ustav i pravo

Ustav i prava gradjana

ZNACAJ USTAVA I PRAVA GRADJANA

Za razliku od nase zemlje u kojoj nastavni predmet Ustav i prava gradjana postoji tek nekih desetak godina , u drzavama razvijenog zapada ovaj predmet ima iza sebe dugu tradiciju i to kao obavezan a ne izborni predmet. Naime, u pitanju su drzave koje su proklamovale ustavnu, parlamentarnu demokratiju jos pre stotinu godina a mi smo se tom ustrojstvu vratili tek ustavom iz 1990. godine. Znacaj upoznavanja sa ovom vrstom sadrzaja je visestruk:  Politicko-pravni: Sticanjem politicko-pravnog obrazovanja pripremate se za ulazak u politicki zivot konkretne drzave.Srbija je krenula putem savremenih gradjanskih zemalja a u takvim zemljama gradjanin je osnovni faktor politickog zivota. On je nosioc suverenosti,on ima pravo da bira i da bude biran, on odlucuje.A da bi sve to cinio na najbolji moguci nacin, mora biti u politicko-pravnom smislu obrazovan i informisan.On mora razmisljati a ne slusati, mora se rukovoditi svojim moralnim i drugim kriterijumima a ne merilima pozeljnog koji se svakodnevno namecu, medijskim i svim drugim raspolozivim sredstvima. Gradjanin ne sme biti poslusnik i sledbenik vec trezveni i otresiti individualac koji zna sta hoce i poznaje puteve i nacine kojim to moze ostvariti.  Prakticni: Poznavanje aktuelnog politickog i pravnog poretka je pretpostavka njegove procene kao pozeljnog ili nepozeljnog i pretpostavka argumentovane kritike kao i na toj kritici zasnovane, drustvene akcije u pravcu poboljsanja ili promene poretka. Osim toga, postoji velika verovatnoca da poznavanje propisa nadje svoju prakticnu primenu u nekoj od zivotnih situacija.Ponekad je dovoljno umeti prepoznati problem i poznavati pravnu literaturu koja se na tu vrstu problema odnosi.  Strucno-obrazovni:U okviru ovog predmeta predvidja se upoznavanje sa nekim bazicnim pravnim kategorijama, pojmovima, izrazima i sl.Tako, oni koji su se vec opredelili za nastavak skolovanja iz oblasti drustvenih nauka ili cak za pravne fakultete imaju priliku da steknu solidnu osnovu koja ce im kasnije sigurno koristiti u smislu olaksanja studija. Osim toga imaju mogucnost da jos jednom provere ispravnost svog opredeljenja.Izucavanje ove materije moze posluziti i onima koji se ne opredeljuju za drustvene nauke, jer se slicna materija, doduse u sirem obimu, izucava na prvoj godini vecine fakulteta u okviru predmeta Ustavno pravo.

USTAV I PRAVNA DRZAVA Drzava, pravo i pravni poredak Pojam i sustinu prava je tesko razjasniti, definisati iz razloga sto je u pitanju kompleksna a ne jednobrazna drustvena pojava, sastavljena iz mnostva elemenata od kojih se svaki moze tretirati kao specifican za odredjivanje pojma prava.Pravo je i pravna profesija i strucno-obrazovni profil, skup propisa i pravna svest, i pravno osecanje i pravna nauka itd. Osim toga, pravo je tesko izdvojiti iz sireg drustvenog konteksta pa ga tako izdvojenog proucavati. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Zbog svega navedenog, se i pokusaji teoreticari prava i pravnika u dosadasnjoj istoriji, da razumeju i objasne sustinu prava, bitno razlikuju. Neka od najzanimljivijih pitanja kojim su se teoreticari bavili jesu na primer: sta je prirodno a sta pozitivno pravo, jesu li pravo i pravda srodni ili isti pojmovi, kakav je odnos prava i sile i slicno.Tako se vremenom izdvajaju:  Teorije sile: Prema ovim teorijama pravna pravila su izraz volje , zapovesti suverena  Imperativna teorija:Pravna pravila nadmocniji postavljaju pred podcinjene. Pravo i moral nemaju nikakve dodirne tacke jer postavljanje pravila je jedna stvar a njegova valjanost ili izopacenost nesto savim drugo(Dzon Ostin)  Pravni realizam:Pravo ne cine propisi vec njihova primena na pojedinacne slucajeve tj. tumacenje.  Cista teorija prava:Pravo obuhvata neo no sto bi trebalo da bude vec ono sto zaista jeste. Pitanje prirodnog i pozitivnog prava datira jos od antickih vremena.Aristotel je govorio o opstim tzv. prirodnim zakonima koji vaze za sve ljude i posebnim zakonima koji se potkrepljuju prinudom. Neke teorije pravo vezuju iskljucivo za silu a neke za pravdu.Po rimskom prirodnom pravu, pravo je nauka o pravdi i krivdi a onaj ko se bavi pravom ima casnu ulogu.Ni vlast ni narod nas ne moze osloboditi obaveza koje pravo namece a tumac prava nije sudija nego mi sami. Po Aristotelu, pravda je savrsena vrlina, potpuna vrlina, i to uvek u odnosu na nekog drugog. Aristotel razlikuje pravicnost(srazmeru) od pravednosti. Izmedju prava i pravde postoji razlika. Pravda je ideal prava. Sila i pravda su svojstva prava koja treba da se nadju u svojevrsnoj ravnotezi. Ne postoji opsteprihvacena definicija pojma pravo. Pravo – je sistem drustvenih pravila ponasanja koji se oslanja na sredstva prinude.Ponasanje ljudi u drustvu se regulise drustvenim pravilima(normama) ponasanja,obicajnim, moralnim i pravnim. Pravo – je volja drzave, tacnije drzavnih organa, izrazena pravnim normama.Volja drzave je u stvari volja ljudi koji te funkcije drzave vrse, bilo da su u pitanju pojedinci, bilo organizacije. Uz pomoc prava,vladajuci interesi se predstavljaju kao opstedrustveni, dobijaju legitimitet a time i mogucnost da se stite prinudnim sredstvima.Doduse, kako su sila i pravda svojstva koja se uravnotezuju, postoje i primeri kada se pravom zaista normira opstedrustveni interes, tj. kada se vladajuci i opstedrustveni interesi poklapaju. Kao sto pravo ne moze bez drzave jer bi u tom slucaju bilo liseno obaveznosti, tako i drzava ne moze bez prava jer bi na taj nacin bila lisena vlasti da nesto uredjuje ili naredjuje. FUNKCIJE PRAVA Drzava uz pomoc prava uredjuje samo one odnose koji su od znacaja za: - stabilnost drustva poretka(porezi, bezbednost) - od zajednickog i opsteg interesa(obrazovanje, saobracaj) - pitanja licne, socijalne imovinske sigurnosti Svako preterano uredjivanje oblasti licnog zivota i rada predstavljao bi oblike uzurpiranja sloboda i prava gradjana. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana PRAVNA NORMA Pravna norma je vrsta drustvene norme koja se od obicajnih i moralnih normi razlikuje po tome sto se oslanja na prinudu. Pravna norma ima dva elementa: 1.Dispoziciju-zapovest o ponasanju 2.Sankciju – prinudu za izvrsenje te zapovesti. Ova dva elementa ne moraju doslovce biti povezana, sto znaci da se mogu naci u razlicitim clanovima nekog propisa pa cak i u razlicitim propisima. Postoje 3 vrste pravnih normi: 1.naredjujuce – kojim se nesto naredjuje 2.zabranjujuce – kojim se nesto zabranjuje 3.ovlascujuce – kojim se nesto ili neko ovlastava za nesto Pravni poredak – je koherentan i konzistentan sistem u koji su povezani svi pravni propisi jedne zemlje. Taj sklad se postize tako sto se propisi uskladjuju,svi propisi manje pravne snage moraju biti u skladu, u saglasnosti s propisima vece pravne snage.Zato je neophodno poznavati hijerarhiju pravnih akata tj, znati koji su to propisi manje a koji vece pravne snage. HIJERARHIJA PRAVNIH AKATA 1.Ustav – je najvisi akt, akt najvece pravne snage 2.Zakoni – konkretizuju ustavna resenja, moraju biti u saglasnosti s Ustavom 3.Podzakonska akta – (uredbe, pravilnici)konkretiziju zakonska resenja i moraju biti u skladu sa zakonom 4.Pojedinacna akta – (odluke,resenja)Donose ih izvrsni,upravni i sudski organi pri primeni i sprovodjenju opstih pravnih akata, te moraju biti u skladu sa njima.Za razliku od opstih akata(ustava, zakona, podzakonskih akata) oni se odnose na pojedine, konkretne slucajeve. Drustveni poredak tj. uredjenje – cine svi drustveni odnosi koje uredjuje pravni poredak.

ZNACENJE USTAVA I SADRZAJ Ustav je osnovni i najvisi pravni akt jedne drzave, najvisi zakon te drzave. Njime se pravno uspostavlja drazava, njeni organi, uredjuju odnosi medju ljudima, odnos ljudi prema drzavi. Iz toga vidimo da je ne samo pravo proizvod drzave vec je i drzava proizvod prava. Ustav je izraz(ili bi to trebao da bude) stvarnih odnosa, potreba,interesa,htenja gradjana, izraz kulture, tradicije, morala, stremljenja. Svojom formom i sadrzinom, on treba da podstice gradjane na delovanje, tj. da ostvaruju svoje potrebe i ciljeve odnosno da se bore za bolje i vise. Zato se donosenje i promena Ustava smatra najodgovornijim poslom kojem se retko pribegava a kada se to i cini, obavlja se s krajnjom obazrivoscu i ozbiljnoscu. Ustav je slika jednog naroda i njegove drzave.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana POJAM USTAVA Ustav- Lat. CONSTITUTIO – utemeljenje, uredjenje Ustav je najvisi pravni akt i najvazniji politicki dokument jedne drzave: 1.akt najvece pravne snage 2.akt koji uredjuje 3 oblasti; - drzavno uredjenje - drustveno-ekonomsko uredjenje - slobode,prava i duznosti 3.akt koji ova pitanja uredjuje samo uopsteno I nacelno a koja zakoni dalje konkretizuju i razradjuju kako bi se mogli primenjivati 4.akt koji je i politicki dokument jer uredjuje politicki sistem( institucije,delovanja) 5.akt koji se donosi i menja po posebnom postupku i to od strane najviseg organa u zemlji koji ima ustavotvornu vlast. Podela ustava prema pojavnom obliku: - pisani ustav - nepisani ustav Podela ustava prema strukturi: -kodifikovani- ustav koji se sastoji iz jedinstvenog dokumenta - nekodifikovani – koji cine vise dokumenata ustavnog karaktera(povelje, ustavni zakoni i sl.). Retki su ovakvi primeri – Velika Britanija Podela ustava prema nacinu donosenja i menjanja: - kruti ili cvrsti: su ustavi koji se donose i menjaju na dosta rigorozan i tezak nacin( od inicijative, preko samih odredbi pa do proglasenja).Osim toga bira se i posebna ustavotvorna skupstina koja se posle proglasenja ili izmene raspusta. - Gipki ili meki – su ustavi koji se donose i menjaju na isti nacin kao i zakoni, dakle procedura donosenja i izmene je daleko jednostavnija a o tome odlucuje redovna skupstina.Primer za ovu vrstu ustava opet nalazimo u Velikoj Britaniji. Postoje i neki specificni oblici ustava kao sto su : -Ustav pakt – ustav koji donosi skupstina a odobrava ga sef drzave -Oktroisani- podareni ustav koji donosi sef drzave

RAZVOJ USTAVNOSTI Prvi pokusaji stvaranja pravnog propisa nalik ustavu vezuje se za zakonik vavilonskog cara Hamurabija.Edikti tj. carske naredbe rimskih imperatora su takodje imale karakter ustavnih zakona.U srednjem veku, iz teznji da se ogranici apsolutisticka vlast vladara, nastaje Velika povelja slobode – Magna Carta Libertatum. U to vreme se po zahtevu Stefana Prvovencanog prevodi grcki Nomokanon, zbornik crkvenih kanona i svetovnih zakona.1349. godine donet je Dusanov zakonik, najznacajniji srpski pravni document. Ustav u savremenom smislu reci, se javlja tek u 18. veku sa ustavima bivsih engleskih kolonija.U Evropi,posle burzoaske revolucije, donet je prvi francuski ustav.19. vek je vek borbe za ustavnost. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Pravna drzava; ustavnost i zakonitost Istorijat problematike

Pitanje odnosa drzavne vlasti i prava se najpre formiralo u okviru antickih teorija kroz pitanje shvatanja prava kao izraza volje odnosno razuma. Platon je u svojim delima(Drzava, Zakon) predlagao dve varijante: - vladavinu volje filosofa – koji su olicenje apsolutnog uma i istine - vladavinu zakona – ideal drugog reda kom treba teziti jer se takvi ljudi apsolutnog znanja tesko nalaze. Aristotel je davao prednost vladavini mudrih zakona jer, dopustiti coveku da vlada je isto sto i zivotinji dati vlast.Pri tome, on razlikuje rdjave i dobre, pravedne i nepravedne zakone.Valjan je onaj zakon koji je u skladu sa vrlinom, opstim dobrom.Medjutim, ni u vladavini zakona nije iskljuceno ucesce ljudi jer su uvek ljudi ti koji tumace zakon.Zato dobri zakoni treba sami da daju tumacenje onoga na sta se odnose. U okviru Rimskog prirodnog prava, pojavljuju se sentence tipa: “Zakon je surov ali je zakon”, ili “Ni vladar ne sme da povredi zakon”. Velika povelja slobode 1215. godine, precizira pravo gradjana na pobunu protiv vladara koji krsi Povelju. Dusanov zakonik istice da su car i carica pod zakonom i da sudije treba da sude po zakonu a ne iz straha od carstva. Naspram brojnih shvatanja da vlast mora biti svemocna, suverena, nicim ogranicena bez obzira u cijim se rukama nalazi- despota ili demokrata, te da podanici moraju bezuslovno prihvatati njene samovoljne zakone javljaju se i liberalna shvatanja o neophodnosti ogranicenja vlasti. Tako je npr.Dzon Lok lansirao ideju o ogranicenoj vlasti koja je ogranicena svojom svrhom i svojim metodama i koja ne zalazi u sferu neotudjivih prava i sloboda. Njegov teorijski sledbenik, Viljem Hambolt ce cak zakljuciti da drzava ne postoji izvan prava te ne moze biti nista drugo nego pravna drzava. Vecina ustava 19. veka su proklamovali pravnu drzavu a principe ustavnosti i zakonitosti postavili kao osnovne postulate uredjenja svojih drzava. Vladavina prava je tekovina civilizacije. PRAVNA DRZAVA – je ona drzava ciji je delokrug strogo ogranicen kako ne bi zadirala u oblast ljudskih sloboda. Ona je antiteza samovoljnoj vladavini, vladavini volje umesto prava.Njeno sustinsko svojstvo je ogranicavanje vlasti putem prava. VLADAVINA PRAVA – je dakle, sinonim pravne drzave ili njeno sustinsko svojstvo. Ona podrazumeva podvodjenje svih pod isti drustveno-pravni poredak kako pojedinaca tako i organa vlasti. Time se zadovoljavaju 2 zahteva: - zahtev da se pojedinac zastiti od drzave tj. njene neogranicene vlasti i samovolje - zahtev da se drzava zastiti od pojedinaca koji krse pravna pravila. Na taj nacin se postize dvostruka pravna zastita: - pravna i socijalna sigurnost - stabilnost poretka. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Drugim recima,vladavina prava je garant da u drzavi nema vece sile od prava i da su svi pred zakonom jednaki. NACELO USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI Nacela ustavnosti i zakonitosti su pravni sadrzaj pravne drzave.Oni su pocetna pretpostavka vladavine prava, ali nisu i njen garant.Pored ovih nacela, moraju se preduzimati i mnoga druga sredstva: - utvrdi se matreijalna ogranicenja koje ne sme ni drzava da prekoraci( u vecini zemalja se vlast ogranicava ustavom) - zakoni moraju imati odredjena svojstva kao sto su opstost,oderdjenost, jasnost, nedvosmislenost, razumljivost, jezgrovitost, postojanost( sto vise pokvarenosti u drzavi to je vise zakona) - institucionalne i procesne garancije kao npr. nezavisnost sudstva i sudske funkcije i sl. - siri drustveni okvir, pravna svest, navika, moral, obicaji itd. NACELO USTAVNOSTI: -

u sirem smislu – zahtev da se vlast vrsi na osnovu ustava i u okviru ustava u uzem smislu – saglasnost svih propisa sa ustavom

NACELO ZAKONITOSTI -

u sirem smislu – postupanje svih na osnovu i u okviru zakona u uzem smislu – da svi akti koji su manje pravne snage od zakona moraju biti u skladu sa zakonom

USLOVI Niti ustav, sam po sebi, niti proglasenje svih principa nisu garant da ce oni zaziveti u praksi.Moraju postojati odgovarajuci drustveni ekonomski i politicki uslovi i kulturoloski uslovi.

Ustavnost i zakonitost u Ustavu Srbije: -

Srbija je republika zasnovana na vladavini prava Zastita ustavnosti zakonitosti pripada Ustavnom sudu Republika ima pravo i duznost da uredjuje i obezbedjuje ustavnost i zakonitost Zakoni moraju biti u skladu s ustavom Sudska i izvrsna vlast su vezane zakonom Svi propisi moraju biti u skladu s ustavom Hijerarhija propisa je izvedena iz hijerearhije organa Savezni zakoni imaju suprematiju u odnosu na republicke Zabrana retroaktivnog dejstva zakona Pravo na odbranu Pravo zalbe Pravo na nadoknadu stete itd.

Gradjaninu je dozvoljeno sve sto mu izricito nije zabranjeno a drzavi je zabranjeno sve sto joj izricito nije dozvoljeno. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

ZASTITA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI Kako postoji uze i sire glediste nacela ustavnosti i zakonitosti tako i povrede mogu biti: -

-

povreda u sirem smislu reci – povreda koja se nanosi radnjom, cinjenjem, delanjem koje je protivno ustavu ili zakonu povreda u uzem smislu reci – povreda koja nastaje u slucajevima kada akt manje pravne snage nije u skladu sa aktom vece pravne snage.Pravni akt moze biti neuskladjen: formalno – kad je akt donet od strane organa koji za to nije nadlezan kad akt nije donet po propisanom postupku kad akt nije donet u predvidjenoj formi materijalno – nema sadrzaj koji predvidja visi akt znacajne cinjenice nisu u njemu adekvatno prikazane

Do nezakonitosti moze doci Slucajno – iz neznanja, nerazumevanja Namerno – iz interesa SISTEM ZASTITE Krsenje ustavnosti i zakonitosti se tretiraju kao drustveno opasne pojave jer ugrozavaju pravni poredak te zemlje tj. dovode u opasnost stabilnost poretka i sigurnost gradjana. Iz tog razloga drzava nastoji da zadovolji sve dr.-ekonomske, politicke, kulturne preduslove za njihovo ostvarenje. No, i pored toga, povreda ovih nacela je moguca, te drzava predvidja i odgovarajuci sistem zastite. U toj zastiti ucestvuju:  Gradjani – staranje o ustavnosti i zakonitosti je najpre duznost gradjana, sto je predvidjeno i samim ustavom. Nikakvo nepoznnavanje, nedovoljna informisanost, neobavestenost, ne oslobadja gradjanina ove odgovornosti .  Ustavni sud – je sud koji ne ulazi u sastav pravosudnog sistema. Ustavni sudovi su posebni drzavni organi cije su funkcije,nadleznosti, nacini izbora i rada odredjeni samim Ustavom.Ustavni sud odlucuje o: - saglasnosti akata s ustavom - saglasnosti akata sa zakonom - saglasnosti partijskih akata sa zakonom i ustavom - zabrani rada politickih partija - izbornim sporovima. Odluka koja se tom prilikom donese je konacna i izvrsna.Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti moze pokrenuti sam ustavni sud,drzavni organi ali i pojedinci.Funkcija sudije je stalna, inkompatibilna s drugim funkcijama. Sudije ustavnog suda imaju imunitet. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

-

 Redovni sud – su sudovi koji su sastavni deo pravosudnog sistema pored tuzilastva, pravobranilastva i drugih.Pored toga sto stite slobode i prava gradjana, utvrdjena prava i obaveze, oni ucestvuju i u obezbedjivanja ustavnosti i zakonitosti. Njihova uloga je dvojaka: zastita prava i interesa gradjana zastita pravnog i drzavnog poretka.

Sudovi primenjuju opste pravne propise na pojedinacne slucajeve i pri tome donose pojedinacna pravna akta ( odluke, resenja i sl.) Sudska funkcija se sastoji od: -

konstatacije( utvrdjivanja) da li je ili nije bilo povrede prava odredjivanja sankcije za utvrdjenu povredu.

Sudski postupak je dugotrajan i slozen jer sud donosi presudu na osnovu zakona ali i na osnovu slobodnog sudskog uverenja. Zato sudija mora biti objektivan i nepristrasan.Moraju se izvrsiti svestrana ispitivanja, temeljito prikupiti dokazi, saslusati sve sporne strane itd. Sudska funkcija je iz tih razloga nezavisna,stalna i nespojiva s drugim funkcijama. Sudska vlast je inace, nezavisna u donosu na zakonodavnu i izvrsnu vlast.

DEMOKRATIJA I MEHANIZAM VLASTI Suverenost Suverenost je izraz novijeg datuma u politicko-pravnoj terminologiji.Ovaj izraz potice od francuske reci SUVEREN kojom se oznacava odnos coveka viseg polozaja prema coveku nizeg polozaja.U politicko-pravnom smislu ce ga prvi iskoristiti Zan Boden, objasnjavajuci suverenost kao vrhovnu vlast nad gradjanima i podanicima koja je razresena obaveze pokoravanja zakonu. Suverenost – je dakle, najvisa, neotudjiva, nedeljiva, apsolutna i pravno neogranicena vlast. Oblici suverenosti: - Drzavna suverenost – je jedina vlast na teritoriji neke drzave koja je najvisa u odnosu na gradjane te drzave ali i koja je nezavisna na spoljnom planu. - Nacionalna suverenost – podrazumeva pravo naroda da zivi u nacionalnoj drzavi ili da se prikljuci nekoj drzavi, tzv. samopredeljenje - Narodna/Gradjanska suverenost – sva vlast u drzavi potice od naroda, pripada narodu i vrsi se za narod. Iz ovog shvatanja, moze se zakljuciti da su narodna/gradjanska suverenost i demokratija sinonimi, tj. da imaju isto znacenje. ISTORIJAT IDEJE SUVERENOSTI

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Ideja o narodnoj suverenosti,u savremenom smislu reci, datira tek od 17. veka.Prvobitna shvatanja suverenosti su uglavnom bila teoloska . Naime, verovalo se da najvisa vlast pripada Prvom principu, Bogu, od koga je sve i postalo. Vremenom se ovo shvatanje prosiruje na duhovne ( crkvene poglavare ) i svetovne( suverene ) predstavnike Boga. Kako je vlast samog Boga neogranicena, tako se smatralo da je i vlast njegovih predstavnika apsolutna. Sustinsko drugacije misljenje zauzece teoreticari prirodnog prava i drustvenog ugovora (Tomas Hobs, Dzon Lok,Z.Z. Ruso), po kojima su jednaki, slobodni ljudi, nosioci suvereniteta. Oni drustvenim ugovorom, prenose taj suverenitet na vladara. Ove ideje, dobijaju sa francuskom revolucijom i svoju prakticnu primenu. SUVERENOST U SRBIJI - Ustav Kraljevine Srbije 1903. – Srbija je ustavna monarhija sa narodnim predstavnistvom - Kraljevina SHS – je nasledna, ustavna, parlamentarna monarhija u kojoj kralj upravlja ali ne vlada - FNRJ – vlast proizilazi iz naroda i pripada narodu - SFRJ – vlast pripada radnickoj klasi i radnom narodu.Iako deluje da je radnicka klasa uzi pojam od naroda, ipak su ovim pojmom obuhvaceni siroki narodni slojevi - Republika Srbija 1990.- suverenost pripada gradjanima Srbije a ostvaruje se posredno i neposredno.

DEMOKRATIJA ISTORIJAT SHVATANJA DEMOKRATIJE Demokratija se danas smatra najboljim mogucim poretkom.Medjutim, nije oduvek bilo tako. Starogrcki mislioci su, recimo, demokratiju tretirali kao vladavinu siromasnih,koji bi po dolasku na vlast, jedan deo svojih protivnika pobili, drugi deo proterali a sa ostalima podelili vlast.Zato se demokratija u Aristotelovoj podeli uredjenja na dobre i izopacene nasla na nezavidnom, poslednjem mestu, tik uz tiraniju i oligarhiju.No, i pored toga anticka Grcka se ipak smatra kolevkom demokratije. S razlogom, jer su stari Grci, demokratiju, u modernom smislu reci – kao ucestvovanje u politickom zivotu,odlucivanju, negovali i razvijali. Doduse, to ucestvovanje u odlucivanju jeste bila privilegija i cast, samo slobodnih ljudi, i to muskaraca.AGORA – Atinska skupstina- se sastajala na otvorenom prostoru gradskih trgova i tu donosila odluke.Rimljani su preferirali podelu vlasti izmedju konzula, senata skupstine.Rim je u pocetku bio uredjen kao republika ali kasnije sa stvaranjem Imperije gubi ta demokratska odredjenja. Srednji vek je vek u kom je vlast u rukama monarha i feudalne vlastele, potpomognuta Crkvom.Teznje za ogranicenjem njihove samovolje, ce se pokazati u Velikoj Povelji Slobode. Rodonacelnik moderne demokratije bio je Zan Zak Ruso.On je isticao vrednosti demokratije kao uredjenja koje je najblize prirodnom stanju.U isto vreme,on se ne zalaze za demokratiju u cistom, vec umerenom obliku, jer smatra da istinska demokratija medju ljudima nije moguca. Tvrdio je da ako postoji drzava bogova ona mora imati demokratsko pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana uredjenje.Ruso je lansirao i ideju narodnog suvereniteta i nacela jedinstva vlasti. Vreme ga je demantovalo, pokazujuci da jedinstvena vlast dovodi do koncentracije prevelike moci. Teror i nasilje francuske revolucije je probudilo izvesnu odbojnost prema demokratiji. Medjutim, sa pojavom novog staleza, burzoazije, koja se borila za svoje ucesce u politickom zivotu, javljaju se prvi vidovi predstavnicke demokratije.Sa burzoaskim revolucijama, demokratija se ugradjuje u sve sfere zivota.Tako se danas, vise ne postavlja pitanje, da li je demokratija najbolji moguci poredak,, vec se to podrazumeva. Savremene teoreticare vise interesuje sta je mogucno i dostizno a ne sta je pozeljno. Savremena demokratija je nastala u gradjanskom drustvu, koje je obezbedilo i materijalne i duhovne pretpostavke za njenu dominaciju. POJAM DEMOKRATIJA – DEMOS – narod, CRATEIN – vladati Demokratija se moze shvatati dvojako:  U uzem smislu reci – demokratija je vrsta politickog sistema u kom je nosioc suvereniteta gradjanin tj covek  U sirem smislu reci – Demokratija se pored politicke sfere odnosi na sve oblasti dr. zivota. To je drustvo u kom svi njegovi pripadnici imaju jednake uslove za ucestvovanje u svim oblastima drustvenog zivota i rada. Demokratija nije vladavina celog naroda niti bi to bilo moguce.

USLOVI DEMOKRATIJE

-

Demokratija nije nesto sto se jednom za uvek osvaja. Ona je ideal kome se tezi.A da bi se sto vise priblizili tom idealu treba zadovoljiti odredjene uslove, tj. obezbediti odredjene pretpostavke kao sto su npr.: ravnopravnost gradjana – bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu, politicku, religijsku, polnu ili bilo koju drugu pripadnost jednakost pred zakonom slobodu misli i opredeljenja vladavinu prava razvijene i stabilne politicke institucije – organe, stranke, udruzenja, biracko pravo… utvrdjene procedure – za odlucivanje i ucesce u javnom i politickom zivotu. Prava manjina Odgovornost Javnost rada – informisanost, uvid u rad, kontrolu Politicku kulturu – demokratsku tradiciju, vaspitanje, osecaj za interes drustva, tolerancija u dijalogu, postovanje dostojanstva drugih i sl.

NEDEMOKRATSKI REZIMI  Autoritarizam (lat.AUCTORITAS – ugled, moc) – je vladavina mocnih, sistem koji se zasniva na autoritetu harizmaticnih licnosti koje u svojim rukama koncentrisu svu vlast.Njihov dolazak na vlast formalnim izborom i postojanje demokratskih pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana institucija ne menjaju sustinu te vlasti. Najcesci oblik je autokratija. Npr. Milos Obrenovic  Totalitarizam –je potpuna i sveobuhvatna vlast koja pokriva sve oblasti zivota i rada. Drzava je otudjena od naroda a gradjanin je njen podanik.Fasizam je najekstremniji oblik u kom gradjanin sluzi drzavi.Na celu drzave je vodja koji svoju vlast ostvaruje uz pomoc vojske, policije i partijskih odreda. Boljsevizam je sistem proklamovanih sloboda, izbornih institucija, koji se izvrgnuo u totalitarnu drzavu u kojoj partija vlada u ime naroda.

Neposredna demokratija Demokratija se ostvaruje kroz dva pojavna oblika;  Neposredna tj.direktna – kada gradjani neposredno ucestvuju u vlasti  Posredna tj.predstavnicka – kada gradjani tj. narod ostvaruje svoje ucesce u vlasti preko svojih predstavnika. Neposredna demokratija je stariji pojavni oblik demokratije.Neposredna demokratija je najautenticniji nacin izrazavanja volje i raspolozenja naroda, upravo iz razloga sto ljudi imaju prilikuda otvoreno, jasno i nedvosmisleno iznesu svoj stav, bez bojazni da ce biti pogresno interpretirani ili da ce u procesu prenosenja informacija, dobit nekakv drugi smisao. No, i pored ovih izuzetno vaznih prednosti, neposredni oblik ima i ozbiljne nedostatke kao sto sun pr.neracionalnost u vremenu i organizaciji ( kada bi svi o svemu stalno neposredno odlucivali, ne bi nista drugo ni radili),nekompetetnost gradjana po nekim pitanjima( iz razloga nedovoljne obrazovanosti ili izostanka relevantnih informacija ili licne nezainteresovanosti), mogucnosti manipulisanja od strane vladajucih grupa kako bi, u stvari dobili pokrice za odluke u zeljenom pravcu, itd. Navedeni i njima slicni razlozi ucinili su da neposredni oblik demokratije ima ogranicenu primenu u vecini zemalja. Ustavom Srbije ozvanicen je predstavnicki sistem kao oblik posredne demokratije,a referendum i narodnu inicijativu kao oblike neposredne demokratije.Zakoni predvidjaju i zborove, skupstine,savete, komisije, javne rasprave, doduse na lokalnim nivoima .  REFERENDUM – je oblik neposrednog izjasnjavanja gradjana o nekom aktu(potezu) vlasti ili o nekom pitanju o kom vlast treba da zauzme stav, posle narodnog izjasnjavanja.Odrzavanje referenduma raspisuje skupstina. Da bi rezultat referenduma bio efikasan, mora biti postavljeno jedno referendumsko pitanje,jasno formulisano, razumljivo i nedvosmisleno, na koje se odgovara potvrdno ili odricno sa DA ili NE. Referendum moze biti: 1.obavezan – je onaj referendum cije odrzavanje je obavezno jer se radi o izuzetno vaznim drzavnim pitanjima kao sto su npr. promena ili izmene ustava, promena granica i sl. Osim toga,vlast se mora pridrzavati odluke koja predstavlja rezultat referenduma. 2.fakultativan – je onaj referendum koji moze ali i ne mora da se raspise. Medjutim, ako se referendum ipak odrzi, odluka koja se pokaze kao rezultat, postaje obavezna i vlast se te odluke morad pridrzavati. 3.konsultativan – je onaj referendum koji vlast raspisuje da bi se upoznala sa misljenjem gradjana( glas naroda ) o nekom pitanju o kom inace, treba da odlucuje. U ovom slucaju, ne postoji obaveza ni pri izvodjenju referenduma a ni posle. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana 4.plebiscit – je takodje neka vrsta referenduma, opstenarodno izjasnjavanje o nekim vaznijim pitanjima.Hitler je svojevremeno, upravo zahvaljujuci plebiscite, dobio pokrice za svoju vladavinu.  NARODNA INICIJATIVA – je pravo gradjana da pismenim putem zahteva od organa vlasti da donese ili izmeni neki akt ili da predlozi da se o nekom pitanju iznese na referendum i da se o njemu narod izjasnjava. Gradjani , imaju i mogucnost da sami formulisu tekst tog akta

Predstavnicki sistem;izbori Predstavnicki sistem je oblik posredne demokratije koji dominira u savremenom svetu. Ni Srbija, po tom pitanju nije izuzetak. Naime ,Ustav predvidja predstavnicki sistem uz neke oblike neposredne demokratije. Predstavnicki sistem je oblik u kom gradjani poveravaju deo svoje suverenosti svojim predstavnicima u organima vlasti, tj. oblik u kom vlast vrsi narod, ali posredstvom svojih predstavnika. Predstavnicki sistem se konstituise i nastaje putem izbora.Na izborima,gradjani slobodno biraju svog predstavnika od vise kandidata, i to na osnovu jednakog birackog prava, tajnim glasanjem. Izbori moraju biti visestranacki, da bi gradjani uopste imali mogucnost izbora. Putem izbora, vlast stice legitimnost.Vlast je legitimna ako je stvarno proizasla iz naroda, ako je narod podrzava, tj. ako je narod na tu vlast pristao, putem izbora. Regularnost izbora se obezbedjuje resavanjem niza tehnickih i proceduralnih pitanja koja sustinski mogu da uticu na rezultat izbora. To su recimo pitanja: koliko predstavnika se bira, koliko izbornih jedinica ima,ko moze da bude biran, kako se istice i potvrdjuje kandidatura, kako se glasa, kako se nadgleda i ko kontrolise izbore, kako se utvrdjuju i objavljuju rezultati izbora ,kako se raspodeljuju mandati itd. Insistiranje na postovanju forme, u ovim slucajevima je od izuzetnog znacaja. Poslanicki mandat moze biti:  Slobodan – mandat po kom su poslanici u svom radu, nezavisni u odnosu na birace, tj. ne mogu biti opozvani zbog nacina na koji su glasali i donosili odluke. Kod ovakvih mandata, biraci jesu, u izvesnoj meri “razvlasceni”.  Imperativni – mandat po kom poslanici mogu da budu opozvani u roku trajanja mandata.Oni su u stalnom kontaktu sa biracima, dobijaju smernice, instrukcije kako da odlucuju.Ovaj mandate je manje zastupljen jer se pokazao kao neracionalan a moze da dovede i do zapostavljanja interesa celine. Danas u svetu postoje tri nacina raspodele mandata:  Vecinski – po kom partije koje su donile vecinu glasova sastavljaju organe vlasti od poslanika iz svijih partijskih redova  Proporcionalni – po kom partije dobijaju broj mesta u organima vlasti proporcionalno broju glasova koji su osvojili  Kombinovani – kombinovanjem oba nacina na razlicitim nivoima vlasti. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Vazno je napomenuti da ni dugogodisnja iskustva visepartijskih sistema drugih zemalja nisu dokazale superiornost nekog od ovih nacina u odnosu na druge. Jednako su primenljivi, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, svakako imaju i svoje lose dobre strane.

POLITICKI PLURALIZAM;VISESTRANACKI SISTEM Politicki pluralizam podrazumeva da u drustvu postoje razlicita pa cak i suprotna misljenja koja slobodno konkurisu jedna drugima. Politicki pluralizam pored partijskog pluralizma obuhvata i druge oblike manifestovanja razlike u misljenjima kao sto su: sloboda stampe, postojanje udruzenja gradjana, pojedinacne inicijative, nevladine organizacije itd. U prethodnoj Srbiji postojao je proklamovani politicki pluralizam, iako to, u sustini, nije ni bio jer nije postojao jedan od osnovnih elemenata – visepartijski sistem. Partijski (stranacki) pluralizam je samo najcesci i najorganizovaniji vid politickog pluralizma.Dakle politicki pluralizam je siri pojam od partijskog pluralizma. Partijski monizam je sistem, u kom postoji samo jedna partija. Takav sistem je postojao u prethodnoj Jugoslaviji koju karakterise vladavina Komunisticke partije. Doduse pored komunisticke partije postojali su i drugi oblici nepartijskog okupljanja kao sto su Socijalisticki savez radnog naroda (SSRN),Savez socijalisticke omladine (SSO), Savez pionira Jugoslavije(SPJ), drugi, ali su svi ovi oblici organizovanja i udruzivanju imali ulogu transmisije direktiva ( naloga ) Komunisticke partije.Poslanici za naizgled demokratske organe vlasti ( skupstinu, vladu i predsednistvo ) su se birali po partijskom kljucu, jer nije ni postojala mogucnost izbora od vise ponudjenih politickih opcija.U takvim okolnostima, prvo-osnovane opozicione partije delovale su prakticno, ilegalno, jer postojeci Ustav i zakoni nisu predvidjali pravnu mogucnost njihovog registrovanja i delovanja. Stoga je njihov prvi i osnovni zadatak bio upravo – uspostavljanje visepartijskog sistema,sto je konacno.Taj cilj je ostvaren, i pravno ozakonjen Ustavom RS 1990. godine.Tako se nastavlja bogata visestranacka tradicija jugoslovenske politicke istorije koja se prekidala samo u dva istorijska momenta;prvi put kad 1929. godine Aleksandar Karadjordjevic uvodi diktaturu i drugi put, po zavrsetku 2. svetskog rata.

Politicke stranke Prve politicke stranke datiraju jos od antickih vremena, ali partije u ovom savremenom smislu reci, nastaju tek u okviru burzoaskih teznji da svoj ekonomski primat izrazi kroz politicku moc.Liberalna politika burzoazije ce uspeti da ostvari izuzetno napredne rezultate kao sto su: formiranje nacionalnih drzava, prve ustave,stvaranje demokratskih institucija,biracko pravo, gradjanski suverenitet, podelu vlasti i pojavu politickih partija.Najpre se u 17.-om veku formiraju burzoaske stranke a radnicke i seljacke tek u 19.om veku.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Politicka stranka je dobrovoljno udruzenje politickih istomisljenika ciji je cilj preuzimanje vlasti,ucesce u vlasti ili barem uticaj na vlast. Politicki istomisljenici se okupljaju oko programa stranke i na osnovu zajednicke ideologije. Jedini nacin na koji mogu da ostvare svoj program jeste da dodju na vlast.To je dakle razlog zasto se one bore za osvajanje vlasti _ da bi imali mogucnost realizacije svog programa. Ukoliko ne mogu da osvoje vlast,tada deluju u “opoziciji”, pa nastoje da parlamentarnim ili neparlamentarnim putem uticu na vlast, kritikuju njen rad, kontrolisu je i podsecaju na data obecanja. Opozicione partije, u toj borbi mogu stupati u razne koalicione frontove, saveze sa drugim strankama, pa tako udruzeni mogu cak nastupati na izborima, formirati vladu u senci i slicno. Svaka politicka partija ima:  Program – akt koji sadrzi dugorocne i kratkorocne ciljeve stranke  Statut – dokument kojim se uredjuje nacin njenog organizovanja i delovanja  Ideologiju – skup ideja koje postuju i propagiraju clanovi stranke kao svoje ideale Partije se mogu razlikovati na vise nacina: Prema nacinu regrutovanja clanstva pa prema tome i prema velicini: -kadrovske( moderne partije su uglavnom kadrovske jer ne zahtevaju od svojih pristalica da budu njihovi clanovi vec njihovi biraci) -masovne(najtipicniji primer su komunisticke partije koje su se sluzile sistemom nagradjivanja /kaznjavanja kako bi motivisale ljude na uclanjenje) Prema unutrasnjim odnosima: -demokratske -autoritarne( autoritet partijskog lidera) Prema strukturi moci: -centralizovane(moc se koncentrise u centrima moci) -decentralizovane(moc je podjednako raspodeljena na svim nivoima) Prema pravcu delanja: -partije levice -desnicarske partije -partije centra Prema ideologiji: -liberalne -revolucionarne -konzervativne -reakcionarne -radikalne itd.

IDEOLOGIJE pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Pojam ideologije ima dva znacenja:  Ukupnost svesti nekih socijalnih objedinjenja,partija,klasa,grupa  Specificna pojava – netacna,iluzorna, ogranicena svest koja nastaje kao posledica dejstva drustvenih faktora na saznanje

Liberalna ideologija se javlja u vreme prelaska iz feudalnog u burzoasko drustvo. Nosioc ove ideologije je burzoazija,u svom nastojanju da svoju ekonomsku moc pretvori u politicku.Osnovne principe liberalizma u njegovoj uzlaznoj fazi, formulisace teorije prirodnog prava i prosvetiteljstvo. Princip slobode formulisan je slavnim Deklaracijama o pravima i slobodama gradjana. Princip pravne jednakosti nije bio zahtev za ukidanjem svih privilegija vec samo privilegija koje se sticu rodjenjem. Princip narodne suverenosti lansirace ideju pravne drzave,bilo kao parlamentarnu republiku bilo monarhiju. Princip podele vlasti zamisljen je kao nacin za uspostavljanjem ravnoteze izmedju vlasti, mada je doveo do primate zakonodavne vlasti. Liberalni ekonomisti- fiziokrate i merkantilisti daju teorijsku osnovu “laissez faire”( pustite nas da radimo) kapitalizma.(konkurencija, preduzetnistvo). U kasnijim fazama, liberalili postaju manje skloni tim naprednim, demokratskim idejama, jer nastoje da ocuvaju privilegije do kojih su konacno dosli. Konzervativna ideologija se bazira na teznji da se odbrani i sacuva utvrdjeni i postignuti poredak stvari, da se sprece bitnije promene, narocto nagle promene. Najvise vrednosti za konzervativce su:kontinuitet, tradicija, autoritet, duznost, disciplina. Ljudi su, po njima nejednaki i po rodjenju i po sposobnostima i po zaslugama. Motiv ovakvih stavova jeste najpre strah od promena, strepnja da se sa promenom izgubi steceni status, da se zadrze pozicije i privilegije. Motiv moze biti i kulturno-psiholoski kao npr. ljubav prema tradicionalnim vrednostima, idealizacija proslosti, skepticizam, lose iskustvo sa novinama i slicno. Nosioci ove ideologije su uglavnom aristokrate,krupna burzoazija, birokrate, inteligencija i verski vrh.Po prirodi svog nesigurnog polozaja delovi srednje klase su skloni da, narocito u kriznim situacijama daju podrsku konzervativnom krilu. Vredno je samo ono sto je spontano nastajalo dugo i sporo. Politicari treba da se regrutuju iz vladajucih slojeva jer je u pitanju vestina koja se stice iskustvom i prenosi s kolena na koleno. Socijalisticka ideologija pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

se bazira na ideju ostvarivanja boljeg i pravednijeg drustva, drustva jednakosti.U sferi politicke prakse, ova ideologija se pojavljuje u razlicitim varijantama. Radikalna opcija polazi od stava da se socijalizam moze ostvariti samo radikalnim promenama, krupnim, ostrim rezovima u svim oblastima drustvenog zivota, dakle tako sto ce se u potpunosti raskrstiti sa svim recidivima starog, prethodnog sistema. Reformisticka tj social-demokratska opcija polazi od misljenja da se do socijalizma moze doci postepeno, kroz postojeci sistem i njegove institucije, postepenim osvajanjem vlasti, putem reformi.Najbolji primer za to su vladavine social- demokratskih partija u skandinavskim zemljama koje su ostvarile tzv. “drzave blagostanja”. Nacionalisticka ideologija se mora posmatrati sa stanovista njene upotrebe.U nekim slucajevima je ova ideologija imala istorijsku ulogu u stvaranju nacionalnih burzoaskih drzava, oslobodjenju od kolonijalnog i drugog ropstva, a u nekim slucajevima je imala agresivnu i regresivnu ulogu( fasizam tj. nacional-socijalizam). Karakterisu je: velika mobilizaciona moc i mogucnost manipulacije, mitski odnos prema politici i istoriji,, znacaj vere, ubedjenje u neku vrstu ekskluzivnosti,precenjivanje proslosti,potcinjavanje interesu nacije, identifikacija coveka sa uspehom i neuspehom nacije , postojanje kulta vodje i sl. Nacionalne elite uveravaju vec uplasene i razdrazene mase u ugrozenost nacije i postojanje pretenzija kod drugih nacija.

GRADJANIN,NJEGOVE SLOBODE I PRAVA

Razvoj sloboda i prava Savremeni covek raspolaze sirokim spektrom sloboda i prava u svim oblastima zivota i rada.Te su mu slobode i prava zagarantovane ustavom i zajemcene i medjunarodnim dogovorima.Naizgled, stice se utisak, da je oduvek i bilo tako jer je u pitanju jedno uobicajno, svakodnevno, civilizacijsko stanje.Medjutim, ljudska istorija, od starog veka pa do modernih vremena, pokazuje da je covek vojevao mnoge, male ratove i osvajao te slobode i ta prava, sporo i mucno, korak po korak,da bi mi danas mogli da uzivamo u osvojenom i zatecenom stanju. Ideje o pravima i jednakosti datiraju od antickih vremena,iako su se ogranicavale na tzv. slobodne ljude. Medjutim te ideje,dobijaju svoju pravnu osnovu tek krajem srednjeg veka.Prvi i najznacajniji dokument te prirode bila je, bez sumnje, Magna Carta Libertatum, tj. Velika povelja slobode, engleskog kralja Jovana bez zemlje(13.vek) kojom se garantuju:sloboda kretanja, imovina,obicaji,pravo pobune plemstva protiv kralja.U 17. veku donet je i Akt o pravima kojim se garantuju prava obicnih gradjana. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Tokom 17. I 18. veka,(ugledajuci se na starogrcke ideje velikih filosofskih skola), Tomas Hobs, Dzon Lok,Z.Z. Ruso i drugi, razvijaju ucenja o prirodnom pravu i drustvenom ugovoru, cime postizu potpuni preokret u shvatanju odnosa izmedju drzave i pojedinca. Po ovom ucenju, u prirodi postoji pravo, koje je sasvim nezavisno od ljudi,vecno i nepromenljivo.Ljudi to pravo sticu rodjenjem, a mogu se odreci jednog njegovog dela u korist drzave.To potcinjavanje je dobrovoljno,tj.moguce je samo na osnovu pristanka nosioca tog prava.Na ovo ucenje, nadovezali su se tzv. prosvetitelji, koji su ga dalje razvijali i usavrsavali. 1776.godine u drzavi Virdzinija,Severna Amerika,doneta je prva deklaracija o pravima coveka, koja je za razliku od svih prethodnih,sveobuhvatnija.Ona pokriva pitanja kao sto su sloboda stampe, nepovredivost licnosti, imovine i sl. Iste godine,doneti su amandmani na Ustav Sad-a, koji se odnose na prava coveka. U istom periodu, posle revolucije, u Francuskoj je usvojena Deklaracija prava coveka i gradjanina.Zanimljivo je da se ovim, razdvajujaju pojmovi coveka i gradjanina,jer covek je siri pojam koji se odnosi na sva ljudska bica, bioloske jedinke,dok je gradjanin uzi pojam koji se odnosi na coveka sa gradjanskim i politickim slobodama, na drzavljanina.Pojam gradjanin ne obuhvata strance, maloletnike, maloumne ljude i sl. Zahvaljujuci promenama koje su zacete u 18. veku i nastavile svoj razvoj kroz 19. i 20. vek, savremeno doba karakterise se brojnim zagarantovanim pravima i slobodama koji se smatraju civilizacijskim tekovinama.Vecina ustava je uglavnom proklamovala slobode i prava predvidjena medjunarodnim dogovorima pri UN, ili KEBS-u(medjunarodna konferencija o bezbednosti i saradnji). UN su proglasile Sveopstu deklaraciju o pravima coveka, zatim usvojile su i Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima,Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima itd. Postovanje ljudskih prava i sloboda se postavlja kao jedan od uslova medjunarodnog priznanja i integracije u svetski poredak.

Razvoj u Srbiji Srbija je u svakom periodu svoje istorije nastojala da ide u korak sa vremenom, u pogledu prava i sloboda, koliko su joj to istorijske okolnosti dozvoljavale. Recimo, Dusanov zakonik, je jedan od modernijih pravih dikumenata svoga doba.On u sebi ukljucuje izuzetno napredne ideje kao sto je npr. ideja o ogranicavanju apsolutne vlasti vladara( niko nije mimo zakona, car i carica da vladaju po zakonu i sl.) Prvi srpski ustavni dokumenti sadrze odredbe o pravima.Ustav 1888.g. dostize nivo najprogresivnijih ustava te epohe.Kraljevina Srbija, narocito posle 1903. godine postaje jedna od retkih zemalja u kojoj su zagarantovane slobode i prava, bile na svetskom nivou. U posleratnoj Srbiji, zagarantovana su sva klasicna prava sem birackog prava, koje ostaje na nivou proklamovanog.Ozbiljan napredak je ucinjen u pogledu nacionalne ravnopravnosti, ravnopravnosti polova, uvodjenjem prava na samoupravljanje,kao jedinstven primer u svetu. Polazeci od stava da gradjani druge nacionalnosti, koji zive u Srbiji ne mogu bitnije uticati na vlasti svojih maticnih zemalja,zakljucilo se da je neosnovano njihova prava bazirati na principu reciprociteta. Ustav 1990. godine, lansirao je koncepciju koja predstavlja povratak na tradicionalnu, gradjansku ustavnost cije je nacelno opredeljenje da su slobode i prava coveka i garadjanina ogranicena samo jednakim slobodama i pravima drugih i kad je to ustavom utvrdjeno. Prava i slobode coveka i gradjanina su utvrdjena i garantovana ustavom a svaka zloupotreba je protivustavna i kaznjiva. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

VRSTE SLOBODA I PRAVA COVEKA I GRADJANINA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI Osnovna podela prava sloboda je podela na dve velike grupacije: -

prava i slobode coveka(koje pripadaju svim ljudima) prava i slobode gradjanina

Medjutim, s obzirom na oblasti u kojima se ispoljavaju i ostvaruju, prava i slobode se dalje mogu svrstavati u jos poneke kategorije: Licne slobode i prava Iako se sva prava odnose na pojedince sem nekih retkih,kolektivnih,ova grupa prava se zove licnim pravima jer se odnose na coveka kao ljudsko bice, na njegov integritet, dostojanstvo. U ovu grupu prava spadaju: 1.pravo na jednakost i ravnopravnost:Gradjani su jednaki u pravima i duznostima, i imaju jednaku zastitu, bez obzira na pol, rodjenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, político ili neko drugo uverenje, socijalno poreklo, obrazovanje,imovno stanje ili neko drugo svojstvo.Svi su pred zakonom jednaki te ne mogu imati privilegije ni po kom osnovu. Jednakost ne treba shvatiti kao izjednacavanje.Stranci nemaju prava kao drzavljani, maloletnici kao punoletni, Stari ljudi, deca, majke imaju izvesne privilegije. 2,neprikosnovenost zivota:Zivot coveka je neprikosnoven.To se obezbedjuje ostvarenjem tri prava: -prava na zivot-niko ne moze raspolagati tudjim zivotom,trajanjem tog zivota.Ustav Srbije predvidja mogucnost propisivanja smrtne kazne za najteze oblike krivicnih dela, dakle, u cilju zastite drugih ljudi ciji su zivoti ugrozeni.Saveznim ustavom se brise smrtna kazna. Smrtna kazna je uvek alternativna kazna.Pravo na zivot podrazumeva pored prava na prost zivot i pravo na kvalitetan i dobar zivot. -pravo na fizicki i moralni integritet-Lisavanje slobode,vreme i nacin drzanja, kaznjavanje se vrse po zakonuPravo na privatni zivot je nepovredivo.Ovde spadaju pravo na jednaku zastitu u postupku pred sudom,pravo na zalbu,pravo na rehabilitaciju,pravo na nadoknadu stete, pravo na odbranu.Niko ne moze biti kaznjen za delo koje nije bilo predvidjeno zakonom. Niko ne moze biti smatran krivim dok se to ne utvrdi odlukom suda. -pravo na dostojanstvo-Jamci se postovanje ljudske licnosti i dostojanstva u krivicnom i svakom drugom postupku.Niko ne sme biti podvrgnut mucenju, ponizavajucem postupanju ili kaznjavanju.Ljudsko dostojanstvo je nepovredivo.Zabranjeno je vrsiti na coveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge oglede. 3.Neprikosnovenost licne slobode:Sloboda coveka je neprikosnovena.Sloboda nije staticna vec dinamicna kategorija a ustav samo ustanovljava postojeci stepen osvojenih sloboda.Dok za coveka vazi princip da je slobodno sve sto propisom nije zabranjeno, za drzavu vazi obrnuto, sve sto nije izricito utvrdjeno kao njena nadleznost,to joj je zabranjeno.Niko ne moze biti lisen slobode sem u slucajevima i u postupku koji je utvrdjen zakonom,npr. Radi vodjenja krivicnog postupka ili bezbednosti ljudi(najduze 3+3 meseca) 4.Sloboda savest,misli i javnog izrazavanja misljenja- je absoluta i neogranicena.U prvobitnim pravnim aktima vise se govorilo o slobodi savesti jer se najpre trebalo izboriti za pravo da se uopste drugacije misli.Drugacije misliti tretiralo se kao nenormalna i drustveno pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana opasna pojava koja je mnoge kostalo zivota.Tek onda se razvijala potreba za pravom da se to drugacije misljenje, javno izrazi. 5.Sloboda veroispovesti:Obuhvata slobodu verovanja,ispovedanja vere i vrsenja verskih obreda.Religioznost je privatna stvar svakog coveka.Verske zajednice su odvojene od drzave.Drzava ih moze materijalno pomagati.Niko nije duzan da se izjasnjava o svom verskom uverenju. 6.Sloboda kretanja i nastanjivanja:napustanje zemlje i povratka u zemlju se moze ogranicavati zakonom(kaucija,azil,policijski cas,). 7.Tajnost pisama i drugih sredstava opstenja 8.Tajnost podataka o licnosti 9.Nepovredivost stana:Pretres se moze vrsiti iskljucivo po nalogu i uz prisustvo dva svedoka. 10.Pravo na drzavljanstvo:Gradjanin ne moze biti lisen drzavljanstva,biti prognan. Gradjanin koji ima i drugo drzavljanstvo moze biti lisen drzavljanstva ako odbija da ispuni neku ustavnu duznost. 11.Prava nacionalnih manjina:Je vise kolektivno pravo.Jamci se sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti i sloboda upotrebe svog jezika i pisma.Niko nije duzan da se izjasnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.Pripadnicima nacionalnih manjina se jamci pravo da uspostavljaju veze i odnose na teritoriji Srbije i van nje i da ucestvuju u medjunarodnim organizacijama ali ne na stetu drzave u kojoj zive.Izazivanje medjunacionalne netrpeljivosti se tretira kao protivustavno delovanje. 12.Prava stranaca:Stranci imaju sve slobode i prava coveka koje su utvrdjene ustavom.Mogu se izruciti drugoj drzavi u situacijama koje su predvidjene medjunarodnim ugovorom.Jamci se pravo azila lica koje se progoni zbog ucesca u pokretima za socijalno i nacionalno oslobodjenje, prava licnosti ili slobodu stvaralastva. Politicke slobode i prava U ovu grupu spadaju prava i slobode koje ljudima omogucavaju da ucestvuju u politickom zivotu svoje zemlje.To su: 1.biracko pravo:Ono obuhvata aktivno i pasivno biracko pravo,pravo gradjana da biraju i da budu birani.To pravo se stice sa punoletstvom.Ono je opste i jednako tj. pripada svim gradjanima bez obzira na razlike bilo koje vrste, i jednako vredi.Izuzetak su stranci,maloletna i maloumna lica. 2.sloboda udruzivanja:Jamci se sloboda politickog,sindikalnog i drugog organizovanja.Ta udruzenja sticu pravo na rad samim upisom u registar, sto znaci da se ne zahteva posebna dozvola.Zabranjeno je delovanje koje ima za cilj menjanje poretka,narusavanje integriteta i suvereniteta zemlje,krsenje ljudskih prava ili izazivanje medjunacionalne netrpeljivosti. Izvori prihoda stranke moraju biti dostupni javnosti.Zabranjeno je osnivanje tajnih organizacija i paravojski. Vojska i policija nemaju pravo na sindikalno organizovanje, pa ni na politicko kao ni sudije, tuzioci i dr. 3.Sloboda stampe i drugih vidova javnog obavestavanja:Ova sloboda s jedne strane obuhvata pravo izdavanja glasila,TV, radio stanica, i sl. a s druge strane obuhvata slobodu misli i izarazavanja.Jamci se pravo na ispravku netacnog obavestenja, na nadoknadu stete, pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana pravo na odgovor. Zabranjena je cenzura.Niko ne sme spreciti rasturanje stampe ili slicno sem u slucajevima pozivanja na rusenje poretka, ugrozavanja integriteta, krsenja prava i izazivanja netrpeljivosti. Sredstva obavestavanja su duzna da blagovremeno i nepristrasno obavestavaju javnost. 4.sloboda govora i javnog istupanja: Ova sloboda se jamci bez posebne dozvole i prijave, i ne moze se oduzeti ni zabraniti. 5.sloboda zbora i okupljanja:Ova sloboda podrazumeva mogucnost okupljanja bez nekakvog narocitog odobrenja s tim da se okupljanje prethodno prijavi nadleznom organu.Ogranicenja ove slobode moguca su u dva slucaja:kad se okupljanjem ometa saobracaj ili zdravlje, moral i bezbednost gradjana. 6.pravo na javnu kritiku rad drzavnih i drugih organa i funkcionera,pravo na peticije,predloge i odgovor na to. Gradjanin ne moze biti pozvan na odgovornost zbog kritike ili predloga koji je uputio.

Socijalno-ekonomska prava U ovu grupu spadaju prava i slobode koje omogucavaju ekonomsku i socijalnu sigurnost gradjana.Tu spadaju: 1.pravo svojine:Ustavom je zagarantovano pravo svojine tj. njena nepovredivost s jedne strane, a s druge strane jemci se jednak tretman i zastita svih oblika svojine.Svojina se pored rada, smatra osnovom za upravljanje.Obim svojine se ne ogranicava.Ogranicenja postoje za prirodna bogatstva,dobra u opstoj upotrebi a nad gradskim gradjevinskim zemljistem moze se steci samo pravo koriscenja.U slucaju eksproprijacije, nadoknada ne sme imati iznos nizi ispod trzisne vrednosti.Niko ne moze biti lisen svojine. 2.pravo na rad:Ovo je pravo koje se spominje samo u ustavu Srbije(ne Jugoslavije)Ono obuhvata ceo niz prava kao sto su:sloboda rada i slobodan izbor zanimanja i zaposlenja, ucesce u upravljanju,dostupnost radnog mesta i funkcija, zabrana prinudnog rada, pravo na zaradu, pravo na strajk, pravo na ograniceno radno vreme, pravo na zastitu na radu, pravo na nadoknadu za vreme privremene nezaposlenosti itd. Zaposleni u drzavnim organima, vojsci i policiji nemaju pravo na strajk ili im je ono ograniceno uz postovanje minimuma rada. 3.socijalno osiguranje:Obaveznim osiguranjem zaposleni obezbedjuju pravo na zdravstvenu zastitu,bolovanja, trudnoce, gubitak sposobnosti, starosti, za sebe , Za svoju porodicu obezbedjuju pravo na zdravstvenu zastitu, porodicnu penziju i dr. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

4.socijalnu sigurnost:Onima koji su delimicno sposobni ili nesposobni za rad a ostali su bez ikakvih sredstava,dozava pruza socijalnu sigurnost.(invalidi i sl.) 5.zastita porodice,majke i deteta:Pravo je coveka da slobodno odlucuje o radjanju dece.Majka i dete uzivaju posebnu zastitu.Brak se uredjuje zakonom.Roditelji imaju pravo i duznost da se staraju o podizanju i vaspitavanju svoje dece a deca su duzna da pomognu svojim roditeljima kad im je potrebna pomoc. Zdravstvena prava 1.pravo na zastitu zdravlja:Svako ima pravo na zastitu zdravlja, s tim sto se zastita zdravlja dece, trudnica i starih finansira iz budzeta.Ostalo finansiranje se uredjuje zakonom. 2.pravo na zdravu zivotnu sredinu;Svako je duzan da stiti i unapredjuje zivotnu sredinu.Ovo je pravo novijeg datuma.Narocito se istice u ustavu Crne Gore. Kulturna prava i slobode 1.pravo na obrazovanje:Ovo je pravo sire od prava na skolovanje mada se s njim cesto poistovecuje.Osnovno skolovanje je obavezno.Za redovno skolovanje se ne placa skolarina.Nacionalne manjine imaju pravo na skolovanje obrazovanje na maternjem jeziku. 2.sloboda naucnog i umetnickog stvaralastva:Jamci se sloboda stvaranja, objavljivanja dela, otkrica, izuma a stvaraocima se garantuju moralna i imovinska prava.Intelektualna svojina je zasticena i ima isti status kao i materijalna. Drzava moze da finansijski podrzava i podstice ovu oblast.

Zastita sloboda i prava:Ustavne duznosti Proklamovanim pravima i slobodama je postignut nov kvalitet i priblizavanje demokratskim zahtevima.Medjutim, kriza drustva,licna i imovinska ugrozenost, ekonomsko nazadovanje, pad morala,erozija ljudskih vrednosti, ucinili su vecinu prava i sloboda iluzornim. U takvim uslovima, dolazi do raskoraka izmedju normativnog i stvarnog, prava i zivota.To je upravo razlog sto se, pored proklamovanja sloboda i prava, narocita drustvena paznja mora usmeriti u pravcu zastite tih prava i sloboda. Slobode i prava se ostvaruju a duznosti se ispunjavaju na osnovu ustava.Nacin na koji ce se ostvariti, moze se propisati zakonom.Svaka zloupotreba je kaznjiva.Slobode i Prava uzivaju sudsku zastitu.Gradjanima i pravnim licima , pravnu pomoc pruza advokatura kao samostalna i nezavisna delatnost. Duznosti Slobode i prava su povezane sa ustavnim duznostima.Recimo, postovanje prava nekog pravnog subjekta, automatski predstavlja izvesnu duznost ili obavezu nekog drugog subjekta. Postoje i primeri kada izvesno pravo istovremeno predstavlja i podrazumeva duznost. Ustavom su predvidjene sledece duznosti: pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana 1.odbrana zemlje:Odbrana zemlje je pravo i duznost svakog gradjanina.S tim u vezi su tvrdnje da niko nema pravo da prizna ili potpise kapitulaciju, niti da prihvati ili prizna okupaciju Republike ili nekog njenog dela.Izdaja je zlocin prema narodu i tesko krivicno delo. 2.placanje poreza:Svako je duzan da placa porez.To je duznost materijalnog doprinosa gradjana.Neispunjavanje ove duznosti se u razvijenim zemljama, tretira kao krajnje nemoralna. 3.postovanje ustava i zakona:Ova duznost se podjednako odnosi i na gradjane Srbije i na strance.Nepostovanje je drustveno-opasna pojava jer,pored niza negativnih posledica, u krajnjoj liniji, ugrozava postojeci poredak. 4.pruzanje pomoci drugima u nevolji:Ova duznost je specificna po tome sto je u pitanju moralna norma koja ovim putem cobija i svoju pravnu regulativu.Sebicnost i samozivost se ovde i pravno sankcionisu.Neispunjavanje ove duznosti se tretira kao krivicno delo. 5.ucestvovanje u otklanjanju opste opasnosti:duznost svih gradjana da dajui svoj doprinos u specificnim situacijama,u opstem interesu, kada to zahteva zrtvovanje i sopstvenih,uskih interesa 6.duznost cuvanja i unapredjenja covekove okoline:Ova duznost predstavlja drugu stranu prava na zdravu zivotnu sredinu.U pitanju je duznost novijeg datuma, koja se pokazala kao neophodna iz razloga sto ljudi nemaju svest o globalnim interesima.

SRBIJA KAO DRZAVA;AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA RAZVOJ DRZAVNOSTI I TRADICIJA USTAVOTVORNE VLASTI U SRBIJI Feudalna Srbija U feudalnom dobu Srbija nije imala ustav u savremenom smislu reci.Doduse, pojavljuju se neke klice ustavnosti, poput Dusanovog zakonika,koji kao sto je vec receno govori o polozaju staleza,ogranicavanju vladara i sl.Posle propasti samostalne drzave sledi period vekovne potcinjenosti Otomanskoj imperiji.U ovom vremenu, prakticno je zaustavljen razvoj ustavnosti.Svi propisi su morali da se uskladjuju sa serijatskim pravom i odlukama vrhovnog tela- Porte. Borba za drzavnost Borba za stvaranje samostalne i nezavisne srpske drzave bila je istovremeno i borba za ustavnost i demokratiju.Ona se zacinje pocetkom 19. veka i odvija se (uslovno) kroz 3 faze: 1.od 1804.-1833 – period oruzane borbe za emancipaciju i nezavisnost(od prvog ustanka do Miletine bune) 2. od 1833.-1878 – period izgradnje nezavisne drzave(od Miletine bune do Berlinskog kongresa) pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana 3.od 1878 – 1918.- period izgradnje savremene drzave( od Berlinskog kongresa do stvaranja Jugoslavije. Period oruzane borbe Srbija je 4 veka provela pod turskom vlascu.Za to vreme ,naizmenicno su se smenjivali periodi relativnog napretka i periodi teskog kulucenja.Recimo, beogradski vezir HadziMustaf pasa je upravljao u saradnji sa srpskim knezovima.Srbi su se cak vojno angazovali protiv janicara i sultanovih odmetnika,pod vodjstvom Petra- kneza resavskog. Medjutim, janicari vec 1799.godine, na celu sa svojim dahijamaAganlijom,Kucuk Alijom,Mula Jusufom,Mehmed Agom Focicem, pruzimaju vlast u pasaluku i ubijaju Hadzi-Mustaf Pasu.Sa ovom promenom,sledi vreme nameta i nasilja.Dahije su, naslutivsi da Srbi pripremaju bunu,izvrsile cuvenu”secu knezova”1804.godine u kojoj je Srbija izgubila 70 uticajnih ljudi(Ilija Bircanin,Petar-resavski,Aleksa Nenadovic). Ovo stradanje je imalo potpuno drugaciji efekat,podstaklo je otpor.Buna je proglasena iste godine na sastanku u selu Orascu,a za vodju je izabran Karadjordje,dobar vojnik i strateg ali covek sklon samovlascu.Smatrao je da je Srbiji neophodna pomoc velikih sila ali da se ne sme potciniti nijednoj od njih. Na samom pocetku ustanka, osnovana je Narodna skupstina.na mesta starog sloja knezova sada dolaze vojvode, pokretaci ustanka, komadanti koji pored vojnih obavljaju i upravne, svetovne poslove.Najuglednija porodica starih knezova, Nenadovici,,nastoje da ogranice Karadjordjevu vlast sto rezultira formiranjem organa najvise vlasti s Protom Matejom Nenadovicem na celu 1805.,tzv. Praviteljstvujusci sovjet naroda serbskog. Iako je Prota bio predsednik,Karadjordje je predsedavao sednicama.sovjet je rukovodio spoljnim poslovima,sudskom mrezom,drzavnim prihodima,finansijama,planirao budzet, upravljao crkvenim poslovima,prosvetom itd.Zakonodavstvo se baziralo na obicajnim normama uz postovanje seoske samouprave ali evropeizirano, oplemenjeno idejama francuske revolucije. Uporedo s vojnim, ustanici su pokusavali da ostvare svoj cilj i diplomatskim putem.Tako je carigradska deputacija s Petrom Ickom na celu, zadobila od Porte siroka autonomna prava ali taj Ickov mir nije ostvaren jer je u medjuvremenu Rusija objavila rat Turskoj i pozvala Srbe da nastave borbu sto su ovi i ucinili .1807. je sklopljeno rusko-tursko primirje.Medju ustanicima su se formirale tri struje:rusofilska,austrofilska i struja za emancipaciju na celu s Karadjordjem.1808.godine u Topoli,on je priznat za naslednog,vrhovnog predvoditelja Srbije s tim da mora raditi u dogovoru sa Skupstinom i Sovjetom.Tako je zavrsena prva faza stvaranja vlasti..Osim toga, radilo se na pretvaranju narodne vojske u stajacu, na obnavljanju prosvete(Vuk Karadzic,Dositej Obradovic,Sima Milutinovic).1809.g. su obnovljena rusko-turska neprijateljstva.1811.godine Karadjordju je priznata vrhovna vlast koju je delio sa Sovjetom.Obrazovan je i Veliki Vilajetski sud. 1812.g.tzv.Bukurestanskim sporazumom izmedju Turske i Rusije, ustanicima je garantovana amnestija, priznata unutrasnja samouprava uz uslov da placa danak.Rusiji je ostalo pravo da se mesa u cilju zastite srpskog polozaja.1813.g. zapocinje turska ofanziva protiv ustanika a Karadjordje prelazi u Austriju.Ponovo je obrazovan Beogradski pasaluk,obnovljeni feudalni odnosi, oziveli zbegovi i hajducija.Sulejman-pasina uprava zapamcena je kao vreme najvecih nasilja.Izbila je cak Hadzi-Prodanova buna koja je ugusena jeer je ostale staresine,medju kojima i Milos, nisu podrzale,smatrajuci da nema nikakvih izgleda. 1815.g.na zboru u Takovu, doneta je odluka o ustanku,na celu s Milosem Obrenovicem .Ustanici izjavljuju da je borba uperena protiv sultanovog namesnika-Sulejman-Pase a ne pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana protiv samog Sultana.Milos je, kao vest diplomata,ali i uz rusku intervenciju,zadobio od Porte mnoge povlastice:da danak skupljaju srpske staresine,da pri sudjenju budu prisutni i srpski knezovi,da mu se prepusti uprava.On se polako oslobadjao buntovnih vojvoda Molera, Markovica a naposletku i samog Karadjordja. Nacelo borbe zamenio je nacelom postepenog zadobijanja vlasti i potkupljivanja Turaka.1817.g. proglasen je za vrhovnog kneza. 1830.g. Sultanovim hatiserifom,Srbija dobija pravo na potpunu unutrasnju samoupravu.Spahijski sistem je ukinut a seljak postao vlasnik zemlje.Srbijom upravlja Knez u zajednici sa Savetom staresina.Posebnim beratom, Milosu je priznato nasledno knezevsko dostojanstvo. Ozivljava privreda,izvozna trgovina stokom,izdvaja se sloj trgovaca.Sam Milos postaje jedan od najbogatijih vladara Evrope.Bilo je i protesta sto Knez ne postuje nicije imanje,cast i dostojanstvo a bilo je i buna kao sto je Djakova buna posle koje je Milos zaveo jos ostriji rezim.

Period izgradnje nezavisne drzave 1833.godina je poznata kao godina u kojoj su Srbiji vraceni krajevi i gradovi koji su joj pripadali po Bukurestanskom sporazumu ali i kao godina u kojoj je izbila Miletina buna koja je bila efikasnija od Djakove.Njen cilj je bio da se narodu pruzi licna i imovinska sigurnost,da se smanje porezi.Milosevi bivsi saradnici,tzv.ustavobranitelji zahtevaju da zemlja dobije ustav 1835.godine Sretenjskim ustavom Srbija se definise kao drzava.Ovaj ustav su osporavale strane sile tako da je 1838.godine donet tzv.Turski ustav,koji samim imenom govori o tome da je nametnut. Ovaj ustav predvidja Savet dozivotnih clanova.Kako Milos nije bio voljan da deli vlast, napustio je Srbiju,prepustivsi je sinu Mihajlu.Knez je bio skoro lisen vlasti a zakonodavna vlast je svedena na pravo veta.Ovaj ustav je i proklamovao osnovna licna i ekonomska prava, pravo svojine. 1842.godine u buni Tome Vucica Perisica, knezeva vojska je porazena te je on prebegao u Zemun a ustavobranitelji su izabrali kneza Aleksandra Karadjordjevica – Petrovog sina.Kako Aleksandar nije bio narocito energican,nisu bile retke bune Milosevih pristalica.1844.g. Srbija dobija srpski gradjanski zakonik.Osnove spoljne politike su date u “Nacertaniju” Ilije Garasanina – po kom Srbija ne treba da se vezuje za politiku neke od velikih sila.Zato treba da se ujedini srpski narod i da radi na oslobadjanju drugih balkanskih naroda. Po zavrsetku Krimskog rata,dolazi do politicke krize usled sukoba izmedju Aleksandra i Drzavnog saveta.Medju ustavobraniteljima se javljaju dve struje: knezevi protivnici i knjazeva.Cak je organizovana Tenkina zavera kojom se pripremalo ubistvo kneza.Knez je pod pritiskom opozicije morao da sazove Svetoandrejsku skupstinu koja je trebalo da resi pitanja ustavnog uredjenja a koja je zasedala dva meseca. Kako je knez odbio da abdicira, zbacen je s prestola a na njegovo mesto dolazi opet Milos Obrenovic.Knez Milos je vladao do smrti 1860.g. a Mihajlo je odmah po preuzimanju vlasti zapoceo rad na emancipaciji Srbije.Njegovo najvece delo je pokusaj stvaranja balkanskog saveza , ugovor o savezu s Crnom Gorom o stvaranju juznoslovenskog carstva s Bugarskom, o prijateljstvu s Rumunijom.Iako je u pocetku izazvao velike nade omladine i liberala, on je ipak vladao apsolutisticki.Ubijen je prilikom jedne setnje po Kosutnjaku,29.maja 1868.g. Novi knez Milan,unuk Milosevog brata Jevrema, je bio maloletan, pa je umesto njega, vladalo Namesnistvo sve do 1872.g.kad je preuzeo vlast u svoje ruke. Najvece delo namesnistva je donosenje ustava 1869(namesnicki ustav) kojim je vladar ogranicen ingerencijama skupstine,predvidjeni izbori na svake 4 godine, postojanje stranaka, biracko pravo svih slojeva, drzava se definise kao nasledna parlamentarna monarhija.U pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana slucaju gasenja dinastije Obrenovica ne moze se izabrati niko iz reda Karadjordjevica na koje je baceno narodno prokletstvo..Ovim ustavom, ipak nije uspostavljen parlamentarizam jer je knez postavljao ministre koji su njemu bili odgovorni za svoj rad, a ne skupstini.Sudstvo je nezavisno.Verske slobode su ogranicene na “priznate”.Za vreme vazenja ovog ustava, Srbija ipak belezi privredni i svaki drugi razvoj.Milan je medjutim,kao i prethodnici, u nameri da zavede licni rezim,1875.g. raspustio skupstinu. Period izgradnje savremene drzave 1878.odlukama Berlinskog kongresa Srbija dobija nezavisnost, prosirenje, i medjunarodno priznanje i postaje kraljevina.Doduse, kao agrarna zemlja i dalje je bila pod uticajem velikih sila. Sa ostavkom Jovana Ristica,liberali napustaju vladu a novu vladu obrazuju prvaci Narodne stranke – Milan Pirocanac i Milutin Garasanin,Ilijin sin.Pristalice Svetozara Markovica obrazuju Narodnu radikalnu stranku 1881.g. s Nikolom Pasicem na celu.Milan se sklapanjem tajne konvencije vezao za austro-ugarsku spoljnu politiku.Kralj je posle jednog skandala iskljucio radikale iz skupstine,,proglasio vanredno stanje,obustavio neke slobode,zatvorio neke radikale dok su Pasic i Aca Stanojevic emigrirali.Pasic je osudjen na smrt a pomilovan je 1889.g. Pre nego sto je abdicirao zamenio je vladu naprednjaka najpre koalicionom a potom radikalskom vladom.Ta je vlada donela cuveni radikalski ustav 1888.g. cime je ostvaren najveci domet u demokratskoj ustavnosti. Prosirena su ovlascenja skupstine kojoj su ministri, odgovorni za svoj rad.Kralj nema pravo da suspenduje prava gradjana.Skupstina i vladar su ravnopravni u zakonodavnoj vlasti. Donosenje ovog ustava, i pored toga nije znacilo kraj politicke nestabilnosti. Milan je vec naredne godine abdicirao u korist svog sina Aleksandra.Namesnici su bili liberali dok je sef vlade bio Pasic.Sa odobrenjem oca, Aleksandar se proglasio punoletnim Sledi vreme njegove samovolje.1894.g.on izbijanje jednog bunta koristi da bi izveo neku vrstu drzavnog udara, i tom prilikom obustavlja vazenje radikalskog ustava i obnavlja vazenje ustava1869.g.Tako je umesto radikala, vecinu u skupstini dobila stranka naprednjaka, kojoj je kralj bio naklonjen.Za pokusaj atentata na kralja,1899.g. optuzeni su radikali.Pasic je osudjen na 5 godina ali je kasnije pomilovan. Posle zenidbe sa Dragom Masin,1900.g. kralj ce 1901.g podariti (oktroisani)Aprilski ustav kojim ce predstavnistvo ciniti dva doma:Skupstina i Senat.Postupak za promenu ustava je pojednostavljen.Kralj ce 1903.g. privremeno obustaviti vazenje ovog ustava,raspustiti oba doma na nekoliko sati kako bi promenio izborni zakon a njegova partija dobila vecinu.Dakle, njegovu vladavinu karakterisu stalne politicke krize..Pokusao je da obnovi balkanski savez, napusta austrofilsku politiku,osniva Srpsku akademiju nauka.U noci 28/29. maja 1903.g. grupa oficira ubija kralja i kraljicu. Iste godine za kralja je izabran Petar Karadjordjevic, koji je polozio zakletvu na ustav1888.Kralj je bio naklonjen naprednim idejama.Srbija ostaje nasledna i parlamentarna monarhija.Vladu uglavnom cine radikali.U spoljnij politici angazuje se u pravcu juznoslovenskog oslobodjenja.Tajnim sporazumom, Srbija i Bugarska su jedna drugoj garantovale integritet, a usle su i u carinski savez. Bec je na to odgovorio objavom carinskog rata.Iz ovog rata Srbija izlazi, oslobodjena ekonomske zavisnosti.Po aneksiji BIH od strane Austrije, proglasne 1908.g.,na zahtev naroda, srpske vlasti su trazile da se BIH da polozaj vazalne knezevine.Sile Antante nisu podrzale taj zahtev. Tajno udruzenje”Ujedinjenje ili smrt(crna ruka),ciji je cilj bio ujedinjenje svih srba u jednoj drzavi,ne prihvataju takvo resenje.1912.g. sklopljen je balkanski pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana savez izmedju Srbije,Crne Gore, Bugarske i Grcke. Tajni dodatak tog saveza je imao ofanzivni karakter u odnosu na Tursku. 1.balkanski rat zavrsio se uz posredovanje velikih sila.1913.g.Srbija je kompromisnim resenjem izgubila deo teritorije, onemogucen joj je izlazak na more, stvaranjem Albanije.2.balkanski rat zapoceo je mesec dana kasnije, napadom Bugarske na Srbiju ali je iz tog rata Srbija izasla kao pobednik sto je podstaklo razvoj juznoslovenske ideje.zato se Bec pripremao za preventivni rat a najveci pobornik tog rata bio je upravo prestolonaslednik Franjo Ferdinand, ubijen u Sarajevu na Vidovdan 28.juna 1914.g.Taj atentat Austrija koristi kao povod za objavu rata Srbiji 28.jula. SRBIJA U SASTAVU JUGOSLAVIJE

Stvaranje Jugoslavije Vlada Srbije je dala izjavu da je rat protiv Centralnih sila u isto vreme i rat za oslobodjenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajednicku drzavu.Do ujedinjenja je i doslo po zavrsetku rata,01. decembra 1918.godine. 1921. godine je donet prvi “Vidovdanski” ustav”, koji polazi od ideje o jedinstvenom, troimenom i troplemenom narodu.Kraljevina SHS je ustavna, parlamentarna monarhija sa dinastijom Karadjordjevica na celu. Zemlja je administrativno podeljena na oblasti. 1929.g. kralj zavodi diktaturu u menja naziv u Jugoslaviju. Zemlju deli na 9 banovina od kojih je jedna Hrvatska. 1931. donosi oktroisani ustav. Ustav 1946.g. U toku 2. svetskog rata paralelno sa izvodjenjem vojnih operacija radilo se na formiranju novog drzavnog uredjenja i nove vlasti ciju okosnicu cine odbori.Odlukama AVNOJ-a utvrdjen je federativni princip uredjenja. Ustavom 1946.g. je proklamovana ta drzava.Skupstina je vrhovni organ drzavne vlasti, jednodomne strukture.Vlada je najvisi organ izvrsne vlasti, odgovoran skupstini.Postoji i Prezidijum. U pitanju je klasicni skupstinski sistem..Sudstvo i javno tuzilastvo su nezavisni. Srbija u svom sastavu ima dve autonomne jedinice: APV i AOKiM. Najvisi organi vlasti u njima su Skupstina , odnosno Oblasni narodni odbor.Najvisi normativni akt – statut. Vojvodjanski vrhovni sud ima pravosudnu autonomiju.KM oblast ima istu vrstu autonomije s tim sto se organizacija vlasti razlikuje i sto nema pravosudnu autonomiju. Uvodjenje samoupravljanja 1950.g. je uvedeno radnicko samoupravljanje kao jedinstveni svetski eksperiment. 1953.g. je donet Zakon o narodnim odborima kojim ce se utvrditi dvodomna struktura odbora tj. Bice uvedeno tzv. Vece proizvodjaca kao predstavnicko telo zaposlenih. Proklamovan je princip suvereniteta radnog naroda.Kompetencije federacije su i dalje siroke ali je vidljiv trend decentralizacije.Vece naroda je od samostalnog doma postalo vetirajuci factor koji dejstvuje u slucaju poremecenih medjunacionalnih odnosa..U sastavu Saveznog izvrsnog veca mora biti zastupljena svaka republika.Vojvodina i dalje ima pravosudnu autonomiju.Skupstinu Srbije cine Republicko vece i Vece proizvodjaca.Na pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana nivou Republike nema predsednika.Izvrsna funkcija pripada Izvrsnom vecu a upravna sekreterijatima. Ustavi 1963.g. SFRJ je savezna drzava dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanju. Uvodi se pojam drustveno-politicke zajednice kao oblik teritorijalnog organizovanja i elemenata vlasti i samoupravljanja.To su: federacija, republike, pokrajinae, opstine i srezovi. Detaljno se razradjuju prava narodnosti. Pored napora da se unaprede neposredni oblici demokratije putem referenduma i zborova i principima odgovornosti, jevnosti, ogranicenja reizbora, Ipak i dalje ostaje monopartijski sistem.U drustvenoj praksi nastaje jaz izmedju vladajuce partije koja je i kreirala samoupravljanje i stvarnog samoupravljanja.Skupstinu cine:Republicko vece i Veca radnih zajednica:Privredno,Prosvetno-kulturno, Socijalno-zdravstveno i Organizaciono-politicko. Nestala je pravosudna autonomija Vojvodine a formiran je Ustavni sud Srbije. Ustavna revizija Revizija zapocinje 1967.godine prvom grupom amandmana koji su vise najavili nego otpoceli reformu federalizma.Prosirena je nadleznost Veca naroda cime on postaje ravnopravan dom, cime jaca element federalizma. S druge strane prosiruje se republicka nadleznost po pitanju drzavne bezbednosti. Druga grupa amandmana spominje pokrajine kao konstituitivne elemente federalizma iako nemaju svojstva drzave. Slom privredne reforme je ubrzao prodor etatizma.Koncepcija DPZ je ostala u sferi teorije a u prvi plan izbija nacionalno pitanje.Ravnopravnost i celovitost Srbije je dovedena u pitanje, s novim polozajem pokrajina. Funkcije pokrajina su izjednacene s funkcijama republike.One dobijaju i zakonodavnu autonomiju a njihov najvisi normativni akt postaje ustavni zakon . Dobijaju i pravosudnu autonomiju. Novom grupom amandmana 1969.g. sire se ovlascenja republike u oblasti spoljne politike, odbrane, bezbednosti, drzavljanstva. Amandmani 1971.g. su ugradjeni u ustavna resenja 1974.g. i predstavljaju samo njihovu prvu fazu. Ustav 1974.g. Ovim ustavom se konstatuje da radni ljudi i narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava u republikama i pokrajinama a u Jugoslaviji, kad je to u zajednickom interesu, utvrdjeno ustavom. Stav da se u Federaciji odlucuje na nacelima sporazumevanja republika i pokrajina, solidarnosti i uzajamnosti, ravnopravnog ucesca republika i pokrajina u organima federacije, govori o tome da je centar moci premesten u republike i pokrajine. Drzava je zasnovana na suverenosti naroda i vlasti i samoupravljanju radnicke klase i svih radnih ljudi i gradjana i ravnopravnosti naroda. Ustavotvorac je postavio jedinstveno drustveno-ekonomsko uredjenje, tzv. integralno samoupravljanje sto je dovelo do decentralizovanog etatizma i stvaranja naciokratija. Odlucivanje u federaciji je uvazilo princip konzesusa tj. Saglasnosti svih republika i pokrajina.U oba veca:Saveznom vecu i Vecu republika i pokrajina je vazio princip pariteta, pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana tj.istog broja delegata.Izvrsna funkcija je u celina prepustena Republikama. Saveznom sudstvu je bitno smanjena nadleznost. Pokrajina se definise kao DPZ u kojoj ljudi ostvaruju svoja prava.Njeni delegati se pojavljuju u sastavu svih saveznih organa.Bez njene saglasnosti nema dogovora.Stvaraju se Narodne banke pokrajina.Prosirena su prava etnickih grupa.Posebna DPZ je grad Beograd. Teritorija pokrajine koju cine teritorije opstina u njenom sastavu ne mogu se menjati bez saglasnosti pokrajinske skupstine.Potencijalna mogucnost da se pokrajine pretvore u drzave ubrzo je postala realnost. Skupstina Srbije je najvisi organ vlasti i organ dr. samoupravljanja a cine je:Vece udruzenog rad,vece opstina i Drustveno-politicko vece. Uvodi se funkcija drustvenog pravobranioca samoupravljanja.Ubrzo se donose i pokrajinski ustavi. Amandmani 1989.g. U nizu pokusaja da se izadje iz opste krize,doneta je 1988.godine jedna a 1989. godine druga grupa amandmana. U tom vremenu je izvrsena smena rukovodstva pokrajine Vojvodine. I dalje postoji ustavna i zakonodavna autonomija ali je njihov polozaj promenjen, pre svega raspodelom kompetencija.Promenjen je ustavotvorni postupak ali se njime ne moze menjati polozaj pokrajina. Za odluke vise nije potrebna njihova saglasnost vec samo njihovo misljenje.

POLITICKO I DRZAVNO UREDJENJE SRBIJE

Ustav 1990.godine

Ustav 1990. godine je ustav koji je i danas na snazi.On je donet u vreme vazenja starog ustava SFRJ ali je raspadanje tadasnjeg poretka vec bilo u toku a prethodnim amandmanima je vec bila izmenjena cetvrtina tog ustava. Novi ustav polazo od principa podele vlasti u kom su pokrajine iskljucivo teritorijalne jedinice bez zakonodavne, ustavotvorne i sudske autonomije. Ustav SRJ je donet posle Ustava Srbije te postoje neke odredbe za koje se moze pokrenuti pitanje ustavnosti a vreme uskladjivanja tih odredbi nije utvrdjeno.Ustav Crne Gore je u vecoj meri usaglasen sa ustavom Jugoslavije jer je donet kasnije. Izvori ustavnog prava u Srbiji su: -Ustav 1990. -Ustavni zakon za sprovodjenje ustava -zakoni(o izboru Predsednika, o izboru poslanika,o izbornim jedinicama) -statut Vojvodine -Zakon o prestanku rada skupstine AP Kosovo i izvrsnog veca te skupstine(za koje je utvrdjeno da ne funkcionisu i ne postupaju u skladu sa ustavom te da svojim radom ugrozavaju ustavni poredak Srbije i kojim njihova prava i duznosti preuzimaju Skupstina Srbije i njeno vece. -Zakon o prestanku rada predsednistva Ustav Srbije je izraz opredeljenja za povratak na stare, proverene, zapadnjacke ustavotvorne koncepcije kao sto je to bio slucaj u svim istocnoevropskim zemljama. Taj stav se opravdava pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana stanovistem da je svaki pokusaj preskakanja istorijskih epoha unapred osudjen na neuspeh. Medjutim, ta tradicionalna ustavna koncepcija koja datira od 19. veka, se nikako ne moze smatrati modernom jer se moderne drzave obogacuju elementima socijalne politike. Drustveno uredjenje Srbija je demokratska drzava svih gradjana koji u njoj zive, zasnovana na slobodama i pravima coveka i gradjanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi. .Ekonomsko uredjenje se bazira na slobodnom privredjivanju svim oblicima svojine, na jedinstvenom trzistu, samostalnosti preduzeca,upravljanju na osnovu rada i svojine, na pravu svih na socijalnu sigurnost. Drzava je obavezna da merama svoje politike podstice ekonomsko i socijalno blagostanje gradjana.To ukazuje na izvesne crte drzave blagostanja.Uredjenje je prelazno jer nije vise socijalisticko a tendencija ka savremenom kapitalizmu je kolebljiva. Politicki sistem Projekat socijalistickog samoupravljanja kao oblika odumiranja drzave je doziveo istorijski poraz.Uspostavljen je visepartijski sistem sa svim propratnim slobodama i pravima.Od 200 novonastalih stranaka, tek nekolicina je zadobila veci politicki uticaj.Formiranje ozbiljne politicke slike je jos uvek u toku.Postoji i sindikalni pluralizam-Samostalni i Nezavisni sindikat(koji ne uziva drzavne beneficije). Prihvaceno je nacelo narodnog suvereniteta koji se ostvaruje posredno i neposredno Skupstina Skupstina je nosioc zakonodavne vlasti.Njena nadleznost je uredjena Ustavom.Tu spadaju: -odlucuje o promeni ustava -donosi zakone i druga pravna akta -donosi plan razvoja,prostorni plan, budzet i zavrsni racun -utvrdjuje predlog odluke o promeni granica -utvrdjuje teritorijalnu organizaciju -odlucuje o ratu i miru -ratifikuje medjunarodne ugovore -raspisuje republicki referéndum -raspisuje javni zajam i odlucuje o zaduzivanju -bira i razresava predsednika i potpredsednike skupstine,predsednika i sudije ustavnog suda, javne tuzioce, guvernera Narodne banke, i druge funkcionere -obavlja kontrolu nad radom Vlade -daje amnestije za krivicna dela -obavlja druge poslove u skladu s ustavom. Skupstina Republike je jednodomno telo koje cini 250 poslanika izabranih tajnim glasanjem na izborima .Kandidate za poslanike mogu isticati stranke, organizacije ili grupe gradjana. Po prvobitnoj odluci poslanici su se birali po vecinskom principu koji se pretezno primenjuje u zemljama koje imaju ustaljeno dvopartijsko grupisanje.Izbornih jedinica je bilo koliko i poslanickih mesta.Izabran je onaj kandidat koji dobije vecinu glasova od ukupnog broja pod uslovom da je na izbore izasla vecina biraca te izborne jedinice.Posle 2 godine zakonom o izborima, je prihvacena varijanta proporcionalnog sistema i podela teritorije pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana na 9 izbornih jedinica.Kandidovanje se vrsi po listama a u obzir dolaze one liste koje dobiju najmanje 5 % od ukupnog broja glasaca. Ukupan broj glasova koji je dobila svaka lista raspodeljuje se tako sto se on deli sa brojem poslanika koji se bira u nekoj izbornoj jedinici.Izabrani su kandidati prve trecine liste.Prava srazmera bi se dobila kada bi cela Republika bila jedna izborna jedinica kao sto je to slucaj kod Crne Gore. Poslanik je gubio mandate ako bi napustio partiju na cijoj je listi bio. To vise nije slucaj. Poslanici se biraju na 4 godine a postoji i mogucnost reizbora.Mandat Skupstine se moze produziti za vreme rata ili ratne opasnosti .Skupstina se raspusta ako se raspise referendum za opoziv predsednika pa on ne uspe.Skupstinu raspusta Predsednik na obrazlozen predlog Vlade.1993. smo imali slucaj dok se u Skupstini vodio postupak za izglasavanje nepoverenja vladi. Skupstina zaseda redovno dva puta godisnje u martu i oktobru, i vanredno na zahtev jedne trecine poslanika ili na predlog Vlade .Za redovan rad je potreban kvorum ili vecina poslanika.Odluke se donose vecinom glasova prisutnih ili dvotrecinskom vecinom(kad je to predvidjeno). Zakonodavni postupak je utvrdjen Poslovnikom a ustavotvorni postupak samim ustavom.Zakonodavni postupak obuhvata:razmatranje predloga od strane odbora, pretres u ancelu,rasparvu u pojedinostima i glasanje. O promeni Ustava resava apsolutna vecina biraca referendumom. Predsednik i podpredsednik se biraju na 4 godine a oni predstavljaju Skupstinu, raspisuju izbore, rukovode sednicama, staraju se o primeni poslovnika, o radu odbora.Poslanik predstavlja gradjane izborne jedinice u kojoj je izabran.mandat je slobodan izuzev odgovornosti svojoj partija koje cak ne zahtevaju deponovane ostavke.Poslanik uziva imunitet, duzan je da ucestvuje u radu Skupstine, ima pravo da postavlja poslanicka pitanja, predalze zakone.Ne odgovara za izrazeno misljenje ili dati glas. Predsednik Republiku Srbiju predstavlja i njeno drzavno jedinstvo izrazava Presednik Republike. Predsednik se bira na mandat od 5 godina s pravom jednog reizbora, i to neposrednim izborima. Postupak za opoziv pokrece Skupstina ako oceni da je prekrsio Ustav i to dvotrecinskom vecinom.Taj opoziv treba da se potvrdi na referendumu od strane apsolutne vecine gradjanabiraca.Ako se na referendumu to ne potvrdi- Skupstina se raspusta. Kandidat mora imati prebivaliste na teritoriji Srbije, staro najmanje godinu dana.Kandidaturu isticu stranke, organizacije ili najmanje 100.000 biraca.Izabran je onaj ko dobije vecinu od ukupnog broja biraca.dakle, u ovom slucaju nije potrebna apsolutna vecina.Ako nijedan kandidat ne dobije vecinu ni u drugom krugu, ceo postupak se ponavlja.Opoziv i nacin izbora asociraju na klasican predsednicki sistem sa jakom ulogom predsednika. Ozbiljne su i njegove nadleznosti: -predlaze Skupstini kandidata za Predsednika Vlade -predlaze kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda -ukazom proglasava zakone -obavlja poslove iz oblasti odnosa s drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama -rukovodi oruzanim snagama, narodnim otporom, naredjuje mobilizaciju, organizuje pripreme za odbranu -ako se Skupstina ne moze sastati,proglasava ratnu opasanost ili ratno stanje -ako se Skupstina ne moze sastati, donosi akte iz njene nadleznosti koje posle podnosi na potvrdu -proglasava vanredno stanje,donosi akte za preduzimanje mera pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana -daje pomilovanja -dodeljuje odlikovanja i priznanja -obrazuje strucne i druge sluzbe -obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom. Predsednik ima pravo suspenzivnog veta na zakone tj.pravo da u roku od 7 dana vrati skupstini zakon na ponovno razmatranje Vanredno stanje nije jasno formulisano te se moze smatrati ustavnom rezervom koja se cesce koristi za ogranicenje nego za razvoj demokratije.

Predsednik je nosioc velikog dela izvrsne vlasti a ima moc i uticaj na zakonodavnu vlast .Skupstina samo formalno ucestvuje u njegovom izboru.On, doduse,polaze zakletvu pred Skupstinom, ali je za svoj rad odgovoran gradjanima a ne Skupstini.On ima i pravo raspustanja Skupstine na obrazlozenje Vlade sto je u duhu parlamentarizma. Vlada Vladi pripada izvrsna vlast.Vladu cine Predsednik Vlade(Premijer ili Prvi ministar), podpredsednici i ministri.Broj ministarstava nije precizno utvrdjen, neka se ukidaju ili se formiraju nova. Predsednika Vlade predlaze Predsednik Republike,po pribavljenom misljenju skupstinskih poslanika.Kandidat, pred Skupstinom, izlaze svoj program i sastav svoje Vlade.Predlog programa i sastava Vlade se prihvata ako za niega glasa apsolutna vecina. Vlada je za svoj rad odgovorna Skupstini.Pretpostavlja se da je mandat Vlade podudaran mandatu skupstinskih poslanika. Skupstina moze na predlog najmanje 20 poslanika, s obrazlozenjem, izglasati nepoverenje Vladi, apsolutnom vecinom..Vlada takodje, moze postaviti pitanje svog poverenja a Predsednik Vlade moze predloziti razresenje nekih clanova Vlade. Ostavka Predsednika Vlade povlaci, za sobom, ostavku cele Vlade.Ostavka se samo konstatuje. Ustav predvidja mogucnost da se Vladi uputi poslanicko pitanje, bilo usmeno bilo piosmeno.Za razliku od poslanickog pitanja,postoji i tzv. interpelacija koja se mora zavrsiti postavljanjem pitanja poverenja Vladi. Nadleznosti: -vodi politiku i izvrsava zakone,druge propise i opste akte Skupstine -donosi uredbe,odluke i druga akta za izvrsavanje zakona -predlaze plan razvoja,prostorni plan, budzet i zavrsni racun -predlaze zakone i druge akte -utvrdjuje nacela organizacije ministarstva, postavlja i razresava funkcionere -usmerava i uskladjuje rad ministarstava -vrsi nadzor nad radom ministarstava -daje misljenja o predlogu zakona ili drugih akata -obrazuje strucne i druge sluzbe -obavlja i druge poslove Najvazniji akt Vlade je Uredba za izvrsenje zakona. Unutrasnju organizaciju i rad Vlade uredjuje poslovnik.Njena radna tela su Komisije i odbori.Raspustanjem Skupstine prestaje i mandat Vlade. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Organi uprave Poslove drzavne uprave obavljaju ministarstva. Ona primenjuju zakone i druge akte, resavaju u uparvnim stavrima, vrse upravni nadzor i obavljaju druge upravne poslove.Nadleznosti su razradjen u Zakonu o drzavnoj upravi. Ministar rukovodi radom ministarstva, predstavlja ga, organizuje i obezbedjuje obavljanje poslova.On je odgovoran za celokupan rad ministarstva..Ministar moze obrazovati Savet- kao savetodavno telo. Pored ministrstva, obrazuju se sekreterijati,republicke uprave, rep. zavodi.Svi organi uprave svoje poslove obavljaju na osnovu i u okviru Ustava.Zaposleni su duzni da svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno politicko delovanje je zabranjeno. Inspektori posebno odgovaraju ako ne preduzmu mere za koje su ovlasceni ili ako prekorace ovlascenja.Gradjani su duzni da im omoguce nesmetano vrsenje poslova i da im pruze pomoc. Postoji i upravna inspekcija pri Ministarstvu pravde i za grad Beograd.Lokalni organi mogu da se obrate Vladi odnosno Skupstini ako smatraju da organi uprave povredjuju njihova prava. Ustavni sud Ustavni sud uredjen je samim Ustavom, sto otklanja nelogicnu situaciju da ocenjuje ustavnost zakona o sebi samom. Promena u odnosu na prethodni sistem jeste u tome sto postoji jedan Ustavni sud na teritoriji cele Republike.Nadleznosti: -saglasnost zakona,statuta,propisa i opstih akata s ustavom -saglasnost svih propisa i opstih akata sa zakonom i drugim republickim propisom -odlucuje o sukobu nadleznosti izmedju sudova i drugih organa -odlucuje o saglasnosti statuta ili nekog drugog akta stranke s Ustavom -zabranjuje rad politicke partije -resava izborne sporove Ustavni sud ima 9 sudija.Funkcija je stalna a prestaje u slucajevima ostavke, starosne penzije,gubitka sposobnosti ili izricanja bezuslovne kazne zatvora.Predlaze ih Predsednik republike a bira Skupstina.Mandat Predsednika Ustavnog suda je 5 godina bez mogucnosti reizbora. Svaki osporeni akt prestaje da vazi sa danom objavljivanja odluke ovog suda.Inicijativu za pokretanje postupka moze pokrenuti svako. Sud odlucuje vecinom glasova a odluka je opsteobavezna i izvrsna. Ustavni sud je samostalan organ, van pravosudnog sistema.

TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA Pojam i oblici autonomije Grcki: AUTO- sam, NOMOS- zakon Po pitanju shvatanja pojma autonomije, postoji vise sporova nego saglasnosti.Pod pojmom autonomija mozemo da podrazumevamo skup prava ili poseban status koji neke odredjene teritorije ili grupe imaju zbog svoje posebnosti u odnosu na celinu. Postoji: pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana -teritorijalna -kulturna -funkcionalna -personalna autonomija. Ne postoji u drustvenoj praksi nekakva klasicna autonomija koja bi mogla da sluzi kao univerzalni reper ili merilo prema kom bi se ugledale ili ocenjivale sve druge autonomije.Npr. u Italiji postoje neke administrativne i finansijske autonomije dok Vlada ima pravo veta na njihove propise.U bivsem Sovjetskom Savezu su postojala cak tri stepena autonomije. U Srbiji su do skoro postojale dve oblasti sa izvesnim stepenom autonomije: Vojvodina i Kosovo, ali u savremenim okolnostima,upravo su u toku izmene njihovog statusa. Njima je bilo zajemceno pravo lokalne samouprave u skladu s Ustavom.Postojanje autonomije je iskljucivo kompetencija Republike.Dok lokalna samouprava ima samostalnost u pravosudnoj i izvrsnoj vlasti, autonomija je ima i u zakonodavnoj vlasti. Ni kosovska ni vojvodjanska autonomija ne mogu biti iskljucivo srpske, siptarske ili madjarske autonomije vec samo autonomije gradjana koji zive na tim podrucjima. Nacionalna razlicitost nije jedini osnov postojanja autonomija niti se njima obezbedjuje nacionalna ravnopravnost.Autonomija mora imati kulturnu,prosvetnu,socijalnu i drugu dimenziju.Najveci poremecaji su nastali na Kosovo gde je stvorena paralelna struktura vlasti. Prethodna resenja se sustinski razlikuju.Teritorija pokrajine mogla se menjati samo uz njihovu saglasnost.Sada Ustav SRJ pokrajine uopste ne spominje. Prava i duznosti pokrajina -donosi program razvoja, razvoja poljoprivrede i sela u skladu s planom razvoja Srbije -donosi budzet i zavrsni racun -donosi odluke i opste akte kojim uredjuje pitanja iz oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika, pisma, zdravstvene i socijalne zastite, zastite zivotne sredine, urbanizma itd. -izvrsava zakone,propise -obrazuje organe, sluzbe -obavlja druge poslove. Pokrajine dakle, nemaju ni ustavotvornu ni zakonodavnu vlast a propisi koje donose moraju biti u skladu s izvrsnim, dakle podzakonskim propisima.Izvrsna vlast pokriva usko podrucje ograniceno voljom republickog zakonodavca sto je posledica centralisticke koncepcije. Uvodjenjem “okruga” nastala je mreza republicke uprave koja moze da isprazni svaku izvrsnu vlast iz pokrajina tako i iz lokalne samouprave.Ne postoji pravosudna autonomija. Statut je najvisi pravni akt pokrajine koji se bavi pitanjima nadleznosti, izbora, organizacije i rada.Donosi ga Skupstina ali uz saglasnost Skupstine Srbije. Pokrajina se stara o razvoju nacionalnih, kulturnih i drugih svojstava ovog podrucja. Skupstina ima 120 poslanika s tim da svaka obstina mora imati bar jednog.Pravo je poslanika da govore na svom jeziku.izvrsnu funkciju ima Izvrsno vece.Ono za razliku od Republickog nije nosioc politike. Izvrsno vece ne moze podneti predlog da se Skupstina raspusti, jer ne postoji Predsednik pokrajine kom bi taj predlog trebalo uputiti. Opstina pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana U osnovnim odredbama Ustava Jugoslavije nalazi se i garancija lokalne samouprave.Opstina je teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. Nadleznosti: -donosi program razvoja, urbanisticki plan, budzet i zavrsni racun -uredjuje obavljanje i razvoj komunalne delatnosti -uredjuje koriscenje gradskog gradjevinskog zemljista i poslovnog prostora -stara se o izgradnji, odrzavanju i koriscenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata -stara se o zadovoljenju potreba gradjana iz oblasti kulture,obrazovanja,zdravstvene, socijalne zastite, obavestavanja, zanatstva, turizma itd. -izvrsava zakone i druge propise -obrazuje organe i druge sluzbe -obavlja i druge poslove. Opstina je finansijski samostalna.Pripadaju joj sredstva po zakonu.Dodatna sredstva moze prikupiti samo doprinosom.Statutom Opstine se regulisu sva pitanja funkcionisanja Opstine.Skupstinu Opstine cine odbornici.Odbornici se biraju na 4 godine bez ogranicenja reizbora.Aktivno biracko pravo imaju oni gradjani sa prebivalistem na podrucju izborne jedinice, a pasivno na podrucju cele opstine.Mesto odbornika je inkopatibilno s obavljanjem poslova u Opstini.Gradjanin mora imati poslovnu sposobnost.. Izborne jedinice utvrdjujeSkupstina i to se bira po jedan odbornik za svaku jedinicu Politicke stranke kandiduju svoje kandidate na osnovu potpisa 30 predlagaca.Izabran je onaj kandidat koji dobije vecinu glasova biraca koji su glasali pod uslovom da je na glasanje izasla polovina biraca.Glasanje se ponavlja ako niko nije dobio vecinu.Odbornici uzivaju imunitet ali ne kao poslanici- da ne mogu biti pritvoreni. Skupstina donosi odluke na sednicama prostom vecinom.Izvrsni odbor takodje nema politicki aspekt nadleznosti.Radom opstinske uprave rukovodi Sekretar. Beograd ima poseban polozaj.Gradsku skupstinu cini 110 odbornika.Po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji od 1991.godine, Srbiju cine opstine,grad Beograd i pokrajine .Teritoriju Opstina cine naseljena mesta i tzv.podrucja katastarskih opstina.Odnos izmedju drzave i lokalne samouprave odlikuje klasicni centralizam.Opstina moze imati i ovlascenja koja na nju prenosi republika.Taj “dupli kolosek” je cesto predimenzioniran na stetu samoupravnog.Tako se organi lokalne samouprave pretvaraju u podrucne organe centralne vlasti. Radi obezbedjenja poslova, postoji mogucnost da se obrazuju i tzv. mesne zajednice. Kao gradovi se pored Beograda tretiraju Kragujevac,Nis, Novi Sad i Pristina.

Okrug Uredbom Vlade 1992.godine uvedeni su okruzi. Okrug nije teritorijalna jedinica vec nacin i organizacija vrsenja poslova ministarstava van njihovih sedista.Okrugom upravlja Nacelnik.U pitanju je dekoncentracija izvrsne vlasti.

FEDERATIVNO UREDJENJE I TRANSFORMACIJA JUGOSLOVENSKE FEDERACIJE pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

FEDERALIZAM KAO OBLIK UREDJENJA Unitarna drzava je uredjenje u kom je drzava teritorijalno nedeljiva celina odnosno u svom sastavu nema jedinice drzave.Vlast centralnih organa je isto tako nedeljiva.iako moze biti u vecoj ili manjoj meri decentralizovana(preneta na lokalne organe).Savremene drzave su uglavnom unitarne.Neke u svom sastavu imaju autonomne oblasti ali te oblasti nemaju drzavnost. Federativna drzava je slozena dozava u cijem sastavu su federalne jedinice – drzave.Vlast se vrsi na dva nivoa-saveznom i nivou clanica,u skladu s raspodelom nadleznosti a koje se utvrdjuju saveznim ustavom.Taj ustav ima primat u odnosu na ustave clanica.Odluke saveznog parlamenta,koji se obicno sastoji iz 2 doma-doma gradjana i doma clanica, su obavezne za sve clanice.Ono sto nije predvidjeno kao nadleznost federacije jeste nadleznost federalne jedinice.Federalne jedinice nisu suverene drzave jer je njihova vlast ogranicena saveznom.Termin “federacija” se koristi kao izraz za federativno uredjenje ali i za same organe vlasti na tom nivou.Razlozi ulaska clanica u federaciju mogu biti razliciti. Obicno su u pitanju zajednicka istorija,visenacionalni satav, visejezicnost, velicina zemlje i slicno. Konfederacija je oblik udruzivanja drzava koji se bitno razlikuje od federacije.Konfederacija nije drzava vec savez suverenih drzava koje se udruzuju putem konfederalnog ugovora radi nekih ciljeva,npr. zajednicke spoljne politike,odbrane,zajednickog trzista i sl.Odluke se donose po principu jednoglasnosti i nisu obavezne za drzave koje se s odlukom ne slazu.Iz ovog saveza, drzave imaju potpunu slobodu istupanja( razdruzivanja) Unija je ujedinjenje slicno konfederaciji, u koje ulaze suverene drzave radi bolje saradnje u nekim oblastima npr. monetarnoj,carinskoj, pasoskoj,kulturnoj.Primer je Europa. Uslovi funkcionisanja federacije Federacija, kako je to pokazalo jugoslovensko iskustvo,moze opstati samo kao cvrsta zajednica a to pretpostavlja ispunjenje sledecih uslova: -da je nastala demokratskim putem,tj. da su clanice njoj pristupile dobrovoljno i na bazi dugorocnih interesa. -da je to zajednica ljudi koji pored svih razlika medju njima mogu da zive zajedno tj.da te razlike nisu nepomirljive. -da su clanice podjednako spremne na kompromis i uzajamnu solidarnost.Sebicnost i partikularnost vodi slabljenju. -da u njoj postoje demokratski politicki odnosi tj. Da je uredjena na bazi narodne suverenosti -da odnosi u njoj prate drustvene promene i sl. Nastanak federalizma u Jugoslaviji Prvobitna Kraljevina SHS i Jugoslavije je bila uredjena kao unija.Medjutim u toku 2. svetskom ratu, vec na Drugom zasedanju avnoja 29.novembra 1943.godine, doneta je odluka da Jugoslavija bude federativna drzava sto je kasnije Ustavom 1946.g. i potvrdjeno.Smatralo pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana se da je u toj i takvojJjugoslaviji nacionalno pitanje reseno uz postovanje svih prava nacionalnih manjina.Da problemi ipak postoje pokazalo se vec 60-tih godina sa izbijanjem tzv.Maspoka-u Hrvatskoj.Pojavili su se zahtevi za razvlascivanje federacije i veca ovlascenja clanica.Taj proces je zapoceo amandmanima 1963.g. a konacno Ustavom 1974.godine je izvrsena reforma federacije u pravu konfederaciju, mada to zvanicno, u samom Ustavu nije izricito receno. TRANSFORMACIJA JUGOSLOVENSKE FEDERACIJE Pokusaji reforme Ustavom 1974.godine potvrdjena je Jugoslavija koja je pored federativnog uredjenja sadrzavala i konfederalne elemente.Srbija i Crna Gora ovim stanjem nisu bile zadovoljne jer su slabe veze medju clanovima dovodile do nesporazuma, cenjkanja, pogadjanja.Narocito je Srbija bila u nezavidnom polozaju jer su pokrajine fakticki imale status drzava.Ni Slovenija ni Hrvatska ovim stanjem nisu bile zadovoljne smatrajuci da su nezavisne drzave bolje resenje.Demonstracije koje su izbile na Kosovo 1981.godine sa zahtevima za uspostavljanjem republike, pokazale su neodrzivost resenja ovog ustava, na potrebu za reformama ali se vrhovna vlast nije mogla usaglasiti po pitanjima pravca i nacina izvodjenja promena. 1988.g. doneti su amandmani koji su predvidjali vise ekonomske nego politicke promene.Ipak Srbija je tim promenama u polozaju pokrajina povratila svoje drzavno jedinstvo. To vreme do donosenja Ustava 1990.je vreme radikalnog napustanja socijalizma u zemljama Istocne Evrope,danas tzv. tranzicije, sto se odrazilo i na Jugoslaviju u pravcu prestruktuiranja svojinskih odnosa, jacanja preduzetnistva, trzisne privrede.SKJ se raspusta mada svoje delovanje nastavlja s pod drugim imenom i san esto drugacijim programom.Na izborima 1990.g. odrzanim u Sloveniji,Hrvatskoj i BiH,Makedoniji, pobedu odnosi opozicija a u Srbiji i Crnoj Gori vladajuce stranke SPS i DPS.U isto vreme Predsednistvo upucuje poslednje apele za donosenje novog ustava sto ostaje bez odziva cime se kriza samo produbljuje. Kriza i dezintegracija Opozicione stranke DEMOS(SLO),HDZ(CRO),prema svojim separatistickim i nacionalistickim opredeljenjima su najavile izlazak iz Jugoslavije.HDZ najavljuje i novi status Srba u Hrvatskoj- kao pucanstva,tj. nacionalne manjine.Srbi u Hrvatskoj su se referendumom iste godine izjasnili za ostanak u Jugoslaviji za slucaj da Hrvatska izvede to otcepljenje.Vec u maju naredne godine doci ce do oruzanih sukoba.JNA ce imati ulogu razdvajanja izmedju sukobljenih strana. .1991.Slovenija i Hrvatska donose i formalnu odluku o izlasku iz Jugoslavije.JNA vojno porazena od Teritorijalne Odbrane SLO napusta njenu teritoriju bez vecih problema ali zato u Hrvatskoj nastaju ozbiljni sukobi.Iste godine se EZ umesala u razresavanje Jugoslovenske krize a nesto kasnije na zahtev Jugoslovenskih vlasti i mirovne snage UN-a.Krajem te godine 4 drzave ce uputiti zahteve za priznanje nezavisnosti.1992.g. zaratice medjusobno narodi BiH. Treca Jugoslavija Rukovodeci vrh Srbije i Crne Gore su u nameri da odrze medjunarodni kontinuitet postojanja Jugoslavije, resile da ne proglasavaju nezavisnost svojih drzava ponaosob i da ne traze medjunarodno priznanje.27.aprila 1992.godine usvojen je i proglasen Ustav SRJ,tj. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana pravno je uspostavljena treca Jugoslavija.Neposredno posle toga su raspiasani izbori za Saveznu skupstinu.

TRECA JUGOSLAVIJA Principi uredjenja Ustavom SRJ ucinjen je raskid s politickim,drzavnim i ekonomskim uredjenjem prethodne Jugoslavije.Ozvaniceni su sledeci principi: -SRJ je savezna, suverena drzava koja se bazira na ravnopravnosti clanica i naroda s tim da joj mogu pristupiti i drugi.U nadleznosti Republika je sve ono sto nije predvidjeno kao nadleznost savezne drzave.Teritorija je jedinstvena kao i privreda.pored jugoslovenskog postoji i republicko drzavljanstvo.Granica je nepovrediva.republicke granice mogu se menjati samo njihovim sporazumom. -proklamovano je nacelo narodne/gradjanske suverenosti -vladavina prava -nacelo podele vlasti -ustavna garancija sloboda i prava -politicki pluralizam -odvojenost crkve od drzave i ravnopravnost svih verskih zajednica -preuzimanje obaveza prethodne Jugoslavije koje proisticu iz njenih medjunarodnih ugovora -jamci se lokalna samouprava -sluzbena upotreba srpskog jezika ekavskog i ijekavskog izgovora i cirilicnog pisma -zajamcena prava manjina -clanice mogu zakljucivati medjunarodne sporazume ali ne na statu Savezne drzave Nadleznosti SRJ: su odredjene Ustavom.SRJ donosi zakone i druga akta,izvrsava ih i obezbedjuje sudsku zastitu u oblastima: -prava,sloboda,duznosti,odgovornosti i sankcija -jedinstvenog trzista,pravnog polozaja privrednih subjekata, monetarnog, bankarskog, deviznog, spoljnotrgovinskog, carinskog i poreskog sistema -razvoja SRJ -sistema veza,voda,plovnih puteva -bezbednosti saobracaja -medjunarodnih odnosa -odbrane i bezbednosti zemlje -proizvodnje i prometa oruzja -obligacionih odnosa -pravno-svojinskih odnosa -organizacije i rad saveznih organa -praznika,odlikovanja. SRJ ove svoje nadleznosti obavlja preko saveznih organa:

Savezna Skupstina pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Savezna Skupstina je ustavnopravni i zakonodavni organ cije su nadleznosti: -odlucuje o Ustavu SRJ -odlucuje o prijemu drugih clanica u savez i o pristupanju medjunarodnim organizacijama -odlucuje o promeni granica,ratu i miru,proglasava vanredno stanje, ratno stanje ili stanje neposredne ratne opasnosti -donosi savezne zakone,i druge akte, budzet i zavrsni racun, ratifikuje medjunarodne ugovore -vrsi kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera koji su joj odgovorni za rad -daje amnestije za krivicna dela -bira i razresava PredsednikaRepublike,Vlade,sudije Saveznog suda,Saveznog Ustavnog Suda,saveznog drzavnog tuzioca,guvernera NBJ i dr, -obavlja i dr. poslove Savezna skupstina ima dvodomnu strukturu: 1.Vece gradjana – cini ga po 1 poslanik na 65.000 gradjana ali najmanje 30 poslanika po Republici 2.Vece Republika – po 20 poslanika iz svake Republike Skupstina se raspusta kada Vlada utvrdi da vec duze vreme nije u mogucnosti da obavlja nadleznosti predvidjene Ustavom.to se cini Ukazom Predsednika Republike, pod uslovom da nije u pitanju poslednjih 6 meseci mandata Skupstine ili ratno stanje.U slucaju rata, mandat se moze i produziti. Dok poslanik u Vecu Republika predstavlja tu Republiku ,poslanik u Vecu garadjana glasa po sopstvenom uverenju i ne moze biti opozvan.Poslanik uziva imunitet.Moze biti pritvoren bez odobrenja Skupstine samo za krivicno delo kazne od 5 godina. Oba Veca donose svoje poslovnike o radu.Redovne sednice su u februaru i septembru a vanredne na zahtev jedne trecine poslanika ili na zahtev Vlade.Oba Veca odlucuju ravnopravno, vecinom glasova u oba veca.Kad predlog nekog akta nije usvojen, veca obrazuju Komisiju za usaglasavanje koju cini po 5 poslanika iz oba Veca.Ako se ne usaglase u roku od mesec dana onda se privremeno primenjuje tekst zakona usvojenog u Vecu gradjana.Ako se ne usaglasi tekst u roku od jedne godine Skupstini prestaje mandat. Pravo predlaganja akata imaju Vlada, poslanik ili 30.000 biraca.

Predsednik Republike Ima sledece nadleznosti: -predstavlja SRj u zemlji i inostranstvu -ukazom proglasava medjunarodne zakone -predlaze kandidata za Predsednika Vlade -predlaze kandidate za sudije Saveznog suda,Ustavnog suda,drzavnog tuzioca,guvernera -raspisuje izbore za Saveznu skupstinu -postavlja i opoziva ukazom ambasadore -prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana -dodeljuje odlikovanja i priznanja -daje pomilovanja -obavlja i druge poslove. Predsednika bira Skupstina na 4 godine tajnim glasanjem sa pravom jednog reizbora.Predsednik Republike i Predsednik Vlade ne mogu biti iz iste Republike. Funkcija Predsednika je inkopatibilna sa svakom delatnoscu.U slucaju prestanka mandata ili sprecenosti, njegove duznosti obavlja Predsednik Veca Republika. Savezna Vlada Ima sledece nadleznosti: -utvrdjuje i vodi unutrasnju i spoljnu politiku i izvrsava savezne zakone i druga akta -odrzava odnose SRJ sa drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama -predlaze zakone i druge akte -donosi uredbe,odluke i dr. -daje misljenje o predlogu zakona, propisa i drugih akata -obrazuje i ukida savezna ministrstva i druge organe, utvrdjuje njihovu organizaciju i delokrug -usmerava i uskladjuje njihov rad -postavlja i razresava funkcionere u tim ministarstvima i organima -naredjuje opstu mobilizaciju i organizuje pripreme za odbranu -proglasava vanredno, ratno, ili stanje ratne opasnosti kad Skupstina to nije u mogucnosti da ucini -donosi akte iz nadleznosti skupstine kad se ona ne moze sastati -uredjuje svoju organizaciju -obavlja i druge poslove. Vladu cine Predsednik, podpredsednik i ministri.Biraju se na 4 godine.Imaju imunitet.Funkcija je nespojiva s obavljanjem drugih poslova. Kandidat za Predsednika izlaze svoj program i sastav Vlade Bira se vecinom glasova u oba veca. Za svoj rad odgovara Skupstini.Predsednik moze postaviti pitanje poverenja svojoj Vladi.Skupstina takodje, moze na predlog 20 poslanika da predlozi nepoverenje Vladi.

Savezni sud -odlucuje u poslednjem stepenu,o vanreddnom pravnom sredstvu protiv odluka sudova u republikama -odlucuje o imovinskim sporovima izmedju republika, republika i SRJ -odlucuje o zakonitosti uprsavnih akata -resava o sukobu nadleznosti izmedju sudova -obavlja i druge poslove Sudije bira i razresava Skupstina na 9 godina.Funkcija prestaje ostavkom, starosnom penzijom, ili bezuslovnom kaznom zatvora, gubitkom sposobnosti ili dostojanstva. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Savezni drzavni tuzilac Ulaze pravna sredstva u stvarima za koje je nadlezan Savezni sud i obavlja druge poslove.On daje uputstva republickim tuziocima.Bira ga i razresava Skupstina na 4 godine.Uziva imunitet. Narodna banka Jugoslavije NBJ je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute, finansijsku disciplinu.Njom rukovodi i za njen rad odgovara Guverner.Bira se na 5 godina s pravom reizbora. Savezni Ustavni sud Odlucuje o: -saglasnosti ustava Republika sa ustavom Jugoslavije -osaglasnosti svih akata s ustavom Jugoslavije i medjunarodnim ugovorima -saglasnosti svih akata sa Saveznim zakonima -saglasnosti akata politickih partija i udruzenja gradjana -ustavnim zalbama zbog povrede prava i sloboda -sukobu nadleznosti izmedju organa republike i federacije -zabrani rada partija i udruzenja --povredi prava u toku izbora saveznih organa. Savezni Ustavni sud ima 7 sudija koji se biraju na 9 godina a Predsednik se bira na mandat od 3 godine. PRAVO;POJAM,FUNKCIJE,PRAVNA NORMA,HIJERARHIJA

Pravo je kompleksna drustvena pojava koja se sastoji iz mnostva elemenata kao sto su pravna profesija,strucni profil,pravna svest,skup pravila,pravno osecanje,pravna nauka i sl. PRAVO je sistem drustvenih pravila ponasanja koji se oslanja na sredstva prinude . PRAVO – je volja drzave,tacnije volja drzavnih organa,izrazena pravnim normama. Uz pomoc prava,vladajuci interesi se predstavljaju kao opstedrustveni,dobijaju legitimitet,a time i mogucnost da se stite prinudnim sredstvima.Doduse,postoje primeri kada se pravom normira opstedrustveni interes,a to vazi za situacije u kojim se vladajuci i opstedrustveni interes poklapaju. PRAVDA je ideal prava.Dakle,pravo nije isto sto i pravda,pravednost ili pravicnost. Pravo sadrzi u sebi dve komponente;silu i pravdu, koje bi trebalo da budu uravnotezene.Ako izostaje sila,onda pravo ostaje mrtvo slovo na papiru,tj.ne moze da zazivi u drustvenoj praksi.Ako pak sila nadjaca pravdu,onda pravo gubi smisao,a pravda ustupa mesto samovolji. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Funkcije prava Drzava uz pomoc prava uredjuje samo one odnose koji su od znacaja za: - stabilnost drustvenog poretka(porezi,bezbednost - od zajednickog i opsteg interesa(obrazovanje,saobracaj) - pitanja licne sigurnosti(socijalna,imovinska) Svako preterano uredjivanje oblasti licnog zivota i rada predstavljao bi oblike uzurpiranja sloboda i prava gradjana. Pravna norma Ponasanje ljudi u drustvu se regulise drustvenim pravilima(normama).Postoje tri osnovne vrste drustvenih normi: -obicajne -moralne -pravne. PRAVNA NORMA je vrsta drustvene norme koja se od obicajnih i moralnih normi razlikuje po tome sto se oslanja na prinudu. Pravna norma ima 2 elementa: - dispoziciju – zapovest o ponasanju - sankciju – prinudu za izvrsenje te zapovesti

Hijerarhija pravnih akata Pravni poredak – je skladan sistem u koji su povezani svi pravni propisi jedne zemlje . Taj sklad se postize tako sto se propisi uskladjuju,tako sto propisi manje pravne snage moraju biti u skladu s propisima vece pravne snage.To znaci da su pravni propisi hijerarhijski ustrojeni,na sledeci nacin: 1.USTAV – je najvisi akt,najvece pravne snage 2.ZAKONI – konkretizuju ustavna resenja,moraju biti u saglasnosti s ustavom 3.PODZAKONSKA AKTA – (uredbe,pravilnici) konkretizuju zakonska resenja i moraju biti u saglasnosti sa zakonom 4.POJEDINACNA AKTA – (odluke,resenja)donose ih izvrsni,upravni i sudski organi pri primeni i sprovodjenju opstih akata,pa moraju biti sa njima u skladu.Za razliku od svih prethodnih,(opstih) akata,oni se odnose na pojedinacne,konkretne slucajeve. USTAV,POJAM,ZNACAJ,VRSTE

Ustav je osnovni i najvisi pravni akt jedne drzave .

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Njime se uspostavljava drzava,njeni organi,uredjuju odnosi medju ljudima i odnosi ljudi i drzave. Ustav – lat.CONSTITUTIO – utemeljenje,uredjenje Ustav je akt najvece pravne snage,koji uredjuje 3 oblasti:drzavno uredjenje, drustvenoekonomsko uredjenje i oblast sloboda,prava i duznosti..Ustav je akt koji se donosi i menja po posebnom postupku i to od strane najviseg organa u zemlji ,organa koji ima ustavotvornu vlast. Vrste ustava Prema nacinu donosenja i menjanja razlikujemo: 1.krute ili cvste ustave – to su ustavi koji se donose i menjaju na rigorozan i tezak nacin(od inicijative,preko odredbi do proglasenja). Ovi ustavi bivaju proglaseni od strane posebne ustavotvorne skupstine koja se posle obavljenog posla raspusta. 2.gipke ili meke ustave – su ustavi koji se donose i menjaju na isti nacin kao i zakoni a o tome odlucuje redovna skupstina. Prema pojavnom obliku razlikujemo: -pisane -nepisane ustave. Prema strukturi,razlikujemo: -kodifikovane-ustave koji se sastoje iz jednog,jedinstvenog dokumenta -nekodifikovane – ustave koji se sastoje iz vise dokumenata

PRAVNA DRZAVA;USTAVNOST I ZAKONITOST

Od antickih vremena do danas,aktuelna je dilema, da li u jednom drustvu treba da postoji vladavina necije volje ili vladavina zakona. Vecina modernih ustava je proklamovala pravnu drzavu odnosno vladavinu prava, koja se smatra civilizacijskom tekovinom. PRAVNA DRZAVA – je ona drzava ciji je delokrug strogo ogranicen kako ne bi zadirala u oblast ljudskih sloboda.Ona je antiteza samovoljnoj vladavini,vladavini volje umesto prava. VLADAVINA PRAVA je dakle,sustinsko svojstvo pravne drzave,a podrazumeva podvodjenje pod isti drustveno-pravni poredak svih,kako pojedinaca tako i organa vlasti. Tako se zadovoljavaju dva zahteva: -zahtev da se pojedinac zastiti od drzave - zahtev da se drzava zastiti od pojedinaca pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Na taj nacin se ostvaruje dvostruka pravna zastita;s jedne strane pravna i socijalna sigurnost, a s druge-stabilnost poretka. Vladavina prava je garant da u drzavi nema vece sile od prava i da su svi pred zakonom jednaki. NACELA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI,ZASTITA

Nacela ustavnosti i zakonitosti Nacela ustavnosti i zakonitosti su pravni sadrzaj pravne drzave,njegova pretpostavka. Nacelo ustavnosti podrazumeva -u sirem smislu – zahtev da se vlast vrsi na osnovu i u okviru ustava -u uzem smislu- saglasnost svih propisa sa ustavom

Nacelo zakontosti podrazumeva: -u sirem smislu- postupanje svih na osnovu i u okviru zakona -u uzem smislu- saglasnost svih pravnih propisa manje pravne snage sa zakonom

Primeri ovih nacela su brojni: pravo na odbranu,pravo zalbe,pravo na nadoknadu stete,zastita od strane Ustavnog suda,zabrana retroaktivnog dejstva zakona itd. Gradjaninu je dozvoljeno sve sto mu izricito nije zabranjeno a drzavi je zabranjeno sve sto joj izricito nije dozvoljeno. Zastita ustavnosti i zakonitosti Kako postoji uze i sire glediste nacela zakonitosti i ustavnosti,tako i povrede ustavnosti i zakonitosti mogu biti: -

povreda u sirem smislu – povreda koja se nanosi radnjom,cinjenjem,delanjem koje je protivno ustavu odnosno zakonu povreda u uzem smislu – povreda na nivou pravnih propisa,kada akt manje pravne snage nije u saglasnosti sa zakonom odnosno ustavom

Krsenje ustavnosti i zakonitosti se tretiraju kao drustveno opasne pojave jer ugrozavaju sigurnost gradjana i stabilnost poretka.Iz tog razloga,u zastiti ucestvuju brojni faktori:  gradjani – zastita je najpre duznost gradjana.Nikakva neinformisanost, nepoznavanje propisa ne oslobadja gradjane ove obaveze.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana  Ustavni sud – sud koji ne ulazi u sastav pravosudnog sistema,posebni drzavni organ cije su funkcije,nadleznosti,nacin rada odredjeni samim ustavom.Ustavni sud odlucuje o saglasnosti svih pravnih propisa pa i partijskih akata sa ustavom,o zabrani rada partija i resava izborne sporove.Odluka ovog suda je konacna i izvrsna dok sudije uzivaju imunitet,a funkcija im je stalna.

 Redovni sudovi – su deo pravosudnog sistema,pored pravobranilastva, tuzilastva i dr.Oni stite interese i prava gradjana ali i poredak.Sudovi primenjuju opste pravne propise na pojedinacne slucajeve i pri tome,donose pojedinacna pravna akta(odluke,resenja i sl.).Sudska funkcija se sastoji od konstatacije da li je bilo povrede prava ili ne i odredjivanja sankcije za utvrdjenu povredu.Sudska funkcija je stalna i nespojiva s drugim funkcijama, a sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvrsne vlasti. SUVERENOST,ISTORIJAT Suverenost je izraz novijeg datuma a potice od francuske reci SUVEREN kojim se oznacava odnos coveka viseg polozaja prema coveku nizeg polozaja. Suverenost – je najvisa,neotudjiva,nedeljiva,apsolutna pravno neogranicena vlast. Suverenost postoji kao: -drzavna- jedina vlast na teritoriji neke drzave koja je najvisa u odnosu na gradjane te drzave ali i nezavisna na spoljnom planu -nacionalna – kao pravo naroda da zivi u nacionalnoj drzavi ili prikljuci nekoj drzavi -narodna/gradjanska suverenost – sva vlast potice od naroda,pripada narodu i vrsi se za narod Narodna/gradjanska suverenost i demokratija su sinonimi,tj.imaju isto znacenje. Istorijat Najpre se verovalo da suverenost pripada Bogu.Kasnije se to prosiruje na njegove duhovne(crkvene poglavare) i svetovne(suverene) predstavnike.Tek od 17.veka se javlja ideja da suverenost pripada narodu. Suverenost u Srbiji -Kraljevina Srbija je ustavna monarhija sa narodnim predstavnistvom -Kraljevina SHS je nasledna,ustavna,parlamentarna monarhija u kojoj kralj upravlja ali ne vlada -FNRJ je drzava u kojoj vlast proizilazi iz naroda i pripada narodu -SFRJ je drzava u kojoj vlast pripada radnickoj klasi i radnom narodu -Republika Srbija(1990g.) je drzava u kojoj suverenost pripada gradjanima Srbije -Republika Srbija(2006.g) je drzava u kojoj suverenost potice od gradjana

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Suverenost potice od gradjana .Nijedan drzavni organ,politicka organizacija,grupa ili pojedinac ne moze prisvojiti suverenost od gradjana,niti uspostaviti vlast mimo slobodno izrazene volje gradjana.

DEMOKRATIJA

Demokratija se danas smatra najboljim mogucim poretkom.Anticki mislioci nisu imali takvo misljenje o demokratiji jer su je definisali kao vladavinu siromasnih masa ali su je u svakodnevnoj praksi razvijali.Zato se stara Grcka smatra kolevkom demokratije.Sto se Rima tice,dovoljno je napomenuti da je Rim najpre uredjen kao republika.Rodonacelnik moderne demokratije je bio Zan Zak Ruso, koji je tvrdio da ako postoji drzava Bogova ona mora imati demokratsko uredjenje.Novi stalez, burzoazija unosi principe demokratije u sve sfere drustvenog zivota.Tako nastaje savremena demokratija. DEMOS – narod

CRATEIN – vladati

Demokratija u uzem smislu reci – vrsta politickog sistema u kom je nosilac suvereniteta gradjanin Demokratija u sirem smislu reci – drustvo u kom svi njegovi pripadnici imaju jednake uslove za ucestvovanje u svim oblicima zivota i rada. Demokratija se ostvaruje kroz dva pojavna oblika:  Neposredna tj. direktna – kada gradjani neposredno ucestvuju u vlasti  Posredna tj.predstavnicka – kada gradjani ucestvuju u vlasti preko svojih predstavnika

NEPOSREDNA DEMOKRATIJA Neposredna demokratija je najstariji i najautenticniji nacin izrazavanja volje gradjana, jer nema opasnosti da ce informacije ili stavovi u procesu prenosenja,dobiti neki drugi smisao.medjutim,ovi oblici su u vremenskom,organizacijskom i finansijskom smislu reci prilicno zahtevni, pa je njihova primena ogranicena. Neposredna demokratija se ostvaruje putem:referenduma,narodne inicijative,zborove, savete,komisije,javne rasprave i sl.  Referendum – je oblik neposrednog izjasnjavanja gradjana o nekom aktu(potezu) vlasti ili o nekom pitanju o kom vlast treba da zauzme stav,posle narodnog izjasnjavanja.Raspisuje ga skupstina.referendumsko pitanje mora biti jasno formulisano i nedvosmisleno, da bi se moglo odgovoriti sa DA ili NE. Referendum moze biti obavezan(kada se radi o izuzetno vaznim drzavnim pitanjima,postoji obaveza i raspisivanja referenduma i obaveza postovanja rezultata referenduma),fakultativan( koji moze ali ne mora da se raspise ali kada se to ucini onda je rezultat referendoma obavezujuci) i konsultativan(koji raspisuje vlast kako bi se upoznala sa misljenjem gradjana). pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana  Narodna inicijativa – je pravo gradjana da pismenim putem zahteva od organa vlasti da donese ili izmeni neki akt ili da predlozi da se neko pitanje iznese na referendum ili sl.

PREDSTAVNICKI SISTEM,IZBORI Predstavnicki sistem je oblik posredne demokratije koji dominira u svetu,pa je predvidjen i ustavom Srbije,uz neke oblike neposredne demokratije. Suverenost potice od gradjana koji je vrse referendumom,narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Predstavnicki sistem je oblik u kom gradjani poveravaju deo svoje suverenosti svojim predstavnicima u organima vlasti,tj. oblik u kom vlast vrsi narod, ali preko svojih predstavnika. Predstavnicki sistem se konstituise i nastaje putem izbora.Na izborima gradjani slobodno biraju svog predstavnika,od vise kandidata,na osnovu jednakog birackog prava,tajnim glasanjem.Izbori moraju biti visestranacki,da bi gradjani imali mogucnost izbora. Regularnost izbora se obezbedjuje resavanjem niza tehnickih i proceduralnih pitanja. Poslanicki mandat moze biti: -

slobodan – mandat po kom su poslanici u svom radu nezavisni u odnosu na birace,tj. ne mogu biti opozvani zbog nacina na koji glasaju ili donose odluke vezani – imperativni mandat po kom poslanici dobijaju uputstva od biraca kako da glasaju i odgovorni su za to tj. mogu biti opozvani u toku mandata.

Nacini raspodele mandata: 1.vecinski – po kom partije koje su dobile vecinu glasova sastavljaju organe vlasti od poslanika iz svojih partijskih redova 2.proporcionalni – po kom partije dobijaju broj mesta u organima vlasti proporcionalno broju glasova koji su osvojili 3.kombinovani – kada se kombinuju oba nacina na razlicitim nivoima vlasti POLITICKI PLURALIZAM,VISESTRANACKI SISTEM Politicki pluralizam podrazumeva da u drustvu postoje razlicita pa cak i suprotna misljenja koja slobodno konkurisu jedna drugima.On podrazumeva postojanje partijskog pluralizma,slobode stampe,nevladinih organizacija itd. Visestranacki sistem podrazumeva da u drustvu slobodno postoje i deluju razlicite politicke stranke tj.partije i da ravnopravno konkurisu jedna drugoj.Na prostoru Srbije je postojao visestranacki sistem sve dok 1945.godine,po zavrsetku 2. svetskog rata nije uveden partijski pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana monizam(Komunisticka partija kao jedina partija)koji je trajao sve do 1990.godine,kada je novim ustavom,ponovo uveden partijski pluralizam. Politicka stranka je dobrovoljno udruzenje politickih istomisljenika ciji je cilj preuzimanje vlasti,ucesce u vlasti ili barem uticaj na vlast. Svaka politicka partija ima:   

program – akt koji sadrzi kratkorocne i dugorocne ciljeve stranke statut – dokument kojim se uredjuju unutrasnji odnosi u partiji,nacini rada,odlucivanja,finansiranja ideologiju – skup ideja koje postuju i propagiraju clanovi stranke kao svoje ideale

Partije se mogu razlikovati na vise nacina:

-prema nacinu regrutovanja clanova postoje: a)masovne partije – koje nastoje da imaju sto vise clanova b)kadrovske – sa manjim brojem clanova ali cvrstim jezgrom partijskih aktivista, a koje od svojih pristalica ne traze da budu clanovi vec biraci -prema unutrasnjim odnosima: a)demokratske b)autoritarne(sa autoritetom partijskog lidera) -prema strukturi moci: a)centralizovane – moc se koncentrise u centrima moci b)decentralizovane – moc je ravnomerno raspodeljena -prema pravcu delovanja: a)partije levice b)partije centra c)partije desnicarske orijentacije -prema ideologiji: a)liberalne – ideologija burzoazije(kapitalista) koji nastoje da svoju ekonomsku moc pretvore u politicku.Oni govore o slobodi,jednakosti i slicnom ali u stvari se ne zalazu za ukidanje svih privilegija vec onih koje oni ne poseduju. b)konzervativne – ideologija koju zastupaju privilegovani slojevi i koji strahuju od svih promena,narocito naglih i krupnih jer nastoje da zdrze svoje pozicije. Oni se pozivaju na tradiciju, kontinuitet i autoritet a idealizuju proslost. c)socijalisticke – ideologija potlacenih koja se nada svaranju boljeg drustva koje se zasniva na istinskoj jednakosti, i ukidanju svih privilegija po bilo kom osnovu. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana d)radikalne – ideologija koja polazi od ubedjenja da se napredak moze ostvariti samo radikalnim promenama, ostrim i bezkompromisnim rezovima starih resenja e)reformisticke – ideologije koje se zalazu za postepene, lagane promene kroz sam poredak i postojece ustanove vlasti(skupstina i sl.) f)nacionalisticke – ideologije koje se baziraju na mitskom odnosu prema istoriji,precenjujivanju proslosti, nacion. posebnosti,kultu vodje i sl.

ORGANI VLASTI Kako drzava sama po sebi nije fizicko lice,tako njene funkcije vrse fizicka lica, ali organizovana u sledece organe vlasti:

 Zakonodavni organ – skupstina,sabor,parlament.To je organ koji donosi zakone i ceo pravni poredak.nosilac je drzavne suverenosti,jer u drzavi nema vece vlasti od zakonodavne, ali i narodne suverenosti jer sastav ovog organa cine poslanici,predsatvnici naroda.  Izvrsni organ – vlada,ministarstva,ostali izvrsni i upravni organi,organi koji imaju izvrsnu i upravnu vlast.Oni izvrsavaju tj.primenjuju zakone,odluke,propise i sl.  Pravosudni organi – sudovi,advokatura,pravobranilastvo,tuzilastvo su organi koji odlucuju o povredama prava tj,zastiti pravnog poretka. Postoje dva organizaciona nacela prema kojima se dalje zasniva odnos izmedju ovih vlasti tj.ovih organa: 1.nacelo podele vlasti – nacelo po kom ove tri vlasti treba da budu podeljene i fizicki odvojene, a da postoji ravnoteza moci medju njima i da sudska vlast ostane nezavisna 2.nacelo jedinstva vlasti –nacelo po kom jedan organ treba da ima i zakonodavnu i izvrsnu vlast jer je suverenost gradjana nedeljiva. SISTEMI VLASTI  Parlamentarni sistem je sistem koji se bazira na nacelu podele vlasti. Skupstina ima zakonodavnu,izbornu(bira i smenjuje sefa drzave,predsednika i clanove vlade,sudije i dr.) i kontrolnu funkciju(moze postaviti pitanje poverenja vladi ili nekom od njih). Vlada je za svoj rad odgovorna skupstini. Sef drzave ima reprezentativnu ulogu jer predstavlja drzavu,prima posetioce i sl.  Predsednicki sistem se takodje bazira na nacelu podele vlasti.ali je to sistem u kom sefa drzave ne bira skupstina vec gradjani,neposrednim izborima, a onda on imenuje mandatara vlade.On je u svom radu nezavistan od skupstine i odgovoran je onima koji su ga birali.U slucaju Srbije predlog mandatara vlade,mora da odobri skupstina.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana  Skupstinski sistem je sistem koji se zasniva na nacelu jedinstva vlasti, i po kom je sva vlast skoncentrisana u skupstini.Ona moze obavljati izvrsnu vlast neposredno ili je poveriti nekom posebnom organu.Ovde postoji opasnost koncentracije moci u skupstini.

GRADJANIN,SLOBODE I PRAVA Razvoj sloboda i prava Savremeni covek raspolaze sirokim spektrom sloboda i prava, koje su mu zagarantovane kako ustavom tako i medjunarodnim dogovorima.Ovo stanje je rezultat duge borbe u osvajanju tih sloboda i prava, koja datira od starog veka.Kljucni momenti u tim nastojanjima su svakako; Velika povelja slobode(Magna Carta Libertatum),ucenje o prirodnom pravu Tomasa Hobsa,Dzona Loka i drugih,Deklaracija o pravima coveka i gradjanina i u modernim vremenima – Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima. Sto se Srbije tice,mogu se izdvojiti najpre Dusanov zakonik,zatim ustav iz 1888.godine koji dostize nivo najprogresivnijih ustava te epohe. Ustav iz 1990.godine predstavlja povratak na tradicionalnu gradjansku ustavnost koja polazi od nacela da su prava i slobode gradjanina ogranicene samo jednakim slobodama i pravima drugih gradjana. Vrste sloboda i prava

Osnovna podela prava i sloboda je podela na dve velike grupacije: -prava i slobode coveka(koje pripadaju svim ljudima) -prava i slobode gradjanina Prava se mogu grupisati i na sledeci nacin: Licna prava i slobode U ovu grupu prava vezanih za coveka kao ljudsko bice,njegov integritet,dostojanstvo, spadaju: -pravo na jednakost i ravnopravnost – gradjani su jednaki u pravima,slobodama i duznostima, bez obzira na pol,rodjenje,jezik,nac.pripadnost,veroispovest, politicko ili neko drugo uverenje,socijalno poreklo,obrazovanje,imovinsko stanje ili neko drugo svojstvo.Svi su pred zakonom jednaki.Jednakost ne podrazumeva izjednacavanje. Satri ljudi, deca, majke, i sl. Imaju neke privilegije. -neprikosnovenost zivota – zivot coveka je neprikosnoven.To se obezbedjuje kroz pravo na zivot,pravo na integritet i pravo na dostojanstvo. Pravo na zivot podrazumeva da niko ne moze raspolagati tudjim zivotom ni odlucivati o trajanju necijeg zivota.Pravo na fizicki i moralni integritet obuhvata niz prava kao sto su pravo na odbranu,na zalbu, na nadoknadu stete,na rehabilitaciju, kao i to da niko nije kriv dok se ne utvrdi odlukom suda.Pravo na dostojanstvo podrazumeva da se niko ne sme biti podvrgnut mucenju,ponizavanju, kaznjavanju, niti da se na coveku smeju vrsiti medicinski ili neki drugi ogledi. -neprikosnovenost slobode – coveku je dozvoljeno sve ono sto mu izricito nije zabranjeno,dok za drzavu vazi obrnut slucaj.Niko ne moze biti lisen slobode sem kad je to utvrdjeno zakonom,npr.radi vodjenja krivicnog postupka. -sloboda savesti,misli i javnog izrazavanja – koja je apsolutna i neogranicena -sloboda veroispovesti –religioznost je privatna stvar covekova a drzava i crkva su odvojene pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana -sloboda kretanja i nastanivanja – moze se ograniciti samo zakonom( kaucija, policijski cas, azil) -tajnost pisama i drugih sredstava opstenja -tajnost podataka o licnosti -nepovredivost stana -pravo na drzavljanstvo(samo gradjanin koji ima i drugo drzavljanstvo moze biti prognan ako odbija da ispuni neku ustavnu duznost) -prava nacionalnih manjina(jamci se sloboda izrazavanja nac.pripadnosti) -prava stranaca( koji se mogu izruciti ako je to predvidjeno ugovorima ili im se obezbediti azil) Politicke slobode i prava -biracko pravo(aktivno-da bira i pasivno-da bude biran) imaju svi punoletni gradjani. Izuzeti su stranci,maloletna i maloumna lica. -sloboda udruzivanja – politickog ili sindikalnog, za koje je dovoljan upis u registar.Zabrana je moguca ako imaju za cilj krsenje prava,rusenje suvereniteta i inegriteta zemlje,nacionalnu netrpeljivost i sl.Zabrana vazi i za tajne organizacije i paravojske. -sloboda stampe i drugih vidova obavestavanja – cenzura je zabranjena.jamci se pravo na ispravku,na nadoknadu stete. -sloboda govora i javnog istupanja – bez dozvole i prijave -sloboda zbora i okupljanja – sa prethodnom najavom sem kad ometaju saobracaj ili bezbednost gradjana - pravo na kritiku rada drzavnih organa i funkcionera Socijalno-ekonomska prava -pravo svojine- njena nepovredivost ali i jednak tretman svih vidova svojine,bez ogranicenja obima sem za prirodna bogatstva, gradjevinsko zemljiste i sl. -pravo na rad – obuhvata slobodan izbor zanimanja,dostupnost radnog mesta,zabranu prinudnog rada,pravo na zaradu,na uslove rada, na strajk,na zastitu na radu, na nadoknadu i sl. -socijalno osiguranje - sigurnost za one koji su delimicno sposobni ili potpuno nesposobni za rad ili ostaju bez sredstava za zivot i sl. -zdravstveno osiguranje – obaveznim izdvajanjem se osigurava pravo na zastitu radnika u slucaju bolovanja,trudnoce, gubitka sposobnosti,starosti i sl. -zastita porodice,majke i deteta Zdravstvena prava -pravo na zastitu zdravlja – svi imaju ovo pravo a zastita dece,trudnica i starih se finansira iz budzeta -pravo na zdravu zivotnu sredinu – pravo novijeg datuma Kulturna prava -pravo na obrazovanje – obavezno osnovno skolovanje,besplatno redovno skolovanje, i skolovanje na maternjem jeziku -sloboda naucnog i umetnickog stvaralastva – zasticena je intelektualna svojina,zajamcena sloboda stvaranja i objavljivanja dela i izuma, podstice se finansijski Ustavne duznosti pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Slobode i prava su povezane sa duznostima jer postovanje prava i slobode istovremenu podrazumeva i obavezu drugih.Ustavom su predvidjene sledece duznosti: 1.odbrana zemlje (niko nema pravo da prizna ili potpise kapitulaciju ili prihvati okupaciju Republike ili nekog njenog dela) 2.placanje poreza – duznog materijalnog doprinosa zemlji 3.postovanje ustava i zakona 4.pruzanje pomoci drugima u nevolji 5.ucestvovanje u otklanjanju opste opasnosti(poplave,zemljotresi i sl) 6.duznost cuvanja i unapredjenja zivotne okoline RAZVOJ DRZAVNOSTI I TRADICIJA USTAVOTVORNE VLASTI U SRBIJI Borba za drzavnost Borba za stvaranjem samostalne i nezavisne srpske drzave je istovremeno bila i borba za ustavnost.Ona se zacinje s pocetkom 19. veka i odvija se kroz 3 faze: 1.period oruzane borbe od 1804-1833(od prvog ustanka do Miletine bune) Ovaj period zapocinje izbijanjem Prvog srpskog ustanka,na celu sa Karadjordjem, u selu Orascu 1804.godine.Ustanak jeodgovor na cuvenu“secu knezova“u kojoj je Srbija izgubila 70 uticajnih ljudi.Paralelno sa borbenim dejstvima,radilo se na formiranju prvih drzavnih organa.Formirana je Narodna skupstina, a naredne godine i Praviteljstvujusci sovjet naroda srpskog s Protom Matejom Nenadovicem, na celu.1808.godine, Kardjordje je priznat za naslednog,vrhovnog,predvoditelja Srbije,koji mora raditi u dogovoru sa skupstinom i sovjetom.Obrazovan je i Veliki Vilajetski sud.Medjutim,nakon rusko-turskog primirja,1811.g. zapocinje turska ofanziva a Karadjordje prelazi u Austriju. Obnovljeni su feudalni odnosi,oziveli zbegovi i hajducija.1815.g. na zboru u Takovu doneta je odluka o ustanku,ovog puta na celu sa Milosem Obrenovicem.On nacelo borbe zamenjuje nacelom postepenog osvajanja vlasti,dobija od Porte mnoge povlastice, 1817.g biva proglasen za vrhovnog kneza a 1830.g. Srbija dobija pravo na unutrasnju samoupravu. Srbija ekonomski napreduje ali Miloseva samovolja postaje uzrok buna kao sto su Djakova,Miletina... 2.period izgradnje nezavisne drzave od 1833 -1878(od Miletine bune do Berlinskog kongresa) Ucesnici Miletine bune zahtevali su licnu i imovinsku sigurnost naroda,smanjenje poreza i donosenje ustava.Tako 1835.godine Sretenjskim ustavom se Srbija definise kao drzava. Ovaj ustav nije bio po ukusu stranih sila,pa je 1838.g. zamenjen tzv.Turskim ustavom . Milos,nezadovoljan podelom vlasti,napusta Srbiju,predavsi vlast sinu Mihajlu.1842.g. u buni Tome Vucica-Perisica, ustavobranitelji ce na vlast dovesti Aleksandra Karadjordjevica,koji se pokazao nedovoljno energicnim za tu poziciju.Slede:gradjanski zakonik,Nacertanije Ilije Garasanina,Tenkina zavera,Krimski rat i konacno ponovna vladavina Milosa Obrenovica.Posle njegove smrti,na vlast dolazi Mihajlo,cuven po ideji stvaranja balkanskog saveza.Mihajlo je ubijen u Kosutnjaku,29.maja 1868.g. a na vlast dolazi Milan,unuk pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Milosevog brata Jevrema.U vreme njegove vladavine donet je tzv.Namesnicki ustav,1869.kojim se drzava definise kao nasledna parlamentarna monarhija. 3.period izgradnje savremene drzave(od Berlinskog kongresa do stvaranja Jugoslavije) Odlukom Berlinskog kongresa,Srbija dobija nezavisnost,prosirenje,medjunarodno priznanje i postaje kraljevina.1888.godine je donet cuveni radikalski ustav koji predstavlja najveci domet u demokratskoj ustavnosti.Skustina i vladar su ravnopravni u zakonodavnoj vlasti.Milan je abdicirao u korist svog sina Aleksandra koji je ostao poznat po tome sto je izveo drzavni udar tako sto je obustavio vazenje ustava kako bi vlast radikala,zamenio naprednjacima,kojima je bio naklonjen.1901.godine,on donosi oktroisani (podareni)ustav,sto uzrokuje politicku krizu i kulminira ubistvom Aleksandra i Drage Masin 1903.g. Za kralja je izabran Petar Karadjordjevic,sklon naprednim idejama, juznoslovenskom ujedinjenju.Iz carinskog rata sa Austrijom Srbija izlazi ekonomski ojacana i samostalna a posle Balkanskih ratova,iz kojih izlazi kao pobednik,stice i novo drzavno samopouzdanje. SRBIJA U SASTAVU JUGOSLAVIJE Stvaranje Jugoslavije Vlada Srbije je dala izjavu da je rat protiv centralnih sila istovremeno i rat za oslobodjenje i ujedinjenje Srba,Hrvata i Slovenaca u zajednicku drzavu.Do ujedinjenja dolazi 01.decembra 1918. godine.1921.godine je donet Vidovdanski ustav koji polazi od ideje o jedinstvenom,troimenom i troplemenom narodu.Kraljevina SHS je ustavna,parlamentarna monarhija sa dinastijom Karadjordjevic na celu.1929.godine,kralj zavodi dikatauru a naziv menja u Jugoslaviju.1931.godine donosi oktroisani ustav. Posleratna Jugoslavija Tokom drugog svetskog rata,uporedo sa vojnim operacijama,partizanska vojska, radila je na osninju narodnih odbora,koji su po odlukama AVNOJ-a, trebali da budu okosnice novog uredjenja drzave.Po zavrsetku rata,1946.godine,proklamovana je ta drzava,federativnog uredjenja, a koja se sastoji iz republika i dve autonomije APV i AOKiM.Proglasen je skupstinski sistem vlasti,sa jednodomnom strukturom. 1950.godine uvedeno je radnicko samoupravljanje,koje je trebalo da predstavlja prvi korak ka tzv.“odumiranju drzave“ Fabrike pripadaju radnicima,oni odlucuju o poslovanju, a drustvena svojina je privilegovana u odnosu na druge vidove svojine. 1963.godine je donet novi ustav kojim se proglasava SFRJ a uvodi se i novi pojam,tzv.drustveno-politicke zajednice. 1967.godine amandmanima,zapocinje revizija federalizma kojom se menja status pokrajina,jaca njihova uloga,a sire se i ovlascenja republika u odnosu na saveznu drzavu 1974.godine je donet ustav kojim se definitivno premesta centar moci sa savezne drzave na republike i pokrajine, sto se pravda potrebom da se izbegne centralizacija moci.Ovaj ustav postace pravna podloga cepanja jedinstvene drzave.On otvara mogucnost pretvaranja pokrajina u drzave sto se nastavlja donosenjem pokrajinskih ustava. 1989.godine doneti su amandmani kojima je ta raspodela kompetencija izmedju republike i pokrajine promenjen, i na osnovu koje je izvrsena smena rukovodstva pokrajine Vojvodine. Ustav 1990 godine Ustavom iz 1990 godine proklamovan je zvanicno,raskid sa posleratnom ustavnoscu.Ovaj ustav je klasicni,gradjanski ustav,koji se u vecini svojih odredbi,ne razlikuje od drugih svetskih ustava.Proklamovana je gradjanska demokratija,vladavina prava,socijalna pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana pravda,slobodno privredjivanje,visepartijski sistem,sindikalni pluralizam i dr.Politicka praksa,je medjutim zaostajala za tim promenama te su usledila nova previranja koja kulminiraju 05.oktobra 2000.godine.Nova vlast ,definise i novi ustav 2006.godine.

POLITICKO I DRZAVNO UREDJENJE SRBIJE Drustveno-ekonomsko uredjenje Republika Srbija je drzava srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj zive,zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi,nacelima gradjanske demokratije,ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i evropskim principima i vrednostima. Ekonomsko uredjenje pociva na trzisnoj privredi,otvorenom i slobodnom trzistu,slobodi preduzetnista,samostalnosti subjekata i ravnopravnosti svih vidova svojine. Politicko uredjenje Suverenost potice od gradjana koji je vrse referendumom,narodnom inicijativom ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Vlast je podeljena na sudsku,zakonodavnu i izvrsnu, i one su u ravnotezi.sudska vlast je nezavisna.Osnivanje politickih stranaka je slobodnoPravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Srbije. Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti.Cini je 250 poslanika,koji se biraju na neposrednim izborima,tajnim glasanjem.Izbore raspisuje predsednik Republike,90 dana pre isteka mandata.Mandat traje 4 godine.Poslanici uzivaju imunitet sto znaci da ne mogu biti pozvani na rivicnu ili drugu odgovornost,biti pritvoreni,bez odobrenja skupstine,sem za delo za koje sledi kazna u trajanju od 5 godina ili vise.Skupstinom predsedava predsednik ili potpredsednici.Skupstina donosi odluke vecinom glasova poslanika na sednici,pod uslovom da sednici prisustvuje vecina poslanika.Apsolutna vecina je neophodna kad se donose odluke o amnestiji,kad se proglasava ili ukida vanredno stanje,resavaju pitanja u vezi s pokrajinama,ukida imunitet i sl.Postoje dva redovna zasedanja,u martu i oktobru, ali se mogu sazvati i vanredna,na zahtev vlade ili trecine poslanika.Pravo predlaganja zakona,propisa imaju poslanici , vlada, skupstina pokrajine ili 30.000 biraca,ali i Narodna banka i Zastitnik gradjana.Na zahtev vecine svih poslanika ili 100.000 biraca ona moze raspisati referendum.Predsednik Republike moze, na obrazlozenje vlade,raspustiti skupstinu. Skupstina se raspusta ako u roku od 90 dana ne izabere vladu. Nadleznosti: Donosi i menja ustav,odlucuje o promeni granice,raspisuje referendum,potvrdjuje medjunarodne ugovore,odlucuje o ratu i miru,proglasava ratno i vanredno stanje,nadzire rad pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana sluzbe bezbednosti,donosi zakone i druge akte,usvaja strategiju odbrane,usvaja plan razvoja i prostorni plan,usvaja budzet i zavrsni racun,daje amnestiju. Bira vladu,nadzire njen rad,bira i razresava sudije Ustavnog suda,bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,predsenike sudova,javne tuzioce,sudije,bira i razresava guvernera,bira i razresava Zastitnika gradjana,i dr.funkcionere. Predsednik Republike Predsednik Republike izrazava drzavno jedinstvo Republike.On predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu,ukazom proglasava zakone,predlaze skupstini kandidata za predsednika Vlade,predlaze skupstini nosioce drugih funkcija,postavlja i opoziva ukazom ambasadore( na predlog vlade),prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,daje pomilovanja i odlikovanja,i vrsi druge poslove.On komanduje vojskom i postavlja,unapredjuje i razresava oficire.Predsednik moze da vrati skupstini zakon na ponovno razmatranje. Bira se na neposrednim izborima,tajnim glasanjem,a te izbore raspisuje skupstina.Za vreme mandata on ne moze obavljati nijednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.Mandat traje 5 godina a moze se produziti u slucaju ratnog stanja ili vanrednog, a s pravom jednog reizbora.U slucaju povrede ustava,1/3 poslanika moze pokrenuti pitanje razresenja predsednika.Predsednik uziva imunitet.Njegov zamenik je predsednik skupstine. Vlada Vlada je nosilac izvrsne vlasti.Vlada utvrdjuje i vodi politiku,izvrsava zakone i druge akte,donosi uredbe,predlaze skupstini zakone i druge akte i daje svoje misljenje,usmerava i uskladjuje rad organa drzavne uprave i nadzire njihov rad, i dr.Vlada je odgovorna skupstini za svoj rad.Cine je predsednik Vlade,potpredsednici i ministri.Clan vlade ne moze biti i poslanik ili odbornik.Kandidat za predsednika vlade iznosi pred skupstinom program Vlade i predlaze njen sastav.Vlada je izabrana ako je za nju glasala vecina od ukupnog broja poslanika.Mandat Vlade traje koliko i mandat skupstine koja ju je izabrala.Mandat moze isteci i pre vremena i to izglasavanjem nepoverenja,raspustanjem skupstine,ostavkom predsednika Vlade.Najmanje 50 poslanika moze podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili nekog njenog clana.Glasanje o nepoverenju Vladi moze pokrenuti 60 poslanika,a za to mora glasati apsolutna vecina poslanika.U roku od 30 dana skupstina mora prihvatiti novu vladu,u protivnom, i ona se raspusta.Vlada moze traziti glasanje o svom poverenju.Clanovi vlade uzivaju imunitet. Organi uprave

Drzavna uprava je za svoj rad odgovorna Vladi.Poslove uprave obavljaju ministarstva i drugi organi uprave. Zastitnik gradjana Zastitnik gradjana je nezavisni drzavni organ koji stiti prava gradjana i kontrolise rad organa drzavne uprave,organa za zastitu interesa Srbije,kao i drugih organa,organizacija, preduzeca i ustanova. On nije ovlasten da kontrolise rad skupstine,vlade,predsednika, ustavnog suda,sudova i javnih tuzilastava.Bira ga i razresava skupstina, i njoj odgovara za svoj rad.Uziva imunitet. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana

Sudovi Sudska vlast je samostalna i nezavisna.Postoje sudovi opste i posebne nadleznosti.Ne mogu se osnivati privremeni,preki ili vanredni sudovi.Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u Republici.Predsednika kasacionog suda bira skupstina na 5 godina bez prava reizbora. Sudske odluke se donose u ime naroda.Sudska funkcija je stalna, sem kad se bira prvi put,bira se na 3 godine.Visoki savet sudstva, bira sudije za trajno obavljanje funkcije u istom ili drugom sudu,odlucuje o prestanku sudske funkcije.Svaki uticaj na sudije u vrsenju funkcije je zabranjen.Premestanje u drugi sud je moguce samo uz saglasnost sudije.Zabranjeno je politicko delovanje sudija. Visoki savet sudstva Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.Ima 11 clanova.U sastavu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda,ministar za pravosudje i predsednik nadleznog odbora skupstine i 8 clanova koji se biraju.Dvojica moraju biti ugledni pravnici od kojih jedan advokat a drugi profesor pravnog fakulteta.Uzivaju imunitet. Savet bira i razresava sudije,predlaze skupstini izbor sudija za prvo postavljanje,predlaze skupstini predsednika Kasacionog suda i dr.Zalba na odluku saveta se moze uputiti samo Ustavnom sudu. Javno tuzilastvo je samostalan drzavni organ koji goni cinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i preduzima mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti.Najvise tuzilastvo je republicko.Republickog tuzioca bira skupstina.,kao i druge javne tuzioce, a na predlog vlade.Mandat traje 6 godina,s pravom reizbora.Uzivaju imunitet.Zabranjeno je politicko delovanje. Drzavno vece tuzilaca je samostalan organ koji obezbedjuje samostalnost tuzioca,ima 11 clanova,od kojih se 8 biraju a po funkciji ulaze Republicki tuzioc,nadlezni ministar i predsednik nadleznog odbora skupstine. Ustavni sud Ustavni sud je samostalan i nezavisan drzavni organ,cije su odluke konacne,izvrsne i opsteobavezujuce.Ustavni sud odlucuje o:saglasnosti zakona sa ustavom,saglasnosti medjunarodnih ugovora sa ustavom,saglasnosti drugih akata sa zakonom,resava sukobe nadleznosti izmedju sudova i drugih drzavnih organa,republickih i pokrajinskih ili lokalnih organa,pokrajinskih i lokalnih organa,izborne sporove,zabrani rada pol.partija i dr. Postupak za ocenu ustavnosti mogu pokrenuti drzavni organi,25 skupstinskih poslanika ili sam ustavni sud.Na zahtev1/3 poslanika ustavni sud je duzan u roku od 7 dana da oceni ustavnost ili zakonitost nekog akta. U.sud cini 15 sudija sa mandatom od 9 godina.Pet sudija se bira,pet sudija imenuje predsednik republike a pet sudija imenuje Vrhovni kasacioni sud.Sudije moraju biti starije od 40 godina i imati barem 15 godina iskustva.Ne mogu obavljati druge funkcije sem profesure,uzivaju imunitet.Odluke se donose vecinom glasova. pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana Narodna banka Srbije

je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema,odgovorna za monetarnu politiku,stabilnost valute i finansijsku disciplinu.Njom rukovodi i za njen rad odgovara Guverner koji se bira na 5 godina s pravom reizbora. Autonomija Grcki: AUTO – sam,NOMOS – zakon Pod pojmom autonomija se podrazumeva skup prava ili poseban status koji neke odredjene teritorije ili grupe imaju zbog svoje posebnosti u odnosu na celinu.Moguca je teritorijalna, kulturna,funkcionalna i personalna autonomija.Ne postoji u drustvenoj praksi nekakva klasicna autonomija koja bi mogla da sluzi kao univerzalni reper ili merilo prema kom bi se ocenjivale ili na koji bi se ugledale sve druge autonomije. U okviru bivse Jugoslavije,samo u sastavu Srbije su postojale dve autonomne pokrajine,ciji se status stalno menjao, i to u pravcu povecavanja njihove samostalnosti i njihovog pretvaranja u samostalne drzave.Najteza situacija je bila na Kosovu,gde su cak i formirane paralelne institucije vlasti Republika Srbija ima APV i AP KiM.Nove se mogu osnivati a stare ukidati po postupku predvidjenom ustavom. Skupstina je najvisi organ pokrajine.Cine je poslanici koji se biraju tajnim glasanjem, na neposrednim izborima,na vreme od 4 godine,a da se pri tome vodi racuna o zastupljenosti nacionalnih manjina. Nadleznosti:uredjuju pitanja prostornog planiranja i razvoja,poljoprivrede, sumarstva, lova,ribolova,turizma,industrije,saobracaja,prosvete,sporta,kulture,informisanja, ostvarivanja prava,upravljaju pokrajinskom imovinom,donose svoj budzet i zavrsni racun.Budzet APV iznosi najmanje 7% u odnosu na budzet Srbije.Najvisi pravni akt pokrajine je statut koji donosi skupstina. Lokalna samouprava Jedinice lokalne samouprave su opstine,gradovi i grad Beograd.Njihovo osnivanje, ukidanje ili promena teritorije se resava referendumom na teritoriji te lokalne samouprave. Nadleznosti opstina:uredjuju komunalne delatnosti,koriscenje gradjevinskog zemljista i poslovnog prostora,izgradnja i odrzavanje puteva,ulica,lokalni prevoz, potrebe gradjana iz oblasti prosvete,kulture,zdravstva,socijalne zastite,sporta i dr, razvoju turizma,zanatstva, trgovine,zastiti zivotne sredine,poljoprivrednom zemljistu i dr. Opstina donosi svoj budzet,zavrsni racun i prostorni plan.. Najvisi akt opstine je statut a donosi ga skupstina,koju cine odbornici.Skupstina ima izvrsni organ.Odbornici se biraju na 4 godine,a mesto je nespojivo sa obavljanjem poslova u opstini.Odbornici moraju imati prebivaliste na podrucju te izborne jedinice, na kom konkurisu. Okrug nije teritorijalna jedinica vec nacin i organizacija vrsenja poslova ministarstava van njihovog sedista.Njime upravlja nacelnik.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!

Ustav i prava gradjana U odnosu centralne tj. drzavne vlasti i lokalnih samouprava je od sustinskog znacaja da organi lokalne samouprave ne bi smeli da se pretvore u podrucne organe centralne vlasti,tj. da izgube tu svoju samoupravnu dimenziju, sto se najcesce i desavalo u nasoj politickoj praksi. FEDERALIZAM Unitarna drzava je uredjenje u kom je drzava teritorijalno nedeljiva celina tj.koja u svom sastavu nema jedinice drzave.Vlast centralnih organa je takodje nedeljiva,iako moze biti decentralizovana,tj, u vecoj ili manjoj meri preneta na lokalne organe. Federativna drzava je slozena drzava u cijem sastavu su federalne jedinice – drzave. Vlast se vrsi na dva nivoa-saveznom i nivou clanica,u skladu s ustavno raspodeljenim nadleznostima.Federalne jedinice nisu suverene drzave jer je njihova vlast ogranicena saveznom. Konfederacija je oblik udruzivanja drzava koji se bitno razlikuje od federativnog.Konfederacija je savez suverenih drzava koje se udruzuju putem konfederalnog ugovora radi zajednicke spoljne politike,odbrane,formiranja zajednickog trzista i sl.Odluke nisu obavezne za drzave koje se sa njima ne slazu.drzave imaju slobodu istupanja iz saveza. Unija je ujedinjenje slicno konfederaciji,u koje ulaze suverene drzave radi bolje saradnje u nekim oblastima,kao sto su carina,monetrana politika,kulturna saradnja i sl. Jugoslavija kao federacija Prvobitna Kraljevina SHS i Jugoslavije je bila uredjena kao unija. Medjutim,posleratna Jugoslavija je uredjena kao federacija.Razvoj ustavnosti u toj Jugoslaviji se kretao u pravcu sve veceg slabljenja fedralne vlasti i sirenja nadleznosti republika i pokrajina.Odlucujucu pravnu osnovu za ovaj proces ce pruziti cuveni ustav iz 1974.godine.Drzavno osamostaljivanje ce kulminirati devedesetih godina kad konacno dolazi i do zvanicnog rascepa zemlje i oruzanih sukoba.Treca Jugoslavija,u kojoj ostaju dve republike:Srbija i Crna Gora dobijaju novi ustav 1992.godine. No, ni ovaj sastav nece potrajati, tako da konacno, dolazi i do osamostaljivanja Crne Gore. Istorijska praksa je pokazala da federativno uredjenje moze funkcionisati samo u uslovima u kojima je dominiraju elementi koji povezuju clanice, u odnosu na elemente koji ih razdvajaju.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! Strana Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!