gay kvartu Los Angelesa? Znate li da se tada okupi preko pola milijona homoseksualaca i lezbijki? Što tamo rade, možemo samo pretpostaviti. Vjerojatno mole da se ostvare i poslednji ciljevi gej revolucije i da nova seksualna ideologija zavlada celim svetom Reklame za gej skupove imaju okultnu simboliku. Učesnici gej parada svojim kostimima uveliko podsjećaju na zle likove iz filmova o Mad Maksu i Sodoma i Gomora (1950.). Ove ˝satanističke karnevalske zabave˝ u pojedinim zemljama toliko zastrašujuće izgledaju da je u Holandiji, najliberalnijoj zemlji EU po pitanju otvorenosti prema džender pravima, Hans Brugerman, bivši poslanik u gradskoj skupštini Amsterdama i državnom parlamentu, za televiziju Rojters (Reuters) izjavio: „To je parodija od homoseksualizma.” Nije tajna da gej pokret koketira sa satanizmom. Da biste se upoznali s kojom je simbolikom reč treba pogledati film 422
“Širom zatvorenih očiju (Eyes Wide Shut). Gej simboliku povezuje osmokraka, simbol nereda, haosa i klanjanja demonima. Setimo se gej parade u Beogradu i parka Manjež koji ima u sebi osmokraku. Ovo koketiranje sa satanizmo biće nam jasnije ako znamo da je prva satanistička crkva osnovana 1966. godine u San Francisku, a da su nešto kasnije upravo iz ovog grada krenule prve gej povorke širom sveta.
Velika Borba između dve religije Samo dve religije postoje na svetu! Jedna je čista, i ona je ustvari Plan spasenja, put za svakog čoveka, put koji kroz Hrista vodi u spasenje. Od početka do kraja Biblije je opisan i dat Plan spasenja. Biblija počinje sa “U početku stvori Bog..” a završava sa Amin. Nije joj potrebno bilo šta dodavatima ni oduzimati od nje. Nikakva predanja, dodaci, nikakve druge svete knjige. Sama kaže: “Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što prije rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude!” (Galatima 1. 8 -9). Dalje, u poslednjoj knjizi Biblije stoji: “Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dijel od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što je napisano u knjizi ovoj. (Otkrivenje Jovanovo 22. 18 – 19). Bog je sve izložio u Bibliji, koja je odolela pritiscima tokom hiljada godina,a brojna svedočanstva ljudi, koji su osvedočeni i promenjeni Božjim delovanjem idu u prilog njene verodostojnosti. A drugi religiozni sistem je onaj koji falsifikuje Plan Spasenja i tvrdi da je čovek svakako besmrtan i da se može spasiti, bez obzira na versko opredeljenje, da je svet izvan zemaljskog života pun mesta gde odlazi ljudski duh nakon smrti, ili se reinkarnira i da zato nije bitno kome se čovek obraća i moli i da li se uopšte moli. To je plan uništenja, koji je osmislila vojska demona na čelu sa Luciferom. To je sistem koji će čoveka navesti na svako zlo, ali i ne mora na zlo, nego samo da ga odvoji od Izvora spasenja i da ga pusti niz vodu. Taj sistem stoji iza svih nepravdi u svetu. Najuspešnija oruđa velikog varalice su lažne nauke i lažna čudesa spiritizma. Prerušen u anđela svetla, sotona prostire svoje mreže tamo gde se najmanje očekuje. Kad bi ljudi proučavali Bibliju sa ozbiljnom molitvom da shvate njenu nauku, ne bi ostali u tami, i ne bi primili lažne nauke. Ali pošto odbacuju istinu, postaju plen prevare. Sotona može da podmetne nešto što je slično istini da bi prevario one koji dozvoljavaju da budu prevareni i koji žele da izbegnu samoodricanje i žrtvu koje traži istina, ali njemu je nemoguće da drži pod svojom vlašću dušu koja želi na svaki način da upozna istinu. Ne mora on da čoveku učini direktno zlo ili da ga učini ratnim zločincem. Istina ima falsifikat, koji je teško prepoznati ako čovek nije upućen u spise Biblije i nije jevanđeoski obazovan. Jevanđeosko obrazovanje ne znače visoke teološke škole. To je upoznavanje Hristovog života, Plana spasenja kroz spise Biblije i kroz lična iskustva sa Bogom, pravilno i doslovno tumačenje Deset zapovesti i Božjih naloga. Zato se i napada Biblija i kvazi naučnici se bore da dokažu da ona nije autentična, da je falsifikat, prevara, mit i da su je pisali drevni žreci, ili pripadnici neke sekte, Konstantin Veliki, pape i vatikanski prepisivači, koji su je falsifikovali a original kriju. Ispada da su radili protiv sebe, jer Jevanđelje najviše kritikuje upravo njih. Čitave tone knjiga su napisane da se Biblija proglasi ništavnom. U redu – ako je ona beznačajna i ništavna – zašto je napadaju? To je najprevođenija i najobjavljivanija knjiga na svetu. Promenila je život miliona. Neki su krenuli putem samoubistva ali su naišli na spise Biblije i počeli da žive po njoj.
423
Vodi se rat. Oko svake duše. Čovek koji poznaje Bibliju, i odluči se za njene principe, drugačije vidi svet. Njemu e ne može uvaliti droga, poslati ga da ubija u ime neke društvene ideje (koje uglavnom potiču od Lucifera), prodati mu usluge prostitutke, na njemu neće zaraditi ni fabrika cigareta, ni fabrika alkohola, ni trgovci oružja. Despoti i tirani neće u njemu imati podrepaša, niti će hrišćanin biti topovsko meso. Hrišćanin ovaj svet, sisteme, države…vidi kao nešto prolazno, a samo Carstvo Nebesko je većno. Otud mržnja prema Bibliji i njenim čitaocima. Otud napadi na njih. I ne samo što sistem sa njima ne može da manipuliše, što kabarei i TV šou emisije ne bi imale gledaoce a kafane ostale prazne, nego što je u svakoj pori zemaljskog sistema, država, politike, biznisa, medija, šiu – biznisa…prste upleo sotona. On je začetnk mržnje a svi sistemi pripadaju njemu. Čak i ateisti vide da je sistem tu da guši čoveka. A iza svih sistema današnjice stoji luciferova agentura. Istina koju zastupa Biblija je u svako vreme imala svoj falsifikat. Grad u kome je trebalo biti sedište Božjeg naroda, Jerusalim (Grad mira) je dobijao svoju kopiju u Vavilonu, kasnije Rimu. Pravo trojstvo, Otac, Sin, i Sv, Duh je dobijao svoju kopiju u lažnim paganskim trojstvima (Nimrod, Semiramida, Tamuz. Oziris, izida Horus …), Leviti, sveštenici Gospodnji su dobili kopiju u žrecima. Služba Bogu je dobila svoju kopiju u magiji, okultizmu i ritualima, žrtvovanje jagnjeta u Starom Zavetu koje je ukazivalo na Hrista je zamenjeno žrtvovanjem životinja i ljudi da bi se umilostivili bogovi. Pravi Bog dobija svoju kopiju u lažnom koji sebe želi proglasiti bogom na zemlji – đavolu, i koji ima svoj sistem verovanja, službe, svoj kredo, svoje vernike i sveštenike. Pravi Mesija je zamenjen lažnim, a dolazak Isusa Hrista sistemima antihrista i dolaskom Maitreje. Prava religija pominje večno Nebesko carstvo Isusa Hrista, a ona druga hiljadugodišnje carstvo na Zemlji, sa jednom vlašću, jednom valutom, jednom religijom, jednom vojskom, jednim sudstvom… To je rat dva sistema vrednosti, dve religije. To nije rat između Krstaša i Saracena, nego rat između dobra i zla, i svi moraju da se opredele na koju će stranu. Tu nema glume. Nema neutralnih, Nema sredine. Samo dve religije, dva sistema. Pravi i falsifikat. Nema ih više, samo dve. To je rat Hrista i sotone. Đavo je krivotvorio svaku Božju objavu, pa čak i imena ljudi u Bibliji. Petar je bio apostol Hristov, koji Ga se u jednom momentu odrekao, a kasnije je propovedao Hrista. Lažna religija je od Petra stvorila Patera, prvo prvosveštenika Sunca, Mitraizma, pa papu, vođu, lidera crkve, “Prvosveštenika” i “zamenika sina Božijega”. Kip Petra koji se nalazi u Vatikanu je kip Zeusa Patera (indijski Deus Pitar) a vrhovni sveštenik Mitraizma i paganskih misterija je imao naslov “Peter” što je značilo “Tumač.” Sledbenici Mitraizma su svog prvosveštenika u Rimu zvali “Pater patrum” što znači “Otac Otaca”. Tako je i sa imenom izraelskog cara Salomona (Šalomun – čovek Mira). Masoni tvrde da je njihov rodonačelnik i osnivač bio Hiram Abif, koji je radio kao arhitekta koc cara SOLOMONA. Ništa neobično, takav lik postoji u Bibliji: “… načini Hiram Aviv caru Salomunu za dom Gospodnji od uglađene mjedi.” (2. dnevnika 4.16). Ništa za onoga ko površno traži i površno zna. Pretrčaće preko imena Izraelskog cara. Sama reč SOLOMON izgleda kao ime cara, ali kada se podeli dobije se ime boga sunca, a masoni ne kriju da je “bog sunca Lucifer”. SOL (lat) Sunce, OM (ind) Sunce, ON (Egipatski) Sunce. Znači Bog Sunca je rodonačelnik masonerije – đavo. SOLOMON je kodirano ime, što smo već pominjali, dok je ime izraelskog cara bilo Šalomun. Slično je i sa Jovanom Krstiteljem, koga poistovećuju sa paganskim Janusom (Joannes, Oannes), 424
čiji se paganski praznik slavio u januaru, pa se ne čudimo što se i Jovan Krstitelj u tradicionalnim crkvama obeležava u januaru. Svako upućen u Bibliju zna da će dolazak Isusa Hrista biti nešto što niko neće moći da oponaša. To će biti spektakularnje od bilo čega što se dogodilo na zemlji. Biblija kaže da Isus neće doći da stvori nikakav Milenijum mira na Zemlji, neće pomiriti političke sisteme, rase, religije, neće ga dočekati na trgovima sa upaljenim svećama i – neće uopšte sići na Zemlju. Ipak, to većina ljudi ne zna jer ne čitaju Bibliju već veruje ljudskim autoritetima, filozofijama, izmišljotinama i – satanistima, prikrivenim i lukavim. Isus je već svojim učenicima nagovestio te dane, kako će da bude: “A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka. I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak. Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući; I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje. A teško trudnima i dojilicama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu; Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti. I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa ( Matej 24. 3 -31). Ovde nema milenijuma mira, nema masa koje kliču na trgovima. Ovo je slika totalne destrukcije i propadanja svega. Sile će se nebeske pokrenuti. “Sin Čovečiji” kako sebe Isus naziva pred učenicima će se pojaviti sa slavom i silom velikom. I šta dalje biva?? Da li će se šetati po zemlji? Neće: “Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti (1. Solunjanima 4. 16 -17). Opet nema milenijuma, nego tek toliko da se obavi vaskrsenje onih koji čekaju Hrista u grobovima, i onih verujućih koje je dolazak zatekao žive. “I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.” (Otkrivenje9. 6). Opet nema milenijuma, nema Svetske vlade, nema Iluminatskog carstva. Sve će da bude uništeno. Otkrivenje je puno opisa totalnog uništenja, Božijih sudova nad pokvarenom planetom. Opis razaranja Egipta iz 2. knjige Mojsijeve, kada je faraon odbijao da pusti Izraelce je samo bleda slika konačnog razaranja na Zemlji. Posle nabrajanja zala koje slede, Jovan Bogoslov dalje kaže: “I ostali ljudi koji ne biše pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih da se ne poklanjaju đavolima ni idolima zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu videti ni čuti, ni hoditi; Niti se pokajaše od ubistva svojih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od krađa svojih” (Otkrivenje 9. 20 – 21). Grešnici, oni koji su se opredelili za lažni sistem vrednosti, zlotvori, ubice, korumpirani sistemi, razvratnici, lažovi, prevaranti… Ovo je njihov hepiend. “I sedmi anđeo izli čašu svoju po nebu, i iziđe glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: Svrši se. I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko. I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutog gneva svog. I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nađoše. I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo” (Otkrivenje Jovanovo glava 16. 17 – 21). Ovo su slike rata, strahota i Božje osvete, slike lažne religiozno – političke sile koja se ni u ovom 425
momentu ne predaje. “Vavilon” lažni verski sistem koji stvara svetsku religiju, izmešano paganstvo, spiritizam, satanizam i okultizam, ekumenske mešavine, sa lažnim prvosveštenikom na čelu sada pada. Vaskrsenje pravednih, svih koji su živeli u sva vremena se događa, a nigde nema najave da se stvara bilo kakav sistem na Zemlji. To mora da sačeka da se obavi sud nad grešnicima, nad onima koji su odabrali zlo i koje Hristos nije mogao da spasi jer je to bio njihov izbor. “I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.” I ko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u ognjeno jezero” (Otkrivenje 20.12, 15). Tek sada se može pristupiti obnovi planete Zemlje. Ono što se ovde zove “ognjeno jezero” nije neki podzemni svet, pakao, džehennem ili Plutonov Had, već površina planete koju Bog ponovo stvara, uništavajući posledice greha, zla, zagađenja i milione tona smeća, šuta, krša, olupina, plastike, hemijskih elemenata, ostataka leševa, zagađenog vazduha i tla. Jedini način očišćenja svega je pretapanje, jer nikakav trag greha ne sme da ostane i nikakvo podsećanje na ta vremena. U masi lave gore i ostaci onih koji su čuli presudu. Mnogi veruju u pakao, ali ako postoji večni pakao, onda zlo ostaje večno, a Bog se ovde stara da naslednici carstva nikada i nigde ne iskopaju kosti, ostatke đubreta, polupani monitor ili plastične flaše od “Koka Kole.” Kako bi bilo nekoj majci koja je spašena, na obnovljenoj Zemlji, a zna da njen sin razbojnik večno gori? Da li bi bila srećna? Pa ni Bog ne bi bio srećan. “I siđe oganj od Boga s neba i pojede ih” (Otkrivenje 20.9). Pojede. Kraj. I dalje kaže da Bog “sve novo stvara” (Otkrivenje 21.5). Nema građevinskih radnika, nema kompanija koje izrabljuju Azijate za dolar dnevno, nema mašina, tenkova, slot – aparata. Na obnovljenoj Zemlji ostaju da žive Hristovi sledbenici, i na njoj nema nikakvog zla. Ono je pobeđeno. Nema Maitreje, nema varalica, demona, nema tajkuna, okultnih tajnih bratstava, nema uniformisanih kabadahija, mafijaša, VIP prpstitutki i korumpiranih sudija. “I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga. I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim. I noći tamo neće biti, i neće potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanog, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vek veka. I reče mi: Ovo su reči verne i istinite, i Gospod Bog svetih proroka posla anđela svog da pokaže slugama svojim šta će biti skoro. Evo ću doći skoro: Blago onome koji drži reči proroštva knjige ove. I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge anđela koji mi ovo pokaza. I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni. I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu. Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji. Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž. Ja Isus poslah anđela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica. I Duh i nevesta govore: Dođi. I koji čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života za badava. Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj. Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.” (Otkrivenje 22. 3 – 21)
Lažna proročanstva o 2012, 2013… Dan uništenja sveta je smeštan u 1999, 2000, svet nije uništen. Stvorena je buka oko 2012 i to 21. decembar 2012, a ovaj datum je navodno i poslednji datum Majanskog kalendara. Katastrofa u kojoj će nestati svet ili nešto drugo, što većina neće ni primetiti, ali će ih kao žabu u vodi koja se lagano greje osvestiti tek kada budu skuvani. Ako je suditi po kalendaru drevnih Maja, 21. decembar 2012 je dan koji je poslednji dan jednog doba, a posle njega nema ničega. Da li su se Maje “brinule” samo o onom što je sada i što je bilo, a o novom dobu nisu vodili tačuna, pa ga nisu ni pomenuli, a sadašnje doba je “peto doba” ili “peto sunce” koje se završava 21. 12. 2012. Kako je ovo paganski kalendar, nešto što je protiv Vladara celog svemira, koji kontroliše sve događaje u svemiru, hrišćanin koji služi živom Bogu ne treba da strahuje od nikakve katastrofe, ali smo uvereni da 426
“pagani” (okultisti, ezoteristi, satanisti, Iluminati, masoni…) drže vlast u svetu i da će ovaj datum itekako da eksploatišu u korist svojih planova. Kao što su iscenirali pobunu radnika na okultistički i pagansli praznik 1. maj, 1888 godine i izazvali sukob radnika i policije, pa su taj dan u čast paganskog kulta Sunca (prikrivenog obožavanja satane) slavili i slave radnici širom sveta, tako je moguće da 21. 12 2012 iskoriste izazivajući nerede i haos, da bi taj datum proglasili kao početni datum Novog doba, (New Age) doba Vodolije. Pre toga bi pomoću Blue Beam tehnologije i isceniranim čudima i pojavama izazvali religiozno probuđenje, masovnu hipnozu i okrenuli mase ka religiji Novog Doba i obožavanju Maitreje, lažnog hrista. Takođe pomoću HAARP-a i vojne tehnologije da izazovu ograničene katastrofe i nepogode, koje bi se pojavom Maitreje i drugih duhovnih entiteta, kao i na “intervenciju” duhovnog vođe ili vođa, pape, ajatolaha ili Dalaj lame “smirile”, pa bi po ko zna koji put bila primenjena doktrina “problem – rešenje”. Prvo se izazove haos, dovedu ljudi do straha i beznađa a onda im se ponudi rešenje. Ovaj datum ili neki drugi…uopšte je nebitno, medijski se vrlo lako to da pripremiti. Knjige, emisije, filmovi… Ordo ab chao. Red iz haosa. Masonska krilatica. Izazvati haos pa praviti red. Problem - rešenje Kada govorimo o smaku sveta prvo treba da odredimo na šta se tačno taj pojam odnosi. Radi li se o prestanku postojanja kao takvog, odnosno uništenju sveta ili svemira. Da li se odnosi na uništenje planete Zemlje ili pak samo na uništenje ljudskog života na zemlji. Ako se radi o uništenju ljudskog života, treba se razjasniti radi li se o potpunom nestanku ljudi ili o uništenju jednog velikog diela populacije. Ima nekoliko teorija koje govore o tome šta bi moglo da zadesi zemlju. Uglavnom se radi o teoriji da će doći do velikih klimatskih promena i poremećaja u tektonskom delovanju, čestih erupcija supervulkana ili nešto slično tome, cunamiji, megapoplave, nestanci ostrva, čitavih oblasti, uzdizanje novih. Neki govore da će se izmeniti polovi, i da će to dovesti do velikih kataklizmičkih promena. Postoje razne teorije koje govore o tome što će tačno prouzrokovati izmenu polova.Drugi govore da bi ponovo moglo doći do zaustavljanja podmorskih struja, što bi imalo nesagledive utjecaje na klimu. Jedni smatraju da će se polarne kape otopiti i da će nastupiti novo veliko ledeno doba. Druge su teorije više okrenute svemiru i kretanjima svemirskih tela. Sudar sa asteroidom ili kometom ili dolazak ogromne planete Nibiru (planeta “X”). Jedna teorija govori o tome da će Zemlju pogoditi sunčeva “super oluja.” Nas, od napada sunčevih nabijenih subatomskih čestica, uglavnom štiti Zemljino magnetno polje, ali ovog puta oslabljeno magnetno polje neće biti od neke velike pomoći. To se zadnji put dogodilo 1. septembra 1859. godine, kada je zbog jačine svetla, noć postala kao dan. Od tada se svet u mnogočemu promenio. Danas se moderna civilizacija velikim delom zasniva na tehnologiji i elektronici, a upravo su to područja koja su najosetljivija na sunčeve čestice. Jedna teorija, čije je temelje postavio Zeharija Sičin (Zacharia Sitchin), govori o hipotetičkoj planeti, koji je on nazvao Nibiru, a poistovećuje je sa sumerskim Mardukom i koji se često spominje kao planeta - X. Nibiru navodno kruži po jednoj izrazito eliptičnoj orbiti oko sunca te prolazi blizu Zemlje svakih otprilike 3600 godina. Prema njegovoj teoriji, Zemlja je, zajedno s asteroidnim pojasem, nastala u dalekoj prošlosti nakon što se Nibiru (Marduk) sudario s planetom Tiamat koja se nalazila u orbiti negde između Jupitera i Marsa, zdrobio planetu i od nje je nastala zemlja, Mesec i asteroidno polje. Ove tvrdnje je Sičin izvukao iz sumerske kosmogonije i epa u stvaranju “Enuma Eliš” pa iako Sičin lično ne zagovara te tvrdnje da će Nibiru da opustoši Zemlju, razvili su se brojni scenariji koji predviđaju da će upravo 2012. godine Nibiru sudariti direktno sa Zemljom ili proći neposredno pored Zemlje, što bi prouzrokovalo velike kataklizmičke poremećaje na Zemlji. Svetske elite navodno znaju za dolazak Nibirua, ali tu informaciju skrivaju od šire javnosti. Jedna od prvih koja je povezala planetu Nibiru s 2012. godinom, bila je izvesna Nensi Lajder (Nancy Lieder), vlasnica internet stranice “Zeta Talk.” Ipak ovo su samo teorije i plašenje unezverenih masa. Istina je na drugoj strani. 427
Najrealnija opasnost dolazi od samog čoveka koji svojom neodgovornošću može u mnogo kraćem roku zapečačiti svoju sudbinu. Atomsko i hemijsko oružje, biološko oružje, “igranje” sa GMO hranom, zagađivanje okoline. To je ono što znamo, ali ono što većina ne zna je da postoje planovi o smanjenju populacije, izazivanja još gorih ratova, veštački izazvanih krize, gladi i boleština. Sve ovo nekako zvuči mnogo gore od udara asteroida ili “šetnje” nekakve velike planete po sunčevom sistemu. Luciferijanska tajna društva, koja imaju stvarnu vlast i ljudi uvek žedni zla, novca, vlasti i smrti imaju takve planove, a za posledice mogu da “optuže” prirodu, nebeska tela, vanzemaljce ili teroriste. Većina zombirane mase će im poverovati. Setimo se da je Hitler optužio Jevreje za finansijski slom Nemačke nakon I svetskog rata, a Nemačka je propala zbog rata koji je izgubila i dugova prema bankarima sa Vol Strita. Rulja je proveravala nacistima i jurišala na jevrejske radnje i domove tokom “Kristalne noći” 1938. Neron ja sam zapalio Rim i optužio Hrišćane. Američka vlada optužuje Arape i “Al Kaidu” za terorizam…
Sumerski panteon je imao 12 božanstava, a svako božanstvo je bilo jedna planeta, kojih je bilo deset plus sunce i mesec. Svi paganski panteoni potiču od sumerskog.. Kalendar Maja, na kojem se ovaj datum bazira, po tvrdnji mnogih stručnjaka najtačniji je na svetu, jer je sastavljen na osnovu preciznih tablica kretanja Sunca, planeta i asteroida u odnosu na Zemlju. Niko od nas ne može da proveri te navode “stručnjaka” niti da se uveri da li je taj kalendar Maja uopšte autentičan. Slično kao apokrifi iz Nag Hamadija. U njihovim spisima “poravnanje” 21. decembra 2012. godine naziva se spajanje sa utrobom Velike Majke, tj centrom galaksije. Verovali su da ciklus života na planeti traje 26 hiljada godina, da se sastoji iz pet doba, (pet sunaca) koje se završava upravo tog dana. Sa ove strane atlantika u vreme antike se verovalo u ciklus nazvan Platonova godina, Velika ili Precesijska, koja takođe traje oko 26 000 godina i koju su astrolozi podelili na 12 delova, i svaki deo je dobio jedan astrološki znak. Naime, Zemljina osa vibrira tokom okretanja Zemlje oko nje i stvara kružnicu koja se zatvori za 26 ooo godina, i po tom astrolozi određuju doba, jer zemljina osa je svakih 2000 – 2150 godina „uperena“ u drugu zvezdu severnjaču. Ono što najviše intrigira pobornike Majanske teorije je da je ulazak u “šesto doba” ili “šesto sunce” prazan, odnosno da vreme posle 2012. godine ponovo početi da se broji od nule. Nema ničega. Proročanstvo izvučeno iz kalendara Maja nije jedino koje kaže da se svetu bliži kraj. Mnogi teoretičari tvrde da ista predskazanja postoje i u Astečkom kalendaru, grčkom proročanstvu o kraju sveta početkom 21. veka, kao i u pisanjima Nostradamusa, kao i kod Sumerana i starih Egipćana. Nostradamus, okultista i vrač je, navodno, predvideo čudnu kosmičku pojavu koja će dovesti do zamene polariteta, što bi dovelo do toga da Zemlja počne da se vrti u suprotnom pravcu. To se poklapa sa tekstom islamskog Kurana u kojem piše da će svetu doći kraj kada Sunce izađe na zapadu, a zađe na Istoku. Slični navodi mogu se pronaći i u kineskoj “Knjizi promena.” 428
Hiljade pripadnika ezoterijskih sekti i pobornika Nju Ejdža se spremaju za taj dan, jedni za kraj, jedni za invaziju vanzemaljaca, jedni za novi početak i “skok” u višu svest. Da sve ne ostane samo u domenu nagađanja ili verovanja u drevna proročanstva, potrudili su se i astronomi i fizičari, koji tvrde da je upravo tog datuma na sceni redak astronomski fenomen, koji se javlja “jednom u 230 miliona godina.” Sunčev sistem će se izjednačiti sa Mlečnim putem, što će rezultirati spajanjem naše i još dve galaksije u osu. To će, tvrde oni, dovesti do radikalnih promena elektromagnetnog polja Zemlje, pa čak i zamena polova, što bi izazvalo katastrofu kataklizmičnih razmera. Prema proračunima matematičara, planeta, umesto da uspori, od 21. decembra 2012. godine ubrzava u najoštrijoj krivini oko Sunca, zbog čega će kontinenti zameniti mesta i pretvoriti svet koji poznajemo u poprište haosa. Međutim, oni tvrde da svet neće nestati, već da će “superoluja” civilizaciju vratiti u “mračno doba” tj doba bez električne struje, telefona, Interneta, medija. Uslediće neverovatne klimatske promene i prirodne katastrofe. Svi aktivni vulkani će proraditi, zemlja će se tresti i nestajati pod udarima cunamija, uragana, požara... Oporavak će trajati dugo, a najbolje će se snaći stanovnici zemalja “trećeg sveta”, jer su i sada naviknuti na život bez modernih tehnologija. Ova crna predviđanja, koja više liče na scenario holivudskih blokbastera o kraju sveta, nego na realnu mogućnost, objavljena su i u časopisu “Nju Sajentist”, što je izazvalo potpunu paniku. Dokle je paranoja stigla, svedoči i podatak da je pokrenut vebsajt na kojem posetioci mogu da igraju lutriju, a kao glavna premija “nudi” se mogućnost da dobiju mesto na “modernoj Nojevoj barci.” Tako bi postali deo odabranih koji će biti spašeni od globalne katastrofe. Koliko je ova tema dobila na aktuelnosti, svedoče i mnogobrojne dokumentarne emisije, kao i film Rolanda Emeriha, nazvan “2012”. U tom filmu je svet uništen za jedan dan a malobrojni spašeni, uglavnom bogata elita koja pluta u pet skupih konzervi koje su pravljene za tu svrhu i nazvane “Arke” pluta ka suncu koje izlazi. Odlična novodobaška poruka. Stari svet je nestao a Zora Novog Doba je počela. Ipak…Božja reč kaže drugačije. Stručnjaci NASE kažu da je priča o apokalipsi dovela do toga da dobiju rekordni broj poziva i mejlova i tvrde da je reč samo o marketinškom triku. Takođe, jedan od čelnika indijanskog naroda, koji su naslednici Maja iz Gvatemale, Apolinario Čile Pihtum, tvrdi da je reč o “zapadnjačkoj izmišljotini.” “Teorije o sudnjem danu potekle su od Zapadnjaka, ne od Maja. Maje su rekle samo da se tim datumom završava jedan vremenski period, a “entuzijasti” su pronašli seriju astronomskih podataka koji se podudaraju sa tim datumom”, kaže Pihtum. Na nama je da izaberemo u šta ćemo verovati. Do sada je bilo bezbroj “sigurnih” datuma apokalipse. Poslednja u nizu bila je 2000. godina. Međutim, ništa se od crnih predviđanja još nije obistinilo. Sva opasnost ustvari dolazi od čoveka i od onih koji su u pobuni protiv Boga – palih anđela i svaka katastrofa koja dođe doći će odavde. Ili usled pogrešnog gazdovanja planetom, ili smišljeno izazvana pomoću tehnologije. Ipak potrebna je eksploatacija opasnosti iz svemira, koja će da ujedini ljude jer će tako lakše da se njima zavlada na globalnom nivou i da ih se drži u pokornosti. Paranoja i strah im trebaju, jer se pomoću njih lakše vlada masama. Otud i tolika medijska eksploatacija 21. 12. 2012. Ipak, ovo nije ni baš bez osnova, jer 2012 je godina Sunčevog maksimuna, što je svaka jesanaesta godina. Poznato nam je da je 1990, koja je bila godina sunčevog maksimuma Džordž Buš stariji najavio “uspostavljanje Novog svetskog poretka”, a 2001, koja je takođe godina sunčevog maksimuma je došlo do napada na Njujork i Vašington. Da se podsetimo simbolike broja 11: New York City ima 11 slova, Avganistan ima 11 slova, ime Ramsin Yuseb (terorista koji je pretio da će srušiti Bliznakinje 1993. godine) ima 11 slova, George W. Bush ima 11 slova, New York je bila jedanaesta savezna država SAD-a, Prvi avion koji je udario u zgrade Bliznakinje je bio let broj 11, Let broj 11 je imao 92 putnika: 9 + 2 = 11, Let 77 koji je takođe udario u Bliznakinje je imao 65 putnika: 6+5= 11, Tragedija se dogodila 11. septembra, ili kako Amerikanci pišu to izgleda ovako: 9/11; 9 + 1 +1 = 11, Datum tragedije (9/11) se poklapa sa Američkim brojem za hitne službe (911). Opet 9 + 1 + 1 = 11, 2- 11. septembar je 254. dan u godini! Opet 2 + 5 + 4 = 11, Bombaški napad u Madridu se dogodio 11.03.2004. godine; 1 + 1 + 3 + 2 + 4 = 11, Tragedija u Madridu se dogodila tačno 911 dana nakon napada na zgrade Bliznakinje. Kada se saberz cifre 21. 12. 2012 dobije se broj 11. Sve u vezi sa ovim su iscenirali i izazvali ljudi. Svetski trgovinski centar nije porušio udar asteroida, a ni ostale nesreće na zemlji nisu izazvali ni vanzemaljci ni komete. Tako da nisu isključeni neverovatni događaji za 2012, jer predviđanja dolaze od strane onih koji planiraju događaje koji nisu nimalo dobri za obične ljude na Zemlji, jer im se žuri da oforme Svetsku vladu i zaokruže Novi svetski poredak. Maje su bili narod iz Srednje Amerike, poznat po svojoj razvijenoj civilizaciji. Gradili su piramide i gradove i bili su vrsni poznavaoci astronomije i matematike s razvijenim umetničkim i religijskim životom. 429
Neke gravure su i dan danas fenomen, jer prikazuju slike koje nemaju veze sa vremenom u kom su Maje postojale, poput ploče na grobnici kralja Pakala, koja prikazuje pilota ili astronauta. Svoj vrhunac su Maje dosegle u takozvanom klasičnom periodu između 250. i 900. godine. Maje su posedovali metode posmatranja zvezda koje su im bile pomoćna sredstva za astrologiju, jedan od temeljnih elemenata njihove religijske prakse. Isto kao i u Vavilonu, Sumeru i Egiptu. Zapanjuje sličnost građevina Maja sa građevinama Egipta i Sumera, što samo dokazuje da je Biblija autentična, jer ona za razliku od zvanične nauke tvrdi da su te civilizacije itekako imale dodira i iste korene, iz Vavilona, odakle potiče i obožavanje Sunca koje su Maje praktikovale. Tikal i Palenka, bili su arhitektonska čuda svoga vremena i veličanstveni dokazi religije Majanskog naroda. Imale su niz božanstava koja su se pojavljivala u različitim oblicima. Bog Itzamna - gospodar neba, bio je možda najveći, a prikazuje se kao vremešan mudrac. Kinih je bio bog sunca koji je gospodario danom, a Ah Puh je vladao carstvom mrtvih. Civilizaciju Maja karakterišu usmene legende. Španski osvajači su se svojski potrudili da unište većinu pisanih dokumenata kako bi eliminisali “konkurenciju” katoličkoj crkvi zarad lakšeg pokrštavanja porobljenog naroda. Nešto ipak ostalo kao što je čuveni Drezdenski kodeks koji je pronađen u 19 veku, kao i zapisi na spomenicima koji se teško dešifruju u celosti. Nešto legendi su zapisali i istoričari španskih osvajača, što daje mogućnost tumačenja i shvatanja majanskih učenja i proročanstava. Najveći broj istraživača se slaže da se nalazimo u razdoblju Petom Suncu, koji se, po tumačenjima Majanskih žreca završava čuvenog 21. decembra 2012 . Maje su iza sebe ostavile jedan vrlo razvijen sistem računanja vremena i pokrenule lavinu različitih teorija o dolasku kraja sveta. Odakle potiču znanja koja su imali drevni žreci, ko im je ta znanja dao i ko ih je doveo na položaje na kojima su bili i šta su morali da rade zauzvrat je poznato. Očijukali su sa nečastivim silama. Ako uzmemo u obzir da su svi okultisti, ezoteristi i vračevi svih vremena opštili sa natprirodnim silama, lako je povezati stvari. Imamo primere i izjave ljudi, koji su sami tvrdili da opšte sa onostranim, dok i sami masoni i Iluminati u knjigama koje su njihovi autori napisali tvrde da je njihov bog sam đavo, da je “bog sunca” đavo, i da je paganska praksa ustvari obožavanje đavola (A. Pajk “Moral i dogma” na primer). Takođe ne kriju da su visoki sveštenici, žreci paganskih religija obožavanja sunca Vavilona, Druida, Egipta, Grčke, Indije, kao i Inka, Maja, Asteka, Tolteka…takođe bili u vezi sa duhovnim entitetima, ili “bogovima.” Masoni Meinli Hol u knjizi “Izgubljeni ključevi slobodnog zidarstva” i “Tajna učenja svih doba”, Albert Pajk (“Moral i dogma”), Albert Maki u “Enciklopediji slobodnog zidarstva”, masoni 33 stepena ne kriju šta je ustvari tajno obožavanje i moderno i antičko, i da je to ustvari isto obožavanje. Paganske prakse kao tajno obožavanje duhovnih entiteta pominju i ideolozi Nju Ejdža kao Alis Bejli (“Eksternalizacija hijejarhije”), koja je inače osnivač Izdavačke kuće “Lucifer Trust” koju je morala zbog javnosti da preimenije u “Lucis trust”, i koja je tvrdila da je u vezi sa duhovnim entitetom zvanim Djahal Kul ili Tibetanac. Bendžamin Krim u knjizi “Ponovna pojava Gospodara Mudrosti” ne krije činjenice da postoje i moderni žreci koji opšte sa duhovnim silama, a on je jedan od njih. On je promoter duhovnog bića mesije, Lorda Maitreje. Tako i njuejdžerka Merilin Ferguson (“Zavera Vodolije”), Alister Krouli koji je prizvao demona Horonzona a poučavao ga duh Ajvaz, Helena Petrovna Blavacka, jedna od osnivača pokreta Novog Doba…i mnogi drugi povezuju drevna znanja sa modernim okultizmom, i ne kriju da su drevna znanja rezultat opštenja sa “bogovima” “gospodarima”, “duhovima”, “učiteljima”… Paganstvo je opstalo do danas, provuklo se u tradicionaln hrišćanstvo, u industriju zabave, u književnost, biznis..a to nikako nije samo gomila sujevernih priča, praznoverica, besmislenih rituala. Samo manjina zna šta je to, ali ako i onaj koji ne zna stupi na to tle, jednako je opasno. Kada deca, naučena od vaspitača i roditelja izgovaraju bajalice, koje smatraju igrom, tipa “abrakadabra” stupaju na začarano tle. Planu spasenja Isusa Hrista je direktno suprotstavljen Kult Sunca, masoni ne kriju da je bog sunca đavo, a simbole sunca možemo videti svuda, od oltara katedrala do grbova plemića i kraljeva, logoa banaka i kompanija, verskih organizacija, sportskih klubova, humanitarnih udruženja. Sve je povezano, ali 99,99 % ljudi to nikada neće videti. Majanski kalendar je do dan danas ostao fenomen, a posebno podela ogromnog i neverovatnog vremenskog perioda, sve do datuma 21. 12 2012, kada po tom kalendaru nastupa kraj jednog od doba. Taj kalendar je rezultat verovanja Maja, a ta verovanja su, kao i verovanja Sumerana i ostalih pagana koji su žrtvovali ljude i izvodili orgijaške rituale direktno suprotstavljeni Božjem planu spasenja, kao što su njihova tajanstvena proročanstva direktno suprotstavljena Božjim prorocima u Bibliji, sa namerom da zbune ljude i navedu ih na pogrešne zaključke. Majansko proročanstvo o kraju, kao i sva drevna proročanstva o kraju su 430
direktno suprotstavljena onome što je Bog objavio u Knjizi proroka Danila i Otkrivenju Jovanovom u kojima nigde nije navedena nikakva godina, mesec i dan kraja sveta, i ne može se dobiti nikakvim izračunavanjem. Za razliku od svetih knjiga paganskih kultova antike i današnjih doktrina i rituala u krugovima tajnih društava. poznavanje Svetog pisma nije ograničeno samo na visoku svešteničku klasu. Hristovi sledbenici i nemaju svešteničku hijerarhiju, več su svi dužni da za sebe proučavaju Pismo uz molitvu i poučavaju se međusobno. Tradicionalne crkve pokušavaju da ospore individualno proučavanje i bogosluženje, sveštenici tvrde da tumačenje pripada samo njima, dok ostali moraju da slušaju, što je netačno. Takođe, za poznavanje Božje volje, Božjeg plana spasenja i proročanstava u Bibliji, koja su veoma tačna i precizna nije potrebno poznavati astronomske pojave, kretanja sunca, planeta, kometa i same Zemlje. To je potrebno paganima, koji ta nebeska tela obožavaju. Sumerski (vavilonski) panteon je imao 12 glavnih božanstava, koji su imali imena planeta, deset planeta plus sunce i mesec. Taj panteon su preuzeli stanovnici Egipta, Indije, Grci, Rimljani…a tajna misterijska znanja su bila dostupna samo eliti, što je slučaj i danas. Zato se zovu tajne doktrine, tajna učenja i tajne misterije. Obični ljudi su verovali u bogove i prinosili im žrtve da ih umilostive.
Na ovoj sumerskoj predstavi se jasno vide 11 nebeskih tela koja kruže oko Sunca. Maje su se koristile sa najmanje 22 vrste kalendara što jasno pokazuje koliko im je bio razvijen sistem merenja vremena. Nama su bitna tri. Tri paralelna sistema datiranja vremena, “Dugačko računanje”, Tzolkin (proročki kalendar) i Haab (građanski kalendar). Od njih jedino je Haab bio u direktnoj vezi sa dužinom godine. Pratili su galaktičko vreme i njegove zakonitosti koje upravljaju čitavim svemirom. Vrlo je lako moguće da su svoj sistem računanja vremena preuzeli od Olmeka, koji su tu živeli pre njih. Izvor sveg stvaranja, Hunab - ku, odnosi se na Centar galaksije, a simbolički se prikazuje kao “kosmičko srce.” Takozvani Majanski kalendar Dugog brojanja, ili računanja je precizniji od ovog koji mi danas koristimo, i počinje sa početkom jednog doba do njegovog kraja. Njihovi kalendari su linearnog a ne cikličnog tipa, što znači da imaju svoj početak i kraj. Po verovanju Maja ovaj svet je uništen i ponovo stvoren od bogova nekoliko puta. Doba u kome živimo je počelo 11. sugusta 3114. godine pre Hrista. Maje nas uče da je u četiri prethodna doba došlo do velikih promena na Zemlji pri promeni ciklusa, ali da “smaka sveta” (onog potpunog) nije bilo.. Evo i naziva svih 6 “Sunaca” (ili Svetova) kako još Maje nazivaju ove cikluse: Sunce 1 - nahui Ocelod (jaguari) Sunce 2 - nahui Ehecad (vetar) Sunce 3 - nahui Quiahuid (kiša) 431
Sunce 4 - nahui Ad (voda) Sunce 5 - nahui Ollin (kretanja zemlje - naš trenutni ciklus) Sunce 6 - nahui Xochid (Sunce procvata) Ovo šesto, naredno doba, koje se naziva “sunce procvata” je upravo Novo doba, koje treba da započne po Njuejdžerima, pobornicima vavilonske i egipatske astrologije, okultistima, tj pripadnicima tajnih okultnih društava. Sunce procvata je doba “boga sunca”, a znamo da je kult sunca druga religija, suprotstavljena Božjem planu spasenja, sa ciljem da se sotona proglasi bogom. Ko garantuje da “majanski kalendar” nije kreacija modernog doba, ako ništa onda bar njegovo tumačenje. Zašto se kalendar i priča o 2012 toliko medijski forsira? Majanski naziv za jedan dan je k'in, dvadeset takvih dana čine jedan winal, osamnaest winala je jedan tun, dvadeset tuna čini jedan k'atun, a dvadeset tih k'atuna je jedan b'ak'tun. Iako se čini pomalo nepraktičan, jer se ne bazira isključivo na decimalnom sistemu, taj je kalendar zapravo vrlo precizno mogao beležiti tok vremena. Zimski solsticijum, 21. decembra 2012. godine je zadnji dan trinaestog b'ak'tuna i ujedno prestanak majanskog kalendara što su neki protumačili kao kraj sveta. Tzolkin je kalendar od 260 dana koji se bazira na periodu ljudskog razvoja. Sastavljen je od 20 dnevnih simbola od kojih svaki ima 13 varijacija, i korišćen je (kao i danas) da se odredi karakter događaja i vremenske harmonije, na sličan način kao kod zapadne astrologije. Građanski kalendar od 365 dana Maje su zvale Haab, kao i Venerin kalendar, kao i još mnoge druge, od kojih su neki merili vreme od stotina hiljada godina. Oni su merili duge periode vremena na način Dugog brojanja po kome se jedna godina od 360 dana (tun) sastoji od 18x20 dnevnih meseci (winali). Dvadeset od ovih tuna je katun, a 20 katuna je baktun (otprilike 400 godina) i 13 bakruna čini "Veliki ciklus" od 1872000 dana (5200 Tunova ili otprilike 5125 godina). Hoze Argueljes kaže u svojoj knjizi “Faktor Maja” da je 5125. godina dug Veliki Ciklus Zemljinog prolaska kroz rezonantnu frekvenciju sinhronizacijskog zraka koji će pripremiti Zemlju i čovečanstvo za Uzdizanje, ili evolutivni skok u sledeću dimenziju. Jedan od mnogih autora koji priprema čovečanstvo, po ko zna čijem nalogu za Novo doba Vodolije. Ovo je Evolucija evolucije. Upravo ono što je jedan od glavnh stubova Nju Ejdža – evolucija ljudske svesti, kruna evolucije živih bića na Zemlji. Ni nauka o evoluciji nikako nije nastala slučajno. I Darvinizam je nastao od strane pripadnika establišmenta, kao i komunizam, nacizam i moderna demokratija i uopšte svi sekularni pravci i ideje. Darvinizam ima svoje tragove u vavilonskom mitu “Enuma Eliš” u kom život nastaje iz vode, slučajno, kao što i lažna religija ima svoje korene u Vavilonu. Svaki baktun, ima 144 000 dana. Naučnici i istraživači se ne slažu oko datuma početka ovog ciklusa: neki kažu da je počeo 11 avgusta, drugi 6 avgusta 3113. p.n.e. U oba slučaja jedno je sigurno - ciklus koji traje tačno 5,100 godina sa krajem datiranim u 2012. Notiraćemo da je prvi ciklus baktun O, drugi baktun 1 itd. Središnji baktun je sedmi, koj čini simetriju u odnosu na ostale: 6 ih je sa leve, 6 sa desne strane ciklusa. Poređani u vremenskoj osi ili spirali po ideolozima Novog doba istorija Baktuna je ovakva: 1. Baktun O - baktun Uzgajanja zvezda (3113. p.n.e. - 2718. p.n.e) Planeta Zemlja je ušla u zrak galakričke sinhronizacije. Dolazi do razvoja zvezdanog prenosa od strane Galaktičke federacije do ljudi duž planete Zemlje. Dolazi do konsolidacije Gornjeg i Donjeg Egipta, 3100 godina p.n.e, razvoj Sumera oko 3000 godina p.n.e. Godine 2800 p.n.e. počinje konstrukcija Stonehendža. Onako kako i Zeharija Sičin pominje razvoj ljudskih gradova i naseobina u Sumeru nakon potopa. Argueljas pominje Galaktičku ferderaciju, dakle nismo sami.
432
Tzolkin 2. Baktun 1 - baktun Piramida (2718. p.n.e. - 2324. p.n.e) Izgradnja i aktivacija Velikih piramida na Platou Gize, Egipat oko 2700. p.n.e. do 2600. p.n.e. (prema sadašnjem datiranju vremena). Dodatni razvoj i širenje civilizacije Sumera, razvoj Akada i Ura i razvoj bronze. Početak Harapa, civilizacije Indusa. Početak razvoja života u Kini, Mezo-Americi i na Andima. 3. Baktun 2 - baktun Točka (2324. p.n.e - 1930. p.n.e) Razvoj točka, inicijalizacija transporta i tehnologje, razvoja pisanih zakona i metalurških tehnologija u Mesopotamiji. Sargon i prva Vavilonska imperija. Početak razvoja teritorijalnog imperijalizma. Razvoj legendarnih imperatora u Kini. Razvoj Minojske civilizacije na Kritu. 4. Baktun 3 - baktun Svete planine (1930. p.n.e. - 1536. p.n.e.) Srednje i novo Egipatsko kraljevstvo, relocira centar Svete Planine na zapad u Dolinu Kraljeva, donoseći Egipćanima pripremu za dinastičko vladanje, konsolidujući model odbrambenog teritorijalizma kao normu civilizovanog življenja. Talasi osvajača Hetiti, Arijci, razaranje Minojske i Induske civilizacije su karakteristike ovog perioda. 5. Baktun 4 - baktun kuće Šanga (1536. p.n.e - 1141. p.n.e.) Početak dinastije Šang, Kina, usvajanje doktrine jin - jang, napredovanje u metalurgiji bronze i početak razvoja Kineske civilizacije. Početak civilizacije Veda u Indiji. Rast Čavin civilizacije, civilizacije na Andima i civilizacije Olmeka u Srednjoj Americi, kao i Akhenatona i Egipta. Pojava Avrama i Mojsija, Izraela. Konsolidacija Hetita i Mesopotamije. 6. Baktun 5 - baktun Imperijalističkog pečata (1141. p.n.e. - 747. p.n.e.) 5.0.0.0 Rast VavilonskoAsirske imperije. Pojava oružja od gvožđa i pojava prvih ratnih mašina. Rast i razvoj Mikenskih Grka u Mediteranu, pad Troje, dinastija Čou u Kini, rast I Čing dinastije. širenje kulture Olmeka po srednjoj Americi. Upotreba konja u ratne svrhe, ustanovljava se matrica vojnih imperija kao model civilizovanog života na planeti. 7. Baktun 6 - Baktun razvoja i misaonog učenja (747. p.n.e. - 353. p.n.e) Period prvog talas galaktičkih Maja u Srednjoj Americi. Rast persijske imperije, rast filozofskog individualnog razmišljanja preko ranih kolektivnoh oblika. U to vreme su živeli i umovali Pitagora, Sokrat, Platon i Aristotel u Grčkoj; postojalo je šest škola Vedskog razmišljanja. U Indiji su živeli Mahavira i Buda, Lao Ce, Konfučije i čuang Cu u Kini. Napravljen je Mont Alban u Meksiku, počinje sa upotrebom kalendarski sistem Maja. 8. Baktun 7 - baktun prelaska (353. p.n.e. - 41) Postojanje helenske civilizacije, Aleksandar Veliki. Rast Rimske imperije, Kelti u Evropi, napredna tehnologija prerade gvožđa. Konsolidacija zaraćenih zemalja u Kini pod čin Huang Tijem, početak dinastije Han, Veliki kineski zid. Početak širenja Budizma kao 433
kosmopolitske religije od Indije do Centralne Azije. Pojava Isusa Hrista, gnostičkih religija na Srednjem istoku, nestanak Olmeka i početak Teotihuakana. 9. Baktun 8 - Baktun Gospodara Crvenog i Crnog (41 - 435) Završetak izgradnje piramida u Teotihuakanu, konsolidacija kulturnog režima u Srednjoj Americi, Gospodari Crvenog i Crnog, prva učenja Kvecalkoatla, Moče i Naska i Tiauanako u Andima. Uskršnja ostrva, rast Zapadno Afričkih kraljevstva, rast i kolaps Rimske Imperije, širenje Hrišćanstva, pad dinastije Han, širenje Budizma u Kini i jugoistočnoj Aziji. 10. Baktun 9 - baktun Maja (435. - 830.) Druga poseta galaktičke civilizacije Maja, pojava Pakala u Palenkeu i procvat kulturnog režima Maja. Pojava Muhameda i rast Islama. Raskorak Rimokatoličke Zapadne Evrope i Vizantijsko pravoslavne hrišćanske istočne Evrope. Tang dinastija u Kini, rast dinastija u jugoistočnoj Aziji, Indoneziji (Borobadur, Java) , dominacija Tahunaka, Andi, Polinezijske civlizacije, Okeanije, rani procvat Nigerijskih civilizacija. 11. Baktun 10 - baktun Svetih Ratova (830. - 1224.) Kolaps klasične civilizacije Maja i civilizacija centralnog meksika. Rast Tolteka, čaj Čan i Čimu civilizacija u Andima, rast Ife civilizacije u Nigeriji. širenje Islama i konfrontacija sa hrišćanskom civilizacijom - pojava Krstaša, rast Tibetske civlizacije, Sung dinastija u Kini, pojava štampe u Kini, baruta, dinastije Kmera u jugoistočnoj Aziji. Pojava Velikog Zimbabvea u istočnoj Africi. 12. Baktun 11 - Baktun skrivenog semena (1224.- 1618.) Širenje Islama u Indiji i zapadnoj Africi. Secesija Tibeta, pojava Turske imperije, Mongola, okupacija Kine, rast Zimbabvea u Istočnoj Africi, Ifa i Benina u zapadnoj Africi. Vrh hrišćanske civilizacije, Zapadne Evrope i rast pravoslavne Rusije, istočna Evropa. Reformacija i raskol zapadne crkve, širenje i trijumf Evropske civilizacije i osvajanje Inka i Actečkih imperija. Početak kolonizacije od strane Evropljana, nestajanje sakralnog pogleda na svet (skriveno seme). 13. Baktun 12 - Baktun transformacije materije (1618.- 2012.) Rast i trijumf naučnog materijalizma, Evropa porobljava ceo svet, industrijska revolucija, demokratska revolucija u Americi, Evropi. Kolonijalizacija Afrike. Latinske Amerike i Azije, industrijalizacija Japana. Pojava Karla Marksa i razvoj kumunizma. Komunistička revolucija u Rusiji, Kini. Prvi i drugi svetski rat, konstrukcija atomske bombe i početak nuklearne ere, razvoj zemalja Trećeg sveta, dalje širenje Islama, Meksiko, Indija. Pojava globalnog terorizma i kolaps tehnološke civilizacije. Čišćenje Zemlje i era globalne regeneracije. Informaciona era i razvoj solarne tehnologije, galaktička sinhronizacija. G. Argueljas je ovom podelom istorije po majanskom kalendaru potvrdio vezu svojih ideja, sa idejama paganstva i okultizma sa Novim dobom. Čovečanstvo evoluira ka “višoj svesti” ulazeći u Novo doba. Era religija, ratova i mržnje prolazi, a počinje era jedne religije, jednog sveta, ljubavi i mira. Na papiru naravno. Majanski kalendar je odlično poslužio za teoriju o Novom Dobu, podržavši Darvinovu teoriju evolucijei porekla vrsta, dodajući joj misaona evolucija. Jedno bez drugog ne može. Samo ako se prihvati da su ljudi u početku bili čopor može da se govori o usponu čovečanstva. Samo niko ne pominje da čopor Neandertalaca nikada ne bi počinio genocid i uživao u mučenju drugih Neandertalaca, kao moderan čovek. Ogrezao u pohlepu, zlo i razvrat ispade niži od Neandertalca. Po evolucionom učenju čovek napreduje, pa bi vremena masovnih ubistava i ratova trebala ostati daleko iza nas i nestati do evolucijskog skoka u višu svest, a svedoci smo da čovek degradira po pitanju svega, i zdravlja, i morala i sistema vrednosti i karaktera. Ipak, tvrdokorni evolucionisti i zagovornici Doba Vodolije tvrde da evolucija treba da se završi, ili nastavi skokom u višu svest, kad bi svet odjednom postao bolji, gde vlada ljubav, harmonija mir i svetlost. Postepena evolucija nije uspela, nema osnova da se ona brani. Treba nešto da je “pogura.” Eto, kalendar Maja im je omogućio da imaju i datum. Argueljas nije izostavio da napomene gradnju piramida, Jin jang, gradnju Stounhendža. Period najvećeg širenja hrišćanstva je nazvao “baktun crvenog i crnog.” Verovatno aludirajući na širenje Hristove nauke, koju Njuejdžeri optužuju za ratove i sukobe među ljudima, netoleranciju i kršenje prava žena i manjina, nazivajući Boga neemancipovanim muškim šovinistom, uskogrudim tiraninom, izazivačem verskih ratova i autorom genocida. Organizacije za ljudska prava su veoma bučne kada treba zabraniti hrišćanske aktivnosti, koje “vređaju manjine” ali kada treba zaštititi radnike, seljake ili invalide, onda se ograđuju da one, kao ni političke stranke nisu “socijalna ustanova.” U Americi je javna molitva zabranjena i ukinuta “da ne bi vređala osećanja manjina.” Bog nema mesta jer je izvor netolerancije. To je maslo pokvarenih novodobaša, gej revolucionara, okultista i satanista, čija je želja da se svaki nemoral uzdigne i proglasi kao sloboda i demokratija. Korupcija, lopovluk, kriminal, nepravda, laž, prevara, izrabljivanje, širenje nemorala…sve se to toleriše i čak se 434
i štiti, dok se svaka akcija verujućih ljudi proglašava za “fašizam” i klerikalizam, sektaštvo i atak na savest. Pokušajte započeti preko radija ili TV-a priču o Bibliji i Bogu. Prekinuće vas. U tome često učestvuju i pripadnici tradicionalnih crkava, ne shvatajući da su prevareni. Državne i paradržavne strukture stvaraju bande i teroriste koje šalju da “u ime vere” razbijaju, pale, tuku i ubijaju. Poznato je da je Al Kaidu stvorila CIA, a u svetu je stvorena slika da su svi muslimani opasni i potencijalne ubice i teroristi. Pravi musliman, sledbenik Kurana kakvih ima mnogo, nikada neće podići ruku na nezaštićene, mučiti žene ili ubijati decu i civile, ali zapadni svet, pod uticajem medija zazire od muslimana. Mrzi tzv. verske fanatike. U filmovima se verujući ljudi prikazuju kao odrpanci, zanesenjaci, psihički bolesnici. Svet ne mrzi kriminalce koji ga pljačkaju, ne mrzi skockane holivudske i lokalne glumačko – pevačke prostitutke koje kvare i njihovu decu, ne mrzi ljude koji ih izrabljuju za crkavicu, a posle se po tabloidima slikaju sa svojim konkubinama i naložnicama kojima kupuju kola i stanove. Masa ih čak i obožava, želeći da postane kao oni. U Srbiji postoje grupe (“Obraz”, “1389”, “Naši”, “Svetosavska omladina”) koje izazivaju nerede, pale, razbijaju, tuku, prave haos, sve u ime “Boga i pravoslavlja”. Većina mladih momaka ne zna da su njihove vođe zavrbovane kao u filmu “Šišanje” Stevana Filipovića. Oni misle da rade za Boga i pravoslavlje. Tako su naučeni, pa kao papagaji ponavljaju: “Nož, žica Srebrenica”, “Ubij, zakolji…”Ne znaju u šta su uvučeni, a većina njih nije pročitala ništa od pravoslavne literature. Cilj je potkopati veru u hrišćanstvo, koje treba da bude proglašeno za netolerantnu religiju koju je pregazilo vreme, religiju netolerantnih varvara, ubica, huligana i klerofašista. Većina ne zna da pravoslavlje ima jako malo veze sa Biblijskim hrišćanstvom, ali u glavama većine, kada se pomene Bog, odmah se pojavi asocijacija strogog popa sa toljagom ili četnika (ustaše) sa kamom. Kada ljudi uvide da Biblija ima sasvim drugi pravac, i kada žele da je upoznaju, napuštaju tradiciju. Jedno sa drugim ne ide. Biblijski hrišćanin neće paliti, rušiti i prebijati. Ipak nije dobrodošao. Jer njega ne mogu porobiti, čipovati i naterati da se pokloni satanskom sistemu. Ljudi su se čudili progonima najlojalnijih građana, ali su prestali da se čude kada pročitaju Bibliju. Jednostavno, oni su se usudili da odbiju poslušnost vladavini “kneza ovog sveta.” Pošto sama progonstva ne donose rezultate, hrišćanstvo treba podriti stvaranjem kopija hrišćanstva i njegovim lošim predstavljanjem u masama. Netolerantno, opasno i puno zabrana, fanatizma i mraka. Kao što bogomrsci, gejevi, satanisti, demokrate i komunisti danas hrišćanstvo povezuju sa razbludnim popovima i navijačkim grupama sa palicama, tako će da pomenu lomače, inkviziciju, pokolje Indijanaca, Krstaške ratove…i nesvesno će da citiraju tipove poput Kroulija, koji hrišćanstvo optužuju za sva zla, pa ga se treba osloboditi, staviti na njegovo mesto ljudski razum i raditi sve ono što duša poželi. Podrivanjem hrišćanstva treba podriti i porodicu i naciju, jer Nju Ejdžu ne treba ni porodica ni nacija. Njemu treba kosmopolitizam ljudi bez ideje, potrošača, užurbanih čipovanih robova, nesolidarnih, otuđenih, ljubitelja zabave i raskalašnosti. Hrišćanin neće da bude gej, neće da ga vode i čipuju kao psa. On je predstavnik Boga, i on je Hristov svedok. A Nju Ejdž je neprijateljev i on radi sve da ukloni svaki trag Hrista. Nije daleko dan kada će ljudi koji su najlojalniji građani, hrišćani, biti optuživani za netoleranciju, nepoštovanje zakona jednakosti, za “govor mržnje”…jer iza tužitelja stoji satanski Nju Ejdž. A.Gilbert i M.Korel u njihovoj knjizi “Majanska proročanstva” pišu da na kraju Velikog Ciklusa dolazi do kulminacije serije dugotrajnih sunčevih ciklusa koji će okrenuti sunčevo magnetno polje izazivajući zemljotrese i poplave na zemlji. G.Henkok ukazuje u svojoj knjizi “Otisci Božjih prstiju” da će neobični planetarni rasporedi na kraju Velikog Ciklusa, izazvati gravitacione efekte na osu Zemlje, koja je opterećena kapom polarnog leda. Osa će se smaknuti, brišući gotovo sav život na Zemlji kao rezultat kolosalnih cunamija i plimskih talasa. On tvrdi da će se jedno od planetarnih usklađenja odigrati 24. decembra 2011. i taj datum može biti jedan od “okidača” ovih događaja. Ovaj je datum prošao, i jedino što je ostalo zapamćeno da je to bilo Badnji dan za Rimokatolike… “Ovo je najširi deo Mlečnog Puta i korespondira sa smerom centra galaksije. Kad se usklađenje dogodi, Zemlja će se uskladiti sa ravni Galaksije i preći na "drugu stranu", što će izazvati "polje energetskog izokretanja", dozvoljavajući nam da se uskladimo sa izvorom tog polja. Ovo će biti okončanje ljudske duhovne embriogeneze koja se meri Majanskim Dugim računanjem (brojanjem), što kulminira “promenom polova” u kolektivnoj psihi i rođenju Više Svesti. Ovaj poslednji dan Velikog Ciklusa Maje su zvale Dan Kreacije. “ piše u pomenutoj knjizi, i nastavlja: “Bolon Tikui su “Priziv moći broja devet, devet Gospodara vremena i sudbine koji vladaju moćima vremena”. Postajući svesni, devet Gospodara su čuvari Celoh Llpne, Noći vremena. Zbog toga, Bolon Tikui su označeni kao Gospodari vremena i sudbine. Kao što nesvesno razvija sva dešavanja, tako su i niti 435
sudbine utkane unesvesnom. Bolon lk je Beli Solarni Vetar, dah duha Kinič Ahaua, koji ima nameru da prenese poruku Bolon Tikua iz Velikog Nesvesnog u prvobitno nesvesno Pakal Vorana, mudraca i proroka brojeva devet i trinaest, koji će poruku osvestiti kao proročanstvo. U Ćilam Balamovom “Stvaranju sveta”, majanskoj “Kabali” Bolon Tiku su prikazani u svetlu borbe za moć, svađe i konflikta. Ovde, kao moći koje vladaju nesvesnim, oni daju snagu dinamici istorije kao objašnjenje Pada. Bolon Tikui donose prvobitni Pad u Prvobitnom kosmosu pre vremena. čineći to, oni postaju koegzistentni sa dinamičkom motivacijom univerzalnog ili kosmičkog nesvesnog, da bi manifestovali svet kao evolutivni spektar greha, pravljenja oruđa i istorijeuključujući pohlepu za moći i vlašću, požudu i zloupotrebu užitka. Unutar kripte Pakal Votana u Palenkeu, na zidovima koji okružuju sarkofag, nalaze se osetljive statue devet Gospodara vremena i sudbine. U njihovoj manifestaciji moći oni ne samo da su Vladari Podzemnog sveta nego devet Gospodara čeka i svoje iskupljenje u vremenu. “Pripitomljeni” od strane Pakala, devet Gospodara vremena i sudbine osnaženi su da proročanski budu probuđeni umetnošću datuma Dugog računanja, jedinoj tački u ciklusu kad se ovaj datum desio, 692. godine - 1260. godina pre 1952. kada je Pakalova grobnica otvorena i 1320. godina do 2012. kad je Zatvaranje ciklusa. Jedino rokom sedam prstenova - 2004.- 20 11., Gospodari prstena mogu biti probuđeni. Odlukom Pakala, moć Ošlahun Tiku trebala je biti preneta u trinaest rajskih (nebeskih) ciklusa od po 52 godine, a isto tako Bolon Tiku u devet paklenih ciklusa, 1519. - 1987. Od 1987. do 2012. traje vreme proročanstva. To je vreme ponovnog buđenja moći brojeva 13 i 7 ili 13 i 20, i dolaska Začaranog sna 13 luna, Zakona vremena, Telektonona i na kraju, kulminirajućeg proročanstva svega ovog, Misterije kamena i Sedam prstena Srednjeg vremena, iskupljeničkog uzdizanja Bolon Tikua, koje započinje sa sedam Gospodara prstenova. Drevne Maje su definisale protok vremena po vremenskim ciklusima Baktuna, čime su objasnili karakteristike civilizacije. Magnetska luna slepog miša, luna svrhe - baktun Zvezdanog zasađivanja, 3113 - 2718 p.n.e. Električna luna škorpiona, luna izazova - baktun Piramida, 2718. - 2324. p.n.e. Električna luna jelena, luna služenja - baktun Tačka, 2324. - 1930. p.n.e. Samo-postojeća luna sove, luna forme - baktun Zapadne planine, 1930. - 1536. p.n.e. Intonirana luna pauna, luna sjaja - baktun Kuće Šeng, 1536. - 1141. p.n.e. Ritmička luna guštera, luna jednakosti - baktun Pečata imperije, 1141. - 747. p.n.e. Rezonantna luna majmuna, luna usklađenja - baktun Umnih učenja, 747. - 353. p.n.e. Galalaktička luna sokola, luna integriteta - baktun Onog koji je pomazan, 353. p.n.e. - 41. gne. Solarna luna jaguara, luna namere - baktun Gospodara u crvenom i crnom, 41. 435. p.n.e. Planetarna luna psa, luna manifestacije - baktun Maja, 435. - 830. Spektralna luna zmije, luna oslobađanja - baktun Svetih ratova, 830. - 1224. Kristalna luna zeca, luna saradnje - batrun Skrivenog semena, 1224. - 1618. Kosmička luna kornjače, luna prisustva - baktun Transformacije materije, 1618. – 2012. Kako se sedam karmičkih slojeva Prstena istorije budu rastvarali Prsten po Prsten unutar petodimenzionalnog svetlosnog kola, potpuno uzdignuta, Zemlja će se vratiti svojim prvobitnim Gospodarima Zore, kojih je sedam, Gospodarima prstenova Srednjeg vremena. Za vas, da bi svoju dušu uzdigli, treba da sklonite njene omotače, koru po koru, što je prvi stepen pročišćenja i pripreme za Drugu kreaciju. Sedam prstena svih, i kola istorije više biti neće. Sedam slojeva duše bez kora, kola vaše unutrašnjeg petodimenzionalnog sopstva upaljeni unutar vas, i bićete slobodni. Oslobođena će Zemlja biti od veštačkog nervnog sistema Slobodna će biti za Drugi dolazak kosmičke kreacije- silazak Nebesa na Zemlju, putovanje u Unutrašnje vreme. Ali da bi postigli najviše, morate se u potpunosti identifikovati sa procesom buđenja Bolon Tikua. Majanska plemenska proročanstva Humbac, moderni čuvari Dana kažu da treba da posećujemo sveta mesta, da ispravimo greške u DNK-u. Ovo bi trebalo da osnaži naša energetska tela za predstojeću tranziciju na kraju Velikog ciklusa. Sve ovo što je od strane pomenutih pisaca navodno izvučeno iz Ćilem Balama je ustvari ono što zastupa drevni okultizam žreca kao i moderna teorija Nju Ejdža. Nismo ga izostavili namerno, iako su te informacije za nas nepotrebne i naizgled zbrkane. Veoma teško razumljivo običnom umu da izgleda što tajanstvenije a time i privlačnije. Tu nema ni govora o uništenju planete iako se najavljuju neki poremećaji, ali je glavni taj evolutivni skok u višu duhobnu dimenziju, i kako kaže ova drevna “majanska Kabala” - drugi dolazak kosmičke kreacije – silazak nebesa na zemlju. Pitanje: da li su majanski žreci znali za Isusa Hrista? Naravno da jesu! Da li su znali da će On doći drugi put? Jesu! Kao što su žreci egipatskog faraona znali da je Mojsije čovek Božji, ali su mu se opet suprotstavljali. Žreci Maja su znali jer isti oni koji su im prenosili znanja o svemiru, kretanju zvezda i planeta, sunca i meseca su im preneli i informacije o aktivnostima njihovog glavnog neprijatelja – Boga, pa pošto su žreci i čarobnjaci odabrali kome će da služe, oni moraju da poznaju i 436
neprijatelja. Masoni takođe znaju ko je Bog, ali tvrde da je đavo Bog i da je njegovo mesto na nebu uzurpirano (Ralf Eperson “Novi svetski poredak”). Maje su navodno u svom kalendaru detaljno opisali razvoj ljudske svesti. Kalendar je podeljen u devet ciklusa stvaranja, a svaki ciklus predstavlja devet nivoa evolucije svesti ili devet podzemnih svetova koji postoje na majanskoj kosmičkoj piramidi. Pominje se i devet gospodara. Broj devet je interesantan. Pomnožite bilo koji broj sa brojem 666 i dobićete rezultat cifara čiji je zbir deljiv sa devet bez ostatka. Na primer 666 puta 453, 21. rezultat je 301837,86. Sabraćemo. Rezultat je 36. U njemu je četiri devetke, bez ostatka. Mi se nalazimo na prelazu iz osmog, predzadnjeg, materijalnog planetarnog podzemnog sveta u deveti i zadnji, takozvani galaktički podzemni svet s kojim prestaje majansko računanje vremena. Karl Johan Kelman (Carl Johan Calleman) je naučnik s doktoratom iz fizikalne biologije i autor nekoliko knjiga na tu temu, koji je majanski kalendar počeo istraživati 1979. godine. Prema njemu majanski kalendar nije povezan s kretanjem nebeskih tela, poput sumerskih, nego funkcioniše kao svojevrsna metafizička mapa evolucije svesti i beleži tok duhovnog vremena. Majanski kalendar daje tačan raspored za Kosmički plan. Tu je sada dovoljno dokaza za to - kazao je Kelman u svojoj knjizi “Majanski kalendar i transformacija svesti.” Evoluciona teorija ima svoj prapočetak u drevnim epovima, poput vavilonskog epa “Enuma Eliš” gde je život na zemlji nastao u vodi. Darvinova teorija evolucije takođe pominje nastanak života u vodi, slučajno. Osnova teorije evolucije je borba za opstanak, u kojoj jače jedinke i jače grupe opstaju dok slabije nestaju. Evoluciona teorija opravdava ratove, genocid, ubistva bolesnih i nesposobnih jedinki, sterilizaciju (eugenika). Kao što su po njoj nestale mnoge životinjske vrste koje su smatrane slabijima, tako treba da nestanu i ljudske rase, narodi, grupe i pojedinci koji se smatraju “slabijima i manje produktivnima.” Ovaj put vodi do stvaranja Nadčoveka, koji evoluira uklanjajući slabije i manje korisne, takoreći štetočine i kako reče Kisindžer – “beskorisne konzumente hrane.” Misaona evolucija, skok u višu svest je samo nastavak Darvinove evolucije. U ovoj situaciji, Novodobaši tvrde da će u stanje više svesti ući samo oni koji prihvate načela Novog Doba i pokore se toj ideologiji i pagansko – okultnoj praksi. Naravno, nema nikakve više svesti, to je prevara. Novodobaši i gomila koja ih bude sledila će biti izmanipulisani i ubeđeni da su evoluirali, jer su “tolerantni”, “normalni”, “svestrani” i neopterećeni retrogradnim idejama kao što su patriotizam, porodica i hrišćanstvo, i religija. Kad kažemo religija, mislimo na Hrišćanstvo, Islam i Judaizam, a posebno na Biblijsko hrišćanstvo, mada je čitalac Kur’ana i Talmuda, ako je iskren u stanju da vidi da nešto nije u redu i jako blizu da zavapi Bogu. Kada su konkvistadori 1517. godine prvi put došli u zemlju Maja, naišli su na veliki broj zeleno obojenih krstova u majanskim hramovima. Popadali su od čuda. Za stare Maje, ti su krstovi predstavljali “Drvo sveta” koje je, prema majanskom vjerovanju, podigao prvi otac na početku trajanja ovog sveta. Drvo sveta je polarna osovina koja pruža okomite ravnine, simboličko prikazane kao grane, na Zemljinu površinu, a koreni su mu u planini sveta, tj. u središtu Zemlje. To drvo sveta stvara 13 neba sa svojim različitim energijama, od kojih je 6 neparnih, a 7 parnih i koji pozitivno utiču na razvoj ljudske svesti. Po Kelmanu majanski kalendar pokazuje da će krajem stvaranja vladati jedinstveni um. Tako put prema miru leži u transformaciji naših umova u jedinstvenu, svest. Tu se jedan deo evolucije završava. Fizička evolucija se završava a nastavlja misaona i duhovna. Nju ejdž ideolozi, od Blavacke, preko Alis Bejli do Krima ne kriju ovu želju i plan da se “ujedinii svet i svest”. Da svi stanu pod duhovnu vlast nove anticrkve koju žele da stvore moderni žreci Nju Ejdža, i pod kapu Svetske vlade. Kelman takođe smatra da nema nikakvog smaka sveta, već da majanski kalendar označava završetak jednog perioda i početak novog. Upravo zato, prema njemu, do 2012. godine su intenzivirani napori svetske elite za globalnom dominacijom jer će to navodno postati sve teže i teže s većim razvojem ljudske svesti. Po njemu svetska elita ne želi da čovečanstvo evoluira u stanje više svesti, što tvrdi i Dejvid Ajk. Dobra prevara. Mnogi misle da se uvlačenjem u Nju Ejdž bore protiv elita i tajnih društava, a ustvari su žrtve upravo njihove okultne ideologije. Doći će do vibracionih promena koje će uticati na ljudsku svest - poručio je Dejvid Ajk (David Icke) čovek koji je itekako napadao hrišćanstvo. Ajk je tvrdio da je religija, a posebno hrišćanstvo “mentalni zatvor”i pri tom je kritikujući hrišćanstvo napadao nauku Rimokatoličke crkve, optužujući je da je “prekopirala” paganske doktrine, što je tačno, ali je on tvrdio da je hrišćanstvo uopšte kopija paganskih kultova, reciklirano paganstvo. Ajk je hrišćanstvo optuživao za zločine Inkvizicije i krstaša. On sigurno zna da rimokatolička crkva odavno nije hrišćanska institucija. Paganski bogovi su postali rimokatolički sveci, a sam Hrist je dobio svoj rođendan u dan kada su rođendan “slavili” i paganski sinovi bogova sunca – Apolon, Tamuz, 437
Mitra, Horus itd …Ajk je od svojih čitalaca mudro sakrio da se vera hrišćana zasniva isključivo na Bibliji. Bibliju nije napadao detaljno, ali je ustvrdio da ju je papstvo falsifikovalo. Na kraju, on u svojim knjigama tvrdi isto ono što i novodobaši, da će evolucija svesti spasti čovečanstvo. Navodeći da su elite u tajnim društvima vanzemaljci koji su zli i da samo evolucija svesti spasava ljude, čega se elite jako plaše. Nema naučnih dokaza o bilo kakvim aktivnostima nebeskih tela ili bilo čega u svemiru što bi moglo dovesti do katastrofe. U Internet eri bi nešto tako teško bilo sakriti. Ipak, takve pojave nije teško izazvati! Ako ideolozima Nju Ejdža i establišmentu bude nešto tako trebalo, oni to mogu izazvati, imitirati, stvoriti nekakav privid događaja o kojima ljudi govore. Putem tehnologije kakvu ima NATO (HAARP) ili ruska vojska, NASA (Blue Beam), ili pomoću čuda koje čine pali anđeli, može se stvoriti masovna histerija i promeniti svest miliona ljudi da se počnu ponašati onako kako žele planeri i da se poklone lažnom mesiji koji je već tu. Ulivanje straha od “smaka sveta” 2012 je deo tog plana. Može se stvoriti vizuelna “imitacija” smaka sveta ili izazvati teroristički napad velikih razmera. Ljudi se moraju držati u strahu, i upravo je sada vreme koje opisuje Isus kada su ga apostoli pitali da im nešto kaže u vezi njegovog dolaska: “Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti” (Luka 21. 26). Nije teško izazvati vremenske neprilike i katastrofe lokalnog karaktera. One prave katastrofe neće izostati, opisi u novozavetnom Otkrivenju Jovanovom idu u talasima, ali ti događaji nikako ne mogu da se vežu za 2000, 2006, 2012 ili 2013 godinu. Biblija pominje “čudesa” koja će da stvaraju upravo sile koje se protive Bogu: “Jer će izaći lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane” (Matej 24. 24). “Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa… da oganj silazi s neba pred ljudima” (Otkrivenje 13.13; 16.14). Neće im biti teško. Biće im i potrebno, jer mase koje nisu informisane neće znati da se radi o problemu koji su izazvali upravo oni koji sada velikodušno nude i rešenje.
Džon Mejdžor Dženkins (John Major Jenkins Ovaj međunarodno priznati stručnjak za drevnu astronomiju i Majanski kalendar, nedavno je govorio o svom radu i životu: “Verujem da se ljudska vrsta može duhovno razviti oživljavanjem pradavne tradicije, zakopane ispod materijalizma savremenog sveta.” Dakle, oživljavanje paganstva. Upravo je Dženkinsovo strpljivo istraživanje dovelo do saznanja o galaktičkom poravnanju, koje po njemu, osnova majanskog kalendara, ali i vedske kosmologije, tradicija antike, Mitraizma, svete geometrije i grčke svete geografije, kao i predviđanja vrečeva Hopi indijanaca (koji tvrde da dolazi “doba harmonije” ili Majanskog proroka Pakal Votana. 438
Dženkins iznosi svoja istraživanja u dve knjige: “Majanska kosmogeneza: pravo značenje poslednjeg datuma u kalendaru Maja” (Maya Cosmogenesis 2012: The True Meaning of the Maya Calendar End Date) i “Galaktičko poravnanje: preobražaj svesti prema majanskim, egipatskim i vedskim predanjima” (Galactic Alignment: The Transformation of Consciousness According to Mayan, Egyptian, and Vedic Traditions). Ovo je jako važno, jer sve vodeće paganske religije i kulture su bile ogrezle u okultizmu i mistici, i traju do danas. I sam Dženkins nije bio daleko od te prakse. I on je bio ezoterista. Sredinom 1990-ih, tokom istraživanja fenomena 2012. u kalendaru Maja, Dženkins je dešifrovao ono sto on naziva “galaktičkom kosmologijom” Maja. Shvatio je da su Maje razumevali ciklus od dvadeset šest hiljada godina, poznat kao Precesija ekvinocija, i menjanje pravca Zemljine ose prema galaktičkom središtu, zbog jedva primetnog vibriranja linije zemljine ose usled obrtanja. Maje su bavljenjem astronomijom došle do zaključka da će doći do galaktičkog poravnanja negde u dalekoj budućnosti. Oni su galaktičko središte doživljavali kao utrobu “Velike majke” koja se neprestano obnavlja. To poravnanje je određeno za poslednji datum u njihovom kalendaru. Dženkins je vešto kombinovao otkrića drevnih astronoma, ikonografije i tradicije i njega ne zanima stvaranje novog sistema, već oživljavanjem starog, drevnog, paganskog, što Nju Ejdž upravo i hoće. Koristeći mitove, simbole i glasove onog što on zove “Pradavna tradicija” Dženkins tvrdi da je središte galaksije izvor mudrosti. Astronomska karta prikazana u Dženkinsovim novijim delima prikazuje tobožnju međusobnu vezu mnogih paganskig svetih mesta. Za Dženkinsa je Izapa u Čijapasu u Meksiku centar Majanske astronomije. Dženkins se ne bavi mnogo duhovnim temama. Za njega je povratak drevne nudrosti neminovan, i to je način da se pobedi materijalizam. On je racionalan, za njega su astronomija i drevna tradicija nešto što samo po sebi vodi u mudrost i duhovni preobražaj. Ono što je veoma bitno za Dženkinsa kao i ostale predstavnike Nju Ejdža je to što poslednj datum kalendara Maja povezuju sa poslednjim danom doba koja Indusi zovu Juge, kao i poslednjim danom “doba Ribe”. U svojoj knjizi “Galaktičko poravnanje” (Galactic Alignment) Dženkins se “hvata” za mnoge drevne i moderne mudrace i sve stapa u jedan zaključak - 21. 12. 2012. Tradicionalističko hrišćansko verovanje u Milenijum mira na Zemlji (hilijazam, koje nikako nije i biblijsko) je takođe lako uklopiti, što Dženkins eksploatiše, kao promenu svesti uslovljenu galaktičkim poravnanjem. To što se sada događa je ustvari sve ono što su drevne paganske tradicije i filozofije i najavljivale. Period od 26 000 godina se završava galaktičkim poravnanjem, i to su, po Dženkinsu, znali drevni žreci, koji su revno proučavali kretanja nebeskih tela, a taj se završetak poistovećuje sa novorođenjem, kada će se Sunce ponovo roditi u utrobi “velike majke”. Po Dženkinsu je 2012 ušla u narodnu svest i može se smatrati završetkom, ne treba se usredsrediti na jedan datum. To je završetak Velike godine precesije, proces umiranja starog i rađanja novog doba, kao kada dan smenjuje noć. Naše precesijsko putovanje oko velikog točka Zodijaka se završava 2012, i Dženkins ostavlja mogućnost katastrofa ako sve nije u skladu sa rađanjem. Neprihvatanje jednog broja ljudi može dovesti do drugačijeg rezultata. Jednom u 26 000 godina se vrata otvaraju. On naglašava da već postoje sile koje vode čovečanstvo ka preobražaju koji nije viđen u poslednjih 26 000 godina. To je po njemu nešto uzvišeno, što će povesti čovečanstvo ka prosvetljenju. Kako ideolozi Nju Ejdža najavljuju i dolazak “mesije” Maitreje, sve se uklapa u početak Novog Doba. Maitreja dolazi i objavljuje se Novo doba. Dženkins ove svoje teorije i značaj galaktičkog poravnanja zasniva na drevnim mitovima i legendama i paganskim doktrinama, tvrdeći da može biti nekih katastrofa, ako “ne bude sklada” i ako prihvatanje od strane ljudi ne bude sveopšte. Ne sme biti opozicije svi moraju da idu u tom pravcu. Tvrdi da postoje sile koje rade i vode čovečanstvo ka preobražaju, višoj svesti, ka Novom dobu. Mi znamo koje sile. Sile koje varaju i plaše čovečanstvo sa mogućnošću katastrofa, kataklizme pa i invazije vanzemaljaca, sile koje stvaraju krize i ratove pa posle dolaze kao spasioci, sile koje su kroz vekove progonile hrišćane i ubacivale lažne ideje u samo hrišćanstvo, koje su dovele do pojave ateističkog prosvetiteljstva i humanizma. Iste sile koje stoje iza Hirošime, Nagasakija, Francuske revolucije, Blu Bim projekta, Kodeksa Alimentariusa, nacizma, komunizma, liberalne demokratije, projekta EU, projekta Svetske vlade, antiljudskih zakona, genocida, spiritizma, dehumanizacije, opšte pljačke čovečanstva, dolaska lažnog mesije, Maitreje. Te sile su ustvari đavo, pali anđeli i oni koji im služe, pripadnici elite, pokvarenog establišmenta, ljudi koji su na TV ekranima, glume humaniste, ali su toliko zli da je teško opisati, prebogati pripadnici tajnih okultnih društava čovekomrsci i bogomrsci. Oni neće dozvoliti da bude opozicije ideji Novog doba. Kao što nije smela postojati opozicija rimskim carevima, poklonicima Kulta sunca, kao ni rimskom kleru koji je stajao iza Inkvizicije, a koji se takođe u svojim katedralama svesno ili ne klanjao “bogu sunca.” Oni koji odbiju da prihvate ideje Novog Doba, biće optuženi za katastrofe, za gnev nebeskih sila, gnev Božji zbog 439
nedostatka harmonije i izostanka obećanog mira. To se ne mora obavezno dogoditi neke navedene godine, poput 2012, ali će se dogoditi. O tome govori i Biblija u Otkrivenju Jovanovom 13 poglavlje 13 – 15 stih: “I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri, govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu i osta živa. I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.” Ne mora da bude prirodnih katastrofa, one mogu biti izazvane, mogu da se isceniraju, a narodi da se izmanipulišu čudima izazvanim pomoću tehnologije, a za katastrofe da se optuže oni koji neće da se uklope. I danas se optužuju, ali za netoleranciju, isključivost, tvrdokornost, staromodan stav, govor mržnje i fašizam. Državni sistemi kojem je namera da se uklopi u Novi svetski poredak i da ostvaruju njegove ciljeve, utiče na sve ljude da se uklope. Oni koji ne žele će prvo biti marginalizovani, izrugivani, proglašavani retrogradnim zanesenjacima. Nije li već slučaj da se ljudi koji žele da se zdravo hrane žele proglasiti psihijatrijskim slučajevima? (portal Vestinet 27. maj 2012 – “Mikročipovanje dece postaje stvarnost”). Nepodobni će prvo biti opomnjani a zatim i progonjeni, lišavani sredstava za život, hapšeni. Potrebno je izazvati revolt prema onima koji idu “mimo sveta.” Zato se dešava da “u ime Boga i pravoslavlja huligani prebijaju nezaštićene gejeve”. Kada su bili nemiri 18 marta 2004 u Beogradu zbog Kosova i pogroma nad Srbima, policija se neobjašnjivo povukla sa linije odbrane Bajrakli džamije i ambasade SAD, koje su spaljene od strane huligana. Svet su obišle slike “pravoslavnih verskih fanatika” koji pale i ruše. Slična stvar je bila i sa razbijanjem prve gej parade u Beogradu. Kamere su posebno “lovile” sveštenike i monahe među protivnicima gej – parade, a posle “hvatale” slike okrvaljenih devojaka i momaka kojima pomažu građani. Sve više, posebno mladih izražava antipatije prema crkvi, povezujući je sa srednjim vekom. Slike monaha koji prebija narkomana koji se leči od droge u manastiru Crna reka su obišle svet. Ko bi dozvolio da se to snima? To je direktan snimak koji je smišljeno stvoren. Ko dozvoljava i stimuliše bogaćenje i bahatost sveštenstva. Orgijanja političara, njihove afere su kao “dobar dan”, nestaju milioni, ali se na sva zvona govori o gresima sveštenstva. Vladika Raško – Prizrenski Artemije je optužen za aferu oko kupovine stana, a milionske afere političara i biznismena u Beogradu su već zaboravljene. Akteri oslobođeni ili su dobili “narukvicu” i “osuđeni” da presede u kući od milion evra nekoliko meseci. Pomenuti Artemije je bio kriv što se suprotstavio ulasku Srpske pravoslavne crkve u ekumenizam. Slična je situacija sa Islamom. Koliko god da se Islam doživljava kao agresivna religija, to je religija koja podupire porodične vrednosti i koliko toliko dobre međuljudske odnose, pa su stotinama godina muslimanske države bile napredne i nezavisne, dok pohlepni zapadni kapitalisti nisu došli za ratnim brodovima Portugalije, Španije, Francuske i Britanske krune da pljačkaju. Terorističke organizacije kao Hamas, Hezbolah, Islamski Džihad, a psebno Al Kaida su u svetu izazvale revolt prema muslimanima, i odobravanje američkih i NATO vojnih intervencija. Mediji su podgrevali mržnju prema svim muslimanima. Muslimanske države su postale žrtve genocidnog Novog svetskog poretka. U većini tih zemalja su prava vlast zapadne multinaconalne kompanije koje plaćaju lokalne pokvarenjake, satrape i diktatore, pa je kršenje ljudskih prava sasvim normalna stvar u tim zemljama. Grupe koje su vekovima živele zajedno su zavađene, a narod osiromašen. Stare muslimanske države su gurnute u međusobne ratove. Islam je trn u oku, on se mora pokoriti skroz i njegov nezavisan duh se mora ugasiti, a tradicija se mora zameniti potrošačkim mentalitetom. Muslimanska žena mora biti “oslobođena” što znači mora da se skine i vara muža, rađa vanbračnu decu i razvodi se kad se pojavi “bolji.” Same terorističke organizacije nisu nastale u svetu Islama, već su stvorene iza debelih zidova obaveštajnih službi Zapada, što većina vrbovanih u te organizacije i ne zna, nego misli da ide u smrt u ime Boga. Naravno, ne treba opravdavati ljude koji su počinili zločine u ime Islama. To i nisu muslimani, kao ni što krstaši, ustaše i Ljotićevci nisu hrišćani. Kad se svetu ovim putem ogade tradicionalne religije, biće lako ubediti mase da su pripadnici koji se drže tih religija opasni i loši ljudi. Nigde u Bibliji 2012 nije pomenuta, kao uopšte ni jedna godina kao početak nekim katastrofama ili godina kraja postojanja sveta. U Biblijskim knjigama su predviđene mnogo gore katastrofe koje će da okončaju život na grešnoj planeti, ali se Bog sigurno neće služiti proročanstvima paganskih Maja i Sumerana, Pakal Votana, Nostradamusa i ostalih okultista, niti masonima i njihovom ideologijom. Bog će se pobrinuti da njihova piramida sa svevidećim okom bude smrvljena. On će to uraditi kada ove sile bezakonja budu prepunile čašu i kada život hrišćana na celoj Planeti bude ugrožen dekretom o njihovom uništenju, jer neće da se uklope. (Otktivenje 13. 17) i kada podela među ljudima bude jasna. Ko je za a ko protiv. Kada Antihrist, vođe svetske vlade, okultisti, zlotvori budu verovali da su završili svoj posao i da vladaju, da ih od njihovog ispunjenja plana deli samo malo. Da počinje Milenijum mira, bez omrznutog hrišćanstva, bez izvora 440
pobune, bez ljudi koji misle. “Jer kad reku: mir je, i nema se šta bojati, onda će iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu ženu, i neće uteći” (1. poslanica Solunjanima 5.3). 21. 12. 2012 možda a i sigurno nema nikakve veze sa majanskim kalendarom. Ko može to da proveri? Skoro niko. Ali ima veze sa jednim drugim datumom: Osnivanjem banke Federalnih rezervi u SAD. Ta banka je osnovana 21. 12. 1913. Znači 99 godina. Broj 9 i broj 13 u ovom slučaju. Obzirom da stratezi Nju Ejdža najavljuju 1000 godina mira, ali kome će prethoditi ekonomska kriza i nemiri, 2012 ili 2013 može biti odabrana da ti nemiri budu intenzivirani od strane istih onih koji su iscenirali Francusku revoluciju 1789, Rusku revoluciju 1917, I i II svetski rat, Veliku Depresiju 1929…i uopšte sve prevrate, a danas imaju neverovatnu tehnologiju za izazivanje zemljotresa, uragana, menjanje klime i stvaranje iluzija na nebu.
Nibiru – planeta ukrštanja
Savremena nauka je, navodno otkrila postojanje nepoznate planete na ivici našeg sunčevog sistema. Planeta vrlo velike mase, veličine je Saturna i jos uvek neutvrđene udaljenosti otkrivena je matematickom metodom, a na osnovu neobicnih anomalija u orbitama Urana i Neptuna, kao i u pojasu asteroida koji kruže unutar suncevog sistema. Te su anomalije, doduse, zabelezene vec mnogo pre otkrića plutona 1929. godine, kada se spekulisalo o postojanju ogromnog nebeskog tela, u neposrednoj blizini, koje ih prouzrokuje. Pronalazak minijaturnog plutona nije mogao dati zadovoljavajuci odgovor zašto velika planeta ima nepravilnu putanju, pa je to pitanje ostalo otvoreno sve do danas. Zasto je trebalo gotovo jedan vek da se izađe sa ozbiljnim informacijama o tajanstvenoj planeti? Nepostojanje tehničkih mogućnosti ili nešto drugo, može se samo nagađati. Ali dobro je podsetiti se da je Uran otkriven primitivnim teleskopom jos 1781. godine, a Neptun 1846. godine. Ovde je odgovor: Tolika planeta kao Nibiru bi morala da bude viđena, i sa amaterskim teleskopom, ako se već toliko pibližila, ali je niko nije video. Uran je viđen još 1871, ali Nibiru nije ni do danas. Sve se oslanja na sumerski mit, koji je između ostalih popularizovao Zeharija Sičin, američki pisac rusko jevrejskog porekla. Međutim, teoretičari – branioci teorije o Nibiruu se ne daju. Kažu da je razlika između ove i ostalih planeta u sunčevom sistemu ogromna što je osnovni razlog zbunjenosti i zabrinutosti. A glavna posebnost planete je ta da se kreće elipsastom putanjom i suprotnim obrtanjem oko ose od svih ostalih planeta. Ova bi planeta navodno mogla da ugrozi život na Zemlji, a njeno službeno objavljivanje bi moglo da izazove i društvene poremećaje. Kakvu bi reakciju izazvalo saopštenje da se u našoj blizini nalazi ogromna naseljena planeta? Njeni zagovornici se najviše “brinu” za hrišćansku religiju, za koju kažu da bi “njeni krvavi temelji građeni 2000 godina bili uzdrmani.” Ova planeta se svakih 3 600 godina došeta u sunčev sistem i sada joj je vreme da prođe blizu nas. Čekaj..a gde su izveštaji o njenom prplasku pre 3. 600 godina? Nema ih. Zeharija Sičin u knjizi “12 planeta” tvrdi da je Nibiru nekada davno prolazio blizu Sunca kao nenastanjena planeta i izazvao sudar sa planetom Tiamat. Sičin za ovu tvrdnju uzima sumerski ep o stvaranju “Enuma Eliš”. Tiamat, velika planeta biva uništen i od njega nastaju Zemlja (KI), Mesec (KIN.GU) i pojas asteroida nazvan Kovana ogrlica. Takođe su i druge planete imale imena sa svojim značenjima. Sunce (APSU), Merkur (MUMMU), Venera (LAHAMU), Mars (LAHMU), Jupiter (KIŠAR), Saturn (ANŠAR), Uran (ANU), 441
Neptun (EA), pluton (GAGA). I naravno, naš prijatelj Nibiru nazvan MARDUK, koji je uništio Tiamat, od čijeg tela je nastala Zemlja i Mesec. Ovo je bio sumerski (vavilonski) panteon vrhovnih bogova, kojih je bilo 12. Taj panteon je kesnije prešao u Egipat, Grčku, Rim. Imali su ga i prekomorski starosedeoci Amerike. Sunce je bilo glavno božanstvo. APSU - onaj koji je postojao od početka. Mars, LAHMU je bio ratnik, Venera LAHAMU, gospa od bitaka, Jupiter KI.ŠAR je bio glavni na tlu, a Saturn je bio AN.ŠAR, glavni na nebu. Zemlja je bila jednostavno KI, “zemlja” a mesec KIN.GU “veliki emisar”. Nibiru MARDUK je nastavio da svraća, ali je nakon stotina hiljada godina bio naseljen. Ta bića koje Sičin poistovećuje sa Anunakijima iz sumerske kosmogonije su bila u opasnosti da im planeta izumre, jer im je atmosfera nestajala. Morali su da nabave zlato da im se atmosfera ne bi raspala, da bi započeli hemijski proces spasavanja atmosfere. Sleteli su na Zemlju kad je Marduk prolazio blizu nje i na njoj našli zlato, i to u Africi. Sičin za ovo nalazi potvrdu u tome da su u “donjem svetu” bili rudnici, a donji svet se zvao AB.ZU, što su čitaoci vavilonske kosmogonije poistovetili sa paklom. Nema arheoloških potvrda za ovo. Po Sičinu se to događalo pre 400 000 godina. Anunakiji su dolazili, kopali, leteli nazad, i to iz Sumera. Posle nekog vremena došlo do pobune Anunakija, kojima je dosadilo da kopaju. Odlučili su da od primitivnog stanovnika planete, više majmuna nego čoveka stvore radnika, pa su ženke primitivnog čoveka oplodili svojim semenom, da bi se rađala deca koja su bili ljudi i nazvana LU.LU AMELU (primitivni radnici). Nakon toga su Anunakiji uzimali žene rođene genetskim inženjeringom i spavali sa njima, da bi im se rađala deca. Ovde lukavi Sičin uzima i početak Biblije kao “dokaz” za svoje pisanje. Biblijski Bog je za njega množina astronauta sa Nibirua, a Adam i Eva su stvorena bića. Astronauti, pridošli sa Nibirua koje Sičin poistovećuje sa “sinovima Božjima” (Nefiilim) su spavali sa “kćerima čovečijima”, decom Adama i Eve, i rađali su se divovi (Nefiilim). Uskoro su ljudi toliko ojačali da su preuzeli vlast nad gradovima u Sumeru, i obožavali su bogove (astronaute), dok jedan od astronauta (EN.LIL) nije odlučio da ih uništi vodom. Ljude je opomenuo EN.KI, tj jednog čoveka Ziusudru (Akadski Ut Napištim), a sami astronauti su pobegli nazad na svoju planetu. Ljudi su se opet umnožili i ostali da obožavaju svoje bogove. Sičin je veoma spretno u ove priče uvukao i Bibliju, tvrdeći da je ona redigovana sumerska legenda. Nakon ovog potopa, Nibiru je svraćao još jednom ili dvaput, da bi ponovni dolazak bio najavljen za 2012 ili 2013. Gde se trenutno planeta nalazi nije poznato, ali postoje određene špekulacije i dobar su temelj za razne proračune i predviđanja. Vrlo je čudno da nema dokaza o postojanju ove planete, za koju predviđaju da na svakih 3 600 godina obiđe krug. Ako treba da se pojavi blizu Zemlje 2012. 2012, ili 2014, ogromna planeta bi bila vidljiva već decenijama i to se ne bi moglo sakriti. Ona bi bila vidljiva i astronomima – amaterima. Karl Sagan, čovek otvorenog uma, koji se usudio pre dvadesetak godina, u svojoj fantasticnoj seriji ( i knjizi ) “Kosmos”, spomenuti “... ogromnu tamnu planetu koja kruži dubinama Mlečnog puta, o kojoj ne znamo gotovo ništa osim da na njoj postoji zivot...” G. sagan, objasnite kako može opstati život na planeti koja luta svemirom. Kad se udalji od Sunca, kolika je temperatura? Šta čini gravitacija kad a se planeta približi drugim nebeskim telima? I …nije li bilo lakše Anunakijima da se nasele na Zemlju, zdravu planetu nego da “cimbuljaju” zlato na svoju nestabiln planetu Nibiru. Dr. Dzon Marej (John Murray), britanski astronom, nakon opsežnih matematičkih izračunavanja, prvi se usudio obelodaniti podatke o postojanju velike, nepoznate planete u susedstvu Sunčevog sistema, kao uzročnika neobičnih odstupanja u putanjama udaljenih kometa. Do istog zakljucka su dosli i fizičar Daniel Vajtmir i astronomi americkog univerziteta u Luizijani. I to tek nedavno, 1999. godine. I Zeharija Sičin, i Erih fon Deniken i Ahmed Bosnić i slični autori su tvrdili da su “bogovi” posećivali Zemlju u davna vremena, a često su se hvatali i za stihove drevnih legendi. “...Vidi moj prijatelju kako izgleda zemlja! Pogledaj more, na stranama planinske kuće. Zemlja je zaista postala tek brežuljak, Široko more je tek poput kade.”( Deo sumerske price o kralju Etani, koji je odveden na nebo.) Da li je stvarno Etana išao na nebo? Ili je bio uživalac opojnih droga koje su mu omogućile da halucinira? Nibiru bi trebao da prođe između Marsa i Jupitera, on je nastanjen, i to je “planeta ratni brod” a njegovi stanovnici su se prilagodili uslovima lutanja kroz svemir bez sunčeve svetlosti. Ok, pa što nisu naselili pitomu Zemlju? Oni su genetskim inženjeringom stvorili ljude, a posle kao zečevi zbrisali od potopa. Dobro, verujemo onda da su u narednih 3 600 godina svraćali, ali se nisu pitali sa svojom decom na Zemlji za zdravlje. Ako se svraćanje Nibirua predviđa za 2012, 2013… on je onda morao da prođe pored zemlje negde oko 1600-te godine p.n.e. Kako da ga ne pominju bar Grčki izvori, koji pominju i neke nevažne događaje? I kako su stanovnici na toj planeti evoluirali do stepena da su mogli da lete ka drugim planetama, ako su dugo bili bez sunčeve svetlosti? Šta bi se desilo kada bi Zemlja bila lišena sunčeve svetlosti 3600 godina? Nema 442
takve planete. Ipak, vrlo je lako moguće da se jedno jutro probudimo i vidimo na nebu crno nebesko telo koje se približava preteći. Tehnologija za prikazivanje hologramskih slika na nebu postoji. To je Blue Beam tehnologija (Plavi zrak) i ko zna šta još poseduju vojske velikih sila. Neopisiv strah bi obuzeo stanovnike Zemlje. Pojava “planete Nibiru” bi verovatno bila praćena preletanjima “vanzemaljaca” i određenim merama na Zemlji, koje bi bile uperene protiv sloboda kretanja, govora, protiv imovine i smanjenje prava građana. To bi ubrzalo stvaranje svetske vlade sa Antihristom, lažnim mesijom na čelu. (Ovaj podatak znaju samo hrišćani, za ostale ljude bi ovaj vladar bio neka nova verzija, za neke Hitlera za neke Gandija a za neke nekog novog Cezara). Većina će mu se pokloniti kao spasitelju i novoj nadi. “Nibiru” bi se posle nekog vremena “udaljio” i ljudi bi odahnuli, a najverovatnije bi zahvalnost za to tražio i dobio neko iz vrha duhovne vlasti. Papa ili neki guru. Ili Maitreja. Moguće da će nebeska pojava biti najava dolaska lažnog hrista. Biblija pominje da će uoči samog II Hristovog dolaska na nebu pojaviti “znak sina čovečijeg” (Matej 24.30). Slika ogromne planete, vasonskog broda ili plamteće zvezde nakon koje dolazi “mesija” i proglašava hiljadugodišnjicu mira je sasvim realna. Uglavnom, ko poznaje Bibliju, nema se šta bojati pomahnitale planete, nju ne pominje nijedan Biblijski stih. Prevara je moguća, jer malo šta na trulom svetu nije prevara. Ako su političari u stanju da lažiraju izbore, pokradu pola godišnjeg budžeta, ako su vojske u stanju da pobiju civile namerno pa proglase greškom, saznaju za trgovinu organima pa prećute, ako su sistemi u stanju da štite gejeve, pedofile i manijake osuđujući ih na prekršajne kazne, dok radnike i seljake namerno sateruju u bedu…šta je onda njima sveto? Napraviti bilo kakvu prevaru, iluziju, bilo šta što će ih dovesti do mračnog cilja…surove vladavine nad čovečanstvom.
Putanja tobožnje 12. planete.
Rat između dv religije Dvadeseti vek je vek tehnologije i elektronike, vek kada život civilizacije zavisi od tehnoloških dostignuća. “Znanje će se umnožiti” (knjiga proroka Danila 12.4). Nije nikakav problem da se za nekoliko mnuta jedna vest okrene oko planete i sazna u isto vreme u Australiji, na Svalbardima i u Sibiru. Šta ćemo sa našim precima koji nisu imali internet i TV a u svakom delu planete imamo identične priče. Priče o Potopu, o zemlji večitog blagostanja gde se večno živi, o vrhovnom Bogu, i o apsolutnoj pravdi, zemlji ili mestu gde se večno živi. Takođe i priče o zmajevima, naletima vanzemaljaca, obožavanju sunca.. Mitovi i legende naroda koji postoje i danas i onih naroda koji su nestali, a bili su udaljeni jedni od drugih i razdvojeni morima i okeanima iznose podatke koji su identični. Pomenuli smo Majanski kalendar, a slične kalendare su imali i Hopi Indijanci i Egipćani i Sumerani. Izveštaji iz celog sveta koje su davali uravnoteženi, porodični i poslovni ljudi, lekari, plemenske vođe, pisci, ratnici, mornari, pastiri, kraljevi, sveštenici, ambasadori… moraju da se ozbiljno razmotre. Pogotovo ako je isti događaj videlo više ljudi. Ni danas sa svom kompjuterskom tehnologijom i maštom malo ko može da predstavi ono što nikada u životu nije video, ili za to nije čuo. U holivudskim filmovima se pojavljuju razna bića, ali su sva ona modifikovana postojeća stvorenja, ili uvećana. Svi filmovi 443
strave, sa užasnim bićima, alienima, zombijima..ustvari su samo preuveličavanje bića koja postoje i njihovo “poružnjivanje” i dodavanje zlog karaktera. Mogu se prepoznati pauci, zmije, lobanje ljudi i životinja kojim su dodate velike oči, rogovi, i sluz, ptice, insekti, ili kombinacije postojećih živih stvorenja. Za zombija, vampira ili vukodlaka više ne treba mašta. Ali šta sa primerima iz drevnih vremena koji su zapisani na svakom kutku Zemlje? Predstava o vrhovnom Bogu, koliko god izvitoperena paganstvom postoji kod svih ljudi. Predstava o mestu gde nema smrti, gde pravda počiva i gde su svi ljudi jednaki. Predstava o Nebu. O stvaranju od strane Stvoritelja. To su univerzalne predstave. To dokazuje da su ljudi upravo nastali onako kako govori Sveto Pismo. Stvoreni su od Boga. Nema mesta gde nema ovih verovanja. Šta je sa zmajevima? Ceo svet, svi narodi i plemena, svaki narod koji je postojao od antike do danas ima svoje predstave o zmajevima. To su uglavnom moćna, velika i zla, ili negde dobra bića, koja negde bljuju vatru a negde ne, ali su izvor straha, strahopoštovanja i obožavanja. Autori, istoričari i antrolozi kažu da ta verovanja potiču od mašte starih naroda koji su morali da “materijalizuju” prirodu i nekome pripišu ono što nisu mogli objasniti, pa su zmajeve predstavljali kao moćne i velike zmije i krokodile, jače od ljudi i bliske bogovima. Ipak, gde su zmije i krokodili na severu a poznato je da su Vikinzi imali verne predstave o zmajevima. Nijedan zmaj nema nikakvu sličnost sa zmijama i krokodilima, od vikinških i germanskih, do pernatih zmajeva Inka i kineskih zmajeva. Krilate zmije, kažu da ne postoje, a ni krokodili teški 40 tona.
Nema sličnosti sa zmijom a ni sa krokodilom Samo jedno objašnjenje postoji. To je da su ljudi bili savremenici bića koja su gledali i kojih su se plašili, a to su dinosauri. Nisu ih mogli tek tako izmisliti. Biblija potvrđuje ovu činjenicu, u Knjizi o Jovu se pominje strašno biće Behemot na kopnu i Levijatan u moru, u prevodu Daničić Karadžić prevedeno kao “krokodil” i “slon”. Sada čitajmo i vidimo da li se ovi opisi odnose na krokodila i slona: “A Gospod opet odgovarajući Jovu iz vihora reče:Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj. Hoćeš li ti uništiti moj sud? Hoćeš li mene osuditi da bi sebe opravdao? Je li u tebe mišica kao u Boga? Grmiš li glasom kao On. Okiti se sada čašću i veličanstvom, u slavu i krasotu obuci se. Prospi jarost gneva svog, i pogledaj sve ponosite, i obori ih. Pogledaj sve ponosite, i ponizi ih, i potri bezbožnike na mestu njihovom. Zatrpaj ih sve u prah, i poveži im lice na skrivenom mestu. Tada ću te i ja hvaliti da te čuva desnica tvoja. A gle, slon, kog sam stvorio s tobom, jede travu kao vo; Gle, snaga mu je u bedrima njegovim, i sila mu je u pupku trbuha njegovog; Diže rep svoj kao kedar, žile od jaja njegovih spletene su kao grane; Kosti su mu kao cevi bronzane, zglavci kao poluge gvozdene. On je prvo između dela Božijih, Tvorac njegov dao mu je mač. Gore nose mu piću, i sve zverje poljsko igra se onde. U hladu leže, u gustoj trsci i glibu. Granata drveta zaklanjaju ga senom svojim, i opkoljavaju ga vrbe na potocima. Gle, ustavlja reku da ne teče, uzda se da će ispiti Jordan gubicom svojom. Hoće li ga ko uhvatiti na oči njegove? Zamku mu provući kroz nos? Hoćeš li udicom izvući krokodila ili užem podvezati mu jezik? Hoćeš li mu provući situ kroz nos? Ili mu šiljkom provrteti čeljusti? Hoće li te mnogo moliti, ili će ti laskati? Hoće li učiniti veru s tobom da ga uzmeš da ti bude sluga do veka? Hoćeš li se igrati s njim kao s pticom, ili ćeš ga vezati devojkama svojim? Hoće li se njim častiti drugovi? Razdeliti ga među trgovce? Hoćeš li mu napuniti kožu šiljcima i glavu ostvama? Digni na nj ruku svoju; nećeš više pominjati boja. Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo ugleda čovek, ne pada li? Nema slobodnog koji bi ga probudio; a ko će stati preda me? Ko mi je pre dao šta, da mu vratim? Šta je god pod svim nebom, moje je. Neću ćutati o udima njegovim ni o sili ni o lepoti stasa njegovog. Ko će mu uzgrnuti gornju odeću? K čeljustima njegovim ko će pristupiti? Vrata grla njegovog ko će otvoriti? Strah je oko zuba njegovih. Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo. Blizu su jedna do druge da ni vetar ne ulazi među njih. Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se. Kad kiha kao da munja seva, a oči su mu kao trepavice u zore. Iz usta mu izlaze lučevi, i iskre ognjene skaču. Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vrelog lonca ili kotla. Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta. U vratu mu stoji sila, i 444
pred njim ide strah. Udi mesa njegovog spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmiče se. Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj. Kad se digne, drhću junaci, i od straha očišćaju se od greha svojih. Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje ni strela ni oklop. Njemu je gvožđe kao pleva, a bronza kao trulo drvo. Neće ga poterati strela, kamenje iz praće njemu je kao slamka; Kao slama su mu ubojne sprave, i smeje se bačenom koplju. Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu. Čini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi. Za sobom ostavlja svetlu stazu, rekao bi da je bezdana osedela. Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se ničega ne boji. Šta je god visoko prezire, car je nad svim zverjem” (Knjiga o Jovu glava 40 i 41). Ovo mogu da budu samo čudovišta. Ima na dosta mesta dokaza da su dinosauri i ljudi savremenici, ali zvanična, evolucionistička nauka ih nipodaštava, krije i proglašava falsifikatima. Između ostalih i pomenute figurice od terakote iz Meksika, kao i kamenje iz Ike u Peruu, pećinske slikarije i mitološke predstave. Biblija tvrdi da svet nije mnogo star, nema miliona godina, nema milijardi. Legende potvrđuju, kolektivna svest ne laže. Takva je situacija i sa vanzemaljcima. I oni su viđeni, potvrđuju izveštaji drevnih hroničara. Kao što su viđene i vile i vilenjaci i trolovi i patuljci i duhovi umrlih i ukleti jedrenjaci. Viđeni jer postoji sila kojoj trebaju ovakve stvari, da bi ljudi bili zbunjeni i navedeni da veruju pogrešno. Vanzemaljci su odličan falsifikat, potreban da se podrži i potvrdi evolucija, da se podrije Biblija i temelji monoteističkih religija i da se ubrza stvaranje Svetske vlade sa Antihristom na čelu. Mnogi ljudi misle da je hrišćanstvo, posebno Biblijsko nešto marginalno, nešto što podržava malo ljudi. Izgleda tako, ali nije. Dok god Pomenuli smo ideologije, komunizam, nacizam, fašizam, modernu demokratiju, liberalizam, humanizam. Sve se one bore protiv ideje Boga Tvorca, i sve one imaju svoje pokušaje da Boga proglase mrtvim, nepostojećim. Materijalizam, evolucija, ateizam i antiteizam nisu mogli skriti taj centar borbe protiv Boga i čak osvedočiti mnoge ljude u Njegovo postojanje. Ako Boga nema – što ga napadaju. Ranije religije i filozofije koje su nastajale su takođe stvarane da bi izbrisale ideju Boga Stvoritelja u narodima, pa je nastao suprotni tabor okupljen oko Kulta sunca, paganski kultovi i verovanja, magija, okultizam, ezoterija, astrologija, personifikacija planeta i zvezda, obožavanje prirode. U tom su taboru nastali i “bogovi”, “učitelji”, “misionari iz svemira” – vanzemaljci. Ako neko misli da je sa dolaskom prosvetiteljstva suprotan tabor dobio novu ideologiju, ateističko – materijalističku – prevario se. Dobio je samo prilagođenu formum lakše prihvatljivu za mase. Pogledajmo simboliku svih ideologija nastalih u vreme i iz prosvetiteljstva. Komunizam, nacizam, demokratija i fašizam imaju itekako okultnu pozadinu. Najveći komunistički praznik bio je 1. maj dan u čast Sunca i proleća kom prethodi Valpurgijska noć, veštičije okupljanje. Prvomajski uranci su ustvari proslava paganskog praznika izlaska sunca, i taj dan je slavio između ostalih i Dioklecijan koji je sebi dao za zadatak da istrebi hrišćane. To je bio njegov rođendan. Komunističku crvenu zvezdu je zamenila demokratska žuta zvezda, petokraku na zastavi SSSR je zamenila zvezda na zastavi EU. Petokraka zvezda je pentagram i simbolizuje glavu Mendesovog jarca, veoma jak okultni simbol. Kukasti krst, svastika, je simbol sunca. Takođe su poznati nacisti sa svojom okultnom praksom. Takođe, u komunizmu je svaka novina imala horoskop, a astrolozi nisu bili zabranjeni, i Hitler i Staljin su imali svoje astrologe. Ako mislimo da u demokratijama imamo sekularno društvo bez mešanja religije, prevarili smo se. Jeste da crkva nema pravo da se meša u poslove države, i da ne sme na silu da utiče na savest građana, ali da li su slučajno zastupljene teme o astrologiji, meditaciji, hinduizmu, poplava vidovnjaka, magova. Pominjali smo pokrete, ekte, religije, gurue, NLo – kultove, novodobaše organizacije koje sede u UN. Nijedan film ne može da prođe bez nekog vrača, vračare, mađijanja, spiritizma, pagansko – masonske simbolike. Naizgled bezazlene serije “Selo gori a baba se češlja”, “Bela lađa” ili “Porodično blago”. Vračanje, očijukanje sa mrtvima, tumačenje snova. Holivud je prvak sveta u ovome. Crkva i Bog su predmet rugla, hrišćani se predstavljaju kao ludaci, zanesenjaci, psihopate koje maltretiraju porodicu ili se deru na sred ulice kao pomahnitali. U osam od deset filmova se propagira okultizam, magija, ezoterija, astrologija, joga, vračanja, veštičarenje, spiritizam tj. pojavljivanja duhova, satanistički rituali… a posebno vanzemaljci u svim oblicima. Čudno je to što vanzemaljske civilizacije koje su nekada tako zdušno pomagale Inkama, Vaviloncima, Hindusima, Majama, Keltima i ostalima, danas samo nadleću Zemlju izbegavajući direktan kontakt sa svojom “sabraćom” na nižem intelektualnom i duhovnom nivou. Letelice se pojavljuju i danas, ali bez direktnog kontakta. Oni koji su nekada gradili i predavali znanja, patili se oko čoveka da ga podignu na noge danas ne pokušavaju da spreče zagađenja, trovanja hrane, uništavanja mora i reka, kao i da se ovaj svet uništi u međusobnom sukobu ljudi. Vanzemaljci ga ne osvajaju, već se pojave, luduju po nebu i odu, bez najave i predstavljanja. Oni nemaju nameru da se umešaju u bilo šta. Za svakog pametnog čoveka je dovoljno. 445
Logično je da jedna Super razvijena civilizacija koja poseduje brodove za intergalaktička putovanja ne bi pravila ludorije po nebu i obilazila oko Zemlje “kao mače oko vrele kaše”, ostavljajući ljude da razmišljaju, nagađaju i razbijaju glavu o čemu (ili kome) se radi. Zašto bi se oni krili po negostoljubivim planetama Sunčevog sistema ili pod morem gledajući primitivce kako žive na ovoj još uvek lepoj i gostoljubivoj planeti, i čine zlo jedni drugima? Niko nije video lovce koji protrče kroz lovište, kriju se po pećinama i opet protrče i odu dok zečevi postavljaju pitanja. Pomorski istraživači iz XV i XVI veka koji su išli put Novog sveta su se ponašali u skladu sa svojom misijom. Da li se Kolumbo kada je ugledao ostrvo San Salvador ili Kubu samo pojavio na trenutak da bi domoroci ugledali njegove brodove, i nestao, ostavljajući stanovnike ovih krajeva da razmišljaju o čemu se radi? Nestao i vratio se u Španiju ili na neko nenastanjeno ostrvo i tu čekao. Znamo iz istorije šta je bilo. Na ovakva i slična pitanja okultisti koji zagovaraju saradnju sa “svemirskom braćom” imaju odgovor: Oni se mešaju, rade, pomažu ali mi to ne vidimo! Opravdavaju se time što i hrišćani ne vide Boga i ne vide Njegovo delovanje a veruju da On postoji i da radi. Hrišćani znaju da nije tako, jer nebrojeno mnogo iskustava sa Bogom imaju. I koliko ima hrišćanskih molitvenih domova a koliko “čekaonica” za svemirske krstarice i leteće tanjire. Rekli bismo da ovde postoje tri gledišta: 1). Visokorazvijena braća iz druge galaksije sa visokim moralnim pravilima bi došli na posrnulu planetu Zemlju i uspostavili kontakt sa svojom “nedozrelom” sabraćom. Makar bi nam rekli: “Ne pravite to razorno naoružanje, uništićete i sebe i ovu lepu planetu i poremetiti ravnotežu u vašem Sunčevom sistemu”. Uticali bi na vodeće ličnosti na Zemlji da se okanu zla, nasilja, rata, korupcije i potrudili se da nas nauče da svi bar podjednako dobro i moralnije živimo. Ili bi vođe kakve danas imamo pohapsili i odveli na “rehabilitacju” a ljude edukovali kako da očuvaju život i da se ponašaju tao da mogu postati deo svemirske porodice planeta. Ne verujem da bi bili licemerni kao političari Evropske Unije kada je prijem novih članica u pitanju. 2). Došli bi kao kolonizatori i osvajači a to bi ljudi itekako osetili na svojoj koži, ili bar skroz ostali bez energetskih i drugih resursa. Bili bi pojedeni za ručak, porobljeni kao na Planeti majmuna ili nestali. 3). Kada bi imali neki svoj tajni plan za ovu planetu, njihova napredna tehnologija bi im omogućila da ne budu nikako primećeni od strane ljudi. Ne bi bili tako neozbiljni da “prave ludorije” tragove u žitu, akrobacije, svetlosne efekte i izazivaju znatiželju kod ljudi. Ipak bi se njihov uticaj u bilo kojoj sferi osetio. Ukoliko bi to bila bića željna ruda i nafte, ljudi bi primetili da energetska baza brzo nestaje. Ili bi nestajali sami ljudi, i to u velikom broju. Ako bi se radilo o visokomoralnoj civilizaciji, tada bi se dešavale pojave poput volšebnih nestajanja razornih bombi ili iznenadnih pojavljivanja lekova za neizlečive bolesti, nestanaka opasnih tehnologija, možda i opasnih ljudi koji bi bili kidnapovani i vraćeni krotki kao jaganjci. U svakom slučaju, ne bi čekali da mi uništimo planetu, jer opustošena planeta ne treba ni osvajačima a ni miroljubivim stanovnicima neke planete članice međuzvezdane federacije. Mnogo se špekuliše oko toga da istinu kriju Amerikanci, NATO, Pentagon, NASA, CIA, Ujedinjene nacije, ili Rusi, ili, pak, ako cemo verovati nekim autorima, znali su i nacisti. Ova priča samo podgreva maštu. Oni navodno znaju istinu i kriju od ostalog dela čovečanstva. Pitanje je sada da li bi visokorazvijena civilizacija uopšte pitala korumpirane političare bilo šta. Da li bi se obraćali verskim vođama ili industrijalcima? Ili bi uradili ono što se njima sviđa. Ne verujem da bi naložili najpokvarenijim ljudima na planeti da čuvaju tajnu, jer i onaj sa ulice koji pretura po kontejnerima jako dobro zna ko su političari i ljudi iz establišmenta. Ljudska priroda ne bi dozvolila da nešto ostane sakriveno, pošto su ljudi povodljivi na novac, publicitet i slavu. “Problem vanzemaljaca” datira iz davne prošlosti i ne bi mogao ostati tajna, jer su se od tada raspale mnoge velike sile i organizacije. Poslednja je bila SSSR. Bedno plaćeni ruski naučnici i bivši ili smenjeni rukovodioci bi tajnu odali za “šaku dolara”a nisu mnogo bolji ni oni sa druge strane “bare”.
Napadi na Bibliju Pominjani su napadi na štivo Biblije u knjigama “ufologa”, Denikena, Blumriha, Sičina i ostalih, kao i raznih teoretičara zavere poput na primer popularnog Dejvida Ajka. Biblijski stihovi i poglavlja su vađeni iz konteksta i pripisivani ili starijem mitu ili jednostavno tumačeni kao “bliski susret” neke biblijske ličnosti sa vanzemaljcima, vasionskim brodom ili “bogovima iz svemira.” Zeharija Sičin poredi spise sumerskih 446
kosmogonija, posebno epa o stvaranju “Enuma Eliš” (Kad na visini) sa Starim Zavetom, tvrdeći da je Stari Zavet prepis vavilonskog epa. Tako na primer mit o Adapi (Uzoran čovek) kojeg je Bog Ea odveo na nebo biva upoređen sa starozavetnim pominjanjem proroka Ilije ili Enoha. Sičin tvrdi da je Ea bio jedan od kosmonauta sa Planete ukrštanja (Nibiru) koji je bio na Zemlji radi iskopavanja rude. ANU je bio glavni, vladar planete, a njegovi sinovi EN.KI (EA) i EN.LIL su rukovodili poslovima na Zemlji. Kosmodrom DUR.AN.KI ( s neba na Zemlju) je bio blizu grada E.RI.DU (dom dalekog putovanja). Upravo odatle je uzorni podanik Adapa krenuo u posetu Anuu “na nebo” a Sičin ga je poistovetio sa Ilijom i Enohom. Naučnici i pisci iz bivšeg SSSR, Kazancev, Agrest i Šarov iznose prvi teoriju “sinovima Božjim” iz Biblije. U 1. knjizi Mojsijevoj 6. 1-4, se pominju “sinovi Božiji”: “Videći sinovi Božiji kćeri čovječije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje htješe” (1. stih). Po njima su to vanzemaljci koji su dolazili na zemlju da bi se ženili kćerima ljudi. Inače, oni misle da je prva knjiga Biblije, prva Mojsijeva ili Postanak samo prepis jednog ili sinteza više sumersko - vavilonskih mitova. Ovde naravno nastavlja Erih fon Deniken koji isto to tvrdi, ali najsmelije tvrdnje iznosi Zeharija Sičin u knjizi “Dvanaesta planeta” slučaju “sinova Božjih” daje celo jedno poglavlje, koje ima privlačan naslov: “Nefilim – narod vatrenih raketa” Same napade na Bibliju zasniva na teorijama koje je jako dobro “pokrio” vavilonskim i sumerskim legendama, koje je tumačio po svom nahođenju, ali ta tumačenja 99% ljudi ne može da proveri, a veliki deo će da poveruje u njih, jer mu se čine logična. Anđeli Božji su po Sičinu emisari Bogova, koji su svojim letelicama sišli i uništili Sodom i Gomor, a takođe su mnogo ranije imali odnose sa ženama iz ljudskog tabora koje su im rađale decu – “divove od starine na glasu”. Sinovi Božji su ustvari ta deca, koja su imala ljudsko i božansko. Sičin paralelno citira Bibliju i sumersko - akadske tekstove, i kada pominje stvaranje čoveka i kada pominje slučaj odnosa Nefilima (Anunakija) sa ženama. Dejvid Ajk u knjizi “Najveća tajna” ide još dalje, on citira Sičina, ali tvrdi da su Anunakiji ustvari reptili, inteligentni dvonožni gušteri koji su se parili sa ženama i od njih su nastajala deca, a od nekih od tih potomaka su nastale porodice koje danas vladaju svetom! Ajk tvrdi da ovi reptili mogu da se preobražavaju. Čas su ljudi a čas reptili. Sičin kaže da su bogovi stvorili ljude da ljudi rade za njih, i tako povezuje stvaranje od strane vanzemaljaca, stvaranje robova, uvlačeći tu i Biblijsko stvaranje, zloupotrebljavajući stih:”I uzevši Gospod Bog čovjeka, namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva.” (1. Mojsijeva 2. 15) Tekst izvučen iz konteksta. Biblija opisuje kompletno stvaranje, stvaranje planete, zvezda, sunca, biljaka, životinja, pa čoveka. Bogu nije potreban radnik, a ponajmanje rudar. Sumerski bogovi, koje Sičin dovodi u letelicama na zemlju su po karakteru isti kao ljudi, svađaju se, lažu, kradu, imaju homoseksualne sklonosti i vrlo su ograničeni, jer ne mogu da proniknu čak ni u namere svojih stvorenja - ljudi. Sičin opisuje situaciju kada treba da se dogodi potop. On taj potop ne pripisuje “bogovima” nego prirodi, jer ti “bogovi” nisu u stanju da to naprave, ali znaju da će se nešto tako dogoditi. Tako jedan od njih, astronaut EA opominje Ziusudru (Ut Napišti, biblijski Noje) da će biti potop, dok Ein brat EN.LIL ne voli ljude i želi njihovo uništenja. Taj “bog” nema pojma da je Ut Napištim opomenut i da gradi brod koji treba da spase njegovu porodicu. Čovek gradi brod na suvom a jedan bog to ne zna i nije mu jasno zašto. Ovo je još jedna priča za koju Sičin i mnogi tvrde da ju je autor Biblije prepisao iz starijih legendi. Ipak, nije tako. Kolektivno sećanje na potop i uništenje Zemlje, kao i na jedinu preživelu porodicu je ostalo kod svih naroda antike. Ipak, Biblija je najpotpunija, a i namera biblijskog autora je da obavesti čitaoca zašto je bio Potop i koja je namera spasavanja baš Noja. Noje je bio čovek koga je Bog odabrao zbog izvrsnog karaktera da nastavi ljudsku lozu. To je Biblijski Bog. On može da radi sa jednim čovekom, on stvara rečju iz ničega (“U početku biješe reč..” – Jovanovo jevanđelje 1.1). Njemu rudari ne trebaju. Sičinovi astronauti, koje poistovećuje sa sumersko akadskim Anunakijima (bogovi niži od vrhovnih 12) su imali problem sa požudom, pa su nasrtali na bića koja su stvorili genetskim inžinjeringom. Da li o ovome govori biblijski stih koji pominje “sinove Božje”? Sičin tvrdi da su to anđeli, koje on naziva i “emisari.” “A kada se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje hteše. A Gospod reče: Neće se duh moj doveka preti sa ljudima jer su tijelo; neka im još sto dvadeset godina. A bijaše tada divova na zemlji; a i poslije kada se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovječijim, pa im one rađahu sinove; to bejahu silni ljudi od starine na glasu.” (1. knjiga Mojsijeva 6. 1-4). Ovo je taj slučaj. Uzet iz konteksta Biblije može da dozvoli da su Sičin, Deniken, Blumrih ili Zajcev u pravu. Ipak, šta se dogodilo pre toga? Adam i Eva su imali dva sina. Kaina i Avelja. Kain je bio sebičan i zao a Avelj pravedan. Zbog zavisti ga Kain ubija ( 1. Mojsijeva 4. 8). Kain dobija potomstvo koje je sve okorelije, sudeći prema Kainovom potomku Lamehu, koji je bio ubica i prvi bigamista (1. Mojsijeva 4. 19 – 24). On preti da će “ubiti za masnicu” i da će njegova osveta biti sedam puta veća nego Kainova. Adam i Eva dobijaju još jednog sina, Sita, a 447
Sit sina Enosa (4.26) I dalje kaže da se od tada počinje opet prizivati ime Gospodnje (isti stih). Znači da je ovo bila loza onih koji su tražili Boga, što se dalje i potvrđuje. Enoh, sedmi od Adama je bio čovek koji je živeo “po volji Božjoj” ( 1. Mojsijeva5. 24). I kaže izveštaj da ga je Bog uzeo, nigde ne piše da je leteo u svemir. Enohov sin Metuzalem je živeo 969 godina, i bio najdugovečniji od svih koje pominje Biblija. Četvrti od Enoha, Noje, koji je preživeo potop je onaj za koga izveštaj kaže: “Noje biješe pravedan i bezazlen svojega vijeka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.” (1. Mojsijeva 6. 9). Njegova je loza preživela, a Kainova je uništena. Upravo se ovde radi o sinovima Božjim i kćerima čovečijim. Kada se pominje ovaj odnos, Bog nigde ne optužuje anđele, nego kaže “neće se moj duh doveka preti sa ljudima jer su tijelo.” O “sinovima Božijim” Biblija jasno daje izveštaj: “A koji primiše (Boga), dade im vlast da budu sinovi Božiji koji vjeruju u ime njegovo" (Jevanđelje po Jovanu 1. 12). Sinovi Božiji su jasna slika Bogu vernih ljudi (Jevanđelje po Jovanu 1. 12) koji su se ženili devojkama koje nisu bile verne Božjoj volji, popuštajući svojim prihtevima i stavljajući ljudsko ispred Božjeg. Poznata je priča u Bibliji kako je devojka odvukla Samsona i zavela ga. Ovi ljudi su zavedeni. Začarani. Biblija ove brakove ne toleriše, jer bi žena okrenuta sebi i svetovnosti odvukla čoveka od Boga. I obratno. (1. knjiga Mojsijeva 24. 3; 28. 1; 2. poslanica Korinćanima 6.14; 17.18). Ljudsko je u Bibliji ono što nema Božji pečat, pa su i “kćeri čovječije” jednostavno devojke koje nisu živele po verovanju, od najčešće sekularnih roditelja. I sekta Jehovinih Svedoka tvrdi da su “Sinovi Božji” zapravo anđeli koji su spavali sa smrtnim ženama, pa su se rađali divovi. U svojim stalnim promenama crkvene doktrine Jehovini svedoci su imali i ovu teoriju, ali to je samo izvlačenje iz konteksta i nepoznavanje Biblije ili njeno namerno pretvaranje u mit i bajku. Mitove i bajke je lepo čitati, ali u Čarobni pasulj, priču o Crvenkapi ili Aladinovu lampu niko ne veruje. Fizički je nemoguće da anđeo opšti sa ljudskim bićem. Ovo je jednostavno bio nepotreban odnos između izopačenih devojaka i momaka koji su bili zavetovani Bogu. Uništenje Sodome i Gomore (1. Mojsijeva 19. glava), se predstavlja kao neki nuklearni sukob koji se odigravao na Zemlji u drevna vremena. Uništenje ovih grešnih gradova nije u Bibliji opisano na mnogo mesta, ali je bilo temeljito i drastično. Na ovaj događaj ufolozi pominju i još neke slučajeve uništenja. Pominjali smo Mahabharatu i tobožnji opis strašnih oružja za uništavanje celih gradova, poput nuklearne bombe. Čitajmo u Bibliji kome se molio Avram da poštedi gradove i zašto su gradovi uništeni u 18 glavi 1. knjige Mojsijeve. Avram se tri puta obraća Bogu sa molbom da ne uništi Sodom ako u njemu ima prvo pedeset, pa četrdeset pet pa deset pravednika. Bog obećava da grad neće biti uništen ako ima bar deset. Da li bi Sičinovi Anunakiji hajali za pravednike? U Sodomu se nalaze dva anđela koji kao ljudi obitavaju u kući Lotovoj kada građani dolaze na vrata i traže da im Lot pusti goste “da ih poznaju”. Ovaj termin se koristi za seksualni čin, što znači da su stanovnici grada bili između ostalog i homoseksualci. Paganski narodi su navedeni da veruju da njihovi bogovi tolerišu sve, pa su se odavali žderanju, piću, opštenju svih sa svima i sa životinjama. Jedan od najgorih vidova opačine u Starom Zavetu, za koji Bog traži samo smrt je homoseksualizam. “Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obijica; da se pogube; krv njihova na njih” (3. knjiga Mojsijeva 20.13). Inače su ovi gradovi bili poznati po svim vrstama pokvarenosti. Deca su se rađala iz odnosa očeva i kćeri, sinova i majki, opštenje sa životinjama je bilo normalno, ali najgora stvar su bili paganski rituali i praznoverja. Pored orgija i izopačenosti ovi su narodi praktikovali vračanje, opštenje sa duhovima, prinošenje beba Molohu (koga masoni poistovećuju sa đavolom, a njegov i drevni i moderni simbol je sova) i Baalu, spaljivanje dece. Većina tih ljudi je bila toliko zla, rođena iz nekoliko generacija incesta, i upletena u satanske rituale da za njih nikakve nade nije bilo. Pali su na niži nivo od hijena i bili opsednuti demonima. Kad je celo naselje došlo sa ciljem da siluje Lotove goste, muškarce. Avram kad kaže “pravednik” nikako ne misli na svece, na anđele, nego na one za koje ima šanse da se promene na bolje. Lot, koji je preživeo uništenje Sodoma “jer ga žao beše Gospodu” nikako nije bio svetac. Da je stvarno tako, potvrđuje Biblijski stih kojim Bog kaže: “Jer svi sagrešiše i izgubiše slavu Božju.” Bog ne voli greh, ali voli grešnika i on zna da li ima nade za tog grešnika. Za Sodomljane nije bilo ni nade ni šanse. Gradovi Sodoma, Gomor, Adma i Sebojim su spaljeni vatrom sa neba. Isus Navin je, posle 40 godina lutanja doveo Izraelce pred zidove Jerihona. Bog je naredio da se po sedam puta obiđe grad sedam dana a onda zatrubi u trube. Gradski bedemi su pali. (Isus Navin 6. 1-22). Ovaj događaj je u popularnim knjigama o misterijama opisan kao vanzemaljska intervencija. Grad je temeljito razoen, ali je jedna porodica ostala da živi. To je bila porodica Rave (Rahab) prpostitutke, koja je razumela da je sa Izraelcima Bog i da sam Bog ratuje protiv Jerihona i rešila je da stane uz njih. (Isus Navin 2. 9 – 15;6.17). U vezi sa događajem iz Sodoma kada se Avram moli Bogu da ne razara grad ako ima deset pravednika je i ovaj događaj sa Ravom. Ona je prostitutka, a to je i danas po mnogima najgore zanimanje (u vreme Rave nije bilo 448
trgovaca ljudskim organima i narkodilera), i mnogi ljudi bi je osudili. Ipak, Bog ne gleda kao čovek, on vidi začetak dobra ako ga ima u čoveku. Često smo okruženi lepo vaspitanim ljudima, koje voli okolina, popularni su, svaka majka bi dala kćer za takvoga, poželjan i uzor je mnogima. Sve dok se u njegovom podrumu, u zamrzivaču nije otkrilo nekoliko dečjih leševa, ili gomila DVD snimaka najogavnije pornografije. Rava je bila prostitutka, ali je na saznanje o pravom Bogu odlučila da učini dobro i da se promeni. Kao što je apostol Pavle bio ubica, ali je odgovorio na Božji poziv, Na ovakve pravednike je mislio Avram. Ima li u Sodomu onih koji su spremni da odgovore na Božji poziv? A jesu li Sičinovi Anunakiji ili Ajkovi gušteri tražili pravednike? Zato ne može biti nikakvog nagađanja da je Jerihon pao pogađan laserima ili artiljerijom ili bombardovan sa neke letelice, kao ni Sodoma i Gomora. Bog je sudio. Kasnije Izraelci osvajaju još neke gradove i zatiru stanovnike, ali se dogodilo da ih je “ratna sreća” napuštala kada su grešili otvoreno. Jedna krađa, ili klanjanje idolima i Bog je slao opomenu. Narod se nije smeo kvariti. Imate sve, sve na raspolaganju, šta će vam ukradeno i idol. Ne zato što je Bog hirovit, nego zato što ovim delima se direktno ili indirektno čovek poklanja sotoni i sotona preuzima vlast, a njegova je vlast smrt. Ako se tekst ne izvlači iz konteksta, jako se dobro može razumeti zašto se i šta događalo. Perfidna optužba za genocidna nad Hanancima koja se “kači” hrišćanskom Bogu a time i njima dolazi od ljudi koji su poklonici Nju Ejdža i sav posao im je da ocrne Boga. Oni tvrde da je Bog zao jer je naredio da se unište Hananski narodi, kao i Sodoma i Gomora. Netolertantni i zli Bog ne toleriše incest, oca koji siluje dete od tri godine, spaljivanje beba, orgijanje sa životinjama, pederastiju, odnos sinova sa majkama…To je u skladu sa modernom demokratijom i sekularizmom po kojim su sva izopačenja, sodomija, pedofilija, orgijanje sa životinjama, vračanja, opštenja sa duhovima ustvari odlike slobode i sva udruženja za ljudska prava i slobode su stala iza ovih pojava. Za njih je Bog zao jer nije tolerantan, “ne poštuje slobodnu volju čoveka da izrazi svoju ljubav”. Ovo je vrlo bitno jer se najveće optužbe protiv Boga zasnivaju na izveštaju o uništenju Hananskih gradova u vreme Isusa Navina. Kasnije tužitelji na ove optužbe nadovezuju Inkviziciju, progone jeretika, veštica, zločine krstaša, popovsku izopačenost. Feministička i lezbo udruženja takođe optužuju Boga da u njegovoj Bibliji žena vredi manje od koze, što nikako nije tačno. Glavna krivica stavljena na Boga. Iskrivljena slika društva i okrenute vrednosti, što mnogi ne prepoznaju dovodi do toga da se Bog gleda kao zao. Udruženja za ljudska prava su plaćena prljavim i krvavim novcem ljudi koji obavljaju tajne satanističke rituale i zarađuju trgujući oružjem, drogom i ljudima. Organizuju performanse, koncerte i predstave koje veličaju svaki nemoral i šire prikriveni satanizam, nipodaštavanje porodice, ruganje Hristu, veličaju materijalizam i ideje Novog doba. Ljubav je postala fraza koja se najviše izgovara. Udruženja i orhganizacije za ljudska prava nisu uzele u zaštitu nijednog poštenog opljačkanog seljaka, radnika, penzionera ili invalida. Sva njihova “pomoć” invalidima je samo šminka, betonske rampe po gradu za kretanje kolica i samo priče pred kamerama. To što invalid nema od čega da živi njih nije briga, ali se zato bave hrišćanskonm crkvom “u čije je ime eto pobijeno na hiljade ljudi i koja hoće da žena vredi manje od koze”. Biblija ima odgovore na ova pitanja, a narod će reći da “ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se biju.” Sve situacije koje nisu mogle da se razumeju ili objasne su pripisivane vanzemaljcima, i to su mase čitalaca prihvatale sa oduševljnjem. Ilija prorok je u jednom momentu bio uzet na nebo. “I kada iđahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo” (2. knjiga o Carevima 2.11). za neke autore vanzemaljci odvode proroka na nebo, kao u pomenutim sumersko – akadskim pričama o Adapi i Etani. Ne znam zašto bi se neki stranci u mašinama zainteresovani za jednog čoveka koji je lutao po prašini i bio usamljen toliko da je u jednom momentu želeo da umre, pa je Bog morao da šalje anđela da ga podigne (1. Carevima 19.4). Ilija je bio čovek koji je slušao Boga i opominjao u sred naroda koji je počeo da obožava paganske idole, što je podrazumevalo opscenske rituale, orgije i klanjanje idolima. Ilija je opominjao i samog cara Ahava (1. carevima21. 20 – 21). Kada odlazi na nebo, tj biva vaznet on ostavlja svoga slugu Jelisija kao proroka, koji nastavlja da radi posao koji je Ilija radio. Opis postoji i kako je Ilija sreo Jelisija, i kako su se rastali. Ilija je dobio nalog od Boga da “pomaže” dva cara, Azaila nad Sirijom, Juja (Jahua) nad Izraelom i Jelisija za svoga naslednika (1. carevima 19. 15 – 17). Jelisija je našao kako ore zemlju i pozvao ga ( 1. carevima 19. 19 – 21).Bog je uzeo Iliju. U Novom zavetu se pominje da se Isus vazneo na nebo nakon vaskrsenja. “I ovo rekavši vidješe oni gde se podiže i odnese ga oblak iz očiju (vidokruga) njihovih” (Dela Apostola 1. 11). To čeka i ljude koji ga živi dočekaju u vremena za koja mi danas znamo da nisu daleko: “Jer će sam Gospod sa zapovješću, sa glasom arhanđelovim i s trubom Božjom sići s neba: i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre. A potom mi živi koji smo ostali, zajedno sa njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda sa 449
Gospodom biti” ( 1. poslanica Solunjanima 4. 16 – 17). Nema nikakvih vasionskih brodova. Ono što je pisac nazvao “ognjena kola i ognjeni konji” (2. Carevima 1.11) je ono što je on u tom momentu video. On to nije mogao da objasni drugačije. Da mu se pred očima pojavi lap – top, ne verujem da bi govorio o IT tehnologiji. Sledeća situacija u Bibliji koja se najčešće povezuje sa vanzemaljcima je vizija proroka Jezekilja na reci Hebaru (Hevar). Ufolozi su ubeđeni da se radi o vanzemaljskoj letelici u kojoj je sedeo jedan od glavnih “astronauta - bogova.” Knjiga proroka Jezekilja 1. glava opisuje: “Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin, Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost; Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka; I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake; I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena bronza. I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se. I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. I svaka iđaše pravo na prema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući. I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja. I životinje trčahu i vraćahu se kao munja. I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova. Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom. Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri. I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi. Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima. Kad one iđahu, iđahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima. A nad glavama životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo. I čuh huku krila njihovih kad iđahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila. I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim. I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po viđenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega. Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše viđenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.” Slava Božja onako kako ju je video prorok i kako je znao da opiše. Da je Bog koristio svoj jezik, ne verujem da bi bilo ko na Zemlji razumeo o čemu se radi, ali Bog je Bibliju pisao ljudskim rukama. Nadahnuti Božjim Svetim Duhom Bibliju su pisali ljudi, za ljude. Koliko god je bilo pokušaja da se ona prepravi, falsifikuje ili uništi, do danas nije niko uspeo da to uradi, jer je Bog našao načina da je sačuva. I ove zloupotrebe koje dolaze od ateista i ufologa su pokušaj da se Boblija uništi. Ovo je sve deo Velike borbe između Hrista i sotone, između crkve i anticrkve. Knjiga proroka Jezekilja dalje nastavlja opomenama od strane Boga koje su upućene narodu radi idolooklonstva i grehova. Božja slava je dokaz da Bog nije ostavio narod čak ni u stanju opšteg propadanja, u ropstvu. Nema nikakvih vanzemaljaca. Imamo ponovo slučaj da se tekst vadi iz konteksta. Vanzemaljci se povezuju u drevna vremena, poistovećeni sa paganskim bogovima, a ovde se pojavljuju “bogovi” u letelici, koji u daljem čitanju knjige opominju Jevreje zbog klanjanja paganskim bogovima. G. deniken. Ovo ne ide. Jezekiljeva knjiga u 1 . glavi pominje ovu čudnu situaciju koju je video prorok, i to ufolozi uzimaju za dokaz da se u Bibliji pojavljuju “bogovi” koji se pojavljuju i u sumerskim tekstovima, i da je tako i Stari Zavet samo redigovani sumerski ili vavilonski tekst. Već u drugoj glavi kaže: “I reče mi: sine čovječiji, ja te šaljem k sinovima Izraelovim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše od mene; oni i oci njihovi biše mi nevjerni do ovoga dana.” (Jezekilj 2. 3). Vanzemaljci se ovako ne bi ponašali. Po pisanju Zeharije Sičina, Dejvida Ajka, Eriha fon Denikena i ostalih, vanzemaljski kolonizatori su bili goreg karaktera od ljudi i njih je zanimao samo odnos sa žrecima i kraljevima (jer su oni mogli da utiču na ostatak naroda) kao i gradnja paganskih hramova. Vrlo je moguće da ni sami žreci nisu znali da su ovi “vanzemaljci” stanovnici zemlje od onog momenta kada su na nju zbačeni. Ako su znali, znali su samo poneki, kao što i danas znaju samo poneki. Albert Pajk, Meinli Hol, 450
Albert Maki, Alister Krouli…oni su znali. Ovo je odlično opravdanje za neke antiteiste da se okrenu protiv Boga, da Njegovu reč proglase bajkom. Uz poročne i bezbožničke ideje umotane u celofan i sakrivene iza “ljubavi” i “ljudskih prava” i nije teško. Televizija je puna emisija iz istorije koji prikazuju “mračno doba” srednjeg veka i verske ratove. Mnogi posle toga traže da se religija ukine ili zabrani, a crkve zatvore, jer eto, vreme emancipacije je došlo. U nedostatku bolje veze Biblije sa čudnim pojavama vezanim za vanzemaljce dobro su došli apokrifni spisi i tzv. “gnostička jevanđelja”, navodno dugo skrivani od masa. (Apokrifi (grč. ἀ πόκρυφα; skriven, tajan) za koje ama baš niko nije ni znao do 1950, osim nekih jevrejskih spisa koji su ubačeni u rimokatoličko izdanje Biblije u 4 veku, ali se pažljivim čitanjem Biblije vidi da im tamo nije mesto. Gnostička jevanđelja se pojavljuju baš kada su najpotrebnija – kada se vodi borba da se “zbog tolerancije” ukine Isusova božanska priroda. Nakon sinoda u Jamniji, 90. godine n. ere određen je jevrejski kanon iz kojeg su isključene određene knjige, jer nisu pisane jevrejskim ili aramejskim jezikom. Radi se o Tobiji, Juditi, dodacima Estere (Jestire DK) , Prvoj i drugoj knjizi o Makabejcima, Mudrosti, Knjizi Sirahovoj, Baruhu, delom knjige proroka Danila. Ne citiraju se ni u Septuaginti, grčkom prevodu Starog Zaveta kojim se rana hrišćanska crkva služila. Krajem 4. veka, ove pomenute knjige se ubacuju u Bibliju, ali ih Reformacija u 16 veku izbacuje, posebno Martin Luter, čiji prevod Biblije do nas dolaze kroz rad Vuka karadžića i Đure Daničića (DK). Uz ove apokrife postoje i novootkrivena Gnostička jevanđelja, koja nemaju veze sa Biblijom, ali se u poslednje vreme i te kako koriste, i to su te knjige o kojima ćemo da govorimo. Filipovo i Tomino jevanđelje, Knjiga Enohova, Pavlova apokalipsa, Život Adama i Eve…nisu bile poznate pre 100 godina. Ti apokrifi se pojavljuju iznenada, kao tobožnje otkriće, senzacija, nešto što “pruža novi pogled” na svete spise, i što daje povoda da se Biblija proglašava za falsifikat i knjigu koju je falsifikovala Rimska crkva, car Konstantin ili neke sekte u krilu ranog hrišćanstva. Apokrifi su ostali skriveni, da bi izbili na svetlo dana u 20 veku, otkrivajući tobož pravu istinu, da je Isus bio samo čovek, nikako Bog, da je umesto njega otišao na krst Juda ili neko drugi, a Isus je imao potomstvo koje živi do dan danas. Apokrife u pobijanju Jevanđelja obilato koriste i pobornici Nju Ejdža, i ufolozi i evolucionisti a i ljudi koji sve tri ideje mešaju u jednu, poput Dejvida Ajka. Zahvaljujući apokrifima su nastala nadasve čuvena pisanija, poput knjiga “Sveta krv, sveti gral” Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna, iz 1982, i “Mesijansko zaveštanje” od istih autora. U tri poslednje decenije 20 i prvoj deceniji 21 veka je napisano na stotine knjiga na ovu temu, ali su ove dve najvažnije i najčitanije, a na osnovu njih je nastao roman “Da Vinčijev kod” Dena Brauna. Zapetljana situacija oko stvarne ličnosti Isusa Hrista, rimska crkva koja navodno zna istinu, ali je krije, tajna društva, tajni spisi, zakulisane radnje i intrige vekova. Neupućen čitalac se hvata u zamku koja mu je podmetnuta, a cilj je jedan – ličnost Isusa Hrista diskreditovati, od njega stvoriti jednog dobrog čoveka koji je živeo u Palestini, i po planovima Novog Doba ga poistovetiti sa ostalim učiteljima, filozofima i osnivačima religija i pokreta, da bi se hrišćanstvo stopilo u nad – crkvu. Dok god je Isus Hristos Bog, dotle ne može doći do ujedinjenja svih religija u jednu, a na ekumenskim “bogosluženjima” se sve manje pominje ime i ličnost Isusa Hrista a sve više se kao zamena koristi reč “ljubav.” Vrlo je lako bilo obmanuti mase koje su neupućene, jer nemaju vremena da razmišljaju. Apokrifni spisi ne silaze sa naučnih TV kanala, poput “National Geographic” “Viasat History” itd, gde se na veoma privlačan način prikazuju kao nova istina koja je bila skrivana hiljadama godina u prašini Palestine, Egipta, na Sinaju, po drevnim manastirima, tajanstvenim katakombama, što samo još više izaziva znatiželju masa. Ti “istraživači” nam sugerišu kako je viteški red Templara došao do ovih knjiga u 12 veku i zbog toga bio progonjen od strane pape jer je red došao u posed “istine” koju je crkva krila, da Isus Hrist nije nikakav Bog i da je imao porodicu i decu, bio čovek živeo i umro. Istina je da su Templari potpali pod progon zbog zlata koje su posedovali i zbog duga koji je prema njima imao kralj Francuske Filip Lepi, koji nije imao namere da to vraća. Ono što su naučavali Gnostici je temelj učenja Novog Doba, pod krilaticom “Ljudi kojima je Bog dao pamet da misle a ne da slepo veruju.” To je preteča prosvetiteljske ideje o dovoljnosti ljudskog razuma kao zameni za religiju, i čovek sam sebi bog i sam sebi dovoljan, Bog mu ne treba. Samo vrhovni i upućeni gnostici znaju da je to ustvari okultno učenje i da ezoterija uzduže ljudski razum, ali iza scene su nevidljive sile. Takođe je vrlo moguće, a sve više judi u to veruje, da su gnostički spisi iz Nag Hamadija, koji su tu navodno ležali od početka hrišćanske ere ustvari novijeg datuma i da su nastali u 20 veku, napisani negde na zapadu. Doneti i ostavljeni u Palestinu da bi ih neki “genijalni arheolog” pronašao. Takav je zaključak, jer je trebalo postaviti protivtežu Kumranskim spisima koji potvrđuju autentičnost Starog Zaveta. Nema dokaza za ovo, ali znamo 451
dokle su spremni da idu hristomrzitelji i zagovornici Novog Doba. Nema dokaza, ali setimo se prevara evolucionista sa navodnim ostacima prelaznih formi između majmuna i čoveka. Posle se ispostavljalo da su ostaci, zubi, kosti, lobanje itd ostaci ljudi ili životinja, konja ili svinja. Apokrifna “Knjiga Enohova” je po sovjetskom ufologu Agrestu “naučnofantastična priča”. Enohov unuk Lameh se, navodno, žalio svome ocu Metuzalemu kako dete u utrobi njegove žene Bet-Enoš nije njegovo. Poreklo deteta je tajanstveno. Enoh je kazao Metuzalemu da je “gore” doneta odluka da se grešni svet uništi potopom, jer će Bog sići da kazni “Božije sinove” koji su se usudili da vole i žene zemaljske devojke. Bog Enoha uzima k sebi i u drugoj glavi “Knjige Enohove” se opisuju iskustva Enohova gde on putuje po drugim svetovima, dobijajući znanja iz matematike, hemije, astronomije i fizike koja je dužan da saopšti ljudima. Ustvari Enoh je ovde žrec. Agrest tvrdi da ovo “proširenje” Biblije, kako su tada servirali stanovnicima SSSR, ima potvrdu u znanjima koja je tobože posedovao Mojsije, kada je imao u posedu kovčeg zaveta, za koji Agrest kaže da je to samo “savršena elektronska naprava”. Po Agrestu, i Solomon je posedovao neobjašnjivu mudrost, a i Isus Navin, kada se pominje rušenje zidova Jerihona uz zvuk truba. Prorok Jezekilj je, po tvrdnji Agresta, a i Blumriha, ugledao svemirski brod (Knjiga proroka Jezekilja 1. glava). Životni vek ljudi od Adama do Noja je bio dosta duži nego danas, jer su ljudi tada bili savršeniji nego mi danas, pošto je ljudski rod u propadanju od vremena Adamovog izgona iz raja. Pomenuti naučnici su i tu lozu ljudi smatrali vanzemaljcima. U “Knjizi Enohovoj” se oni zovu “stražari”, a tako ih naziva i Zeharija Sičin, koji poistovećuje anđele sa vanzemaljcima. Bog, tobože, naređuje Enohu: “Pitaj stražare (sinove Božije), zašto su napustili nebo, spavali sa ženama, činili kao deca Zemljana i oplodili divove... iako ste besmrtni, radite kao smrtnici”. Privlačne teorije za sekularni svet, koji ima za cilj da zbriše sve tradicije i uvede nove sisteme verovanja ili bolje reći neverovanja. Ovakve stvari predaju autoriteti, koji zarađuju na ljudskoj znatiželji. Biblija jasno kaže za ljude našeg vremena, pogotovo za one sa titulama, koje su stekli na univerzitetima: “Jer će doći vrijeme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojijem željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe. I odvratiće uši od istine i okrenuće se ka gatalicama” (Timotiju poslanica 4. 3-4). Ufolog Jozef Blumrih navodi da je Kovčeg zaveta u Bibliji bio proizvod visoke vanzemaljske tehnologije, generator struje, čak i kompjuter. Kovčeg zaveta je napravljen da narod (Jevreje) podseća na vreme kada su izašli iz egipatskog ropstva, da bi na njemu počivala “slava Božja, a bio je samo sredstvo da se Jevreji osećaju sigurnim i da veruju da je Bog uvek s njima (2. knjiga Mojsijeva 25. 10-22). Izveštaj o tome kako je Enoha “uzeo Bog te ne vide smrti” (1. knjiga Mojsijeva 5.24), i Ilijino vaznesenje na nebo (2. knjiga o Carevima 2. 1-12) je bio prost Božji izbor. Ova vaznesenja kojih je bilo tri, Enoh, Ilija i Isus Hrist, bar ona za koja znamo su predslika vaznesenja vaskrsnutih spasenih ljudi iz svih kada dođe Hristos (1. poslanica Korinćanima 15. 51-53). Grešan čovek ima neku potrebu da objasni sve, pa ako nešto ne može da razume, odmah tome daje mistični načaj ili ga objašnjava na sebi najracionalniji način. Čovek ne može da se pomiri da mu Bog nije sve otkrio, već onoliko koliko može “da ponese” i koliko mu je dovoljno za život i spasenje, ali je čovek taj koji pravi sebi problem i “lupa glavu” stvarima koje će svakako jednog dana saznati i videti da su mnogo prostije nego što je mislio. Pored ovih gnostičkih spisa za koje sam siguran da su nastali u laboratorijama negde u SAD, Engleskoj ili Francuskoj, pa prebačeni u Izrael i tamo ostavljeni, postojali su i drugi načini da se biblijske ličnosti povežu sa vanzemaljcima. Ni u XX veku Biblija i Isus Hrist nisu ostavjeni na miru, kada su u pitanju vanzemaljske pojave. Engleska domaćica Filis Henderson je tvrdila da ju je posećivao Isus Hrist kao pilot jednog letećeg tanjira sa Saturna. Garažu u svojoj kući u gradu Voringtoru je pretvorila u crkvu, pošto se ona sa svojim suprugom pridružila sekti “Nebesko udruženje” koju je osnovao Džordž King, koji je tvrdio da je sreo Isusa kada se on spustio u letelici 1950. godine, na Holston Daun u Devonu (Engleska). Ovo ne bi bilo ni primećeno da su ovi ljudi jedini koji imaju ovakvo mišljenje. Na hiljade sledbenika imaju sekte koje naučavaju da je Isus Hrist pilot letelice, i mnogi ga i čekaju da sleti na Zemlju u mašini. Naravno, Drugi Hristov dolazak neće izgledati tako. Tvorac svemira ne potrebuje leteći tanjir. Tvrdnja da je Biblija redigovani tekst mnogo starijih kosmogonija i legendi Sumera i Vavilona nije nastala slučajno. Čitave ekipe naučnika, velikih univerzitetskih imena, autoriteta evolucije, istoričara, i književnika. Avanturista i samoukih istraživača su tražili nit između Biblije i drevnih svetih knjiga i kosmogonija, Uzimali su tekstove i poglavlja iz konteksta i upoređivali ih sa tekstovima drevnih mitova i kosmogonija. Stvaranje čoveka, Potop, ponovno naseljavanje sveta, bitke, razaranje gradova Sodoma, Gomore, Jerihona. Takođe se tvrdi da je Biblija “komprimovala” sva drevna božanstva u jedno. Kako je to bilo moguće 452
izvesti, gomilu posvađanih bogova, nesavršenih sa ponašanjem ološa? Ovde se pojavljuje, bar po tvrđenju Z. Sičina u knjizi “12. planeta” situacija da Anunaki prepoznaju period kada će Zemlju da zadese katastrofe, tj kad se približava njihova planeta Nibiru, koja je svojom gravitacijom izazvala pomeranja na Zemlji i došlo je do potopa, zbog kojeg su se ljudi podavili a “bogovi” pobegli na “Anuovo nebo” tj na Nibiru, a spasen je Ut – Napištim, sin Ubar Tutov iz Šurupaka, kojega je upozorio E.A (EN.KI). Evo teksta iz “Epa o Gilgamešu”: “Čoveče iz Šurupaka, sine Ubar – Tutov, sruši svoju kuću i sagradi brod! Ostavi sve imanje i spasavaj goli život! Preziri zemaljska dobra i spasavaj svoju dušu. Ukrcaj na brod seme svih živih stvari. Taj brod koji ćeš sagraditi, njega njegova širina i dužina budu skladne…” Nibiru se približio i došlo je do pomeranja na zemlji, Sičin tvrdi Antarktika, koji je skliznuo u more i izazvao megacunami. Vavilonski ep o stvaranju dalje navodi da su bogovi tugovali, uplašeni, trpeli žeđ i glad. Nisu ništa mogli da urade, pobegli su kako i kaže vavilonski mit o Potopu. Biblijski Bog je dobro znao šta je radio. Pre će da bude da je situacija obratna. Ljudi su znali za pravog Boga u početku, ali su odabrali da koriste “razum” tj stvorili su sebi obožavanja. Prestaje vreme ateista koji negiraju sve što nije opipljivo. Sada je vreme ljudi koji su rešili da Bibliju i Jevanđelja proglase za deo zavere, kontrole, pa čak i za kodirane spise koje mogu da razumeju samo inicijati (okultni sveštenici, žreci tajnih društava), pa čak i za pagansko nasleđe i redigovane paganske legende. Jedan od najvećih bogomrzaca i predvodnik modernih prevaranata, Dejvid Ajk je napisao knjige koje su za maštu lepljivije i ljigavije i od Sičinovih i od Denikenovih, jer umornim masama nude spektakularna “otkrića” i nešto novo u vidu nove svetlosti. On tvrdi da su Zemlju u davna vremena zaposeli pripadnici rase reptilijanaca, koji su došli iz “niže četvrte dimenzije” i vladaju Zemljom, ili kao čisti reptili u ljudskom obličju ili kao ljudi zaposednuti od strane reptila. On se slaže sa Z. Sičinom da su reptili ustvari drevni “bogovi” vanzemaljski Anunakiji, o kojima su pisali Sumerski izvori, pa čak se poziva i na drevne spise i legende naroda Zulu, Hopi Indijanaca, Egipćana i na pomenute sumerske i druge tekstove. Ti reptili su danas kao i oduvek povezani u “Vavilonsko bratstvo” (Iluminati) a njihove porodice su veoma stare i iz njih dolaze aristokrate, vlasnici kompanija, predsednici, kardinali, visoki žreci tajnih okultnih društava, masoni itd. Te porodice, tvrdi Ajk, potiču još od drevnih vavilonskih, egipatskih, grčkih i ostalih aristokrata. Oni se hrane strahom ljudi i njihovom krvlju, prinose ljudske žrtve, upražnjavaju satanističke rituale i cilj im je totalna vlast nad Zemljom. Iako savršeniji od ljudi, oni Zemlju još nisu skroz osvojili. Kao da to nisu mogli da ostvare mnogo ranije. Ajk je jedino u pravu kada piše o karakteru establišmenta. Ovde ćemo citirati Ajkovu knjigu “Najveća tajna” koja je prepuna napada na hrišćanstvo, Bibliju i mešanje Biblije sa okultizmom, kao i davanje okultnog porekla hrišćanstvu. Ajk pod imenom “hrišćanstvo” napada doktrinu i karakter Rimokatoličke crkve, poredeći njene dogme sa paganskim verovanjima, što je potpuna istina. U nemogućnosti da “oplete” po karakteru Jevanđelja, Ajk tvrdi da nijedna ličnost u Bibliji nije postojala, pa čak ni da Jevreji kao starozavetni narod po njemu nisu postojali. Današnji Jevreji su ustvari Hazari. Ajk je jedan od sve više ljudi koji Bibliji daju okultno značenje ili je pripisuju okultistima, crnomagijašima i žrecima, kao knjigu kodiranih tajnih imena i simbola za inicijate, koju razumeju samo žreci, dok na drugu stranu optužuje hrišćane da okultizam, gnostička učenja i astrologiju pripisuju đavolu i time sprečavaju širenje znanja. Religija, a posebno hrišćanska je za Ajka mentalni zatvor. Mase mogu da čitaju Bibliju samo kao štivo. Biblija je knjiga zastarela i opasna izmišljotina koja sprečava čoveka da se emancipuje i slobodno misli, jer je izašla iz mračnih laboratorija i sa stolova tajnih društava i mračnih katakombi Vatikana. Ona je čak i falsifikat originala koji kriju tajne škrinje ispod egipatskog peska, Vatikansko podzemlje ili napuštena skrovišta drevnih gnostičkih sekti. Islam Ajk jedva da pominje, i druge religije, a glavna meta je hrišćanstvo. Za slabo upućenog čitaoca ovo je veoma opasno štivo koje ga može odvesti nepovratno daleko od Boga i izvora dobra, pa i u beznađe, jer Ajk ne nudi nikakav odgovor, osim nekih novodobaških verovanja iako negira da je pripadnik novodobaške ideologije. Ajkovo rešenje nas vraća u paganstvo, ezoteriju i astrologiju, sa terminima Nju Edža koji uspešno maskiraju hinduistička učenja. Kao zamena za hrišćanstvo i sve religije, nazvane “zatvorom za um” nudi navodno oslobođenje uma pozitivnim mislima, pozitivnu energiju Univerzuma i povezivanje sa njom, samodovoljnost, “spajanje sa vibracijama Univerzuma”, moć nezavisnog pozitivnog mišljenja jer “pozitivne misli donose pozitivna delanja – tipa – misli da imaš pare i imaćeš ih”, astrološko predodređenje koje donosi sreću, pa ako je nemate, rođeni ste u lošem znaku, oslobađanje od religijskih, političkih i ostalih normi i stega koje je uvelo “Bratstvo” (kako Ajk zove elitu). Treba osloboditi um od vere, i da 453
otvorimo naša srca za “frekvenciju ljubavi” kada “srčana čakra počinje da se okreće neverovatnom snagom i moći, podižući frekvenciju naše ovozemaljske svesti na najveći vibracioni izraz života, čistu ljubav. A budući da je naša duša čista ljubav tada se mi ponovo spajamo sa ogromnom moći našeg multidimenzionalnog bića i čaura u kojoj smo zarobljeni eksplodira. Kratka talasna dužina koju ima ljubav aktivira “antene” na našim DNK lancima koje nas ponovo spajaju sa ostatkom kosmosa a otvorena srčana čakra se usklađuje sa kosmičkim pulsom Zemlje, Sunca i centra naše galaksije, prenoseći taj ritam do našeg mozgato će dramatično transformisati naše umove, emocije i fizički oblik kako se budemo sinhronizovali sa ubrzavajućim vibracijama u ovo vreme neverovatnih promena i evolucije.” Šta je ovo? Nju Ejdž! Iako Ajk tvrdi da je i Nju Ejdž deo sistema “reptilijanaca” on ipak ideje Nju Ejdža i hinduizma nudi kao rešenje! “Naredni skok naših ličnih frekvencija će nas uzdići iz vibracione rupe straha na više nivoe, koji su daleko iznad niže četvrte dimenzije (iz koje dolaze Ajkovi reptili). Reptilijanska kontrola će se tada završiti, jer će oni biti na različitoj frekvenciji od naše. Izbor je naš – strah ili ljubav, zatvor ili sloboda. “ “To je proces evolucije, i imamo šansu da se uputimo kroz “prolaz” koji nam se približava, ili da se opet suočimo sa nebrojenim ciklusom reinkarnacija. Povežimo se sa vibracijama Kosmosa, Zemlje, i nas samih!!” “ “Seksualna energija ima strahovitu moć, kao tantrička, sjedinjavanje ženskog principa (Jin) i muškog (jang). Tantrički seks zadržava energiju u dnu kičme, poznatu kao Kundalini energiju (Kundalini znači “energija zmije” a g. Ajk se bori protiv nekakvih reptila). To je simbolički prikazano zmijama koje se raspliću i u tantri učesnici kontrolišu i odlažu orgazam da bi transformisali kundalini energiju iz njenog početnog stanja (či) i na kraju njen najviši izraz (šen). Satanisti u svojim ritualima koriste seksualnu energiju da bi je zloupotrebili…” (“Najveća tajna” D. Ajk). Odlično g. Ajk! Pa ovo je Nju Ejdž na tanjiru. Borite se protiv religija a propagirate hinduizam. I to je religija, pa nije li Indija najveća duhovna tamnica? Koliko treba jednom pripadniku niže kaste reinkarnacija da dođe do više kaste? Naravno, jedina religija koja vam smeta je – hrišćanska! Optužio je hrišćane da proglašavaju okultizam, astrologiju i belu magiju za “đavolske” jer ne žele da svet dođe do znanja, a znanje je po Ajku kod astrologa, medijuma, supersensa i vidovnjaka. To je komunikacija sa “drugim dimenzijama” koju su mogli da ostvare ti ljudi, koje Ajk naziva prorocima i Božjim instrumentima itd. Njih su, kao “veštice”, progonili i progone hrišćani! Naravno, ovde pod “hrišćanima” Ajk misli na papski i istočno pravoslavni verski sistem i na Anglikansku crkvu. Optužuje hrišćane da kriju ta astrološko - ezoterijska znanja, znanja koja vode u oslobođenje od pljačkaške strahovlade i stega sveštenstva, bankara, kapitalista, političara i kraljeva, tj “reptilijanaca”. Ta okultistička“sloboda” se može videti kod ljudi koji su se bavili njima pa završili na psihijatriji, izvršili samoubistvo ili umrli od predoziranja drogom. Postoji optužba da (rimokatolički) hrišćani kriju tajne rukopise gnostika, da kriju originalnu Bibliju, da ne dopuštaju emancipaciju, da su uskogrudi i skloni kontroli, da nateruju druge daveruju kao oni. Nešto je tačno ali većina nije. Tradicionalne hrišćanske crkve su veoma daleko od Jevanđelja i Biblije, ali vrlo malo ljudi to zna i ateisti kada napadaju Rim i papu misle na Boga i Bibliju. Upravo Biblija svojim rečima demantuje sve optužbe a arheologija potvrđuje koliko lažu ljudi kao Ajk. Istinitost Jevanđelja potvrđuju i promenjeni ljudi, bivši narkomani, ubice, robijaši, lopovi, alkoholičari, bezbožnici i milioni hrišćana od carskog Rima preko srednjeg veka do komunističkih tamnica koji se nikada nisu odreki svoje vere. I pored neverovatnih gonjenja Biblija i 454
njeni proučavatelji stoje do danas. Komunizam je, i pored moći SSSR i istočnog bloka propao nakon nešto više od 70 godina a Jevanđelje i dalje postoji i širi se. Jedni tvrde da je Isus Hrist bio prevarant koji je dopustio da na krst ode drugi čovek, dok je sam, kao porodičan čovek bio samo prenosnik za produženje dinastije cara Davida do Merovinga i dalje. Dugi, kao Dejvid Ajk tvrde da Isus Hrist nije ni postojao, da su ga izmislili pripadnici sekti, kao što su sve Biblijske ličnosti izmišljene. I jedni i drugi ne mogu da objasne kako to da su milioni ljudi u Rimskom carstvu, u tamnicama i na lomačama Inkvizicije, u komunističkim gulazima, na gubilištima pristajali da odu u smrt a da se ne odreknu Hrista. Pitanje da li bi Dejvid Ajk, Bejdžent, Deniken ili bilo ko od njih ostao pri svojim stavovima da mu upere cev u leđa. Ajk bi zaboravio i vibracije i tantrički seks… Dejvid Ajk u nečemu nije pogrešio. Duhovne “zmije, reptili” zaista postoje, i to nisu doslovni reptili, to su pali anđeli, demoni. Oni nisu iz nikakve “niže četvrte dimenzije” nego su zbačeni na Zemlju, Bog ih je proterao sa Neba a mi, ljudi ne možemo da ih vidimo jer nam nije dato da vidimo duhovna bića. Biblija opisuje njihov pad, pobunu protiv Boga: “I posta rat na nebu. Mihajlo i anđeli njegovi udariše na aždaju i bi se aždaja i anđeli njezini. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mjesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, i stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svijet i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše sa njom.” (Otkrivenje Jovanovo 12. 7 -9). Takođe tu su i ljudi koji vladaju, kao što smo pisali, vladaju uz pomoć tih bića, elita koja je u satanističkim i okultnim društvima, i oni nisu nikakvi reptili. Neki od tih ljudi su opsednuti demonima, pa ono što su videle Arizona Vajdler, Keti O Brajen i ostali svedoci “preobraženja” čoveka u gušteroliko biće je samo iluzija. Većina ovih ljudi su samo sluge sistema zbog novca, položaja i lagodnog života. Eto porekla zmajeva, aždaja i gargojla (mitsko zmajoliko biće) na zastavama, na grbovima, na fasadama katedrala ( na slici gore, gargojl na katedrali Notr Dam u Parizu), zgradama vlada i institucija…Dakle zmaj, zmija ili aždaja je sam đavo, đavoli, demoni a zmajevi na zastavama evropskih aristokratija i korporacija su čisto okultističko – paganskog porekla. To što Ajk govori o crkvama i katedralama na kojima su i u kojima su simboli gargojla, zmajeva, reptila, sunca i geometrijskih tela kao na majanskim i egipatskim hramovima, da bi optužio hrišćanstvo, nije dokaz protiv hrišćanstva. Nijedna od tih crkava nije hrišćanska institucija, iako ima hrišćansko ime. Nehrišćanske institucije i nehrišćanske metode se koriste za optuživanje Hrista. Ajk nije u mnogim tvrdnjama pogrešio samo je izmešao uloge i podelio pogrešne maske za scenu, ali to nije opravdanje, to mnogi čitaoci neće ni razumeti ni ispitivati, nego će te tvrdnje uzeti “zdravo za gotovo.” Ponašanje sveštenika i nedostatak istine u crkvama će mnoge da baci u naručje Nju Ejdža. Po Dejvidu Ajku su prve dve knjige Mojsijeve, Genezu (Postanje) i Egzodus (Izlazak) napisali Leviti koji su odvedeni u vavilonsko ropstvo nakon 586 p.n.ere, i to ne iz Izraela nego iz Egipta, jer su oni ustvari bili Egipatski inicirani žreci. Po Ajku i mnogima Jevreji kao narod u drevna vremena nisu ni postojali. Leviti su bili inicirani žreci iz Egipta koji su odvedeni u Vaviloni tamo osmislili priču i napisali pet knjiga Mojsijevih. Pošto su bili u Vavilonu, čuli su za priču o drevnom dolasku i vladavini Anunakija od “domaćih” žreca. Mojsije takođe nije postojao, već je to bila titula žreca, visokopozicionirani žrec koji se u Egiptu navodno zvao “Mose.” Koliko ljudi ovo može da proveri? Veoma malo egiptologa i ljudi koji imaju toliko vremena i novaca da istražuju, možda jedan od 10 000, a ostale i ne interesuje. Amater može da uporedi egipatske okultističke knjige sa prvih pet knjiga Mojsijevih, ili Torom. Nema nikakve sličnosti. Žreci su bili isključivo okultisti i tumači paganskih misterija, a Mojsije nigde ne afirmiše misterije, anego se čak i bori protiv paganskih praksi i paganskih naroda koji napadaju Izraelce. Mojsije se suprotstavio i faraonu. Priča o Samsonu je takođe izmišljena, Samson je ustvari “sin Sunca” koji obara dva stuba u Filistejskom hramu. Njegova snaga je u kosi, a kada su pagani personifikovali Sunce prikazivali su ga sa dugom kosom, što su njegovi zraci. On obara dva stuba u hramu i hram pada na Filisteje a gine i sam Samson. Ova dva stuba su ustvari egipatski obelisci koji su stajali ispred hramova, a simbolizovali su falus boga Sunca. Nelogočno g. Ajk. Oslepljeni sin Sunca ruši hram Dagona boga sunca. Naravno, nisu postojali ni izraelski carevi, ni David ni Salomun, ni sama država Izrael! Nije bilo Izlaska preko Crvenog mora, a takođe nije bilo ni novozavetnih ličnosti. Ni Isusa Hrista, on je stvoren od ranijih, paganskoh “spasitelja” sinova Boga sunca, on je Hosus, Tamuz, Apolon. Opis Hristovog rođenja, od device, u jaslama ili pećini, pokušaj tiranina da ga ubije, bekstvo na Istok, činjenje čuda, isceljenja, raspeće na krst, vaskrsenje…izmišljeno je i potiče od drevnijih priča koje pominju božanstva koja su imala iste priče kao Isus! Krišna. Zoroaster, feničanski Baal, Mitra, Indra, Muhamed, afganistanski Bali, nepalski Jao, Tamuz, Adad u Siriji, germanski Tor, Kvecalkoatl u Meksiku, Adonis, Prometej…rođeni od device, progonjeni kao deca, isceljivali i raspeti da bi vaskrsavali. Svaki ima bar jedan elemenat Hristovog života a neki i više. Ko može i ko hoće da ovo proveri? Mali broj ljudi. Najveći adut 455
za Ajka i ostale bogomrsce je navodno rođenje Hristovo koje se slavi u tradicionalnim crkvama, a to je 25. decembar. Taj datum nema veze sa Hristovim rođenjem, to je ušlo u hrišćansku crkvu iz paganstva. To je Mitra, kult koji se u ranim vekovima uvukao u hrišćanstvo, a njegova preteča je Tamuz. U tradicionalnim crkvama se danas slavi Mitra. A Ajk je to upotrebio da napadne Hrista. Simboli Mitre, praznik Božić, Uskrs na proleće, slika “boga” sa oreolom, što je došlo iz kulta Mitre, tj sunca, dete u rukama žene. Ajk ne pominje da ovih običaja u Bibliji nema. U tradicionalnim crkvama nema Isusa Hrista, to je hristijanizovani Mitra, koji se raširio Rimskim carstvom u 2. i 3. veku kao “soli invictim – Nepobedivo sunce”, i čiji je sledbenik bio i sam car Konstantin, koji je imenovao Hrišćanstvo za religiju Carstva, a onda u njega uneo Mitraizam, koji je u sebi imao sve elemente vavilonskog kulta sunca. Iz paganstva mitraisti unose običaje koji su iskrivili smisao hrišćanskih obreda krštenja i pričesti. Ajk se hvata i za to, pa je po njemu krštenje okultna inicijacija stara hiljade godina, a pričest, uzimanje hleba i vina mitraistički običaj transsupstancije, tj jedenje tela Božijega, kada sveštenik od hleba i vina “stvara” telo i krv, što se događa u vreme mise. Ajk takođe ne pominje da ovoga u Bibliji nema, već pominje da je to hrišćanski običaj paganskog porekla. To je za većinu “telo Hristovo”! Sam obred pričesti ili “večere Gospodnje” je obred sećanja šta je Hristos učinio za grešnika, otišavši na Krst za njegove grehe, tj dao je telo da strada i krv da se prolije, nedužan za dužnog. Hleb i vino su samo simboli u hrišćanstvu, a u mitraizmu je to mistično telo i krv, što je prešlo i u katoličanstvo. Ajk tvrdi da je pričest hlebom i vinom došla iz ljudožderskih rituala, kada su prilikom rituala ljudi jeli pravo meso i krv, kako životinja tako i ljudi. Mitraizmu se pripisuju i zraci sunca oko glave, jer je on Sin Sunca, onako kao je i Konstantin želeo da ga zovu. Mitra je bio lav sa zmijom sa ključevima, onako kako je predstavljan sveti Petar sa kljućevima raja i pakla. Mitra, ustvari stariji Tamuz, Adonis, Horus..sinovi boga sunca. Autor dalje navodi sličnost Horusa sa Isusom, tvrdeći da je i Horus bio model za stvaranje mita o Isusu, pa je Isus dobra kopija Horusa, koji je takođe bio sin device, svetlost sveta, rođen u “kući hleba” (An u Egiptu – Bet Lehem u Judeji), bio je pastir, po rođenju mu se pojavila zvezda, imao 12 sledbenika, iskušavao ga je Set. Savršeno, samo treba pomenuti da se u mitologiji nigde ne pominje većina ovih poređenja, osim da se Horus prikazuje sa krstom, tj sa ankom u ruci. Takođe je u borbi sa Setom izgubio oko, prikazivan je sa glavom sokola. Tvrdnje da je Horus postao Isus su besmislene.jer su sledbenici Horusa okultisti. Malo ko će da zavir u egipatske knjige i uporedi, ali je dovoljno zaviriti u Bibliju. Ajk i ostali kada, optužujući hrišćanstvo povezuju kult Marije sa kultom Izide, Ištare ili Dijane (Artemide) ne greše. Manjina hrišćana zna da je kult Marije nehrišćanski, potekao iz obožavanja boginje Majke i nigde u Bibliji nema tih elemenata obožavanja, osim kada ih Božji proroci osuđuju. Taj momenat se koristi da se hristijanizovana Izida prikaže kao majka Isusa, rođenog na dan zimskog solsticija, kada je rođen Horus ili Mitra. Izida je vezana za astrološki znak Device, a Marija je Devica, Izida je, kao i Ištar “Nebeska kraljica”, što je bila i Semiramida – nebeska carica. U starom Zavetu stoji Božje negodovanje klanjanja Nebeskoj carici (Jeremija 7. 18). Ovo je uvlačenje biblijskog i jevanđeoskog Isusa Hrista u paganski sistem, jer je obožavanje boginje Majke bilo opšte rašireno na Istoku, pa je ušlo u hrišćansku crkvu, koja je da bi udovoljila masama politički pristala na kompromis, nakon Konstantinovog dolaska na vlast, a posao su odradili visoki okultistički žreci. Ulaskom paganstva u crkvu je uloga Isusa Hrista obesmišljena kao Spasitelja, Tvorca i Boga i on je postao paganski sin sunca, sa likom na ikoni ili kipu, postao je samo ime za pokriće, da se crkva nazove hrišćanska. Ipak, postojali su kroz vekove ljudi koji su čuvali pravu istinu o Isusu Hristu, Spasitelju iz Jevanđelja, nastojeći da je prošire. Pokreti, grupe i crkve, koje su bile progonjene od državnih verskih institucija, čiji su klerici bili podržani od političke vlasti. Ovog paganizovanog Isusa Hrista je bilo veoma lako uvući u legendu o Gralu, tobožnjim nastavcima njegove kraljevske loze, potomaka cara Davida koji preživljavaju vekovima zahvaljujući tajnim društvima tipa Sionskog priorata, dok Rimokatolička crkva intrigama, ubistvima, progonima i atentatima želi da sačuva opšteprihvaćeno mišljenje o Isusu. Jevanđeoski Isus Hristos je manje interesantan, jer je upoznavanje Njaga suprotstavljanje svetu, sistemu, običajima i tradiciji. Nema legende, nema misterije, nema mračnih hodnika, kamenih brava, prašine, zagonetnih natpisa, predmeta sa natprirodnim moćima. Nema moštiju, relikvija, mačeva, kopalja, tajanstvenih mapa. To je živi odnos. Autori vešto koriste paganska učenja da diskredituju ličnost Isusa Hrista, i to im uglavnom uspeva jer većina uglavnom zna za Isusa Hrista u čije su ime bake farbale jaja i pripremale božićni hleb. To je sve znanje, a ostalo ih ne interesuje. Kao ličnog Spasitelja, Mesiju i Stvoritelja, kao Živog Boga ga jako malo ljudi poznaje, i oni ne nasedaju na ove priče. Ajk je sakrio ili nije ni znao za jednu činjenicu o kojoj ćemo se baviti a to je činjenica da je sotonski sistem znao za dolazak Spasitelja i pravio je bezbroj njegovih kopija, ustvari kopirajući i umnožavajući sve što ima u Bibliji dato od Boga. Sve ima pagansku kopiju a te kopije koje su u tradicionalnim crkvama 456
prihvaćene kao hrišćanstvo su povod Ajku i hiljadama autora da negiraju hrišćansku religiju, da je smatraju delom evolutivne lestvice, nastavkom paganstva, prevarom, poslednjim stadijumom evolucije pred “prosvetljenje” itd. Uz ovo pomenuto se obilato provlači karakter sveštenstva, ponašanje kardinala, papa, progoni, ratovi, korupcija, razvrat. Vrlo smišljeni napadi. Koliko ljudi zna da nauka tradicije, kao ni karakter institucija, sveštenstva i klera nema nikakve veze sa učenjem Isusa Hrista? Malo. Gomila paganskih simbola u tradicionalnim crkvama je pogodovala ovim autorima da “opletu” po Hristu i Jevanđelju, a samo malo ljudi zna da te crkve nikakve veze sa jevanđeljem nemaju. Simbol krsta je u tradicionalnim crkvama svetinja, dok je u jevanđelju samo oruđe za ritualno ubistvo na kom je ubijen Isus Hrist. Takođe to je i simbol sunca, što Ajk naglašava. Ovo je bila ideja samog kneza đavolskoga koji stoji iza cele ideje Kulta sunca, da se Isus žrtvuje na tom simbolu. To je vekovima pripremao. Kult sunca je anticrkva. Krstove su arheolozi nalazili u svim delovima sveta iz svih epoha. To je simbol Sunca, simbol koji deli zodijačke znake na po tri, a mesto gde se krst ukršta pripada samom Suncu. Paganska praksa je postala papska praksa. Papstvo ima desetine varijanti krsta. Tako je i sa ribom kao simbolom hristijanizovanog paganstva. Riba je simbol Dagona, (Dag On – riba Sunce) a razdoblje od 00 do 2000 i neke godine je u astrologiji “Doba Ribe”. Inače sama riba nema nikakve veze sa hrišćanstvom, ali se uzima za simbol zbog toga što je apostol Petar bio ribar a Isus je umnožio ribu sa hlebom i u dva navrata je jeo ribu. Dobro, pa pominje se u nekoliko navrata i palma i magarac koga je Isus jahao, i maslina i smokva, a tek kamen. Simbol ribe je “odabran” jer je to visokopozicionirani okultno – paganski simbol, koji je Ajk iskoristio da napadne hrišćanstvo. Papski sveštenici nose kapu (mitra) koja liči na riblju glavu. Crne mantije i toge potiču od Izidinih sveštenika u Egiptu, koji su takođe i začetnici “hrišćanskog” monaštva, a kasnije i rimskih mitrinih sveštenika. Po Ajku i mnogim ezoteristima nisu postojali ni Jevreji kao narod. Oni su izmišljeni kasnije. To su bili egipatski sveštenici, inicijati u egipatske misterije. Jevreji su ustvari Hazari, koji su “preuzeli” ime Jevreji i zauzeli palestinsku zemlju. Mojsije potiče od “Moses/ Mosheh” što je titula iniciranog sveštenika u Egiptu. Ovo većina ljudi ne može da proveri, ali ipak Biblijski izveštaj ne krije da je Mojsiju kao bebi ime dala egipatska princeza. To je ime. Leviti su, navodno, napisali prvih pet knjiga Mojsijevih da bi prikrili svoje prave delatnosti u odorama egipatskih žreca, dok su Novi zavet napisali Eseni, verski fanatici, skloni halucinogenim drogama, ezoteriji i konzumiranju halucinogenih pečurki, pa se zbog toga jevrejski sveštenik prikazuje sa kapom u obliku pečurke ( U Bibliji se pečurka ili gljiva nigde ne spominje). Rani hrišćani su po Ajku Esenski izdanak, dok je tajno društvo Nazareni ili Nazariti, takođe iz krila Esena stvorilo lik Isusa Hrista, apostola, koji takođe nisu postojali. Grad Nazaret nije ni postojao, nego se radi o Nazarenima, pa Ajk povezuje običaje Esena i Nazarena sa paganizovanim hrišćanstvom. Ostaju Eseni i Nazareni koa autori priče o Isusu. Ajk dalje tvrdi da je Jevanđelja napisao izvesni Kalpurnijus Piso iz Rima, potomak Ramzsesa II, a predak Džordža Buša, reptilijanac i član stare reptilijanske porodice, dakle gušter u koži čoveka. On je sam koristio pseudonme novozavetnih pisaca. U redu, ali ko je sada napisao Novi zavet? Piso li Eseni? Dalje Ajk pominje pobunu u Judeji. Pa ko se u Judeji pobunio, ako Jevreji nisu postojali? Dalje ide nebuloza kako je hrišćanstvo proširio Konstantin (306 – 337) stvorivši današnju verziju hrišćanstva. Konstantin je po Ajku reptlijanac i potomak Kalpurnijusa Pisoa. Konstantin bio odgovoran za uspostavu i širenje hrišćanstva kakvo danas znamo, što pominju mnogi autori gralske literature, kao i Den Braun u knjizi “Da Vinčijev kod.” To je nažalost tačno, ipak priča je tako dobro iskonstruisana da je jako teško doći do stvarnog stanja ako se ne poznaje istina. Istorija je upoznala hrišćane mnogo pre rođenja cara Konstantina, kada su se proširili Rimskim carstvom i bili proganjani prvo od Jevreja a onda i od strane Rimske administracije. Konstantin nikada nije postao obraćeni hrišćanin, on je bio poklonik “Solis invicti – Nepobedivog sunca”, žrec, paganin i samodržac koji je pobio veliki deo svoje porodice. On je imao tu “zaslugu” što je hrišćanstvo proglasio kao zvaničnu religiju carstva i doveo do njegovog kompromisa sa paganima, a rezultetat toga je ovo što imamo danas – hristijanizovan paganstvo i Rim kao novi Vavilon, koji danas podiže novu Kulu vavilonsku. Takođe je taj isti Konstantin navodno sakrio istinska učenja koja su ostavili gnostici. Interesantno - poklonik sunca štitio učenja Isusa Hrista a krio znanja svojih paganskih istomišljenika gnostika. Ajk je potpuno u pravu kada tvrdi da su današnje crkve izvor svakakvih opačina i greha, manipulacije, pljačke, razvrata,, mržnje, nacionalizma i da su vekovima bile odgovorne za ratove i progonstva, držeći mase u strahu od pakla i večnih muka. U pravu je kada kaže da je ta religija mentalni zatvor, jer se zasniva na strahu. Mi znamo da to nisu hrišćanske crkve, jer su preuzele sve pagansko osim imena. Dejvid Ajk ne pominje pravi razlog otpada crkava, a to je napuštanje jevanđeoske nauke i života. On optužuje crkvu da 457
krije znanje i potiskuje “ženski princip”, žensku energiju” u korist muške, niže energije. Ženska energija je energija znanja, pa su zato “hrišćani progonili medijume, vidovnjakinje, supersense i žene sposobne da komuniciraju sa drugim dimenzijama” optužujući ih za veštičarenje. Biblija je bila knjiga muškog principa, gde žene nisu imale nikakva prava a ni dušu, gde je muški ego preovladavao, dok je ženski potiskivan. Naravno, da to nije tačno. Ne postoji ženski i muški princip, to je učenje grčkih filozofa, gnostika, kao i hinduističko – budističko učenje. Pažljiv čitalac Biblije će naći odgovor: “Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja tjelesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samoga ljubi.” (Efescima 5. 28). Na mnogim mestima je Bog zaštitio prava žene, ali Nju Ejdž želi da od nje stvori “emancipovanu” mašinu koja će da radi po čitav dan, da bide seksualni simbol požude, da ne rađa ili rodi jedno dete koje će da “driluje” sistem i država. Leviti su priču o Anunakijima preradili i stvorili početak Biblije, koju su kasnije nastavljali njihovi naslednici. Ajk dalje tvrdi da su Anunaki ustvari rasa reptilijanaca, samo nije jasan, jer negde tvrdi da su ti reptili materijalna bića, koja su letela u mašinama i imala odnose sa ženama iz čega su se rađala deca, divovi, Nefiilim a negde da su to eterična, duhovna bića, iz niže četvrte dimenzije, koja su zaposedala ljude, pa nakon smrti čoveka, reptil zaposedne drugog. Ti zaposednuti su članovi elite, vladari u senci, članovi tajnih društava i drevnih porodica, ljudi koji vladaju današnjim svetom. Priča da engleska kraljica kad uđe u kadu pliva kao gušter po njoj, a predsednik SAD se preobražava u reptila potiče odavde. Ajkovi reptili, za koje još nismo utvrdili da li su materijalna ili eterična bića su oni koji, po njemu, stvarno vladaju. Nejasno je zašto bi se krili ako su tolio moćni da mogu da zaposedaju ljude. Ajk tvrdi da je iskonski strah ljudi od zmija upravo iz razloga što još uvek vladaju ti Anunaki – reptili, ali sada skriveno u telima elite, i da je zmija u Bibliji predstava reptilijanca a ne đavola. Po njemu đavo ne postoji, kao ni Bog, nisu postojali ni proroci, ni apostoli, ni Isus, pa ni Jevreji. Ideje o zmajevima u celom svetu Ajk ne povezuje sa dinosaurima nego sa reptilijancima, kojih su se ljudi plašili, pa je i zmija iz Biblije odlika tog straha, a to su i Nage u Indiji (Karl Sagan je uzeo pseudonim SAGAN – NAGAS), Huicilopohtli, Kukulkan i Ketzalkoatl u Americi. Srpski vitez Stefan Visoki je pripadao viteškom Redu Zmaja. Takođe Ime Vatikana takođe potiče od VATIS CANNES - prorok Zmija. Velike, krilate zmije i zmajevi se pominju svuda. Ajk tvrdi da su ih ljudi obožavali i prinosili im žrtve a to rade i danas prilikom veštičijih i satanističkih praznika i u ritualima. Zmijolika paganska božanstva iz drevnih vremena, obožavanje zmije, tj obožavanje tadašnjih reptilijanskih “bogova” koji su i danas prisutni i pokušavaju da zavladaju planetom, preobražavajući se tokom svojih rituala u reptile, što su navodno, neki ljudi videli, kao na primer Arizona Vajdler i Keti O Brajen, osobe podvrgavane vladinim vivo – eksperimanrima u SAD. Ajk takođe navodi da su svi ljudi koji su videli preobražaje bili pod dejstvom droga, a to ne mora ni da navodi, jer kako su mogli da vide te preobražaje – halucinirali su ili su videli isto ono o čemu pričaju babe na večernjim zimskim prelima – demone koji mogu da simuliraju kako vile, vilenjake, ponoćne svatove, tako i reptilijanca. Reptilijanci ne postoje. Navodni reptilijanci se, eto, hrane ljudskim strahom, krvlju, ko zna čime, pa je jedan od njih i Grof Drakula (drako – zmaj), potomak stare reptilijanske porodice koji je pio krv. Sve aristokrate su po Ajku ustvari – gušteri, pa se zmajevi na zastavama i grbovima aristokratskih porodica i država tu ne nalaze slučajno. Ne znam šta bi ovaj pisac rekao da je bio poslat da služi vojsku u JNA. Ispalo bi da su tada još uvek paravojne slovenačke, hrvatske i bosanske jedinice ratovale protiv reptilijanaca, jer je u JNA jako rasprostranjen bio termin – gušter. Reptilijanci takođe znaju da je njihovoj vladavini bliži kraj jer čovek ulazi u doba svetlosti, doba globalnog duhovnog buđenja. Ajk takođe tvrdi da on nema ništa sa pokretom Novog Doba, iako su njegove ideje novodobaške. Njegovo štivo čitaju milioni ljudi, ništa ne proverevajući, jer je senzacionalističko i lepljivo za umove. On nije sam u ovim sumanutim idejama, Hiljade ljudi piše na ove teme, od knjiga do postova na Internetu, ali je Ajk ovde uzet za primer kao jedan od najčitanijih. Unezvereni ljudi, kojima je sekularizam i evolucionistička nauka “izmakla” jevanđeosko učenja kao tepih ispod nogu, traže odgovore u ovim teorijama jer je za njih jevanđelje prvo poziv na žrtvu, što nije primereno vremenu predatora, a drugo jevanđelje je poziv da u reci kojom plove počnu da plivaju uzvodno i dođu u sukob sa okolinom. Dejvid Ajk je hrišćansku religiju optužio da je ona deo zavere, da je to “mentalni zatvor” kojim su vladari vekovima držali mase u strahu. On smatra takođe da su jedini istinski spisi Gnostička jevanđelja, koje je Rimska crkva zabranila, poput Knjige Enohove, sa anđelima od krvi i mesa i palim anđelima koji su imali decu sa ljudskim ženama. Ajk to naziva zabranjenim tajnim znanjima, sakrivenim od ljudi, jer ako bi ljudi “ovladali umetnošću magije” oni bi mogli da se oslobode vladavine “reptilijanaca.” I šta će da učini čovek 458
opterećen problemima i monotonijom? Odlutaće u vradžbine želeći da postane Hari Poter i pobegne od monotonije života. Ajk tvrdi da je hrišćanstvo reciklirano paganstvo i da ima ezoterijsko poreklo, pa tako hrišćani koji tvrde da ezoterija ima đavolsko poreklo nisu u pravu, oni ustvari ne žele da se otkrije znanje koje oslobađa čoveka.Ovaj je autor odlično pripremio čitaoca da ga prevari. Hrišćanstvo je korišćeno kao “mentalni zatvor” da se sakrije pravo znanje, ono koje su imali Platon i njegovi sledbenici gnostici. Kada god bi hrišćani ili muslimani preuzeli kontrolu nad nekom oblašću, drevni tekstovi, kao i usmena predanja su uništavani ili sakrivani, tako tvrdi Ajk. “Religije su stvorene da zarobe um i natope emocije strahom i krivicom, da verujući možemo da dobijemo spasenje, dok bi oni koji bi odbili bili poslati u pakao. U redu je ako neko želi da veruje u to, ali nije u redu da druge primorava…” kaže Ajk i dodaje: “Razumeti drevnu simboliku Sunca znači razumeti sve vodeće religije.” Mešanje malo istine i puno zablude, po principu zbunjivanja. Iza svih vodećih religija stoji kult, obožavanje sunca. Ajk posebno napada Rimokaltoličku doktrinu, ali umesto “Rimokatolička crkva” on kaže “hrišćanstvo” a ta crkva, kao ni Istočno – pravoslavna nije hrišćanska crkva, osim po imenu. Po učenjima i po karakteru je paganska, delimičan nastavak učenja vavilonskih i egipatskih misterija, prikrivenih iza hrišćanskih imena, što ćemo i da dokažemo.
Ovaj simbol označava sunčev put tokom godine, krst u krugu i znaci zodijaka U centru krsta je Sunce. Vladajuće hijerarhije su imale pravo značenje obožavanja sunca, dok je za mase Sunce bilo izvor toplote i svetla, žetve i blagostanja ili izvor straha. Na primer, masonski autori su nam otkrili pravo značenje obožavanja sunca. “U Tabernaklu, masonsko bratstvo, odeveno u crno oplakuje Ozirisa, koji je oličenje Sunca..”(Albert Maki – “Enciklopedija slobodnog zidarstva”) a Oziris je za masone “rival Adonaja”. (Albert Pajk “Moral i dogma”). Adonaj je Jevrejsko ime za Boga. Zbog ovog simblizma su mnoga paganska božanstva rođena krajem decembra (25. decembar), kada je sunce na najnižoj tački i kada počinje svoje putovanje nazad prema vrhuncu. Zato su drevni narodi govorili da se sunce rađa tog dana, što je kasnije pretvoreno u hrišćanski Božić. “Rođeni ste sa naslednim grehom i zato ste nedostojno đubre od dana kada stignete na ovu planetu. Možete naći spasenje samo putem verovanja u “Spasitelja” a to znači da radite samo ono što vam sveštenici kažu. Ako ne uradite tako, bićete osuđeni na večni pakao. Baš je zeznut lik taj hrišćanski Bog, zar ne?” (“Najveća tajna” Dejvid Ajk). Strašna parodija na hrišćansko verovanje. Prvo, nijedan stih u Bibliji ne savetuje da slušamo sveštenike nego Boga, a drugo, Biblija nema nauke o večnom paklu. Ipak, ono što je najopasnije je poistovećivanje i poređenje Biblijskih ličnosti i događaja sa paganskim ličnostima i događajima. Gore od ateističko – komunističkog negiranja postojanja bilo čega. Neupućeni vernici i nevernici će vrlo lako nasesti. Ajde da probamo da razobličimo ovog satanistu na veoma jednostavan način. On tvrdi da su leviti napisali prvih pet knjiga Mojsijevih u vavilonskom ropstvu nakon 586 godine p. n. ere, po “savetu reptilijanaca”! takođe je tvrdio da su leviti bili ljudi koji su pili krv, praktikovali crnu magiju i prinsili ljudske žrtve. Ipak, ove biblijske knjige govore protiv magije, vračanja i prinošenja ljudi, pa čak se i “obećeva” smrt onima koji tako čine. Čitaćemo 3. Knjigu Mojsijevu 19 poglavlje. Da li su ovo reči ljudi koji piju krv i kojima zapoveda “Vavilonsko 459
bratstvo” vanzemaljskih reptilijanaca , guštera koji piju krv ljudi: “Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih, i reci im: Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog vaš. Svaki da se boji matere svoje i oca svog; i držite subote moje; ja sam Gospod Bog vaš. Ne obraćajte se k idolima, i bogove livene ne gradite sebi; ja sam Gospod Bog vaš. A kad prinosite žrtvu zahvalnu Gospodu, prinosite je drage volje. U koji je dan prinesete, neka se jede, i sutradan; a šta ostane do trećeg dana, neka se ognjem sažeže. A ako bi se šta jelo treći dan, gad je, neće biti ugodna. Ko bi god jeo, nosiće svoje bezakonje, jer oskvrni svetinju Gospodnju; zato će se istrebiti ona duša iz naroda svog. A kad žanjete rod zemlje svoje, nemoj požeti sasvim njivu svoju, niti pabirči po žetvi. Ni vinograd svoj nemoj pabirčiti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu tvom; nego ostavi siromahu i došljaku. Ja sam Gospod Bog vaš. Ne kradite; ne lažite i ne varajte bližnjeg svog. Ne kunite se imenom mojim krivo; jer ćeš oskvrniti ime Boga svog. Ja sam Gospod. Ne zakidaj bližnjeg svog i ne otimaj mu; plata nadničarova da ne prenoći kod tebe do jutra. Nemoj psovati gluvog, ni pred slepca metati šta da se spotakne; nego se boj Boga svog; ja sam Gospod. Ne činite nepravdu na sudu, ne gledajte što je ko siromah, niti se povodi za bogatim; pravo sudi bližnjemu svom. Ne idi kao opadač po narodu svom, i ne ustaj na krv bližnjeg svog; ja sam Gospod. Nemoj mrzeti na brata svog u srcu svom; slobodno iskaraj bližnjeg svog, i nemoj trpeti greha na njemu. Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod. Uredbe moje držite; živinčeta svog ne puštaj na živinče druge vrste; ne zasevaj njive svoje dvojakim semenom, i ne oblači na se haljine od dvojakih stvari. Ako bi ko obležao robinju, koja je isprošena ali nije otkupljena ni oslobođena, oboje da se šibaju, ali da se ne pogube; jer nije bila oslobođena. I neka on prinese Gospodu žrtvu za prestup svoj na vrata šatora od sastanka, ovna za prestup. I neka ga očisti pred Gospodom sveštenik ovnom prinesenim za prestup od greha koji je učinio; i oprostiće mu se greh njegov. A kad dođete u zemlju i nasadite svakojakog voća, obrežite mu okrajak, rod njegov; tri godine neka vam je neobrezano, i ne jedite ga. A četvrte godine neka bude sav rod njegov posvećen u hvalu Gospodu. Pa tek pete godine jedite voće s njega, da bi vam se umnožio rod njegov. Ja sam Gospod Bog vaš. Ništa ne jedite s krvlju. Nemojte vračati, ni gatati po vremenu. Ne strižite kosu svoju ukrug, ni grdite bradu svoju. Za mrtvacem ne režite telo svoje, ni udarajte na se kakve belege. Ja sam Gospod. Nemoj skvrniti kćer svoju puštajući je da se kurva, da se ne bi zemlja prokurvala i napunila se bezakonja. Držite subote moje, i svetinju moju poštujte. Ja sam Gospod. Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš. Pred sedom glavom ustani, i poštuj lice starčevo, i boj se Boga svog. Ja sam Gospod. Ako je u tebe došljak u zemlji vašoj, ne čini mu krivo. Ko je došljak među vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio među vama, i ljubite ga kao sebe samog; jer ste i vi bili došljaci u zemlji misirskoj. Ja sam Gospod Bog vaš. Ne činite nepravde u sudu, ni merom za dužinu, ni merom za težinu, ni merom za stvari koje se sipaju. Merila neka su vam prava, kamenje pravo, efa prava, in prav. Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske. Držite, dakle, sve uredbe moje i sve zakone moje, i vršite ih. Ja sam Gospod.” Mogu li ovo biti reči zlih ljudi, posebno “reptilijanaca” za koje Ajk tvrdi da mrze ljude, piju krv, i da do danas stvaraju sve zavere, ratove, manilulaciju, bankarsku pljačku? Ne ide jedno sa drugim. Ovo nisu reči koje uteruju strah, ovo u očinski saveti za dobro onoga koji ih sluša. Ajk, kao i mnogi pre njega, se trudi da sve situacije i događaje iz Biblije poistoveti da paganskom praksom. Tvrdi da je Biblija kodirana i da je samo inicirani u mudrosti i ezoterijske tajne mogu tazumeti, dok je ostali mogu samo bukvalno čitati. Njeno mistično poreklo dokazuje njen simbolizam, koji ima etoterijsko poreklo. Tako se broj 12 javlja u Bibliji više puta, kao 12 sinova Jakovljevih, 12 plemena, 12 kamenova, 12 apotola, 12 vrata...tako ima i 12 zodijačkih kuća, 12 vitezova Okruglog stola, 12 zvezda je na kruni Izide, Semiramide ili “Marije”, 12 zvezda na zastavi EU, 12 učenika Ozirisa..dok je Sunce trinaest. Proporcije egipatskih statua su uvek deljive ili višestruko deljive sa 12 ili 6, što hoće reći da je 12 jedan od brojeva svete geometrije. Takođe i za ime cara Solomona Ajk tvrdi da je kodirano Sunce. (SOL – OM – ON) što je tačno, ali ne i za Izraelskog cara Salomuna (Čovek mira šalom, šalam - un). O tobožnjem nepostojanju Jevreja kao naroda se ima i te kako šta za reći. Ne treba pisati napamet, postoji arheologija koja će da potvrdi postojanje ovog naroda od davnih vremena. Na dnu crvenog mora se mogu naći ostaci egiparskih ratnih sprava, kao što je napisano U Bibliji da je more progutalo celu egipatsku vojsku nakon izlaska Jevreja iz Egipta. Egipatski izvori njih pominju kao “Habiru” i postoje pisani dokumenti o tome. Tokom godina, mnogi ronioci su uzaludno pretraživali Suecki zaliv u potrazi za artefaktima koji bi potvrdili biblijsku priču o Izlasku. Pomno praćenje biblijskih istorijskih događaja opisanih u knjizi Izlazak je Rona Vijata (Ron Wyatt) 1978. godine dovelo do Nuveibe, velike plaže u zalivu Akaba. Na dubinama koje 460
variraju od 18 do 60 metara, pronađena su bojna kola razasuta po morskom dnu. Pronađeni artefakti uključuju točkove bojnih kola, ostale delove bojnih kola, kosti ljudi i konja, koje je izgrizla so ali su ostale naslage koje su se na njih bile nahvatale. Ronioci su također pronašli artefakte na Saudijskoj obali suprotno od Nuveibe. Arheolozi su pronašli crni obeliks asirskog cara Salmansara III u gradu Nimrudu (Kalah), na trgu blizu careve palate. Ovaj spomenik predstavlja pouzdanu potvrdu teksta iz 2. Knjige o carevima 9. i 10. poglavlje, obračun careva u Izraelu i Judeji. Papirusi sa ostrva Elefantina (jug Egipta) - nađen je veliki broj tih papirusa i svi potvrđuju tačnost Jezdrine i Nemijine knjige, tj preseljenje Judejaca iz Vavilona nazad u Judeju i gradnju Jerusalima i hrama. Kirov valjak nađen u Vavilonu potvrđuje zidanje hrama u Jerusalimu 2. Knjigu dnevnika 36,2223; Jezdra 1. poglavlje. Takođe Kirov valjak potvrđuje osvajanje Vavilona i naredbu cara da se svi zarobljeni Jevreji vrate slobodno u svoju otadžbinu. Pisma iz Amerne (Tel El Amarna). Jedna žena tražeći đubrivo za svoju baštu našla u ruševinama starog grada Amarne više stotina glinenih pločica iz 14. p. n. e. One potvrđuju izrailjsko naseljavanje Hanana.
Fotografije načinjene prilikom istraživanja dna Crvenog mora U Tel el Amarni u Egiptu, 1887. godine, pomenuta seljanka je pronašla glinene pločice kojih je ukupno bilo tri stotine sedamdeset sedam. Sadržaj na pločicama bio je ispisan klinastim pismom i istraživanjem je ustanovljeno da su to bila pisma upućena dvojici egipatskih faraona, a pisali su ih državna vojna lica sa službom u Palestini, Fenikiji i Siriji, oko 1500. godine pre Hrista (današnje datiranje). Danas bi se ova pisma nazvala korespondencijom Ministarstva spoljnih poslova. Ona su danas poznata pod imenom Pisma iz Amarne i neprocenjiva su kolekcija dokumenata koju ne bismo razumeli da staro klinasto pismo nije bilo dešifrovano. Kao dodatak informacijama o rutinskoj državnoj korespondenciji, Pisma iz Amarne bacaju novu svetlost na običaje i uslove života u Palestini u XV veku pre Hrista, čime se potvrđuje istoričnost mnogih biblijskih navoda. Jedna savremena enciklopedija potvrđuje istorijsku vrednost ovih pločica i u mnogo navrata Pisma iz Amarne “ilustruju i potvrđuju ono što je već bilo zapisano u Starom zavetu” Drugo otkriće koje je pomoglo da se otvore vrata prošlosti, naročito starozavetnog perioda, ima veze sa ruševinama u Ninivi. Tamo je iskopana kraljevska biblioteka asirskog cara Asurbanipala. U njoj se nalazilo na hiljade državnih dokumenata ispisanih na glinenim pločicama, sa detaljnim opisima radova iz oblasti medicine, matematike, astronomije i geografije. To je bilo još jedno neprocenjivo otkriće, naročito kada shvatimo koliko je veliko bilo Asurbanipalovo carstvo. Na mapi u 461
Verner Kelerovoj (Werner Keller) knjizi “Biblija kao istorija” (The Bible as a History), prikazuje se Asirsko carstvo pod Asurbanipalom (oko 600. godine pre Hrista), koje se prostiralo od Kaspijskog mora do Persijskog zaliva na istoku, do današnje Turske na severu, i dole preko Palestine do Egipta na jugu. Kada je Asurbanipalova biblioteka bila otkrivena, bačena je svetlost na mnogo toga, uključujući i jevrejske careve pomenute u Bibliji od Ahava do Manasije, što je potvrdilo i objasnilo biblijski zapis. Izveštaji o stvaranju i potopu bili su naročito interesantni, pošto su oba bila veoma slična biblijskim izveštajima istih događaja. Arheološka otkrića tih starih vavilonskih tradicija potkrepila su Bibliju. Vek i po engleski, francuski, američki i nemački stručnjaci, između ostalih, veoma pažljivo i sistematski rade na iskopinama Srednjeg i Bliskog istoka. Beskrajni niz otkrića dolazi iz prašnjavih naslaga i ruševina koje su iskopali vrsni arheolozi. Bivši novinar Verner Keler govori o “preplavljujućem mnoštvu autentičnih i potvrđenih dokaza” i o njihovom uticaju na njega lično i zaključuje: “U umu mi odjekuje ova rečenica: Biblija je ipak u pravu.” Biblija je tokom 19 veka prosvetiteljstva smatrana za mit, jer je pominjala gradove kojima nikakvog traga nije bilo, kao i jedno veliko carstvo – Hetitsko, za koje nikakvih tragova nije bilo, gok nije otkriven lokalitet Bogazkoy u Turskoj, gde se nalaila hetitska prestonica hatutaš. Takođe su otkriveni mnogi gradovi koji su se pominjali u Bibliji kao što su Jerihon, Lahis, Vetilj, Asor, Gezer, Samarija, Sihem (ili sada Sihar), Susan (sada Susa), Halah – veoma stari grad koji se pominje u 1. Mojsijevoj, Gavaja – glavni grad Saulovog Izraela, Ur o kome se govori u vezi sa Avramom i naravno Niniva, još jedan odličan primer veoma starog i značajnog biblijskog grada. Zidovi Ninive prostirali su se preko 12 km u dužinu. Nekada glavni grad Asirskog carstva, Niniva, je bila uništena oko 612. godine pre Hrista i, samo dva veka kasnije, čak joj je i ime bilo zaboravljeno. Kritičari postavljaju pitanje: Kako je moguće da se tako veliki i značajan grad, koji je toliko dugo postojao, tako brzo zaboravi? Zaključili su da to nije moguće. Ponovo je Biblija proglašena nepouzdanim izvorom. Zatim se uz pomoć arheologije iz prašnjave gomile ponovo pojavila Niniva. Već smo opisali otkriće Asurbanipalove biblioteke u ruševinama Ninive, sa hiljadama starih dokumenata iz raznih oblasti, ispisanih na glinenim pločicama. Međutim, to nije bilo sve. Ispostavilo se da su i drugi pronalasci u ruševinama Ninive i obližnjih gradova potkrepili biblijski izveštaj. Jedan od veoma cenjenih izloženih predmeta u Britanskom muzeju jeste crni obelisk koji je otkrio Henri Lejard na arheološkim naslagama u blizini reke Tigar, nedaleko od današnjeg Mosula. Obelisk, čije su sve četiri strane bile u reljefima, sadrži jedinu do sada poznatu predstavu biblijskog kralja Juja. Ostale ličnosti, prethodno poznate jedino iz Biblije, a sada potvrđene arheloškim otkrićima u Ninivi, jesu Jezekiel i Ahav, i asirski carevi Salmanasar, Senahirim (Sanherib) i Sargon. Doktor Horn izjavljuje da su ta otkrića pobudila ogromno interesovanje, naročito kod hrišćana “koji su se čvrsto držali vere u istinitost Biblije u vreme kada je sam temelj te vere bio uzdrman visokom kritikom.” Prilikom iskopavanja na arheološkom nalazištu u Turskoj, nekih 160 km istočno od Ankare, kojima je upravljao nemački arheolog Hugo Vinkler (Hugo Winkler) i drugi, 1911. godine pronađen je drevni hetitski glavni grad Hatutaš ili Hatuša (sada poznat pod imenom Bogazkoy Boghazkoi). Na gradskoj kapiji bili su ugravirani crteži u prirodnoj veličini na crnom bazaltu, tvrdom kao gvožđe. Na crtežima su bili naslikani hetitski ratnici. Bili su to niski ljudi sa velikim nosom, čelom povijenim unazad, i debelim usnama. Kosa im je padala preko ramena. Kratka pregača bila je pričvršćena oko struka širokim pojasom. Obuća je imala vrhove savijene nagore. Sva ta saznanja plod su arheoloških otkrića. Vinkler je, takođe, otkrio još jednu drevnu biblioteku, kraljevsku arhivu hetitskog kralja, zakopanu skoro tri hiljade godina. Nešto od toga je bilo pisano u Vavilonu klinastim pismom, nešto na drugom jeziku, koji je nazvan akadskim, i nešto na nepoznatom pismu za koje se kasnije ispostavilo da je bilo hetitsko. Tih deset hiljada glinenih pločica bile su neprocenjivo otkriće. Iskopavanja u Hatuši nastavila su se sve do 1950. godine i potvrdila da su te ruševine bile ostaci glavnog grada nekada moćne hetitske imperije, koja se mogla porediti sa bilo kojom drugom toga vremena. Nije je bilo nigde osim u Bibliji. U egiptu, na zidovima u hramu u Karnaku se pominje Avram, došljak. Pločice iz Ras šamre pružaju dokaz o jevrejskoj poeziji. Pisma iz Lahisa ukazuju na Nabukodonosorovu invaziju na Judeju i jeremijino vreme. Kirov cilindar, pronađen u Vavilonu 1879 otkriva dekret persijskog cara Kira o povratku Judejaca u svoju zemlju. U Jerusalimu, tačnije ispod njega je pronađen tunel za vodu iz doba cara Jezekije, dug 500 metara, sa natpisima iz tog doba. Neki od natpisa na hebrejskom su u muzeju u Istanbulu a neki su i danas vidljivi na zidu tunela. Takođe i grad Vavilon koji se u Bibliji pominje kao stari Vavilon, za vreme Nevroda, kao i Vavilon iz vremena Nabukodonosora i kasnije Kira nije bio poznat sve do druge polovine 19 veka bar kada je zvanična nauka u pitanju. Mesto gde su nađene ruševine Vavilona su izbegavali arapski pastiri, koji su temelje vavilonske kule, nazivali “Birs Nimrud,” 462
Kirov cilindar
I mnogo toga još je pronađeno i pored toga što je u interesu evolucionista i sekularne nauke da se što više toga sakrije i uništi. Biblijski izveštaj se pokazao kao tačan, i nije nikakva i ničija kopija. Ona ima početak i kraj, nije kopija sumerskih epova “Enuma Eliš” kao ni “Epa o Gilgamešu” nego se može reći da su ovi epovi samo kolektivno sećanje na stvaranje i potop. Biblija ima nastavak, koji čitaoca vodi kroz istoriju greha, borbe ljudskog roda sa grehom, preko 300 proročanstava o Spasitelju koja se nalaze u Starom Zavetu, dolazak Spasitelja, nauka o spasenju – Jevanđelje, radosna vest kao i opis poslednjih događaja u Otkrivenju Jovanovom, sve do dolaska Isusa Hrista, izbavljenja vernih i propasti pobune. Sama urota protiv Biblije i Tvorca je dokaz da ona ima težinu, po principu “Za dobrim konjem prašina se diže”. Nipodaštavanje, negiranje, falsifikovanje, feminističke optužbe kao i optužbe seksualnih manjina za “netoleranciju”, ateistička naklapanja o neverodostojnosti, optužba o falsifikatu od strane sledbenika Novog Doba, koji tvrde da su gnostički spisi istina, negiranje delova Biblije od kvazihrišćanskih sekti, posebno Mormona i Jehovinih svedoka, njeno stavljanje u ravan sa mitologijom i izmišljotinama, njeno pripisivanje okultistima, žrecima i visokom sveštenstvu u Vatikanu…samo joj daje na težini. Njeni saveti o životu, ishrani, higijeni, poštenom poslovanju, davanju, pomaganju, učenju, radu, međuljudskim odnosima, informacije o Bogu, saveti o karakteru i ponašanju prema porodici, supružniku, vlastima, prijatelju, neprijatelju, prema svom zdravlju, životinjama… su i danas savremeni i nepromenljivi. Njana tačnost u pogledu budućnosti, gledano iz svih perspektiva, ukazivanje na Mesiju, njeno ogoljavanje karaktera ljudi, i dobrih i loših i “prijatelja” i neprijatelja, bez bilo čijeg veličanja. Njeni saveti o odnosima prama bolesnima, siromašnima i ljudima u nevoljama. To ne može biti izmišljotina a ni kopija. Napade na Bibliju ne izvode samo ljudi poput Denikena, koji tvrde da je u njoj opisano sletanje vanzemaljaca, ili Ajka koji je ubeđen da su nju napisali okultistički egipatski vračevi, da je kodirana i prilagođena da njen pravi smisao razumeju samo odabrani. Nju napadaju i pripadnici tradicionalnih crkava iskrivljujući njeno značenje, i krijući je od naroda, tvrdnjom da samo sveštenik ima pravo da tumači spise Biblije, ili da su spise nazvane “Sveto predanje” čak iznad autoriteta Biblije. Biblija počinje rečima: “U početku…” (1. Mojsijeva 1.1) a završava se sa “Amin.” (Otkrivenje 22.21). Ona ima odgovore za sve aspekte života. Odnos prema roditeljima, deci, komšijama, vlastima, zaposlenom, poslodavcu, društvu, prijateljima, neprijateljima…sve je u Bibliji rečeno. Ona ima odgovor na pitanje kako je počela istorija Zemlje i kako će se ona završiti. Nema miliona godina, duboke i mračne prošlosti koja je počela eksplozijom ogromnog kosmičkog kamena. Knjiga bez ikakvog licemerja. Ona priznaje da je Bog uvek imao neuporedivo manje sledbenika nego što stvarno ima ljudi, i da su i ti sledbenici samo grešnici. Ona ne krije da sledbenici Boga stradaju, imaju nevolje, ginu, bivaju progonjeni, dok sledbenici drugog tabora često žive dobro do smrti. Ona i o onima koji su na Božjoj strani ne govori samo pohvalno već ogoljuje sve crte njihovog karaktera. Otkriva grehe i onih koji su prihvatili Božji sistem vrednosti. Tako je Avram lažov, Mojsije ubica, David preljubnik, neki apostoli kukavice, Petar se odriče Hrista, Solomon postaje razvratnik, Noje se opija, Ilija je sklon depresiji, Toma ne veruje, a Jovan moli Boga da spali samarjanska sela. To su grešni ljudi, ali koje Bog podiže i vodi, menja i spašava. To su ljudi koji su pristali ili za Bogom. To je Plan Spasenja. Oni uz Božju pomoć čine neverovatna dela vere. Biblija ne krije ni siromaštvo, ni ratove, ni nesreće … i ne obećava lep život na zemlji. Zemlja je mesto rata. Ljudska nauka u mnogo slučajeva izneveri. Znamo da su svi ljudi koji su smatrani mudrima verovali da je Zemlja tepsija ili kvadratna ploča, oko koje se okreće ceo svemir. Biblija još pre tri i po hiljade 463
godina jasno kaže: “On (Bog) sjedi nad krugom zemaljskim i njezinisu mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan" (Knjiga proroka Isaije 40.22). Takođe, i mi to danas znamo, Zemlja ne stoji na četiri ogromna slona, na divovskoj kornjači, a Biblija ima ovu vest još pre više hiljada godina: "On je razastro sjever nad prazninom, a zemlju objesio ni na čem" (Knjiga o Jovu 26.7). Ovde je ljudska nauka očigledno zakazala, a i polupaganske tradicionalne crkve jer skoro do XVIII veka ko se usudio da veruje drugačije, smatran je jeretikom i saradnikom samoga vraga. Danas vidimo svojim očima da je Biblijski izveštaj tačan. Zemlja je okrugla i sunce se ne vrti oko nje. Nijedan mit starih naroda, kao ni sveta knjiga ili skup knjiga ne daje moralno - zdravstvene savete kao što to čini Biblija. Još pre 3 500 godina je Bog rekao Mojsiju da nije dobro jesti svinjetinu, niti meso mesojeda (3. Knjiga Mojsijeva 11.7), a nauka je tek u ovom veku utvrdila kakvo dejstvo imaju enzimi iz svinjskog mesa i masnoće na organizam čoveka. Svinjsko meso je teško i previše masno. Biblija savetuje da se porodilje izdvoje od okoline dok ne ozdrave (3. Knjiga Mojsijeva 12. glava). U kasnijoj istoriji, sve do danas znamo da su bebe i porodilje najviše umirale od zaraznih bolesti usled dodira sa prljavštinom. Imunitet majke oslabi, a imunitet bebe je još slab da bi se branili i uticaj okiline je itekako opasan. Savet da se oboleli od zarazne bolesti izdvajaju postoji takođe u Bibliji, u 13 i 14 glavi 3. knjige Mojsijeve. To je bilo pre 3 500 godina. Mnogo kasnije, u srednjem veku su milioni umirali od kuge i čak u XX veku od španske groznice ili tuberkuloze zbog nepoštovanja pravila o higijeni. Do pre sto godina su fizikusi (lekari( puštali krv obolelom od groznice, što je dodatno slabilo organizam. Ne jesti krv (3. Mojsijeva 17.10). Krv je, kao što danas znamo hranioc i čistač organizma, i puna je štetnih materija koje organizam izbacuje napolje. Krv nije za konzumaciju, nije za jelo. Naravno, to se ne odnosi na intravenozno primanje krvi da bi se spasao život. Krv jeste dobra za vene i arterije, ali nikako nije dobra za želudac. Danas u krivičnom zakoniku svake zemlje možemo naći ono što je u Bibliji dato kroz deset Božijih zapovesti (2. Knjiga Mojsijeva 20. glava). Deset zapovesti pokrivaju svaki zakonik koji je postojao na zemlji. Za razliku od uzdizanja heroja i potpirivanja licne sujete u religijskim knjigama i legendama, u Bibliji se na prvo mesto stavlja praštanje, ljubav, milosrđe, trpeljivost: "Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem..." (3. knjiga Mojsijeva 19. glava). Poziva i na milostinju i pažnju prema sirotinji (3. Mojsijeva 19.10). Poziva uopšte da se čini dobro drugima (Jevanđelje po Mateju 5. 23-25,44). Čak se osuđuje osvetoljubivost i mržnja koje se gaje tajno, u umu, ili “u srcu” kako kaže spis. Biblija ne krije ni ljudske mane, a ni vrline. Bog nije pristrasan. Bog nije tiranin. On nigde nije uskratio čoveku ono što je dobro za njega. Biblija je povezana od prvog do zadnjeg stiha u celinu iako ju je tokom 1500 godina pisalo 40 autora u 66 knjiga. Od neppismenog pa opismenjenog ribara, preko govedara, zemljoradnika, veleposednika, lekara, državnog službenika, obrazovanog fariseja, seljaka, plemića, premijera tadašnje velesile Egipta, odbačenog princa, kralja, proroka, pa do izraelskog cara. Mnogo profesija, mnogo karaktera, mnogo vremena, mnogo područja a kompaktna knjiga Biblija je istorija zemlje, istorija stvaranja čoveka, njegovog pada u greh i njegovog otkupljenja i spasenja. Ona je napisani plan spasenja. Stari Zavet je na mnogo mesta najavio dolazak Mesije, Isusa Hrista, njegovo rođenje, život, stradanje i vaskrsenje. Ovo nije bilo lako, posebno ako znamo da je Bibliju, koja se sastoji iz 66 knjiga pisalo 40 ljudi u razdoblju od oko 1600 godina! Kako su oni mogli da se dogovore? Nikako, ali ih je vodio isti duh, Duh Božji. Naredni stihovi u Starom Zavetu ukazuju na dolazak Isusa Hrista, i njihova potvrda u Novom Zavetu. ”Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi (1. Moj. 49:10). Isus je bio po ljudskom rodoslovu od loze cara Davida, koji je po plemenskom poreklu bio Judejac, tj od Jakovljevog sina Jude. “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od vječnih vremena” (Mihej 5:2) Isus je rođen u Vitlejemu. “A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vrijemena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim” (Mat. 2:1). ”Zato znaj i razumi: Otkada iziđe riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme” (Danilo 9:25). “Vrijeme rođenja Hristova U to vrijeme pak iziđe zapovijest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svijet. Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom” (Lk. 2:1-2). Ovo je interesantna epizoda iz Knjige Proroka Danila, čime treba da se bavimo u ovom poglavlju. Prorok Danilo je ostavio dosta podataka koji se odnose na budućnost, koji su se ispunili, čime potvrđuje autentičnost Biblije. 464
“Zato će vam sam Gospod dati znak; eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće Mu ime Emanuilo” (Isaija. 7:14). “A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog” (Mat. 1:18). ”Carevi tarsiski i ostrvljani doneće dare, carevi šavski i savski daće danak. Klanjaće mu se svi carevi, svi narodi biće mu pokorni” (Ps. 72:10-11). “A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim... I ušavši u kuću, videše djete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom” (Mat. 2:1, 11). ”Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.” (Os. 11:1) I on ustavši uze dijete i mater Njegovu noću i otide u Misir” (Mat. 2:14). ”Ovako veli Gospod: Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za djecom svojom, neće da se utješi za djecom svojom, jer ih nema” (Jer. 31:15). “Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca” (Mat. 2:16). ”Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem” (Isa. 40:3). “U ono pak doba dođe Jovan Krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj. I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko” (Mat. 3:1-2). ”Ali neće se onako zamračiti pritješnjena zemlja kao pre kad se dotače zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle kad dosađivaše na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznabožačkoj. Narod koji hodi u tami videće vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji gde je smrtni sjen zasvijetliće vidjelo” (Isa. 9:1-2). “A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivši Nazaret dođe i namjesti se u Kapernaumu primorskom na međi Zavulonovoj i Neftalimovoj. Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka. Ljudi koji sjede u tami, vidješe vidjelo veliko, i onima što sede na strani i u sjenu smrtnom, zasvijetli vidjelo” (Mat. 4:12-16). ”Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte” (5. Moj. 18:15). “A ljudi vidjevši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svijet” (Jn. 6:14). ”Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo” (Isa. 53:3). “K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše” (Jn. 1:11). ”Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom” (Zah. 9:9). “Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev. A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano” (Jn. 12:13-14). ”I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu.” (Ps. 41:9) “I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda” (Marko. 14:10). ”I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika” (Zaharija. 11:12). “I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika” (Mat. 26:15). ”I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru” (Zaharija. 11:13). “Novac za lončarevu njivu A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima” (Mat. 27:6-7). “Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbjeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima” (Zaharija. 13:7). “A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobijegoše” (Mat. 26:56). ”Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih” (Isa. 53:7). “I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. Tada reče im Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo” (Mat. 27:12-14). ”Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscijelismo” (Isa. 53:5). “Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne” (Mat. 27:26). 465
”Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje” (Ps. 22:7-8). “I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu” (Mat. 27:31). ”Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja” (Isa. 50:6). “I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi” (Mat. 27:30). ”Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli” (Isa. 53:12). “Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s lijeve strane” (Mat. 27:38). ”Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.” (Psalam. 22:16). “Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran” (Jovann. 20:27). ”Dele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju žrijeb” (Ps. 22:18). “I kad Ga razapeše, razdijeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti” (Marko. 15:24). ”Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom” (Ps. 69:21). “Dadoše Mu da pije sirće pomiješano sa žuči, i okusivši ne htje da pije” (Mat. 27:34). ”Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od riječi vike moje?” (Ps. 22:1). “A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?” (Mat. 27:46). ”I u onaj dan, govori Gospod Gospod, učiniću da sunce zađe u podne, i pomračiću zemlju za bijelog dana” (Amos. 8:9). “A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog” (Matej. 27:45). ”I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem” (Zaharija. 12:10). “Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda” (Jovan. 19:34). ”Čuva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih neće slomiti.” (Ps. 34:20) “A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge” (Jovan. 19:33) ”Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima Njegovim” (Isaija. 53:9). “A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovijedi da mu dadu telo. I uzevši Josif tijelo zavi Ga u platno čisto; I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isjekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide” (Mat. 27:57-60). ”Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost.” (Ps. 16:10) “A kad iđahu da jave učenicima Njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše Mu se.” (Mat. 28:9) Prorok Danilo je predvideo događaje koji su u vezi sa rođenjem i stradanjem Isusa Hrista, i to pet vekova ranije. Neki kritičari tvrde da je ta knjiga napisana nakon pojave hrišćana, ali je Danilo dao jako precizne istorijske podatke u vezi sa razdobljem vladavine Nabukodonosora vladara Novovavilonskog carstva, pa do Kira, osvajača Vavilona. Danilo je pomenuo i jednog vladara, Baltazara, koji je bio poslednji vladar Novovavilonskog carstva, iako je zvanična istorija zna za Nabonida, sve do kasnih godina 19 veka. Na početku 20 veka je prevedeno nekoliko vavilonskih dokumenata koji navode da je Nabonid, otac cara Baltazara živeo u gradu Temi, nedaleko od Vavilona, a na presto je postavio svog sina Baltazara. ( Danilo 5. glava). “Sedamdeset sedmica je određeno tvome narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup, i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetoma. Zato znaj i razumij: otkad iziđe riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dvije nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme. A poslije te šezdeset i dvije nedjelje (u 70 nedelji) pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod ce vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; a kraj će mu biti s potopom, i određeno ce pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavjet sa mnogima za nedelju dana a u polovini nedjelje ukinuće žrtvu i prinos.” (Danilo 9,24−27). Prorok Danilo, živeći pet vekova pre Hrista, pod Božjim nadahnućem proriče šta nosi budućnost. On govori da će Jerusalim, koji je tada bio u ruševinama, biti ponovo izgrađen. To je bilo neizvodljivo iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je preseljen ceo judejski narod, pa se dobar deo etablirao u samoj bogatoj Vaviloniji, jer je preseljena generacija umirala, a drugi je činjenica da su Asirci i Novovavilonci naseljevali druge narode koji su se takođe ukorenili na zemlji gde su živeli Judejci. Jedan drugi prorok, Isaija, čak je predskazao ko će narediti obnovljenje Jerusalima − car Kir: “Govorim Kiru: pastir si moj; i izvršiće svu volju moju, i kazaće Jerusalimu: sazidaceš se; i crkvi: osnovaceš se” (Isaija 44,28). Kir, car Persijanaca i Međana je 466
bio sledbenik monoteističke religije Zoroastrizma, koja je bila bliska jevrejskom monoteizmu. Persijanci su mrzeli mnogoboštvo. Možda su kasnije, u VII veku lakše prihvatili Islam nego drugi, okolni narodi mnogobošci. Istorija nas izveštava da je zapovest za restauraciju Jerusalima izdata za vreme vladavine Kira, početkom petog veka pre nove ere. Po proroku Danilu “69 nedelja” posle izdavanja edikta za obnovu Jerusalima, trebao je doći Mesija. Za 69 sedmica se ni danas ne može napraviti grad, sa svom raspoloživom tehnikom. To je nešto malo više od godinu dana, tj 483 dana, ali ne i proročkih 69 sedmica. Šta znaci 69 nedelja? Naime dekret cara Kira 538 godine je omogućio povratak Judejaca u Judeju i početak gradnje Jerusalima i hrama. Kir je dao odobrenje (knjiga Jezdrina 5.13). U knjigama Jezdrinoj i Nemijinoj se opisuje gradnja, težak posao koji su ometali okolni narodi, ljubomorni zbog naklonosti persijskog cara, tužeći Jevreje za izdaju i tobožnje odmetništvo od cara, tj. stvaranje države (Nemija 2.19). Drugi dekret cara Darija I Histaspa 519. p. ere potvrđuje dekret cara Kira. Tek dekret Artakserksa Longimanusa 457 godine je onaj na koji misli proročanstvo, jer tada su otklonjene sve pritužbe okolnih naroda, Judejci dobijaju autonomiju i potpuno pravo da sagrade Jerusalim. (Jezdra 7. 25). Taj dekret je napisan i na jevrejskom, dok su prva dva bila napisana samo na aremejskom. Biblijski princip “dan za godinu” se primenjuje na više mesta u Bibliji. Kada su Izraelci lutajući postinjom došli pred vrata Hanaana, poslali su 12 uhoda, koji su 40 dana uhodili Hanaan, ali su zbog neverovanja Izraelci morali natrag u pustinju i to na 40 godina. (4. Mojsijeva 14. 34). Takođe i jezekilju proroku Bog kaže “dajem ti dan za godinu” (Jezekiel 4. 6). Ovih 69 nedelja je 483 godine, kada je na Jordanu kršten Isus od strane Jovana Krstitelja. (Luka 3. 21 – 22) čime postaje “pomazanik”. To se desilo “petnaeste godine cezara Tiberija” (Luka 3.1). Ostalo je još jedna nedelja, 7 godina, podeljena na 3,5. Nakon tri i po godine od svog krštenja je Isus Hristos razapet. On je time ispunio žrtveni zakon, Njegovom žrtvom je ukinut ceremonijalni žrtveni sistem. Jagnje koje se vekovima prinosilo na žrtvu za greh je bio Hristos. Jevanđelisti pominju da se zavesa u hramu pocepala. (Luka 23. 45). Nakon tri i po godine od ovog događaja je kamenovan đakon Stefan. Tada su zvanično Jevrejsko vođstvo i narod odbacili mesijanstvo Isusa Hrista, čime su prestali da budu kompaktan Božji narod. Jevanđelje je krenulo u neznabožce a sami Jevreji su prvi započeli progonstvo Hristovih učenika. Naravno, Jevreji pojedinci koji su poverovali nisu odbačeni. Biblija nam daje izveštaje o poslednjim vremenima, uspostavi Svetske vlade, Evropske Unije i o II Hristovom dolasku, kao i o ponovnom usponu Rima nakon perioda prosvetiteljskog ateizma.
Vanzemaljci kao “dobri momci” evolucije “Hominid iz roda Homo jeste proizvod evolucije. Homo sapiens je međutim proizvod nekog iznenadnog, revolucionarnog događaja. Pojavio se pre nekih 300 000 godina. Naučnici nemaju objašnjenja, ali mi imamo. Imaju sumerski i vavilonski tekstovi, ima ga Stari Zavet. Homo sapiensa – modernog čoveka su načinili drevni bogovi. Nefilim (Anunakiji) su uzeli primata (Homo Erectus) i implantirali mu svoju sliku i priliku. Evolucija i bliskoistočna predanja o nastanku čoveka uopšte nisu u suprotnosti. Oni se nadopunjuju. Da nije bilo kreativnosti Nefilima, savremeni čovek bi još uvek bio daleko na drvetu evolucije.” Piše Zeharija Sičin u knjizi “12 Planeta” Evolucionisti su mogli da “drže vodu” dok nauka nije uznapredivala i dok nije dešifrovan ljudski DNK, pa su svinjske zube pokazivali kao dokaz prelazne forme od majmuna do čoveka, kosti šimpanze i gorila, magaracai ko zna kakvih životinja. Uskoro su se pojavile “rupe” u Darvinovoj teoriji evolucije, i vrlo ih je bilo teško “popuniti”. U tom momentu je počeo da jača pokret Novog Doba, mešavina hinduizma, budizma, antičkog paganstva, spiritizma, a iza nauke i obrazovanja su stajali kapital i masonerija. Evolucija je dobila drugi pravac. Komunizam je propao, a govorili su da je on poslednji stadijum evolucije, gde će svako raditi koliko može a trošiti po potrebi, bez pohlepe i mržnje. Sada preovlađuje ideja da je kruna evolucije čoveka skok u višu svest, kada će komuniciranje sa drugim dimenzijama biti moguće kao i susret sa ostalom “svemirskom braćom” – vanzemaljcima. Sada to nije spreman zbog svog lošeg karaktera. Nije spreman da se sretne sa onima koji su ga u prošlosti stvarali i usavršavali, ubrzavši evoluciju u korist čoveka. Nije Sičin usamljen u ovoj ideji, u njoj ga slede mnogi, između ostalihi megapopularni Dejvid Ajk, Karl Sagan i mnogi. To je ideja Nju Ejdža. I parodija hrišćanske ideje o Bogu stvoritelju. Bog nije “ubrzavao evoluciju” nego je za šest dana stvorio sve, od planete Zemlje, Sunca, Meseca, biljke, životinje, a – čoveka, šestoga dana stvaranja. Ideja “ubrzanja evolucije” nije nova, i zasniva se na dve sotonine laži u Bibliji: “Nećete vi umreti” i ”bićete kao bogovi jer ćete znati što je dobro a što zlo” (1. Mojsijeva 3. 4 – 5). Deca uče već decenijama u školi kako je evolucijom čovek postao od majmuna. Međutim, danas se u naučnom svetu više ne vodi debata o tome 467
kako smo evolucijom dospeli do ovog stadijuma, već gde će nas ta evolucija dalje odvesti. Prevara sa kostima majmuna i svinja je otkrivena, a nauka sada tvrdi da je majmun iznenada, nakon jedne velike krize (još ne pominju otvoreno da se radi o intervenciji vanzemaljaca) postao čovek načinivši tzv. “evolucijski skok”, kakav će čovek načiniti ulaskom u Novo doba, kada treba da doživi opšte prosvetlenje. Čovek u sledećoj fazi duhovne evolucije će postati mnogo svesnije i sposobnije biće, razvijaće svoje božanske moći i postati sličan bogu. Naša sadašnja faza je samo prelaz na pola puta između majmuna i boga (bogova). Nije džabe to što se antički “vanzemaljci”, a mi znamo da su to demoni, nazivaju “bogovima”. Neki vodeći predstavnici Novog doba su već izračunali da će taj skok nastati kada najmanje 10% čovečanstva postane svesno božanstva u sebi. Zato, pre svega, za račun mira i slobode, ljudi trebaju postati tolerantniji. To znači da svako može verovati u šta hoće, u pepeljaru, ali nikako ne sme da tvrdi da je njegova vera bolja od bilo koje druge, i da odvaja druge ljude koji žele biti deo te vere a ponašati se kako žele. Niko ne sme da veruje da je jedino njegova vera istinita i da je njegov bog moćniji od nečijeg drugog. Takav ima da bude proglašen nazadnim remetilačkim faktorom. Čovečanstvo ne može učiniti skok napred dok u njemu postoje ovakvi nazadnjaci koji šire netrpeljivost prema drugim ljudima i religijama. Otud će hrišćani da imaju velikih problema sa sistemom koji je u rukama satanista i Novog Doba. Po njima, to je kukolj, koji se mora odvojiti od žita. Novo gonjenje hrišćana je već počelo na mnogim mestima. Setimo se kako je srpska ministarka prosvete Dijana Čolić bila isterana sa posla kada je htela da iz udžbenika izbaci evoluciju. 2004 godine je ova vest odjeknula u celom svetu, i odmah su graknuli zaštitnici “ljudskih prava.” Isti oni koji su ćutali kada su radnici u Novom Pazaru sebi zakivali eksere u šake da skrenu pažnju na svoju bedu. Linije razgraničenja su već povučene i ocrtano je polje duhovne bitke stare vavilonske religije naoružane novim licemernim oružjem protiv hrišćanstva. Sada se u ime prosvećenosti nudi “sloboda u granicama izbora”, tj sloboda između lošeg i još goreg izbora. Kada smo kod “bogova” imamo jak primer u Bibliji. Kada se kaže da su antički žreci videli bogove, kao što su ljudi viđali dinosaure pa stvorili predanja o zmajevima, videli su ih. Neki su znali o kome se radi a neki ne. To su uglavnom bili vračari, žreci i astrolozi. U jedno vreme obezboženi kralj Jevreja Saul je poželeo da sazna budućnost i obratio se Bogu, ali nije dobio odgovor. Nakon toga odlazi u Endor ka vračari, koja pristaje da “pozove” mrtvog proroka Samuila. (1. knjiga Samuilova 28): “Vračaj mi duhom vračarskim i pozovi mi onoga koga ti kažem. ..nego šta su vidjela? A ona reče Saulu: bogove sam vidjela gdje izlaze iz zemlje” (1 knjiga Samuilova 28. 8,13). Dalje se nastavlja saulov razgovor sa “Samuilom”. Naravno, to nije bio Samuilo nego demon. Nigde u Bibliji nema saveta da se prizivaju mrtvi, i Bog to zabranjuje po cenu smrti. Ne zato što je hirovit nego zato što zna da je petljanje sa nečastivim silama i da je opasno za čoveka, što se i pokazalo na sudbini samog Saula. Sutradan je poginuo. Uopšte je sva paganska praksa pred Bogom kao prelaz granice na teren kojim vladaju đavoli: “Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega i kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama (astrolog), ni koji gata po pticama ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini i za takve gadove tera te narode (Hananska plemena) Gospod Bog tvoj ispred tebe” (5. knjiga Mojsijeva 18. 10 – 12). Upravo su ovi “bogovi” igrači koje Nju Ejdž imeuje kao pomagačima u evolucionom procesu čoveka, da vremenom postane kao i oni. U Novom dobu Ekumenizam više nije pokret samo za jedinstvo hrišćana, već pokret za jedinstvo svih religija. Moderni čovek u svoj zbrci oseća veliku duhovnu glad i žeđ, ali budući obmanut svim što mu se servira, on ne odlazi u crkvu, ne čita Bibliju, već traži po budizmu, hinduizmu, panteizmu, po starim paganskim mitovima i vradžbinama, smatrajući da će u njima naći nekakvo prosvećenje. Zato su danas toliko popularni hinduizam, budizam, meditacija i učenje o reinkarnaciji. Naročito se reinkarnacija propagira i provlači kao potvrda druge laži: “nećete vi umreti!” Jedan od vodećih istraživača NLO fenomena je izjavio da mu je otkriveno kako je ova zemlja i naš život na njoj, samo jedna faza, škola u evoluciji svesti. Za one koji steknu prosvećenje, koji evoluiraju, tvrde “proroci” Novoga Doba, život se nastavlja dalje, na drugim planetima, na jedan daleko uzvišeniji i bolji način. Takav je put čoveka, od primata, preko genetski modifikovanog majmuna – čoveka, učenika vanzemaljskih gospodara i “bogova”, do evoluciono zrelog podanika Novog Doba koji je sada ravana sa onima koji su ga stvorili. To je istorija koja je lepljiva. Za razliku od hrišćanskog učenja Nju Ejdž ne traži skoro nikakvu odgovornost, mističan je, čitljiv i bogat lepim emocijama, osećanjima lebdenja. Internet, filmovi, književnost..obiluju lepim pričicama sa hepiendom tipa “misli pozitivno – osećaj se lepo” što je deo evolutivnog rasta. Nažalost u hrišćanske crkve ulazi sve više ovih ideja. “ako ste tužni žalostite Boga, mislize pozitivno, moć pozitivnog mišljenja je velika, kakve su vam misli takav vam je život” provejava, i umesto da se proučava Biblija ljudi čitaju pričice o srećnim prosjacina na livadi koji su srećniji od bogataša u gradu jer 468
“poseduju” sunce, planinu, reku…u šta ne veruje ni onaj koji čita kao ni oni koji slušaju. Samo da prođe vreme…da se čovek opravda i umiri savest. Da..Novo Doba je deklarativno protiv materijalnih vrednosti, bogatstva, i propagira povratak prirodi, a novac i bogatstvo krivi za opšte rasulo društva. Ipak ideolozi Novog Doba nemaju nameru da evoluiraju u ljude koji su saživljeni sa prirodom, i zato prisvajaju bogatstva i žive luksuzno. Tako je i sa mnogim propovednicima hrišćanstva. Govore kako je divno živeti u prirodi, na selu, gde je Bog bliži, kako je prosjak srećan jer ima 4 psa, livadu, reku i kolibu, dok je bogataš u vili sa 4 služavke nesećan i jadan. Isti taj u ruci drži kameru koja vredi kao nečija polugodišnja zarada i vozi automobil za koji neko treba da radi 15 godina. Ljudi…ljudi NIKADA neće evoluirati, ni za milijardu godina! Njih može izbaviti samo Spasitelj koji je preuzeo naše grehe na sebe i koji nam daje silu da nas menja. Bez toga će ljudi da ostanu licemeri sa maskama dok se ne istrebe ili ne izumru sami.
Čovek Novog Doba
Crkva i anticrkva – rat dve religije “Ne zaboravljajte da smo mi anticrkva, da ćemo sred naših loža učiniti sve da srušimo religijski uticaj u svim njegovim pojavnim oblicima”. (Saopštenje masonskog kongresa Velike lože Francuske u Belforu 1911 godine). U Bibliji je stih koji glasi: “I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvog i sjemena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati” (1. Moj.3:15). Sukob između dva sistema. Bog se ovde obraća zmiji (đavolu) nakon njegove uspešne prevare Adama i Eve. Žena u Bibliji simbološe Božji narod, starozavetne Jevreje i novozavetne hrišćane. Neprijateljstvo izneđu zmije i žene. Ovo nije zmija, reptilijanac, o kojima piše Dejvid Ajk. Na početku poglavlja se pominje Anticrkva, a ovu reč koriste masoni. Zašto Anticrkva?? Protiv ili umesto crkve? Šta je onda alternativa anticrkvi? Sve ove pojave koje opisuje ova knjiga moraju imati alternativu. Možemo li verovati Bibliji?? Ovde smo da to ispitamo. Pominjali smo kolektivna sećanja ljudi na dinosaure, kroz legende o zmajevima, kao i ideju o večnom životu u nekoj zemlji gde nema zla i nepravde. Isto tako kolektivno živi svest o Tvorcu, o duhovnom biću koje upravlja svetom i kosmosom, pa i pored toga što je to kolektivno sećanje zloupotrebljeno da se nametne lažni verski sistem, to sećanje živi. Kažu da u velikoj nevolji nema ateista. Takođe i jedna banalna situacija kod većine ljudi potvrđuje autentičnost Svetih spisa Biblije. Svi se plaše zmija, one su odvratne i niko ne voli da ih sreće. Uzmimo Vojvodinu gde susret sa belouškom ili smukom bude bezopasan, čak u 100% slučajeva ako dođe do sukoba strada zmija, ali se ti susreti prepričavaju. Koliko puta smo čuli: Joj, video sam zmiju” a zna se da je krpelj, prenosilac lajmske i drugih bolesti 100 puta opasniji od te bezopasne barske zmije koja se samo našla gde ne treba i kad ne treba, a uz to je višestruko korisna. U Bibliji je zmija nešto najopasnije, ona predstavlja začetnika zla i smrti – đavola. Otud u ljudima iskonski strah i odvratnost prema zmijama. U ogromnoj većini ljudi. I zna se ko ih je obožavao. Samo oni koji su se bavili okultnom praksom, a nikako običan svet. Naravno, sama zmija, kao životinja nije kriva što predstavlja jedan simbol, ali ima razloga zašto ju je Bog učinio predmetom straha. Kada se dobro porazmisli i pogleda stvar nepristrasno, videćemo da se borba vodi između samo dva glavna tabora. Koliko god ta borba nekad izgledala skrivena, koliko god bila nipodaštavana od strane sekularista i ateista, ta borba je osnova svega na ovom svetu, i vodi se od globalnog polja do osnovne ćelije društva – porodice. Muzički pravci, književnost, filmovi, sport, politika, biznis, subkulture, ideologije, religije… sve je to sredstvo rata, borbe koja se vodi na globalnom polju. Pankeri kažu da Bog ne postoji..a nise satanističke simbole. Čemu? Postoje samo dva religiozna pravca. Sve ostalo su samo aspekti jednog ili drugog, crkve, sekte, 469
tajna društva, verske grupe, političke partije, ideologije…pripadaju svesno ili nesvesno ili jednom ili drugom taboru. Ljudi takođe, svesno ili nesvesno pripadaju ili Hristu, odnosno Bogu, ili sotoni i prelasci sa jedne na drugu stranu su svakodnevni, sve dok ne nastupi kraj milosti o kome govori Biblija, sve dok svako ne odluči kome će služiti, opet svesno ili nesvesno, dobru ili zlu. Od stvaranja do danas tu odluku donosi svaki čovek, a njegovo opredeljivanje prestaje sa momentom njegove smrti. Posle smrti nema oprdeljivanja ni promene. Dogma o čistilištu je laž i biznis, ne vredi i nemojte se moliti za mrtve, za one u paklu i čistilištu. Ta dva mesta ne postoje. Mnogi ljudi ne znaju ni za Boga ni za sotonu i tvrde da ne veruju ni u jednog ni u drugog, ali svojim životom se opredeljuju. Ne mora čovek biti vernik da odluči da bude pošten kada to niko nije, da pomaže ljudima koje je svako prezreo, da se smiluje onome koga je svako drugi odbacio. Ne mora čovek biti vernik, ali ga savest goni da se suprotstavi zlu, a savest je najjači dokaz da čovek nije nastao slučajno u jezeru kosmičke mokraće već da je delo nečijeg stvaranja. U koju je crkvu išao Oskar Šindler? Borba, rat.. Kako je došlo do ove podele? Biblija nam daje izveštaj o tome, pominjući pobunu jednog od najmoćnijih anđela i najuzvišenijih stvorenih bića. Lucifer, anđeo zaklanjač je hteo da bude Bog. “Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim” (Isaija 14. 12 – 14). “Sine čovečji, reci knezu tirskom: Ovako veli Gospod Gospod: Što se ponese srce tvoje, te veliš: Ja sam Bog, sedim na prestolu Božjem usred mora; a čovek si a ne Bog, i izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim;” (Jezekilj 26.2). “Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog. Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi. Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču! Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju. Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka” (Jezekilj 26. 12 – 19). Ovde se pominje “car Tirski” vladar jednog grada u Fenikiji, ali se jasno vidi da je u pitanju simbolika. Heruvim (anđeo) zaklanjač, pada na zemlju, tj. biva zbačen i on gazi narode. Tir jeste bio moćan grad, luka, ali nikad nije “gazio narode”. Anđeo je oboren na zemlju zbog te težnje, da se izjednači sa Bogom: “ I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njeni. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom” (Otkrivenje Jovanovo 12 7 -9). Lucifer, anđeo svetla, zaklanjač, postaje satana pobunjenik i njegovo sedište je planeta Zemlja. On je na Zemlji “zauzeo busiju” tako što je prevario ljudski rod, prvi stvoreni par, što ih je naveo da prestupe Božju zapovest. Ušao je u zmiju, koja verovatno nije izgledala kao danas i slagao je prvi par: “ Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu. A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo” ( 1. knjiga Mojsijeva 3. 1-5). Bog je ostavio ljudima da odaberu. Njegov princip je slobodna volja. Nije uništio ni sotonu, ni odbegle anđele a ni prvi par, jer je dao vreme da se pokaže sotonin sistem vrednosti. Da ih je uništio odmah, kod ostalih bića bi se pojavila sumnja i večni strah, od Tvorca. Zato je Bog rekao: “Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati. A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar. Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; Trnje i korov će ti rađati, a 470
ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti” 1. knjiga Mojsijeva 3. 14 – 19). “Jer si prah i u prah ćeš se vratiti…” to je sva istina. Nema zagrobnog života, plovljenje rekama do onog sveta, reinkarnacija i odlaska u “nebeske Valhale, nebeske Srbije…” I odgovor - zašto je sama zmija odvratna većini ljudi. Osnova đavolske prevare je da će ljudi “biti kao bogovi” i “da neće umreti”. Ovo je upravo učenje Nju Ejdža. Ljudski razum! On evoluira jer je sam posebi božanski. Kao i učenje okultista. To je isticao satanista Alister Krouli “čini što ti je volja, to je sav zakon”. Ljudski razum je božanski. To se provlači i u učenju prosvetitelja. Čovek je sam sebi Bog. Francuski revolucionari su krunisali “Boginju razuma”. Cilj modernih demokrata je emancipacija čoveka, njegovo uzdizanje iz “mraka srednjeg veka kad je čovek bio ponižen glupošću koju donosi religija”, do slobodnog bića koje može da radi šta hoće “sve dok ne ugrožava druge.” Koristi svoj um, misli pozitivno, snaga uma! Bićete kao bogovi. Druga laž - “nećete vi umreti” je najveća đavolska prevara. To je dovelo do učenja da je duša nezavisan entitet od tela i da ona može da napusti telo. Verovanje u zagrobni život, svetove izvan zemaljskog života, momentalni odlazak u raj, pakao, reinkarnacija, lutanje duše, duhovi umrlih, opštenje sa mrtvima, mitske zemlje gde obitavaju duše heroja (koje su obećavale i obećevaju vojskovođe svojim vojnicima, topovskom mesu i hrani za sablje, iako su sami sakrili svoje sinove) od Elizeja, Olimpa, Valhale, Dženneta..pa do modernog mita o “nebeskoj Srbiji”, je odvelo mnoge u nerazumnu smrt. Biblija nigde ne pominje nikakvu zemlju, a ni podzemno mesto večnog mučenja kao obećanje nevernicima. Verovanje u pakao su doneli Jevreji iz Vavilona. Verovali su da pravednik ide u raj u “naručje Avramovo” a zli u pakao, gde je oganj. Vavilonsko verovanje, koje preuzimaju Grci. Pakao opisuju Heziod u “Teogoniji” i Homer u “Ilijadi” kao Tartar, dno pakla, gde su zatvoreni Kiklopi, Titani i Had, gde su totalni grešnici. Do Hada se stiže preko reke Aheron, a prevozi čamdžija Haron, kojem se plaća obolom, novčićem koji se pokojniku stavlja pod jezik. Dobrodošlicu će mu poželeti Kerber, pseto sa tri glave. Haron je do danas bogat, pa nabavio trajekte, jer je interesovanje za tu destinaciju bilo sve veće. Rimljani su ove ideje samo preimenovali, kao i sve od Grka, pa je pakao okružen plamenom rekom Flegaton. U Vergilijevoj “Eneidi” imamo opis pakla u koji silazi Eneja. Posle Vergijija je o paklu pisao Dante Aligieri. Sama Rimska crkva je držala milione ljudi u strahu baš od Danteove verzije pakla, gde ključa ulje u kom se kuvaju duše, sipaju im ključalo olovo u usta, udaraju usijanim čekićima. I današnja vremena obiluju opisima pakla, posebno u islamu i istočno pravoslavnoj crkvi, dok je kod katolika moguće sa kreditnom karticom “izvući” nekog iz pakla kao sa robije. Opisivanje pakla su istočni svetitelji doveli do Tolkinovske maštovitosti. Demon koji puši cigaru dugu pola metra i njome muči ljude koji su za života pušili, alkoholičari koji piju ključalo olovo…ili muslimani koji su napustili Islam. Oni su na dnu Džehennema, dok im svi ostali grešnici stoje na glavama. Učenje o paklu ostavlja utisak da je zlo večno. Patnja i za grešnika i za njegovog prijatelja, sina, oca, brata..koji je zaslužio raj. Kakav je to raj ako znam da se neko moj peče “negde dole”? Kada Isus pominje pakao, pre svega se misli na grob, ( grčki hades, jevrejski šeol) Jerusalimska Gehena, što je bio naziv za đubrište u blizini Jerusalima gde se stalno dimilo upaljeno smeće i strašno smrdelo su uzeli za opis pakla. Otud i arapska reč za pakao – Džehennem. U jednom momentu Isus pominje pakao gde se bogataš muči a siromah je u raju u “naručju Avramovom.” To je jevrejsko sujeverje i Isus ga koristi u priči a ne da dokaže istinitost nauke o paklu. “Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga. I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom, I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu. A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš. I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog, Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se. A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati” (Luka 16. 19 – 31) Priča nema veze o zagrobnom životu, ali je često vade iz konteksta. Paganske religije i tradicionalne crkve veliki deo verovanja zasnivaju na zagrobnom životu, pa je to ušlo i u verovanje Jevreja, ali Isus ovde govori o odnosu 471
prema verovanju u “Mojsija i proroke” tj Reč Božju i u poštovanje Božjeg zakona, a ne u potvrdu o postojanju pakla. Biblija je jasna. Duša je sam čovek. Nema duše i tela. Kao TV aparat. Kada se isključi, on je jednostavno mrtav, bez glasa, a kada se uključi u struju, on daje sliku i ton. Kada se opet iskluči, nema nigde slike i tona, jednostavno nema struje, nema “života”. TV se može baciti. “A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.” (1 knjiga Mojsijeva 2.7). posta čovek duša, nema dobi čovek dušu. “Jer ko će biti izabran? U živih svih ima nadanja; i psu živom bolje je nego mrtvom lavu. Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nikada ni u čemu što biva pod suncem” (Knjiga Propovednika 9. 5-6) Nema ničega. Do vaskrsenja. U Novom zavetu, a i u Starom se pominje vaskrsenje po Spasiteljevom dolasku na Zemlju. Nelogično je vaskrsavati ljude ako su oni već u raju. Nelogično je pričati o Božjoj milosti, dobroti i ljubavi ako postoji večno zlo, ako postoji večno mesto mučenja. Biblija pominje “opštenje sa mrvima” ili pričanje sa mrtvima kao “gad pred Bogom” i veliku opasnost i svakoga ko bude uhvaćen da to radi treba ukloniti kao vračara i vešca, u Starom Zavetu. Nije to Božja sujeta. Ako stoji upozorenje da se ne igramo sa strujom ili neeksplodiranom bombom, to nije sujeta vlasti ili elektrodistribucije. To je upozorenje na opasnost onome ko dira u to, nestručnjaku. On će poginuti. Imamo biblijsku situaciju kada je car Saul hteo da vidi umrlog proroka Samuila. On je znao da to nije u redu, ali je otišao kod vračare u Endor i naterao je da ga “dozove”. Ona je videla “bogove gde izlaze iz zemlje”. To nije bio Samuilo. To su bili demoni. (1. knjiga Samuilova 28.13 – 15). Saul je ovo platio životom, ne zato što je Bog hteo da on umre, nego što je prešao na teren neprijatelja. Našao je neeksplodiranu granatu i umesto da se obrati policiji, pokušao je sam da je demontira. Igrao se sa đavolom i on ga je likvidirao. Đavo je dobio puno pravo na njegov život. “I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu, što ne sluša riječi Gospodnje i što traži da pita duh vračarski” (1. knjiga Dnevnika 10. 13) “Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvim Gospoda Boga svog. Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj” (5. knjiga Mojsijeva 18. 10 – 14). Zabrana je jasna. Ne budi okultista jer time postaješ sledbenik druge strane. Poštuj znak opasnosti, crvenu munju na vratima trafo – stanice! Ovde je početak rata. Ljudski rod je neposlušnošću odredio sebi put na zemlji, a Bog je otvorio mogućnost spasenja. Kao što je ovde počelo ostvarivanje đavolskog plana destrukcije na ljudima, tako je započeo i Plan spasenja. I podela ljudi na sluge zla i sluge pravde. Adam i Eva su dobili dva sina. Kaina i Avelja. Kada čitamo izveštaj, dobijamo utisak da su obojica braće želela da služe Bogu. Ipak tu se vidi koren nastanka dve religije, dva sistema koja će da se provlače kroz celokupnu istoriju sveta. Religija podčinjavanja Spasitelju i religija “uradi sam” tj religija ljudskog razuma, ili “sam sebi Bog – bićete bogovi i znati šta je dobro…” “Iza toga Adam pozna Evu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda. I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar. A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog; A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni. Tada reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji. Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga. Tada reče Gospod Kajinu: Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: Ne znam; zar sam ja čuvar brata svog? A Bog reče: Šta učini! Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje” (1. knjiga Mojsijeva 4-1-11). Avelj je uradio pravu stvar jer je slušao Boga. On je prineo jagnje. Zašto to znamo? U Novom zavetu je Isus Hristos jagnje koje uze na sebe grehe sveta (Jevanđelje po Jovanu 1. 29). To jagnje nije Bog odredio onog momenta kada je Avelj odlučio da ga sluša. Avelj je morao tačno da zna koje je pravo bogosluženje. Darovima u crkvi se niko ne može spasiti, darovi su samo posledica poslušnosti, a poslušnost je draga Bogu:“Znajući da se propadljivim srebrom i zlatom ne iskupiste iz sujetnog svoga življenja, koje ste vidjeli od otaca. Nego skupocjenom krvlju Isusa Hrista kao bezazlena i prečista jagnjeta. Koji je određen još prije postanja svijeta ..” (1. poslanica Petrova 1. 18-20). Jagnje je simbol Spasitelja, Isusa Hrista. Čovek se ne može 472
spasiti darovima, ne može sam sebe da preporuči Bogu, ne može da plati, ili da se opravda delima. Jagnje je simbol Onoga koji umire umesto grešnika, a grešnik prelazi iz smrti u život. Kroz ceo Stari Zavet se žrtvuje jagnje, od Avelja, pa sve do momenta kada se zavesa u hramu u Jerusalimu pocepala, kada je Isus umro na krstu. “A Avram odgovori: Bog će se sinko postarati za jagnje sebi za žrtvu” (1. Mojsijeva 22.8). “ I sazva Mojsije sve starješine Izrailjske, i reče im: izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu” (2. Mojsijeva 12. 21). Pasha je počela da se slavi danom kada je Božji narod oslobođen iz Egipta. Pashalno jagnje je bilo simbol oslobođenja od greha. Egipat je bio i do danas ostao simbol paganstva i okultizma, i najjači prenosnik Vavilonskog kulta sunca. “I ovo ćeš prinositi na oltaru. Dva jagnjeta svaki dan bez prekida. Jedno jagnje prinosi ujutru a drugo uveče” (2. Mojsijeva 29. 38 – 39). “A isti dan kad budete obrtali snop, prinesite jagnje od godine dana zdravo na žrtvu paljenicu Gospodu”(Treća knjiga Mojsijeva 23.12). “Tada Samuilo uze jedno jagnje odojče, i prinese ga svega Gospodu na žrtvu paljenicu; i vapi Samuilo ka Gospodu za Izrailja, i usliši ga Gospod” (1. knjiga Samuilova7.9). “Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih” (Isaija 53.7) Ovaj tekst se odnosi na budućnost o kojoj govori prorok Isaija. Odnosi se na Isusa Hrista. “I sutradan vidje Jovan Isusa gdje ide k njemu i reče: gle jagnje Božje koje uze na sebe grijehe svijeta” (Jevanđelje po Jovanu 1. 29). “I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu. I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu. I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih. I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena, I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji. I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada. Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov. I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka” (Otkrivenje 5. 6 -13). Kain je odlučio da odradi posao i prineo je na žrtvu svoj dar, da bi odobrovoljio Boga i dokazao se. Njegova žrtva nije prihvaćena, jer je formalna i izraz je opravdavanja delima. Njegove pobude pokazuje njegov karakter kada ubija brata, laže da ne zna gde je Avelj (“zar sam ja čuvar brata svojega”) i ne kaje se jer je ubio brata i ožalostio Stvoritelja i roditelje, nego ga je strah za njegov život. Kain je sebičan i na prvom mestu mu je “ja, moje, meni.” Ovo je prvo progonstvo u istoriji Zemlje i prvi primer borbe između dva koncepta. Kain dobija potomstvo čiji karakter oslikava karakter Kaina i njegovog duhovnog gospodara. Pominje se Kainov potomak Lameh, prvi bigamista, ubica i bezbožnik, koji za sebe kaže da je 11 puta gori od Kaina: “I reče Lameh svojim ženama Adi i Seli: čujte glas moj žene lamehove, poslušajte riječi moje: ubiću čovjeka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju. Kad će se kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta” (1. Mojsijeva4. 23 -24). Izgleda da destrukcija napreduje, ali Bog nikada ne ostavlja svoj posao nedovršen. Adam i Eva dobijaju sina Sita, a za vreme njegovog sina Enosa se kaže “da se od tog doba poče prizivati ime Gospodnje” (1. knjiga Mojsijeva 4. 25 – 26). Bog nikada ne ostavlja posao nedovršen. Buljumenta bezbožnika, ubica i nitkova je verovatno hodala zemljom kada je rođen Enos. Tako i danas hiljade pripadnika tradicionalnih religija, polupagana, ateista, bezbožnika, sa sve navijačkim rekvizitima u hiljadama glasova skandiraju imena svojih idola, heroja i junaka, dok iskrenih vernika ima da stanu u jednu omanju salu, ako se gleda jedan grad od milion i više stanovnika. U mnogim gradovima ih nema ni za sobu, a negde ni za špajz. Hristovih učenika je bilo 12 i možda još koji desetinu iskrenih sledbenika, u gusto naseljenoj zemlji. Ipak, Božje delo ide po planu. Prorok Ilija se žalio da je ostao sam. U sred Izraela, koji je bio Božji narod tog vremena. Ilija nije otišao među Persijance, nego je bio u sred svog naroda, pa je rekao: “ Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu” (1. carevima 19. 10). Ilija je poželeo da umre, jer je video samo propast oko sebe. Bog mu odgovara: “Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima 473
svojim celivaše” (1. carevima 19.18). Sedam hiljada imena koji su ostali na pravom putu. Sedam je broj punine i kada Bog pominje sedam hiljada, to znači da je broj dovoljan, da Bog ima svoj narod svuda, a čovek ih ne vidi. Sitovi potomci nastavljaju da služe Bogu, pa imamo Enoha, sedmog od Adama, koji je bio sa Bogom tako da ga je Bog uzeo sebi, bez smrti, živog: “I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog” (1 Knjiga Mojsijeva 5. 24). Enosov potomak je i Noje, onaj koji je sa svojom porodicom odabran da preživi potop jer je Bog mogao da radi sa njim. “Ali Noje nađe milost pred Gospodom. Ovo su događaji Nojevi: Noje bješe čovjek pravedan i bezazlen svoga vijeka, po volji Božjoj svagda življaše Noje” (1. knjiga Mojsijeva. 6. 9). Avelj je poslušavši Boga ukazao na “prečisto jagnje”, na Hrista, na budućnost, Hrista na krstu u Hrista koji dolazi drugi put, a Kain je hteo da zaradi Božju naklonost voćem i povrćem. Hristos je svojom žrtvom ispunio ceremonijalni, žrtveni zakon, on je postao žrtva, čiji je simbol hiljadama godina bilo jagnje u Starom zavetu. Avelj je ovim činom priznao Spasitelja. Paganska praksa i praksa paganizovanih tradicionalnih hrišćanskih crkava je upravo umilostiviti, dodvoriti se, kupiti, platiti Božju naklonost, prevariti Boga, vagati na tasu između loših dela i iznuđenih “dobrih” dela čega danas ima na pretek. Kain je ustvari mafijaš krvavih ruku, koga prate kletve majki čija su deca umrla od droge, koji bi da opere savest, plaši se osvete “onog na nebu” i odnosi noću dar svešteniku ili gradi crkvu. Od ponavljanja molitava, paljenja hiljada sveća, hodočašća, zidanja crkava i hramova, darova, samoispaštanja, znojenja na “Pilatovim stepenicama” …nema ništa. Ono o čemu govori jevanđelje je nešto sasvim drugo, nešto jedinstveno, čega nema ni u jednoj drugoj religijskoj opciji. Po zakonu Božjem, koji je večan i nepromenljiv smo svi osuđeni, od Adama do poslednjeg čoveka. Bog je sišao na Zemlju u Isusu Hristu, živeo kao jedan od nas i umro onom smrću koja je namenjena grešnom čoveku, kao nedužan, postao jemac, garant za osuđenog pred Ocem i pred Zakonom. Uzdanjem u tu žrtvu, prihvatanjem verom, čovek se spasava, on se predaje Bogu i Bog menja njegov karakter, Bog postaje “stanovnik” ljudskog “srca” – uma, putem Svetoga Duha. Potop je zbrisao svet, ali ne i greh u ljudskoj prirodi. Nećemo se baviti samim potopom, njega ima u svim mitologijama i kosmogonijama, kao kolektivno sećanje. Noje ima svoje pandane u Deukalionu, Ut Napištimu Ubar Tutovom,
Gistav Dore - Potop Džimi, indijskom Manu Vaivatsavati, nordijskom Belgemiru, sumerskom Ziusudri …i sve su to kolektivna sećanja na potop koji se zbio, a otkrića koja poslednjih decenija plasuraju naučnici – kreacionisti zaista dokazuju potop. Evolucionistički biolozi i paleontolozi su se upinjali da dokažu kako su fosili nastajali taloženjem na morskom i rečnom dnu. Te fosile je prekrivao sediment, marinski (morski) ili fluvijalni (rečni) ili jezerski, i tako su se organizmi tokom vremena fosilizovali u materijal se stvrdnuo. Ako danas bacimo mrtvu kokošku sa vezanim kamenom oko vrata u more, ona neće ni stići čestito do dna. Poješće je ribe i razložiti 474
mikroorganizmi. Pronađeni su fosili na celoj planeti gde su živa bića zaustavljena u životnim situacijama, gde velika riba guta malu ili krdo slonova, sa hranom u ustima, jato riba koje beži, ili jato ptica.
Fosili. Veća riba guta manju i dinosaurovo jaje Nojevi sinovi se nisu svi pokazali isti. Oni su se prema ocu ponašali različito. Ham je osramotio oca, (1. knjiga Mojsijeva 9. 21 – 27) pa je Noje prokleo Hama zbog sramote koju mu je naneo. Vremenom su se baš Hamovi potomci naselili u dolinu reka Tigris i Eufrat i sagradili prve gradove, i to gradove u kojima je rođena religija koja je direktno suprotstavljena Bogu i njegovom Planu spasenja, iza koje stoji sam sotona. Ta religija opstaje i aktivna je do danas, sa svim elementima Vavilonske pagansko – okultne prakse, koja je modifikovana u Egiptu, srednjoj i Južnoj Americi, Grčkoj, Indiji i Rimu, ali je njeno poreklo vavilonsko. Đavo je hteo obožavanje i on je dobio vlast na Zemlji: “I izvedavši ga (Isusa) đavo na goru visoku pokaza mu sva carstva ovoga svijeta u trenuću oka, I reče mu đavo: tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je; (Luka 4. 5 -6). On vara sav vasioni svet, i pretvara se u anđela svetla (Otkrivenje 12.9; 2 Korinćanima11. 14). Osnova ovog sistema je prevara. Vavilonska religija je “vino bluda” kako ćemo da vidimo. Pretvatanje u “anđela svetla” ili kopija, falsifikat. Hamitski gradovi, prvi gradovi nakon Potopa na zemlji su bili središte religije – kopije, one koju apostol Pavle naziva “čaša đavolska” (Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu đavolsku” – 1. Korinćanima 10. 21). Razotkrivamo falsifikat Božjeg Plana spasenja, igru koju nije prepoznala ogromnua većina ljudi, i upadajući u zamku falsifikata, misleći da služi Bogu na pravi način, srljajući je u propast. Hamovi potomci su sišli u dolinu reka, u Mesopotamiju i sagradili Vavilon i okolne gradove i u njima je nastavljena pobuna protiv Boga. “A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan. A sinovi Husovi: Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava i Dedan. Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji; Beše dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A početak carstvu njegovom beše Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te zemlje izađe Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah, I Dasem između Ninevije i Halaha; to je grad velik” (1. knjiga Mojsijeva 10. 6- 12). Nevrod, koji je bio prvi vladar je imao sjajnu ideju. Da okupi sve ljude oko jednog trona, pa se krenulo sa izgradnjom Vavilonske kule, koja je trebala da bude najviša građevina sveta, gde bi ljudi “stekli ime sebi” bez Boga: “A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči. A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji senarskoj, i naseliše se onde. Pa rekoše među sobom: Hajde da pravimo ploče i da ih u vatri pečemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreča. Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovečiji. I reče Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade šta su naumili. Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji” (1. knjiga Mojsijeva 11. 1 -9). Vavilon, prvi grad, prva prestonica, kula, pokušaj ujedinjavanja svih ljudi pod “jedan jezik”tj jedan sistem. Zvuči poznato danas. Novi Svetski poredak ima tu istu težnju. Vavilon se ovde pominje prvi put, i njegovo ime znači “vrata bogova”. Setimo se “bogova” koje je videla proročica u Endoru. Vavilon se kroz celu Bibliju provlači kao neprijatelj Božjeg nadoda, pa i nakon samog razorenja grada od strane Persijanaca i kasnije Grka, opet se pominje Vavilon kao simbol versko – političkog sistema koji je suprotan Božjem Planu spasenja, i koji progoni Božji narod. Pominje 475
se vavilon i u Novom Zavetu, iako je već 600 godina u ruševinama, i to ga apostol Jovan Bogoslov pominje u budućnosti. Kao što se nakon Hristovog vaskrsenja i polaska na posao propovedanja jevanđelja od strane apostola, hrišćanska crkva naziva “duhovni Izrael” (Rimljanima 9.6), tako do kraja egzistira i duhovni Vavilon, zbrka i mešavina paganstva, spiritizma, lažne religije i ezoterije, vlasti bogate i pokvarene elite koja manipuliše većinom. Sve lažne verske doktrine potiču odatle. Vavilonci napadaju Judejsku državu, ucenjuju i pljačkaju, odvode narod u ropstvo i ruše hram u Jerusalimu koji je sagradio Salomun ( 2. carevima 20. 17; 24. 8, 11 – 16; 25. 9 - 13). Razlog ovog stradanja je idolopoklonstvo izraelskog naroda, koji je stupio na začarano tlo: “Ali kad oci naši razgnjeviše Boga nebeskoga, dade ih u ruke Navuhodonosoru caru Vavilonskom Haldejcu, koji raskopa ovaj dom a narod preseli u Vavilon” (Jezdra 5. 12). Kroz čitav Stari zavet Bog opominje svoj narod protiv idolopoklonstva. “Ne obraćajte se k idolima i bogova livenih ne gradite sebi. Ja sam Gospod Bog vaš” (3. Mojsijeva 19. 4); “Te ostaviše dom Gospoda Boga otaca svojih, i stadoše služiti lugovima i idolima; i podiže se gnjev Gospodnji na Judu i na Jerusalim za taj grijeh njihov” (2. knjiga dnevnika 24. 18); “I u taj ću dan, govori Gospod nad vojskama, istrijebiti iz zemlje imena idolima da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniće iz zemlje” (Zaharija 13. 2). Na još mnogo mesta u Starom zavetu se nalazi osude idolopoklonstva. Jevreji su nakon vavilonskog ropstva, u kom su bili 70 godina prestali da upadaju u idolopoklonstvo, pa ni danas u sinagogama nema kipova ni slika. U jednoj od deset zapovesti, Dekalogu, Božjem zakonu, se prva zapovest odnosi na zabranu idolopoklonstva: “Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene” (2. knjiga Mojsijeva 20. 2 -5). Bog nije ovo rekao džabe. Običan čovek je u idolopoklonstvu video kip i privlačne običaje koji su išli do orgija, prežderavanja i veselja, u šta su se pretvorile današnje proslave. Bog je znao šta je klanjanje bogovima – to je obožavanje demona i đavola. Kolevka idolopoklonstva je Vavilon (Sumer) a kao na početku kada smo citirali Zehariju Sičina, sumerski panteon su kasnije preuzeli egipatski žreci, pa grčki sveštenici Misterija, indijski Magi, pa Rimski tajni žreci u osnovi, dok su njegove elemente prihvatili svi narodi u formi obožavanja Sunca. Običan narod je u kipovima video bogove, koji su negde na nebesima, i koje treba umilostiviti žrtvama. Samo vrh, žreci, najviši adepti su znali ko su bogovi. Znali su i starozavetni proroci i hrišćanski apostoli. Znala je i najnepismenija hrišćanska baba da su to đavoli: “I neka više ne prinose žrtve svoje đavolima, za kojima oni čine preljubu. Ovo neka im bude zakon vječan od koljena na koljeno” (3. knjiga Mojsijeva 17.7); “Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima, kojih nijesu znali, novim, koji iz bliza dođoše, kojih se nijesu strašili oci vaši” (5. Mojsijeva 32. 17); “Nije; nego što žrtvuju neznabošci, da đavolima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima” (1. Korinćanima 10. 20). U Vavilonu je prvi vladar bio Nevrod ili Nimrud, za kog postoji i danas kolektivno sećanje kod lokalnog stanovništva u Iraku. Po njemu je grad Kalah (Nimrud) dobio ime, a Borsipa se naziva Birs Nimrud, kako još Arapi zovu i temelje ogromnog zigurata – piramide za koji se veruje da je bio Vavilonska kula. Pločice nađene u Korzabadu, u ostacima Asurbanipalove biblioteke ga opisuju kao Ninusa, prvog osvajača, vrlo surovog vladara. Antički istoričari Trog Pompej i Diodor Sicilijski ga opisuju: “U Ninivi je bio slavljen kao bog Ninus, bog rata lova i ratnika. Njegova smrt je kasnije imitirana u misterijama Vavilona, Asirije, Egipta, Grčke, Rima…Njegovo egipatsko ime je Oziris…” (Akeksandar Hislop “Dva Vavilona”). “On je rimski bog Mars (što znači “pobunjenik”), anglosaksonski Zernebogus, Vavilonski Marduk (Merodah “hrabar i buntovan”), Moloh, feničanski Bahus, Herkules, Dionis, Krišna, Kuetzalkoatl, …Pan” (Vilijem Džozija Saton “Iluminati i Pokret Novo Doba – 666”) Nevrod je imao imena pobunjenika, đavo je pobunjenik, a kult ovog pobunjenika i cara – boga je prenošen dalje, Antički carevi su bili prvosveštenici misterijskih religija, carevi i božanstva ili sinovi božanstava. Faraon je sebe smatrao bogom, rimski carevi su imali naslov “božanski” , astečki carevo takođe, staroindijski vladari. Konstantin veliki je sebe smatrao “sinom Sunca” , a rimski Papa ima jednu od titula “Vicarivs filii dei – Zamenik sina Božjeg.” Josif Flavije u svojim “Kompletnim delima” kaže o Nevrodu: “On je bio unuk Hama, hrabar i velike snage. On je navodio ljude da ne pripisuju Bogu svoju sreću već svojoj hrabrosti i razumu, što je tvrdio i A. Krouli. On je vladao kao tiranin, govoreći da će da se osveti Bogu zbog potopa i da će podići kulu dovoljno visoku da dosegne nebo.” Za Nevrodovog oca Husa masonski autor Albert Maki tvrdi da je on osnivač magije, hermetike i rodonačelnik masonerije, kao Hermes. (Albert Maki, majstor 33 stepena “Enciklopedija slobodnog zidarstva”). Maki nije govorio tj pisao bez veze, on je bio mason visokog stepena, vrlo upućen. Ovaj Hamov sin, Nevrodov otac je bio stvarni utemeljivač magije, tj 476
opštio je sa demonima, a zovu ga još Hermes Trismegistus, Merkur, Tot…on je osnivač tzv “svete geometrije”. (setimo se proporcija građevina, posebno piramida i zigurata i činjenice da se na 30 paraleli nalaze sveti gradovi paganskih religija Heliopolis, Eridu, Perzepolis, Harappa i Lasa. Sam broj 30 je bitan i kod masona. Trideseti stepen kod masona je Vitez Kadoš, koji plaže zakletvu da će da se bori protiv hrišćanstva. Ovo je tamna kopija Isusa Hrista koji je u tridesetoj godini života počeo sa svojim aktivnim propovedanjem). Hus je bio mag, mađioničar, vrač. Njegov sin je bio slavljen kao bog sunca, sin boga sunca, dok se stvarnim bogom sunca smatrao sam đavo, koji je i osmislio sve. Žena vladara Nevroda je utemeljila svoj kult boginje plodnosti, kao Ištar, Astarta, Izida, Dijana, Artemida, Kibela, Koatlik, Indrani…Ona je verovala da ljudi nakon smrti zaposedaju zvezde, po zasluzi, i da njihova duša ne umire. On aje osnovala svešteničke redove, sa sveštenicima zavetovanim na celibat, što je kasnije prešlo u Egipat, Grčku i Rim. Egipatski redovnici se nisu ženili, nosili su crne odore, jer su bili u “žalosti za Tamuzom” što je nastavljeno kroz monaštvo u hrišćanskim tradicionalnim crkvama, sa crnim mantijama, uz celibat u zapadnoj crkvi. Aleksandar Hislop citira antičke autore koji tvrde da je Semiramida ustvari Nevrodova majka, sa kojom se on kasnije oženio, pored mnoštva žena. Ženski monaški redovi koje je osnovala Semiramida su bile vestalke, koje su upražnjavale hramsku prostituciju, one su bile Ištarine sveštenice. Nevrod se zvao i Tamuz, i dobio je sina sa ovom ženom, ali nije dočekao njegovo rođenje. Po predanju da ga je ubio Sim (Sem), deda stric. O ovome piše Majmonides antički istoričar, kao je Nevrod ubeđivao “izvesnog cara” da treba da obožava “znakove zodijaka” sa Suncem kao centralnim (12 sumerskih bogova o kojima piše Sičin) ali je bio ubijen. Semiramida je rođenom sinu dala ime Tamuz, proglasivši ga reinkarnacijom Nevroda, a sebe “Majkom Božjom”, “Majkom spasitelja” i “Kraljicom neba.” Tamuz je rođen u vreme zimskog solsticijuma, tačnije 25 decembra po zapadnom kalendaru. Ovo je postala “Sveta porodica.” “Pošto je sebe proglasila boginjom, zahtevala je ljudske žrtve. Posebno bebe, na čijim je grudima utezivano “Tau” tj krst, simbol Tamuza” (Chino “Sveštenik, žena i ispovest”). Ona je bila Velika Majka (Magna Mater u Grčkoj i Rimu). Nevrod je bio Magna Pater. Kad Vatikan tvrdi da je Petar bio prvi papa, on je potpuno u pravu! Većina misli da je u pitanju apostol Petar, ali nije! To je Nevrod, i kip Petra (Pater) u Rimskoj bazilici nije uopšte kip koji predstavlja apostola već Zevsa ili Nevroda. Nevrod je prvi papa!
Rimski Petar, grčki Magna Pater (Zevs), Indijski Deus Pater – Nevrod Tokom vekova je Semiramida bila obožavana kao Atina boginja rata, Venera, Afrodita, uzbuđenje, seks, ljubav, Dijana ili Artemida, lov, Izida, Luna, mesec, Ištar, Astarota. Indijska Isi, Indrani, Kibela u Rimu, Koatlik u Meksiku. U astroligiji je ona bila mesec, a opisivana je kao bogomajka, carica nebeska, vladarka neba i zaštitnica misterijskih “proročišta”. To je u tradicionalnom hrišćanstvu Marija. Nevrod je bio prvi graditelj, neimar ili “zidar - mason”. On je sagradio Vavilonsku kulu, neimari – žreci su gradili piramide i hramove u Egiptu, Grčkoj i Rimu, a takođe neimari – zidari su gradili katedrale na Zapadu, baš na mestima gde su bili antički hramovi. Van granica drevnog Rimskog carstva nema čuvenih 477
katedrala. Najčuvenije su Parizu, Londonu i Rimu. Utvrdićemo vezu između drevne Nevrodove kule, piramida u Egiptu, paganskih hramova i zapadnih katedrala. Kula je bila predviđena da ujedini sve ljude pod vlast tiranina, cara prvosveštenika i “božanskog” Nevroda, sa jednim jezikom, jednim sistemom, jednom prestonicom Vavilonom. Pominjali smo Novi svetski poredak, jednu vladu, jedan glavni jezik za komunikaciju (engleski), i jednog vladara cara i prvosveštenika Novog Doba. Iza te ideje stoje tajna društva, ezoteristi, a oni sami, tj njihov visoki član tvrdi da su Hus i Nevrod bili prvi masoni – zidari, graditelji kule koja je simbol poretka, simbol vladavine ljudskog razuma i moći bogova. Tvorci Evropske Unije ne kriju sličnosti njihovog parlamenta sa Vavilonskom kulom, bar onom sa Brojgelove slike. Ta kula je bila ogromni zigurat, onakav kakve su pravili kasniji vladari konfederacije Sumerskih gradova, Asirci i Novovavilonci. Ona se nalazila u gradu Borsipa (sumerski BAD.SI.(A).AB.BAKI)) 17 kilometara jugozapadno od Vavilona. To je današnji Birs Nimrud. Borsipa, mesto koje lokalno stanovništvo naziva Birs Nimrud. Smatra se da su ovo ostaci vavilonske kule Kao što kaže biblijski izveštaj, projekat kule je propao, a narod se rasejao. Hamovi sinovi su se nastanili u dolinama reka i ravnicama. Tamo su gradili visoke građevine koje će da ih podsećaju na kulu koju su pokušali da naprave, hramove i utvrđenja. Kako je oborena kula i kako su pomešani jezici, mi ne znamo, ali znamo da su Hamovi potomci svuda gde su otišli gradili građevine koje su bile međusobom jako slične. U Egiptu, Indiji, Kini, u Meksiku, Peruu, Gvatemali..postoje piramide. Takođe, svi graditelji ovih piramida su bili poklonici Kulta sunca, ogrezli u ezoteriju, astrologiju, okultizam vračanje. Svi su imali cara – sveštenika, “božanskog” za vladara i prinosili ljudske žrtve, jako dobro poznavali matematiku, geometriju, astronomiju, čak i za današnje prilike, i svoje gradove gradili po unapred zacrtanoj šemi. Kako su Hamovi sinovi dospeli u sve krajeve, od Kine do Amerike, opet ne znamo. Jedan izveštaj u Bibliji se odnosi na kasnija vremena, na doba Semovog čukununuka Faleka, kada se “razdeli zemlja”. Da li je došlo do potpunog odvajanja kontinenata, nestanka malobrojnih zemljouza, koje je pokrilo more? Moguće, jer je posle Potopa bilo hladno na jugu i na severu. Severna ledena kapa se protezala mnogo južnije nego danas, dosezala je do Mađarske, a možda i južnije. Kreacionisti, naučnici koji naučnim putem dokazuju biblijsko stvaranje kažu da je Potop bio neviđena katastrofa, koja je započeta udarom asteroida na mestu gde je današnji Meksički zaliv. Taj udar je prouzrokovao podizanje prašine u atmosferu, što je uzrokovalo da sunčevi zraci ne mogu da dopru do zemljine površine, pa je na velikom delu planete, na severu i jugu vladala neka vrsta “ledenog doba” dok je današnji tropski i suptropski pojas bio pošteđen smrzavanja. More je tada bilo mnogo niže, pa je bilo moguće putovati kopnom. Nijedna od civilizacija koje su imale piramide i obožavanje sunca kao glavnu religiju nisu se nalazile daleko od tridesete paralele, bilo severno ili južno, tj bile su u ravni sa postojbinom – Vavilonom. Otapanje velike količine leda se dogodilo u četvrtoj generaciji Semovih potomaka i kopneni prelazi su bili prekriveni vodom. Sličnosti Egipta, Sumera, Inka, Asteka, Harape i Mohendžo Dara, Maja, Tolteka…su neverovatne. U 478
ovoj knjizi je pominjana sličnost u astronomiji, panteonu, astrologiji, kosmogoniji, okultnim pravcima, načinima vladanja..između tih naroda. I Maje i Egipćani i Asteci, i Inke i Sumerani su imali slične poglede na religiju, a glavne nauke su im bile astronomija i matematika. Vavilonska kula je ostavila traga na te narode, koji su gradnjom ogromnih piramida težili da ostanu verni ideji. Njihove piramide nisu bile nikakve grobnice. To su bili hramovi u čast boga sunca. Zigurati u Mesopotamiji, kao i američke piramide su imali malu opservatoriju za praćenje zvezda na vrhu, koja je bila i kapelica, dok su egipatske piramide prostorije imale unutra. Faraoni su u njih sahranjivani kasnije i za to postoji razlog. Razlog je bio poznat samo vrhovnim žrecima – adeptima, a to je bilo poznavanje duhovnih osobina unutrašnjosti piramide, gde su obavljani rituali i gde su adepti opštili sa “bogovima.” Danas se u modernim tradicionalno hrišćanskim hramovima sahranjuju pape i patrijarsi.
479
Piramide: Sumer, vavilonska kula, Meksiko, Egipat, Peru i Kineska piramida Masoni nam otkrivaju pravu namenu ovih građevina, tj da su to hramovi, koji su služili za službu bogu sunca, kao i inicijacije žreca i sahranjivanje žreca i kraljeva u kriptama istih. Evo razloga zašto se kardinali, biskupi i pape sahranjuju u kriptama katedrala. “Oziris je naredio Talamesu da mu sagradi hram u obliku piramide sa određenim brojem hodnika.” (Albert Maki “Enciklopedija slobodnog zidarstva”). Dokaza za tvrdnju da piramida nije sagrađena kao grobnica ima na pretek. Inače sam naziv za veliku piramidu u Egiptu, prema Ričardu V. Nunu (napisao knjigu “5. 5. 2000”) je “Khufu” što znači “veličanstvena svetlost.” Meinli P. Hol, mason 33 stepena tvrdi da su piramide hramovi inicijacije, koje su služile “za prosvetljenje drevnih…ulazeći kao ljudi izlazili su kao bogovi.” (Meinli Hol “”Tajna učenja svih doba”) “Bićete kao bogovi, znaćete šta je dobro a šta zlo.” Satanista Alister Krouli je posetio Egipat, i u piramidi izveo ritual prizivanja Horusa, još jedne personifikacije, tj “boga” sunca. Krouli je tvrdio da mu se ukazalo biće (Ajvaz) koje mu je reklo da staro, hrišćansko doba umire, a da Novo doba sviće. Inače sama Velika piramida koja i dan danas ima svrhu, ima otvore za ventilaciju, koji vode do tzv “Kraljeve” i “Kraljičine” odaje. Ne treba mrtvacima ventilacija, a i sama ventilacija bi izazvala ubrzano truljenje mumija. Vilfred Gregson, arhitekta i maso 33 stepena je potvrdio da je ova piramida bila hram za inicijaciju. ( Ričard Nun “5.5. 2000”). Isti autor pominje i piramidu u Čičen Ici u Meksiku, koja je prepuna simbolike sunca i zmije, kao i Mesečeva i Sunčeva piramida u Tiahuanaku. Sunce predstavlja boga a zmija njegovu “božansku mudrost”. Zmija drži glavu čoveka, tako da on ne može da vidi zmijinu “božansku mudrost” ni “svetlost božju” koja od njega dolazi. Nun uporno tvrdi da je “bog” u obliku sunčavog diska Lucifer. Doći ćemo do sunčevih diskova u sabornim hramovima i katedralama tradicionalnih hrišćanskih crkava, koje takođe imaju simboliku vavilonske kule, paganskih hramova i piramida. Masonski autor i najveći pisac među masonima, Albert Pajk, u knjizi “Moral i dogma” tvrdi: “Za inicijate (adepti, žreci, okultisti, paganski visoki sveštenici misterija) on (Lucifer) nije ličnost, već snaga stvorena za dobro koje može služiti zlu.” Albert Pajk nastavlja: “Pravo im sotone, kažu Kabalisti je Jahve naopako: jer sotona nije crni bog već negacija Boga. Đavo je personifikacija ateizma (religija razuma) i idolopoklonstva. Za inicijate to nije osoba, već sila, stvorena za dobro, ali koja može služiti zlu, to je instrument slobode i slobodne volje. Kabalisti predstavljaju tu silu mitološkom rogatom formom boga Pana, onda je došao jarac, brat stare zmije i svetlonoša ili Fosfor od koga su pesnici napravili lažnog Lucifera u legendama” (“Moral i dogma”). Ovo je prikrivanje pravog identiteta palog anđela, jer je Pajk znao ko je on. Većina masona ne zna šta je suština, niži redovi ne znaju ništa. Pajk to ne krije: “Plavi, početni stepeni masonerije su samo predvorje hrama. Njihovom inicijatu (šefu) je otkriven deo simbola, ali ne smišljeno obmanut pogrešnom interpretacijom. Nije namera da ih on razume, njihovo pravo razumevanje je za adepte, prinčeve masonerije. Celokupno telo carskog svešteničkog reda je bilo vekovima pažljivo skrivano u višim stepenima.” Jan Van Rikenborg i knjizi “Dolazeći novi čovek” piše: “Vatreno biće aure (tzv enetrgetsko polje oko svakog tela, pagansko i okultno učenje, ima ga na predstavama svetaca u tradicionalnim crkvama – Prim.Aut) je Lucifer misterije. Čovek kao mala planeta je vođen vlastitim Luciferom, vlastitim sotonom, vlastitim prirodnim bogom. Taj bog prirode je vaš podređeni, vaš sluga, vaš najdraži prijatelj, vaša imitacija pojavljivanja Isusa, vaš Majstor. Vi dobijate ono za čim žudite.” Za 480
Pajka i slične propalice je nešto drugo: “Da Lucifer nije bog, zašto bi ga Adonaj i njegovi sveštenici napadali… istinska i čista filozofska religija je verovanje u Lucifera koji je ravan Adonaju.” (Pismo Alberta Pajka upućeno 14. jula 1889 na adrese 23 vrhovna saveta masona u svetu. Podatak iz knjige “Novi svetski poredak” Ralfa Epersona). “Lucifer, bog svetla i bog dobra se bori za čovečanstvo protiv Adonaja, boga mraka i zla.” (Edit Star Miler “Okultna teokratija”. Dalje Albert Pajk kaže da je “Adonaj rival Baala i Ozirisa” (“Moral i dogma”). Baal, Oziris, Marduk (Nevrod), Kvetzalkoatl…kome su građene piramide? Čiji je simbol sunčevog diska? Da li je Nevrod dugo razmišljao pa došao do zaključka da je previše dosadno i monotono, pa odlučio da napravi novu religiju? Naravno da nije. Dobio je instrukcije. Lucifer želi da uspostavi svoju vlast, da se proglasi bogom. Tajna društva u svetu, koja su sva okupljena oko istog cilja imaju hijearhiju koja je prikazana kao piramida. Na vrhu se nalazi Svevideće ili Horusovo oko okruženo zracima sunca. Vrh piramide sa okom nije spojen sa građevinom. Biće spojen da kada se uspostavi vladavina Antihrista, kada “zidari” dovrše duhovnu Vavilonsku kulu – jedan vladar, jedan svet, jedna religija. Oko u vrhu piramide je, po masonu Albertu Makiju, simbol Superiornog bića koje obznanjuje svoju sveprisutnost” (Albert Maki “Enciklopedija slobodnog zidarstva”). Još jedan mason Kenet Mekenzi u “Kraljevskoj masonskoj enciklopediji” kaže da je oko simbol Ozirisa:” Karl Klaudi, još jedan mason ovo potvrđuje, a Albert Pajk u “Moralima i Dogmama” piše: “Oziris, sunce, izvor svetlosti i princip dobra… svevideće oko je za drevne bilo simbol sunca..”To što je piramida nedovršena ima svoju simboliku.
Nedovršena piramida “piramida je simbol snage i njena nedovršenost izražava verovanje tvoraca američkog Velikog pečata da posao nije završen.” (Robert Spenser “Kult svevidećeg oka”) Nije završen, jer je piramida, Vavilonska kula simbol ujedinjenog sveta, sa jednom religijom, pod budnim okom duhovnog Nevroda, u duhovnom Vavilonu, a sve pod komandom Lucifera koji želi da postane Bog. Vavilon nije prestao da postoji ni nakon razaranja grada. Duhovni, paganski i neopaganski Vavilon je postao opasniji od drevnog grada. On je nastavio da postoji kao duhovna kategorija, anticrkva,oko koje su okupljena okultna društva, bogata elita, šoubiznis, lažne religije i otpalo hrišćanstvo, koje je nažalost nastavilo kontinuitet paganskog Vavilona kao i Egipta, Grčke i Rima. Po uništenju grada Vavilona je prošlo 600 godina, kada je pisano Otkrivenje Jovanovo (97. godine nove ere). Cela dva poglavlja u Otkrivenju se pominje Vavilon, njegovo čaranje i njegovo uništenje u budućnosti, pred II Hristov dolazak: “I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica svih ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode; I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci 481
zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njene. I čuh glas drugi s neba koji govori: Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena. Jer gresi njeni dopreše tja do neba, i Bog se opomenu nepravde njene. Platite joj kao što i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim: kojom čašom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko. I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njenog, Izdaleka stojeći od straha muka njenih i govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan čas dođe sud tvoj! I trgovci zemaljski zaplakaće i zajaukati za njom, što njihove tovare niko više ne kupuje; Tovara zlata i srebra i kamenja dragog i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakih sudova od fildiša, i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, bronze i gvožđa i mermera, I cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša čovečijih. I voća želja duše tvoje otidoše od tebe, i sve što je masno i dobro otide od tebe, i više ga nećeš naći. Trgovci koji se ovim tovarima obogatiše od nje, staće izdaleka od straha mučenja njenog, plačući i jaučući, I govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragim i biserom; Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od lađi, i sav narod u lađama, i lađari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka, I vikahu, videvši dim gorenja njenog, i govorahu: Ko je bio kao ovaj grad veliki? I baciše prah na glave svoje, i povikaše plačući i ridajući, govoreći: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, u kome se obogatiše svi koji imaju lađe na moru od bogatstva njegovog, jer u jedan čas opuste! Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud vaš na njemu. I uze jedan anđeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki, i neće se više naći; I glas gudača i pevača i svirača i trubača neće se više čuti u tebi; i nikakav majstor ni od kakvog zanata neće se više naći u tebi, i huka kamenja vodeničnog neće se čuti u tebi; I videlo žiška neće se više svetliti u tebi, i glas ženika i neveste neće više biti čuven u tebi; jer trgovci tvoji behu boljari zemaljski, jer tvojim čaranjem prevareni biše svi narodi. I u njemu se nađe krv proročka i svetih, i svih koji su pobijeni na zemlji” (Otkrivenje 18 glava). Povežimo ovo. Pade grad koji je bogat, sa kojim “petljaju” vladari i trgovci, bogati ljudi, elite. Ovaj grad opija vinom bluda sve narode. Bog kada pominje vino u simboličkom smislu govori o duhovnoj ideji: “Niti se ljeva vino novo u mjehove stare; inače mjehovi prodru se i vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se ljeva vino novo u mjehove nove, i oboje se sačuva” (Matej 9. 17). Bog poziva svoj narod da izađe iz Vavilona, što znači da je Vavilon izrazito neprijateljska kategorija. Nad uništenjem Vavilona plaču trgovci i bogataši, lopovi i secikese, propalice i korumpirana elita a raduje se Nebo. Vavilon je uništen jer su njegovi trgovci bili vladari narodima i njegova ideja je bila okultna ideja, (čaranje. Kad se pominju čaranja i vračari u Bibliji, ne misli se na starice koje gledaju u šoljicu, nego na visokopozicionirane okultiste i misterijska učenja. Na kraju, ovaj duhovni Vavilon je progonio Božji narod, tokom cele hrišćanske istorije, do danas. Neki mačem, neki proganjanjem, neki izrugivanjem, a neki stilom života. Iz iste kuhinje potiču paganstvo koje je ušlo u tradicionalne hrišćanske crkve, posebno zapadnu iz koje je potekla Inkvizicija komunizam, nacizam, ateizam, prosvetiteljstvo, moderna demokratija. Sve su to vavilonske ideje. Ovo je Novi svetski poredak, globalni Vavilon! Sam Vavilon je bio prestonica, ali i grad – država za sebe. Bio je duhovna, vojna i ekonomska sila, grad prestonica i centar. Danas postoje tri grada – države koji čine Vavilon. To je Vašington D. C. Distrikt Kolumbija, deo grada sa vladinim zgradama, i on je vojni, Londonski Siti, finansijski i Vatikan, duhovni centar. Vladari, bankari, vlasnici megakorporacija, sportisti, pevači, glumci, političari, biznismeni, plemstva i kraljevske kuće, verski velikodostojnici, intelektualci, advokati, sudije, generali, belosvetski trendseteri i kockari, pojedinci, članovi okultnih društava. Demokrate, liberali, gej – aktivisti, nacisti, pedofili, trgovci drogom, oružjem, robljem, ženama, kraljevi pornografije, producenti, kapitalisti. Svesno ili ne oni mrze Hrista i njegove sledbenike. Progone ga, da li mačem kao Inkvizicija, gulazima kao komunisti, sekularističkim idejama, izrugivanjem i ismejavanjem kao moderne demokrate, koje perfidno iza farse zvane “tolerancija i ljudska prava” hrišćanstvo proglašavaju za zastarelo, netolerantno i religiju fanatika, nasilnika, fašista i ludaka, dok se nemoral proglašava slobodom, a nadrogiranost “cool.” Imamo duhovni Vavilon, i znamo iz čega se on sastoji. Vašington DC, vojni, Londonski Siti, poslovni, finansijski, kao i Vatikan, duhovni. Novi Vavilon čija se kula podiže, nedovršena piramida, kula zvana Novi svetski poredak.
482
Tri grada – države koji sačinjavaju centra duhovnog vavilona. Vašington DC, Vatikan i Londonski Siti. Sva ova mesta imaju jaku okultnu simboliku, građeni su tako da njihove ulice gledane sa visine daju okultne simbole, zgrade su prepune masonske i okultne simbolike a trgovima dominira egipatski obelisk. Evropska unija, i SAD kao modeli globalne države imaju svoje centre, ali su ova tri najvažnija i sve oluke se donose tu, a ne ni u zgradi UN u Njujorku, ne u Strazburu, Briselu ili Ženevi. Biblija se više bazira na religijski aspekt, koji se najviše tiče spasenja. U 17 glavi Otkrivenja Jovanovog se opisuje ova sila i njena sudbina, kojom ćemo se baviti još: “I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud bludnice velike, koja sedi na vodama mnogima. S kojom bludničiše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji opiše se vinom bluda njena. I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova. I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine bluda svog; I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati bludnicama i mrzostima zemaljskim. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh. I reče mi anđeo: Što se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene, i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova. Zver koju si video beše i nije, i izići će iz bezdana i otići će u propast; i udiviće se koji žive na zemlji, kojima imena napisana nisu u knjigu života od postanja sveta, kad vide zver koja beše, i nije, i doći će opet. Ovde je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi. I jesu sedam careva. Pet je njih palo, i jedan jeste, a drugi još nije došao; a kad dođe za malo će ostati. I zver koja beše i nije, i ona je osmi, i jeste od sedmorice i u propast ide. I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri. Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zveri. Ovi će se pobiti s Jagnjetom i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni. I reče mi: Vode, što si video, gde sedi bludnica, ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici. I žena, koju si video, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carstvima zemaljskim”(Otkrivenje Jovanovo 17. glava). Ovde se vidi sukob dva verska sistema. Nećemo se baviti tumačenjem celog poglavlja, samo onim činjenicama koje pokazuju karakter Vavilonskog sistema. Bludnica sedi na zveri, a u Bibliji je zver simbol političkog sistema, dok je sama bludnica simbol lažnog verskog sistema, ovde se pominje žena, kao grad koji ima vlast nad carstvima zemaljskim, i nad narodima, koji su simbolizirani “vodama mnogim.” Duhovni Vavilon. Otkrivenje 19.7 nam otkriva simboliku žene kao verskog sistema: “da se radujemo i veselimo i damo slavu njemu. Jer dođe svadba jagnjetova i žena njegova pripravila se.” Jagnje je Isus Hristos, a njegova nevesta je prava crkva. Šta je prava crkva? Crkvu ne sačinjava institucija građevina, nacija ili organizacija na državnom nivou, nego ljudi, vernici. Sledbenici, kojima ne treba katedrala da bi se molili i služili Bogu. Tri čoveka u pustinji pored džipa ili kamile mogu da budu crkva, tri čobana pored ovaca ili tri robijaša u ćeliji. Dakle vino bluda je pogrešna ideja, a bludnica je lažna crkva. Ako se dalje čita, dolazimo do sedam gora na kojima žena sedi. Rim ima sedam bregova, a jedan od njih je Vatikan. Sam Rim kao žena na sedam bregova se odnosi i na grad Rim, Rimsko carstvo, kao i države naslednice Rimskog carstva kojima vlada Rimski papa, koje i danas 483
imaju rimski sistem, i na sam Vatikan, tj. papski sistem. Žena, bludnica sedi na zveri. Zver možemo naći u knjizi proroka Danila, gde on opisuje sisteme koji će doći, više sisteme nego same države ili kraljeve. I to kroz celu istoriju od vremena u kom je Danilo živeo (Vavilon pred invaziju Persijanaca) pa do kraja istorije sveta. Treba pratiti 7. poglavlje Proroka Danila, jer postoji objašnjenje onoga što je video, tj sanjao prorok. “Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko. Danilo progovori i reče: Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru. I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija. Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se. Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa. Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast. Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari. Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi Mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega, hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše. Tada gledah radi glasa velikih reči koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se raščini i dade se da izgori ognjem. I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im određena do vremena i do roka. Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti. Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me. Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači: Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji. Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka. Tada zaželeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bronzane, i jeđaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše, I o deset rogova šta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i beše po viđenju veći od drugih. Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih, Dokle dođe starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo. Ovako reče: Četvrta zver biće četvrto carstvo na zemlji, koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset rogova jesu deset careva, koji će nastati iz tog carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara. I govoriće reči na Višnjeg, i potiraće svece Višnjeg, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena. Potom će sesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim. A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga. Ovde je kraj ovoj reči. A mene, Danila vrlo uznemiriše misli moje, i lice mi se sve promeni; ali reč sačuvah u srcu svom.” Četvrta zver ima elemente sve tri prethodne, a nju uklanja Božji sud i carstvo (vlast) se daje “narodu svetaca Višnjeg.” Taj narod su upravo oni koje želi da uništi Vavilon, sledbenici Hrista. Četvrta zver je ona koja traje do samog kraja, nasleđujući ostale tri. Koje su te tri? Njih ćemo analizirati u Danilovom tumačenju sna cara Nabukodonosora opisanog u 2. poglavlju Danilove knjige. Bitno za četvrtu zver je to da se pominje gvožđe, ona ima gvozdene zube, kao što ćemo u 2. glavi Danilove knjige videti da je poslednji sistem upravo povezan sa gvožđem, najtvrđim metalom toga doba kojim sve satire. To je Rimsko carstvo, koje nasleđuje deset država nakon njegovog raspada u 5 veku: “Deset rogova jesu deset careva, (carstava)”i posle raspada Rimskog carstva su nastali: Ostrogoti, Vizigoti, Franci, Vandali, Svevi, Burugundi, Heruli, Anglosaksonci, Langobardi i Vizantija. Kasnije je svaka naslednica Rimskog carstva imala svoje vreme u istoriji. Španija, kolonijalna i pomorska sila, Portugalija, takođe pomorska i kolonijalna sila. Francuska, kolonijalna i vojna sila, Holandija, kolonijalna i pomorska sila, V Britanija, kolonijalna, pomorska, finansijska i vojna sila, Nemačka, ekonomska i vojna sila, Austrougarska, vojna i ekonomska sila, Italija, ekonomska i vojna sila, Švajcarska, finansijska i ekonomska sila, i SAD, ekonomska i vojna velesila. SAD nije na teritoriji kojom su vladali Rimljani, ali je rimski sistem baš i najvidljiviji u SAD, a i većina stanovnika SAD su poreklom iz država naslednica Rima. Za njih kaže stih “I deset rogova, koje si video, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri” (17. 12). Svaka je od njih u jednom periodu istorije bila 484
zver, osvajala i činila zlo. Takođe i deset od dvanaest prvih država EU su sa teritorije rimskog carstva. Evropska Unija je i osnovana u Rimu 1957 i to od prvih šest članica, Belgije, Luksemburga, Francuske, Italije, Nemačke i Holandije, a kasnije se pridružuju još četiri sa teritorije rimskog carstva, vel Britanija (1973), Grčka (1981) i Španija i Portugal (1986). EU još nije zver, ali se polako promalja njen pravi karakter, ako je suditi po sve oštrijim zakonima koji sputavaju čoveka i zarobljavaju i telo i um. Nova sila koja se pojavljuje iz krila tih prvih deset naslednica i koja “potire svece, govori reči na Višnjeg (Boga), menja vremena i zakone” će biti tema daljeg izlaganja. Radi se o papstvu, rimskom verskom sistemu koji ima sve elemente vavilonskog paganskog verskog sistema. Manje ćemo da se bavimo finansijskim i vojnim sektorom, jer sada nije toliko bitan, ali je tu da pokrije i podrži duhovni. Žena bludnica ipak jaše na zveri. Oni rade zajedno. Ova zver sa ženom bludnicom na leđima ide direktno “da se pobije sa jagnjetom” tj sa Hristom. Bitka dva sistema. Anticrkve, duhovnog vavilona, Antihrista, protiv crkve Hristove. Dve religije, jer je ova zver, kao i svaka ustvari politički sistem iza kojeg stoji tajna religija, i to ezoterijsko – okultna, a ona takođe silom podržava zvaničnu religiju ili ideologiju. Tako je bilo i u komunizmu i u svim demokratijama. Svaka je ideja nametnuta, silom ili propagandom, prevarom. Ni komunistički, kao ni nacistički sistemi nisu bili lišeni duhovnog aspekta, okultnog. Narod misli da je komunističko, demokratsko ili nacističko društvo ateističko, ali nije, vode ga ljudi ogrezli u satanizmu. Što se riče i Rimokatolika i istočnopravoslavne crkve, kao ni državnih protestantskih crkava ne treba osuđivati iskrene ljude koji veruju u to što tamo postoji, Ti ljudi ne znaju šta se događa u vrhu i ko vodi te institucije. Rimska crkva kao najjača ima sve elemente vavilonske misterijske religije, i uspešno dovodi ostale pod svoju vlast putem Ekumenskog pokreta. Danilo prorok je u još jednom tumačenju video budućnost i “dokazao” da su temelji sekularnog i paganskog sveta u Vavilonu. “A druge godine carovanja Navuhodonosorovog usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prođe. I reče car da dozovu vrače i zvezdare i gatare i Haldeje da kažu caru san njegov. I dođoše i staše pred carem. I reče im car: Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao šta sam snio. A Haldeji rekoše caru sirski: Care, da si živ doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa ćemo ti kazati šta znači. A car odgovori i reče Haldejima: Zaboravio sam, ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, bićete isečeni i kuće će vaše biti bunjišta. Ako li mi kažete šta sam snio i šta znači, dobićete od mene dare i poklone i veliku čast; kažite mi dakle šta sam snio i šta znači. Odgovoriše opet i rekoše: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa ćemo kazati šta znači. Car odgovori i reče: Doista vidim da hoćete vremena da dobijete; jer vidite da sam zaboravio. Ali ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili da kažete preda mnom laž i prevaru dok se promeni vreme; zato kažite mi san, pa ću videti da mi možete kazati šta znači. Odgovoriše Haldeji caru i rekoše: Nema čoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to š ta ište; zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao takvo šta od vrača ili zvezdara ili Haldejca. I šta car ište vrlo je teško; niti ima drugog koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne žive među ljudima. Zato se car razljuti i razgnevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski. I kad iziđe zapovest, te ubijahu mudrace, tražahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju. Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovedniku stražarskom, koji beše izašao da ubija mudrace vavilonske; Odgovori i reče Ariohu, vlastelinu carevom: Zašto je tako nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar Danilu. A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa će kazati caru šta san znači. Potom otide Danilo kući svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim, Da se mole za milost Bogu nebeskom radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima vavilonskim. I objavi se tajna Danilu, u noćnoj utvari; tada Danilo blagoslovi Boga nebeskog. Progovori Danilo i reče: Da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer je Njegova mudrost i sila; I On menja vremena i čase; smeće careve, i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razum razumnima. On otkriva šta je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje. Tebe, Bože otaca mojih, hvalim i slavim, šta si mi dao mudrost i silu, i šta si mi objavio za šta Te molismo objaviv nam stvar carevu. Tada otide Danilo k Ariohu, kog car beše odredio da pogubi mudrace vavilonske; i došav ovako mu reče: Ne gubi mudraca vavilonskih; izvedi me pred cara da kažem caru šta san znači. Tada Arioh brže izvede Danila pred cara, i ovako mu reče: Nađoh čoveka između roblja Judinog, koji će kazati caru šta san znači. A car progovori i reče Danilu, koji se zvaše Valtasar: Možeš li mi kazati san koji sam snio i šta znači? Odgovori Danilo caru i reče: Tajnu koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru šta će biti do kraja. San tvoj i šta ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: Tebi, care, dođoše misli na postelji šta će biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokaza ti šta će biti. A meni se ova tajna nije objavila mudrošću koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato da se javi caru šta san znači i da doznaš misli srca svog. Ti, care, vide, a to lik velik; velik beše lik i 485
svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan beše na očima. Glava tom liku beše od čistog zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bronze, Noge mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih. Tada se satre i gvožđe i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nađe mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju. To je san; a sada ćemo kazati caru šta znači. Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu, I gde god žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna. A nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvog; a potom treće carstvo, bronzano, koje će vladati po svoj zemlji. A četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvožđe, jer gvožđe satire i troši sve, i kao gvožđe što sve lomi, tako će satrti i polomiti.A što si video stopala i prste koje od kala lončarskog koje od gvožđa, biće carstvo razdeljeno, ali će biti u njemu tvrđe od gvožđa, jer si video gvožđe pomešano s kalom lončarskim. I što prsti na nogama behu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako, a nešto trošno. A što si video gvožđe pomešano sa kalom lončarskim, to će se oni pomešati sa semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugog kao što se gvožđe ne može smešati s kalom. A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se do veka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvožđe, bronzu, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru šta će biti posle; san je istinit, i tumačenje mu verno. Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i kad. Car progovori Danilu i reče: Doista, vaš je Bog Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu” (Knjiga proroka Danila 2. glava). Ovde se otkriva bitna činjenica. Car Nabukodonosor sanja san koji ga je uznemirio, i zaboravlja ga. Vračari, Kaldejski žreci (sumerski okultisti), zvezdari (astrolozi), gatare, dakle đavolski medijumi ne umeju da čitaju misli, pa ne mogu da rastumače šta je sanjao car. Demon može da nadahne čoveka da sanja san, da utiče na njegovo mentalno stanje, ako čovek svojim ponašanjem priziva zle sile, ali ne može da čita misli. Takođe ne može ni da pogađa budućnost. Može da je nagađa. Na Balkanu nije teško pogoditi da će biti ratova i korupcije. Đavolska sila zna karaktere ljudi stotinama i hiljadama godina, oni udešavaju namere zlih ljudi dokle Bog dozvoli i onda svoje medijume nadahnu da kažu budućnost. Kažu da horoskop pogađa. Ne on nagađa. Takođe kada neko ode kod neke babe vračare i ona mu ispriča sve o prošlosti, i to ono što samo on zna, jer on kao i svako ima službenog demona koji sve zna o njemu, i onda vračara na osnovu prošlosti, karaktera i mentalnog sklopa nagađa budućnost. To su hteli i nesrećni vračari i Kaldejci, ali Nabukodonosor se ni sam nije sećao sna. Oni nisu mogli da pogode njegov san. Nastupa Danilo i rešava stvar, jer Bog je poslao caru san, a Božji prorok je dobio odgovor od Boga. Cara muči budućnost. Šta će biti. Car je video “lik”, kip, statuu, idola. Glava zlatna, prsa srebrna, bedra i stomak od bronze, a noge od gvožđa, dok su stopala mešavina, nešto gvožđe, nešto glina. Pojavljuje se kamen koji razbija kip, i sam kamen postaje planina koja ispunjava ceo svet. Danilo kaže da je vavilonsko carstvo zlatna glava. Sledeće carstvo, nakon Vavilonskog, srebrne grudi i mišice je Persija. Car Kir je 536 godine p. n. ere zauzeo Vavilon. Bronzani stomak i bedra je Grčka. Aleksandar Veliki je 331 p. n. ere oborio Persijsko carstvo. Gvožđe simbolizuje Rim. To je ona zver koja sve satire i lomi, i koju će uništiti sam “Sin čovečiji koji dolazi na oblacima, tj sa neba”. Šta je glina i gvožđe? To su svi pokušaji ujedinjenja Evrope, a na kraju i sveta, Svetska vlada. “Mešanje semenom čovječijim” je pokušaj da se naseljevanjem i mešanjem stanovništva obezbedi ujedinjenje Evrope i sveta, to je globalizacija, kao i sjedinjavanje aristokratskih porodica u prošlosti, ali nikada gvožđe (Nemačka, Holandija, Švedska) ne može da se pomeša sa glinom (Rumunija, Bugarska…). Kamen koji rasipa ovaj idol i koji ispunjava svu zemlju je sledeće, Božje carstvo koje će uništiti greh, kao i Vavilon, simbolizovan ovde idolom koji stoji na zemlji. To se carstvo, kako kaže prorok, nikada neće raspasti. Planina (gora) koja ispunjava celu zemlju. Kontinuitet Vavilona sve do naših dana možemo da prepoznamo. Evropska Unija ima sve elemente modernog Vavilona, kao i SAD. Govoreno je o tome. Parlament Evrope u Strazburu je kopija nedovršene Vavilonske kule. Zastava EU ima dve boje, to je plava i žuta, a to su boje koje odgovaraju bojama na Ištarinim vratima u Vavilonu. Zastava Kosova, BiH i Vojvodine ima te boje. 12 zvezda na zastavi EU nikako nije simbol 12 prvih država. Bilo ih je šest, a 12 zvezda su 12 zvezda na kruni koje je imala Semiramida, Ištar, kao 12 znakova zodijaka, a kasnije i Marija. Zašto se potpisivanje novog Ustava EU 29 oktobra 2004 dogodilo baš ispod bronzane biste pape Inocenta X? valjda da se zna ko je gazda, ko je duhovni lider. I paganski Rim, i papski Rim i EU imaju kontinuitet Vavilona. Kao što se važne odluke nisu donosile u samoj drevnoj Vavilonskoj 486
kuli, već na dvoru, tako se ne donose ni u Strazburskom parlamentu, nego u Rimu, Londonu i Vašingtonu. EU je nedovršena zgrada, i nosi sligan: “Mnogo jezika jedan glas.”
Kip iz cara
sna
Nabukodonosora Nakon rušenja Vavilonske kule je došlo do raseljavanja naroda, a Biblija se zadržava na bliskom Istoku, gde treba da se odigraju glavni događaji Starog Zaveta. Tako i vizije proroka Danila o četiri svetska carstva se odnose na sisteme koje će da budu u dodiru sa Božjim narodom, kasnije sa hrišćanstvom. Verovatno su kineska carstva, kao i ona u Indiji bila veća od Vavilonije ili Persije, ali nisu bila moćnija i nisu imala nikakav uticaj na Božji narod pa se i ne pominju. Carstvo dinastije Han u Kini 1. veka p. n. ere je pariralo po veličini Rimskom, mada slabije, ali je ipak postojalo. Kao nastavljač Božjeg sistema vrednosti se pominje Avram, Simov potomak, sin Tare iz Ura, nastanjenog u Haranu: “I uze Tara sina svog Avrama i Lota sina Aramovog, unuka svog, i Saru snahu svoju, ženu Avrama sina svog; i pođoše zajedno iz Ura haldejskog da idu u zemlju hanansku, i dođoše do Harana, i onde se nastaniše” (1 Mojsijeva 11. 31). Avram je dobio obećanje od Boga da će njegovo potomstvo biti veliko i da će ga biti mnogo, iako dece u početku nije imao: “I reče Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju ću ti ja pokazati.I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji” (1. Mojsijeva 12. 1-3). Kako sva plemena? Jer će iz Avramovog potomstva izaći Bogočovek, Isus Hristos. Ovo obećanje je Bog dao i Avramovom sinu Isaku, kao i Jakovu, a kasnije je podsećao Izraelce kada god bi napravili kolektivnu grešku ili skrenuli sa puta Avram je poslušao, bio veran Bogu i kasnije je od njegovog sina Isaka, kojega je dobio u stotoj godini, i unuka Jakova nastao čitav jedan narod, koji je dobio ime Izrael, po Avramovom unuku Jakovu. “Tada mu reče: Odsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si” ( 1. knjiga Mojsijeva 32. 28). Od njega i njegovih dvanaest sinova nastaje narod Izrael, a sama reč Izrael, ime koje je Jakov dobio znači “Pobednik.” U istoriji ovih ljudi, koje Stari zavet pominje kao oce Jevreja je bilo svega. Grešili su, padali, ustajali. Njih Biblijski zapis ne veliča niti krije njihove loše osobine. Poenta je u tome da čovek za života može da se opredeli, da li će ići za Bogom, i biti obraćen i promenjen, pripremljen za budući život ili neće. Jakov je morao da pobegne od kuće jer je prevario brata (1 knjiga Mojsijeva 27. 14 – 22, 36), a njegovi sinovi su skoro svi činili vrlo loše stvari. Jakov je, posle svega odlučio da bude veran Bogu. Bežao je, živeo kod tasta gde je bio varan i iskorišćavan, a greh koji je počinio prema bratu i ocu ga je mučio. Bog nije tražio da 487
Jakov bude dobar da bi mogao da Mu priđe. Bog traži iskrenost, naš pristanak i da dođemo pred Njega, a ostalo je njegov posao. Psalmista David kaže: “Učini mi Bože čisto srce i duh prav obnovi u meni…žrtva je Bogu duh skrušen, srce skrušeno i poniženo ne odbacuješ Bože” (Psalam 51. 10, 17). Jakov je doveden u situaciju kada je mogao da odabere. Strah od osvete brata Isava ga je pratio tolike godine i sada se suočio sa Bogom. Ili će mu biti oprošteno ili će poginuti. Pravo pokajanje nije ako se čovek plaši zatvora, smrti ili bilo kakve druge kazne, pa se kaje iz straha. Pravo pokajanje je kajanje zbog učinjene ružne stvari drugome i vređanja samog Boga. Jakov je sklonio svoju porodicu i sa Bogom se suočio sam: “A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše s njim do zore. I kad vide da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše s njim. Pa onda reče: Pusti me, zora je. A Jakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš. A čovek mu reče: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov. Tada mu reče: Odsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrael; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si” (1 knjiga Mojsijeva 32. 24 – 28) Jakovljevi sinovi takođe nisu bili svi isti. Os njih dvanaest su samo dvojica bila bez teških grešnih dela dok su ostali bili ubice, prevaranti, preljubočinci i nasilnici. Simeun i Levije su pobili sve muške stanovnike Sihema sveteći sestru Dinu koja je bila napastvovana (1 mojsijeva glava 34). Mlađeg brata Josifa su prodali trgovcima robljem. Najstariji Ruben (Ruvim) je imao aferu sa jednom od žena svog oca (1. Mojsijeca 35. 22), a Juda je bio preljubočinac i prevarant (1. Mojsijeva 38 glava). Kao i Jakova i njih Bog dovodi u situaciju da se preispitaju i opredele. Brat koga su prodali u Egipat, Josif je odlučio da ostane veran Bogu, bio u Egiptu nepravedno optužen, utamničen, da bi na kraju došao do mesta premijera Egipta (1. Mojsijeva 41. 42 – 44). Kao i Danilo, i Josif je od Boga dobio dar da protumači vladaru san. Na istoku se to smatralo velikim preimućstvom, takav je čovek bio cenjen kao i sam vladar, jer se smatralo da je blizak sa bogovima i da može da donese prosperitet, ali i da se osveti za učinjeno mu zlo. Verovali su da je u njemu moć. Josif je, kao i Danilo kazao: “Bog će javiti dobro faraonu. To nije u mojoj vlasti” (1. Mojsijeva 41. 16). Josif je rastumačio faraonov san, koji ga je mučio, a san je bio poruka da nakon sedam godina blagostanja dolaze gladnih sedam godina. Josif je savetovao faraona da u godinama blagostanja napravi silose za žito i skladišti ga za gladne godine i da nađe čoveka koji će da se brine o tome. Na istoku je čovek koji tumači snove smatran “prijateljem i miljenikom bogova”, a ni ovde gatare i žreci nisu znali značenje sna: “Reče faraon slugama svojim. Možemo li naći čovjekak kakav je ovaj u kome bi bio duh Božji? …kad je tebi Bog javio sve ovo, nema nikoga tako mudra i razumna kao ti” (1. Mojsijeva 41, 38 – 39). Sada će neko da se pita kako to da su Egipćani, pagani, a posebno faraon znali za Boga? Tako što Egiptom u vreme Josifa nisu vladali njegovi starosedeoci koji su poreklom od Hamovog sina Misraima, nego Semiti, pastirski narod Hiksi iz Azije. Osnovali su petnaestu i šesnaestu egipatsku dinastiju koje su vladale odprilike 1674.-1548, ali su došli ranije. Oni su znali za Boga, kao i svi Semiti, i pored vremenom pridodatih praznoverica i paganskih običaja. Josif ih je samo podsetio. Njegovu braću je glad naterala da dođu da kupuju žito u Egipat. Josif ih je prepoznao, a oni njega nisu. On nije želeo da se sveti, ali je želeo da vidi da li su se oni promenili i pokajali zbog onog šta su radili u prošlosti, pa ih je stavljao na testove. Prvo je prodao žito, pa naredio slugama da ostave novac u vreće, pa je ostavio svoj pehar u vreću, i optužio ih za krađu, pa je tražio da dovedu najmlađega brata, a kao taoca zadržao Simeuna. Braća mu na kraju priznaju svoj greh, ne prepoznajući ga, pominju kako ih sada nevolje snalaze jer su svog brata prodali a oca ožalostili. Tada im se Josif otkriva. Josif u njima vidi promenu. Bog tako radi sa svakim čovekom, osvedočava ga, dovodi u razne situacije, da bi se čovek opredelio. Koristi situacije i okolnosti u svetu. Braća su mogla da se vrate ocu i da lažu, da se prave nevešti pa i da mu odbiju poslušnost, ali nisu. Josif ih poziva u Egipat, da se spasu od gladi. Biblija pominje da su u Egiptu Izraelci boravili 400 godina. Zašto je ovo bitno? Josif je prodat u Egipat, prodaju ga braća, onda braća dolaze kao promenjeni ljudi. Borba se vodi u njima. Iako je Bog obećao Avramu da će njegovog naroda biti mnogo, Bog nije naterao Avramove potomke da budu njegovi sledbenici. Ovi ljudi se pominju u Bibliji, ali oni nisu bili jedini koji slede pravog Boga. Takođe, ovde se vidi Božji plan da sačuva ljude od gladi. Isus u Jevanđeljima obećava svakome ko veruje da ne treba da brine: “Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje u što ćete se obući…jer zna i otac vaš nebeski da vama treba sve ovo” (Jevanđelje po Mateju 6. 25, 32). Bog ima plan, a ovi ljudi su samo trebali da slede Božji plan. To je poruka svakom čoveku. Bog ima plan za svakoga i Bog ne odbacuje nikoga. Jakovljevi sinovi su grešili, ali je Bog imao strpljenja sa njima. Oni su se promenili. Bog ima strpljenja, i netačna je tvrdnja da Bog kažnjava. To je paganska nauka. Kada bi Bog kažnjavao, niko ne bi bio živ. Dokaz su Josifova braća, koja su imala prilike da odaberu jedan od dva sistema vrednosti. 488
Jevreji su, kao pastirski narod uživali povlastice dok su Hiksi vladali Egiptom, ali nakon odlaska Hiksa pali u nemilost i terani da rade na izgradnji dva paganska grada Pitoma i Ramzesa. “A Josif umre i sva braća njegova i sav onaj naraštaj. I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni. Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znaše za Josifa; I reče narodu svom: Gle, narod sinova Izrailjevih veći je i silniji od nas. Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne množe, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima našim i ne udare na nas i ne odu iz zemlje. I postaviše nad njima nastojnike da ih muče teškim poslovima; i građaše narod Izrailjev Faraonu gradove Pitom i Ramesu” (2. knjiga Mojsijeva 1. 6 -11). U to vreme je rođen Mojsije. Egipatske vlasti su nastojale da izraelski narod scedu na broj dovoljan za rad, i da spreče njegovo razmnožavanje. To je bio đavolski plan, jer je znao da je to Božji narod. “Još zapovedi car misirski babicama jevrejskim, od kojih jednoj beše ime Sefora, a drugoj Fuva, I reče: Kad babičite Jevrejke, i u porođaju vidite da je muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo. Ali se babice bojahu Boga, i ne činjahu kako im reče car misirski, nego ostavljahu decu u životu. A car misirski dozva babice, i reče im: Zašto to činite, te ostavljate u životu mušku decu? A babice rekoše Faraonu: Jevrejke nisu kao žene Misirke; jače su; dok im dođe babica, one već rode. I Bog učini dobro babicama; i narod se umnoži i osili veoma; I što se babice bojahu Boga, načini im kuće. Tada zapovedi Faraon svemu narodu svom govoreći: Svakog sina koji se rodi bacite u vodu, a kćeri sve ostavljajte u životu”(2. Mojsijeva 1. 15 – 22). Egipatske vladare su savetovali ljudi koji su bili duboko u okultizmu. Žreci ove zemlje su imali uticaj i na samog faraona, iako je on nazivan carem i prvosveštenikom, a nad njima je bio knez đavolski, koji je želeo smrt Jevrejima. Kao i današnji žreci Novog svetskog poretka, tvorci i nastavljači ideja koje su u delo sprovodili Lojola, evropski kilonijalisti i konkvistadori, Iluminati, masonska bratstva, bankari i ostali satanisti Staljin, Hitler, Mao Cedung, moderni vladari iz senke, koji se plaše mnoštva ljudi, posebno mnoštva slobodnih ljudi. Oni rade isti posao. Razbijanje porodice. Prezaposliti, ili ostaviti bez prihoda. Plaše ljude da je svet prenaseljen. Milioni ljudi su pritisnuti teškim poslovima, prezaduženi, zarada im se krade, i vrši se pritisak da se smanji broj stanovnika, koji navodno zagađuju zemlju i jedu poslednje zalihe svetske hrane. Kao što Jevreji nisu predstavljali nikakvu stvarnu opasnost za Egipat, tako ni milioni ljudi u svetu ne predstavljaju nikakvu opasnost za elitu. Samo što moderne demokratije ne naređuju baš direktno davljenje beba u vodi, ali ih dave abortusima, demoralisanjem mladih parova, trendovima po kojima je udata žena gubitnik, a prostitutka je uspešna, kao i laboratorijskim bolestima i izgladnjivanjem. Ne samo da ih teraju da rade preko mere nego im ne daju ni da u miru odgajaju decu. Jedno od jevrejske dece koje je trebalo biti ubijeno je Mojsije, ali Bog je hteo drugačije : “A neko od plemena Levijevog otide i oženi se kćerju Levijevom. I ona zatrudne i rodi sina; i videći ga lepog krijaše ga tri meseca. A kad ga ne može više kriti, uže kovčežić od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke. A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega. A kći Faraonova dođe da se kupa u reci, i devojke njene hodahu kraj reke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakaše; i sažali joj se, i reče: To je jevrejsko dete. Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: Hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete? A kći Faraonova reče joj: Idi. I otide devojčica, i dozva mater detinju. I kći Faraonova reče joj: Uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dete i odoji ga. A kad dete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govoreći: Jer ga iz vode izvadih” (2 knjiga Mojsijeva 2. 1 -10). Mojsije je bio spašen i imao je da odraste na dvoru, kao posinak faraonove ćerke, ali ga je dojila majka, pa nije zaboravio pripadnost narodu robova, i želevši da odbrani jednog Jevrejina ubio je egipatskog nadzornika i morao je da beži. “I kad Mojsije beše velik, izađe k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije čoveka Jevrejina između braće njegove. I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak. I sutradan izađe opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i reče onom koji činjaše krivo: Zašto biješ bližnjeg svog? A on reče: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo. I Faraon čuvši za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobeže od Faraona i dođe u zemlju madijansku, i sede kod jednog studenca. A sveštenik madijanski imaše sedam kćeri, i one dođoše i stadoše zahvatati vodu i nalivati u pojila da napoje stado oca svog. A dođoše pastiri, i oteraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado. I one se vratiše k ocu svom Raguilu; a on reče: Što se danas tako brzo vratiste? A one rekoše: Jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado. A on reče kćerima svojim: Pa gde je? Zašto ostaviste tog čoveka? Zovite ga da jede., I Mojsije se skloni da živi kod onog čoveka, i on dade Mojsiju kćer svoju Seforu. I ona rodi sina, i on mu nadede ime Girsam, jer sam, reče, došljak u zemlji tuđoj” (2 knjiga Mojsijeva 2. 11 – 22). Mojsije je ostao ovde četrdeset godina, sve dok kao osamdesetogodišnjak nije dobio poziv od Boga da 489
se vrati u Egipat i izvede Izraelski narod. Biće to očigledan sudar Božijeg sistema vrednosti i pagansko – okultne prakse. Vrlo bitna epizoda za ovu knjigu. “A posle mnogo vremena umrije car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi izraelovi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dođe do Boga. I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta sa Avramom, Isakom i Jakovom” (2 knjiga Mojsijeva 2. 23 – 24). Vreme za izlazak je došlo. “A Mojsije pasijaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku madijanskom, i odvede stado preko pustinje i dođe na goru Božju Horiv. I javi mu se anđeo gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda a to kupina ognjam gori a ne sagoreva. I Mojsije reče: idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina. A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine i reče: Mojsije, Mojsije! A on odgovori. Evo me A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me. A Bog reče: Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja. Još reče: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga. I reče Gospod: Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu. I siđoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji. I sada evo vika sinova Izrailjevih dođe preda me, i videh muku, kojom ih muče Misirci. Sada hajde da te pošaljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira. A Mojsije reče Bogu: Ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira? A Bog mu reče: Ja ću biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služićete Bogu na ovoj gori. A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama. I opet reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreći: Doista obiđoh vas, i videh kako vam je u Misiru. Pa rekoh: Izvešću vas iz nevolje misirske u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i ferezejsku i jevejsku i jevusejsku, u zemlju gde teče mleko i med. I oni će poslušati glas tvoj; pa ćeš ti i starešine izrailjske otići k caru misirskom, i reći ćete mu: Gospod Bog jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izađemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom. A ja znam da vam neće dopustiti car misirski da izađete bez ruke krepke. Ali ću pružiti ruku svoju, i udariću Misir svim čudesima svojim, koja ću učiniti u njemu: i posle će vas pustiti.” (2. knjiga Mojsijeva 3. 1 – 20). Mojsije je krenuo, dobivši od Boga osvedočenje da to neće biti obična audijencija na dvoru, nego da će biti sudara: “A Gospod mu reče: šta ti je to u ruci? A on odgovori: štap. A Bog mu reče: baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju a on posta zmija. I Mojsije pobježe od nje. A Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju i ihvati je za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj. To učini, reče Gospod, da veruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev” (2 knjiga Mojsijeva 4. 2- 5). Mojsije je došao u Egipat, i sa svojim bratom Aronom izašao pred faraona, zahtevajući da faraon pusti narod da ide iz Egipta: “Ali faraon reče: Ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izraela? Ne znam Gospoda niti ću pustiti Izrailja” (2 knjiga Mojsijeva 5. 2). Faraon je odlučio da ne posluša, ali Bog ima plan i za narod Egipta ne samo za Izraelce. On je želeo da osvedoči i ovaj narod koji je vekovima živeo u idolopoklonstvu, praznoverju i duhovnom mraku, zavođen od visokih sveštenika naslednika vavilonskog Bratstva Zmije, Ozirisovog kulta sunca. Da ih osvedoči tako što će sa svakim faraonovim “ne” da udari po jedno egipatsko božanstvo i pokaže Egipatskom narodu da njihovi bogovi nisu ništa: “I poznaće Misirci da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Misir..” (2 Mojsijeva 7. 5). Iako je faraon nakon prve posete Mojsija i Arona dodao poslove narodu i otežao im robovanje, želeći da im ubije svaku nadu, Mojsije je opet dobio zapovest od Boga: “Zato kaži sinovima Izraelovim: Ja sam Gospod, i izvešću vas ispod bremena misirskih, i oprostiću vas ropstva njihovog, i izbaviću vas mišicom podignutom i sudovima velikim. I uzeću vas da mi budete narod, i ja ću vam biti Bog, te ćete poznati da sam ja Gospod Bog vaš, koji vas izvodim ispod bremena misirskih. Pak ću vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh ruku svoju zaklinjući se da ću je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i daću vam je u nasledstvo, ja Gospod. I Mojsije kaza tako sinovima Izrailjevim; ali ne poslušaše Mojsija od slabosti duha svog i od ljutog ropstva. I Gospod reče Mojsiju govoreći: Idi, kaži Faraonu, caru misirskom, neka pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje” (2 knjiga Mojsijeva 6. 6 – 11). 490
“I iziđoše Mojsije i Aron pred faraona i učiniše kako zapovedi Gospod; i baci Aron štap svoj pred faraona i pred sluge njegove, i prometnu se u zmiju. A faraon zovnu mudrace i vračeve; te i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem. I baciše svaki svoj štap, i prometnuše se štapovi u zmije; ali štap Aronov proždrije njihove štapove. I otvrdnu srce faraonovo, i ne posluša ih kao što biješe kazao Gospod” (2. knjiga Mojsijeva 7. 10 – 13). Zmija koja je nastala od štapa proždire zmije koje su “stvorili” žreci. Ta zmija nije pojela štapove nego prave zmije. Đavolska sila nema moć da oživi neživu materiju, tj da stvara život, a da ima ko zna kakve bi spodobe viđali u prirodi. Umesto neba bi verovatno imali rešetke da nas štite od krilatih spodoba i ko zna šta još što viđamo u holivudskim ostvarenjima, a dobro znamo čiji je Holivud. Svet bi vrveo od vukodlaka, vampira, čuma i drekavaca. Žreci su bacili ukrućene zmije, kao iluzija u cirkusu, kada gledaoci vide jednu situaciju, npr testerenje čoveka u sanduku. Svi su lepo videli da je on ušao u sanduk, a posle se pojavi na drugom mestu, ili izađe čitav iz istog sanduka u kom je malopre “presečen” testerom. Zmija je jedan od najvećih simbola u okultizmu. Ona je bila obožavana od drevnih vremena a i danas njen simbol se može videti svuda, bar iznad svake apoteke. Odgovor na pitanje šta će ta odvratna životinja tu, je nejčešće onaj da se iz njenog otrova dobijaju lekovi. Iz belog luka se dobija više lekova, pa nema belog luka na reklamama. Ni koprive. Zmija je u Bibliji simbol sotone.
Moderni simbol zmije drevni kaducej Helena Petrovna Blavacka, okultistkinja i jedna od osnivača pokreta Novog Doba, u svojoj kjizi “Tajna doktrina” o zmiji kao duhovnoj kategoriji govori pohvalno: “Čitalac se može upitati zašto uopšte govorimo o zmajevima? Mi odgovaramo: prvo, zato što je znanje o takvoj vrsti životinja dokaz o ogromnoj starosti ljudske rase, a drugo, da bismo pokazali razliku između zoološkog, pravog značenja reči “Zmaj”,”Naga” (indijski) ili “Zmija”,i metaforičkog, kad se ove reči simbolički upotrebe. Neupućeni čitalac, koji ne zna ništa o jeziku misterija, kad god naiđe na te reči,sklon je da ih shvati bukvalno. Otuda dolaze pitanja i neopravdane optužbe. Biće dovoljno nekoliko primera za to. Kakva je bila priroda zmije? Mistici intuitivno u zmiji iz Postanja (1 knjiga Mojsijeva prim.aut) vide životinjski simbol i visoku duhovnu suštinu, kosmičku superinteligentnu silu, “veliku palu svetlost” (velika pala svetlost?), zvezdanog duha, vazdušnog i zemljanog u isto vreme, čiji uticaj okružuje planetu… šta će hrišćani reći o Zmiji, Božanskom iscelitelju? Ako bi zmiju trebalo smatrati amblemom obmane i zla, samim “Nečastivim”? Kako se ikad može postaviti granica ako se ona postavlja u sektaškom teološkom duhu…” (Helena Petrovna Blavacka- “Tajna doktrina”). Madam Blavacka sama kaže da je zmija “pala svetlost” a mi znamo šta je, tj. ko je pala svetlost. Citiraćemo još neke autore iz sveta okultizma i masonerije. Meinli Hol, mason 33 stepena prihvata zmiju kao simbol mudrosti i dodaje: “Razne forme obožavanja zmije su bile raširene po celoj planeti. Zmija je simbol i prototip unverzalnog spasitelja koji spasava svet, dajući čoveku spoznaju o sebi i mogućnost razlikovanja dobra i zla.” Dakle dovodi čoveka do toga da obožava svoj razum. Hol nastavlja: “Zmija je istina prema principima mudrosti, jer navodi čoveka na saznanje o sebi samome. Ona simbolizuje mudrost” (“Tajna učenja svih doba” Meinli P. Hol). Hrišćanski propovednik Aleksandar Hislop u svojoj knjizi “Dva Vavilona” kaže: “Uporedo sa suncem obožavana je zmija, kao univerzalni simbol sunca..kao što je sunce osvetljivač fizičkog sveta, tako je zmija veliki prosvetitelj duhovnog sveta, dajući mi znanje o dobru i zlu.” Rimsko – grčki bog Eskulap je simbolizovan zmijom. To je onaj koji se može naći po apotekama, a njegov štap oko koga su obmotane dve ili jedna zmija se zove kaducej. Kaducej je vrlo star simbol i koristili su ga Vavilonci, narod Mesopotamije, a 491
pronađen je i na zapisima papirusa u drevnom Egiptu. Kaducej je štap Hermesa, grčkog boga magije, alhemije (hermetika) i trgovine oko kojeg se simetrično uvijaju dve zmije. Hermes je ustvari Hus, ili Vil, otac Nevrodov, a Albert Maki ga naziva jednim od osnivača masonerije, u knjizi “Enciklopedija slobodnog zidarstva.” Jedina prava veza Hermesa sa medicinom jeste to što je porodio Eskulapovu majku Koronu, princezu Tesalije, koja je Eskulapa po predanju začela s bogom Apolonom, bogom sunca. Hermes je personifikovao veštinu alhemije, koja se do srednjeg veka smatrala delom medicine. Često se kaducej meša sa Eskulapovim štapom. Asklepijev štap (poznat i kao Eskulapov prema latinskom imenu ovog navodnog boga medicine) je starogrčki simbol povezan s astrologijom i lečenjem bolesti kroz okultno znanje. Sastoji se od zmije isprepletene oko štapa. Zmija je bila simbol egipatskog kraljevstva, a faraon je nosio na glavi stilizovanu kobru zvanu Ureus (grčki), na pokrivalu, tzv nemisu. Prvu kobru, ili ureus je načinila Izida od zemlje i pljuvačke boga Ra. Pomoću te zmije je svom mužu Ozirisu obezbedila egipatski presto. Ureus je bio simbol kraljevskog statusa i božanskog porekla faraona. Kobra je takođe bila poznata i kao “vatreno oko Ra” i zato često stoje dva urusa sa obe strane solarnog diska. Uže gledano, Ureus-Boginja je bila Menhit, “ona-kojaubija” ali i “ona-iz-grma-papirusa” što je upućivalo na njeno poreklo vezano za deltu Nila. Povezivana je sa crvenom krunom i sa Vadđet, boginjom-Gospodaricom grada Buto čija je sveta životinja bila kobra. Menhit je takodje bila aspekt Nit iz Saisa. Tokom ptolomejskog perioda postala je deo trojstva iz Esna, supruga Khnuma i majka Heka koji je kao jedna od tri kreativne moći Ra simbolizovao Božansku magijsku energiju. Heka se obično prevodi kao “magija” ali je bolje koristiti izraz “životna sila u delovanju”. Jedno od imena Izide u mitu po kojem je ona uz pomoć ureusa otkrila tajno ime Ra bilo je baš Veret-Heka. Menhit je takođe bila poznata i u svoj “socijalizovanijem” obliku kao Nebetu koja je bila druga žena Khnuma čije je ime isto povezano sa rečju ureus. Kako je Khnum postao bliži sa Šu, Menhit su počeli da identifikuju kao Tefnut. Zmija nije prestala ni do dan danas da se pojavljuje na simbolima organizacija, država, na grbovima aristokratskih kuća, na freskama u rimokatoličkoj crkvi. Stilizovana kao krilati zmaj ona se nalazi iznad glavnog oltara u bazilici Sv Petra u Rimu, a zmajeve i gargojle je sasvim normalno videti na evropskim katedralama. Poreklo te pojave je vavilonsko, i preko Egipta i grčkih misterija (Pergam) je stiglo u Rimsko carstvo, koje nije oskudevalo okultistima i sveštenicima magije. Kasnije se te doktrine uvlače u heršćanske crkve.
Amenhotep II – vidi se kraljevski simbol Ureus Aronov štap je požderao egipatske kraljevske simbole. Bog je tvorac svega, pa i zmija i ovde je egipatski sistem verovanja doživeo prvi poraz, jer je kraljevski i “božanski” simbol završio u stomaku zmije – štapa. Faraon je ostao nepopustljiv, ali je sledeće iznenađenje naišlo u vidu udarca nanetog reci Nil: “I Gospod reče Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi štap svoj, i pruži ruku svoju na vode misirske, na potoke, na reke i na jezera njihova i na sva zborišta voda njihovih; i premetnuće se u krv, i biće krv po svoj zemlji misirskoj, i po sudima drvenim i kamenim. I učiniše Mojsije i Aron kako im zapovedi Gospod; i podigavši Aron štap svoj udari po vodi koja beše u reci pred Faraonom i slugama njegovim. I sva voda što beše u reci premetnu se u krv. I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Misirci piti vode iz reke, i beše krv po svoj zemlji misirskoj. Ali i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem; i srce Faraonu otvrdnu, te ih ne posluša, kao što beše kazao Gospod. I okrenuvši se Faraon otide kući svojoj, i ne mari ni za to. A Misirci svi kopaše oko reke tražeći vode da piju; jer ne mogahu piti vode iz reke.I navrši se sedam dana kako reku udari Gospod” (2. knjiga Mojsijeva 7. 19 – 25). Nil je u Egiptu bio sveta reka, personifikovan kao Nu (voda). U Memfisu je bio poznat kao Hapi (Apis) “sveti bik” kao živa slika Ozirisa. Voda je postala crvena i nije se mogla piti, ali su takođe žreci silom đavolskom uradili isto. Nisu pokušali da iscele vodu, jer su znali da to ne mogu. Ovo sa rekom se vodi kao 492
prvo zlo, ali na faraona nije ostavilo veliki utisak, ali na narod jeste, što je i bio Božji cilj, ne bi li se ljudi uverili ko je Živi Bog: “I reče Gospod Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži ruku svoju sa štapom svojim na reke i na potoke i na jezera, i učini nek izađu žabe na zemlju misirsku. I pruži Aron ruku svoju na vode misirske, i izađoše žabe i pokriše zemlju misirsku. Ali i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem, učiniše te izađoše žabe na zemlju misirsku. A Faraon dozva Mojsija i Arona i reče: Molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda mog, pak ću pustiti narod da prinesu žrtvu Gospodu” (2 knjiga Mojsijeva 8. 5 -8). Ovo drugo zlo je bilo nešto čega su se egipćani bojali, i zbog toga su prinosili žrtve idolu Heka, zaštitnici krokodila, koji su tamanili žabe. U Bibliji se samo ovde koristi reč “žaba” i to egipatska reč “dofda” koja se odnosi na male žabe koje su se užasno drale, kreketale. U Egiptu ima dve vrste žaba, “rana nilotica” i “rana mosaica” i one su na Nilu velika napast. Vračari su uradili isto, dovukli još žablje buljumente, ali Heka im nije mogla pomoći da se žabe oteraju, pa su vračari zakazali, a faraon zove Mojsija i Arona da mole Gospoda da otera žabe. Faraon je bio svedok Božje sile, ali nije ispunio obećanje, pa je treća opomena stigla. Inače je Heka u Egiptu termin za mađioničare, ljude vične magiji. “A Gospod reče Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži štap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u uši po svoj zemlji misirskoj. I učiniše tako: Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postaše uši po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u uši po celoj zemlji misirskoj. A gledaše i vračari misirski vračanjem svojim da učine da postanu uši, ali ne mogoše. I behu uši po ljudima i po stoci. I rekoše vračari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod” (2 knjiga Mojsijeva 8. 16 – 19). Ovo je jako bitan momenat. Mojsije udara po prašini i nastaju insekti, za koje se ovde koristi egipatska reč “kinim, kenems” što više odgovara moskitima, komarcima nego “ušima” ili vaškama. Ovi insekti se u vidu oblaka kreću i stvaraju neverovatne patnje ljudima i životinjama, sitni su i zavlače se svuda, pa uđu u oči, uši i nos. Ovde je napadnut Seb (Geb) bog zemlje Egipćana, koji umesto da da hranu daje oblake komaraca. Bitna stvar je ta da su žreci pokušali da urade isto ali nisu mogli, jer đavo ne može da oživi neživo, da stvara “od praha zemaljskog.” To može samo Tvorac, Bog što su žreci i primetili. Ovde se žreci pojavljuju poslednji put kao oni koji pokušavaju da kopiraju Boga. Opet su Mojsije i Aron zamoljeni da se pomole Bogu da otera komarce, ali faraon ostaje pri svome. “A Gospod reče Mojsiju: Ustani rano i izađi pred Faraona, evo, on će izaći k vodi, pa mu reci: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj da mi posluži. Ako li ne pustiš narod moj, evo, pustiću na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuće tvoje svakojake bubine, i napuniće se bubina kuće misirske i zemlja na kojoj su. Ali ću u taj dan odvojiti zemlju gesemsku, gde živi moj narod, i onde neće biti bubina, da poznaš da sam ja Gospod na zemlji. I postaviću razliku između naroda svog i naroda tvog. Sutra će biti znak taj. I učini Gospod tako, i dođoše silne bubine u kuću Faraonovu i u kuće sluga njegovih i u svu zemlju misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina” (2 knjiga Mojsijeva 8. 20 – 24). O kakvim se bubama radi? U pitanju su obadi, ovde je upotrebljen egipatski izraz “arob”, čiji je ubod bolan, i “kakerlaken” bube koje su uz ujedanje ljudi i životinja napadale i stvari u kući, posebno od kože, odeću i tkanine. Ovde je napadnuto obožavanje bube skarabeje koja je simbolizovala sunce, dušu, novi život i vaskrsenje. Ova buba je kotrljala lopticu od komada balege, pa se verovalo da Kepri, bog izlazećeg sunca tako kotrlja sunce preko neba. Skarabej je postao simbol ponovnog rađanja, pa su figurice skarabeja ostavljane sa pokojnikom, a i nošene su kao amajlija. Ime britanske grupe “The Beatles” (Bube) je inspirisano egipatskim skarabejima, a sama grupa ima okultnu pozadinu i služila je za menjanje svesti omladine. Još jedno božanstvo je napadnuto u ovom zlu. Skarabej je bio personifikovan kao bog Kepri ili Atum koji je stvorio samog sebe, simbol reinkarnacije a njegov pandan u Palestini je bio “Baal Zevuv” (Baal muva) ili Belzebub, što je bilo jedno od imena za đavola.
493
Simbol magijskih praktičara Heka U jednoj situaciji imamo direktnu Božju osudu bilo kavog odnosa sa ovim poaganskim božanstvom. Izraelski car Ohozija se razboleo, pa je umesto od Gospoda tražio pomoć na drugoj strani: “A Ohozija pade kroz rešetku iz gornje sobe svoje u Samariji, i razbolje se; pa posla poslanike i reče im: idite, pitajte Velzevula boga Akaronskoga hoću li ozdraviti od ove bolesti. Ali anđeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: ustani, izidi na susret poslanicima cara Samarijskoga i reci im: eda li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula boga u Akaronu? A oni mu rekoše: srete nas jedan čovjek, i reče nam: idite, vratite se k caru koji vas je poslao, i recite mu: ovako veli Gospod: eda li nema Boga u Izrailju, te šalješ da pitaš Velzevula boga u Akaronu? Zato nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti. I reče mu: ovako veli Gospod: zato što si slao poslanike da pitaju Velzevula boga u Akaronu kao da nema Boga u Izrailju da bi ga pitao, nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti” (2. knjiga o Carevima 1. 2 – 3, 6, 16). Isus je lečio ljude od telesnih a i od duševnih bolesti. Fariseji su ga optužili da “izgoni duhove pomoću Veelzevula (Belzebub) kneza đavolskog. (Matej 12. 24; Marko 3. 22), što znači da je ovaj paganski idol slika neprijatelja Božjeg i on je morao da prođe kroz Božje sito ovde, da bi se Izraelci uverili u Boga svojih otaca, o kome su predstavu itekako izgubili tokom ropstva, ali i da se osvedoče Misirci, jer su oni takođe ljudi kojima treba spasenje i oslobođenje od služenja idolima. Ovde se prvi put ne pojavljuju žreci u svojim pokušajima, a i zemlja Gesen, gde žive Jevreji je pošteđena. Faraon opet ne želi da pusti narod da ide, pa Bog mora ponovo dejstvovati po Egiptu i njegovim resursima. “Ako li ih ne pustiš nego ih još staneš zadržavati. Evo, ruka Gospodnja doći će na stoku tvoju u polju, na konje, na magarce, na kamile, na volove i na ovce, s pomorom vrlo velikim. A odvojiće Gospod stoku izrailjsku od stoke misirske; te od svega što je sinova Izrailjevih neće poginuti ništa. I postavio je Gospod rok rekavši: Sutra će to učiniti na zemlji Gospod. I Gospod učini to sutradan, i sva stoka misirska uginu; a od stoke sinova Izrailjevih ne uginu nijedno. I posla Faraon da vide, i gle, od stoke izrailjske ne uginu nijedno; ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti narod” (2 knjiga Mojsijeva 9. 2 – 7). Naravno, nije sva stoka stradala, nego samo ona napolju, dok je ona u štalama i pod krovom ostala živa. Faraon je dalje morao da plaća školu. Sledeće je bilo kožno oboljenje. “Tada reče Gospod Mojsiju i Aronu: Uzmite pepela iz peći pune pregršti i Mojsije neka ga baci u nebo pred faraonom. I postaće prah po svoj zemlji misirskoj, a od njega će postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji misirskoj. I uzeše pepela iz peći, i stadoše pred Faraona, i baci ga Mojsije u nebo, i postaše kraste pune gnoja po ljudima i po stoci. I vračari ne mogoše stajati pred Mojsijem od krasta; jer behu kraste i na vračarima i na svim Misircima. I Gospod učini te otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod Mojsiju” (2. knjiga Mojsijeva 9. 8 -12). Kraste koje su snašle Misirce nisu obišle ni njihove verske poglavare, okultiste, koji su zbog ove pojave postali nečisti po egipatskoj tradiciji. Ovim je zlom bio pogođen bog vazduha Šu. “Posle reče Gospod mojsiju: Ustani rano i izađi pred faraona, i reci mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Pusti moj narod da mi posluži. Jer ću sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge tvoje i na narod tvoj, da znaš da niko nije kao ja na celoj zemlji. Jer sada kad pružih ruku svoju, mogah i tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi više bilo na zemlji; Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime moje po svoj zemlji. I ti se još podižeš na moj narod, i nećeš da ga pustiš? Evo, sutra ću u ovo doba pustiti grad vrlo velik, kakvog nije bilo u Misiru otkako je postao pa dosada. Zato sada pošlji, te skupi stoku svoju i šta god imaš u polju, jer će pasti grad na sve ljude i na stoku što se zateče u polju i ne bude skupljeno u kuću, i izginuće. Koji se 494
god između sluga Faraonovih poboja reči Gospodnje, on brže skupi sluge svoje i stoku svoju u kuću; A koji ne maraše za reč Gospodnju, on ostavi sluge svoje i stoku svoju u polju. I Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, neka udari grad po svoj zemlji misirskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje po polju u zemlji misirskoj. I Mojsije pruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad, da oganj skakaše na zemlju. I tako Gospod učini, te pade grad na zemlju misirsku. A beše grad i oganj smešan s gradom silan veoma, kakvog ne beše u svoj zemlji misirskoj otkako je ljudi u njoj. I pobi grad po svoj zemlji misirskoj šta god beše u polju od čoveka do živinčeta; i sve bilje u polju potre grad, i sva drveta u polju polomi. Samo u zemlji gesemskoj, gde behu sinovi Izrailjevi, ne beše grada. Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reče im: Sada zgreših; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici. Molite se Gospodu, jer je dosta, neka prestanu gromovi Božji i grad, pa ću vas pustiti, i više vas neće niko ustavljati. A Mojsije mu reče: Kad izađem iza grada, raširiću ruke svoje ka Gospodu, a gromovi će prestati i grada neće više biti, da znaš da je Gospodnja zemlja. A ti i sluge tvoje znam da se još nećete bojati Gospoda Boga. I propade lan i ječam, jer ječam beše klasao, a lan se glavičio. A pšenica i krupnik ne propade, jer beše pozno žito. I Mojsije otišavši od Faraona iza grada raširi ruke svoje ka Gospodu, i prestaše gromovi i grad, i dažd ne padaše na zemlju. Ali Faraon videvši gde presta dažd i grad i gromovi, stade opet grešiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovim” (2. knjiga Mojsijeva 9. 13 – 34). Bog želi da se i Misirci uvere u to ko je pravi Bog i šta je pravi sistem vrednosti. On neće da pobije ceo narod, nego da ih osvedoči. Bog daje svakome priliku da se opredeli, kome će da se pridruži. Nema sredine. Zato Mojsije i govori ljudima da sklone stoku i sluge. On najavljuje da će Bog sutra bombardovati Egipat, i ko poveruje u tu vest, skloniće se i biće živ. I bilo je Misiraca koji su poslušali. Poslušati samo jednu vest je nekada spasonosno. Poverovati u ono što neko kaže da će da se dogodi, pa i ako se ne dogodi, dobro je, bitno je da smo bili spremni. Da su stanovnici Pompeje i Herkulanuma poslušali ljude koji su ih nagovarali da odu, ne bi ih zbrisala erupcija vulkana 24 augusta 79 godine naše ere. Grad je bio nešto što Egipat još nije video. Taj je grad pobio sve koji su se zatekli napolju, ljude i životinje, osim u Gesemskoj zemlji, što je faraon dobro znao. Ovde je Bog pokazao ko je gospodar neba, kiše, oluje i života. Egipatski gospodar neba Nu nije mogao da uradi ništa. Faraon je znao ko je pravi Bog ali je njegovo pokajanje bilo iz straha od posledica a ne iskreno pokajanje zbog toga što je nekoga uvredio ili oštetio. Faraon je sa svakim prestankom zla vraćao stari tvrdoglavi stav. On je imao dovoljno dokaza i o Božjoj stvarnosti i o Božjoj milosti. Uništene useve u Egiptu, koje je pobio grad sada ima da dokrajče skakavci – strah i trepet istoka. Skakavci su u stanju da za nekoliko minuta požderu sav trud jedne godine i ne ostave ništa. “Tada reče Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju na zemlju misirsku, da dođu skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, šta osta uza grada. I pruži Mojsije štap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noć; a kad svanu, donese ustoka skakavce. I dođoše skakavci na svu zemlju misirsku, i popadaše po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti će kad biti onakvih. I pokriše svu zemlju, da se zemlja ne viđaše, i pojedoše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, što osta iza grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj. Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i reče: Zgreših Gospodu Bogu vašem i vama. Ali mi još sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj” (2. knjiga Mojsijeva 10. 19). Skakavci su izazvali kod faraona kajanje zbog straha od posledica, ali posle odlaska skakavaca on je nastavio po starom. Istočni vetar (ustoka) je doneo skakvce, a oni su požderali sve zeleno, što je dodatno osvedočilo i faraona i narod Egipta da se radi o živom i pravom Bogu. Skakavci na istoku nailaze u oblaku i u jednom momentu umeju da prekriju jedan seo zemlje gde ništa zeleno ne ostaje, da bi kad požderu sav zeleniš prešli dalje, tamaneći sve, od trave i useva do lišća na drveću. Egipatski ratari su tražili zaštitu od skakavaca od idola Osorapisa, (Oziris – Apis) boga prirode, koji je kasnije kada su Grci vladali Egiptom u vreme Ptolomeida postao Serapis. U narednoj nevolji koja je snašla Egipat je trebala da se pokaže nemoć najvećeg egipatskog božanstva, a to je bog sunca: “I reče Gospod Mojsiju: pruži ruku svoju k nebu i biće tama po svoj zemlji misirskoj, takva da će je pipati. I Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana. Ne viđahu jedan drugog, i niko se ne mače s mesta gde beše za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim” (2. knjiga Mojsijeva 10. 21 – 23). Tama kakva je ovde opisana je potpuni nedostatak snevne i noćne svetlosti, potpuna tama, Mi znamo kako je kada iznenada nestane struja uveče, a kako je bilo kada tri dana, 72 sata nije bilo nikakve šanse da se vidi prst pred okom. Egipat je sve nade polagao u boga sunca, 495
božanski par Ozirisa i Izidu. To je par koji je nastao u Vavilonu kroz Nevroda i Semiramidu, kasnije Bela i Ištar, Baala i Astarotu. Oni su sa Tamuzom, Adonisom, Horusom..činili trojstvo. Sunce, mesec i dete – spasitelj, upravo kopija Božjeg trojstva. Zbog ovog a i drugih kopiranja mnogi su zbunjeni i nasedaju na priču da je Trojstvo paganskog porekla. Ne , trojstvo je istina, Bog Otac, Bog Sin i Sv Duh su istina, ali kopije zbunjuju, i zato su i nastale. Mnogo je kopija, proisteklih iz kulta sunca, iz te anticrkve kojoj je duhovni vođa i otac đavo. U Egiptu je sve bilo podređeno kultu sunca. Piramida je bila hram sunca, a dan rođenja deteta – je dan rođenja boga sunca. Mnogi simboli sunca iz Vavilona i Egipta su danas prisutni u tradicionalnom hrišćanstvu. Ozirisa masoni poistovećuju sa Luciferom, Oziris je samo težnja kneza đavolskog da postane Bog, što namerava da ostvari uspostavljanjem svetske vlade pod jednim sistemom, sa jednom religijom i jednim vladarem – Antihristom, carem i prvosveštenikom.
Simbol, koji potiče još iz drevnog Egipta, simbol Ozirisa, boga sunca i boga mrtvih, a danas simbol tajnog okultnog društva, i simbol novog Vavilona, okultne svetske fašističke vlade. Isti simbol na Američkoj novčanici. Vavilon, Egipat, Rim, Evropska Unija, Amerika..Novi Svetski poredak. Kult Nevroda, Baala i Ozirisa, kult Sunca. U vatikanu, Londonu, Parizu, Vašingtonu..na firmama, grbovima, zastavama, novcu, na oltarima tradicionalnih hrišćanskih crkava… Bog je spremao svoj narod na Izlazak iz Egipta, ropstva i paganstva. Ovde je došao poz za konačno opredeljenje: “I reče Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreći: Ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini. Kažite svemu zboru Izrailjevom i recite: Desetog dana ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom; Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi suseda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare. A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite. I čuvajte ga do četrnaestog dana ovog meseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uveče. I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti. I neka jedu meso iste noći, na vatri pečeno, s hlebom presnim i sa zeljem gorkim neka jedu. Nemojte jesti sirovo ni u vodi kuvano, nego na vatri pečeno, s glavom i s nogama i s drobom. I ništa nemojte ostaviti do jutra; ako li bi šta ostalo do jutra, spalite na vatri. A ovako jedite: opasani, obuća da vam je na nogu i štap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji. Jer ću proći po zemlji misirskoj tu noć, i pobiću sve prvence u zemlji misirskoj od čoveka do živinčeta, i sudiću svim bogovima misirskim, ja Gospod. A krv ona biće vam znak na kućama, u kojima ćete biti; i kad vidim krv, proći ću vas, te neće biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji misirskoj. I taj će vam dan biti za spomen, i praznovaćete ga Gospodu od kolena do kolena; praznujte ga zakonom večnim. Sedam dana jedite hlebove presne, i prvog dana uklonite kvasac iz kuća svojih; jer ko bi god jeo šta s kvascem od prvog dana do sedmog, istrebiće se ona duša iz Izrailja. Prvi dan biće sveti sabor; tako i sedmi dan imaćete sveti sabor; nikakav posao da se ne radi u te dane, osim šta treba za jelo svakoj duši, to ćete samo gotoviti. I držite dan presnih hlebova, jer u taj dan izvedoh vojske vaše iz zemlje misirske; držite taj dan od koljena do koljena zakonom večnim. Prvog meseca četrnaesti dan uveče počnite jesti presne hlebove pa do dvadeset prvog dana istog meseca uveče. Za sedam dana da se ne nađe kvasca u kućama vašim; jer ko bi god jeo šta s kvascem, istrebiće se ona duša iz zbora Izrailjevog, bio došljak ili rođen u zemlji. Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb presan po svim stanovima svojim. I sazva Mojsije sve starešine 496
izrailjske, i reče im: Izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu. I uzmite kitu isopa i zamočite je u krv, koja će biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja će biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kućna do jutra. Jer će izaći Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proći će Gospod mimo ona vrata, i neće dati krvniku da uđe u kuće vaše da ubija. I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka” ( 2. knjiga Mojsijeva 12. 1 – 23). Taj Izlazak je morao biti započet praznikom Pashe. Mesec Izlaska iz Egipta je određen za prvi mesec u godini, mesec Aviv, posle vavilonskog ropstva nazvan Nisan. Tog meseca, četrnaestog dana je svaka porodica i čovek u Izraelu trebao da slavi Pashu, uspomenu na izbavljenje iz Egipta, kako Biblijsko autor kaže “doveka” ili doživotno. Da se narod seća izbavljenja iz Egipatskog ropstva. Tada se pripremalo jagnje, koje se moralo pojesti u porodici, u domu, ili podeliti sa susedima ako je porodica mala, jesti se moralo u stanju pripravnosti, u obući, u hitnji. Takođe su pravila postojala i u vezi pripremanja jagnjeta ili jareta. Ništa nije smelo da se baci, a ni kosti da mu se lome. To jagnje je simbolizovalo Isusa Hrista, jer je bilo žrtva za greh, za pokajanje doma i žrtva pomirenja sa Bogom. Jagnje se jelo sa hlebom bez kvasca što je bio simbol odvajanja od Egipta i greha egipatskih, i sa gorkim zeljem, što je bio simbol ropstva. Sam izraz “pasha” znači “pošteđeni”. Kosti nisu smele da se lome, kao što ni kosti Isusa Hrista na krstu nisu polomljene. “Kost njegova da se ne prelomi” (Jovan 19. 36). Pre Izlaska u noći Pashe je narod morao da obavi još jednu stvar. Da krvlju pashalnog jagnjeta pomaže vrata od kuće, jer prilikom pomora misirskih prvenaca, koji je Bog najavio vrata na kojima bude krv će biti zaobiđena. Ovo je simbol krvi Isusa Hrista. “Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog očišćenje vjerom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih grehova” (Rimljanima poslanica 3. 23 – 25). “Jer ovo je krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja grijeha” ( Matej 26. 28). “U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje grijeha” (Kološanima poslanica 1. 13). “Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svojega življenja, koje ste vidjeli od otaca. Nego skupocenom krvlju Hrista kao bezazlenog i prečistog jagnjeta” (1. Petrova 1. 18 – 19). Kao i prilikom Aveljeve žrtve, kada je Avelj žrtvovao jagnje, pashalno jagnje ili jare je simbol Isusa Hrista: “Gle jagnje Božje koje uze na sebe grehe sveta” ( Jevanđelje po Jovanu 1. 29). Isus Hrist je žrtva za čoveka i čovečanstvo. On je dao krv, tj žrtvovao se. Čovek se ne može spasiti svojo silom i svojim trudom. Jevreji u Egiptu nisu morali da odobrovoljavaju Boga svoji delima ili obećanjima. Njihovo je bilo da poslušaju i da veruju da će ih krv jagnjeta na dovratcima (štoku) od vrata štititi kada dođe anđeo zatirač. Sama krv kao supstanca nije imala tu moć, ali je ona bila simbol, predslika Hrista koji opravdava grešnika. Jagnje nije bilo krivo za grehe ljudi, kao što to nije bio ni Isus. To je ona situacija kada neko ko nema krivični dosije dođe da jamči za osuđenoga. Mi smo svi osuđeni, “sagrešili i izgubili slavu Božju” ali se opravdavamo zabadava otkupom Isusa Hrista i svako ko poveruje da je opravdan tom žrtvom, on će živeti, “preći iz smrti u život” a ko ne poveruje neće. dok je sam Misir simbol ovog grešnog sveta na čijem su čelu okultni žreci i bezbožni faraoni. Krv jagnjeta na dovratcima je dokaz vere, a vera je ono što Bog najviše ceni kod čoveka. Nije sakriveno da su jagnje spremili i mnogi Egipćani, pa im je taj izraz vere omogućio da se izbave i oni. Bog stvarno ne gleda ko je ko: “Mislimo dakle da će se čovjek opravdati vjerom bez djela zakona” (Rimljanima poslanica 3. 28). “Opravdavši se dakle vjerom, imamo mir s Bogom kroz gospoda svojega Isusa Hrista” (Rimljanima 5. 1). “Ali neka ište sa vjerom, ne sumnjajući ništa; jer koji s sumnja on je kao morski valovi, koje vjetrovi podižu i razmeću” ( Jakovljeva poslanica 1.6). “..dade im vlast da budu sinovi Božji koji vjeruju u ime njegovo.” (Jovan 1. 12). Vera je vrlo važna. Vera rađa poslušnost, a ovoga puta su Izraelci poslušali. Jagnje kao simbol Isusa Hrista se javlja i na kraju, i tada je simbol Otkupitelja, kao što je bilo i u vreme Avelja, i u vreme Avrama, početka Jevrejske Pashe i kroz ceo stari Zavet. Jagnje je simbol pravog sistema vrednosti, od početka do kraja. “Jer jagnje, koje je nasred prijestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh”(Otkrivenje 7. 17). “I oni ga pobijediše krvlju jagnjetovom i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti” (Otkrivenje 12. 11). “ I pokloniše joj (zveri) se svi koji žive na zemlji kojima imena nijesu zapisana u životnoj knjizi jagnjeta, koje je zaklano od postanja svijeta”(Otkrivenje 13, 8). Oni koji nisu opravdani , tj spašeni kroz veru u žrtvu Isusa Hrista, ljudi poslednjih vremena koji su stali u stroj lažnog sistema vrednosti. Otkrivenje ovde pominje jagnje i njegove sledbenike, a u istoj knjizi se pominje “Vavilon, mati bludnicama.” “I pjevahu pjesmu Mojsija sluge Božijega, i pjesmu jagnjetovu, govoreći: velika su i divna djela tvoja, Gospode Bože svedržitelju, pravedni su i istiniti putovi tvoji, care svetijeh.” (Otkrivenje 15. 3). “Ovi će se pobiti s jagnjetom i jagnje će ih pobijediti, jer je gospodar nad 497
gospodarima i car nad carevima; i koji su s njim, jesu pozvani i izbrani i vjerni” (Otkrivenje 17. 14). Opet suptotstavljeni elementi, Božji sistem vrednosti i sistem Vavilona. “Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer dođe svadba jagnjetova, i žena njegova pripravila se” (Otkrivenje 19. 7). Šta simboliše “žena jagnjetova” je objašnjeno – suprotno od žene koja sedi na zveri. “I reče mi: napiši: blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove. I reče mi: ove su riječi istinite Božije” (Otkrivenje 19.9). “I dođe k meni jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša napunjenijeh sedam zala pošljednjijeh, i reče mi govoreći: hodi da ti pokažem nevjestu, jagnjetovu ženu” (Otkrivenje 21. 9). “I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola jagnjetovijeh” (Otkrivenje 21. 14). “I pokaza mi čistu rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prijestola Božijega, i jagnjetova” (Otkrivenje 22. 1). “I više neće biti nikakve prokletinje; i prijestol Božij i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga” (Otkrivenje 22. 3). Izrael treba da bude zaštićen tokom noći kada prvenci budu ubijani. Zašto je Bog ovim zlom kaznio Egipat? Prvenci pripadaju Bogu. Bog je stvoritelj, njegova su sva bića na Zemlji, a prvenci su posebna kategorija. “Jer je moj svaki prvenac; od onog dana kad pobih sve prvence u zemlji Misirskoj, posvetih sebi svakog prvenca i Izraelu od čovjeka do životinje: moji će biti, ja sam Gospod” (4. knjiga Mojsijeva 3. 13). “I kad te uvede Gospod u zemlju hananejsku, kao što se zakleo tebi i tvojim ocima, i da ti je, Odvajaćeš Gospodu šta god otvara matericu, i od stoke tvoje šta god otvara matericu, šta je muško, da bude Gospodu. A svako magare prvenče otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat. Ali svakog prvenca čovečjeg između sinova svojih otkupi. A kad te zapita sin tvoj unapred govoreći: Šta je to? Reci mu: Rukom krepkom izvede nas Gospod iz Misira, iz doma ropskog. Jer kad otvrdnu Faraon, te nas ne hte pustiti, pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca čovečjeg do prvenca od stoke; zato prinosim Gospodu sve muško što otvara matericu, a svakog prvenca sinova svojih otkupljujem” (2. knjiga Mojsijeva 11. 13 – 15). “A oko ponoći pobi Gospod sve prvence u zemlji Misirskoj od prvenca faraonovog koji htede sedeti na prestolu njegovom do prvenca sužnja u tamnici, i šta gos beše prvenac od stoke” (2, knjiga Mojsijeva 12. 29). Narod je krenuo iz Egipta, faraon ga nije zaustavljao, ali se on razbesneo kada su Izraelci došli do obala crvenog mora. Ovde se ponovo zaoštrava sukob između ova dva sistema vrednosti. “A kad bi javljeno caru misirskom da je pobegao narod, promeni se srce Faraonovo i sluga njegovih prema narodu, te rekoše: Šta učinismo, te pustismo Izrailja da nam ne služi? I upreže u kola svoja, i uze narod svoj sa sobom. I uze šest stotina kola izabranih i šta još beše kola misirskih, i nad svima vojvode. I Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu caru misirskom, i pođe u poteru za sinovima Izrailjevim, kad sinovi Izrailjevi otidoše pod rukom visokom. I teravši ih Misirci stigoše ih, sva kola Faraonova, konjici njegovi i vojska njegova, kad behu u logoru na moru kod Pi-Airota prema Vel-Sefonu. I kad se približi Faraon, podigoše sinovi Izrailjevi oči svoje a to Misirci idu za njima, i uplašiše se vrlo, i povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu. I rekoše Mojsiju: Zar ne beše grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustinji? Šta učini, te nas izvede iz Misira. Nismo li ti govorili u Misiru i rekli: Prođi nas se, neka služimo Misircima? Jer bi nam bolje bilo služiti Misircima nego izginuti u pustinji. A Mojsije reče narodu: Ne bojte se, stanite pa gledajte kako će vas Gospod izbaviti danas; jer Misirce koje ste videli danas, nećete ih nikada više videti do veka. Gospod će se biti za vas, a vi ćete ćutati. A Gospod reče Mojsiju: Što vičeš k meni? Kaži sinovima Izrailjevim neka idu. A ti digni štap svoj i pruži ruku svoju na more, i rascepi ga, pa neka idu sinovi Izrailjevi posred mora suvim. I gle, ja ću učiniti da otvrdne srce Misircima, te će poći za njima; i proslaviću se na Faraonu i na svoj vojsci njegovoj, na kolima njegovim i na konjicima njegovim. I Misirci će poznati da sam ja Gospod, kad se proslavim na Faraonu, na kolima njegovim i na konjicima njegovim. I podiže se anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom izrailjskom, i otide im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za leđa. I došav među vojsku misirsku i vojsku izrailjsku beše onim oblak mračan a ovim svetljaše po noći, te ne pristupiše jedni drugima celu noć. I pruži Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istočnim, koji jako duvaše celu noć, i osuši more, i voda se rastupi. I pođoše sinovi Izrailjevi posred mora suvim, i voda im stajaše kao zid s desne strane i s leve strane. I Misirci terajući ih pođoše za njima posred mora, svi konji Faraonovi, kola i konjici njegovi. A u stražu jutarnju pogleda Gospod na vojsku misirsku iz stupa od ognja i oblaka, i smete vojsku misirsku. I pobaca točkove kolima njihovim, te ih jedva vucijahu. Tada rekoše Misirci: Bežimo od Izrailja, jer se Gospod bije za njih s Misircima. A Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju na more, neka se vrati voda na Misirce, na kola njihova i na konjike njihove. I Mojsije pruži ruku svoju na more, i dođe opet more na silu svoju pred zoru, a Misirci nagoše bežati prema moru; i Gospod baci Misirce usred mora. A vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom, što ih god beše pošlo za njima u more, i ne osta od njih nijedan. I sinovi Izrailjevi iđahu posred mora suvim; i stajaše im voda kao zid s desne strane i s leve strane. I 498
izbavi Gospod Izrailja u onaj dan iz ruku misirskih; i vide Izrailj mrtve Misirce na bregu morskom. I vide Izrailj silu veliku, koju pokaza Gospod na Misircima, i narod se poboja Gospoda, i verova Gospodu i Mojsiju sluzi Njegovom” ( 2. knjiga Mojsijeva 14. 5 – 31). Egipatska vojska, jedan njen deo, je krenula u poteru, ali je stvarni problem bio u narodu, koji je pored svega što je doživeo i video i dalje vređao Boga neverovanjem (zar ne beše grobova u Misiru?). Bog ne traži od nas da u startu budemo dobri. Bog traži veru: “Šta vičete k meni? Kaži narodu neka ide” Učini korak vere. Gospod će se boriti za vas a vi ćete ćutati. Bog to kaže svima, svakom čoveku. Ko kaže da mi moramo biti savršeni da bi došli Bogu? On je savršen , a naše je da verujemo. Egipatska vojska je našla grob na dnu mora. Često se ove bitke ne završavaju ovako, uglavnom se završe stradanjem onih koji su verni Bogu, posebno nakon Hristovog vaznesenja. Mnogi misle da je Hristos poražen (ubijen) smrću na krstu kao i milioni vernika posle njega, ali on sam je rekao: “Koji mene veruje, ako umre živeće” (Jovan 6. 47). Bog daje život. Izlazak je označio nov život za ovaj narod, koji je krenuo vođen od Boga kroz pustinju, a Bog ga je polako poučavao i vodio. Izrael je primao pouke, po kojima se Biblija razlikuje od svega ostalog što je napisano u knjigama tog vremena i kasnijih epoha. Pravila o higijeni, o međuljudskim odnosima, o bogosluženju, žrtvenom sistemu, o odnosu prema deci, porodiljama, odnosu u porodici, o zaštiti siromašnih i onemoćalih. Kada bi se ova pravila primenjivala danas, ne bi bilo siromašnih, ne bi bilo nepravde i jedno jedino čega bi se čovek bojao su iznenadne bolesti i smrt, a Hristos je pobedio i smrt. Izrael je sada morao da se sprema za život sa Bogom, koji ga priprema i za život u večnosti. Jedinstveni saveti koje je Bog davao narodu su ga mogli štititi od bolesti, od razdora, svađa, zavisti, osiromašenja, gladi i bede. Takođe je poslušnost donosila Božji blagoslov i zaštitu. “Ko ukrade vola ili ovcu ili kozu, i zakolje ili proda, da vrati pet volova za jednog vola, a četiri ovce ili koze za jednu ovcu ili kozu” (2 knjiga Mojsijeva 22.1). “Ko potre njivu ili vinograd pustivši stoku svoju da pase po tuđoj njivi, da naknadi najboljim sa svoje njive i najboljim iz svog vinograda” (5 stih); “Ko bi prevario devojku, koja nije zaručena, te bi spavao s njom, da joj da miraz i uzme je za ženu” (16. stih); “Ko bi obležao živinče, da se pogubi” (19 stih); “Došljaku nemoj činiti krivo niti ga ucveliti, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj” (21 stih); “Nemoj ucveliti udovicu i siroče” (22 stih): “Kad daš u zajam novaca narodu mom, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu biti kao kamatnik, ne udarajte na nj kamate” (25 stih); “Ne idi za množinom na zlo, i ne govori na sudu povodeći se za većim brojem da se izvrne pravda” (2 knjiga Mojsijeva 23.2). Ovo bi bilo posebno dobro da se primenjuje u modernim demokratskim društvima gde je korupcija uzela maha u svim sferama, a ovaj stih u Bibliji je star 3 500 godina. Ne ići za gomilom je osobina čoveka koji razmišlja i koga ne vode strasti, a danas većina ide za gomilom, a mediji mogu da pričaju šta hoće. A gomila veruje. ”Siromahu u parnici njegovoj ne gledaj što je siromah” ( 23. stih 3); “Ako naiđeš na vola neprijatelja svog ili na magarca njegovog, gde je zalutao, odvedi ga k njemu” ( 23 glava stih 4); Ovo je suprotno od onog - da komšiji crkne krava. Evo dokaza da evolucija greši jer tvrdi da ljudski rod evoluira. Ne, ljudski rod nazaduje. Ove savete od pre 3 500 godina danas skoro niko ne primenjuje. Nisu popularni. “Reči lažne kloni se, i bezazlenog i pravog nemoj ubiti, jer neću opravdati bezbožnika” ( 7 stih); “Ne uzimaj poklona (mito) jer poklon zaslepljuje okate i izvrće reči pravima” (8 stih); “Sa ženom bližnjeg svog ne lezi skvrneći se s njom (3. knjiga Mojsijeva 18. 20); “S muškarcem ne lezi kao sa ženom; Gadno je” (18. 22); “Svaki da se boji matere svoje i oca svog” (19 glava 3. stih); “A kad žanjete rod zemlje svoje, nemoj požeti sasvim njivu svoju, niti pabirči po žetvi. Ni vinograd svoj nemoj pabirčiti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu tvom; nego ostavi siromahu i došljaku. Ja sam Gospod Bog vaš” ( 19 glava stihovi 9 i 10); “Ne kradite, ne lažite i ne varajte bližnjeg svog” ( stih 11); “Ne zakidaj bližnjeg svog i ne otimaj mu; plata nadničarova da ne prenoći kod tebe do jutra” ( stih 13); “Nemoj psovati gluvog, ni pred slepca metati šta da se spotakne; nego se boj Boga svog; ja sam Gospod” (stih 14); “Ne činite nepravdu na sudu, ne gledajte što je ko siromah, niti se povodi za bogatim; pravo sudi bližnjemu svom” (stih 15); “Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod” (stih 18); “Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš. Pred sedom glavom ustani, i poštuj lice starčevo, i boj se Boga svog. Ja sam Gospod” (stih 31 i 32); “Ko je došljak među vama, neka vam bude kao onaj koji se rodio među vama, i ljubite ga kao sebe samog; jer ste i vi bili došljaci u zemlji misirskoj. Ja sam Gospod Bog vaš” (stih 34); “Merila neka su vam prava, kamenje pravo, efa prava, in prav. Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske” ( stih 36); “A čovek koji učini preljubu s tuđom ženom, što je učinio preljubu sa ženom bližnjeg svog, da se pogubi i preljubočinac i preljubočinica” ( 3 knjiga Mojsijeva 20. 10); Mnoga ova pravila su i danas potrebna ali ko se toga drži? Ljudi koji ne varaju, ne kradu i ne čine stvari koje 499
čini večina se smatraju ludacima, a sve strukture društva su ogrezle u bezakonje, kriminal i korupciju. Osim navedenih pravila pojavljuju se uredbe o čuvanju porodilja, odvajanju žena sa menstruacijom, čuvanju bolesnih od gube, ličnoj higijeni, pa i savet da se prilikom velike nužde nosi lopatica da se pre obavljanja iskopa rupa i zakopa posle. (5. knjiga Mojsijeva 23. 13); “ Kada bereš vinograd svoj, ne pabirči pošto obereš; neka došljaku, siroti i udovici” ( 5. knjiga Mojsijeva 24. 21) “Da ne bude bludnice između sinova izraelovih ni adžuvana (pustahija, ženskaroš, pijanica, kockar, besposličar, bekrija, lola)” ( 23 glava, stih 17). “Adžuvani” su u narodnim pesmama opevani kao heroji, kao junaci, koji “ljube dan i noć.” Bog traži da budemo milostivi i prema životinjama. “Kad vidiš vola ili magarca brata svojega gdje je pao na putu; nemoj ih proći nego ih podigni sa njim” ( glava22 stih 4); “Kada naiđeš putem na gnijezdo ptičije, na drvetu ili na zemlji, sa ptićima ili jajima, nemoj uzeti majke s ptićima. Nego pusti majku a ptiće uzmi, da bi ti bilo dobro i da bi ti se produljili dani” (glava 22. 7 – 8). To je Bog. I takvi treba da budu ljudi. Ipak, ljudima je miliji sotonski sistem, da im deca umesto vrednih i zaposlenih ljudi budu narkomani i prostitutke. Sada ćemo proći kroz Božji zakon, svih deset zapovesti, i svaku od njih pojasniti, a takođe i anti – zapovest, tj. zapovest koju je iznedrio drugi sistem vrednosti, sotonina anti – crkva, žreci, pagani, masoni i lažno hrišćanstvo: “Tada reče Bog sve ove reči govoreći:Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me” ( 2. knjiga Mojsijeva 20. 1 – 3). Bog se ovde narodu javlja imenom Jahve, “onaj koji jest”. On je jedini Bog i nema drugog, ima samo kopija, a kopija nije original i ne treba je poštovati. Kopija je smrt. Bog nije nikako ovo rekao kao diktator i kako bi rekli novodemokratski ideolozi pakla na zemlji: “neemancipovani i zaostali kršilac prava i sloboda.” Paganska praksa je nasuprot biblijskom žrtvenom sistemu koji je ukazivao na žrtvu Isusa Hrista imao svoj žrtveni sistem, gde su se žrtvovale životinje i ljudi, posebno deca, što se čini i danas, doduše na drugačiji način. Ubijanja civila u ratovima, kao i masovna histerija na koncertima, do ubistva dece. “Nemojte činiti što se čini u zemlji Misirskoj, u kojoj ste živeli niti činiti što se čini u zemlji Hananskoj u koju vas vodim i po uredbama njihovim nemojte živjeti” (3. knjiga Mojsijeva 17. 3) “Nemoj se klanjati bogovima njihovim niti im služiti, ni činiti ono što oni čine…” (2. knjiga Mojsijeva 23. 24) “Jer ne valja da se klanjaš drugom bogu…” (2. knjiga Mojsijeva 34. 14). Bog često završava opomene protiv idolopoklonstva rečima “Ja sam Gospod.” “Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene” (2. knjiga Mojsijeva 20. 4 – 5). Idolopoklonstvo ne može da bude bez vidljivih predstava i predmeta obožavanja, ali Bog je protiv toga, jer se Bog ne može naslikati ni izvajati od tvari i onoga što je on sam stvorio, ali i zbog još nečega: “Zato čuvajte dobro duše svoje; jer ne vidjeste nikakoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja. Da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezan ili kaku god sliku od čovjeka ili od žene, Sliku od kakoga živinčeta koje je na zemlji, ili sliku od kake ptice krilate koja leti ispod neba; Sliku od čega što puže po zemlji, ili sliku od kake ribe koja je u vodi pod zemljom” ( 5. knjiga Mojsijeva 4. 15 – 18). Nije bilo nikakvog lika, nniko nije video Boga, što i Reč Božja kaže: “Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očinom, on ga javi” (Jovan 1. 8). “Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanijeh, niti stupova podižite, ni kamena sa slikama mećite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog vaš” ( 3. knjiga Mojsijeva 26.1). I drevna i moderna religija je prepuna ikona, kipova i slika. Pravdaju da se kroz ikonu klanjaju Bogu, da je kip posvećen itd, da je ikona obožena, a biblija je jasna. Ispred tih crkava se nalaze obelisci, a na njihivim zidovima ima gargojla, reptila i svakakvih rogatih, ušatih i repatih spodoba i likova koji nikakve veze sa hrišćanstvom nemaju. U nodernom tradicionalnom hrišćanstvu, u Rimu je ova druga zapovest izbačena, a da bi ih bili deset, deseta je podeljena na dva dela, od jedne su dobijene dve zapovesti na temu “ne poželi.” “Jer svaki čovek koji pođe za Velfegorom (Belfagor, Baa - Peor) istrebi Gospod Bog između tebe” (5. knjiga Mojsijeva 4. 3). Belfagor je “gospodar propasti. “ Psalmista pominje ovu pojavu: “I pristaše za Belfagorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima” (Psalam 106. 28). Poklonici Belfagora su se klanjali demonu i bili skloni orgijama. On kada se pozove može dati bogatstvo, moć i otkriće novog izuma. Belfagor je i u kabalističkoj, okultnoj tradiciji, kao i kod gnostika poznat kao jedan od sedam opscenskih demona koji ljudima otkrivaju znanje, a tajanstveno i brzo bogaćenje Templara se pripisuje gnostičkim praksama i opštenjem sa Belfagorom, ustvari sa sotonom. Templari su navodno uništeni u papskim progonima za javnost, ali su nastavili da postoje. Kao što je uništena gomila monarhija u 20. veku ali su aristokrate nastavili vladati iz senke. Ti evropski bankari su nastavili da tajno deluju kao Iluminizirani 500
masoni, a današnje krize i globalizacija siromaštva su upravo delo bankarskih mahinacija koje su izumeli Templari. Obožavanje drugih bogova je uglavnom obožavanje sunca a obožavanje sunca i prinošenje žrtava “bogu sunca”, je obožavanje i žrtvovanje đavolima. Kada kasnije budemo videli koliko je simbola kulta sunca u tradicionalnom hrišćanstvu, moramo se zapitati kome se tamo ljudi klanjaju svesno ili nesvesno, pod tornjevima i kupolama. “I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i vidjevši sunce i mjesec i zvijezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svijem narodima pod cijelijem nebom” (5. knjiga Mojsijeva 4. 19). Kult sunca, koji je vladao u Egiptu je takođe “čekao” Izraelce i Hananu, pod još gorim i perverznijim oblikom. Kult Moloha, Baala (Val) u nekoliko varijanti, Baal Zebub, Baal – Hamon, Baal – Berit, Baal - Peor (Belfagor), Astarote … se pojavljivao i među Izraelcima, što je bio izvor Božjeg gneva koji su osetili ti Izraelci koji su se klanjali tim idolima. Bog kaže da je to klanjanje đavolima. “I neka više ne prinose žrtve svoje đavolima, za kojima oni čine preljubu. Ovo neka im bude zakon vječan od koljena na koljeno” ( 3. knjiga Mojsijeva 17. 7); “Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, kojih nijesu znali, novim, koji iz bliza dođoše, kojih se nijesu strašili oci vaši.” ( 5. knjiga Mojsijeva 32. 17); “Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima” (Psalam 106. 37). Ovde se radi o prinošenju ljudskih žrtava koje su praktikovane u svim delovima sveta kada je u pitanju kult sunca. Videli smo i videćemo da i moderni kult sunca i te kako traži ljudske žrtve. “Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud” (2. knjiga Mojsijeva 20. 7). Treća zapovest se odnosi na uzaludno a i pogrdno pominjanje Božjeg imena u psovkama, vicevima, šalama, dosetkama kao i na bogohuljenje. Ima ljudi koji koriste Boga da bi učvrstili vlast nad drugim ljudima, da bi plašili stanovništvo paklom ili Božjim negodovanjem ako ljudi ne slušaju njih, kunu se u Boga. Licemerno pominjanje Boga kod fariseja u vreme Isusa Hrista, javne molitve koje se obavljaju da ljudi vide, pretnje običnim ljudima prokletstvom, izvlačenje novca držanjem ljudi u strahu. Sve je to uzaludno pominjanje Božjeg imena, tj uzaludno pominjanje Boga. U naše vreme se Bog najviše pominje u psovkama i kletvama, posebno na Balkanu, mnogo više nego u blagosiljanju i molitvama. Tradicionalna crkva je ostavila narod u neznanju, da se sam snalazi i da sam nauči pravila vere, protivno zapovesti Isusa Hrista: “Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetiga duha” (Matej 28. 19). Većina naroda ne zna ni osnove, a mnogi misle da su Biblija i Sveto Pismo dve različite knjige. “Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga” (2 knjiga Mojsijeva 20. 8 – 11). Koji je to sedmi dan? Ovde u ovim zapovestima nije rečeno koji je to dan mada to nije ostalo neotkriveno. “Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od koljena do koljena zavjetom vječnim” (2. knjiga Mojsijeva 31. 16); “Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi” (2. knjiga Mojsijeva 31. 15); “A ti kaži sinovima Izrailjevijem i reci: ali subote moj čuvajte, jer je znak između mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem” ( 2. knjiga Mojsijeva 37. 13); “I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem” (Knjiga proroka Jezekilja 20. 12). Subota, koja se u modernom kalendaru računa kao šesti dan. Sedmi dan je nedelja, koji je neradni dan i dan crkvenih službi u tradicionalnom hrišćanstvu. Nedelja je odabrana u periodu između drugog i petog veka nove ere, iz razloga što je Isus Hrist vaskrsao u nedelju, koji je razlog za javnost i iz drugog razloga, da se hrišćani, koji su došli iz paganstva razdvoje od Jevreja, jer su Jevreji smatrani u startu neprijatelji Carstva. Naravno, sve ovo nisu pravi razlozi. Pravi razlog je obožavanje Sunca, koja je među rimskim paganima bila veoma jaka. Nigde u Novom zavetu nema dokaza za tu promenu, što je još jedan dokaz da tipovi poput Dena Brauna nisu u pravu kada tvrde da su Vatikan ili car Konstantin promenili Bibliju i falsifikovali je. Ni jedan od čuvenih crkvenih otaca koje poštuju i pravoslavna i rimokatolička crkva nije nigde naveo dokaze za tu promenu. Varnava, Ignacije, Justin, Irenej, Tertulijan, Klement Rimski, Klement Aleksandrijski, Origen, Kiprijan…nigde ne navodi da je to Hristos naložio. Kult “Soli Invictis” je vladao Rimom, kao i pojava Mitraizma. U Rimskom carstvu je ogromna većina hrišćana dolazila iz paganstva, koji su sa sobom donosili svoje običaje, kojih se nisu hteli odreći, a crkva je, nakon Konstantinovog edikta i proglašenja hrišćanstva za državnu religiju postala “tolerantna” jer su u nju ušli ljudi koji su sedeli na dve stolice, kao i okultisti, koji su imali zadatak da rade protiv Jevanđelja. Alberto Rivera je ovo opisao u svom svedočenju. 501
Infiltracija neprijateljskih elemenata, diskreditacija, lažne optužbe, progoni, lažna učenja. Apostol Pavle je znao da će doći do ove pojave: “Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom” (Dela apostola 20. 29 – 30). 7. marta 321 godine je car Konstantin je izdao građanski zakon o poštovanju nedelje, imajući u vidu da je veliki deo stanovnika još uvek paganski i da se drži običaja obožavanja sunca, a i da pomiri pagane i hrišćane. On je želeo da objedini ova dva “biračka tela.” Ovaj zakon je glasio: “Na sveti dan sunca (venerabili die Solis) neka se sudije i narod koji stanuju u gradovima i neka sve radionice budu zatvorene. Na selu lica koja se bave zemljoradnjom mogu da slobodno nastave sa svojim poslovima.” Rimska crkva je sledila Konstantinov primer. Sabor u Laodikeji 364. godine je izdala prvi crkveni zakon o nedelji, gde je crkva tvrdila da hrišćani treba da poštuju zakon o nedelji i da ne rade na taj dan, a odmaranje u subotu je označeno kao besposličenje i “judaiziranje.” 538 godine je Rimokatolički Treći sabor u Orleanu izdao mnogo stroži zakon od Konstantinovog. 28 član vere (kanon) ovog sabora kaže da svi poslovi, pa i na zemlji treba da se napuste da čovek ne bi bio sprečen da ide u crkvu. Ovo nije samo odraz politike i želja da se pomire pagani i hrišćani. Ovo nije želja da se razdvoje hrišćani od Jevreja. Ovo nije cilj da se slavi dan Hristovog vaskrsenja. Hristos nije vaskrsavao jednom nedeljno, svake nedelje. Ova pojava ima okultnu pozadinu, onu koja je sakrivena od većine. Ta pozadina je klanjanje “bogu sunca” a oni znaju ko je bog sunca. Znamo i mi. Albert Pajk, okultista mason 33 stepena jasno kaže: “Postoje dve doktrine, one skrivene i rezervisane za majstore (žrece) i druga za javnost” (“Moral i Dogma”). Artur Edvard Vajt kaže: “Ispod široke plime istorije teku nevidljive podstruje tajnih društava koje često, u dubini, određuju promene koje će se zbiti na površini” (“Prava istorija Rozenkrojcera”). “Svaki od paganskih bogova…pored javnog i otvorenog obožavanja imao je i tajno obožavanj, koje su mogli da upražnjavaju samo odabrani putem pripremnih ceremonija zvanih inicijacije. Ta tajna obožavanja su nazvana Misterije” (Albert Maki – “Enciklopedija slobodnog zidarstva”). Nedelja nema samo pagansko poreklo, nedelja, kao Dan sunca (sun – day) ima okultno poreklo. A Konstantin veliki je bio sledbenik “Soli Invicti” dakle “nepobedivog sunca” i time i jedan od žreca, ako ne glavni car i sveštenik. Subota, kao sedmi dan je data još od stvaranja sveta. “I završi Bog do sedmog dana djela svoja koja učini. I počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih koja učini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga…” (1. knjiga Mojsijeva 2. 2. 3 - 4). Ovaj se dan pominje i u viđenjima proroka Isaije koja se tiču budućnosti, tj Nove zemlje koja treba da nastane nakon pobede nad zlom: “Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod” ( Isaija 66. 22 – 23). Sledeće zapovesti se tiču odnosa između ljudi. Ove prve četiri su odnos čovek – Bog, a sledećih šest su odnos čovek – čovek. “Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj” (2. knjiga Mojsijeva 20. 12). Ova zapovest traži dužno poštovanje koje roditelji zaslužuju od dece, i pomoć. Poštovanje roditelja je bio osnov međuljudskih osnova uopšte na starom Istoku, a i danas je. Zapadni sekularni sistem i liberalizam deklarativno vode računa o starijima, ali u stvarnosti su oni marginalizovani, a deca su prezaposlena ili nezainteresovana za stare roditelje. U Bibliji nema staračkih domova. U poremećenom sistemu vrednosti su pošteni roditelji izvrgnuti ruglu jer nisu znali “da se snađu” (da kradu) a roditeljima je onemogućeno da vaspitavaju decu kako treba jer poremećeni sistem vrednosti od dece stvara kretene. Decu vaspitava televizija, njihovi uzori su medioktiteti sa TV ekrana, sportisti, pevači, glumci, prostitutke, makroi, mafijaši, a roditelji su “matorci” su “gubitnici” bez prava na poštovanje. Demokratski sekularni sistem je udario na porodicu iz svih sredstava kojima raspolaže. Emancipacija žene od nje stvara bezdušnu “japi” poslovnu ženu čije dete ako ga ima vaspitava TV, ili neka druga žena koja je plaćena za to. Njen muž je partner u dilu koji oni zovu brakom, i ona je sa njim dok on može da prati trku u potrošačkom društvu, dok je u “trendu”, dobro zarađuje, prhvaćen je u društvu. Ako zaostane, “ljubav” prestaje. Ona odlazi da nađe novog. Muškarac iz tog dila ima ljubavnicu mlađu 20 godina, čiji roditelji jedva sastavljaju kraj sa krajem i ona ne želi da prođe tako. Deca ovog para su prepuštena TV-u i ulici. Naviknuti da sve dobijaju odmah, razmaženi i skloni porocima. Na drugu stranu prezaposleni i bedno plaćeni roditelji su slab uzor svojoj deci pored sveopšte poplave loših uzora sa televizije. Opšta propast porodice je plan koji je zacrtan od strane okultnih tajnih društava, a jedan njihov član, prvi dorektor CIA. Alen dals ga nakon II svetskog rata, 1945 i otkriva: “Alen Dals objavljuje američki strateški program za terorističko uništenje Rusije ( u međuvremenu je programom obuhvaćeno više 502
nacija, i na kraju ceo svet, uključujući i narod SAD). Za zaglupljivanje i otupljivanje ljudi uložiti sve (zlato, novac). U ljudski mozak i svest posejati haos i tako ih prikloniti lažnim vrednostima. Kako? Naći svoje istomišljenike, saveznike. Posledice? Tragedija naroda je neizbežna zbog gubitka samosvesti. Literatura, pozorišta, bioskopi - svi treba da veličaju najniža ljudska osećanja. Podržavati i veličati “umetnike” koji će nametati i produbljivati u svesti ljudi kult seksa, nasilja, sadizma, izdajstva - svega neprirodnog. Neprimetno ali stalno ismevati časnost i poredak predstavljajući tako arhaičnim, retrogradnim i gubitničkim. Sve ljudske poroke: laž, prevaru, pijanstvo, narkomaniju, izdajstvo, vešto i neprimetno nametati. Samo će po neko uviđati šta se događa, ali takve valja dovesti u nepovoljan položaj, odnosno u poziciju za ismevanje. Tako će se stvarati pokoljenja jedno za drugim. Ljude pridobijati još u mladosti, zato glavnu pažnju usmeravati na omladinu, izopačavati je, kvariti je, učiti je razvratu. Od mladih napraviti cinike i prostake – kosmopolite” (Tajna crkve i tajna bezakonja” izdanje “Svetigore”) Ovo se danas događa pred nama, i jedini ko može tome da stane na put je Bog. Ljudi su nemoćni. Društvo samo po sebi ne želi da stvari dovede u normalu, jer društvo vode nevidljivi okultisti, žreci tajnih društava i vidljivi poslušnici, mediokriteti, brbljivci i cirkuzanti, koji ne bi znali sami da sačuvaju dve nacrtane ćurke. Malo razmišljanja daje odgovor na pitanje zašto jedan pošten bračni par ne može da bude uzor svojoj deci dok društvo pušta kriminalce, prostitutke su na naslovnicama, hvale se basnoslovnim zaradama, oni na koje nacija treba da se ugleda i osloni kradu, lažu, obmanjuju, pravdaju nasilje. Još je gora činjenica da gej i lezbo organizacije traže da se ozakoni mogućnost da oni usvajaju decu. Kakvo će biti dete koje vaspitavaju takvi ljudi? “Ne ubij” (2 knjiga Mojsijeva 20. 13). Zapovest koja štiti integritet života, jer je život Bog dao i On ima pravo uzeti ga. Ona se ne odnosi samo na direktno ubistvo. Mržnja, osujećivanje, navođenje drugih na greh pa čak i ogovaranje je kršenje ove zapovesti. Sve što može da ugrozi nečiji integritet. Ogovaranje? Kako ono može da izvrši uticaj da se prekrši zapovest? Ako se neko nepravedno optuži na primer za preljubu, neka žena, i ogovaranje dovede do toga da za to sazna njen muž. Ukoliko on u afektu ubije svoju ženu, ili ona njega, onaj ko je širio ovu vest je takođe ubica. Onaj ko naredi streljanje zarobljenika je takođe ubica kao i onaj koji je pucao. Takođe se odnosi i na odnos prema životinjama. Bog je dozvolio da ljudi jedu meso životinja, ali nikako da se na njima iživljavaju, da ih muče, love radi zabave (hrišćanin ne treba da bude lovac), da na njima eksperimentišu. Zbog postupanja prema životinjama na farmama i u klanicama koje je i ispod postupanja najgorih zveri mnogi ljudi su prestali da jedu meso. “Ne čini preljube” (2. knjiga Mojsijeva 20. 14). Brak je božanska ustanova, i Bog je brak blagoslovio (1. knjiga Mojsijeva 2. 22 – 24)). Bog je dao čoveku da ima jednu ženu, i da sa njom proživi život, jer brakom dvoje postaju “jedno telo” (1 Mojsijeva 2. 24). Najjači sotonski napadi su upravo na brak i porodicu. On zna kako će da zadobije sujetnog i sebičnog čoveka. Preljuba je postala normalna stvar čak i među vernicima koji su dobro upućeni u Bibliju. Promiskuitet, laž, varanje, švaleracije, sve je to opevano u pesmama i smatra se pozitivnim. Moderni trend je da se živi brzo i proba sve. Obezboženi narod je odavno okrenuo sistem vrednosti, pa je čovek koji ne vara ženu “njonja” i “papučar” kojega često ni sama ta žena ne poštuje. Od davnina je “bećar” i “vragolan”, “ašik” bio poželjan, a posebno ako ga prate lanci livada i arnjevi volova nekad a danas kuće, kola i bankovni saldo. Izvitoperen um muškarca traži da promeni što više žena da bi bio prihvaćen. Izvitoperen um žena traži takve tipove, “bitange i barabe” i dokazano je da su poželjniji od “dobrih momaka.” Od starih narodnih pesama pa do TV realiti emisija se uzdiže kult mačo – muškarca kojega jure žene, dok je emancipacija žene dovela do toga da mačo – muškarcu parira “žena – zmaj” bez emocija, koja je tu samo da juri karijeru, “uzme muške pare” i da ide dalje. Ovaj način života kojim žive poznati, koji se tako brzo uzimaju i razvode, se dopada većini, jer se čini zanimmljiv i dinamičan. Preljubu olako uzimaju čak i hrišćani, jer svetski trendovi su preljubu zamenili za ljubav, a ljubav nije loša. Eto, živeo je sa njom 15 godina aonda se zaljubio u koleginicu. To je ljubav. Deca ostaju bez roditelja, nose posledice toga dok su živa, ali zar deca da stoje na putu nečijoj ljubavi? Nije to ljubav, to je sebična strast. Pogrešne stvari se zovu ljubavlju. Ljubav je načelo nije osećanje. “Ne kradi ” (2 Mojsijeva 20. 15). Ovo je zapovest koja štiti svojinu. Krađa je prisvajanje tuđeg ili javnog materijalnog dobra. Ona je toliko učestala da teško da postoji čovek koji nije bar nešto ukrao u životu. Nije zlo kada čovek ukrade jednom, i posle se pokaje. Zlo je kad je krađa društveno prihvaćena, kada je lopov uzor omladine, kada se lopovu zavidi, kada se pred lopovom skida kapa, kada se deci pokazuje lopov kao neko ko je uspeo u životu. Kad se lopovluk toleriše a ne toleriše se drugačije mišljenje. Zlo je kada otac koji je celog života radio svom detetu kaže: “Sine, malo radi i više prikradi i imaćeš” videći da se od rada ne može ništa 503
stvoriti. Zlo je kad je lopovluk i kriminal (uz prostituciju i politiku) jedini način da se obezbedi normalan život u materijalnom smislu. Zlo je kada državni aparat otvoreno krade od svojih građana, a građani sve više takvu državu doživljavaju kao neprijatelja. Ta situacija, kao i pređašnja sa promiskuitetom je smišljena u laboratorijama, što je Alen Dals i priznao. Korupcija je takođe krađa, to je nezakonita naplata usluga. Korupcija nije odraz sistema ili partije na vlasti. Ona je odraz mentaliteta. U protestantskim zemljama Skandinavije i Kanadi je najmanja korupcija, dok je u zemljama Balkana, podsaharske Afrike, komunističkim i vojnim huntama u Lat. Americi, kao i Kini najveća, jer svest o Bogu ili ne postoji ili je izvitoperena lokalnim verovanjima. U Srbiji postoji zvanična crkva ali se može reći da su 90 % ljudi tradicionalni ateisti. Krađa i korupcija je normalna stvar, jer nema drugog načina da se postignu ciljevi. Nema straha Božijeg, savest nije opterećena, mnogi ljudi su uvereni da ih vodi sudbina, zvezde, “sveci” sa ikona ili neka sila koju ne znaju da objasne. Ili da nema ničega. Jevanđeosko vaspitanje ne postoji i nema ograde, a izgovora je jako puno. “Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih” (Isaija 1. 23). Uništenje morala je zadatak koji su sebi zadali pripadnici establišmenta, uz uništenje porodice, privatne svojine, razaranje obrazovanja i hrišćanske religije. “Ne svedoči lažno na bližnjega svojega” (2. knjiga Mojsijeva 20. 16). Čovek koji poznaje Boga treba da govori istinu, jer je i Bog istina. Ispravan čovek ostaje u istini u svako vreme. Bog kaže: ”kušajte duhove jesu li od Boga…” (1. poslanica Jovanova 4. 1). Može li hrišćanin da pokloni poverenje čoveku koji laže? Sme li hrišćanin da sledi čoveka koji laže? (iluzorno je pitati da li hrišćanin treba da laže). “Ko se sa bludnicom sveže, jedno je telo sa njom” (1 poslanica Korinćanima 6. 16). Kako se oseća narod čiji ministar obeća 1 000 evra svakom punoletnom građaninu, a građani dobiju po 17 evra? 500 000 novih radnih mesta, a umesto toga bude otpušteno 400 000 ljudi. Mir i “švedski standard” a umesto toga rat, mafijašku državu i “trange – frange” ekonomiju i privilegije za najpokvarenije. Hrišćanin ne treba da sledi ni jednu ljudsku ideologiju, prvo što znamo od koga su i čije ideologije, a drugo, hrišćanin ne treba da sledi čoveka, i zato biblijska religija nema vođu, osim Isusa Hrista. Gde vidite da jedan čovek citira Bibliju a ostali slušaju i klimaju glavama i nema drugih mišljenja – bežite! Biblijska crkva nema vođu, ona je organizovana da bude reda, ali nema firera, vladiku i papu. Laž ljude dovodi u nezgodnu situaciju. Nikada jedna laž nije kraj, već niva laž dolazi da prikrije staru. Često je jedna mala laž bila uzrok smrti, jer je porasla. I niko nije imun na nju, nema čoveka koji nije lagao, osim Isusa Hrista. Posebno je teško laganje kada se neko kleveće i kada se ogovaranjem stvara loša slika o nekome. To je prisutno i među mnogim ljudima koji za sebe tvrde da su hrišćani. Kaže Biblija da je to “gad pred gospodom”: “Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj: Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu, srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo, lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom” (Priče Solomunove 6. 16 – 19). Gad pred Gospodom. A koliko ovoga ima danas, počev od ljudi u biznisu i politici pa do običnih “miševa” koji kleveću i lažu da bi sačuvali bedno plaćene i ponižavajuće poslove i napunili stomak. Kako ljudi mogu da glasaju za one koji imaju “oči ponosite, jezik lažljiv, koji govore laž i koji zameću svađu među braćom” u ovom slučaju među ljudima, deleći narod, i kako mogu da im veruju? “Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega” (2. knjiga Mojsijeva 20. 17). “Nego svakoga kuša njegova slast koja ga vuče i mami. Tada zatrudnjevši slast rađa grijeh; a grijeh učinjen rađa smrt” (Jakovljeva poslanica 1. 14 – 15). Svet i svetovan čovek počiva na željama. Sve počinje od želje, da se ima nešto što je tuđe. Da li je to žena, ili zemlja ili država, novac, posao… Želje dovode do ratova. Ljudi ne umiru od gladi zbog nedostatka hrane, nego zato što ima pohlepnih ljudi kojima je želja da imaju što više. Ako se zla želja pusti, ona raste i nema kraja njenom rastu i njenim apetitima. Biblija je puna stradanja zbog želja koje su ljudi ostvarivali po svaku cenu. Jedan učinjen greh je otvarao drugi i nema kraja. Prva želja koja nije suzbijena je bila početak onoga što je ovaj svet dovelo dovde: “I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi” (1. knjiga Mojsijeva 3. 6). Ova zapovest je u Rimokatoličkom verovanju podeljena na dve, jer je izbačena druga, tako da tu postoje dve zapovesti “ne poželi.” Nigde Bog u Bibliji nije predvideo mogućnost da se ukinu ili promene zapovesti. 504
Primanje deset zapovesti je bio poseban momenat. To je skup svih pravih načela, koja i danas imamo u svim ustavima i sudskim zakonima sveta, pa iako se ne primenjuju, postoje. Zakon je otkrivanje Božje volje ljudima – “Po mojoj volji živi i budi pošten.” Bog traži poslušnost, a ta poslušnost nije poslušnost diktatoru, nije slepa poslušnost. Zakon je merilo pravičnosti. Šta bi bilo kada bi se njegove odredbe pošteno primenjivale u zakonodavstvima svih država prema svim ljudima? Da li bi bilo ubistava, korupcije, krađa, bede, gladi, nepravde? Puno manje. Zakon deluje kao ogledalo savesti, pa oni koji “pogledaju” u njega vide svoje karakterne mane nasuprot Božjem pravednom karakteru. “Kroz zakon dolazi poznavanje greha” (Rimljanima 3. 19). Bog je taj koji briše (oprašta) greh, žrtvom Isusa Hrista, koga je u starozavetna vremena simbolizovalo jagnje. Božji zakon takođe dovodi čoveka do pokajanja i promene ili ga jednostavno odbija od Boga, kao što je egipatski faraon bio tvrd da veruje. Božji zakon je taj koji ljude deli u dva tabora. Kada se posle sagledavanja zakona čovek preispita i vidi da ga Zakon osuđuje, on će se ili uhvatiti za Boga i priznati svoju grešnost, ili će otići da živi, što reče Alister Krouli, po svom zakonu. Kao što je egipatski faraon otišao. Zbog ovoga je Zakon večna kategorija, on je Ustav i ne može biti ukinut jer tada nema ni države. Tada nastupa bezakonje. Mnogi tvrde da su ove zapovesti, tj Zakon, bile date samo za Jevreje, i da ih je Hristos uinuo na Krstu, što nije tačno. Zakon je večna kategorija, njega nije poricao niko od proroka, a ni Isus Hristos, kad je rekao: “Nisam došao da pokvarim zakon nego da ga ispunim” (Matej 5. 17). “Ako zapovesti održite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj” (Jovan 15. 10). Pre Mojsija se ne pominju ovih Deset zapovesti, ali se podrazumevaju. Vidimo da se one dele na dva dela. Prve četiri zapovesti su odnos Bog – čovek, a ostalih šest su međuljudski odnosi. Bog je Avramu rekao: “Po mojoj volji živi i budi pošten” (1, knjiga Mojsijeva 17.1). Takođe je Bog rekao o Avramu da je “slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti moje, pravila moja i zakone moje” (1. Mojsijeva 26. 4 -5). Zakon je odnos čoveka prema Bogu i prema ljudima. Iako Zakon otkriva naš greh, on sam ne može da nas spasi, ako bi pokušavali da ga držimo, jer i ne možemo da ga održimo sami, samo sa Hristom. On je merilo života, donosi osudu greha. Sagledavanje Zakona za mnoge je briga zbog prestupa, griža savesti, osećaj krivice, ali je jagnje donosilo pomirenje, Hristova žrtva je donosila pomirenja. Krv pashalnog jagnjeta na dovratcima u Egiptu je bila sretstvo da ljudi budu spaseni od zatirača koji je došao da “bije Misir.” On nije smeo da pređe prag gde je bila ta krv, to je simbol Hrista. Tako i onaj koji primi verom da “krv Hristova očišća od greha” nije više pod vlasti kneza lažnog sistema vrednosti, ni pod osudom Zakona. On je opravdan. Time nije ukinut Zakon deset zapovesti, i nije slobodno ni korisno čoveku da radi šta hoće, pravdajući se da ga je Hristova žrtva spasla. Ćovek u Hristu ne greši, ali i ako sagreši opet ima zastupnika. Satanisti, poput Alistera kroulija tvrde da je “čovek sam sebi zakon i da može da radi šta hoće” a to nije od Boga. Zakon je ograda iza koje počinje opasnost. Starozavetni Izrael, kao ni hrišćanin ne drži zakon da bi dobio spasenje, nego da bi ostao pod Božjom zaštitom i živeo po Božjoj volji, a spasenje je dar u Isusu Hristu. Hristova žrtva ne važi samo za ljude perioda Novog Zaveta. Hristova žrtva pokriva sve ljude koji su se ikada opredelili da žive ispravno. Izrael je dobio Zakon, ali je žrtveni sistem ostao i posle Sinaja. Žrtveni, obredni sistem je ukinuo Hristos, jer je taj sistem i bio simbolika Njegove žrtve. Hristova žrtva pokriva grehe svih ljudi koji su živeli u sva vremena, od Adama. Sam Zakon nije mogao i ne može da otkloni greh i grešno stanje. Bog je upisao Zakon u umove ljudi, a Zakon otkriva savest. Često čovek hoće da uradi nešto loše, da ukrade na primer. Jedan glas mu govori da svi to rade, da su pošteni ljudi budale, da će mu život proći u čekanju, a drugi glas mu kaže da krasti nije u redu. Čovek ima slobodnu volju da posluša ili ne. Čovek ima slobodnu volju da služi Bogu ili ne. Videli smo kod Kaina i Avelja. Takođe su, indirektno za Zakon znali i ljudi koji nikada nisu čuli za Sinaj, Mojsija, Stari Zavet..Asteci, Aboridžini, Sarmati, Inke, severnoamerički Indijanci, domoroci Polinezije, Kinezi…Znali su itekako šta je strah Božji, poštenje, čojstvo, ljubav i odanost. Znali su preko savesti. Biblija pominje da ni oni nisu izuzeti od spasenja: “Jer kad neznabošci ne imajući zakona sami od sebe ćine što je po zakonu, oni zakona ne imajući sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovijem (u umovima) što se čini po zakonu, budući da im savjest svjedoči, i misli među sobom tuže se i pravdaju” (Rimljanima 2.14 – 15). Oni nisu znali za žrtvovanje jagnjata, ni za Hristovu žrtvu, ali ako su po savesti živeli ispravno, nema čega da se boje za svoje spasenje. Bog ne osuđuje neznanje nego kaže: “A koji ne zna pa zasluži boja (kaznu), biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega: a kome predaše najviše, najviše će se iskati od njega” (Luka 12. 48). Mnogi tvrde da je grišćanstvo lokalnog karaktera, pominjući narode koji nikada nisu čuli za Hrista. Ipak, Bog je mislio na sve. Mi bi mogli na “jedvite jade” da održimo slovo zakona (da ne ubijemo, ne ukrademo, ne svedočimo lažno, ne klanjamo se idolima…) a i to teško, ali duh zakona nikako. Duh Zakona možemo da 505
održimo samo Hristovom silom. Verom u Hristovu žrtvu mi postajemo opravdani. On onda dolazi u naš život i menja nas, posredstvom Svetog duha. Naše grešne pobude, motivi, želje, strahovi, traume…nam ne daju da održimo duh Zakona. Nečemo ubiti ali ćemo mrzeti, nećeno ukrasti ali ćemo želeti, nećemo učiniti preljubu ali će nas mučiti požuda kad vidimo tuđu ženu, nećemo se klanjati idolima ali ćemo stiskati novčanik, voleti stvari više nego ljude i Boga, nećemo vređati roditelje ali nećemo ni brinuti o njima, nećemo svedočiti lažno ali ćemo zatvoriti kapiju i ući u kuću kada vidimo nepravdu. “Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom” (Matej 5. 27 – 28). Bog je onaj koji nas treba da promeni i da nam da novorođenje. I u Starom zavetu i u Novom se pominje to novorođenje, duhovna obnova. “Jer ću im dati srce da me poznadu da sam ja Gospod, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, jer će se obratiti k meni svijem srcem svojim” (Jeremija 24. 7); “I daću im jedno srce i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tijela njihova kameno srce i daću im srce mesno.. A kojima srce ide po želji gnusoba njihovijeh i gadova njihovijeh, njihov ću put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod” (Jezekiel 11. 19, 21); “I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno” (Jezekiel 36. 26) “Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha” (Jevanđelje po Jovanu 3. 3 – 8). Bog čini a naše je da mu verujemo, tražimo i prihvatamo, a Hristova žrtva nam je obezbedila to pravo. Nakon primanja Zapovesti je narod krenuo dalje ali borbe i nevolje nisu prestale. Kao da su tek počele jer se u narod uvlačilo neverstvo i idolopoklonstvo, dve pojave zbog kojih je bilo najviše Božjih osuda. Izraelci su odlučili da načine zlatno tele, po ugledu na egipatske bogove. Mojsije se zadržao na Gori Horivu 40 dana gde je primao ploče sa Zapovestima i obredna pravila, a narod je odlučio da sebi načini idola, videvši da Mojsija nema: “A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi. A Aron im reče: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i donesite mi. I poskida sav narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu. A on uzevši iz ruku njihovih, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske. A kad to vide Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron, i reče: Sutra je praznik Gospodnji. I sutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju. A Gospod reče Mojsiju: Idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje misirske. Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovedio; načiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske. Još reče Gospod Mojsiju: Pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrdog vrata” ( 2 knjiga Mojsijeva 32. 1 – 9). Ovo tele je bilo predstava Apisa egipatskog svetog bika, koga su Izraelci sretali u Egiptu. Apis je bio otelovljenje Ozirisa boga sunca, ovde i bog Nila, Hapi. Kult Apisa je imao središte u zemlji Gesem, u gradu On (egipatski – sunce) koji su Grci kasnije nazvali Heliopolis. Ne samo da je načinjen idol od zlata nego je narod slavio na način kako su to činili pagani, uz igranje i žderanje. Igranje ovde označava vrstu trbušnog plesa u ritmu i skakanje uz pevanje. Uopšte većina tih igara u ritmu uz muziku ima pagansko poreklo, kao i današnji turbofolk. Igranje uz rok ili disko muziku ima poreklo u šamanskim ritualima, igranju uz bubnjeve do padanja u trans. Videli smo poreko rok muzike. Takođe i “narodna kola” gde se ljudi uhvate za ruke i vrte suprotno od kretanja kazaljke na satu, tj u smeru kretanja sunca je paganskog porekla. Te igre su se izvodile oko vatre. Ritualnim pevanjem i igranjem oko vatre se uspostavljala veza sa pokojnicima. Vatra je u ovom slučaju imala ulogu posrednika između dva sveta, živih i mrtvih. Nemojmo zaboraviti da je Oziris bio bog sunca i bog mrtvih. Na sve moguće načine se vodila borba za prevlast nad ovim narodom. Klanjanje idolima u narodu koji je putovao nije bilo zastupljeno toliko, ali je bilo zastupljeno neverstvo i pobuna. Isus je svojim učenicima rekao da je sve moguće onom ko veruje. “A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da vjeruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže” (Jevrejima poslanica 11.6). Nikome nije prijatno da mu ne veruju, a posebno ako znamo da neverovanje Bogu dovodi sotonu, koji može od sumnje da napravi odličan posao za sebe i ostvari svoje planove. Upravo je tako Eva posumnjala u Božji savet, i sotona je to iskoristio. U slučaju Izraelaca sotona nije u pustinji došao sa kamionom punim kipova i rekao: “Momci, istovarite to i 506
klanjajte se” nego je to uradio preko pagana koji su se približili Izraelcima i preko njihovih žena. “I življaše Izrailj u Sitimu, i narod stade činiti preljubu sa kćerima moavskim. One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jeđaše, i klanjaše se bogovima njihovim. I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja. I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja. I reče Mojsije sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora. I gle, jedan između sinova Izrailjevih dođe i dovede k braći svojoj jednu Madijanku na oči Mojsiju i na oči svemu zboru sinova Izrailjevih; a oni zaplakaše na vratima šatora od sastanka. A kad to vide Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika, usta isred zbora i uze koplje u ruku; I uđe za čovekom Izrailjcem u šator, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i onu ženu, kroz trbuh, i presta pogibija među sinovima Izrailjevim. I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade. Tada reče Gospod Mojsiju govoreći: Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih otvorivši revnost za me među njima, da ne bih istrebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj. Zato mu kaži: Evo dajem mu svoj zavet mirni. I imaće on i seme njegovo nakon njega zavet sveštenstva večnog, jer revnova za Boga svog i očisti sinove Izrailjeve. A čoveku Izrailjcu ubijenom, koji bi ubijen s Madijankom, beše ime Zamrije, sin Salmanov, knez od doma oca svog od plemena Simeunovog. A ubijenoj ženi Madijani beše ime Hazvija, kći Sura kneza narodnog u domu oca svog među Madijanima. I reče Gospod Mojsiju govoreći: Zavojštite na Madijane, i bijte ih; Jer oni zavojštiše na vas prevarama svojim, i pretvoriše vas Velfegorom i Hazvijom kćerju kneza madijanskog, sestrom svojom, koja bi ubijena u dan pogibije koja dođe s Fegora” (4. knjiga Mojsijeva 25). Moav, ili Moab je bio paganski narod koji se našao na putu Izraelcima, i za vreme logorovanja su u logor dolazile žene. Ove žene nisu bile tu došle tek tako, nego su bile poslate sa namerom, smišljeno, a među njima je bila i ćerka madijanskog kneza. Tu je slavljena svetkovina Belfagoru, a te svetkovine, kako smo rekli su išle uz orgije, piće i razvrat. Zlatno tele je Mojsije polupao, ali ovde nije bilo idola, već su se idolopoklonici pomešali sa narodom. To je tek početak napada na Izrael da prihvati idolopoklonstvo i đavolosluženje. Ove su se situacije ponavljale sve do vavilonskog ropstva. Izrael je upadao u idolopoklonstvo i klanjanje lažnim bogovima. Može se slobodno reći da su hananski kultovi i obožavanja bili nešto najgore što je stari svet iznedrio. Opscenska božanstva i duhovi hananskih naroda su svojim običajima zasenjivali i Vavilon i Egipat i Grke i Hetite. Posebno Amoreji i Amaličani. Žrtveni sistem je bio najkrvaviji, a jedino su Asteci, maje i Tolteci prinosili više ljudi i imali krvaviji žrtveni sistem. Baal ili Val je bio obožavan kao bog sunca, nebeski jahač, a žena mu se zvala Astarota. Izraelci su najviše upadali u zamku klanjanja Baalu. U Starom zavetu se on veoma cesto spominje kao Baal, Val, odnosno Bal (Vaal ili Baal u izvornijem obliku). Po njemu smo dobili rec "kanibalizam" (ljudožderstvo). Kult Baala nije bio ograničen samo na Hanaan. Keltski druidski praznik Beltane, koji se slavio 1. maja, i od koga i potiče 1. maj je bio u slavu Baala, boga sunca. Podrazumevao je pijanku i ples u zoru oko kipa falusa (totem, obelisk, kao ga u starom zavetu zovu “sunčani stup.”) i igranje oko vatre. Baalov kult u Hananu je bio posebno odvratan i podrazumevao je sve vrste orgija, dečije žrtve, razvrat, skakanje i igranje do transa. Baalovi žreci su bili posebno okrutni i demonizovani ljudi. On se proširio na ceo Mediteran i veliki deo Zapadne Evrope jer se smatra da su Feničani plovili do Engleske, Irske i Norveške. Još jedno pagansko božanstvo Hanana je bio Moloh (hebr. מלך, kralj), feničanski bog Sunca i blagostanja, suše, bolesti i zla kojem su u religijskim obredima žrtvovana prvorođena deca, jer se verovalo da pomaže u otklanjanju zla, razaranja i smrti. Poštovale su ga antičkim kulturama širom Sredozemlja, od Amonaca, hananskih naroda do Feničana i Grka. Grci su ga upoređivali s Kronom, koji je ubio svog oca kako bi preuzeo vlast i kasnije progutao svoju decu da bi je zadržao. S vremenom Moloh je postao sinonim svih zlih rituala i vjerovanja, kasnije satanističkih. U prenesenom značenju označava neman koja sve proždire. Astarota je bila još jedan predmet obožavanja. Isprva Astarta, božanstvo proleća i plodnosti, kasnije je on nje postala grupa opscenskih božanstava. Istovetna sa Vavilonsko – asirskom Ištar i sumerskom Inanom, Semiramidom starog Vavilona. Često su biblijski pisci započinjali izveštaj sa: “A sinovi Izraelovi opet činjaše što je zlo pred Gospodom i služiše Valima (Baal i varijante Baala, Baal – Peor (Belfagor), Baal – Hamon, Baal – Zevuv…) i Astarotama i bogovima sirskim (Hadad), bogovima sidonskim (Dagon – Dag (riba) On (sunce)), i bogovima sinova Amonovijeh i bogovima Filistejskim; i ostaviše Gospoda i na služaše mu” (Knjiga o Sudijama 10. 6). Hananska zemlja je bila dobra zemlja, ali za povodljive Izraelce je bila i zamka. Po dolasku u Hanan su Izraelci imali zadatak od Boga da tu zemlju očiste od njenih starosedelaca. 507
“Kad te Gospod Bog tvoj uvede u zemlju u koju ideš da je naslijediš, i otjera ispred tebe narode mnoge, Heteje i Gergeseje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, sedam naroda većih i jačih od tebe” (5. knjiga Mojsijeva 7. 1). “Nego ih zatri sasvijem Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj” (5. knjiga Mojsijeva 20.17). Odlična tema da borci za ljudaka prava optuže Boga za genocid i da je tiranin. Ipak, borba sa grehom je takva. Da li je čovek koji mora da dozvoli da mu se odstrani gangrenozni deo tela tiranin? Nije, jer ako to ne uradi propada on ceo. Bog je dao naredbu da se Hananski narodi isteraju, zbog strašnih izopačenja u kojima su ti narodi živeli. Bog obećava Avramu ovu zemlju, gde će naseliti njegovo potomstvo. “A oni će se u četvrtom koljenu vratiti ovamo; jer grijesima Amorejskim još nije kraj” (1. knjiga Mojsijeva 15. 16). Gresi Amorejski, tj Hananski su gresi koji nisu bili samo idolopoklonstvo ili bigamija. To su bili najgori vidovi incesta i orgijanja sa životinjama, deca su se rađala iz veza očeva sa kćerkama, sinova sa majkama, braće sa sestrama. Praktikovana su i orgijanja na deci, ubijane su bebe, koje su prinošene na žrtvu. Hemofilija je bila normalno oboljenje kao i razne degeneracije, a bavljenje vradžbinama, veštičarenjem, spiritizmom i gatanjem je bilo sveprisutno. Astrologija, prizivanje mrtvih, opštenje sa demonima, nekromantija, kanibalizam. Ovi sledbenici nečastivih sila su morali da budu sklonjeni, pa je Bog naređivao da se negde uništi i njihova stoka, jer je to bila stoka oskrnavljena sodomskim orgijanjem. Za ove narode nije bilo nikakve šanse da nastave da obitavaju, jer i da nije naišlo uništenje, oni bi izumrli ili se istrebili sami jako brzo. Hanan je bio prepun gradova – državica koje su međusobno ratovale. Izrael je imao zadatak da tu zemlju, nazvanu i Obećana zemlja, uz Božju pomoć zauzme za sebe. Da Bog nije nikakav tiranin i da On prima svakoga ko dođe njemu iz bilo kojeg naroda i bilo kojeg zanimanja dokazuje i situacija gde jedna žena, Raava (Rehab) prostitutka iz Jerihona pomaže Jevrejima uhodama, sakrivajući ih i biva pošteđena sa svojom porodicom prilikom zatiranja Jerihona. I ne samo ona. “A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhode rekavši im: Idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni odoše, i dođoše u kuću jednoj kurvi, kojoj ime beše Rava, i prenoćiše onde. Ali bi javljeno caru jerihonskom i kazano: Evo, ljudi dođoše ovamo noćas između sinova Izrailjevih da uhode zemlju. I posla car jerihonski k Ravi i poruči: Izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode svu zemlju. Ali žena uzevši ona dva čoveka sakri ih; pa reče: Jeste istina da su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle behu. I kad se vrata zatvarahu u sumrak, ljudi izađoše; ne znam kuda odoše; idite brzo za njima; stići ćete ih. A ona ih beše izvela na krov, i sakrila ih pod lan netrven, koji beše razastrla po krovu. I ljudi pođoše za njima u poteru put Jordana do broda; i vrata se zatvoriše kad izađe potera za njima. Oni, pak, još ne behu pospali, a ona dođe k njima na krov, I reče im: Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji. Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izađoste iz Misira, i šta ste učinili od dva cara amorejska koji behu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome već nema junaštva od straha od vas, jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dole na zemlji. Nego sada zakunite mi se Gospodom da ćete učiniti milost domu oca mog kao što ja vama učinih milost, i dajte mi znak istinit, Da ćete sačuvati život mom ocu i mojoj majci i mojoj braći i mojim sestrama i svima njihovim, i da ćete izbaviti duše naše od smrti. A ljudi joj odgovoriše: Mi ćemo izginuti za vas, ako ne izdate ovu našu stvar; i kad nam Gospod da ovu zemlju, učinićemo ti milost i veru. Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuća njena beše na zidu gradskom, i ona na zidu stanovaše” (Isus Navin 2. 1 – 15). Rava je prihvatila Boga i kasnije se pominje u zemaljskom rodoslovu cara Davida i Isusa Hrista. Takođe i ako neko greši njemu ništa ne vredi što je pripadnik Božje crkve ili naroda, Prilikom zauzeća Jerihona, Gospod je hteo da se sve spali kao prokleto, ali je jedan Izraelac, Ahan, ukrao vavilonski plašt, srebro i zlato. Kazna je bila smrt (Isus Navin 7. glava). Bog je tražio da se Rava, prostitutka, stanovnica Jerihona sačuva, a Ahan, pripadnik Izraelskog naroda, neposlušni čovek, lopov je uklonjen. Ipak, Izraelci nisu ostali imuni na idole, kao ni na način života kojim se živelo u Hananu. Od vremena Sudija pa do razaranja hrama i odlaska u vavilonsko ropstvo, Izrael je upadao u paganske kultove. Zbog toga je Božja zaštita odstupala od njih pa su bili napadani od okolnih naroda, baš onih čije su bogove obožavali. Filisteji, Moavci (Moab), Madijanci, Amonci…Bog je često pokazivao svoju silu nad paganskim obožavanjem, ali nije štedeo ni svoj narod kada je živeo u otpadu. Za vreme careva, posebno kada se Salomunova država rsapala na Izrael, sa deset plemena i Judeju, sa Judom i Benjaminom, godine 979 p. n. ere, idolopoklonstvo je pretilo da proguta svih dvanaest plemena. Severno carstvo je posebno bilo ogrezlo, zbog toga što su carevi bili idolopoklonici i ženili se ženama iz okolnih naroda. Izraelsko carstvo je bilo razjedano bezakonjem, korupcijom, nasiljem i paganskim praksama iznutra a spolja su ga krnjili neprijatelji, najviše 508
Sirija. Prestonica Izraela je bila Samarija, a bezbožni car Ahav, oženjen sidonskom princezom, vračarom Jazavelom je sagradio Baalov hram u Samariji: “I činjaše Ahav, sin Amrijev što je zlo pred Gospodom, više od onih koji bijahu pre njega..i otide te služaše Valu, u domu Valovu koji sazida u Samariji” (1. knjiga o Carevima 16. 30 – 31). Judejsko kraljevstvo je bilo manje u idolopoklonstvu, ali ne mnogo. Izraelsko kraljevstvo će prvo da nestane, godine 721, p. n. ere, sa svojih deset plemena koja se više nikada ne javljaju na istorijskoj sceni. Danas se samo nagađa gde je nestalo deset plemena Izraela. Ipak, i za vreme bezbožnog Ahava u Izraelu postoje ljudi verni Bogu. Bog je usred idolopokloničkog virusa pokazao da je Bog. Prorok Ilija je bio poslat u Samariju sa zadatkom da pred narodom objavi Boga, da se, kao nekad u Egiptu, Bog otkrije i proslavi, tad pred Ozirisom a sada pred Baalom. Ilija je bio Božji prorok u zemlji koju je razjedalo bezakonje, korupcija, zločin, nepravde, sve što donosi bezbožnost. Nosilac ovih pojava je bio kralj i njegova svita koji su želeli da paganska religija postane službena pa su progonili Božje proroke, čime je rukovodila strankinja Jazavela, vračara iz Sidona. Ponovo, nakon Egipta narod postaje svedok sudara Boga sa paganstvom.
Baal (Val) predstava obožavalaca i Baala boga sunca i vatre kako se pojavljuje. Kada se igra oko vatre ili preskače vatra to ima veze sa Baalom. Njegov kult je došao i do balkana, jer je tuda išao karavanski put kopnom i Dunavom do severa gde su istočni narodi nabavljali jantar (vrsta ćilibara) i stoku. Ako neko misli da je Beograd dobio ime po belim zidinama, vara se, on se isprve zvao Baal –grad. Takođe i kult Astarote, ili Ištar. Dunav se u drevna vremena zvao Ister, a figirice koje prikazuju “boginju plodnosti” nađene uz Dunav su upravo predstave Ištar. U Odžacima (Bačka, Vojvodina) je pronađena figurica od terakote 1988 i od tada se proslavljala kao “Crvenokosa boginja, dani proleća, plodnosti i narodne tradicije” jedan paganski običaj koji je podržala i tek ponovo probuđena pravoslavna crkva, Figurica visoka oko 40 cm, verovatno ispala sa neke Vavilonske trgovačke lađe je postala zaštitni znak Odžaka. Od tada je počelo da zamire samo mesto i čitava država. Odžaci su posebno osetili blagodeti “kulta plodnosti”, pa je do 2010 mesto ostalo bez polovine stanovništva, a smrtnost među mlađima od 40 godina je na najvišem nivou u Vojvodini. Pravoslavna crkva je blagonaklono gledala na ovu pojavu ne želeći da se konfrontira sa vlastima, bivšim – sadašnjim komunistima, koji su crkvi obećavali veći upliv u pitanja društva. Malo ljudi je znalo tada da se kroz obožavanje Marije obožava Astarta, Astarota ili Ištar.
509
Odžačka “crvenokosa boginja” ništa drugo nego Ištar – Astarota sa istoka „A kad vide Ahav Iliju, reče mu Ahav: Jesi li ti onaj što nesreću donosiš na Izrailja? A on reče: Ne donosim ja nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima. Nego sada pošalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i četiri stotine i pedeset proroka Valovih i četiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim. I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku. Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i reče: Dokle ćete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reči. A Ilija reče narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima četiri stotine i pedeset. Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmeću; a ja ću prigotoviti drugog junca, i metnuću ga na drva, ali oganj neću podmetati. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i reče: Dobro reče. Potom reče Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmećite. I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreći: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji načiniše. A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreći: Vičite većma; jer je on bog! Valja da se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi. A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožima i šilima po svom običaju, dokle ih krv ne obli. A kad dođe podne, stadoše prorokovati dokle dođe vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da čuje. Tada reče Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji beše razvaljen. I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dođe reč Gospodnja govoreći: Izrailj će ti biti ime. I načini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop širok da bi se mogle posejati dve mere žita. I namesti drva, i junca isečenog na komade metnu na drva. I reče: Napunite četiri vedra vode, i izlijte na žrtvu i na drva. Pa opet reče: Učinite još jednom. I učiniše još jednom. Pa opet reče: Učinite i trećom. I učiniše trećom, Te voda poteče oko oltara, i napuni se opkop vode. A kad bi vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i reče: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reči učinio sve ovo. Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova. Tada pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi. A narod kad to vide sav popada ničice, i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog. Tada im reče Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne uteče. I pohvataše ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde. I reče Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dažd. I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saže se k zemlji i metnu lice svoje među koljena svoja. A momku svom reče: Idi, pogledaj put mora. A on otišavši pogleda, pa reče: Nema ništa. I reče mu: Idi opet sedam puta. A kad bi sedmi put, reče: Eno, mali oblak kao dlan čovečiji diže se od mora. Tada reče: Idi, reci Ahavu: Preži i idi, da te ne uhvati kiša. U tom se zamrači nebo od 510
oblaka i vetra, i udari veliki dažd. A Ahav sedavši na kola otide u Jezrael. A ruka Gospodnja dođe nad Iliju, i on opasavši se otrča pred Ahavom dokle dođe u Jezrael” (1. Carevima 18. 17 – 46) Ilija je bio smrtan čovek, ništa bolji ili gori od drugih, ali je ostao na Božjem putu. 850 proroka sa kojima se sukobio Ilija nisu dovedeni iz Sidona ili Tira, nego su dovedeni iz njegovog naroda, što znači da je paganski kult bio raširen u narodu. Ilija njima daje prednost, oni ceo dan zazivaju Vala ali se ništa ne događa. Da su ovo samo rituali bez manifestacija, teško da bi se ovi sveštenici obazirali na Ilijin izazov. Oni su jako dobro znali da čarobnjaštvo i opsenarstvo i te kako deluju, a i verovali su da će Val (đavo) upaliti vatru. Poput egipatskih vračeva i Baalovi vračevi su hteli da se manifestuje sila onog kome su se klanjali, oni su bili svedoci te sile ko zna koliko puta i ovog su puta bili sigurni. Ipak je manifestacija izostala jer je prisutan bio jači i pravi Bog. Val je bio i bog vatre, pa su vračevi očekivali da vatra siđe sa neba i spali žrtvenik. Tekst dalje kaže da je Ilija zazvao Gospoda koji je spalio žrtvu na oltaru, pa i sam oltar načinjen od kamenja, ne bi li osvedočio narod da je on Istiniti i da se narod vrati od greha idolopoklonstva. Ogromna većina tog naroda je učestvovala u privlačnim svetkovinama u čast Vala. A Biblija kaže: „Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima. Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hanaanskim, i oskvrni se zemlja“ (Psalam 106. 28-29;36-38). Žrtvovanje ljudi, kao što smo rekli, bilo je jako važno, i ogotovu su bili revni Asteci u žrtvovanju ljudi, pa su znali da ubiju i 20 000 ljudi za jedan dan. Kakav Bog ima odnos prema vračarenju, prema obožavanju nebeskih tela, možemo naći u Bibliji: “A ko se obrati k vračarima i gatarima…okrenuću lice svoje nasuprot njemu, I istrebiću ga iz naroda svojega” (3. knjiga Mojsijeva 20. 6). “A čovjek ili žena u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, krv njihova na njih” (3. knjiga Mojsijeva 20. 27).. “Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina ili kćer kroz oganj (žrtvovao decu Molohu i Baalu), ni vračar, ni koji gata po zvijezdama (astrolog), ni koji gata po pticama, ni uročnik. Ni bajač. Ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar (mađioničar), ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini”(5. knjiga Mojsijeva 17. 10-14). Vračari su sveštenici, žreci koje smo pominjali i koji direktno kontaktiraju sa demonima, oličenim u paganskom panteonu bogova, ili duhovima, kao Kroulijev Ajvaz, ili Hijerarhija gospodara, Tibetanac A. Bejli..itd. To nije bilo preporučeno ni Izraelcima a ni hrišćanima kasnijih vremena. Pa i apostol Pavle kori narod: “Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima” (1. poslanica Korinćanima 10. 20). Ilija je imao posla sa demonizovanim ljudima koji su skakali do pada u trans i sekli sebe noževima, ljudima koji su bili opsednuti demonskom silom. Ne mogu a da se ne setim rok – pevača koji su mogli satima da skaču ili crnaca koji igraju uz zvuke bubnjeva čiji ritam ubrzava do te mere da se vrlo teško može pratiti, ali oni ga prate. Ilija je sedeo smireno, a ko može da zamisli ljude koji skaču ceo dan. Nakon ovog događaja Ilija priznaje da je ostao sam, da nema Božjeg naroda, ali mu Bog kaže da ima svojih ljudi jako puno za koje Ilija ne zna: “A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu. Tada mu reče Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju damaštansku, i kad dođeš pomaži Azaila za cara nad sirijom. A Juja, sina Nimsijinog, pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatovog iz Avel-Meole pomaži za proroka mesto sebe. Jer ko uteče od mača Azailovog njega će pogubiti Juj; a ko uteče od mača Jujevog njega će pogubiti Jelisije. Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše” (1 knjiga o Carevima 19. 14 – 18). Bog drži stvari pod kontrolom. Ako mislimo da je malo iskrenih ljudi, ili da be Bog ostao bez vernika, treba da se setimo Ilije, koga Bog šalje da pomaže dva lokalna kralja i to dve međusobno neprijateljske zemlje i svog naslednika, proroka Jelisija. Ljudi su voleli idolopoklonstvo i njegove običaje. I danas su paganski običaji osnova tradicionalnog hrišćanstva, rituali u kući ili crkvi, bajalice, ljubljenje slika i kipova, relikvije i talismani sa likovima svetaca i Marije. Biblija govori i o tome da je sotona, a i njegovi anđeli, u stanju da se preobrazi i u “anđela svetlosti”: “I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla. Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po djelima njihovijem” (2. poslanica Korinćanima 11,14-15) i da može tako da imitira šta god bude hteo. Čovek voli senzaciju, voli veličine jer se njegova grešna priroda poistovećuje sa zemaljskim veličinama. Otud primer iz Srbije gde u borbu za svoje porodice i golu egzistenciju koja je ugrožena pohlepom tajkuna i korompiranim sistemom dođe nekoliko stotina ljudi, dok na doček nekog sportiste dođe 100 000 ljudi. Zašto ima više ljudi u cirkusima nego u crkvama? Zašto je Izrael i Juda upao u klopku idolopoklonstva? Zašto ljudi vole kriminalce, lopove, prostitutke i kontroverzne tipove? Upravo zato što ljudi 511
traže to, zanimljiva su im čuda, senzacije, okultizam, nešto što je magično, mistično, zabranjeno, nedostižno. Ljudi beže od sebe, traže veličine. Traže zabavu, zanimaciju. Oni su često na terenu prevaranta “Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom i znacima i lažnijem čudesima. I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži" (2 poslanica Solunjanima 2. 9-11). Nakon izlaska iz vavilonskog ropstva su Izraelci opet naselili Jerusalim. Samo Juda i Benjamin (Venijamin, DK), oko 50 000 ljudi se vratilo u Jerusalim i okolinu, deset plemena je nestalo, a ogromna većina, našavši dobre poslove je ostala u Vaviloniji, poprimivši vremenom potpuno paganske običaje Vavilonaca. U Knjizi o Jestiri se pominju Jevreji Persijskog carstva koji su zamalo bili uništeni zbog samovolje jednog čoveka, Hamana, koji je mrzeo Jevreje. Šta se kasnije dogodilo sa tim Jevrejima niko ne zna. Jevreji su se teško asimilovali, i uglavnom su se selili. Mnogi od tih Jevreja su prihvatili vavilonske običaje i ušli u krugove ezoterije, magije i alhemijskih veština, naučavali gnostičke doktrine i astronomiju, a sami su bili sposobni za trgovinu i vladanje. Neki autori tvrde da od njih potiče crnomagijska elita aristokratije Rimskog carstva, koja je kasnije postala evropska elita, kao i Kabala, knjiga koja je veoma okultna, i koja je modifikovana vavilonska magijska praksa, samo prilagođena hebrejskom i razmišljanju. Ima Jevreja u toj eliti, ali to nije pitanje Jevrejstva nego karaktera. Ko je prihvatio taj sistem vrednosti, on je ušao u to. Pripadnici deset plemena su sigorno ostali Jevreji, obzirom na njihovu tešku asimilaciju, ali su napustili Boga, prihvatajući vavilonske običaje, koji su im otvarali vrata bogatstva i trgovine. U palestinu se iz vavilonije vratilo tek oko 50 000 povratnika ( 538. p. n. ere) a znamo da je iz Egipta skoro 1 000 godina ranije izašlo oko 600 000 muškaraca, bez žena i dece, što znači barem milion i po ljudi. Pripadnici deset plemena nisu mogli da ispare, neki su se sigurno asimilirali ili su otišli dalje. Po nekim teorijama ti Jevreji su se organizovali u zajednice i selili se, pa su neke zajednice uspele da zavladaju narodom Hazara, da postanu elita njihovog carstva, posebno trgovci i bankari, da bi se posle njegovog pada u 10 veku n. ere rasuli po Rusiji i celoj Evropi i formirali finansijske elite. Za Hazarsko carstvo se kaže da je praktikovalo judaizam, zbog trgovine sa hrišćanskim državama na zapadu, Rusima na severu i sa muslimanima na jugu, ali su sami Hazari bili narod tursko – tatarskog porekla i običan narod nije nikada prihvatio judaizam, bar ne većina. Odakle njima judaizam? Morao im ga je doneti neko ko je imao hiljadugodišnju praksu, znanje, i nametnuti se kao elita. Hazari su bili polu – varvari Elita je praktikovala Kabalu, koja je vavilonskog porekla i sadrži gnostička okultna učenja kakva su Templari zatekli kod sekti u Palestini u 11 veku. Znači da se kabalizam širio. Ostaje misterija deset plemena a i većine pripadnika Judinog i Benjamonovog plemena, koji su ostali u Vavilonu, obzirom da je Jevreja bilo mnoho i da su se jako teško asimilirali, to je stvarna zagonetka gde su. Povratnici su sagradili hram, i vrlo brzo se namnožili. U kratkom periodu su imali svoju državu pod Makabejcima i Hazmonejskom dinastijom (168 – 67 p. n. ere) da bi 67. p. n. ere pali pod vlast Rimljana. U tom momentu, za vladavine Hazmonejaca nije bilo teško u Izraelski narod ubaciti pogrešna učenja iz Vavilona, kakvo je na primer učenje o besmrtnosti duše. Jevrejska vera je bila dosta uprljana gnostičkim učenjima, ali je u narodu ostala jaka predstava o Biblijskom Bogu na koga su Jevreji bili ponosni. Većina Jevreja je još u Izraelu i Judeji napustila pravo verovanje, a elita Izraelaca je upražnjavala tajne rituale, iste onakve kakve upražnjavaju i pripadnici tajnih društava. Proroku Jezekielu je Bog polazao šta se radi u tajnosti, daleko od očiju običnih ljudi, i to iza zidova hrama u Jerusalimu, koji su bezbožni kraljevi pretvorili u “ekumenski” hram u kom se klanjalo i Bogu a i idolima. Jezekielu je bila pokazana vizija: “A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad sjeđah u svojoj kući i starješine Judine sjeđahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda. I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost. I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh među nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost. I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oči kao ona što je videh u polju. I reče mi: Sine čovečji, podigni oči svoje k severu. I podigoh oči svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku. Potom mi reče: Sine čovečji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali ćeš još videti većih gadova. I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu. A On mi reče: Sine čovečji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata. Tada mi reče: Uđi i vidi opake gadove koje čine tu. I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada. Tada mi reče: Vidiš li, sine čovečji, šta 512
čine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju. Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadova koje oni čine. I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za Tamuzom. I reče mi: Jesi li video, sine čovečji? Još ćeš videti većih gadova od tih. I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku. Tada mi reče: Jesi li video, sine čovečji? Malo li je domu Judinom što čine te gadove koje čine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim. Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti” (knjiga proroka Jezekiela 8. glava). U Božjem hramu, usred Božjeg naroda, sakriveni iza debelog zida poglavari i starešine obavljaju tajne misterijske rituale. Mnogi to nisu nikada napustili, sve do danas. Mnogo kasnije se Isus Hristos obraća starešinama, eliti Judeje u Jerusalimu, farisejima: “ “Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži” (Jovan 8. 44). Vođe najlakše padaju pod vlast rđave sile, a što se tiče mase, većina se najviše povodi za autoritetima. Teško je ostati ispravan autoritet kada se otvore vrata bogatstva i popularnosti. To je uspelo Isusu Hristu. Malobrojni Jevreji koji su ga sledili su započeli revoluciju koja je do današnjih dana zahvatila čitav svet nekoliko puta. Revoluciju Jevanđelja.
Isus Hristos Pojava Isusa Hrista menja sve što je dotad viđeno. Jevreji su se nadali da će Mesija da ih izbavi ratom protiv Rimljana. Isus je došao da objavi Jevanđelje, radosnu vest spasenja. Njegova mislija nije bila da pogubi nego da spase, jer je vreme milosti trajalo. On je propovedao čistu nauku spasenja ljudskog roda. Vera u njega nije zahtevala duge ceremonije, ispaštanja, darove, znanja, moći. Vera u Njega je bila jednostavno vera u Otkupitelja koji je došao “da da otkup za mnoge.” (Matej 20. 28). Ljudi ne mogu da kupe i zarade spasenje, ne mogu da budu privilegovani u odnosu na druge, ni da svojim ispaštanjem budu bliži Bogu. “I opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista” (Rimljanima 3. 24).On je živeo, pomagao, tešio, lečio, molio se, i vaskrsavao, ali su ljudi, potplaćeni od sveštenika odabrali kriminalca i ubicu, čije ime i danas označava lošeg čoveka, opevanog u pesmama kao uspešnog, glavnog dasu, miljenika žena. Baraba. “Pravednik će od vjere živ biti” (Rimljanima 1. 17). Jedan od najuzvišenijih ciljeva kojima čovek treba da stremi je upoznavanje Hristove istine. Hrist je rekao:“Ja sam Put, Istina i život”, poznati istinu znači upoznati samog Isusa Hrista. On je rekao: “A ovo je život večni, da poznaju tebe, jedinog i istinitog Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista” (Jovan 3. 17). Božiji plan je bio da se ljudi spasu od večne propasti. “Jer Bogu tako omile svjet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život vječni.” (Jovan 3. 16). “Jer onoga koji ne znaše grijeha nas radi učini grijehom, da mi budemo pravda Božja u njemu” (2. Korinćanima 5. 21). On treba da nas dovede natrag Bogu i donese oslobođenje od greha. Čim su Adam i Eva pogrešili, tj predali vlast sotoni, Bog im je pružio nadu obećanjem neprijateljstva između zmije i žene. Zmija i njeno potomstvo (sledbenici) predstavlja sotonu i njegove sledbenike; žena i njeno potomstvo predstavlja Božji narod i Spasitelja sveta. Dva sistema vrednosti. Od tada ljudski rod očekuje Spasitelja. Bog je ustanovio žrtveni sistem koji je slikovito prikazivao misiju Spasitelja. Da bi dobio oproštenje grešnik je doveo životinju (jagnje, jare) koja je morala da bude bez mane – sliku bezgrešnog Spasitelja. Grešnik je tada trebao da stavi ruke na životinju i ispovedi svoje grehe Bogu. Ovaj je čin simbolički prenosio krivicu sa krivog na nedužno. Žrtva je bila zamena. Pošto “bez prolivanja krvi ne biva oproštenje greha” (Jevrejima 9. 22) grešnik je potom zaklao životinju učinivši tako vidljivom smrtonosnu prirodu greha. Posle sveštenikove službe grešnik je dobio oproštenje za greh verom u smrt Spasitelja koji treba da dođe u budućnosti. Isus, “Jagnje Božje koje uze na sebe grehe sveta” (Jovan 1. 29). Svojom žrtvom kao “bezazlenog i prečistog jagnjeta” (1. Petrova poslanica 1. 19), On je izvojevao otkupljenje ljudi od konačne kazne za greh. Hristovi sledbenici priznali su Njegovu smrt kao jedinu žrtvu za grešnike. “Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što hristos još dok bejasmo grešnici umre za nas” (Rimljanima 5. 8) Hristova služba je bila služba za druge. “Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima; posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovijedam zarobljenima da će se otpustiti i slijepima da će progledati; da otpustim sužnje. I da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju” (Luka 4. 18 – 19). Njegova priroda je bila dvojaka. “Reč postade telo i useli se u nas” (Jovan 1. 14). Ljudska i božanska. Isus 513
Hristos je Bog. On je rekao da mu je Otac dao “svu vlast i na nebu i na zemlji” (Matej 28. 18). On je sveznajući. Apostol Pavle ističe da je “u njemu sve blago premudrosti i razuma sakriveno” (Kološanima poslanica 2. 3). Isus je to sam potvrdio kada je rekao učenicima: “Evo ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka” (Matej 28. 20). Hristova izjava “Ja sam vaskrsenje i život” (Jovan 1. 25) potvrđuje da je On Bog. Kada je Mojsije pitao Boga u gorućem grmu:”Kada otidem k sinovima Izraelovim pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? Šta ću im kazati?” Bog je odgovorio: “Ja sam onaj što jeste. I reče: tako ćeš kazati sinovima Izraelovim: koji jeste on me posla” (2. knjiga Mojsijeva 3. 13 – 14). Onaj Koji Jeste. Ko je to? Otkrivenje Jovanovo nam daje odgovor: “Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak, govori Gospod, koji jest, koji biješe i koji će doći, svedržitelj” (Otkrivenje 1. 8) Otkrivenje Jovanovo je knjiga drugog Hristovog dolaska. Hrist je Onaj Koji Jeste, Jahve ili Jehova. Apostol Toma je priznao vaskrslog Hrista kao “Gospod moj i Bog moj” (Jovan 20. 28). Apostol Pavle se poziva na Njega kao na onoga “koji je nad svima Bog blagosloven vavek” (Rimljanima 9.5). Isus kaže: “Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10. 30). Hristos je pomirio čovečanstvo sa Bogom. Čoveku je bilo potrebno savršeno otkrivenje Božijeg karaktera da bi razvili lične odnose sa Njim. Hristos je to pokazao u odnosu sa ljudima, pokazao je služenjem najponiženijima i najslabijima. “Boga niko nije video nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očevom, on ga javi” (Jovan 1. 19; “Ko vidje mene vidje Oca” (Jovan 14. 9). U potpunoj zavisnosti od Oca hristos je koristio božansku silu da otkrije Božju ljubav i karakter. Pomoću božanske sile On je sebe otkrio ljudima kao Spasitelja koga je Otac poslao da leči, obnavlja i prašta grehe. Nijedno čudo nije napravio radi senzacije ili predstave, nego uvek sa svrhom da posvedoči i pomogne. Pored svoje božanske prirode Hristos je imao i ljudsku prirodu. Svako ko priznaje da je Isus Hristos u telu došao od Boga je, a ko ne priznaje nije od Boga” (1. Jovanova 4. 2 – 3). On se rodio kao čovek. Zemaljski rodoslov govori da je on “sin Davidov”, “sin Avrama” (Matej 1.1) Isus je bio pod zakonima ljudskog razvoja, i njegovo omiljeno samoimenovanje je bilo “sin čovečiji” koje se pominje 77 puta. Zvanje Sin Božji je usredsređivanje na božanstvo, a Sin čovečiji je usredsređivanje na ljudsko. Biblija Ga otkriva kao drugog Adama. Hristos je bio podložan bolestima i slabostima ljudi. On je poneo naše bolesti, naše slabosti (Isaija 53. 4). Njegova ljudska priroda se obraćala Bogu u molitvama. Hristos je bio “u svemu iskušan kao i mi” (Jevrejima 4. 15). Da nije postojala mogućnost da sagreši, ne bi mogao da bude naš primer. Ako je bio zaštićen od stvarnih iskušenja, kako onda da se pozivamo na njega? On je prošao ljudskim putem. Da je bio zaštićen od grešenja, na osnovu čega bi ga sotona kušao u pustinji, prvo da pretvori kamenje u hlebove, da skoči sa krova hrama, a onda da se pokloni sotoni za zemaljska blaga. (Matej 4. 1 – 11). On je imao sklonosti prema grehu, ali je izabrao da ne greši. On je došao sa misijom Spasitelja kao Božji sin, a kao sin čovečiji je doneo odluku da ne greši. Čovek može doneti odluku da ne greši kao čovek, a za to dobija silu od Boga. Kao Mesija Isus je trebao da zauzme položaj prvosveštenika ili posrednika između Boga i čoveka. (knjiga proroka Zaharije 6. 13). Zato se čovek ne treba ispovedati svešteniku, i sveštenici u crkvama nisu nikakvi posrednici, oni su tu da organizuju u poučavaju. Ovo zvanje je zahtevalo i božansku i ljudsku prirodu. Da bi nam bio primer, on je kao čovek trebao da prođe putem kojim idu svi ljudi. Gde je Adam pao, Isus je pobedio. U njegovoj sili pobeda može da bude i naša (Jovan 16. 33). Posmatrajući Njega, tj proučavajući o Hristu, uz molitve i razmišljanja, ljudi se preobražavaju u to isto obličje (2 Korinćanima 3. 18). Hrišćanin želi da bude kao On, karakterom, a Bog je to omogućio. Vrlo bitna stvar je ta da je Hristos imao i tri zvanja koja ga čine Mesijom, i videli smo da postoji i kopiranje, lažni mesija – antihrist. Prorok, sveštenik i car. Antihrist, taj novi Nevrod će da uzme titulu cara sveta, prvosveštenika jedne svetske religije Novog Doba i biće lažni prorok. Isus je pravi car, prvosveštenik i prorok. Isus je govorio o sebi kao o proroku: “Ali i danas i sjutra i prekosjutra treba mi ići, jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima” (Luka 13. 33). Prorok u Bibliji nije astrolog i onaj koji proriče budućnost, poput Nostradamusa, baba Vange i ostalih lažnih proroka, nije ni vrač koji mrmlja, mlati rukama i nešto bućka na vatri. Prorok u Bibliji je onaj koji ljude treba da navede da isprave svoje puteve i da se okrenu pre svega Bogu. On im prenosi Božje poruke, sažete u dve opcije, blagoslov i prokletstvo: “Svjedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo, zato izaberi život, da budeš živ i ti i sjeme (potomstvo) tvoje” (5. knjiga Mojsijeva 30. 19). Isus je govorio i o budućnosti, i to o svom drugom dolasku: “A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće 514
gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu” (Matej 24. 3 -13). Hristos je bio sveštenik, ili prvosveštenik. “Gospod se zakleo, i neće se pokajati: ti si sveštenik do veka po redu Melhisedekovom” (Psalam 110.4). Služba starozavetnog sveštenika, njegova uloga na oltaru za žrtvovanje životinja je predstavljala Isusovu zemaljsku službu- On je trebao da pomiri militelja sa Bogom, on je bio posrednik. Isus je pored toga što je postao žrtva za nas, i prvosveštenik koji posreduje za nas: “Zato biješe dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grijehe narodne” (Jevrejima poslanica 2. 17 – 18); “Imajući dakle velikog poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja…” (Jevrejima 4. 14); “Ko će osuditi? Hristos Isus koji umrije, pa još i vaskrse, koji je sa desne strane Bogu i moli za nas” (Rimljanima 8. 34). On je posrednik. Isus je car: “I carevaće u domu Jakovljevu vavijek i carstvu njegovu neće biti kraja” (Luka 1. 33). Vrlo bitna stavka da bi se prepoznala prevara iz krila Anticrkve. Pravi Car dolazi iz loze Davidove i carevaće doveka. Pisci “protokola Sionskih mudraca” na isti način opisuju svog cara, onoga koga mi prepoznajemo kao antihrist, on dolazi iz navodnog“judejskog plemena” (pominjali smo lažne Jevreje – Hazare i Jevreje koji su ostavili Boga i pridružili se plemstvima i bratstvima Vavilona, čijih potomaka ima i u današnjim vladajućim krigovima. Oni imaju svoju Bibliju, to je skup ezoterijskih učenja – Kabala, i svog duhovnog vođu koga žele za boga – sotonu) i treba da zavlada cekim svetom, da bude postavljen kao novi mesija. Rekli smo da svako Božje delo na Zemlji ima svoju kopiju koja potiče iz krila Anticrkve. Hristovo carstvo se pokazuje kao Carstvo milosti, koje se očituje u svakom čoveku kad odluči da služi Bogu, i carstvo slave, koje će se pokazati kad Hristos dođe. To Carstvo slave će biti nešto što svet nije video. Ljudi su verom postajali Božji podanici. Hristova izjava “Iziđe vrijeme i približi se carstvo Božje” (Marko. 1. 15) ukazuje na carstvo milosti koje će biti uspostavljeno onog momenta kad Hristos umre na Krstu. Carstvo milosti je zasnovano na delu otkupljenja a ne delom stvaranja i ono novorođenjem prima svoje podanike. Carstvo milosti se ne vidi u spoljašnjosti već u delovanju na ljude. Kad je rekao da “carstvo nebesko neće doći da se vidi; niti će se kazati: evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božje unutra u vama” (Luka 17. 20 – 21) Isus je mislio upravo na kategoriju milosti. To nije carstvo ovoga sveta to je carstvo istine. “ Ja sam car. Ja sam zato rođen i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj” (Jovan 18. 37). Carstvo milosti je carstvo krsta, dok je carstvo slave carstvo krune. Pre krune ide krst. “I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe zamnom, nije mene dostojan” (Matej 10. 38). Krst nije doslovno dve odeljane grede, to je zemaljsko sledbeništvo Isusa Hrista, kroz sve situacije. Putem najgoreg poniženja, smrti na krstu, Hristos je uspostavio carstvo milosti i mogućnost da se ljudi putem njegove žrtve spasu. Carstvo slave će biti uspostavljeno prilikom uništenja planete i II Hristovog dolaska. Uoči samog II Hristovog dolaska će se vreme milosti završiti. Za drugi Hristov dolazak su znali u Starom zavetu. “Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti. Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me. Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači: Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji. Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka” (Danilo 7. 13 – 18). Svoj drugi dolazak svojim učenicima pominje i sam Isus, kad razgovara sa njima na brdu iznad Jerusalima: “A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak. Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u 515
gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući; I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje. A teško trudnima i dojilicama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu; Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti. I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa. Od smokve naučite se priči: kad se već njene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata. Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći. A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam. Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, I ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti. Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti. Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš. Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju. Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji” (Jevanđelje po Mateju 24. 3 – 44). Isus govori o velikim nesrećama i katastrofama koje će prethoditi Njegovom dolasku, i dosta veliki akcenat stavlja na delovanje Anticrkve, na sotonske prevare i kopije, čega smo svedoci, od pojave duhovnih vođa i gurua pa do pojave Maitreje, koji je sada aktuelan. Isus ne krije i čuda koja će se izvoditi pred ljudima: pojave vanzemaljaca, duhova umrlih kraljeva i papa, materijalizacija “Marije” do pojave čudotvorca “hrista” Maitreje, ustvari sotone. Svi će oni biti praćeni kamerama velikih TV kuća i ogromnim masama ljudi, koje će ići kao hipnotisane, kao što danas hrle za idolima, pevačima, sportistima, političarima, verskim poglavarima… Znamo kako su mase slušale Hitlerov govor. Jedan britanski novinar je pisao da je slušajući Hitlerov govor uhvatio sebe kako mu aplaudira i pozdravlja podignutom desnom rukom. Hipnotisana gomila ponese čoveka. Većina ljudi će da prihvati te vođe i novu religiju koja je ponuđena, religija sasatavljena od svetskih tradicionalnih verovanja, kojoj su temelji paganski a vrh spiritističko – okultno - ezoterijski. Većina će biti izmanipulisana i poneta masovnom histerijom, kao kad se nađete među hiljadama navijača na stadionu. Zato Isus kaže “ne izlazite..ne verujte” jer Anticrkva, ujedinjena politika, lažna religija, biznis i okultizam nastoje da prevare sve, pa ako je moguće i izabrane. Nakon vaskrsenja Isusa Hrista On se vazneo na nebo, a to su gledali učenici sa nekolicinom ljudi. “A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo? A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti; Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje. I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih. I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama, Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo” (Dela Apostola 1. 6 – 11). Neki od sledbenika su se nadali da će Isus da uspostavi carstvo slave, ali on je odlazio na nebo “k Ocu” obećavajući dolazak kad za to bude vreme. Bog nije ljude ostavio bez informacije o tom događaju. Jovan Bogoslov je zapisao vizije koje mu je na ostrvu Patmos dao Bog, a te vzije su ušle u kanon Biblije pod naslovom Otkrivenje Jovanovo. U toj knjizi je opisana najžešća borba između dva sistema vrednosti ili između Hrista i sotone. Svoje “otkrivenje” ima i Anticrkva. Mi prihvatanjem Isusa Hrista za svog Spasitelja možemo postati sudeonici u njegovom carstvu milosti, a njegovim dolaskom postajemo građani carstva slave.
Paganski Rim i papski Rim Nakon Hristovog odlaska Ocu i njegovog naloga i obećanja: “Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, učeći da sve drže što sam vam zapovijedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka” (Matej 28. 19 – 20) njegovi učenici su počeli da rade na širenju istine o Isusu Hristu, tj 516
Radosne vesti – Jevanđelja. “Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje” (Dela Apostola 1. 8). Propovedali su u sili koju su dobili od Boga i crkva se širila ali ne bez protivljenja i progona od strane duhovnih vlasti Jevreja, a kasnije i od strane rimsih vlasti, iza kojih je stajalo tradicionalno pagansko sveštenstvo. Ipak, mnogo veća opasnost za hrišćansku crkvu je bila unutar nje. To je bio kompromis sa paganskim sistemom. Protivnici i neprijatelji nisu mogli da uguše širenje Hristove ideje ni progonima, ni ubijanjima, ni hapšenjima, ni pretnjama. Jasno je da su iza ovih progona stajale duhovne sile i sam đavo, a rimska vlast je je obavljala zadatak. Sveštenici, žreci sunca su stajali u senci i kovali novi plan. Apostol Pavle je znao kakav plan. “Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada. I između vas samijeh postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku odvraćajući učenike za sobom” (Dela apostola 20. 29 – 30). Za oko 250 godina je više od pola stanovnika Rimskog carstva činilo hrišćansko stanovništvo. I pored progona se verništvo neverovatno umnožavalo. Ne zna se koliko je ljudi ubijeno tokom progona, radi se o milionima ljudi. Najgori progoni su se dogodili u vreme Dioklecijana (Gaius Aurelius Valerius Diocletianus) od 303. godine n. ere do njegove abdikacije 1. maja 305 godine, kada ga je nasledio uzurpator Licinije. Interesantno je da je i Hitler “abdicirao” na ovaj dan, tj u noći između 30 aprila i 1. maja, kada se navodno ubio. Taj je dan u čast Sunca. Konstantin Veliki (Gaj Flavije Valerije Aurelije Konstantin) je bio vladar koga tradicionalne crkve slave kao “sveca” jer je hrišćanstvo proglasio za državnu religiju Rimskog carstva. Za skeptike, koji negiraju postojanje Isusa Hrista je ovo naveći “kamen spoticanja” jer ako Isus nije postojao, kako se njegov uticaj tako proširio, i zašto bi milioni poginuli dobrovoljno za ideju u koju nisu sigurni.
Na ovoj karti su zatamnjene površine teritorije gde su hrišćani bili većina uoči dolaska cara Konstantina na vlast i Milanskog edikta 313 godine Konstantin Veliki je na vlast došao 312 godine, nakon čuvene pobede u bici kod Milvijskog mosta, Uoči te bitke, kaže tradicionalno predanje, Konstantin je imao viziju krsta i čuo glas koji mu je rekao “u ovom znaku pobeđuj” pa je on pobedio dva puta jače snage konkurentnog vladara Maksencija i 29. oktobra 312 godine je pobednički ušao u Rim. Konstantin je bio paganin, i u Triru u Galiji, na puti iz Marseja u Trir je imao iskustvo inicijacije u Apoonovom hramu, gde mu je “Apolon – Mitra” otkrio proročanstvo da će baš on postati vladar. Od 310 se na njegovom novcu pojavljuje Nepobedivo Sunce (Sol invictus) koji je zaštitinik Konstantinov. Sam Konstantin nije ukinuo proganjanje hrišćana, to je ustvari učinio stari i onemoćali Galerije 30 aprila 311, izdavši u Serdici (danas Sofija) Edikt o toleranciji, koji se odnosio na zemlje kojima je on vladao – Balkan i Mala Azija. Konstantinov biograf Euzebije (Jevsevije) Cezarejski je 337 napisao biografiju cara u kojoj pominje njegove zasluge za hrišćanstvo, pa i bitku uoči koje je imao viziju i dobio zadatak da na štitove i ratne zastave stavi monogram.
517
Konstantinov monogram – paganski simbol Euzebije u “Vita Constantini” piše da se Konstantin molio bogu kojeg je poštovao i njegov otac (bog sunca iako površni čitaoci misle da je u pitanju Gospod) kada se iznad sunca pojavio svetlosni krst sa natpisom “Ovim pobeđuj” (τουτο νικα) pa je car naredio da se načini vojni steg (labarum) u kome su se nalazila spojena grčka slova X i P što je nazvano “Hristov monogram.” Stari Milvijski most na reci tibar je porušen od strane Maksencijeve vojske da bi se Konstantinu otežao ulaz u grad. Ipak, Konstantin odnosui pobedu a Maksencije se udavio padom sa sopstvenog pontonskog mosta u Tibar. Pobednik je slavljen kao “oslobodilac, spasitelj i dobročinitelj.” Konstantin je u Italiji obnarodovao Galerijev Edikt o toleranciji iz 311 godine i naredio da se hrišćanima vrati oduzeta imovina. Februara 313 godine je po predanju izdat tzv “Milanski edikt” o slobodi veroispovesti. Euzebije Cezarejski prećutkuje ulogu Galerija i njegovog edikta o toleranciji, dok se Konstantin glorifikuje. Car Konstantin se mešao u hrišćansku crkvu, i čak sazvao Prvi sabor u Nikeji 325 godine, na kome je odlučeno, između ostalog da se počne sa slavljenjem praznika Uskrsa, praznika koji ne postoji u Bibliji. Takođe je i njegovom zaslugom uvedeno i svetkovanje nedelje, dana sunca, kao “dana gospodnjeg” iako nedelja u Bibliji ne postoji kao sedmi dan. Konstantin je bio daleko od hrišćanina. Ubio je svog zeta Licinija i njegovog sina, 326. godine a iste godine je dao ubiti i svog sina Krispa, pa i svoju ženu Faustu. To je ono što se zna. Car August je rekao za Iroda Velikog, jevrejskog vladara u vreme Isusa Hrista, da bi radije bio njegova svinja nego sin, jer je Irod sinove ubijao a svinje ne. To se može reći i za Konstantina, koji je bio gori od Iroda Velikog. Katolička crkva prezentuje Konstantina kao idealnog hrišćanskog vladara koji je primjer svima drugima. Ona će ujedno u 8. veku izmisliti njegov testament po kome joj je on dao na upravljanje zapadni deo Rimskog carstva što će potom rimski biskup iskoristiti za krunisanje franačkog vladara Karla Velikog za Svetog rimskog cara kao i kasnije proglašenje Svetog Rimskog Carstva. Pravoslavna crkva ga slavi kao sveca, a i njegovu majku Helenu. Za nju predanje tvrdi da je pronašla i krst na kom je bio razapet Isus. Komada navodnog Hristovog krsta ima toliko po crkvama i manastirima da bi se moglo skupiti bar dvadeset kubika ogrevnog drveta, a možda i više. Eduard Gibon (Edward Gibbon) u svojoj knjizi “Istorija propadanja i propasti Rimskog carstva” (History of the Decline and Fall of the Roman Empire) iz 1789. govori o Konstantinu kao o heroju koji se degenerisao u okrutnog vladara.Većina iskrenih istoričara o Konstantinu govore kao o manipulatoru i tiraninu koji u ništa nije verovao. Tradicionalna crkva ovog vladara slavi kao sveca 21 maja po julijanskom ili 3. juna po gregorijanskom kalendaru. Konstantinovo doba je prekretnica u hrišćanskoj eri. Ono što apostol Pavle naziva “tajnom bezakonja” je ušlo u crkvu, kao hristijanizovani kult sunca. Da vidimo šta Alberto Rivera, odbegli Jezuita, kaže o Konstantinu: “Sotonina sila je vladala u Rimu, koristeći paganske careve da uništi i pobije Hristove sledbenike. Dolazilo je vreme da Sotona pokaže svetu svoju verziju hrišćanske crkve. Paganstvo je trebalo da 518
poprimi novo lice. čovek koga je Sotona upotrebio da stvori ovu religioznu neman, bio je car Konstantin. Kada je prethodni imperator Rima umro, dva čoveka su se borila za presto: Konstantin i jedan drugi rimski general po imenu Maksentus (Maksencije). Pogledajmo privatni život čoveka koga je sotona postavio kao prvog „hrišćanskog cara“ 312. godine. Konstantinova se armija suočila sa svojim protivnikom Maksentusom. Za vreme ove velike bitke đavo je zaveo Konstantina. U jednoj viziji mu je pokazao znak krsta i rekao mu je da će u tom znaku pobediti. Konstantinove trupe su bile poduprte od armije sotonskih sila. Maksentusova vojska je bila duplo brojnija, i učestvovala je u odbrani Rima. Konstantin je tvrdio da je kao rezultat ove bitke bilo i njegovo obraćenje u hrišćanstvo. On je izdao Edikt o toleranciji 313. godine (Milanski edikt) i navodno zaustavio progonstvo hrišćana, te doneo mir. Njegov posao bio je pod upravom đavolske sile. Nastojao je da sjedini paganstvo sa izopačenim oblikom hrišćanstva. To što je on učinio, pretvorilo se u rimski katolicizam. Kada sam bio u Vatikanskim trezorima, čitao sam pisma Konstantinove majke Jelene. Jelena je prihvatila vavilonski, paganski način hrišćanstva, i ona se već molila devici Mariji. Jelena je bila u mukama zbog svog sina. Ona je tražila od njega da preda svoje srce onom što je ona nazivala „pravim Bogom“. Jelena se bojala Konstantina i živela je u izgnanstvu u Jerusalimu. Znala je za užasnu tajnu da on nikada nije bio pravi hrišćanin. Obožavao je boga Sunca Sol, i naredio je da se poubijaju pravi hrišćani koji su se sabirali u brdima da bi preživeli i da bi održali Reč Božju. Konstantin je bio antihrist (car i sveštenik, koji se gradio „sinom boga sunca“ prim. aut) koji je bio sasvim pod vlašću sotoninih zavodničkih duhova, slično kao i svaki papa koji je došao nakon njega. 337. godine, kada mu je život bio na izmaku, Konstantin je odložio svoju kraljevsku odoru i javno se krstio. Mada je celog svog života odbijao da se krsti i teško da bi on to ikada i učinio, da to nije bilo po naredbi sotonske sile, jer sotona nema ništa protiv formalnog krštenja, protiv cirkusa. Odmah nakon Konstantinovog krštenja, njegovi senatori, kao i sva vojska, bili su podvrgnuti krštenju. Ovo je bio trenutak trijumfa za rimokatolički sistem. Sotonska crkva je tako uzimala sve više maha. Sve što bi joj stajalo na putu bilo bi uništeno. Rimokatolicizam je bio mešavina paganstva, nj čarobnjaštva, kabalizma, primesa hrišćanstva, da bi sve dobilo što privlačniji izgled. U današnje vreme je tu i Nju Ejdž. Mešavina hinduističkih učenja, veštičarenja, spiritizma, čarobnjaštva, astrologije“ (Alberto). Alberto Rivera je bio deo sistema koji je bio opasniji i od paganskog Vavilona i Egipta. On je bio deo sistema godinama i znao je prave temelje Vatikana, kao i da je tu, od vremena uoči Konstantinovog doba stvarana modifikovana hrišćanska religija, iza koje su stajali žreci sunca. Najgore od svega je bilo to što je većina mislila da je to hrišćanstvo, i da je tu Bog. To je bila odlično izrađena kopija hrišćanstva, koju su samo malobrojni mogli da prozru. U kasnijim velovima će ta kopija da dodaje paganske dogme stare hiljadama godina, ali sada hristijanizovane i da progoni sve one koji su se dokopali Biblije i žive po njoj. Pravi hrišćani su znali da je to bilo samo preoblačenje razvratnih rimskih imperatora i žreca koji su time prikrili svoju zlokobnu satansku veru i zverski nagon za pljačkom i osvajanjem. Svoje paganske kultove Rimljani su preimenovali u hrišćanske. Tako je Venara postala Devica Marija, statua Jupitera, Zevsa, Baala i Nevroda je nazvana Petar. Za glavni crkveni štab izabran je Vatikanus, mesto na jednom od sedam brežuljaka, gde je nekada bio hram Janusa rimskog bog početka svih stvari (od njegovog imena počinje kalendarska godina, januar, nakon praznika rođenja sunca 25 decembra), iako istorija, ona zvanična kaže da mesto Janusovog hrama, navodno, nije pouzdano utvrdjeno. Nicale su velelepne crkve i hramovi gde god je bilo Jevreja i hrišćanskih vernika sa veoma praktičnim ciljem - da građane nadgledaju i potkazuju Vatikanu, tvrdi Rivera. Tako je satanska religija razvratne rimske imperije samo promenila svoje ruho, a paganski simboli preuzeti od drevnih Vavilonaca i Egipćana. Konstantin je nosio i titulu “Pontifex Maximus” što znači „Vrhovni pontif“ a to je bio najviši sveštenik drevnog rimskog Kolegijuma pontifa. To je bila najviša sveštenička funkcija u rimskoj paganskoj religiji, dostupna isključivo patricijima sve do 254. pne., kada je otvorena i plebejcima. To su bili tadašnji visoki žreci, tadašnja masonerija. Kao i masoni u kasnija vremena, i ovi visoki žreci su nadgledali gradnju hramova, koji su bili građeni na posebnim mestima, sa posebnom simbolikom i geometrijskim karakteristikama. Na tim mestima su kasnije masoni nadgledali gradnju katedrala, koje takođe imaju Vavilonsko – pagansku simboliku i geometrijske karakteristike koje razumeju samo žreci – graditelji. U ranoj Republici je titula “Pontifeks Maksimus” predstavljala isključivo versku funkciju, ali se kasnije ispolitizovala i u vreme Oktajivana Augusta bila uključena u titulu cara (imperatora). Posljednji je tu titulu imao car Gracijan (8. april 359. godine - 25. avgust 383) a kasnije, godine 376. ju je preuzeo Dema biskup Rima. Danas je “Pontifeks Maksimus” jedna od titula biskupa Rima, odnosno katoličkog pape. Ova titula se od vremena Renesanse redovno pojavljuje na zgradama, spomenicima i kovanicama kojima se označava određeni pontifikat. Pontifeks 519
maksimus označava graditelja mostova (graditelj, zidar - mason). Kao Pontifex Maximus Konstantin je nastavio nadzor nad neznabožačkim bogosluženjem i zaštiti njegovih prava. U posvećivanju Konstantinopolja 330. godine, korišćen je ceremonijal koji je bio mešavina hrišćanstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena kočija boga sunca, a iznad nje Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naložio da se izradi, prikazivao je krst, ali i likove Marsa i Apolona (Mitre). Iako je sebe smatrao hrišćaninom, nastavio je da veruje u paganske magijske rituale za zaštitu žetve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u Katoličkoj enciklopediji. Ipak, koncept po kojem je Rimokatolička crkva rasla i razvijala se, koncept mešanja paganstva i hrišćanstva kao ujedinjene sile, očigledno je povezan s Konstantinom i godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uvećala svoja dobra. Inače, Pontifeks maksimus je bio vrhovni sveštenik misterija, a u mitraizmu, koji je u 1. veku preplavio Rimsko carstvo, taj naslov je imao vrhovni sveštenik Mitrine misterije, koji se zvao Pater, indijski Pitar. Odavde i rimokatoličko predanje da je apostol Petar bio prvi papa, iako u Bibliji nema potvrde za to. Pape su misterijski prvosveštenici. Na to ukazuju okultni simboli (sunca, piramide, obelisci…), kojih su pune katedrale, okultni simboli, prikrivene okultne prakse, a najviše pokvarena dela. Razvrat, intrige, trgovina ljudima, ratovi, nemoral, proganjanje neistomišljenika. Pominjali smo da su paganski “bogovi”, između ostalih Moloh, Baal i Ištar tražili krvne ljudske žrtve koje su spaljivane, ili ubijane noževima. Inkvizicija je hiljade ljudi osudila na spaljivanje na trgovima, ili su vršeni pokolji. Neki autori odgovorno tvrde da su žrtve genocida u Hrvatskoj za vreme II svetskog rata bile ljudske žrtve prinete na oltar Mariji, odnosno Ištari. Mitraizam je naziv za religiju, odnosno kult indoiranskog božanstva Mitre koji je uživao veliku popularnost na teritoriji Rimskog Carstva od 1. do 3. veka. Naravno, ne slučajno, jer se u isto vreme Hristova nauka širi među naznabošcima. Ovaj kult je na područje Carstva došao iz istočnih provincija, odakle su ga doneli legionari. Ovo je zvanična verzija, mada je prava i tačna verzija da je on smišljeno donet i raširen od strane misterijskih žreca, članova okultnih društava obožavalaca Sunca, odnosno demona. Vojnici nisu imali vremena da se bave misterijama. Prvi put se spominje krajem 1. veka, a vrhunac je dobio krajem 2. i početkom 3. veka kada poklonici Mitre, kome je dana tiula Nepobedivo Sunce” (Sol Invictus) postaju i carevi, među kojima će biti i Konstantin. Mitraizam je, navodno, relativno brzo iščezao nakon što je u Carstvu službena religija postalo hrišćanstvo, tako da poslednji tragovi datiraju iz 5. veka. Pisanih tragova je bilo malo, ali je Mitraizam bio tako osmišljen da se uvuče u hrišćanstvo kao dobra kopija, a da Hrista zameni hristijanizovani Mitra. Mitra, “nepobedivo sunce” je rođen 25 decembra u pećini, i tada je slavljen praznik “ Dies Natalis Solis Invicti” – rođenje nepobedivog Sunca. Mitraizam je car Marko Aurelije Antonin (204 – 222) proglasio državnom religijom. Mitra je trebao da bude “kopija” Isusa Hrista, ustvari da se bog sunca, Sol, Apolon, Baal, Oziris, Šamaš…kroz Mitru hristijanizuje. Mitra je rođen 25 decembra, u pećini (hramovi mitraizma su bili u pećinama i pod zemljom), a otud i pećina rođenja Isusa Hrista, iako jasno piše da je u pitanju staja u krčmi. Sledbenici Mitre su bli podeljeni u sedam stepeni ili činova. Poslednja tri stepena su bila namenjena samo sveštenicima misterija, žrecima. Ti stepeni su: Corax (Gavran), Nymphus (Mladoženja), Miles (vojnik), Leo (Lav), Perses (Persijanac), Heliodromus (Sunčev glasnik), Pater, Patar (Otac). Mitri je na žrtvu prinošen bik. U hrišćanstvo, koje sada postaje državna religija se uvlače paganski običaji, koji se hristijanizuju, i slobodno se može reći da se u hrišćanstvo uvlači obožavanje vragova kroz obožavanje sunca, koje se hristijanizuje, kao i običaji koje je davno ustanovio Nevrod. Božić, Uskrs, obožavanje Marije, svetaca, simbola krsta, sveštena hijerarhija, svešteničke odore, celibat, misa (pretvaranje hleba u telo Hristovo), gradnje katedrala sa tornjrevima, vlast pape, nedelja kao sedmi dan, ikone, kipovi, slike. To je kult sunca i nije slučajno. Sve je urađeno sa namerom, jer postoji vekovni plan obnove Vavilona, jedne svetske države i jedne crkve, a đavo ima plan da sebe proglasi bogom ovog sveta. Tu leži odgovor zašto su sistemi paganskog i papskog Rima progonili i ubijali najlojalniji deo svog naroda, kao i komunisti. To je bila naizgled bezrazložna mržnja. Tu je odgovor zašto je rulja u Jerusalimu tražila da se razapne Isus a pusti Baraba. Sve ovo vodi đavo, demoni i ljudi koji im služe. Izvrtanje vrednosti. I danas su pošteni ljudi na marginama a Barabe na naslovnim stranama tabloida. I papski i paganski Rim, kao i komunizam i nacizam imaju jednog oca a to je otac laži (Jovan 8. 44) i njegovu decu – ljude koji su se prodali za vlast, moć i bogatstvo. Nisu svi bogati ljudi u tome, ali Isus je sam rekao: “I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje” (Matej 19. 24). Danas da bi ćovek imao bogatstvo nije dovoljno da bude vredan. Mora da bude deo sistema, grupe, udruženja, partije, a nijedno to udruženje ili klan nije stvoren na jevanđeoskim osnovama. Svi ovi paganski običaji u tradicionalnim crkvama su tako uređeni da se uklope u religiju Novog doba, koja u osnovi ima kult sunca, i u masonske rituale i verovanja, koja takođe imaju u osnovi kult sunca, što masoni i ne kriju. 520
Paganski običaji su ušli u hrišćanstvo, kao i paganski karakter, pa danas mnogi skeptici, ateisti i ljudi koji nemaju nijedan razlog osim mržnje prema Hristu napadaju hrišćanstvo i „dokazuju“ da je nastalo od paganstva. Kada se uđe u doktrine i učenja tracicionalnih crkava, i njihove simbole, skoro ništa nije ostalo od izvornog Hristovog učenja, osim imena. Krst kao simbol ubistva, sveci, praznici, ikonografija koja podseća na pagansku, ustvari je samo preimenovana paganska.
Dobri pastir Apolon, pravslavni Isus i Tamuz. Zna se da su paganske predstave kopije Spasitelja a da je pravoslavna slika kršenje 2. Božje zapovesti. Kako objasniti skepticima i ateistima da hrišćanstvo nije nastavak paganstva nego da je paganstvo loša kopija Božje nauke.
Indijske predstave o rođenju “spasitelja” pravoslavna predstava rođenja Isusa Hrista. Dejvid Ajk i slični tipovi ovo obilato koriste da bi se obračunavali sa hrišćanstvom, jer je u osnovi njihovog dobro plaćenog rada mržnja protiv Hrista. I same crkve podstiču ovu mržnju i antihrišćansko delovanje svojim lošim karakterom, bavljenjem politikom, izazivanjem ratova, pljačkom, pohlepom, razvratom, laganjem naroda, manipulacijama. Paganska učenja u crkvama manjina prepoznaje. Često su finansijeri, graditelji i mecene crkava kriminalci, diktatori, mafijaši, kontrovertni biznismeni koji su svojim delovanjem doveli do masovne bede i beznađa, ali im društvo klera odgovara. Nekada su to bili kraljevi i plemstvo, koji su u pauzama zločina gradili crkve i katedrale. Tradicionalne crkve su blagoslovile, ili su pak odobravale ćutanjem i 521
dobar broj genocida. Genocid nad Indijancima u Južnoj Americi, trgovinu robovima iz Afrike, ubijanje Arapa tokom krstaških ratova, istrebljivanje Tatara i Hazara u Rusiji, pokolj nad protestantima u Nemačkoj (Magdeburg 1631), pokolj Hugenota u Francuskoj (1572), masovno ubijanje i proterivanje Jevreja u svim katoličkim zemljama od 9. veka do II svetskog rata, genocid nad Srbima u NDH 1941 – 45, istrebljivanje Bogumila na Balkanu u 13 veku, do “istrage poturica” koju su organizovali crnogorski velikaši, među prvima Danilo I Njegoš (1697 – 1735), čime se mnogi i dan danas ponose. Naučeni smo da je apostol Petar bio prvi papa, i da je zbog Petra, koji je bio ribar, simbol hrišćanstva riba. Da li Biblija uči da je Hristos odredio jednog čoveka da bude iznad ostalih u njegovoj crkvi? Možemo li u Bibliji da pronađemo potvrdu za položaj pape, vrhovnog biskupa? Da li su prvi hrišćani Petra smatrali svojim šefom? Upravo suprotno, Sveto pismo jasno pokazuje da treba da postoji jednakost među članovima crkve i da je Hristos “glava crkve”, a ne Petar ili papa. Jednom su Jakov i Jovan prišli Hristu s molbom da u Božjem carstvu jedan sedne s njegove desne, a drugi s leve strane. (U istočnjačkim carstvima su te položaje zauzimala dva najviša državna ministra, veziri, koji su po autoritetu bili odmah iza cara). Ako je rimokatoličko učenje istinito, tada izgleda da je Isus Petru dao mesto sa svoje desne strane i da nije nikog imenovao da mu bude s leve strane. Isusova ideja je drugačija: “Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako, nego ko hoće da bude veći među vama, da vam služi“ (Marko 10. 42 – 43). U ovoj izjavi Isus otvoreno kaže da nijedan od njegovih sledbenika ne treba da vlada nad ostalima. On poučava jednakost, suprotno principima koji su uključeni u papino vladanje nad crkvom, u svojstvu “Biskupa nad biskupima.“ Isus uči konceptu jednakosti upozoravajući učenike da nikom ne daju laskave titule kao što su: “otac”, (uzgred, reč papa znači otac), “rabbi” (učitelj), “Gospod” ili “vođa”. „Nemojte da se zovete ravi, jer imate samo jednog Učitelja, a vi ste svi braća. I nikoga na Zemlji ne zovite ocem, jer imate samo jednog Oca – onog na nebu. Niti se zovite vođe, jer imate samo jednog vođu – Hrista. A najveći između vas da vam bude sluga“ (Matej 23. 8 – 11). Ideja da jedan od apostola treba da bude uzdignut na položaj pape u krajnjoj je suprotnosti s ovim odlomkom iz Svetog pisma. Rimokatolike podučavaju da je Petru bio dat taj uzvišeni položaj i da je celokupna crkva sagrađena na njemu. Biblijski stih koji se koristi da potvrdi taj stav nalazi se u Mateju 16: 18: “Ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati.” Ako ovaj tekst sagledamo u kontekstu, možemo da vidimo da Crkva nije bila sagrađena na Petru, već na Hristu. U prethodnim stihovima Isus je upitao učenike šta ljudi govore o njegovom identitetu. Učenici su odgovorili da su mišljenja podeljena. Neki su govorili da je on Jovan Krstitelj, neki da je Ilija, dok su drugi mislili da je on Jeremija ili jedan od proroka. Tada je Isus upitao: “A vi šta mislite, ko sam ja?” Na to je Petar odvratio: “Ti si Hristos, Sin Boga živoga!” Potom mu je Isus rekao: “Ti si Petar (petros – kamen, komad stene) i na toj steni (petra – stena, gromada – velika, temeljna stena istine koju je Petar upravo izrekao) sagradiću svoju Crkvu.” Stena na kojoj je trebalo da bude sagrađena istinska Crkva povezana je s Petrovom izjavom “ti si Hristos”. Tako je istinski temelj na kojem je sagrađena Crkva sam Hristos, a ne Petar. Petar je i sam naglasio da je Hristos “ugaoni kamen”, temeljna stena. On je rekao za Hrista da je “kamen koji odbaciše zidari... i nema ni u jednom drugom spasenja” (Dela 4:11,12). Crkva je sagrađena na Hristu i ne postoji drugi temelj jer “temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je već posavljen, koji je Isus Hristos. Kada je Isus govorio o građenju svoje crkve na steni, učenici nisu iz toga shvatili da on uzvisuje Petra tako da on postaje njihov papa, jer dva poglavlja kasnije pitaju Isusa “ko je najveći”. Da je Isus učio da je Petar taj na kome treba da se sagradi Crkva i da taj stih zaista dokazuje da bi Petar trebalo da bude papa, učenici bi sigurno znali ko je šef među njima. Do vremena Kaliksta, koji je bio rimski biskup od 218-223 godine, tekst iz Mateja 16:18 nije bio korišćen za dokazivanje da je Crkva sagrađena na Petru i da je rimski biskup njegov naslednik. Ako bolje proučimo u Bibliji ko je bio Petar, postaje jasno da Petar uopšte nije bio papa: 1. Petar je bio oženjen. Činjenica da je Petar bio oženjen čovek nije u skladu sa katoličkim stavom da papa mora da bude neoženjen. Biblija govori da je majka Petrove žene bila izlečena od groznice: „A tašta Simonova ležaše od groznice: i odmah kazaše mu za nju. I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im“ (Marko 1. 30 31). Godinama kasnije Pavle izjavljuje da su apostoli imali žene – uključujući tu i Kifu: „E da li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao ostali apostoli, i braća gospodnja i Kifa? (1. Korinćanima 9. 5). Kifa je bilo Petrovo ime na aramejskom jeziku: „Ti ćeš se zvati Kifa koje znači Petar“ (Jovan 1. 42). Celibat u rimokatoličkom sistemu je takođe paganskog porekla. Danas sveštenici u hinduizmu i budizmu nemaju žene, a u drevna vremena su vavilonski i egipatski žreci bili samci. Ozakonio ga je papa Grgur VII 1074. “Ali 522
vladika (starešina) treba da je bez mane, jedne žene muž, trijezan, pametan, pošten, gostoljubiv, vrijedan da uči” (1 Timoteju 3. 2). Nigde nema ozakonjenog neženstva.
Kip „Svetog Petra“ u Vatikanu – ustvari kip boga sunca Zevsa, Mitre, Baala - Nevroda 2. Petar nije dopuštao da mu se ljudi klanjaju. Kada je Petar došao u Kornelijevu kuću ovaj mu “pođe u susret, pade mu pred noge i pokloni mu se. Ali Petar ga podiže i reče: „Ustani! I ja sam samo čovek!“ (Dela apostoka 10. 25 – 26). To se veoma razlikuje od onoga što bi rekao papa, jer se ljudi klanjaju pred njim, ljube mu papuču itd. 3. Petar nije pridavao tradiciji važnost kao i Božjoj Reči. Njegova propoved na dan Pedesetnice bila je ispunjena Božjom Rečju, a ne tradicijom ljudi. Kad su ga ljudi upitali šta da učine kako bi se pomirili sa Bogom, Petar im nije rekao da se poliju ili poškrope s malo vode, plate misu ili sagrade crkvu. Umesto toga im je rekao: “Pokajte se, i da se krsti svako od vas (reč krštenje, grčki baptisma, znači uranjenje ili potapanje) u ime Isusa Hrista za oproštenje greha, i primićete dar svetoga Duha” (Dela apostola 2. 38). 4. Petar nije nosio nikakvu krunu. On je sam objašnjavao da ćemo tek kad dođe vrhovni pastir, Hristos, “primiti venac slave koji ne vene” (1. Petrova 5. 4). S obzirom da Hristos još nije došao, kruna koju nosi papa nije ona koju daje Hristos. Ukratko, Petar se nikada nije ponašao kao papa. Papska kruna je kruna imperatora, Zemaljskog vladara. Dok je izgledalo kao da je Petar imao najvažniju ulogu među apostolima u samome početku, izgleda da je kasnije Pavle imao još širu službu. Kao jedan od pisaca Novog zaveta, Pavle je napisao 100 poglavlja sa 2325 stihova, dok je Petar napisao samo 8 poglavlja sa 166 stihova. Pavle je po Bibliji bio u Rimu a za Petra, kao apostola jevreja se to ne pominje. Pre bi onda Pavle bio prvi papa. Pavle je govorio o Petru, Jakovu i Jovanu kao o stubovima hrišćanske crkve, (Galatima 2. 9) ali je uprkos tome rekao: “...ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola...” (2. Korinćanima 12. 11). Ako je Petar bio vrhovni sveštenik, papa, tada bi Pavle sigurno bio negde iza njega, a to bi verovatno i spomenuo, ne bi bilo prećutano. U Galatima 2:11 čitamo kako je Pavle ukorio Petra “jer je zaslužio osudu”, i to rečima koje bi čudno zvučale kad bi Petar bio smatran liderom. Pavle je bio nazvan “apostolom mnogobožaca” (Rimljanima 11. 13), dok je Petrova primarna služba bila među Jevrejima. (Galatima 2. 7 – 9). Ta činjenica sama po sebi izgleda dovoljna da pokaže kako Petar nije bio rimski biskup, budući da je Rim bio grad mnogobožaca. S biblijskog stanovišta ne postoji nikakav dokaz da je Petar ikada bio ni blizu Rima. Novi zavet nam govori kako je on posetio Antiohiju, Samariju, Jopu, Cezareju i neka druga mesta, ali ne i Rim. To je čudan propust, s obzirom da je Rim u ono vreme bio smatran najvažnijim gradom na svetu. „Katolička enciklopedija“ (pod nazivom Petar) objašnjava da se najranije u 3. 523
veku pojavila tradicija po kojoj je Petar bio rimski biskup 25 godina, i to (kako veruje Jeronim) od 42. do 60. godine posle Hrista. Međutim, to stanovište ne stoji. Oko 44. godine Petar je bio na saboru u Jerusalimu (Dela apostola 15. glava), a oko 53. godine Pavle mu se pridružio u Antiohiji (Galatima 2. 11). Oko 58. godine Pavle je pisao pismo hrišćanima u Rimu, u kojem šalje pozdrave za 27 osoba, ne spomenuvši Petra. Zamislite misionara koji piše crkvi, pozdravljajući po imenu dvadeset sedam članova, ne spominjući starešinu. Nevrod, car i osnivač Vavilona, nije bio samo njegov politički, već i religijski vođa, sveštenik i car. Od njega potiče linija sveštenika – careva, od kojih je svaki stajao na čelu okultne, vavilonske misterijske religije, kakav treba da bude i poslednji svetski vladar, nametnuti Antihrist. Rimski carevi (uključujući i Konstantina) nastavili su da drže titulu Pontifex Maximus-a sve dok je 376. godine Gracijan nije odbio iz hrišćanskih pobuda. On je u toj tituli i službi uočio svetogrđe. Ali ipak se do tog vremena rimski biskup domogao političke vlasti i prestiža, pa je 378 godine Dema, rimski biskup, izabran da bude Pontifex Maximus, službeni veliki sveštenik misterijske religije. Budući da je Rim bio smatran za najvažniji svetski grad, neki od hrišćana smatrali su rimskog biskupa za “biskupa nad biskupima” i za glavu Crkve. To je stvorilo jedinstvenu situaciju sada je jedan čovek bio smatran glavom, kako od strane hrišćana tako i od strane mnogobožaca. Od tada su reke mnogoboštva i hrišćanstva potekle zajedno sačinjavajući ono što danas poznajemo kao Rimokatolička crkva pod vođstvom Pontifex Maximus-a, pape. Političko ujedinjavanje pagana i hrišćana se danas ponavlja političkim ujedinjavanjem hrišćanskih crkava u ekumenski brlog, i ujedinjavanje svih religija u jedan Svetski savez crkava, tj. svetsku religiju Novog Doba. Postavlja se pitanje kako jedan čovek može u isto vreme da bude poglavar Crkve i Pontifex Maximus, poglavar mnogobožačkih misterija. U pokušaju da prikriju to nesaglasnost, crkvene vođe su tražile sličnosti između dve religije. Znali su da bi, ako im uspe da pronađu bar samo nekoliko tačaka koje su zajedničke za obe strane, bilo moguće da obe stope u jedno, s obzirom da u to doba većina nije obraćala pažnju na detalje, kao ni danas. Zato su odabrali brojnost i političku vlast - istina je bila sekundarna. Sličnosti se nije moglo pronaći, jer Hristovo Jevanđelje je jedinstveno, ali se moglo hristijanizovati sve što je pagansko i pokušati prilagoditi. Mase su ostavljene da budu neuke, a svako ko je bio toliko sestan da uvidi prevaru je uklanjan, diskreditovan ili proglašavan jeretikom. Jedna od velikih sličnosti bila je u tome da je vrhovni sveštenik mnogobožačke religije nosio haldejski naziv Peter ili tumač – misterija, i Pater, otac, a kod Mitraista i Pitar, otac. Pater je bio vrhovni žrec, „Pontifex Maximus“ kod Mitraista, poslednji od sedam stepenova inicijacije. To je otvorilo mogućnost da se “hristijanizira” paganska služba Pontifex Maximus-a, tako što će se “peter” ili veliki tumač povezati s apostolom Petrom. Međutim, nije bilo jednostavno učiniti apostola Petra rimskim “peterom”. Da bi se to moglo učiniti bilo je neophodna tvrdnja da je Petar bio u Rimu. To je, u stvari, razlog da su od 4. veka (a ne pre) počele da kruže brojne priče o tome kako je Petar bio prvi rimski biskup („Dva Vavilona“ Aleksandar Hislop) I tako je zaslepljenim otpalim hrišćanima papa bio predstavnik apostola Petra, dok je iniciranim mnogobošcima bio samo predstavnik Petera, tumača njima dobro znanih misterija (A.Hislop „Dva vavilona“). Jedna druga mešavina mnogoboštva i hrišćanstva u Rimu odnosi se na ključeve. Skoro hiljadu godina Rimljani su verovali u mistične ključeve boga Janusa i boginje Kibele( „Dva Vavikona“ – A. Hislop). U Mitraizmu, jednom od glavnih ogranaka misterija koje su došle u Rim, bog sunca je nosio dva ključa. Kada je imperator proglasio sebe naslednikom “bogova” i vrhovnim sveštenikom misterija, ključevi su postali simbol njegovog autoriteta. Kasnije, oko 378. godine, kada je rimski biskup postao Pontifex Maximus, on je automatski postao i vlasnik mističnih ključeva. To je rezultiralo time da papa bude prihvaćen i od strane mnogobožaca i ponovo otvorilo mogućnost da se Petar umeša u priču. Zar nije Hristos rekao Petru: “Daću ti ključeve od carstva nebeskog...” (Matej 16. 19)? Međutim, sve do 431. godine papa nije javno proglasio da poseduje ključeve autoriteta date apostolu Petru. To je bilo oko pedeset godina nakon što je papa postao Pontifex Maximus, vlasnik ključeva. Po Bibliji, ključ dat Petru (i ostalim učenicima) predstavlja poruku Jevanđelja pomoću koje ljudi mogu da uđu u Božje carstvo. Neki nisu razumeli tu istinu na ispravan način, pa nije neobično da se Petar prikazuje kao vratar koji odlučuje koga će da pusti u nebo, a koga neće, pa su i vicevi o “Svetom Petru ključaru“ vrlo popularni. To je slično idejama koje se vezuju za boga Janusa. U mnogobožačkoj mitologiji Rima on je bio čuvar vrata i kapija, onaj koji otvara i zatvara vrata. Janus je prikazan s ključem u rukama i sa dva lica – jednim starijim i drugim mlađim (kasnija verzija Nimroda utelovljenog u Tamuzu, Adonisu i Panu). Zanimljivo je primetiti da nije samo ključ bio simbol boga Janusa, već i petao. Povezati petla sa Petrom takođe nije bilo teško. Zar nije petao zakukurikao one noći kada se on odrekao Isusa? (Jovan 18. 27). 524
Reč pontif potiče od reči pons (most) i facio (praviti), tako da u prevodu znači “graditelj mostova”. Sveštenici–carevi i carevi iz doba mnogoboštva bili su smatrani graditeljima i čuvarima rimskih mostova. Svako od njih služio je kao veliki sveštenik i tvrdio da je most ili karika koja povezuje ovaj život sa budućim. Graditeljima se nazivaju i Slobodni zidari – masoni, čija su verovanja i simboli takođe okultni i paganski. Konstatovali smo da je ogranak misterijske religije, poznat kao mitraizam, širio se u Rimu sve dok nije postao skoro jedina religija u carstvu. Glavni sveštenik je bio nazivan Pater Patrum - “otac otaca”. (Katolička enciklopedija – Mitraizam). Direktno povezan sa tim nazivom je i status vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve: papa - otac otaca. U to doba “otac” mitraizma imao je svoje sedište u Rimu, kao i katolički “otac” sada. Tijara, kruna koju nose pape, iako je u različitim vremenima bila ukrašavana na različite načine, ima isti oblik kao krune koje nose božanstva ili anđeli prikazani na drevnim mnogobožačkim asirskim crtežima. Slična je i kruni koju nosi Dagon, bog - riba. Filisteji su obožavali Dagona i on se pominje kao božanstvo koje je bilo bačeno u prašinu pred kovčegom Božjim koji su Filisteji oteli. (1. knjiga Samuilova 5. 1 5). Dagon je bio misterijski oblik vavilonskog “spasitelja.“ Ime Dagon dolazi od reči Dag (u Bibliji obično prevedene kao riba), a znači riblji bog i On (egipatski), Sunce. Iako je poteklo iz Vavilona, obožavanje Dagona postalo je posebno popularno među Filistejima.
Papska mitra – Dagonov simbol i simbol žreca sunca Henri Lejard (Sir Henry Layard) u knjizi „Vavilon i Niniva“ (Babylon and Nineveh) objašnjava da je “glava ribe formirala mitru iznad čovekove glave, dok je ljuskavi, lepezasti rep padao pozadi poput plašta, ostavljajući otkrivene udove i stopala.” Kasnije, kada su se stvari razvile, preostao je samo gornji deo - mitra sa malo otvorenim ribljim ustima. H. A. Ajronsajd kaže da je papa “direktan naslednik velikog sveštenika vavilonskih misterija i sluga ribljeg boga Dagona, zbog kog i nosi ribarski prsten, poput svojih idolopokloničkih prethodnika.” Ponovo su u mešanju mnogoboštva i hrišćanstva sličnosti učinile mešavinu manje očiglednom. U ovom slučaju, s obzirom da je Petar bio ribar, s njim je bio povezan prsten boga ribe s upisanom titulom Pontifex Maximus. Međutim, apostol Petar nikada nije nosio takav prsten. Niko mu se nikada nije klanjao niti ljubio njegov prsten. On verovatno nije ni imao prsten, jer piše da nije imao “ni srebra ni zlata” (Dela apostola 3. 6). Rimska crkva vekovima tvrdi da poseduje stolicu na kojoj je sedeo i službovao Petar za vreme svog boravka u Rimu. „Katolička enciklopedija“ objašnjava da oslikane ploče na prednjoj strani stolice prikazuju izmišljene mitske životinje, kao i izmišljena “Herkulova dela” U narednom tomu „Katoličke enciklopedije“ pronalazimo ove reči: “Gilgameš kojeg je mitologija transformirala u vavilonskog Herkula... bio bi tada osoba koju označava biblijski Nevrod.”(„Katolička enciklopedija“ odsek Babilonija). Čudno je da se Nevrod poistovećuje s Herkulom, a da se rezbarije sa likom Herkula pojavljuju na tzv. “Stolici svetog Petra”. Nijedna od tih stvari ne može da nas uveri 525
da je ta stolica hrišćanskog porekla, a i ne može da bude jer Petar nije bio u Rimu i nije imao presto. Službenim ispitivanjem utvrđeno je da starost stolice može sezati samo do 9. veka. Blizu velikog oltara Crkve svetog Petra u Vatikanu nalazi se veliki bronzani kip, navodno Petrov. Taj kip se čuva s najdubljim poštovanjem, a njegova stopala su bila poljubljena toliko puta da su mu se od toga skoro istrošili prsti. Običaj ljubljenja kipa ili idola pozajmljen je iz mnogoboštva. Kao što smo videli, obožavanje Baala (Val) je bilo povezano s drevnim obožavanjem Nevroda, u deificiranom obliku (kao boga sunca). U Ilijino doba narod se klanjao Baalu i ljubio ga. “Ali sam”, rekao je Bog, “ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ne saviše kolena pred Valom niti ga ustima svojim celivaše” (1. Carevima 19. 18). U jednom od svojih “misterijskih oblika” Nevrod (utelovljen u Tamuza) je bio prikazivan kao tele. Kipove teladi su pravili, obožavali i ljubili! “... Srebrom svojim kipove svoje liju, idole po volji svojoj. Svi su delo umetničko. O njima se kaže: koji žrtve prinose, nek teoce ljube!“ Ljubljenje, celivanje idola bilo je deo obožavanja boga Baala, i uopšte obožavanja sunca. Mitra u obliku riblje glave, vavilonska odeća, mistični ključevi i titula Pontifex Maximus pozajmljeni su iz mnogobožačke religije. Sve to, kao i činjenica da Hristos nikada nije ustanovio službu pape u svojoj Crkvi, jasno pokazuje da papa nije zamenik Sina Božjeg niti naslednik apostola Petra, već naslednik Vavilonskih i egipatskih žreca i Grčkih i rimskih žreca Misterija. Simboli sunca u tradicionalnim crkvama su toliko masovni i vidljivi da ih je danas teško sakriti. Iznad svakog oltara u pravoslavnim crkvama u bivšim delovima južne Ugarske, Vojvodini, Slavoniji i rumunskom Banatu, u sabornoj crkvi u Beogradu i skoro svim rimokatolički crkvama, pa i nekim protestantskim koje su se polako utopile u tradiciju su vidljivi ti simboli. Iznad oltara su vidljivi sunčani diskovi sa zracima, svevideće oko u trouglu okruženo zracima, trougao sa upisanim slovima IHS, zabati u obliku trougla iznad ulaza. Takođe i krstovi sa zracima.
Svevideće oko je prisutno u crkvama. Ovo je simbol sunca, Ozirisa, Horusa i glavni simbol Iluminata Mnogi će sveštenici da tvrde da je svevideće oko simbol Boga Oca, ali za to nema potvrde u Bibliji niti bilo kakve uredbe da se tako predstavlja Bog. Biblija pominje “sedam očiju gospodnjih (Zaharija 3.9; 4. 10, Otkrivenje 5.6. jagnje sa sedam očiju, koje su “sedam duhova” ili jednostavno punina, Bog koji sve zna i sve vidi. O simbolima svevidećeg oka u trouglu, trougla, piramide i obeliska je dosta pisano. To su paganski simboli, ezoterijsko – okultni simboli i simboli Novog Doba.
526
Glavni oltar Bazilike Sv. Petra u Rimu Alberto Rivera je govoreći o Jezuitima potvrdio da su oni poklonici sunca. Sama katolička misa nije bila nadahnuta Biblijom, niti ju je Isus Hristos uspostavio. Misa je egipatskg porekla. U egipatskim hramovima su sveštenici praktikovali transubstanciju - pretvaranje. Tvrdili su da imaju magičnu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli, i hranili svoje duše. Na toj oblatni - hostiji pisalo je „I-H-S“, što su inicijali egipatskog trojstva: Izida, Horus, Seb. Danas možemo ovu skraćenicu da vidimo na zidovima rimokatoličkih crkava, kao i na okrugloj hostiji, i oni hoće da kažu da je „IHS“ Isus Hristos, ali nije, već egipatsko pagansko trojstvo. IHS se često može videti upisano u trouglove. Umesto žrtvovanja životinja, kao što su činili Jevreji u hramu u Jerusalimu, Rim je smislio novi način žrtvovanja, nazvan misa. Rimokatolici tvrde da oni žrtvuju pravo Hristovo telo preko 200.000 puta dnevno po čitavom svetu kroz ponavljanje i nastavljanje. Pretvarajući hleb, hostiju u „telo Hristovo“ Oni tvrde da privlače Hrista s Neba svaki put kada se obavlja misa. No, to nije protestantska Gospodnja večera u verskom smislu. To je imitacija. Ova „hristijanizovana“ paganska praksa je službeno potvrđen 394. godine, ali ne u Jerusalimu, nego u velikom rimokatoličkom hramu u Rimu. Hristos je tu i doslovno postao bog sunca za rimske žrece i velikodostojnike, a običan vernik nije upućen. Hristos ne samo da se svakodnevno žrtvuje na rimskom oltaru, nego se on ostavlja u smrti na simbolu sunca – krstu. On kod njih ni danas nije skinut sa krsta. Raspelo, koje se može naći svuda, od spomenika na trgovima do malih raspela na zidovima kuća nema nikakve veze sa hrišćanstvom. Sam natpis INRI na raspelu ne znači ono što mnogi misle da znači. Vebsterov rečnik kaže da I.N.R.I. znači: “Jezus Nazarenus Rex Judaeorum” (Isus Nazarećanin car Judejski, po rečima koje je Pontije Pilat dao da se napišu na daščicu koja je prikovana na krst sa Isusom Hristom). U ekstremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno značenje. I.N.R.I. znači: “Iustum Necar Reges Impios” (dobro je da se unište nevernici ili protestantski carevi ili upravitelji.) Isus Hrist je jednom i zauvek razapet i vaskrsao, i nema više potrebe da se on prikazuje na krstu, a ni da se svakodnevno razapinje mahanjem raspelima. Raspelo je simbol smrti, a sam krst je simbol sunca. Krst se smatra jednim od najvažnijih simbola hrišćanstva. Postavlja se na vrhove krovova i tornjeva, na oltarima, nameštaju i svešteničkoj obrednoj odeći, nosi se kao talisman, veša po zidovima. Temelji 527
većine tradicionalnih crkava izgrađeni su u obliku krsta. Zidovi svih katoličkih domova, bolnica i škola ukrašeni su krstovima. Svuda se krst poštuje na stotine načina. Kada sveštenik škropi, “krsti” malo dete, pravi znak krsta iznad njegovog čela govoreći: “Primi ovaj znak krsta na čelo”. U toku “svete potvrde firme”, firmanik se takođe obeležava znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umaču prste desne ruke u “svetu vodu”, dotiču čelo, grudi, levo i desno rame praveći znak krsta, atako rade i pravoslavni. Isti znak se ponavlja i pre jela. U toku mise, sveštenik 16 puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom. Pravoslavni vernici nakon liturgije su pozvani da „celivaju“ drveni krst.
Takozvani „pravoslavni“ i „katolički“ krst, a ustvari paganski. Na prvom krstu se vidi sunce i isto ISHS (Izis, Horus, Set). Protestanske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje znaka krsta prstima, ne “krste se”, niti se klanjaju pred krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte poštovanja, smatrajući da je taj običaj nebiblijski i praznoveran. Međutim, kod njih se krst još uvek zadržao na tornjevima, propovedaonicama i koristi se kao ukras. Prvi hrišćani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, već kao “prokleto drvo”, sredstvo smrti i “sramote” (Poslanica Jevrejima 12. 2). Njihova vera je bila skoncentrisana na ono što se dogodilo na krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oproštenje greha. To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovoj slavi: „Jer Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovijedam jevanđelje, ne premudrim riječima, da ne izgubi silu krst Hristov“ (1. Korinćanima 1. 17). Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se može okačiti na lančić, staviti oko vrata i nositi kao zaštita ili ukras. Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek početkom paganizacije hrišćanstva (ili kao što neki kažu “hristijanizacije paganizma”), kada se počelo učiti da je raspelo hrišćanski simbol. Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu koristili sve do 586. godine. U šestom veku raspelo je proglašeno svetim od strane Rimske crkve („Biblijska enciklopedija“ – Foset) ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i privatne kuće poseduju krst („Krst u tradiciji istoriji i umetnosti“ – Sejmor). Iako se krst smatra hrišćanskim simbolom, nije tačno da potiče iz hrišćanstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davno pre hrišćanske ere. Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede poreklom je iz drevne Haldeje, a bio je korišćen kao simbol boga Tamuza (pošto je u obliku mističnog slova Tau, incijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, uključujući i Egipat. Od tada je Tau ili T, u svom najčešćem obliku sa spuštenom prečkom, bio prihvaćen kao simbol Hristovog krsta. U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje stare spomenike i zidove drevnih hramova, moguće je videti upotrebu Tau krsta kao „Ank“ – simbol života Taj „egipatski krst“, ili Tau krst, u obliku slova T, često se prikazuje s krugom ili omčom iznad prečke. Ipak, taj mistični simbol nije bio tipičan samo za tu zemlju već je bio duboko obožavan. Među Haldejcima, Feničanima, Meksikancima i svakom drevnom narodu na obe hemisfere, a poreklo mu je starovavilonsko. Krst je vekovima bio sveti simbol u Kini i Indiji. Bio je korišćen za označavanje vrčeva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kao simbol Jaina svetaca (“lišeni tela”). U centralnoj Indiji su pronađena dva nedovršena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrišćanske ere – jedan 528
visok 3 metra, a drugi 2,5. Budisti i brojne druge indijske i kineske verske grupe, označavali su glave svojih sledbenika znakom krsta. Na afričkom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Giči. Žene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znak krsta između očiju. Zidovi su dekorisani krstovima. Jariksi koji su učvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim štitovima su imali nacrtan znak krsta. Kad su se Španci prvi put iskrcali u Meksiku “nisu mogli da prikriju čuđenje”, kaže Preskot, “kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat obožavanja na hramovima u Anahuaku. Španci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol obožavanja od drevnih vremena... među paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrišćanstva.” U meksičkom gradu Palenki postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naše ere, poznat kao “hram krsta.“ Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veličine 2 puta 3,5 metra. „Katolička enciklopedija“ objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su reči: “predhrišćanski krst iz Palenke.” U staro doba Meksikanci su obožavali krst kao Tota (“naš otac”). Taj običaj da se komad drveta naziva “ocem”, takođe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci mešali idolatriju sa svojom religijom, govorili su drvetu: “Ti si otac moj” (Jeremija 2. 27). U dalekoj prošlosti Italije, pre nego što su ljudi znali bilo šta o umetnostima civilizacije, imali su krst kao religijski simbol. Bio je smatran zaštitnikom i postavljan na grobove. Rimski kovani novac iz 46. godine pre Hrista, prikazuje Jupitera koji drži dugačku vladalačku palicu na čijem kraju je krst. Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama kao što to danas čine rimokatoličke časne sestre. Grci su crtali krstove na traku, koju je njihovo božanstvo, verzija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porčeli spominje da je i Izida bila prikazivana s krstom na čelu, a da su njeni sveštenici nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u Aleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvrđeno je da je građen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog (335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U drevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici Južne Amerike. Stanovnici Patagonije su tetovirali krstove na čela. U Peruu je pronađena drevna keramika sa znakovima krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili krstove na ogrlicama, kao što su to činili i neki od stranaca koji su se borili protiv Egipćana. (Enciklopedija regiona“ – Porčeli).
Varijante krstova iz paganstva, i hristijanizovanih krstova. Mogu se videti vizantijski (17), malteški (14), Andrejin (6), egipatski (34), okultistički (28, 29, 39), nacistička svastika, koju su od davnih vremena koristili budisti (25,26)… „Katolička enciklopedija“ kaže da “znak krsta, predstavljen u svom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrštene pod pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrišćanstva na Istok i Zapad. On seže u najranije razdoblje ljudske civilizacije.” “Kada je Isus umro na krstu”, pitaju neki, “zar nije to krst učinilo hrišćanskim simbolom?” Istina je da je za većinu ljudi krst postao usko povezan s Hristom. Međutim, oni koji poznaju istoriju i praznoverne načine na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranu medalje. Iako ne zvuči baš lepo, neko je upitao: “Pretpostavimo da je Isus bio ubijen puškom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo pušku ili da je stavimo na krov crkve?” To pitanje se svodi na sledeće: važna stvar nije šta, već ko. Važno je ko je umro, a ne šta je bilo instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan važan zakljužak rekavši: “Uzvisimo Hrista, našega Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.” 529
Razapinjanje, kao način egzekucije zbog najvećih zločina, “sprovodilo se u antičko doba u Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagini, Grčkoj i Rimu... Tradicija pripisuje početak praktikovanja kazne na krstu jednoj ženi, carici Semiramidi. (A Hislop. „Dva vavilona“) Sada su u Rimokatoličkoj crkvi u upotrebi mnoge vrste krstova. Nekoliko različitih tipova prikazano je na ilustraciji. Katolička enciklopedija na svojim stranicama prikazuje četrdeset i dva različita krsta. Nameće se pitanje: Ako je rimokatolička upotreba krsta započela s Hristovim krstom, a ne pod uplivom paganstva, zbog čega se onda koristi toliko različitih vrsta krstova? Jedan poznati autor napisao je sledeće: “Od više vrsta krstova, koji su još uvek popularni kao nacionalni i crkveni simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer „krst svetog Đorđa“, „Andrijin“, „malteški“, „grčki“, „atinski“, itd, ne postoji nijedan čije se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antičko doba. Krst poznat kao Tau bio je u širokoj upotrebi u Egiptu. “Kasnije su ga egipatski hrišćani (Kopti), privučeni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao simbol krsta.” Na egipatskim spomenicima je pronađen grčki krst. Taj oblik krsta je bio korišćen u Frigiji gde je ukrašavao grob kralja Mide. Među ruševinama Ninive prikazan je car s malteškim krstom na grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su još Etrurci. U Južnoameričkom plemenu Kuma takozvani krst svetog Andrije bio je poštovan kao zaštita od zlih duhova („Enciklopedija religija“). Taj krst se pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre Hrista, i na novcu grčkih baktrijskih kraljeva oko 140 – 120 godine pre Hrista, davno pre nego što je „sveti Andrija“ uopšte rođen. Asteci su koristili varijante malteškog i običnog krsta, koje su španci nalazili, ali se nisu mnogo obazirali na to kada su istrebljivali taj narod. Konačno, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio mučenički stub bez ikakve prečke, kao Jehovini svedoci, ali ovo je umanjivanje značaja Hristove smrti. Reč “krst” automatski asocira na dva komada drveta koji se ukrštaju u jednoj tački pod određenim uglom. Grčka reč u Novom zavetu stauros, iz koje je prevedena reč krst, ne zahteva kategorički to značenje. Sama reč znači i uspravni stub ili kolac. Što ako je sredstvo na kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u današnjem značenju te reči? Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom slučaju bi se pokazala površnost “hristijaniziranja” mnogih vrsta krstova. Izjava apostola Tome u vezi sa ranama od klinova (množina) na Isusovim rukama (Jovan 20. 25), upućuje na to da je postojala prečka na krstu. Da je bio u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile probijene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad njegove glave (Luka 23. 38), upućuje nas da je to mogao biti tzv. latinski krst. Krstove oblika T ili X možemo da eliminišemo, jer na njima nije postojalo dovoljno prostora za natpis iznad glave. Važno je da razumemo da ne treba da budemo previše zabrinuti kakvog je tačno oblika bio Hristov krst. Sve ovo postaje beznačajno u poređenju sa stvarnim značenjem krsta – ne sa značenjem komada drveta, već sa značenjem Hristovog dela večnog otkupljenja, ipak treba da nam bude jasno da je razapinjanje na krstu, simbolu sunca imalo i okultni značaj. Sam sotona i žreci okultisti koji su se uspešno krili, kao i danas iza kulisa svetovnih i duhovnih vlasti, su smatrali da će žrtvovanje Isusa na krstu biti žrtva bogu sunca. Ovo razapinjanje je obavljeno na vrhu brda, a paganska svetilišta i žrtvenici su pravljeni na vrhovima bregova, ili na vrhu piramide. Da je bilo samo uspravno drvo, sama okultna simbolika ne bi bila potpuna. Ako neko misli da ovo nije bilo žrtvovanje suncu, tj demonima, neka istraži načine na koje su ubijani ulogoreni Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati i ostali u NDH, Na isti način na koji su žrtvovane životinje i ljudi paganskim bogovima a to je klanje i spaljivanje. Alberto Rivera pominje okultnu pozadinu Jezuita, a iza genocida u NDH stoje upravo Jezuiti, pa nije isključeno žrtvovanje đavolu. Inkvizirori su tzv „jeretike“ osuđivali na lomaču koja je potpaljivana na trgovima. Najviše hrišćana je spaljeno u Francuskoj. U Francuskoj je takođe bio najjači pokret Prosvetiteljstva, čiji su aktivisti sejali ateizam u narodu, ali nijedan prosvetitelj nije spaljen niti ubijen. Značajan argument u korist poštovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata Konstantinova “vizija krsta” i njegovo kasnije “obraćenje.“ Kada se Konstantin sa svojim vojnicima približio Rimu, očekivala ga je bitka, danas u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskog mosta. U skladu s običajima tog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vračari koji su pogađali budućnost promatranjem utrobe zaklanih životinja). Uzgred, gatanje pre bitaka praktikovali su i vavilonski carevi: “Car vavilonski će stati na raskrsnici, gde počinju dva puta, te će vračati, gledaće strele, pitaće likove, gledaće u jetru” (Jezekilj 21. 26). Konstantinu je bilo rečeno da mu bogovi neće priteći u pomoć i da će pretrpeti poraz u toj bici. Međutim, kao što je kasnije ispričao, tada mu se u viziji prikazao krst i čuo je reči: “U ovom znaku pobeđuj”. Sledećeg dana, 28. oktobra 312. godine, napredovao je iza standardnog lika krsta na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici, porazio rivala i proglasio svoje obraćenje u hrišćanstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrišćanstva učinila je mnogo za promovisanje krsta u 530
Rimskoj crkvi. Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tačna. Jedini autoritet među istoričarima koji prenosi tu priču je Euzebije koji je, prema vlastitom priznanju, naginjao moralnoj pouci i bio optuživan kao “falsifikator istorije.“ Međutim, ako je Konstantin i imao takvu viziju, možemo li da pretpostavimo da je ona došla od Isusa Hrista? Da li bi “Knez mira” uputio paganskog imperatora da načini ratnu zastavu sa znakom krsta i da ide da pobeđuje i ubija u tom znaku? Rimsko carstvo, na čijem je čelu u to vreme bio Konstantin, opisano je u Svetom pismu kao “zver.“ Prorok Danilo je video četiri velike zveri koje su predstavljale četiri svetska carstva – Vavilon (lav), Medo-Persiju (medved), Grčku (ris, leopard) i Rim. Četvrta zver, Rimsko carstvo, bila je tako strašna da je za nju dat simbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj, ali je imala elemente tri prethodne. (Knjiga proroka Danila 7. 1- 8). Dakle, sasvim je nelogično da je Hristos rekao Konstantinu da pobeđuje sa znakom krsta i tako jača “zverski sistem” Rima. Ali, ako vizija nije bila od Boga, kako onda možemo da objasnimo Konstantinovo obraćenje? U stvari, njegovo obraćenje bi trebalo ozbiljno preispitati. On je afirmisao određene doktrine i običaje unutar crkve, ali činjenice jasno pokazuju da on nije bio istinski obraćen, u biblijskom smislu te reči. Istoričari se slažu da je njegovo obraćenje bilo “nominalno”, čak i prema savremenim standardima.” On je bio vešt političar, a političar i hrišćanin, to ne ide zajedno. Kao što smo rekli, pobio je članove svoje porodice, a prećutno je progonio i neistomišljenike. Den Braun i slični pisci imenuju Konstantina kao autora ili jednog od autora Biblije koju danas imamo, dok je, navodno, original sakriven, a u originalu je navodna prava istina o tome da je Isus imao decu, i da su gnostička učenja prava. Neobraćeni Konstantin nije mogao biti autor Jevanđelja. Najočigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraćen je činjenica da je posle svog „obraćenja“ počinio nekoliko ubistava, uključjući tu i ubistvo vlastite žene i sina. Prema Bibliji “nijedan ubica nema u sebi trajnog, večnog života” (1. Jovanova 3. 15). Konstantin se prvo oženio sa Minervom i dobio sina Krispa. Druga žena, Fausta, rodila mu je tri kćeri i tri sina. Krisp je postao istaknuti vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon što je vodio koncil (sabor) u Nikeji, Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta je optužila Krispa da ju je silovao, ali je to najverovatnije bio samo njen način da ga skloni s puta kako bi njen sin došao na vlast. Ipak, Konstantinova majka je uspela da ga uveri da se Fausta sama “podala njegovom sinu.“ Zato je Konstantin naredio da Faustu udave u kadi s vrelom vodom. Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbičuje sin njegove sestre, a da se njen muž zadavi, iako mu je ranije obećao da će mu poštedeti život („Istorija civilizacije“ – Vil Djurant). Ovi događaji su u „ Katoličkoj enciklopediji“ sumirani sledećim rečima: “Čak i nakon obraćenja prouzrokovao je egzekuciju svog šuraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa, vlastitog sina iz prvog braka i druge žene Fauste... Nakon čitanja o tim okrutnostima, teško je verovati da je taj isti imperator u jednom dobu svoga života imao blage i nežne porive; ali ljudska priroda je puna suprotnosti.” Konstantin je donosio odluke u korist hrišćana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, a prestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Međutim, da li je on doneo te odluke iz hrišćanskih uverenja ili je to učinio iz političkih motiva? „Katolička enciklopedija“ kaže da su “neki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otišli tako daleko da su slavili cara kao Božjeg anđela, kao sveto biće, i proricali da će on, poput Sina Božjeg, vladati na nebu. U skladu sa tim, utvrđeno je da je Konstantin bio naklonjen hrišćanstvu uglavnom zbog političkih motiva i da je bio poštovan kao prosvećeni despot koji je koristio religiju da bi ojačao svoju vladavinu.” Takođe je hrišćansko stanovništvo bivalo sve brojnije i trebalo ga je prodobiti. Konstantinovo hrišćanstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskih hramova i odrekao se žrtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatraju božanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznabožačkim bogosluženjem i zaštiti njegovih prava. U posvećivanju Konstantinopolja 330. godine, korišćen je ceremonijal koji je bio mešavina hrišćanstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena kočija boga sunca, a iznad nje Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naložio da se izradi, prikazivao je krst, ali i likove Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrišćaninom, nastavio je da veruje u paganske magične rituale za zaštitu žetve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u „Katoličkoj enciklopediji.“ Ipak, koncept po kojem je Rimokatolička crkva rasla i razvijala se, koncept mešanja paganstva i hrišćanstva kao ujedinjene sile, očigledno je povezan s Konstantinom i godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uvećala svoja dobra. Priča koja je u Rimokatoličkoj crkvi najviše uticala na poštovanje krsta, čak više nego ona o Konstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala već skoro osamdeset godina, išla 531
je na hodočašće u Jerusalim. Legenda kaže da je tamo pronašla tri zakopana krsta – Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov krst je bio prepoznat po tome što je navodno, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, čudesno isceljivao, dok druga dva nisu. Članak u „Katoličkoj enciklopediji“ kaže: “Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen u srebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od klinova je bio pričvršćen za carev šlem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, prema navodu mnogih crkvenih otaca, ono što je pisao prorok Zaharija: „U taj dan će na konjskim zvoncima biti napisano: Gospodu posvećeno“ (Zaharija 14:20). Ovaj tekst, iako pokušava da ustraje na osnovnim učenjima crkve u vezi s krstom, dopušta da se priče o otkriću krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije) može uveliko da bude zasnovana na legendi. Čini se da je istorijski tačno to da je Helena posetila Jerusalim 326. godine, ali priča o njenom otkriću krsta nije postojala do 440. godine, što je 114 godina kasnije. Ideja da je orginalni krst još uvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon raspeća, vrlo je neuverljiva. Jevrejski zakoni su zahtevali da se krstovi spale nakon što su bili upotrebljeni za razapinjanje („Biblijska enciklopedija“, Foset). Šta ako bi neko i pronašao pravi Hristov krst? To bi, svakako, izazvalo veliko interesovanje, ali ima li ikakve vrednosti u tom komadu drveta? Nema, mada u crkvama se krstu daju moći talismana. Isto kao što su stari Egipćani postavljali obeliske (ne samo kao simbol njihovog božanstva, već su u nekim slučajevima verovali da i sam lik poseduje natprirodnu silu), isto tako su neki učinili s krstom, pa je sredstvo mučenja postalo „časni krst.“ Postao je poštovan kao lik koji može oterati zle duhove. Nošen je kao amajlija, postavljan je na vrhove crkvenih zvonika da rasteruje munje, a ipak ih je upravo zbog svog visokog položaja privlačio, pa su crkve često gorele. Prisustvo krsta u privatnim domovima navodno štiti od problema i bolesti. Često su u istoriji komadi drveta, navodno delovi orginalnog krsta, bili menjani i prodavani kao zaštitnici, amajlije i ukrasi. Datum 25. decembar (u julijanskom kalendaru 7. januar) upisan je u kalendarima kao Božić, dan Hristovog rođenja. Ovo nije dan kada se Hristos rodio. Engleska reč Christmas (Božić) ukazuje na mešavinu (naše reči Božić i Badnjak su takođe paganskog porekla). U njoj se osim imena Hrist nalazi i reč misa. Ako se setimo svih komplikovanih ceremonija, molitvi za mrtve, obreda pretvaranja i složenih rituala rimokatoličke mise, možemo li to stvarno povezati s istorijskim Isusom kakav je prikazan u Jevanđeljima? Njegov život i služba nisu bili zakomplikovani takvim ritualima. Bojimo se, poput Pavla, da su neki bili zavedeni “od jednostavnosti koja je u Hristu” (2. poslanica Korinćanima 1.3) zbog paganskog uticaja nad stvarima kao što je misa. Razmišljajući na ovaj način, možemo da zaključimo da je naziv Christ-mass (Hristos-misa) sam sebi kontradiktoran. Kao stvarni datum Hristovog rođenja, 25. decembar stoji pod znakom pitanja. Onog istog dana kad je Isus rođen “u tom istom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada” (Luka 2. 8). Pastiri u Palestini nisu boravili u polju usred zime. Adam Klark je zapisao: “To što ti pastiri još uvek nisu odveli stada kućama, najuverljiviji je dokaz da još nije započeo ni oktobar i da zato naš Gospod nije bio rođen 25. decembra, kada na poljima više nije bilo stada... Upravo na osnovu ovoga trebalo bi da odbacimo ideju da je Hristos rođen u decembru.“ Iako nam Biblija ne navodi datum Isusovog rođenja, postoje pokazatelji da je to najverovatnije bilo u ranu jesen. Znamo da je Isus bio razapet u proleće, pred samu Pashu. (Jovan 18. 39). Iz Svetog pisma može da se zaključi da je njegovo propovedanje trajalo tri i po godine, što smešta početak njegove javne službe u jesen. U to vreme je imao oko trideset godina, što je bilo doba kada je, po Starom zavetu, muškarac mogao da stupi u versku službu. Ako je Isus te jeseni napunio trideset godina, to znači da je bio rođen u jesen, trideset godina ranije. U vreme Isusovog rođenja, Josif i Marija su zbog popisa (koji je organizovan zbog plaćanja poreza) otišli u Vitlejem (Luka 2. 1 – 5). Ne postoje nikakvi zapisi o tome da je usred zime bilo vreme za plaćanje poreza. Najlogičnije vreme za to bila bi jesen, kao kraj žetve. Ako je to bio slučaj, tada je to moglo da bude u vreme praznika Senica, koji se održavao u Jerusalimu, što objašnjava zašto je i Marija pošla s Josifom (Luka 2. 41). To bi nam objasnilo i zašto “nije bilo mesta u gostionici” (Luka 2. 7). Prema jevrejskom istoričaru Josifu Flaviju, u Jerusalimu je živelo oko 120.000 stanovnika, ali se za vreme praznika ponekad u njemu sakupilo i do 2.000.000 Jevreja. Ta ogromna masa ljudi ne samo da je ispunjavala Jerusalim, već i okolne gradiće, uključujući tu i Vitlejem koji se nalazio oko 7 kilometara južnije. Ako je svrha Marijinog i Josifovog putovanja bila i proslava praznika, a ne samo da plate porez, to bi značilo da se Isus rodio u ranu jesen te godine. Tradicionalne crkve kao mesto rođenja pominju pećinu, što je direktno oz Mitraizma. Isus nije rođen u pećini, nego u staji, u koju su smeštane životinje gostiju koji svraćaju na konak. 532
Međutim, nije ni važno da znamo tačan datum Isusovog rođenja. Ono što je važno je da se On rodio. Interesantno je zapaziti da su prvi hrišćani slavili uspomenu na Hristovu smrt (1. Korinćanima 11. 26), a ne na njegovo rođenje. „Katolička enciklopedija“ kaže da “Božić nije bio među najranijim crkvenim praznicima. Jernej i Tertulijan ga izostavljaju sa svog popisa praznika.” Kasnije, kada su crkve na različitim mestima počele da svetkuju Hristov rođendan, nastajale su mnoge razlike u mišljenjima oko tačnog datuma. Tek pri kraju četvrtog veka Rimska crkva je počela da svetkuje Božić 25. decembra. Konačno je u petom veku izdata naredba da se Hristovo rođenje zauvek proslavlja na taj datum, iako je to bio dan stare rimske proslave rođenja Sola, što je bilo jedno od imena pod kojim je bio poznat bog sunca, koa i rođenje Mitre, Horusa i Tamuza. Da li je ta paganska proslava razlog za to da je Rimska crkva izabrala 25. decembar? Pustićemo da nam „Katolička enciklopedija“ odgovori na to pitanje. “Dobro poznata solarna proslava Natalis Invicti (Rođenje nepobedivog Sunca), koja se slavila 25. decembra, imala je snažan uticaj na odluku pri izboru našeg decembarskog datuma“ („Katolička enciklopedija“ – Božić). Zimski praznik je bilo vrlo popularan u antičko doba. U paganskom Rimu i Grčkoj; u danima tevtonskih varvara; u najdavnije doba drevne egipatske civilizacije; u prvim počecima naroda istoka i zapada, severa i juga; vreme zimskog solsticija je uvek bilo vreme radovanja i praznovanja. Pošto je to vreme bilo toliko popularno, Rimska crkva ga je prihvatila kao vreme Hristovog rođenja. Neki današnji božićni običaji nastali su pod uticajem rimskih Saturnalija, Kada se sedam dana slavilo, uz orgijanje i igranje. Dobro je poznato da mnogi naši običaji u vezi sa Božićem, praznici, davanje darova i uopšte osećaj vedrog raspoloženja, nisu ništa drugo nego nasleđe rimske proslave Saturnalija, preživeli ostaci paganstva. Tertulijan spominje da je običaj razmene poklona bio deo Saturnalija. Nema ničeg lošeg u davanju darova, ali neki su pokušali da povežu božićne darove sa darovima koje su Isusu dala trojica mudraca. To nije tačno, jer kad su mudraci stigli, Isus više nije “ležao u jaslama” (kao kada su došli pastiri), već je bio u kući, Marija i Josif su se vratili (Matej 2. 9 -11). Uz to, oni su darove dali Isusu, a ne jedan drugome. I nigde u Bibliji ne piše da ih je bilo trojica, dok tradicija tvrdi da su bila trojica i da su se zvali Gašpar, Melhior i Baltazar, i to da su još bili i kraljevi – „sveta tri kralja.“ Korišćenje božićnog drvceta, kao što znamo, datira samo nekoliko vekova unazad, iako su ideje u vezi sa svetim drvećem veoma stare. Jedna stara vavilonska bajka govori o zimzelenom drvetu izraslom iz mrtvog panja. Stari panj je simbolisao mrtvog Nevroda, dok je novo zimzeleno drvo bilo simbol Nevroda koji je ponovo oživeo kao Tamuz. Druidi su hrast smatrali svetim drvetom, dok je među Egipćanima palmino drvo bilo sveto. U Rimu je to bila jelka koja se tokom Saturnalija kitila crvenim bobicama. Za skandinavskog boga Odina se verovalo da u božićno doba deli posebne darove onima koji dolaze u dodir s njegovim svetim drvetom, jelkom. U najmanje deset biblijskih tekstova zeleno drvo je povezano s idolatrijom i lažnim bogosluženjem (1. Carevima 14. 23). Pošto drveće nije zeleno preko cele godine, to insistiranje na “zelenom” verovatno upućuje na zimzeleno drveće. “Božićno drvo rekapitulira ideju obožavanja drveća dok pozlaćeni orasi i kugle simbolizuju sunce a svečanosti i vesele zabave zimskog solsticija apsorbovne su u Božić i Novu godinu. Kod nas je jelka došla od Germana i skandinavskih naroda, dok je badnjak takođe paganskog porekla, iz običaja starih Slovena. Uzevši u obzir sve ovo, zanimljivo je uporediti reči pororoka Jeremije sa savremenim običajem ukrašavanja drveta u vreme Božića: “Jer su uredbe naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašavaju ga, klinovima i čekićem učvršćuju ga da se ne pomiče“ (Jeremija 10. 3 – 4). Citirajući ovaj odlomak iz Jeremijine knjige, ne mislimo da kažemo da ljudi koji danas postavljaju božićna drvca u svojim domovima i crkvama obožavaju drveće. Takvi običaji nam samo ponovo jasno pokazuju da je došlo do mešanja paganskih običaja sa hrišćanstvom. U šestom veku su po celoj Severnoj Evropi bili poslati misionari sa zadatkom da sakupe pagane u “rimsko stado”. Oni su otkrili da je datum 24. juni vrlo popularan među stanovnicima tih krajeva i zato su potražili način da “hristijanizuju” taj dan. Do tada je 25. decembar Rimska crkva već prihvatila kao dan Hristovog rođenja. Pošto je 24. juni otprilike šest meseci pre 25. decembra, zašto ga ne proglasiti za rođendan Jovana Krstitelja? Jovan je bio rođen šest meseci pre Isusa (Luka 1. 26 – 36). Tako je 24. juni postao poznat u rimskom kalendaru kao Jovandan – dan svetog Jovana. Druidi u Britaniji su proslavljali 24. juni davno pre nego što je hrišćanstvo uopšte stiglo tamo. Na taj dan su palili vatre u čast boga sunca. Herodot, Vilkinson Lejard i neki drugi istoričari spominju da se taj običaj praktikovao i u mnogim drugim zemljama i navode neke primere. Kada je 24. juni postao dan svetog Jovana, s njime su bile prihvaćene i svete vatre, koje su nazvane “Vatre svetog Jovana” (“Jovanjske vatre”). Kao takve spominju se i u „Katoličkoj enciklopediji.“ Dan 24. juni je bio posvećen drevnom bogu-ribi Oannesu, a to je bilo ime pod kojim je bio poznat i Nevrod. Foset piše: “Oannes, 533
bog riba, osnivač vavilonske civilizacije, izašao je iz Crvenog mora („Biblijska enciklopedija“ – Foset) Na latinskom jeziku, jeziku Rimske crkve, Jovan je nazvan Joannes, što liči na ime Oannes. Takve sličnosti su pomagale da se paganizam lakše pomeša sa hrišćanstvom, a te sličnosti su stvorene sa namerom, da bi se prevara lakše prikrila. Dan koji je u doba pagana bio smatran svetim danom boginje Izide ili Dijane, 15. avgust, lako je bio preimenovan u dan “Uznesenja Device Marije”, koji se obeležava sve do današnjeg dana („Istorija civilizacije“ – Djurant). Po pravoslavnom obredu se slavi 28 avgusta, u narodu poznat kao velika Gospojina. Jedan drugi dan u Marijinu čast, koji je takođe bio preuzet iz paganstva, naziva se “Svećnica” ili “Očišćenje Blažene Device”, a slavi se 2. februara. Po Mojsijevom zakonu, nakon rođenja muškog deteta majka je smatrana nečistom četrdeset dana (4. knjiga Mojsijeva 12. glava). “I kad se navršiše dani njihovog očišćenja, po Mojsijevom zakonu”, Josif i Marija su prikazali novorođenče Isusa u hramu i prineli propisanu žrtvu (Luka 2. 22 – 24). S obzirom da je 25. decembar bio prihvaćen kao datum Hristovog rođenja, izgleda da se 2. februar nekako poklapao s vremenom Marijinog očišćenja. Ali, kakve veze ima upotreba sveća sa tim danom? U paganskom Rimu taj dan je bio praznik u čast boginje Februe po kojoj je nazvan mesec februar. Na taj dan su se nosile baklje i sveće u njenu čast. Grci su tu proslavu održavali u čast Prozerfinine majke, boginje Ceres, koja je tražila svoju kćer u podzemnom svetu sa sveštenicima koji su nosili sveće. Iz svega toga vidimo da je prihvatanje 2. februara u čast Marijinog očišćenja bilo pod uplivom paganskih običaja u kojima su se koristile sveće, pa je zato čak i nazvan “Svećnica.“ Na taj dan se blagosiljaju sve sveće koje će se tokom godine koristiti u katoličkim obredima. „Katolička enciklopedija“ izjavljuje: “Mi ne trebamo prezati od priznanja da su sveće, tamjan i sveta voda često bili uključeni u paganskom bogosluženju i obredima za mrtve.“ Po pravoslavnom obredu se 2. augusta slavi Sveti Ilija gromovnik, dok ga rimokatolici slave 20 jula. On je pandan slovenskog boga Peruna, dok je Sveti Nikola, kog pravoslavci slave 19. decembra ustvari Posejdon, bog mora kod Grka. Sveti Valentin ili „Dan zaljubljenih“, 14 februara, je praznik u čast Luperkusa ili Fauna, rimskog boga plodnosti. Praznik Sv. Đorđa, koji se u obe crkve prikazuje kako ubija aždaju, je paganski, feničanski Đordo, a čudi podatak da je Vel. Britanija, iako je raskrstila sa Rimom i postala protestantska zemlja, zadržala Sv. Đorđa kao svog „zaštitnika.“ Kod Srba je kult Sv. Đorđa zamenio kult Jarila, boga plodnosti. Ko je ustvari Sv. Đorđe? Mnogi misle da je to hrišćanski mučenik koji je pogubljen 303 godine, ali nije. To je hristijanizirani feničanski Đordo, a simbol crvenog krsta na beloj podlozi je feničanskog porekla, kao i samo ime Britanije, koje je od Barati, feničanske boginje, kojoj je pandan rimska Fortuna (sreća). Krst na britanskoj i Engleskoj tzastavi je „Krst Sv. Đorđa“ a slične su zastave Norveške, Švedske, Danske... U mnogim umovima reč “svetac” označava osobu koja je postigla neki poseban stepen pobožnosti, Božjeg sluge kome nema premca. Međutim, prema Bibliji, svi istinski hrišćani su sveci, čak i oni kojima, na žalost, nedostaje duhovna zrelost i saznanja. Tako su Pavlova pisma hrišćanima u Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upućena “svetima” (Efescima 1.1). Sveti su, kao što se može videti, bili živi ljudi, a ne oni koji su umrli. I umrli su sveci koji čekaju vaskrsenje, ali im se ne treba niti sme klanjati, prinositi žrtva (koljivo na slavama) i slikati ih. Ako bi želeli da se “svetac” moli za nas, on mora biti živa osoba. Ako pokušavamo da komuniciramo s ljudima koji su mrtvi, što je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuđuje i izriče prokletstvo nad svim pokušajima komunikacije s mrtvima: „I ako van kažu pitajte gatare i vračare koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve mjesto živih? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore“ (Isaija 8. 19 – 20). Ipak mnogi izgovaraju “Apostolsko verovanje” koje kaže: “Verujemo... u zajedništvo svetih” (zajedništvo sa svetima. Prim. Prev.), sa pretpostavkom da to uključuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim, „Katolička enciklopedija“ ističe: “Katoličko učenje u pogledu molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano s doktrinom... zajedništva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja.” Zato se posebno preporučuju molitve “svim svecima i mučenicima ili nekom određenom između njih”. Doslovni zaključak koncila u Trentu je da “sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za ljude. Dobro je i korisno prizivati ih, oslanjati se na njihove molitve, potporu i pomoć za postizanje blagodati od Boga.” Čista budalaština. Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustićemo da sama „Katolička enciklopedija“ odgovori na to pitanje: “Glavne zamerke protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su te doktrine protivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga... i da se one ne mogu dokazati iz Biblije.” S tom tvrdnjom možemo da se složimo. Nigde u Svetom pismu ne piše da živi mogu biti blagosloveni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovih molitvi. Umesto toga, katoličke doktrine u vezi “svetaca” vrlo su slične starim paganskim shvatanjima u vezi “bogova”. Krsna slava kod Srba je takođe žrtvovanje mrtvima, 534
umrlim članovima porodice, koji su po verovanju takođe gosti na slavi, i kojima se u čast uzima „koljivo“ – kuvano žito sa suvim grožđem. Slava se slavi u tišini, sa upaljenom svećom, u razgovoru i sećanju na umrle i traženjem blagoslova za žive i obraćanjem „svecu zaštitniku“ kuće za blagoslove. U paganstvu je taj svetac zaštitnik bio kućni duh ili kućno božanstvo. Svetima se ne možemo ni moliti, jer nas ne čuju. Pominjali smo cara Saula, koji se molio jednom umrlom svetom čoveku, Samuilu, ali samuilo nije mogao doći, nego je vračara, koja je pozvala „Samuila“ ustvari pozvala „bogove“ tj demone. Mrtvi ne mogu da čuju i da dođu.
Zastava Engleske i Vel. Britanije je čisto paganska, kao i većina zastava zemalja sveta. Ako se ponovo vratimo Vavilonu, “majci” mnogobožačke religije, pronaći ćemo da su se tamo ljudi molili mnoštvu božanstava i služili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nije imao oko 5000 bogova i boginja. Tu čovek može da poludi. 24 sata je malo za ,olitve ovom buljuku svetaca, a ako se jednom zamerite, ne ginu nevolje. Na isti način kao što katolici veruju u vezi sa svojim “svecima”, i Vavilonci su verovali da su njihovi “bogovi” nekada bili živi heroji na Zemlji koji su sada na višem položaju. “Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zaštitom određenog božanstva.” Postojao je bog za svaki aspekt, bog za svako zanimanje. Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo raširene, kao što ćemo videti iz sledećeg prikaza. Brigit je bila boginja kovača i poezije, a Junona Regina ženstvenosti i braka. Minerva je bila boginja mudrosti, zanata i muzičara, dok je Venera bila boginja seksualne ljubavi i rađanja. Vesta je bila boginja pekara i svete vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginja žita, pšenice i vegetacije (od njenog imena potiče engleska reč cereal – žitarice, cerealije). Herkules je bio bog vina i veselja, Merkur je bio bog govornika, a prema starim pričama i sam je bio govornik, što nam objašnjava zašto su ljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog Merkur. (dela apostola 14. 11 – 12). Božanstva Kastor i Poluks su bili zaštitnici Rima i putnika na moru. Kronos je bio čuvar zakletve, a Janus bog vrata i kapija. “Postojali su bogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljudskog života, bogovi kuće i vrata, hrane i pića, zdravlja i bolesti.” Samo je još korak nedostajao da se te ideje o bogovima i boginjama, povezane s različitim aspektima svakodnevnog života, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konačno fuzionišu sa Rimskom crkvom. Budući da su se obraćenici iz neznaboštva nerado odvajali od svojih božanstava osim ako bi pronašli zadovoljavajuću zamenu u hrišćanstvu, svojim bogovima i boginjama su jednostavno izmenili imena i nazvali ih “svecima”. Stara ideja o bogovima povezanim s određenim preokupacijama i danima, nastavila je svoje postojanje u rimokatoličkom verovanju u svece i njihove dane (“blagdane”, “svece”). Postavlja se pitanje zašto se moliti svecima kada religiozni ljudi imaju direktan pristup Bogu u molitvi? Katolike uveravaju da kroz molitve svecima mogu da dobiju pomoć koju im Bog inače ne bi pružio! Rečeno im je da “mole, prvo Mariju i svete apostole mučenike, sve Božje svece... da ih učine svojim prijateljima i zaštitnicima, i usrdno ih mole za pomoć u zlu, s nadom da će Bog dati zaštitniku ono što bi inače odbio molitelju.” („Katolička enciklopedija“). Prema svemu što smo do sada razmatrali, izgleda očigledno da se rimokatolički sistem svetaca-zaštitnika razvio iz ranijih verovanja u bogove posvećene danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog života. Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bogovima, jednostavno su bile prenesene na svece. „Katolička enciklopedija“ čak otvoreno kaže da te “legende ponavljaju koncepcije koje se nalaze u predhrišćanskim 535
religijskim pričama... Ta legenda nije hrišćanska, već samo hristijanizovana... Bilo je lako preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim herojima, na hrišćanske mučenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim slučajevima gde su onda hrišćanski sveci postali naslednici lokalnih božanstava, a hrišćansko bogosluženje potisulo staro lokalno bogosluženje. To nam objašnjava veliki broj sličnosti između bogova i svetaca.” Kako su vremenom paganizam i hrišćanstvo bili mešani u jednu religiju, ponekad je nekome svecu davano ime slično imenu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji Viktoriji Alpskoj ime je bilo promenjeno u sveta Viktorija; Čeronu u sveti Ceranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu u sveti Dionizije itd. Boginja Brigit (smatrana je kćerkom boga sunca, i prikazivana s detetom na rukama) bila je lako preimenovana u svetu Brigitu. U pagansko doba njen glavni hram na Kildaru je bio nastanjen devicama vestalkama koje su čuvale svetu vatru. Kasnije je taj hram postao samostan, a njene vestalke – opatice. One su nastavile da održavaju ritualnu vatru, koja je nazvana “vatrom svete Brigite”. Najočuvaniji antički hram u današnjem Rimu je Panteon, koji je u davnim vremenima bio posvećen (prema natpisu nad portalom) “Jovu i svim bogovima”. Taj isti hram je papa Bonificije IV ponovo posvetio “Devici Mariji i svim svetima”. Takva praksa nije bila neuobičajena. Na mestima gde su se prvobitno nalazile paganske bogomolje i hramovi, često su bile pronalažene crkve ili ruševine crkvi. Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagrađena na temeljima Posejdonovog hrama. Hram Sv Save na Vračaru je sagrađen na mestu Apolonovog hrama, dok je Saborna crkva u Beogradu sagrađena na temeljimam Artemidinog hrama. Takođe je do izvesne mere istina da je ponekad svetac, čija je pomoć bila prizivana u hrišćanskoj bogomolji, imao neke spoljne sličnosti s božanstvom koje se pre slavilo na tom mestu. Tako je u Atini hram iscelitelja Asklepija, boga medicine, tj vračanja, kad je postao crkva, posvećen dvojici svetaca koje su kasniji hrišćani prizivali kao čudotvorne iscelitelje, Kozmu i Damjanu.“ („Katolička enciklopedija“). Pećina u Vitlejemu koju pokazuju kao mesto na kom se rodio Isus, prema Jeronimu je zapravo bila kamena bogomolja u kojoj je obožavan vavilonski bog Tamuz, kasnije Mitra. Širom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku, da bi ponovo oživeo u Rimokatoličkoj crkvi. Zato ne samo da je nastavila da postoji odanost starim božanstvima (u novom obliku), već se nastavilo i korišćenje njihovih kipova. U nekim slučajevima istim kipovima koji su bili poštovani kao paganski bogovi, data su imena hrišćanskih svetaca. Kroz vekove je pravljeno sve više kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje poseduju čak po dve, tri pa i četiri hiljade kipova. U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama, kapelicama uz ulice, pa i na vetrobranima automobila, može se videti obilje katoličkih kipova. Korišćenje takvih kipova u Rimokatoličkoj crkvi daje nam još jedan ključ za rešenje misterije modernog Vavilona. Kao što Herodot navodi, Vavilon je bio izvor iz kog su potekli svi sistemi idolatrije i raširili se među narode. Povezivati reč “idol” s kipovima Marije i svetaca može nekome da zvuči vrlo neugodno, ali može li to da bude potpuno netačno? U katoličkim spisima je priznato da su nebrojeno puta među različitim narodima kipovi svetaca obožavani na praznoverne načine. Ipak, takve zloupotrebe se obično smeštaju u prošlost. Objašnjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana osoba koja bi stvarno obožavala sam predmet, već ono što taj predmet predstavlja. U osnovi, to je i istina, ali nije li takođe istina da paganska plemena koja koriste idole, u većini slučajeva i ne veruju da je sam idol bog, već da samo predstavlja boga koga obožavaju? Pa tako su verovali i Hananci, Egipćani...Tako i kler i vernici Pravoslavne crkve tvrde da se ne mole ikonama nego svetitelju na ikoni ili Bogu, kog ikona predstavlja, da je ikona obožena. Ipak, vernici ne razmišljaju prvo da li je lik sa ikone i stvarno onaj kog prizivaju, a i da jeste, gde piše u Bibliji da treba da ga prizivaju i da mu se mole, i gde piše da se Bog sme slikati? Neki tekstovi u „Katoličkoj enciklopediji“ pokušavaju da objasne da je korišćenje kipova ispravno, jer oni samo predstavljaju Hrista ili svece. “Počast koja im se odaje prenosi se na osobe koje oni predstavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima klečimo i otkrivamo glave, mi uzvisujemo Hrista i poštujemo svece čije su oni slike.” Svejedno, nisu svi hrišćani uvereni da je ovo objašnjenje dovoljno ubedljivo da se mogu zanemariti biblijski stihovi poput ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: “Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti.” U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili zemlju, nije im bilo dopušteno da prihvate idole tih ljudi u svoju religiji. Te idole je trebalo da unište, čak i ako su bili prekriveni srebrom ili zlatom: “Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomiš na srebro ili zlato što je na njima i da ga uzmeš, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim” (5. Mojsijeva 7. 25). Rečeno im je da“unište sve njihove slike” - slike paganskih božanstava. (4. knjiga Mojsijeva 33. 52). Naši prijatelji masoni nam nisu sakrili da si paganski bogovi sunca predstava Lucifera, dok Biblija službu idolima naziva „đavolskom službom.“ Hoćete i dalje da se klanjate kamenom i slikanom „Isusu“, svetom Petru i Mariji? 536
Opšta predstava Isusa Hrista koja preovlađuje u svetu, pa danas se traže i glumci koji liče na opštepoznat lik Isusa Hrista u tradiciji. Ovaj “Isus Hrist” je ustvari grčki Zevs ili Jupiter. Oko glava svojih bogova mnogobošci su crtali krug ili oreol, pa se ta praksa nastavila i u umetnosti Rimske crkve, kao i Istočnih crkava. Svi katolički sveci se prikazuju na taj način, ali da bi se uverili da je taj običaj samo pozajmljen iz paganstva, dovoljno nam je da pogledamo crtež Bude koji takođe nosi taj okrugli simbol oko glave, kao i hindu – božanstava. Umetnici drevnog Vavilona stavljali su disk ili oreol oko svakog bića koje su hteli da prikažu kao boga ili boginju („Antički paganski i moderni hrišćanski simboli“ – Inman). Pagansku boginju sunca Kirku Rimljani su prikazivali s krugom oko glave, a danas taj krug ima Marija. Od svoje primene u paganskom Rimu, taj isti simbolizam je prešao u papski Rim, gde je nastavio da postoji sve do današnjeg dana, što se vidi na hiljadama slika Marije i svetaca. Na slikama koje prikazuju Hrista, on je naslikan sa zlatnim zracima oko glave, što je potpuno identično načinu na koji su pagani vekovima prikazivali boga sunca. Marija je prikazana sa 12 zvezda oko glave, a to je ustvari Semiramida sa 12 znakova zodijaka. Tih 12 zvezda imamo danas na zastavi EU. Crkva u prva četiri veka nije koristila Hristove slike. Sveto pismo nam ne daje nikakav Isusov fizički opis na osnovu kojeg bi mogao da bude napravljen verodostojan portret. Slike Isusa, Petra, Marije..su ustvari slike koje su bile slike paganskih bogova. Videli smo da je popularna slika Isusa Hrista, kako ga svet prepoznaje bila predstava Jupitera. Trebalo bi napraviti samo kratku studiju religijske umetnosti i videlo bi se da se u raznim periodima istorije među različitim nacijama mogu pronaći Hristove slike koje se veoma razlikuju jedna od druge. Očigledno je da ne mogu sve one da prikazuju njegov fizički izgled. S obzirom da se On, po Bibliji, vazneo na nebo, mi ga više ne poznajemo “po telu” (2. Korinćanima 5. 16). Zato što je “proslavljen” (Jovan 7:39), On poseduje “proslavljeno telo” (Filibljanima 3. 21). Čak ni najbolji svetski umetnik ne može da naslika Hrista Cara u svoj njegovoj lepoti. Ni jedna slika, pa ni najbolja, neće nikada moći da prikaže koliko je On u stvarnosti veličanstven. Kipovi i ikone se još nazivaju i čudotvornima, pa se mogu videti statue koje plaču ili im iz očiju curi krv. Ikone koje su isceliteljske ili imaju moć da oteraju neprijatelja u slučaju rata. Mnoge ikone su jako stare i o njima su se ispredale legende, kao na primer ikona „Bogorodica trojeručica“ Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda. Šta kaže predanje o ovoj ikoni? “Po predanju, pripada redu nerukotvorenih ikona, onih koje je ikonopisao apostol i jevanđelist Luka, prvi slikar hrišćanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola. Ikona je dobila ime u 8. veku. U to vreme se pojavila “ikonoboračka jeres” (pokret protiv idolopoklonstva u Vizantiji) , a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin, tada još svetovnjak. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka. Držeći odsečenu u zdravoj ruci, Jovan Damaskin se celu noć molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I, čudo se zaista dogodilo. U 537
znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu. Nakon čudesnog isceljenja Jovan Damaskin se zamonašio. Monaški život je provodio u lavri Svetog Save Jerusalimskog, u koju je poneo i ikonu svoje Dobrotvorke Trojeručice. U lavri su se nalazile još dve svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i paterica - igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju,ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena - Sava, i da će pri njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje. Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje - da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojeručice”
Aureole: pravoslavna Trojeručica, indijski Šiva i rimokatolički Sv Antun Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilonska mnogobožačka religija traje do našeg vremena, može se videti u načinu na koji je Rimska crkva uvela poštovanje Marije i tako nastavila drevno obožavanje boginje Majke. Priča o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Vavilonu. Brojni vavilonski spomenici prikazuju boginju Majku, Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama („Enciklopedija religija“). Kad su se Vavilonci raširili po raznim delovima sveta, sa sobom su poneli i običaj obožavanja “božanske majke” i njenog deteta. To objašnjava zašto su mnogi narodi praktikovali neki oblik obožavanja majke i deteta, vekovima pre nego što se rodio pravi Spasitelj, Isus Hristos. U različitim zemljama gde se to obožavanje proširilo, “majka i dete” su bili nazivani različitim imenima. Tako Kinezi imaju boginju majku koju zovu Šingmu ili Sveta Majka. Prikazivana je s detetom na rukama i zracima slave oko glave. Stari Germani su obožavali devicu Hertu, koja je takođe bila prikazivana s detetom na rukama. Skadinavci su je nazivali Disa, Etrurci Nutria, a među Druidima je bila obožavana pod imenom Virgo Patitura ili “Majka Božja.“ U Indiji je bila poznata kao Indrani, i takođe je, poput ranije spomenutih, bila prikazivana s detetom na rukama, kao I Devaki sa Krišnom i Isi sa Isvarom. Grcima je boginja Majka bila poznata pod imenom Afrodita ili Ceres, Sumercima Nana, a svojim obožavateljima u starom Rimu kao Venera ili Fortuna, a njeno dete kao Jupiter („Dva Vavilona“ A. Hislop). U maloj Aziji je majka bila poznata kao Kibela, a dete kao Deious, dok je Izida dojila Horusa. Bez obzira na njeno ime ili mesto, ona je bila Baalova žena, devičanska kraljica neba, carica nebeska, koja je rodila plod, iako nikada nije začela. Kada su se Izraelci odmetnuli od Boga, takođe su se ogrešili obožavanjem paganske boginje Majke. O tome čitamo u Knjizi o sudijama 2:13: “Ostaviše Gospoda i služiše Valu i Astaroti.” Astarota ili Aštoret je ime pod kojim je boginja Majka Ištar bila poznata izraelskom narodu, ali i kao „carica nebeska“ ( Sudije 10. 6; 1. Samuilova 7. 3, 4; 1. Carevima 11.5; 2. carevima 23. 13) U 538
gradu Efesu je “velika majka” bila poznata kao Dijana. Njen hram u tom gradu je bio jedno od sedam velikih čuda antičkog sveta. Međutim, ona nije bila obožavana samo u Efesu, već i u celoj Aziji i tadašnjem poznatom svetu. Pominje se u Delima apostola 19 glavi, kao Dijana Efeska. Paganska boginja majka postaje Marija. Kao što smo rekli, mnogi pagani su bili privučeni hrišćanstvu, ali je njihovo obožavanje boginje Majke bilo toliko ukorenjeno da nipošto nisu hteli da ga napuste. Crkvene vođe su uvidele da bi ako u hrišćanstvu pronađu sličnosti sa obožavanjem boginje Majke uveliko mogli da uvećaju broj vernika. A ko bi mogao da nadomesti “veliku majku” iz paganske religije? Naravno, najlogičniji izbor je predstavljala Marija, Isusova majka. Zašto ne dopustiti ljudima da nastave s klanjanjem i molitvama boginji Majci, ako je nazivaju Marijom umesto imena pod kojima je do tada bila poznata. Očigledno je da su tako razmišljali, jer je upravo to ono što se dogodilo. Postepeno, bogosluženje koje je bilo povezano s paganskom “majkom” bilo je preneseno na Mariju. Postojala je i namera da se ovo uradi, da bi se Hristovo jevanđelje prikrilo i zadržalo pagansko verovanje, jer pagansko verovanje odgovara ljudima koji služe neprijatelju Božjem.
Semiramida, Isi, Šing Mu, Izida.. Međutim, obožavanje Marije nije bilo deo izvorne hrišćanske vere. Očigledno je da je Isusova majka Marija bila posvećena i pobožna žena, posebno izabrana da ponese telo Spasitelja, ali ipak, ni jedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju da Mariju treba na poseban način poštovati ili obožavati. Kako to „Enciklopedija Britanika“ (The Encyclopedia Britannica) navodi, na Mariju nije stavljan nikakav naglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve. Ta činjenica je priznata i od strane „Katoličke enciklopedije“: “Pobožnost Našoj Blaženoj Gospi... treba se posmatrati kao praktična primena doktrine Zajedništva Svetih. Očigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sadržana u ranijim formama Apostolskog Verovanja (Kreda), pa nas ne treba iznenaditi što u prvim vekovima hrišćanstva ne susrećemo nikakve jasne tragove kulta Blažene Device – poštovanje Marije deo je kasnijeg razvoja.” Tek u Konstantinovo doba, u prvom delu četvrtog veka, Mariju su počeli da smatraju nekom vrstom božanstva. Čak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na takav oblik obožavanja, što je evidentno prema Epifaniju (403. god.), koji je optužio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih drugih mesta da obožavaju Mariju kao božanstvo i prinose joj kolače u njenom hramu. “Njoj treba iskazati čast”, rekao je Epifanije, “ali neka se niko ne klanja Mariji.” Međutim, ne samo da se u crkvi koja je danas poznata kao Rimokatolička crkva toleriše to obožavanje, već je postalo deo službene nauke na vaseljenskom saboru (koncilu) u Efesu 431. godine. Zašto baš u Efesu? Upravo u tom gradu je od pamtiveka Dijana obožavana kao boginja devičanstva i majčinstva. Ona je predstavljala prirodne sile plodnosti, pa je zbog toga bila prikazivana s mnoštvom grudi. Glava joj je bila ukrašena krunom u obliku kule, simbolom Vavilonske kule. Kad ljudi vekovima praktikuju neku veru, onda im je teško da je se odreknu. Tako su razmišljale i crkvene vođe u Efesu u vreme kada je crkva počela da zalazi u kompromis. Mislili su da bi mogli pridobiti više obraćenika ako im dozvole da zadrže svoja verovanja u vezi s boginjom Majkom, ako se nađe mogućnost da se ona stope s hrišćanstvom i ako se koristi Marijino ime. Mnoge crkvene vođe su bili infiltrirani pagani, isti onakvi kakve ih je 539
opisao Alberto Rivera, i ne samo pagani, nego i okultisti i žreci ezoterijskih bratstava. To nije bio Božji način. U vreme kad je Pavle boravio u Efesu, s mnogobožačkom religijom nisu bili pravljeni nikakvi kompromisi. Ljudi su se obraćali Bogu i nakon toga uništavali kipove boginje koji su bili u njihovom vlasništvu (Dela Apostola 19. 24 – 27). Sledeći pokazatelj da se poštovanje Marije razvilo iz nekadašnjeg obožavanja boginje Majke, nalazimo u nazivima koji su joj dati. Marija se često naziva Madona. Prema Aleksandru Hislopu, taj izraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila poznata vavilonska boginja. Kada je proglašen božanstvom, Nimrod je postao poznat kao Val (Baal); tada je ime njegove žene, ženskog božanstva, ekvivalent od Baalti, ženskog oblika imena Baal. Taj naziv ne znači ništa drugo nego “Moja Gospa.“ U latinskom jeziku ima oblik Mea Domina, što je u italijanskom izobličeno u poznati naziv Madonna („Dva Vavilona“ A. Hislop). Među Feničanima je boginja Majka bila poznata kao Morska Gospa pa se čak i to ime daje Mariji, iako ona nema nikakve veze s morem, mada Marija ima desetine imena, od Gpspe od Škrpjela u Boki Kotorskoj, Gospe od snijega, Marije Snježne, Gospe od Gvadalupe u Meksiku, Gospe Lurdske u Francuskoj...i ona je više poštovana nego Isus Hrist. Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi, „ Isus Hristos” (1. Timotiju 2. 5). Ipak, tradicionalizam uči da je Marija takođe “posrednik.“ Molitve Mariji igraju vrlo važnu ulogu u tradicionalnom bogosluženju. U Svetom pismu ne postoji osnova za tu praksu, a vrlo dobro je poznato da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom Majkom. Jedno od njenih imena je bilo i Milita, što znači posrednica. Marija se često naziva i “Kraljicom neba”, iako Isusova majka Marija nije bila kraljica neba. “Nebeska carica” je bilo ime boginje Majke koja je obožavana vekovima pre Marijinog rođenja. U vreme proroka Jeremije ljudi su obožavali “nebesku caricu” i praktikovali rituale koji su bili njoj posvećeni. U knjizi proroka Jeremije 7:18-20, piše sledeće: “Sinovi kupe drva, a očevi lože oganj, i žene mese testo da peku kolače carici nebeskoj...” Carica nebeska je i kod Srba naziv za onu koju zovu Presveta Bogorodica. Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka Božja. Kasnije su aleksandrijski teolozi to ime dali Mariji. Ona je, svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu njegove ljudske prirode. Originalno značenje imena Majka Božja je nešto više od toga. Aštarta, feničanska boginja plodnosti, povezivana je s polumesecom. Aštarta je arapska Allat, boginja meseca. Izida, egipatska boginja plodnosti, prikazivana je kako stoji na polumesecu sa zvezdama koje joj okružuju glavu. U rimokatoličkim crkvama širom Evrope postoje Marijine slike na kojima je prikazana na potpuno identičan način. Priložena ilustracija prikazuje Mariju sa dvanaest zvezda koje joj okružuju glavu, i sa polumesecom pod nogama, kao i prikaz Semiramide i Kipa slobode, poklona francuskih masona Američkoj republici, ustvari kipa egipatske Izide. Znamo da je francuska leglo katolicizma, gnosticizma (Langedok) i masonerije (Grand Orijent). Na brojne načine vođe tradicionalnih crkava su pokušavale da Mariju učine nalik na boginju i uzdignu je na nivo božanstva. Kao što su pagani imali kipove boginje, tako se počelo sa izrađivanjem Marijinih kipova. Ne samo to, u nekim slučajevima su baš ti isti kipovi koji su bili obožavani kao Izida s detetom, jednostavno bili preneti iz paganskih hramova i preimenovani u Mariju i dete Hrista. “Kada je hrišćanstvo trijumfovalo”, govori jedan autor, “te slike i kipovi su postali prikazi Madone i deteta, bez ikakvog prekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji bi nam danas mogao reći da li neki od tih objekata obožavanja predstavlja jedno ili drugo.” Pobedom hrišćanstva, Izidin kult je bio pri kraju “...a ipak su njegovi duboki tragovi preživeli u hrišćanskim običajima. Izidine kipove trebalo je tek nešto izmeniti u imenu da bi postali kipovi device Marije.” (Stewart Perowne, Roman Mithology), izdato i kod nas kao „Rimska mitologija“ u izdanju “Otokar Keršovani” 1986. godine).
540
Katolička Marija, Ištar i Kip Slobode u SAD Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune i bili nakićeni draguljima, na potpuno isti način kao i kipovi hinduskih ili egipatskih devica. Međutim, Isusova majka Marija nije bila bogata. (Luka 2. 24 veza sa 3. Mojsijeva 12. 8). Govori se da je Marija prinela Bogu dva goluba kad je donela bebu Isusa na posvećenje u Jerusalim. Ta žrtva je bila predviđena za najsiromašnije slojeve. Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje možemo videti na kipovima koji navodno nju predstavljaju? Istinsko hrišćanstvo tvrdi da je Gospod Isus, i samo On - put, istina i život; da samo On može da oprosti grehe; da je samo On živeo životom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On taj koga trebamo obožavati, a nipošto njegova majka. Tradicija na mnoge načine uzvisuje i Majku, čak i iznad Isusa Hrista, predstavljajući je kao milostivu koja je tu da moli razgnevljenog Hrista za grešne ljude U moljenju krunice, molitva “Zdravo Marijo” moli se devet puta više nego molitva “Oče naš.“ Katolici su naučeni da je razlog za molitvu Mariji taj da ona može preneti molbu svome sinu Isusu, pa će On, budući da mu je ona majka, zbog nje uslišiti traženje. To je ruženje Božjeg karaktera. Bog ne voli greh, ali voli grešnika: „Jer je Bog tako ljubio svijet da je i svog jedinorodnog sina dao da niko ne mora da pogine nego da ima život vječni“ (Jovan 3. 16). „Ja sam pastir dobri. Pastir dobri dušu polaže za ovce“ (Jovan 10. 11). Šta će mi Marija? Poštovanje Isusovoj majci, ali ako znamo stanje mrtvih, mi znamo da Isusova majka leži u grobu na nepoznatoj lokaciji. Nigde ne piše u Bibliji da se ona vaznela na nebo, kako uči tradicija. Zaključak koji proizilazi iz toga je da Marija poseduje više razumevanje i sažaljenje, i da je milostivija od svog sina Isusa. Savršeno je jasno da je ta misao upravo suprotna učenju Svetoga pisma, pa ipak se često ponavlja u tradicionalnim spisima. Poznati rimokatolički pisac Alfons Liđori (Alphons Liguori) opširno piše o tome da su uspešnije molitve upućene Mariji nego Hristu. Usput rečeno, Liguori je 1839. godine od strane pape Gregorija XIV kanonizovan, proglašen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Katoličke crkve. Na jednom mestu u svojim spisima on opisuje zamišljenu scenu u kojoj grešnik vidi dvoje stepenica kako vise sa neba. Isus je na vrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu drugih. Kada je grešnik pokušao da se popne na prve stepenice ugledao je Hristovo gnevno lice pa je poražen pao sa njih. Kada je nakon toga počeo da se penje na Marijine stepenice, popeo se vrlo lako, a ona ga je srdačno dočekala, uvela u nebo i predstavila Hristu. Tada je sve bilo u redu. Svrha ove priče je da pokaže kako je mnogo lakše i uspešnije doći Hristu uz Marijino posredovanje. Isti pisac je rekao kako grešnik koji se osmeli da dođe direktno Hristu može to da učini samo s osećanjem užasa pred njegovim prokletstvom. Ali, ako uputi molitvu Devici, ona samo treba svome sinu da “pokaže grudi koje je sisao” i njega će trenutno napustiti gnev („Dva Vavilona“ – Hislop). Takve ideje o grudima nisu bile strane obožavateljima paganske boginje Majke. U arheološkim istraživanjima su iskopani njeni kipovi na kojima su grudi često ekstremno velike u odnosu na telo, a u slučaju Dijane, da bi se simbolizovala njena plodnost prikazivana je sa ni više ni manje nego stotinu grudi. Sledeći pokušaj unutar katolicizma da se glorifikuje Marija, možemo videti u doktrini “bezgrešnog začeća.“ Tu doktrinu je 1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj se tvrdi da je blažena Devica Marija“u trenutku svog začeća... očuvana imunom od sve ljage prvobitnog greha.” („Katolička 541
enciklopedija“). Izgleda da je to učenje samo još jedan pokušaj da se Marija predstavi što više nalik paganskoj boginji, jer se u starim mitovima takođe verovalo da je boginja Majka bila natprirodno začeta. Priče se razlikuju od naroda do naroda, ali sve govore o natprirodnim događajima u vezi njenog dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obične smrtnike, da je bila božanskog porekla. Postepeno, da učenje o Mariji ne bi bilo inferiorno u odnosu na ono o boginji Majci, bilo je nužno učiti da je Marijin dolazak na svet takođe uključivao natprirodni element. Da li je učenje da je Marija rođena “bez ljage prvobitnog greha“, zasnovano na Bibliji? Odgovorićemo na to pitanje rečima „Katoličke enciklopedije“ “Direktan ili kategorički i uverljivi dokaz te dogme ne može se pronaći u Svetome pismu.” Na istom mestu je istaknuto da su te ideje doživele postepeni razvoj unutar crkve. Treba istaći da je ovo osnovna i možda najvažnija razlika između rimokatoličkog i pravoslavnog s jedne strane i Biblijskog pogleda. Tradicija je, kao što i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala se na mnoštvu predanja i ideja primanih kroz sve te vekove od crkvenih otaca i iz Svetog pisma, pa čak i na verovanjima prihvaćenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana). Koncepti iz svih tih različitih izvora bili su mešani i razvijani na crkvenim koncilima, da bi konačno postali dogme. Sa druge strane, gledište koje je protestantska Reformacija pokušala da obnovi je povratak Svetom pismu kao najispravnijoj osnovi za doktrine, sa malo ili ni malo naglaska na ideje koje su se razvile u kasnijim vekovima. Ako se vratimo Bibliji, možemo da zaključimo da ne samo da u njoj nedostaje bilo kakav dokaz da je Marija začeta bez greha, već dokazi tvrde upravo suprotno. Iako je ona bila od Boga izabrana kao pobožna i moralna devojka, ona je bila ljudsko biće kao i bilo koji član Adamovog roda. “Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božje” (Rimljanima 3. 23), a jedini izuzetak je bio samo Isus Hristos. Mariji je trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priznala kada je rekla: “...obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju” (Luka 1. 47). Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije bila Spasitelj. Ako joj je trebao Spasitelj trebalo joj je i spasenje, oproštenje i otkupljenje, kao i svim ljudima. Da bi Hristos bio osoba sa božanskom prirodom, nije bilo nužno da njegova majka bude neka vrsta uzvišene božanske osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio božanskog porekla jer je bio jedinorodni Božji Sin - njegova božanska priroda potiče od njegovog božanskog Oca. Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga ljudska bića nije bila deo Isusove nauke. Jednom prilikom, kada je neko spomenuo njegovu majku i braću, da ga čekaju napolju, Isus je upitao: “Ko je moja majka, i ko su moja braća?”, i tada je, ispruživši ruku prema svojim učenicima, odgovorio: “Evo moje majke i moje braće! Jer ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, on je brat moj i sestra i majka” (Matej 12. 46 – 50). Ove reči potpuno jasno pokazuju da je svako ko živi u skladu sa Božjom voljom nedvosmisleno na istom nivou s Marijom.Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole “Zdravo Marijo”, krunicu “Anđele čuvaru”, “Litanije blaženoj Devici Mariji” i druge molitve. Pomnoživši broj tih molitava sa brojem katolika koji ih svakodnevno izgovaraju, neko je izračunao da Marija treba da sasluša oko 46.000 molitava u sekundi! Iako je očigledno da osim Boga to niko drugi ne može, mnogi ipak veruju da Marija čuje sve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog čega je bilo nužno uzdići je na nivo božanstva, bilo to biblijski zasnovano ili ne. U pokušaju da opravdaju mišljenje da je Marija toliko uzvišena, neki navode reči koje joj je uputio anđeo Gavrilo: “Blažena si među ženama”. Međutim, to ne može da bude razlog da se Marija smatra božanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija bila blagoslovljena tim rečima, sličnim blagoslovom je bila blagoslovljena i Jailja, žena Evera Kenijina. Za nju je bilo rečeno: “Blagoslovena među ženama Jailja, žena Evera Kenijina” (Sudije 5. 24). Pre Pedesetnice, dana Duhova, Marija se sastajala sa ostalim učenicima očekujući sa njima obećanog Svetoga Duha. Čitamo da su se apostoli “istrajno i jednodušno molili Bogu zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom braćom” (Dela Apostolska 1. 14) nema nigde centralnog mesta, kako za Mariju, tako ni za Petra. Kao što vrlo dobro znaju svi koji čitaju i proučavaju Bibliju, učenici tom prilikom nisu čekali Mariju, oni su očekivali svog uskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njih izlije dar Svetoga Duha. Marija se često prikazuje sa golubom iznad glave, a dobro je poznato da je paganska devičanska boginja Junona često bila prikazivana sa golubom na glavi, kao što je to bio slučaj i sa Aštartom, Kibelom i Izidom. Sledeće pokušaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimokatoličkoj doktrini o trajnom devičanstvu. To je učenje da je Marija ostala devica celog svog života, ali kao što to „Enciklopedija Britanika objašnjava, doktrina o trajnom devičanstvu device Marije nije postojala u prvih trista godina nakon Hristovog vaznesenja. Sve do sabora (koncila) u Halkedonu (Kalcedon) 451. godine, ta izmišljotina nije bila zvanično priznata od strane Rima. Prema Svetom pismu Isusovo rođenje je bilo rezultat natprirodnog začeća bez učešća zemaljskog oca (Matej 1. 23). Nakon Isusovog rođenja Marija je rodila još dece koja su bila prirodno potomstvo 542
iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac (Matej. 1. 25). To ne znači da je bio i njeno jedino dete, već se nameće zaključak da je kasnije imala i drugorođeno dete, a verovatno i treće itd. Sveto pismo spominje četiri Isusova brata: Jakova, Josiju, Simona i Judu (Matej 13. 55). Kada su se stanovnici Nazareta čudili otkuda Isusu tolika “premudrost i moć”, oni spominju i njegove sestre govoreći: “Nisu li i njegove sestre sve kod nas?“ Reč sestre je u množini, pa tako znamo da je Isus imao najmanje dve, a možda i više sestara, pošto ovaj tekst govori o svim njegovim sestrama. Uobičajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo reč obe, a ne sve. Može se zaključiti da Sveto pismo govori o najmanje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao četiri brata i tri sestre, polubraću i polusestre, tada je Marija rodila osmoro dece, što je za ona vremena bilo normalno. Pismo kaže da je Josif “... ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus” (Matej 1. 25). Josif je “nije poznao” do Isusovog rođenja, no nakon što je Isus bio rođen, Marija i Josif su počeli da žive kao muž i žena, pa im se rodilo još dece. Tvrdnja da je Josif sačuvao Mariju tako da je ostala devica celog života, u potpunoj je suprotnosti sa Biblijom. Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija što više poistovetila sa paganskom boginjom Majkom, izmišljeno je da se Marijino telo nije raspalo, već da je u telu uznesena u nebo i da je sada “kraljica neba.“ Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vaznesenju nije bila zvanično uspostavljena od strane Rimokatoličke crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XII proglasio da se Marijino telo nije raspalo, već da je prenešeno u nebo. Papa Pije XII (Eugenio Maria Giuseppe Giovanni Pacelli) je bio papa koji je podržavao fašiste u Španiji, kao i Hitlera i Musolinija. Otkriva se da je on bio jedan od glavnih organizatora genocida nad Srbima u NDH. Reči svetog Bernarda ovako sumiraju taj stav Rimokatoličke crkve: “Treći dan nakon Marijine smrti, kada je sveto telo bilo uzneseno u nebeski raj... grob nije imao moć nad onom koja je bila bezgrešna... Ali, nije bilo dovoljno da Marija bude samo prihvaćena u nebo. Ona nije mogla biti samo običan stanovnik neba... ona je posedovala dostojanstvo nedostižno čak i najvišim arhanđelima. Marija je bila krunisana od strane večnog Oca: postavljena je na presto s desne strane svome sinu... Sada, iz dana u dan, iz sata u sat, moli za nas, postiže milost za nas, čuva nas od opasnosti, štiti nas od iskušenja, izliva na nas blagoslove.” Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da je ona bila telesno vaznesena na nebo. Naravno, Biblija ne govori apsolutno ništa u vezi Marijinog vaznesenja. Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je taj koji izliva blagoslove na ljude, a ne njegova majka. U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan krunica, lančić sastavljen od petnaest sekcija sitnih kuglica od kojih je svaka sekcija označena jednom debljom kuglicom. Krajevi lančića spojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju je spojen kratak lančić na čijem se kraju nalazi raspelo. Kuglice na krunici služe za brojanje molitvi, molitvi koje se neprekidno ponavljaju. Iako je taj predmet u širokoj upotrebi u Rimokatoličkoj crkvi, poznato je da ne potiče iz hrišćanstva, već je i ranije bio poznat u mnogim zemljama. „Katolička enciklopedija“ navodi: “U skoro svim zemljama susrećemo se sa nečim što predstavlja brojanice molitava ili krunice.“ Dalje nastavlja s nabrajanjem brojnih primera, uključujući tu i kipove iz drevne Ninive: dve krilate žene s krunicama u rukama, koje se mole pred svetim drvetom. Vekovima se među muslimanima za nabrajanje Alahovih imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66 ili 99 kuglica. Marko Polo je bio vrlo iznenađen kadа je u 13. veku video kako malabarski kralj koristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojih molitvi. Sveti Franjo Ksaverski i njegovi pratioci takođe su bili zapanjeni kada su videli da su krunice poznate i bliske japanskim budistima („Katolička enciklopedija“). Oko 800 godina pre Hrista među Feničanima je niz kuglica, koji je predstavljao krunicu, korišćen u obožavanju Astarote ili Aštarte, boginje Majke. Krunica se može videti i na starom feničanskom kovanom novcu. Bramani još od davnina koriste brojanice sa više desetina ili stotina kuglica. Poštovaoci indijskog boga Višne daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica. Sličnu brojanicu koriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. Šivini obožavatelji koriste brojanicu uz pomoć koje ponavljaju, ako je moguće, svih 1008 imena svog božanstva („Enciklopedija religija“). Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bile poznate i u maloazijskoj Grčkoj. Po mišljenju autora Hislopa, takva je bila namena ogrlice koja se može videti na Dijaninom kipu. On takođe ističe da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile žene, takođe služile za nabrajanje i pamćenje molitava, a nazivale su se monile, što je značilo “podsetnik” („Dva Vavilona“, Hislop). Najvažnija i najučestalija molitva krunice je “Zdravo Marijo”, koja glasi: “Zdravo Marijo, milosti puna, Gospodin s tobom, blagoslovena ti među ženama i blagosloven plod utrobe tvoje Isus. Sveta Marijo, majko Božja, moli za nas grešnike sada i na čas smrti naše, amen.” „Katolička enciklopedija“ ističe da “postoji slabašan ili nikakav trag molitve „Zdravo Marijo“ kao prihvaćene formule pobožnosti pre 1050. godine.” Kompletna krunica uključuje 53 molitve “Zdravo Marijo”, 6 molitvi “Oče naš”, 5 “Otajstava”, 5 meditacija o otajstvima, 5 “Slava Ocu” i “Apostolsko verovanje”. Može se 543
zapaziti da se “Zdravo Marijo” ponavlja skoro devet puta češće nego “Oče naš”. Može li molitva koju su sastavili ljudi, a upućena je Mariji, da bude devet puta važnija i delotvornija od molitve upućene Bogu, koju nas je naučio Isus? Obožavatelji boginje Dijane stalno su ponavljali religijsku frazu, kao na primer u Efesu kada su “povikali svi u glas, i vikahu oko dva sata: velika je Dijana Efeska!” (Dela apostola 19. 34). Isus je govorio da je takvo ponavljanje molitve paganski običaj. “Kad se molite”, rekao je on, “ne umnožavajte prazne reči kao pagani, koji misle da će zbog mnoštva svojih reči biti uslišani. Ne budite kao oni, jer zna Otac vaš šta vama treba i pre vaše molitve” (Matej 6. 7 -8). U tom odeljku Svetog pisma Isus jasno upućuje svoje sledbenike da ne mole jednu molitvu ponavljajući je u nedogled. Značajno je da zapazimo da im je upravo nakon toga upozorenja, rekao: “Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima...”, pa je predao svojim učenicima primer molitve, koju mi nazivamo molitvom “Oče naš”. Isus je ovu molitvu istakao kao suprotnost paganskim molitvama, pa ipak su rimokatolici naučeni da mole tu molitvu ponavljajući je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba uzastopce ponavljati, koliko to onda tek važi za molitvu Mariji, molitvu koju je izmislio čovek. Učenje molitvi napamet i njihovo ponavljanje u nedogled uz pomoć krunice, više liči na proveru pamćenja, nego na spontano obraćanje Bogu iz srca. Molitva Oče Naš je primer kako se treba obraćati Bogua nije tekst za ponavljanje. „Oče naš koji si na nebesima da se sveti ime tvoje. Da dođe carstvo tvoje: da bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu. Hleb naš potrebni daj nam danas; I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim. I ne navedi nas u napast; no izbavi nas od zla: Jer je tvoje carstvo i sila i slava vavjek. Amin“ (Matej 9 – 13). Ovde je šest duhovnih kategorija i jedna materijalna. Ovo je ukratko primer šta čovek treba da traži od Boga. Isus je ukorio ljude za brigu, materijalizam i težnju za bogatstvom, govoreći: „Nego ištite najpre carstva Božijega, i pravde njegove a sve ostalo će vam se dodati“ (Matej 6. 33). Varstvo Božje, „carstvo milosti“ o kom smo govorili i pravda njegova a to je – slava Božija, carstvo Božije, volja Božija, praštanje, briga Božja i izbavljanje. Jednom rečju, stavite Boga i njegove principe na prvo mesto a sve ostalo će se dodati. Oče naš nije magijska mantra za ponavljanje nego primer. Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izrađivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku, već i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno značenje, a bili su deo paganskog bogosluženja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antičkih obeliska i piramida Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila carica Semiramida („Enciklopedija religija“). Ipak, upotreba obeliska je bila najraširenija u Egiptu, drugom i još gorem uporištu misterijske religije, posle starog Vavilona. Mnogi obelisci se još uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se nalazi u njujorškom Central parku, drugi u Londonu, Parizu, dok su neki preneseni u Rim. Obelisk je izvorno povezan s obožavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, što je bila Nimrodova titula. Kada su odbacili spoznaju istinskog Boga, stari narodi su smatrali sunce bogom, velikim darodavcem života. Obelisk je za njih imao i seksualno značenje. Shvatajući da život nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (muški polni organ) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom života. Zato su ta verovanja bila predstavljena obeliskom („Enciklopedija religija“). Reči kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko različitih jevrejskih reči. Jedna od njih je reč „matzebah“, što znači stubovi ili obelisci ( 1. Carecima 14. 23; 2. Carevima 18.4; Jeremija 43. 13; Mihej 5. 13). Druga reč je „hammanim“, što znači sunčani stubovi, kipovi ili obelisci posvećeni suncu (Isaija 17. 8; 27. 9). Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan položaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan položaj je takođe imao očigledno značenje. Imajući to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Božje osude tog krivog bogosluženja, rečeno da se ti likovi “neće više podizati” (doslovno - neće se ostaviti da stoje uspravno), već će biti srušeni (Isaija 27. 9).
544
Primeri obeliska Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova očigledno nije bila neobična praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Horusovom (Tamuzovom) prebivalištu. Vatikanski obelisk nije kopija, kao što je to vašingtonski, on je original dovučen iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra. Heliopolis je grčki naziv za Betšemeš ili Baalbek (“kuća sunca”), koji je, uz grad On, bio centar egipatskog obožavanja sunca u to vreme. U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao “stubovi u domu sunčanom” (tj. u Heliopolisu – Baalbeku u Egiptu. Postojao je i Baalbek u Palestini) o kom govori prorok jeremija (Jeremija 43. 13). Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom Majkom crkvom. Izgleda da je to nešto više od puke koincidencije. Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i težak je 320 tona. Na sadašnju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premešten je 1586. godine po naredbi pape Siksta V. Naravno, premeštanje ovog obeliska je bio veoma težak zadatak u to doba. Mnogi su preduzetnici odbili da prihvate taj izazov, posebno zato što je papa odredio smrtnu kaznu za izvođače posla ako obelisk padna i razbije se. Konačno se čovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 vitala za dizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, započeo je premeštanje. Bilo je to 10. septembra 1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od posmatrača se, pod pretnjom smrtne kazne, zahtevalo da ćuti dok se obelisk premešta. Konačno, nakon što su bili blizu neuspeha, obelisk je bio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnoštva. Egipatski idol je bio “posvećen krstu” (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadrži komad krsta na kome je bio razapet Hristos), odslužena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje. Poput obeliska, paganski stubovi su često bili obožavani kao misterijske forme falusa. U predvorju paganskog hrama boginje Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove, a koji glasi: “Ja, Dionizije, posvećujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.” Takođe je postao običaj do danas da se grade raskošni i skupi hramovi. Te vođe svetovnih pogleda mislile su da je potrebno graditi hramove koji će sjajem zaseniti hramove stare rimske religije. Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavine uputio ljude da mu sagrade hram da bi u njemu “nastanio svoje ime.“ Međutim, u Novom zavetu je jasno da Bog u vidu svoje slave više ne boravi u hramovima načinjenim ljudskom rukom. (Dela apostola 17. 24). Bog sada boravi među svojim ljudima, svojoj istinskoj Crkvi, putem Duha. Takođe i u umovima („srcu“) tih ljudi. Apostol Pavle kaže: “Vi ste crkva Božja i Duh Božiji živi u vama” (1. Korinćanima 3. 16). Shvatajući ovo prvi hrišćani, ispunjeni Svetim Duhom, nisu nikada čeznuli za time da grade velelepne hramove. Radije su se bavili propovedanjem Jevanđelja. Nisu gubili vreme na bavljenje finansijama i sticanje novca da bi mogli da sagrade lepšu zgradu nego što je bio paganski hram sa druge strane ulice. Prema „Hejlijevoj ručnoj Bibliji“ (Halley’s Bible Handbook) ne postoji zapis da je pre 222-235. godine nakon Hrista bila građena bilo kakva crkvena zgrada. To ne znači da je loše 545
imati crkvene zgrade. Verovatno je razlog zbog čega crkvene zgrade nisu bile građene ranije bio taj što zbog progona hrišćani nisu imali pravo vlasništva. Međutim, da im je je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve građevine bile krajnje jednostavne, a ne za spoljašnje pokazivanje. Oni ne bi pokušavali da se nadmeću sa skupo ukrašenim paganskim hramovima, kao što su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon. Zgrada treba da bude funkcionalna. Sala za bogosluženja, odelenje za decu, ostava, podrum za ogrev i alat, toaleti, prostorija za biblioteku i garderoba, eventualno stan u kome je smešten vernik koji nema svoj dom i koji bi obavljao poslove domara ili sveštenik sa porodicom.
Crkva svetog Petra i kružno dvorište ispred nje. U centru tog dvorišta nalazi se obelisk. Dvorište je omeđeno sa 248 dorskih stubova koji koštaju oko milion dolara. Ti stubovi su izrađeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima. Ovo u stvari jeste paganski hram! Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla političke vlasti i bogastva, stvoren je uzor za gradnju raskošnih i skupih crkvenih građevina koji postoji do naših dana. Ta ideja se toliko ukorenila u ljudskom shvatanju da reč crkva za većinu ljudi oznažava građevinu. Ono što ta reč označava u Bibliji je grupa ljudi koji su hram Duha Svetoga. Crkvena zgrada može da bude potpuno uništena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji. Većina skupih crkvenih građevina koje su vekovima bile građene, obično su imale oblik tornja. Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, verovatno i ne razmišljajući o poreklu ideje, kako se misli, mada su itekako znali poreklo ideje, i vrlo smišljeno gradili te tornjeve. Naravno, ne majstori koji su radili. Videćemo da su graditelji najvećih katedrala bili upravo masoni – slobodni zidari, koji su te građevine podizali po pripremljenim nacrtima i sa simbolikom u koju su malobrojni bili upućeni. Neki tornjevi su koštali čitavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima. Isus, naravno, nikada nije gradio takve građevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi započela ta tradicija građenja tornjeva? Vratićemo se nazad na Vavilon, na poznatu priču o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli “hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad i kulu, čiji će vrh stići do neba...” (1. Mojsijeva 11. 3 -4). Izraz “do neba” je bez sumnje jezička figura koja označava veliku 546
visinu, kao što je to slučaj kod opisa gradova čiji zidovi dopiru “do neba” (5. Mojsijeva 1. 28). Postoji dovoljno indicija da je toranj (obično nazivan “zigurat”) bio u uskoj vezi s njihovom religijom. Navodi se da je jedno od značenja imena boginje Astarote (Semiramide), “žena koja pravi tornjeve ili kule” a piše se kao “Asht-tart”. Boginja Kibela (koja se takođe, poistovećuje sa Semiramidom) bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kaže Ovidije) bila je Dijana. U simbolizmu katoličke crkve toranj je znak device Marije. Takođe i sekta Jehovinih svedoka nije slučajno uzela ime „Kula stražara“ kad uđemo u pozadinu osnivanja sekte i okultnu prošlost njenog osnivača Čarlsa Rasela. I on je bio jedan od „graditelja kule.“ Koliko je poznato, neki antički tornjevi su građeni u vojne svrhe kao osmatračnice, ali mnogi tornjevi sagrađeni u Vavilonskom carstvu imali su isključivo religijsku namenu i kao takvi bili su povezani sa hramom. U to doba, kada je stranac ulazio u neki vavilonski grad, mogao je pronaći hram jer se njegov toranj mogao da se vidi iz daljine. „Katolička enciklopedija“ navodi: “Činjenica je da je većina vavilonskih gradova posedovala hram-toranj.” Piramida je „kopija“ Vavilonske kule. Setimo se da je nakon pada ogromne vavilonske kule počelo raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta, pa su noseći paganske i okultne ideje ljudi poneli i ideje o toj građevini. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostali tornjevi. Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, “pagoda”, povezan je sa rečju “boginja.“ U hindu religiji se pagode ili tornjevi, “raštrkane po velikim hramskim imanjima... uzdižu iznad okolnog zemljišta svuda gde ljudi mogu da ih vide, pa se na taj način uzdiže predanost idolatrijskom bogosluženju. Mnoge od tih pagoda su visoke više desetina metara i ukrašene skulpturama koje prikazuju scene iz života bogova tog hrama ili značajnih svetaca.“ Kod muslimana postoje tornjevi vezani za islam, koji su drugačijeg oblika, i zovu se „minareti.“ Toranj katedrale u Kelnu je visok 157 metara, dok je toranj ulmske katedrale visok 161 metar. Male kapele često imaju toranj iste vrste, što je tradicija koja se retko preispituje. S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen šiljati zvonik, a poreklo zvonika i šiljatih tornjeva je povezano sa drevnim egipatskim obeliskom. Kupole koje krase Panteon u Rimu, katedralu Svetog Pavla u Londonu, baziliku Sv Petra u Rimu, džamiju Al Aksa u Jerusalimu („Kupola na steni“), Belu kuću u Vašingtonu, crkvu Sveta Sofija u Istanbulu, katedralu u Firenci, hram Sv. Save u Beogradu, crkva Sv Vasilija Blaženog u Moskvi, mnogobrojne crkve, džamije, pagode su takođe paganskog porekla. Vatikanskoj kupoli je slična kupola Bele Kuće u Vašingtonu, dok je najveća kupola ona u Londonu, koja se naziva Milenijumska kupola (Millenium dome) koja stoji na 12 stubova, koji su 12 znakova zodijaka, stubovi su debeli 52 metra što je navodno 52 nedelje u godini, a ustvari 4 x13. Ova dvorana će da odigra veliku ulogu na OI u Londonu 2012.
Milenijumska kupola – London Kako je obelisk simbol falusa ili muške energije tako je kupola simbol ženske, mesečeve energije. Često su obelisk i kupola blizu jedno drugome. Pravoslavne crkve imaju pored kupole i uspravan toranj – zvonik, kao i minaret pored kupole džamije. Takođe kupole simbolizuju i utrobu Velike majke, utrobu Boginje polodnosti, koja je predstavljena mesecom. 547
Vatikan i Vašington U sredini trga Svetog Petra u Vatikanu vidimo mali krug u velikom krugu (simbol plodnosti) i onda još i obelisk u sredini malog kruga. Obelisk je visok 25.5m (85 stopa, 8+5=13 - broj pobune u Bibliji), i dva krsta u tom krugu koja podsećaju na Britansku zastavu (Union Jack). Da li je slučajno da na Trgu Sv Petra u vatkanu imamo konture krstova sa Britanske zastave? Taj simbol “duplog krsta” (Double cross) je ustvari simbol prevare, izdaje ili precrtavanja prethodnog dogovora, tj ukidanja. Ovaj simbol znači ukidanje hrišćanstva, a za mase je to “krst Svetog Đorđa.” Sam krug je zodijak, što crkva navodno zabranjuje i anatemiše. Navodno radi lakšeg orjentisanja po Rimu je papa Sikst V postavio obelisk baš u centar tog kruga. U njegovo vreme su u Rimu dizajnirane glavne ulice koje spajau sve bazilike sa vidljivim obeliskom u daljini ako se stoji ispred bilo koje bazilike.Na isti način su građeni London, Vašington i Pariz. Obelisk u Londonu se naziva Kleopatrina igla i ima dve sfinge od bronze koje ga gledaju. Iza ovog obeliska se u daljini vidi kupola. Posle velikog požara 1666 godine je London građen po principima kao i Rim. Graditelji – masoni su mu dali današnji oblik.
London. Obelisk, sfinge i - kupola Uporedimo kupolu na katedrali Sv. Pavla u Londonu (St Paul's cathedral) sa Panteonom (visina 85m 8+5=13 opet broj pobune) u Parizu i onim drugim kupolama od pre. Rađena je po planu Ser Kristofora Vrena (Christopher Wren - 1632-1723), profesora astrologije i poznatog matematičara svog doba koji je sad uglavnom poznat kao glavni arhitekta britanskog baroknog stila. 1665. je studirao u Parizu 6 meseci i pripremio 548
je veliki plan rekonstrukcije Londona nakon požara 1666. godine, ali taj plan se nije u potpunosti ostvario. Ipak je taj mason 33. stepena izgradio puno zgrada od kojih je najpoznatija katedrala Sv Pavla, i od 1670. do 1711. je isplanirao 52 crkve u Londonu (4x13) od kojih većina i dalje stoji, a još je osmislio puno zgrada da pomogne da se upotpuni taj masonski plan geometrijske gradnje sa ezoterijskom simbolikom. U Parizu je trijumfalna kapija postavljena u centar kruga. Fontana Du Trevi u Rimu je građena po nalogu nekoliko papa, a završena je u 18 veku. Ona prikazuje boga mora Neptuna sa kočijom i krilatim konjima. Neptun stoji ispod luka Trijumfalne kapije u Parizu (Arc de Triomphe). Luk iznad glave je masonski simbol, i to je deo simbola i rituala u nekim stepenima masonerije. Trijumfalna kapija je stavljena u centru kruga, a do njega dolaze 12 puteva. Iz vazduha se opet vidi taj dupli krst, ili krst u krstu, kao kod zastave Velike Britanije. Dvanaest je znakova Zodijaka. U centru je krst u krugu, što je ezoterijsko – kabalistički simbol. To je simbol hetitskog boga sunca, simbol solarne pokretljivosti i točak promene. Njega danas možemo videti na brojnim pravoslavnim crkvama i manastirima u Srbiji. On nikako nije hrišćanski simbol. Koriste ga i mnoge neonacističke organizacije, poput “Stormfronta.”
Kad gledate u smeru Šampelizez (Champ Elysees), vidi se 3300 godina stari egipatski obelisk (jedan od dva koji su napravljeni ispred hrama u Luksoru 1300 godina pre nove ere poklonjeni od Egipta Francuskoj 1836. godine 1+8+3+6=18 što je 9+9 ili 6+6+6) u Plas d Konkordu (Place de Concorde) na kojem i piše kako Ramses II prinosi darove za Amon-Ra kojeg naziva "bogom bogova" što je kasnije korišten naziv za Zevsa. Inače sam panteon u rimu i Parizu je “kuća svih bogova” – Pan Teon. Francuska je puna okultnih mesta i simbola, najjača katolička zemlja, koja je bila prva republika u modernijoj Evropi, čiji se narod prvi javno odrekao Boga tokom Francuske revolucije, čija je armija 1798 zarobila papu i odvela ga u egzil, ukinvši time vlast papske države koja je prestala da postoji, sve do 1929 dok je papa Pije XI i Musolini nisu osnovali ponovo. Za Francusku se vezuje početak progona Templara, kao i za najgore progone protestanata. Francuski kraljevi su za savetnike imali astrologe, pa je tako savetnik vladara Francuske (Katarina Mediči) bio i Nostradamus. Paruz se naziva Gradom Svetlosti. Nije ništa svetliji od Londona, Moskve ili Berlina….
549
Okultna simbolika Pariz grad svetlosti ili Grad Svetlonoše? Podalje od toga u istom pravcu ima još jedna kapija, samo dosta manja od trijumfalne, i ona gleda na veliku staklenu piramidu izgrađenu izvan Luvr muzeja za vreme predsedništva masona 33. stepena Fransoa Miterana (Francois Mitterrand). I Parižani i Francuzi a i turisti su se čudili kako je nekome palo na pamet da izgradi piramidu od stakla u dvorištu Luvra, koja nema nikakve veze sa muzejem, ali ima veze sa arhitektonskom postavkom Pariza, koja je okultna simbolika. Sama piramida ima okultne proporcije. Sastavljena je od 666 komada stakla. Ova piramida ima svoj deo iznad zemlje i svoj podzemni deo. Vrh i najnižu tačku povezuje osa. Tako se dobija oktaedar, jedno od pet platonovih geometrijskih tela koja predstavljaju pet elemenata u prirodi. Na ovoj piramidi vidimo polja i ako zamislimo oktaedar, polja ima devet. Svako polje ima 36 polja, što je 4 puta 9. U Platonovim misterijama je važno mesto zauzimala nauka o brojevima, kojima je Platon davao božanske osobine. Svaki od devet oktaedra u sebi ima četiri po devet polja, što je 36. Jedna cela stranica oktaedra ima devet velikih polja kako smo rekli, što je 9 puta 36 – 324 polja. Oktaedar ima 4 stranice, svaka po 324 polja, što iznosi 1296 polja. Sada se brojevi mogu sabirati: 36=3+6=9; 324=3+2=5+4=9; 1296=1+2=3+9=12+6=18=1+8=9 36+324=360=3+6=9=9+0=9; 36+1296=1332=1+3=4+3=7+2=9; 36+324+1296=1656=1+6=7+5=12+6=18=1+8=9 Oduzimati: 1296-324=972=9+7=16+2=18=1+8=9; 1296-36=1260=1+2=3+6=9+0=9; 324-36=288=2+8=10+8=18=1+8=9 Deliti: 324 : 36 = 9; 1297 : 36 = 36 = 3+6=9; 1296 : 324 = 4 Množiti: 36 x 324=11664=1+1=2+6=8+6=14+4=18=1+8=9; 36 x 1296=46656=4+6=10+6=16+5=21+6=27=2+7=9; 324 x 1296=419904=4+1=5+9=14+9=23+0=23+4=27=2+7=9. Rezultat je devet! Da li je to slučajno? Broj devet po okultistima sadrži “zlatni ključ” svemira. Simbol trostrukog trojstva (3 puta 3 puta 3). Sadržan je i u broju punog kruga 360 stepeni. Njegob drugi aspekt je magični broj “abrakadabra” (666 – 18 – 1 + 8 = 9). Ako broj 666 pomnožite sa bilo kojim brojem, i cifre iz rezultata saberete uvek će zadnji zbir biti broj devet. Na primer: 666 puta 7 =4662 =4+6+6+2 = 18 = 1+8 =9. A sve ovo su znali graditelji ovih građevina pa i katedrala i crkava.
550
Novi ulaz u bivšu kraljevsku palatu a sada muzej Luvr. Baš piramida sa 666 stakala Mnoge crkve i katedrale su građene tako da samo dobrom oku i mudrom umu pokažu simboliku. Najveće katedrale u Evropi imaju sličnu simboliku i proporcije, kao i piramida kod Luvra. Izgleda jednostavno, ali za 88, 99 % ljudi nevidljivo. Većina tih velikih katedrala se nalazi na mestima gde su ranije bili paganski hramovi. Dve crkve u Hrvatskoj, jedna franjevačka sa amostanom u slavonskom brodu a druga Jezuitska na svojim fasadama otkrivaju kabalističku simboliku. Kabala je knjiga okultnih veština, pripisuje se Jevrejima, i otkud na rimokatoličkim crkvama njena simbolika? A takvih crkava ima svuda na stotine…
551
Krst koji je 2010 završen kod Kragujevca, nazvan je “Đurđevdanski krst. “ Osveštao ga je patrijarh srpski Irinej 21 jula 2010 8zbir je 6). Krst je visok 18 metara (6+6+6) i širok 11 metara, što nas dovodi do pominjane simbolike broja 11. Raspeće na krstu je visine 6 metara. Postament je visine 2,7 metara (27 9+9+9). Krst je postavljen u centar kruga, kao i vatikanski obelisk. U ostale karakteristike ovog spomenika, koji je koštao 7, 9 miliona dinara, po tadašnjem kursu oko 100 000 evra, je vrlo teško ući jer je cenzura učinila svoje, podaci nigde ne postoje, mada je očigledno da je u pitanju okultna simbolika. 99, 99, 99% naroda nema pojma o ovome. Jedan drugi krst koji je u planu, a treba da se izgradi za jubilej Milanskog edikta ( 313) do 2013, kod Niša, kada bi i papa trebao da gostuje u Nišu “ne krije” svoj pravi smisao. To čudo od 80 metara bi se zvalo “Krst svetog Cara Konstantina.” Arhitekta Miomir Vasov ne krije da je krst projektovan “po zakonima Zlatnog preseka božanske proporcije.” Ne bi bilo nikakvog problema da po tom zakonu nije građena Velika piramida u Gizi, katedrale u Kelnu, Parizu, Vatikanu, Londonu, Firenci itd, kao i mnoge javne građevine koje kriju simboliku. Po Zakonu zlatnog preseka su gradili samo masoni – slobodni zidari i to je isključivo gradnja sa okultnom simbolikom. I ovaj krst treba da se nalazi u kružnom kompleksu na 13 000 hektara, gde opet imamo simboliku broja 13. Uz ovaj veliki krst treba da se izgradi i Hram hrišćanskog ujedinjenja. Planirani krst ima još jednu karakteristiku. On treba da se sastoji od dva krsta, većeg latinskog i manjeg “pravoslavnog” koji bi bio “upisan” unutar većeg. To je simbol ujedinjenja dve religije, čemu teži ekumenizam. To ustvari nije ujedinjenje nego pokoravanje istočne crkve zapadnoj. Takođe je i hram Sv. Save na Vračaru u Beogradu građen po istim zakonitostima. Autori su arhitekte masoni Bogdan Nestorović (1901 – 1975) i Aleksandar Deroko (1894 – 1988). Njegova kupola dominira Beogradom, a sam hram se nalazi na kružnom platou. U njemu će se nalaziti kripte za sahranjivanje velikodostojnika, ako što su u piramidama sahranjivani prvosveštenici žreci i faraoni. Sam hram ima sličnosti sa Velikom piramidom u Gizi i u njemu se nalazi 6 malih piramida. Ako se gleda kao Platonov oktaedar, kao što je građena poramida u Luvru, ovih piramida ima 12 x 4. Visina kupole je 27 metara (3 x 9), hram je na apsolutnoj koti 135 metara (9),. Unutrašnja visina hrama od poda do najviše tačke na plafona kupole je 65 metara (11). Hram ima 13 kupola. Na velikoj i malim kupolama ima ukupno 18 krstova (9+9+9), poseduje 49 zvona (9+4 =13). U podzemnoj etaži hrama izgrađena je kripta, višenamenski prostor, riznica i grobna Crkva sv kneza i mučenika Lazara, ukupne površine 1. 800 kvadratnih metara (9+9+9). Itd. Mnogi će da kažu da su ove karakteristike slučajne i da nemaju veze sa gradnjom po principu “svete geometrije” po kom su građene građevine od Velike piramide u Gizi, pa do katedrala po Evropi. Takođe je činjenica da je Hram sv save građen na mestu gde se u antičko vreme nalazio Apolonov hram, tj. hram boga sunca, kao što je većina katedrala u Zapadnoj evropi građena na mestu gde su bili antički, paganski hramovi. Mala crkva blizu hrama Sv. Save je posvećena Isusu Hristu, a ona se jedva vidi, dok je sam hram glavna kota u Beogradu. Dakle, hram Sv. Save nije ništa do jedan paganski hram. Posebno što se, protivno Bibliji, jednom čoveku daje veći značaj nego Spasitelju i Gospodu Isusu Hristu.
552
Hram Sv. Save kao velika Piramida. Iznad ulaza e nalazi krst u krugu, koji je podeljen na 12 delova. Dvanaest apostola, dvanaest meseci ili dvanaest znakova zodijaka? Svakog petka mnogi katolici i pravoslavci ne jedu meso zamenjujući ga ribom, i objašnjavaju da je to u spomen raspeća u petak. Jedenje ribe se čak naziva postom, iako je riba mesna hrana. Sveto pismo ne povezuje ribu s petkom, ni sa Isusom Hristom. Reč petak potiče od imena boginje Freje koja je smatrana boginjom mira, radosti i plodnosti, pri čemu je riba bila simbol njene plodnosti (U engleskom jeziku se petak naziva Friday, a u nemačkom Freitag). Od najranijih vremena riba je bila simbol plodnosti među Kinezima, Asircima, Feničanima, Vaviloncima i nekim drugim narodima. Sama reč riba potiče od reči „dag“, koja (ne bez razloga) ukazuje na porast plodnosti, a spojena sa reči „on“ (sunce) se dobije ime filistejskog idola Dagon. Jedan bakalar izleže 9.000.000 jaja godišnje, list 1.000.000, jesetra 700.000, grgeč 400.000, skuša 500.000, haringa 10.000, itd. Boginja seksualne plodnosti kod Rimljana zvala se Venera (od nje i potiče naziv “venerično” npr. za venerične bolesti). Petak je bio smatran njenim svetim danom jer se verovalo da planeta Venera vlada prvim satom petka, koji je zato nazvan „Dies Veneris“, a Venera je ustvari Ištar, ženski princip, boginja meseca. U Islamu, ostaci paganstva se mogu videti u simbolu polumeseca i uzdizanja petka kao značajnog dana. Da bi ova slika bila kompletnija, recimo i to da je Veneri, kao i Astaroti i Ištar bila posvećena riba. Pošto je petak nazvan prema boginji seksualne plodnosti, i bio njen sveti dan, a riba njen simbol, izgleda da je to što su katolici podučavani da je petak dan apstinencije od mesa, tj. dan u koji se jede riba, više nego slučajnost. Odakle dolazi običaj slavljenja Uskrsa? Da li su prvi hrišćani bojili uskršnja jaja? Da li su Petar ili Pavle ikad održavali uskršnju jutarnju misu? Reč Uskrs (Easter) pojavljuje se samo jednom u engleskom prevodu Biblije King James: “...beše naumio da ga posle Uskrsa (“Easter”) izvede pred narod”. Reč koja je ovde prevedena s Easter je Pasha, grčki naziv za jevrejski praznik Pesah, i nema nikakve veze s engleskim Easter (Uskrs). Dobro je poznato da Easter nije hrišćanski termin, bar ne u svom izvornom značenju. Taj naziv dolazi od imena paganske boginje jutarnjeg svetla i proleća. Easter je samo nešto moderniji oblik imena Eostre, Ostera, Astarta ili Ištar, gde se ovo poslednje, prema Hislopu, izgovara kao što Englezi izgovaraju Easter („Dva Vavilona“ – A. Hislop). Kao i reč Easter, mnogi današnji običaji potiču iz nehrišćanskih religija. Na primer, boje se, sakrivaju, traže i jedu uskršnja jaja. To je običaj koji se danas održava i često povezuje s vremenom dečjih radosti i ludorija. Međutim, taj običaj nije potekao iz hrišćanstva. Jaje je bilo sveti simbol među Vaviloncima, koji su verovali u staru bajku o jajetu čudesne veličine koje je palo s neba u reku Eufrat. Prema drevnom mitu iz tog čudesnog jajeta se izlegla boginja Astarota (Easter). Jaje tako simboliše boginju Astarotu. 553
Poreklo pagansko.. stoga jesti jaja za doručak i ništa više Drevni druidi su nosili jaje kao sveti simbol svog idolopokloničkog reda. Procesija u čast boginje Ceres (Cerera) u Rimu bila je predvođena nošenjem jajeta. U misterijama boga Bahusa blagosiljano je jaje. Kinezi su koristili obojena jaja u svojim religijskim proslavama. U Japanu je postojao drevni običaj da se jaje boji bronzanom bojom. U Severnoj Evropi su se, u pagansko doba, jaja bojila i koristila kao simbol boginje proleća. Među Egipćanima jaje je bilo povezivano sa suncem, “zlatnim jajetom.“ U njihovoj religiji obojena jaja su bila korišćena kao posvećene žrtve u proleće. „Enciklopedija Britanika“ navodi: “Jaje kao simbol plodnosti i obnovljenog života vraća nas k drevnim Egipćanima i Persijancima, koji su takođe imali običaj da boje i jedu jaja tokom svoje prolećne proslave.” Kako je došlo do toga da se taj običaj povezao s hrišćanstvom? Očigledno je da su neki pokušali da hristijanizuju simboliku jajeta, objašnjavajući da kao što pile izlazi iz jajeta tako je i Hristos izašao iz groba. Papa Pavle V (1605–1621.) je čak sastavio molitvu u vezi jaja: “Blagoslovi o Gospode, molimo te, ova jaja koja si stvorio, da mogu postati zdrava hrana tvojim slugama koji ih jedu u znak sećanja na našeg Gospoda Isusa Hrista.” Sledeći citati iz „Katoličke enciklopedije“ su posebno značajni: “Zato što je upotreba jaja bila zabranjena tokom Korizme, ona su se iznosila na sto tek za Uskrs, obojena u crveno da bi tako simbolizovala uskršnju radost. Taj običaj možda potiče iz paganstva, s obzirom da se ogroman broj paganskih običaja koji proslavljaju povratak proleća praktikovao baš u doba Uskrsa.“ Takav je bio slučaj i s običajem nekad popularnim u Evropi: “Na vrhovima brda palila se Uskršnja vatra; taj običaj paganskog porekla bio je popularan širom Evrope, a označavao je pobedu proleća nad zimom. Biskupi su izdali stroge proglase protiv svetogrdnih Uskršnjih vatri, ali nisu uspeli da ih svuda iskorene.“ I što se dogodilo? Vredi pažljivo pročitati sledeće redove: “Crkva je prihvatila održavanje Uskršnjih ceremonija povezujući ih s vatrenim stubom (koji je pratio Izraelce u pustinji) i Hristovim uskrsnućem” Vidimo da su mnogobožački običaji bili unešeni u Rimsku crkvu i da li im je dat hrišćanski oblik. Na brojnim mestima i sama „Katolička enciklopedija“ to potvrđuje. Zec je paganski simbol i oduvek je bio smatran simbolom plodnosti. „Enciklopedija Britanika“ dalje navodi da je “poput uskršnjeg jajeta, i uskršnji zec došao u hrišćanstvo iz davnina. Zec je povezan s mesecom u legendama drevnog Egipta i nekih drugih naroda... Egipatska reč za zeca, „um“, znači takođe i otvoren i razdoblje, pa se tako zec povezivao s periodičnošću, menama, kako ljudskim tako i mesečevim, s početkom novog života u mladićima i devojkama, i tako je bio simbol plodnosti i obnavljanja života. Kao takav, zec je povezivan s uskršnjim jajima.” Tako su, dakle, uskršnji zec i uskršnje jaje simbolisali seksualnost i plodnost. Uobičajeno je da se u doba Uskrsa dolazi na ranu jutarnju misu ili liturgiju. Smatra se da se time proslavlja Hristos, pošto je on ustao iz mrtvih rano ujutro na uskrsnu nedelju, upravo prilikom izlaska sunca. Ali, Hristos nije vaskrsnuo u vreme izlaska sunca, jer je još bila tama kada je Marija Magdalena došla na njegov 554
grob koji je već bio prazan. Sa druge strane, postojala je jedna vrsta ranojutarnjeg bogosluženja koje je bilo deo drevnog obožavanja sunca. Time, naravno, ne želimo da kažemo da današnji vernici namerno poštuju sunce tokom liturgija i misa koje se održavaju u rane jutarnje sate, niti tvrdimo da oni koji se klanjaju pred prikaznicom, sunčevim likom, u kojoj se nalazi okrugla hostija u obliku sunca, na taj način obožavaju sunce, oni to uglavnom ne znaju, ali je verovatno da crkvene vođe znaju, ali kriju, ili iz razloga što im to donosi posao i lagodan život, ili iz razloga što su i sami pripadnici okultnih tajnih društava. Alberto Rivera je znao kome se klanjaju visoki sveštenici. U vreme proroka Jezekilja čak su i ljudi koji su smatrani poštovaocima pravoga Boga praktikovali obožavanje sunca, i to su učinili delom svog bogosluženja: “I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg, i gle, u ulasku u crkvu Gospodnju između trema i oltara beše oko dvadeset pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku” (Jezekilj 8:16). Činjenica da su se klanjali suncu prema istoku, pokazuje da je to bilo rano jutarnje bogosluženje. Sledeći stih kaže: “...i drže granu pred nosom svojim” Foset (Fausset) navodi da “to ukazuje na idolatrijsku upotrebu grane drveta tamariska, pri čemu se grana stavlja pred nos, dok se u svitanje pevaju pesme izlazećem suncu“(Foset „Biblijska enciklopedija“). Prema istoku su gledali i Valovi proroci u Ilijino doba. Val (Baal) je bio bog sunca, a samim tim i bog vatre. Kada je Ilija uputio izazov Valovim prorocima, rekao je: “Bog koji odgovori ognjem, pravi je Bog”, i tako napao obožavanje Vala na njegovom “vlastitom terenu”. U koje doba dana su Valovi proroci počeli da prizivaju svoje božanstvo? To je, naravno, bilo kada se sunce (Baal) pojavilo nad istočnim horizontom, “ujutro”, u zoru (1. Carevima 18:26). Vernici pravoslavne crkve imaju običaj da tri puta obiđu oko crkve Rituali povezani s izlazećim suncem bili su prisutni u raznim oblicima među mnogim drevnim narodima. Egipatska Sfinga je postavljena tako da njeno lice gleda na istok. S planine Fudžijama u Japanu, upućuju se molitve izlazećem suncu. “Hodočasnici se mole izlazećem suncu dok se penju obroncima planine... Ponekad je moguće videti stotine Šintu hodočasnika u belim haljinama kako izlaze iz svojih skloništa i udružuju se u molitvama izlazećem suncu.” Rimski mitraisti su se, takođe, sakupljali u zoru, u čast boga sunca. Boginja proleća, od čijeg imena dolaze engleski i nemački nazivi za Uskrs (engl. Easter i nem. Oster), takođe je povezana s izlaskom sunca na istoku (east, osten), kao što se iz same reči East-er može naslutiti. Tako su izlazak sunca na istoku, naziv Uskrs i proleće na neki način usko povezani. Prema nekim starim legendama, nakon što je bio ubijen Tamuz je sišao u podzemni svet, ali je zahvaljujući oplakivanju svoje majke Ištar (Easter), u proleće oživeo na tajanstven način. “Tamuzovo uskrsnuće, kroz Ištarino žalovanje, dramatično se prikazivalo svake godine, da bi osiguralo uspešnu letinu i plodnost kod ljudi. Svake godine je trebalo da muškarci i žene zajedno s majkom Ištar oplakuju Tamuza i proslavljaju njegov povratak, da bi tako ponovo zadobili njenu naklonost i blagodati. Kada je vegetacija opet počela da niče, ljudi su verovali da je njihov “spasitelj” došao iz podzemnog sveta, učinio kraj zimi i prouzrokovao početak proleća. Čak i Izraelci su u jednom periodu svoje istorije prihvatili tu nauku i rituale godišnjih prolećnih proslava, pa zato prorok Jezekilj i govori o ženama koje “plaču za Tamuzom” (Jezekiel 8. 14). S obzirom da se, po Bibliji, Hristovo vaskrsenje dogodilo u proleće, crkvi u četvrtom veku (koja je već na mnogo načina odlutala od vere) nije bilo teško da u hrišćanstvo uklopi pagansku proslavu. Govoreći o tom stapanju, „Enciklopedija Britanika“ kaže: “Hrišćanstvo... je uklopilo u svoju proslavu velikog hrišćanskog praznika mnoge od paganskih obreda i običaja iz prolećne proslave.” Prema legendi, kada je imao četrdeset godina Tamuza je ubio vepar. Po autoru Aleksandru Hislopu oplakivanje Tamuza je trajalo četrdeset dana, po dan za svaku godinu života. U staro doba to su bili dani za oplakivanje, post i samokažnjavanje, da bi Tamuz izašao iz podzemnog sveta i učinio da počne proleće. Taj običaj nije bio poznat samo u Vavilonu, već i među Feničanima, Egipćanima, Meksikancima i jedno vreme čak i među Izraelcima, koji su prihvatali paganska verovanja i među elitom i tajne misterijske rituale. “Izgleda da je među paganima”, piše Hislop, “ta Korizma bila neophodna priprema i uvod u veliku godišnju proslavu u spomen na Tamuzovu smrt i uskrsnuće.” Prihvativši u crkvu i ostala verovanja u vezi sa prolećnom svetkovinom, bio je potreban još samo jedan korak da se prihvati i nekadašnji post koji je prethodio proslavi. „Katolička enciklopedija“ otvoreno navodi da su “pisci u četvrtom veku bili skloni da opisuju mnoge običaje (npr. korizmeni post od četrdeset dana) kao apostolsku uredbu koja sigurno ne zaslužuje da se smatra takvom.” Tek je u šestom veku papa službeno naredio održavanje Korizme, nazvavši je “sveti post”, tokom koga nije smelo da se jede meso i još nekoliko vrsta hrane. Katolički teolozi priznaju da u njihovoj crkvi postoje običaji koji su preuzeti iz paganstva. Međutim, oni tvrde 555
da mnoge stvari, iako su izvorno mnogobožačke, mogu da budu hristijanizovane. Ako, na primer, neko pleme slavi četrdeset dana u čast paganskog boga, zašto mi ne bismo činili to isto, ali u Hristovu čast? Pošto su se pagani ujutro klanjali suncu okrenuti prema istoku, zar ne bismo i mi mogli imati bogosluženja u zoru, u čast Hristovog vaskrsenja? Osm toga, pitanje se može postaviti i za dan vaskrsenja. Kako može da se slavi Uskrs, kad on pada u tazličite datume svake godine. Uzmimo da je Isis vaskrsao 11. aprila. Kako onda može da se slavi vaskrsenje 3. maja? Jasno je da se radi o prazniku proleća i plodnosti, koji je uslovljen astronomskim zakonitostima, a verovatno i astrološkim. Pagani su koristili jaje, i zar ne bismo i mi mogli da se koristimo njime i uzeti ga za simbol velikog kamena koji je bio postavljen na ulaz Isusovog groba? Drugim rečima, zašto ne prihvatiti razne vrste popularnih običaja i koristiti ih Hristu na slavu, umesto u čast paganskih bogova kao što to čine mnogobošci? Ovo zvuči logično, ali ipak, u Bibliji nalazimo jedno drugačije upustvo: “Čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku... i da ne potražiš njihove bogove i kažeš: Kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako ću i ja činiti. Ne čini tako Gospodu Bogu svom; jer oni činiše svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom... Šta vam god Ja zapovedam, sve držite i tvorite, ništa ne dodajte k tome i ne oduzimajte od toga” (5. knjiga Mojsijeva 12. 30 – 32).
Religijski prevaranti Beogradski anarhisti su na sajmu knjiga u oktobru 2011 delili nalepnice na kojima je pisalo:”Bando crkvena.” Otkud toliki bes prema Crkvi? Ukoliko se pomene reč “Bog” ljudi pominju nemoral sveštenika, bogaćenje, kriminal, bezakonje i sve ono što je suprotnost hrišćanskog učenja, a sam pomen hrišćanstva asocira na pravoslavnu i katoličku crkvu, koje odmah povezuju sa korupcijom, pedofilijom, Inkvizicijom, kriminalom, genocidom, rasipništvom… Ovo nije od juče, tradicionalne crkve su svojim ponašanjem izazvale bes mnogih ljudi tokom vekova, a tokom Francuske revolucije i komunističkih prevrata u Rusiji, Jugoslaviji, Kini, na Kubi, u Rumuniji.. dok je na zapadu zavladao sekularizam i bezverje. Progoni sveštenika i uništavanje crkvenih zgrada i inventara pravdani upravo zločinima, korupcijom, kolaboracijom sa okupatorom, podržavanjem i sudelovanjem u izrabljivanju i pljački naroda od strane feudalaca i gazda. Religija je postala i ostala – biznis. Za mnoge. I mnogi ateisti imaju jako dobar izgovor: ako je Bog dobar, kako to da vrlo loši ljudi u njegovo ime postaju sve bogatiji, dok se većina muči. Ako Bog postoji, i ako je njegova reč istinita, zašto se sveštenici laktaju za bolje položaje, obmanjuju, kradu, služe se nečasnim metodama? Ako se Bog brine i ako su njegova obećanja istina..zašto? ako Bog postoji, zašto su njegovi predstavnici u crkvama podržavali pokolje, genocid, pljačku? Prvi razlog je taj što se ne radi o istinskoj religiji, a drugi je taj što je tu uglavnom ono ljudsko kod ljudi. A gde je ljudsko, tu Duh Sveti ne može da nastava tu je biznis, korupcija, zločin, pljačka, prevara, laž, ubijanje.. u ime Hristovo ali bez Hrista. U najranija vremena je bilo tako, a posebno u Hristovo vreme, kada su odnarođena klasa sveštenika, fariseja i sadukeja gomilale bogatstva na račun naroda, uvodeći stotine pravila u religioznost, pravila koja su opterećivala život. Iako je u starom Zavetu, uz 10 zapovesti dat pravilnik o međusobnim odnosima u Izraelu, opet su zavladali lopovi, zli ljudi uzeli maha. Izmišljane su priče i predanja koja zamaraju um i ne donose olakšanje već opterećuju savest. Uvek spremni da kazne za neki javni greh su bili oni koji su tajno činili mnogo gore stvari: “Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene. No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim” (Matej 15. 7 – 8). “Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim. I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama, I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi! A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. A najveći između vas da vam bude sluga. Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni. Teško vama 556
književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe” (Matej 23. 1 – 15). “Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete. Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika, I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka. Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi dopuniste meru otaca svojih. Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude? Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom” (Matej 23. 23 – 35). Ovde je Isus opomenuo sveštenike, ali zašto njima pominje Avelja koji je ubijen od strane brata Kaina? Zato što se radi o istim karakterima. Ovi velikodostojnici su bili ljudi beskarakterni, dvolični i nemoralni, kao “okrečeni grobovi” ili “spolja gladac a unutra jadac” i veoma opasni. Posle odlaska Isusa Hrista, oni su bili nosioci progona apostola i prvih obraćenika, pa i onih koje su Rimljani hteli da puste ne želeći da se mešaju u stvar Jevreja. Ovaj društveni poremećaj se kasnije javlja i u hrišćanskoj crkvi koja se sve više udaljava od Hristovog učenja, sve do njenog potpunog otpada u ranom srednjem veku. Progon neistomišljenika nije u Hristovom ni u hrišćanskom karakteru Prodaja relikvija, crkvenih službi i oproštajnica (indulgencija) postala je unosan posao u srednjovekovnoj rimskoj crkvi. Papa Bonifacije VIII je proglasio godinu 1300. jubilarnom i ponudio oproštenje greha svakom ko dođe na hodočašće u Crkvu svetog Petra u Rimu. Te godine je došlo otprilike 2.000.000 ljudi i ostavilo toliko blaga pred navodnim grobom svetog Petra, da su dva sveštenika s grabuljama u rukama dan i noć sakupljali novac („Istorija civilizacije“ Vil Djurant). Veliki deo tog novca iskoristio je papa da obogati svoje rođake, koji su kupili dvorce i sjajne posede u Laciji, što je jako uvredilo stanovnike Rima. Od Konstantinovih dana, Rimska crkva je rapidno uvećavala svoje bogatstvo. U srednjem veku je posedovala i cele gradove, kao i ogromne delove zemlje. Od stanovnika katoličkih zemalja zahtevalo se da plaćaju poreze crkvi. To nije bilo davanje od srca, već prisilno davanje, princip kojem se protivio apostol Pavle (1. Korinćanima 9. 7). U to doba je vrlo malo ljudi bilo pismeno, tako da su sveštenici često pisali testamente. Papa Aleksandar III je 1170. godine odredio da niko ne može da načini verodostojan testament bez prisustva sveštenika. Bilo koji svetovni beležnik koji bi na drugi način napisao testament, bio bi ekskomuniciran, tj isključen iz crkve što se onda smatralo velikom kaznom. Često je sveštenik bio poslednja osoba pored umirućeg, jer je trebalo da obavi zadnje obrede, tzv. “poslednje pomazanje.“ Možemo biti sigurni da uz takve aranžmane Rimska crkva uglavnom nije bila zaboravljana u testamentu. Jedan drugi izvor novca bio je prodavanje oproštajnica (indulgencije). „Katolička enciklopedija“ objašnjava da “gresi počinjeni nakon krštenja” (koje se kod tradicionalista obično obavlja u ranom detinjstvu) “mogu da budu oprošteni kroz sakrament pokore, ali još uvek preostaje vremenska kazna koju zahteva božanska pravda, a taj zahtev mora biti ispunjen ili u sadašnjem životu ili u budućem svetu – u čistilištu. Indulgencija nudi skrušenom grešniku način oslobođenja od tog duga još tokom života na zemlji.” Mnogi ljudi imaju samo površnu predstavu o tome šta podrazumeva reč indulgencija. Dobro je poznato po kojoj osnovi se oproštajnice dodeljuju, prema rimokatoličkom uverenju. Prema „Katoličkoj enciklopediji“ osnova ili poreklo za oproštajnice je “blago.“ Ovo podrazumeva neizmerno otkupiteljsko Hristovo delo, žrtvu pomirnicu za naše grehe i, zapazite, “pored zadovoljavajućih dela Blažene Device Marije, neoslabljenih posledicama greha, i vrline, čistotu i trpljenje svetaca koji silno nadmašuju bilo kakvu vremensku kaznu kojoj Božje sluge mogu biti izvrgnute.” Postoji poseban izvor ili riznica zasluga, koji omogućuje da se oproštajnice dele ostalim članovima crkve koji nisu bili toliko sveti. Takva je bila doktrina koja je dogmatski ustanovljena u buli „Ungenitus“ pape Klementa VI 1343. godine. “Prema katoličkoj doktrini izvor oproštajnica je ustanovljen zaslugama Hrista i svetaca („Katolička enciklopedija“). Postavlja se pitanje, ako je Hristos “žrtva pomirnica za naše grehe” i njegova krv nas “čisti od svakog greha” (1. Jovanova 2.2), na koji način bi zasluge Marije i ostalih svetaca mogle tome nešto da dodaju. 557
Ono što su učinili Marija i ostali sveci ne može ništa da doda dovršenom Hristvom delu na Golgoti, niti je to potrebno. Sve ovo ukazuje na to da je nauka o oproštajnicama ljudska tvorevina. Nije čudo da je bez pravilnog biblijskog temelja ideja o indulgencijama dovela do mnogih zloupotreba. S obzirom da je izdavanje oproštajnica najčešće bilo povezano s novcem, „Katolička enciklopedija“ navodi da je “ta praksa bila povezana sa smrtnom opasnošću i ubrzo je postala plodonosni izvor zla... zbog sakupljanja novca... Oproštajnice su koristili koristoljubivi sveštenici kao način sticanja novca... zloupotrebe su bile široko rasprostranjene.” Neki od prodavaca oproštajnica i sami su bili još veći grešnici i nitkovi od onih kojima su ih prodavali. Oko 1450. godine Tomas Gaskuinj (Thomas Gascoigne), rektor na Oxfordskom univerzitetu, žalio se što se pismo oprosta ponekad prodaje za platu od dva penija, ponekad za čašu piva, za najam bludnice ili za telesnu ljubav. (Vil Djurant „Istorija civilizacije“). U vreme Martina Lutera papa je posebno podsticao sakupljanje novca putem oproštajnica radi popravki na Crkvi svetog Petra. Johan Tecel, poznat kao čovek lošeg ponašanja, šarlatan vešt u prikupljanju fondova, bio je određen da prodaje oproštajnice u Nemačkoj. Jedan očevidac daje sledeći opis Tecelovog ulaska u jedan nemački grad: “Kada se prodavac oproštajnica približio gradu, ispred njega je nošena bula (papin zvaničan dokument) na tkanini od svile i zlata. Svi sveštenici i kaluđeri, gradski odbornici, profesori i njihovi učenici, kao i svi muškarci i žene izašli su mu u susret sa zastavama, svećama i pesmama, formirajući veliku povorku. Tada su mu se uz zvonjavu zvona i sviranje orgulja pridružili do glavne crkve, usred koje je bio postavljen krst i istaknuta papina zastava. Ukratko, izgledalo je kao da primaju samog Boga. Ispred krsta postavljen je veliki metalni sanduk, da primi novac. Tada su ljudi na razne načine bili podsticani na kupovinu oproštajnica.” Rečeno je da je Tecel sa sobom nosio sliku đavola koji muči duše u čistilištu i učestalo ponavljao reči koje su se nalazile na kutiji za novac: “Sobald der Pfenning im Kasten klingt, kie seel“ aus dem Fegfeuer springt”, što u slobodnom prevodu znači: “Čim novčić u škrinjici zazveči, uboga duša iz čistilišta iskoči.” Bogatiji ljudi su davali velike priloge, dok su siromaštvom pogođeni seljaci žrtvovali koliko su mogli da bi pomogli svojim dragima u čistilištu ili da bi pribavili oproštenje za svoje vlastite grehe. Po običaju koji je vladao u srednjem veku, oni koji su želeli da zastupaju određena uverenja javno su izlagali “teze”, prikaz svog mišljenja, pa su na osnovu toga pozivali na diskusiju. Sledeći taj običaj, Martin Luter je prikucao svojih poznatih 95 teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu u Nemačkoj (27 tačaka bilo je upereno protiv ideje da duše izlaze iz čistilišta čim novac uđe u kutiju za sakupljanje). Tecel nije ni propovedao u dvorskoj crkvi, jer propovedanje o oproštajnicama nije bilo dozvoljeno u Vitenbergu. Svejedno, mnogi stanovnici Vitemberga su otišli u susedni grad da saslušaju Tecela. Luter je počeo da govori protiv oproštajnica, a posebno protiv njihovog prodavanja. U buli pape Leona X bio je optužen zato što je rekao da su “oproštajnice religijska prevara... oproštajnice ne koriste u očima Božje pravde onima koji ih dobijaju za oproštenje od kazne zbog učinjenog greha.” Delo reformacije učinilo je dobar posao u razotkrivanju zloupotrebe davanja novca “u korist duša u čistilištu”. Danas se ljudima ne govori da se novcem može platiti za oslobađanje tih mučenih duša. Uprkos tome, davanje novca i molitve za mrtve idu ruku pod ruku. Kako sveštenici moraju da priznaju da ne poseduju nikakav način da saznaju kada “duše napuštaju čistilište” i “odlaze u nebo”, uvek postoji mogućnost da treba dati više novca u korist dragih koji su mrtvi. Poigravanje sa ljubavlju i osetljivim uspomenama ucveljenih ljudi, uzimanje novca za mise i duge molitve, doziva u sećanje one jevrejske sveštenike Isusovog vremena koji “jedu kuće udovičke i lažno se mole Bogu dugo.“ Nijedan papa, sveštenik ili propovednik ne može da garantuje spasenje bilo kog čoveka, živog ili mrtvog, bez obzira na sumu novca datu za njegove molitve. Biblija kaže da je bogatašu “teško da uđe u carstvo nebesko” (Matej 19. 23 – 24). Ako bi plaćanje novcem moglo da pomogne nekoj osobi da izbegne čistilište i ode u nebo, onda bi istina bila upravo suprotna. Biblija kaže da oni “koji se uzdaju u silu svoju i hvale se velikim bogatstvom svojim” ne mogu “brata osloboditi niti dati Bogu otkup za njega. Veliki je otkup za dušu, i nikada neće biti da ko doveka živi i ne vidi groba” (Psalam 49. 6 – 9). Ako novac ne može otkupiti brata koji je živ, kako bi ga mogao otkupiti ako je mrtav, a posebno ako znamo stanje mrtvih, koji ne znaju ništa niti obitavaju u nekim čistilištima, paklu ili raju. Ne može biti nesporazuma šta apostol Petar misli o tome. On otvoreno kaže da mi nismo “otkupljeni nečim raspadljivim, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista, Jagnjeta bez mane i ljage” 71 Petrova 1. 18 – 19). Kada je samarijski vračar Simon ponudio novac da dobije dar od Boga, Petar mu je odgovorio: “Tvoj novac neka ide s tobom zajedno u propast, zato što si mislio da novcem stekneš sebi dar Božji” (Dela 8. 20). Rimokatoličke ideje u vezi sa čistilištem (i molitvama za pomoć onima u čistilištu) nisu bile učenje 558
Hrista i apostola. Te ideje se nisu previše promovisale u Rimskoj crkvi sve do oko 600. godine, kada je papa Gregorije Veliki izneo postavke u vezi sa trećim stanjem - čistilištem - i nisu postale službena dogma do koncila (sabora) u Firenci 1459. godine. Verovanja u vezi sa čistilištem postojala su dugo vremena. Platon, koji je živeo od 427. do 347. pre Hrista, govorio je o orfičkim učiteljima (žrecima, tumačima Misterija) svoga doba “koji su se sjatili na vrata bogatog čoveka, nastojeći da ga uvere da u svojoj vlasti poseduju silu koju dobijaju s neba, a koja im omogućuje da putem žrtvi, čarolija... daju iskupljenje za bilo koji zločin počinjen od strane pojedinca ili njegovih predaka... Njihove misterije nas oslobađaju od mučenja na drugom svetu, dok se odbijanje i negiranje kažnjava strašnom propašću.” Inače nauka o zagrobnom životu je još jedna vavilonska prevara, koja se proširila svetom, pa su danas raširena verovanja u reinkarnaciju, lutanje duša, odlazak u raj, pakao ili čistilište. Kult mrtvih postoji u svakom narodu, a taj kult su sveštenici tradicijskih crkava znali dobro da unovče. Nakon iznošenja detaljnog uvida, autor A. Hislop („Dva Vavilona“) iznosi sledeći zaključak: “U svakom sistemu, osim biblijskog, doktrina o čistilištu nakon smrti i molitvama za mrtve, uvek je zauzimala istaknuto mesto.” Naplata „usluga“ postoji i u istočnim crkvama, i tarife su različite od mesta do mesta, od parohije do parohije. Iako ne propovedaju narodu Jevanđelje i ne bave se naučavanjem nauke spasenja, sveštenici su voljni da naplate svoje usluge, iako nigde u Bibliji nema te odredbe. Od krštenja deteta, što je takođe nebiblijska radnja, jer krštenje je zakletva i ne može beba da položi zakletvu da će da brani domovinu ili da služi Hristu, pa sve do posmrtnih običaja sve ima svoju tarifu i naplaćuje se. Bog je predvideo da se njegova crkva izdržava prilozima, koje bi davali posvećeni vernici. Čovek koji nije posvećen, koji ne voli Boga i nije osvedočen i promenjen ne može dati prilog dragovoljno. Davaće ga iz sebičnih motiva - iz straha od Božje kazne na šta računaju sveštenici i iz razloga da ga vide ljudi, pa i iz navike. Isus je na dar gledao kao na dar od srca. Bogu nisu potrebne naše pare, on želi da ljudi imaju prave motive. “I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo. I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant. I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu. Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju” (Marko 12. 41 – 44). Iskrenost i vera. Nasuprot prevarantima i licemerima, od kojih su pape bile najveće propalice. Osim uverljivih dokaza koje smo naveli, i sam karakter i moral mnogih papa pre ih prikazuje kao naslednike mnogobožačkih sveštenika nego kao Hristove ili Petrove predstavnike. Neke pape su bile toliko pokvarene da su ih se stideli i ljudi koji nisu imali nikakve veze sa religijom. Među gresima koje su počinili nalaze se: blud, sodomija, simonija, silovanje, ubistvo i pijančenja, pa i saglasnost u organizovanju pogroma i genocida. Mnoge su pape podsećale na imperatora Kaligulu. Povezati takve grehe s ljudima koji su nosili titulu “Sveti otac”, “Hristov namesnik” i “Biskup nad biskupima”, može da zvuči smešno, ali oni koji su dobro upoznati s istorijom papstva znaju da su većina papa bili nitkovi. Papa Sergije III (904-911) se dokopao papske službe pomoću ubistva. Anali Rimske crkve govore o njegovom životu sa Marozijom s kojom je živeo u javnom grehu, a koja mu je rodila nekoliko nezakonite dece. Njegova vladavina je nazvana „vladavinom bludnica.“ Papa Jovan X (914-928) je prvo bio poslat kao nadbiskup u Ravenu, ali ga je Teodora vratila u Rim i postavila na mesto pape. Prema biskupu Liutprandu iz Kremone, koji je pisao istoriju oko pedeset godina nakon tog doba, “Teodora je potpomagala Jovanov izbor da bi lakše mogla da prikrije svoje nedopuštene odnose s njim, a ovo piše i „Katolička enciklopedija.“ Njegova vladavina se neočekivano završila tako što ga je Marozija zadavila. Htela je da ga ukloni sa svoga puta, da bi Leo VI (928929) mogao da postane papa. Vladavina Lea VI je ipak bila vrlo kratka, jer ga je Marozija potajno ubila kada je saznala da je “dao svoje srce ženi besramnijoj od nje same” Nedugo nakon toga, pod imenom Jovan XI, papa je postao maloletni Marozijin sin. „Katolička enciklopedija“ navodi: “Neki, uzimajući kao izvor podataka Liutpranda i „Knjiga pontifa“ (Liber pontifacalis), tvrde da je on bio nezakoniti sin Sergija III (ranijeg pape). Putem intriga svoje majke, koja je u to vreme vladala u Rimu, bio je postavljen na stolicu svetog Petra.” Međutim, u svađama s nekim majčinim neprijateljima bio je izubijan i bačen u zatvor u kome su ga otrovali. Godine 955. Marozijin unuk je u svojoj 18. godini postao papa pod imenom Jovan XII. „Katolička enciklopedija“ ga opisuje kao “nepristojnog, nemoralnog čoveka čiji je život bio takav da se o Lateranu govorilo kao o javnoj kući, a njegova moralna izopačenost postala predmet opšte omraženosti u Rimu. 6. novembra 955 je sazvan crkveni zbor u Crkvi svetog Petra, sastavljen od pedeset italijanskih i nemačkih biskupa; Jovan je bio optužen za svetogrđe, simoniju, krivokletstvo, ubistvo, blud i incest, i pismeno pozvan da se odbrani. Odbijajući da prizna sinod, Jovan je izrekao kaznu ekskomunikacije za sve učesnike zbora ako izaberu drugog papu umesto 559
njega... Jovan XII se krvavo osvetio vođama protivničke stranke: kardinalu-đakonu Jovanu odsečena je desna ruka, biskup Otgar fon Spejer je izbičevan, visoki dvorski službenik izgubio je nos i uši... Jovan je umro 14. maja 964. godine, osam dana nakon što je bio, prema glasinama, udaren paralizom u činu bludništva.” Poznati katolički biskup iz Kremone, Liutprand, koji je živeo u to doba, pisao je: “Nijedna časna gospođa nije smela da se javno pokaže, jer papa Jovan nije imao poštovanje ni prema devojkama, udatim ženama ili udovicama; bile su sigurne da bi ih obeščastio čak i na grobovima svetih apostola Petra i Pavla. “Katolička zbirka o životima papa, „Liber pontificalis“ piše: “On je ceo svoj život proveo u bludu.” Papa Bonifacije VII (984-985) je stekao svoj položaj obilnim deljenjem ukradenog novca. Orleanski biskup je za njega rekao da je (kao i Jovan XII i Leon VIII) “monstrum koji zaudara u krvi i prljavštini” i “antihrist koji je zaseo u hram Božji”. „Katolička enciklopedija“ kaže da je on “nadvladao Jovana XIV (aprila 984.), bacio ga u tamnicu San Anđelo, gde je nesrećni čovek i umro nakon četiri meseca. Više od godinu dana Rim je trpeo tog monstruma ogrezlog u krvi svojih prethodnika. Ali osveta je bila strašna. Nakon njegove neočekvane smrti, jula 985. godine, Bonifacijevo telo je bilo izloženo pogrdama svetine, vučeno po ulicama grada i konačno golo i prekriveno ranama bačeno u podnožje kipa Marka Aurelija... Sledeće jutro samilosni sveštenici su odneli leš i na hrišćanski način ga ukopali.” Sledeći papa bio je Jovan XV (985-996). On je razdeljivao crkveni novac svojim rođacima i stekao reputaciju čoveka gramzivog za novcem i iskvarenog u svim svojim postupcima. Benedikt VIII (1012-1024) je “kupio službu pape pomoću javnog mita.“ Sledeći papa Jovan XIX takođe je kupio papsku službu. S obzirom da je bio laik, bilo je potrebno da prođe kroz sva sveštenička zaređenja u jednome danu. Nakon njega je Benedikt IX (1023-1045) postavljen za papu kao dečak od 12 godina (neki izveštaji kažu 20), i to uz pomoć cenkanja s moćnim porodicama koje su vladale Rimom. On je “počinio ubistva i bludništva u sred belog dana, pljačkao hodočasnike na grobovima mučenika i narod ga je isterao iz Rima. „Katolička enciklopedija“ kaže: “On je bio sramota Stolici svetog Petra.” Simonija” (kupovanje i prodavanje papske službe) je postala tako uobičajena, a korupcija toliko izražena, da su se i svetovni vladari uključivali u nju. Kralj Henri III postavio je za papu Klementa II (1046-1047), jer se nije našao nijedan rimski sveštenik koji nije bio okaljan simonijom i bludništvom. Brojne pape su počinile ubistva, ali je Inoćentije III u ubijanju nadmašio sve svoje prethodnike. Iako nije lično ubijao, on je uveo najđavolskiju ustanovu u istoriji čovečanstva – Inkviziciju. On je bio samo njen spoljni inicijator, jer iza Inkvizicije stoje Jezuiti, ali je bio učesnik, kao i Pije XII koji je prećutno učestvovao u genocidu nad Jevrejima, Srbima i ostalim ne – katolicima u II svetskom ratu. Procenjuje se da je broj „jeretika“ koje je ubio Inoćentije (“Nedužni”) oko 1.000.000. U toku od oko 500 godina, pape su koristile Inkviziciju protiv onih koji se nisu slagali s učenjima Rimske crkve, te tako nastojale da očuvaju svoju vlast. U sukobima s kardinalima i kraljevima, protiv pape Bonifacija VIII su bile iznošene brojne optužbe. „Katolička enciklopedija“ piše: “Teško da je izostavio bilo koji mogući zločin - neveru, herezu, simoniju, odvratnu i neprirodnu nemoralnost, idolatriju, magiju, gubitak svete zemlje, smrt Celestina V itd... Protestanski istoričari, uopšteno, pa čak i moderni katolički pisci... svrstavaju ga među pokvarene, zle pape, prikazuju kao častoljubivog, arogantnog, nemilosrdnog čoveka i podmuklog spletkara, a sav njegov pontifikat kao zapis o zlu.” Tokom njegove vladavine pesnik Dante Aligijeri je posetio Rim i opisao Vatikan kao “odvodni kanal korupcije.“ Papu Bonifacija je (zajedno s papama Nikolom III i Klementom V) smestio u “najniže delove pakla.” Iako pokušavaju da stave naglasak na neke Bonifacijeve dobre osobine, “katolički istoričari... ipak priznaju eksplozivnu brutalnost i uvredljivu frazeologiju nekih njegovih javnih dokumenata. Na primer te “uvredljive frazeologije” može da posluži tvrdnja da “zabavljati se i fizički leći sa ženama ili mladićima ne predstavlja veći greh od trljanja ruku (“Istorija crkvenih koncila“). U drugim prilikama, očigledno u takvim “eksplozivnim” trenucima, nazvao je Hrista “licemerom” i govorio za sebe da je ateist. Iako to zvuči skoro neverovatno, upravo je taj papa 1302. godine izdao dobro poznatu bulu „Unum sanctum“ koja službeno proglašava da je Rimokatolička crkva jedina prava crkva izvan koje niko ne može da bude spašen, i govori: “Zato tvrdimo, određujemo i proglašavamo da je nužno za spasenje verovati da se svako ljudsko biće mora podložiti rimskom Pontifu.” S obzirom da su postojale i grešnije pape, zahtev da se svaki čovek “mora podložiti” papi nameće jedno pitanje: Da li se treba podložiti i grešnom papi? Katolički odgovor je sledeći: “Grešni papa... ostaje član (vidljive) crkve i treba ga smatrati grešnim, nepravednim vladarem za koga moramo da se molimo, ali kog ne smemo da lišimo naše pokornosti („Katolička enciklopedija“) Od 1305. do 1377. godine papin dvor je bio u Avinjonu, u Francuskoj. U to doba je Petrarka optužio papinu gardu za “silovanja, 560
preljubništvo i sve vrste bluda.” U mnogim župama muškarci su zbog zaštite svojih porodica zahtevali da sveštenici drže konkubine, jer su napadali žene. Tokom koncila u Konstanci, trojica papa, a ponekad i četvorica, svakog jutra su proklinjali jedan drugog i svaki od njih je govorio za svoje protivnike da su antihristi, demoni, preljubnici, sodomisti, neprijatelji Boga i ljudi. Jedan od tih “papa”, Jovan XXIII (1410-1415), “bio je optužen od strane trideset sedam svedoka (većinom biskupa i sveštenika) za blud, preljubu, incest, sodomiju, simoniju, krađu i ubistvo. Uz pomoć ogromnog broja svedoka bilo je dokazano da je zaveo i silovao tri stotine časnih sestara. Njegov sekretar Niem je rekao da je ovaj držao harem u Bolonji, gde su čak dve stotine devojaka bile žrtve njegove raskalašnosti. Koncil ga je optužio za pedeset četiri zločina najgore vrste. („Istorija civilizacije“ – Vil Djurant). Vatikanski zapis donosi ovu informaciju u vezi sa njegovom nemoralnom vladavinom: “Njegovo gospodstvo, papa Jovan, počinio je perverznost sa ženama svog brata, incest sa svetim opaticama, preljubu sa udatim ženama, polno opštio sa devicama i počinio sve vrste seksualnih zločina... Potpuno se prepustio spavanju i ostalim telesnim željama, u potpunosti suprotnim Hristovom životu i učenju... javno je bio nazvan „Utelovljenim đavolom.“ Da bi povećao svoje bogastvo, papa Jovan je oporezovao skoro sve, uključujući prostituciju, kockanje i lihvarstvo. Bio je i proglašen za najpokvrenijeg zločinca koji je ikada sedeo na papskom prestolu. Za papu Pija II (1458-1464) je rečeno da je bio otac mnoge nezakonite dece. On je otvoreno govorio o metodama koje je koristio da zavede žene, ohrabrujući mladiće da čine to isto. Čak se nudio da ih podučava u metodama samougađanja. Pijev sledbenik je bio Pavle II (1464-1471), koji je imao punu kuću ljubavnica. Njegova papska kruna svojom vrednošću je nadmašivala vrednost palate. Sledeći papa Sikst IV (1471-1484) svoje ratove je finansirao prodajom crkvenih službi onima koji su ponudili najviše novca. Papstvo je koristio da obogati sebe i svoju rodbinu. Osmoricu svojih sestrića je postavio za kardinale, iako su neki od njih još bili dečaci. Luksuznim i raskošnim zabavama nadmašio je rimske careve. Bogastvom i raskoši, on i njegovi rođaci su nadmašili i stare rimske porodice. Papa Inoćentije VIII (1484-1492) je bio otac šesnaestero dece, koju su mu rodile različite žene. Neka od njegove dece slavila su svoje venčanje u Vatikanu. „Katolička enciklopedija“ spominje samo “dvoje nezakonite dece, Frančesketa i Teodorinu”, iz doba “razuzdane mladosti.“ Poput brojnih drugih papa, i on je umnožio crkvene službe i prodavao ih za ogromne sume novca. Dozvolio je i borbe bikova na Trgu svetog Petra. Sledeći je bio Čezare Bordžija koji je uzeo ime Aleksandar VI (1492-1503), a u izboru za papu pobedio je podmitivši kardinale. Pre nego što je postao papa, još dok je bio kardinal i nadbiskup, živeo je u grehu s jednom rimskom gospođom, a kasnije s njenom kćerkom s kojom je imao petoro dece. Na dan svog krunisanja postavio je svog sina, mladića loše prirode i loših navika, za nadbiskupa Valensije. Mnogi smatraju da je Aleksandar VI bio iskvareniji od svih papa iz doba renesanse. Javno je živeo u incestu sa svoje dve sestre a navodno i kćerkom Lukrecijom, s kojom je, kako je rečeno, imao dete. Predvodio je seksualnu orgiju u Vatikanu 31. oktobra 1501. godine, koja zbog ogromne grozote nikada nije bila ponovljena u analima ljudske istorije. Datum je bitno zapaziti, To je bio dan uoči Valpurgijske noći Veštica, druidskog praznika boga mrtvih Samhajna koji je padao 1. novembra. Otuda i katolički „Dan mrtvih“ ili „Svi sveti“ 1. novembra. Prema „Life“ magazinu, papi Pavlu III (1534-1549) rodila su se tri sina i kćer. Na dan kada je bio krunisan, slavio je krštenje dvojice svojih praunuka. Dvojicu mladih nećaka proglasio je kardinalima, finansirao svečanosti s pevačima, plesačima i lakrdijašima i tražio savete od astrologa. Treba još jednom pomenuti da su svi renesansni vladari zapadne Evrope imali astrologe za savetnike. Ako Alberto Rivera tvrdi da su se Jezuiti uvlačili u dvorove kao „savetnici“ onda se može zaključiti da su savetnici – astrolozi ustvari bili žreci okultnih tajnih društava, kao što su to i danas. Deluju iz senke i najviše atakuju na moral i na ono što đavo najviše mrzi – vrednosti koje je uspostavio Bog. „Katolička enciklopedija“ govori kako se papa Leo X (Lav X) “neobuzdano predao zabavama koje je obilno priređivao. Bio je opsednut nezasitnom ljubavlju prema nasladi... obožavao je da priređuje gozbe i skupe zabave propraćene razuzdanošću i pijančenjem.“ Upravo tih dana je Martin Luter, sveštenik Katoličke crkve, putovao u Rim. Kada je ugledao prve obrise “grada na sedam brežuljaka”, spustio se na zemlju i rekao: “Sveti Rime, pozdravljam te.” Za kratko vreme je uvideo da je Rim sve drugo, samo ne sveti grad, prava slika Vavilona. Među svim slojevima klera vladala je nemoralnost. Sveštenici su pričali bestidne šale i grozne prostote, čak i u toku mise. Na papskom dvoru večeru je služilo dvanaest golih devojaka. “Niko ne može da zamisli kakvi gresi i sramna dela se čine u Rimu”, rekao je Luter, “to treba videti i čuti da bi se verovalo. Tako postoji uzrečica: „Ako postoji pakao, Rim je sagrađen iznad njega.” Jednog dana, u toku te svoje posete Rimu, zapazio je kip u jednoj od ulica koje vode do 561
Crkve svetog Petra, kip ženskog pape. S obzirom da je taj kip papama bio objekat zgražavanja, nijedan od njih nikada nije hteo da prolazi tom ulicom. “Čudim se”, rekao je Luter, “kako pape dopuštaju da taj kip ostane tamo.” Četrdeset godina nakon Luterove smrti, papa Sikst V naložio je da se ukloni taj kip (D Obinje „Istorija reformacije“). Bila je to žena – papa Ivana ili Jovana. Iako „Katolička enciklopedija“ smatra da je priča o papinji Jovani izmišljena, ipak donosi sledeće objašnjenje: “Nakon Lea IV (847-855), Englez Džon od Majnca zaposeo je papsku stolicu na dve godine, sedam meseci i četiri dana. On je, navodno, bio žena. Kao devojku, njen ljubavnik ju je odveo u Atinu odevenu u mušku odeću, i tamo je je toliko napredovala u učenju da joj niko nije bio jednak u znanju. Došla je u Rim gde je podučavala nauku i zbog toga privukla pažnju učenih ljudi... i konačno je bila izabrana za papu, ali je zatrudnevši sa jednim od svojih poverljivih službenika rodila dete tokom procesije od Crkve svetog Petra do Laterana... Tamo je skoro istog momenta umrla, a rečeno je da je na tom istom mestu bila i sahranjena.”
Papa Jovana Nakon ovog skandala, kaže dalja priča, papa Benedikt ustanovio je običaj da se preko probušene stolice proverava pol budućeg pape. Probušena stolica od crvenog mermera trebala je da omogući biračima da se pregledom i dodirom uvere u papinu muškost. Tek nakon takve provere Hristov namesnik je mogao da preuzme Petrove rajske ključeve. Ta jedinstvena svetkovina postojala je sve do XVI veka. Kada nije bilo sumnje o papinom polu, čuo bi se uzvik:”Imamo muškarca za papu!”, što su Rimljani kasnije skratili samo na “habet” čime se izražava sigurnost u pol izabranog. Crkva je do XVI veka dozvoljavala mogućnost postojanja ženskog pape a onda su o Jovani (Ivani) izbrisani svi tragovi i ova priča je proglašena “lažnom klevetom, glupošću, budalastom, detinjastom, plitkom i ništavnom bajkom koja svojim protivurečnostima samu sebe pobija”, kako piše kardinal i papski istoriograf Cezar Bornijus iz XVI veka. Pre Reformacije, koja je otkrila toliko pogrešaka u Rimskoj crkvi, u tu priču su verovali hroničari, biskupi, pa i same pape. „Katolička enciklopedija“ iznosi: “U četrnaestom i petnaestom veku je ta papinica smatrana istorijskom osobom u čije postojanje niko nije sumnjao. Imala je svoje mesto među isklesanim bistama koje su stajale u sienskoj katedrali. Pod Klementom VII (15921595), i na njegov zahtev, ona je bila transformisana u papu Zaharija. U odbranu svoje lažne doktrine pred koncilom u Konstanci, jeretik Jan Hus spominje papinju i niko ne stavlja pod znak pitanja činjenicu njenog postojanja.” Kako je papa Klement mogao ženskog papu, Jovanu, transformisati u muškog papu, Zaharija, vekovima nakon njene smrti? Iznoseći nemoralnost koja je postojala u životu nekih papa, mi ne želimo da ostavimo utisak da su sve pape imali loš karakter kao ovi spomenuti, ali su primoravani da budu deo sistema ili su bili uklanjani. Istočna crkva nije imala toliko nemoralno sveštenstvo kao zapadna, ali je takođe tonula u mrak paganstva, borbi za vlast, podela, sektašenja, korupcije i svakojakog nemorala. Stalni unutrašnji ratovi su razdirali pravoslavne države, a sveštenstvo se nije trudilo da miri nego je uvek podržavalo jednu ili drugu stranu. Iako je u modernoj srpskoj pravoslavnoj crkvenoj istoriji i književnosti Vizantija prikazana romantično kao kolevka pravoslavlja, sa sjajnim kupolama i mozaicima, istina je drugačija. Vizantija i Srbija su uvek bili ljuti neprijatelji, osim u kratkim periodima mira i primirja. U srednjoj i zapadnoj Evropi su postojale grupe ljudi koje su se držale izvornog hrišćanstva krijući se od vlasti, ali progoni još nisu toliko zaživeli, dok je u 562
Vizantiji bio progonjen svako ko misli i veruje drugačije. Većina vizantijskih vladara, kao i sam rimski car Konstantin Veliki su postali pravoslavni sveci, iako su po okrutnosti i nemoralu bili jednaki papama, kao na primer „blažena „ Teodora, žena cara Teofila (829 – 842) čije je naređenje bilo ubistvo više od 100 000 Pavlićana. Car Teofil je bio „ikonoborac“ tj protivnik klanjanja ikonama, pa ga pravoslavna crkva naziva „zlim“ i „jeretikom“ dok je Teodora bila naklonjena ikonama. Nakon smrti cara 842 godine, carica je sazvala sabor 11. marta 843 godine i ikone su ozakonjene, a dotadašnji patrijarh Jovan je zatvoren u samostan. Pavlićani, hrišćanski pokret koji je osnovao Pavle Jermenin su bili za vraćanje izvornog hrišćanstva, borili su se protiv sjaja u crkvama, idolopoklonstva, obožavanja vladara i kanonizacija istih. To su bili protestanti onog vremena. Za razliku od nemačkih, holandskih i engleskih protestanata protestanti u pravoslavnim zemljama u srednjem veku su istrebljeni i nikakvih tragova nije ostalo. Vizantinski narodi, Grci i ostali podanici su bili pagani kao i rimokatolici, jer je sujeverje toliko uzelo maha da su ljudi svakakve bajalice i vračanja pripisivali veri. Ikone su bile važne u crkvenoj službi. Jedno vreme je pokret Ikonoklazam (ikonoborstvo) pokušavao da odstrani ikone iz crkava, i to je trajalo otprilike od 726 do 842, sa prekidom 780 – 815. Ikona je bilo svuda. U crkvama, kućama, na ulicama, a mesto bez njih je smatrano mračnim. Ikona Bogorodice trojeručice (Hodigitrije) je nošena gradom i kada je došlo do oslobođenja od Latina 15 augusta 1261. „I ne pokajaše se od dela svojih da se ne poklanjaju idolima zlatnim i srebrnim i mjedenim i kamenim i drvenim, koji ne mogu vidjeti, niti čuti, niti hodati“ (Otkrivenje 9. 20). Ono što su bile pape u Rimu, to su bili carevi u Carigradu. Njihov karakter je bio daleko od hrišćanskog. Konstantin V (740 – 775) je bio surov, carica Irena (797 – 802) je bila svirepa i osvetoljubiva, praznoverna i naklonjena vračarima. Ona je oslepela svog sina Konstantina VI 780 – 797). Mihajlo Pijanica (842 – 867) je opravdavao svoj nadimak uz nemoral, Vasilije Makedonac (867 – 886) bio je krvnik. Teofana, žena Romana II (950 – 959) duboko poročna je sa svojim ljubavnikom Jovanom Cimijskim ubila je cara Nićifora Foku. Zoja (1042) je bila osrednje pameti i sa svojim ljubavnikom je u kadi udavila muža. Vizantija je svoju trajnost dugovala srednjem, građanskom sloju i bogatstvu, ali je trulež zahvatala sve pore društva. Car Andronik I (1183 – 1185) je bio najgori od svih, i nije bilo dana da ne oslepi nekoga. Francuski istoričar Šarl Dil piše: „Carica Irena koja je vladala krajem 8 veka je bila privržena ikonama, uz to surova, lukava i razvratna. Zahvaljujući njenim spletkama je oslepljen vojskovođa Aleksije Mozel, a kasnije i njen sin Konstantin VI. Kakav je stav crkva imala prema njoj? Oprostila joj je zločine i proglasila je pobožnom.“ Stiven Ransiman u knjizi „Vizantijska civilizacija“ piše: „Pobožnost je obilno praćena sujeverjem. Ljubav Vizantinaca prema moštima se pokazivala i njihovim ponosom zbog velikih zbirki moštiju u Carigradu, Ovoj zbirci je temelje postavila „sveta“ Jelena, majka Konstantina Velikog. Car Iraklije je dodao predmete donete iz Jerusalima koji su bili zauzeli Arapi . drvo krsta, svetu krv, trnovu krunu, koplje vojnika Longina, ogrtač bez šava, klinove (već je jedne bio nabavio Konstantin). Što se tiče moštiju, bilo ih je na tone. Carica Jelena je donela kosti proroka Danila, Konstancije je doneo apostole Luku i Andriju, kao i Timotija, Arkadije je dovukao kosti za koje je tvrdio da su proroka Samuila, u vreme Teodosija II je „došao“ prorok Isaija. Sveta Ana je negde iskopana pod Justinijanom, a za vreme Lava VI su se pojavili Marija Magdalena i Lazar, Nićifor Foka je imao kosu Jovana Krstitelja, a Jovan Cimijski Isusove sandale. Tu su bili Ilijin plašt, hlebovi kojima je Isus učinio čudo, dok se većina relikvija Majke Božije mogla videti u crkvama u kvartu Vlaherne i Halkopatriji. Relikvijama i moštima nije bilo takmaca u celom svetu; i uprkos neraspoloženju države prema strancima, hodočasnici koji su hteli da se klanjaju moštima uvek su ohrabrivani i pružana im je svaka pomoć.“ Mrtvace u starom zavetu nije bilo poželjno ni dodirivati, a Bog je imao predstavu kakav je uticaj Egipat vršio na okolne zemlje, pa je dato niz uredba da Izraelci ne bi balsamovali mrtve i davali im značaj. Mrtav čovek je mrtav čovek i njegovi ostaci nemaju nikakvu svrhu osim da se zakopaju. Klanjanje moštima je išlo uz molitvu „vlasniku“ tih kostiju. Kosti su često sveštenici nosali u procesijama, pa su znale da se i izgube, da bi na kraju od sveg kostura nesrećnog „sveca“ ostala pokoja koščica koja se smesti u veliki kivot (sanduk za mošti) koji je postavljen na vidljivo mesto da ga ljudi poštuju. Pod velikom je sumnjom da su ove nađene kosti i pripadale onima kojima su ih pripisivali, kao i pomenuti “sveti predmeti” koje su koristili biblijski Isus Hrist, proroci, apostoli i sledbenici. „Zapovjedi sinovima Izrailjevijem neka istjeraju iz okola sve gubave i sve kojima teče sjeme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca” (4. Mojsijeva 5. 2); “Dokle traju dani za koje se učinio nazirej Gospodu, neka ne pristupa k mrtvacu” (6. Mojsijeva 6.6); Nazirej je čovek koji je specijalno, posebno posvećen Gospodu za službu, Jovan Krstitelj je bio nazirej. “I rekoše mu ljudi oni: mi smo nečisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno 563
prinijeti žrtvu Gospodu u vrijeme zajedno sa sinovima Izrailjevijem?” (4. Mojsijeva 9. 7). Ko je imao bilo kakav dodir sa mrtvacem, sahranjivao ili bilo kakav dodir, bio je dužan da se opere i proglašavan je nečistim do zalaska sunca. Dodirivati mrtvaca nije greh sam po sebi, ali Bog je ovim hteo da zaštiti svoj narod, prvo od zaraznih bolesti, a onda i idolopokloničkog odnosa prema mrtvima, što je bio Egipatski običaj. Ljudi koji su poznavali Boga su dobro znali stanje mrtvih, obavljali su sahrane, iznosili umrle i poginule u bitkama sa poštovanjem, ukopavali sa poštovanjem, ali su morali da se operu, kao i odeću koju su nosili i da se izdvoje do zalaska sunca. Kao i poštovanje ikona, tako i idolopoklonički odnos prema mrtvima potiče iz Egipta. O tome piše Sergej Bulgakov u knjizi “Pravoslavlje”: “U hrišćanstvu, naročito pravoslavlju razvilo se osobito poštovanje smrti, u izvesnoj meri blisko staroegipatskom, kao što uopšte postoji neka podzemna veza između egipatske pobožnosti u paganstvu i pravoslavlja. Mrtvo se telo sahranjuje sa poštovanjem kao seme budućeg vaskrsenja, a sam čin sahranjivanja se smatra svetom tajnom kod nekih pisaca. Molitvom za pokojnike i periodičnim pominjanjem njih se stvara veza između sveta mrtvih i sveta živih. Svako se sahranjeno telo zove moštima na bogoslužbenom jeziku (trebniku) i pruža mogućnost proslavljanja. Razdvajanje duše od tela je nekakva tajna, u kojoj se u tom momentu zbiva rođenje u onom, duhovnom svetu. Duša se obrela u svetu bestelesnih duhova, svetlih i tamnih. Sa ovim novim stanjem povezano je i njeno opredelenje u novom svetu, a koje se sastoji u očiglednom samorazotkrivanju stanja duše. Ovo samo saznanje, buđenje duše, predstavlja se u crkvenim spisima u likovima “hoda po mitarstvima” koja na sebi nose crte judejskih apokrifa, ako ne neposredno egipatskih likova iz Knjige mrtvih.” Sujeverja, vračanja, astrologije i okultizma je bilo svuda. Tvrdili su da je Justinijan prodao dušu đavolu i da ga viđaju po dvoru kaklo luta noseći glavu u rukama. Jovan Gramatičar, patrijarh iz desetog veka se odao vradžbinama i sastajao se sa kaluđericama kao medijumima. Sveštenici su se bavili predskazivanjem nesreća, trikovima, a i carevi, kao Lav VI Mudri. Magija i astrologija su uživale poverenje, čini sa voštanim figurama, ljubavne čini, kao i opštenje sa duhovima. Snovi i vizije su upravljali događajima. Nije li jedna takva vizija vodila cara Konstantina. Zbog snova su mnogi planirani događaji otkazivani. Carigrad je smatran svetim gradom zbog natprirodnih sila koje su postojale u njemu zbog ostataka svetaca i predmeta koje su oni koristili. Taj grad su štitile Bogorodica, čija je ikona Trojeručica nosana po gradu, i njen pokrov, tkanina koja je pripisivana Isusovoj majci, kao najveća svetinja u gradu. Taj je pokrov okruživala aura. Grad je nazivan i Novim Jerusalimom, Spletke, razvrat, korupcija, svirepost i sujeverje nisu odlike Novog Jerusalima. Ove vizantijske osobine imamo i danas u pravoslavnim zemljema. Sujeverje, vradžbine, nošenje amajlija, talismana, astrologija, sanovnici, obožavanje krsta, moštiju, ikona i skoro kultni odnos prema mrtvima se mogu sresti svuda. I još dve osobine. Prva je da je jako malo nezavisnog mišljenja i ljudi se uglavnom povode za autoritetima, za većinom, i skloni su da brane stav većine i silom, a drugi je opšte neznanje po pitanju hrišćanskog učenja. Uzrok tog neznanja je nepopularnost biblijskog učenja kod autoriteta, jer su mase na istoku sklone da slušaju autoritete, Nemačka i većina zapadnih zemalja su to prevazišle u XVI veku kada su reformatori započeli svoju revoluciju sa biblijama u rukama, utirući put individualnom i ličnom mišljenju. Kod protestanata postoji pojedinac, dok kod pravoslavaca postoji samo pojedinac unutar zajednice, a ako se pojedinac ne ponaša i ako ne misli kao zajednica, on više nije deo te zajednice. Zato danas imamo Nemce protestante, rimokatolike, pa i druge veroispovesti. Budista, musliman, pravoslavac..ostaje Nemac, dok Srbin ako nije pravoslavac prestaje da bude prihvaćen kao Srbin. On postaje neprijatelj i biva izopšten. I kada nastane neka nova zajednica unutar naroda, ona biva napadana i progonjena, a jedini razlog za to je činjenica da je drugačija. Sada se tu pojavio jedan problem. Bila je jedna vera a dva centra, a to nije moglo da bude održivo, jer je svaki centar tvrdio da je njegova “istina” prava. Rimske pape su tvrdile da su zamenici Hristovi, a to su tvrdili i carevi u Konstantinopolju. I jedni i drugi nisu marili za Hrista, jer da su marili, poslušali bi ono što je Hristos govorio: “A vi se ne zovite ravi: jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braća. I ocem ne zovite nikoga na zemlji: jer je u vas jedan otac koji je na nebesima. Niti se zovite učitelji, jer je u vas jedan učitelj. A najveći između vas da vam bude sluga” (Matej 23. 8 -12). Čista borba za vlast i ništa drugo. Karakter crkvenih vođa je bio suprotan od karaktera Hrista, koji je, da se našao u Vatikanu ili u katedrali Svete Sofije rekao isto: “Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž svoje govori; jer je laža i otac laži” (Jovan 8. 44). Kako pape tako i carevi.
564
Pagansko poreklo predstava na vizantijskim ikonama. Carevi su predstavljani kao Nevrod Konstantinova zaovstavština ili Cezaro – Papizam (Latin, Constitutum Donatio Constantini or Constitutum domini Constantini imperatoris) jeste falsifikovani Rimsko – carski dokument najverovatnije sastavljen između 750 i 850 godine. Njegova svrha je da distancira Franke i Istočne Rimske careve od svetovnog, a kasnije i crkvenog prestola u Rimu. Dokument je najverovatnije napisan po naredbi Pape Stefana II i to 752. godine. Cezaro – Papizam je prema navodima svojih falsifikatora sastavljen u prvoj polovini 4. veka i predstavlja navodnu Konstantinovu zaovstavštinu rimskom biskupu Silvesteru I (koji je krstio cara) i njegovim naslednicima (kao direktnim duhovnim “potomcima” Sv.Petra). Neposredno pre Konstantinove selidbe u Carigrad 330. godine, Rimskim papama je navodno dato za pravo da vladaju Rimom (praktično ruševinama) i njegovom okolinom. Međutim, dokument je imao svojih iznenađenja. Dokument je korišćen od strane srednjovekovnih papa kao jedinstveno pravo da vladaju Italijom i celim svetom, i budu iznad kraljeva, što je široko prihvatano među Germanima. Ipak, Oto III odbacuje dokument čim saznaje da je reč o falsifikatu pokreće pohode na Italiju. Dante Aligijeri ismeva Cezaro-Papizam i crkvu u svojoj “Božanstvenoj komediji”(13. vek), a Lorenco Vala (Lorenzo Valla), 1440 uporednim analizama pisma prvi dokazuje da je reč o falsifikatu. Konstantinov testament “davao je pravo” papama da se prema Rimskim carevima u Carigradu oslovljavaju kao Grčkim carevima ili ti samo Istočnim carevima ili još gore – Konstantinopoljskim carevima a to je uvredilo vizantijske careve. Takav akt, predstavljao je odraz političke volje na zapadu. Nakon njega, ništa više neće biti isto za hrišćanski svet. Cezaro – Papizam nije bio prihvatljiv za svet van Rima. Čak šta više, Daleki Istok i Islamski svet nisu sve do pada Istočnog carstva (1204) slali zvanične delegacije u Rim, a naročito ne sveštenike, već u Carigrad. Cezaro – Papizam nikako ne prolazi u Vizantiji jer sveštenstvo smatra da crkva nije pandam carstvu već njegov sastavni deo. Vrlo brzo, da bi se spor rešio i zvanično, Rim šalje Španskog kardinala Humberta ( Humbertus da Silva Candida) u Carigrad, sveštenika čiji je cilj audiencija kod samoga cara. Bez obzira na neprimereno loš prijem u Carigradu, i činjenicu da je poslednji papa Lav VI umro 19. aprila, 1054. godine, tri legata iz Rima na čelu sa Humbertom nastavljaju svojim putem. Oni 16. juna, 1054. godine, za vreme subotnje popodnevne liturgije ulaze u crkvu Svete Marije (kasnije Svete Sofije) stavljajući oficijelni Papski dokument na oltar – dokument u kome je naznačeno da je Rim ekskomunicirao patrijarhe i čitavu Istočnu crkvu. Do ekskomunikacije dolazi i zato što patrijarsi iz Konstantinopolja nisu želeli da prihvate katoličku crkvenu doktrinu na kojoj je Rim toliko insistirao, a ponajviše zato, da ne bi prihvatili neprimerenu dominaciju Zapada. Istini za volju, jedan dokument na oltaru ostavljen od strane tri sveštena lica čiji su mandati već bili istekli, nije, sam po sebi dovoljan za tako dubok raskol u hrišćanstvu. Veliki raskol počinje u trenutku kada jedan drugi oblik, veoma neučtivog i prosto pisanog dokumenta, ekskomunikacije dospeva na ulice Konstantinopolja. Izbor reči od strane tri Papina legata je bio toliko raskalašan, da je ih je Patrijarh u besu 565
prozvao za varvare, lažove i prevarante. On je odbio da prizna njihov autoritet ili praktično – njihovo postojanje (zvanični dokument o ekskomunikaciji je ubrzo spaljen). Veliki raskol dogodio se u vreme pape Lava IX (1049-1054) (papa je doduše umro u aprilu 1054. godine, a raskol je konačno nastao 16. jula iste godine), patrijarha carigradskog Mihaila Kirularija (1043-1058) i u vreme vizantijskog cara Konstantina IX Monomaha (1042-1055). U to vreme Normani i Nemci (car Henrih III) osvojili su južnu Italiju. Papi je u tom trenutku bila potrebna pomoć Vizantije, i zato je održavao veze sa carem. Južna Italija je u crkvenom pogledu potpadala pod Carigradsku patrijaršiju, a papa je u tim oblastima počeo da uvodi latinsku bogoslužbenu i crkvenu praksu koja je na zapadu postojala već nekoliko vekova, kao: služenje Svete liturgije na beskvasnom hlebu, post u subotu, filioque (filiokve – Duh Sveti ishodi i od Oca i od Sina) u Simbolu vere, celibat ili neoženjeno sveštenstvo, priznavanje papskog prvenstva. Carigradski patrijarh Mihailo Kirularije, koji je poticao iz ugledne aristokratske porodice i nije posedovao veliko bogoslovsko obrazovanje i duhovno iskustvo, oštro se, poput patrijarha Fotija u IX veku, usprotivio takvoj crkvenoj praksi.
Vavilon može biti samo jedan. Nikako istočni i zapadni. Osmokraka kao okultni znak je pomenuta u odeljku o okultnoj gej paradi. Park manjež u beogradu ima osmokraku Na Istoku se reagovalo tako što su u Carigradu zatvoreni svi latinski manastiri i crkve u kojima je sprovođena takva praksa. Interesantno je da savremeni vizantijski izvori ne beleže izričito sukobe ovakve vrste koji su doveli do raskola. Obaveštenja o raskolu daju uglavnom iscrpnije zapadni latinski izvori kao i bogata prepiska koja je tih godina vođena između vodećih crkvenih i političkih ličnosti Istoka i Zapada. Tako je ohridski arhiepiskop Lav uputio Poslanicu arhiepiskopu Jovanu Tranijskom u kojoj otvoreno osporava upotrebu azima – beskvasnog hleba u liturgiji, post subotom, celibat i filiokve. Na ovo pismo odgovorio je papa Lav ne spominjući spornu crkvenu praksu, već je više govorio o autoritetu svetog Petra, o patrijarsima jereticima u Carigradu, pomenuo je čak i jednu neistinu da su neke žene bili patrijarsi, zatim se poziva na tzv. Konstantinov dar (Donatio Constantini, pominjani Cezaropapizam). Patrijarhov odgovor na ovo pismo napisan je u pomirljivom tonu. U ovom slučaju svakako su posredi bili politički razlozi. Papa je stupio u neku vrstu saveza sa Normanima i Nemcima, čime su bili ugroženi politički i duhovni interesi Vizantije u južnoj Italiji. Iz papinih pisama koja su u to vreme upućena na Istok jasno se uočava njegova težnja da gospodari hrišćanskom Crkvom i istočnom patrijaršijom. On osporava carigradskom patrijarhu zvanje „vaseljenski“, pošto je Rim „majka svih crkava“. Biblijski izveštaj ga naziva “majkom bludnica” (Otkrivenje 17. 5) Patrijarh Mihailo Kirularije angažuje arhiepiskopa Lava Ohridskog kao i monaha Studitskog manastira u Carigradu Nikitu Stitatosa da bogoslovski obrazlože novotarije koje su se na Zapadu pojavile, što su ova dvojica rado i učinili. Nikita Skitatos je napisao jedan traktat. Međutim, kardinal Humbert odgovorio je na ovaj traktat pobijajući ga. Takođe je odgovorio i na Poslanicu arhiepiskopa ohridskog Lava, i tako je na već poznati način opravdao sve dogmatske i liturgijske novine zapadne Crkve. Međutim, bolje veze sa Zapadom i papom u tom trenutku imao je car Konstantin Monomah. Njegova pisma papi bila su pomirljiva. Zato je papa poslao u Carigrad tročlanu delegaciju da razgovara sa patrijarhom. U toj delegaciji su bili kardinal Humbert de Silva Kandida, Fridrih kancelar rimske crkve i arhiepiskop Petar Amalfijski. Humbert je poneo sa sobom i svoj odgovor arhiepiskopu ohridskom Lavu i Nikiti Skitatosu. Čak je bio održan i jedan kolokvijum u Carigradu na 566
kome je Nikita pristao da njegov traktat bude spaljen u Studitskom manastiru. Zbog gordog i osionog ponašanja, patrijarh nije primio papinu delegaciju, a oni su nezadovoljni prijemom učinili jedan neprimeren postupak kojim su bacili anatemu, prokletstvo, na Carigradsku crkvu. Naime, u subotu 16. jula 1054. godine, oni su u crkvi Svete Sofije u Carigradu za vreme bogosluženja javno, pred sveštenstvom i narodom, položili pismenu anatemu u oltaru crkve. Odlučenje (ekskomunikacija) i anatema izrečeni su u pismenom obliku na patrijarha Mihaila Kerularija i njegove pristalice i istomišljenike ako se ne pokaju. Simbolično su, izlazećiiz crkve, otresli prašinu sa obuće svoje govoreći:“Bog neka vidi i sudi“ (Videat Deus et iudicat). U napisanoj anatemi između ostalog kaže se da je sam grad Carigrad bio hrišćanski i pravoslavan, a što se tiče patrijarha, on je jeretik, kao i njegovi sledbenici. Još im se pripisuje da su arijanci, nikolaiti, manihejci, duhoborci. Sam patrijarh se optužuje da je postao monah iz ljudskog straha, da je neofit (novokršten). Papski izazlanici su 17. jula napustili Carigrad, a 19. jula patrijarh je uzrazio želju da se susretne sa njima. Zato su se oni vratili iz Selimvrije, ali do susreta ipak nije došli, jer je car tražio da i on prisustvuje sastanku. Izaslanici su posle toga konačno napustili vizantijsku prestonicu. Iz Carigrada je takođe proteran duka Argiros, komandant u južnoj Italiji koji se otvoreno solidarisao sa uvođenjem latinskih obreda u ovoj oblasti. Patrijarh Mihailo je 20. jula u Carigradu održao sabor kome su prisustvovali 12 mitropolita i dva arhiepiskopa. Bula papskih legata kojom se izriče anatema prevedena je na grčki jezik, na saboru je bila osuđena, a pet dana kasnije bila je spaljena u Carigradu. U saborskoj odluci, a povodom anateme, između ostalog kaže se da su sa Zapada (zapadne tame) u Carigrad došli nekakvi nečastivi ljudi:“Došli su kao grom, ili bura, ili grad, ili bolje, kao oni koji hoće da uklone istinu.” O neposrednim posledicama bacanja anateme govori pismo patrijarha Mihaila Kirularija upućeno antiohijskom patrijarhu Petu, u kome ga prekoreva, kao i aleksandrijskog i jerusalimskog patrijarha, što i dalje u diptihu na bogosluženju pominju papinoime:“To je nerazumljiva nemarnost. Izvesno je da od vremena Šestog vaseljenskog sabora i za sva buduća vremena, papino ime izbačeno iz pomenika naših crkava.“ Veliki raskol ili šizma u istoriji hrišćanstva nikada nije prevaziđen i izglađen. Formalno skidanje međusobnih anatema (prokletstva) izvršeno je 1965. godine između carigradskog patrijarha Atenagore i pape Pavla VI, ali crkveno jedinstvo nije postignuto, ali se na tome radi svim sredstvima i načinima. Nakon 16. juna, 1054. godine, prvi put u hrišćanskoj eri Evrope ovekovečuje se pojam Istoka i Zapada koji će pokrenuti Krstaški pohod na Konstantinopolj (1204) i potpomoći konačnu propast istočnog Rimskog carstva. Turskim osvajanjem grada 1453. godine, zvršen je srednji ali i osvanuo novi vek. Islam je posebna priča. Njegov nastanak je zagonetan. Nepismenm trgovcu iz Meke se javio Bog i naredio mu da govori o novoj svetlosti, i da bude napisana Knjiga (Kuran). Alberto Rivera navodi da je za nastanak Islama odgovoran Rimsli biskup, kojem je bio cilj da stvori silu koja će da ugrozi istočno rimsko carstvo, a da je sam Kuran napisan u Rimu. (A. Rivera – “Vatikanske ubice”).
Reformacija Tokom vekova od Hristovog uznesenja je uvek bilo ljudi koji su verovali po savesti i služili Bogu onako kako to piše u Bibliji, daleko od klera i elite koja je skretala u paganstvo i okultizam, više smišljeno nego slučajno, kao i u korupciju i nemoral. Isto kao u starozavetno vreme, kad je rukovodstvo Izraela, sveštenici i plemstvo bilo u okultno – paganskim idolopokloničkim vodama, a manjina ljudi se držala Gospoda. Iako se činilo da je zlo nadvladalo, uvek je bilo ljudi koji su na pravi način verovali, u gradovima, po selima, u planinama i na skrivenim mestima su postojali pojedinci, grupe i zajednice koje nisu htele da uđu u državne crkve i da idu protiv svoje savesti. Nakon paganizacije hrišćanstva u Rimskom carstvu postojale su zajednice koje su čuvale i prenosile Reč Božju. Eboniti, Montanisti, koji su se iz Male Azije proširili do Galije, krajem 3 veka, Pavlićani u Vizantiji, Bogumili na Balkanu, Valdenžani u Italiji i Švajcarskoj, Katari, Albigenzi, Lolardi u Engleskoj, Hugenoti u Francuskoj, Anabaptisti u Nemačkoj. Svaki deo Evrope je u svoje vreme imao ljude koji su se držali izvornog Isusovog učenja. Najjači reformatski pokreti su počeli da jačaju u Evropi u 16. veku. Evropa je tada bila feudalna, i bogata manjina vlastele i klera je imala sve u svojim rukama. Ljudi nisu imali prilike da dođu do Biblije, a prepisivanje i kasnije štampanje knjiga je bilo skupo. Biblije su bile skrivene u samostanskim bibliotekama, a u samostanu gde je Martin Luter bio monah Biblija je bila privezana lancem za policu. Narod je verovao onako kako je čuo, a ono što je čuo nije razumeo, jer su crkvene službe obavljane na latinskom. Kler je 567
mase držao u strahu i to je bila najbolja kontrola uma, strah od Boga koj je razgnevljen i jedva čeka da se osveti, a da se to ne bi dogodilo, sveštenike i debele monahe je valjalo slušati i davati im ono što oni traže. Ipak, postojali su ljudi koji su uviđali da nešto nije u redu i da je potrebna promena. Bog na nebu se nije mogao izjednačavati sa pokvarenim i razvratnim sveštenicima i vlastelom, iako se mora priznati da su mnogi plemići učinili velika dobra za gradove i varoši i njihove stanovnike, koji su danas poznati u svetu i privlače hiljade turista. U Vojvodini ne bi bilo mnogih varoši i njihovih znamenitosti da nije bilo vlastele. Evropa je bila ujedinjena oko Rima, a obrazovni sistem je bio u rukama rimokatoličke crkve. Medicina se svodila na jednostavne metode pa i na vradžbine, što je bilo daleko ispod nivoa koji su imali Grci i Rimljani. Evropa u 16. veku je bila retko naseljena, a kuga je vek i po ranije usmrtila oko 30 % populacije. Oko 60 – 80 miliona ljudi je živelo u Evropi na početku 16. veka, tek je početkom 17. veka broj stanovnika dosegao onaj pre «crne smrti», između 85 i 100 miliona. Većina stanovnika su bili poljoprivrednici koji su živeli u selima, manjina je ljudi živjela u gradovima. Život je bio nezdrav zbog loših navika, a stalni ratovi su dodatno otežavali život narodu. Vlastelinstva su međusobno ratovala. U Nemačkoj je bilo preko 300 državica a Evropa je bila iskidana na posede koji su svakog časa mogli da zarate. Vzantija je prestala da postoji 1453, a Rusija je još uvek bila u stanju poluvarvarstva. U Zapadnoj Evropi su se otvarali univerziteti koji su čuveni i danas, i upravo ovaj momenat je otvorio vrata zapadnoj Evrpi da dobije vodeću ulogu u svetu, da se njeni narodi izbore za visok kvalitet života, slobodu savesti i slobodu verovanja. U tr zemlje danas želi da se preseli ostatak sveta. Iako je od učenih ljudi došao ateizam u vidu prosvetiteljstva i humanističke nauke, tako je došla i reformacija. Mnogi ljudi su se pozvali na slobodu savesti. Umeli su da čitaju, čitali su Bibliju a tamo su našli da je Bog svakom čoveki dao slobodnu volju i pravo da veruje po savesti, i da nigde nema ni jednog retka da crkva ili sveštenstvo ima pravo da zatvori ili otvori Nebo. Posebno ako je ta crkva ogrezla u paganizmu, vradžbimana, korupciji, spletkama, pljačkama i obmanama. U srednjem veku rimokatolička crkva je bila najveća politička i verska sila tog vremena i njen uticaj je bio najveći. Bilo je to vreme gotičke arhitekture, gradnji katedrala, koje su gradili ljudi sa okultnom pozadinom, žreci upućeni u tajna znanja, vreme sholasticizma (filozofsko shvatanje religije uz primese mistike), krstaških ratova i velikog nemorala u samoj crkvi. Pape su se služile svim sredstvima da dođu do cilja. Aleksandar VI (Bordžija 1492 – 1503) je pozivao Turke u rat sa Francuzima, a papa Leon je imao slogan “Bog nam je dao papstvo – uživajmo.” Sve ovo je dovodilo do toga da su intelektualci i iskreni vernici tražili rešenje za promene, jer je sistem rđavih i pokvarenih vođa i neprosvećenog naroda bio loš i vodio je u duhovnu smrt i spuštanje čoveka na nivo životinje. Reformacija je bila eksplozija duhovne svetlosti, koja je donela sa sobom slobodu savesti, koja je do danas stub zapadnih demokratija, ličnu i kolektivnu odgovornost, i Božju reč u svaku kuću. Sa slabljenjem uticaja papstva i njegove gvozdene pesnice, baš u protestantskim zemljama đavolski sistem vrednosti se javlja u vidu prosvetiteljstva i humanističkih nauka, kao temelja ateizma, kao i Darvinove teorije evolucije. Protestantizam je nastao na pravu svakoga da veruje onako kako mu savest nalaže, a ateisti su to pravo tražili za sebe i dobili ga, šireći svoje ideje najviše po protestantskim zemljama i Francuskoj, optužujući sveštenstvo (ustvari Boga) za sve nesreće i zla. Kada god dođe svetlost od Boga, odmah se pojavi falsifikat. Kako svako lice ima svoje naličje tako je i ovo doba počelo donositi i propagirati egocentrizam kao ideal, tako je čovek postao merilo i centar svega, a njegov um predmet obožavanja. Među iskrenim vernicima i intelektualcima onog vremena nesumnjivo treba izdvojiti Džona Viklifa (John Wyklif † 1384) kojega još nazivaju “Zvezda koja je najavila Reformaciju”, Jan Hus († 1415.), Đirolamo Savonarola (Girolamo Savanorala † 1498), Desiderius Erasmus († 1536) i mnoge druge. Viklif je bio među prvima i ne jedini koji je progovorio o gresima papske institucije kojoj je i sam pripadao. U to vreme Engleska, iako još uvek pod upravom rimske crkve, je tada već bila u prilično problematičnim odnosima sa Rimom. Jedan od razloga je bio i taj što je papa stolovao među omraženim susedima, Nemcima i Francuzima. Viklif je iznosio primedbe na ponašanje redovnika i sveštenika. Monaški redovi su se bili zavetovali na siromaštvo, a živeli su u obilju i nemoralu. Viklif nije u početku odbacivao primat pape, ali se zalagao za manji uticaj pape i centrale u Rimu i iskorenjvanje korupcije. Tako je on počeo da obrazuje tzv “siromašne propovednike” koji su propovedali na narodnom jeziku, kako je narod mogao da razume. Viklif je počeo odbacivati papske nauke, između ostalog Euharistiju, pretvaranje hleba i vina i telo i krv. Preveo je Bibliju na narodni jezik 1380, što mu Rim nije mogao oprostiti, kao ni izjave da je papa antihrist. On je umro, ali su njegove kosti papisti iskopali i spalili, po odluci Koncila u Konstanci, kao i njegove spise. Učenja Viklifa su došla do Češke u kojoj je bio čuveni Univerzitet u Pragu. Poznati reformator je bio Čeh , profesor praškog univerziteta Jan Hus (1369 – 1415) koji je 568
osudio grehe rimske kurije, šireći Viklifova učenja. Papa Aleksandar V je 20, decembra 1409 izdao bulu o zabrani Viklifovih učenja, na šta se Hus žalio. U to je vreme bilo dvojica papa, jedan u Rimu a drugi u Avinjonu, i jedan na drugog su bacali kletve i anateme, mada su obojica bili propalice. Da bi se rešio taj spor održan je koncil u Pizi 1408 na kom je odabran treći papa Aleksandar V. Hus je osuđivao indulgencije i govorio da papa nema pravo da poziva na oružje u ime Boga. Hus je osuđen na koncilu u Konstanci i spaljen u istom gradu 6. jula 1415. U Konstanci se danas nalazi jezuitski univerzitet na kome se školuju političari, biznismeni i ljudi kvalifikovani za vođe, i ne čudi što je Konstanca bila mesto gušenja reformacije. Husovo učenje se proširilo na Ugarsku, Hrvatsku i Austriju. Jan Žiška (1360 – 1424) je bio vođa Husita, sledbenika Jana Husa, koji su pokušali oružanom borbom da se oslobode papske prevlasti. 1419 je žiška sa sledbenicima ušao u Prag i tada je cela gradska uprava pobacana kroz prozor. U više navrata mađarski kralj Žigmund Luksemburški napada Češku, opseda Prag ali bezuspešno- Žiška je slep uspevao da vodi svoju vojsku. Na kraju je umro od kuge 11 oktobra 1424. Mađarska je kasnije imala i uticaj Kalvina i Lutera, pa je sabor Luterana održan 1545, a kalvinista 1557. godine. Desiderije Erazmo Roterdamski (Desiderius Erasmus † 1536) iako do smrti odan Rimu i neprihvativši ideje reformatora neslavno je završio. Nalik Viklifu je obeležen kao jeretik devet godina nakon svoje smrti označen na Koncilu u Tridentu (1545 - 1547; 1551 - 1552; 1562 - 1563). Njegova dela našla su se na popisu zabranjenih jeretičkih knjiga “Index librorum prohibitorum” (1559.) koji je ostao na snazi u Rimokatoličkoj Crkvi sve do 1969. Jeretičnost njegovih radova očitovala se u činjenici da je satirično opisivao ili bolje ismejavao kler i redovnike. Započeo je i biblijska istraživanja i štampao grčki Novi zavet 1516 godine Narod nije voleo sveštenstvo i redovnike ali ih se bojao. Lokalne vlasti su postavljale sveštenike koji su bili lenštine, bitange i propalice ali odani vlastima i Rimu. Tako su uglavnom mislili o zemaljskoj plati, dok im je nebeska plata bila ideal o kojemu su govorili uglavnom siromašnom narodu. Većina ljudi koji su teško radili za svoj svakidašnji hleb nije razmišljala o plemenitim i visokim idealima, zapravo nije imala vremena jer su od jutra do sutra kopali, orali, muzli stoku i dvorili debele dvorane i popove. Martin Luter, (1483-1546) začetnik nemačke Reformacije, teolog, avgustinski monah i vikar u svom monaškom redu, 31.10.1517. godine okačio je na crkvena vrata u Vitenbergu teološku raspravu u obliku 95 teza, napisanu uglavnom kao odgovor na propovedi izvesnog J. Tecela o oproštajnicama (Indulgencije, otkupljivanje greha) koje je izdao papa Lav X, kako bi donacijama obnovio baziliku Svetog Petra u Rimu. Teze su uskoro postale manifest reforme i postale široko poznate no čitavoj Nemačkoj ubrzo pošto su objavljene. Luter je kao i mnogi mudri ljudi onoga vremena shvatio da u svojim reformama treba naglasiti važnost slobode ali i odgovornosti pojedinca, što je Zapad, kao i SAD, Kanadu i Australiju uzdiglo do zemalja najpoželjnijih za život. Tako je u njegovoj teologiji osoba počela uzimati važno mesto, a spasenje nije više bilo deo kolektiva nego pojedinca, što je nepobitna biblijska istina. Svako odgovara za sebe. Nikako pop ili crkva ne može da stoji iza nečijeg spasenja. Tako su i Prosvetitelji, a kasnije i Novodobaši stavljali pojedinca na visoko mesto, ali kao Razum za sebe, kao boga za sebe. Luter je biblijski propovedao da vernik nije dužan da ispoveda svoje grehe svešteniku, nego samo Bogu. Kada je došao u Rim, u novembru 1510, i penjući se na kolenima tzv “Pilatovim stepenicama” kako je tvrdio, čuo je glas koji mu je rekao: “Pravednik će od vere živ biti.” Kasnije je čitajući Novi zavet, kao profesor u Vitembergu došao do stiha u Efescima poslanici 2. 8: “Milošću ste spaseni po veri. To ne dolazi od vas, to je dar Božji.” Spasenje je dar, a da bi čovek mogao da primi dar morao je da upozna darodavca, što od sveštenika tradicionalne crkve ni tada kao ni danas nije u stanju. Indulgencije su bile povod Luterovog oglašavanja njegovih 95 teza na vratima crkve u Vitembergu. U aprilu 1518. godine Luter je u Hajdelbergu morao da brani svoje stavove pred predstavnicima svog monaškog reda, i u toj debati odneo je pobedu. Međutim, te godine je optužen u Rimu za jeres i morao je da odgovara pred kardinalom Kajetanom u Agusburgu. Pošto je odbio da se pokaje, pobegao je u Vitenberg pod zaštitu kneza elektora Fridriha Saksonskog. Godine 1519. u Lajpcigu, Luter je odrekao papin primat i bezgrešnosti velikih Koncila. Već sledeće, 1520. godine Luter je uputio proglas nemačkom narodu u kojem ih poziva da reformišu Crkvu, i objavljuje tri rada u kojima afirmiše ovu ideju. Papa je 12. juna 1520. godine izdao papsku bulu “Exsurge Domine” u kojoj je napao 41 tezu iz Luterovih radova. Luter je odgovorio tako što je javno spalio bulu, zajedno sa mnogim katoličkim knjigama. To je uzrokovalo njegovu ekskomunikaciju 3. januara 1521. godine. Opasnost od progona teraju Lutera da se skloni, gde u miru skrovišta u Vartburgu započinje sa prevodom Novog zaveta na narodni jezik. Ovaj Luterov Novi Zavet je preveo Vuk Karadžić na srpski. 569
Reformacija u Nemačkoj je pokrenula talas u celoj Zapadnoj Evropi i Skandinaviji.U Skandinavskim zemljama su reformatori imali dobro tle, gde Reformacija stiže 1527. tako da je švedski kralj Gustav I prihvatio reformaciju, na saboru u Upsali a sledile su ga Norveška i Danska, (1536) koje su sa Švedskom bile doskora u Kalmarskoj uniji ( ukinuta 1523). Ljudi su preuzimali svoj deo odgovornosti, ali su bili i svesni svojih prava. Bog je za njih bio dostižan i ne tako strog i ljutit kako ga je predstavljao papski kler. Danas imamo Švedsku, Norvešku, Dansku i Finsku kao najpoželjnije zemlje za život u Evropi. Luter je vratio jednostavnost u religiju. Običan je čovek u svako vreme mogao doći Bogu i nije morao da plaća nikome. Nigde u Bibliji nema obaveze plaćanja krštenja, venčanja, ukopa ili posete sveštenika. Sveštenstvo u tradicionalnim crkvama je bilo sklono mistici. Misticizam je podsticao pojedinca, uglavnom su to bili redovnici, u “odnos sa Bogom”, prolazeći kroz pojedine etape u duhovnom rastu i uzrastanju u Bogu. Kontemplativan (posmatrački, misaoni, sklon misaonom posmatranju sveta i života) put vodio je kroz seriju ¨stepenica¨ do otkrivanja natprirodnog i duhovnog, a različiti rituali ponekad i trpljenja pomagala su da se dođe do nadprirdne spoznaje, jezik koji su mistici koristili bio je pun simbola.
Zaključana Biblija Ovaj princip potiče od paganskih žreca, inicijata, a danas se praktikuje u tajnim društvima, čije ćlanstvo je podeljeno na stepene. Čovek napreduje od nižeg stepena ka višim, u zavisnosti koliko je napredovao. U Rimskoj crkvi su ovaj princip primenjivali Jezuiti. Ignacio de Lojola, osnivač Jezuita je primenjivao mistične vežbe i meditaciju što opisuje u svojoj knjizi “Načela Jezuita.” Ova praksa se opisuje i u Kabali, gde i duhovna bića imaju hijerarhiju i sama napredujući prema vrhu, kao i u gnosticizmu. Reformatori su se borili i protiv opšteprihvaćenih verovanja koja su se graničila sa smešnim praznoverjem i glupošću. Astrologija, vračanje i bacanje čini, kao i verovanje u svakojake mitološke predstave su vladale katoličkom Evropom. Stanovnici Evrope nisu znali najosnovnije iz geografije i astronomije, čime su Arapi vladali i što se učilo na univerzitetima u Kairu i Bagdadu, za koje su najveći gradovi Evrope bili tek blatnjave kasabe. U srednjem veku se verovalo da je Zemlja ploča i da je ona centar svemira. Mnogi su se moreplovci plašili da ne doplove do kraja sveta i padnu u bezdan ili da njihove brodove ne poždere neki Kraken ili morska ala. Mitska bića iz germanskih i legendi starosedelačkog stanovništva Evrope su se preselila u verovanja ljudi, mešali su se hrišćanski svetitelji, paganski bogovi, heroji, borbe sa čudovištima. Ovome je u mnogome doprinela tzv Renesansa u arhitekturi i umetnosti, koja je “oživela” grčke i rimske bogove, heroje i mitološka bića u umetnosti i arhitekturi zapadne Evrope, pa su mnoga antička shvatanja sveta i natprirodnog samo modifikovana sa germanskim, norfijskim i slovenskim elementom. Đorđo Vazari, italijanski istoričar umetnosti je 1550 godine nazvao ovaj pokret “renesansa” što se odnosi na 13 vek u Italiji, u arhitekturi i umetnosti. Tada počinje gradnja katedrala i crkava po sistemu “zlatne ili svete geometrije” kako su građeni Piramida u Gizi i drevni hramovi i zigurati od Grčke do Vavilona, jer iza Renesanse stoje žreci okultnih tajnih društava, što nam potvrđuje gomila okultnih simbola u katedralama i na javnim zgradama, kao i geometrijske proporcije tih zgrada. Tada se u verovanje Evropljana uvlače paganske predstave i slike, pa imamo po crkvama slike i kipove hiljada malih debelih anđela nalik na prasiće sa krilcima, imamo Amora sa strelom, Pegaze, 570
Hesperide, sirene, kentaure, gargojle, patuljke, zmajeve sa krilima šišmiša, Baziliske (kralj zmija), u morima vrebaju Krakeni i džinovske hobotnice, Hidre, u fontanama se “kupaju” Tritoni, Neptuni sa trozupcima. Sve to nije trebalo ljudima koji su poznavali čisto jevanđelje, jer su to bila bića i ličnosti koja ne postoje, ili se iza njih kriju neprijatelji Boga i čoveka. Važno je spomenuti da je želja za reformom takođe bila prisutna i u vladarskim kućama. Neki dokumenti pokazuju želju za promenom među engleskim i francuskim plemstvom. Dokumenti su poznati kao “Provisors and Praemunire” koje su pisali Englezi i “Pragmatična sankcija građanstva” koju su pisali Francuzi. Namera ovih dokumenata je bila uspostava nacionalnih crkava s ciljem manje kontrole iz Rima, što je Engleskoj uspelo pod vlašću Henrija VIII. Mnogi se istoričari pitaju zašto papa nikada nije poveo krstaški rat protiv Engleske, dok je neke zemlje, poput Češke i Nemačke papska vojska napadala u više navrata. Nekako u isto vreme između 1523. i 1525., nadahnut rečju Božjom, mudar, predan i bogobojzan sveštenik Ulrih Cvingli (Huldrych Zwingli) je počeo razmišljati o promenama koje su bile nužne za duhovni i društveni napredak Švajcaraca. Njegove je zamisli podržalo gradsko veće koje mu je pomoglo staviti u praksu društvene i verske reforme, uglavnom u Cirihu, ali je to imalo velik uticaj i na celu Švajcarsku kao i na mnoga druga područja u Evropi.
Popovi i vlastela secikese i lopovi sušta suprotnost Isusu koji blagosilja decu Žan Kalvin (Jean Calvin) je važan lik za razumevanje reformacije jer je njegovo delovanje oko 1541. utemeljilo teokratsko društvo. Sa izuzetkom Izraelskog kraljevstva nijedno drugo društvo u istoriji nije imalo nameru da bude organizovano po Božjim standardima kao Ženeva za vreme Kalvinovog života. Njegove su ideje imale značajan uticaj na verski i društveni aspekt mnogih društava: nemačkog, francuskog, holandskog, engleskog, škotskog, mađarskog i dr. Francuska je u svemu prošla najlošije, jer su u njoj protestanti bilo najviše progonjeni, tako da su skoro nestali. Mnogi su bili pobijeni, a većina se odselila u Novi svet. Francuska je bila zemlja iz koje je krenuo i određen broj ateista i prosvetitelja i prva zemlja u kojoj je oprobano ateističko društvo nakon Francuske revolucije 1789. iza koje je stajalo ezoterijsko tajno društvo Iluminata. Francuska je u tim ratovima nastradala višestruko. Prvo je izgubila veliki deo stanovništva u ubijanju Albigenza i Hugenota, a kasnije se bes revolucionara okrenuo prema instituciji koja je ranije ubijala Hugenote. Mnogi su sveštenici ubijeni a crkve opljačkane, iako se zna da iza revolucije stoji ista sila kao i iza rimske kurije, ali toj sili najviše trebaju ljudske žrtve. Reformacija je uzela velikog maha u Holandiji, gde je radio Meno Simons a u Škotskoj Džon Noks (John Knox). Engleska je priča za sebe. Reformacija koja se tamo dogodila nije bila potaknuta samo duhovnim nego praktičnim i političkim potrebama. Naime kralj Henri VIII. nije mogao iz političkih razloga dobiti od pape razvod braka. Tako je Henri počeo razmišljati i zaključio da je on glava monarhije, a Crkva koju 571
plaća i koja ubire danak za biskupa u Rimu mogla bi služiti njemu, i novaca bi više ostalo kod kuće. Takođe su Englezi imali protiv pape to što je on naklonjen Francuzima i Nemcima. Zna se da je jedan od engleskih kraljeva, Ričard Lavlje srce bio zarobljen u Austriji i za njegov otlkup je 1194 plaćeno 100 000 ondašnjih maraka. Henri VIII je doneo Zakon o supremaciji 1534. čime je odbacio kontrolu pape, posebno onu političku, i uspostavio nacionalnu crkvu koja je nazvana anglikanskom. I tako glava te Crkve nije više bio biskup u Rimu nego kralj u Londonu. Iako potaknuta politikom reformacija u Engleskoj bila je pod uticajem tzv. Kalvinističke teologije koja je imala važan uticaj na razvijanje teologije i prakse Anglikanske crkve. Protestantizam nije bio jedinstven, a i sami protestanti su se često lako laćali oružja pa i jedni protiv drugih. Takođe je papska sila uspevala da povrati mnoge koji su potpali pod protestantizam. Žalosna i sramotna epizoda je Tridesetogodišnji rat koji je doneo mnogo tuge, devastirao Evropu uzduž i popreko, a kada je završen 1648. doneo je stabilnost te je od tog vremena zavladao mir i relativna trpeljivost. Žan Kalvin (Jean Calvin - 1509. -1564), Francuz po nacionalnosti, jedan je od najznačajnijih teologa Reformacije. Tokom studija teologije i prava 1533. je doživio obraćenje odnosno duhovni susret s Hristom, a onda igrom životnih okolnosti susreće sa naukom reformacije koju prihvata. Kako je u to vreme bilo opasno slediti tu nauku tako je i njegov život polako postajao teži, a glava više “u torbi” nego na ramenima upravo je ta činjenica uslovljavala da pobegne u Ženevu, godine 1536. Ispočetka su se njegove ideje činile previše radikalne i rigidne, pa je zbog opšteg neprihvatanja morao pobeći 1538 godine, pa je boravio u Bazelu i Strazburu. Ono što ljudi nisu odmah razumeli posle su sve više počeli prihvatati tako je ponovo pozvan da se vrati u Ženevu i nastavi tamo gdje je počeo sa reformama. Svoja teološka razmišljanja je otpočeo sistematzovati u svojim “Institucijama hrišćanske religije” (Christianae Religionis Institutio) 1536 godine. Ono što ga je stavilo na listu nepopravljivih bila je činjenica da je u ključnim elementima otišao od doktrine Rima. Tako je odbacio vrhunski autoritet pape kao sv. Oca, i naglašavao spasenje opravdanjem verom nezavisno od dela, temeljeno na Svetom Pismu, tj na žrtvi Isusa Hrista. On je takođe verovao da je Biblija jedini izvor Božjeg zakona i teologije. Pokušao je nešto što je bilo nezamislivo u to vreme, on je uspostavio teokratsko društveno uređenje, kada se izuzme starozavetni Izrael, onda je to jedino društvo koje je funkcioniralo po teokratskom principu. Zakoni koji su donošeni imali su izvorište i temelj na Sv. Pismu, ne znači da je tamo sve bilo u dobrom stanju ali hrišćanstvo je imalo snažan društveni uticaj. Njegovim naporima razvijena je tzv. Kalvinistička teologija iako on nikada nije imao nameru da razvija svoju teologiju i praksu unutar hrišćanstva. Protivno svojoj volji postao je uzor mnogima, a njegov teološki sistem imao veliki utjecaj na Evropsku misao i u kasnijim se vekovima proširio svetom, posebno u u angloameričkim i anglosaksonskim zemljama. Kalvinizam je imao uticaj na području teologije, ekonomije, društvenog i pravnog sistema. Žan Kalvin s etrudio da ljudima približi učenja Svetog Pisma, kao Božje objave date čoveku. Sve knjige Sv. Pisma su nadahnute od Boga. Crkva je bila zajednica odabranih za večno spasenje, a Objava, tj Sveto Pismo vodi čoveka ka savršenijem karakteru. Država ne sme da kontroliše crkvu. Hrist je uspostavio dva Sakramenta (Svete tajne), krštenje i Večeru gospodnju (sveta večera).
Osnovna učenja i ciljevi reformacije Autoritet Reči Božije: Svako učenje i hrišćanska praksa treba da se temelje na biblijskoj istini. Suprotno katoličkom učenju, da su Biblija i Tradicija izvori i norme vere, jednaki i paralelni, a da je Tradicija jedini zakoniti i nepogrešivi tumač Biblije, protestantizam odbacuje sve što nema čvrstu osnovu u Svetom Pismu. Ni Tradicija, ni autoritet pape, niti Crkva, ne mogu se smatrati posrednicima između ljudi i Boga. Biblija i Bog govore neposredno onima koji imaju veru, koja je takođe Božji dar. Jevanđelje blagodati dodeljuje se pokajanom verniku silom Duha Svetoga, propovedanjem Reči. Načelno, Reformacija se digla protiv kontemplativnog misticizma, kao i protiv spekulativne i sholastičke (filozofske) teologije. Poznanje je ishod dvostrukog svedočenja: spoljašnjeg, biblijskim štivom, i unutrašnjeg, Duhom Svetim. Mistika je jeres, koja ima svoje ishodište u okultnim naukama. Bog se ne može svesti ni na prirodu, ni na istoriju, niti na lično iskustvo, zato što Biblija govori o suverenitetu i veličanstvenosti Boga. Priznavanje Boga za “Gospodara” svega predstavlja jednu od suštinskih ideja protestantizma. 572
Spasenje blagodaću Božijom ili opravdanje jedino verom: Vernik je opravdan, odnosno Hristos mu je oprostio Svojom iskupiteljskom žrtvom, a ne kroz njegova sopstvena dela. Dela dolaze kao posledica promene života. Vernik uživa izvesnost svoga izbora zato što je sam Hristos izabran od Boga. Vera je prihvatanje tog dara oproštaja koji Bog daje u ime Hristovo. Dela nisu uslov opravdanja ni dodatak veri, nego plod, dokaz opravdanja. Luter napada praksu indulgencija baš zbog toga što ona podseća na teologiju dobrih dela. On odbacuje posredništvo Marije i crkvenih svetaca, kao i čistilište, molitvu za umrle i individualno ispovedanje grehova svešteniku, kao i slike, kipove i celivanje krstova. Spasenje nije toliko u domenu čovekove odgovornosti, nego je pre nepromenjivi plan Boga koji slobodno dela u istoriji. Nevidljiva Crkva, ili Bogom izabrani narod, poznata je samo Bogu: Ona nema stalnu apostolsku strukturu ni služeće sveštenstvo, nema instituciju, niti crkvu koja se naziva po nekom narodu ili području. Ni sveštenik kao posrednik, ni Liturgija kao žrtva, ni učenje o transsubstancijaciji, ne nalaze se u Bibliji. Luter prihvata kao tajne koje je ustanovio Hristos samo krštenje i svetu večeru, a njih može vršiti svaki rukopoloženi vernik, na osnovu sveopšteg sveštenstva. Laici imaju pravo da čitaju i tumače Bibliju, da uzimaju učešća u zajednici i u bogosluženju. Luter je za upotrebu nacionalnog jezika u bogosluženju. On je protiv klira (kao sveštenstva) i celibata sveštenika. Crkva uvek ostaje pod sudom Božijim i u stalnom je procesu obnavljanja (“semper reformanda”) i ona ne može da se poziva na to što je stara hiljadu i više godina. Crkva Božija su ljudi, zajednice onih koji se mole Bogu na bilo kom jeziku i žive poe Jevanđelju. Isus je rekao učenicima: “Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca, Sina i Duha svetoga” (Matej 28. 19). Nije rekao da idu i osnivaju crkve koje će se zvati Rimokatolička, ili Srpska pravoslavna crkva, koje će se hvaliti starošću. Crkva se obnavlja. Simvoli vere stare Crkve i učenja ustanovljena na Vaseljenskim Saborima nisu ništa drugo do istorijski oblici vere i stoga oni imaju sporednu vrednost za tumačenje Biblije: Oni mogu biti pravilo tumačenja samo ako sadrže jevanđeosko učenje. Načelno, Luter ne priznaje doktrinarnu crkvenu instituciju (papski Sveti magisterij) za formalno nepogrešivu. U Šmalkaldškim pravilima (1537) on govori o tri drevna simvola vere: Apostolskom, Nikejskom i Halkidonskom. Melanhton prihvata tri ispovedanja vere kao i četiri Vaseljenska Sabora, a Kalvin preporučuje dogmate ovih Sabora. Protestanti stavljaju na prvo mesto ličnu odgovornost, lično spasenje i verovanje po savesti. Protestantska Reformacija nije ostala bez odgovora Rimokatoličke Crkve. U tom cilju papa Pavle III saziva Tridentski Sabor (držan u tri sednice 1545/1547, 1551/1552 i 1562/1563). Sabor stavlja udefinicije sholastičkog tipa katoličke doktrine osporavane od Lutera: opravdanje i delima, Sedam Tajni, celibat, čistilište, indulgenciju, transsubstancijaciju, vlast pape. Isto tako, 1540. god. Sabor odobrava osnivanje jezuitskog reda (“Isusovo društvo”) pod vođstvom mistika i okultiste Ignjatija Lojole (1491-1556), koji kao osnovnu devizu ima apsolutnu poslušnost papi i propagiranje vere svim raspoloživim sredstvima, sa devizom “Cilj opravdava sredstvo.” Da bi ojačala kontrareformu, Rimokatolička Crkva ponovo je organizovala “Kongregaciju svete službe” ili “Inkviziciju”. Indeks zabranjenih knjiga i anti-protestantska teologija (naročito Petra Kanisije i Roberta Belarmina) takođe su korišćeni kao kontrareformatorska oruđa.
Tajna mešavine, sinkretizam i ekumenizam Na mnoštvu primera smo videli kako je upravo iz mešavine mnogobožačke religije i hrišćanstva nastala tradicionalna crkva. Pagani su obožavali boginju Majku i molili joj se, a crkva je takođe prihvatila obožavanje Majke Isusove Marije. Pagani su imali bogove i boginje povezane s različitim danima, profesijama i događajima u životu. Taj sistem je prihvaćen, a “bogovi” su nazvani “svecima”, pa se proslavljaju od praznika, „crvenih slova“ i nacionalnih praznika do kućnih krsnih slava. U svom bogosluženju mnogobošci su koristili kipove ili idole svojih božanstava, a to je učinila i pala crkva jednostavno im promenivši imena. Od davnina su krstovi različitih oblika bili poštovani na praznoveran način. Neka od tih shvatanja bila su prihvaćena i povezana s Hristovim krstom. Krst, kao lik, počeo je da se poštuje, dok je savršena žrtva na krstu zasenjena ritualima, s transsupstancijacijskom, misterijskom dramom i molitvom za mrtve, krstom kao amajlijom u desetinama oblika. Mnogobošci su umali heroje, od mitskih ubica čudovišta do nacionalnih heroja, koje su i nacionalne crkve proglašavale svecima. Mnogobošci su slavili rođenje boga sunca, a to je u crkve ušlo kao Božić, 573
a prolećni praznici plodnosti i proleća su počeli da se slave kao Uskrs. Pagani su u crkvu uveli i nedelju, dan sunca, iako se taj dan ne pominje u Bibliji kao sedmi, već ka prvi dan sedmice. Iz mnogobožačkih verskih sistema su prihvaćene molitve koje se neprestano ponavljaju, kao mantre, kao i krunice i relikvije, i data im je hrišćanska forma. Rimski biskup je prihvatio pagansku službu i titulu Pontifex Maximus. Postao je poznat kao papa, “Otac otaca”, iako je Isus izričito rekao da ni jednog čoveka ne nazivamo ocem, osim biološkog oca ili usvojitelja. U Rimskoj crkvi su na doslovno stotine načina prihvaćeni paganski običaji i stopljeni s hrišćanstvom, i to više nije bilo hrišćanstvo. Katolički teolozi su svesni da se njihova crkva sastoji iz mešavine paganstva i hrišćanstva. Međutim, njihovo stanovište je da je to trijumf za hrišćanstvo, jer je crkva na taj način hristijanizovala paganske običaje. „Katolička enciklopedija“ donosi ovu tvrdnju: “Mi ne smemo prezati od priznanja da su se sveće, tamjan i posvećena voda uobičajeno upotrebljavali u paganskim bogosluženjima i ritualima za mrtve. Ali, Crkva ih je vrlo rano preuzela u svoju službu, baš kao što je prihvatila i mnoge druge stvari, kao što je muzika, rasveta, mirisi, pranje, podna dekoracija, svodovi, lepeze, zastori, zvona, odela itd, što nije bilo povezano s nekim određenim idolatrijskim kultom, već je bilo zajedničko sa skoro svim kultovima.”“Voda, ulje, svetlo, mirisi, pevanje, procesije, klanjanje, ukrašavanje oltara i svešteničke haljine su po prirodi u službi univerzalnog religijskog instinkta. Čak i paganske proslave mogu biti „pokrštene.“ Nema sumnje da su naše procesije od 25. aprila nekadašnje Robogalije; Božić zahvaljuje za svoj datum onom istom instinktu koji je odredio 25. decembar za Natalis Invicti u kultu obožavanja sunca” (Katolička enciklopedija). U katoličkoj teologiji je objašnjeno da se upotreba kipova i običaj klanjanja pred likovima razvila iz nekadašnjeg obožavanja cara, egipatskog faraona, vavilonskog cara, rimskog cara, vizantijskog cara. Pravila ponašanja na vizantijskom dvoru su se postepeno razvila u složene oblike poštovanja, ne samo prema osobi cara već i prema njegovim kipovima, slikama i simbolima. Filostorgije kaže da su u četvrtom veku na istoku rimski građani hrišćanske vere prinosili darove, tamjan, pa čak i molitve imperatovim kipovima. Bilo je prirodno da će ljudi koji su se klanjali pred carskim orlovima i carevim likovima, ljubili ih i palili im tamjan (ne znajući da je to što čine idolatrija)... na isti način poštovati krst, Hristove likove i oltar... Prvi hrišćani su bili naviknuti da na sve strane vide kipove i freske careva, paganskih bogova i junaka. Tako su i oni počeli da izrađuju svoje religijske slike, i čim su im prilike to dopustile kipove njihovog Gospoda i njihovih junaka. Treba naglasiti da u Bibliji ne postoji čak ni sugestija da se to treba činiti. Nasuprot tome, jasno je navedeno da su se ti običaji razvili iz paganstva, a Bog opominje da se to ne radi, počev od druge zapovesti pa do opomena narodu ili do ukora pojedincima ili celom narodu. Ponekad se za razne zidne slikarije iz prvih vekova nakon Hrista, poput onih iz rimskih katakombi, smatra da predstavljaju verovanja prvih hrišćana, mada katakombe nisu bile crkve. Može se uzeti da je to istina, jer su ljudi koji su se krili crtali predstave Isusa i učenika i Isusovih dela na Zemlji, ali ne radi klanjanja nego radi proslavljanja. Bilo je tu i crteža sa paganskim motivima, jer se nisu oduvek u katakombama nalazili obraćeni ljudi, tu je bilo ljudi koji su tražili sličnosti paganske vere i hrišćanstva. „Katolička enciklopedija“ kaže:“Dobri Pastir s ovcom na ramenima često se pojavljuje kao motiv i to svakako zbog sličnosti s paganskim ličnostima, Hermesom Krioforom, Tamuzom ili Aristejom, koji su u to vreme bili popularni. Naslikana je i bajka o Orfeju, i pripisana Hristu. Takođe je i obnovljena i hristijanizovana priča o Erosu i Psihi služila da podseti vernika na vaskrsenje tela. Grupa od dvanaest Apostola je izazivala manje pažnje jer su dvanaest Dii Majores, takođe, često prikazivani zajedno ( Dvanaest glavnih rimskih bogova: Junona, Vesta, Minerva, Ceres, Diana, Venera, Mars, Merkur, Jupiter, Neptun, Vulkan i Apolon. Dvanaest bogova potiču od sumerskog panteona, čija su imena nosila nebeska tela sunčevog sistema, njih dvanaest). Otpadanje od vere u koje su Izraelci često padali u starozavetno doba, bilo je takođe mešavina. Obično oni nisu potpuno odbacivali poštovanje pravoga Boga, već su u to bogosluženje umešali paganske obrede. To je bio slučaj i kad su se klanjali zlatom teletu (2. Mojsijeva 32. poglavlje). Nije teško shvatiti da je to klanjanje bilo pogrešno, neznabožačko i gadost u Božjim očima, egipatsko poreklo. Ipak, a to je ono što želimo posebno da naglasimo, Izraelci su tvrdili da je to “praznik u čast Gospodu” (2. Mojsijeva 32.5). Seli su da jedu i piju, i ustali da plešu. Vršili su obred prilikom kojeg su se obnažili, verovatno istovetan onome koji su provodili razgolićeni vavilonski sveštenici, a danas vidimo da vudu vračevi igraju u ritmu do transa, a sve se to može videti i na rok koncertima i diskotekama, gde ponašanje masa vodi ritam. Kasnije su Izraelci vršili tajne obrede, gradili uzvišice, gatali, čarali, provodili svoju decu kroz vatru i obožavali sunce, mesec i zvezde. Kao posledica toga bili su isterani iz svoje zemlje upravo od idolopoklonika. Asirski car je doveo ljude iz različitih zemalja, uključujući i Vavilon, i naselio ih u izraelsku zemlju. Mešavina je postojala i u danima sudija, kada je levitski 574
sveštenik koji je tvrdio da govori Božju reč (koga su nazvali “otac”) služio u paganskom Baalovom hramu koje je sagradio Miha ( Sudije 17. 3 – 13). U Jezekielovo doba pred ulazom u Jerusalimski hram je bio postavljen idol. Sveštenici su kadili lažnim bogovima nacrtanim po zidovima. Žene su oplakivale Tamuza, a muškarci su se u zoru klanjali suncu na hramskom prostoru (Jezekiel 8 glava). Neki su čak žrtvovali svoju decu. “Zaklavši sinove svoje gadnim bogovima svojim”, govori Bog, “dolaziše u svetinju moju istog dana da je oskvrne” (Jezekiel 23. 38 – 39). Jeremijina poruka je bila upućena ljudima koji su tvrdili da poštuju pravoga Boga, ali koji su pomešali paganske obrede sa istinskim bogosluženjem ( Jeremija 7. 2). Bog im je rekao: “Vi se lažnim nadama podajete, koje ništa ne pomažu... Valima kadite, i za tuđim bogovima idete... pečete kolače carici nebeskoj, pa preda me dolazite u dom ovaj u kome se ime moje priziva, i govorite: „Izbavismo se!“... Pa da ove gadosti činite” (Jeremija 7. 8 – 18). Monaštvo takođe nije hrišćanskog porekla. Fenomen monaštva bio je poznat mnogo pre nego što se javio u hrišćanstvu. Slična pojava primećena je kako u nekim judaističkim tradicijama (Eseni, Terapeuti), tako i u paganskim asketskim verovanjima, koja su postojala na teritorijama gde su kasnije živeli hrišćani. Monaštvo je karakteristično za staropersijske, indijske i staroegipatske religije. Budizam, nastao u Indiji u 4. veku p.n.e., imao je razvijen sistem monaškog života koji je obuhvatao: celibat, odricanje od bogatstva i porodice i strogu vegetarijansku ishranu. Paganski oblik monaštva postojao je u Egiptu još sredinom 4. veka p.n.e. Prema arheologu F. Petriju, ono nije došlo iz Grčke, već je doneto iz Indije u vreme kada se Persijsko carstvo protezalo od severne Afrike do Indije (oko 340. p.n.e) i uveliko je podsećalo na budističko monaštvo iz ranog perioda nakon Budine smrti. U Egiptu, u hrišćansko doba, monasi su bili poklonici boga Serapisa. Takođe, elementi asketizma bili su sastavni deo nekih gnostičkih grupa. Njihov asketizam proisticao je iz platonskih ideja i bio zasnovan na dualističkom viđenju sveta – kao neprijateljstva između materije i Boga, što je uveliko ušlo u hrišćanstvo pa se mučeništvo, siromaštvo, i težak život smatraju poželjnima, dok je svako uživanje povezano sa grehom. Počeci monaštva u okrilju hrišćanstva povezani su sa Egiptom, zemljom koja ima veliku monašku tradiciju paganskog tipa, i sa ličnošću Antonija (251-356) koji je nazvan “ocem pustinjaštva.” Godine 286., pokrenut rečima zapisanim u Mateju 19,21, on započinje život beskućnika među grobovima izvan rodnog grada, da bi se kasnije preselio dalje u pustinju. Nakon 25 godina usamljeničkog života, Antonije je došao u Aleksandriju da se sa ostalim hrišćanima suprotstavi poslednjim progonstvima iz 311. godine. Njegovo držanje pred progoniteljima pribavilo mu je veliku popularnost među hrišćanima. Ali, kako nije dobio željeni mučenički venac, vratio se u pustinju. Veliki broj ljudi, željnih pobožnosti, povelo se za njegovim primerom, sledeći njegova uputstva i odajući se fizičkom radu, molitvi i strogom odricanju od mnogih stvari. To više nije predstavljalo samo hir jednog čoveka željnog samoće, već je postalo masovna pojava, koja neće ostati bez odjeka u hrišćanskom svetu. Ona će poslužiti kao osnova za dalji razvoj monaštva. Monaški pokret se nije zadržao samo na teritoriji Egipta, već se proširio u sve ostale zemlje gde su živeli hrišćani. Srazmerno umnožavanju broja monaha rasla je i njihova popularnost kod ljudi, koji su se divili njihovim asketskim podvizima i u njima prepoznavali autoritet u pogledu hrišćanske vere i života. Posledica toga bile su verske rasprave, koje su potresale crkvu u 4. i 5. veku n.e., pokrenute upravo od strane monaha, koji su uglavnom bili besposličari i imali su dovoljno vremena da se bave filozofiranjem. Osim besposličarenja i verskih rasprava, pojedini monasi dali su svoj pozitivni doprinos hrišćanskoj crkvi i društvu uopšte. To su učinili na najmanje tri područja, a to je zbinjavanje, i poučavanje, tj misija i prepisivanje Biblije. Pronalaženje smisla monaškog života u aktivnom služenju drugim ljudima je prepoznatljivo shvatanje Vasilija Kesarijskog (Vasilije Veliki 330 – 379) koji je postao episkop Kesarije, rimske provincije u Maloj Aziji, obezbedio je određeni broj zgrada u kojima su monasi zbrinjavali putnike, siromašne i bolesne; čak je postojao i dom za gubavce. Iako se Vasilijeva pravila o monaškom životu nisu razlikovala od drugih monaških ustava (celibat, siromaštvo, post, molitva, rad), ipak njegovo insistiranje da monaštvo, osim borbe sa samim sobom, mora, ravnopravno, da sadrži dimenziju aktivne službe ljudima u nevolji, čini ga različitim od tadašnjih shvatanja monaštva koja su prouzrokovala da monasi budu zaokupljeni sami sobom. Drugo, ime monaha Jeronima, upravitelja latinskih manastira u Palestini, nije povezano samo sa afirmacijom manastira kao centra obrazovanja, već i sa prevođenjem Biblije na latinski jezik (Vulgata – narodna Biblija) i njenim marljivim proučavanjem. Takođe je poznato da je Jeronim poučavao druge biblijskim istinama i isticao da ljudi treba i sami da čitaju. U tom periodu svetovnosti crkve i sujeverja, protiv čega se Jeronim borio, njegov stav prema Bibliji i velika želja da se ona učini dostupnom ljudima na zapadu, podvig je sam po sebi. Treće, za razliku od monaha iz ostalih monaških zajednica, monasi sa sirijskog govornog područja nisu provodili svoj 575
život samo u usamljenosti manastira ili pustinje, nego su obavljali aktivan misionarski rad šireći hrišćanstvo ka istoku. Četvrti vek je period kada se javljaju pokušaji da se postavi teološka osnova monaštvu. Među prvima se ističe Evagrije (umro 395.), obrazovani monah iz egipatske pustinje. On je svoje učenje temeljio na platonističkom shvatanju ljudske duše, i prihvatanju Origenovog stava o božanstvenosti ljudskog uma (što je takođe i nauka Nju Ejdža). Prema Evagriju, čovek je bio bestelesan um koji je nekada živeo u apsolutnom jedinstvu sa Bogom. Pad u greh doneo je poremećenost ovog zajedništva i posledica toga je materijalizacija uma (zatvaranje uma u telu), koja u stvari ima više soteriološki (spasenjski) karakter nego kazneni. Jedini um koji nije poremetio jedinstvo sa Bogom je Logos (Reč, Hristos) i zato on uzima ljudsko telo da bi materijalizovane umove (ljude) vratio u prvobitno, nematerijalno i blaženo stanje zajednice sa Bogom. U ovom stanju čovek spoznaje da je deo Boga i saznajući sebe kao Boga, dolazi do bogospoznanja. Primarni cilj u procesu spasavanja čoveka je oslobođenje uma od materije (to je stanje bestrašća) molitvom i asketskim vežbama, da bi mogao biti u apsolutnom jedinstvu sa Bogom. Ovo učenje nema veze sa učenjem Isusa Hrista i jevanđelja. U ovom pregledu Evagrijeve teologije mogu se primetiti elementi platonizma, gnosticizma (oštra suprotnost između materije koja je zla i uma koji je dobar) i panteizma kao temelj teologije monaštva, koji pripremaju put shvatanju da se čovek može spasti sopstvenim delima. Isus je pozivao svoje učenike na novorođenje tj promenu karaktera, uma, i nikome nije rekao da je “deo Boga” ili Bog. Pristalice monaštva su pokušavali da opravdanje za ovo čisto pagansko delovanje traže u Bibliji. Pristalice monaštva tvrde da je njegova polazna ideja, odricanje od sveta, ustvari ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva apostolske crkve. Međutim, razlog i oblik odvojenosti apostolske crkve sastojao se u njenom različitom verovanju i načinu života u odnosu na svet u kome je ona postojala Otuda, ona nije odlazila u usamljenički život da bi drugačije verovala i živela. Božja namera je bila i ostala da hrišćani budu svetlost i so u svetu u kome žive (Matej 5,13-16), što nije slučaj sa monaštvom, osim u situacijama kada su pojedini monasi i monaški pokreti davali svoj pozitivni doprinos društvu, i to u onoj meri u kojoj su bili usaglašeni sa biblijskim učenjem. Postoji namera da se elemenat mučeništva u monaštvu prikaže kao prirodni nastavak mučeništva rane crkve. Ali, ne sme se prevideti činjenica da je suštinska uloga mučeništva, izraženog u asketskim poduhvatima monaha, u stvari način pribavljanja spasenja, opravdanje delima, što nije jevanđeoska poruka. S druge strane, mučeništvo crkve pre pojave hrišćanskog monaštva bilo je posledica njenog verovanja i načina života. “A svi koji pobožno hoće da žive u Hristu biće gonjeni”(2. Tim. 3:12). Dalje, Isus Hristos i apostoli učili su da uzrok spasenja od greha ne može biti ništa drugo, pa ni najplemenitija ljudska dostignuća, do ničim zaslužena Božja milost primljena verom u jedinog Spasitelja Isusa Hrista (l. Petrova 1,18.19; Efescima 2,8.9; Rimljanima 3,24-26.28). S druge strane, u ranoj crkvi postojala je klasa ljudi oba pola, nazivanih “askete” ili "”oni što se uzdržavaju”, koji su se dobrovoljno odricali braka i imanja, posvetivši sebe postu, molitvi i duhovnom razmišljanju. To su u Starom zavetu bili Nazireji. No, oni se nisu izdvajali iz društva da bi živeli usamljeno van naseljenih mesta, nego su delovali upravo među ljudima s kojima su živeli. O tome Tertulijan piše: “Među nama nema nikakvih braminskih ili indijskih gimnosofita, nikakvih pustinjaka ili usamljenika... Mi se ne odričemo ni foruma, ni tržišta, ni kupatila, ni knjiga, ni krčmi, ni vašara, ni trampe. Mi boravimo s vama u svetu.”Monaški način života, koji podrazumeva povlačenje iz javnog života i asketske vežbe, bio je tuđ hrišćanstvu u prva dva veka. Kasnije su monasi postali bruka za hrišćanske crkve, više na zapadu. Nisu bili sjajni ni oni na istoku, ali su bili skloniji asketizmu. Živeli su raspusno, iskorišćavali sujeverje naroda, gomilali bogatstvo iako su sebe nazivali siromašnima, besposličili i uživali. Monaški redovi su uzimali nekog od svetaca za zaštitnika i nosili su posebne oznake ili simbole, imali grbove, neki su imali i vojsku (Templari, Jovanovci) pa su postajali viteški redovi, i imali su mnogo zemlje, pa su neki monaški redovi bili čak i vlasnici pojedinih okruga i velikih delova provincija,pokrajna, i ostrva. Na istoku su monasi više u početku bile askete, koji su se dičili svojim asketizmom i birali načine kako da se što više asketizuju i dokazuju svoju duhovnost, pa su živeli na stubovima, u pećinama, na ostrvu punom zmija (srpski monah Kalist), u ruševinama, starim grobljima, po pustinjama. Crne odore monaha nisu hrišćanskog porekla već potiču iz egipatskog paganstva. Takođe su i rimokatoličke tonzure (brijanje glave u krug) paganskog porekla, i čak u Bibliji ima zabrana brijanja glave u krug: “Ne strižite kose svoje ukrug niti grdite brade svoje” (3. Mojsijeva 19. 27) Na osnovu ovih brojnih primera iz Biblije jasno je da Bog nije zadovoljan sa religijom koje je mešavina. Samuilo je propovedao: “Ako se svim srcem svojim obratite ka Gospodu, izbacite tuđe bogove i 576
Astarote, i spremite srce svoje za Gospoda i njemu jedinome služite, On će vas izbaviti...” (1. Samuilova 7. 3). Kako služiti Bogu? Ako to neko želi, može da nauči u Bibliji. Drugog izvora i drugačijeg načina nema i nijedan bogoslužbeni sistem nije prihvatljiv, osim ako je u pitanju neznanje, a tada Bog gleda na pobude. U tom slučaju iskrenog čoveka Bog dovodi do saznanja ili mu „govori“ preko savesti. Bilo je slučajeva kod Asteka. Inka i starih Grka da ljudi nisu hteli da prisustvuju prinošenju ljudskih žrtava i klanjanju bogovima kojima se prinose te žrtve jer je to ubijanje. Po učenju Biblije, Sotona se ne pojavljuje kao čudovište s rogovima, repom i vilama, već prerušen u anđela svetlosti (2. Korinćanima 11. 14). Kao što je Isus upozoravao na “vukove u ovčijem runu”n (Matej 7. 15), tako je u svim slučajevima paganizam ogrnut u plašt hrišćanstva postao mešavina koja je zavela milione ljudi. To je bilo nešto poput skidanja etikete sa flašice otrova i stavljanje druge s natpisom “pepermint bombone.“ Sadržaj je i dalje ostao jednako smrtonosan. Nije važno kako ga lepo obučemo, paganizam je smrtonosan. On je satanizam u rukavicama i bilo kakvo očijukanje sa paganskim praksama je odavanje slave đavolu. Pravo bogosluženje mora da bude “u duhu i istini” Jovan 4. 24), a ne u paganskim zabludama. Zbog veštih načina uz pomoć kojih je mnogobožački verski sistem pomešan s hrišćanstvom, vavilonski uticaj je ostao prikriven, postao je tajna – „Tajna Veliki Vavilon” (Otkrivenje 17.5). Vekovima je Bog pozivao svoje ljude da izađu iz vavilonskog jarma. I danas njegov glas govori, “Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene”( Otkrivenje 18.4). Ovaj stih je bitan, jer baš u tim velikim crkvama ima najviše iskrenih ljudi. Sam duhovni Vavilon i njegov verski sistem nije samo puki slučaj – voleli ljudi paganizam, bio privlačan pa ga doneli u hrišćanstvo. Paganizam za mase je ustvari prikriveni okultizam i ezoterija, a mase ne znaju da se klanjanjem kipovima i slikama, i proslavljanjem hristijanizovanih svetkovina ne klanjaju Bogu nego nečastivom. Koliko puta je ovde citiran veliki broj masona koji su rekli da je „bog sunca, Oziris, Baal...ustvari Lucifer? Kao što i komunisti i moderne demokrate znaju da postoji Hristos ali ga mrze, tako su i drevni žreci, kao i Mitrini sveštenici u Rimu i okultisti srednjega veka znali, ali ih je mržnja protiv Hrista i nagrada u bogatstvu, moći i vlasti koju su dobili prodavši đavolu dušu kao i opsednutost demonima terala da se uvlače u crkvu i da unose zablude. Rivera, Alberto je pisao o Jezuitima, kojima je i sam pripadao, koji to rade u moderna vremena, nastojeći da unište svaku zajednicu koja želi da služi Bogu na pravi način. Prvi način je uvući se u nju i izmeniti verovanje, tako da ljudi više ne traže Isusa Hrista Spasitelja. Neka oni ostanu tu, neka pevaju, mole se, ali da priznaju papu i da traže spasenje na svoj, ljudski način, veličajući univerzalnu Ljubav, živeći u formalnostima, pokušavajući da „umilostive“ Boga sitnim dobročistvima i darovima. Više nema govora da se unose kipovi, ikone ili da se menja zakon. Samo je bitno crkvu ili zajednicu uvući u formu, da nema žive vere u Hrista, ili je proglasiti za sektu, otpad, neprijatelja svog naroda, kako se to istočno od Rima radi, obmanjivanjem i laganjem čitavog naroda. Narod se „kljuka“ lošim pričama i medijskim lažima o hrišćanskim zajednicama, i taj isti narod se drži u neznanju i formalnoj pripadnosti „državnoj“ religiji, iako ni osnovna znanja nema. Takvi su ljudi najpodobniji, da ne pitaju ništa, o praznicima pune hramove, daju neki prilog i budu spremni da brane ono što takva crkva proglasi za svetinju, a to su uglavnom zidine, kamenje, dok sami ljudi, koje je Bog stvorio na svoju sliku i za koje je Isus podneo žrtvu nisu važni. Oni mogu da gladuju, ginu braneći te tzv. „svetinje“, izvršavaju samoubistva zbog bede, odlaze u kriminal, drogu. Postoje načini, kao je to opisao Rivera, a sve se radi da bi se stvorila jedna ekumenska religija Novog Doba pod vlašću Rima Prvo se mora „ujediniti“ hrišćanstvo, a onda i sve religije, ne oko Isusa Hrista spasitelje i Boga nego oko „ljubavi“ koja ima različita imena. Rivera pominje uništavanje svih koji se ne slažu sa „mešavinom“ koja je ustvari sotonska. Okultizam i ezoterija stoje iza borbe protiv Hrista, a danas uz paganske mešavine, koju pravi hrišćani prepoznaju nudi se i kopija Spasitelja – nekakva univerzalna ljubav, kosmička energija, zajednički mesija svih religija. „Veliki uspeh su nam doneli špijuni u protestantskim crkvama. Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju i publikacije. Prihvatili su nas kao učitelje, propovednike i evanđeliste. Širili smo „ljubav“ i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo. To je naše probuđenje. Prva protestantska grupa u koju smo ubacili špijune bili su adventisti sedmog dana, zatim „ful gospel biznismeni“, onda baptisti, metodisti, prezbiterijanci, luterani i svi ostali. Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledži. Jezuiti su rukovodili rimokatoličkim omladinskim akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve navedene grupe su prestale da govore protiv Rima, ili su priznale da je rimokatolički sistem hrišćanska crkva. Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestantski propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se da ne budu 577
napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od učenja Biblije, o kojem Biblija govori da će nastupiti pred ponovni dolazak Gospoda Isusa Hrista: „Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli“ (2. Solunjanima 2, 3). Živimo u poslednjim danima. Rimokatolički sistem i sve tradicionalne crkve koje je „usisao“ je opisan u 17. poglavlju Otkrivenja kao Velika bludnica. To je nad-crkva. Zver će je upotrebiti da preuzme silu. Sam Isus će se umešati u borbu i svojim dolaskom uništiti sav odvratni sotonski svetski sistem Novog svetskog poretka i daće obraćenima pravdu i svetost zauvek.“ (Rivera). Da bi se ostvarila namera da se hrišćanstvo pretvori u mešavinu, ekumensku religiju ljubavi bez Hrista, a posle ujedini sa svim religijama, „jer sve u osnovi imaju ljubav“ mora se ukloniti Bog Isus Hristos i ugroziti Biblija. Stoga se uklanjaju stihovi iz Biblije, iz nekih prevoda iza kojih stoji Rim ili Novo Doba (biblija prevoda Novi Svet (New World) koji koriste Jehovini svedoci je osakaćena verzija). Posebno stihovi koji govore o Božanstvu Isusa Hrista, ili se menjaju ili se uklanjaju. Gde je bio stih stoji samo broj. Neki biblijski tekstovi koji su nestali iz svih rimokatoličkih Biblija u Hrvatskoj od šezdesetih 20. veka pa nadalje, izdanja “Kršćanska sadašnjost” iz Zagreba: Matej 18.11: “A Sin je čovječji došao spasiti ono što je izgubljeno” Nema stiha. (sakrivanje uloge Spasitelja i Boga) Matej 21. 44: “I ko padne na ovaj kamen razbiće se; i na koga on padne satrće ga” Nema stiha. (Isus stena). Matej 23. 14: „Jao vama, pismoznanci i farizeji! Licemjeri! Proždirete kuće udovičke pod izlikom dugih molitava. Zbog toga ćete primiti veću kaznu“ Nema stiha, jer osuđuje sveštenstvo. Marko 11:26: “Ako li vi ne oprostite, neće ni Otac vaš, koji je na nebesima, oprostiti vaše prijestupe” Pominjanje praštanja negira ispravnost Inkvizicije i crkvenog suda Jovan 6. 47: “Zaista, zaista vam kažem. Koji veruje ima večni život” Izostavljena je reč: mene. Pravi stih glasi: “Zaista, zaista vam kažem: Koji veruje mene ima život večni” Rim.16:24: “Milost Gospodina našega Isusa Krista sa svima vama. Amen” Nema ga Dela Apostola 8:37: “Filip pak odvrati: „ Ako vjeruješ od sveg srca, možeš. On odgovori i reče: „Vjerujem da je Isus Krist Sin Božji!“ (ovog teksta nema). Dela Apostola 9. 5 – 6: “A on reče: Ko si ti Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus kog ti goniš. Teško ti je protiv bodila praćati se. A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti.” U katoličkoj Bibliji stoji ovako:“Savle, savle, zašto me progoniš? Ko si ti Gospodine? uputa Savao. Ja sam onaj će nato - Isus kojega ti progoniš. A sad ustani i hajde u grad, i tu će ti se kazati šta treba da činiš.” Rimljanima 16. 24:”Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama” – nema ga. 1. Timotiju 3. 16: “I kao što je poznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se na svetu; uznese se u slavi” Izmenjen: “Bez sumnje, uzvišena je tajna prave vjere: onaj koji je tijelom očitovan, duhom je opravdan, anđelima pokazan, poganima propovijedan, u svijetu vjerovan, u slavu uznesen.” Jevrejima 13. 20: “A Bog mira koji izvede iz mrtvijeh velikog Pastira ovcama, krvlju zavjeta vječnog gospoda našeg Isusa Hrista.” Nema Hrista. Ovo je samo jedan deo. Polako se izbacuju činjenice koje ukazuju na Hristov božanski karakter. Isusov upravni govor nestao je iz 27 stihova, iz šest u potpunosti dok kod 21 delimično.” Apokrifne knjige, Apokrifi (grčki: ἀ πόκρυφα; skriven, tajan), spisi sumnjive autentičnosti, ili deuterokanonske (drugi kanon). One su napisane u razdoblju između starog i novog zaveta, tzv međuzavetno razdoblje, od nekih 350 godina pre naše ere do dolaska Jovana Krstitelja. Nakon sinoda u Jamniji, 90. godine nove ere određen je jevrejski kanon iz kojeg su isključene određene knjige, jer nisu pisane hebrejskim ili aramejskim jezikom, iako su ih Jevreji poštovali, nikada ih nisu uveli u kanon. Radi se o Tobiji, Juditi, dodacima Ester (Jestira), Prvoj i Drugoj knjizi Makabejaca, Mudrosti, Sirahu, Baruhu, te delovima dodatim Jestirinoj knjizi i Danilovoj knjizi. No, neki teolozi poput Atanasija i Jeronima, smatrali su da te knjige ne bi trebale pripadati kanonu, jer ne pripadaju ni jevrejskom kanonu, a ne citiraju se ni u Septuaginti, grčkom prevodu Staroga zaveta, kojim se crkva služila. Novozavetni tekstovi citiraju starozavetne na mnogo mesta, ali nigde nijedan stih iz apokrifa se ne pojavljuje nigde, a same knjige su pune grešaka. Rimokatolička crkva ih uvodi u kanon Biblije polovinom 16 veka, kao odgovor na reformaciju, jer podupiru neka učenja rimokatoličke crkve, kao molitve za mrtve, molitve svecima za mrtve, poštovanje anđela, okajavanje greha milostinjama, tj 578
opravdanje delima, pa i vračanje. U vreme Reformacije, Martin Luter je izbacio apokrife iz Biblije, one knige koje nisu uvrštene u jevrejski kanon, smatrajući prigovore ranijih hrišćanskih teologa opravdanima. Za razliku od ovih navedenih, novootkrivena gnostička evanđelja, kao i neka od ranije poznata, takođe gostička sama Rimokatolička crkva smatra apokrifnim knjigama, dok ih biblijski hrišćani drže za totalnu laž i prevaru. “Raspori ribu, izvadi joj srce, jetru i žuč…kada koga muči demon ili zao duh: treba to pred takvim, bio on muškarac ili žena, spaliti, i nikada ga zao duh više neće mučiti. A žuč se uzima da se njome premažu oči na kojima su bele mrlje, tako te bolesnik ozdravi” (Tobija 6. 4 – 8). Biblija ima bolje rešenje: “A znaci onima koji veruju biće: Imenom mojim izgonićete đavole…” (Marko 16. 17) “Milostinja oslobađa od smrti, ona čisti od svakoga greha” (Tobija 12. 9). Biblija ima bolje rešenje: “Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca; Nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta” (1. Petrova 1. 18 – 19) “Jer da nije verovao da će pali vojnici uskrsnuti, bilo bi suvišno i ludo moliti za mrtve…Zato je za pokojne prinio žrtvu naknadnicu, da im se oproste gresi” (2. Makabejcima 12. 43 – 46). Ova doktrina se koristila za opravdavanje ratova i hrabrili su se ljudi da ginu u ratovima za interese klera, vlastele i kasnijih nacista i fašista. Biblija nam kaže da “ nas krv Isusa hrista, Sina njegovog očišća od svakog greha” (1. Jovanova 1. 7). Ekumenizam (od grč: οικουμενη - naseljeni svet, vaseljena) predstavlja nastojanje oko pomirenja, saradnje, zbližavanja i jedinstva hrišćanskih crkava. Dok se međureligijski dijalog odnosi na sve religije, sa težnjom njihovog ujedinjenja oko jednog centra, ekumenizam je dijalog unutar hršćanskih crkava. Za razliku od unijaćenja (tj. prelaženje iz Pravoslavne crkve u Katoličku i obratno), u ekumenizmu se naglašava navodni ravnopravan dijalog među hršćanskim konfesijama, povezujući ono što je pojedinim crkvama zajedničko, a razlike da se uklanjaju. Sve u svemu, prilagođavanje Rimskoj crkvi, koja nastoji da ima primat, na čelu sa papom. Ekumenizam je nastao u 19. veku unutar protestantskih crkava (ekumenski pokret). Unutar Katoličke crkve preteče su ekumenizma u 19. veku: J.H. Njuman, D. Mercier, nama poznati Josip Juraj Štrosmajer, a u 20. veku benediktinci iz Čevetohena u Belgiji, dominikanski centar Istina u Parizu, a svojim ekleziološkim radovima dominikanac Kongar. Nakon Drugog vatikanskog Koncila (1962.-1965.) katolička crkva prihvata osnovna načela ekumenizma i deklarativno se odriče unijaćenja, ali nikad u stvarnosti. (Dekret 2. Vatikanskog sabora: Unitatis redintegratio 1964). Počeci ekumenskog pokreta datiraju se u 1805. godinu, kada se protestantski, baptisitički misonar Viljem Keri (William Carey) založio za osnivanje “opšteg udruženja” svih hrišćanskih veroispovesti. Ovaj zahtev je nastao tokom njegovih misonarskih aktivnosti u Africi, kada je na delu uvideo slabost hrišćanstva usled njegovih unutrašnjih podela, svađa i ratova. Valja pomenuti da je 1864. godine osnovano udruženje “Jevanđeoska alijansa”, a 1914. je osnovana Svetska alijansa za unapređenje internacionalnog prijateljstva preko Crkava. Može se smatrati da su ovakva udruženja predstavljala začetak budućeg ekumenskog pokreta. Godine 1854. osnovan je ekumenski savet. Ova udruženja ipak nisu imala nameru da ujedinjuju sve crkve prilagođavajući ih Rimu, već da se prevaziđu razmirice koje su ometale misioniranje. Tokom vremena, rad Ekumenskog saveta je doprineo da 1910. dođe do skupa u Edinburgu (Edinburgh) u Škotstkoj, što predstavlja zvanični početak ekumenskog pokreta. Ovde je i pojam ekumenizma po prvi put upotrebljen u njegovom sadašnjem značenju. Želja je bila da se izbegne pojam “internacionalni” koji sobom implicira nacionalnu podeljenost dok pojam “ekumenski” (prema istočnom izgovoru grčkog “ikumenski”) ukazuje na sveukupnost bez podela. Konferencija u Edinburgu bila je naslovljena “Međunarodna Misionarska Konferencija” (International Missionary Conference). Na ovoj konferenciji je ustanovljeno stalno povereništvo koje je trebalo da usklađuje ekumenske aktivnosti u skladu sa predlozima i idejama koje su se na skupu pojavile. Jedno od tih povereništva imalo je nazov Život i Rad (Life and Work). Za njega se posebno zalagao luteranski episkup iz Upsale Natan Zoderblom (Nathan Soderblom) (1866 - 1931). Ovo povereništvo je imalo za cilj da rešava pitanja odnosa crkava prema društvu. Godine 1925. u Stokholmu je održana konferencija ove organizacije pod nazivom “Opšta hrišćanska konferencija Života i Rada” (Universal Christian Conference of Life and Work) na kojoj je bilo reči o međunarodnim odnosima kao i o društvenom i ekonomskom životu viđenom iz hrišćanske perspektive. Veliki doprinos radu pokreta Život i Rad (Life and Work) dao je luteranski arhiepiskop Sederblum (Soderblom), kansiji dobitnik nobelove nagrade za mir. Svi dobitnici nobelovih nagrada su pripadnici masonskih loža, a za žalosno stanje u crkvama se može zahvaliti upravo crkvenim vođama za koje se ne zna za koja sve tajna i polutajna društva rade, ali zna da su svi odreda u masonskim ložama. Svega tu ima osim karaktera Isusa Hrista. Anglikanski episkop Čarls Henri Brent (Chales Henry Brent) najviše se zalagao za povereništvo Vera i 579
Poredak (Faith and Order), koje se bavilo teološkim pitanjima, pre svega onim koje su predstavljale uzrok podela među hrišćanima. U Lozani je 1927. održana konferencija Vere i Poretka (Faith and Order), koja je predstavljala početak redovnih sastanaka na kojima su se razmatrala dogmatska pitanja uz učešće različitih hrišćanskih crkava. U Edinburgu je 1937. održana još jedna konferencija na kojoj je prisustvovalo pet nezvaničnih posmatrača Katoličke Crkve. Na ovoj konferenciji je izrečena tvrdnja koja i do danas ostaje važeća u ekumenskom pokretu: “doktrina razdeljuje a služenje ujedinjuje.” Ova dva tela imala su i različite pristupe. Dok je povereništvo “Život i Rad” bilo inspirisano liberalnom teologijom i Američkim pokretom Social Gospel, i bavilo pre svega društvenim i karitativnim problemima, povereništvo “Vera i Poredak” se bavilo prevashodno teološkim pitanjima, i svoju inspiraciju je nalazilo u dijalektičkoj teologiji. Ono se posebno zalagalo za postizanje napretka na doktrinarnom planu. Ipak, iako su se njihovi metodi i prioriteti razlikovali, njihovi ciljevi su ipak bili isti. Na kraju je postignuta saglasnost da i jedan i drugi metod - socijalna uloga hrišćanstva i doktrinarna pitanja - imaju svoju važnost na putu postizanja jedinstva među hrišćanima. Godine 1912. stvoren je i treći ekumenski pokret koji je nosi naziv “Internacionalni savet misija.” On je stvoren sa ciljem koordinacije misijskih društava. Rekao bi neko da su ciljevi sasvim ispravni, ali što reče naš “prijatelj” Albert Pajk, mason 33 stepena, postoji jedna doktrina za posvećene a druga za mase. Da je tako pokazaće i primeri kako se provode oni koji neće da slušaju, i da ekumeniziranje nema nikakvu pozitivnu ulogu. Iako postoje savezi crkava i pričaju o misioniranju i pomaganju već 100 godina, svet nije postao bolje već gore mesto za život, glad nije iskorenjena, trgovina robljem, rat, trgovina drogom, korupcija. Sve je u porastu. Cilj ekumenizma nije duhovne, nego političke prirode. Jer kako razumeti činjenicu da popovi bivaju sve bogatiji dok većina ljudi iako vrednih zapada u bedu i dugove. Ove dve organizacije spojile i - 1938. godine u Utrehtu - nastao je Svetski savet crkava (World Council of Churces - WCC). Pored toga, organizacija “Vera i Poredak” je nastavila da postoji i kako posebno telo. Nakon konferencije koja je održana u mestu Santjago Di Kompostelo u Španiji, 1993. godine, 2004. je održana i konferencija u Kuala Lumpuru u Maleziji. Razmatrano je stanje ekumenskog pokreta i njegov razvoj od prve konferencije organizacije “Vera i Poredak” do danas. Danas ogrankom Vera i Poredak upravlja komisija od 120 članova. Predstavnici Pravoslavne Crkve u današnjem sastavu su Arhiepiskop Albanski Anastasios, profesor Jovan Krisavgis iz Grčke pravoslavne Crkve Amerike, inače profesor na visokoj teološkoj školi Svetog Krsta, zatim episkop Ilarion (Alfejev) iz Ruske Pravoslavne Crkve, o. Heiki Hutunen (Heikki Huttunen) iz Finske, Mitropolit mar Grigorije Johana Ibrahim iz Antiohijske Patrijaršije, o. dr Viorel Jonita (Viorel Ionita) i dr Mihael Tit iz Rumunske , dr Roman Juriga iz Pravoslavne Crkve Češke i Slovačke, o. Jan Kulazuk iz Poljske, Makarije Arhiepiskop Kenije i Irinupolisa, o. Mihail Naim iz Antiohijske Patrijaršije, sveštenik dr Predrag Puzović iz Srpske Pravoslavne Crkve, Vladimir Šmali iz ruske crkve, Konstac Tarasar iz Pravoslavne Crkve Amerike. Nakon osnivanja SSC je trebalo da održi prvu opštu skupštinu 1941. godine. Međutim, pošto je otpočeo rat, ovaj događaj je odložen za kasnije. Prva skupština je održana tek 1948. “Vera i Poredak” i “Život i Delovanje” ušle su u SSC. U SSC je oformljen sentralno odbor koji svakih šest do sedam godina organizuje jedan opšti skup. Na tim skupovima se potvrđuje volja članica da nastave svoje delovanje u SSC a određuju se i smernice za budući rad. 1952. godine carigradski patrijarh i mason Atenagora izdao je Encikliku u kojoj poziva sve poglavare pomesnih pravoslavnih crkava da se pridruže Svetskom savezu crkava. Već od 1952. pojedine pravoslavne crkve počele su da se uključuju u SSC, a 1955.g. Vaseljenska patrijaršija šalje svoje stalne predstavnike u centralu SSC, u Ženevi. Godine 1959. centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sa predstavnicima svih pravoslavnih crkava. 1964. godine patrijarh Atinagora se susreo rimskim papom u Jerusalimu. Susret pape Pavla VI i patrijarha Atenagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima i Carigrada u poslednjih 526 godina, tačnije od susreta u Ferari između patrijarha Josifa II i pape Evgenija IV. Pošto su zajednički pročitali molitvu Oče naš, izmenili celiv mira i zajednički blagoslovili narod, na kraju je patrijarh darivao papu arhijerejskom panagijom, sa predstavom Gospoda kao učitelja, simbolom episkopske časti pravoslavnih jerarha, što je simbolički značilo da on priznaje papu za duhovnog pastira i učitelja. 7.12.1965. godine Carigrad i Rim ukidaju uzajamne anateme iz 1054. godine.
580
„Imamo mnoge razlike, kažu. Koje? Filiokve? Pa, on postoji još od 7. veka, a Crkve se nisu razdvojile. Primat i nepogrešivost? Šta se to nas tiče! Neka svaka svaka crkva drži svoje običaje. Ako to želi Katolička crkva neka to drži. Ali vas pitam, gde je ta nepogrešivost danas, kada papa ima stalni petnaestočlani savet koji odlučuje. ... Teološki dijalog neće doneti rezultate. Nismo spremni i trebaće nam vekovi. Samo je jedan dijalog moguć dijalog ljubavi.“ (Vaseljenski patrijarh Atenagora). To što se zove “ljubav” je ustvari najveća prevara iza koje stoji sotona, “jevanđelje ljubavi” je sve samo ne ljubav i ne jevanđelje. To je ushićenje, novodobaška ideja, uvertira za simulaciju II Hristovog dolaska. Ljubav mora da se širi, gej parade i ljudska prava, zabava i pivska industrija… Od 1971. SSC ima tri ogranka koje međusobno usklađuje centralni odbor. Prvi ogranak nosi naziv “Vera i svedočanstvo.” U njenom okviru radi i organizacija “Vera i Poredak” koja se bavi doktrinarnim pitanjima. Drugi ogranak se naziva “Pravednost i služenje” i bavi se praktičnim problemima u odnosima crkava članica i prema svetu. Treći ogranak je “Vaspitanje i obnova.” On se bavi pitanjem obrazovanja. Od 24. jula do 10. avugsta 1983. u Vankuveru je održan veliki skup Svetskog saveza crkava. Služena je protestantsko – rimokatolička misa kojoj je prisustvovalo oko 3.500 vernika iz raznih krajeva sveta. Službu je služio arhiepiskop kenterberijski Robert Ransi sa dve sveštenice, dok su pravoslavni, rimokatolici i monofiziti saučestvovali. Od 7-20 februara 1991. godine u Kanberi, u Australiji, održan je 7. Generalna konferencija SSC. Na njoj su pored predstavnika brojnih protestantskih crkava, učestvovali i predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava (osim jerusalimske Patrijaršije koja je istupila iz SSC) kao i predstavnici Vatikana na čelu sa kardinalom Edvardom Kasidijem. Na ovom skupu je usvojen jedan veoma zanimljiv dokument pod imenom “Jedinstvo crkve kao opštenje: Dar i poziv.” SSC upućuje ovaj dokument kao apel svim crkvama kako bi prihvatile sedam osnovnih teza "u cilju punog vidljivog jedinstva": Međusobno priznanje krštenja Prihvatanje Nikejsko-carigradskog Simvola vere kao zajedničkog izraza apostolske vere Evharistijsko opštenje Međusobno priznavanje sveštenstva Zajedničko svedočenje Jevanđelja Zajedničko delovanje u cilju očuvanja mira i poretka u svetu. Omogućavanje parohijama i zajednicama da izraze na odgovarajući način lokalni stepen postojećeg opštenja. 581
Da li je ovde moguće uspostaviti jedinstvo? Da li može hrišćanin koji se drži Biblije da saučestvije u službama gde se obavljaju molitve mrtvima? Gde se klanja kipovima? Da li pravoslavni vernik može da pređe preko činjenice da su rimokatolički sveštenici bili nosioci genocida nad Srbima 1941 . 1945 i da se nisu ni izvinuli za to? Da li su Luterani zaboravili poubijane protestante u Magdeburgu, hugenote i ostale koji se nisu slagali. Kako će se Jevreji ujedinjavati sa onima koji su pomagali nacistima da pobegnu i koji su prisvojili veliku količinu otetog zlata od Jevreja, U tom zlatu su se nalazili i zlatni zubi koje su nacisti vadili Jevrejima pre gušenja u gasnim komorma. Pravoslavna Crkva je od samog početka uzela značajno učešće u radu ekumenskog pokreta. Jedan od najznačajnijih dokumenata je enciklika Vaseljenske Patrijaršije iz 1920. U enciklici se, između ostalog, kaže: “Naša crkva smatra zbližavanje među crkvama i njihova prisnost nisu isključeni zbog doktrinarnih razlika koje među njima postoje. Prema našem mišljenju takvo približavanje je veoma poželjno i neophodno. Ono može biti korosno na mnogo načina za stvarne interese svake pojedničane crkve i čitavog hrišćanskog tela, a takođe i za pripremanje i napredovanje prema blagoslovenom jednistvu koje će se ostvariti u budućnosti u skladu sa voljom Božjom.” Valja pomenuti da je naročit doprinos učestvovanju Pravoslavnih u ekumenskom pokretu dao i German Tiatirski. Smatra se da je on izradio nacrt navedene enciklike iz 1920. Kao ilustraciju njegovog stava, navodimo deo iz njegovog izlaganja sa konferencije u Lozani održane 1927: “Iako Pravoslavna Crkva smatra jedinstvo u veri primarnim uslovom ponovnog uspostavljanja jedinstva crkva, ona odbacuje teoriju ekskluzivnosti prema kojoj jedna crkva, smatrajući sebe kao jedinu istinitu Crkvu, insistira da oni koji traže jedinstvo sa njom moraju ući u nju”. German dalje navodi Sv. Fotija Carigradskog kao uzor mogućeg puta ka jedinstvu i citira deo iz njegovog pisma papi Nikoli I: “U slučajevima kada se neslaganje javlja po pitanjima koja nisu stvar vere, i kada ta pitanja ne pokazuju neposlušnost bilo kom opštem ili katoličanskom ( univerzalnom, sabornom) autoritetu, čovek sposoban da rasuđuje biće u pravu kada zaključi da ne greše ni oni koji te stvari prihvataju ni oni koji ih ne prihvataju". U nastavku German zaključuje da je slaganje potrebno samo u stvarima koje se tiču vere, tj. u stvarima koje su presudne za veru. On postavlja pitanje, koje su to stvari, i predlaže da se na ovo pitanje ne da odmah odgovor ali napominje da je "to već određeno u starim simvolima i odlukama sedam vaseljenskih sabora.” Naravno, ovi velikodostojnici nisu pitali vođe u Rimu da li će da se izvine za pljačku Carigrada 1204, za krstaško uništavanje Kipra u 12 veku, nasilno pokrštavanje Ukrajinaca u 15 i 16 veku, pa sve do genocida nad Srbima u I i II svetskom ratu. Godine pristupanja pravoslavnih crkava: Vaseljenska patrijaršija - Carigrad, avgust 1947 Aleksandrijska Patrijaršija - Egipat 1948. Antiohijska Patrijaršija - Damask, decembar 1946. i 1952. Jerusalimska Patrijaršija - decembar 1946, i 1961. Ruska Patrijaršija - Nju Delhi, 1961. Srpska Patrijaršija - Beograd 1965. Rumunska Patrijaršija - Nju Delhi 1961. Kiparska Crkva, Nikozija, novembar 1946. Grčka Crkva - Atina 1947. Poljska Pravoslavna Crkva - Nju Delhi 1961. Gruzijska PravoslavnaCrkva - Pariz 1962. Čehosolovačka Crkva - Ženeva 1966. Američka Pravoslavna Crkva - Evanston 1954. Japanska Pravoslavna Crkva - Ženeva 1973. Pravoslavna Antiohijska Arhiepiskopija u Americi - Evanston 1954. Pre sredine devetnaestog veka, učešće Rimokatoličke crkve u ekumenskom pokretu nije bilo zamislivo, iako su Jezuiti uveliko radili na unijaćenju pravoslavaca i menjanju karaktera protestantskih crkava. Papa Pije IX je 1864 osudio modernizam. Papa Pije XI je 1928 osudio duh ekumenizma koji je izrastao na protestantskim osnovama, i pozvao sve hrišćane na povratak zajedništvu sa Rimskom Crkvom. Pre toga je objavio ekcikliku “In suprema Petri Apostoli Sede”, u kojoj je pozivao Pravoslavne da priđu Rimskoj Crkvi. Njen autoritativni stil, i poziv na “povratak” u Rimsku Crkvu izazvali su negodovanje i odbacivanje od strane 582
Pravoslavnih. Slično je prošao i njegov poziv “Arcano Divinae Provindentiae consilio” od 1868. pisan u istom tonu. Iako je zvanični stav bio ovakav, već krajem 19. veka vođeni su nezvanični razgovori između pojedinih anglikanskih i rimokatoličkih teologa u kojima su sa anglikanske strane učestovali laik Čarls L. Vud (Charles L. Wood) i lord Halifaks (Halifax) a sa katoličke kardinal Desir Jozef Marcir (Desire Joseph Mercier). Oni su se bavili pitanjem mogućnosti obnavljanja jedinstva među ovim crkvama. Otac Pol Džejms Votson (Paul James Wattson) i mati Lurana Meri Vajt (Lurana Mary White) osnovali su Anglikanski red Franciskanckih monaha i sestara društva za jedinstvo (1898), čiji je cilj bio promovisanje jedinstva među hrišćanima. Oni su i u narednim godinama nastavili sa svojim naporima. Već 1908, u mnogim protestantskim crkvama bila je prihvaćena “Oktava Molitve” za ujedinjenje hrišćana, promovisana od strane ovog bratstva. Papa Lav XIII je pokazao posebno interesovanje za jedinstvo hrišćana mada ga je on video kao vraćanje odeljenih hrišćana u Katoličku Crkvu, što i jeste pravi cilj ekumenizma. Tako se on u svojoj besedi o Sv. Kirilu i Metodu, 1880. obratio Slovenima enciklikom “Grande munus christiani nominis propagandi” naglašavajući brigu Pape za Slovene. Papa je ovde posebno istakao svoju žarku želju za postizanjem jedinstva sa istočnim crkvama. Godine 1894. Papa Lav XIII je u apostolskom pismu “Praeclara gratulationis” ponudio Pravoslavnim crkvama ujedinjenje sa Rimom, koji su one odbile. I ovaj papa je poput svog prethodnika, mogućnost jedinstva video u povratku Pravoslavnih i drugih u Rimokatoličku crkvu. U tom smilsu je čak naredio da se iskuje medalja koja je sa prednje strane imala njegov lik sa natpisom “Pontifex maximus”, a na suprotnij je stajao natpis “Da bude jedno stado i jedan pastir.” Početkom dvedesetog veka na patrijarškom tronu u Konstantinopolju nalazio se patrijarh Jeremija III. On je 1920. objavio pismo u kojoj je pozivao Pravoslavne da ostanu verni svom predanju ali i da budu otvoreni prema hrišćanima koji pripadaju drugim Crkvama. Vaseljenski Patrijarh je 1920. u svome pismu nazvao hrišćane koji nisu Pravoslavni “rođacima” koji su “deo doma Hristovog”. Papa Pije XI je pokazao veliko interesovanje za Pravoslavlje. Od 1922. do 1939. on je objavio preko dvadeset dokumenata koji su se ticali Pravoslavnih. Izvršio je i reorganizaciju Pontifikalnog Orijentalnog (Istočnog) Instituta, koji je bio osnovan 1917. godine. Između ostalih, osnovao je i rusku višu školu u Rimu. Od 1925. Benediktinsko udruženje je činilo značajne napore za prevazilaženjem podela među hrišćanima, naročito u odnosu prema Pravoslavnima. Od 1939. u Čevtognu je postojala kuća u kojoj su živele dve grupe monaha, Latina i Vizantijskog obreda koje su vršile bogosluženja jedna pored druge. Naročit doprinos Katoličkom prihvatanju ekumenskog pokreta dao je Iv Kongar (Yves Congar), koji je 1937. objavi knjigu “Podeljeno hrišćanstvo.” On je postavio temelje koji će svoje rezultate pokazati naročito na Drugom Vatikanskom Saboru. Kongar je u početku bio ućutkivan od strane Vatikana, da bi nakon ovog sabora, njegov stav preovladao. Situacija se naročito promenila kada je za papu izabran Jovan XXIII. On je dugo godina službovao u Bugarskoj i Carigradu, gde je bio apostolski delegat. Službovanje među Pravoslavnima je verovatno učinilo da on postane vatreni pobornik jedinstva hrišćana. Već nakon nekoliko meseci od početka svog pontifikata papa je 1959. najavio vaseljenski sabor. Sledeće godine je osnovao Sekreterijat za promovisanje hrišćanskog jedinstva (Secretariatus ad unitatem christianorum promovendam). Ovaj sekreterijat je nakon dve godine (1960) proglašen za jednu od komisija za pripremu budućeg sabora, te je tako još više dobio na značaju. Drugi Vatikanski Sabor je doneo dosta promena. Rimokatolička crkva se u priličnoj meri otvorila za dijalog sa nekatolicima. U tom smislu su interesantna dva dokumenta: Dekret o ekumenizmu i Dekret o Istočnim katoličkim crkvama. Dekretu o ekumenizmu Sabor se založio za istiniti dijalog jer bi “svako zataškavanje teškoća ili odstupanje od načela i verskih istina značilo ne dijaloški ekumenizam nego lažni irinizam, kompromis i neekumenizam. Ovom prilikom rimokatolička crkva je u više navrata definisala svoj stav prema nekatolicima. Kao ilustraciju navodimo deo sa samog početka trećeg poglavlja koji je naslovljen “Odnos između odeljene braće i Katoličke crkve.” Tu se, između ostalog kaže da su tokom vekova nastajale razne nesuglasice te da su u raznim prilikama “znatne zajednice odvojene od punog zajedništva Katoličke crkve, i to kadkad ne bez krivice ljudi sa obe strane. A oni koji se sada u takvim zajednicama rađaju i napajaju verom u Hrista ne mogu se optužii za greh odeljenosti, pa ih Katolička crkva grli bratskim poštovanjem i ljubavlju. Oni naime koji u Hrista veruju i koji su valjano primili krštenje, tvore neko, iako ne savršeno, zajedništvo sa Katoličkom crkvom.” Svakako, i u ovom dokument je Katolička crkva zadržala stanovište po kome se “samo u Katoličkoj crkvi Hristovoj, koja je opšte pomagalo spasenja, može dosegnuti sva punoća spasonosnih sredstava.” Kao moto svoga ekumenizma Katolička crkva uzima izraz Sv. Avgustina “In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas” (U bitnom jedinstvo, u nebitnom sloboda u svemu ljubav). Dokazano je više puta da je ljubav bila i ostala samo fraza. 583
Nakon Drugog Vatikanskog Sabora, Rimokatolička Crkva je u mnogome promenila svoj dosta tvrdi stav prema nekatolicima, na prvi pogled. Videćemo da je ustvari stav ostao isti. Ili pokloniti ili skloniti. Pomenute odluke ovog sabora otvorile su vrata dijalogu. Svakako, i u pomenutim dokumentima i u pristupu Katoličke crkve dijalogu još se primećuje dosta jaka nota ekskluzivnosti, tako da nisu bez ikakve osnove optužbe čak i nekih katoličkih teologa da je takav ekumenizam ustvari pokušaj uvođenja drugih hrišćana na mala vrata u Katoličku Crkvu, odnosno da je dotadašnji kruti stav samo zamenjen drugačijim rečima koje izražavaju istu veru – da je Rimokatolička Crkva jedina Crkva Hristova. U svakom slučaju, Drugi Vatikanski Sabor je otvorio vrata dijaloga - „Zato, ove odvojene Crkve i zajednice kao takve, premda verujemo da pate od nedostataka, ni na koji način nisu lišene značaja i važnosti u tajni spasenja" (Unitatis redintegratio, 3). Vredna je pažnje činjenica da je papa Benedikt XVI, naslednik Jovana Pavla II smatrao za shodno, da u svom govoru prilikom ustoličenja, ukaže na značaj rada na jedinstvu hrišćana. Taj papa, svetovnog imena Jozef Racinger je na mesto pape došao kao vođa Svetog ureda za kongregaciju vere, ili starim rečnikom Inkvizicije, koja nikada nije prestala da postoji. Karakter te sile se nije promenio, jer kao što rekosmo, paganstvo, kult Sunca ili tajna doktrina žreca skrivena u njemu je obožavanje onoga koji mrzi Hrista i njegova stvorenja. Može se pretvarati, može biti svima sve ali je karakter i cij isti, što je potvrdio i Alberto Rivera, odbegli jezuita govoreći o ekumenizmu i karakteru Rimokatoličkog sistema.
Alberto Rivera svedoči o ekumenizmu: “Teški vuci su se uvukli i među nas. Pošto propovednici ne propovedaju o tom predmetu, hrišćani se slabo danas upoznaju s tim stvarima. Rečima: Zašto je to potrebno? Zar da svako ne ljubi svakoga, naročito sada u 20. veku? hrišćani se uspavljuju, s namerom. Međutim, sotona ne spava. Njegovi ljudi se već godinama mirno uvlače u crkve i to masoni, veštice, komunistički špijuni, uhode, posebno u totalitarnim sistemima, homoseksualci, i tako dalje. Svi se oni pretvaraju da su hrišćani. Onda papstvo šalje svoje trupe u protestantske crkve da završe posao. To su pritajeni jezuiti, katolička omladinska akcija, Marijina legija i sveštenici i opatice na ulici u civilu, obučeni da uče i propovedaju s propovedaonice, govoreći da je rimokatolička institucija hrišćanska crkva, što već skoro svi 584
protestanti veruju da je istina. Prijatelji moji, papa je došao u protestantsku Ameriku u sili i slavi i primio laskanja od velikih evanđelista. Ovaj veliki i lukavi neprijatelj evanđelja - papa - došao je i u Belu kuću kao gost baptističkog predsednika Džimi Kartera (Jimy Carter), gde je primio sve počasti kao šef držafe i duhovni vođa 800.000.000 katolika. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi narod (Ameriku), onda možete znati da je igra skoro završena. Jedini istaknuti glas protiv njegove posete bio je glas jednog ateiste. Naši veliki zaštitnici vere su ćutali. To je neverovatno da su neki veliki zaštitnici vere otišli u Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi utemeljitelji i prethodnici bi bili žalosni kada bi videli koliko su daleko otišli od jevanđelja. Najveći tajni rimski agent koji je delovao u Americi bila je jedna žena s kojom sam mnogo puta razgovarao. Ona je bila povezana sa Marijinom legijom. Bila je određena da se probija među pentakostalce i protestante kroz harizmatički pokret (tzv. manifestacija „svetog duha“ kroz ushićenje, „govorenje jezika“ (mrmljanje i kreveljenje, izgovaranje nepoznatih reči i kreštanje) i „bogosluženja“ uz muziku, tako da crkve liče na koncertne dvorane i klubove). Ona je kroz svoje evangelizacije učinila ogromni posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatolički kodeks etike. To je bilo njeno podučavanje. • Odbacila je sve rimokatolike koji su prihvatili Hrista i pravu biblijsku istinu. • Nije hrabrila harizmatičke rimokatolike da napuste svoje crkve. • Imala je sveštenike i opatice koji su uveravali protestante da ako rimokatolici prihvate istinu, treba da ostanu u svojoj instituciji. Ona je savetovala protestante da činu istu stvar. Ona je svojim umiljatim smeškom – „Jevanđeljem ljubavi“ ujedinila mnoge.Kao nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on, ili ona, mora da se pokloni i da prizna papu kao Isusa Hrista na Zemlji i toga radi on drži njihove ruke u naročitom blagoslovu za dobro obavljeni posao. Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se suprotstavlja rimskom učenju. To je jeres krivoverstvo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodilo. To je izričito zabranjeno kanonom u rimokatoličkoj instituciji. Ovu je ženu zavolelo hiljade hrišćana. Ali, 60% onih koje je primila bili su katolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: sveštenike, rabine i propovednike. Kada je umrla, za nju je bila služena posebna misa u Las Vegasu. Dok sam još bio jezuitski sveštenik, znao sam da su mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu aktivnost. Neka nas Bog čuva od gledanja na čoveka, ko god on bio. To nam može doneti samo razočarenje i gorčinu kada takav padne. Mi moramo staviti sve svoje pouzdanje jedino na Isusa Hrista. On je jedini u koga se nećemo razočarati. „Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim, tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu. Jer ako onaj koji dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli“ (2. Korinćanima 11, 3.4). „Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane“ (Matej 24, 24). U početku su pentakostalci bili stvarno protivnici Rima. Ne radi toga što govore jezicima, nego zbog svog učenja, odvojenja i svetog života, kojeg smo se mi katolici stvarno bojali. Nekada su pentakostni propovednici govorili sa svojih propovedaonica protiv Rima, da je Rim bludnica iz Otkrivenja 18, 17. Međutim, danas oni više ne propovedaju odvajanje, nego ujedinjenje, jedinstvo. Ne mislite da su infiltratori samo među pentakostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokretu, nego i kod fundamentalista i evangelista. Oni kontrolišu velike evanđeliste i hrišćanske vođe i razmatraju šta oni kažu o papinim posetama. Da li ćute ili su uzbuđeni zbog njegove posete i da li mu ukazuju poštovanje i pišu o njemu u novinama. „Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo“ (Priče 28, 21). Rim radi s infiltratorima i kroz njih. Bog neka otvori oči svojoj deci da budu oprezni. Oni su „hrišćanski eksperti“ za lažne religije, a tvrde da su zaštićeni telom Hristovim od krive nauke. „Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko. Teško onima koji misle da su mudri, a sami su sebi razumni. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovita pića. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu. Zato, kao što oganj proždire strnjiku i slame nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč sveca Izrailjeva“ (Isaija 5, 20-24). Međutim, znamo da je Rim obožavanje Baala, „boga“ sunca, sa krivotvorenom hrišćanskom fasadom. Zašto onda ne bismo digli uzbunu? Da! Ali, mali deo to pokušava, većina se boji, a neki su i sami agenti. 585
U novembru 1979. godine papa se sreo s vođom pravoslavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo ujedinjavanje će pravoslavne crkve staviti pod Rim dajući tako papi 1.000.000.000 ljudi. Političari sveta se sada više boje sile ovog čoveka nego atomske bombe. Vođe sveta ne samo da se boje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo. To bogatstvo je pod vatikanskom zastavom. Vatikan je država za sebe, ona je politička država i svaki rimokatolik postaje njen član u trenutku krštenja. Oni treba da budu privrženi najpre Rimu, a onda zemlji u kojoj su rođeni. S obe strane, istorijski i proročki, bludnica iz Otkrivenja je naš neprijatelj. “I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh” (Otkrivenje 17, 6). Sotona upotrebljava Vatikan da bi nas uništio. “I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine” (Otkrivenje 18, 2.3). Malo njih shvata da je Rim tajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima, vladarima, kapitalistimai da njihove podružnice kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji žele da postignu je jedna crkva (Novodobaška religija) i jedna svetska vlast. Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja - nezavisnu Božju decu koja temelje svoju veru na Bibliji.“ (Rivera Alberto) Rivera zna šta govori jer je bio deo sistema, ali i svako ko dobro poznaje Bibliju može da prepozna prevarante. Kao što su faraoni tvrdili da su bog, vavilonski kraljevi, rimski carevi, tako je i papa nastavio sa tim, želeći da bude bog i car sveta: „Rimski pontif sudi svim ljudima, ali njemu niko ne sudi. Mi objavljujemo, tvrdimo, definišemo i izjavljujemo. Za svako biće je od suštinske važnosti za spasenje da bude pokorno rimskom pontifu...Reči koje je Hristos rekao „podložio si sve pod noge njegove“ mogu da budu potvrđene u meni...ja imam autoritet cara nad carevima. Ja sam sve i iznad svega, tako da sam bog i ja, namesnik Božji, imamo samo jedno postojanje, i ja mogu sve što Bog može. Šta onda možete da naćinite od mene osim Boga?“ (Papska bula Unam sanctam pape Bonifacija VIII). U ovo baš ne verujem, i niko normalan ne veruje. Rimski papa na čelu svih hrišćana!? Objavljeno 2. juna 2011 od strane urednika (Vesti Online) Rimokatolički i pravoslavni bogoslovi su, na upravo završenom sastanku u Beču, najavili napredak u približavanju te dve hrišćanske crkve, koje bi uskoro mogle da postanu „sestrinske“ i da priznaju papu za vrhovnog poglavara.
586
Predstavnike Srpske pravoslavne crkve na ovom ekumenskom skupu u Beču predvodio je vladika bački Irinej Bulović. Predstavnici dve najveće hrišćanske crkve su prethodne sedmice u Beču razgovarali o prevazilaženju Velike šizme iz 1054 godine i postizanju ponovnog punog jedinstva dve najveće hrišćanske denominacije, javlja Rojters. Eksperti su se u Beču složili da bi ove Rimokatolička i Pravoslavna crkva mogle postati „sestrinske crkve“ koje priznaju Rimskog papu kao svoju titularnu glavu uz zadržavanje svojih različitih crkvenih struktura, liturgije i običaja, koji su se razvili tokom poslednjeg milenijuma. Godine 1964. godine održan je Drugi vatikanski koncil. Tada su prvi put svi protestanti nazvani “odvojenom braćom.” Ova “odvojena braća” mogu da budu primljena u okrilje crkve samo ako priznaju vrhovnu vlast rimskog pape i ujedine se sa rimskom crkvom. 1991 godine prvi put u istoriji rimski papa je imao ekumensku službu sa dva luteranska sveštenika u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Luteranski sveštenik je tada izjavio: “Došao je dan kada treba da kažemo da nesporazumi iz vremena Reformacije više nisu validni.” 1994. godine jedan drugi luteranski sveštenik (Pol Krauč) je izjavio: “U suštini naša teologija je potpuno ista. Neke doktrinalne razlike su samo stvar semantike (problem reči). Tako da ja svim kritičarima teološkog jedinstva kažem: “Odlazite u ime Hristovo!” Dođimo zajedno u duhu ljubavi i jedinstva
Zločini u ime religije “Svi ljudi pozvani su u ovo katoličko jedinstvo Božjeg naroda..njemu na različite načine pripadaju katolički vernici, drugi koji veruju u Hrista i konačno svo čovečanstvo koje je pozvano Božjom milošću spasenja” (Katehizam katoličke crkve). Da vidimo kako je tradicionalna crkva sprovodila to jedinstvo u istoriji i kako ima nameru da ga sprovodi u budućnosti. Zanemarljivo malo ljudi u Srbiji danas zna šta je to Konkordat i kakva se kataklizna nadvila nad Srbijom pred Drugi svetski rat uvođenjem Konkordata. Svi hvalospevi kralju Aleksandru I. treba da padnu u zaborav istorije činjenicama da je on sa svojim „Oktorisanim ustavom“ preuzevši vlast kao diktator započeo stvaranje uslova da se Pravoslavlje u tadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji potčini Vatikanu. Podsećamo na odredbu tog ustava koja kaže da budući kralj Jugoslavije može biti pravoslavne, katoličke ili muhamedanske vere. Nakon toga on je poginuo u atentatu 1934, ali, njegovom smrću opasnost za Pravoslavlje ne prestaje. Dolazi Konkordat – korak do uzimanja crkvene prevlasti Vatikana u Srbiji. Međutim gotovo senzacionalno zvuči danas činjenica da je jedan srpski kralj koga smatraju najvećim Srbinom nad Srbima – Kralj Petar I Oslobodilac napravio Sporazum sa Vatikanom 1914. godine, koji se ticao Katolika u Srbiji i Srba na teritoriji tadašnje Austrougarske. Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović je naložio ministru pravde Ljudevitu Aueru da potpiše Konkordat sa Rimom, koji je ovaj i potpisao u Rimu 25. jula 1935. Navodno je tekst Konkordata sadržavao odredbu o ravnopravnosti rimokatolika sa ostalim religijama u Jugoslaviji, ali nije, to je bilo priznanje primata Vatikana i pape. Konkordat je čekao 15 meseci na ratifikaciju u Skupštini i tek marta 1937 je stavljena na dnevni red. Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve se pobunilo protiv konkordata, a podržala ga je opozicija, pa se oko crkve stalo okupljati sve, čak i oni koji nikada nisu ušli u crkvu ali su bili protiv režima. Patrijarh Varnava Rosić je bio izričito protiv Konkordata i podčinjavanja papi. Tokom burnih događaja te 1937 patrijarh je otrovan od čega je umro. Rivera je pominjao da je jedna od metoda “ubeđivanja” od strane Jezuita i trovanje. Za 19. juli 1937 je bila zakazana sednica o Konkordatu u skupštini, a od strane sveštenstva litija kao i molitva za bolesnog patrijarha. Tokom ove litije je došlo do sukoba sveštenika i žandara, tačnije policija čiji je ministar bio slovenac Korošec, inače katolički bogoslov, je napala sveštenike i počela da ih prebija. Neki tvrde da su u redovima policije toga dana bili Hrvati i Slovenci, ali ne mora da znači. Za mnoge je naređenje – naređenje. Čudno je i sramno kako narod nije reagovao i da masa odbrani svoje sveštenstvo, jer u tim policajcima je bilo isto toliko čovečnosti koliko je bilo i u Seldžucima i Francetićevim ustašama. Sveti Sinod SPC je uputio memorandum knezu Pavlu da se Konkordat skine sa dnevnog reda. Stojadinović nije hteo da odustane od konkordata. 23 jula je Konkordat izglasan, a to veče je patrijarh Varnava umro. Svim članovima vlade je bilo zabranjeno da prisustvuju sahrani. Konkordat je prihvaćen i po njemu svaka osoba koja nije rimokatolik, a sklopi brak sa rimokatolikom mora da pređe u rimokatolicku veru. Druga tačka koje je bila veoma problematična i upozoravajuća, bila je odluka Vatikana da se Kraljevina Jugoslavija ubuduće ima tretirati kao misionarsko područje. Da pojasnimo: misionarskim područjima su se proglašavale teritorije i zemlje u kojim žive neznabošci 587
i nehriščani – primitivni narodi i plemenske zajednice. Na primer katoličke misije sastavljene od Jezuita sa misionarskim zadatkom su osnivane tokom 16, 17 i 18.veka po Latinskoj Americi, Filipinima, Africi i slično, da bi se domorodačko stanovnistvo upoznalo sa hrišćanstvom i pokatoličilo. Znamo da je to stanovništvo uglavnom porobljeno i desetkovano. To je bila dakle sudbina Srba u Kraljevini Jugoslaviji. To je značilo unijaćenje i uništenje. Sinod SPC se suprotstavio Konkordatu ekskomunikacijom svih ministara i poslanika pravoslavne vere, na koje je bio izvršen pritisak tako da je Vlada odustala od konkordata. U februaru 1938 je izabran novi patrijarh Gavrilo Dožić. Vatikan je u Konkordatu tražio sledeće: 1. Da Kraljevina Jugoslavija usvoji “Codex iuris canonici” ( zakonski propis koji je trebao da se ubaci u kanon a time katolike u Kraljevini Jugoslaviji podigne po pravima stepenik više od pravoslavaca) kao obavezujući čime bi Kraljevina dobila Ustav koji favorizuje katolicku crkvu. 2. Da prizna Rimokatoličkoj crkvi da slobodno i javno vrši svoju misiju i preko državnih organa. 3. Da će u slučajevima mešovitih brakova gradjanske vlasti obavezati supružnike da “sinovi i kćeri bez izuzetka budu odgojeni u katoličkoj veri.” 4. Da Kraljevina Jugoslavija prizna Vatikanu prvenstvo u usmeravanju verskog i moralnog života države. (?!) Iz ovoga se jasno vidi da je Vatikan bio spreman sve da učini kako bi Jugoslaviju pretvorio u katoličku državu. Srpski (pravoslavni) Patrijarh Varnava (Rosić) je poveo borbu protiv ovog bordžijskog ugovora i sprečio njegovo usvajanje, i to platio životom, i verujem da Bog neće zaboraviti svoga slugu, što znači da u svakoj crkvi, zajednici i veri Bog ima svoje savesne ljude. Pismo episkopa Nikolaja Velimirovića Milanu Stojadinoviću:Predsedniku kraljevske vlade g. Milanu Stojadinoviću: Poštovani Gospodine Ministre Predsedniče, Vi, svakako, niste pročitali moj jučerašnji telegram, kada mi odgovarate da ja treba “pomirljivo da dejstvujem na svoje kolege.” Kakvu pomirljivost Vi možete očekivati posle onomadašnje tuče pred Sabornom crkvom? Dr. Korošec nije tukao katolike u Dalmaciji, koji godinama najpogrdnije ruže našeg Kralja, a tuče srpske vladike i sveštenike, kada se mole Bogu za svog bolesnog Patrijarha. Unikum. A, zamislite kako bi Papa rimski potresao ceo svet, da je jedan srpski žandarm, udario katoličkog biskupa. Sve to narod gleda. Sve to narod sluša, ja Vas uveravam da u narodu ključa gnev, kao u vulkanu. Uveravam Vas, da je narod na ivici pobune. Ja znam Vaša dobra dela za poslednje dve godine, znam i za taj zlokobni Konkordat. Ja ne zaboravljam ni ono ni ovo. No, sav narod je potpuno bacio u zaborav sve što ste Vi učinili, kao da ste juče došli na vlast - sve zbog ovog Konkordata. Kao kad bi đak napisao čitko propis, pa prosuo po njemu mastilo. Narod ništa u Vama danas ne vidi do Konkordata. Od vremena tzv. “vladanovštine” ja ne pamtim ovoliku uzrujanost u narodu, ovoliku žučnost. Ko god Vam drukčije referiše, ne verujte mu, laska Vam i obmanjuje Vas. I nemojte misliti da je ovako strašno nezadovoljstvo u narodu stvoreno agitacijom sveštenika. Instiktivno sav pravoslavni narod oseća i saznaje, da je Knez crne internacionale naš svagdašnji neprijatelj, istorijski neprijatelj. Uostalom i svi prosvećeni katolici užasavaju se vlasti, koja se daje tom knezu u ovoj našoj slobodnoj zemlji. Zato vas i ovim putem i poslednji put, molim i preklinjem - skinite to čudovište s dnevnog reda, te sačuvajte zemlju od potresa. Sačuvajte svoju čast i povratite ugled u narodu. Sačuvajte i sebe od moralne i političke smrti. To je ono čemu neizbežno gredite, ako se ne trgnete u dvanaestom času. Srbima nisu na odmet ni ljudi manjih sposobnosti, nego što ste Vi. Reći ćete: teško je sada skinuti s dnevnog reda. Možda. No, setite se da će teže biti ako prođe. Neka jeziva atmosfera okružava nas. Svak očekuje najgore. Ako izagitujete nasuprot volji narodnoj, volji sedam miliona Srba, i skoro toliko katolika, da se Konkordat izglasa u skupštini, šta ste time učinili? Otvorili ste jednu živu ranu, koja se godinama neće moći zalečiti, a svoje ste ime upisali ne na listove slave, nego u spisak onih koje narod proklinje, a Vi niste samac, Vi imate i porod. Ovo je smisao i sadržaj moga jučerašnjeg telegrama. Neka Vam je sam Bog u pomoći. Vaš poštovovalac Episkop Nikolaj s. r. Kraljevo Policija kraljevine Jugoslavije je vršila teror nad pravoslavnim sveštenstvom, braneći da bilo ko žali patrijarha Rosića, da se narod okuplja oko crkava, cepane su posmrtne liste pokojnog patrijarha a narod je hapšen ako samo pominje Konkordat u negativnom kontekstu. Zašto? Jer je parijarh i te kako znao sa kim ima posla. Svoje poznavanje vuka u jagnjećoj koži, kao i želju da to znanje prenese i narodu je platio životom, a žandari, od kojih će sutra mnogi okrvaviti kamu u jedinicama Dimitrija Ljotića, Pavelićevim ustašama, i kao drugi saradnici nacista su izvršavali naređenje verovatno i ne znajući šta rade. Šta je patrijarh rekao u svojoj besedi povodim konkordatske krize: 588
„Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokučivih uzroka, oni su napravili ugovor sa crnim poglavarem crne intarnacionale. Tim ugovorom oni hoće da dovedu do trijumfa tog poglavara na Balkanu, za kojim on teži hiljadama godina. Protiv tog crnog poglavara i njegove jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi, ako i naši Nemanjići na čelu sa sv. Savom. I sami Turci su se borili protiv latinske najezde na Balkan. Znali su Turci lažni karakter te internacionale i razorno dejstvo njeno unutar država, znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih sredstava, spletaka i intriga, pa nisu ulazili u kompromis sa njom. I eto braćo moja, toj neskrupuloznoj političkoj organizaciji danas naši vlastodršci širom otvaraju vrata i puštaju je da stane čvrstom nogom na Balkan. I to ko i kad? Ne kakvi tuđinci, no kršteni sinovi Svetosavske crkve. Neka je čast Turcima i neka je sram takvim pravoslavcima i takvim Srbima...“ Žandarmerija katolika Korošeca (Ministra policije Kraljevine SHS) je ubijala demonstrante dok su protestvovali protiv Konkordata u litiji i lomila ikone i krstove.. Zbog toga što nisu prihvatili Konkordat Srbi moraju biti kažnjeni....(po Vatikanskoj politici).. Papa Pije XI koji je tada stolovao u Rimu povodom srpskog odbijanja govori: "Doći će dan, a a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren, doći ce dan, kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile tako veliko dobro kao što je ono koje je namesnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji i to ne samo radi crkvenog, verskog mira nacije, no i radi njenog socijalnog i političkog mira." (Osservatore Romano, od 17. decembra 1937). Ustaša Ante Pavelić je bio poslat sa blagoslovom pape Pija XII (Hitlerov papa) da kazni pravoslavce. “Franjevački red katoličke crkve je predstavljao glavnu grupu sveštenika koja je navodila jedinice NDH da počine genocid. Oni su bili zlikovci, ubice i komandanti logora. U “Hrvatskim narodnim novinama” od 4, juna 1941 piše da je franjevački samostan u Širokom Brijegu udređen za glavni pripremni centar za obuku ustaša pod vođstvom franjevačkog sveštenika dr. Radoja Glavaša. Fra Miroslav Filipović – Majstorović starešina samostana Petričevac kod Banjaluke je blagosiljao ustaše: “koljite, neka krv padne na moju dušu, ja ću vam dati oprost grijeha u ime crkve.” Katolička crkva nakon rata nije odgovarala za zločine. Kada sam rekao da imamo imena 315 katoličkih sveštenika koji su bili ubice,jedan od američkih stručnjaka je rekao: “Vi u Srbiji ne radite ništa na rasvetljavanju, mi smo skupili preko 1 400 imena katoličkih sveštenika krvnika.” Ako znamo da je u Jugoslaviji tada bilo oko 2 000 katoličkih sveštenika, onda je činjenica da su dve trećine bile ubice.” (akademik dr. Srboljub Živanović, profesor iz Londona). Ante Pavelić je bio sin pružnog radnika iz Like, koji se preselio u Hercegovinu, i kada se slušaju njegovi govori, može se čuti pregršt ekavice dok čita govore koje su drugi napisali. On je došao u Zagreb 15 aprila 1941, gde ga je poslao Musolini da uspostavi vlast. Poznato je da su Musolini i papa Pije XI sklopili 1929 savez poznat kao Lateranski sporazum crkve i države, kojim je stvoreno ono što danas poznajemo kao država Vatikan. Musolini se obavezao da će da papskoj državi plati odštetu za sve što je izgubila u prethodnom periodu,a papa se obavezao da će da taj novac ostane u granicama Italije. Musolini je inače pre nego što je postao fašista bio socijalista, a citirani Rivera tvrdi da i iza socijalista, tj komunista i iza fašista i nacista stoje jezuiti, tako da ni Musolini ni Pavelić nisu došli do vlasti slučajno. Napomenimo samo ukratko da su po svedočenju dr Rivere njemu preneta neka znanja i informacije koje su bile najčuvanije tajna Vatikana i koje se u istorijskim knjigama nisu pominjale, niti se pominju. Njegov glavni učitelj je bio nemački jezuita kardinal Avgustin Bea, konfesor (ispovednik, koji ispoveda) pape Pija XII i predsedavajući Rimokatoličkog Ekumenskog Pokreta. Jedna od tajni koju je on “odao” svom učeniku Riveri je jezuitsko prikriveno učešće u stvaranju dve paklene ideologije: sa jedne strane to je bio nemački nacizam (kao i prethodno fašizam u Italiji i Španiji koji je zabranio sve druge konfesije osim rimokatličke), a sa druge ateistički komunizam, kako bi se zbacio sa vlasti najveći zaštitnik istočne ortodoksne crkve- ruski car. Cilj je bio da se u međusobnom sukobu fizički uništi što više “jeretika.” U Drugom svetskom ratu, gde su sukobljeni “vernici” i “nevernici” , pored velikog broja ubijenih Jevreja (danas se nastoji izvršiti revizija o tačnom broju), stradalo je i dva miliona Nemaca (najviše protestanata ) i 20 miliona Rusa (pravoslavaca) i drugih “jeretika” i antifašista. Ovu tezu izneo je francuski publicista Edmond Paris u svojoj knjizi „Jezuiti – tajna papina vojska“, koja je prevedena na slovački kao i više slovenskih jezika, navodeći da su upravo pripadnici ovog katoličkog reda, osnovanog još u 16. veku, najsmernija tajna papinska vojska u ostvarivanju vatikanskih ambicija. Pripadnici ovog reda kojeg Edmond Paris naziva „militantnim“ otvoreno su podržavali instaliranje fašističkih kvislinških režima u Slovačkoj, Belgiji, Francuskoj, a pre svega prilikom stvaranja i održavanja Nezavisne države Hrvatske.
589
Niže katolicko sveštenstvo je u potpunosti sledilo stavove svojih poglavara - pape Pija XII i nadbiskupa Stepinca. Mnogi katolicki sveštenici su direktno ucestvovali u mnogim ustaškim zlocinima. Fratar dr Srecko Peric iz samostana Gorica kod Livna, cija je rodjena sestra bila udata za Srbina, iz oltara je pozvao na pokolj Srba i rekao: “Braćo Hrvati, idite i koljite sve Srbe, a najpre zakoljite moju sestru koja je udata za Srbina, a onda sve Srbe od reda. Kada ovaj posao završite, dodjite k meni u crkvu, gdje cu vas ispovjediti, pa ce vam svi gresi biti oprošteni.” Ohrabreni podrskom pape Pije XII, nadbiskupa Stepinca i svih fratara hrvarske katolicke crkve ustaše su Srbe nabijali na kolje, pekli ih žive na vatri, spaljivali u kucama i crkvama žive, polivali kljucalom vodom i tada poliveno mesto derali i solili, kopali živim oci, sekli usi, jezik, nos, svestenicima nožem dralio celo lice, kako bi im ostala brada sa obrvama kao suvenir, otsecali im polne organe i zaticali u usta, vezivali ih odostraga za kamione i onda sa njima jurili, prebijali ljudima noge i ruke, zabijali im u glavu eksere, golemim ekserima zakivali ih za pod kroz slepocnicu, bacali žive u bunare i provalije, a odozgo na njih bacali bombe, razbijali im gvozdenim cekicima glave, decu bacali u vatru, vrelu vodu, u krečane, rastrzali decu za noge, razbijali im glave o zidove, prebijali kičme o kamenje i klade i još mnoga užasna mucenja izvršavali, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti. Fra Dionizije Juricev je cesto govorio: “Nemojte misliti što sam ja u svećeničkoj odori, ali da znadete da ja, kada je potrebno, uzmem strojnicu u svoje ruke i tamanim sve do kolijevke, sve ono što je protiv ustaške države i vlasti” , a “fra Vjekoslav Šimic je i sam licno svojom rukom ubijao Srbe” Fra Vjekoslav Filipovic je, pored mnogih zlocina, izvršio pokolj srpskih đaka u selu Drakulići (BiH), a uciteljica je od užasa poludela. Kasnije je promenio ime u Miroslav Majstorović i bio je upravnik zloglasnih ustaških logora u Jasenovcu i Staroj Gradiški. Sumirajuci sve te izjave rimokatoličkih sveštenika završićemo napisom udbinskog župnika Mate Moguša u “Novom listu” od 24. jula 1941. godine gde je naglasio: “Do sada smo za katoličku vjeru radili molitvenikom i križom, a sad je došlo vrijeme da radimo puškom i revolverom” (“Magnum Crimen” – Viktor Novak). ”Deca nisu bila posteđena i za njih su postavljeni posebni logori. Činjenica je da ni nacistička Nemačka nije imala posebne logore za decu. Između ostalih ovih devet: Lobor, Jablanac kod Jasenovca, Mlaka, Brosice, Ustići, Stara Gradiška, Sisak, Jastrebarsko i Gornja Rijeka. Uništenje dece na ovim mestima bi delovalo neverovatno, da ne postoje iskazi očevidaca, od kojih je jedan posvedočio: "U to vreme su u logor u Staroj Gradiski svakako dnevno dolazile nove žene i deca. Posle četrnaest dana zapovednik logora Vrban naredio je da sva deca budu odvojena od majki i stavljena u jednu sobu. Nama desetorici je bilo receno da ih tamo nosimo u ćebadima. Kada je soba napunjena, Vrban je pustio otrovni gas i ubio ih.” Avro Menhetn (Amerika), U obilasku logora Jasenovac, nemački oficiri su svi do jednog povraćali, zbog ustaških varvarskih zločina koje su tamo zatekli i smrada i nehigijene koja je tamo vladala a na koju se ustaše nisu obazirale, naprotiv oni su u tome uživali. Zato je Hitler 23. septembra 1941. godine pozvao na raport hrvatskog poglavnika Antu Pavelića. Vođenje hrvatskog slučaja Hitler je poverio Hajnrihu Himleru, a ovaj generalu Aleksanderu Leru, nemačkom komandantu Jugoistoka Evrope. Izveštaj za Hitlera bio je spremljen već 1. oktobra. Posle 590
Lerovog izveštaja, najveći deo hrvatske vojske stavljen je pod nemačku komandu. General Ler je i dalje zahtevao uklanjanje Pavelića i postavljanje Mačekovih ljudi na njegovo mesto. Povodom tog Lerovog zahteva, Glajz fon Horstenau – Hitlerov izaslanik u Zagrebu, šalje izveštaj u kome daje sledeću ocenu NDH: „Kad general pukovnik Ler, na prvom mestu, insistira na likvidaciji ustaškog ćumeza, on stavlja svoju ruku na inficiranu ranu hrvatskog državnog tela. Od početka rđavo osnovan ustaški režim, sa svojom ludom politikom i svojim kriminalom, postao je simbol ove ružne države.” Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher, 1943. godine počeo intenzivnije da se bavi srpskim pitanjem, najpre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zločinima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Nojbaher kaže: „Pokolj Srba od strane Hrvata spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije. Doživeo sam da mi se ustaške vođe hvale kako su zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce.” Prema izveštajima kojima je raspolagao, Nojbaher je broj zaklanih bez odbrane procenjivao na 750.000. U „Dokumentima o protunarodnom radu...“ Joža Horvat i Zdenko Štambuk navode 427 crkvenih zločinaca, dok je Gojo Riste Dakina za knjigu „Budi katolik ili umri“ pronašao 977 katoličkih sveštenika koji su sarađivali sa ustašama. Milan Bulajić je taj broj, po istraživanju, povećao na 1.171, a Američka komisija za utvrđivanje zločina izišla sa podatkom o 1.400 pripadnika hrvatskog rimokatoličkog klera koji su pomagali Paveliću i Stepincu. Papa Pije XII je satrapa Pavelića blagosiljao „na početku njegove karijere, u njenom toku i na samrtnoj postelji.” (K. Dešner, „Politika rimskih papa u 20. veku“, knj. 2). Papa se nije oglašavao povodom holokausta nad Srbima – ali se zato oglasio 2. juna 1945. zbog „tugovanja“ usled komunističkih ubistava „sveštenika... iz Slovenije i Hrvatske. Nije se oglašavao jer je bio jedan od nalogodavaca. Papa Euđenio Pačeli (alijas Pije XII) nije video ništa loše u tome što je „praktikujući katolik“ Ante Pavelić u doba monstrum-države NDH (1941-1945), po pisanju Hermana Nojbahera na najmonstruozniji način pobio 750.000, a po svedočenju general-majora SS trupa Ernsta Fika oko 700.000 Srba, niti što je celokupnu imovinu SPC u Hrvatskoj prisvojila rimokatolička crkva. Koliko je tačno umoreno ljudi u ovoj monstrum-državi teško da će ikada biti utvrđeno iako u svojoj knjizi „Vatikan i Drugi svetski rat“ M. M. Šeinman prenosi jedan podatak po kome je broj likvidiranih Srba „oko 800.000“. Ove zastrašujuće cifre su valjda jedini razlog što je Avro Manhatan, kultni pisac o Vatikanu i autor čije su knjige doživele preko pedeset izdanja, zaključio da je „Pavelićevo životno delo stvaranje jedne od najokrutnijih fašističkih tiranija koja je ikad osramotila Evropu.” Euđenio Pačeli se nije oglašavao o zverstvima i klanju „u katoličkoj velikoj Hrvatskoj“ u kojoj je trajao lov na Srbe, Jevreje i Cigane. Valovi mržnje, sadizma i nezapamćenih ritualnih ubistava jedini je znak njegove duhovne dece. On je u svemu imao razumevanja za stav franjevačkog fratra i guvernera Šimića, a koji je ovaj sažeo u dve rečenice: „Pobiti sve Srbe za što je moguće kraće vreme. To je naš program.” Ni ova ritualna ubistva nisu dirnula “molitveno” srce pape Pačelija, koji je kao geslo svog pontifikata proglasio mirotvorstvo: Opus Iustitiae Pax (Mir je delo pravde). Ovaj „Hitlerov papa“ i nežni molitvenik koji se od bavarske opatice Paskaline Lenard (sa nadimkom „La Papessa“) nije odvajao do kraja života, najzaslužniji je za zbližavanje Hitlerove Nemačke i Vatikana, te ne čudi što je nacistička štampa oduševljeno propratila, 1939, njegov izbor za papu. Papa Pačeli (alijas Pije “pobožni” XII) verovao je u moć sile, mesijansko proviđenje i arijevski misticizam. Najzad, Euđenije Pačeli je najzaslužniji što je 29. oktobra 1933. Hose Antonio Primo de Rivera osnovao fašističku partiju Španije (Falange Española), koju su pomagali Hitler, jezuiti i Musolini. Što se tiče ritualnih ubistava, posebno nad decom, u tome leži pagansko – satanističko poreklo. Sva paganska božanstva su “tražila” žrtvovanje dece, počev od Semiramide (gospa) preko Moloha, Baala, Ištar itd. Kako je rimokatolička institucije duboko paganska i okrenuta kultu sunca, a vrhovni pontif, i sveštenici – žreci u tajnosti znaju kome služe, tako da je ubijanje dece bila posebna specijalnost. O tome je govorio i Rivera, kada je kao dete boravio u samostanu: “Moj prijatelj i ja smo trčali po zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku i isto toliko široku i oko dva metra dugačku. On se kod pada povredio, te sam ja skočio unutra da mu pomognem da izađe. Posegnuo sam za jednim dugačkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim, odjednom smo se zapleli u neko smotano platno, slično velikoj plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se odmotavala i ja sam se sledio od onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika krsta. Krst je izgledao kao slovo P prekršteno u donjem delu) što znači “Mir hristov, onakav kakav je car Konstantin navodno video u viziji. (može se videti na logu srpske organizacije Obraz Otačastva. Prim. Aut). Ja sam bio smeten, zbunjen i nisam mogao da govorim. Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj nesretni slučaj, ispričao je to svojoj trinaestogodišnjoj sestri koja je pohađala 591
žensku samostansku školu. Ona je otišla u ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o tome. Nedugo iza toga njezino telo je nađeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj je prijatelj tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada sam čuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se podigla od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa“ (Rivera) Ako se pročita detaljno jezuitska zakletva, načini ubijanja u NDH su identični onima koje pominje zakletva. Jezuiti pri stupanju u taj red drže malo crno raspleo koje iskušenik pritisne na srce i tada mu nadređeni pruža kamu. Onaj koji se zaklinje prihvata oštricu kame i pritiska vrh u pravcu srca. Nadređeni drži dršku kame i kaže mu: „Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među rimokatolicima da budeš rimokatolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape. Naučen si da podmuklo seješ seme mržnje i ljubomore među narodima, regionima i državama koje žive u miru, i podstičeš ih na krvava dela, gurajući ih u ratove jedne protiv drugih, i da kreiraš revolucije i građanske ratove u zemljama koje su nezavisne i prosperitetne, izigravajući da neguješ umetnost, nauku i uživanje u blagodetima mira. Da učestvuješ na strani boraca i da igraš u tajnosti sa svojom braćom jezuitima, koji mogu biti na istom poslu na suprotnoj strani u ratu, ali da se otvoreno suprostavljaš onome za koga bi mogao biti povezan. Samo Crkva na kraju mora da izvuče dobit iz uslova koji će biti sastavni deo konačnog mirovnog sporazuma i koji će opravdati sva sredstva. Naučen si sada svojim dužnostima špijuna, da prikupljaš sve statističke podatke, činjenice i informacije od svakog izvora; da se dodvoravaš kao poverljiva osoba u poznatim krugovima protestanata i jeretika svakog nivoa i svake ličnosti, kao i bankara, trgovca, advokata, među učenicima škola i studentima, u parlamentima i zakonodavstvu, u državnom pravosuđu i da budeš “sav prtljag svim ljudima” za dobro pape, čije smo sluge do svoje smrti. Primio si sve instrukcije pre nego si posto iskušenik, i služio si kao pomoćnik, ispovednik i sveštenik, ali nisi bio okružen sa svim neophodnim da bi komandovao armijom Lojole u službi pape. Moraš služiti odgovarajuće vreme kao sredsvo i izvršilac naređenje svojih nadređenih. Niko ovde ne može komandovati ko nije sebe blagoslovio sa krvlju jeretika. Bez prolivanja krvi ni jedan čovek ne može biti spasen.” Tada odgovara, tj ponavlja onaj koji polaže zakletvu: Ja, (Ime i prezime) sada u prisutnosti svemogućeg Boga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanđela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i javno protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih istrebiti sa lica zemlje i da neću poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu, daviti i pokopavati žive, parati stomake i utrobe njihovih žena i razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Pošto se to ne može činiti javno, ja ću potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili olovni metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u životu, javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape ili starešine braće po svetoj veri, po društvu Isusovom.” (Rivera). Ovde su imena biblijskih ličnosti, Boga i Isusa čista forma. Videli smo da i skraćenica IHS nema nikakve veze sa Isusom Hristom. Pisane su mnoge knjige za katolike dzelate o mucenju i ubijanju. Dominikanci Henrik Institoris i Jakob Sprager 1487. izdali knjigu “Malj za veštice” (Malleus Maleficarum). Ta knjiga je u Evropi do sedamnaestog veka doživela tridesetak izdanja. U njoj su detaljno opisane vestine mucenja, pa je mnoge ustaše nadahnula da jos revnosnije sluze kao psi pape i Vatikana. Opljačkano zlato i Pacovski kanali: Slučaj “Alperin protiv vatikanske banke” zaveden u američkom Okružnom sudu sev. Karoline pod brojem c-99-4491 mmc. je postupak protiv vatikanske banke i reda franjevaca koji su odgovorni za pljačku žrtava terora pod nacistima, a posebno u NDH. Franjevački red Male Braće i Vatikanska banka su oprali opljačkan nakit i dragocenosti, čija je vrednost procenjena na 80 miliona dolara. Fra krunoslav Draganović, nazvan i “Zlatni fratar” je bio specijalista za pranje novca i pomagač zločincima iz NDH da se sklone nakon rata tzv “Pacovskim kanalima.” On je takođe bio i američki špijun. Fra Dominik Mandić, blagajnik franjevačkog reda u Rimu, zagovornik rasnih teorija o superiornosti Hrvata, kao i Ante Pavelić. Njih trojica su bili nadležni za tovar koji je prošavši kroz savezničke redove u Austriji i Italiji, deset kamiona sa zlatom koji su stigli na trg 592
Sv Petra 1946 godine. Saveznici su za to znali, ali nisu reagovali. Svedočenje američkog specijalnog agenta u Rimu, Vilijema Gouena potvrđuje istinitost ovog događaja. On je dao izjavu pod zakletvom, i nadgledajući ustaški pokret za račun američkih službi infiltriran u jedno ustaško gnezdo koje su vodili sveštenici Draganović i Mandić gde je saznao pojedinosti o opljačkanom blagu koje je deponovano u Vatikanskij banci. U američkim dokumentima se pominju imena na mnogo višem nivou, Džim Angelton, šef CIA u Rimu, Montanija, vatikanskog državnog podsekretara, kasnijeg i sada već pokojnog pape Pavla VI. Gouenova karijera specijalnog agenta je ovim završena i on je povučen iz Rima. Franjevački red je pored Vatikanske banke bio glavni nadležni za ustaško blago u SAD. Godine 1952 fra Dominik Mandić je došao u Čikago, gde je ustaškim novcem osnovao franjevačku izdavačku kuću. Tu je širena priča da su Hrvati potomci Arijanaca iz Irana dok su Srbi potomci Afrikanaca, što nema veze sa istinom. Još jedna franjevačka prevara je bila “pojava Gospe” u Međugorju a tu prevaru su bili odgovorni franjevci iz reda Male braće, koji su finansirani od blaga otetog u II svetskom ratu. To zlato je učestvovalo i u kupovini oružja za rat u Jugoslaviji, kao i naoružavanje ustaških terorista. To sa pojavom Gospe je prevara decenije u SFRJ, ali za poznavaoce duhovnih prilika su te pojave događaji koji su realni. Pojava Gospe u Lurdu, Fatimi i na još nekim mestima je viđena i za to postoje svedoci. Gospa u Fatimi u Portugaliji se javila pred troje dece i oni su čuli poruku da “svet treba da okajava grehe, da je Bog uvređen gresima, i da spasava moljenje krunice i obraćanje njenom bezgrešnom srcu..” Biblija nepogrešivo otkriva da je ovo đavo, demon, a ne majka Isusa Hrista, jer prvo mrtvi ne ustaju popre konačnog Vaskrsenja, drugo, nigde Biblija ne pominje da je Marija na nebu, treće, nema života nakon smti, niti duša napušta telo umrloga. Pojava gospe u Međugorju je ili prevara od strane Franjevaca ili pojava palog anđela. ”Gospodine kardinale, na depozitu Instituta za religijske poslove u Vatikanu nalazi se ratno ustaško blago. Ovo zlato, poluge, srebro i druge vrednosti ustaški režim je opljačkao od Srba, Roma i Jevreja i zalagao u Vatikansku banku od 1944. do 1946. Naši klijenti, oni koji su preživeli holokaust, uključujući organizacije u Srbiji i SAD, traže povraćaj svoje imovine.” Ovako glasi pismo, koje je američki advokat Džonatan Livi, iz San Franciska, uputio kardinalu Altilio Nikori, predsedniku Finansijskog odbora u Vatikanu, sa zahtevom da Sveta stolica sama pokrene istragu o nestalom ustaškom blagu, koje se nalazi u vatikanskim trezorima. Za ovu pljačku Srba, Jevreja i Roma, koja je procenjena na 80 miliona dolara, nikada niko nije odgovarao. Advokat Livi se sa dvadeset saradnika već decenijama bori pred američkim pravosuđem protiv Vatikanske banke. Država Srbija nije na ovom pitanju učinila ništa. Naš zahtev za istragom odnosi se na nerešeno pitanje tzv. “ustaškog blaga”, zlata i drugih vrednosti iz nekadašnje Jugoslavije, koje je opljačkano od Srba, Jevreja i Roma. Ta pljačka je službeno dokumentovana prvi put 1998. godine u izveštaju Stejt departmenta nazvanom “Brige oko sudbine ratnog ustaškog blaga.” U izveštaju se tvrdi da je Vatikan umešan u pranje zlata iz koncentracionih logora i pljačkanja pokretne i nepokretne imovine i krađu posle Drugog svetskog rata, čija je vrednost 80 miliona dolara - kaže za beogradski dnevnik “Novosti” advokat Džonatan Livi. Ova imovina žrtava je 1946. godine založena u Vatikansku banku. Jedan od svedoka je američki Srbin - profesor Vilijam Todorović, iz Los Anđelesa, koji je izgubio 17 rođaka u Vojniću. Prema američkim dokumentima i pomenutog svedočenju pod zakletvom američkog specijalnog agenta Vilijema Gauena, koji je intervjuisao ustaše umešane u transfer vrednosti u Vatikan, Sveta stolica poseduje srpsko, jevrejsko i romsko zlato. “Kada smo tužili Vatikansku banku tužilac je dokumentovao organizovanu krađu imovine porodice imućnog srpskog biznismena Janka Batesa. Ustaše su ubile njegovog oca i brata. Dr Milan Bates danas živi u Velikoj Britaniji i pravni je zastupnik svoje porodice. Njegovo potraživanje se odnosi na porodični nakit vredan 100.000 dolara i na udeo u zlatu ustaškog blaga” kaže Džonatan Livi. Zlato ustaških žrtava bilo je decenijama predmet parnice protiv Vatikanske banke i Instituta za religijske poslove, koju je pokrenula u SAD advokatska kancelarija Džonatana Livija. Vatikan su, u međuvremenu, u Americi tužili i Nezavisni savet srpskih Roma, Republika Srpska Krajina u egzilu, Memorijalni centar Jasenovac, Jasenovački istražni institut i zastupnici privatnih tužilaca, odnosno naslednika žrtava, kao i neke organizacije Jevreja. U tim tužbama, gubici i šteta su vrlo dobro dokumentovani od Nezavisnog saveta srpskih Roma. “Naša tužba, koja je podignuta u SAD je, bila obustavljena. Sud je proglasio Vatikan nenadležnim za ustaško blago, jer Svetoj stolici u SAD ne može da se sudi. Kada je uložena žalba na tu presudu, ona je odbijena i američka sudska presuda o nenadležnosti da sudi Vatikanu je postala konačna u martu 2011. Mi kao zastupnici žrtava NDH želimo da ovim zahtevom za istragu u Vatikanu, predmet donesemo u Svetu stolicu i Institut za religijske poslove.” Kaže advokat Livi. Pitanje stoji: Zašto u protestantskoj Americi ne može 593
da se sudi papskoj kuriji? Ne može jer je to deo iste ekipe, što pominje Alberto Rivera, deo iste zavereničke klike i tajnih društava koja upravljaju i Amerikom, i Vatikanom, i Evropskom Unijom.. svetom u cilju uspostavljanja Novog svetskog poretka, uklanjanja nepodobnih i većine stanovništva i stvaranja jedne religije Novog doba sa papom na čelu. Zahtev je Vatikanu podnesen u jesen 2011. godine posle konsultacija sa advokatima Svete stolice i Instituta za religijske poslove, što ukazuje na volju Rimokatoličke crkve da se pitanje ustaškog blaga konačno reši. Ukoliko Vatikan ne pokrene istragu, advokatska kancelarija Livi i žrtve NDH će tužiti Vatikansku banku Evropskoj komisiji i tražiti njenu odgovornost za skrivanje ustaške pljačke Srba, Jevreja i Roma. Ipak, car David kaže: Teško onome ko upadne u ruke Boga Živoga! Ne bio niko u koži tih zlikovaca, od Božijeg nepristrasnog suda neće pobeći. Naravno, država Srbija ništa nije učinila po ovom pitanju, jer je i sama u rukama ljudi koji prvo ne žele dobro njenom narodu, dovodeći ga do bede i beznađa kao i duhovne i moralne propasti. Dati milion dolara da se izvuče kriminalac koga traži američki sud ili finansirati gej paradu je lakše nego podneti tužbu za genocid i platiti Holivudskog producenta da snimi film o Jasenovcu i genocidu nad Srbima, kao i finansijski propratiti taj film. Odmah posle Drugog svetskog rata SAD su organizovale tajni projekat „Spajalica“ (Paperclip), s namerom da sve značajnije nacističke stručnjake prebace u Ameriku i iskoriste njihova znanja. Odmah su eugeničari, nuklearni fizičari, konstruktori oružja za masovna uništenja i drugi naučnici koje je vlada SAD želela za sebe prebačeni u SAD, koji bi inače završili na sudu u Nirnbergu. Najpoznatiji među njima svakako je bio Verner fon Braun, kasnije utemeljivač američkog raketnog programa. U radu, nacistički naučnici su trebali u SAD za unapređenje vojne i druge tehnologije. Šta je sa ratnim zločincima koji ništa drugo nisu mogli da rade, a napustili su Evropu bez traga i živeli do duboke starosti? Pacovski kanali je uopšten naziv za mrežu bekstva nacista, ustaša i drugih fašista iz Evrope po završetku Drugog svetskog rata, preko institucije Rimokatoličke crkve. Najveći broj nacističkih i ustaških zločinaca iz Drugog svetskog rata pobegao je u Južnu Ameriku, uključujući Argentinu, Paragvaj, Brazil i Čile. Ostale destinacije bekstva su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Bliski istok. Pacovska linija, naziv je za lestve od konopaca koje se pružaju do vrha jarbola, poslednjeg bezbednosnog mesta u situaciji kada jedrenjak tone. Tako je pacovska linija, odnosno pacovski kanal, postao naziv za mrežu evakuacije tj. bekstva. Na desetine hiljada nacista i ustaša emigriralo je zahvaljujući vatikanskim pacovskima kanalima, među njima i na stotine ratnih zločinaca. Inače, ovaj naziv za mrežu bekstva dao im je američki Ured za strategijske usluge OSS. Pacovska veza, mreža koja je mnogim hrvatskim i drugim ratnim zločincima pomogla u begu, prebacivala je posle rata mnoge ratne zločince na sigurne lokacije, a deo mreže bio je, prema svedočenju jednog obaveštajca SAD, i Đovani Batista Montini, zamenik državnog sekretara Vatikana, kasnije papa Pavle VI.
Oprosti mi oče za moje grehe…Bog te blagoslovio sine Sveštenik Krunoslav Draganović se smatra ključnim akterom u uspostavljanju pacovske linije. On je bio savetnik delegacije NDH pri “svetoj stolici.” Papa Pije XII je to prihvatio i Draganović je od augusta 594
1943 u Rimu. Tada je Italija kapitulirala a Musolini pao. Draganović je ostvarivao kontakte, prvo sa Pijem XII, pa sa podsekretarom Montijem, budućim papom Pavlom VI, i ostalima koji su nešto značili u Vatikanu. Imao je zadatak da među ustašama koji su se nalazili na britanskoj okupacionoj zoni u Austriji pronađe visoke oficire i funkcionere i da ih smesti u zavod Sveti Jeronim u Rimu, izradi im nova dokumenta i da ih iz Austrije prebaci u Italiju a onda u Južnu Ameriku. Sveti Jeronim je još od pre rata bio centar ustaške emigracije, i to su obaveštajne službe saveznka morale znati, ali niko nije reagovao, pa je odatle u Južnu ameriku pobeglo na hiljade ustaša, nacista, kvislinga iz Ukrajine pa i Rusa iz Vlasovljeve armije. Ti dokumenti i usluge nisu bili besplatni, pa su oni koji nisu imali to da plate, ustaše i domobrani, predati u ruke partizanima, koji su ih pobili i pobacali u jame od Blajburga preko Slovenije pa sve do Petrovaradina i Zemuna. To su uglavnom bili obični ljudi. Pred saveznim sudom u San Francisku od 1999. traje postupak protiv Vatikanske banke, franjevaca, ustaša i Nacionalne banke Švajcarske, po tužbi porodica žrtava i različitih organizacija koje zajedno predstavljaju 300.000 žrtava II Svetskog rata, a traže vraćanje imovine i odštetu. “Svedočenje Vilijema Gauena, pomenutog agenta povezuje Montinija, koji je kasnije postao papa Pavle VI, s krađom imovine Jevreja, Srba, Rusa, Ukrajinaca i Roma tokom II Svetskog rata u Jugoslaviji. Montini je bio uključen u skrivanje i pomaganje u begu hrvatskih ratnih zločinaca, poput ustaškog poglavnika Ante Pavelića, što je bio deo široke mreže poznate pod nazivom Pacovska veza”, piše Haarec, izraelski list. Prema Gauenu, Montini, koji je papa postao 1963. i kao prvi papa posetio Izrael 1964, bio je uključen u pružanje pomoći Vatikana ustašama. Prema tajnim dokumentima uvedenim u sudski postupak, Paveliću su u begu pomagale i obaveštajne službe SAD i Velike Britanije, a Britanci su Paveliću pomogli da s 10 kamiona opljačkane imovine pobegne u Austriju. Ante Pavelić je pre rata bio agent britanske MI6. Ustaše su opljačkano blago dopremile u Rim i predale ga u ruke ambasadora Hrvatske u Vatikanu Draganovića, koji je sakrio Pavelića i njegove pomoćnike u vatikanske institucije i sigurne kuće, navodi list. ”Vojna obaveštajna služba SAD je 1947. locirala Pavelićevo sklonište, ali je, prema tajnim dokumentima koje je Gauen napisao u junu 1947, a koji su predati sudu u San Francisku, Gauenova jedinica dobila naredbu koja je glasila: “Ne dirajte Pavelića.” Gauen je pred sudom rekao da je tu naredbu dobio od Ambasade SAD. U dokumentima označenim kao državna tajna Pavelić je dobio zaštitu Vatikana, pa je iz Italije Pacovskom vezom prebačen u Argentinu. Ključna osoba bila je Draganović, koji je Paveliću i drugim ustaškim funkcionerima izdao falsifikovana dokumenta. “Ispitao sam Draganovića, koji mi je rekao da je odgovoran Montiniju”, rekao je Gauen, koji je na kraju Drugog svetskog rata kao agent kontraobaveštajne službe imao zadatak da traži fašističke, nacističke i druge ratne zločince i njihove saradnike", piše Haarec. Inkvizicija Postoji knjiga o kojoj Vatikan ćuti. Bivši monah Dominikanskog reda (Dominikanermönch) Konrad Zander ,rođen 1937. godine u Kelnu ,napisao je i štampao 2007 knjigu “Kratka odbrana svete Inkvizicije” (Kurzgefasste Verteidigung der Heiligen Inquisition) gde je dokumentovao da je umesto 2.000 (dve hiljade) osuđenih od strane Inkvizicije Svete Stolice,u proganjanju “nevernika” ili “jeretika”, koja Sveta Stolica priznaje..bilo 95.000.000 (devedeset i pet miliona) mrtvih. Vatikan je šampion. Ovde nisu navedeni oni koji su stradali od ruke krstaša, u verskim ratovima, u II svetskom ratu, od strane terorista, otrovani… Jedan od dokumenata u kojima su naređivana takva progonstva bila je neljudska „Ad extirpanda“, izdata 1252. Godine od strane pape Inoćentija IV. Po tom dokumentu jeretike treba “zgaziti kao otrovne zmije”, što je i formalno dozvolilo upotrebu torture. Civilnim vlastima je bilo naređivano da spaljuju jeretike. Uz pomenute ritualne žrtve iz II svetskog rata, kada su stradala deca, žrtvovanje paganskim demonima je iz klanje žrtve bilo i spaljivanje. Žrtvovanja Baalu, Molohu i Ištari se izvodilo spaljivanjem, tako da su uredbe o spaljivanju „veštica, nevernika i jeretika“ ustvari instruirane od taknih žreca okultnih bratstava koji su stajali u senci i koji stoje i u Vatikanu. Vatre, lomače i spaljivanje su praktikovale i ustaše, kao i nacisti i komunisti u Sibiru. To su bili rituali žrtvovanja. “Bula Ad extirpanda ostaje temeljni dokument Inkvizicije, obnavljan ili pojačavan od strane nekoliko papa: Aleksandra IV (1254-1261), Klementa IV (1265-1268), Nikole IV (1288-1292), Bonifacija VII (1294- 1303) i drugih. Od strane papa civilnim vlastima je, pod pretnjom ekskomunikacije, naloženo da izriču zakonske kazne koje su nepopustljive jeretike osuđivale na lomaču. Treba zapaziti da je, ako se sama nije rešila ekskomunikacije u roku od godinu dana, ekskomunicirana osoba sve to vreme bila obeležena kao jeretik i 595
podvrgnuta svim kaznama koje su se odnosile na jeres. ”(Katolička enciklopedija). U to vreme su izmišljani mnogi načini da se ljudima nanese što više muka i bolova. Jedna od najpoznatijih metoda bila je upotreba sprave za rastezanje, dugačkog stola na kome su optuženiku bile privezane ruke i noge, pa je zatim bio rastezan pomoću užeta i vitla. Na taj način su se iščašivali zglobovi i nanosio užasan bol. “Čelična devica” (Iron Maiden - da li je Hevi Metal grupa slučajno uzela ovo ime?) je bila šuplja sprava u obliku žene. Unutra su bili postavljeni noževi na takav način i pod takvim uglom da je optuženica bivala razderana u smrtonosnom zagrljaju. To sredstvo za mučenje prskali su “svetom vodom”, a na njemu su bile napisane reči na latinskom: “Nek je slava Bogu jedinom.” Kleštima su čupali nokte ili ih, užarene, stavljali na osetljivim delovima tela. Koristili su se i valjci s oštrim noževima i šiljcima preko kojih su napred-nazad valjali jeretike. Uz to je postojao i škrip, sprava za mučenje stezanjem i iščašivanje prstiju, kao i “španske čizme”, koje su koristili za drobljenje nogu i stopala. Nakon što su sa žrtava skinuli odeću, vezali bi im ruke na leđima čvrstim užetom. Na stopala bi im pričvrili tegove. Uz pomoć čekrka održavali bi ih u vazduhu ili bi ih trzanjem spuštali i dizali, iščašujući im tako udove tela. U toku takvog mučenja, sveštenici su držeći uzdignute krstove pokušavali da navedu jeretike na odricanje od njihovog uverenja ili na priznanja nekih nedela koja su bila besmislena.
Ove metode su primenjivale i policije nekih zemalja gde je tortura bila zabranjena na papiru. Iznuđivali su priznanje mučenjem i često „prišivali“ i „pakovali“ onome koga muče i dela za koja su znali da nije uradio. „Ridpatova istorija sveta“ (Ridpath’s History of World) iznosi i ovu ilustraciju o delovanju Inkvizicije u Holandiji. Dvadeset i jedan protestant visi na drvetu. Čovek na merdevinama upravo treba da bude obešen, dok se ispod njega nalazi sveštenik koji drži krst. “Godine 1554. Lombardijac Fransis Gamba, protestant po uverenju, bio je uhapšen i osuđen na smrt u milanskom sudu. Na mestu izvršenja kazne, kada mu je sveštenik prineo krst, Gamba je rekao: “Moje su misli toliko ispunjene stvarnim vrednostima i Hristovom dobrotom, da ne želim da me na njega podseća komad bezosećajnog drveta.” Zbog te izjave “probušili su mu jezik i nakon toga ga spalili.”( Foksova knjiga mučenika). Nekima koji nisu prihvatili učenja Rimske crkve ulili su rastopljeno olovo u uši i usta. Drugima su kopali oči i 596
okrutno ih bičevali. Bilo je i takvih koje su prisiljavali da skoče s litice na pobodene dugačke šiljke, na kojima su sporo umirali u bolnim grčevima. Neke su gušili delovima vlastitog tela ili urinom i izmetom. Noću su žrtve Inkvizicije bile vezivane lancima za pod ili zidove, pa su postajali plen pacova i gamadi, koji su naseljavali takve krvave sobe za mučenje. Religijska netolerancija koja je pokretala Inkviziciju prouzrokovala je ratove u kojima su se uništavali čitavi gradovi. Godine 1209. Grad Beziers su zauzeli ljudi kojima je papa obećao da će prilikom smrti istovremeno zaobići čistilište i ući u nebo, ako se uključe u krstaški pohod protiv jeretika, Albigenza Postoje izveštaji da je 60.000 ljudi u tome gradu bilo poklano mačem, tako da je krv tekla ulicama. U Lavauru, 1211. Godine, guverner je obešen na vešala, dok je njegova žena bila bačena u bunar i zatrpana kamenjem. Četiri stotine ljudi iz tog grada su živi spaljeni. Sledećeg jutra krstaši su prisustvovali velikoj misi, a nakon nje su nastavili da zauzimaju ostale gradove u tom kraju. Pretpostavlja se da je prilikom te opsade u jednom danu poginulo 100.000 Albigenza. Njihova tela su bila sakupljena na jedno mesto i spaljena. Prilikom masakra u Merindolu pet stotina žena je bilo zaključano i zapaljeno. Kada bi koja iskočila kroz prozor, bila bi dočekana šiljcima koplja. Nad ženama se javno vršilo nasilje. Deca su bila ubijana pred svojim bespomoćnim roditeljima. Neki ljudi su bili bacani s litica ili razgolićeni i vučeni kroz ulice. Slične metode su bile korišćene i u masakru kod Oranža, 1562. Godine. Papa Pije IV je poslao italijansku vojsku i zapovedio joj da pokolje muškarce, žene i decu. Naređenje je izvršeno s užasnom okrutnošću. Ljudi su bili izloženi sramoti i neopisivim mučenjima. Deset hiljada hugenota (protestanata) bilo je ubijeno u Parizu tokom krvavog masakra na “Dan svetog Bartolomeja” 1572. Godine. Francuski car je otišao na misu da bi svečano zahvalio što je poklano tako mnogo jeretika. Papski dvor je primio tu vest s velikom radošću, pa je papa Grgur XIII na čelu ogromne procesije otišao u Crkvu svetog Luja da oda zahvalnost Bogu. Papskoj kovnici je naredio da izradi novčić za sećanje na taj događaj. Na tom novčiću je prikazan anđeo s mačem u jednoj i krstom u drugoj ruci; pred njim beži gomila hugenota sa strahom na licima. Na kovanici su reči „Ugonottorum stranges 1572“., koje znače “pokolj Hugenota 1572.” 1631 godine u vreme tridesetogodišnjeg rata (1618 – 1848) u kome je izginulo, po nekima i 30 % stanovništva Nemačke, posebno je stradao grad Magdeburg, u kome je od 30 000 stanovnika preživelo 5 000, a po nekima svega 400 stanovnika. Ni Džingis – kanovi Tatari, ni Turci Sulejmana veličanstvenog ne bi radili stvari koje su radili papski plaćenici sa Balkana, za koje se u jednoj engleskoj brošuri „Žal ta Nemačkom“ (Lamentations of Germany) tvrdi da su bili i kanibali, tj jeli bebe, za čega postoji i ilustracija. Ne čudi zato što su nemački protestanti pregovarali sa Turcima da udare na Beč i austrijske posede na Balkanu sa kojih su vrbovani plaćenici Hrvati i Srbi, poznati po zverstvima tokom Tridesetogodišnjeg rata. Opis stradanja stanovnika Magdeburga je veoma sličan opisima zločina ustaša, a nad vratima jedne crkve u Magdeburgu stoji natpis: „sačuvaj nas Bože rata, kuge i Hrvata.“ Istorijski podaci govore da su u Austrijskoj plaćeničkoj vojsci koja je ratovala protiv protestanata u Nemačkoj bili zastupljeni ne samo Hrvati, nego i Srbi i Mađari, i to vojnici pograničnih oblasti Austrije, graničari navikli na ratovanje protiv Turaka, oni koji će se u budućnosti zvati militari Vojne Krajine. U ovo vreme je ta granica odbrane bila u Hrvatskoj i u Ugarskoj. “...u crkvi Svete Katarine “Hrvati” su odsekli, na varvarski način glave tridesettrojici najvećim delom ženskim licima...”. U crkvi Svetog Jovana ubijane su žene, devojke pa čak i bebe na majčinim grudima.” Na ilustraciji jedan demonizovan vojnik glođe nogu od bebe, a drugi seče kožu sa lica , dok treći niže na kanap uši.
597
Neki od papa koji se danas od strane Rimske crkve proglašavaju “velikim”, živeli su i delovali upravo u to vreme. Zašto oni nisu otvorili vrata tamnica i pogasili vatre koje su vekovima zamračivale nebo Evrope? Ako se prodaja oproštajnica, poštovanje kipova kao idola i nemoralni život papa može objasniti kao “zloupotreba” ili opravdati kao čin protivan službenim zakonima crkve, šta možemo reći u vezi sa Inkvizicijom? Iako je ponekad mučenje išlo mnogo dalje od onoga što je bilo odobreno, ostaje činjenica da je Inkvizicija bila uvedena papskom odlukom i dugo postojala zahvaljujući podršci potonjih papa. Može li neko da veruje da su takvi postupci zastupali Hrista koji je rekao da okrenemo drugi obraz, da oprostimo svojim neprijateljima i činimo dobro onima koji nama ne žele dobro. Kako su stradali protestanti i ostali “jeretici” tako su stradali i Jevreji. Jevreje je mogao goniti ko hoće i kada hoće, a najgora gonjenja su doživeli u Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Kad je Inoćentije VIII (14341492) umirao, nedeljama su ga hranili mlekom žena. On je izdao edikt protiv Jevreja u Španiji. Mnogi su se tada pokrstili, a stotine hiljada je se iselilo. No ipak, pošto se verovalo da Jevreji zbog svoje iskvarenosti imaju pristupa tajnom znanju, papi dovode jednog jevrejskog lekara, koji bez odgovarajućih aparata pokušava da mu izvrši transfuziju krvi od tri mladića. To nije uspelo i sva trojica su tu umrla. 1555 papa Pavle IV je potpisao bulu da Jevreji ima da žive u posebnim delovima grada – getima. Od progona Inkvizicije su jevreji najčešće bežali u Tursku carevinu gde su mogli na miru da žive i bili poštovani od vlasti, a često bivali i vlast. Alberto rivera je dobro znao pozadinu osnivanja Inkvizicije i otkrio je i čitaocima: “Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200. godine do sada bila uzrok smrti 60 (?) miliona ljudi. Svetim uredom koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su stajali jezuiti. Sveti ured je širio teror gde god je stigao. Niko nije bio siguran pred njim. Danas rimokatolička institucija pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se stvarno događalo u vreme inkvizicije. „Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom času ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo.“ Pročitao nam je jedan primer i nastojao je da pokaže kako je rimokatolička crkva s moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuđivala ih na smrt. Dana 21. maja 1559. godine, biblijski hrišćani su bili sabrani u nekom domu i slavili su Gospoda. O tome je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi zločin, kažnjiv smrću. Iznenada je skupina inkvizitora prodrla u dom, te u ime Svetog ureda pohvatala ljude i okrivila ih da su čarobnjaci koji slave Sotonu. Među onima koji su slavili Gospoda bila je 598
i mlada žena, dona Izabela, grofica i nećaka kralja Filipa. Ljudi su to rekli inkvizitorima, ali oni se na to uopšte nisu osvrtali. Za njih je svaki krivoverac bio zločinac. Izabelu nije oslobodilo ni to što je bila trudna. Odvezli su je i rekli da Bog neće pomilovati ni dete krivoverca, jer bi posle i ono bilo jeretik, bilo ono knez ili car. Tribunal i porotu postavili su na Božje mesto. Ne slagati se sa njima značilo je izazivanje Boga. Tu su doveli Izabelu i rekli joj da se pokaje i odrekne svoje vere. Ali Izabela je mirno odgovorila: „Ne, ne mogu to učiniti. Kako da se odreknem moga Spasitelja? Kako da se odreknem Njega, koji je za moje grehe umro na krstu, koji je za mene dao svoj život? Kako da se odreknem Njega, koji je moja jedina nada u večnost, koji me čeka nakon što vi uništite moje telo. Gospodo, ja ne mogu lagati, jer sam upoznala istinu.“ Njene su reči prekinuli povici: „Smrt veštici, govori samo laži. Priznaj da si veštica. Kakvu istinu? Kaži nam šta je istina!“ I Izabela je nastavila: „želite li da znate istinu? Molim se Bogu da Ga upoznate, jer On je istina. Isus Hrist, moj Spasitelj je rekao: “Ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me” (Jovan 14, 6)” Prekinuli su je glasni povici: “Ućutkajte krivoverku. Devica Marija je tako rekla! Ti lažeš! Sveta mati je to rekla, a ne Isus! Ona je put, a ne Isus! Usmrtite krivoverku! Stavite je na spravu za mučenje!“ Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj puštali u usta, a s njom i oštru lanenu krpu. S vodom je prisilno gutala i oštro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do želuca. Tada su ga iz nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od želuca do usta. Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje vere u Hrista. Morala je platiti strašnu cenu za to. Stavili su je na lomaču i spalili uz glasne povike:„Prljava krivoverka, veštica!“ Izabela je tiho govorila: „Izgoreću za Božju slavu. Dragi Isuse, uzmi nas sebi“ (mislila je i na dete). Filip II je lično prisustvovao spaljivanju Izabele.“ Rivera dalje nastavlja: „Morao sam da skupim što više imena i da ih pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih propovednika, i šta više, imena svih članova crkava po celom svetu, uključujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude protivio rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja rimokatoličkoj svetskoj Nad-crkvi, koju Rim namerava da osnuje kad uspe da stavi sve protestantske crkve pod svoju kontrolu. Svi protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće osuđeni na smrt. To će biti okultna ubistva povezana sa Crnom misom“ (Rivera Alberto). Tomas de Torkemada Crna misa koju pominje Rivera je ritual koji je obrnut klasičnoj crkvenoj misi. (lat. Missa niger) je naziv za rituale koje su u srednjem veku i kasnije navodno obavljale veštice i okultisti na svojim okupljanjima. Cilj tih obreda bio je izrugivanje katoličkoj misi, tačnije hrišćanskom bogosluženju, jer je i sama misa nehrišćanska. Glavni cilj takve crne mise bilo je skrnavljenje hostije kao simbola tela Isusa Hrista. Pojam „crna misa“ spominje se prvi put u Engleskoj 1896. godine, ali se takvi obredi održavaju odavno. Hrišćanski autori verovali su da se tokom crne mise molitve čitaju naopačke, služi crna hostija, klanja portretu samog vraga, kao i da se siluju nevine devojke i žrtvuju deca i životinje. To je od antičkih vremena bio ritual u čast kulta sunca i plodnosti, a od srednjeg veka je ritual u 13 činova. Bitan činilac je devojka na oltaru i okretanje učesnika na četiri strane sveta i prizivanje Belzebuba, Levijatana, Lucifera i Beliala koji se slavi dok se “Nazarećanin” proklinje, kao i oni koji ga slede, a Bog se naziva lažovom. Magijske formule se izgovaraju na latinskom. Sada sledi puni opis Crne mise obrednog naziva: “Kuća Svetla: “Ritual se uvek izvodi noću i mora se završiti pre zore. Pre odlaska od kuće treba izvršiti ritualno pranje rečima: Prljavštinu ovoga sveta spiram sa sebe, a s tim i sve ono što bi moglo odbiti Silu svetla. Zatim se upali crna sveća i pusti se da obasja vaše telo i da njena toplota uđe u njega. Kada ste to osetili, izgovorite reči: “O sotono, Ti si gospodar srži riznice ljudskog sveta. Zahvaljujući tebi, čovjek je jeo s drveta poznanja i pokrenuo svoju evoluciju. Uz tvoju će pomoć nastaniti univerzum i postati jednak bogovima. Nastaniće zvezde i slaviti te sa njih i bićeš gospodar Svemira. Dao si nam 599
duši smelost i nadu u njene mogućnosti. Sada idem u hram Luciferov, koji je i tvoja crkva, tebe slaviti. Kao što je voda skinula prljavštinu i učinila me čistom (čistim), tako ćeš i ti Luciferom skinuti mrak s moje duše. Tvoja je crkva tijelo moje! Duša je moja misni ritual stapanja s tobom! Ti si slast istine i sjaj stvarnosti sveta. Milostivo me podari svojom prisutnošću jer požar strasti gori u meni za tobom. Podari me tobom i slaviću te do kraja svojeg veka.” Zatim se krene u hram na odavanje počasti i posvećenje. U toku trajanja mise nema priče jer se to smatra ozbiljnim prekršajem. Jedine reči koje se izgovore šapatom u mrak kod ulaska u prostoriju: “svetlo njegovo svetlilo vam.” Na to ostali šapatom izgovore: I tebi!” Nisu sve ove magijske službe iste. Različite su ali im je cilj isti. Neke se završavaju orgijama, u nekima se žrtvuju deca ili životinje, a u nekima je žrtvovanje samo simbolično. To je okultistički ritual, onakav kakav su imali i paganski žreci antičkog Vavilona, Egipta, Baalovi sveštenici a sada ga pominje i Rivera: “Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se rušilo. Saznao sam da je crni papa (jezuitski general koji je takođe poglavar Rimokatoličke crkve a upravlja iz senke) takođe mason i član španske teističke stranke. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa Iluminatima iz Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član Iluminata“ (Alberto Rivera). Dakle, ubistva koja je vršila Inkvizicija, papska vojska, spaljivanja, mučenja i usmrćivanja, ubistva ustaša, silovanja žena, silovanja i ubistva dece, su ritualna žrtvovanja neprijatelju duša. To je direktan napad na Hrista. Takođe je i razapinjanje Isusa Hrista bilo ritualno ubistvo. Ti rituali dolaze od strane okultista, a mnogi koji ih vrše nisu ni svesni šta rade, mada te stvari može da uradi samo um opsednut đavolom. Krstaši, Prvi krstaški rat 1196. - 1199. su poveli su normanski, flandrijski i holandski riteri. Pokrenuo ga je papa Urban II na saboru u Klermonu u Francuskoj. Rulja krstaša koja se kretala Dunavom se zbog pljačke sukobila sa stanovnicima ugarskog Zemuna i Vizantijskog Beograda. Oba grada su opustošena, a stanovništvo poubijano. Isto su pokušali i u Nišu, ali su sprečeni i tu je poginula četvrtina rulje koja je krenula na okupljanje u Carigrad. Ovu grupu od oko 40 000 ljudi je vodio Petar Pustinjak. 1098 grupa krstaša koja je zauzela Antiohiju, grad u Turskim rukama je gotovo istrebila stanovnike. Osvojili su Jerusalim i stvorili nekoliko grofovija i jerusalimsku kraljevinu. Pad Jerusalima je bio proslavljen zločinima nad stanovništvom, Arapima hrišćanima i Jevrejima i pljačkom grada. Niko nije preživeo u Jerusalimu osim fatimidskog guvernera koji je platio otkup. Gotfrid Bujonski, vođa ovih pljačkaša i ubica se proglasio 22 jula 1099 “čuvarem Hristovog groba.” Papina vojska je bila ništa drugo do rulja pljačkaša i ubica, koji su u ratu videli šansu da se obogate. Drugi krstaški rat 1147 - 1149 pod vođstvom francuskog kralja Luja VII i nemačkog kralja Konrada III završio se bez rezultata. Treći krstaški rat 1199. - 1202 vode engleski kralj Ričard Lavljeg Srca, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. U ovom pohodu nemački car se udavio u jednoj rečici, Filip II Avgust se posle svađe sa engleskim kraljem vraća u Francusku. Ričard Lavljeg srca je uspeo ugovorom da obezbedi slobodan dolazak hodočasnika u Jerusalim. Četvrti krstaški rat 1202.-1204. vodili su francuski feudalci pod vođstvom Mletačke republike i njenog dužda Anrika Dondola, tasta Stefana Nemanje. U ovom pohodu krstaši su zauzeli Carigrad, stvoreno je Latinsko Krstaško carstvo i stvorene još neke manje države. Papa Inoćentije III je 1204. godine organizovao krstaški rat i zauzeo Carigrad i tada je i Sveta gora platila svoj danak, iako su tamo bili kaluđeri i ljudi odani Bogu. Papska vojska je uništavala manastire i ubijala kaluđere. Carigrad je opljačkan i zapaljen a stanovništvo je ubijano i zlostavljano nekoliko dana, na identičan način kao i stanovništvo Magdeburga 1631, Opet se papska vojska pokazala gorom od Turaka. “Čak su i Saraceni milosrdni i blagi u odnosu na ove ljude koji na ramenima nose Hristov krst.” (Nikita Honijan, vizantijski hroničar). U ovom periodu je papski ološ nastojao da uz pomoć Mađara, da katoličanstvo ognjem i mačem nametne Srbima i Rumunima. Protiv srpske, tzv. kako oni kažu šizmatičke ili grčke jeresi kreće 3. decembra 1222. godine papa Polonije III, koji se takođe obraća mađarskom kralju i zapoveda mu da skupi vojsku i da krene u krstaški rat protiv Bosanske crkve. Bosna je prihvatala Bogumile, prognane iz Srbije i Bugarske, Katare sa zapada i ostale koje je progonila zapadna i istočna crkva. Ovaj period se naziva i Katarski krstaški rat (1209 – 1229). U Langedoku na jugu Francuske je došlo do masovnih zločina a spaljivani su i živi i mrtvi. Prilikom zauzeća Berzijea, grada od oko 10 000 stanovnika, u kome je bilo manje od 1 000 Katara, papski legat je tražio da se pobije svo stanovništvo, sa 600
opaskom “da će Bog svoje prepoznati.” Ovaj rat je poveo zlikovac papa Inoćentije III. Kulin ban (1180 – 1204) je pružao utočište svima koji su verovali po svojoj savesti. Starešine bosanske crkve (djedovi) su nosili slovenska imena. Usled progona bogumila u Raškoj, započetih Saborom protiv bogumila Stefana Nemanje 1186. godine, veliki broj preživelih je prebegao u Bosnu, gde je pronašao utočište u hižama (opštežitijima) bosanske crkve. Približno u isto vreme, katolička crkva, na čelu sa splitskim nadbiskupom, proterala je iz Splita i Trogira veći broj patarena, koji su našli spas kod Kulina bana. Među prebeglim patarenima je bio i Aristodije (Rastudije), „vješt latinskoj i slavenskoj knjizi“, za koga se smatra da je kasnije postao djed Rastudije, poglavar Crkve bosanske. I pored toga što će bosanskog bana Kulina zbog toga proganjati i papa i Ugarska, Bosna je ipak još dugo ostala slobodna oaza „kamo su se spašavali heretici zapadnog, latinskog svijeta, kao na jedino evropsko ostrvo, gdje se poštuje sloboda savjesti i uvjerenja“ (Miroslav Krleža). Papa Grgur IX 1234. godine započeo je krstaški rat protiv “jeretika” u Bosni, a 1235. potvrdio je darovnicu ugarskog kralja Andrije po kojoj je Bosna pripadala hercegu Kolomanu. Između 1235. i 1237. Ugarska je izvršila krstaški pohod na Bosnu i pri tom zauzela područje Humske zemlje. Rat je trajao skoro pet godina, krstaši su preplavili Bosnu, a stanovništvo je pružalo žilav otpor. Novi biskup Johan je tražio od pape da ga razreši dužnosti, a papa mu je odgovorio: „Ako te teškoće ratne pritišću, ljubav prema Bogu, prema tvojoj duši i poverenoj ti crkvi traže od tebe, da do smrti ne bežiš od tvoje teške službe. Stoga te savetujemo, da odustaneš od molbe za ostavku i ne ostaviš upravu tvoje crkve, nego da na jeretike i ostale protivnike katoličke vere muški i jakom rukom udariš.“ U 1440-im godinama katoličenje je bilo u punom zamahu. Poslednji vladari Bosne su bili saveznici katoličke crkve i progonitelji bosanskih krstjana, u nadi dobijanja pomoći zapadnih država za odbranu od nadirućeg Osmanskog carstva. Početkom 1453 godine djed bosanske crkve (verovatno Miloje 1430-1450 ili Ratko II 1450-1465) napušta teritoriju Bosne i traži utočište u Hercegovini kod hercega Stjepana Vukčića, gde mnoge bosanske hrišćane preobraćaju u pravoslavlje. Tako se 1453. godine u poslanici carigradskog patrijarha Genadija II Sholarija sinajskim kaluđerima kaže da je pravoslavni vladika u zemlji Hercega Stjepana obratio mnoge u pravoslavnu veru, uključujući i bosanskog djeda. Godine 1459 za vladavine kralja Stijepana Tomaša (1444 — 1461) započinje zvaničan progon bosanskih hrišćana, koji su morali da dođu pod okrilje Rimske crkve ili da budu prognani. Bosanska crkva nakon propasti bosanske države i sama prestaje postojati, a bosanski hrišćani se vremenom stapaju sa postojećim religijama u Bosni. Postoji teza, koju uglavnom zastupaju bošnjački naučnici, po kojoj bosanski hrišćani, odnosno bogumili, progonjeni kako od pravoslavne tako i od katoličke crkve, dolaskom Osmanlija masovno prelaze u islam, u čemu ima istine, a oni koji su lično i individualno odani svome verovanju odlaze dalje na Zapad, iako Turci nisu progonili ove ljude nazvane i “Narod knjige” po učenju Muhamedovom, jer se nisu klanjali idolima. Ovu tezu mnogi naučnici osporavaju, a prema stranim autorima (Fine, Malkolm) broj krstjana uoči osmanlijskog osvajanja, i u prvim decenijama turske vlasti, je iznosio nekoliko stotina ljudi, što opet ne mora biti istina, jer su mnogi bosanski hrišćani primili pravoslavlje ili katoličanstvo iz straha, pa su u islamu, religiji bez idolopoklonstva videli spas od Rima i pravoslavaca. Turci su prema njima bili iskreniji od papista i crnorizaca. U otomanskim katastarskim knjigama za Bosnu od druge polovine 15. do kraja 16. veka, u kojima su ljudi razvrstani po verskoj pripadnosti, uporedo sa pravoslavnima i katolicima, za koje se upotrebljavaju nazivi “gebr” ili “kafir” (što znači nevernik), navodi se još i naziv kristian, a njih su Turci tretirali po učenju “Kurana” kao Narod knjige i nisu ih progonili. Milorad Janković je u romanu “Omiške strele” na komičan način dočarao život ljudi koji su želeli da budu slobodni između “krstonosaca” i “crnorizaca” (papista i pravoslavaca) koji su ih progonili. Zvanična istorija nas danas uči da je Omiš bio središte gusara koji su pljačkali Jadran i da je vođeno više ratova protiv njih, ali je tej 1444 pošlo za ruku veneciji da se obračuna sa slobodnim Omišem. Navodi se da je papa poveo čak i jedan krstaški rat protiv “Omiških gusara.” Do tada niedan krstaški rat nije vođen protiv gusara, nego protiv druge ili drugačije vere, tako da priča o gusarima nije na mestu. Kao što danas istorija u Vatikanu, Beogradu i Zagrebu o Bogumilima piše da su bili pagani, dualisti, pripisujući im verovanja slična persijskim ili indijskim. Bogumila, Katara, Albigenza, Hugenota i ostalih nema da se brane. Na internet stranici o Omišu se pojavljuje sledeća rečenica: “omiški gusari su bili poznati po svojim karipskim rođacima.” Dakle pljačkaši, ubice, pijanice i trgovci robljem. Neistina. Nostradamus je bio okultista i savetnik – astrolog jedne kraljice. Nije progonjen od strane Inkvizicije. A bio je astrolog.
601
Peti krstaški rat 1217.-1222. vođen je protiv egipatskog sultana koji je vladao Palestinom. Zbog unutrašnjih razdora, krstaška vojska je morala da napusti Egipat, iako je zauzela Damijetu. Vodio ga je mađarski kralj Andrija II Arpad. U Šestom krstaškom ratu 1228.-1229., Fridrh II Hoenštaufovac osvaja Jerusalim.Francuski kralj Luj IX preduzeo je sedmi (1248.-1254.) i osmi (1270.) kstaški rat, ali bez većih uspeha. Ukrajina i Rusija: Na Rusiju se vekovima vrši nasrtaj da se ruska crkva pokori rimu. U pograničnim delovima Rusije i u Ukrajini su pravoslavni trpeli teror gori nego od strane Mongola. Bilo je poznato da su Mongoli pošteđivali gradove koji bi se predali bez borbe i da su bili verski snošljivi, ali Rim je bio daleko od toga. Poseban primer u Ukrajini je izvesni sveštenik Josafat ili Jozafat Kuncevič, poznat po zlu, koji je na kraju proglašen svecem, kao što je to i Alojzije Stepinac, hrvatski kardinal iz vremena NDH. Godine 1596, grupa pravoslavnih episkopa iz Ukrajine, želeći da sačuva bogatstvo i privilegije, ali i da ima politički uticaj u Kraljevini Poljskoj, pod čijom se vlašću nalazila njihova zemlja, primila je uniju sa Rimom – zadržali su vizantijski obred, ali su priznali vrhovnu vlast rimskog pape i počeli da ga pominju na liturgiji. Narod je odlučno odbio da im se pridruži i poveo je skoro stogodišnju borbu za očuvanje verskog i nacionalnog identiteta: ljudi su ilegalno išli na službe pravoslavnog sveštenstva, ilegalno se krštavali, venčavali, sahranjivali. Jozafat Kuncevič je, pak, bio revnosni sledbenik unije s Rimom i kao unijatski vladika, uz pomoć državne sile i prinude, krenuo je da se obračunava sa onima koji ne priznaju papsku vlast. Otkrivao je tajna liturgijska sabranja pravoslavnih i rasturao ih, naređivao hapšenja onih koji ne pristaju da se pounijate, bacao neposlušne na sud, denuncirao ugledne pravoslavce kao neprijatelje poljske države. Da bi ludilo bilo još veće, iskopavao je leševe sahranjenih po pravoslavnom obredu i – spaljivao ih. Litvanski kancelar Lav Sapjega, opunomoćenik poljskog kralja, inače revnostan rimokatolik, morao je,12. maja 1622. godine, da ovog bezumnika pismeno opomene da ne sme ljude da “privodi uniji tako nasilnim sredstvima.“ Naveo mu je niz teoloških razloga, ali nije prećutao ni političke – rekao je da je pravoslavno stanovništvo bilo mirno i radno pre no što je Kuncevič došao da im nameće papizam, a da sada stalno postoje bune i nemiri izazvani verskim razlozima. Bolje da su ostali mirni građani u svojoj veri, nego što su sad neprekidno u buntu. Upozorio ga je na još jedan težak prestup – nasilno zatvaranje pravoslavnih hramova. I pita Sapjega Kunceviča: “Koga ste Vi ulovili takvom svojom surovošću, tolikom strogošću, zapečaćivanjem i zatvaranjem crkava?”Navukli ste opasnost na državu, a možda i propast svima nama katolicima.“ Pa ipak, Kuncevič se nije urazumio – sledeće, 1623, sa svojim „gorilama“ upao je na pravoslavni bogoslužbeni skup i počeo da ruši sve pred sobom. Razjareni narod ga je ubio…I papa Urban VIII (1568 – 1644) je ovog zlikovca nazvao blaženim, a papa Pije IX (1792 – 1878) onaj što je proglasio dogmu o nepogrešivosti rimskog pape, svetim. Jezuiti su krajem XVI veka vodili otvorenu i široko razgranatu propagandu i agitaciju među pravoslavnim vernicima podkarpatske Rusije za priključenje uniji. Oni su tu želeli da stvore prelaznu formu između pravoslavaca i Rima, formu koja bi uvukla sve Ukrajince a kasnije i Ruse i dovela ih na pokornost papi. Organizacione pripreme za osnivanje unije čuvane su kao strogo poverljiva tajna. U prvo vreme su jezuitski napori bili usmeravani da privole mitropolita pravoslavne crkve podkarpatske Ukrajine Ragozu i njegovog egzarha Terljeckog, koji su se plašili da otvoreno prihvate uniju - da službeno priznaju glavarstvo rimokatoličke crkve. Takav korak bio je veoma složen jer su protesti protiv unije od strane pravoslavnih vernika Ukrajine i Belorusije bili veoma oštri - oni su spaljivali knjige Petra Skarge i drugih jezuitskih autora. U nastojanjima da se službeno proglasi unija pravoslavne crkve sa katolicizmom, jezuiti su u ime poljskog kralja obećavali visokim sveštenim licima pravoslavne crkve da će biti izjednačeni u pravima i privilegijama sa katoličkim visokim sveštenstvom u Poljskoj, pa čak da će im biti omogućeno učešće u senatu. Pounijaćenim vlastelinima obećano je pravo pristupa državnim službeničkim dužnostima, a običnim pounijaćenim vernicima izjednačenje u pravima sa rimokatolicima. Takvim upornim nastojanjima, obećanjima i pretnjama, jezuiti su 1590. godine izdejstvovali da tri pravoslavna episkopa, na čelu sa Kirilom Terljeckim, donesu odluku o prisajedinjenju rimokatoličkoj crkvi. Poljski kralj Sigismund III je poverljivim pismom od 18. maja 1592. godine pohvalio postupak ova tri episkopa, i dao kraljevsku reč da će štititi njihovu čast i povlastice. U toku 1593. godine porastao je broj pravoslavnih sveštenika koji su prihvatili uniju. Jezuiti su, uz pomoć poljskog kralja nakon ovih početnih uspeha pokrenuli lavinu zavađanja i terora nad pravoslavnim vernicima i sveštenim licima Podkarpatske Ukrajine. Kraljevska vojska napala je posed kneza Ostrožskog u selu Krupnoje, opljačkala pravoslavnu crkvu i izgazili ikone. U takvim uslovima se 602
mitropolit Ragoza i službeno izjasnio za prisajedinjenje pravoslavne crkve rimokatoličkoj. Krajem 1594. Kiril Terljecki i Ipatij Potej dostavili su poljskom kralju akt o navodnoj saglasnosti pravoslavnih hijerarha da prihvate uniju. Na prvom saboru episkopa, održanom u Brestu 12. juna 1595. godine, sačinjen je akt koji je poslat rimskom papi sa molbom prisajedinjenja pravoslavne crkve Podkarpatske Ukrajine rimokatoličkoj. Iste godine, 26. septembra, episkopi Terljecki i Potej, dobivši od poljskog kralja novac za put, krenuli su u Rim. Tri dana pošto su stigli u Rim primio ih je papa Klement VIII. Povodom toga je u Vatikanu, 25. decembra 1595. godine, održana svečanost “okončanja unije.” Nakon svečanog proglašenja unije u Vatikanu, papa Klement VIII poslanicom je obavezao mitropolita Ragozu da sazove sabor svih episkopa na teritoriji Podkarpatske Ukrajine dužnih da prihvate “ispovest veri” i zakunu se na vernost papskom prestolu. Istovremeno, papa je kraIju Poljske Sigismundu III napisao pismo kojim ga moli da izjednači prava unijatskog i rimokatoličkog sveštenstva, i uverava da je neophodno udeliti “dostojanstvo senatora” svim unijatskim episkopima i mitropolitu. Završavajući pismo papa je naglasio i “Blagodareći tome, povećaće se poštovanje prema njima od strane naroda... a sveta Unija će se dublje ukoreniti.” Bez obzira na napore episkopa, protesti pravoslavnih Ukrajinaca i Belorusa protiv unije rasplamsali su se novom snagom. Protiv unije istupalo je niže pravoslavno sveštenstvo, otvoreno nazivajući mitropolita Ragozu i episkope izdajnicima. U takvim uslovima buknuo je prvi veći ustanak naroda desnoobalne Ukrajine pod rukovodstvom Lobode i Naljivajka. Ustanak je bio usmeren protiv poljskih bogataša, velmoža i ratobornog rimokatolicizma. Ustanak je imao karakter nacionalnooslobodilačkog rata ukrajinskog naroda, ali su i priprema unije i prateći pritisci, prevare i zločinstva prema pravoslavnim sveštenim licima i vernicima, bili uzrok podizanja ustanka.
“Sveti” Jozafat Kuncevič i “sveti” Alojzije Stepinac - zlikovci proglašeni blaženim mučenicima Kozačko-seljački ustanak i protesti protiv unije uplašili su mitropolita Ragozu i njegove unijatske episkope. U proleće 1596. knez Ostrožski na čelu pravoslavnih velmoža, za vreme zasedanja Sejma, predali su poljskom kralju Sigismundu III protestnu notu protiv Unije, zahtevajući da kralj smeni sa dužnosti unijatskog mitropolita i episkope i da na njihova mesta postavi pravoslavne visokodostojnike. Poljski kralj nije uvažio protest štićenika pravoslavlja. Naprotiv, odlučio je da unijaćenje dokraja sprovede po svaku cenu. Sa tim ciljem je podmitio episkope podarivši im nove manastire sa velikim zemljišnim posedima “na večno korišćenje.” U cilju okončanja priprema i proglašenja unije u Brestu je sazvan sabor 6. oktobra 1596. godine, iako je prethodno za to bio određen datum 8. oktobar. Sve je to bilo sračunato da bi saboru prisustvovali pravoslavni episkopi naklonjeni uniji da izglasaju prisajedinjenje pravoslavne crkve rimokatoličkoj i na taj način postave pred svršen čin pravoslavne episkope koji su se protivili uniji. Na sabor su blagovremeno pristigli: glavni organizator unije Petar Skarga sa trojicom jezuita, mitropolit Ragoza, arhiepiskopi Polocke, Vladimiro-Volinske 603
i Pinske oblasti, te izaslanici rimskog pape i poljskog kralja. Nisu prisustvovali zasedanju sabora predstavnici pravoslavne crkve koji se nisu slagali sa unijom, na čelu sa knezom Ostrožskim; episkopi lavovske i peremišeljske oblasti, predstavnik konstantinopoljskog patrijarha Nikifor i predstavnik aleksandrijskog patrijarha Kiril. Okupivši se 6. oktobra 1596. godine na saboru u nikolajevskoj crkvi, predstavnici pristalica unije, rimokatolički episkopi i predstavnici poljskog kralja su imali dovoljno vremena da iza zatvorenih vrata održe savetovanje o svom stavu prema izaslanicima pravoslavne crkve. Konačan stav je bio - dopustiti tim predstavnicima pravoslavne crkve da prisustvuju saboru samo ako se obavežu da neće istupati protiv unije. U prvom redu bilo je neophodno na to privoleti kneza Ostrožskog. Takav zadatak preuzeo je na sebe Petar Skarga. Knez Ostrožski je odbio saglasnost sa unijom. Unijati su na takav stav predstavnika pravoslavne crkve odgovorili represalijama. Mitropolit Ragoza je poslanicom prokleo protivnike Unije, ekskomunicirao je pravoslavno sveštenstvo. Nagovestio je sledeće - vratiće na svešteničku dužnost samo ona sveštena lica koja javno priznaju prisajedinjenje pravoslavne crkve rimokatoličkoj, odnosno one koji priznaju uniju. Naredbom predstavnika poljskog kralja, sabor je brzo završen odlukom da se prizna unija. Mitropolit Ragoza i episkopi (pristalice unije) primili su katoličko-unijatsku veroispovest i zakleli se na vernost rimskom papi. Po okončanju sabora, održano je zajedničko bogosluženje unijata i rimokatolika, kada je jezuita Petar Skarga održao propoved “O jedinstvu crkve božje pod jednim pastirom.” Put ka stvaranju unije bio je veoma dug, prepun nasilja i prevara, podmićivanja i zločina. Jasnoće radi neophodno je napomenuti da zvanični naziv novostvorene veroispovesti, odnosno crkve, grkokatolička veroispovest, grkokatolička crkva, nikada nije prihvaćen čak ni od strane vernika grkokatolika, sem u službenom opštenju. Grkokatolička veroispovest i crkva poznate su kao unijatska veroispovest, odnosno unijatska crkva. Kakav je zapravo hibrid unijatska crkva? Unijatska crkva priznala je osnovne dogme rimokatoličke crkve i vrhovnu vlast rimskog pape, sačuvavši sve do danas samo pravoslavni crkveni obred. Na takav ustupak je rimokatolička crkva bila prinuđena iz praktičnih razloga. Za papski presto Brestska unija bila je prvi mukotrpan korak u pokatoličenju Istoka, prostranstva sa velikim brojem pravoslavnog stanovništva Rusije. Zbog toga je unijatskoj crkvi ostavljen crkveni obred u duhu pravoslavne crkve da ne bi bio izazvan veći otpor kod ruskog pravoslavnog sveštenstva i vernika. Papski presto smatrao je takav potez gipkom politikom koja je vodila ka stvaranju povoljnijih uslova za potpunu uniju sa pravoslavnom crkvom u celini. Bitka za unijaćenje preostalih oblasti Podkarpatske Ukrajine trajala je još veoma dugo (1596 1665). Ostatak pravoslavnog stanovništva u maramaroškoj oblasti pounijaćen je tek nakon smrti vladike te oblasti 1734. godine. Tek tada je završen proces unijaćenja Rusina. Početkom 1888. godine izgledalo je da je ratni sukob Rusije i Austrije neminovan. Bivši nemački izaslanik u Petrogradu kancelar Bizmark ocenjivao je ukrajinsko pitanje na sledeći način: da bi se održala ravnoteža i mir u Evropi, neophodno je stvoriti nezavisnu Ukrajinu. Otcepljenje Ukrajine bio bi najteži udarac za Rusiju. U tako složenoj političkoj situaciji, papa Lav XIII odlučio je da se blagovremeno posluži nastalom situacijom da proširi sferu uticaja i posebno učvrsti unijatsku crkvu, koja je po njegovoj zamisli trebalo da odigra glavnu ulogu u unijaćenju ruskog Istoka. Zbog toga je odlučio da osnuje grkokatoličku patrijaršiju u Lavovu i dao zadatak Kongregaciji za propagandu da razradi plan ostvarenja njegove zamisli. Papa je posebno brinuo o uniji, iz već pomenutih razloga, te je naredio da se pripremi odgovarajuća ličnost za predviđeni “patrijaršijski presto.” Smatrao je da se na toj dužnosti mora naći čovek koji će ostvariti predviđeni program Vatikana o delovanju na ruskom Istoku. Kandidat je morao da bude perspektivan i sposoban da uporno ostvaruje program pohoda na Istok tokom narednih decenija. Trebalo je da bude prilagodljiv, prevrtljiv, lukav i uporan, i da ne voli ukrajinski narod. Jezuitsko iskustvo nije obmanulo gospodu iz Kongregacije vere. Ličnost kakva je bila potrebna našli su u mladom aristokrati Romanu Šeptickom, sinu bogatog poljskog magnata grofa Šeptickog koji je posedovao bezbroj rodoslovnih dostojanstava. Monsenjori Kongregacije saopštili su papi Lavu XIII ime izabrane ličnosti, naročito ističući da je u rodu Šeptickih već bilo značajnih unijatskih ličnosti. Lavovski episkop Atanasije Šepticki 1729. godine bio je unijatski kijevski mitropolit, a kasnije mitropolit unijatske crkve bio je Lav Šepticki. Pored tih činjenica navedeno je i mnoštvo drugih koje su odgovarale zamisli pape Lava XIII. Konačna odluka doneta je u Rimu nakon snažnog uticaja na mladog Romana Šeptickog od strane bliskih drugova - poljskih kardinala Čackog i Mječislava Kedohovskog, te mladog jezuite grofa Vlodzimježa Ledohovskog, budućeg generala (“crnog pape”) reda Jezuita. Ista ova lica usrdno su se potrudila da formiraju novi pogled na svet kod Romana Šeptickog. Njegovu budućnost predstavljali su mu kao apostolsku delatnost medu 160 miliona ruskog Istoka, koje je trebalo vratiti na pravi 604
put, odnosno potčiniti vlasti rimskog pape. Od tog trenutka započinje dugogodišnja karijera beskrupuloznog jezuite Romana Šeptickog. Po zadatku pape on putuje po Rusiji da se upozna sa situacijom na licu mesta, da obnovi stare veze, proveri postojeće i po mogućnosti organizuje nove. Zapravo, to je bio špijunski zadatak. Roman Šepticki, prolazeći kroz Beč, prihvata se obaveštajnog zadatka u korist generalštaba austrijske vojske. Po povratku iz Rusije Šepticki je referisao da je nakon tajne naredbe ministra unutrašnjih poslova Valujeva o zabrani korišćenja ukrajinskog jezika, u Ukrajini nastala vrlo zategnuta situacija, koja se može uspešno koristiti za interese unijatske crkve. Obaveštajni centri Vatikana i austrijskog generalštaba bili su veoma zadovoljni dobijenim podacima. Nakon povratka iz Rusije Roman Šepticki je u maju 1888. godine upućen u manastir gde je preko reda zamonašen dobivši ime Andrej. Od tog trenutka monah Andrej Šepticki napredovao je veoma brzo. Već 1890. godine postavljen je za igumana vasilijanskog manastira u Lavovu. Na ovoj dužnosti započinje svoj “pohod na Istok.” Osniva propagandni časopis “Misionar.” Istovremeno pažljivo proučava stanje u Galiciji, vodeći računa o odnosima postojećih političkih snaga te raspoloženju vernika. Šeptickog je iznenadila vlastita spoznaja da su vernici negativno raspoloženi prema uniji, odnosno da se obraćaju Istoku sa nadom u ukidanje unije. Istovremeno je ustanovio da među trudbeničke mase naglo prodiru socijalističke ideje, kao i da veliki pesnik Taras Ševčenko ima ogroman uticaj na omladinu, vaspitavajući je u duhu borbe protiv ugnjetača poljske vlastele, jezuita i “vasilijana”, pozivajući omladinu u borbu protiv katolicizma. Poglavar unijatske crkve, kardinal Sembratovič umro je 1898. godine. Vreme je prolazilo, a novi poglavar nije postavljen. Samo je nekoliko poverljivih lica u Vatikanu znalo razlog odugovlačenja. U međuvremenu su Andreja Šeptickog prvo posvetili za episkopa i dodelili mu Stanislavsku eparhiju. Zatim, 29. oktobra 1900. godine, Vatikan i vlada Austro-Ugarske imenovali su Andreja Šeptickog za mitropolita unijatske crkve, sa sedištem u Lavovu. Kratak pregled munjevitog napredovanja Romana, odnosno Andreja Šeptickog: 1888. monah, magistar vasilijanskog reda; 1890. iguman vasilijanskog manastira; 1893. sveštenik; 1899. episkop; 1900. mitropolit, poglavar unijatske crkve, sa navršenih 35 godina starosti! Za dvanaest godina Vatikan je od bivšeg austrijskog obaveštajnog oficira stvorio mitropolita unijatske crkve. Katoličenje Istoka ognjem i mačem nije uspelo, a još je manje nade bilo da uspe u XX veku. Shvativši to, mitropolit Andrej Šepticki započeo je svoju dužnost vrhovnog poglavara unijatske crkve, pre svega, kao diplomata i propovednik, smatrajući svojim osnovnim zadatkom razradu taktike pokatoličenja Istoka. Nije to bila samo zamisao Šeptickog, već je to bila direktiva Kongregacije za širenje veroispovesti, potvrđena od strane pape. Nova taktika zasnivala se na organizovanju i razvijanju separatističkog pokreta među žiteljima Ukrajine i Belorusije, usađivanjem mržnje prema “moskaljima” (Rusima). Imajući na umu krvnu vezu Ukrajinaca, Belorusa i Rusa, Šepticki je odlučio da poseje seme netrpeljivosti i neprijateljstva između tih naroda - u interesu Vatikana. Težnja je bila da se po svaku cenu otcepe Ukrajinci i Belorusi od Rusije jer se samo u takvim uslovima, smatrali su unijati, moglo računati na uspeh pokatoličenja Ukrajinaca i Belorusa. Da bi ostvario svoju zamisao o pohodu na ruski Istok, mitropolit je odlučio da prvo očistivlastiti “blok” od unutrašnjih neprijatelja. Zbog toga je preduzeo gušenje moskofilskog pokreta među vernicima i sveštenim licima unijatske crkve. Mi znamo da je u poslednjoj deceniji 20. veka raspad SSSR-a inicirao niko drugi nego papa Jovan Pavle II, Poljak, uz asistenciju američkih predsednika RonaldaRegana i Džordža Buša starijeg. Posle smrti pape Lava XIII, 1903. godine, za papu je izabran Pije X koji je u Vatikan pozvao mitropolita Šeptickog da bi se obavestio o raspoloženju masa u Galiciji, i što je još značajnije, razmotrio stanje u Rusiji i dalji elan za širenje katolicizma na Istoku. Tom prilikom je Šepticki izneo mišljenje da se rusko samodržavlje raspada, i da je revolucionarna katastrofa neizbežna. On je govorio: “Mi stojimo na pragu velikih događaja. Grkokatolička crkva jeste prag preko kojeg će mnogobrojni narodi Rusije ući pod okrilje svete katoličke crkve... Ruski Istok - široka je njiva, roda ima mnogo... Samo ako bi se našlo dovoljno apostolskih žetelaca da zahvate sav rod.” Referat Šeptickog ostavio je na papu Pija X snažan utisak. Rimski korporatizam: Jovan Pavle II, doskorašnji papa, je kao i sve druge pape u istoriji bio blizak moći, blizak tajnim službama, političkim autoritetima u svetu, i zato nije nikakvo čudo da će se najviše oslanjati na katoličku tajnu službu Opus Dei, koja je osnovana 1928. godine, u čijim redovima i to više od polovine su Frankovi fašistički generali. Jovan Pavle II je vodio politiku baš onako kako je to zahtevala borbena crkva, baš onako kako je to Pavle III zacrtao u svojoj buli i baš onako kako je to zahtevao Ignacio Lojola – da moraš biti pokoran kao lešina ako želiš da ostvariš politički cilj. Jovan Pavle II je 1979. godine prvi papa koji je uspeo da poseti Sjedinjene Američke Države i prvi papa koji je posetio Belu kuću. Razume se, zahvaljujući svom prijatelju Zbignjevu 605
Bžežinskom, tvorcu Novog svetskog poretka ili tvorcu Novog svetskog haosa. Zanimljivo je da će upravo zaslugom Jovana Pavla II biti uspostavljeni 1984. godine puni diplomatski odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji nisu postojali od 1867. On će biti najzaslužniji za novi konkordat, drugi u XX veku, koji je napravila rimokatolička Crkva, koji će biti obznanjen 1984. godine na jesen kao Regan-Vojtilin plan. Od te želje ostvarenja apsolutne moći, kao što se duga istorija papske crkve ne može razdvojiti, tako se sigurno, i uloga na tom putu ka ostvarenju apsolutne moći pape Jovana Pavla II ne može poreći. Čovek izuzetnih sposobnosti, čovek koji će svojom enciklikom 1991. godine “Centesimus annus” najaviti sve ono što će kasniji teoretičari oglašavati kao osnovne postulate Novog svetskog poretka. Dakle, Jovan Pavle II će te 1991. godine proglasiti sve političke sisteme i ideologije pogrešnim – i leve i desne, smatrajući da postoji samo jedan ispravan sistem, a to je katolički korporativizam, dakle pokušaj ostvarenja onog velikog Frankovog fašističkog sna, koji će administracija Sjedinjenih Američkih Država sprovesti u delo na kraju 20. i početkom 21. veka. Njujorški nadbiskup Spelman će 1943. godine imati četiri veoma duge audijencije kod pape Pija XII. Ruzveltov čovek od najvećeg poverenja industrijalac Tejlor će takođe 1943. godine provesti veliki broj sati u razgovorima sa Pijem XII. Ovi razgovori su dali ozbiljnog rezultata. Ne postoji ni jedan nadbiskub, biskup, gvardijan ili fratar, koji će biti suđen posle II svetskog rata. Svi oni koji su zdušno podržavali Hitlera naći će se na drugoj strani, kao žestoki protivnici fašizma. Ljudi istog imena, iste titule i istog prezimena. Najpoznatiji među njima Karl Marija Šperkl, nadbiskup Danciga, koji će biti osuđen na doživotnu robiju izići će već 1956. godine na slobodu. Svi oni koji su imali fašističku prošlost su bili blagosiljani od nove sile – od Sjedinjenih Američkih Država, i zato nije slučajno odabran za prvog čoveka demokratske Nemačke Adenauer, nekadašnji veliki, poznati, katolički gradonačelnik grada Kelna i čovek koji je uputio prvi pozdravni telegram Musoliniju. U vladi Konrada Adenauera 272 nauticajnije ličnosti imale su nacističku prošlost. Pa je čak i savezni sekretar Hans Gopke bio na listi nacističkih zločinaca, na listi saveznika pod brojem 101. Dabome, da nikada, kao i niko, od ovih 272 ličnosti u političkom životu nove, moderne, demokratske Nemačke nije bio suđen. Bila je to zaloga za novu političku budućnost moderne Evrope, koja treba da krene novim putem spremajući se za novi krstaški rat, u kome glavne zasluge i glavna uloga pripada papskoj crkvi. Oni koji će u vojsci Adolfa Hitlera imati 15.000 kapelana (i videli smo su nacisti bili uvek humani zbog toga što je među njihovim redovima bilo 15.000 katoličkih sveštenika) će sada zauzeti, takođe u neshvatljivo velikom broju, mesta vojnih kapelana u vojsci Sjedinjenih Američkih Država. Na početku II svetskog rata ih je bilo ispod hiljadu. Na kraju II svetskog rata ih je bilo 4950. Sa drugim svetskim ratom raste porast uticaja rimokatoličanstva u Sjedinjenim Američkim Državama i vrlo brzo posle II svetskog rata oni će prerasti cifru od 40 miliona. Na tom principu spojenih sudova rimokatolička Crkva će se sasvim založiti i staviti na raspolaganje novoj ideologiji i novom pogledu na budućnost Evrope. I zato će njeni biskupi biti nagrađivani, razume se svi oni što su dobijali medalje od Hitlera, za svoje zasluge hvaleći savezničku vojsku, stvaranje NATO pakta, i kao mehur od sapunice će se raspršiti svaki drugi pokušaj u političkom životu Evrope. Čak i onaj pokušaj koji je učinio De Gol 10. decembra 1944. godine kada je sklopio ugovor sa Staljinom, da se svim mogućim sredstvima mora zaustaviti svaki pokušaj pretnje od strane Nemačke, nestaće kao da nikada nije postojao, nakon susreta u papskoj nuncijaturi u Parizu sa predstavnicima De Gola i Sjedinjenih Američkih Država. Tako će nastati jedno novo prijateljstvo u istoriji papske Crkve i u istoriji papske Evrope, prijateljstvo koje će brinuti ne samo o političkom već i o ekonomskom autoritetu Vatikana. U fondove Vatikana od 1945. godine do danas se sliva iz Amerike 35 % sredstava. I sasvim razumljivo, drugi veliki prijatelj papske crkve je Nemačka koja puni fondove Vatikana sa 18 %. Ta će ljubav ostati do dana današnjeg i Vatikan će zaista, sa armijom, sa ustrojstvom jedne vojne organizacije, doprineti bržoj amerikanizaciji Evrope. I samo zato, i ne iz ljubavi, već iz političkih interesa će Maršalov plan biti sproveden 1948. godine. I samo zato, ne iz ljubavi već iz političkih interesa Evropa će dobiti američki kapital: 3,6 milijardi dobija Ujedinjeno Kraljevstvo odnosno Velika Britanija; 2,6 milijardi će dobiti Francuska; Italija 1,4 milijarde; Nemačka 1,3 milijarde; Holandija 1 milijardu; i tako redom. Novac će zadobiti ljubav i poverenje onih koji će propagirati novu veru i novi izgled Evrope. Pedofilija: „Bilo je to jedne večeri u školi, baš kada sam legao da spavam. Neko se došunjao u moju sobu i počeo da me ljubi. Brzo sam skočio i počeo da vičem. U moju sobu je tada ušao sveštenik kome sam objasnio šta se dogodilo. Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je počeo da grdi, kako treba da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj greh. Pošto nisam ništa razumeo, objasnio mi je. Taj čovek je hteo da mi daruje svoju ljubav koja je „od Boga“, a ja sam to odbio. Na moje iznenađenje, homoseksualnost uopšte nije bila zabranjena. Kasnije sam otkrio da se to svuda dešavalo: od sveštenika do kardinala.” (Alberto Rivera). 606
Sveštenička pedofilija i uticaj Katoličke crkve u Italiji ponovo su se našli u centru pažnje, i to u Italiji, gde su pojedini uticajni političari desnice zahtevali od RAI, nacionalne TV stanice da ne emituje kontroverzni dokumentarni film „Seksualni zločini i Vatikan.” Dokumentarac TV stanice Bi-Bi-Si iznosi dokaze i o umešanosti pape Benedikta XVI u prikrivanje slučajeva seksualnog zlostavljanja dece. Autor filma je Kolm O’Gorman iz Irske, koji je i sam bio žrtva zlostavljanja sveštenika u detinjstvu. U njemu se iznose detalji o tajnom dokumentu Vatikana „Crimen Sollicitationis“ iz 1962. godine. Direktiva pisana na latinskom jeziku daje instrukcije nadležnim biskupima u diocezama kako da se postave prema sveštenicima koji imaju seksualne odnose sa vernicima, ali i sa onim sveštenicima koji imaju seksualne odnose sa decom. U dokumentu se ističe važnost tajnosti, a žrtvama, optuženim sveštenicima ili svedocima se preti ekshumacijom iz Crkve. Zvanični Vatikan nije demantovao postojanje dokumenta, ističući da je on namenjen isključivo za „unutrašnju upotrebu.” Po pravilu, Crkva je optužene sveštenike premeštala u druge dioceze čim bi protiv njih bila pokrenuta istraga. U dokumentarcu Bi-Bi-Sija se pojavljuje i sveštenik Tom Dojl, koji je istovremeno bio i advokat optuženih sveštenika, dok nije i sam počeo da kritikuje Crkvu zbog načina na koji rešava problem seksualnog zlostavljanja dece: „Ovaj dokument udara temelje politici Crkve da je neophodna apsolutna tajnost o svim slučajevima zlostavljanja. Taj spis eksplicitno poziva na prikrivanje slučajeva, kao i na kažnjavanje onih koji upozoravaju na ovakve sveštenike. Jasno se kaže da će Vatikan kontrolisati situaciju. Nigde se ne govori o pomaganju žrtvama, već samo da nadležni mogu da ih zaplaše i kazne zbog otkrivanja onoga šta im se dogodilo.“ Prema izveštajima iz SAD, u toj zemlji je ukupno 4.500 sveštenika silovalo ili seksualno zlostavljalo decu tokom poslednje četiri decenije. Epicentar skandala je bio Boston, a po pravilu sveštenici pedofili su premeštani iz dioceze u diocezu uz odobrenje nadbiskupa. O visokom stepenu zaštite zlostavljača za Bi-Bi-Si je svedočio i Patrik Vol, bivši benediktanski sveštenik koga je Vatikan poslao da sprovodi dekret: „Shvatio sam da radim za instituciju čiji je jedini cilj da se zaštiti. Bili smo veoma uspešni. Poštovanje tajnosti je bilo apsolutno. Žrtva je ućutkivana isplatom ili poravnanjem, imali smo budžet od sedam miliona dolara 1996. za te namene“, kaže Vol koji je napustio Crkvu i počeo da radi kao advokat žrtava. U filmu se ističe da je današnji papa Benedikt XVI u vreme dok je bio kardinal Jozef Racinger i dok se nalazio na čelu Kongregacije za doktrinu vere (Inkvizicija), 2001. doneo dokument u kome se ističe da svi slučajevi seksualnog zlostavljanja moraju da budu prvo ispitani unutar Vatikana i da dioceze moraju da sarađuju po ovom pitanju. Katolička crkva u SAD je 2002. osnovala Nacionalni bord za reviziju kako bi se slučajevi seksualnog zlostavljanja ispitali. Na čelu se nalazio guverner Oklahome Frenk Kiting, koji je posle samo godinu dana podneo ostavku na funkciju upoređujući čelnike Crkve sa mafijom, zbog svoje zatvorenosti i odbijanja da sarađuju sa istražnim organima. Trenutno se sedam sveštenika Katoličke crkve koji su optuženi za seksualno zlostavljanje dece u SAD nalazi u Vatikanu i odbija da primi sudske pozive, navodi se u filmu Bi-Bi-Sija. U filmu se ističe i slučaj oca Tarsicija iz Brazila. Sudski postupak protiv njega pretio je da bude obustavljen zbog nedovoljnih dokaza, ali je onda policija pronašla njegov dnevnik. To je bilo dovoljno da bude osuđen za 15 godina robije. Za sada je neizvesno da li će ovaj kontroverzni film, koji je prvi put emitovan u Velikoj Britaniji biti emitovan u Italiji. Film se već uveliko može pogledati na internetu i spada u red najgledanijih u Italiji. Šef Komiteta parlamenta koji nadgleda poslovanje TV stanice RAI Mario Landolfi poslao je pismo generalnom direktoru stanice da ne dozvoli emitovanje filma jer će u suprotnom „to biti okidač za osnivanje odreda za egzekuciju kako bi se otvorila vatra na Katoličku crkvu i papu.” Poslanici Đovani Ruso Spena i Đenaro Miljore tvrde da bi film trebalo da se emituje jer je „pedofilija u Katoličkoj crkvi dobro poznata i nema nikakve misterije oko toga.” Katolička crkva ima dugu istoriju cenzure. Jedna od najpoznatijih je svakako cenzura Galilejove teorije o Zemlji kao nebeskom telu koje se okreće oko Sunca. Katolička crkva je objavila i „Librorum Prohibitorum“, listu zabranjenih knjiga do 1965. godine. Nju je ustanovio još 1557. papa Pavle IV. Ova lista je imala veliki broj izdanja, a poslednje je objavljeno 1948. Tada je imala preko 4.000 naslova, među kojima su i dela Zole, Dime, Balzaka, Kanta... Priča o nastanku Islama: Objediniti Arape nije bilo ni malo lako, a pobediti Vizantiju još teže. Rascepkani na brojna plemena i na velikom prostoru, Arapi nikako nisu hteli da prihvate novu hrišćansku crkvu sa sedištem u Vatikanu, a ni Konstantinopolj nije hteo da prizna prvenstvo Rima. Razni katolički emisari pohodili su arapska plemena šireći veru, ali bez uspeha. Arapi su toliko mrzeli Rimljane u kojima su valjda videli razvratne i bahate 607
okupatore koji su ih pljačkali i terorisali, da nisu želeli da sa njima dele istu veru. Tako su mnoga plemena i dalje opstajala kao paganska, medjusobno često ratujući. Bilo ih je nemoguće kontrolisti. Ovaj problem je Rimljanima, vremenom, rešio jedan veoma učen i pisanju sklon čovek koji se rodio u Alžiru 354. godine od majke katolkinje i nazvan je Avgustin. Postao je vladika (biskup) rimske Afrike i kasnije dobio zvanje sveca. Njegov posao bio je da prevede što više Arapa pod okrilje rimokatoličke crkve. U tome je bio veoma uspešan. Njegovo učenje upravo je zasnivano na ideji da će bog biti milostiv samo prema onima kod kojih ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. O Svetom Augustinu Alberto Rivera kaže da je još tada predviđao da će rimski biskup da bude vladar svetskih religija, i da to piše u originalnoj knjizi “Božja država” a da je iz svih javnih izdanja izbačeno. Tako, dok su Rimljani orgijali i uživali u carstvu zemaljskom, narod je strpljivo učen da je grešan i da mora svoje grehe strpljivo iskajavati da bi tek na nebu uživao. Upravo ovi Arapi koje je Avgustin preveo u katoličanstvo, zaključili su da je arapskom narodu potreban živ čovek od krvi i mesa, kao Isus, koji će biti arapskog porekla i postati njihov živi prorok. Dakle, trebalo je osmisliti neku ideologiju, neku veru koja bi njima bila prihvatljiva i koja bi ih sve povezala, dok bi ih istovremeno konfrontirala sa Jevrejima i istočnim delom carstva koje je sve više išlo na svoju stranu. Pisanje ove religije trajalo je preko dvesta godina, baš kao i traženje pogodnog živog proroka. Pronađen je u 6 veku kada je u Meki rođen dečak po imenu Muhamed. Muhamed je odmah poslat u pustinju da ga doje pustinjske žene i podižu kako tradicija nalaže kako bi očvrsnuo i izbegao boleštine koje su vladale u Meki. Tu su, kaže dalje islamska priča, naišla dva čoveka u belim haljinama, položila Muhameda na zemlju i iz njegovih grudi izvadili srce, i iz srca izvadili greh u obliku crnog grumena, a zatim scre dobro oprali u bunaru. Nakon izbacivanja greha, njegovo srce je napunjeno verom. Na njegovom telu nije od toga ostao nikakav ožiljak, a na ledjima je od rodjenja imao mali okruglasi beleg. Šta je ovo trebalo da predstavlja? Alberto Rivera skreće pažnju na reči samog Muhameda koji je pomenuti dogadjaj ovako opisao: "Šejtan (đavo) dodiruje svakog Adamovog sina, onog dana kada ga majka rodi, spasava samo Mariju (Merjemu) i njenog sina Isaa.” Nije li ovo tipično učenje rimokatoličke crkve? Odakle ovakvo tumačenje Muhamedu, ako nije bio katolik? Muhamed je imao 25 godina kada se oženio udovicom od 40 godina Kadidžom, Hatidžom (Kadijom) . Imali su dva sina, koji su rano umrli i četiri ćerke. Najpoznatija je svakako Fatima. Kadidža je poticala iz bogate arapske porodice koja je prihvatila rimokatoličku veru. Ona je svu svoju imovinu zaveštala crkvi i postala kaludjerica kada je dobila od crkve specijalni zadatak - trebalo je da nadje podobnog mladog čoveka koji bi širio novu veru medju Arapima. Oko 610. Muhamed je počeo da tvrdi kako ima vizije od boga (koga je nazvao Allah, što i jeste ime Boga El – Ohim na arapskom), preko njegovog glavnog anđela, meleka Džibrila (Gavrila). Sam se tada prozvao prorokom. Kadidžin rodjak Vorakva, veoma blizak rimokatoličkoj crkvi, postao je Muhamedov savetnik i pomoćnik u tumačenju božijih prikazivanja. Islamsko predanje dalje kaže da je Muhamed imao devet godina kada je sa svojim ujakom išao sa karavanom kroz pustinju (njegova majka i deda su već bili umrli), kada ih je presreo jedan rimokatolički monah i videvši dečaka počeo da se raspituje za njega. Odmah je tražio da vidi njegov beleg na leđima i tada je ushićen uzviknuo: “To je pečat proroštva!” Muhamed je ustoličio kao predmet obožavanja samo jednog boga - Alaha, a sebe je predstavio kao njegovog jedinog proroka na Zemlji. U tumačenju Alahovih javljanja Muhamedu je pomagao Vorakva pažljivo ih zapisjući. Iz ovih pisanja nastao je Kuran. Alberto Rivera tvrdi da postoji još dosta toga u Kuranu što nije do sada objavljeno i to je tajna. Ovu tajnu čuvaju ajatolasi, eventualno objavljivanje ovih tajni pokazalo bi veliku upetljanost rimokatoličkog sistema u formiranje islama. Zato obe crkve ovo veoma pažljivo prikrivaju i medjusobno moraju da sardjuju i tako jedna drugu štite od skandala.” (“Vatikanske ubice” – Alberto Rivera) Rivera je dobro poznavao sistem kome je dugo služio, i tom sistemu nije stalo do ljudi, čak ni do rimokatolika. Papa Pije XII, iako je bio “dobar” sa Hitlerom se nije pobrinuo da se zaštite Poljaci od nacističkih pogroma, kao ni nemačke predaje polovine teritorije Poljske Staljinu 1939 godine. Papa nije ni pokušao da zaštiti nemačku manjinu u Jugoslaviji, Mađarskoj, Rumuniji i Čehoslovačkoj nakon II svetskog rata, nad kojom je izvršen genocid, iako je to mogao, preko saveznika. Papa se nije potrudio da se zaštite stanovnici Latinske Amerike od svojih diktatora u Argentini, Čileu, Meksiku, Dominikanskoj Republici…Tako ne treba čuditi ni činjenica da su u Bosanskom ratu 1991 – 1995, kao i u II svetskom ratu Hrvati i bosanski muslimani ratovali zajedno protiv Srba, kao što su latini i Turci zajedno komadali Vizantiju. Diskutabilno je kako je 1453 carigrad osvojen. Stiven Ransiman (“Pad carigrada”) tvrdi da su Turci ušli kroz mala vrata nazvana Cirkuska vrata ili Kerkoporta. Ko im je otvorio može samo da se nagađa, a zna se da su Venecijanci i Đenovljani imali svoje 608
posade u gradu. U Španiji je papa žrtvovao narod dopuštajući da Frankovi fašisti pobede i pomažući im, uz znanje da uzima plaćenike muslimane iz Magreba, kao i fašiste iz Italije, Nemačke i Mađarske koji su činili zločine protiv civila. Papu i kler nije bilo briga za civile i običan narod rimokatolike, isto koliko i za pripadnike drugih vera. U ratovima su jednako stradali svi dok je Vatikan ostvarivao svoje političke ambicije. Šta je sa Istokom? Da li je odista istina da pravoslavlje nikada nije nikoga progonilo te da ni danas nikoga ne ugrožava? Već smo maločas utvrdili da su određeni hrišćanski carevi (od kojih se neki u pravoslavlju poštuju i kao svetitelji) kao i episkopi bili veliki progonitelji i rušitelji svega onoga sa čime se tadašnja crkva nije slagala. Ruski autor L. S. Vasiljev nam pruža sledeći odgovor: “U pravoslavnoj crkvi u celini, zbog njene relativne slabosti i malog političkog značaja, nikada nije bilo masovnih gonjenja tipa “svete inkvizicije”, mada to ne znači da ona nije proganjala jeretike i sektaše u ime jačanja svoga uticaja na mase.” Dakle, ona nije imala silu, moć a ni prilike kao Rimska, jer je i sama bila okružena neprijateljima, Islamom, Tatarima ili Rimokatolicima. Dakle, i pravoslavna crkva je (premda manje od rimokatoličke, po mišljenju Vasiljeva), proganjala verske neistomišljenike. Ono što je posebno tragično u tvrdnjama pripadnika SPC o tome da pravoslavni nikada nisu nikoga proganjali jeste poricanje istorijske činjenice da je u XII veku, za vreme vladavine velikog župana Stefana Nemanje, izvršen pravi pogrom nad pripadnicima srpskog naroda koji su se „usudili“ da ne budu pravoslavni i ispovedali bogumilsku veru. Kao što ćemo ubrzo videti, pogrom nad bogumilima kojim se diči današnja SPC nazivajući ga samo “spasavanjem vizantijskog pravoverja od opake jeresi”, nije predstavljao rat protiv dobro naoružane neprijateljske vojske, već masakr izvršen nad običnim ljudima, ženama, decom i starcima, čija se jedina krivica sastojala u tome što su svojom, bogomdanom slobodnom voljom, odlučili da veruju drugačije od vladajuće većine. Pomenuli smo vizantijske progone neistomišljenika, psebno Pavlićana kao i Arijanaca koji su u 4 veku bili progonjeni i odlukama Nikejskog sabora 325 proglašeni jereticima. Progonjeni su bili svi oni koji se nisu slagali sa politikom vlasti i religijom većine. U Srbiji, koja je bila u večitom ratu sa Vuzantijom, “glođući” je sa zapada, se pojavljuje bogumilsko učenje, koje se pripisuje popu Bogumilu, iz Bugarske, gde je takođe gonjeno. Pop Bogumil je najverovatnije bio pravoslavni sveštenik, slovenske narodnosti, koji je svoje naukovanje započeo u Makedoniji, koja je tada bila u sastavu Bugarske, da bi potom učinio Filopopolj u Trakiji (današnji Plovdiv) centrom svojih aktivnosti. Propovedao je učenje, koje je nazivao izvornim hrišćanskim učenjem, osnivajući crkvene opštine širom Balkana. Kritikovao je iskvarenost crkve i sveštenike koji teže materijalnim dobrima. Navodno je, po pravoslavnim izvorima, govorio da je materiju i vidljivi svet, stvorio đavo, a ljudsku dušu i sve duhovno Bog, zbog čega se njegovo učenje danas naziva dualizmom. Mi ne možemo da proverimo istinitost ovih tvrdnji jer je sve što je ostalo iza bogumila uništeno vrlo temeljito, od samih vernika, spisa, institucija pa do grobalja. Svi podaci o njima dolaze uglavnom od njihovih progonitelja, a progonili su ih jednako i iastočna i zapadna crkva, pripisujući im učenja koja nisu bila njihova, slično kao što danas “stručnjaci za sekte” povezuju protestantske zajednice sa satanistima i hindu učenjima navlačeći bes naroda na njih, pa kukavice pod okriljem noći lupaju prozore, pale objekte, pišu grafite i napadaju usamljene vernike. U “Sinodiku bugarskog cara Borila” se spominje da je pop Bogomil imao učenika Mihaila, kao i nekolcinu sledbenika, među kojima su bili Todor, Stefan, Dobri, Vasilije i Petar, koji su svi anatemisani od crkve. Bogumil je pogubljen krajem desetog veka kao jeretik. Danas oko bogumila postoje mnoge kontroverze – od osporavanja njihovog postojanja, do prisvajanja njihovog nasleđa. Neki autori bogumilstvo posmatraju kao reformsku struju unutar vizantijskog pravoslavlja, a neki ih smatraju čak i prethodnicom velike reformacijezapadne crkve, u čemu su potpuno u pravu. Često se smatra da su stećci, srednjovekovni nadgrobni spomenici, ostaci bogumilske kulture. Postoji i teza o masovnom prelasku bogumila na islam, koju uglavnom zastupaju bošnjački autori. Evo kako o ophođenju prema bogumilima, od strane blagočestivog Stefana Nemanje i ostalih pravoslavnih vladara (posebno vizantijskih), piše istoričar Vasilije Marković: „Po Domentijanu se takođe glavne zasluge Nemanjine za pravoslavlje sastoje u uništenju jeresi. (...) Ugled svojoj antibogumilskoj politici mogao je Nemanja uzeti od tadanje vizantijske dinastije Komnena. Aleksije I (1081-1118). Njegova kći Ana ponosi se takvim radom svoga oca i traži za njega titulu trinaestog apostola. Aleksije je bio veoma pobožan i lično je ulazio u najpodrobnije diskusije sa Bogumilima i pavlićanima, i koga ne bi uspeo da preobrati u pravoslavlje, on ga predavaše vatri. I Nemanja je svoje bogumile 609
kažnjavao po odredbama vizantijskih zakona. U Vizantiji progonjeni su Bogumili i za vladavine Manojla Komnena. Osobiti gonilac bogumila bio je car Aleksije II (1080-83). Nekolike decenije docnije, za cara Borila, 1210, održan je i u Bugarskoj, u Trnovu, jedan sabor protivu bogumila. Na tome su saboru bogumili izobličeni i stajahu „jakože ribi bezglasni.” Oni, koji ne htedoše prići pravoslavlju, „predani beše različnim kaznem i zatočeniju.” Pre ovoga, veli se, nije bilo takvih sabora u Bugarskoj. Nije se Nemanja samo za gonjenje bogumila ugledao na vizantijske Komnene, već je, izgleda, bio uzeo i svu njihovu crkvenu politiku. Sem oštrog gonjenja bogumila poznat je i blizak odnos Aleksija I prema sveštenstvu.” „Sredinom 13. veka piše Domentijan, kako se, blagodareći Nemanji, u Srbiji, „kapišt“ (mnogobožački t.j. bogumilski hramovi) „razdrušiše“ a „crkvi Hristovi postaviše se.” Slične istorijske podatke iznosi i istoričar Stanoje Stanojević:
Širenje bogumilskog protestantskog učenja po Evropi – preteče Reformacije „Kad je Nemanja saznao da se u Raškoj raširila bogumilska jeres.. Nemanja je pitanje o položaju bogumilske vere u državi izneo pred državni sabor, da on tu stvar reši. Ali stvar nije bila prosta i nije bilo lako rešiti je. U saboru je bilo dosta velikaša, koji su i sami bili prihvatili novu veru, a bilo ih je i takvih, koji su je simpatisali i trpeli je kod svojih podanika. Svi su se oni, iz uverenja ili iz interesa, vrlo energično opirali predlogu, da se ma šta preduzme protiv Bogumila. Naposletku je, posle ogorčene debate i burnih scena, rešeno, da se bogumili nasilno iskorene. Bogomili su se navodno oduprli sa oružjem u ruci, u za šta nema dokaza. Nemanja je morao krenuti na njih u pravi krstaški rat. U tome ratu oni su bili pobeđeni i razbijeni. Mnogo je pristalica nove vere tom prilikom pobijeno, mnogo ih se razbeglo po okolnim pokrajinama, ali su se mnogi pritajili i ostali u državi, čuvajući učenje i veru, koja je godila njihovu duhu i odgovarala njihovim nazorima. Ipak u Raškoj posle toga bogomilsko pitanje nije nikada više izbilo na površinu.” (“Istorija srpskog naroda” Stanoje Stanojević) Istoričar Vladimir Ćorović dodaje još nekoliko podataka koji nam kazuju kakve su sve brutalne metode (koje su bile toliko „bogougodne“ da se verovatno i Stefan Nemanja, poput Aleksija I Komnina 610
koji je bio trinaesti, udostojio da nazove „četrnaestim apostolom“, korišćene protiv ovih nedužnih ljudi: „Naročitu je pažnju obratio suzbijanju bogumilske jeresi i jačanju pravoslavlja. Protiv jeretika je upotrebio vrlo oštre mere: njihovom učitelju odrezao je jezik, a sledbenike je čak i spaljivao ili naterivao u beg; imanja im je zaplenio a knjige spalio.” (“Istorija Srba” Vladimir Ćorović). Čak je i sveštenik Ranko Jović, kao da je zaboravio šta je nekoliko rečenica ranije napisao, priznao da se pravoslavni vladar srpske države (i kasnije narečeni svetitelj „Sveti Simeon mirotočivi“ oružano obračunavao sa bogumilskim delom svog srpskog naroda radi zaštite zvaničnog crkvenog ustrojstva: “Setimo se samo istorije kada je Stefan Nemanja pokrenuo čak i vojsku da bi zaštitio pravoslavlje a samim tim crkveno i državno jedinstvo, a to je vreme borbe sa sektašima (bogumilima).” ( Ranko Jović“ Sekte i lažni proroci”). Ono što smo mogli da saznamo iz upravo navedenih iskaza naših priznatih istoričara kao i pravoslavnih sveštenika, jeste da je Stefan Nemanja u pomenutom „krstaškom ratu“ zanavek zatro bogumilsko ime pod nebom Srbije i to najsurovijim metodima koje su oduvek primenjivali samo najtotalitarniji društveni sistemi, kako oni praistorijski tako i oni savremeni – za vreme carske i staljinističke Rusije, nacističke Nemačke, ustaške tvorevine NDH ili pod talibanskom upravom, kao i inkvizitorskih sistema. Zanimljivo bi bilo ukratko prokomentarisati i izveštaj istoričara Stanojevića u kome on veli da su se „bogomili oduprli sa oružjem u ruci“, što bi moglo da nas navede na (pogrešan) zaključak da je ovaj verski pokret posedovao i dobro naoružanu vojsku. Ovu činjenicu (o bogumilskom oružanom otporu) zloupotrebljavaju današnji pravoslavni sektolozi govoreći da su iz tog razloga oni bili potencijalno opasni za državu – zbog mogućeg vojnog prevrata i zbacivanja “svetih” pravoslavnih vladalaca. Da li su bogumili zaista predstavljali opasnost po državu? Evo šta o njima kaže Čedomir Marjanović u svojoj knjizi „Istorija srpske crkve“: “Za državu je Bogumilstvo bilo neprihvatljivo što je odricalo monarha i staleže, a naročito svojim bukvalnim tumačenjem VI zapovesti ne ubij, Zbog čega smatrali su za greh da idu u rat.” Dakle, bogumili su smatrali grehom svako ubijanje, zbog svog doslovnog shvatanja šeste Božije zapovesti. Ovu zapovest shvatali su upravo onako kakvom su je naučavali Hristos i apostoli. Iz tog razloga, Nemanja nije morao da brine da bi bilo koji pripadnik bogumilskog pokreta ikada izvršio „atentat“ na njega i ugrozio njegovu vladarsku poziciju. Sa druge strane, bogumilski otpor sa oružjem u ruci (ovde se svakako radi o lovačkom oružju i kućnom alatu – vile, sekire, noževi), protiv onih koji su krenuli da izvrše svoj krvavi zadatak – možemo da razumemo samo kao očajnički pokušaj prestravljenih bogumilskih domaćina da zaštite svoje kuće i nejač od masakra koji je bio na pomolu. Tako su i glavešine NDH optuživale Srbe za pobunu. Šta su mogli da urade ljudi koji su čuli za klanja u susednom selu? Da se brane. Ipak, otpor manjine nije uspeo. U najblažem slučaju, neki od Bogumila su morali, radi sačuvanja golog života, da se odreknu svoje vere. Oni istrajniji bili su pobijeni ili spaljivani na lomačama. Treći su, napuštajući pradedovska ognjišta, morali, bez ičega svoga, da beže glavom bez obzira. Njihova imovina je potom bila podeljena pravoslavnima, bez obzira na desetu Božiju zapovest koja zabranjuje i da se poželi a kamoli prisvoji ono što je tuđe. Bilo bi dobro malo detaljnije proučiti kakva je to krivica bila pripisivana (a i još uvek se pripisuje) Bogumilima – a koja je dovela do ovog neviđenog istrebljenja? Evo kako, opravdavajući Nemanjin zločin nad delom svog srpskog naroda, današnji pravoslavni autori opisuju posledice koje bi doneo pretpostavljeni trijumf bogumilstva u srednjevekovnoj Srbiji: „Da je ova jeres osvojila Srbiju, ona bi je potpuno razrušila, i vratila je u praslovensko divljaštvo; bilo bi to duhovno, ali i fizičko, samoubistvo čitavog jednog naroda. Srećom, Bog je blagoslovio da u to vreme na prestolu Srbije bude Sveti Stefan Nemanja (“Od utopije do košmara.”). Da li je to zaista tako? Prema pisanjima istoričara bogumilstvo je bilo veoma privlačno za mnoge savremenike. Njihovo bogosluženje je bilo prihvatljivije za široke narodne mase, zbog svoje jasnoće i jednostavnosti, kao i Luterova Reformacija: „Takvo učenje bilo je primamljivo za prost narod, koji je živeo patrijarhalno, u zadrugama i plemenima. Ako tome dodamo da su njihove molitve, pouka i propovedi bile na narodnom jeziku, biće nam jasno zašto se tako naglo širilo. Sem toga, grčko hrišćanstvo prilikom krštenja naturalo je novokrštenima samo grčka, kalendarska imena, kao što su i Latini radili, međutim bogomilstvo je odbacivalo je grčka i davalo samo slovenska, svoja imena. Što se bogumilstvo tako naglo širilo da je Nemanja utvrdio na saboru da ga ima među vlastelom i sveštenstvom, pokazuje da je ono bilo primamljivo za savremenike, kao i da je jaka bila kod njega i nacionalna strana. To se vidi po tome što su imali jaku književnost na narodnom jeziku u kojoj su bile zastupljene apokrifne priče. Nemanja je naredio da se njihove knjige spale. Kao nesumnjivo uzima se da je ta književnost na čisto narodnom jeziku pomogla izrađivanju srpsko-slovenske (srbuljske) recenzije.” (“Istorija srpske crkve” Čedomir 611
Marjanović). Koliko je ovaj pokret bio opasan po državu” vidimo kako se živi u protestantskim zemljama, u koje želi da se preeseli ostatak sveta. Opasnost po državu je dolazila upravo od prve opcije. Zahvaljujući nepomirljivom stavu Pravoslavne crkve je svako ko promeni veru prestajao da bude Srbin. Tako je otišla bar polovina naroda u druge tabore. Ljudi koji su vodili narod u masovnu smrt su proglašavani herojima i svecima, dok su oni sa pomirljivm stavom proglašavani izdajnicima. Kult smrti, rata, fanatizma koje se naziva “čojstvo, junaštvo i heroizam” je odveo bezbroj u smrt, obećavajući im utopiju i prevaru nazvanu “Nebeska Srbija” u kojoj caruje “car” Lazar. Nejedinstvo i borba za prvenstvo su ovom narodu doneli ropstvo pod Turcima. Poznata je činjenica da je “sveti” Stefan Visoki (Lazarević) ratovao protiv svog brata Vukana u građanskom ratu koji je opustošio Srbiju. Pre toga je nekoliko srpskih državica čak međusobno ratovalo, jer su velikaši želeli vlast nad celim Dušanovim carstvom. Takođe su ti velikaši izlazili nejedinstveni pred Turke, i bivali poraženi. U pravoslavnoj antisektaškoj literaturi, čija sadržina tekstova direktno krši odredbe Ustava i zakona naše zemlje (kojima se garantuje ravnopravnost pripadnika svih verskih zajednica), a u kojoj se opravdava ovakvo, napred pomenuto, Nemanjino inkvizitorstvo, navode se i sledeći „smrtni gresi“ Bogumila: nepoštovanje časnog krsta, svetitelja i Bogorodice, neverovanje u transsupstancijaciju (tj. „preziranje pričešća“), preziranje sveštenika i neklanjanje pred ikonama. Ono što se još pripisuje ovoj verskoj zajednici je i nepoštovanje vlasti, verovanje da je đavo (zli bog) stvorio materijalni svet, nepoštovanje braka i porodice kao i kastriranje muškaraca.” Takođe verovali su, kažu pravoslavni, da je svaki čovek opsednut đavolom i da treba da se moli da bi ga đavo napustio. Razlozi koji su doveli do ubijanja mnogih protestanata u srednjem veku u Evropi od strane rimokatolika bili su istovetni onima koji su uzrokovali i istrebljenje Bogumila pre toga. To su bile laži i klevete, izmišljene krivice i tobožnje opasnosti koje su pretile rimokatoličkim državama u slučaju preovladavanja „novog učenja“. Evo šta je u svom pismu upućenom francuskom kralju Fransou Prvom 1535. godine, u odbranu protestantskog verovanja, napisao jedan od vođa reformacije Žan Kalvin: “Svakako, ako ko – da bi izazvao mržnju prema ovom učenju, koje se trudim da pred tobom opravdam – bude dokazivao da su ga već zajednički i saglasno osudili svi staleži, da mu se sudilo i da je više puta osuđeno, taj ništa drugo neće reći do da je delom bilo surovo oboreno silom i zaverom protivnika, a delom zlobno ugušeno njihovim lažima, prevarama, klevetama i izdajama. Silom i nasiljem su izrečene surove osude protiv njega pre no što se i branilo. Prevarom i izdajom je žigosano kao buntovničko i zlokobno. Da niko ne bi mislio kako se bez prava žalimo na te stvari ti nam i sam možeš biti svedok, Vrli Kralju, koliko ga lažnih kleveta svakodnevno pred tobom ruži. Navodno ono i nema drugog cilja do da sve vladavine i uredbe obori, da naruši mir, ukine zakone, vlastelinske i druge posede rasturi: jednom reči da sve stvari izvrgne u nered. Međutim, ti si tek manji deo čuo. U narodu se protiv njega iznose užasne optužbe te bi ga, da su istinite, svi osudili zajedno sa njenim autorima na hiljadu lomača i hiljadu vešala. Ko bi se sad čudio zašto je toliko omraženo od svih, kad se veruje tako nepravednim klevetama? Eto zašto su i staleži jednoglasni u tome da nas treba prokleti, i nas i naše učenje.“ (Žan Kalvin, Nauk hrišćanske vere; Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 1996. god. str. 26. Naglasak moj). Dakle, bogumili su okarakterisani kao anarhisti koji su posedovali manihejsko-dualističku veru (veru u dva boga – dobrog i zlog). Kao takvi, proglašeni su državnim neprijateljima koje, ako ne drugačije, onda istrebljenjem treba dovesti u stanje nepostojanja. Ono što je veoma važno da istaknemo na ovom mestu jeste činjenica da je u Nemanjino vreme sva bogumilska literatura spaljena, tako da informacije o njihovom verovanju ne možemo da crpimo iz originalnih izvora već samo iz literature onih koji su nad ovom verskom grupacijom izvršili genocid. To nas svakako navodi na zaključak da u ovakve izvore ne možemo imati baš preveliko poverenje, pogotovo ako znamo da svi apsolutistički (autoritarni) sistemi posežu za falsifikovanjem dokumenata svojih neistomišljenika i za pripisivanjem nepostojećih krivica. U ovakvom stavu nas još više utvrđuje činjenica da u današnjoj antisektaškoj pravoslavnoj literaturi postoji čitavo more dezinformacija (tj. laži i kleveta) koje branitelji „jedine svete i apostolske Crkve“ u dvadeset prvom veku šire o drugačije verujućima. Pa čak i pored postojanja obilja literature manjinskih zajednica iz koje se i oni kao i građanstvo mogu istinito i „iz prve ruke“ da informišu o njihovom verovanju. Ostaje naravno i veliko pitanje kako je moguće da je ovakvo naopako učenje (koje bogumilima pripisuju Latini i pravoslavni) o negiranju i zatiranju braka i porodice i kastriranju muškaraca moglo da bude sa oduševljenjem prihvatano od strane vlastele, sveštenstva i običnog naroda? Optužbe su bile lažne, kao i mnoge upućene na račun manjinskih verskih zajednica koje danas postoje. No, treba obratiti pažnju i na još jednu važnu stvar. U maločas citiranim tekstovima naših znamenitih istoričara, pominje se da su neki od vizantijskih careva zbog istrebljenja jeretika 612
bezmalo zaslužili da se nazovu i apostolima. Razuman čovek, koji je ujedno i poznavalac Svetog pisma, ne može a da u proglašavanju svecima i apostolima onih ljudi koji su u svoje vreme bili zločinci, ne vidi Isusovo upozorenje o tome da će doći vreme kada će neki koji Boga ne poznaju ubijati ljude misleći da upravo Njemu služe (Jovan. 16:2-3). Stefan Nemanja je 1186. godine u Rasu, kod stare Petrove crkve, sazvao veliki crkveno-državni sabor protiv bogumila. Na tom saboru su, pored crkvenih velikodostojnika, bile prisutne i sve važnije velmože u Raškoj. Prisustvo plemstva je značilo da su bogumili prestali biti samo stvar crkve, koja sa njihovim učenjem više nije mogla da se nosi. Bogumili imaju uporište i među samim velmožama, koji na saboru slobodno iskazuju svoje mišljenje. “I dok je govorio ovaj Sveti, i dok je bila velika prepirka...” mnoge velmože se otvoreno protive predloženim merama, pokušavajući da spreče predstojeće Nemanjine progone. Stefan Nemanja „izobliči krivoverje njihovo, i savetova se sa svetiteljem svojim Jeftimijem i sa časnim črncima, i sa velmožama svojim, i, nimalo ne zadocnev, posla na njih vojsku, naoružanu od slavnih svojih, govoreći: Revnujući porevnovah za Gospodom Bogom svedržiocem`.“ Uskoro je Nemanjina vojska krenula po Raškoj tražeći bogomile. Bogumili su ubijani, spaljivani na lomači, stavljani na muke, kažnjavani najsurovijim kaznama, sečeni su im jezici, odsecani su im delovi tela, žigosani su po licima i surovo progonjeni, imanja su im paljena ili oduzimana. Pored imanja paljene su i njihove knjige („Knjige njegove nečastive spali“), što je posebna šteta jer bi one danas predstavljale najstarije spomenike raške i makedonske škole. Ovakav surov progon bogumila i uništavanje njihovih knjiga i jeste razlog što se danas o njima toliko malo zna i što sva znanja dolaze upravo od njihovih neprijatelja. Jedno od uporišta Bogumila bio je i Soko Grad utvrđen na steni, u kanjonu reke Moravice. Nemanja je nakon opsade zauzeo grad koji je tom prilikom pretrpeo prilična razaranja, kao i Magdeburg ili Bezije. „Sveti gospodin naš ... istrebi uspomenu zloslavnih jeretika po otačastvu svome, i zasadi svako dobroverje, te su svi slavili Svetu Trojicu: Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Domentijan “Žitije svetog Simeona”) Usled progona bogumila, dolazi do pomeranja stanovništva u različitim pravcima. Smatra se da narod Torbeši (poznati i kao Gorani) sa Gore i Šar Planine, potiču od potomaka prognanika, a njihovo naseljavanje u Gori se poklapa sa velikim progonima početkom 13. veka. Naziv torbešise u Raškoj pogrdno koristio za Bogumile, što kasnije ostaje kao etnonim. Deo preživelih Bogumila odlazi preko Drine, u Bosnu i Hum, gde nalaze utočište pod okriljem Crkve bosanske i „dobrog bana Kulina“, koji ih prima kao dobre hrišćane. Uprkos progonima od strane katoličke i pravoslavne crkve, pokret u Bosni opstaje i širi se zapadnom Evropom, pod imenom katari i Valdenžani. Iako je mnoštvo bogumila stradalo, i mnoštvo proterano, ipak Raška i dalje ostaje njihovo središte. Preostali bogumili bivaju primorani da se sklone u dubinama planina, daleko od nastanjenih centara i progona od strane pravoslavnog klera. Toponimi koji se kod Srba nalaze na planinskim vrhovima pokazuju da se život odvijao u planinama. Bogumili su živeli na prostorima Raške narednih vekova, uglavnom pritajeno, jer im je javno ispovedanje vere bilo zabranjeno, i tako će nadživeti i naredne vladare i srednjevekovnu srpsku državu. Danas u Raškoj, u selu Paljevu, postoji bogumilska ćelija, u narodu poznata kao lečilište, u koju su ljudi svih veroispovesti dolazili tražeći od Boga izlečenje bolesti. Prema nekima, selo se zove Paljevo, jer je spaljeno prilikom progona bogumila u Raškoj. Rastko Nemanjić (oko 11741236), u monaštvu nazvan Sava, je bio najmlađi sin Stefan Nemanje. U to vreme, srpska crkva je bila podređena ohridskoj arhiepiskopiji, i imala je samo tri eparhije (Ras, Lipljan i Prizren) u kojima su vladike bili Grci. Sava odlazi u Nikeju (jer su Carigrad tada držali Latini) kod vaseljenskog patrijarha Manojla Sarantena i vizantijskog cara Teodora Laskarisa, tražeći autokefalnost srpske crkve. 6. decembra 1219. godine Raška episkopija postaje arhiepiskopija, a Sava prvi srpski arhiepiskop. U Srbiji je do nemanjićke epohe, ikona pod uticajem bogumila, bila zapostavljana, i odbacivana. Kada je na čelo srpske crkve došao Sava Nemanjić, on je isticao značaj ikone i zahtevao njihovo poštovanje. One koji “časne ikone odbacuju, ne slikaju ih i ne klanjaju im se”, Sava proklinje kao hulnike i jeretike. 1221. godine je održan opšti državno-crkveni sabor, prvi nakon dobijanja autokefalnosti, u manastiru Žiči, podignutom kao sedište nove arhiepiskopije. Na saboru je arhiepiskop Sava papinom krunom (vencem) krunisao svog brata Stefana Nemanjića za kralja, koji postaje Stefan Prvovenčani, a Srbija postaje kraljevina. Sava je pred ovim saborom održao Žičku besedu o pravoj veri, u kojoj poučava kralja, vlastelu i novoizabrane episkope osnovnim dogmama pravoslavne vere, bez koje su dobra dela uzaludna. „Jer niti koristi ispravnost života bez prave i prosvećene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje bez dobrih dela može izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje, da “savršen bude čovek Božji.” Tom prilikom, Sinod pravoslavne crkve proklinje bogumile: “Zli jeretici, trikleti babuni, koji se lažno nazivaju hrišćanima, i koji se rugaju našoj pravoj veri, izostavljajući iz 613
svetih knjiga reči i preokrećući na zloverje, i koji se otkidaju od svete i pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i časnome krstu, i koji se rugaju svetim ikonama i ne klanjaju im se - da budu prokleti. I razglasiti svima: Rastudije bosanski i Radomir i Dražilo i Tolko i Tvrdoš i svi koji se nazivaju hrišćani i hrišćanice a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu časnomu, da budu prokleti.” ( Sinod spc). Posle sabora su dovedene bogumilske starešine, koje su ispitivane i pokrštavane, a neke je i Sava lično isleđivao: “A one koji su propovedali jeres zadrža sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima, uz prethodno proklinjanje jeresi koju imađahu, zapovedi da drže dane oglašene u čuvanju čistote, i tako zapovedaše im da se krste.” Plemićima koji su bili bogumili, Sava i Stefan Nemanjić su nudili mnoge darove i počasti ako pređu u pravoslavlje, a one koji nisu pristajali su, nakon poniženja, proterivali iz zemlje. “A blagorodne koji su bili u jeresima koje nalažaše, mnogo je molio i učio da se vrate sabornoj apostolskoj crkvi, obećavajući im počasti i darove velike, i koji bi ga poslušao bio je priman od njega s ljubavlju velikom, i primao je od samodršca kralja, brata njegova, mnoge darove. A ko se, ne povinujući se, utvrđivaše u bogomrskim jeresima, ovoga proklevši a velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu.” (Teodosije, “Žitije Svetog Save”). Stefan Dušan Nemanjić (oko 1308-1355), nazvan Silni, je bio srpski kralj od 1331-1345. i prvi srpski car od 1346-1355. godine. U 14. veku za vreme cara Dušana, i pored svih progona, u Srbiji i dalje žive mnogi bogumili. U sastav srpske države tada je ulazila i Makedonija, sa Babun planinom koja je bila kolevka bogumilstva, jer su bogumile u Srbiji zvali Babunima. Dušanov zakonik, donet u Skoplju 21. maja 1349. godine, donosi stroge odredbe protiv njih. “I ko se nađe kao jeretik, živeći među hrišćanima, da se ožeže (žigoše) po obrazu i da se izagna, a ko bi ga tajio, i taj da se ožeže.“ Dušanov zakonik, član 10. “I ko rekne babunsku reč, ako je vlastelin, da plati sto perpera, akoli je sebar da plati dvanaest perpera i da se bije štapovima.” Dušanov zakonik, član 85. Stefan Lazarević (1374-1427), sin Lazara Hrebeljanovića, je u početku svoje vladavine (od 1393.) bio turski vazalni knez, da bi nakon bitke kod Angore 1402. godine, u kojoj su Tatari porazili tursku i srpsku vojsku, i smrti sultana Bajazita I, postao ugarski vazal u službi cara Žigmunda. Žigmund pokreće krstaški rat protiv Bosne, koja je bila središte Crkve bosanske i utočište verskim prognanicima sa raznih strana. 1411. godine je osvojenu Srebrenicu, poznatu po rudnicima srebra, dao na upravu Stefanu Lazareviću. Stari srpski dokument koji opisuje kako je Srebrenica osvojena od Bosne, za njezine stanovnike kaže: „Se že vsi jeresi bogomilskie sut”, odnosno da su svi jeresi bogumilske. Nakon što je despot Stefan Lazarević preuzeo upravu, u rudniku Srebrenici su se pobunili rudari. Lazarević je na to veoma oštro reagovao, naredivši da se kolovođe kazne stavljanjem usijanih belutaka pod kolena, te su tako zauvek osakaćeni. Savremena tumačenja se uglavnom tiču Nemanjinih progona. Istoričar Milorad Tomanić Nemanjino istrebljenje bogumila kvalifikuje kao genocid: “Nemanja je odlučio je i da Rašku učini verski jednoobraznom zemljom. Glavni problem na tom putu bili su mu Bogumili. Zato je Stefan Nemanja krenuo u veliko istrebljenje svih onih bogumila koji nisu želeli da prihvate pravoslavlje i da se pokrste. (Milorad Tomanić). Verski analitičar Mirko Đorđević smatra da je ovim “inkvizitorskim činom” bio pogođen ogroman deo stanovnika Raške države: “Stari autokrata Nemanja je ognjem i mačem uništio bogumile – a to je bio ogroman deo stanovnika njegove države. Kada se danas u Beogradu o tom Nemanjinom inkvizitorskom činu piše, on u krugovima „elite“ i danas nailazi na odobravanje. ( Mirko Đorđević). Unutar Srpske pravoslavne crkve se Nemanjini progoni uglavnom pravdaju. Tako je episkop Atanasije Jevtić ove masovne pogrome ljudi okarakterisao “medicinskim” rečnikom, rekavši da je bogumilstvo zlo “koga je Stefan Nemanja progonio sa srpskih prostora kao gubu.” Mnogo kasnije će slična verska ideologija da izgovori: “Trećinu pobiti, trećinu pokatoličiti, trećinu proterati.” Bogumilstvo 21 veka: Praksa progona neistomišljenika i drugačijih se nastavila do danas, iako nema ubijanja, otimanja imovine i proterivanja. Dovoljno je da neko strahuje od napada huligana ili od otkaza u preduzeću gde je manjina, pa da se oseća progonjenim. Prema poznatom srpskom stručnjaku za pitanje verskih sekti, kapetanu Zoranu Lukoviću, koji u svemu zastupa ne interese svih građana države kojoj služi (iako prima platu iz budžeta Republike u koji doprinose uplaćuju pripadnici svih nacionalnih i verskih grupacija), već isključivo interese državne religije, evanđeoske zajednice ne samo da se ne mogu nazivati crkvama, već im ne priliči ni naziv „male verske zajednice.“ Za njih je, prema njegovom uverenju, adekvatan samo termin „sekte“ i nijedan drugi: 614
„Da li je opravdano njih ( evanđeoske protestantske crkve) podvoditi pod “male verske zajednice.” Oni su sekte, a male verske zajednice u Jugoslaviji i Srbiji su Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelistička crkva, Rumunska pravoslavna crkva, Luterani, Ruska pravoslavna crkva. Iako po broju male, one su zvanične, tradicionalne, domaće verske zajednice i, što je najvažnije, ništa zlonamerno spram drugih naroda i religija u našoj zemlji ne rade. ( Luković Zoran “Sekte, priručnik za samoodbranu”)
Sve što je ostalo od Bogumila. Stećci u Bosni, Radimlje i Bratunac. Turci ih nisu dirali Lukovićev kolega po peru, pokojni Aleksandar Senić, navodi da su sve sekte totalitarne i destruktivne – bez mnogo razlike. Možda „novoprotestanti“ ne vrše ritualna samoubistva poput satanista, ali zato žele da unište državu i podrede stanovništvo programima sekti, a uz to vrše i špijunažu u korist stranih obaveštajnih službi. Evo šta o tome saznajemo u odvojenim tekstovima od Lukovića, Senića i psihijatra Vukadina Cvetanovića: „Raspoloživi podaci pouzdano ukazuju na to da stratezima Novog svetskog poretka verske sekte i verski kultovi služe kao izuzetno povoljno sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Naime, bez obzira na vrstu i poreklo, one su pod delimičnom ili potpunom kontrolom obaveštajnih službi jedne ili više država. Vešto prikriven, a u osnovi krajnji i suštinski cilj svih verskih sekti jeste moć, i to, pre svega, verska i finansijska, a zatim politička, prosvetna, kulturna i, na kraju, vojna” (“Neokortikalni rat i sekte kao njegovo oruđe” Aleksandar Senić). „Sve verske sekte, bez obzira na kome se verskom učenju utemeljavaju, imaju univerzalni karakter i mondijalističke pretenzije. Njihovi međusobni odnosi su saveznički u odnosu na državu i Crkvu koje se doživljavaju kao glavne prepreke na putu ostvarenja sektaških pretenzija, usmerenih ka uspostavljanju neograničene moći i potpune kontrole nad novčanom masom, teritorijama i stanovništvom.” (Luković D. Zoran). Ova je optužba teška i ona navodi mnoge da napadnu pripadnike neke verske zajednice, misleći da tako izvršavaju bogougodno delo i patriotski čin. Ovo je poziv na Bartolomejsku noć ili bolje rečeno Kristalnu noć, na obračun sa dežurnim krivcima. Moglo bi se postaviti pitanje ovde: Šta ćemo sa činjenicom da 98% pravoslavnog naroda ne zna ni osnove svoje vere, da u Republičkoj radiodifuznoj agenciji sedi jedan vladika SPC a na TV se emituje najgori nemoral i promoviše čist, ragfinirani satanizam, da je stotine hiljada ljudi u Srbiji gladno dok sveštenici državne crkve žive u izobilju. Da je sveštenik – pedofil Pahomije i pored dokaza za pedofiliju zaštićen pred sudom i nije odgovarao, što šalje jako lošu poruku narodu. Takođe crkva nijednim glasom, nijednom rečju nije osudila antinarodno delovanje domaćih bogataša, tajkuna, privatnih gazda – robovlasnika i kriminalaca, kao i pojedinih političara koji su krivi za moralni i ekonomski sunovrat naroda. Mnogi od njih su dobri finansijeri crkve i cirkusanti koji se klanjaju ispred ikona pred kamerama i slikaju sa popovima. Takođe je činjenica da iz “apostolske” pravoslavne crkve nije isključen ili čak ni opomenut niko ko 615
otvoreno promoviše i širi nemoral, razvrat, promoviše najniže ljudske porive. Pevačice koje se hvale avanturama, glumci, producenti, ljudi šou biznisa, stotine “sponzoruša” i “mangupa” koje kopira omladina i tako dobrovoljno ide na sataninu klanicu koja je neuporedivo gora od one u Jasenovcu. Nigde nijedan sveštenik nije javno pozvao na pokajanje scenariste i režisere koji snimaju morbidne filmove (“Rane”, “Srpski film”, “Parada”, “Đavolja varoš” …). G Luković kao ni kler nigde nisu ni osudili duhovni genocid nad svojim narodom od strane politike, biznisa, šou biznisa i industrije zabave. Isus je rekao: “Ne bojte se onoga koji može da ubije telo, nego se bojte onoga koji dušu može da pogubi” Zvanična crkva nigde nije javno osudila 150 000 abortusa godišnje u Srbiji. Izrabljivanje radnika, pljačkanje seljaka, otpuštanje žena koje žele da imaju decu, izbacivanje s posla pred penziju, korupciju, mito. U Rusiji je stanje još gore, a u Bugarskoj i Rumuniji takođe. Velike socijalne razlike, nepravda, siromaštvo, nebriga o ljudima, ali je crkva uvek spremna da “raspali” po neistomišljenicima i za obračun upotrebi desničarske nasilnike.
Isus blagosilja decu a koga blagosilja ovaj sveštenik? G Luković, i slični borci za pravoslavlje znaju da ni Isus ni apostoli nisu silom branili svoje verovanje i nisu ga nametali silom drugima, kao i da je hrišćanska vera ideja koja je data radi spasenja i upućivanja ljudi na Spasitelja, duhovnost i na večni život a ne na očuvanje zemaljskog carstva, političkog sistema i veza crkve sa politikom i državom. Isus, kada je počeo sa svojim radom, nakon krštenja na Jordanu nije otišao da se predstavi državnoj i crkvenoj eliti, nego se predstavio svima koji su hteli da ga poslušaju. Sektolozi, kao g Luković su ustvari borci verske elite, ljudi koji prstom neće maći za obične mučenike, radnike, seljake, obespravljene penzionere, ali će zapretiti svima koji se ne slažu sa verskim sistemom, samo zato što je taj sistem star, opšteprihvaćen i što se u njemu nalazi navodni identitet naroda. A to što je taj narod gladan, besposlen, unezveren i slučaj za psihijatra..to nije važno. To što se narod pretvara u bezličnu masu, nebitno je. Osnovni problem u Cvetanovićevom predlogu rešavanja „problema“ delovanja sekti u Srbiji (po uzoru na predlog bogoslova Ruske pravoslavne crkve) a što se tiče štete po državne interese koju tobož nanose evanđeoske protestantske zajednice u Srbiji, jeste taj što se njegova tvrdnja ne može dokazati ni jednim jedinim argumentom. Ovaj lekar svoje tvrdnje o narušavanju državnih interesa od strane „novoprotestanata“ bazira na krajnje sumnjivim i neproverenim podacima o tobožnjoj povezanosti „svih sekti“ (po A. Seniću) sa stranim obaveštajnim službama, kao i o tome da je krajnji cilj svih njih „neograničena finansijska, politička i vojna moć.“ Sasvim je moguće da neki pseudohrišćanski ili satanistički kultovi imaju ovakve ciljeve, ali to svakako ne važi za sve evanđeoske protestantske zajednice koje u Srbiji beleže već treći vek postojanja i koje su po svojim aktivnostima i verovanju odavno poznate državnim službama. Evanđeoski vernici se, dalje, zbog svoje iskrene hrišćanske ljubavi i dobrote koju iskazuju prema ljudima svih nacionalnosti i veroispovesti (jer su i njihove zajednice višenacionalne) - a po ugledu na Hrista i apostole, proglašavaju činiocima koji utiču na slabljenje nacionalnog identiteta (jer ne zagovaraju ekstremni nacionalizam). Optužuju se i da predstavljaju 616
sredstvo za ostvarivanje tzv. „novog svetskog poretka“, koji teži rastakanju nacija i nacionalnih religija i slabljenju sistema odbrane nacionalnih država (svojim odbijanjem oružja i neučestvovanjem u ratovima). Nije tako. Pripadnici mnogih protestantskih zajednica su bili u ratovima i dali svoj doprinos. Činjenica je da najviše podataka o antihrišćanskom delovanju Novog svetskog poretka je došlo iz protestantskih zajednica koje aktivno istražuju Sveto Pismo, u kom je zapisano proročanstvo o Antihristu, okultnim delovanjima, napadu na dostojanstvo i slobodu pojedinca, lažnim religijama. Gospodin Luković i njegove kolege su u pravu za mnoge činjenice o sektama i lažnim, destruktivnim i pogubnim učenjima, koja su najavljena i u Svetom Pismu kao napad na Hrista i njegove sledbenike. Greška sektologa je zlonamerno mešanje protestantskih zajednica sa ovim okultnim, hindu i satanističkim sektama, što ljude dovodi u zabludu a kod mnogih izaziva mržnju prema svima. Tako su, bez ikakve podele, da bi neupućeni čitaoci još više bili zbunjeni, poređane tzv. tradicionalne protestantske crkve kao i „novoprotestantske“ zajedno sa okultističkim organizacijama, vešticama, hinduističkim guru pokretima i satanističkim kultovima. Tako, adventisti su se našli u društvu aluita (jedne islamske sekte), antičkih pagana, AMORC (drevni mistični red ružokrstaša Rozenkrojcera) i Asasina (drevne mistične sekte Hašašina). Baptistička crkva, svrstana je rame uz rame sa belim vešticama, Bratstvom zmije i bratstvom Unutrašnje svetlosti. Crkva Božija i crkva gideonita (pogrešan naziv za pentekostalce) su svrstane zajedno sa satanističkim kultovima Crnom ružom i Crnom škorpijom. Tradicionalna protestantska Evangelička, koja se po Zoranu Lukoviću nipošto ne može nazvati sektom, nalazi se u „Leksikonu sekti“ pod slovom „E“ kao i EGC (gnostička katolička crkva – tj. još jedan satanistički kult). Dalje, Hristova crkva, Hristova crkva jevanđelske braće kao i Hristova duhovna crkva nalaze se zajedno, u istoj celini, sa Hramom naroda i Hramom sunca (kultovima čiji su pripadnici izvršili kolektivna samoubistva 1978. i 1995. godine). Maločas pomenuta Evangelička crkva, sada pod nazivom „Luteranci“ (iako je ispravno: Luterani), nalazi se ponovo u društvu destruktivnih kultova, ovoga puta onih pod slovom „L“: Lucis (Luciferov) trust i Loze davidijanaca. Evanđeoske protestantske denominacije menoniti i metodisti su udružene sa međunarodnim vešticama i Misterijama bratstva zmije. Pentekostna crkva se proučava zajedno sa Pokretom pagana i prostitutkama za Isusa, a tradicionalna protestantska Reformatska crkva (autorka pogrešno kaže „Reformatorska“) i Reformni pokret adventista sa satanističkim i ezoterijskim kultovima Rajska vrata, Red solarnog hrama i rozenkrojcerima (ružokrstašima). Da od lošega može biti još gore, dokazuje i po treći put pominjanje (kao da joj se ova crkva nešto posebno zamerila) Evangeličke crkve (sada pod nazivom: Slovačka evangelistička crkva). Ona je ovoga puta stavljena u isti koš sa Satanskom crkvom, Satanskom crkvom Engleske i Stazom gnostičke svetlosti (takođe okultnom organizacijom). Ovde se navode i rituali tih zajednica i veoma se negativno piše o njima. U Srbiji 79%, a u Crnoj Gori 76% ispitanika ne odobrava aktivnosti malih verskih zajednica. Netolerancija pa čak i neprijateljstvo ispoljeno je i po pitanju tretmana ovih verskih zajednica u društvu kao „otpadnika od vere“. U Srbiji se 41%, a u Crnoj Gori 52% ispitanika izjasnilo za zabranu, a pored toga i primenu nasilnih sredstava u borbi protiv “otpadnika” od vere tj. malih verskih zajednica.” Kao osnovne razloge za ispoljavanje netrpeljivosti prema tzv. sektama, dr Novak Popović, rukovodilac Centra za medije i komunikacije, navodi tri najznačajnije stvari, a to su neinformisanost građana, nedostatak saznanja o osnovnim ljudskim pravima (u koje spada i pravo na odabir veroispovesti), kao i negovanje predrasuda (jer životna i društvena praksa ne pružaju dokaze o negativnom delovanju hrišćanskih protestantskih malih verskih zajednica). Sa druge strane, možemo da zaključimo da jedan od najosnovnijih problema nije neobaveštenost građana već pogrešna obaveštenost koja je potekla od strane nesavesnih autora pomenutih pamfletskih knjiga (koje se ni u kom slučaju ne mogu nazvati ozbiljnim i dokumentovanim naučnim delima), i mnogobrojnih senzacionalističkih i zlonamernih novinskih članaka, kao i agitovanja od strane sveštenstva državne crkve, koji nemaju interesovanja za duhovno stanje svojih građana, koji sve više psihički obolevaju, izvršavaju samoubistva i tonu u nemoral. Veliki broj ispitanika se založio i za upotrebu nasilja radi sprečavanja daljeg delovanja verskih sekti. Da se, nažalost, mnogi nisu zaustavili samo na usmenom zalaganju za nasiljem, već da su od početka ‘90tih godina prošlog veka počeli da ga sprovode u praksu, dokazuju nam mnogobrojni primeri iz svakodnevnog verskog života malih verskih zajednica u našoj zemlji. Iz razloga medijske blokade i nespremnosti da se pred domaćom ali i svetskom javnošću jurišnici predstave u pravom svetlu, mnogi napadi na verske objekte i vernike biblijskih hrišćana nisu objavljeni. 617
Održavanje tribine na novosadskom Filozofskom fakultetu 19. 4. 2001. godine sa temom: „Veronauka u školi?“, na kojoj su pored profesora Filozofskog i Pravnog fakulteta gostovali i predstavnici tri manjinske verske zajednice, adventističke, baptističke i evanđeoske (Pentekostne) crkve je bilo onemogućeno od strane instruiranih nasilnika koji za sebe tvrde da su hrišćanski vernici. Pošto je pomenuta tribina bila najavljivana danima unapred, između ostalog i plakatima koji su bili izlepljeni po gradu, prvi incident koji se dogodio jeste prelepljivanje pomenutih plakata drugima na kojima je bila ispisana, krupnim slovima, reč „Sekta.” Noć pre održavanja tribine, razbijena su dva velika dvostruka prozora na objektu baptističke crkve, što je dodatno podiglo tenziju izazvanu ranijim prelepljivanjem plakata.
Jevanđelje državne crkve – gladan narod i vozni park ispred Patrijaršije u Beogradu U razgovoru sa jednim od starešina baptističke crkve, novinar novosadskog „Građanskog lista“, koji je izveštavao o ovom događaju, saznao je da su prozori na pomenutoj crkvi bili razbijeni i nekoliko nedelja ranije, a da su na fasadi već duže bile ispisane parole: „Jeres“ i „Marš iz Srbije.” Ova druga poruka je u Vojvodini često ispisivana na kućama starosedelaca Mađara, Hrvata, Slovaka i pomirljivih Srba “Lala.”Tokom jutarnjeg programa na TV Novi Sad, povodom održavanja tribine, svojom porukom se oglasio i vladika bački Irinej Bulović, rekavši da “sekte ne mogu da utiču na formiranje svesti naroda i založio se za uvođenje veronauke u škole.” Pre same tribine, na Filozofski fakultet stigla je najpre policija, potom pripadnici „Srpskog nacionalnog fronta“, a zatim i gosti tribine. Pripadnici „Srpskog nacionalnog fronta“ su na ulazu svim građanima delili letke sa porukom “Reci NE sektama“ i objašnjavali im da svaki Srbin mora da bude pravoslavan a da je sve drugo sektaštvo. Ovaj stav je mnoge Srbe koji su kroz vekove prihvatali rimokatoličanstvo i islam odveo u tabor drugih naroda. Nigde u Bibliji nema povezanosti hrišćanske religije sa nacionalnom pripadnošću, čak ni Jevrejstvo nije bilo u početku nacionalna kategorija, nego su svi oni koji su se opredeljivali da služe Bogu na način kako je On to objavio u Pismu mogli da budu pripadnici Izraela. Imamo mnogo primera iz Biblije. Tek kasnije su Jevreji upali u zamku da sebe smatraju Bogom danim narodom koji jedini ima pravo na Božiju milost i u vezi sa tim može da se ponaša kako hoće. Takav stav imaju i pripadnici Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, smatrajući njihove crkve jedinim vratima spasenja, i pored toga što je Isus Hristos rekao: “Ja sam vrata.” Ovu predrasudu je razbio Isus Hristos svojim primerom, odlazeći u kuće i pomažući kako jevrejskim grešnicima tako i Grcima, Samarjanima, Rimljanimai Hanancima. Sada su pravoslavci u toj zamci, prvo odbijajući od sebe sve sunarodnike koji ne misle i ne veruju kao oni, iako većina nema nikakve vere, samo se deklariše da je ima Ipak, opet se postavlja pitanje: Kako smatraju nekoliko verskih zajednica u Srbiji za toliku opasnost, a promiče im moralno satiranje cele nacije od strane političke, biznis a posebno šou biznis elite. Što ne udare na tu elitu? Ne zapale TV kuće? Ne napadnu nekog tajkuna? Ne poruše kulise za snimanje antihrišćanskih filmova poput “Parade”? Ne prekinu koncert neke pevaljke ili benda na “Ušću” u Beogradu ili realiti šou? Neće jer je elita itekako finansijer crkve a i mnogi crkveni velikodostojnici su u politici i biznisu. Mnogo je prljavih cigli u građevinama crkve. U Vojvodini se u svakom selu grade crkve, a mnoge na temeljima porušenih crkava koje su pripadale Nemačkoj manjini, i to od novca koji daju lokalne 618
gazde čijji radnici rade u nehumanim uslovima, plate su im bedne i kasne mesecima. Takođe je tu i novac lokalnih mafijaša, švercera, trgovaca svim i svačim i po nemoralu i korupciji poznatih ljudi iz opštinskih administracija. Niko nije video ni jednog sveštenika, nijednog pripadnika “Obraza”, “Dveri” “1389” ili “Srpskog nacionalnog fronta” na štrajkovima radnika, blokadama opljačkanih paora, kod ljudi koji su sebi sekli prste i zakivali eksere u šake. Neće ni doći jer tamo nemaju šta da traže. Nema novca ni senzacionalizma. A da udare na elitu ne smeju. Pa udaraju na svoje šefove. Jedan od članova ove organizacije, koji nije želeo da se predstavi okupljenim novinarima izjavio je da je „Srpski nacionalni front“ osnovan samo dan pre održavanja tribine iz revolta prema najezdi sekti u Srbiji. On je izjavio da organizaciju čine studenti raznih novosadskih fakulteta i da im je cilj očuvanje svetinja srpskog naroda, dok ih za narod nije briga. U ovom slučaju bi trebali da odu pred vodeće televizije i velike korporacije, ali to očigledno ne smeju, pa su se ostrvili na slabije. Predstavnici ove organizacije su nazvali sve crkve koje su učestvovale na tribini sektama. Treba istaći činjenicu da su, naravno, na pomenutu tribinu bili pozvani i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koji se nisu odazvali jer nisu želeli da budu u društvu sektaša, što je bilo burno pozdravljeno od strane jednog dela okupljene publike. Prema izjavi datoj novinarima jednog od gostiju tribine, episkopa Protestantsko – evanđeoske (pentekostne) crkve, Aleksandra Mitrovića, očigledno je da je SPC organizovala incidente koji su se desili uoči i tokom same večeri kada je tribina održana. On je to zaključio na osnovu toga što su u društvu pripadnika „Srpskog nacionalnog fronta“ viđeni i pravoslavni sveštenici. Prema njegovom mišljenju, „informacija koja se protura da iza svega stoje revoltirani građani, samo je pokušaj prebacivanja pažnje s verskog i nacionalnog na građansko nezadovoljstvo, iako postoje informacije da su u ranijim hajkama učestvovali i omladina, “Obraz” pa i organizacija Crkva svetog Aleksandra Nevskog.” Prema rečima g-dina Mitrovića, zbog proglašavanja i izjednačavanja malih verskih zajednica sa satanističkim kultovima, još 21. januara 1998. godine je upućen pismeni protest vlastima SRJ, ali se na taj protest nije reagovalo niti se bilo šta preduzelo. Baš nasuprot, te iste godine, Skupština AP Vojvodine je usvojila dokument u kome se predlaže niz mera zaštite od verskih sekti, bez objašnjenja šta su zapravo sekte. Nakon toga su, prema rečima Mitrovića, pojedini nastavnici u školama javno obeležavali decu koja su bila članovi malih verskih zajednica kao „predstavnike sekti.” Slične stvari su radili i nacisti obeležavajuči decu Jevreja kao i vlasti NDH što dokazuje da zlo nema nacionalnost, ono je jednostavno – zlo. Pomenute organizacije kao “Obraz” ili “Nacionalni stroj” su klerofašističke organizacije poznate po tome što zastupa ideje nacističkog sluge iz II svetskog rata Dimitrija Ljotića, čije su jedinice organizovane u “crne trojke” izvodile napade na pripadnike SKOJ-a i simpatizere komunista, koje su uglavnom klali, da bi zastrašili druge. Kasnije svi monarhisti, i svi antifašistički pokreti poput Jugoslovenske vojske u Oradžbini pod komandom Dragoljuba Draže Mihajlovića od strane komunista identifikovani kao “četnici koljači i smrdljivi, neuredni gibaničari” po uzoru na Ljotićevce. Prema kratkom izveštaju „Glasa javnosti“ datiranog od 17. aprila 2001. godine (dva dana pre maločas pomenute tribine, a samo dan pre razbijanja prozora na novosadskoj baptističkoj crkvi), u rubrici „Beograd“, objavljeno je da su nepoznati počinioci demolirali molitveni dom adventističke crkve u Borči. Evo kako glasi deo pomenutog članka: “Adventistička crkva u ulici Narodne omladine 6 u Borči bila je nedavno ponovo na meti vandala. Za sada nepoznata lica razvalila su vrata i polupala stakla na svim prozorima.” Počinioci nikada nisu pronađeni. „Naša crkva je već nekoliko meseci na udaru. Najpre nam je u decembru neko crnom farbom obojio celu zgradu, a za poslednjih mesec dana tri puta su nam obijali vrata. Čitava unutrašnjost zgrade crkve je i dalje prekrivena staklom. Policija je sva tri puta izašla na uviđaj i napisala zapisnik, ali je jedino konstatovala da nije u pitanju provala, jer nam ništa nije odneto“ tvrdi Vlastimir Rančić, sveštenik Adventističke crkve.“ (“Glas javnosti” Juni 2003. godine. Sveštenik Evangeličko – metodističke crkve iz Vršca, Jano Sjanta je izvestio ostale manjinske crkve o napadu na njihov objekat koji se desio u noći između subote i nedelje, 15. juna (dakle, plan je bio onemogućavanje vršenja nedeljnog bogosluženja), ističući da se kamen težine 600 grama, veličine muške pesnice, kojim je gađan prozor oko 1.15 časova posle ponoći, zario u zid svojom najoštrijom ivicom. Isti sveštenik kaže da su napadi na njihovu versku zajednicu otpočeli od pre nekoliko godina kada je razbijena tabla sa natpisom crkve. Od tada je usledilo čak osam napada kamenjem i ciglama, od kojih su u tri navrata razbijani prozori, roletne, pa čak i metalne zaštitne rešetke. Rešetke su postali glavni dekor ovih molitvenih domova, što je dokaz da se ne nalaze ni u demokratskom ni u prijateljskom okruženju. U jednom od napada je postavljen i neslavan rekord. Rezultat bacanja 6 cigli, koje su bile odnekud donesene, a od kojih je jedna težila i čitavih 4 kg, tom prilikom je bio razbijanje čak 11 prozorskih krila. Više puta je bio oštećen i sveštenikov automobil i to kad god 619
bi bio parkiran na ulici ispred crkve. Lokalna policija ubeđuje vernike ove crkve da je reč o delima koje vrše pijani ljudi, ali oni veruju da su u pitanju planirani i dobro osmišljeni napadi. Ako je tako, onda su pijani ljudi spalili i manastire na Kosovu i polupali groblja. Gotovo paralelno sa kamenovanjem Evangeličko – metodističke crkve u Vršcu, bacanje kamenica na svoj verski objekat iskusili su i baptisti iz Pančeva. U toku nekoliko uzastopnih noći, nepoznati izgrednici su u više navrata (preko visoke kapije na kojoj je godinu dana ranije bio ispisan natpis: OVO JE SEKTA), gađali veliko staklo na vratima baptističkog molitvenog doma, sve dok ga u noći 21/22. juna, zajedno sa nekoliko žandinjera sa cvećem, nisu razbili. Lokalna crkva je podnela krivičnu prijavu protiv N. N. lica, a izvršioci, ni posle pet godina nisu otkriveni, a neće ni biti. Prva baptistička crkva iz Beograda je u ponedeljak 30. juna 2003. godine podnela prijavu policiji protiv nepoznatih osoba zbog ispisivanja grafita preteće sadržine. Starešinstvo crkve pretpostavlja da je ovaj grafit sačinjen nekoliko dana ranije. Na zidu ograde, sa ulične strane bilo je napisano (vodoravno): Bežite dok možete! smrt sektašima! A uspravno: Srbija. Podseća na: Juden Raus…Reich!! U prijavi policiji je navedeno da ovo nisu prvi izgredi te vrste već da grafiti slične sadržine stoje na zgradi ove crkve već 2-3 godine, a počinioci ih svakih nekoliko meseci obnavljaju i podebljavaju.
Istorija verske netolerancije se ovako završava Starešinstvo Protestantske - evanđeoske (pentekostne) crkve iz Vršca je izvestilo o ispisivanju velikog pogrdnog grafita na fasadi svoje crkve. O ovoj pojavi je obavešten i inspektor lokalnog SUP-a zadužen za verska pitanja, koji je potvrdio da pisani grafit na fasadi predstavlja otvorenu pretnju. Starešinstvo crkve je obavestilo ostale male verske zajednice sa kojima kontaktira da se, takođe, već mesecima unazad neprestano razbijaju prozori na njihovom verskom objektu. Pre nekoliko godina je na vratima ove crkve bio zalepljen proglas na kome su bila istaknuta verovanja satanističkih kultova i obaveštenje upućeno crkvi da će progonstvo u Vršcu početi upravo od nje. U noćnim časovima između 26. i 27. februara, razbijen je prozor na novosadskoj baptističkoj crkvi. Dana 18. marta oko 23 časa, grupa od oko 30-tak huligana – terorista, u stilu talibanskih džihadlija bacila je dva molotovljeva koktela na „Biblijski kulturni centar“ u Nišu, koji radi pod okriljem Crkve Božije, u nameri da ga zapali. Hitnom intervencijom prisebnih ukućana, koji su na vreme primetili požar, sprečena je šteta širih razmera. Krajem aprila meseca, oko ponoći, velikim kamenim blokovima razbijena su tri prozorska stakla na verskom objektu „Hrišćanske zajednice“ u Novom Sadu. Starešinstvo crkve je izvestilo da je počinjena velika materijalna šteta. U roku od samo tri dana, od subote 31. 07. do utorka 03.08. 2004. godine razbijeno je 10-tak prozora na novosadskim protestantskim crkvama: Baptističkoj i Hrišćanskoj zajednici.Na vestima Radio televizije B-92, 4. avgusta je objavljena vest da su u sredu rano ujutro (4. avgusta) nepoznata lica razbila četiri dupla stakla na ulazu u objekat Hrišćanske zajednice u Novom Sadu, kao i da su neposredno pre toga ciglama razbijena prozorska stakla i jedno staklo na ulaznim vratima hrišćanske humanitarne organizacije „Duga“. 620
U noći između nedelje i ponedeljka 8/9. avgusta, polomljena su i stakla na prozoru i vratima romskog centra „Oaza“ i prostorijama PEC „Zajednica Roma“ u Jagodini. Na isti način su polomljena stakla i oštećena fasada i tokom noći između 4. i 5. juna iste godine. Inače, ovaj objekat služi za bogoslužbeno okupljanje Roma evanđeosko - protestantske veroispovesti, a u njemu se nalaze i prostorije vrtića (zabavišta) za romsku predškolsku decu. Tokom noći 25/26. decembra, (dakle tokom proslavljanja božićnih praznika po novom kalendaru) oko 01 čas iza ponoći, grupa izgrednika je, uz bacanje petardi, razbila dva prozora na bogoslužbenom objektu Crkve Božije u Sremskoj Mitrovici, i nogama izbila lim na ulaznoj kapiji. Nekoliko objekata molitvenih domova je spaljeno, a desilo se i prebijanje vernika i sveštenika. Molitveni dom nazarena u Zemunu je toliko puta provaljivan da su vernici postavili guste rešetke na vrata i prozore, pa sada zgrada izgleda kao kavez za aligatore ili opasne velike zmije. Molitveni dom adventista u Staparu je spaljen, a u Zrenjaninu je pokušano ubistvo sveštenika Josipa Tikvickog. U Bačkoj Palanci se više i ne broje cigle ubačene kroz prozor molitvenog doma adventista, i lomljenje kapije vozilima, kao i uništavanje fasade. Vandali nisu krili da ih instruira lokalni sveštenik SPC. Prebijanje i zlostavljanje Jehovinih svedoka je zabeleženo u celoj Srbiji, a ponajviše u ruralnim predelima. Slučaj koji dolazi iz Krupnja pominje maltretiranje dečaka od strane školskih drugova, koji su ga držali za noge iznad ulice na prozoru na drugom spratu, uslovljavajući ga da se “prekrsti” da bi ga oslobodili. Nebrojeni slučajevi otkaza, zlostavljanja đaka u školama od strane nastavnika, šikaniranja na poslu, vređanja, poistovećivanja sa “ustašama”, “cionistima”, antisemitske i uvredljive poruke na fasadama, napadi na decu, onemogućavanje sahrana na većinskim grobljima…i to sve posle “demokratskih promena” 1990 i 2000. Naravno, niko ne sme da tvrdi da u redovima državnih crkava nema dobrih ljudi i da su svi pripadnici malih zajednica “anđeli”. I u njima ima manipulacije, licemerstva, laži, želje za bogaćenjem pa i krimunalnih aktivnosti. Ima takođe i mentalne manipulacije, držanja vernika u zabludi, lažnih i krivotvorenih učenja pa i totalitarizma, zlostavljanja, nemorala i poroka, ali sve to nije razlog da se pokreće “Kristalna noć”, pale objekti, prebijaju vernici, pravi šteta na imovini, da se ljudi progone i maltretiraju. U slučaju kršenja zakona postoji policija i sud, kao i druge državne institucije koje su dužne da reaguju po zakonu, a ne da neko, na nagovor nekog popa ili nekog zadrtog “vernika” izvodi noćne akcije. Zbog onih časnih vernika, pravoslavaca, koji počinju dan sa molitvom, pomažu kome mogu, a ako ne mogu ne odmažu i žive onako kako su živeli i mnogi ljudi sa ikona, ovi prvi ne treba da se nazovu pravoslavcima ni hrišćanima. Bog je Bog ljubavi i milosti i pre će prihvatiti i iskrenog paganina koji ne zna, nego nazovi – hrišćanina koji smišljeno ide da čini zlo. Male verske zajednice, hrišćani po ubeđenju koji se drže Biblije su često pod vođstvom vrlo loših ljudi i u njima “vedre i oblače” ljudi kojima je jedino stalo do novca i vlasti, pa makar nad tim malim brojem ljudi. I u njima često ima nemorala, preljube, korupcije. Često se gleda ko je ko, ima privilegovanih “tatinih sinova”, nepravde, poslova na ivici krimiinala, trgovine humanitarnom pomoći, licemerja i materijalizma. Previše je ogovaranja, laktanja, podmetanja, manipulacije i laži. Ipak, ovo nije razlog za progon, paljenje, ubijanje. Ovo je samo dokaz da se radi o ljudima, istim onim koji su u Isusovo vreme živeli, grešili, upadali u razne situacije. Ovo je još jedan dokaz da Bog ne gleda na pripadnost crkvi nego na karakter. Koliko će ispravnih i iskrenih pravoslavaca, rimokatolika pa i muslimana doći do Boga, dok će vrsni poznavaoci Biblije završiti u grupi nepokajanih i izgubljenih. Da li su to hrišćani? Iz štampe je izašla jedna veoma zanimljiva knjiga pod naslovom “Judin poljubac”, a čiji je izdavač pravoslavno monaško bratstvo svetovaznesenjskog manastira Esfigmen sa Svete Gore. Pomenuta knjiga, napisana od strane tzv. zilota – starokalendaraca, čije se delovanje ispoljava kroz veoma strogo i precizno držanje svih pravoslavnih svetootačkih učenja nasuprot modernizmu i ekumenizmu kojima su sklone današnje pravoslavne crkve, sadrži neprocenjivo vredne informacije o nepravilnostima u kojima su živeli ili još uvek žive neki pravoslavni sveštenici i episkopi (kao i patrijarsi) tokom 20. kao i na početku 21 veka. Podnaslov knjige glasi: “Apostasija (otpad) Srpske pravoslavne crkve”, te je čitav tekst, na gotovo 350 strana, usmeren ka razobličavanju nekanonskog i antipravoslavnog delovanja današnjih episkopa i patrijaraha pravoslavnih crkava, sa posebnim naglaskom na Srpsku pravoslavnu crkvu. Kao što ćemo se uveriti, ovi svetogorski revnitelji (iako polaze sa posve različitih osnova) slažu se sa stavovima koje zastupaju i evanđeoski vernici u Srbiji, kada veći deo sveštenstva i monaštva SPC u našoj zemlji proglašavaju lažnim učiteljima i “vukovima u ovčijim kožama”, koji narod vode ka večnoj pogibli. Nećemo da zaobiđemo ni činjenicu da su i mnogi propovednici 621
protestantskih crkava takođe “vukovi u jagnjećoj koži” što ne umanjuje učenje koje poseduje Biblija i mogućnost dolaska Bogu. Ne samo da ne rade posao koji je Isus Hristos zapovedio da se radi, nego svoj narod drže u neznanju i zatvaraju mu put do duhovnosti i spasenja: “Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe” (Matej 23. 13 – 15). U ovoj vrlo zanimljivoj knjizi najpre se posvećuje prostor od naroda sakrivenoj činjenici da su u prošlosti ali i do danas mnogi pravoslavni episkopi i patrijarsi pripadali masoneriji, tj. masonskim ložama. pouzdano može da se utvrdi, a i utvrdili smo da masonerija i hrišćanstvo nemaju ničeg zajedničkog. ”Na žalost, ne samo da su se dali zaboravu, već su se nesrećni episkopi srpski udružili sa samim neprijateljima Hristovim i to onim najvećim i najmrskijim, onima koji predadoše i razapeše Samog Gospoda, paganskim žrecima, masonima. Mnogo se u Srpskoj štampi pisalo i na TV – medijima govorilo, da na našu nesreću i među masonima ima i samih episkopa SPC koji se u tim organizacijama čak visoko kotiraju.” (Citat iz knjige). Autor ovde pominje da su “masoni razapeli Isusa Hrista.” Naravno da sami masoni nisu, ali jeste ideja koja je uperena protiv Boga. Ono što je činila elita Izraela, ogrezla u okultizam, činili su i žreci Vavilona i Egipta, a masonerija je samo nastavak, jedan period i jedan pipak pagansko – okultne hobotnice. ”Drugi interesantni događaj koji nam je već mnogo ozbiljnije ukazao na činjenicu o masonstvu u SPC jeste osvećenje prostorija “Rotari kluba” u Šapcu, od strane vladike šabačko – valjevskog Lavrentija i njegovo počasno članstvo u istom. Vladika Lavrentije nije propustio da se na svečanoj manifestaciji povodom tog “osvećenja”, čak uslika i uznese prigodnu besedu, dajući tako skupu posebnu draž. Vrhunac se ipak dogodio skoro, tačnije od 20-25. maja 2004. g. u Čikagu. Naime radi se tajnom skupu masona iz reda Templara kome je prisustvovao i aktivno učestvovao u inicijacijama i episkop SPC Hristofor kanadsko – američki. U članku pod nazivom “Vladari iz senke ujedinjuju sve hrišćane sveta”, objavljene su i fotografije na kojima se vidi jasno učešće u obredima i samog srbskog episkopa. Iako su, dakle, prethodni događaji vezani za masoneriju, potresli narod Srbije i bili krajnje frapantni, ovaj događaj episkopa – masona SPC Hristofora kanadsko – američkog prevazilazi zasigurno sve okvire zdravog razuma”( Citat iz knjige). No, da masonerija nije duboko uvukla svoje prste samo u Srpsku pravoslavnu crkvu, već da je to slučaj i sa mnogim drugima, pa i sa Vaseljenskom patrijaršijom u Carigradu (Istanbulu), kazuju nam i sledeći navodi. O masonskom posvećenju vaseljenskog patrijarha Meletija Metaksakisa početkom XX veka, za koga se veli da je “začetnik pada vaseljenskog pravoslavlja i oruđe u rukama masonerije”, u ovom delu se navode reči Vladimira Mosa: ”Trebalo bi da se doda da je Metaksakis postao mason početkom 1909. godine. U zvaničnom biltenu velike masonske lože Grčke 1967. godine objavljeno je pohvalno slovo masonu Meletiju u kome se kaže: "Kada je prvi put došao u Istambul (1906) on je uspostavio poznanstvo sa masonima... Ti ljudi... su mu u vreme njegove druge posete Istambulu (1908) predložili da i sam postane mason... On je pitao svoje kolege, u koje je imao poverenja, da mu pruže neke informacije o masoneriji, kako bi mogao da donese odluku... I krene za primerom tolikih engleskih i drugih stranih episkopa, da sazna i da sam bude posvećen u tajne koje skriva masonerija. Stupio je u kontakt sa ložom “Harmonija” u Istanbulu... i tako je Meletije primio masonsko posvećenje početkom 1909 godine. Malo je onih koji su poput brata Meletija masonstvo u toj meri učinili svrhom svoga života, svih svojih dana. Prema masonskom časopisu “Pythagoras – Gnomon”, Meletije je stupio u ložu “Harmonija” u Konstantinopolju 15. marta 1910, da bi kasnije dostigao najviši (trideset treći stepen). Meletije Metaksakis je najpre u novembru 1918. g. intronizovan za Atinskog arhiepiskopa, ali je tri godine kasnije svrgnut zbog niza nekanonskih postupaka i stvaranja raskola. Interesantno je da je Sinod Grčke Pravoslavne Crkve tada (29. dec. 1921. g.) zapretio da će svrgnuti svakog ko bude sledio Metaksakisa. No zahvaljujući političkoj moći masonerije Metaksakis je samo mesec dana kasnije, dakle u januaru 1922. g. postao Carigradski patrijarh. Time je masonerija uspostavila vlast nad prvom patrijaršijom u Pravoslavlju, što joj je pružilo mogućnost da do dana današnjeg vrši veliki uticaj na pomesne Pravoslavne Crkve u cilju prihvatanja jeretičkog kursa.” Rivera, Alberto je u susretu sa masonskim simbolom kod svoga starešine doneo odluku da napusti rimokatoličku instituciju: “Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se 622
rušilo. Saznao sam da je crni papa (jezuitski general koji je stvarni poglavar RKC a upravlja iz senke) takođe mason i član španske teističke stranke. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa Iluminatima iz Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član Iluminata. Nije samo masonerija ono u šta sve više sumnjaju vernici, već tu ima i drugih tragova tajnih društava, pre svega Templara i Malteških Vitezova, koji su takođe tajna, okultna društva, u koja se prima samo elita. Elita, kao u Egiptu, Vavilonu, Rimu… Ljudi koji dobro paze ima da primete simbole tih tajnih društava u crkvama i na odorama sveštenika:
Mađarski nacisti "Nyilaskeresztes Párt" ili “strelasti krstovi” i isti takav krst na odori sveštenika, ustvari krst Sv. Sebastijana
Mitropolit iz Rusije bio gost malteških vitezova (red sv. Jovana). Primetićete krst takozvanih "hospitalaca" na mitropolitovim grudima.
623
Hetitski simbol sunca
Šta stoji iza ovog prikaza Isusa Hrista u Dečanima?
Hilandar, masonska simbolika
624
Kragujevac – tevtonski krst na podu crkve Svi ovi simboli, a i drugi koji nisu ovde prikazani, a mogu se naći kod masona, Templara, Rozenkrojcera, Malteških Vitezova pozivaju na zabrinutost a i daju odgovor zašto sveštenstvo ne brine o duhovnosti naroda. Zato što ni samo nije duhovno i nema šta ni drugima da pruži, osim fasade, imena i ceremonija, koje su opet rezervisane samo za gradove, dok je u selima samo rutina. I zato što ide putem koji su mu zacrtali drugi – ka Svetskoj nad – crkvi, koja neće imati opozicije i kojoj će morati da se poklone svi, kao vernici crkve Novog Doba Vodolije. Otuda tolika geometrijska masonska i Templarska simbolika, pored pomenute simbolike kulta Sunca, koja je u crkvu ušla od vremena Konstantina. Jako malo ljudi može da primeti ove simbole koji se kriju na freskama, ikonama, arhitekturi fasada, podovima, jer se mase usmeravaju da budu pasivni posmatrači a ne učesnici. Većina je postala pasivna čak i po pitanju svog života, i putem TV manipulacije je dresirana da se poistovećuje sa svojim TV idolima, sportistima, glumcima, pevačima i ostalim dobro plaćenim klovnovima globalnog i likalnog cirkusa. Masa ne primećuje da se državna crkva transformiše u jednu od pod – religija globalne nad – crkve religije Novog Doba. Crkve počinju da liče na masonske tabernakle i novodobaške “molitvene” sale pune geometrijskih simbola, zvezda, krugova podeljenih baš na 12 delova, kvadrata, krstova u krugu, oktagona, heksagrama. Ukoliko je neka građevina bez te simbolike, biće “obnovljena” kao crkva na Oplencu, Hilandar ili Saborna crkva u Nišu.
Kakovo, metoh manastira Hilandar, Atos. Svevideće oko u heksagramu, sve u krugu 625
Kako baš 12? Kažu 12 apostola, a svaki čitalac biblije zna da je apostola bilo 12 u dva kratka perioda. U prvom periodu ih je bilo 12 uz Isusa, kada je sa njima bio Juda. Nakon Jude ih je bilo 11, dok im se nije pridružio Matej (Dela Apostola 1. 26). Nakon toga se pridružio i Pavle (dela apostola 9. 15). Prvi je stradao Jakov (Dela apostola 12.2). Opet ih je bilo 12, ali ako se držimo pravoslavnog verovanja u besmrtnu dušu, onda bi na nebu trebalo biti 13 apostola? Jedini odgovor na večite simbole podeljene na 12 delova je da su to simboli zodijaka. Kao što odavno pominjano svevideće oko, takođe masonsko okultni simbol, ali pominjan u kontekstu kulta sunca nikako ne predstavlja Boga Oca. Manje je bitno sada se baviti aferama u SPC jer to imaju sve crkve i verske zajednice. Pedofilska afera oko episkopa Pahomija, o kojoj je sveštenik Žarko Gavrilović javno govorio, i koja nikada nije dobila sudski epilog je kap u moru, i grešni Pahomije je mnogo manji problem od ovog modifikovanja velike crkve i njene totalne nezainteresovanosti za moralno i duhovno stanje naroda. Sveštenik u penziji Žarko Gavrilović, neka vrsta modernog Đirolama Savonarole je izjavio:“Mislim da je ovo zlo zvano homoseksualizam, uz pridruženo pedofilstvo, uhvatilo velikog korena u vrhovima Crkve i države, kao i svaki korov koji se širi onde gde se ne seje i ne neguje. Ja sam još pre deset godina počeo da ukazujem na ovu pošast, koja se kosi sa Biblijom, kanonima Crkve i učenjem svetih otaca. Međutim, moj je glas ostao glas vapijućeg u pustinji. Prošle godine sam učestvovao u organizovanju otpora takozvanoj "gej-paradi" u Beogradu, i niko me iz Crkve nije podržao. Naprotiv, mnogi iz Crkve su me osudili, a kako nezvanično čujem, jedan od visokih crkvenih ljudi pomogao je finansijski da se ova "gej-parada" sprovede.” Ovaj sveštenik, kao i mnogi iskreni sveštenici i vernici u SPC sve ovo znaju. Ukoliko dakle povežemo pretnje Svetom arhijerejskom saboru koje je pominjao sveštenik Gavrilović, a koje potiču od episkopa Filareta ("ukoliko on progovori biće teško svima episkopima"), pa do nepreduzimanja nikakvih disciplinskih mera prema episkopu Pahomiju zbog pedofilije, možemo da zaključimo da su iskazi protojereja Gavrilovića u potpunosti tačni. Jer, ukoliko među episkopima SPC zaista ima mnogo homoseksualaca, bludnika, pedofila i koga li već sve ne, a da to vrlo dobro znaju Filaret, Pahomije i ostali već razotkriveni prestupnici vere i morala (protiv kojih se ništa ne preduzima, to bi značilo da bi raščinjenjem imenovanih episkopa došlo do, sa njihove strane, obelodanjivanja još mnogih imena onih čija zlodela još uvek nisu izašla na svetlost dana. Ovako, episkopi Filaret i Pahomije očigledno drže svoje “kolege” episkope u šaci, jer ukoliko “padnu” ovi prvi i ostali će ubrzo doći na red. Sa druge strane, koliko je situacija zapravo delikatna ukazuje i činjenica da je i sveštenik Gavrilović spomenuo samo one slučajeve koji su javnosti već poznati, dok ostale mora još uvek da prikriva i drži u tajnosti “nadajući se da će doći vreme kada će to moći slobodno da kaže.” Ipak, da vršljanje pravoslavnih sveštenika u zemlji Srbiji ume da prevaziđe i sve do sada zacrtane granice na koje su građani već navikli (preskupo naplaćivanje crkvenih taksi, razne sumnjive radnje, alkoholizam, raskalašnost i seksualni nemoral), dokazuje i sledeći događaj. Verovatno najšokantniji primer, blago rečeno nedoličnog ponašanja jednog Božijeg sluge koji ima svetoduhovsku vlast i apostolsko prejemstvo da “razrešava i zavezuje grehe”, kao i da vrši svete tajne, kojima običnim vernicima otvara vrata u nebesko carstvo, objavljen je u listu “Nedeljni Telegraf” 16. februara 2005. godine. Pod naslovom: “A od popa – kratež”, u tekstu Miroslava Ćosića stoji zapisano sledeće: “Postoje događaji koje u mislima ne možete da rekonstruišete. Imate precizne podatke – dešavanja, učesnike, vreme, mesto – ali sliku ne možete da stvorite, ona izmiče i beži. Ne možete zamisliti nezamislivo. Kako da zamislite sveštenika sa čarapom na glavi i kratežom u ruci? To ne postoji. Mora biti, dakle, da su tužilac i policija u Pirotu nešto pogrešili kad su nedavno pohapsili i priveli pravdi dva razbojnika od kojih je jedan – ma mora da su nešto pogrešili – od kojih je jedan, gospodo, bio pop. Biće da se ugledni pirotski domaćin Milutin Savić nešto zbunio kad je u jednom napadaču – a dvojica su upala u kuću sa vatrenom željom da ga opljačkaju – kad je, dakle, u jednom razbojniku prepoznao sveštenika B. Bogićevića, koji mu je, uzgred, krstio unuku... To, dabome, ne postoji. Postoji i te kako.” U nastavku teksta, novinar Ćosić je, nakon konstatacije da je o ovom slučaju pisao samo lokalni list – i to prilično stidljivo (na sceni je dakle prikrivanje od šire javnosti “sablažnjivih” vesti o službenicima zvanične crkve), načinio rekonstrukciju čitavog događaja u kome su maskirani sveštenik, naoružan kratežom (dvocevkom – sačmarom sa skraćenim cevima) i njegov prijatelj sa nožem – skakavcem, želeli da iznude novac od maločas pomenutog domaćina. Nakon što se domaćin kuće fizički sukobio sa sveštenikovim “pomoćnikom”, od koga je dobio ubod nožem u ruku, kriminalac je pozvao sveštenika da puca, što je ovaj, sa malo oklevanja i učinio. Na svu sreću, sačma je promašila cilj, a uspavani komšiluk se od jačine pucnja probudio. Uvidevši da od pljačke nema ništa, dvojica razbojnika automobilom brzo beže sa mesta događaja, ali samo za kratko, jer ih u Sićevačkoj klisuri sustiže i hapsi policija. Na kraju svoga teksta, ne 626
mogavši da se čudom načudi onome što se dogodilo, novinar “Nedeljnog Telegrafa” je dodao: “Koliko nam je poznato, crkva se još nije oglasila povodom ovog događaja, a da li će da se oglasi, ne zna se. A trebalo bi, stvarno. Trebalo bi crkveni ljudi da objasne da je ovo neka velika zabuna, i da daju ispravku. Doduše, ima tu jedna teškoća: niti je reč o zabuni, niti to može da se ispravi.” Sve ono što smo do sada pročitali (iz pisanja sveštenika Gavrilovića i drugih izvora koje navode svetogorski monasi, kao i iz novinskih izveštaja) nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da je situacija u okviru institucije u koju, prema anketama, narod ima najviše poverenja, uopšte nije tako ružičasta kako to duhovno učmalom narodu izgleda. Sasvim je izvesno da najveći deo srpskog naroda uopšte nema pojma o tome koliko je poročna današnja Srpska pravoslavna crkva, tj. oni koje obični puk svakodnevno diže vrh nebesa nazivajući ih laskavim imenima i titulama. Poroci i kriminal koji sprovode i u kojima žive mnogi sveštenici i episkopi SPC se od javnosti kriju kao što “zmija krije noge”, ali se zato ne propušta prilika, pa makar i najmanja, da se oklevetaju manjinske verske zajednice, ili ponekad rimokatolici, protestanti nemački ili američki, ili manjinske grupe, posebno ateisti ili pripadnici organizacija za ženska prava. Opet moramo da napomenemo interes novodobaških organizacija da narodu ocrne sve što asocira na hrišćanskog Boga, a to će najlakše da učine ako veličaju i stalno pominju nemoral u crkvama. Nijedna crkva, počev od rimske pa do neke male protestantske zajednice nije savršena, ali to je ne opravdava da ostane u takvom stanju. Spasenje je individualna, lična kategorija, i da do tog spasenja ne bi došlo, ljudima treba “ogaditi” ideju hrišćanstva i Boga. Pošto ogromna većina Boga povezuje sa tradicionalnom crkvom, nju treba urušiti i pokoriti, a preko nje napadati manje verske zajednice. Istraga “Poturica”: Događaj koji se desio krajem 17. ili početkom 18- veka a tiče se progona Srba (ili Crnogoraca) muslimanske vere u delovima Crne Gore. Ovaj progon je podrazumevao pokrštavanje, proterivanje i ubistva crnogorskih muslimana, najčešće starosedelaca koji su u vreme Turaka primili Islam. Po nalogu vladike Danila I Njegoša (1697-1735) ovu akciju su sprovela crnogorska pravoslavna plemena. O toku i opsegu tih događaja ne postoje pouzdani istorijski izvori, te se kao glavna referenca navodi znameniti ep “Gorski vijenac” Petra II Petrovića Njegoša više od sto godina kasnije. Obzirom da su nakon II svetskog rata sve vodeće funkcije u komunističkoj Srbiji preuzeli kadrovi iz Crne Gore, u vreme “bratstva i jedinstva” je bilo poželjno sakriti činjenice o ovom genocidnom činu u režiji vladajuće crkve u Crnoj Gori. Naravno, sve je preoblikovano u vojne operacije protiv turske vojske, borbe i okršaje sa naoružanim askerskim jedinicama, a ubijanje civila, spaljivanje sela i džamija je trebalo sakriti. Danas zato nema sigurnih istorijskih podataka o ovom događaju. Tokom 17. veka se intenzivira borba za oslobođenje Crne Gore , uporedo sa ratovima između Otomanskog carstva i evropskih država , koji počinju da slabe moć Otomanskog carstva . Istraga poturica je, po predanju, izvedena pred zoru uoči Božića po celoj zemlji. Po Njegošu, glavni pokretač te akcije bio je vladika Danilo Šćepčević, rodom sa Njeguša. Danilo je izabran za crnogorskog vladiku 1697. godine, a hirotonisao ga je ne susedni pećki patriarh Kalinik, nego Arsenije III Čarnojević, 1700. u Sečuju. Među naučnicima ima sporenja da li je “istraga poturica” bio jednokratan događaj sa širokim zamahom (neka vrsta crnogorske Bartolomejske noći), ili nešto duži proces. Postoji i tumačenje da izgon ili “istraga poturica” iz Crne Gore predstavlja niz mesnih i plemenskih sukoba s muslimanima, koji su imali za posledicu njihovo iseljavanje, a delimično i pokrštenje, a dešavali su se u toku dosta dugog vremenskog perioda: “Od crnogorskog ustanka (1684-1685), pa do u drugu polovinu 18. vijeka.” Savremeni srpski istoričari naglašavaju da je sam događaj bio izrazito lokalnog karaktera, ali je njime započet proces koji će trajati kroz ceo 18. vek.” U Virpazaru, ispod nekadašnjeg grada Besac stoji mermerna ploča na kojoj piše: “I ovdje se ljeta gospodnjeg 1702, na Badnje vece poklasmo s Turcima: „ Po Crmnici Turke isjekosmo, i grad Besac s zemljom izravnismo; sad ti nema u našu nahiju, obilježja od turskoga uha, do trupine ali razvaline.“ Dakle istrebljivanje, etničko čišćenje. Prvi su na udaru bili crnogorski muslimani u Cetinjskom Polju, a zatim oni iz Crmnice i Rijeke Crnojevića. Oni koji nisu uspjeli pobeći u Podgoricu ili Skadar, ubijeni su ili pokršteni. Prema istorijskim izvorima, krajem 17. veka u staroj Crnoj Gori (bez današnjeg severa Crne Gore i bez rimokatoličke Boke Kotorske) je živelo oko 800-1000 muslimana, , kojih posle 1711./1712. na tom prostoru 627
više nema. Na muslimane podsjećaju samo još toponimi. Postojalo je 6 džamija, od kojih nijedna nije sačuvana. Etički i istorijski gledano, „istraga poturica“ je bila jedan čin lišen svakog „čojstva i junaštva“, kako će se kasnije prenositi u epskim i narodnim predanjima, i kako će ga Crnogorci i istorijski uzdizati i tumačiti. Prema zapisima samog vladike danila, sami akteri ove akcije lažu, kažno se zaklinju, izdaju i nepouzdani su. Međutim, kada se radi o Crnogorcima to i nije nešto čudno. O Crnogorcima Dositej Obradović kaže: “Znaš ti dobro, da Crnogorac ubije čovjeka kako god diviju kozu, pak otposti, krađu, laži i svaku objedu i nepravdu uzda se ...“ Dositej Obradović, Sovjeti zdravog razuma,11. izdanje, Novi Sad, 1808., str 56. A na drugom mestu, u “Basnama, o nekim nasleđenim običajima Crnogoraca” Dositej Obradović piše: “Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni neki mesta običaja, gdi za osvetiti krv jednoga - ode nečovek, pak ubije drugog koji tome nije ništa kriv. Ova se ljuta i prokleta dela onda tvore, gdi ne ima dobri zakona ni upravlenija. Ljudi! Ljudi! Oćete li kadgod na nebo pogledati i pomisliti, da je Bog nad vami Koji vas gleda i vidi, i Koji će vam suditi?... A u vremenu mira krv čovečsku proliti i života ga lišiti! Takovi niti je kad verovao, niti veruje Hrista, no samoga đavola, kome s takovi deli služi. Dakle, oni, koji su takovi, ili nek' prestanu od takovi prokleti i vražiji običaja i dela i neka uvedu između sebe poredak, zakone i sud, ili barem neka ne lažu, nego neka se i slavom Hrista odreku, kojega presvetu nauku i pravdu niti slušaju niti poznaju. Oni, kad se među sobom pozdravljaju, vele jedan drugom: Svijetao ti obraz! Ovo je prekrasan pozdrav. Ali valja čisto znati, da oni, koji u vreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju, i druge lupeškim načinom ubijaju, ini su za vešala. A može li ikada svetao obraz biti onoga, ko je dostojan da na vešali visi. Njemu je crn obraz pred ljudima i Bogom, i on je niko i ništa, i poganin. Ali će se onaj pokajati, koga je srce tako opoganjeno, da u vreme mira čoveka može ubiti? Nikad do veka. On ne zna šta je pokajanje, ne samo u vreme bolesti laže, a oće Boga da prevari. No misle takovi, da su hrabri junaci. I u tome se ljuto varaju, niti znadu, što je pravo, razumno i pošteno junaštvo.” (Dositej Obradović, Basne, 1. izdanje, 1788). Dositej je lepo rekao. Ovaj opis se ne odnosi samo na ljude u Crnoj Gori, kako ih je video Dositej, on se odnosi na sve one koji su spremni da progone slabije i da to pravdaju nekim višim ciljem, dok ono što je potrebno ne čine. I ne čudi što današnji klarofašisti podsećaju na ove “junake” satrapa – vladike Danila, u čijoj bandi sigurno nisu bili svi Crnogorci, bilo bi pogrešno reći da jesu. U ime Boga, palicama, ciglama i molotov koktelima na nezaštićene građevine i ljude ali u srazmeri 10:1. I posle se kunu u junaštvo i tvrde da brane pravoslavlje, a o samom pravoslavlju ne znaju ništa. Svi navedeni slučajevi zločina, prevare, pljačke, laži, korupcije i satrapskog vladanja “u ime Boga” nemaju nikakve veze sa naukom Jevanđelja Isusa Hrista. Svako ko je to razumeo i iskreno postupio prema Jevanđeljima je video da u tim crkvama nema šta da traži, da tu od Isusa Hrista postoji samo ime, i ništa više. Ni nauka, ni karakter, ni dela, ni rodovi. Naprotiv! Simbolika, učenje, karakter sveštenstva, njihova dela upravo govore suprotno. Kao da odzvanjaju Isusove reči upućene farisejima:“Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini: jer nema istine u njemu; kad govori laž svoje govori: jer je laža i otac laži” (Jovan 8. 44). Karakter pravog prvosveštenika, patrijarha, učitelja i Gospoda je nešto sasvim drugo. On nije nigde zapovedio da se u crkvama stvara hijerarhija. Niti da narod opslužuje debele crkvene velikodostojnike. On je od svojih učenika zahtevao da jedni drugima služe i da se ne zovu “učiteljima” nego su svi braća. A on je Gospod. Njegov karakter se provlači kroz sva Jevanđelja ali se najbolje vidi u njegovom predstavljanju sebe kao Pastira dobrog, i kroz Prvosvešteničku molitvu. “Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama. Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje. Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce. A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih; A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju. Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce. I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir. Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog” (Jovan 10. 7 – 18). Kolika razlika između najamnika, kojem je cilj da vlada, teroriše, laže i pljačka, i Isusa Hrista koji polaže dušu za svoje stado. 628
“A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno. Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me. Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah. Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu. I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10. 24 – 30). Zanimljiva je i molitva koju Isus pred odlazak na stradanje upućuje Ocu za svoje učenike. To je prvosveštenička molitva, nije molitva nekog vladike ili biskupa koji sedi zaštićen u dvorcu, opkoljen gardom ili “gorilama” ili u džipu. To nije molitva nekoga ko teži da sedi na zemaljskom prestolu i nude okružen počastima na Zemlji. Gde god postoje sveštenici koji teže počastima, klanjanju, ljubljenju ruku i skuta, vlasti, koji su bogati, ti nemaju nokakve veze sa Hristom, oni su direktni naslednici debelih vavilonskih, hananskih, grčkih i rimskih paganskih sveštenika. Negde je pisalo da su Turci, kada su zauzeli neki manastir u Stbiji tokom osvajanja u 15 veku odneli toliko zlata da su morali da ga voze zaprežnim kolima. Da li je to bilo zlato Božjih ugodnika? Nikako. To je bilo blago Ali Babe i 40 hajduka. Ovde niko ne kaže da je za hrišćanina dobro da bude odrpanac i prosjak, to je druga krajnost koja čoveka može da odvede u bezakonje i odbacivanje Boga. Čovek treba da ima koliko mu je dosta, a posebno ljudi koji sebe zovu učitelji Reči Božje. “Ovo govori Isus, pa podiže oči svoje na nebo i reče: Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe; Kao što si Mu dao vlast nad svakim telom da svemu što si Mu dao da život večni. A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim. I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade. Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše. Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe. Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao. Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji. I moje sve je Tvoje, i Tvoje moje; i ja se proslavih u njima. I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi. Dok bejah s njima na svetu, ja ih čuvah u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo. A sad k Tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi. Ja im dadoh reč Tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao i ja što nisam od sveta. Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla. Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta. Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina. Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet. Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom. Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi; Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me Ti poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno. Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao. Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta. Oče pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao.I pokazah im ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima” (Jovan 17. glava). Debeli, zadrigli popovi u mantijama koji se druže sa tajkunima i blagosiljaju mitraljeze lokalnih ratnih komandanata i harambaša, biskupi inkvizitori, fratri koji pozivaju na rat, politički obojeni i najamnici željni novca se ne mogu moliti ovom molitvom. Totalna promena karaktera i poistovećenje sa karakterom Isusa Hrista dovodi do ovog stanja, ali se tada gubi položaj, popularnost, privilegije, počasti, i najčešće navlači bes i ogorčenje klera i svetine koja je instruitana od strane u dubini duše antihristovskog klera. Kao što je progonjen Martin Luter od strane svojih kolega, ili potonji kosovsko – metohijski vladika Artemije, kada je digao glas protiv ekumenizma, tako bi bio i će biti svako ko se bude suprotstavio organizaciji i instituciji, ali prelaskom na stranu Isusa Hrista se odabira prava strana i dokazuje da institucije, državne crkve, ili tradicionalne crkve nisu hrišćanske crkve. Dokazano je da se radi o paganskim institucijama, svetovnog karaktera, koji se graniči sa mistikom, okultnim praksama, o čemu govore simboli, pohristijanizovane paganske prakse, ličnosti i praznici kao i kontinuitet sa vavilonskom misterijskom religijom, o čemu su pisali mnogi, poput Aleksandra Hislopa (“Dva Vavilona”) ili Vudroua (“Vavilonska misterijska religija”). Takođe, te organizacije su i političke, koje sarađuju sa zemaljskim vladarima i vlastima, podržavajući ratove, proterivanja, genocid i progone neistomišljenika, koristeći svetovnu vlast, vojsku, policiju, paravojne strukture, huligane za ispunjenje svojih ciljeva. Ovo su ujedno i finansijske organizacije. Neke od njih poseduju banke, a od nekih je i poteklo moderno lihvarsko bankarstvo. Manastirske i crkvene riznice su čuvale blago opljačkano od naroda, bilo u 629
progonima i ratovima, bilo u obmanjivanju naroda i naplaćivanju “usluga” od oproštajnica do današnjih “crkvenih poreza” i tarifa za sahrane, krštenja, posvećivanja i razna bajanja koja ljudi traže ne bi li im se posrećilo u životu. Isus je rekao: “Zabadava ste dobili, zabadava i dajte” (Matej 10. 8). Izvesni Simon vračar je pokušao da apostolu Petru plati za dar Svetoga Duha, ali ga je Petar odbio: “A Petar mu reče: novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božij može dobiti za novce. Nema tebi dijela ni iseta u ovoj riječi; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom” (Dela apostola 8. 20 – 21). Te organizacije su militantne, neke manje neke više, i svaka je od njih nastojala da putem nasilja, rata i osvajanja reši svoj status i nametne svoju volju. Bilo da je to saradnja sa svetovnim vlastima koju smo pomenuli, ili pak osnivanje spostvene vojske, garde, krstaša ili buljumente gorila telohranitelja, militantnost se pokazuje na delu. Da ne ispadne da su na tapetu samo zvanične crkve, velike crkve, državne religije, katolička, pravoslavne, protestantske državne crkve, nego i mnoge male zajednice u kojma ljudi vedre i oblače, koje imaju bogate “vođe” okružene poslušnicima. Gde god postoji vođa, ili vođe, satrapi, autoriteti, koji nameću svoju volju, plivaju u bogatstvu, maltretiraju neistomiljenike, tu hrišćanstva nema. Bežite. Korupcija, borba za vlast, prestiž, prvenstvo. Sve je prisutno. Ništa se nije promenilo od onoga dana kada je Nevrod (Nimrud) poželeo da stvara svoj svet, sa centrom u Vavilonu, na vrhu kule. Zato kada Biblija kaže “Izađite iz Vavilona narode moj” misli upravo na versko – političke organizacije pagansko – okultno – militantnog tipa, koje danas teže da se ujedine u jedni nad – crkvu i postanu duhovni pandan Novom svetskom poretku u novom Vavilonu.
Prevara nad prevarama –vanzemaljci, Kult sunca, satanizam i paganstvo ”Verovati da negde u svemiru možda postoji vanzemaljski život nije suprotno verovanju u Boga”, ocenio je glavni astronom Vatikana. S obzirom na veličinu svemira, moguće je da postoje drugi oblici života, pored onih na Zemlji, možda čak i inteligentni oblici života, rekao je Žoze Gabrijel Fines, Jezuita i direktor Vatikanske opservatorije u intervjuu listu Svete stolice “Oservatore romano”, objavljenom u tekstu pod naslovom “Vanzemaljac je moj brat.” “Kao što postoji mnoštvo bića na Zemlji, moguće je da postoje i druga bića, čak inteligentna, koje je stvorio Bog. To ne opovrgava našu veru, pošto mi ne možemo da odredimo granice stvaralačkoj slobodi Boga”, istakao je on. “Kao što zemaljska bića smatramo svojom “braćom” i “sestrama”, zašto ne bismo govorili o nekom “bratu vanzemaljcu”? I on bi isto tako bio deo božjeg čina stvaranja”, rekao je on u intervjuu u kome je govorio o odnosima između vere i nauke i teološkim aspektima eventualnog postojanja vanzemaljaca. U svakom slučaju, ti vanzemaljci nisu primili Hrista, pošto je “njegova inkarnacija bila jedinstveni događaj koji se ne može ponoviti”, kazao je Fines, dodavši da je siguran da bi i oni, na neki način, mogli da uživaju Božju milost. On je, takođe, ocenio da je teorija o Velikom prasku najrazumnije" objašnjenje nastanka svemira: ”Ja i dalje verujem da je Bog stvorio svemir i da nismo plod slučajnosti”, istakao je Fines i pozvao Crkvu i naučnu zajednicu da zaborave podele iz vremena Galileja, kome se sudilo za jeres zato što je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca, dok je po učenju tadašnje crkve Zemlja bila središte svemira. Vatikanska opservatorija, osnovana 1891. godine, smeštena je u Kastelu Gandolfu, papinoj letnjoj rezidenciji. Ona je glavni inicijator napora za pomirenje vere i nauke, a njeni istraživači uživaju veliko poštovanje naučne zajednice. Vera u Boga spojiva je s verovanjem u vanzemaljce, prema izjavi Žozea Gabriela Finesa koji čak misli da možda negde postoji planeta koju nastanjuju bića koja nisu počinila istočni greh. “Kao astronom, ja vjerujem u Boga koji je stvoritelj svemira”, rekao je u utorak u razgovoru za vatikanske novine “L`Osservatore Romano” otac Fines. Odgovarajući na škakljivo teološko pitanje o istočnome grehu koje pritiska ljudski rod i o nužnosti otkupljenja koje iz toga proizlazi, Jezuita drži da “ako postoje druga razumna bića ne znači da im je otkupljenje potrebno. Možda su “ostali u punom prijateljstvu sa svojim Stvoriteljem” i nisu počinili istočni greh, rekao je. U protivnom, utelovljenje (dolazak Hrista, Božjeg sina, na Zemlju kako bi otkupio svet) vredi i za njih, ocenio je, jer je “utelovljenje sasvim jedinstven događaj.” Ovaj Jezuita je donekle u pravu. Svemir jeste naseljen ali nema letećih tanjira, troprstih i glavatih spodoba, plašenja ljudi, nadletanja, svetlosnih efekata. Biblija jasno pominje da je svemir naseljen. Nema direktnih kontakata stanovnika svemira sa ljudima ma Zemlji. Zemlja kao secesionistička planeta je u stanju rata a bića koja žive na drugim planetama su daleko od toga i prate događaje na Zemlji. Jedini “vanzemaljci” na Zemlji su đavo i demoni kao i Božji anđeli poslati na službu ljudima. U knjizi o Jovu se pominje sastamak vladara svetova kod Boga: “A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njih dođe i Sotona. I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: 630
Prohodih zemlju i obilazih” (knjiga o Jovu 1. 6 -7). Ovde je sotona došao kao predstavnik planete zemlje, koja je prvo bila darovana Adamu: “I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji” (1. knjiga Mojsijeva 1. 27 – 28). Sotona je preoteo od Adama i Eve vladanje nad Zemljom i sada je došao pred Boga sa svim starešinama (“sinovi Božji”) pred Boga, i nigde ne piše da su doleteli na letelicama. Božji svet i Božji svemir ljudi ne mogu da razumeju, ostaje im da ga zasada prihvate verom i zemaljskim iskustvima vere. To što Vatikan misli da treba da evangelizira vanzemaljce ako se sruše na zemlju je dokaz neznanja. Neznanja ili čak pripreme za “dolazak vanzemaljaca” “Direktne” kontakte sa vanzemaljcima nisu imali narodi čiji se sveštenici nisu bavili magijom, mistikom i okultizmom. To su bili narodi koji su prihvatali Judaizam, Hrišćanstvo i Islam...Najviše ovih pojava i susreta je upravo bilo među narodima koji su u svom panteonu imali obožavanje boga sunca i bavljenje okultizmom. A takvi su bili Asteci, Inke, Vavilonci, Sumerani, Egipćani, stanovnici doline Inda, drevni Kinezi, Maje…a kod “materijalista” antičkih Grka i Rimljana su sporadični ili ih nema. Susreti sa vanzemaljcima u davna vremena su bili vezani sa žrecima, a danas se njima najviše bave upravo ljudi koji su do guše u okultizmu, od naučnika, preko popularnih glumaca i producenata, do medijskih magnata. Vračari, opsenari, iluzionisti, mađioničari, nećemo pogrešiti ako ih tako nazovemo. Kada se pažljivije zadubimo u Egipatske ili Vavilonske pisane dokumente, na glinene pločice iz biblioteka u Uru, Ninivi, ili hijeroglifa iz doline Nila, naćićemo podatke o astronomiji i geometriji koji su “otkrivani” tek od početka Industrijske revolucije, dakle od 18. veka. Poznavali su heliocentrični sistem, koristili brojeve sa mnogo nula, iako su Grci znali za brojanje do 10 000, znali su za svih poznatih devet planeta iako nije bilo teleskopa, a i za još jednu koji današnja nauka negira. Geometrijska preciznost prilikom gradnje piramida u Egiptu ili zigurata u Uru, kao i piramida u Meksiku zapanjuje, i taj princip nazvan “sveta geometrija” i “zlatni presek” koriste i današnje arhitekte kada grade posebno verske objekte, od katedrala na zapadu pa do pravoslavnih hramova, kao Sv. Sava u Beogradu, što nam govori da je to deo jedne religije. Poznavanje matematike je bilo posebno, za današnje uslove neverovatno. Žreci Maja su ostavili neverovatno tačna računanja kretanja Venere i predstojećih pomračenja Sunca, iako nisu znali ni za točak ni za plug. Karakol, sunčeva opservatorija u Čičen Ici je služila za astronomska izračunavanja, jer su Maje u neku ruku živele pod verskom diktaturom kalendara. (Roland Gek “Sva čuda sveta”). Kakva je to bila fanatična skupina verovanja kada su stene teške po desetine tona dovlačene, na primer za Stounhendž, po 180 kilometara od kamenoloma do mesta gradnje da bi se sagradilo nešto što će da služi izračunavanju i praćenju astronomskih pojava. Graditelji Stounhendža su znali gde treba sagraditi građevinu, kao što su to znali i graditelji Velike piramide ili zigurata u svetom gradu Eridu u Iraku. Kod pagana je bavljenje svemirm bilo opsesija. U Bibliji ne postoje ti podaci jer Bog nije video potrebu da ih objavljuje ljudima, iako je biblijski (jevrejski) kalendar tačan i sasvim dovoljan. Nije loše poznavati kretanje sunca, činjenicu da je ono centar sistema a ne Zemlja, kretanje Meseca, ponašanje nebeskih tela, posebno meteora, ali je suludo bilo pratiti zvezde, Sirijus, graditi građevine koje su bile predslika sazvežđa i imale geometrijske karakteristike koje većina ne razume. To je imalo samo jedan razlog – pagansko obožavanje kroz astrologiju, obožavanje bogova – planeta. To je religija direktno suprotstavljena Hrstovom planu spasenja, religija koju razumeju samo posvećeni kojih se mase plaše nasuprot religije koja je otvorena svima i u kojoj svako primanjem Hrista postaje “carski sveštenik” (1. Petrova 2. 9) i “sin Božji” (Jovan 1. 12). Pomenuli smo sveštenike, žrece paganskih kultura, koje izveštaj u Bibliji direktno suprotstavlja onim ljudima, prorocima koje je poslao Bog pa i samom Bogu. Mi znamo da je u Egiptu faraon bio prvosveštenik, i da je smatran inkarnacijom boga sunca, a da su žreci bili službenici i njegovi kao i samog božanstva, a to su bili i Mitrini prvosveštenici “pontifex Maximus” koji su bili preteče papa. Pojave koje su natprirodne, od pojava vanzemaljaca do pojava svetaca i Marije su antibiblijske i velika prevara u cilju da se što više ljudi odvrati od spasenja i, po sotonskom planu, uništi, kao i da se ceo svet pokori pod noge sotonskog sistema vrednosti i Novog svetskog poretka, pod vlast lažne religije. Ako neko misli da liberalni kapitalizam nema veze sa religijom, prešao se. Upravo ima! On ljude dovodi u situaciju da grabe, da se laktaju, da se bore za posao, preotimaju, da gaze po slabijima. Oni stvaraju krize, uništavaju privredu, stvaraju ratove, mržnju i takmičenje. To se naziva “konkurentnost”, “snalažljivost” a ustvari je to darvinizam na delu. A od Darvina su učili Hitler, Musolini, Lenjin, Staljin… 631
Pojava vanzemaljaca treba da bude završni udarac hrišćanstvu i hrišćanskom sistemu vrednosti. Kako je to dobro povezano i kako je piramida dobro uzidana. Od paganstva, strahovlade bogova i sveštenika, verskih progona, tajnih organizacija, okultizma, magije, astrologije, darvinizma, obrazovanja, nacizma, fašizma, real - cocijalizma, klerofašizma, ateizma, spiritizma, rituala, pogrešnog predstavljanja Boga kao nemilosrdnog, institucionalizovanja crkava i stvaranje političkih organizacija, pa do darvinizma, modernog kapitalizma kojim se u društvu stvara zverinjak, gde je čovek čoveku vuk, medija, politike, biznisa, promocije laži, droge i drugih otrova, nemorala do najveće prevare – Antihrista, kopiranja Isusa Hrista i vanzemaljaca, negiranja hrišćanstva. Upakovano zlo, lepo medijski servirano za svačije uši, preko TV emisija i filmova, na verskim skupovima, sportskim priredbama, manifestacijama, mitinzima, u simbolima, muzici, arhitekturi, nauci… Samo mali broj ljudi će da ispod fasade vidi pravi smisao – široki put koji vodi u propast. Postoje nebrojene radio i TV stanice. Može se pričati o svemu, hvaliti i kuditi sve. Ne pamtim za 22 godine da je bila ijedna emisija koja govori afirmativno o Jevanđelju i Isusu Hristu na način kako ga predstavlja Biblija. Bude sporadičnih pominjanja, ali je to u sučeljavanjima, gde uglavnom na jednog koji brani dolaze bar dvojica koji oponiraju, ili je priča začinjena sa barem 10 % laži i neistine, paganske tradicije, politikantstva, revanšizma i sujete da to kvari celu priču. Tema koje govore afirmativno o pojavljivanju vanzemaljaca, pojavama Marije i svetaca, ikonama koje plaču, filmova o dolasku Antihrista, poslednjim danima, katastrofama gde se samo pominju pojmovi iz Biblije, ekranizovanih invazija vanzemaljaca..na hiljade i desetine hiljada. Veličanje nacionalnih heroja koji su kanonizovani, proglašeni svecima, iako se istorijski zna da su bili ubice, osvajači i razvratnici. I ko sme da ljude proglašava svecima i klanja im se? Otvaramo novine. Horoskop u svakom broju i u svim novinama. I opet izveštaj o pojavama vanzemaljaca, ikonama koje plaču, teoretisanje o vremenskim nepogodama i katastrofama. Knjige sa tumačenjima proroka, vidovnjaka, astrologa…mešavina paganstva, spiritizma sa ubačenim hristijanizovanim imenima… Slučajno?
Žrec koji “dočekuje bogove” i pozdravlja Sunce Uzmimo situaciju da se negde, nekada dvno, u Andima, Sumeru, Egiptu ili Sibiru spustio leteći tanjir iz kojeg izlaze kosmonauti. Njima prilaze sveštenici, žreci, magi, ljudi koji su se bavili okultizmom i magijom i koji su imali svu političku moć u svojim rukama. Oni se pozdravljaju sa došljacima, koji im govore sa koje su planete, sa kojeg neba, pa im odaju raznorazna znanja iz hemije, astronomije, fizike, matematike, medicine. To se zapisuje. Potrebno je sagraditi hram! Pomoći će pridošli bogovi. Ogromne stene se odižu od zemlje i “naležu” jedna na drugu. Mislite da je to nemoguće? Sve paganske kulture koje su bile duboko u okultizmu su poznavale levitaciju. Narod je tu moć pripisao sveštenicima a to su činili demoni. Nevidljiva četa demona ih podiže i zida grad na nepristupačnom mestu, dok uvaženi gosti nešto mašu rukama, njihova letelica je tu iznad zemlje, čuje se zvuk njenog “motora” i zrak svetla prati svaki džinovski kamen koji se uzidava. Žreci to 632
posmatraju, oni su najbliži i najuvaženiji, dok je ostali narod podalje, zapanjen. Narod se divi prvo “bogovima” a onda svojim sveštenicima i čarobnjacima, žrecima ili druidima koji su im omogućili sve to. Jedan koji lepo crta će uzeti parče kamena, gline ili zlata i na njemu "ovekovečiti" događaj i božanske posetioce. Drugi će napisati ili ispevati pesmu, koja će vremenom postati legenda. Sujeverni potomci će da na oltaru hrama u čast “bogova” i njihovog “boga” koji ih je poslao žrtvovati ljudske žrtve, što je bio slučaj kod mnogih naroda koji su u svojim kultovima imali magiju, od Indije, Egipta, Grčke do Anda. Reljefi okolo prikazuju “bogove” koji se šetaju po plemenskom logoru, unutrašnjost letelice koju je pilot velikodušno dao da plemenski umetnik pogleda ali sa distance. “Bogovi” su tu ako treba neki rat da se dobije (npr. indijski ep "Mahabharata je pun tih opisa). Oni upoznaju stanovnike sa davnom prošlošću, učeći ih da smrt nije kraj ("Vede"); Uče ih kako treba da se služi bogu ili bogovima. Svedoci čuda neće sumnjati u to. Ovim je sotona “ubio dve muve”: prevario je jedan narod ili pleme i pripremio prevaru za ostali deo čovečanstva, do 21, veka. Nema vanzemaljaca? Evo dokaza, Inke, Egipćani, Kinezi, Maje….su znali za njih! Neko će u budućnosti već pronaći gradove, i reljefe i crteže u njima, čuti mitove koji to potvrđuju i reći: “Evo vam dokaza da su Tiahuanako, Saksahuaman, Baalbek, Olantajambo itd, gradili vanzemaljci.” Onda će se pojaviti tipovi koje smo pominjali, Sičin, Ajk, Deniken i ostali, i napisati knjige na kojima će oni fantastično da zarade, a milioni će ih čitati, ne misleći da se ustvari radi o vrlo zanimljivoj prevari. Ljudi neće da razmišljaju kada čitaju knjigu “12 planeta” Zeharije Sičina ili bilo koju Denikenovu knjigu o tome da nijedna olupina drevnog vasionskog broda nije nađena, nijedna kontrolna soba, laserska puška, nijedna elektronska naprava. Sve što je nađeno je ono što je urezano u kamen ili glinu ili opisano u usmenim ili pisanim legendama. U knjizi “Moj beg iz sveta natprirodnih sila” bivši okultista i spiritista, koji je imao živo iskustvo sa demonskim silama, Rože Morno, prisećajući se svog boravka u satanističkom tajnom društvu i razgovoru sa sveštenikom tog kulta, piše: “Moći koje je sotona davao onima koji mu se poklone se odnose na političku, finansijsku i versku nadmoć, slavu i čast, koje su bile nagrada onima koji su u službi demonima. Demoni su zauzvrat pomagali.” Naravno, ta pomoć je bila kratkog veka. Ljudi kojima je Morno odlazio na satanističko idolopokloničku službu u satanistički hram su bili bogataši, biznismeni, političari, advokati, koji su njemu, Mornou, pričali kako im pomažu i štite ih legionari sotonske armije koje oni znaju kao “bogove” pod imenom Ištar, Baal, Nehuštan i drugi. Ova grupa u koju je Rože Morno odlazio je bila tajna grupa ili tajno društvo, a sam Morno nikada nije rekao kako se to tajno društvo zvalo. Oni su opštili sa “duhovima” i on je bio svedok levitacije. “Prostorija u kojoj se obožavaju bogovi" je imala oko 75 uljanih slika veličine 130 x 75 cm koje su visile na zidovima. Ispod svake slike načinjen je oltar, tako da ljudi prilikom “bogosluženja” pale sveće, kade tamjanom i obavljaju rituale koje duhovi požele. U dvorani se takođe nalazio oltar na kom se videla bronzana zmija obavijena oko štapa. Satanistički sveštenik je objasnio da je oltar posvećen boginji Nehuštan, čijom je silom lekar, kog je Morno sreo prilikom prve posete postizao tolike uspehe u lečenju i tako se obogatio. U Svetom Pismu se pominje primer kada je pomenuta “boginja” tj demon, činila velika čuda među Izraelcima dok su kadili pred zmijom koju je od bronze načinio Mojsije, za sasvim drugu svrhu, mnogo stotina godina pre toga. Na kraju dvorane veliki oltar, a iznad njega slika neke veličanstvene osobe u prirodnoj veličini. To je sotonin lik. Sveštenik je objasnio da demoni raspolažu stoletnim iskustvom u borbi protiv nebeskih sila i žestoko se bore da zagospodare mislima ljudi. Demoni imaju moć da vladaju vatrom koja ne može naškoditi čoveku. U Indiji i drugim delovima sveta je crna magija postala prava nauka. Ljudi hodaju po “užarenom ugljevlju” bez opasnosti da im sagori jedna jedina dlačica na nogama. Strategija demonskih sila je da ubede ljude da tako žive da postanu nedostojni Hristovog carstva, i to lukavo. Duhovi hrabre ljude da se oslanjaju na svoja osećanja, svoj razum a ne na Božiju reč i njegove proroke. To je najsigurniji način da demoni savladaju čoveka bez njegovog znanja. Duhovi šire svakovrsne lažne nauke i čovečanstvo ih spremno prihvata" “Mnogoboštvo se proširilo po svim delovima sveta, osim u Izraelu, ali je i za Izrael postojao plan. Još jedan primer koji je sveštenik objasnio Mornou je primer da su određeni savetnici iz sveta demona da utiču na izraelskog cara Solomona da postane obuzet sobom. Drugo je da ga navedu na zaključak da mu je u interesu da sklapa savez sa okolnim narodima, iako su njegovi savetnici bili iskreno protiv toga: “Plan našeg učitelja (sotone) je doživeo veliki uspeh. Kada je došao dan da Izrailjci, po Solomonovom primeru, počnu poštovati Astartu (Ištar) boginju Sidonjana, Kemoša (Hemosa) boga Moabaca i Milkoma (Malhoma) boga Amonaca - kada su se počeli klanjati pred idolima koji su predstavljali demonske sile - naš učitelj je stekao utisak da je njegova pobeda potpuna, da je dostigao svoj veliki cilj, da mu je celi svet pod nogama” (str. 43). 633
“Kada je bilo objavljeno da će njegov protivnik, Hristos, doći na Zemlju kao čovek s ciljem da ljude privuče na svoju stranu, naš učitelj i njegovi najvažniji savetnici su odlučili da primene strategiju sličnu onoj koja im je u početku omogućila da steknu vlast na novom području”(str 42). Ta strategija je prevara. Sveštenici u hramu su bili upućeni u tajna znanja i levitaciju. Rože Morno u svojoj knjizi navodi živo iskustvo, kada je u tzv “molitvenoj sali” satanističkog hrama ugledao oltar od komada mermera, dug 270cm, visok 90 cm, i širok oko 75 cm, od dve tone. “Kako ste uspeli da tako tešku gromadu prenesete ovamo?”, bilo je pitanje začuđenog Mornoa, koji je tek ušao u okultno društvo. Sveštenik mu je odgovorio: “Oltar učitelju prenet je na sadašnje mesto na isti način i istom silom kojom su se poslužili keltski sveštenici - druidi, da sagrade i postave Stounhendž - silom demona ili silom levitacije (lebdenja u vazduhu). Duhovi su mi objasnili velika dostignuća druida među Keltima u Francuskoj, Engleskoj i Irskoj pre 2 800 godina. Bilo mi je pokazano da su druidi, u podne ili u ponoć, za vreme punog Meseca, dovodili u položaj lebdenja velike sive blokove peščanika. Blokove teške i do 28 tona polagali su tačno na određena mesta da bi podigli svoja svetilišta” (str. 44). I kako su građene piramide, kiklopski gradovi, hramovi od blokova kamena teških od 20 i više tona? Tehnološkoj eri, ljudima doba kompjutera, satelita i svemirskih istraživanja, on nudi tehnološku prevaru, i za to postoji razlog. Ljudi koji su odbacili Boga veruju u ono što vide i njima su verodostojne samo vidljive stvari. Kada je u pitanju tehnološka era, najpogodnija prevara mogu biti letelice i bića koja se pojavljuju iz svemira, i koje ljudi viđaju. Naravno, da bi bio što verodostojniji, đavo je tu laž otpočeo da priprema od davnih vremena, da bi danas mnogi mogli kazati da “nečega ipak ima”, jer postoje materijalni dokazi, reljefi, mitovi itd, a i pojave letelica na nebu su sve učestalije. Svemirska letelica “Pionir 10” je sa Zemlje poslata 1972. godine i već je izašla iz Sunčevog sistema u potrazi za inteligentnim bićima u Svemiru. Sekularni svet pod vođstvom okultista je to mogao da nam pruži. Letelica je opremljena običnim slikama života na Zemlji i gravirom čoveka i žene, sa položajem planete Zemlje u Sunčevom sistemu je krenula u potragu za vanzemaljcima.
Čega zaista ima u svemiru – Drugi Hristov dolazak Upoznali smo se sa činjenicom ko su “mali zeleni u letećim tanjirima” i čija je “vanzemaljska” tehnilogija. Zemlja sa svojim stanovnicima je dobro poznata stanovnicima svemira, i da je ona, od sotoninog zbacivanja na nju i čovekovog pada u greh u centru pažnje, jer se na njoj odvija velika borba između dobra i zla. Ceo svemir prati zbivanja na Zemlji. Poznata je još od vremena kada je stvorena sa svim svojim stanovnicima. Na nju je i Bog poslao svog Sina da bi se njegovom žrtvom ljudski rod spasao iz zagrljaja sotone, o čemu smo govorili (Jevanđelje po Jovanu 3.16). Kada je stvarana Zemlja, Biblija kaže “da sve zvijezde nebeske pjevahu i svi sinovi Božiji klikovahu” (Knjiga o Jovu 38.4-7). Sinovi Božiji postoje i u svemiru, verni Bogu, samo što su oni, za razliku od čoveka, bezgrešni, nisu podlegli iskušenjime, osim onog broja anđela koji su se pridružili pobunjeniku. Neka od tih bića, anđeli, su pevali pesmu pastirima oko Vitlejema, kada se rodio Isus Hrist u staji u Vitlejemu. “Slava na visini Bogu, na Zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Jevanđelje po Luki 2. 13-14). Oni su znali ne samo planetu i grad gde se Isus rodio, nego i staju, kao i vreme njegovog rođenja, a sam Irod, koji je bio vladar Jevreja, rimski vazal, iako mu je palata bila udaljena svega desetak kilometara, to nije mogao znati. Anđeli vesnici nisu otišli da to jave Irodu, ili rimskom imperatoru Oktavijanu Augustu, već pobožnim pastirima i ljudima koji su proučavali Sveto Pismo (tad starozavetne spise) i čekali Izbavitelja (jevrejski: Mesija; grčki: Hristos). Takvi ljudi, koji su prepoznali proročanstava o dolasku Mesije u knjigama Starog Zaveta su bili i trojca mudraca sa istoka, koje je zvezda (svetlost anđela) dovela pravo pod krov da se poklone novorođenom Spasitelju. Te mudrace mnogi povezuju sa Magima, žrecima iz Vavilona, pa i sa predstavnicima tri Nojeva potomka, Semitima, Hamitima i Jafetovcima, tako tvrde da je jedan bio Persijanac, drugi Arapin a treći Egipćanin. Čak su im dali i imena – Gašpar, Melhior i Baltazar, imenujući ih kao “Sveta Tri Kralja”. Ipak u Bibliji ne piše koliko je bilo mudraca, niti se pominje iz koje su zemlje, osim da su “sa istoka.” “Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja” (Knjiga proroka Nemije 9.6).“Zato veselite se nebesa i vi koji živite na njima. Teško vama koji živite na zemlji i moru, jer đavo siđe k vama, i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima” (Otkrivenje Jovanovo 12.12). Veselite se nebesa, jer se bliži kraj. A vi na Zemlji? Sada ide teško vreme jer je ostalo malo vremena đavolu i njegovom sistemu vrednosti. 634
Zemlja je ta “secesionistička planeta” i ona je centar obračuna dobra i zla. Na njoj će se rešiti problem greha i na njoj će carevati Hristos, sa onima koji su spašeni, koji su ga u životu prihvatili i koje je on otkupio svojom žrtvom. Na Zemlju će doći Hristos da izbavi svoj narod, svoje verne. “I evo ću doći skoro i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim" (Otkrivenje Jovanovo 22. 12). "I vojske nebeske iđahu za njim na konjima bijelim, obučene u svilu bijelu i čistu" (Otkrivenje Jovanovo 19.14). Neće doći leteći tanjiri, niti neki svemirski imperator Palpatin ili Dart Vejder iz Lukasovog filma “Rat zvezda” ni bića u skafanderima sa laserskim puškama, ni Alieni. Otkrivenje Jovanovo, poslednja knjiga Biblije, opisuje događaje pred Hristov dolazak i oslobođenje ove planete, a to su znali i apostoli:“Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom Arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba, i mrtvi u Hristu (verni Bogu, pravedni, kroz sve vekove) vaskrsnuće najpre” (Prva poslanica Solunjanima 4. 16). Hristos neće doći vasionskim brodom, niti sa flotom svemirskih lovaca. To je samo na filmovima. “Znak (pojava) sina čovječijega” koji Biblija pominje će biti ogromno mnoštvo anđela, nalik na oblak, kao što se i vazneo (“ i ovo rekavši vidješe oni gdje se podiže i odnese ga oblak iz očiju njihovijeh” - Djela apostolska 1.9). Tako će i doći, ali sa neuporedivo većim brojem anđela i većom slavom da će ga ugledati svi, “Koji i rekoše: ljudi Galilejci! Što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo, tako će doći kao što vidjeste da ide na nebo" ( Dela apostolska 1.11; videti: Matej 24. 30-33). Drugi Hristov dolazak će biti ono što očekuju i vernici koji uče na jevanđelju kao i oni koji su protivnici, ali samo njihov vrh zna pravu istinu, inače da ne znaju šta bi i zašto bi kopirali? Otkrivenje Jovanovo nam daje potpun izveštaj o tome događaju koji će biti globalnog karaktera. U vreme tog događaja treba da bude potpuno uništenje svega na planeti zemlji koja će biti u haosu, sukobima i kada će demonske sile biti puštene “s lanca.” Egipatske nevolje, koje smo pominjali, su predslika ovih događaja. Otkrivenje pominje Vavilon, o kome smo pisali, koja je majka bludnicama, tj otpalim crkvama, i koji progoni Božji narod. Opisa nevolja, zala i katastrofa je puno Otkrivenje, a počinje stihom: “Jer dođe veliki dan gneva njegovog: ko može ostati?”(Otkrivenje 6. 17). Mnoge religiozne grupe, tradicionalne crkve, posebno protestantske i Rimokatolička, kao i novodobaške sekte i grupe veruju da je II Hristov dolazak početak hiljadugodišnjeg mira. One to interpretiraju na različite načine, ali je poenta ista. Novo Doba očekuje Maitreju koji treba da uspostavi “Doba Vodolije”, Jehovini svedoci, pentekostalci, većina protestanata i Rimokatolici očekuju Isusa Hrista koji će sići na zemlju i uspostaviti Milenijum mira, pogrešno tumačeći stih iz Otkrivenja 20. 2 gde piše da je sotona svezan na hiljadu godina. Mnogi od njih će biti prevareni dolaskom Maitreje, lažnog hrista, misleći da je u pitanju pravi. Takođe Jevreji očekuju Mesiju koji treba da pobedi neprijatelje i uspostavi Davidovo carstvo. Na osnovu ovog verovanja su okultistički prevaranti sastavili knjigu “Protokoli Sionskih mudraca” prikačivši je Jevrejima, po kojoj oni kao zaverenici u tajnim društvima pripremaju svet za uspostavu vlasti njihovog cara nad svetom, a taj car, njihov Mesija je ustvari Antihrist. Ova knjižica ima pravo i to jeste plan za uspostavu Novog svetskog poretka, ali nema veze sa Jevrejima. Pravoslavna crkva takođe čeka II Hristov dolazak, ali nema definisan i jedinstven stav, da li će Hristovim dolaskom ljudi ostati na Zemlji ili ići u raj. Mnoge hrišćanske crkve uče da če Bog, po Hristovom dolasku da vaskrsne ljude i da im da novu šansu da se poprave u Milenijumu. To u Bibliji ne piše nigde. Nema popravke i druge prilike nakon II Hristovog dolaska. Biblija ima odgovor na pitanje Mienijuma, i jasna kao dan kaže da Milenijuma mira na Zemlji nema! Ili ima, ali bez ljudi. Da priupitamo reč Božju na ovu temu. Hristov dolazak se ne najavljuje nikakvim datumom, danom, mesecom a ni godinom. On dolazi i u tom momentu se događa vaskrsenje, masovno vaskrsavanje ljudi po celoj planeti, i to onih koji su spremni za spasenje. “ “I videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina, I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena. I videh prestole, i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina.I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski. I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih” (Otkrivenje 20. 1 -9). Hristos dolazi, dešava se vaskrsenje, vaskrsnuti su pravedni iz svih vekova, a đavo je svezan. Nakon 1 000 godina su vaskrsnuti nepravedni na sud i bivaju uništeni zauvek zajedno sa 635
đavolom i demonima. Pitanje: Gde su pravedni 1 000 godina i gde se nalazi đavo sa svojom vojskom? Pitanje koje muči mnoge a Biblija daje odgovor na njega, iako mnogi misle da će vaskrsnuti da se obru na planeti zemlji i da započnu život na njoj, u Milenijumu mira a da je đavo negde u ognjenom paklu. Da li bi bilo u redu da vaskrsnuti 1 000 godina raščišćavaju ruševine, deponije, zakopavaju leševe, smanjuju zagađenje planete, vrše deratizaciju namnoženih glodara i uništavanje insekata? Ne. Oni neće 1 000 godina biti na Zemlji! Apostol Pavle daje odgovor. Opisuje vaskrsenje tešeći one kojima je neko umro. “Jer će sam Gospod, sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovim, i sa trubom Božjom sići sa neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo vazda sa Gospodom biti”(1. Solunjanima 4. 16 – 17). Pisac Otkrivenja pominje “stakleno more” pred prestolom Božjim (Otkrivenje 4. 6). Sledeće pominjanje “staklenog mora”, verovatno terena pred prestolom Božjim, kako ga je u viziji video prorok, opisujući ga jezikom i načinom koji je poznavao, se javlja kada je to “more” ispunjeno ljudima, onima koji su spaseni: “I vidjeh kao stakleno more smešano sa ognjem, i one što pobediše zver i ikonu njenu, i žig njen i broj imena njezinog gde stoje na moru staklenom i imaju gusle Božje (harfe u originalu)” (Otkrivenje. I pevahu pesmu Mojsijevu, sluge Božijega i pesmu jagnjetovu, govoreći: velika su i divna dela tvoja, Gospode Bože svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi tvoji, care svetih” (Otkrivenje 15. 2 -3). Odgovor je jasan – na nebu su, jer presto Božji nije na Zemlji. Šta su oni pevali? Pesmu Mojsijevu? Pesma Mojsijeva je pesma izbavljenih koju je Mojsije pevao nakon izlaska iz Egipta, a epizoda sa Izlaskom je upravo preslika izbavljenja Božjeg naroda na Zemlji, samo što umesto Mojsija dolazi Isus. Bog je satro egipatsku vojsku, koja je predslika zemaljske sile paganskog carstva. Pesma Izbavljenja i slavljenja Boga (2 knjiga Mojsijeva 15. 1 – 19) se peva ponovo od strane izbavljenih, spasenih. A šta je sa planetom zemljom? Đavo je “svezan” na njoj, on je tu sa demonima i nema koga da kuša i da pravi neprilike. Bukvalno nije svezan lancem, nego zarobljen. Sama planeta doživljava svoj odmor, sedma hiljada godina je rezervisana da Zemlja počiva. Šest hiljada godina je trajao greh na njoj a sedma hiljada godina je ostavljena da Zemlja počiva. U Bibliji imamo dokaze za sedmu godinu, kada Bog zapoveda da se njive ne seju da bi se zemlja “odmorila”: “A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sijati u polju svojem ni rezati vinograda svojega” (3. Mojsijeva 25. 4). I čovek je imao sedmi dan za odmor. Bog je za šest dana stvorio svet, a sedmi dan ostavio za počivanje, tako da je i zemlji ostavljeno vreme počivanja. Logično je, jer posle 1 000 godina se opet događa nešto na Zemlji. “A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina. I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski. I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni; i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih. I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao (grob) dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao (grob) bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno” (Otkrivenje 20. 5 – 15). Sotona je pušten, jer je planeta ponovo puna ljudi, vaskrslih grešnika koji su vaskrsnuti na sud, tj drugo vaskrsenje i njegova je nada da može nešto da učini, da ratom zauzme grad koji se pominje, “grad ljubazni”, on vara to mnoštvo i pokreće ih da napadnu grad, ali oganj ih uništava. Ovde se pominje Ognjeno jezero. Za mnoge je to neki večni pakao, gde se muče duše, ali se ovde jasno govori da je ljude pojeo oganj, i da je Ognjeno jezero progutalo sve. Odgovor nam daje već sledeći stih: “I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava” (Otkrivenje 21. 1 -6). Novo stvaranje. Među ljudima, ne među duhovima, dušama, nego među ljudima. Da bi se to dogodilo planeta se mora pretopiti, da se pretvori u usijanu loptu. To je “Ognjeno jezero” koje je video Jovan Bogoslov, i koje će da počisti i grešnike, i tone životinjskih i ljudskih kostiju, đubreta, uništene tehnologije, stakla, plastike, ruševine, groblja i ostale tragove ljudskog bitisanja na grešnoj Zemlji. On ponovo stvara ono što je ugledao 636
Adam nakon stvaranja. Savršen svet. Grad koji je đavo sa vaskrslim grešnicima iz svih vekova hteo da napadne je Novi Jerusalim, koji je odabran da bude neka vrsta prestonice sveta. Bog kaže “sve novo tvorim” ne popravlja i ne zatrpava, ne šminka i ne krpi. Sve novo. Priroda, sve one vrste biljaka i životinja koje su postojale pre Potopa, čist vazduh, čista voda. To je raj, a ne neko mesto gde lutaju duhovi i gde sede “sveci” ispijenih lica i lepršaju debeli anđelčići nalik na prasiće sa krilima. Biblija pominje ljude koji imaju svoje telo, ruke, noge, ali nov karakter. Jedino čega neće biti je greh i grešnici.
Rat između dobra u zla je pravi Rat Zvezda “I više neće biti nikakve prokletinje; i prijestol Božiji i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživće ga. Govori onaj koji svijedoči ovo: da doći ću skoro” (Otkrivenje Jovanovo 22. 3,20). Nikakve veze sa bićima u skafanderima koja dolaze pohlepnim žrecima i druidima da vladaju i obmanjuju narod. Nikakve veze sa silnim junacima, lažnim svecima, kardinalima, papama i bogovima koji po zemlji zavode pravdu silom. Nikakve veze sa ruljom ubica, porobljivača ili ljudoždera, koji dolaze iz svemira, koje gledamo na TV ekranima. Nikakve veze sa znanjima koja dobijaju samo izabrani, a koja običnom čoveku ne znače ništa. I nema izabranih i velikih... Nema elite, plave krvi, tajnih znanja, izabranih. “I reče mi: Ne zapečaćavaj reči proroštva knjige ove; jer je vreme blizu. Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji. Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž. Ja Isus poslah anđela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica. I Duh i nevesta govore: Dođi. I koji čuje neka govori: Dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života za badava. Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj. Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin. (Otkrivenje Jovanovo 22. 10 – 21). A. M G.
Literatura: Zeharija Sičin – “12 Planeta” 637
Erih Von Deniken – “Svi smo mi deca bogova” Zeharija Sičin – “Ratovi bogova i ljudi” Dragan Mirković – “Astrologija i Novo Doba” Dejvid Ajk – “Najveća tajna” Erik i Krejg Amlend – “Misterija drevnih” Erik Tompson – “Svetovi iz prošlosti” Rene Narbergen – “Svetovi iz prošlosti” Čarls Hapgud – “Mape drevnih kraljeva mora” Harold Vilkins – “Leteći tanjiri u napadu” Žak Valio – “Pasoš za magoniju” Luj Pavels, Žak Beržijer – “Zora magova” Ralf Eperson – “Novi svetski poredak” Ralf eperson – “Nevidljiva ruka” Meinli Hol – “Tajna učenja svih doba” Albert pajk – “Moral i dogma” Keti Barns – “Masonski i okultni simboli” Aleksandar Hislop – “Dva Vavilona” Albart maki – “Enciklopedija slobodnog zidarstva” Vilijem Džozija Saton – “Iluminati i Pokret Novog Doba” Ralf Vudrov – “Vavilonska misterijska religija” Roben Voterfild – “Dom Grala” R. A. Vilson – “Maske Iluminata” Pat Robertson – “Novi svetski poredak” Ralf Eperson – “Masonerija zavera protiv hrišćanstva” Meinli Hol – “Izgubljeni ključevi Slobodnog zidarstva” Merilin ferguson – “Zavera Vodolije” Ričard Nun – “5. 5. 2000” Jan van Rikenberg – “Dolazeći Novi čovek” Kenet Mekenzi – “Kraljevska masonska enciklopedija” Robert Spenser – “Kult svevidećeg oka” Helena Petrovna Blavacka – “Tajna doktrina” Grupa autora “Svetigora” – “Tajna crkve i tajna bezakonja” Edvard gibon – “Istorija propadanja i propasti Rimskog carstva” Henri Lejard – “Vavilon i Niniva” “Katolička enciklopedija” Foset – “Biblijska enciklopedija” Vil Djurant – “Istorija civilizacije” D’Obinje – “Istorija reformacije” Viktor Novak – “Magnum Krimen” Stiven Ransiman – “Vizantijska civilizacija” Sergej Bulgakov – “Pravoslavlje” Alberto Rivera “Alberto, iskustvo odbeglog Jezuite – Vatikanske ubice” Stanoje Stanojević – “Istorija srpskog naroda” Franc kafka – “Proces” Vladimir Ćorović – “Istorija srba” Ranko Jović – “Sekte i lažni proroci” Čedomir Marjanović – “Istorija srpske crkve” Žan Kalvin – “Nauk hrišćanske vere” Domentijan – “Žitije Sv. Simeona” Teodosije – “Žitije Sv. Save” Zoran Luković – “Sekte – priručnik za samoodbranu” Aleksandar Senić – “Neokortikalni rat i sekte kao njegovo oruđe” 638
Esfigmenski monasi – “Judin poljubac” Dositej Obradović – “Sovjeti zdravog razuma” Rolan Gek – “sva čuda sveta” Rože Morno – “Moj beg iz sveta natprirodnih sila”
Sadržaj: 1 - Predgovor 4 – Jesmo li sami u svemiru? 6 – Model panspermije 7 – pomama zvana NLO
11 – Paleokontakti, praistorija i antička vremena 15 – motivi NLO-a na pećinskim slikarijama 19 – Uvrnuta arheologija 43 - Denikenijada
46 – Drevna zapanjujuća znanja 48 – Ratovi bogova 53 – Drevna astronomija 65 – Geometrija piramida 68 – Šokantni pronalasci 82 – Sumer i Anunaki 91 – Priča o Reptilijancima 100 – Vreme kada su vladali giganti
113 – Srednji i Novi vek 117 – Čudna renesansna umetnost
123 – Dvadeseti i dvadeset prvi vek – Najezda NLO 123 – Tunguska katastrofa 127 – Bermudski trougao 132 – Šou počinje 156 – Viđenje oca Džila
157 – Nauka, vlade i vanzemaljci 157 – NLO – istina ili fikcija 164 – Nauka i NLO 169 – Alieni su naša realnost 178 – O čemu ćute astronauti? 180 – Autopsija u SFRJ 181 – da li vlade znaju? 184 – Ujedinjene nacije pripremaju doček vanzemaljaca 185 – vatikan priznao postojanje vanzemaljaca 192 – Rozvel 195 – Area 51 – nevada 196 – Projekat “Plava planeta” 222 – Tajne arhive KGB-a 229 – FBI objavio dokumente o postojanju vanzemaljaca 230 – Omega tajna 241 – Let na Mesec – prevara 639
248 – Leteći tanjiri – zemaljska tehnologija 264 – da li su nacisti imali leteće tanjire?
268 – Novo doba i vanzemaljci – priprema za doba Vodolije 268 – Religija “Mi čekamo vanzemaljce” 275 – Učitelji, magovi, bogovi…Novo doba i Novi svetski poredak 292 – sedam glavnih učenja Novog Doba 294 – Gnosticizam 296 – Vavilonska misterijska religija 298 – Vavilonska misterijska religija i Novo doba u tradicionalnom hrišćanstvu 306 – Okultna tajna društva i Novi svetski poredak 323 – Sublimirane poruke – Kontrola i programiranje uma 329 – Evropska unija – moderni Vavilon 345 – Hronološka istorija Novog svetskog poretka 355 – Simboli i programiranje Matriksa 379 – “Blu Bim (Plavi zrak) – Trodimenzionalne obmane 388 – Fema logori 390 – Smanjenje populacije 393 – Lord Majtreja 399 – Novo doba i vanzemaljci 402 – Tajne Fajndhorna 406 – Krugovi u žitu 417 – Okultna Gej parada
424 – Velika borba između dve religije 436 – Lažna proročanstva o 2000, 2012, 2013… 440 – Džon Mejdžor dženkins 442 – Nibiru – planeta ukrštanja 445 – rat između dve religije 448 – Napadi na Bibliju 469 – Vanzemaljci kao “dobri momci” evolucije 471 – Crkva i Anticrkva 515 – Isus Hristos 519 – Paganski Rim i papski Rim 558 – Religijski prevaranti 568 – Reformacija 575 – Osnovna učenja i ciljevi Reformacije 576 – Tajna mešavine, sinkretizam i ekumenizam 589 – Zločini u ime religije 633 – Prevara nad prevarama – vanzemaljci, kult sunca, satanizam i paganstvo 637 – Čega zaista ima u svemiru – Drugi Hristov dolazak
641 – Literatura 642 - Sadržaj
640
641
