V-V-Rozanov-Apokalipsa-našeg-vemena

1

Василиј РОЗАНОВ Апокалипса нашег времена Превела са руског Лидија Суботин

ГРАДАЦ 1993

Василиј Розанов Апокалипса нaшег времена Наслов оригинала В. Розанов Апокалипсис нашего времени, Избранное, Мюнхен, А. Нейманис, 1970. Опрема Миле Грозданић Издавач Д о м културе Чачак Штампа Наутилус Чачак

5/

Бр.1 ЧИТАОЦУ Од 15. новембра објављиваће се двонедељне или месечне свеске под заједничким насловом "Апокалипса нашег времена". Наслов који тражи објашњење захваљујући догађајима који привидно немају апокалиптички карактер. Нема сумње да je дубока основа свега што се сада збива у томе, што су се у целом европском, па тако и у руском човечанству створиле колосалне провалије у ранијем хришћанству; и у те провалије руши се све: престоли, класе, сталежи, рад, богатства. Сви су уздрмани. Сви пропадају, све пропада. Али, све се то стропоштава у празнину душе, лишене древне садржине. Свеске ће да излазе као мале кньиге. Стовариште у књижари М. С. Јелова, Сергејев посад, Московска губернија.

РАСУТО ЦАРСТВО Филарет , Светац московски, био je последњи (да није и једини?) велики јереј Руске цркве... "Москвом je ишла литија. И, ето, сви прођоше — архијереји, митрофорни јереји, трговци, народ, пронели су иконе, пронели крстове, пронели барјаке. Све се завршило, скоро... Ево подаље од осталог народа ишао je он. Био je то Филарет!" Тако ми je причао један стари човек. И додао, показујући од патоса — сићушни Филаретов раст. "И ja сам заборавио на све, све сам заборавио: и како сада видим — само њега." Kao што сам и ja "све заборавио" на Московском универзитету. Али, сећам се његовог потписа у дну његовог портрета у свечаној сали који зрачи сугестивношћу. Његове речи, прекори били су задивљујући. Савети мудри (императору, властима). И сав je био диван. Јединствен... Али, шта "осим тога" и "касније"? - неприметно, лупкање. "Видели смо их" (делимично). Nota bene. Сви колико толико истакнути већ су носили "потајну јерес" у себи. Неприметно, нечујно, али са јереси. Док je Филарет "у свему био у праву". Он je чак и Синод уважавао. Био je "дисциплиновани синодал". И Николаја Павловича je поштовао, иако га je он "удаљио из Синода" и он се тамо није ни1

1 Филарет (Василиј Дроздов, 1783-1867), Московски митропо­ лит, један од састављача Манифеста 19. фебруара 1861. о ослобођењу сељака. Због сукоба са главним тужиоцем Синода H. А. Протасовим 1849. напустио je Синод.

6/

кад више појављивао".* Овде се - не у цркви, већ у им­ ператорству — већ десио прелом, напуклина Како се то десило великом Цару и тако конзервативном, да не учини својим блиским саветником највећи и исто та­ ко конзервативни ум највећег црквеног лучоноше то­ ком читаве судбине Руске цркве? Разишли су се због ситница Био je у праву тај ђаво Гогољ. Међутим, Пушкин, Жуковски, Љермонтов, Гогољ , Филарет — какво обасјавање Царства Али, Николај je хтео да сија сам "са својим пријатељем Вилхелмом Фридрихом", којим по реду. Био je то плитки ован који се заплео у трње, и већ припремљен за клање (династија). И, ето, рушило се све, одједном, Царство и Црква Само још попови не схватају да се Црква смрскала још ужасније, него Царство. Цар je изнад свештенства. Он се није претварао, није лагао. Али, видећи да су га се народ и војска тако ужасно одрекли, издали га (због гнусне распућинске приче), и племство — такође (Родзјанко), као и увек лицемерии "представници", такође и "господа трговци" — једноставно je написао да се, у ствари, он одрекао таквог подлог народа И поче (у Царском) да разбија лед. То je разумно, дивно и пуноправно. "Иако сам мали човек, ипак и ja имам 32 ребра" ("Дечји свет) . Али Црква? Taj Андреј из Уфе ? И сви остали. Раније je њих било "32 јереја" са жељом за "слободном Црквом" "заснованој на канонима". .Али, сада су сва 33333... 2...2...2...2... јереја и подјереја скочила испод со­ циалисте, испод Јеврејина и нејеврејина' и почеше 2

3

4

* Сукоб са јавним тужиоцем, генералом Протасовим. "Генера­ лове мамузе качиле су се за моју мантију" — рекао je Филарет. То je било реферисано цару. "У праву je тај ђаво Гогољ" — Розанов je у Гогољу видео "генијалног, али настраног писца", мајстора сатире, чији "смех" негира Русију. После Октобарске револуције, Розанов je признао Гого­ л е в у победу: "Револуција нам je показала и душу руског сел>ака, 'чича Митјаја и чича Мињаја' и заударајућег Петрушку, и дом и ш л а т о г Селивана. Уопште — само Револуција и први пут револуција je оправдала Гогоља" (Книжни угол, 1918,3). Дечији свет (1861) читанка К. Д. Ушинског за основне школе. Андреј, епископ у Уфи (кнез Ухтомски) — члан "Синода новог састава" формираног на инициативу Привремене владе, после Фебруарске револуције. * Пишем без осуде и ироније, већ само у смислу да су за свештенство и у његовом начину изражавања они увек били у понижавајуће презривом смислу "Чивути". Али, ствар се окреће према Апокалипси, са њеном песмом Мојсија, раба Божија и још друге приче — по свему судећи, дуже него оне о наш oj несрећној Русији. 2

3

4

7

да вапију и да говоре и измишљају како je "Христова црква увек била у суштини социјалистичка" и посебно да никад није ни била монархистичка — само нас je Петар Велики "натерао да лажемо". Русија je олињала за два дана Највише — три. Чак се ни Ново време није могло затворити тако брзо, као што je затворена Русија Невероватно je да се она одједном сва расула, до детаља, до појединости. И заправо, никад није ни било таквог потреса, не изузимајући ни Велику сеобу народа Тамо je то била епоха, "два или три века". Овде — три дана, можда чак и два Ништа није остало од Царства, није остала Црква, није остала војска, није остала ни радничка класа Па шта je остало? На чудан начин - н и ш т а Остао je подли народ о коме се, ето, један старац од шездесетак година "и тако озбиљан", из Новгородске губерније, овако изразио: "Бившем цару je требало кожу сећи ремен по ремен". То јест, не одрати кожу одједном, као што Индијанци скидају скалп, већ ваља на руски начин, сећи му кожу траку по траку. И шта ли му je то цар учинио, том "озбиљном сељаку"*. Ето и Достојевски... Ето ти и Толстој, и Алпатич из "Рата и мира". Па, шта се, у ствари, десило? Ми смо се стално мангупирали. Ми смо се мангупирали под Сунцем и на Земљи, не мислећи на то, да Сунце види и Земља ослушкује. Нико није био озбиљан и Цареви су, у ства­ ри, Цареви су били најозбиљнији, јер je чак и Павле, поред својих способности, "чинио и напор" и био витез. И као што се то често дешава — "пао je као невина жртва". Вечита прича се своди на Израел и његове тајне. Али, оставимо Израел, данас се ради о Русији. Ми смо у књижевности заправо глумили. "Тако je лепо написао". И читава ствар je у томе што je "лепо писао", а шта je "написао" — то се никог не тиче. По својој садржини, руска књижевност je таква гнусоба, таква гнусоба бестидности и безобзирности, као ни једна једина књижевност. У великом Царству, са великом снагом, са вредним, даровитим, покорним народом — шта je учинила? Она није поучила, није утицала да се 5

6

5 Ново време — новине које су излазиле у Петербургу од 1868. у којима je сарађивао и Розанов. Угашене су одлуком Војно-револуционарног комитета Петроградског Совјета 8. новембра 1917. * Прича коју ми je испричала госпођа Непењина у месташцу Су­ да (станица на Николајевској железници) у Новгородској губернији — она je жена економа у листу Ново време. * Алпатич — управник на имању кнеза Болконског Лисијегори (Л. Н. Толстој, Р а т и мир).

8/

научи, да тај народ научи бар ексер да искује, срп да излије, косу за косидбу да направи ("извозимо косе из Аустрије" - географија). Народ je од Петра Великог растао сасвим спонтано, a књижевност се бавила само тиме "како су волели" и "о чему су разговарали". И стално су "разговарали" и само су "разговарали", и са­ мо су "волели" и још су "волели". И нико се није позабавио тиме (нисам у часописима прочитао ниједан чланак, исто тако ни у новинама ниједан чланак), како у Русији нема ниједне апотеке коју би отворио и коју би водио руски човек, зар ми не умемо да извлачимо јод из морске траве, а облог од слачице код нас je "француски", jep руски човек не уме чак ни разблажену слачицу да намаже на хартију и да сачува њену јачину. Па, шта умемо? Али, ето, видите ли, ми умемо да "волимо", као Вронски Ану и Литви­ нов Ирину, и Лежњев Лизу , и Обломов Олгу. Боже, али потребно je волети и породицу; али, у породици, изгледа, нисмо нарочито волели, и овде се, изгледа, такође умешао ђавољи бракоразводни процес ("воли по дужности, а не из љубави"). И ето, Црква се прва и срушила, и часна реч, баш у прави час и "по закону"... 7

KAKO УМИРЕМО! Па шта: дошла je смрт и, значи, дошло je време смрти. Смрт, гробница за 1/6 Земљиног копна "Једноставно етнографско постојање за негдашње Руско цар­ ство и империју", о чему се већ говорка, држе предавања, о чему може да се размишља и са чиме су већ помирени. Негдашња Русија се претвара у некакве "полапске Словене". "Негдашња Русија"... Како то изговорити? A већ се изговара Не тугујемо због смрти. "Човек не умире кад je сазрео, већ кад за то дође време." То јест кад његови животни сокови дођу у стање у коме смрт постаје неопходна и неизбежна Ако човекове смрти нема "без воље Божје", како бисмо могли и да помислимо да може настати смрт народна, царствена, "без Божје воље"? И у томе je цело 8

Литвинов Ирину и Лежњев Лизу - јунаци Тургењевљевих ро­ мана Д и м и Рудин. 8 Полапски Словени — група западнословенских племена која су до XII а заузимали простор између Елбе и Одре. Касније су већим делом били германизовани. 7

91

питање. Значи, Бог више није хтео да Русија постоји. Он je протерује испод Сунца. "Идите непотребни лу­ ди." Зашто смо "непотребни"? Већ смо одавно писали у "својој златној књижевности": "Дневник сувишна човека", "Белешке непотребног човека". Исто тако, "доконог човека" . Измислили су свакојака "подземља"... Ми смо се све некако крили од сунчане светлости, као да се стидимо самих себе. Човек који се стиди себе? — зар се Сунце неће постидети због њега? Сунашце и човек су у вези. Ми, значи, "нисмо потребни" под Сунцем и одлазимо у некакву ноћ. Ноћ. Небиће. Гроб. Ми умиремо као хвалисавци, као глумци. "Ни крста, ни молитве." Ако постоји неко ко у самртном часу нема ни крста, ни молитве — то су Руси. И чудно. Читавог живота су се крстили, богомолили: изненада смрт — и ми смо збацили крст. "Рус, једноставно, ни­ кад није живео као православац." Прелазак у социјализам, то значи "у потпуни атеизам — одиграо се код сељака, код војника тако лако, као да су отишли у купатило и полили се свежом водом". То je потпуно тачно, то je стварност, а не страшни кошмар. Заправо, зашто ми умиремо? Стварно, како једном речју изразити, скупити у једну тачку? Ми умиремо због једног јединог и основног разлога: непоштовања себе. Ми се, заправо, самоубијамо. Не "гони нас толико сунашце", колико ми сами себе прогањамо. "Одлази ђаволе." Нихилизам... То и јесте нихилизам, име којим je одавно крстио себе руски човек, или тачније, име у које се прекрстио. — Ко си ти? Онај што лута под Сунцем? — Ja сам нихилиста. — Само сам се правио да се молим. — Само сам се правио да живим у царству. — У ствари — ja сам сам себи газда. — Ja сам радник у фабрици цеви, а остало ме се не тиче. — Мени je важно да што мање радим. — Мени je важно да се што више забављам. — A ja, само да не ратујем. И војник баца оружје. Радник напушта машину. — Земља — она мора сама да роди. 9

9 Дневник сувишног човека (1850), приповетка И. С. Тургенева; Живот непотребног човека (1908, комплетан текст 1917) М. Горког. Даље се користи и назив приповетке Ф. М. Достојевског Записи из подзешьа (1864).

10/

И напушта земљу. — Зна се, земља je Божја Она се свима даје подједнако. Да, али ти ниси Божји човек. И земља у коју се уздаш ништа ти неће дати. И због тога што ти неће дати, ти ћеш je упрљати крвљу. Земља je Каинова, и земља je Авељева . И твоја je земља, Русу, Каинова. Проклео си земљу и земља je проклела тебе. To je нихилизам и његова формула Ни сунашце не греје црног човека. Црни човек му није потребан. Дивно je што у земљу одлазимо у заносу. Рат смо започињали опчињени собом: сећате ли се тог августа и сусрета Цара са народом, где je све било лицемерно? И победа, где je најсјајнија била победа козака Крјучкова , који je обично једним замахом секао седам немачких глава. И оно Мењшиковско храбро "Морамо победити" . И победничких концерата Дољине, у циркусу Чинизели и касније у Царском. А зашто "морају да победе"? Не побеђује се у рату, већ у миру. А ми у миру нисмо ништа радили, и ако смо у нечему били добри, онда je то - да баш ништа не радимо. Али, даље je још боље. Ако смо се нечим опили, онда je то била револуција. "Потпуно испуњење жеља" Не, стварно: чега смо гладни. "Ако je икад жедан утолио жеђ и гладан се заситио — било je то у револуцији." И ето, "још револуционар није ни поцепао своје прве чизме ", a већ као леш пада у гроб. Да није глумац? Да није лицемер? И где су наше молитве? И где су наши крстови? "Ниједан поп не би опевао таквог мртваца" То je вампир, вукодлак, а не жив човек. Нити има, нити je имао живу душу. — Нихилиста. Нихилистима се не служе помени. Ограничавају се на: "Нека иде до ђавола". Проклет je био живот, и смрт je проклета. 1/6 копна. Занос револуције, као што je био и занос рата "Победићемо." Сасвим сигурно. Није ли то 10

11

12

13

10 Каин — према Библији, најстарији син Адама и Еве, који je, завидећи му, убио свог брата Авела и Бог га je проклео. Одатле потиче израз "Каинова земља", проклета земља. 11 Крјучков Кузма Фирсович, козак који je први за време I светског рата добио одликовање светог Ђорђа свих степена. О његовим подвизима je много писала званична штампа. 12 Морамо победити — Ново време je 26. и 27. јула 1914. објавило чланак под тим насловом о сусрету цара Николе II са представницима народа у Зимском дворцу. 13 "Још револуционар није поцепао своје прве чизме" - парафразиране су Хамлетове речи (Шекспир, Хамлет, I чин, друга сце­ на).

11/

страшна чињеница да 1/6 копна стално производи "чичкове и трње" , све док сунашце није рекло: "Ниси ми потребно". "Досадило ми je да осветљавам пусту Земљу." Нихилизам. — "Шта израста из тебе?" — Ништа. О "ништа" се нема шта говори. — Ми себе нисмо поштовали. Суштина Русије je у томе што она себе не поштује. То je разумљиво. Може се поштовати рад и зној, а ми се нисмо знојили, нити смо радили. И то што се нисмо знојили, нити смо радили, и јесте разлог што нас je Земља збацила са себе, планета збацила Да ли смо то заслужили? И те како. Како je могуће постојати 1000 година, преживети кнежевину, преживети царство, империју, бити са свима у вези, ставити на себе перјанице, шешир, на­ правите богомољачки изглед: опсовати, опсовати самог себе, заправо, назвати себе "нихилистом" (јер, ако се нормално погледа, па то je грдња) и умрети. Русија личи на лажног генерала коме неки лажни поп служи помен. "Био je то, у ствари, неки одбегли глумац из провинцијског позоришта" 14

Најнеобичније и најтипичније за целу ствар, за целу његову суштину, сву суштинчицу, састоји се у томе, да се, "у ствари, ништа није ни десило". Али, све се срушило. Шта се то догодило те je Царство пало? Буквално — оно je пало једног радног дана. Трајала је нека "среда", не разликујући се од других. Није то би­ ла ни недеља, ни субота, чак ни муслимански петак. Бог je буквално пљунуо и угасио свећу. Није било до­ вольно робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала je опозиција Да, цар се узјогунио. Али, кад je у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада и рада Немца? Па кад смо то имали опозицију? И кад цар није био јогунаст? О, тужни петак или понедељак, уторак... Може ли се умрети тако чемерно, смрдљиво, одвратно? — "Глумче, бар да си направио неки покрет. Па, ти си увек био спреман за Хамлета" "Сећаш ли се својих реченица? Чак ни Леонид Андрејев није ништа испљунуо. Права проза." 15

14 "Чичкове и трње" — Књига постања, III, 18. 15 "Чак ни Леонид Андрејев није ништа испљунуо" — Розанов je имао веома скептичан однос према стваралаштву Л. Андрејева. Сматрао je да Андрејев као да носи уза се "самук са ужасима и продаје их". Приказујући приповетку Тама, он je са задовољством истакао да "у нјој скоро да и нема застрашивања читалаца, уосталом, то je најзабавнија и најјаднија особина његовог писања".

12/

Ако je нешто досадно, онда je то - "пад Русије". Свећа се угасила. Није то чак ни Бог, него... Ишла пијана жена, спотакла се и пала. Глупо. Одвратно. "Немој да нам изводиш трагедије, дај водвиљ." Број 2 И за мене и за читаоца je згодније ако Апокалипсу нашег вре­ мена пребацим у форму часописа. У сваком случају, не намеравам да га издајем дуго. Засад се ограничавајући мишљу да дам свега десет бројева, молим оне који желе да се претплате да пошаљу претплату 3 рубље 50 копејки на адресу: Сергејев Посад, Московска губернија, Красјуковка, Пољеваја улица, кућа свештеника Бељајева. В. В. Розанову. Слање поштом преузима аутор-издавач. Име, презиме и тачна адреса претплатника морају бити читко исписани.

MOJE ПРЕДВИЂАЊЕ Прочитао сам у Новом времену, у уводном чланку, да "Русија може да закључи мир са Немачком и овог часа, ако joj уступи Курландију и Литву са Ригом и још неке делове територије своје домовине" . Мислим да je то једна од оних опасних илузија, које смо већ тако скупо платили. Нећемо чак ни да подсећамо на Бизмаркове речи да "победник побеђеноме оставља само очи, како би имао чиме да плаче". То уопште није ни потребно, то јест подсећање на Бизмарка. Али, не може се ни замислити да би се Немачка, изгубивши у сваком случају неколико милиона становника, оног одабраног дела становништва које чини армију, задовољила сићушном територијом са истим бројем ста­ новника. Не може се ни замислити да je Немачка започела тако страшан и рискантан рат, тако невероватно тежак, како би се остварио тако смешан добитак. Она нас несумњиво умирује илузијом света: и скоро да и то улази у оквир њене окрутности. Како je то по­ требно и ради несташлука и ради духовне обмане глупих руских социјалиста. Kao последњи аргумент за своју мисао хоћу да кажем да Немачка, ако остави Русију читаву и такорећи способну за оздрављење, она je, наравно, никад више неће видети тако беспомоћну, са армијом која једноставно баца оружје и одлази купи. И претпостављати како Немачка неће разрадити овај изузетни, овај искључиви случај који није могла ни да сања — са свим богатством могућности, са оби16

16 "Русија може да закључи мир са Немачком ..." - ..." Мир уопште може да се оствари и одмах: довољно je да Русија пристане да преда Немцима све земље до Двине, заједно са Ригом и острвљем" (Ново време, 10. октобар 1917).

13/

љем плодова — то једноставно показује да смо ми у политици деца Ja имам најтужнија предосећања Мислим да ће она разрадити ову ствар у смислу већ виђене чињенице односно, као што je то у своје време било освајање Енглеске од стране Нормана... И Вилхелм, уопште и не помишљајући на нимало примамљиву улогу Напо­ леона, заточеног на острву Св. Јелена, примамљен je много бољом судбином другог — Вилхелма Завојевача . Наравно, он ће после Петрограда кренути на Москву, на Волгу, и освојиће баш Великорусију, као центар "всеја Русије", после чега ће освојити и Малорусију са Новорусијом, и при том ће имати чиме да на­ гради савезнике. Ми, уопште, стојимо пред чињеницом освајања Русије, покоравања Русије, за шта не постоје препреке. А такво непостојање препрека за покоравање Русије, наравно, никад током читаве немачке историје се неће поновити. И то није тешко предвидети, предсказати: и то се у Берлину исто тако добро предвиђа — да у Петрограду постоје пронищьиви људи - могло би се предвидети и у Петрограду. Одбране Енглеске и Француске? То je тако далеко. Неће ваљда да праве десант. Уосталом, Немачка сада неће дозволити десант. То je потпуно у њеној власти, јер су мореузи око Езела и Даго у њеним рукама Да, ослободивши део армије у Русији, они ће представљати такву претњу и за Француску, и за Енглеску, са којом ће се тешко изаћи на крај. А у сваком случају, после са­ мо неколико година, обогативши се свим руским богатствима и, између осталог, користећи њен људски потенцијал (код Немаца ће, ето, руски војници и негдашњи социјалисти кренути у борбу!), Немачка ће се несумњиво обрачунати и са Француском, и са Енглеском, и са Италијом. И моја скоро шаљива игра фантазија у Италијанским утисцима — "Могући хегемон Европе" (посебно поглавље) — оствариће се. Већ онда je постојало нешто слично у Берлину, нешто je лебдело у ваздуху, због чега се то осећало. А и песмица: Deutschland, Deutschland uber a l l e š можда и није стварно била тако глупа, колико проверено пророчка и са похлепним апетитом. Немачки вук je дебео и зао. 17

18

n9

17 Вилхелм Освајач (1027. или 1028 - 1087), енглески крал, од 1066. г. Он се на челу војске норманских феудалаца искрцао у Енглеској и потукао војску англосаксонског кралја Харолда. Розанов га упоређује са немачким кајзером Вилхелмом II (1859-1941). 18 Италијански утисци (1909) — Розанов je ову књигу написао после својих путовања у Италију (1901) и Немачку (1905). 19 "Немачка, Немачка изнад свега" (1841) - песма немачког ле­ сника А. Г. Хофмана фон Фалерслебена (1798-1874).

14/

И наша јадна Русија, која стоји пред нјим као куждраво јагње, и неће бити поштеђена. A јагње je потпуно беспомоћно. A јесу ми неки и социјалисти и уопште сверуска демократија: потрошити, потрошити читаву домовину најљућем непријатељу. Потрошити не у преносном, већ у буквалном смислу. Али, мора се рећи: а добри су и "најбољи" људи Русије који су започели револуцију за време тако судбоносног рата, и као што се касније испоставило, ништа заправо нису предвидели. Лењин и социјалисти зато и јесу храбри, што знају да неће имати ко да им суди, да ће судије би­ ти одсутне, јер ће бити поједене. (Октобар.)

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА Није ли већ доста да се пише о нашој смрдљивој Револуцији — и о скроз наскроз трулом Царству — нашла врећа закрпу. И — вратимо се временима хармоничним, и одговорним временима, временима страшним... Ето — Апокалипса... Тајанствена књига која пали језик док je читам, срце не уме да дише... умире сав човечији састав, умире и поново васкрсава... Од првих редова почиње суђење Христовим црквама, оним које су постојале у Малој Азији, у Лаодикији, у Смирни, у Фиатири, у Пергаму и у другим градовима. Али, очигледно, ни Лаодикија, ни Пергам, и остали који данас леже у руинама, у ствари немају значаја за "по­ следила времена" која je имао на уму писац необичне књиге. Али, он je проучио дрво које je Христос засадио и са невероватном проницљивошћу je запазио да то није Дрво живота и прорекао je његову судбину у време кад су се цркве тек стварале. Нема никакве сумње да Апокалипса није хриш ћанска књига, већ противхришћанска. Да "Христос", који се у њој бар мало помиње, "са мачем који излази из уста његових" и са ногама "као од камена сардиса и халкедона", нема ништа заједничко са Христом о коме се говори у јеванђељима. У устройству неба — ничег заједничког са ма каквим хришћанским представама. Уопште - све je "ново"... Сам Тајни Проматрач, властитом вољом и потпомажућом Божјом вољом — ски­ да звезде, уништава земљу, све испуњава рушевинама, све уништава: уништава — хришћанство, које на чудан начин "плаче и вапије", немоћно и ниоткуда потпомогнуто. И ствара - ново, као утеху, као "обрисане сузе" и "одевање у беле одежде". Ствара радост

15/

живота, на Земљи, баш на земљи — која превазилази сваку радост иживљену у историји и коју je човечантво опробало. Ако бацимо поглед на општу композицију Апокалипсе и запитамо се: па, у чему je ствар, у чему je тајна суђења црквама, одакле гнев, јарост, "урлање Апокалипсе"? (јер, то je књига која урла и стење), ми ћемо се загњурити у наша времена: да се у немоћи хришћанства организује човеков живот, баш земаљски, тежак, суморан. То се испољило у нашем тренутку, баш у нашем, садашњем... "у ком хлеб не превози Христос, већ железница", рећи ћемо ми сада цинично и грубо. Хришћанство су наједном сви заборавили, за тили час — сељаци, војници, зато што није од помоћи; оно није спречило ни рат, ни бесхлебицу. И само стално пева, и само стално пева. Као певачица. "Слушали смо вас, слушали, и престали да слушамо." Ужас, који још не наслућују, већи je него што заиста јесте: нису човекове груди допринеле да хришћанство иструне, већ je хришћанство допринело труљењу човекових груди. To je урлик Апокалипсе. Без тога не би било "нове земље" и "новог неба". Без тога уопште не би било "Апокалипсе". Апокалипса захтева, призива и наређује нову религију. То je њена суштина Али, шта je, шта се десило? Ужасно апокалиптично ("скривено"), ужасно чу­ дно: да људи, народи, човечанство — доживљавају апокалиптичну кризу. Али, хришћанство кризу не доживљава. То je толико очигледно, до те мере се то чита у Апокалипси, "баш у тим њеним редовима", невероватно je, како то да нико од читалаца и безбројних тумача то уопште није приметно. Народи "певају нову песму", радују се, одевају беле одежде и одлазе "дрвету живота" на изворе вода. Куда ни папе, ни ранији свештеници уопште никог нису водили. Блуднице вапију. Првосвештеници плачу. Царе­ ви стењу. Народи се грче у мукама: али — остатак на­ рода се спасава и добија највећу утеху, у којој, ипак, нема ниједне хришћанске особине — хришћанско и црквено се више не може сачувати. Па, шта je, па, шта je то? Зашто Тајни Проматрач говори са таквом сигурношћу да ће човечанство надживети "своје хришћанство" и ј о ш ће дуго живети после њега: судећи према опису, ничим се не завршавајући — бескрајно дуго, "вечно". Направимо паралелу. Јеванђеље — црта Апокалипса — покреће масе, масиве, твори.

16/

У сликама које по својој снази превазилазе слике из Јеванђеља, а по лепоти не заостају за њима, које су продорне, које вичу и вапију ка небу и земљи, она го­ вори о томе, да се црквице које још нису изашле из оквира градића Мале Азије — прве хришћанске општине — шире Васељеном, по читавом свету, по читавој Земљи. И у тренутку кад настане потпуни, и на изглед коначни тријумф хришћанства, кад "Јеванђеље буде проповедано свој твари" — оно ће пасти одједном и сво, са својим царствима, "са царевима, који су му помагали" и — "заплакаће његови првосвештеници". И да ће усред потпуног краха настати све "потпуно но­ во" уз "падајуће звезде" и "небо које се савило као свитак". "Престаће небо", "престаће земља" и настаће "све ново", ни на шта одраније налик. Рећи то пре 2000 година предсказати нека збивања која се данас буквално остварују прелетевши преко читаве хришћанске историје, "рогом" пробивши тако дебел и слој времена и необухватност догађаја — то je толико чудно, невероватно, да никаква човекова изрека заиста не може да се упореди. Апокалипса — то je догађај. Апокалипса — то није реч. Личи на то да ra je Васељена избљувала сада, пошто je други Учитељ, такође Васељене, проговорио своје пророчке и застрашујуће речи, такође први пут изговоривши "суд свету овом". И ево — два суда: из Јерусалима о том истом Јерусалиму и углавном — о Јерусалиму, и са острва Патмоса — изнад Васељене, коју je поучио онај Учитељ. Постоји ли разлика у самој композицији речи? И маца je то веома чудно, питати о таквим догађајима — речима: постоји ли нешто значајно за душу у стилу књижевног изражавања? Јеванђеље, то je човекова историја која нам je испричана: историја Бога и човека: "богочовеков процес" и "савез". Апокалипса као да одбацује овај "богочовеков са­ вез" — као неодржив — као истрошену ствар. Али, Фундамент? Фундамент? Али - зашто? Зашто? У ликовима до те мере преувеличаним, да чак Књига о Јову изгледа поред ње беспомоћно и изне­ могло, да, чак, и "стварање света и човека" у Књизи постања — такође je мутно и слабо, бледо и бескрвно, она je баш у структури моћи и показује своју суштину. Она као да урла на "крају времена" за "крај време­ на", за "последњи рок човечанства". 20

20 Књига о јову - књига Библије (Стари завет), у којој се прича о несрећама и губицима невиног Јова.

17/

Немоћ. Крај света и човечанства биће такав, зато што je Јеванђеље књига клонулости. Зато што постоји: м о ћ

и — н е моћ И да je Христос страдао и умро за н е — м о ћ . . . макар и био у потпуној и апсолутној и с т и н и . Хришћанство je неистинито; али, оно — није моћно. И лик Христов насликан у Јеванђељу баш онако као што je тамо речено, са свим детаљима, са чудесима и осталим, са појавама и томе сличним, не исказује ништа, уосталом, осим немоћи и клонулости... Апокалипса као да пита: да, Христос je могао да описује "лепоту љиљана у пољу", да призове да га слуша "Марија, сестра Лазарева"; али, Христос није засадио дрво, није из нјега израсла травчица, и уопште, он je "без зрна светлости", без — језгра, без икре, није травнат, није животан; у ствари, није биће, већ je скоро визија и сенка; која je неким чудом прелетела преко земље. Сеновитост, сенке, пустош. Његова неживотност јесте суштина Његова. Kao да je то само Име, "приповедање". И зато ће се "последња времена" учинити тако страшна, учиниће се толико невероватно ужасна, тако вапијуће "гладна", a људи ће се претворити у неке "шкорпије, које уједају саме себе и међусобно", да уопште — "као да ништа није ни би­ ло", а сами људи — са мршавим, отромбољеним стомацима, и којима се могу избројати ребра - на тајанствени су се начин претворили у "човекове сенке", у "човекову сенку", до извесне мере — у човека "само по имену". О, о, о... Ето, ето, ето... Хоћемо ли себе овде препознати? И како, онда, да не урла Апокалипса и не испуњава Престо Небесни животињама, скоро — стомацима, трбусима — све најснажнијих животиња, које такође урлају, вичу, вапију — лавовима, биковима, орловима, девицама Све je лет, све je снага А зашто не колибри, и не "пољски љиљани"? Мала птичица je лепа као и велика, a љиљан није ништа гори од баобаба А Апокалипса изненада урла: — Више меса.. — Више плача.. — Више јецања.. — Свет je изнурен, он je болестан... Тајанствена Сенка донела je болест...

18/

— Свет је заћутао... — Свет je обузет мртвилом... — Брзо, брзо, док још није касно... Док још трају последњи тренуци. "Заокрет свега унатраг", "ново не­ бо", "нове звезде". Обиље "вода живота". "Дрво живота".

Сунце се запалило пре хришћанства. И Сунце се неће угасити, ако хришћанству и дође крај. То je огра­ ниченје хришћанства, против кога ни "литургије", ни "парастоси" неће помоћи. И још о литургијама: често су их служили, али човеку није било лакше. Хришћанство није космологично, "на нјему трава не расте". И стока се од њега не размножава, не плоди се. А без стоке и траве човек неће преживети. Значи, и "поред све лепоте хришћанства" — човек само са ньим ипак неће преживети". Добар je манастир, "у њему влада потпуно хришћанство", па ипак, храни се у околини оближњег сеоцета. И без "сеоцета" би сви калуђери помрли од глади. То ваља узети у обзир и обра­ т и т е пажњу на ову потпуно "апокалиптичну мисао", да ће себи окренуто и само хришћанство пропасти, "не постоји", труло, гладује, жеђа, Да се оно "прехрањује" не хришћанством, не хришћанским житарицама, не хришћанским плодовима. Да на тај начин, само и једино хришћанство, чисто и занесено, зове и захтева, жуди — и за оним "што није хришћанство". То je запањујуће, али je тако. Добра je била Спаситељева беседа упућена ка пет хильада људи. Али, пало je вече и народ je жудео: "Учитељу, х л е б а ! Христос je дао хлеба Једно од највећих чудеса Не сумњамо у њега О нипошто, нимало, ни зерицу. Али, ми ћемо рећи: па, какво je то Сунце које непрегледним масама народа даје хлеб - даје "службено", "по обавези", скоро "као пензију". Даје и м о ж е дати. Даје и, значи, х о ћ е да да? Сунце има вољу и... х т е њ е ? Али... онда "Ваал -сунце"? Ваал-сунце-феничанско? И онда ћемо Му се "поклонити"? Њему и његовој великој м о ћ и ? А то je, у сваком случају, несумњиво. Њему и његовом великом, племенитом човекољубивом хтенју?...??? Па, то je невероватно. Али, шта je то што 21

22

21 "Учитељу, хлеба!" — варијација на тему из Јеванђеља по Матеју, XIV, 17-21. 22 Ваал (Баал) — древно божанство плодности које je било поштовано код Феничана, у Палестини и Сирији.

19/

"Сунце може више од Христа" — то ни папа неће оспорити. А да Сунце жели више среће човечанству — у то још сумњамо, али ништа не би могао да замери ни Владимир Соловјов , који je проучавао "богочове­ ков процес" и градио "старозаветну теургију" и "старозаветни домострој" (или "теократију"). А ми одмах узимамо Феникију: "Ходао си Божјом баштом ... Сијао си усред пенушавих ватри"... "Био си Moj првенац од стварања света" — каже Језекиљ или Исаија,неко од старозаветних — говори граду, у коме су се поклонили Ваалу, а нимало Јехови . Па, ко из ових мојих мутних речи не види да je "богочовеков процес Христовог оваплоћења" уздрман. Уздрман у бурама, потресима и у муњама... "Уздрман" je у "гладовањима човечанства" која су настала и настају и данас... у народним вапајима "Вапили су Хри­ сту и Он није помогао", "Он je немоћан". Помолимо се Сунцу; оно више не може. Оно храни не 5000, већ тушту и тму народа Ми само нисмо гледали у њега, ми само нисмо схватили. "Христе — меса!" "Христе — меса!" "У трбухе деце, наше и нама!" Христос ћути. Није ли то истина? Да Он, ипак, није сенка? Тајанствена Сенка која je донела исцрпљеност целој земљи. 23

24

25

Број З КРОТКА Девојко, ти ниси прошла поред света... о, најкроткија међу кротким... Преплашеним и сјајним оком гледала си у њега. Гледала замишљено... Гледала са љубављу... И пе­ вала песму... И уплитала траку у плетеницу... И срце je куцало. А ти си чекала и ишчекивала. А светом су пролазили богати и славни. И говори­ ли говоре. Подучавали и учили. И све je било тако ле­ по. И ти си посматрала ту лепоту. Ниси била завидљива. И ти си хтела да приђеш и прикључиш се нечем. 23 Владимир Соловјов (1853-1900), религиозни песник, филозоф и публициста. Своју концепцију "богочовековог процеса" најпотпуније je изразио у свом делу Предавања о богочовеку (1881). "Ходао си Божјом баштом", Књига пророка Језекиља, XXVIII, 13. 25 Јехова (Јахве) јудејски бог, чије je име било забрањено изговарати, те се не зна како je заправо звучало. 24

20/

Твоје срце je прихватило све. И ти би хтела да певаш у хору. Али, нико те није приметно, и песме твоје нису прихватили. И ето, где стојиш крај стуба. Ни ja нећу поћи с миром. Нећу. Боље да останем с тобом. Ja ћу, ето, узети твоје руке и остаћу да стојим. И кад дође крај света, ja ћу још увек стајати поред тебе и никад нећу отићи. Знаш ли ти, девојко, шта je то "свет пролази", а не "ми пролазимо". И свет ће проћи, и већ je прошао. А ти и ja ћемо вечито стајати. Зато што je правичност на нашој страни. А свет je заиста неправичан.

НЕШТО СЕ ДЕСИЛО У свету постоји неки неспоразум, који je можда нејасан и самом Богу. У његовом стварању "десило се нешто" што je било неочекивано и за Бога. И одатле, заправо, ирационализам, мистика (лошији део мисти­ ке) и нејасноћа. Свет je хармоничан и то je "коначно". Мудрост, доброта и лепота, и то je Божје. Али, "месождери се хране травоједима" и то више није од Бога. Сова прождире зеку — ту нема Бога, Бога хармоније и доброте. Шта се десило — то од почетка света нико не зна, и то не зна и не схвата ни сам Бог. Борити се или победити, то je такође немоћ Самог Бога. Тако "ja хоћу да родим дечака,' лепог и мудрог", а роди се "са шест прстију, ћакнут, и са непредвиђеним пороцима". Тако и наша планета. Као да се уплашила нечег у трудноћи и родила je не према "Божјој промисли", већ "нешто друкчије". И, ето, "божанско" се помешало са "друкчије"... И пред тим "друкчије" и Бог je покоран. Као тужни отац, који гледа у бебу са "друкчије", и жели да поправи и не може да поправи. И воли "већ све заједно"...

ЗАШТО ЗВОНЕ? Бом. Бом. Бом. Али, звук je већ празан.

И због тога што испод звона нема венчања неве­ сте и заручника. Онај други — није помогао. A овај ко-

21/

ји je, ипак, помагао у ситницама, мало, али je помагао, мало, али се трудно, земаљски и глупо, па ипак се тру­ дно, послат je далеко. И невеста није уздахнула због заручника И запазио сам да je она грбава

Ех, ето, Чивутин није грбав: написао je у марту: "...Напишите ми онако, ви то умете, истинито и ватрено, о "мартовским" данима . Овде зима, и то лута, још нема пролећа Сва та бука и галама одвратни су мојој души. У санаторијуму je већ умрло четири војника Смрт je нешто најснажније на овој планети. Постоји ли душа? Постоји ли загробни живот? Ето, то je најважније од свих револуција! Штета за цара Николаја .Наслућујем да je он био човек благе нарави и веома безвољан. Све, све ће проћи, али шта ће бити "тамо"? Имате шездесет једну годину, много сте размишљали, патили, реците ми то ви, драги, добри пријатељу мој. Лејзер Шацман. Санаторијум "Прдавац", Харковска губернија и округ, Сверуског сталешког савеза, бр. 11 (туберкулозан). (Лично га не познајем.) 26

ДЕДА Кад више немаш жељу да волиш, не радујеш се одећи и једеш житку кашу са било каквим путерчићем, тада себе сасвим природно називаш "хришћанином". Ћелав, беле браде, Седи дедица, Чаша с хлебом и водом Испред њега стоји . — Ко си ти, дедице? — Хрестјанин... крестјанин*... Или, као што je Достојевски и софистички и тачно парафразирао: "Христианин". Боже, зашто су дипломати, историчари, апологе­ те напричали толике глупости, кад се читава ствар изражава једним великим: не треба. 27

2* ...о "мартовским данима", то јест о збацивању самодржавља (Николај II се одрекао престола 15. марта 1917). 27"Ћелав, беле браде..." — песмаИ. С. Њикитина Деда (1858). * Хришћанин... сељак.

22/

"МОСКВА СУЗАМА НЕ ВЕРУЈЕ" — и то joj je глупо. Зато je сиромашна. Баш je по­ требно веровати, и то не сузама, већ уопште, све дотле док се не превари: Феничани су се у најстарија време­ на, на почетку историје, научили да верују и да праве једноставну хартијицу, чије се посебно обележје цртало, правило, итд. Она je била условна: и онај који je давао, добијао je "поверење", и то се називало кредит. "Људи од поверења", који су то увели и: сасвим сигурно поверљиви, који то нису захваљујући брбљању или "пријатељском ћаскању", већ због пословности и да би се олакшао живот, постали су први у свету по бо­ гатству. А не као Руси, који су, чак, у задње време, све сиромашнији, варају и због тога су све сиромашнији.

ПАМТИ ПА ВРАТИ — и Руси то чине и не могу да не чине, ако су то већ утврдили Феничани (меница)... Али, баш свугде где то могу, труде се да живе на рачун другог, варају, баве се подвођењем. И размишљајући о срећи — падају у све већу и већу несрећу.

О ЈЕДНОМ НАРОДЧИЋУ Подарио je дивне песме свим људима. И његове легенде о његовом животу су као ничије. И име његово било je свето, као и његова судбина — такође света за све народе. Онда се нешто десило... О, па шта се, десило?... Не може да се разуме... Ниједан народ не може. Нико на свету... Ни мудрац, ни научник, ни историчар. И постаде то осрамоћени народ, чије име означава погрду. И чије име, национално име, постаде у сваком

23/

племену погрда за сваког човека коме се у том туђем племену надене. О, па шта се десило?

Више, више: хоћемо ли читати Тацитове Анале — док се мучимо? Или Херодота о Скитима и Вавилону? Хоћемо ли читати Тукидида о Пелопонеском рату? Не, не: док се душа, мучи — како je све то туђе и стра­ н е , ми бисмо све то проучили, само да одржимо пре­ даванје, напишемо научни рад и — "тако, из досаде". Али, ето — млада удовица, која скупља класје жита на пољу богатог земљопоседника : и то како она то чини, и речи које упућује својој свекрви, уливају осећање утехе. И још много тога... Taj народ je пролио утеху у сва ерца. Па, ипак je проклет. Шта се десило — о, зар нешто нарочито? 28

29

*

* *

Рећи: "утеха" — и тиме je све речено о том народу. Читамо ли хронику о Меровинзима код Григорија из Тура , или отмене расправе Августина Тјерија, написане на подлози ове хронике, ми у оба случаја читамо симпатично, прецизно, заносно. Али, ово читање само пружа уживање укусу, док душа остаје ако не хладна, онда м и р н а Али, ето, читамо о рату, о бури: један цар je победник, други je побеђени. Побеђени стрепи за свој живот, стрепи на уобичајени начин, како би се плашио сваки човек, и тражи скривену собу у свом дворцу. Победник пита за свог непријатеља и ньегове поверљиве личности говоре му о том понижењу и страху, у коме се он налази. Изненада, победник не одговара оним охолим, самоувереним тоном који je тако 30

28 Тацит (око 58 — 117), римски историчар, Анали — историја Рима и Римске империје 14-68. г.н.е. Херодот (V в. пре н.е.) старогрчки историчар, "отац историје", аутор дела које се условно зо­ ве Историја. Тукидид (око 460-400. пре н.е.), старогрчки историчар, аутор Историје која je посвећена Пелопонским ратовима (до 411. г. пре. н. е.). 29 "... Млада удовица која скупља класје" — сиже из библијске Књиге о Рути. Хроника о Меровинзима — историја Франака готског латинског писца Григорија из Тура (око 540-око 594) послужила je као главни извор за Приче из времена Меровинга Огиста Тјерија (17951856). 30

26/

СУНЦЕ Брине ли се Сунце о Земљи? То се ни из чега не види: оно њу "привлачи управо пропорционално маси и обрнуто пропорционално квадратима растојања". На тај начин, први Коперников одговор о Сунцу и о Земљи био je глуп. Просто, глуп. Он je "прорачунао". Али, "прорачун" примењен на моралну појаву сматрам једноставно, глупим. Он je просто, глупо и лоше одговорио. Од тог глупог Коперниковог одговора на морално питање о планети и Сунцу почело je просташтво пла­ нете и опустошеност небеса. "Сунце, наравно, привлачи и на растојању од једног кубика". Фуј.

Број 4 ПРАВДА И КРИВДА "Човек не може да проживи без грешности, а без светости — проживеће сасвим добро". То баш и чини нај, најглавнији део а-космичности хришћанства. Не само: "читам ли Јеванђеље од почетка према крају, или од краја према почетку", ja уопште ништа не схватам: Како je свет устројен? И — зашто? Тако да нас Исус Христос ниуком случају није научно стварању света; али, и поред тога и углавном: "Он je проблеме тела прогласио грешним, а проблеме духа — праведним". A ja мислим да су "телесни проблеми" - главни, а "проблеми духа" - тако, само приче. "Телесни проблеми" и јесу космогонија, а "про­ блеми духа" су нешто налик на измишљотину. И Христос који се бавио "проблемима духа" — позабавио се нечим што je у свету споредно, ситно, појединачно. Он je на себе преузео "начин деловања", а не само "деловање"; то јест, он није узео прирок оне реченице која чини и светску историју и човеков живот, већ искъучиво прилошке затамњене, негативне речи. "Прирок" — то je храна пиће, спајање. О свему то­ ме Исус je рекао да je "грешно" и да вас "питања теле-

27/

сног наводе на зло". Али, да "нису наводили на зло" — човек и човечанство би умрли. И пошто, "хвала Бо­ гу — наводе на зло", "Хвала Богу" — такође човечанство наставља да живи. Молим вас: какво je то "хвала Богу", ако je човек (човечанство) умро? Па, како je могао да каже: "Ja сам пут и живот" ? Ниуком случају. Ништа чак ни приближно. "Озбшьне речи". Баш напротив, зашто постоје "звезде и лепота" то je разумљиво већ из човековог стварања раја. Већ je и он диван, то и јесте зорњача. Хоћу да кажем да je "зорњачу" Бог дао човеку у рају: и тајним стварањем Едена Он je изразио сав план стварања нечег чудесног, величанственог, јединственог, непоновљивог. Све тежи томе: "боље", "боље". Постоје мере и мерљивост: Kao да je Бог рекао — "Ja сам бесконачан, и све што сам створио тежи бесконечности, безмерности, бескрају". А то je разумљиво. "Тамо je оникс и камен бдолах" (о рају). Напротив, кад читамо Јеванђеље, шта je то што схватамо у безмерности? И не само без­ мерности: ми уопште баш ништа у свету не схватамо. 32

33

"И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце и мјесец под ногама њезинијим, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда. (Апока­ липса, 12) Овде схватамо да порођај, баш човеков порођај, стоји у средишту космогоније. Библија je бесконачност.

Исус je рекао: "Jep има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими". (Јеванђеље по Матеју, 19) Овде уопште ништа не схватамо, осим да je то не­ потребно. Јеванђеље je ћорсокак.

Сада: "грех" и "светост", "космичко" и "акосмичност": чини ми се, ако се "светост" и "свето" могу негде налазити, онда je то у "прироку" света, а не у "околностима деловања". Какав естетизам. Задивљујућа величанственост Јеванђеља: говорећи о "питањимадуха", насупрот "питањима плоти" — Христос je на овај начин баш и показао да "Ja и Отац — нисмо исто". 32

33

"Ja сам пут и живот" — Јеванђеље по Јовану, XIV, 6. "Тамо je оникс и камен бдолах" - Књига постања, II, 2.

28/

"Отац" - Он и јесте отац: погледајте Стари завет чега тамо све нема. Отац не занемарује ни најбезначајније ствари у детињој болести, чак ни његове хирове и својевоље: и, ето, тамо, у Старом завету, ми проналазимо "свашта". Све страсти су узавреле, никакве случајности и изузеци нису заобиђени. "Отац" узима своје дете на руке, пере га и чисти, сухим и мокрим, упрљаног у блато и мокрог. Погледајте лечење болести, шуге и краста. У пустињи Он пролази изнад њих као сенка — дању (облак, зној) и као ватрени стуб — осветљава пут ноћу. Похарали су златне ствари код Египћана и то није прикривено; јер, тако je природно, тако једноставно, па они су радили за ньих као робови, радили су бесплатно. Овом тајанственом и дубоком бригом о човеку, некако обавијајућом или преповијајућом разликује се "Очев завет" од синовљевог. Син — заправо "није исто" што и отац. Путеви физиологије јесу космички путеви, и "женин порођај" стављен je испред "Сунца, Месеца и звезда". Ту такође постоји објашњење кога je Јеванђеље потпуно лишено. Стварно: овде je показано, како je то виђено у Апокалипси, да су и Месец и звезде, и Сунце — све, како би се олакшао "порођај". Живот je стављен изнад свега. И то баш — човеков живот. Пирамида je разумљива у основи и на завршетку. Јеванђеље се завршава кастра­ ц и я м , ћорсокаком. "Није потребно". Порођај није потребан. Чему онда Сунце, Месец и звезде? Јеванђеље са чудним естетизмом одговара "ради украса". У производили живота — то није потребно. Као што се "Сунце, Месец и звезде" појављују ни због чега у ства­ ри, тако je и порођај за Јеванђеље "непотребан" и свет je потпуно обесмишљен. У Библији "све je разумљиво", у Јеванђељу — "ништа није разумљиво". И ево — Престо Апокалипсе, насред кога седе животиње. Какво схватање небеса? Али, да ли je теле­ нке краве због нечег испод жениног порођаја? То су "путеви Божји". У "оправдању целе Апокалипсе" — баш и стоји оправдање Божанско, оправдање Очево и са крастама, и са гнојним ранама, и са проливима, и са затворима — детета-човека. Како je то дивно! О, Како je добро! Славни су и велики путеви Твоји, Господе, и славни су у болести, и у исцелењу. Апокалипса као да исказује истину Васељене, истину целине, насупрот уској "јеванђеоској истини" која се на чудан начин своди, не на богатство, радост и пуноћу света, већ на тачку, ћутање и небиће кастрације. Ваистину су се "поколебали темељи земље". Христос je стигао на тајанствен начин да "уздрма све темеље" створене "то-

29/

боже Његовим Оцем" — Васељеном. И Коперник je, на питање о Сунцу и Земљи, почео да говори да они делују "према кубовима растојања", то je потпуно хришћански одговор. То су баш "услови деловања". А "зашто они делују" — то je и непознато, и незанимљиво. На тајанствен начин хришћанство je почело да се задовољава "ситницама". На питање о Земљи и Месецу, оно je одговорило "кубним метрима раздаљине", а на питање о гусеници, чаури и лептирићу, оно je одго­ ворило још горе: да се то "дешава". "Наука хришћанска" почела je да се своди на ситнице, на позитивизам и бесмислицу. "Видео, чуо, али не разумем." "Пледам, али ништа не схватам", па чак "ништа и не мислим". Гусеница, чаура и лептир имају објашњење, али не физиолошко, већ баш — космогонично. Физиолошки — они су необјашњиви: они су баш непојмљиви. Међутим, космогонички, они су потпуно разумљиви: то je све живо, апсолутно je живо све, што je укључено у живот, гроб и васкрсење. У фазама инсекта дате су фазе светског живота. Гусеница, "ми пузимо, ждеремо, безбојни смо и непокретни". "Чаура" — то су гроб и смрт, гроб и таворење, гроб и обећање. Лептир — то je "душа" која je заро­ нила у светски етар, која лети, познаје само сунце, нектар, и храни се искхьучиво из огромних круница Цветова А Христос je рекао: "Убудућем животу више не посежу, не жене се". Али, "лептир" je "будући живот" гусенице и у њему не само да се "жене", већ, насупрот Јеванђељу — и поред релативне неспретности гусенице, и поред нечег налик на смрт у чаури, и не окусивши уопште (невероватно!! — не само да нјена сурлица није прилагођена за јело, већ она нема ни црево, бар неке!!), на чудан начин она има неке везе једино са полним орган има "себи туђих бића", отприлике баш Дрвета Живота: биља, несхватљивог, загонетног. То je, поред сваког лептира, нешто — неизмерно, огромно. То су шума, башта. Па, шта то значи? На тајанствен начин живот лептира нам указује или наговештава да ће и наше душе после гроба - чауре - добијати нектар два или оба божанства Јер je речено да je Васељена била створена од Елохим (двоструки број Имена Божјег, употеребљен у библијској причи, о стварању света), а не од Елоах (један број): да je два божанства, а не једно: "према чијој слици и прилици — као мужа и жену, Бог je створио и човека". 34

34 "... Васељена створена од Елохим" — првих пет књига Старог завета теолози сматрају јединственим делом којеје записао Мојсије према речима бога Јахве (у множини — Елохим).

30/

Лептир je душа гусенице. Соло — душа, без ичег узгред. Али, то показује да душа није нематеријална Она je опишъива, видљива, постоји: али — друкчије, него у земаљском постојању. Али, шта je то и како? Ах, наши снови и сновиђења понекад су стварнији од будног стања. Гусеница и лептир показују да ми на земљи само "ждеремо"; а "тамо" ће бити све — узлет, кретање, смола, измирна, тамјан. Загробни живот сав ће се састојати од светлости и миомириса Али, баш од онога што се осећа, што je физички — миомирисно, што je телесно, а не бестеле­ сно — испушта мирис. Са осмехом се може одговорити "о саблазнима овога света", да кроз нјих баш и тече, као да проистиче из душе ствари, из ентелехије ства­ ри — већ сада "живот будућег века" и да онај део нашег лица којим спознајемо укус и мирис и јесте најлепши и "небески", леп je баш захваљујући обрисима усана, уста и носа, "каква ругоба, која нема нос и усне", или су повређени, или само — ружналинија Апокалиптичан je у нама — осмех. Осмех je најапокалиптичнији. Радости, ти — небесна искро, ти си божанствена, Кћери јелисејских поља... Ово није алегорија, ово je реална, тачније, то je ноуменална истина. "Лепо je пасти у искушење" и "лепо je бити заведен". Добро "путем кога саблазан улази у свет : оно доноси крајичак неба баналној Зем­ л е й . Загонетно je што у Јеванђељу ниједном није име­ нован ниједан мирис, ништа миришљаво, арома­ тично, као да je истакнут раскорак са бисером Библије, "Песмом над песмама", том песмом за коју je један источни старац рекао да je читаво стварање света недостојно оног дана када je била створена "Песма над песмама". А ето, Јеванђеље сасвим обрнуто представља "овај" и "будући живот": а "путеви" живота, уколико су то физиолошки путеви, и јесу главно и небесно (Престо Апокалипсе); то je "предикат" који je "оправ­ дао сам себе". A тај "пут живота", "живот духа" јесте "пут околности" који се остварује у доколици, естетици и разговорима.. И дуго се мучила на свету она , то je земаљски живот гусенице, која пузи и ждере... 35

36

37

35 Добро "путем кога саблазан улази у свет" — Розанов полемише са текстом из Јеванђела:"... "Тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан" (Јеванђеље по Матеју, XVIII, 7) з6 "... Један источни старац..." — У књизи Библијска поезија Ро­ занов тог старца назива проповедник Акиба. "И дуго се мучила на свету она" — песма М. Ј. Лермонтова Анђео (1831). 37

31/

Дивном жељом испуњена, то je лептир, лептирица која нестаје у етеру, у зрацима сунца. Оног истог Сунца које je са "звездама, и Месецом" — само "окружење женином порођају". И песме љубави нису j o j могле з а м е н и т Досадне земаљске песме. И никаквог "пакла и шкргута зуба" тамо, већ скупљање нектара са цвећа. Због мука, због прљавштине и ђубрета и гусеничине "земљорадње", због гроба и сличности, али само сличности са смрћу у чаури, душа ће устати из гроба; и преживеће, свака душа ће преживети, и грешна, и безгрешна, своју неизрециву "песму над песмама". Сваком човеку биће дато према његовој души и жељи. Амин.

ИЗ ХРИСТОВИХ ТАЈНИ "Нећу непријатељима рећи Твоју тајну, ни пољубац Ти нећу дати као Јуда..." Како je то речено... О како je речено. И привиђају се стварно страшне тајне онога који je рекао овако или нарочито онога који je нешто видео... 38

СИН Да би се родио Син потребно je дозволити да Отац има неки недостатак. Отац — то je тако потпуно. Отац — то je све. Отац — то je душа и Сунце, и истина Сунца. Свугде су Његови зраци до крајева Васељене. Отац, и — крај. А шта то значи да се родио Син? Само ако Отац нешто није дорадио? Или можда, он није научно или није научно до краја? Али, и "морални закон" Он je већ донео (на Синају). Не само стварање "санти леда", "Сунца и Месеца", и "светлости" и "ноћи". Па шта? Па како? То се друкчије не може схватити, већ се мора посумњати да je Отац непотпун и цео. "Отац, то још није свеинијекрај". Е па — онда je постао потребан и Син. 39

"Нећу непријатељима рећи Твоју тајну, ни пољубац Ти нећу дати као Јуда" — молитва из Литургије (део Еухаристичког Кано­ на). 39 "... Морални закон он je већ донео" — према Библији, на Гори Синајској Бог je Мојсију дао Закон — "десет заповести". 38

32/

СУНЦЕ Живи ли Сунце? Најзагонетније je, па чак и једино загонетно je, о њему. Научници сви до једног, без изузетка, од Лапласа до гимназијалца убеђени су, да оно "наравно не живи"; да je оно предмет... Али, зашто се не гаси? — "Угасиће се"... Али, би­ ло je довољно времена, да се угаси. Да ли je било до­ вольно?? О, изгледа... "Од њега потиче живот на земљи". Да ли од њега? Изгледа. Живо од механичког? Чудно. "Да Али, тако нас уче атоми." "Они стално лупају." А ако оно "живи"? Онда прва мисао лети Христу. "Значи, Ти ниси Бог." Чудно. "Сунце живи." Дозволимо ову хипотезу. Дозволимо je не као фразу, већ као стварност. Али, како живи? У таквој ватри? — У таквој ватри престаје живот. И да je тако, то би значило да за "живот" нема границе тем­ пературе. Чудно. Не, изгледа — "не живи". "Уз толику ватреност све ће да искипи, све ће се скувати." Има ли душу — то je питање. "Шта ће бити с душом на веома високој температури?" Не зна се. Зашто се планете крећу око Сунца? Зашто не "стоје" око Сунца? "Онда би папе". Па, и "пале су" — н и ш т а "Мала гомила". Па ипак у "кретање планета" и у Сунце наука се ништа не разуме, чак ни нај-наука И Лаплас схвата исто толико колико и гимназијалац. *

* *

Да, још и ово: шта je унутар чега — Сунчани си­ стем у Јеванђељу, или Јеванђеље унутар Сунчаног си­ стема? Број 5 Због повећања, од фебруара 1918. године, цене за слање пакета са штампаним стварима поштом, молим лица која су претплаћена лично код мене да пошаљу ј е д н у рубљу за 10 бројева Апокалипсе нашег времена на адресу: У Сергејев Посад, Московска губернија, Красјуковка, Полевајаул, кућа све штеника Бељајева, В. В. Розанову.

33/

У купно je припремљено око 50-60 бројева Апокалипсе и само због техничких и новчаних тешкоћа она ће се развући на више од го­ дину дана.

Због дужине чланка, следећа свеска ће изаћи у двоструком обиму (то јест, у исто време бр. 6 и 7 за 70 копејки).

Топло препоручујем свим читаоцима Апокалипсе, узнемиреним револуцијом, да прочитају брошуру: Научни сопијализам и л и учење о профиту као ренти, инжењера технолога Трофимова , који изванредно разоткрива софизме стављене у основу наше револуције. 40

И МАЛО РАДОСТИ "Дођите да владате и управљате нама. Јер, Земља наша je велика и богата, али реда у њој нема" 41

Летопис Несторова Целу те je земљо моја Цар небески у ропској одори Благосиљајући обишао." Тјутчев 42

Запањујућа сличност са Јеврејима Изненађујуће до буквалности. Историчари су превидели, a славјанофили се нису досетили, да то уопште није "абдикација са власти" народа, до таквог степена тобоже смерног, а неумешност власти, недаровитост за њу, или бол>е, па чак и изванредно до јединствености: диван je то дар живети улицом, комшилуком, и — ништа више није грешно. "Нама je доста и сплетака и кумства" Часна реч, под Немцима ће нам бити боље. Немци ће направити ред — "као у Риги" . Организоваће полицију, министарства Морамо да се сложимо да je то код нас увек било рђаво и глупо. Увешће министар43

40 "... Инжењера технолога Трофимова" — реч je о књизи А. И. Трофимова, Научни социјализам и л и учење о профиту као ренти, хоће ли нам помоћи да изађемо из великог слома?, Москва, 1918. 41 "Дођите да владате и управлате нама" — запис из најстаријег руског летописа Повесть временных лет, о позивању Варјага. Сматра се да je њен састављач калуђер Печерског манастира Нестор (почетак XII в.) Ц е л у те je земљо моја, песма Ф. И. Тјутчева коју je нарочито волео и цитирао Ф. М. Достојевски. "Kao у Риги" — 21 августа 1917 г. Немци су заузели Ригу и установили у њој своју управу. 42

43

34/

ства Неће се примати мито — најзад... и оно о чему смо урлали почев од Сумарокова, и доурлали смо, ето, до Шчедрина... "Јер, наређења — нема" Нека иду до ђавола, сомине. И још: најзад, најзад ће нас Немци научити руском патриотизму, као што су то чинили Бигељ и Даль. Али, била су то само двојица, и шта су они могли? Ми ћемо освојити њихову душу тако одано и ватрено, као што je то било са Бигељем и Даљем, Гилфердингом и Витенеком (Востоков). Јер, ниједан Рус није се душом претворио у Немца, јер они су стварно буквани и скоро без душе. Зато и јесу тако способни да "управљају". Покоравање Русије од стране Немачке ће се ствар­ но десити , и на унутрашњем плану и духовном биће то освајање Немачке од стране Русије. Најзад, ми ћемо од њих, од најбољих међу њима, направити нешто налик на човека. Та, они су због "шталмајстора" и "хофмајстора" изгубили људски лик. Ми ћемо их научити да играју, музицирају и певају. Можда ћемо их, чак, научити и да се моле. Они ће зато да нам копају руду, то јест кренуће на робију, ораће земљу, то јест постаће сељаци, радиће на алатним машинама, то јест постаће радници. И бавиће се апотекама, чиме се све до сада ниједан Рус није бавио. "Немају склоности" — припремаће за нас "француске облоге од слачице", исто као и до сада. Ми ћемо им дати пророке, покушаћемо да им дамо свеет о светости, што je скоро незамисливо. Али, бар да покушамо. Научићемо их да говоре, да певају песме и да причају приче. У тајни ствари ми ћемо бити њихови господари, а они наше дадиље. Волеће нас и биће нам послушни. Они ће нам служити. Материјално служити. А ми ћемо их духовно васпитавати. Јер, тала ће нестати и наш нихилизам. Нихили­ зам je очајање човека због неспособности да се бави послом за који уопште нема склоности. Ми, као и Јевреји, позвани смо за идеје и осећања, молитве и музику, али не и да владамо. На несрећу и на пропаст душе и тела, освојили смо 1/6 копна И 44

45

Филип Ф. Вигел (1786-1856), руски писац, по оцу Финац. Вла­ димир И. Даљ (1801-1872), писац и лексикограф, пореклом Данац. Александар X. Востоков (право презиме Остенек, 1781-1864), фило­ лог, песник, преводилац, ванбрачни син барона X. И. Остен-Сакена. Гилфердинг Александар Ф. (1831-1872), историчар-слависта, фолклориста и публициста. 45 "Покоравање Русије од страна Немачке..." Ову идеју Розанов je детаљно обрадио у свом чланку "Око руске идеје" (1911). 44

35/

освојивши, у ствари, покварили 1/6 копна. Планета није издржала и све je преврнула Планета, а не Германи.

ОПАСНА КАТЕГОРИЈА Заносан, привлачан, лукав. Чудно да у категорију "лукавство" — баш овог особеног и греха нарочите дубине - не воде никакви порочни степеници, потребно je само крочити на први. Заносан... Шта? Како? Зашто? — Заносан — зато што се не може прекорети, не представља порок и пороке, и сваког "заноси" на први поглед, чим га неко види, или чује. — Заносан, јер захваљујући непорочности и лепоти — сви га следе. Али, ово je чудно: како из непорочности и лепоте може изненада да проистекне нешто трепе? То je сасвим неприродно. Па ипак, људско око, обично, и тако рећи нетенденциозно, изненада je приметило да опа­ сна категорија баш и почиње са ове две особине. — Заносности, привлачности. — Зато би — "према предсказању" — ваљало бити нарочито опрезан, ако изненада видимо човека на­ рочито, изузетно невина, чиста, непорочна. Заносно. У том смислу добро би било зарећи се баш у сми­ слу предострожности. Највећи међу древнима , кога су људи могли сматрати "Богом" — чак су стварно кренули да траже његов гроб, као Божји, и нису могли да нађу — тај човек, говорећи словенским речима, био je "уњкав". То јест, замуцкивао je, тешко je говорио. "Спасао je народ Божји ропства" и "дао све законе" и у исто време, ни мање ни више, он je муцао. Особина просто смешна. Али, невина особина И ето, у том споју "невиности смешног" - ми препознајемо Божју књигу и препознајемо Божји догађај. У ствари: од догађаја и од књиге "није проистекло ништа лоше". Ваља истаћи, "лукаво" почиње да се препознаје по последицама. 46

46 "Највећи међу древнима..." — реч je о пророку Мојсију. "А Мојсије рече Господу: молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам споријех уста и спора језика". (Друга књига Мојсијева, IV, 10).

36/

Jep, директно како препознати: "заносан" и "привлачан".

ОГАЊ ХРИСТОВ Где ће опећи огањ Христов... Али, стварно опећи... Тамо никад више ништа неће нићи. Ето и Салимовог (Соломоновог) града . И судбина Јудеје. И Павле, који je молио да га "не распну као нашег Господа: већ главом надоле", како би "његова глава би­ ла тамо где су ноге његовог вољеног Учитеља". И наши — ушкопљеници . Тога су се први досетили Језуити. Рекавши: "Немојте се сувише заносити". И почеше трговати у Парагвају . 47

48

49

ТА ЈНЕ СВЕТА Једино си Ти прекрасан. Господе Исусе! И свет je хулио Својом лепотом. А свет je Божји. Зашто си рекао: "Ja и Отац смо једно" ? Ви не са­ мо да сте "једно", а ти идеш против Њега. И учинио си исто што и Сатурн са Ураном . Ти си Га уштројио. И само да би га ушкопио, само зато си дошао. Ето! ето! ето! — најзад одгонетка речи о ушкопљеништву. И да у Јеванђељу више не "воле", већ живе као "Анђели Божји": као у поплављеним придњепровским крајевима, "са свећама и закопавши се". О, ужаси, ужаси... И Ти си сав ужасан. Ти ниси обичан, већ баш ужасан. И ти си васкрснуо — о, ja верујем! "Кад се узнесем, све ћу повући за CO6OM" . 50

51

S2

Салимов (Соломонов) град - Јерусалим. Ушкопљеници (Скопцы) - религиозна секта која се појавила у Русији крајем XVIII в. Секту су основали Андреј Блохин и Кон­ д р а т у Селиванов. "И почеше трговати у Парагвају" — колонизована Парагваја су извршили језуити и створили су тамо своју државу почетком XVII в. (1610-1768). 5« "Ja и Отац смо једно" - Јеванђеље по Јовану, X, 30. i "И учинио исто што и Сатурн са Ураном" — у грчкој митологији бога неба Урана ушкопио je и збацио са престола син Кронос (у римској митологији — Сатурн). 52 "Кад се узнесем, све ћу повући за собом" — Јеванђеље по Јовану, X, 30. 47

48

49

J

37/

Али — како? О, ти ниси пријатељ човеков. Не, ниси пријатељ. "Споразум", "завет" (о старом) и то изгледа формално и штуро. Али, како си их ужасно савио, до крајњег ропства... Стварно — "робови Господњи"... Чак до смрти, до мучеништва. Хоће ли потрести: "Ни један једини мученик није био помилован. А могао би?... Да ли je могао? О... Наравно, онај који je васкрснуо Лазара — могао je. Значи — није хтео..? О, о, о... Ти си све могао, Господе Исусе. Ти који си "потресао небо и земљу". Ниси избавио чак ни децу од муке небеске, ни од муке земаљске. Робови, робови... Да, "споразум" — он je "свет". "Ти-мени, као ja теби." Ти си дао све "понижење и узео себи сву славу". И ето, зар Ти не разумеш зашто je на Тебе устао праведни Израел. Он се дигао — не схватајући. "Ту нешто не ваља." Шта не ваља? Похуливши и на Божју творевину, Ти си највише хулио — хулио си на­ рочито и страшно "на Јеховиног отрока" . И он, не схватајући "шта" и "због чега" — побунио се против Тебе. Ево одгонетке, ево одгонетке, ево одгонетке. Чуј, то je врло лепо - "пољски крин" . Али, ни "човек" није лоше. Што си га ти стално лупао "гре­ хом"? И уплашио си га мукама? "Тамо ће бити ватра неугасла и "шкргут зуба" . Баш лепо. Уопште je све веома симпатично у твојој творевини, стварно — у посебној творевини и "нарочитој, од Оца". Људи више не покушавају, не воле, не размножавају се. Већ слушају Тебе, као ова јадна Марија . О, јадна, јадна... Да није и Она "каснија" мучени­ ца, коју си такође заборавио у Небесној величини. 53

54

55

56

57

"... Онај ко je васкрснуо Лазара" — ради се о једном од Христових чуда, васкрсавању умрлог Лазара (Јеванђеље по Луки, X, 41 42). " Јеховин отрок", то јест Израиљ (Јеванђеље по Луки, 1,54). "Пољски крин" — "И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду" (Jеванђеље поМатеју,VI,28). 56 "Тамо ће бити ватра неугасла и шкргут зуба" - мотив из Библије. Марија, сестра васкрснутог Лазара и Марте. Кад je Христос дошао у њ и х о в дом, она je села крај његових ногу и слушала њ е г о во проповедање. Марта се пожалила да joj сестра не помаже, а Хри­ стос je на то рекао: "Марта, Марта! бринеш се и трудиш за много. А само je једно потребно. Али je Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње" (Јеванђеље по Луки, X, 41-42). 53

54

55

57

38/

ИСКУШЕЊЕ У ПУСТИЊИ Да би био "без греха", зато се Христос и морао удаљити од света.. Да напусти свет. То јест, да би "осла­ биo свет". "Снагица" — она je грешна. Без "снагице" - шта да радиш? И требало je бирати или "посао" или — безгрешност. Христос je изабрао безгрешност. У томе и јесте смисао искушења у пустињи. "И даћу ти сва светска царства" . Није узео. Али, како je онда "спасао свет"? Не-чињењем. "Идите и ви у пустињу." Нису потребна царства... Није потребан свет. "Ништа уопште није потребно." Нихилизам. А у томе je његов корен. "Свет без надева"... Пирог без надева "Да ли je укусно?" Заиста: Христос je изврнуо сав фил, и то се зове "хришћанство". 58

СУНЦЕ Кажу: "не постоји вечити perpetuum mobile"*. Доказују. Наука. Свиња која носем рије земљу: погледајте горе, Сунце. Рећи: "Сунце се уморило", "губи енергију" — бесмислица. Оно се, у ствари — не исцрпљује, и ипак некако — живи. Оно што "није никад досадно" — то je онда Сунашце... Протуберанце. Свира. Вулкани. "Круна изнад сунца" (види се у помрачењу). И — ови тајанствени "ултравиолетни зраци", од којих, кажу — потиче сав живот.

RELIGIO РАЗВИТАК било, јесте, б и ћ е . А зашто ће оно "бити"? Зато што р а з в и т а к постоји... Растење, "више". У загонетки "више" лежи одгонетка "прогреса", "развоја". "И даћу ти сва светска царства" - ђаво искушава Христа (Јеванђеље по Матеју, IV, 8; Јеванђеље по Луки, IV, 5). * Вечити покретач 58

39/

Све се "развија" из "тачке" на "кружници". И ето, свет се из "тачке Бога" развио у "лепоту" — стварања света". И где то "у свету" нема "Бога"? И где то "у Богу" — нема "света"? И они су, ето, повезани. "Religio"... Молитва. Нема ствари која се не би "молила", зато што она расте, из — очеве тачке. И нема Бога не-Покровитеља То je Провиђење. Јер, тачка познаје своју кружницу, као кокошка — jaje које je излегла, на којима седи. Тако су створени небо и земља, и звезде. Они су "створени", јер свет јесте религија — не због тога што се "у свету родила религија", већ потпуно и уопште обрнуто: зато су и створени "Месец, звезде и Земља" и "све се завртело — у небо", у тајни je суштина стварања света — као уздах и сенка — увек je била молитва. Могло би се рећи, да je уздах био "она пара", "магла" од које je све потекло. Тако да je "све" — природно и почело да дише кад се појавило. Почело je да дише, jep се појавило из "уздаха". За­ то што je "уздах" — Бог. Бог — није биће. Није свемогућност. Бог je "први дашак", "јутро". Из кога je — све "касније".

ЦИПЕЛА Да ли je могуће, да ли je могуће да сви Европејци — и највећи научници међу њима, и, онако, "гомила" уопште, уображавају нешто о Јеврејима и о њиховом односу према Христу, да je то само тврдоглавост наро­ да који je направио грешку, али онда ни по коју цену није желео да се поправи, да схвати своју грешку! Иако je "сада већ очигледно превасходство хришћанства над Мојсијевим законом"? — "Тако без ширине и тако обредног?!! — "Јевреји су погрешили не приз­ навши Месију, кога су предсказивали властити пророци, и једноставно, једног лошег дана, они су измешали ципеле, обувши леву ципелу на десну ногу, а леву ногу у десну ципелу?" "И ето, од онда тако ходају, засмејавају свет и праве од себе ругло историје"... Таква je општа концепција Европејаца о Јуди и јудаизму. Међутим, зар Европејцима не пада на памет да "друкчије преобувши ципеле", Јеврејин, сваки и појединачно, постао би у хришћанском свету раван апо­ столу Павлу, и уопште — апостолима, који су "сви по-

40/

тицали од Јевреја"? И шта би то обећавало и да ли би испунило за њих Исаијево обећање: "Доћи ће време и народи ће вас понети на плећима својим"... И то, то јест испуњење обећања — једноставно би настало "су­ тра", на "сутрашњи дан"... Зар није очигледно, ако je над целим светом власт, "која je, ево, већ у рукама" — Јевреји не узимају, ако користољубиви не узимају бо­ гатство, славољубиви не узимају славу, онда... онда... онда.. То je због тога што узети je грех.

О, такав посебан грех, грех у тако изузетном обли­ ку... И који неће бити опроштен ни у овом животу, ни у будућем. То више није лоповлук, крађа, похлепа, лењост, што свако од нас чини у јазбинама свога живота, већ нешто планетарно, космогонично, страшно. "Промена своје судбине." "Замените душу своју за бо­ гатство света и за власт — над светом. Па, како je било Европејцима и нарочитим европским мислиоцима да не размишљају о "ципели на нози", већ о нечем неупоредиво већем... И не о тврдоглавости, већ о: "није ли то стварно г р е х ? " Ако je "грех признати Исуса": како да се не осврнемо на ову страну, кад севају муње: "А можда смо ми и прихватили овај г р е х ? " Па, Христос je баш тако и добио: добијена je власт над целим светом, насупрот виђеном, испричаном у Јеванђељу, одрицању од богатства читавог света. Власт над Европом, Европејцима, њиховим мишљењем, њиховим смислом. Изненада последњи сиромах — Јеврејин одбија: "To није потребно"! "Нећу то!" Зар није јасно да то није исто што и "ципеле". Али, кад je тако: зар није очигледно да смо се највероватније "погрешно обули", али да се баш ми, због своје стварне лењости, због своје осведочене лењости, држимо тога само по инерцији и због традиције. Број 6-7 ДОЖИВЉАВАЊЕ' У Посаду мера кромпира (августа 12-ог 1918. годи­ не) — 50 рубаља Чуо сам од старице Јелове, да je у гра­ ду Александрову, недалеко Посада, мера 6 рубаља * Првобитни текст који je био штампан под насловом Доживљавање био je друкчији и гласно je: "Седим и плачем, седим и плачем, због нечег што je потпуно непотребно — све оно што сам написао.

41/

Ж у р и м на станицу да сазнам кад полази воз за Алек­ сандров. Одговара мајстор са металном значком. — У три. Ja: — Je ли то по старом или по новом времену? Сат je према наредби бољшевика померен у Сергејеву 2 сата напред. — Наравно, по новом. Сада je све по новом. (Попутавши мало) — Сада je све старо сахрањено. Да. Радуј се, руска књижевности. И ражано брашно je већ 350 рубаља пуд. Сиромашни умиру. Богати једва имају снаге да се држе на ногама.

ЗАШТО, У СТВАРИ, НЕ ТРЕБА ПРАВИТИ ЈЕВРЕЈСКЕ ПОГРОМЕ! У нашој револуцији у највећој мери je нејасан Јеврејин. Како je у свему нејасан и запетљао се у целој тој европској цивилизацији. Али, пустимо то што се тиче Европе: нама смо важни "ми". Погледајте како се тресу над револуцијом. Није паметно, штетно je — али се тресу. А то ни њиховом "гешефту" не обећава ништа добро. Обећава чак и лоше ствари. Па, зашто се тресу? Једном сам погледао у илустрованом часопису — Нахамкиса; и, рекао против непријатног Лењина: "Како je озбиљан". (Хтео бих да га видим уживо). Да, његов говор против Михаила Александро­ вича je дрзак. Али, Јевреји су увек дреки. У Европи они заправо и не умеју да говоре европским језиком, то јест ласкавим, улагивачким и лукавим, у сваком случају — углађеним, већ вичу као у Азији, јер и јесу Азијати, грубијани и дреки. То су пророци који се смеју из свег гласа, како je то неко рекао. Они пророку59

60

Никад нисам мислио да ми je Цар тако потребан: али, ето, Њега не­ ма — и за мене нема ни Русије. Уопште je нема: и уједно није ми по­ требна целокупна моја књижевна делатност. Једноставно — ja не желим да она постоји. Ja je не желим за републику, већ за Цара, за царицу, наследнике и велике кнегиње. Никад нисам размишльао да je 'без Цара непотребан и народ': али, ето, мени je потпуно непо­ требен. Без Цара не могу да живим. Зато мислим да ће се Цар свакако вратити, без Цара Русија неће моћи да опстане, она ће се угушити. Па чак није ни потребно да постоји без Цара". — Прим. прев. 59 Нахамкис (псеудоним Стеклов) Јуриј (1873-1941), учесник револуциоарног покрета 1917, један од уредника новина Нови живот. 60 Михаил Александрович (1878-1918), велики кнез, брат Николе II, 2. марта 1917. цар се у његову корист одрекао престола, а он се следећег дана одрекао престола у корист народа.

42/

ју о свакој кокошки, док се цењкају. "Ефа за ефу" — "зашто ефу не проверит", "зашто вага није тачна" (Исаија, или који ли je то већ пут заглавио). Али... он je стварно, стварно "падао пред ноге" — не би ли постао "Стеклов"'. Али, то није превара Само због тога што je био склоњен "врхом чизме", он се разбеснео као "Нахамкис" и на Михаила Александровича, и - даље... и омрзнуо je ту стару, "окорелу Русију". Јевреји... Мрзим њихову везу са револуцијом, с друге стране, ова веза je и добра; jep, због везе, па чак и због тога што су Јевреји апсорбовали читаву револуцију — она ће олињати, завршиће се погромима и уопште ће се завршити ничим: сувише je очигледно, да "неће ваљда руски сељак и руски војник служити Јеврејима"... Ja желим да укажем на једноставну ствар, ако магнати јеврејства и мисле да "после у потпуности управљају Русијом"; али постоје и сиромашни Јеврејчићи који ни земљацима неће уступити руског сељака (идеализованог) и занатлију и уопште (такође идеализованог) сиромаха. Јевреји су сентиментални, приглупи и преувеличавају. Руски "сељачић-будалица" je злобнији, грубљи... А главно — куд и камо грубљи. "Са Јеврејима уопште нисмо рашчистили ствари." Јеврејин je по култури први човек у читавој Европи, која je груба, банална и у "човечанству", даље од социјализма ништа не схвата. A Јеврејин je познавао Јовове уздахе, Руфине песмице, Деворину и Мојсијеве сестре песму: — О, фараоне, ти си се бацио у море . И твоји су коњи потонули. И ти си, ето — ништа. Јевреји су најпрефињенији народ у Европи. Само су из глупости и наивности прионули уз пљоснато дно револуције, кад je њихово место, у подножју државе (а тако и поступају и процењују прави Јевреји, у племенитом: "ми смо робови твоји", у свему што je стварно велико. "Величај душо моја Господа", то je увек код Јевреја и увек у односу према великом и пле­ менитом у историји). О, ja верујем да су и Нахамкисови прети у то умешани. Али - изјаловило се. Није се изјаловила "узвишеност", и он je отишао осветољубиво, као Јеврејин — отишао je "у боеме". "Ако je револуција, нек буде револуција." "Руши све." То je Јеврејин и Јеврејчић и његова нестрпљивост. 61

62

61 "Ефа за ефу" (Књига прорка Језекиља XLV, 11) - мера - 3 ве­ дра. * Пронађена после револуционарног насилног отварања — његова молба упућена на највише име, за одобрење да своје јеврејско презиме промени у руско. 62 " О , Фараоне, ти си се бацио у море" ( Друга књига Мојсијева, XV, 4).

43/

Ja гласам за Јеврејче. Колико подсмеха. А он непрекидно свира. Подсмех, анегдоте; а он гледа Русију у очи и пева песме (у жаргону) Задњепровја, Хохломаније, Подолије, Волињи, Кавказа, а можда још и Сирије и Палестине, и Вавилона и Кине (чуо сам да постоје Кинези-Јевреји, и имају дугачке плетенице!!!). Јеврејин je свугде, и он je " Јеврејин-луталица". Али, немојте да помислите, није због "гешефта": (наш летопис) — "Бог нам je отео земљу због грехова наших и од он­ да ми лутамо". И свугде доносе племениту и свету идеју "греха" (ja плачем), без које нема религије, а човечанство би било разбијено (од стране праведног неба) да није "од Јевреја" научило да дрхти и моли за свој грех. Они. Они. Они. Они су обрисали бале фамозном европском човечанству и тутнули су му у руке молитвеник: "На тикване, помоли се." Дали су псалме. И Дивна Девица je од Јеврејки. Шта би од нас било, каква бесмислица у Европи, да није Јевреја. Али, они су пренели тужне песме преко нас, посматрали нас увек тужним очима. И једном сам чуо на броду (и плакао): "Купи ми за 15 копејки есенције ja ћу испити и умрећу. Зато што ме je изневерио". Певала je четрнаестогодишња девојчица, a њен дванаестогодишњи брат je свирао на виолини. И Јеврејчица je била озбиљна. О, озбиљна.. Ja сам (у души) плакао. И мислио сам: "Како поштено: они зарађују по пет копејки за вожњу, док код нас сиротиња путује као фукара, то јест некако о државном трошку, или испод седишта, и уопште — забадава". И ето, они певаху, као и Девора, нимало горе. Зашто горе? Како "На рекама вавилонским" : "О ми ћемо смрскати децу твоју на камену, кћери вавилонска". То je Нахамкис. Нахамкис виче: "Зашто су га л и ш и л и права да буде Стеклов", "племенити руски грађанин Стеклов" и исто тако поче "зверски да грди Михаила Александровича", као што су Јеврејке желеле (али, само желеле) да "смрскају нашу децу на каме­ нку" (вавилонски жаргон). То je гнев, јарост: али, због тога они и живе и не могу, и не желе да умру, због тога што су ватрени. — И буди, Јеврејине, ватрен. О, као Розанов - и немој да заспиш, и немој да се охладиш — никад. Ако задремаш - свет ће умрети. Свет je жив, чак није ни поспан, док Јеврејин "стално једним оком посматра свет". "А колико данас кошта овас?" — И тугуј Јеврејине, тугуј, само не вређај Русе. О, не вређај, драги мој. Ти си талентован, чак си и генијалан у трговини (веза 63

63

"На рекама вавилонским" (Псалтир, 136).

44/

векова, веза са Феникијом). Дозволи и нама, прво нас препусти "Трговини фармацеутским препаратима", апотекама, поучи "синдикату" и, уопште, уведи у свој посао бар 7-8%, а за себе задржи 100, и Руси морају с тим да се помире, јер они нису проналазачи. Дај Јеврејину, дај Јеврејину — он je творац, он je створио. Али, после дај и Русу. Господе: он je сиромашан. О, доста већ те "просјачке торбе", тог хришћанског сиромаштва, из кога вире завидаьиве очице. Али, пустимо то. И вратимо се тужним песмама Израиља. И ето, он игра, дечак, a девојчица пева. Како сам слушао ту безумну песму на Волги. И моја деца су слушала. И она су скоро плакала. Сви су осећајни. " Јевреји, па ви сте имали Самсона?" Трепће. — "Сећате ли се, Самсон и Далила?" — "Како су се борили про­ тив Филистинаца?" — "Борили се о, о..." - "Збиља?" — "Сада je остао само зид плача. Римљани су све разо­ рили"... И они стежу песнице у правду Рима. "У... у... у..." Али, Јеврејине, утеши се, одавно су прошле римске легије; од Рима, "оног", остало je још мање него што je остало од Јерусалима; он je још дубље сахрањен. А ви, још увек питате лењог Украјинца: "Па ипак, пошто je просо?" Руси су у чудном искушењу тврдили да су они "и источни, и западни народ" — спајају у себи "и Европу и Азију", уопште не примећујући да највероватније нису ни западни, ни источни народ, јер шта су допринели Азији, и какву су улогу одиграли у Европи? На Истоку, они су опљачкали и пропили Бурјате, Чере­ мисе, Киргизе, Кајсаке, опљачкали су Јерменију и Грузију, забранивши чак (лично сам слушао литургију) да слушају своју православну литургију на грузин­ ском. О, о, о... Лично сам слушао, лично сам слушао у Тифлису. А у Европи су се појавили као Херцен и Ба­ кунин и "донели социјализам", "само je то недостајало Европи". Између Европе и Азије ми смо се појавили баш као "осредњи", то јест као нихилисти, не схватајући ни Европу, ни Азију. Донели су само пијанство, немир и прљавштину. Стварно "донели". Стра­ хов ми je говорио са тугом и помало са дивљењем: "Европејци, видевши код себе мноштво руских тури­ ста, задивљени су талентованошћу Руса и њиховим 64

65

64 Самсон, личност из Библије, прославио се својим подвизима у борби против Филистинаца, Његова драгана Далила лишила га je снаге одсекавши му косу, те je пао Филистинцима у ропство. 65 Николај Н. Страхов (1828-1896) — књижевни критичар и пу­ блициста. По својим политичким уверењима био je национални конзервативац, присталица "самобитног" развоја Русије.

45/

р а ф и н и р а н и м развратом". Лепо. А да ли смо донели породицу? Добра морална начела? Радиност? Ни у ком случају. Сада, Господе, како je страшно рећи... С обзиром да нисмо "ни источни, ни западни народ", већ једноставно будалаштина - будалаштина по­ мешана са уметношћу, Јевреји су, у ствари, не само најважнији азијски народ, који није дао "нешто", већ сав свет Азије, сав њен смисао, али они су пиновским напорима, неуморном активношћу, мало-помало постали и први европски народ. Ето! Ето! Ето! То нико није ни рекао за њих, то јест "о њиховој спајајућој улози између Истока и Запада, Европе и Азије". Па — нека. О, нека... То je да, да, да. Погледајте, прените се, освестите се: без обзира на батине, они често воле Русе и жале их због њихових порока, и никад нам се не подсмевају "на Гогољев начин". Пороку се не ваља ругати, то je злочин, звер­ ство. И својом и моралном, и културном душом, они то никад и не чине. Ja никад током свог живота нисам видео Јеврејина који се подсмева пијаним или лењим Русима. Бар то нешто значи усред громогласног смеха самих Руса над својим пороцима. Међу нашим шармантним су: "Фон Визин, Грибоједов, Гогољ, Шчедрин, Островски". А ево речи које сам лично чуо: "Чујте, шта ви миелите о руском свештенику?" — "И поред свих његових недостатака, ja га ипак волим." — "Волим? То je мало: зар je могуће не поштовати га; он добија кору хлеба, то јест сеоски свештеник, а колико напора, колико напора подноси." То je доктор Розенблум, у Луги 1910. год. Мислио сам да je Немац. Распитао сам се — Јеврејин. Док се водила судска расправа о парници Панченко ("Де Ласи и Панченко")* требало je приликом експертизе испитати неког лекара — Jeврејина, и он je озбиљно рекао: "Уопште сам навикао да мислим да je руски лекар достојанствено и морално лице". Био сам толико изненађен уопштеношћу закључка и чврстином тона. И читавог живота сам био зачуђен да je без обзира на батине ("погроме"), мишљење Јевреја о Русима, о руској души, чак и о неподношљивом руском карактеру испуњено поштовањем, озбиљно je. Дуго времена сам (многе године) приписивао то томе да "Јевреји желе још више да се расточе руским": али, истина најзад излази на видело и ja, на крају крајева, видим да то није тако. У души мојој било je безумног клеветања, а у ствари, Јевреји 6

Владимир К. Панченко и Обриен-де-Ланси осуђени су на робију због тога што су 1910. отровали гардијског официра В. Д. Бу­ турлина. 66

46/

се са поштовањем, са љубављу и дирљиво односе пре­ ма Русима, чак и са необичним, насупрот европском, давањем предности. И за то постоји разлог: између руских "свињарија" постоји, истина, једна друга особи­ на — интимност, срдачност. Јевреји — исто. И ето, по овој особини они су веома слични Русима. Само, Рус je пијани срдачан човек, док je Јеврејин трезан срдачан човек. Огроман, леп војник, већ у полусумрак ми je говорио: — Како je одвратно... Како je одвратан тон сумњичења у том Совјету војничких и радничких депута­ та. Стигао сам у Таврички дворац и не верујем оном што видим... Дошао сам са вером — у народ, у демокра­ тку... Пошто сам дошао "без вере", ja сам ватрено, као да га "хватам за руку" упитао: — Па, ко сте ви? — Војник из Финске... Распоређени смо у Финској... Ja сам заправо Јеврејин... — Ja сам Рус. Ja сам најрускији међу Русима. Али, ja хоћу да вас пољубим. — И ми смо се снажно подру­ били. То je било кад сам видео "војничке депутате", мар­ та или априла 1917. године, Истог месеца, али много касније: Ћошак Литејне и Басејне. Трамвај. Препун. И времешни Јеврејин покушава да уђе на предња врата, јер на задњим — висе људи. Ja пажљиво и покушавајући да не будем примећен — помажем његовој жени. Кад ме изненада за раме дохвати војник, очигледно не баш сасвим трезан ("лицемер"). — Забрањено je улазити на предња врата. Зар ти то не знаш!!! Ja сам се увек чудио што та господа, и уопште сва та руска публика, укинувши код себе царску власт једним замахом, никако не може да дозволи да човек, исто тако једним замахом, "ускочи" на предња врата трамваја и оде где му je већ потребно. Одгурнувши га, ja сам наставио да придржавам и гурам Јеврејку, рекавши и Јеврејину: "Пењите се, пењите се брже!!" Мотив je постојао: Јеврејин je молио да га пусте "макар на предња врата" јер je журио да на време стигне на воз за Финску. А свако зна шта значи "закаснити на воз". То значи и закаснити на ручак и читав дан се поремети. Зато сам и покушавао да помогнем. Војник je повикао, викнувши и другим војницима који су стајали ту наоколо ("да помогну"): "Водите га у комесаријат, он je увредио војника". Ja сам га, исти-

47/

на, изгледа назвао будалом. Збунио сам се: "са комесаријатом ja сам за сваки ручак код куће закаснио (а и ja сам се журио). Видећи моју збуњеност и страх, Јевреј и н ме je узео у заштиту: "Па, шта je овај господин учинио, он je само помагао мојој жени". И ето, ja нећу заборавити тај глас, никад га нећу заборавити, зато што je у њему био нож: — Чивутине, про-кле-ти... Тако je то било речено. И као музика, старачко: — Ми смо сада сви браћа ("грађани", "слобода" — март): па, зашто тако говорите (то јест, да су "и Јевреј и н и Рус - браћа", "нема више Јевреја, туђина и незнанаца" ) . Ja се нисам досетио. Ja се нисам досетио... Чуо сам сву ту музику гласа, дубоко захвалног и дубоко зачуђеног. Већ касније, сутрадан, па чак још и "данас", схватио сам да je требало скинути шешир и поклонити му се до земље и рећи: "Сматрају ме непријатељем јеврејства, али, у ствари, ja нисам непријатељ: и молим вас да извините тог грубог војника". Али, војник je толико викао и покушавао да ухва­ ти, и стварно je хватао за руку са својим "комесаријатом", да у журби нисам учинио оно што би било природно. И опет тај звук гласа, какав на руској улици, изви­ ните, на руској улици — нећете више чути. Никад, никад, никад. "Сад смо већ сви браћа Па, зашто онда тако гово­ рите?" Јевреји су наивни: дешава се да су Јевреји врло наивни. Тајна и драж гласа (подрхтавајући, стари) била je у томе што je тај Јеврејин — онако из редова полуобразованих малограђана — дубоко и чисто поверовао, са оним источним поверењем, да су ови руски мангупи стварно "нешто осетили у својој души", "ни­ су издржали стару тиранију" — и, ето, "огласише сло­ боду". Док су према аманетима руске историје то једноставно били Чичикови — па, рецимо, "Чичикови са примесом Муразових". Али, ништа више. Форма Фраза. И изненада то пресече музика. Не може се објаснити, не умем. Али, чак и пре Дивне Девице, осетио сам нешто у гласу. "Величај душо моја, Господа и возрадова се дух мој Богу, Спасу мом". 67

68

Муразов — личност из другог дела Гогољевих Мртвих душа. 68 "Величај душо моја Господа" — Псалтир, 145.

67

48/

Ja желим да кажем да je све европско необично грубо, тврдо у поређењу са јеврејским. У томе je тајна Сирије и њених врелих крајева Ту je и она тајна, они већ две хиљаде година, већ пет хиљада година не слушају Јова, да, то je очигледно, и слушају друкчијим ухом. Ах, ja не знам да... Али, ja знам да ниje ствар у јеврејској памети, није ни у активности и пословности, као што се то обично мисли, већ у нечем сасвим другом... Ствар je у некој или je скоро у некој тајанственој Суламит која je разливена у свима њима — у друкчијем опипу, друкчијој осетљивости према цвећу, у друкчијој миришљавости и — како "узети" човека, "загрлити га", "пригрлити". Ту негде. "Од човека човеку". Не "у Јеврејину", већ у два Јеврејина. И баш се по томе они и разливају по свемиру. "Руси су свељуди." А кад je ствар стигла до Јерменије, један министар спољних послова (и скорашњи) je рекао: "Нама (Русији) je потребна Јерменија, а уопште нису потребни Јермени". То — на послован, строг начин. На крају хиљадугодишњице постојања Русије. To јест, не као узвик, гнев (код министра) већ скоро као програм... Али, то значи "протерао бих и збрисао Јермене с лица земље, све те старце и децу, гимназијалце и гимназијалке, само да то није непри­ стойно и да не изгледа. некултурно". То су Херцен и социјализам. То je, уопште, руски нихилизам, очигледно исконски (Кит Китич о жени својој: "ако хоћу, с кашом жваћем, ако хоћу с шчами срчем"). Опет, опет "судбина Русије": очито, Русима није дато да то разумеју. Несрећни Руси, о јадни... И опет Јевреји: чему — погроми? Па, то je — ужас. И ето (и после њих), они су, ипак, и после њих пронашли све оне речи које сам навео — и порадовали се руској слободи, и оценили руског попа. И, уопште, урокљиво око које би гледало Руса кришом или потајно, иза леђа, ja код Јеврејина нисам видео. 69

Ja и хоћу да кажем да je ствар била у некој пословној светскости — не апстрактној, не теоретској, а с друге стране — не уздишућој и плачној, већ практичној и од помоћи. Сам "социјализам", ма како га ja мрзео, ипак je изванредан: па ипак, социјализам изражава мисао о "братству народа" и "братству људи" и они су се на њега ослонили. У томе je само наивност Јевреја, који сасвим сигурно нису тако паметни као што се то Европљанима чини, чега се Европљани 69 Кит Китич, тако се у комедији А. Н. Островског "платио туђи цех" обраћају ћудљивом трговцу Титу Титичу Брусковом. Розанов парафразира Островског.

49/

плаше. Они су узели елементарно, првобитно, на прете рачунајући: "ко са чим, с каквим иметком живи", и не схватајући, да све зависи од тога, "како тај човек живи": да се може живети "у великом богатству, као у паклу" (наш Кит Китич) и може се живети у кухињи, "као послуга" — "срећније него господа". Ja сам сасвим јасно имао прилике да видим како многа го­ спода живе тужније, туробније и нервозније од своје послуге, која — види се већ по њиховим лицима — живи "молећи се" и "у захвалности". Социјализам je, уопште, плитак, даска и — бескрајна наивност Јевреја, зато што су га прихватили, зато што су поверовали у тако глуп рачун аритметичких машина. И ja верујем да ће се то свакако и брзо завршити. Зар они, зар они, и то после њихове историје и судбине, да у то верују?... Зар они који су се препустили реализму ("нека све буде како ј е с т е ) и изговорили: "не погаси лан који се пуши" и "не преломи напукли прут" — и ако неко бо­ гат међу њима осиромаши, општина je обавезна не са­ мо да га издржава, већ и да му купи кочију, ако je пре тога имао кочију: како не би осетио промену у нивоу свог положаја, и како не би туговао на саму помисао... И баш то je радост племенитости и човечности, и изражава се на кухињски, то јест на најреалнији начин. "Тако се несрећно живи у њиховом гету" и у њиховим "свињским кагалима". (Саопштио ми je то Јеврејин, продавац дамске обуће, у потпуно мрачном вагону у Санкт Петербургу, на Варшавској железничкој станици: био je, што je код њих реткост, мало припит.) Ето! ето! ето: права идеја изједначавања сиромашног и богатог: помоћ сиромаху и помоћ бога­ том, како би се обојица држала на истом нивоу, како би обојицу држали на истом нивоу без осећања температурне разлике свакодневног живота, једноставно од рођења. О, геније универзалности и осетљивости. Богаташ такође може да тугује, и његове патње могу бити велике. Не може се завидљивим оком гледати у бо­ гатство. То je хришћанство. И скоро да je баш по зави­ сти, а не по "доброти" — социјализам стварно хришћанска појава. Сам "социјализам" или "социјализација" — без хришћанства - изразио би се вероватно у нечем другом, друкчије: ручам, али и још неком, госту, туђину са улице, дајем ручак, стављам га поред себе за сто, неоптерећен тиме што je то туђин. Социјализам би се изразио блискошћу социјализам би се изразио љубављу: а не — војниково — "прегришћу ти грло" и "Чивутине, проклети". Једном речи, социјализам би такође могао да се искаже једним од тајанствених струјања Суламите, каквим, ми то не знамо, да je оригинално-јеврејски, а не по-

50/

дражавајуће-јеврејски (од Европејаца). Исто: "Дај, ja ћу ти опрати ноге", о сиромаху, о просјаку. Баш ту "додирнути", додирнути сиромаха. Kao што сам и рекао: "Ваља додирнути његову кожу". Суштина ствари. Суламит. Па, читава "Песма над песмама" je миомирисна. Тајна ствари je у томе што он није "добар", већ - нежан. Доброта, то je апстракција Доброта, то je обавеза. Свака ће обавеза кад тад да досади. Taj на света, тајна читавог света састоји се у то­ ме да мени буде слатко да чиним слатко, и у томе je, ето, тајна. "Изуј обућу, и ja ћу узети хладну воду и опраћу твоје табане, рис на нози, прсте." Ово je тако присно, да већ постоји љубав. "Приметићу стару борицу код старца, а ионако може да се деси случај, шала око прања ногу." То je, уопште, тако присно да мора да се створи шала и анегдота "око ноге". Ето, видите: а кад постоји шала и анегдота, никад се неће остварити хладно, хладно зато што je формално, liberte, fraternite, ćgalite . У велике лепоте јеврејске историје спада и то што, и поред све њене древности и трајања — никад ником није пало на памет да каже такву баналност. Такву нетачност и такву неправду. Јер je и истину и правичност потребно изврнути натрашке, како би се међу неједнаким, међу људима који међусобно немају ништа заједничко установило egalite — и још рођачко fraternite. Просто осећам кицоше и маркизе XVIII в., fin du siecle XVIII-eme*. А то je: "Поред тебе je робиња твоја, Рут..." "И биће ми као што си рекао"... Какви све тонови! Ти плачеш, Европејче. Плачи. Плачи својим јадним очима. Плачи: зато што у својој историји уопште ниси створио такве обрте речи, вртлог срца, вртлог ума Сва твоја душа je плитка, безосећајна, хладнија. О, друго сунце, друго сунце. Друкчија миришљавост, друге траве. И погледајте — краљице, маркизе, жене, љубавнице: а Суламит je само љубавница. Љубавница? И нико то не пориче. Али, жене стоје и јецају: "О како бисмо ми желеле да будемо такве љубавнице". И ето — гле чуда, чудо je већ у нашој историји и "у строгостима нашим": ни црква не пориче да je то само љубавница. Али, и она јеца и вели: "Каво чудо... Ja знам ко je она, 70

71

Песма над песмама — једна од књига Библије која говори о љубави цара Соломона према Суламит. 71 Слобода, братство, једнакост (уобичајено je: Слобода, једнакост, братство) — поклич Француске револуције који се приписује Б. Франклину. Записан je у одлуци париског Клуба кордиљера 3О. јуна 1793. * Крај XVIII века, (фр.) 70

51/

та Суламит; и не осуђујем, и грлим њене ноге, јер сва она je прекрасна и племенита, и нема боље међу женама по чистоти мисли и речи". И осећате ли, ви Европејци, да je, ето, већ и сав свет преобраћен. Нема ваших хладних категорија, не­ ма ваших баналних категорија Где je легалност? Где су закони? Не, а где je понос? А у Европи све потиче од њега Цела Европа je поносита и све je у њој од поноса. Не треба! Не треба! Небо! Небо! Дај нам неба А небо... Оно je тамо где je ропство. Где су робови срећнији од господара. А "где су робови срећнији од господе" — то je тајна Израиља. Јер je Суламит стварно била срећнија од Соломона, а Агар дивнија од Аврама Ето. 72

ЈОШ О "СИНУ" И ЊЕГОВОМ ОДНОСУ ПРЕМА "ОЦУ" ...У синовима човечијим — синовима замаљским и несавршеним, тако се то и дешава, то се тако и дешава, да се "син р а ђ а " , ако отац није био п о т п у н . Ако није округао, ако није заокружен (зрно, изглед зрна, онтолошка основа заокругљености у о п ш т е с в и х з р н а ) , ако je он ћошкаст.

Син, деца у синовима човечијим нису увек с л и ч н и оцу и пре су му с у п р о т н и , него што га у себи понављају. Мисао о таутологији са оцем, неразликовање од оца противречи закону космичке и онтолошке сврсисходности. Понављање уопште je некако глупо. Онтолошки — оно je немогуће. Стога, ко би рекао: "Ja и отац смо ј е д н о " својим одговором би изазвао недоумицу: "Зашто?" — "Зашто понављање?" Очигледно je да je син могао "доћи са­ мо" да би "допунио оца" као несавршеног, лишеног потпуности и уопште недовољног. Без онтолошке очеве недовољности не може бити сина, макар отац и био "вечито рађајући", па чак и само у суштини својој баш "рађајући". Али, он "рађа свет" и најзад има дар, снагу и лепоту рађања, макар она и не била изражена на Земљи или у историји. Тачније, он баш наставља и до наших дана, да ствара свет суделујући са свом тва­ ри без изузетка у њиховом рађању: чини нерв и нит њихових порођаја, од цвећа до човека, без преваге цве­ та или човека. Али, да би се "појавио син" као име и Агар - служавка која je родоначелнику Јевреја, Авраму, ро­ дила сина Измаила (Књига постања, XVI). 72

52/

лице, то би могло да буде само зато да би се рекло нешто ново земљи и на њој такође обавило нешто но­ во. Без новине нема сина. Рећи друкчије него отац и баш различите од оца - ето због чега би могао "доћи" син. Без супротстављања оцу не може бити сина. Тако je то изложено у Јеванђељу. "Древни гово­ ре... в е ћ ( а л и ) — Ja говорим". У ствари, ово нису гово­ рили древни људи, већ закон њихов који потиче од Оца Али, узмимо "око за око" и "подметни образ оном што те je ударно" . "Око за око" представља онтолошку основу правичности и казне. Без тога "око за око" било би злочина и не би било казне. А "казна", чак и у грижи савести (и у њој снажније него у физици) — она п о с т о ј и и она je својствена свету, то јест једнопространствено и истовремено свету, лежи у његовој души. И то што je у свету тако речено, речено Оцем небеским — Христов "лик", насупрот Очевом (као и свугде) милосрђу, довело je човечанство до му­ ка очајања, до помишљања на самоубиство или je бескрајно унаказило и охаосило свет. Између осталог, на то указују речи апостола Павла: "Јадан сам ja човек, ко ће ме избавити од овог тела смрти". То je директно Каинов вапај, и он се несумњиво односи на кривицу укидања обрезања, то јест он уништава сасвим очигледно читав Стари завет, уз потпуно несхватање тог Завета. Као и свугде у Јеванђељу уз "појединости" лика, правећи незнатне олакшице човеку — Христос je, у ствари, неподношљиво отежао човеков живот, посејао га трњем и "јеремичком" трњином, нечим млитавим, нечим варљивим. У ствари, "правичност" и "казна" јесте оно "обично", оно "нормално" земаљско биће човеково, без чега би то биће изгубило уравнотеженост. То je оно јасно, једноставно и вечито, што баш карактерише "целовитост" очеву и његово вечито трајање, што кратко завршава кратким, уместо тога су настале сузе, хистерија и сентименталност. Настала je Христова мука, настала je Христова смута 73

НАРЕДБА БРОЈ I

74

која je са једанаест редова претворила једанаестомилионску руску армију у прашину и ђубре, али она не 73 "Подметни образ оном што те je ударно" - Јеванђеље по Лу­ ки, VI, 29. Наредба број 1 — прва после Фебруарске револуције по којој су војници стекли грађанска права, и одбачено je обраћање официрима са "ваше благородије". 74

53/

би деловала на њу, она je, чак, не би ни разумела, да je већ 3/4 века није припремала читава руска књжевност. Али, много пре ње — почело je потцењивање официра, он je будала хвалисавац кукавица у сваком погледу ништавило и делимично лопов. Зато je прво требало видети Скалозуба у позоришту и прочитати како се умивао генерал Бетришчев, који je писао "Историју генерала отацбинског рата" , код Гогоља, зафркавајући Чичикова у лице. Исто je и Толстоју — требало да преноси, како се генерали на изглед јуначе, и труде се да се не сагну док пуца, али се сагињу, дрхте и тресу се у души, па чак и на јави. Кад je сва ова књижевност прошла - прошла у генијалним уметничким творевинама "руског пера" онда je адвокат Соколов "обрао кајмак са ње". Али, још већи кајмак je обрао Берлински генералштаб, који би парче папирића исписано мастилом радо платно читавом сумом годишњег прихода Немачке. "Наредба број 1" je одавно припремана. Она je неоспорно била припремљена у Берлину. Берлин je уопште веома добро проучио руску књижевност. Он није учинио ништа друго, он je само исцедио сок из ње. Он je одбацио из ње лековито, чаробно, истинито. "У рату као у рату..." "Ови миомириси нам нису потребни! Нама Немцима на реци Шпре..." ...Из миомириса и ароме он je издвојио ону кап жучи, која je у њој несумњиво била садржана. Несумњиво — била садржана. И у потребан тренутак, он je изнео пред Русију. Баш њу. Само њу. Кап, најраскошније израђену златном руском књижевношћу. "Пиј. Па, ти си је волела. Неговала, пазила" Русија je испила и умрла 75

75 "...Генерал Бетришчев који пише..." — епизода из II кььиге Гоголевих Мртвих душа.

54/

Заправо, нема никакве сумње да je Русију убила књижевност . Између оних који су "расточили" Русију нема ниједног ко није књижевног порекла. Тешко je замислити... Па, ипак — то je тако. 76

Читаоцу, ако je пријатељ. — Ове страшне, потресне годике од многих лица и познаника, а и мени потпуно непознатог света, добијао сам, по некој слутњи срца, помоћ, и новчану, и у намирницама И не могу то да сакријем, да без такве помоћи ja не бих могао, ja не бих умео да преживим ову годину. Мисли и страхови, и жеља да извршим самоубиство, већ су промицали и гушили. Авај, писац je месечар. Вере се по крововима, ослушкује шумове у кућама: и кад га неко не би подржао или ухватио за ноге, ако се прене од вике у стварност, у дан и буђење, он ће се сурвати са кућног крова и смрскаће се на смрт. Књижевност je велика, незаборавна срећа, али и велика несрећа у личном животу. Црне сенке, угаљ: али и млада еос (зора) Хе­ лена. На помоћи — велико хвала; и сузе су често влажиле очи и душу. "Неко се сећа, неко размишља, неко се сетио." "Срце je срцу донело вест." Такође, својеврсно месечарство пространства, времена и већ и читалачке душе и њених племенитих сновиђења. Природно, сваком je његова душа отворена, и о својој души знам, како она милује и чува (главно!), и хоће да у-годи и у-интими (учини интимном) читаочеву душу. "Интимно, интимно чувајте: од свег блага овога света вреднија je интимност ваше душе! — оно што о вашој души нико неће сазнати!" На читаочевој души, као на лептировим крилима, стоји тај доњи цветни прах, који нико не сме, не уме да додирне, нико осим Бога Али, ево и обрнуто: значи, интимност читаочеве 76 "...Русију je убила књжевност". - Према мишљењу Розанова, књижевност после Гогоља je припремила "крај Русије": "Буњин у роману Село сваким написаним редом тврди: 'Сељаштво, то je ужас, срамота и патььа'. Исто то говори Горки о малограђанима, исто Ал. Н. Толстој — о племићима. Па, ако они говоре истину, онда Русија, у ствари, и не постоји, то je само једно празно место, које 'суседни паметни народ' само треба да освоји, као што je о томе већ маштао Смердјаков у Браћи Карамазовима" (В. Розанов, Не верујте белетристима. У чланцима писании 1918, Розанов je посебно развиjao ту мисао: "Пошто су и Гогол, и Гончаров проклели спахије (Обломов), Шчедрин — администрацију и историју (Господа из Ташкента, Историја ј е д н е вароши)), Островски - трговце, Љесков — свештенство (Ситнице архијерејског живота) и, најзад, Турге­ н е в - породицу, руском човеку није остало ништа да воли, само пошалице, песмице и причице. Из тога je проистекла револуција" (В. Розанов, Тајанствени међусобни односи, Книжный улог, 1918,4).

55/

душе узела je унутар себе интимну читаочеву душу. "Како си узнемирен, мој ауторе. Откуд теби такви снови и патнье?" О чему завијаш ноћни ветре, Какво оживљаваш сећање? 77

Уморио сам се. Не могу, 2-3 шаке брашна, 2-3 шаке прекрупе, 5 печених jaja често може да спасе мој дан. Нешто златасто назирем у будућој Русији. Неки својеврсни "апокалиптични преврат", већ у историјским схватањима не само Русије, већ и Европе. Сачувај, читаоче, свог писца, и нешто ми, коначно, светлуца у ове последње дане мог живота. В. Р. Сергејев посад, Московска губернија, Красјуковка, Пољеваја ул., кућа свештеника Бељајева

Број 8 - 9 Број 6 и 7 ће каснити.

ХРИШЋАНИН Kao да je болестан и све сумњичи, да болују од још горих болести него што je његова Само према једном, према власти није сумњичав. Власт je увек добра, бла­ га и, заправо, зато што je лењ и власт му обећава да ће га збринути, као богаља Доброчинство које свугде попуњава недостатак, код хришћана je нормално стање. Сви хвале "сиротињску братију" и нека беда иметка, тела и духа — то je хришћанство. "Сувоњави људи." Кад су Словени позвали "Варјаге преко мора" да управљају њиховом пространом и богатом "земљом", они су себе приказали као неке богаље већ пре рођења Ужасно. Ужасно и истинито. И све до сада, све чак до нашег времена, имао сам прилике да видим да je све што je боље него земљица, све што je "округлије", што има удобнији положај — у рукама Немаца или Јевреја. "Штолов летњиковац", "Винклерово имање". Штол je за 15.000 докупио шуму и земљу око три огромна језера, a већ седам година касније за то су му нудили око 120.000, али он није продао. Знао je да ће његов унук за то узети милион. То je иста она "историја Варјага". "О чему завијаш ноћни ветре..." — почетак песме Ф. И. Тјутчева (1836). 77

56/

Продао je, без сумње, спахија, који je хтео да обезбеди своју куварицу и децу. "Њој није потребно више од 15.000. А то значи, ни мени, преживећу поред ње. Уосталом, она ми дозвољава да одиграм по коју партију карата." Песници. Код нас су свугде Нали и Дамајанте . Уметничка нација. Са анегдотом. И ето, тако ми живимо. Али, вратимо се хришћанима. Нема бистрог, ведрог ока Свако сваког загледа, свако сваког сумњичи. Свако сваког оговара "Хришћанска књижевност" скоро да je "историја хришћанског оговарања". Погледајте белетристику, позориште. To je скоро непрекидно сплеткарење. Како je то ужасно. И још je горе волети све то. Стењем и волим, стењем и волим. Навика и традиција Ах, "јадни моји родитељи". 78

LA DIVINA COMEDIA Са звекетом, шкрипом и клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса — Представа је завршена. — Време je да се облаче капути и да се враћамо кући. Осврнули смо се. Али, ни капута, ни кућа више није било.

ЧУДНОВАТОСТ У Јеванђељу има много прича, али где су молит­ ва, химна, псалам? И ко зна зашто Христос ниједном није у руке узео харфу, свиралу, цитру, и ниједном није "дозивао"? Зашто? Он није научио људе да се моле, разоривши истовремено и култ, и храм. И рекавши јавно о храму, да ће га Он срушити : као и о Јерусалиму — такође заповеднички предсказавши да ће пасти и да ће се срушити. Срушиће се такво средиште молитви и молитвености, каквог наравно још нигде на зем­ лей није било. Некако тајанствено и непојмљиво, људима никад није пало на памет да je Јеванђеље рели­ гиозно-хладна књига, да не кажем религиозно-равно­ душна. У којој се не пева, не радује, не одушевљава, не 79

Нал и Дамајанта — јунаци Махабхарате. "И рекавши јавно о храму..." (Јеванђеље по Матеју, XXIV, I,1; XXVI, 61; Јеванђеље по Марку, XIX, 58; Јеванђеље по Јовану II, 19). 78

79

57/

гледа у небо; и где уопште некако ништа "ништа није слично рају првобитних људи". Ником није пало на памет да оно што највише изненађује, изненађује и запањује — јесте религиозна трезвеност: скоро блиска рационализму, и где "парови" не иду ни "одозго", ни "одоздо". "Приповетка", "приповетка", - "изашао сејач да сеје у пољу" — све то као да je већ припремљено за Харнака и за свештеника Григорија Петрова; прича "из свакидашњег" на поучну свакодневну "придику"... Поред Харнака требало би додати још и Фарарија: али, где je овде религија? Где je главно он, псалам — суштина целе ствари? И овај Цар, незадрживо певајући Богу! "Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже..." На великом, ипак веома великом, простору Јеванђеља има само једна молитва од седам редова. И ка­ ко je сва доследна, јасна. То je логика, а не молитва; са помињањем тога и тога, али без дирљивог, без јоте за­ носа. То je неко дугуљасто "два пута два = Боже". Зар je то исто што и "цариникова молитва", велика, дивна, јединствена! Али, узмите очи у руке: то уопште није Христова молитва, већ je јеванђелиста случајно прислушкивао, баш молитва човека и цариника. Зар неће свако да се изненади да Христос у молитви "Оче наш" има мање ноумена, молитвености, него тај јадни човек. И уопште, ми не чујемо молитве и изливе срца испуњене љубављу, баш Христа према Оцу своме, што би било тако природно од Сина, што би се од Сина очекивало. Људи се моле, али Христос се не моли. Фарисеј се моли негде у потиснутости, некој одстрањености, у некој одвратној сенци, и то je паралелно и као да "потпомаже" одраније предодређено рушење хра­ ма, и Јерусалима, и читавог племена Израиъевог. "Та­ ко су се молили, и шта се може очекивати од тог пле­ мена?" Међутим, сада већ знамо Симона Праведног , Бен-Јохаја, рави Акибу. Они се уопште нису "тако" молили. Па ето, Јона: "доспевши чак у утробу китову" он je ипак "устао на молитву" и "дозивао": а он није био фарисеј и није се фарисејства ради молио. Јона невидљиво и дивно брани и — ф а р и с е ј а . Јевреји се уопште нису молили онако као што je то описано у Jeванђељу, и у Јеванђељу je садржана клевета на молит­ 80

80 Симон Праведни (Симон III Макавеј) - један од браће Макавеја који су ослободили Јевреје у Палестини од власти сиријских царева; Бен-Јохај — јеврејски научник II в. н. е., дуго година je живео у пећини, легенда му приписује кабалистичку књигу Зохар. Акиба (Акива) — јеврејски проповедник I-II в. н. е. Убили су га Римљани због учешћа у устанку Бар-Кохбе, који je угушен 135. г.

58/

ве Јевреја. Ти ужурбани Јевреји и Симон Праведни и Акиба су трчали, хитали, викали, рикали на народ, али никад нису "свечано заузимали позу" и нису изговарали речи, заиста проклете. Једино у чему су "погрешили против Јеванђеља", то je што су толико волели Храм, и град, и народ... Неко чудно гашење молитвености. Колико се тек путује у "Делима", a нема тога да се ко помоли, кад креће на пут, и нема тога да се помоли, кад се срећно врати с путовања. A толико — напора. He можемо a да не приметимо подругљиво: "Ти се толико трудиш, Марта — седи крај ногу Оца Небеског"... Али, баш Отац Небески на загонетан начин ником више не пада на ум, само — Син, свугде Син, који замењује Оца... Међутим, шта je то молитва ако не исцрпљујући однос детета — човека према Богу! И ето, баш она тајанстевно нестаје. Само умују. И пада на ум да харфу Давидову, лиру Аполонову, и Марсијеву свиралу — ми обухватамо погледом читав стари свет — одсад замењују теолошке дискусије. И да, вероватно, тајни наум Јеванђеља и читавог "дела јеванђеоског" и јесте био у промени — музике молитве на "cogito ergo sum" теологије. 81

PERTURBATIO AETERNA* "A ja вам велим: први нека буду последњи, a последњи ћe постати први." И упитаху га ученици: "Али, Господе, до које границе и у којим роковима?" И опет рече: "Први нека буду последњи и последњи први." "Али, благи учитељу: ако je то тако, које ће се царство одржати, и која ће земља остати чврста, ако све почне да се поставља одозго надоле, a одоздо — нагоре?" И рече поново: "Први нека буду последњи, a последњи ће постати први". Ученици говораху: ' "Али, ако то није бакар који звецка, и није цимбал који одзвања: како онда да израсте плод ако не буде леје са положеном земљом, већ само севање ашова који преврће земљу с једне на другу страну?" И опет je још рекао: "A ja вам заиста, заиста вам кажем: први ће постати последњи, a последњи први". 81 Марсије — фригијски пастир, који je свирао на флаути; према миту, он je позвао на такмичење Аполона. Музе су се одлучиле за Аполона, који je онда обесио Марсија на бор и одерао му кожу. * Вечита пометња.

59/

И у п л а ш и ш е се у ч е н и ц и његови. И у д а љ и в ш и се — саветовали су се. И в р т е л и су главама. И ћ у т а л и су.

А л и , и с т о р и ј а д и ж е грају: завере, буре, преврати. Н е м и р н а р о д н е воље. И с в и се н а п р е ж у да д о с е г н у првенство. И н и к о не м о ж е д у г о да га задржи, тоне.

В а и с т и н у : " П о ш а љ и срп твој на земљу: и нека п о ж њ е о н о ш т о н а њој р а с т е " (Апокалипса). "И б е ш е п л а ч и ш к р г у т зуба. И земља беше пожњевена."

Он ( Р а с к о љ њ и к о в ) je п р о л е ж а о у б о л н и ц и крај поста и С в е т у недељу. К а д je већ почео да прездрављује, п р и с е т и о с е својих снова, док j e ј о ш имао високу темп е р а т у р у и док je ј о ш бунцао. У б о л е с т и му се привиђало, као да je цео свет осуђен да постане жртва неке страшне, н е ч у в е н е и н е в и ђ е н е болештине, која je д о л а з и л а из д у б и н е А з и ј е у Европу. Сви су м о р а л и да помру, о с и м неких, м а л о б р о ј н и х , одабраних. Појав и ш е се некакве н о в е т р и х и н е , бића сићушна која су се усељавала у тела људи. Али, та бића беху духови над а р е н и у м о м и вољом. Љ у д и који су их п р и м и л и у себе, сместа су постајали л у д и и опседнути. А л и , никад, н и к а д љ у д и себе н и с у с м а т р а л и тако п а м е т н и м и неп о к о л е б љ и в и м у и с т и н и као ш т о су то с м а т р а л и зар а ж е н и . Н и к а д н и с у с м а т р а л и д а с у њихове одлуке, њ и х о в и н а у ч н и закључци, њихова м о р а л н а уверења и веровања ч в р ш ћ и . Ч и т а в а насеља, читаве в а р о ш и и нар о д и , и н ф и ц и р а л и су се и постајали луди. С в и су били у з н е м и р е н и и н и с у се м е ђ у с о б н о р а з у м е л и — свако je м и с л и о да ј е д и н о он з н а сву и с т и н у и мучио се гледајући у д р у г е , ударао се у груди, плакао и к р ш и о руке. Н и с у з н а л и коме и како да суде, н и с у м о г л и да се сложе, шта се има сматрати за зло, a шта — д о б р о . Н и су з н а л и кога окривити, кога оправдати. Љ у д и су се м е ђ у с о б н о у б и ј а л и у некој б е с м и с л е н о ј злоби. Кретал и с у ј е д н и н а д р у г е ч и т а в е армије, а л и армије с у већ у м а р ш у и з н е н а д а п о ч и њ а л е саме себе да киње, редов и б и с е р е м е т и л и , в о ј н и ц и с у к и д и с а л и ј е д а н н а другог, к л а л и су се и с е к л и , у ј е д а л и и п р о ж д и р а л и ј е д н и д р у г е . У г р а д о в и м а су ц е л и д а н п о з и в а л и на узбуну, с т а л н о су п о з и в а л и : а л и , ко и зашто позива, то нико н и ј е знао, a с в и су б и л и у з н е м и р е н и . Напустили су

60/

о б и ч н е занате, ј е р je свако н у д и о своје м и с л и , своје поправке, и н и с у м о г л и д а с е сложе. Престали с у д а с е баве земљорадњом. П о н е г д е су се љ у д и скупљали у гомилице, з а ј е д н и ч к и су се са н е ч и м слагали, к л е л и се да н е ћ е б и т и з л е воље - а л и , одмах су з а п о ч и њ а л и н е ш т о сасвим д р у г о , о д о н о г ш т о с у малочас започели, п о ч и њ а л и су м е ђ у с о б н о да се окривљују, т у к л и су се и к л а л и . П о ч е л и су п о ж а р и , почела je глад. Све и сва je п р о п а д а л о . Г н о ј н а р а н а се ш и р и л а и померала се све д а љ е и даље. У ч и т а в о м свету м о г л о je да се спасе само н е к о л и к о љ у д и — б и л и су то чисти и изабрани, пред о д р е ђ е н и да з а п о ч н у р о д нових љ у д и и н о в и живот, да обнове и очисте земљу" (Злочин и казна, издање 1884. г о д и н е , стр. 500-501).

"И и з а ш а в ш и и И с у с и ђ а ш е од цркве и приступ и ш е к њ е м у у ч е н и ц и његови, да му покажу грађевин у црквену." A и И с у с р е ч е и м : "He видите ли све ово? Заиста вам кажем: Неће остати овде ни камен на камену кој и се неће разметнути" (Јеванђеље no Матеју, глава24,1-2).

И у п и т а Га Ј о в а н : "Господе, ко ће Te продати?" A И с у с о д г о в о р и : "Онај коме ja дам комад хлеба умоч и в ш и га у со — тај ће ме издати". И у м о ч и в ш и га даде га Ј у д и . И С о т о н а je сместа ушао у душу Јудину. И у с т а в ш и он je отишао и и з д а о Га".

" Н е п р и ј а т е љ и м а Т в о ј и м тајну н е ћ у одати, н и пољубац Ти н е ћ у д а т и као Јуда..."

"Да се не дате л а с н о покренути од ума, н и т и да се плашите, ни духом, ни ријечју, ни посланицом, као да je од нас послана, да je већ настао д а н Х р и с т о в . Д а вас н и к о н е правари никакијем начином; ј е р н е ћ е д о ћ и док не д о ђ е н а ј п р и ј е отпад, и не покаже се човјек безакоња, с и н п о г и б л и . К о ј и се п р о т и в и и п о д и ж е в и ш е свега ш т о се зове Б о г и л и се п о ш т у ј е , тако да ће он сјести у цркви Божјој као Б о г показујући себе да je Бог.

61/

He п а м т и т е ли да сам вам ово казивао ј о ш кад сам код вас био? И сад з н а т е ш т а задржава да се не јави у своје вријеме. Јер се већ ради тајна безакоња, само док се у к л о н и онај који сад задржава. Па ће се онда јавити безаконик, којега ће Господ и И с у с у б и т и д у х о м уста својијех, и и с к о р и ј е н и т и свјет л о ш ћ у доласка својега; Koјeгa je долазак пo чињењу Сотонину са сваком с и л о м и знацима и л а ж н и ј е м чудесима. И са сваком п р и ј е в а р о м неправде међу онима кој и гину: "јер љубави и с т и н е н е п р и м и ш е , д а б и с е спас л и " (Солуњанима п о с л а н и ц а друга Светога Апостола Павла, глава 2,2-10).

"И и с к у ш а о сам о н е који себе називају Апостолима, a н и с у , и нашао сам да су они лажови. И о н и говоре о себи да су Јевреји, а л и о н и то нису, већ Сотонина скупина" (Апокалипса - Откривење Јованово, глава 2,2-3).

ПРИТИСНУТИ ОРМАНОМ H e м о ж е с е друкчије, н е г о п о м е р и в ш и орман, спас т и и л и , т а ч н и ј е , и з б а в и т и о д о г р о м н е , вечите муке целу н а р о д н о с т , 5-8-10 м и л и о н а људи, колико — не знам: а л и , с м р в и т и бар и ј е д н о г човека je страшно. И ето, он хоће да д и ш е и не м о ж е да д и ш е . "Боли", "бол и " , " б о л и " . М е ђ у т и м , ко ће п о м е р и т и овај о р м а н ? Нема малог, кратког реда који би повећао т е ж и н у п р и т и ска. K o м о ж е д а п о м е р и б л а ж е н о г А в г у с т и н а ? Тако с н а ж а н , и з у з е т а н ум. Ko м о ж е да п о м е р и Јована Злат о у с т о г ? С а м о и м е показује какав je био на речи. И Апостола Павла? A нарочито — Њега? М е ђ у т и м , већ сама ч и њ е н и ц а да се "неко ж и в нал а з и и с п о д о р м а н а " ч и н и да у г р у д и м а н е ш т о подрхтава. "Ама, ко ж и в и с п о д ормана"? "Како je тамо д о с п е о ? " " А л и — д о с п е о j e " . П р и т о м - ко? Вољено д е т е Божје, које je од почетка века, од стварања света, б и л о н а ј в о љ е н и ј е . И н и к а д се Б о г н и ј е од њега окренуо, н и о н Бога н и ј е заборављао. " Ч о в е к и с п о д о р м а н а " . — "Човек у мору". И брод се зауставља, да би га извукао из мора. Бацају мреже,

62/

ужад, појасеве за спасавање. " И з в а ђ е н . " "Спасен." И сви се радују. "Човек je спасен." И не ж а л е се због тога ш т о je брод з а д р ж а н , ш т о су "дуго чекали". Само "кад je спасен". Стога, "ход х р и ш ћ а н с к о г брода", већ и због тога и з г л е д а ч у д н о , ш т о je "човек у мору", и нико се не осврће, сви су га заборавили. Заборавили су на човека. О, о, о... А л и , п о ч е т и са " о д м и ц а њ е м о р м а н а " и з н а ч и — " п о ч е т и опет ч и т а в у ствар из почетка". " Н и с у прихват и л и Х р и с т а , a Он je Б о г н а ш . " Па, како ми можемо да се колебамо у п о г л е д у прихватања Христа? П р и г њ е ч и л а je и п р и т и с л а сва та х р и ш ћ а н с к а историја. Т о л и к о "коментара". Т о л и к о "бележака". Зар се такве б и б л и о т е к е могу п о м е р а т и ? Јевреје п р и т и с к а Ј а в н а и м п е р а т о р с к а библиотека, British Museum. И у Шпанији - Универзитет у Саламанки, у Италији — А м б р о з и ј а н а у Венецији. Господе — сви ти библиот е ч к и о р м а н и п р и т и с н у л и с у г р у д и Јеврејчића и з Шклова. A вама je п о з н а т о колико су к њ и г е тешке. А л и , човек не у м и р е и не ј е ч и . Бар да умре, цивил и з а ц и ј а б и л а к ш е д и с а л а . Ј е р j e н е м о г у ћ е дисати. Стално јечање, јечање. Ч у д н а ц и в и л и з а ц и ј а која ј е ч и . Зло Христовогдоласка и з р а ж е н о je већ и на тај н а ч и н ш т о je д о б и ј е н а цивилизација са јечањем. Он je проповедао "повољно л е т о " . E T O , бар то. — П о г р е ш и о j e : н и ј е и с п а л о никакво " п о в о љ н о л е т о " , већ je и с п а л а ц и в и л и з а ц и ј а која јечи. Па, каква je то "блага вест", ако je "човек у мору" и " о р м а н пао на човека"? H e : у ч и т а в о м х р и ш ћ а н с т в у , у х р и ш ћ а н с к о ј истор и ј и — и е т о како je састављена, и е т о како се развијао њ е н с п и р и т у а л и з а м — л е ж и неко зло. И овде су немоћни и "цветићи" Фрање Асишког, и Анатола Франса, и Ренана. " Ч о в е к je с м р в љ е н " и ja не ж е л и м да с л у ш а м "Подражавања Томе Кемпијског" . 82

ТРИ ХОРОСКОПА Да ли п о с т о ј и веза и з м е ђ у п л а н е т е и човека који je насељава? И у о п ш т е — "због чега гори Сунце?"... " Ч е г а и м а у звездама?" Да ли звезде шапућу? И л и се "Подражавање Томе Кемпијског" — морално-филозофски трактат холандског калуђера Томе Кемпијског (око 1380-1481) О подражавању Христу (1418). 82

63/

о н е само т у п о и п р а з н о , као п р а з н и з е м љ а н и л о н ц и , крећу п р е м а К о п е р н и к у ? О т о м е су г о в о р и л и хороскопи. " Г л у п о познавање с т а р и н а " , к о м е се п о р е д нове науке не поклања никаква пажња. А л и , и " н о в а наука", чак ни п р е н е к о л и к о м е с е ц и н и ј е п р о р е к л а с а д а ш њ и рат. И ј е д н о м речју, К о н т о в "savoir pour prevoir"* — б а ш у њ е г о в о м контизму, баш у п о з и т и в и з м у , некако се б а н а л н о скршио ... Па, ш т а су то " х о р о с к о п и " ? Ш т а су о н и ? Д е м о н ? Б о г ? А л и , и х р и ш ћ а н и , бар у селима, "верују у судбину". To jeст, верују у тајну власт звезда. И ето чуда, н и ко од и с т о р и ч а р а н и ј е о б р а т и о п а ж њ у на т р и необ и ч н а " х о р о с к о п а " и з н а ч и "заповест звезда" — већ обистињена, и п о ш т о су н а м та т р и хороскопа већ позната из и с т о р и ј е и и с т о р и ч а р и о њ и м а причају на најп о д р о б н и ј и н а ч и н . Г л а с н о . Разговетно. Да цео свет чује. Ј е д а н хороскоп — Исуса Христа. Д р у г и хороскоп — А п о с т о л а Петра. Т р е ћ и хороскоп — К о н с т а н т и н а Великог. Ј е д а н j e био разапет. Д р у г и — разапет, а л и главом надоле. Т р е ћ и - К о н с т а н т и н В е л и к и je погубио с и н а с у м њ а ј у ћ и у њ е г о в у везу са м а ћ е х о м Фаустом. Taj с и н je био К р и с п . A ж е н у , о ч и г л е д н о вољену, с п а л и о je у у ж а р е н о м купатилу. Д о с т о ј е в с к и на ј е д н о м месту п р и м е ћ у ј е да се " п л а н е т а н и ј е с м и л о в а л а свом Творцу"... О, о, о... Што je Земља — зла? А л и , он г о в о р и о " З е м љ и белој", о З е м љ и " д о б р о ј " . Н и ј е ли он рекао и "Света Русија"? Па и то je такође п л а н е т а , део п л а н е т е . He, ако je до To­ ra, и сама п л а н е т а je бела, добра. И ми у њу морамо поверовати. Па, ето тако — ј е д н о с т а в н о поверовати. И ето, ова п л а н е т а у коју "верујемо" (према Достојевском) н а п р а в и л а je о Њ е м у и о њима такве ужасавај у ћ е , у и с т о р и ј и незапамћене, хороскопе који л е д е душу... О, јауци... Јауци, ј а у ц и , јауци... А л и , који се т о л и к о поклапају са страхом Јевреја од "промене ципела". А л и , овде je у великој м е р и садржана бука Малстрема — највећи океански вртлог — шум Апокалипсе: 83

* Знати да би се предвидело (фр.). 83 "Знати да би се предвидело, предвидети да би се избегло" — девиза позитивизма, коју je формулисао његов главни представник Огист Конт (1798-1857). Розанов je читавог живота иступао против позитивизма.

64/

- О н и себе називају " А п о с т о л и м а " , a у ствари — С а т а н и н накот. И веле: "Цркве", a у ствари, то je скуп злодуха... О, о, о... Ужаси, ужаси... Ноумени планете. "И п о к о л е б а л е су се о с н о в е земљине" (Јеванђеље о т р е н у т к у Х р и с т о в о г распећа)... "И с и ш а о je — у Пакао"... Ужас, ужас... П л а н е т а je п о т п у н о разбијена. И где су, Земљо, твоје к р х о т и н е ? Х о р о с к о п и , хороскопи, хороскопи... О, како су у ж а с н а њ и х о в а предсказања. Зар je то шапат звезда? Трчите, историчари, запушите уши. " Б л а ж е н е с у у ш и које н и с у чуле н и ш т а о д људске историје".

О У Ж А С И М А СВЕТА О в д а ш њ и з е м а љ с к и живот већ крије у себи корен неземаљског. Kao ш т о je и р е ч е н о : П о с т о ј и з а н о с боја... To су M a p e и А р е ј , божанство Марса и Ареја, о н и су као богови. И на и в и ц и м р а ч н е бездани. И у хујању урагана. И у п и р к а њ у куге... Б е с м р т н о с т и можда j e залога. Каква je мисао, каква мисао je инстинктивно промакла код П у ш к и н а . Б а ш — "залог б е с м р т н о с т и и вечитог живота". To су " а и д " и " е л и з и ј " старине: и како да им не поверујемо, како да не поверујемо у њихову реалност, кад je код х р и ш ћ а н и н а - П у ш к и н а , код п е с н и к а - П у ш к и н а , у т р е н у т к у п и с а њ а песме о древн и м а н и ј е н и ш т а м и с л и о , и з н е н а д а и неочекивано, и з н е н а д а и н е х о т и ц е , и з н е н а д а и неодољиво, склизнула мисао п р е м а Г р ц и м а , ка Р и м љ а н и м а , у царство подземља (тартар) и Х е з и о д о в и м и Х о м е р о в и м мислима... 84

85

*

* *

Н и ш т а м и , такође, н и ј е падало н а у м п р и погледу на л у т к и ц е и л е п т и р о в е , које сам видео с ј е д н е с т р а н е Ареј (Арес) — бог рата у старогрчкој митологији (у римској Mape). 85 "Постоји занос боја..." — A. С. Пушкин, Гозба за време куге. 84

65/

— ј е д н и м бићем; а л и , с д р у г е с т р а н е , исто je т о л и к о изразито, и с т о je т о л и к о с н а ж н о , и не само ј е д н и м . Онда, п р и ш а в ш и п р и ј а т е љ и м а који су б и л и код м е н е у посети, К о п т е р е в у и Ф л о р е н с к о м , природњаку и с в е ш т е н и к у , з а п и т а о сам их: Г о с п о д о , у г у с е н и ц и , ч а у р и и у л е п т и р у — пa ш т а је њихово ja? T o ј е с т , "ja" као д а j e ј е д н о слово, ј е д а н сјај, ј е д а н "зрак". " J a " и "тачка" и " н и ш т а " . К о п т е р е в je ћутао, a Ф л о р е н с к и je р а з м и с л и о и рекао: " Н а р а в н о , л е п т и р je е н т е л е х и ј а г у с е н и ц е и чауре". " Е н т е л е х и ј а " je А р и с т о т е л о в т е р м и н и ј е д а н од н а ј ч у в е н и ј и х т е р м и н а које je он сам с м и с л и о и филол о ш к и саставио. Ј е д а н с р е д њ о в е к о в н и сколастичар дао je у з а л о г д у ш у ђаволу, само да му бар у сну протум а ч и ш т а j e А р и с т о т е л т а ч н о подразумевао под " е н т е лехијом". А л и , и з м е ђ у осталог, код А р и с т о т е л а постој и и з р а з д а j e " д у ш а ентелехија тела". И з одговора Ф л о р е н с к о г , тада je одмах постало ј а с н о (a и ш т а би д р у г о м о г а о да о д г о в о р и Ф л о р е н с к и , ако не баш то?), да je " л е п т и р " , у ствари, тајно и метафизички, д у ш а г у с е н и ц е и чауре. Т а к о се д е с и л о то к о с м о г о н и ч к и п о т р е с н о отк р и ћ е . М и смо, м о г л о б и с е р е ћ и , утроје открили д у ш у и н с е к т а , п р е н е г о ш т о смо je о т к р и л и и доказали код човека. Сада — хајде да в и д и м о , " ч и м е се она бави"? " П р и к у п љ а н е к т а р " , "чепрка пo цвећу". To je сумњ и в о и за осуду! А л и , у ствари: л е п т и р у о п ш т е нема у с т а , н е м а н и ш т а ч и м е би п и о и л и у з и м а о чврсту храну. К о п т е р е в je одмах, као п р и р о д њ а к , рекао: "Они" ( н и ј е рекао сви) немају црева ( н е г д е сам читао, и з г л е да, п о н е к а д "се д е ш а в а да н е м а црева"): то з н а ч и да нем а н и желуца? Н а р а в н о ! Како j e чудно... биће, живот? " H e х р а н и се." Д а л и д у г о ж и в е ? П о с т о ј е "муве кратка века". А л и , у сваком случају, о н е се, и то je неоспорно, све спајају. З н а ч и , "свет будућег века" углавном се одређује као "спајање": и тада се сасвим ј а с н о в и д и његова несавладивост, његова — н е з а с и т о с т и "авај", и л и "не авај" на њ е г о в о " с в е ш т е н с т в о " , да je о н о "тајна" (тајна - брака). О т к р и ћ а - ш т о даље, то в и ш е . А л и , 86

87

86 Павел Н. Коптерев — сарадник часописа Богословски весник (1892-1918), који je издавала Московска Духовна академија. Од 1913. уредник часописа je постао П. A. Флоренски. Ентелехија (грчки — завршеност, оствареност), појам из Аристотелеве филозофије којим се означава остварење неке могућности бивствовања. 87

66/

о ч и г л е д н о je да код инсеката, крава, свугде — у живот и њ с к о м и б и љ н о м свету и у о п ш т е не само код човека — о н о je "тајна, н е б е с н а и света". И баш у његовој цент р а л н о ј тачки — у спајању. О н д а je разумљива "стидљ и в о с т п о л н и х органа": то je "живот будућег века", преко тога у л а з и м о у " з а г р о б н и живот", "у живот буд у ћ е г века". И, ч у д н о : о н д а je разумљиво уживање "Еден, б л а ж е н с т в о " . А л и и в и ш е : о к р е н и м о се "нектару цвећа". С т в а р н о , н е о б и ч н о j e т о ш т о и н с е к т и ( н е само л е т и р и , већ и " з л а т н е " бубе, "буба-маре") чепркају no, у односу на њ и х , о г р о м н и м п о л н и м органима дрвећа, н а р о ч и т о жбуња, ружа, л е а н д е р а и орхидеја. Како цвеће изгледа л е п т и р и м а ! Ето, шта би требало схват и т и , и шта je н е о п х о д н о схватити - ноуменално. Н и ј е н е м о г у ћ е да сваком и н с е к т у - "дрво и цвет", " б а ш т а и ц в е ћ е " л и ч е на "рај"... Па, тако и јесте: "лето, т о п л о , и — С у н ц е " , у ч и ј е зраке о н и улећу; a са цвећа — "убирају нектар". У т о м тренутку, обавезно зам и ш љ а м о "спајање нектара и д у ш е " и да je "душа за н е к т а р " , a " н е к т а р за д у ш у " . Т р е ћ е — мит: "богови се на Олимпу х р а н е н е к т а р о м и амброзијом". А л и , и пре м и т а и п а р а л е л н о са њ и м : колико се светлости п р о л и ва у то, "na, з а ш т о цвеће м и р и ш е " , и зашто биљке имају тако о г р о м н е цветове, да у њ и х м о ж е да се "завуче читав инсект". С а с в и м о ч и г л е д н о : в е л и ч и н а цветова б а ш и ј е с т е таква да би читав и н с е к т могао да уђе. Онда je р а з у м љ и в о ш т о "биљке чују и размишљају" (бајке из с т а р и н е ) , у о с т а л о м , то се само no себи разуме, да су о н е "са д у ш о м " . О, и то са каквом... А л и , з а н и м љ и в о j e : да "врт", у о п ш т е сваки врт, " н а ш и земаљски", пом а л о и н и ј е " н а ш " и н и ј е "земаљски", a исто тако — " б у д у ћ н о с т и " , " з а г р о б н о г века". О н д а je разумљиво — "зима и лето", ј е р из з и м е и преко зиме, п р е л е ж а в ш и з и м у "у з е м љ и " , с е м е "устаје из гроба". У ствари, no закону — као и л е п т и р о в а луткица. Ha тај н а ч и н , " н а ш а поља" су "загробна поља", " з а г р о б н е њ и в е " . Тада наравно: К а д се таласа њ и в а која ж у т и

Т а д н а н е б е с и м а в и д и м Бога . №

У о п ш т е je р а з у м љ и в о — посебно и заносно о с е ћ а њ е које човек и м а у врту, које и м а м о у пољу, које "Кад се таласа њива која жути" - слободно навођење песме М. Ј. Љермонтова 88

67/

и м а м о у ш у м и , и — р а ц и о н а л н о се никако не може обј а с н и т и . Р а з у м љ и в о je з а ш т о " А н т е ј додирујући мајку з е м љ у п о н о в о обнавља снагу!" У старо време се у о п ш т е м н о г о тога м о ж е објаснити: као и код Достојевског, њ е г о в а чувена, п о т р е с н а р е ч е н и ц а , која вреди к о л и к о и ч и т а в " п а г а н и н - Г е т е " : " Б о г je узео семе из д р у к ч и ј и х светова и посејао га на З е м љ и . И проклиј а л о j e све ш т о j e м о г л о д а проклија. А л и , н а Земљи све ж и в и преко тајанственог додиривања друкчијих светова". О в д е je већ све паганство. Ha п р и м е р , сав Е г и п а т , ч и ј и су х р а м о в и прави ш у м а р ц и , д р в о р е д и — дрвеће, свакако — дрвеће, са "капителима-цвећем". A и сваки н а ш в р т "јесте и т а ј а н с т в е н и храм" и не само " п о с е д е т и у њ е м у — ојачати", н е г о и "поседети — пом о л и т и се". О н д а су р а з у м љ и в и "свети ш у м а р ц и древности", "разумљива — вечерња т и ш и н а у шуми", у о п ш т е , р а з у м љ и в а " п р и р о д а као н е ш т о свето", a не "само свето богословље". А л и , в р а т и м о се ј о ш страс т и м а и огњу. Т а ј а н с т в е н о кроз њ и х и " о р г и ј е " стварно провирује " ж и в о т б у д у ћ е г века". Хајде, погледајте, како се н а с у м њ и в н а ч и н и недозвољено милују међусобно лепт и р и и цвеће. С т в а р н о , м о р а се осудити. Али..., "живот б у д у ћ е г века", и... ш т а да се ради. О н д а je разумљиво одакле и з а ш т о су н а с т а л е све " о р г и ј е д р е в н о с т и " , и да "без о р г и ј а н е б и б и л о д р е в н и х р е л и г и ј а " . С е т и ш с е " н е к т а р а и а м б р о з и ј е " О л и м п а , и као на цртежима, не с м е ј у ћ и р е ч и м а — ja сам објаснио у " И с т о ч н и м мотив и м а " е г и п а т с к е м и с т е р и ј е . П р е г л е д а ј у ћ и сада колекцију м о н е т а — м о н е т е р а з н и х држава са таквим и и с т о в е т н и м л и к о в и м а — ja сам их посматрао са прис н о ш ћ у и н е м и м разумевањем: тајно и ћутке, као и ja у "Источним мотивима", древни су на њих пренели своје о м и љ е н е " м и с т е р и ј е " , у којима су о н и о свима и све з н а л и , а л и н и к о и х н и ј е н и ј е д н о м речју поменуо, као " ж и в о т б у д у ћ е г века", о коме су у овом земаљском животу заувек м о р а л и да сачувају мук. Али... О д а т л е , з н а ч и — " н а ш е тајне"!!?? Ове с т в а р н е " с у н ч е в е п р о т у б е р а н ц е " (бакље, ерупције н а т е л у С у н ц а ) . Да н и ј е и С у н ц е у "мукама"? Стварно, "и на С у н ц у постоје флеке". С а м о je Х р и с т о с без флека. A н а ш е с у н а ш ц е je са " г р е ш к и ц о м " , пламса и греје, п л а м с а и греје; п л а м с а - и, ето, "у п р о л е ћ е " , кад га и м а " в и ш е " , кад о н о не само греје, већ п о ч и њ е и да ра89

90

"Бог je узео семе из друкчијих светова..." — Ф. М. Достојевски Браћа Карамазови, део II, књ. 6. Источни мотиви — 1916-1917 г. изашле су три књиге В. Розанова Из источних мотива у којима се огледа његов интерес према Египту. 89

90

68/

спаљује: све ж и в о т и њ е тада затрудне. С н а г а Сунца, " с у н ч е в г р е ш ч и ћ " п р е л а з и у ж и в о т и њ е . Све п о ч и њ е да буја, код свега нарастају стомаци. И сама земља моли за семе. И ето — Деметра, ето — Геја, и опет "узнем и р е н а њива", која " н а д и м а г р у д и за молитву". Па, шта: р е ћ и х р и ш ћ а н с т в у , да то " н и ј е и с т и н а " ? И да je б о г о с л о в љ е само у д у х о в н и м академијама? А л и , богословља je м н о г о в и ш е код бика који се д и ж е на краву... И уопште. Долази пролеће, долази пролеће, С в у г д е одјекује з е л е н о брујање, 91

то je и с т и н с к о паганство: то су Апис и Серапеум. К о п т е р е в се з а м и с л и о и рекао: " П о с м а т р а њ а су отк р и л а да у г у с е н и ц и о б а в и ј е н о ј чауром, и која изгледа као да je у м р л а , п о с л е тога стварно почиње промена у ткивима тела. Тако да о н а не у м и р е п р и в и д н о , већ с т в а р н о умире... С а м о на месту у м р л е г у с е н и ц е настаје н е ш т о д р у г о ; а л и , баш ове о д р е ђ е н е гусенице, као да je то г у с е н и ц а — л и ц е , као да има и м е и презиме; ј е р из сваке г у с е н и ц е која je овде положена и з а ћ и ће, ено, о н а ј лептир. A ако, на п р и м е р ову гусеницу прободете и г л о м , о н д а л е п т и р из ње н е ћ е изаћи, н и ш т а н е ћ е и з а ћ и , и г р о б ће о с т а т и гроб, a т е л о н е ћ е васкрснути. О н д а сам, тек о н д а сам схватио з а ш т о су Феласи (пот о м ц и с т а р и х Е г и п ћ а н а , који су, о ч и г л е д н о , сачували сву њ и х о в у веру) п л а к а л и и п у ц а л и из пушака у Е в р о п љ а н е кад су ови п р е н о с и л и мумије и з в у ч е н е из п и р а м и д а и из ц а р с к и х гробова. О н и , ти н и х и л и с т и , који су ж и в и у м р л и и и с т р у н у л и не схватајући ни живот, ни с м р т , " п о к в а р и л и су ц е л и н у тела (фелаховог) њ и х о в и х предака" и т и м е им у с к р а т и л и "вас к р с н у ћ е " . О н и , н а ш т а j e у п о з о р и о Коптерев, "као д а су п р е л о м и л и мумију на два дела", и л и свеједно — п р о б и л и "кокон", п о с л е чега се она п р и о п ш т а в а смрти без живота. О н д а се мисао о т о м е да je " л е п т и р — д у ш а гусенице" "ентелехија гусенице" (Флоренски) — ј о ш в и ш е у ч в р с т и л а у м е н и : a најважније — р а з ј а с н и л о ми се и доказало да су Е г и п ћ а н и у м и ш љ е њ у и о т к р и ћ и м а " з а г р о б н о г бивствовања" и ш л и и с т и м путем као и ja, то ј е с т "преко л е т п и р а " и њ е г о в и х фаза. Да je то за њ и х био пут о т к р и ћ а и " о т к р и в е њ а " и иначе, то je истина. 92

"Долази пролеће, долази пролеће..." - Ф. И. Тјутчев, Пролетњ е в о д е (1830). 92 Серапеум — у древна времена назив храма египатског бога Сераписа Уз храмове су биле и костурнице у којима су сахрањивали свете бикове Аписе. 91

69/

О н д а сам схватио саркофаге — мумије. Ko их je видео на д о њ е м с п р а т у Е р м и т а ж а , тај je морао да се изненад и , п р е свега, њ и х о в о м величином. З а ш т о тако велики, о г р о м н и с а р к о ф а г — за м у м и ј у у м р л о г који у о п ш т е н и ј е в е л и к ? А л и , то je "кокон" човекове чауре и саркоф а г je био г р а ђ е н свакако и баш п р е м а обрасцу чауре. И с т о таква д у г у љ а с т а р а в а н као ш т о je без изузетка сваки кокон, онакав какав н е с у м њ и в о за себе прави свака г у с е н и ц а — такав je с е б и н а п р а в и о и Е г и п ћ а н и н , "учаурујући се". И т е л о je стављано у пелене, "увијано j e " као г у с е н и ц а , н а п р и м е р , с в и л е н е бубе "испуштај у ћ и и з себе" с в и л е н е н и т и , п р а в е ћ и себи " с в и л е н у кошуљицу". П о в р х т о г а j e ч в р с т а с м е ђ а опна. T o j e саркофаг, увек ј е д н о о б р а з н о г б р а о н к а с т о г тона. И з г л е д а да je од г и п с а и тада je и no п р и р о д и материјала с л и ч а н о п н и чауре, ј е р н е ш т о с л и ч н о кречу, као и з л у ч и н у , даје и г у с е н и ч и н о т е л о . У о п ш т е , р и т у а л сахрањивања код Е г и п ћ а н а j e и з а ш а о и з подражавања баш фаза учаурене г у с е н и ц е . A г л а в н о — о д а т л е je скарабеј — буба — и н с е к т , као " с и м б о л преласка у будући, з а г р о б н и живот". To н а ј ч у в е н и ј е е г и п а т с к о божанство, м о ж е се р е ћ и д а j e њ и х о в о највеће божанство. Зашто инсект? А л и , и с т и j e п у т р а з м и ш љ а њ а као и код мене. Главно, н а ј г л а в н и ј е о т к р и ћ е Е г и п ћ а н а , т о j e будући живот с л и ч а н инсекту. И о в е к о в е ч и л и су, да су га баш одатле открили — као и н с е к т е , скарабеје. To je н а ј п л е м е н и т и ј е сећање, то ј е с т у с п о м е н а и захвално сећање на своју и с т о р и ј у , ч и м е je у г л а в н о м , и био и с п у њ е н смисао њ и х о в е и с т о р и ј е . И о д а т л е м н о ш т в о тумачења, на п р и м е р , з а ш т о су о н и за време "гозбе" и н а р о ч и т о за в р е м е " д о м а ћ и х с е д е љ к и " в о л е л и д а " п р е н о с е мумиј е " . T o н и ј е туга, т о н и ј е страх, н и ј е претња. T o н и с у н и страх, н и туга, н и п р е т њ а . T o н и ј е н и "проклета х р и ш ћ а н с к а п р е т њ а с м р ћ у " , која м о ж е да пресече сваку радост. Н а п р о т и в , н а п р о т и в : то je радост обећања в е ч и т о г ж и в о т а и р а д о с т и з б о г тог живота, његове прозрачности, његове дражи. " М и с е ј о ш н е радујемо сасвим", " м и с м о н а гозби, а л и о н а ј о ш н и ј е потпуна". "Тек кад се све з а в р ш и " — ми ћ е м о у ћ и у потпуну љубав, на с а в р ш е н и п и р са ј е л о м и п и ћ е м . А л и , н а ш е ће в и н о б и т и н е п р е с у ш н о , и п и ћ е н а ш е с л а ђ е од свих овд а ш њ и х , зато ш т о ће то б и т и ч и с т а љубав, и материј а л н а и стварна, а л и сада као да су од и с т и х сунчевих зрака, од с в е т л о с т и и м и о м и р и с а и е с е н ц и ј е загробн о г цвећа. З а т о ш т о , ако г д е и м а цвећа, онда je то "иза

гроба".

Н е б е с к е р у ж е ! н е б е с к е руже!! — и Е г и п ћ а н и су у н о с и л и мумију.

70/

B p o j 1O СУНЦЕ Покушајте да распнете Сунце. И ви ћ е т е в и д е т и — ко je Бог.

КОРЕН СТВАРИ К л а њ а л и смо с е р е л и г и ј и несреће. Д а л и j e т о одавно, откад смо тако н е с р е ћ н и .

ДРЕВНОСТ И ХРИШЋАНСТВО Блиставо сунашце се дигло. Б л и с т а в и ј е j e п о т е к л а крв. Ж и л е се напрегле.

— Ради нам се!

(паганство)

С у м о р н о небо... С а н обара на земљу... Хајде да се испавамо? Д а л и д а с е испавамо? С в е се м о ж е . А л и , некако м о ж е и без тога. У т о м е je н а г о м и л а н о "покајање". И р а ч у н а ј у ћ и на њега, м о ж е и да се " п о п р и ч е к а " . (хришћанство)

ДОМОСТРОЈ

9 3

" E T O , кад умрем, он ће ми з а к л о п и т и очи", м е н и "и мајци својој" — к а ж е отац п р и л и к о м р о ђ е њ а свог првенца-дечка. To и ј е с т е " Д о м о с т р о ј " , чија се велика идеја, зачуђујуће, н и ј е д н о м н и ј е појавила у руској к њ и ж е в н о с т и XIX, XVIII века, а л и о н а je постојала у Домострој — споменик руске књижевности из XVI в., зборник правила живљења и поука, састављен према принципима патријархалног живота; саставио и обрадио протопоп Силвестар (умро 1566). 93

71/

Москви, и ту идеју je дао поп С и л в е с т а р , пријатељ Г р о з н о г — п р и ј а т е љ и наставник. В е л и к и , д и в н и наставник. С а м а идеја Домостроја, Домостроја ј е с т е велика, света. С а м а р е ч j e д и в н а n o својој д о м и ш љ а т о с т и , n o т о м е како се " с т в о р и л а у уму", и саставивши се филолошки, изговорила Н е с у м њ и в о je н а ј в е ћ и Д о м о с т р о ј дао Мојсије у Изласку и Закону п о н о в љ е н о м и тако даље, и настављ е н je у Талмуду и, затим, ф а к т и ч к и и з р а ж е н и п р е н е с е н у ж и в о т ј е в р е ј с к е о п ш т и н е . Талмуд (наравно у његовој в а в и л о н с к о ј р е д а к ц и ј и — " Б а в л и " ) и јеврејска о п ш т и н а су д в е ствари, п о т п у н о несхватљиве за Европу и Е в р о п љ а н е . Јеврејска о п ш т и н а je раскошан "city", la cite", "комуна", г д е љ у д и ж и в е ј е д н и поред других, у т о п л о м и с т е ш њ е н и , п о м а ж у ћ и се међусобно, брин у ћ и ј е д н и о д р у г и м а , "као ј е д а н човек", и стварно — ј е д н а светиња. To je она п р и р о д н а и н е о п х о д н а социј а л и з а ц и ј а ; и з г у б и в ш и j e човечанство с е в р а т и л о изв е ш т а ч е н о м и н и ш т а в н о м , н е п р и ј а т е љ с к о м и мрж њ о м и с п у њ е н о м "социјализму". С о ц и ј а л и з а м j e продукт н е с т а н к а Д о м о с т р о ј а и кагала.* Н е м о г у ћ е je човек у д а ж и в и "сам", п р о п а ш ћ е , и л и м о ж е д а пропадне, и л и д а о с е т и с т р а х з б о г тога ш т о м о ж е д а пропадне. П р и р о д н о својство кагала — не д о з в о л и т и одвајање, н е п р и ј а т е љ с т в о п р е м а о н о м ко хоће да се одвоји (Спин о з и н а с у д б и н а у А м с т е р д а м у и "херема" над њим)... Х е р е м je и био п о т п у н о правичан, зато ш т о je "заједн и ц а " в а ж н и ј а о д л и ч н о с т и , n a макар т а л и ч н о с т била С о к р а т и л и С п и н о з а . У т о л и к о п р е ш т о j e заједници п о т п у н о н е п о з н а т о да ли се сада од ње одваја Сократ и л и С п и н о з а , и л и о б и ч а н особењак, х у л и г а н . Заједница, то je веома в а ж н о . Ако je хулиган, пa чак и т а л е н т о в а н и и л и г е н и ј а л н и хулиган, р а з о р и ћ е je и о н д а ће све п р о п а с т и . A "све", то je и с у в и ш е много. " A K O ж а л и ш једног, како да се не з а м и с л и ш и о осталима?" И Ј е в р е ј и , који су п а л и п о с л е Х р и с т а у тако у ж а с н у у с а м љ е н о с т , са н е п р и ј а т е љ с т в о м целог света п р о т и в њих, п о ч е л и су да ж и в е у "кагалу". " Н а ш ј е д и н и спас." А л и и у о п ш т е , и к о н к р е т н о , без односа према Х р и с т у , и без о д н о с а п р е м а Јеврејима, "кагал" ј е с т е п р и р о д н о - с о ц и ј а л н и о б л и к живота свих људи. Несумњ и в о je да су у "кагалима", то јест " у л и ц о м " , у "заједн и ц а м а " ж и в е л и Ф е н и ч а н и и К а р т а г и њ а н и . Чак и код Р и м љ а н а , ш т а су то њ и х о в е " т р и б е " и "курије"? Кага* јеврејска општина

72/

л и . И у А т и ц и , пак чак и у С п а р т и . " К а г а л " je кокошије jaje, и л и ј о ш т а ч н и ј е , т о j e кокошка с а својим пил и ћ и м а . To je " т р и в и ј у м " и " к в а д р и в и ј у м " средњовек о в н о г ж и в о т а " Р и м с к а и м п е р и ј а (светскост) j e пала, ж и в е ћ е м о т р и в и ј у м о м и квадривијумом". "Свој у л и ч н и суд", "свој к о м ш и л и к " , "свој округ". И - не даље, н е г р е ш н и ј е . " Д а љ е " — и м п е р и ј а , папство, грех. У т о м с м и с л у , и л и т а ч н и ј е , у т о м с м и с л у "комун е " 60-тих г о д и н а код н а с с у о н е б и л е п о т п у н о прав и л н е . Ж и в е ћ е м о "пo своме", a " о с т а л и љ у д и н а с се не тичу". О д л и ч н о . E T O , за овакве с и ћ у ш н е заједнице и јесу п о т р е б н и " д о м о с т р о ј и " , прво м а л и и о г р а н и ч е н и , a касније и о п ш и р н и ј и . А л и , ja м и с л и м — " о п ш и р н и ј е " — не сувише. " С в е т с к о с т " j e с а в р ш е н а глупост, светскост j e зло. To н и ј е м е ш а в и н а властољубља ј е д н и х и ропства д р у г и х . Ч е м у то, " К њ и г а судија Израиљевих", са Рутом, са Јовом, она je слободна, неспутана, м е н и je увек и з г л е д а л а као н а ј в и ш и т и п човековог живљења. О н а j e кудикамо и з н а д и срећнија од царстава. A "срећа" јес т е " н е ш т о " за човечансто. Човек н и к а д н е ћ е одустати од уздаха за с р е ћ о м . Ј а д а н човек. В о л и м о баш ј а д н о г човека. Б о г je в а и с т и н у заволео ј а д н о г човека. Богатство н и ј е п о т р е б н о . T o j e с у в и ш н о . Дакле, " ј а д н и човек" je заволео свој "гето", у њему се греје, њ и м е се б р а н и и, часна реч, то je и з н а д Сократа и С п и н о з е . Зато ш т о je то у з в и ш е н и ј е од Сократа и Спинозе. Ту je Б о г н а ш а о у т о ч и ш т е у гнездашцу. Зато ш т о j e г н е з д а ш ц е , о н о j e тако свето, ш т о т р а ж и и сам Бог. H e оспоравам: постоји Б о г Универзуса. А л и , м е н и се некако в и ш е допада " Б о г гнездашца". И ето, м и с л и м — Ј е в р е ј и су у свему у праву. О н и су у праву н а с у п р о т Е в р о п и , ц и в и л и з а ц и ј и у ц и в и л и зацијама. Европска ц и в и л и з а ц и ј а се и с у в и ш е прош и р и л а н а п е р и ф е р и ј е , и с п у н и л а с е п р а з н и н а м а изн у т р а , п о с т а л а je с т в а р н о " о п у с т о ш е н а " и због тога пропада. К о м е j e п о т р е б н а ? K o r a греје? Њ е н е м о л и т в е су п р а з н е , те " п р о т е с т а н т с к е молитве", те "католичке м о л и т в е " . Te " п р а в о с л а в н е молитве". И с у в и ш е опш и р н е . A где je п р о с т р а н о , тамо je и хладно. "Па, где з а г р е ј а т и т о л и к и храм"? У храму С в е т о г П е т р а — само се смрзава. К о л и к о су боље њ е г о в е мале црквице у Ј а р о с л а в љ у у Поволожју. Ж и в и т е Ј е в р е ј и . Дајем вам свој благослов за све, као ш т о сам у в р е м е о т п а д н и ш т в а ( з л о с р е ћ н о Бејлисо94

94 "тривијум" и "квадријум" - циклус од три, четири наставна предмета у средњовековној школи.

73/

во в р е м е ) , з б о г свега п р о к л и њ а о . У ствари, у вама je " ц и м е с " светске и с т о р и ј е : то јест, постоји такво " з р н ц е " света, које с м о "само м и сачували". Њ и м е ж и в и т е . И ja верујем, " њ и м а ће б и т и б л а г о с л о в е н и сви н а р о д и " . — Ja у о п ш т е не верујем у непријатељство Јевреја п р е м а о с т а л и м народима. У мраку, у н о ћ и , не з н а м , често сам посматрао н е о б и ч н у , одану љубав Јевреја п р е м а р у с к о м човеку и према руској земљи. Нека буде б л а г о с л о в е н Ј е в р е ј и н . Нека буде б л а г о с л о в е н и Pyс.

Х Р И С Т О С И З М Е Ђ У ДВА Р А З Б О Ј Н И К А Неће схватити, неће проценити Шта светлуца и тајно с в е т л и У ј е д н о с т а в н о с т и твојој м и р н о ј .

К л о н у о п о д т е р е т о м крста Ц е л у т е je, з е м љ о рођена, Ц а р Н е б е с к и у о д о р и роба Испешачио благосиљајући

95

Л е п и с т и х о в и . И с р е ћ а je б и л а испевати их. А л и , како je, у ствари, у с у ш т и н и и р е а л н о с т и било "пролаз и т и " и вековима п р о л а з и т и и п р е н е т и у таквом облику и с т а њ у " р о п с к о м р у с к о м народу", ч и т а в и м губернијама

Јаој, јаој, јаој.

" В р у ћ е кафице! Б а ш бих в р у ћ е кафице, г о с п о д и н е Фјодоре Ивановичу." И Њ е к р а с о в као да се одазвао тако чувеним, а л и в а и с т и н у р а з б о ј н и ч к и м стихом: " Х л а д н о j e п у т н и ч е , хладно. Г л а д н о je, п у т н и ч е , гладно..." П р е д о ч и м а с у н а м две с к и т н и ц е . У ж а с н е , лукаве, п о х л е п н е . T o j e већ н а ш а цела револуција с а њ е н и м "Неће схватити, неће проценити" — нетачно цитирана песма Ф. И. Тјутчева Ова сиромашна насеља.. (1855). 95

74/

" р е к в и з и ц и ј а м а " банака, и л и блага из банака, са "црвен о м г а р д о м " састављеном о д р а з н и х одрпанаца, који имају п л а т у (то јест, с а м и су je себи о д р е д и л и ) - 25 рубаља д н е в н о , "зато, брате — Х л а д н о j e п у т н и ч е , хладно... Г л а д н о je, п у т н и ч е , гладно..." И н е ћ е б и т и п р и л и к е да се сваке недеље, месеца и л и г о д и н е " о д и г р а таква револуција" и л и да се "изјал о в и таква револуција". Валика р а з н е ж е н о с т , Велика пљачка... To јест, у с т и х о в и м а двојице песника. Обојица ш и б н у ш е унакрст, попреко. И бичеви се зарише... у тело ч и т а в о г човечанства. Тамо je и с т и н а , овде je истина. Све je у ж а с н а р е а л н о с т , о, каква реалност... И в и с и ћ е , в и с и ћ е Х р и с т о с , вечито ће в и с и т и између ова два разбојника, баш ова два, никаква друга. " П о м е н и ме, Господе, кад д о ђ е ш у Царство Своје." Д р у г и je х у л и о на Њ е г а , говорећи: "Избави себе и нас". И човечанство..., а л и где се н а л а з и цивилизација у ова два крика, и з м е ђ у те н е ж н о с т и , и тог разбојн и ш т в а : где j e овде з р н о развоја, з р н о живота? Зрна нема, овде су два грча. A ц и в и л и з а ц и ј а — то je развој... В и д и т е ли ви мод р е т а л а с е С р е д о з е м н о г мора, и Јадрана, Р и м и Египат? Доста. Сунце. Срећа. О, х р и ш ћ а н с т в о н и ј е потребно. Н и ј е потребно, н и ј е потребно... У ж а с и , ужаси. Господе Исусе. З а ш т о си д о ш а о да з б у н и ш земљу? Да з б у н и ш и б а ц и ш у очај? 96

KAKO JE П А Д А Л А И ПАЛА Р У С И Ј А Н о б е л — м р а ч а н , тежак Ш в е ђ а н и н , и који TOKOM т р и сата н е изговара в и ш е о д т р и р е ч и (видео сам н а 97

"Помени ме Господе, кад дођеш..." (Јеванђеље поЛуки, XXIII, 42,39). Емануел Нобел (1859-1932), шведски индустријалац. Његов отац и брат (Алфред, утемељитељ Нобелове награде) створили су у Бакуу предузеће за експлоатацију нафте. После очеве смрти, Емануел je био на челу те највеће нафтне фирме у Русији. Почетком 1918. побегао je у Шведску преобучен у сељачко одело. 96

97

75/

с е д н и ц и савета д е о н и ч а р с к о г д р у ш т в а "Ново време"), куповао je и к у п и о у Р у с и ј и сва н а ф т о н о с н а поља. Отк р и в е н а су на У х т и ( У р а л ) иста таква, он je и њ и х куп и о и затворио. "Како н а с л е д н и ц и не би и м а л и конкуренцију." Р у с и су с т а л н о зевали. Р у с и су с т а л н о кљуцали. И м а л и су С т а н и с л а в с к о г и В л а д и м и р а Н е м и р о вича Д а н ч е н к а . И п р о б у д и л и су се. И о с н о в а л и су Художествено позориште. И то такво, да су га кад су с т и г л и на гостовање у Б е р л и н — обасули в е н ц и м а У његовом фоајеу сам видео те венце. Безбројне. Сама лепота. И п о ч е ш е да п и ш у о Х у д о ж е с т в е н о м позоришту. Т о л и к о су п и с а л и , р е т к о у којим н о в и н а м а н и ј е било. A о н е , у којима н и ј е било, " с м а т р а н е су и г н о р а н тским". О Н о б е л у н и к о н и ј е писао. С т а н и с л а в с к и je био тако леп, и ja сам се загледао. Он je био п р и р о д н и краљ у сваком царству. И нема дов о љ н о краљевских п р е с т о л а за њега. A Њ е м и р о в и ч je био тако п а м е т а н , да je и код најбољег краља могао да буде м и н и с т а р (обојицу сам видео код барона Н. В. Дризена). 98

САВЕТ ОМЛАДИНИ Ko je х р а н и л а ц твој, ко те исхрањује, издржава, и п о с л е Бога и р о д и т е љ а , представља "све за тебе" — томе и с к р е н о п о к л о н и сву своју душу. М и с л и на његову к о р и с т — и на то ш т а je за њега к о р и с н о - не о томе ш т а je за т е б е к о р и с н о , о његовој, његовој, његовој... сваког т р е н у т к а , с в а к о д н е в н о , сваке године, стално. Запамти, у д у ш и својој да и п о с л е његове с м р т и не с м е ш да га заборавиш, већ да се м о л и ш за његову д у ш у и за в е ч н и спас! И никад, н и ј е д н о м речју... не, ja п р и ч а м г л у п о с т и : н и ј е д н о м п о м и ш љ у у властитој д у ш и , не осуди га, na чак ни његове недостатке, ј е р не п о с т о ј и човек без н е д о с т а т а к а А л и , баш њему, њ е м у који те издржава. Ти м о р а ш све да о п р о с т и ш , у д у ш и својој да п о к у ш а ш да га оправдаш, да заборавиш, да га о б е л и ш . Ни у ч е м у да га не у м а њ и ш — баш у д у ш и , у души, у савести. П а м т и : Н е б о као и земља. И о т в о р е н о Небо се отвара "у ш а п у т а њ у " , и земљи. У шапутању, с н о в и ђ е њ и 98 Николај В. Дризен (1868-1935), барон, историчар позоришта, 1909-1915, уредник часописа Годишњак императорских позоришта. У емиграцији je написао Позоришне успомене (1926).

76/

ма и п р е д о с е ћ а њ и м а . Зато никад, никад, н и к а д не л а ж и , у савести, у г л а в н о м — не л а ж и . He буди х у л и г а н — о, не буди х у л и г а н , м и л и мој. И тако ти je овај м о ј савет — п р в и с о ц и о л о ш к и савет који ч и т а ш у књигама. П р в и савет "о социјалној п о в е з а н о с т и " . Р а н и ј е с у т и сви н у д и л и р а з б о ј н и ш т в о и подвалу. " П р е в а р и храниоца", " о м р з н и храниоца". И саветовали су те в а р а л и ц е и будале: које су се о д л и ч н о " с н а л а з и л е око д р у ш т в а " , то ј е с т око свог храниоца (читаоца). A т е б и , н е с р е ћ н о м читаоцу, г л у п о м руском читаоцу, т у т н у л и су нож. И ти си с и р о м а ш и о , о н и су се б о г а т и л и ( м а н г у п Њ е к р а с о в и његова чувена "Песма о Ј о р ј о м у ш к е " ) .

Ни од кога н и ј е потекло т о л и к о духовне беде и џеп а р о ш к е р у с к е о м л а д и н е као од Њекрасова. To су дис о ц и ј а л н и п и с ц и , а н т и с о ц и ј а л н и . Све за себе, читаоцу — н и ш т а . " А л и ти, читаоче, буди чврст духом. Стој на својим ногама, a не Ш т а му п о с л е д њ а к њ и г а каже, To ће на д у ш у његову одозго и л е ћ и . (Њекрасов) И знај: ж и в о т je дом. A д о м м о р а б и т и топао, удобан, округао. Р а д и на о к р у г л о м д о м у (гради, стварај) и Б о г т е н е ћ е н а п у с т и т и н а небесима. О н н е ћ е заборавити на п т и ч и ц у која вије ГНЕЗДО.

Садржај Читаоцу /5 Расуто царство /5 Како умиремо! /8 Moje предвиђање /12 Последња времена /14 Кротка /19 Нешто се десило /20 Зашто звоне? /20 Деда /21 "Москва сузама не верује" /22 Памти na врати /22 О једном народчићу /22 Свакодневица /25 Сунце /26 Правда и кривда /26 Из Христових тајни /31 Син /31 Сунце /32 И мало радости /33 Опасна категорија /35 Огањ Христов /36 Тајне света /36 Искушење у пустињи /38 Сунце /38 Religio /38 Ципела /39 Доживљавање /40 Зашто, у ствари, не треба правити јеврејске погроме /41 Још о "сину" и његовом односу према "оцу" Наредба број 1 /52 Хришћанин /55 La divina comedia /56 Чудноватост /56 Perturbatio aeterna /58 Притиснути орманом /61 Три хороскопа /62 О ужасима света /64 Сунце /70

Корен ствари /70 Древност и хришћанство Домострој /70

/70

Х р и с т о с и з м е ђ у два р а з б о ј н и к а К а к о je п а д а л а и п а л а Р у с и ј а /74 Савет о м л а д и н и /75