Uradi sam -IZMENE I POPRAVKE

IZMENE I POPRAVKE TAVANICE I ZIDOVI MALTERISANJE PROZORI VRATA PODOVI STEPENISTA KAMINI KROVOVI UKRASNA STOLARIJA STRUKTURNI PROBLEM!

GRAOEVINSKE KONSTRUKCIJE ~

~

:>

< ~ ~

0

~

~

z ~

~

Ilustracije koje su ovde date prikazuju vrste gradevinskih konstrukcija sa kojima se najcesc'e susrec'emo. Varijacije ovih osnovnih kategorija cesto su rezultat arhitektonskih inovacija, upotrebe novih materijala ili upotrebe uobicajenih materijala na nov nacin. Tako se, na primer, beton i celik cesto koriste kao alternativa tradicionalnim zidanim konstrukcijama. Pojedinosti o tome kako se mogu prepoznati, kako se prave ili popravljaju posebni elementi date su u okviru odgovarajuc'ih odeljaka.

VRSTE KONSTRUKCIJA Ovde su prikazane tri glavne vrste kroYoYa, cetiri vrste zidova i cetiri vrste temelja. One se mogu razlicito kombinovati tako da na jednom zidanom objektu mogu biti razliciti temelji, zidovi i krovovi.

Vrste temelja Temelji su nosece strukture na kojima stoje sve kuce. Izbor vrste temelja zavisi od starosti gradevine, kao i od tipa zemljista na kome se gradevina nalazi. Rov koji se puni betonom do vrha

N

NOSECI I PREGRADNI ZIDOVI Zidove svake kuce mozemo podeliti na nosece i pregradne. Pored toga sto nose sopstvenu tezinu, nosed zidovi preuzimaju i deo tereta drugih delova gradevine, kao sto su krov i pod. Pregradni zidovi nose samo svoju tezinu i nisu konstrukcioni element kuce. Uvek treba pod od pretpostavke da su svi spoljasnji zidovi nosed (iako je u vedni slucajeva nosed samo unutrasnji sloj viseslojnog supljeg zida). Mada utvrdivanje koji su od preostalih zidova kuce nosed moze biti tesko, pitanje da Ii je neki zid nosed ili ne od prvorazrednog je znacaja za planiranje renoviranja. Ova tema je detaljnije razmotrena na str. 92-93.

Rov Spoljasnji noseci zidovi leze na kanalu ispunjenom betonom. U11utra.snji noseci zidovi takode mogu biti izgradeni na ovakvim temeljima . Dubina temeljenja zavisi od geoloskog sastava terena i velicine gradevine.

Rov koji je delimicno ispunjen betonom

Krov nose spoljasnji, a/i ga mogu nositi i unutrasnji noseci zidovi. Trakasti temelj Lice na rov, ali je se kod njih u kanal nasipa manja kolicina betona, taro da zidovi pocinju ispod buduceg nivoa terena. Ovi zidovi mogu biti izgradeni od istovetnih opeka i blokova kao i glavni zidovi, iii od drugacijih blokova, koji se onda postavljaju samo nesto iznad nivoa terena.

/ Nivo terena

Armiranobetonski temelj Betonska ploca, ojacana celikom, pokriva prostor na kome se nalazi kuca. U nekim slucajevima su ivice place, koje su neposredno ispod spoljasnjih zidova, deblje od njenog ostatka. Savremeni plocasti temelji su dobro izolovani.

Nivo terena

Osnovne osobine kuce Noseci zidovi prenose tezinu krova i podova prema zemlji, dok pregradni zidovi sluze samo za odeljivanje prostora. Temelji rasporeduju tezinu. Postoje mnoge varijacije ovih osnovnih nacela konstrukcije k.oje su rezultat potreba i izbora arhitekte.

Sipovi Zidovi se grade na betonskoj gredi oslonjenoj na grede od-ojaca11og beto11a iii celika, koje su porinute u zemlju. Dubina i raster greda ponajvise zavise od tipa zemljista ispod gradevine, ·kao i od velione zgrade. Sipovi mogu biti neophod11i i za u11utra.snje nosece zidove.

Vrste.zidova

Vrste krova

Cetiri glavne vrste gradevinskih konstrukcija uglavnom se odreduju prema nacinu na koji su izgradeni spoljasnji zidovi .• a sledecih nekoliko strana detaljno su opisane mnogobrojne varijacije ovih osnovnih kategorija.

Vecina krovova je napravljena pod uglom da bi se kisnica slivala sa krova. Unutrasnji potporni ram je napravljen od drveta. Ukrstanje izmedu odvojenih krovova na dve vode postize se uvalama izmedu obe strukture. Krovovi na dve vode se obicno pokrivaju crepom a mogu se koristiti i drugi materijali za oblaganje krova. Ravni krovovi se takode pokrivaju razlicitim materijalima. Linija kojom krov na dve vode iii ravan krov dodiruje zid naziva se obalni stub iii uporac, i obe uvale i oba uporca zahtevaju neku vrstu opsivanja limom da bi se napravio vodootporan spoj. Vidi str. 182-199 za detaljnije informacije o krovovima.

Masivni, dvoslojni zid. Stariji zidovi od prirodnog kamena mogu biti mnogo deblji.

>

Tradicionalni masivni zidovi od opeke Starije kuce obicno imaju masivne spoljasnje zidove. Obicno su i unutrasnji noseci zidovi od opeke, ali mogu biti i od drveta. Podovi u prizemlju mogu biti od betona iii podignutog drveta, a veoma stare kuce mogu imati tradicionalne podne pokrivace, • npr. kaldrmu postavljenu direktno na zemlju. Podovi na visim spratovima najcesce su drveni. Vecina nema hidroizolacioni sloj. Drveni stubovi cine ram kuce.

Zidovi od drveta Spoljasnji zidovi imaju drveni unutrasnji sloj i spoljasnji sloj koji moze biti od opeke iii drveta. Ukoliko je spoljasnji sloj od opeke, metalnim vezama je pricvrscen za unutrasnji sloj. Unutrasnji zidovi su uvek od drveta, bilo da su noseci, bilo pregradni. Podovi na visim spratovima su od drveta, a u prizemlju mogu biti drveni iii betonski. Novije kuce imaju hidroizolacioni sloj.

Krov sa zabatom Krov sa zabatom odlikuje trouglasti oblik zidova, koji se pravi na mestu gde se dodiruju dve povrsine krova na dve vode po vrhu koji se zove sleme. Ovaj nacrt ostavlja vise prostora za potkrovlje nego slican nacrt sa krovom na cetiri vode.

Savremeni blokovi sa toplotnom izolad1om daju cvrstu strukturu zidu.

Savremeni masivni zidovi od opeke Neke novije kuce imaju masivne spoljasnje zidove, cesto izgradene od materijala koji su drugaciji od materijala kojim su zidani zidovi tradicionalnih kuca. Unutrasnji zidovi mogu biti od drveta iii opeke, iii mesoviti. Podovi na svim nivoima mogu biti od betona iii drveta. Svi zidovi treba da imaju hidroizolacioni sloj.

Suplji zidovi od opeke Spoljasnji zidovi imaju spoljasnje i unutrasnje krilo, koji je povezano metalnim sponama sa supljinom izmedu njih. Krila mogu biti ad istog iii razlicitog materijala. Unutrasnji zidovi mogu biti od zidane opeke iii drveta. Vecina ima hidroizolacioni sloj.

Krov na cetiri vode Kod krova na cetiri vode zabat je prakticno presecen u nivou slemena da bi se napravio trouglasti nagnuti krov. Sleme pod uglom koje spaja ovaj deo krova sa glavnim delom krova zove se greben. Spoljasnja i unutrasnja krila mogu biti napravljena od razlicitih materija/a.

Ravan krov Ravan krov deluje horizontalno, ali je pod malim nagibom da bi se omogucilo slivanje vode sa povrsine krova. Ovaj nacrt se obicno koristi na prosirenjima na prizemnim spratovima, ali maze biti i glavna krovna struktura na nekim kucama.

-

Tavanice i zidovi ZIDOVI I TAVANICE SU NAJVAZNIJI STRUKTURNI ELEM ENT! SVAKE KUCE, ALI TAKODE OSTAVLJAJU PUNO PROSTORA I ZA KREATIVNOST. OVA] ODELJAK VAM POMAZE DA RAZUMETE STRUKTURU ZIDOVA I TAVANICA, TAKO DA MOZETE SAMI DA ODABERETE VARIJANTU KOJA VAM NAJVISE ODGOVARA KADA RADITE NA NEKOJ IZMENI Ill POPRAVCI.

VRSTE GRADNJE Morate znati kako se zidaju zidovi i tavanice da biste u potpunosti razumeli kako se gradi kuca. U najopstijem smislu, tavanice mogu imati ili drvenu ili betonsku strukturu. Zidovi mogu biti ili suplji ili od cvrstog materijala, kao i razlicite kombinacije materijala koji se mogu koristiti za zavrsnu obradu. DELOVI TAVANICE Ilustracije na drugoj strani prikazuju osnovnu strukturu drvenih i betonskih tavanica. Ispod toga su prikazane razlicite vrste zavrsne obrade koje se koriste za donje povrsine tavanica . Drvene tavanice su tradicionalne, ali se i dalje siroko koriste. Ram od drvenih nosaca pruza potporu za sprat iznad, kao i povrsinu ispod za postavljanje sloja zavrsne obrade. Betonske tavanice postoje u velikom broju oblika. Obicno se mogu naci u savremenim zgradama, a njihova popularnost raste sa sve sirom upotrebom betona u gradevinskoj industriji.

lzolacija i zavrsna obrada Postoji sirok raspon materijala koji se mogu koristiti za zavrsnu obradu tavanice ili zida - gipsane ploce se prave u razlicitim debljinama i tezinama, a mogu se kupiti zajedno sa korisnim sredstvima za usporavanje vezivanja, koja se mogu koristiti da bi se povrsina ucinila elasticnijom, i1i radi pridrzavanja gradevinskih ili bezbednosnih propisa. Razlicite vrste gipsanih ploca opisane su na str. 70. Da bi bile jasnije, ilustracije na ovoj i narednoj strani ne prikazuju izolaciju. Medutim, u stvarnosti mnoge tavanice i zidovi sadrze izolaciju. Nacini i vrste izolacije detaljnije su prikazani na str. 332-341.

r : :DE I NOSACI

I

~r::e i nosaci su u sustini ista stvar. To su delovi konstukcije kuce koji imaju nosivu funkciju iii ojacavaju neku pokrivnu iii dascanu oblogu. Kada kupujete drvenu gradu, vaino je znati da vertikalni nosaci mont:az:nog pregradnog zida nisu jednako jaki kao grede i nosaci. Grede su horizontalni nosivi elementi u konstrukciji kuce koji dele spratove. Mogu biti drvene, betonske iii celii:ne. Drvene iii poprecne grede cesto su vidljive, te sluze i kao dekorativni element. Mogu se prekriti gipsanim plocama i omalterisati. Nosaci su takode horizontalni i slicnih su dimenzija, ali oni obicno nose podnu oblogu. Stavljaju se ispod i na povrsinu betonske place, u pravilnim razmacima i poravnati uz blokove i klinove. Letve imaju slicnu funkciju i dimenzije kao i nosaci s tim sto se koriste za izgradnju kostura koji deli zid i za konstrukciju krova kao nosive povrsine za prekrivanje krova. Vertikalni nosaci koriste se samo za pregradne zidove. Ne postoji formalno gradevinsko pravilo o tome koliko ovi nosaci treba da budu jaki zato se ne upotrebljavaju kao potpomi element u konstrukciji. Kod pregradnog zida mogu se koristiti i kao vertikalni i kao horizontalni delovi drvenog kostura. I leNe i vertikalni nosaci su tradicionalno izradeni od drveta, ali savremene varijante cesto se prave od celika. Grede koje nose tez:im1 vrata iznad otvora (prozora iii vrata) nazivaju se nadvoji. Prave se od razlicitih materijala i razlicite su jacine u zavisnosti od namene.

DRVENE TAVANICE

BETONSKA TAVANICA

N

Drvene tavanice i zavrsna obrada !Sta drveta i dimenzije nosaca zavise od nivoa tavanice i ene namene - tavanice iznad kojih se nalazi jos jedan ,rat moraju biti deblje. Precke povezuju nosace i nalaze se 'xi pravim uglom u odnosu na njih, i na taj nacin ··ecavaju jacinu strukture.

Ctpsane ploce i malter psa ne place se kace direktna na nasace, a preka osaca se lepi rabic-traka, a cela povrsina se ablaze 2-TSnim slojem maltera (vidi str. 120-121).

Maso za popunja- ~ vanje rupa za pricvr:scivanje

C psane place za suva oblaganje :,;,ojevi izmedu gipsanih ploca se prelepe trakom, a :ra··m se rupe za pricvrscivanje i spojevi pune masom spunjavanje spajeva i glacaju se sve dok ne postanu atlci (vidi str. 122-123) .

.>rvene oblage .oi.e se kace direktna na nasace pod pravim uglom, ·o d rvenaj tavanici daje zavrsnu obradu.

~ ene letve i malter ,o je starinski nacin gradnje. Tanke drvene letve se a aze jedna do druge ispod nasaca, i pod pravim uglom ... od nasu na njega, a pokrivaju se tradicianalnim ~al te ram ad kreca.

Betonske tavanice i zavrsna obrada Postoji vise nacina da se od betona napravi tavanica, ali najcesce se koriste strukture od blokova i greda.

t,

0

< >

Letve, gipsane ploce i malter Drvene letve se pricvrscuju za betan, a na njih se kace place. Preka spajeva se lepi traka, a na citavu strukturu se patom nanosi malter.

Letve i gipsane ploce za suva ablaganje Place se kace na ram napravljen ad letava, a onda se abraduju kaa gipsane place za suva ablaganje (vidi levo).

Kanai

Metalni kanali, gipsane place i malter U avam slucaju metalni kanali obavljaju istu funkciju kaa letve u prethodnom primeru.

Metalni kanali i gipsane place za suva ablaganje I avde kanali vrse funkciju letvi. Zatim se abavlja suva oblaganje gipsanim plocama.

VRSTE GRADNJE ~

~

>

< ~ ~

0

-z ~

~

~

::E N

ZIDOVI SA DRVENIM OKVIROM Iako kuca spolja moze bit:i napravljena od masivnih zidova od opeke, njena struktura moze biti drvena, kao sto je prikazano ispod teksta. Takode, kuca zidana opekom moze imati unutrasnje zidove od drveta, narocito ako su zidovi noseci. Spoljasnji zidovi sa drvenim okvirom Svaki spoljasnji zid sa drvenim okvirom ima unutrasnji sloj od drveta i spoljasnji sloj, koji moze biti od drveta i1i od opeke. Izmedu ova dva sloja nalazi se supljina. Spoljasnja strana drvenog okvira je pokrivena omotacem od sperploce da bi se postigla dodatna jacina i rigidnost. Vecina ima hidroizolacioni sloj.

Unutrasnji drveni zidovi Ovi zidovi pregraduju sobe unutar kuce. Ponekad se pune materijalom za izolaciju. :vfogu biti noseci i pregradni. Ovi zidovi su odelite povrsinu zida sa ...-sinom jednog bloka da

Kupovina i mesanje maltera Posavetujte se sa snabdevacem o potrebnoj kolicini. Koristite mesavinu maltera za opste namene (vidi str. 69). apravite taman toliko maltera koliko mozete da iskoristite pre nego sto se malter toliko osusi da postane nepodesan za rad .

Veza Da bi spojevi malterom bili stepenasto rasporedeni, koristite cetvrtinu bloka u svakom drugom redu sa jedne strane, pored poslednjeg bloka iz prvog reda.

.....

zavrsni b/ok

............. .....

~ ~ ~ - ,...-~--,

~

LISTA STAVKI ZA ALAT I MATERIJALE STR. 102- 103

Podizanje punog zida od blokova Mesavina maltera (vidi str. 69), platforma za malter i alat, lopata, libela, zidni profili,

metalne spone, konopac, opeka, zidarska mistrija, dleto, cekic za poravnavanje, nadvoj

ZA OSNOVN I ALAT VIDI STR. 22- 23 .

-N

u

0

<

PODIZANJE PUNOG ZIDA OD BLOKOVA ~

~

> < ~ ~

0

~

~

z ~

~

N

Pazljivo isplanirajte gde cete napraviti novi zid, uzimajuci u obzir postojece strukture (vidi str. 100--101). Prikazani su koraci podizanja zida sa vratima ill bez vrata, pod uslovom da su blokovi pravi i poravnani, a spojevi stepenasto rasporedeni. Da bi bilo jasni je, postavljanje svakog sloja blokova pocinje s leve stane vrata. Nakon pet ili sest slojeva blokova ostavite malter da se osusi preko noci pre nego sto nastavite da zidate. Kada je zid gotov i suv, nanesite grub i zavrsni sloj maltera i1i obavite suvo oblaganj e zida pre nego sto ga ukrasite (vidi str. 122-127 za varijante zavrsne abrade i uputstva).

PRIPRE M A POV RS INA

Ukfonite laJsne

pre montiranjo zidnih profila

A . ,a poziciji k oju ste odabrali omacite mesto novog zida i proverite da ne ma cevi iii kablova na tom mestu u vef. postojef.em zidu. Uradite istu proceduru i za drugi kraj zida.

B Pricnst:ite zidne p rofile na oznacffla mesta na zidovirna i ako je potrebno, skratite ih testerom za metal. Proverite libelom da Ii stoje tacno u vertikalnom polozaju.

ALAT I MATERIJALI VI Oi OSNOVNI ALAT I STR. 101.

Kanap s/uii kao vodica za zadnju stranu zida

Betonski pod pruio cvrste temelje.

mesto za vrota.

c

D

Zakacite zat egnuti kanap na nivou poda izmedu dva profila; novi zid ce lezati na toj liniji.

Izmerit e i oznacite polozaj za vrata ako su vam o na potrebna, ukljucujua dovratak i sama vrata . Ucrtajte liniju za navodenje od otvora za vrata do zida .

~

e --Uklonite kanap i vezite ga izmedu dva bloka. Stavite svaki blok uz zidni profil, ali vodite racuna da kanap bude zategnut. Ova linija kanapa pomoa ce vam da ravnomemo postavite prvi red blokova.

F Zidankom mistrijom nanesrte malter na jedan kraj prvog bloka. Potom nanesite sloj maltera, priblizno u duzini jednog bloka, duz linije novog zida uz profil.

POLAGANJE PRVIH BLOKOVA

~ Post avit e b lok

tako da kraj na koji je nanesen malter naleze Prva na zidni profil i i'vrsto meta/no ga pritisnite mistrijom da bi legao u pod logu . Nakon zbijanja debljina maltera bi t reba lo da iznosi 10- 12 mm . Postavite sledeci blok. Uklonite suvisan malter koji curi _ ispod blokova i izmedu njih ostrom ivicom mistrije . Potom libelom proverite da Ii su blokovi ravni.

A

J

Linija kanapa treba da stoji ravno u

lxioo,"M-~

Nonos maltero zo drugi blok

Koristite meta/nu sponu.

dok ne dodete do otvora za vrata, cvrsto pritiskajua blakove krajem mistrije dok ne legnu.

Postavite ceo blok na sam icraj zida, s druge strane otvora za vrata. Poredajte sve blokove u jedan niz pre nego sto izmerite velianu za rezane blokove koji idu na kraj.

r.l

ZIDANJE SLOJEVA

~ Nan esite malter

----

na vrh prvog reda s druge strane otvora za vrata. Postavite pun blok na vrh polovine bloka. Zatim isecite blok tako da se uklopi u preostali prostor i polozite ga.

Podignite vodicu od kanapa tako sto cete je poloziti na prvi red blokova. Polozite drugi sloj blokova, pocevsi od otvora za vrata sa isecenim blokom na vrhu celine, tako da spojevi malterom budu stepenasto rasporedeni.

-....

z

A

Pomerite liniju od kanapa gore i pocnite da redate treci sloj kod otvora za vrata. Postavite prvo cele blokove, radeci prema zidu, a zatim zavrsite red s druge strane vrata.

D Nastavite da zid ate, ne zaboravljajuci da sacekate da se malter osusi posle pet iii sest redova, dok ne dodete do potrebne visine za montiranje nadvratnika iznad otvora za vrata.

c JE OD NADVRATNIKA DO TAVANICE Proverite da Ii se nadvoj nalazi u vodoravnom_ _ _~ ~4'!poloiaju. ~

Proverite da Ii stoje pravo i vodoravno a zatim uklonite suvisan malter.

ne uklope tacno sa tavanicom, pa zato popunite rupu opekom i isecenim blokovima. Nanesite matter na vrh opeke i blokova i polozite ih na pod logu od maltera. Ostavite da se gotov zid osusi preko noci.

PREGRADA OD STAKLENIH BLOKOVA ~

~

> z ("")

-t'li

N

D Polozite pni blok na podmetace, cvrsto pritiskajuci stranu bloka sa nanetim malterom uz olcvir i postavljajuci ga na podlogu od maltera dui poda.

B Polozite jos blokova i podmetaca da biste zavrsili ceo red, proveravajuci da Ii stoje ravno. Obrisite suvisan malter vlainim sunderom; sw malter je tesko skinuti sa stakla.

anesite matter dui gornjeg dela prvog reda . lzbusite rupe u vencanici i montirajte sipke za ojacanje. Pritisnite ih u malter. Nastavite da redate blokove na vrhu.

1

Nakon svaka dva reda isecite belu penu koja se nalazi na vencanici, odmah iznad gornje ivice reda blokova. Nanesite malter na poslednji blok, koji je spreman za postavljanje metalne spone.

ZAVRSAVANJE PREGRADNOG ZIDA

c Zavijte metalnu sponu u vencanicu, iza pene, i polozit:e je u podlogu od maltera. Potom nanesite malter i stavite sip e za ojacanje i nastavite da polazete blo ove.

Staino pro,·era,ajte dok podiiete zid da Ii su blokovi u vodoravnom polozaju i da Ii su vertikalno poravnani. Ako podiiete vise od sest redova blokova, ostavite da se malter osusi tokom noo pre nego sto zavrsite posao. Uglacajte cementni matter alatom za oblikovanje maltera iii alatom za fugovanje, kao sto je ovde prikazano. anesite silikonsku smesu za zaptivanje dui fugni ako je potrebno da spojevi budu vodootporni i obrisite zid kako bi bio sjajan. Obojte drveni okvir ako zelite.

A ______

B

Kada postavite sve staklene blokove, uklonite krstice.

Sacekajte da se malter osusi a zatim nanesite cementni malter za zalivanje spojeva (vidi str. 297). Brisite malter sa prednje strane staklenih blokova dok radite jer je malter tesko skinuti posto se osusi.

,,SUVI" METOD Alternativa koriscenju maltera je upotreba kupovnog drvenog okvira u koji se smestaju blokovi i koji pruza potporu strukturi. Drveni delovi spojeni zupcastim spojevima sklapaju se tokom smestanja blokova unutar njih . Svaki red se postavlja na drvene lajsne sa ivicnim zlebom, dok se vertikalne lajsne nalaze oko blokova. lvicni zlebovi u drvenim lajsnama sprecavaju ispadanje blokova, a ceo okvir je pricvrscen sponama i konzolama. Celi zid je smesten u pravougaoni drveni okvir.

t,

0

-<

OTVOR ZA VRATA ~

:::.:::

> ~ ~ ~

0

-z ~

~ ~

~

Kada planirate da napravite otvor u zidu, bilo da se radi o zidanoj povrsini ili drvenom zidu, utvrdite da li je zid noseci ili pregradni. Za savete na tu temu, kao i za potporu gornjih nivoa zida ili struktura tokom ugradnje otvora, vidi str. 92. Tehnike potrebna za rezanje manjih otvora kao sto su vrata ili servisna vratanca prikazane su na str. 92. Ako ce vrata biti smestena u otvor, ne morate se truditi da ivice zida budu veoma prave jer ce u svakom slucaju biti pokrivene dovratkom. Kada izracunavate potrebnu velicinu otvora, uracunajte i dovratak i dajte nekom gradevinskom inzenjeru da izracuna specifikacije nadvratnika.

PRE "NEGO STO POC~"'ETE • Unutrasnje izmene nije lNek potrebno plani-

I I

rati unapred, niti wek zahtevaju gradevinsku dozvolu, ali proverrte kalcva odobrenja i dozvole zahtevaju vase lokalne v!asti jer se propisi razfikuju. Za izmene, kao st:o je dodavanje novog prozora, i:esto je neophodno dobiti dozvolL. • Ako zid ima lajsnu, uklonite je pre negc sto pocnete da radite i ponovo je montirajte kada zavrsite zidove oko novih vrata. • Potrazite savet od profesionalca ako imate bilo kakve nedoumice vezane za sprovode:.je struktumih poboljsanja u vasem domu.

N

OTVOR U DRVENOM ZIDU Ako pravite otvor u nosecem zidu, koristite privremene podupirace i skracene grede, cak i za mali otvor. Koristite tehnike prikazane na str. 92. Otvor u pregradnom zidu Koristite postojece stubove kao ivicu za sarke vrata. Nakon rezanja otvora pricvrstite horizontalne precke na rezane stubove iznad njih i ubacite nov stub u otvorenu ivicu otvora za vrata. Potom ili zakacite dovratke i sama vrata (vidi str. 142-149) ili, ako je razmak namenjen za otvor bez vrata, postavite gipsanu plocu i ugaonu profilisanu letvu, a zatim nanesite malter (vidi str. 114-121). Otvor za servisna vratanca napravite na isti nacin. Ubacite horizontalnu precku du.z donje ivice pre oblaganja i namestite pervaz (vidi str. 204). Otvor u nosecem zid u To je posao za profesionalce. Gradevinski inzenjer moze vam dati specifikacije za nadvratnik i potporu (vidi str. 92). Potpora za okvir je moguca samo sa unutrasnje strane. Ako je zid oivicen opekom ili blokovima, zidani materijal se uklanja polako, postavljaju se ugaoni podupiraci, dok se ne steku uslovi za montiranje nadvratnika.

OTVOR U ZIDANIM POVRSINAMA Nadvratnik je neophodan za svaki otvor u zidu od opeke ili blokova, bez obzira na sirinu otvora. To ce verovatno morati da bude betonski ili metalni nadvratnik; posavetujte se sa gradevinskim inzenjerom o vrsti i jacini potrebnog nadvratnika. Ovde su dati saveti koji se ticu busenja malih otvora, a tehnike za ugradnju zida prikazane su na str. 93. Ugradnja u pregradni zid Male otvore u zidovima od opeke - koji nisu siri od lm, na primer - ponekad je moguce napraviti bez obezbedivanja privremene potpore. Ako neki komad opeke ispadne iz svog lezista, nakon namestanja nadvratnika moze se zameniti novim. Medutim, ako pravite otvor u zidu od blokova, privremenu potporu je skoro uvek potrebno koristiti. Ugradnja u spoljasnji suplji zid Ako zelite da napravite otvor za novi prozor ili vrata u spoljasnjem supljem zidu, koristite nadvratnik za suplje zidove. To ce obezbediti potporu i ocuvati izolaciona svojstva supljeg zida, koja stite od vlage. Vlaga koja se nakuplja u supljini usmerava se kroz rupe za cedenje u zidu. Vas gradevinski inzenjer odredice koju jacinu nadvratnika je potrebno koristiti. Zatvorite supljinu sa svih strana novog otvora, bilo pomocu zatvaraca supljina, bilo polaganjem blokova sa hidroizolacionim slojem.

Otvor za vrata u drvenom zidu Ovde je prikazan otvor za vrata koja treba ugraditi u pregradni zid. Drveni elementi omaceni crvenom bojom one ivicu otvora za \'Tata.

__ ..-- -- '\ Laj5na

I

NEOPHODNA PO- = ZA UGRADNJU OlVO ~ Ova tabela daje opst:e smemice za potporu potrebnu tokom rezanja zida, ali se posavetujte sa. inzenjerom za konstruka1e o velioni, materijalu i jaoni potrebnog nadvratnika. Takode, potrazite savet o privremenoj potpori ako zelite da napravite otvor u supljem zidu. Vrsta zida

Privremena potpora

Da Ii je potreban nadvratnik?

Pregradni drveni

ije potrebna

Pregradni z.i dani

Ako-zidana povrsina iznad otvora prevazilazi dva reda opeke iii blokova, koristite posebnu potporu iii kratku gredu postavljenu po sredini, iii na svaki 1m; ako se radi o jednom redu iii o dva reda, nije potrebna potpora - ako blokovi ispadnu, jednostavno ih vratite iznad nadvratnika.

Noseci drveni

Drzai:i na tavanid

Noseci z.idani

Kratka greda iii posebna potpora postavljena po sredini, iii na 1 m rastojanja.

e Da

Da, sa skracenim stubm,ima - oa

ZAZIOIVANJE OTVORA ZA VRATA Nepozeljan otvor za vrata moze se zatvoriti pomocu okvira od drvenih stubova i1i pomocu blokova. Otvor u zidu sa stubovima najbolje je popuniti stubovima, a otvor u zidu od blokova pomocu blokova, jer ti materijali razlicito reaguju na promene u okruzenju, kao sto su kolebanja temperature ill vlaznosti vazduha. Najj ednostavnije je koristiti drvo, koje se moze upotrebiti i za zid od blokova ako vam se zazidh·anje blokovima cini suvis~ teskirn. Ali usled razlike upotrebljenih materijala mogu se kasni je pojaviti pukotine. One se mogu popuniti i obojiti, ali se mogu pon ovo pojaviti. lstim materijalima smanjuje se rizik od pukotina usled slaganja ill pokreta materijala. UPOTREBA DRVENIH STUBOVA Ovaj metod za popunjavanje otvora za ,rrata zasniva se na tehnikama prikazanim na str. 96-97 (Podizanje zida sa pregradnim stubovima). Otvor za vrata popunite grubo rezanim komadima drveta dimenzija 10() x 50 mm. Ako je zid od blokon, koristite tiplove i srafove za zidane povrsine za priCTrScivanje stubova za blokove. Ako se radi o zidu sa stubonma, jednostavno pricvrstite nove stubove za postojece pomocu srafova za drvo. Ubadte dodatne horizontalne precke i stubove da biste ojacali okvir: zavisno od dimenzija, sredisnji vertikalni stub i dve horizontalne precke mogu biti dovoljni. lsedte pravougaonu gipsanu ploru tako da se uklapa u otvor i pricvrstite je za drveni ohir. Prelepite spoj izmedu nove gipsane ploce i susednog zida samolepljivom rabic-trakom, i nanesite zavrsni sloj maltera {,idi str. 120-121), poran1avaju6 spoj izmedu stare i nove povrsine.

Zavrsni radovi Kada se malter osusi, glac"ajte ga pomocu smirgle dok ne dobijete glatl..,i povrsinu. Popunite preostale rupe visenamenskom smesom za popunjavanje rupa i ponovo izglacajte povrsinu ako zelite da bude woma glatka. Dodajte zidne lajsne 1,'idi str. 206-207), a zatim ukrasite sobu. Za popunjavanje razmaka izmedu lajsni mozete koristiti kratak komad drvene lajsne ill zameniti sve zidne lajsne duz zida. UPOTREBA BLOKOVA Blokovi se mogu polagati u otvor i pricvrstiti metalnim sponama za postojece bloko,e ill se mogu ukloniti blokmi iz svakog drugog reda (naizmenicno) s obe strane otvora. U tom slucaju ce novi blokmi automatski biti cvrsto uglavljeni u postoje6 zid. Oba metoda su prikazana s desne strane. Posto se osusi zid, uklonite sve labave komade materijala i nanesite sloj PVA rastvora (u odnosu voda i P A od 5:1 ) pre nego sto nanesete grub sloj maltera (vidi str. 118-119). Nanesite sloj PV A na osusenu podlogu od maltera, a zatim nanesite zaHsni sloj maltera {vidi str. 120-121), poravnavajuci ivice sa ivicama postojecih zidova. Kada se rnalter osusi, izglacajte ga, ali posebno vodite racuna na spoj starog i novog maltera. Ukrasite i montirajte zidnu lajsnu preko starih vrata, ill zamenite zidne lajsne duz celog zida (vidi str. 206-207).

I

PRIPREMA POVRSINA • lzvadite stara vrata i dovratnik pre pocetka rada na zidu . Podignite vrata da bi se odvojila od sa rki iii ih odvijte sa vertikale dovratnika. Skinite lajsne i dovratnik pomocu tesarskog cekica iii poluge za vadenje eksera . • Kada uklanjate staru stolariju, trudite se da sto manje ostetite susedni zid, ali imajte na umu da se svaki komad labavog maltera moi:e ukloniti i popraviti zajedno sa povrsinom vrata nakon popunjavanj a otvora .

0

lid od opeke iii blokova

DNeni zid

Horizontalna predca Struktura kojom se popunjava otvor

DNeni olcvir u / starom otvoru / za vrata

I "' sra~ Zavrsni sloj maltera

Gipsana ploca "-Grubi s/oj maltera "-- Boja

Zidna /ajsna """ Lajsn a Upotreba drveta za popunjavanje Ovaj metod je jednostavniji od koriscenja blokova. Obi cno se koristi na zidovima od drveta, ali se takode moi:e koristiti i za zid od blokova. Ovde su prikazane obe vrste zida. Skinite stari malterda Metalna spona

Grub sloj maltera -

isecenim napola. tseceni blokovi

- ---::--V"'-1.

Grub sloj maltera

Zavrsni sloj maltera

Zavnni sloj maltera Boja Zidna lajsna

Upotreba metalnih spona apravite mali zid od blokova teh nikam a prikazanim na str. 100-103. Napravite podlogu od maltera koja je iste debljine kao na postojecim zidovima tako da se metalne spone ubacene u malter starog zida poklapaju s novi m redovima maltera . Blokovi se nece tacno poklopiti dui: otvora za vrata : utvrdite gde je potrebno napravit i rezove.

u

<

/

Struktura kojom se popunjava otvor

N

Uklanjanje blokova isecenih napola Ovaj metod t raje dui:e od metoda koji se zasniva na metalnim sponama. Pomocu tesarskog cekica i dleta izvadite blokove isecene napola iz ivice vrata. Skinite preostali ocvrsli malter. Zatim ubacite nave blokove (vidi str. 100- 103). Ako ne mogu tacno da se uklope, isecite stare bl okove iii dodajte mal o vise maltera da biste popunili preostal i prostor.

v

SPOLJASNJE ZIDNE OBLOGE ~

~

>

~

~ ~

0

-z ~

~

~

~

N

Ponekad sama struktura spoljasnjeg zida pruza ukrasnu zavrsnu obradu, a ponekad su potrebne dodatne obloge za ukras ill racli zastite od vremenskih prilika. Na primer, zid od opeke ima i strukturu i zavrsnu obradu, dok je zid od blokova potrebno izmalterisati i obloziti da bi se pokrili neugledni blokovi. Vecini vlasnika kuca sistemi i tehnike za spoljasnje oblaganje postaju vazni tek kada je potrebno obaviti popravke (najcesce vrste popravki prikazane su na str. 112-113). Medutim, morate razumeti kako se ove obloge prave ako zelite da postavite iste takve na prosirenju kuce, ili ako zelite da obnovite deo zida.

PROPISI I DOZVOLE Pravila koja pokrivaju spoljasnje izmene razlikuju se od podrucja do podrucja, i u zavisnosti od toga da Ii se zgrada nalazi na spisku gradevina oje su pod posebnom zastitom. Pre nego 51:o napravite dalekosez:ne planove, prvo proverite da Ii vase lokalne vlasti zahtevaju posebno odobrenje za malterisanje iii oblaganje kuc:e. Dozvola takode moze biti potrebna za bojenje kuc:e u odredene boje. U svim slucajevima, kratkim telefonskim pozivom obicno mozete da utvrdite sve vrste lokalnih smemica i zahteva.

SPOLJASNJ E OB LAGANJE

MALTER Malter se moze naneti direktno na blokove ili opeku, ili na metalni rabic (zicanu mrezu za bolje prianjanje). Malter prufa ukrasni sloj otporan na vremenske prilike koji stiti strukturu zida. Postoji nekoliko tipova zavrsne obrade, a najcesci su prikazani s desne strane. Neki od zavrsnih slojeva imaju dodatne mogucnosti, kao sto su poboljsana otpornost na vlagu ili mogucnost zavrsne obrade bojom za spoljasnje nanosenje. Proverite sa zidarom ili snabdevacem koje su vase mogucnosti, a oni ce takode modi da vas posavetuju o potrebnim kolicinama i o neophodnim merama za zastitu od vremenskih prilika. Planiranje malterisanja Malterisanje velikih zidova nije posao za amatera jer su potrebni vestina i iskustvo da se postigne zeljeni nivo zavrsne obrade. Najbolje je da angazujete majstora da obavi ovaj posao umesto vas. Moze biti potrebno nekoliko slojeva - obicno se nanese prvi sloj maltera, pa jos jedan ili vise dodatnih slojeva. Ne nanosite malter kada nisu pogodni vremenski uslovi jer lose deluju na prianjanje i mogu skratiti rok trajanja maltera. ,,Jez" (v. dole) za grub zavrsni sloj maltera (tzv. tirolski tip zavrsne obrade) na vec izmalterisanom zidu moze koristiti i amater, ali uz dosta vezbe i napora. Jez se koristi po nanosenju prvog sloja maltera i grubog sloja maltera pa je potrebna strucna pomoc.

Gladak malter Najfinija vrsta zavrsne obrade malterom, ipak zadr.zava teksturu.

Malter sa sarom Ako treba, gladak malter se moze obraditi da ima razlicite sare.

Upotreba letvica Grub malter (tirolski) Ravnomema, gruba zavrsna obrada nanosi se na gladak malter.

Jez Grub zavrsni sloj maltera (tirolski) drzi se u rezervoaru jeza. Lopatice u njemu okrecu se okretanjem rucke i izbacuju mlazeve maltera. Naporno je okretati rucku i d rzati jeza da se ne pomera. Ako sami radite, provezbajte na gruboj nanose povrsini koja se nece grub zavrsni sloj videti. Polako nanosite slojeve grubog maltera. maltera.

Place z.a spoljasnje oblaganje, koje se takode nazivaju i spoljasnjim omotacem, obicno se mogu naci na k'Ucama sa drvenim oh'irom, cineci spoljasnji sloj supljih zidove. ~iedutim, one se mogu koristiti i z.a zidane povrsine. Xeke kuce SU delimicno obJozene iz ukrasnih razloga - place se mogu postaviti horizontalno ili wrtikalno - ali imaju i vazne funkcije, kao sto je zastita od wemenskih uslova. Place su obicno od drveta, ali se koriste i vestaili materijali, kao cement, UPVC i metal. Tak'"''im placama je potrebno manje odrfavanja nego drvenim, a na neke se moze i naneti i boja. Place napra,·ljene od metala nazivaju se zidne obloge, a obicno se montiraju na k"11cu pomocu posebnih spona i kanala, koji se isporucuju sa plocama. Place za spoljasnje oblaganje postavljaju se preko lepenke ill ter-papira (koji sluz:i kao prepreka z.a vlagu) ili preko membrane z.a izjednacenje pritiska (koja sprecava vodu da ude u zid, ali omogucava pari unutar zida da iz.ade . Xiz letvica se priCTTSti za papir ill membranu: letvice obezbeduju tacke z.a priCYISci"rnnje eksera ili srafova, a za eksere ili srafove se kace same spo!jasnje obloge.

Kulije Postize se nanosenjem oblutaka na vlazan malter.

Horizontalne spoljne obloge postavljaju se preko vertikalnih letvica (v. desno), koje obezbeduju supljinu za drenazne kanale izmedu place i zida. Za odrzavanje kanala iz.a vertikalnog omotaca, zakacenog preko horizontalnih letvica montirajte vertikalne letvice. Simetricno zakosenje gomjih ivica horizontalnih letvica usmerava Yodu od zida. Kraj letvica je 150 mm nad zemljom a spoljna obloga ne dodiruje vlaznu zemlju. Uzmite obradeno meko drvo 25 x 50 mm), Yidi str. 122-123 i 208 z.a namestanje letvica. Sistemi za oblaganje imaju i jedan sloj izoladje izmedu obloga i zida. Koristite ispravnu izolaciju da bi se izbegla kondenz.acija.

-

N

0

0

<

DASKE KLINASTOG PRESEKA

DASI -