Uputstva i Vežbe Za Pisanje Tužbe i Izradu Parnične Presude
February 7, 2017 | Author: Zeljko Tomic | Category: N/A
Short Description
Download Uputstva i Vežbe Za Pisanje Tužbe i Izradu Parnične Presude...
Description
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude
STRUKTURA TUŢBE
OPŠTINSKI SUD U SUBOTICI Subotica LENUCA ČORDAR iz Subotice, Ludoška 42a, koju zastupa adv. Milan Dinić iz Subotice, ul. Sever 2 Tuţeni: MILAN ČORDAR iz Subotice, ul. Zmajevačka 38 Predmet spora: podela zajedničke imovine stečene u toku trajanja braka Vrednost predmeta spora: 150.000 dinara Tuţilja:
TUŢBA radi deobe bračne tekovine Stranke su zaključile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu i u toj 31-godišnjoj bračnoj zajednici stekli su, zajedničkim radom i ulaganjem, odreĎenu nepokretnu i pokretnu imovinu. Stranke su stekle trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici), površine 77m2, koji su zajedničkim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaćen. Stekli su i zajednički plac površine 11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Palić. TakoĎe su stekli i putnički automobil «Zastava 101» i druge pokretne stvari domaćinstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevačkoj 38. Ugovor o sticanju svojine na predmetnom stanu potpisao je tuţeni, tako da se on formalno vodi na njegovo ime. Navedeni plac je već podeljen izmeĎu stranaka na jednake delove i kao takav uknjiţen. DOKAZ: izvod iz MKV od 25.avgusta 2000. ugovor o korišćenju stana broj 1018 od 16.04.1991.g. ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Opštinskog suda u Subotici II Ov.br.2419/92 od 15.juna 1992.g. Izvod iz zemljišne knjige K.O. Palić Predmet ove tuţbe je deoba navedenog stana br. 14, u ul. Zmajevačkoj 38, i pokretnih stvario koje se nalaze u tom stanu, kao i putničkog automobila.. Tuţilja je, radi zaštite svojih materijalnih prava koja su ugroţena postupcima tuţenog, prinuĎena da se obrati sudu radi deobe te imovine stečene u braku. Naime, tuţeni je nedavno saopštio tuţilji i njihovoj zajedničkoj deci da je rešio da proda stan te da je isti već dao u postupak prodaje jednoj agenciji. Da bi predupredila za nju teško naknadivu štetu, tuţilja je kod suda izdejstvovala privremenu meru kojom je tuţenom zabranjeno otuĎenje ili opterećenje predmetnog stana jer isti spada u zajedničku nepodeljenu imovinu stranaka. DOKAZ: rešenje Opštinskog suda u Subotici, I. 217/2000 od 22. septembra 2000.godine saslušanje stranaka Zbog pogoršanih odnosa izmeĎu stranaka, i budući da joj je bila ugroţena lična sigurnost, tuţilja je bila prinuĎena da privremeno izaĎe iz stana, nakon čega je tuţeni promenio bravu na ulaznim vratima zajedničkog stana, i nakon toga joj nije hteo dati ključ, onemogućivši je da više uĎe u stan koji i njoj jednako pripada kao i tuţenom. Zbog toga, tuţilja ne moţe ni da uĎe u stan, niti da iz stana uzme svoje lične stvari, te da bi se sprečio mogući konflikt izmeĎu stranaka i nenadoknadiva šteta koju tuţilja trpi zato što ne moţe da koristi sopstveni stan i svoje lične stvari, a ujedno da bi se neposrednim uvidom u stan i stvari u njemu, osujetio tuţeni u svojim, po tuţilju štetnim, namerama da proda stan, tuţilja, s obzirom da su ispunjeni uslovi iz člana 254. ZIP-a, traţi od suda da joj pruţi adekvatnu zaštitu i da donese REŠENjE O ODREĐIVANjU PRIVREMENE MERE OdreĎuje se privremena mera kojom se nalaţe Čordar Milanu iz Subotice da jedan primerak ključa od
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude trosobnog stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici, površine 77m2, koji je predmet spora po osnovu bračne tekovine, odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema ovog rešenja, preda u ruke tuţilji Lenuci Čordar, kao i da istu ne ometa u mirnom ulasku u stan i korišćenju istog, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Ova privremena mera biće na snazi do okončanja parnice u ovoj pravnoj stvari. Tuţilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajedničke imovine koju su ona i tuţeni stekli za vreme trajanja braka: stan, putnički automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuţenog. Od početka bračne zajednice bila je u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece, donosila i spremala hranu, vodila je poslove domaćinstva i odrţavala ga nastojeći na sve načine da domaćinstvo bude uspešno i napredno i doprinoseći da zajednički imetak bude uvećan i sačuvan. Pored svoga redovnog posla, kao prodavac u RK «Patria», bavila se i dodatnim poslovima, a naročito na svadbama i drugim svečarskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranţmana i sl.) unoseći tako stečene prihode uvek u kuću i zajedničko domaćinstvo. Sada je tuţilja, s obzirom da je tuţeni jasno stavio do znanja njoj i deci da će prodati stan i ponaša se kao da tuţilja nema bilo kakvih vlasničkih i drţavinskih prava na zajednički stečenoj imovini, došla u situaciju takve lične i imovinske nesigurnosti da je prinuĎena da traţi sudsku zaštitu. Imajući sve to u vidu, tuţilja na osnovu člana 330. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije, podnosi ovu tuţbu i predlaţe sudu da provede postupak i donese PRESUDU utvrĎuje se da tuţilja Čordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine, po osnovu sticanja zajedničke imovine u braku sa tuţenim Čordar Milanom iz Subotice, na jednoj polovini sledećih stvari: - stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici, površine 77m2, - automobila «Zastava 101», reg.br.Su 234-987 - svih stvari koje se nalaze u navedenom stanu, prema spisku u prilogu ove tuţbe, što je tuţeni duţan priznati i predati tuţilji u drţavinu i svojinu navedeni deo tih stvari u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezuje se tuţeni da plati parnične troškove u visini koju utvrdi sud. U Subotici, 10.maja 2004. godine Tuţilja
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude SADRŢINA TUŢBE 1. naznačenje nadleţnog suda 2. ime tuţioca, njegovo prebivalište, odnosno boravište, a za pravno lice sedište, kao i ime zastupnika ili punomoćnika, ako ga ima 3. ime tuţenog (tuţenika), njegovo prebivalište, odnosno boravište,a za pravno lice sedište, kao i ime zastupnika ili punomoćnika, ako ga ima 4. naznačenje tuţbe i njenog predmeta: "Tuţba radi podele zajedničke imovine stečene u braku" ili: Tuţba radi izdrţavanja i dr. 5. činjenice na kojima tuţilac zasniva tuţbeni zahtev - npr. dugogodišnja bračna zajednica, stečena zajednička imovina i doprinos tuţilje u tome: "Stranke su zaključile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu. Od početka bračne zajednice tuţilja je bila u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece, donosila i spremala hranu, vodila je poslove domaćinstva i odrţavala ga nastojeći na sve načine da domaćinstvo bude uspešno i napredno i doprinoseći da zajednički imetak bude uvećan i sačuvan. Pored svoga redovnog posla, kao prodavac u RK «Patria», bavila se i dodatnim poslovima, a naročito na svadbama i drugim svečarskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranţmana i sl.) unoseći tako stečene prihode uvek u kuću i zajedničko domaćinstvo." Na taj način, u toj 31-godišnjoj bračnoj zajednici stekli su, zajedničkim radom i ulaganjem, odreĎenu nepokretnu i pokretnu imovinu, i to: 1) trosoban stan broj 14, na 2 II spratu, u ulici Zmajevačkoj br. 38 u Subotici, površine 77m , koji su zajedničkim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaćen; 2) stekli su i zajednički plac površine 11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Palić; 3) takoĎe su stekli i putnički automobil «Zastava 101» 4) kao i druge pokretne stvari domaćinstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevačkoj 38. Zajednički plac naveden pod 2) je ranije, sporazumom parničnih stranaka, otuĎen, tako da nije predmet ove tuţbe, pa za podelu ostaju: predmetni stan, motorno vozilo i pokretne stvari." 6. dokaze kojima se utvrĎuju te činjenice "U prilog svojih tvrdnji, tuţilja tuţilja predlaţe sudu da na glavnoj raspravi izvede sledeće dokaze: uvid u izvod iz MKV od 25. avgusta 2000. uvid u ugovor o korišćenju stana broj 1018 od 16.04.1991. g. uvid u ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Opštinskog suda u Subotici II Ov. br.2419/92 od 15. juna 1992. g. uvid u Izvod iz zemljišne knjige K.O. Palić" saslušanje svedoka... saslušanje parničnih stranaka 7. tuţbeni zahtev ili petitum - odreĎen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traţenja "Tuţilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajedničke imovine koju su ona i tuţeni stekli za vreme trajanja braka: stan, putnički automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuţenog. Ona ističe zahtev da sud utvrdi njeno pravo svojine na ½ stana broj 14, na II spratu, u 2 ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici, površine 77m , na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica, na ½ automobila «Zastava 101», reg. br. Su 234-987, kao i na ½ pokretnih stvari navedenih u priloţenom spisku koji je sastavni deo ove tuţbe" 8. naznačenje vrednosti spora: 500.000,- dinara 9. pravni osnov tuţbenog zahteva1: "Imajući sve to u vidu, tuţilja na osnovu člana 330. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije, podnosi ovu tuţbu i predlaţe sudu da provede postupak i donese ...presudu..." 10. tuţbeni predlog – to je po zakonu neobavezan, a u praksi uobičajen sastojak tuţbenog podneska u kome tuţilac formuliše izreku presude onako kako ona, po njegovom mišljenju, treba da glasi npr.: "Tuţilja predlaţe da sud provede postupak po ovoj tuţbi, izvede predloţene dokaze, te da na osnovu toga uvaţi tuţbeni zahtev tuţilje i donese PRESUDU UtvrĎuje se da tuţilja Čordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine na zajedničkoj imovini stečenoj u braku sa tuţenim Čordar Milanom iz Subotice, i to na ½ stana broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevačkoj br. 1 pravni osnov i pravna shvatanja tu‘ioca navedena u tu‘bi, ne obavezuju sud
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude 2
38 u Subotici, površine 77m , na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica i na ½ automobila «Zastava 101», reg. br. Su 234-987, što je tuţeni duţan priznati i predati tuţilji u drţavinu i svojinu navedeni deo tih stvari u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. UtvrĎuje se da tuţilja ima pravo svojine na sledećim pokretnim stvarima: friţider sa zamrzivačem marke "LG", mašina za veš marke "Gorenje", el. šporet "Zanussi", 4 fotelje i sto od pruća, kuhinjski elementi, kompletan nameštaj za spavaću sobu, brodić "Istranka" sa dva motora "Tomos 10" i "Tomos 4", kao i umetničkim radovima: "Narandţa", akvarel od autora Divjana, "Seoski motiv", ulje na platnu od autora Radosava Lazića, "Portret" od autora Đ. Prudnikova, "Portret deteta" crteţ Đ. Prudnikova, "Akt devojke" autora Olivera Tihog i tapiserija M. Tišme, pa se obavezuje tuţeni da tuţilji preda te stvari u posed, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezuje se tuţeni da plati tuţilji iznos od 12.500 dinara na ime parničnih troškova ". 11. potpis tuţioca
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude OPŠTE SUGESTIJE ZA IZRADU PARNIČNE PRESUDE Parnični postupak se meritorno okončava presudom. Rešenjem, kojim se zapravo upravlja postupkom, postupak se moţe izuzetno okončati, kao što je slučaj u posesornim sporovima (gde se čak moţe doneti i rešenje na osnovu propuštanja). Presuda, kao sudska odluka kojom se okončava parnični postupak pred sudom, donosi se i objavljuje javno. Odmah po zaključenju glavne rasprave, a izuzetno u roku od osam dana od dana zakoljučenja glavne rasprave, sudija mora da izradi presudu u pismenom obliku (što u praksi redovno nije slučaj, jer pismeni otpravci presuda kasne i po više meseci. Svaka pismeno izraĎena presuda mora imati a) uvod, b) izreku i c) obrazloţenje. Ova tri segmenta su organski povezana tako da se ni jedan ne sme izostaviti, ali je najvaţnije da dispozitiv bude koncizan i jasan. 1. Uvod presude sadrţi: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, ime i prezime, zanimanje i prebivalište, odnosno boravište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena. 2. Dispozitiv ili Izreka presude sadrţi odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traţenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraţivanja istaknutog radi prebijanja. Izreka (dispozitiv) presude sadrţi meritornu odluku suda u konkretnoj stvari, sa navoĎenjem obavezanog lica i preciznim naznačenjem njegove obaveze/radnje/. Izreka mora biti jasna, precizna, pregledna, razumljiva svakome i svaka greška u izreci, pa čak i tehnička, moţe imati dalekoseţne posledice na prava i obaveze stranaka u postupku. 3. U obrazloţenju sud će izloţiti: zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. Obrazloţenje treba odgovarajućim pravnim i činjeničnim komentarima, baziranim na izvedenim dokazima u postupku, da objasni zašto je sud doneo baš takvu odluku sadrţanu u izreci. Obrazloţenje, uz to, sadrţi svojevrsnu hronologiju provedenog postupka, pregled radnji i dokaza izvedenih u postupku, zahteve i predloge stranaka i stav suda po istima. Obrazloţenje mora u celosti da bude u funkciji izreke presude, da joj ni u kom delu ne protivreči nego da je potkrepi činjenicama i dokazima podvedenim pod odreĎenu materijalnopravnu normu koju, po oceni suda, u konkretnom slučaju treba primeniti. U samom obrazloţenju ne smeju da postoje unutrašnje kontradiktornosti ne samo izmeĎu iznetih činjenica i izvedenih dokaza koje sud obrazlaţe, nego ni izmeĎu pravne i činjenične suštine..spora. U obrazloţenju presude zbog propuštanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja izneće se samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda.
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude FORMALNA STRUKTURA PARNIČNE PRESUDE
P. br. 2349/2002 U IME NARODA Prvi opštinski sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudije Dare Matić, kao predsednika veća, i sudija porotnika Hoti Ismaila i Pere Labovića, kao članova veća, u parnici predlagača Riza Beriša, iz Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 13 Boulevard De la Villette, koga zastupa punomoćnik Stefan Marović adv. iz Beograda, po punomoćiju overenim od strane Ambasade SRJ u Parizu Ov. b.r. 1906/2002 od 21.09.2001. g., i Ardite Ahneti Beriša iz Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 4 Rue Genin, koju zastupa punomoćnik Filip Filipović adv. iz Beograda, po punomoćju overenom od strane Diplomatskog konzularnog predstavništva SRJ u Parizu br. 2387/01 od 28.12.2001. g., radi sporazumnog razvoda braka, nakon glavne i tajne rasprave zaključene 22. aprila 2002. godine, istoga dana, doneo je sledeću PRESUDU Brak zaključen 13 juna 1993. g. u Beogradu, opština Palilula pod brojem 1233 za godinu 1993., izmeĎu predlagača: RIZE BERIŠE iz Beograda, roĎen 10.10.1972. g. u Beogradu, od oca Latifa i majke Razije i ARDITE AHMETI BERIŠA, roĎ. Arifi, iz Beograda, roĎena 11.04.1973. g. u Preševu, od oca Leke i majke Syzane, RAZVODI SE SPORAZUMNO na osnovu člana 84. Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije. Maloletna deca stranaka i to Riza Katarina, roĎ. 19.07.1994. g. i Riza Agim, roĎ. 09.05.1997. g. POVERAVAJU SE na dalju negu, čuvanje i vaspitanje i delimično izdrţavanje majci – predlagaču Arditi. OBAVEZUJE SE predlagač Riza Beriša iz Beograda da na ime doprinosa za izdrţavanje maloletne dece stranaka Katarine i Agima predlagaču Arditi – majci i kao zakonskom zastupniku dece plaća mesečno iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekući mesec, a počev od 22. aprila 2002. godine pa ubuduće pod pretnjom prinudnog izvršenja. Svaka stranka snosi svoje troškove. Obrazloţenje U pismenom predlogu za sporazumni razvod braka kao i na raspravi preko punomoćnika predlagači su naveli da su dana 13. juna 1993. g. u Beogradu zaključili brak , te da iz tog braka imaju dvoje maloletne dece i to kći Katarinu, roĎenu 19.07.1994. g. i sina Agima, roĎenog 09.05.1997. g. Naveli su da su predlagači jedno vreme ţiveli u Beogradu, a potom su 1999. g. otišli u Francusku gde su se zaposlili. Ubrzo su izmeĎu njih počele nesuglasice, sukobi i problemi koji su poslednjih meseci intezivirani tako da su njihovi bračni odnosi toliko ozbiljno i trajno poremećeni da je zajednički ţivot izmeĎu njih postao nepodnošljiv. Imaju potpuno različite poglede na mnoga pitanja, svako vodi svoj odvojen ţivot i ne mogu da se sporazumeju oko rešavanja osnovnih pitanja koja se odnose na odrţavanje bračne zajednice i voĎenje porodičnog domaćinstva. Sve je to dovelo da je bračna zajednica izmeĎu njih već faktički prestala da postoji i to unazad dve godine tako da je dalje odrţavanje njihovog formalnog braka potpuno besmisleno jer nema izgleda da se ta bračna zajednica ponovo uspostavi. Zato su sporazumno predloţili da sud na osnovu čl.84. Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije donese presudu o razvodu braka. U vezi dalje nege, čuvanja, vaspitanja i izdrţavanja maloletne dece stranke su se takoĎe sporazumele a koji sporazum su iznele i u samom predlogu a takoĎe i u pismenom aktu uz ovaj predlog tako da su sporazumno predloţili da se po razvodu braka oba maloletna deteta povere na dalju negu, čuvanje, vaspitanje i delimično izdrţavanje majci – predlagaću Arditi, a da predlagač Riza Beriša počev od donošenja presude pa ubuduće na ime doprinosa za idrţavanje mal. dece, predlagaću Arditi plaća mesečno po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekući mesec. Da bi utvrdio činjenično stanje sud je u toku postupka izveo dokaze i to čitanjem izvoda iz MK venčanih za stranke, čitanjem izvoda iz MK roĎenih za maloletnu decu stranaka Katarinu i Agima, izveštaja Centra za socijalni rad Svilajnac i izveštaja Komercijalne banke AD Beograd od 04.04.2002. g. Ocenom izvedenih dokaza i rezultata postupka u celini a u smislu čl. 8 ZPP sud je utvrdio sledeće
Uputstva i veţbe za pisanje tuţbe i izradu parnične presude činjenično stanje: Predlagaći su brak zaključili na dan 13. juna 1993. g. u Beogradu. Ove činjenice sud je utvrdio čitanjem izvoda iz matične knjige venčanih za predlagače zaveden pod tekućim br. 7 za 1993. g. a za matično područje opštine Palilula. Čitanjem izvoda iz matične knjige roĎenih za maloletnu decu stranaka utvrĎeno je da je mal. Katarina roĎena 19.07.1994. g. u Beogradu a mal. Ţeljko roĎen 09.05.1997. g. takoĎe u Beogradu. Nesporno je meĎu strankama što se tiče odnosa u njihovom braku da su ti odnosi ozbiljno i trajno poremećeni, da je unazad dve godine bračna zajednica faktički raskinuta i nema izgleda da se ta zajednica ponovo uspostavi. Pokušaj mirenja bračnih drugova nije sproveden imajući u vidu činjenicu da su predlagači u inostranstvu i da im je trenutno prebivalište u Francuskoj, a što je sud utvrdio iz čitanja i putnih isprava za predlagaće. Iste činjenice sud je utvrdio i iz izveštaja Centra za socijalni rad Palilula br. 560-59-02 od 28.03.2002. g. kojim. Dopisom Centra sud je obavešten da traţeni izveštaj i mišljenje o poveravanju maloletne dece taj Centar nije u mogućnosti da dostavi jer su proverom na terenu 19.03.2002. g. ustanovili da se stranke kao i njihova deca nalaze u Parizu te nije moguće sprovesti neobhodan postupak u Centru za socijalni rad. Obzirom da su predlagači preko punomoćnika tokom rasprave izričito ostali pri predlogu za sporazumni razvod braka i da ne prihvataju nastavak bračne zajednice, te obzirom da su pri tom postigli sporazum o čuvanju, vaspitanju i izdrţavanju maloletne dece, sud je brak stranaka razveo na osnovu čl. 84. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS jer nema opravdanja da se brak stranaka samo formalno odrţava u situaciji kada se svrha braka ne ostvaruje. Sud je prihvatio sporazum stranaka da se obe maloletna deteta povere majci – predlagaču Arditi na dalju negu, vaspitanje i delimično izdrţavanje nalazeći da ovakav sporazum stranaka nije u suprotnosti sa interesima maloletne dece. Ovo iz razloga što je meĎu predlagačima nesporno da predlagač Ardita ima uslove za to pošto su uz ovaj predlog za sporazumni razvod braka dostavili i pismeni sporazum o ureĎenju ličnih odnosa i izdrţavanju mal. dece koji sporazum je overen od strane Diplomatskog konzularnog predstavništva SRJ u Parizu pod br. 2388/01 od 28.12.2001. g. Naime, tačkom 2. tog sporazuma predlagači su se saglasili da njihova zajednička mal. deca budu poverena na čuvanje i vaspitanje, majci Gorici jer se ona pokazala kao dobra i briţna majka i da je ovaj sporazum izraz njihove zajedničke volje ustanovljen pre svega u interesu njihove zajedničke dece. Sud je shodno čl. 382. st. 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS cenio i sporazum predlagača oko izdrţavanja maloletne dece i doprinosa predlagača Beriša njihovom izdrţavanju pa je taj sporazum prihvatio nalazeći da on nije u suprotnosti sa odredbama pomenutog zakona o odredivanu izdrţavanja uzimajući u obzir uzrast i potrebe maloletne dece a imajući u vidu i činjenicu da se oba maloletna deteta nalaze u Francuskoj. Naime, uz predlog za sporazumni razvod braka bračni drugovi su podneli i pismeni sporazum po kome se tačkom 3 tog sporazuma predlagač Riza Beriša obavezao da za izdrţavanje maloletne dece isplaćuje na ruke svojoj bivšoj supruzi Arditi po 1.000 FF do 5-og u mesecu za tekući mesec. Iz izveštaja Komercijalne banke AD Beograd ekspozitura 02 Beograd od 04.04.2002. g. utvrĎeno je da 1.000 FF bez provizije iznosi 152,45 eura, a što je nešto malo veći iznos u odnosu na oznos koji je traţen od strane predlagača Ardite. Kako su se predlagači sporazumeli da predlagač Riza na ime svog doprinosa za izdrţavanje oba maloletna deteta plaća mesečni iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti za svako dete a na ruke majke – predlagača Ardite to je sud prihvatio takav njihov sporazum i odlučio kao u tač. 3. dispozitiva. Sa izloţenih razloga i primenom navedenih propisa sud je odlučio kao u dispozitivu. Prvi opštinski sud u Beogradu, dana 22. aprila 2002. godine. PRAVNA POUKA: Protiv ove presude moţe se izjaviti ţalba u roku od 15 dana od dana prijema iste Okruţnom sudu u Beogradu a preko ovog suda. Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA,
View more...
Comments