Ulubljenja

OGNJENKA LAKIĆEVIĆ

ULUBLJENJA

Beograd, 2008.

Nikoli

I

PRVA POMOĆ

1. BIOSKOP Šta da napišem a da to nekoga dodirne Bilo koga Jer ovde više niko nikoga ne dodiruje Ne na taj način Kako da skrenem pažnju na sebe A da ne uradim ništa Ili bar ništa loše Kroz lažnu gužvu prolaze lažni dani Oni otklanjaju opasnost od života I svi žure Ili usput doviknu kako nisam u pravu Ali Znam zašto je to tako Samo da ne zastanem da ne razmislim da ne osetim Samo da se ne zaustavim da ne počnem da se preispitujem Samo da sve bude dobro Ništa posebno ali Ovako kao sada Samo da ne zastanem da ne mislim o sebi Zato hajdemo u bioskop

2. HAPPY HEART Kutija šibica Benzin i ja sam izmislila tu igru Da imam šta da radim Kad već imam i zašto Pravila su laka Čak i za mene Pravila kažu nemam prava na pomoć Kažu ne smem da pružam Otpor Kutija šibica Benzin i ja Izmislila sam tu igru Da imam šta da radim Kad ostanem sasvim sama Kutija šibica Benzin Ja Moje srce Gori Od sreće.

3. ŠLJOKICE Stavila sam šljokice na trepavice Svaki put kad trepnem da te zaslepim Plan je zacrtan Hoću da te hipnotišem I onda da te otmem Da ti ugradim novi mozak i probudim ti lenjo srce Kad te vratim u život Ni sekund bez mene nećeš moći A onda ću ja tebi da se smejem Kao meni sada ti Pusti me Otimam se kontoli.

4. PRISTAJEM NA SVE Pišem savete Šaljem zahteve Sakupljam sećanja Umesto znački Sakupljam mrvice Bolja sam nego pre Ali tebe nema Nikad Bila bih i neko drugi Samo da sam s tobom Pa smišljam načine kako da ti budem zanimljiva Kao oni tvoji prijatelji Šta bi da budeš, pitaju me oduvek Duhovita, odgovaram stalno Jer Zvuk tvog smeha volim više i od Pixies I zbog toga pristajem na sve Ima dana kada nikako da te nasmejem A drugi uvek mogu Drugi su uvek prvi Vidi me kolika sam A i kosa mi je crvena I zato, nikad neću shvatiti Kako je moguće da me više ne primećuješ

5. UVIĐAJ Između ovih vrpci Oni vrse uviđaj Tela samo leže Besposlena Svi se nadaju da ima što više Tragova Iz tela ističe sve Što su nekad pomislili Radili videli Svako mesto u kojem su bili Svako lice koje su ikada videli Ističu prizori i sećanja i pročitane knjige Ako ih je bilo uopšte On pregleda tela Objašnjava šta se desilo Mimoišla ih je prirodna smrt Razmišlja o slučaju I šta dalje Ko će biti budan kada se vrati kući I da li će večera biti hladna

6. ODMARAŠ SE Do juče smo živeli Zajedno (Zar se ne sećaš) A sada se ni ne javljaš više Odmaram se od tebe, kažeš Slušam muziku, igram šah Gledam te s nerazumevanjem Jer, i ja znam da igram šah Samo me podseti Ne znam šta mi je, kažeš Ali vidim Ti uživas u neznanju Pa da ne kvarim onda Sećam se (i šta imam od toga) Ti dolaziš - pravim se da spavam Da ti ne bih rekla ono što već znaš Ćutaću Zbog tebe Sramota me je Zbog sebe Ili obratno Gomila se Deponija jade U meni Praznina na spratove Ne možeš da pomogneš Zato se i pravim da spavam Ali Evo tebe i Prestaje zima Radijatori se bude Mali požar Moja privatna lomača Ti si tu Kad ti hoćeš Ja sam tu Kad ti hoćeš Ravnopravnost oplemenjuje Ovakva tuga pruža toliko radosti Baš kao i muzika koju slušam.

7. ODMARAŠ SE II Zvoni alarm Želim da umrem malo ali ipak Ustanem i odem na posao Dok je još mrak Celog dana drži me nova radost Da ćeš biti bolje volje kad se vratim (Da li ćeš?) Iščekujem veče, žurim nazad kući (Od neizvesnosti krckaju kosti) Stavljam ključ u bravu Zakoračim u miris koji poznajem Pozdravljaš me uljudno Kažeš da upravo krećeš... Od razočaranja kao da gluvim Ipak čujem taj zvuk Kakav veličanstveni dodir uzvišenosti Kakav neponovljiv osećaj dostojanstva Kada ostaneš sa druge strane vrata I opet isto Ne čekam ja samo tebe Čekam sve da dođe s tobom Da započnem već jednom taj jebeni život Pola četiri izjutra je Palim još jednu cigaretu Dok slušam Yo La Tengo Tvoje papuče Na mojim stopalima Izgledam kao budala naravno To bi trebalo nešto da mi kaže Ja ipak čekam Da čujem ključ u bravi Laka sam kao Prozak Tek kada sam srećna mogu da zaspim Tek tada Čudesno je Čujem te I život je odjednom bolji Vrata se otvaraju Otvara se sve u meni.

8. POSLEDNJA POMOĆ Nešto je čudno Idem ulicom bez nosa Niko ne primećuje kako mi otpadaju prsti Ruka u laktu se cepa Pramenovi kose kao vlati trave odlaze od mene Noge ne slušaju, odvajaju se od tela Ne znam kako niko ne vidi Potrebna mi je prva pomoć Otkad nisam s njim Delovi tela me samo napuštaju I šta tu ima nekom da ne bude jasno.

9. ŠTA NIKO NA SVETU NE ŽELI Stalno pričam o tebi Govorim im kako je da bi mi rekli zašto je Tako bolje je Naravno ništa im ne verujem Kada si ja ne postoji bolje Često koristim treće lice da bih delovala udaljeno Koristim neodređene zamenice kad mislim na tebe Nekad greškom kažem tvoje ime Svi se smejemo da ne bismo prizvali tugu I tako ih ja pitam svašta Želim da znam gde grešim I šta bi svako od njih radio da je ja Pravim grešku na samom početku Ignorišem očigledno Niko ne želi da bude ja.

10. FOTOGRAFIJA Nemaš ni jednu moju fotografiju Ni na zidu ni na stolu Nemaš je nigde, tražila sam Ti misliš da mi nije krivo Ali opraštam ti samo jer Praviš muziku Bolju i od mojih najomiljenijih grupa I to ne kažem samo jer tebe volim najviše Ja muziku slušam bez predrasuda.

11. KO JE LUD Iscrtala sam plan Sve sam smislila Baš sve Ove godine ću uraditi To To To i To Sve da bih tebe oborila s nogu Da vidiš da umem Lepa sam Kad drugi ne vide Kao što najbolje pevam Kad drugi ne čuju Mislim, mogu i ja da budem luda I da kažem da je to od umetnosti Ali neću. Dovoljno je što sam s tobom.

II

TORNADO

12. ON SE BUDI U različita doba dana On se budi Toplinom tela satire zimu Sneg se otapa na prozoru Stavlja vodu za kafu Opet tone u san Dok voda vri Sanja talase okeana kako ga nose Sanja penu na obali Budi se nasukan Sva voda je isparila Opet stavlja vodu Sad je budan Traži sanovnik U potrazi za značenjima pali cigaretu redovnu Za doručak Dok snovi se još cede Rasteže jutro Sanovnik kaže da će izgubiti dragu osobu Iako sve zavisi od njega Smatra da je to inspirativno pa U 08:56 piše pesmu o gubitku Oseća naznake melanholije To je to, preboleo je Ceo dan je sad pred njim.

13. TAJ MOJ SAN Benzinska pumpa Na ulazu u šumu On prvi Ja za njim Neopaženo To može samo u snu I u onom filmu koji smo gledali koji je meni glup a njemu ne Sa osmehom u zanosu prilazi nekome i objašnjava šta traži: Poklon za neku damu – I u snu znam da to nisam ja – U snu je osećaj sve Naglašava reč ’dama’ I na javi bih znala da to nisam ja Iz džepa vadi dosta novca Krivo mi je ali ćutim Čujem majčin glas Doziva me izmučeno On to ne čuje Osmehuje se za sebe Odlučujem da se sakrijem Čučim u nekom sivom uglu Mrtvom uglu Ja sam stidljivi Bob Ja sam žena sa kladom Ovo je moj jebeni Tvin Piks Tvin Piks sa živošću Hirošime.

14. KALIFORNIJA Odlučila sam Odlazim u Kaliforniju Sledeće godine u ovo vreme Koka-Kola bez šećera i ja Ležaćemo na plaži Zaboraviću na sve zaboravljena od svih Uzvraćena osećanja Čista kao Kapi okeana na mojoj koži Pustiću Preko ramena kosu Plavu Kao da nije moja Vezujem se za sebe dok gledam u druge Pokušavam da živim zdravo Moj emotivni promiskuitet Šum talasa pomaže mi da čujem glasove tiše Glasove koji mi govore da život bez njega je pogrešan Sledeće godine u ovo vreme Kalifornijsko sunce na mojoj koži Već samo od tog dodira Biću neko sasvim drugi Kejt, Sindi, Džejn.

15. SITUACIJA 1 Situacija 1: Nešto kažem i tišina se nadoveže Zažalim što sam išta rekla Eho sopstvenih slabosti teško podnosim naravno ali uvek kažem Samo još jednom Moram Jer kad me neko pita Zašto prosto volim da nemam odgovor.

16. TO NIJE TAJNA To nije tajna Pretvaram se u idiota I, kao da ću večno živeti, godinama već žalim za tobom Kao da si nešto dobro učinio Kao da si me zadužio Ti samo posmatraš Iz te tvoje udobne fotelje Ponekad baciš lopticu, ponekad udicu Neke sitnice za mene Ponekad gledam kroz prozor Daljina grada čini ovu sobu još manjom Daljina sveta mami me da budem malo bliže Nečemu Uvek bolje nego Ničemu Ponekad gledam oko sebe Ni levo ni desno Opterećena okružena zidovima Pokušavam da pokorim malter Ponekad pustim neku sjebanu muziku Da bih potvrdila ispravnost onoga u meni Neću te menjati ni tako načetog Sve da mi ponude novi život zauzvrat.

17. TORNADO On kaže Možda bih i mogao s tobom Ali tornado samo što nije počeo A tvoj auto nema krov (Kao da bi nam pa pomogao) On kaže Možda bih i mogao s tobom Ali život samo što nije počeo A još uvek ne znam da li S tobom da ga delim Dok se godinama tako premišlja Ja samo menjam agregatna stanja sebe, verovanja i života uopšte (kao da imam jedan rezervni) Tornado je sve bliže Ali kao da nemaju šta da izgube, Ljudi su mirni Kao da je kraj tako prolazna stvar A tornado neka odnese i mene u ovim kolima Za kaznu što se prisećam Godine gledanja u retrovizor daju savršeni scenario: Ugledam srebrna kola kako me sustižu Tornado ostavlja puštoš gde god da prođe On kaže Možda bih i mogao s tobom Sad mi je tako najlakše Vraća me kući Moje primedbe se ne čuju od vetra Tornado mi ne može baš ništa Tako je mali Ništavan Gotovo bezazlen u odnosu na Njega.

18. MOŽE SE REĆI Može se reći da sam umrla već nekoliko puta I da je svaka smrt imala veze sa tim Može se reći da znak jednakosti stoji između vazduha tebe vode Ne, nisam umorna U smrtima sam se predugo odmarala.

19. POP POEZIJA Imam dvoje dece I kao da me niko više ne pita za mišljenje Ali svet nikad nije bio obzirniji Imam dvoje dece i ponekad stignem Da napišem Pesmu I pišem tako Pišem O sebi O drugima O svetu koji pada A nažalost nikad neće pasti O svemiru koji me zbunjuje O Velikom Prasku u nama O strahovima koji ušuškaju čoveka pre nego što zaspi Koga uopšte to zanima Nekad neko pročita Klima glavom Nije loše, kažu, doći će i tvoje vreme Mlada nada već decenijama Upijam Klimanje glavama dok Klimava vera u meni dahće Još malo, još samo malo.

20. ŽIVOT, ITD. Kako je moguće da sam ja ikome majka? Pa ja ne razumem decu Oduvek sam bila razumna i tiha Patila u sebi Radovala se diskretno Moje malo dete se smeje Uzvraćam mu odsutno Nešto govori zatim Počinje da plače Kažem mu da nikad neće biti bezbrižniji ali Nikako da se smiri Kao da zna šta ga čeka Ne umem da ga utešim Život je komplikovana stvar Ne umem da ga razuverim Ako sam nekada i bila dete Toga se uopšte ne sećam.

21. SITUACIJA 2 Gledamo televiziju On ljušti pistaće I daje mi svaki drugi Kaže, mala, uzimaj Da bilo ko drugi to kaže Zvučao bi kao seljak A on kad kaže Ja se osmehujem Kao da nisam pri sebi I pitam se da li iko ikoga na svetu voli Koliko ja njega Skupljam ljuske I mislim veliki je svet a On je samo jedan.

22. ZAČARANA Začarana, da To je pravi izraz Tako je od prvog dana I ko će sada da me vrati u mene? Da nećeš možda ti? Usamljene zgrade Nepomično stoje Ovo je ko zna koji put da pored njih prolazim I dalje baš ništa ne govore Ali, znam ih ja dobro Da mogu, srušile bi se na mene Da spasu moje dostojanstvo Ipak, ja klizim podzemnim prolazima Da niko ne vidi Koliko ja nisam ja Krijem zečije šapice Niko ne ljubi zečije usne I sve vreme sve svoje u sebi nosim I pored toga I dalje svakog dana imam toliko stvari da ti kažem.

III

23. BROJIM

REŠENJA

Brojim do 7 I ti nailaziš Prljava košulja Žurba u nogama Nosiš skice pod miškama, alat u rukama, moj život u zubima Oči bez pogleda, obrazi bez osmeha, prolaziš Sramota je ali Zavidim daskama koje sečeš Zavidim zidovima koje bušiš Ljubomorna na koncentraciju I zavidim Stubovima koje postavljaš Šrafovima koje dodiruješ Radnicima sa kojima se rukuješ Ljubomorna na pažnju Zavidim svakome u tvom imeniku Brojim do 10 Da ne porušim sve iz besa.

24. POSTOJI

Postoji Tamo jedan trenutak Postoji Tamo jedna arhiva Sva od mojih cunami sećanja Stide se svi koliko pamtim A još više strepe Postoji Tamo jedan prizor Zatvoreni postoji prozor Otvoren da pusti prašinu Vetrovi raznose dokaze Ali postoji znam da postoji Postoji davni trenutak, početak Miris omekšivača za veš I postoji ono drugo Ti pored mene Dok pratiš me do kola (Zašto me tada nisi gurnuo pod njih?) Ta vožnja do kuće bila je najniža tačka mog polukorisnog postojanja.

25. KOFER Vadim iz kofera Po ko zna koji put Majice i haljine, patike svečane Četkica za zube već čeka me Vadim iz kofera Po ko zna koji put Korisne predmete Kreme da ne ostarimo Knjige da nas spasu Pertle da nas vezuju Nadu za celi svet Kojeg ću osvojim Kad god stignem Ako stignem Sedam naspram tebe Pijemo čaj Čuje se vika od spolja Avanture prolaze bez mene svima bolje je A onda Gledaš me pitomo Ti si prva, a zatim stotinu praznih mesta pa onda ostali koje volim– kažeš mi I sada se jasno sećam Sreća se, kao vrelina čaja, razlivala svuda u meni.

26. POLICE

On pravi police U polupraznom stanu Priziva toplotu Ako već ne može toplinu A napolju Samo što nije Počeo sneg On pravi police Pravi dom za njih Pravi razlozi Ona ga posmatra Decembar osmi te godine Zapis iz njenog dnevnika ’’Moj život je danas počeo.’’ Nova godina Police, krevet, ormari I ona Drugi januar Zapis iz dnevnika ’’Sve se brzo menja. Knjige s police, gledaju me. Kao hiljadu malih očiju u praznoj, praznoj kući’’ Zapis iz dnevnika Peti april ’’Počinje proleće, a nigde nikoga. Da li da idem i ja?’’ Nije otišla Ni do danas Jer, ko će da se javi na telefon Ako neko slučajno bude zvao.

27. REMONT

Statistike kažu Ja sam samo jedna od mnogih Neko ko bi da bude Nešto Nije za mene osmeh čisti Nije za mene pitomost Ni najmanja naklonost Moje srce ne topi ništa osim grubosti Statistike kažu Procenat uspešnosti 50 posto Za remont srca Stepen srednjeg rizika.

28. TAJ STAN

Taj stan Već neko vreme nema me Nekad je raspored stvari zavisio i od mene A sada Ja sam gost u domu nekad svom, kako jadno On je taj koji donosi piće Kupatilo Hm Šta li ću naći a da ne pripada njemu Lak za nokte Zamišljam njen ten Dve godine je prošlo Mnogi već misle da sam luda Stojim Nameštam osmeh, vežbam Reći ću sve podu kupatila, kao i pre Oprati ruke i lice Otvoriti vrata i izaći Sve normalno Civilizacijske tekovine Mada više bih volela da neko razbije nešto To bi ličilo na ono u meni Taj stan i ja u njemu Milion malih kadrova pravo iz sećanja Progone me i muče A lice je mirno, osmehnuto Sasvim prijatno.

29. KALENDAR

Izrezbarila sam kalendar na svim danima bitnim za nas Kalendari prošlosti kao hronike raspadanja Mojeg ja Četvrtak za umor Petak za nadu Vikend za gubljenje Osećam moć dok cepam mesece na dane i bacam ih okolo Agende rokovi planovi satnice od mene ništa ne zavisi Toliko je puteva Kako da izaberem Šta ako pogrešim Nisam napravljena da to mogu da podnosim Koliko još puta da uzmem od tebe ono što ti slučajno ispadne i da se pravim kao da to tako treba.

30.BLIZINA Bezgranične oči gledaju pravo u mene iza mene Prvo lice jednine tuge Prišla bih mu Samo da osvojim taj pogled Ali bojim se pobeći će Privuci stolicu malo bliže, rekla bih mu ali Blizina nije reč koju podnosi dobro.

31. REŠENJA Nažalost Našli su me svesnu Bolelo je kao stid Razočarano shvatih kroz izmaglicu pomerene linije vremena Živa sam ipak To zaista nisam htela Kako ću sad pred tebe? Nažalost Našli su me na vreme Sećam se vike Uzvika Drame dostojne filma Ja lično Nisam govorila baš ništa Prosto, tražila sam rešenja To je bilo jedino koje nisam probala.

32. KREVET Ležem u krevet I svaki put to me na isto podseti U krevetu za dvoje Jedno telo spava Najgori prizor na svetu Svet je previše otvoren za mene Šta ako me samo proguta I koliko još puta da prevarim krevet čuvajući mesto za tebe

33.KUĆA Ne mogu da izdržim Vetar koji me vraća unazad I zato nikako da zaboravim Ne mogu da izdržim Ljude koji mi govore u čemu grešim Mirno, bez strasti Ja samo želim da su na mojoj strani I sama znam da grešim I još je gore nego što kažu Ne mogu da shvatim Kako svakog dana isto A zašto ne na primer bolje Od čega sam ja I zašto još uvek ne menjam svet Previše pitanja i previše mene Prolaze jebeni dani Samo kod kuće s tobom nema pitanja Samo kod kuće s tobom nema mene Kladim se da ti povrće trune u frižideru Sigurna sam da srce ti trune u telu Samo ja to mogu da rešim Pobacam sve to već jednom Zašto me ne zoveš da dođem kući.

IV TREBA DA RAZGOVARAMO

34. SVETSKA BOL Više ne znam šta da radim Gledam kroz prozor Tražim Drveće koje iz daleka liči na tebe U mojoj ulici ih nema Krevet se prostire po sobi Beton se prostire po ulici I po ko zna koji put Merim šta mi je bliže Niko nije kao ti U mojim očima Niko nije kao ti Ali to su oči koje vide nepostojeće Jedan dan pa drugi Sve kao fotografija koju moram da glumim Sedim Čak se i stolice menjaju Jedna za pre podne Druga za popodne Za uveče čitav krevet Da podupire svetsku bol koja ne spava samo se naslanja Teža sam od svega Toliko sam teška da jedva držim sebe Svaki dan Ista misao Niko nije kao ti (A nije da ne bih volela) Svaki dan Isto pitanje Gde sam pogrešila Sve korisna pitanja Nije ni čudo što odgovora nema.

35. ONA Ona ima smeh u kostima koji nikako da izađe napolje Odzvanja šuplje Trese se Ona zastaje Stalno isti utisak Da je nešto zaboravila Vraća se da proveri čak i kada kasni Smeh u kostima Vesela je do srži Zato se okom ne vidi.

36. JA SVE TO RADIM SAMO JER ŽELIM DA NE MOGU BEZ MENE Svi nešto hoće od mene Zovi onoga, zakaži ono, plati ono, donesi ovo Otkaži ono, idi tamo, kupi ovo, raspremi ovo, pitaj, računaj, razmisli, Uradi. I onda na kraju svako kaže da je mogao to i sam. E, nije!

37. EKO-STRATEGIJA Ja sam plastična kesa A nekada sam imala telo Nekad sam bila Ja sam prljava i iskorišćena Plastična kesa na vetru Videla sam se u tvojim očima Ne zaboravljam pogled S gađenjem si gledao Od tada letim na vetru Nemam kuću ni stanicu Nekada sam imala telo Ali sada sam večna Barem još 400 godina biću živa Znači Progoniću te U najmanje 6 narednih života

38. NEMA SPASA Nema ti spasa, kaže mi Promeniću se, promeniću se, videćeš Svejedno nema ti spasa, kaže Ima, vičem Kad se vratim sa ovog puta Biću drugačija Ti samo misliš da ideš na put, kaže Otkad te znam nisi se pomerila s mesta Gurni me, kažem mu Sa mosta, na zid, na pod, bilo gde Da osetim nešto drugo od ovoga Boli li te, pita Ne, kažem mu Pregazi me, ovako ne ide Boli li te sada, pita Nisam navikla na nežnosti, on me je naučio da ih prezirem On je jači od tebe Ima mi spasa, našla sam zanimanje Do kraja života u službi njegovih hirova.

39. ULUBLJENJA Uvežbala sam scenu o kojoj sanjam Ostavljam te, ja kažem Dosta je bilo nepravdi Glas mi ne drhti Ohrabrena, nesalomiva stojim pred njim Upozoravala sam, molila, pisala, crtala, vikala Evo ti sada Koliko puta je bio kraj a nikako stvarno da bude Koliko puta se lomim i na kraju polomim sebe a ne odluku Tu i tamo Prođem tom ulicom Dvocifreni parni broj I znam da Ništa nije prošlo Krupne reči su samo ukras Ništa nije prošlo Sem mene kada dođem do kraja ulice Prođem, ali samo da bih se kao kretala Vratiću se opet znam I tako Dokle god budem mogla da hodam.

40. KOMPENZACIJA 07:20 izjutra Mrzim jutra Šetam svog psa nepostojeće rase Sasvim je dobro Osetiti jutarnji vetar na licu Sasvim je dobro Osetiti radost pseću u rano jutro Kompenzacija, pa šta.

41. TREBA DA RAZGOVARAMO Treba da razgovaramo, čujem Ima nečega u vezi sa tom rečenicom Zbog čega se odmah hvatam za kvaku A ako je još on izgovori Samo bih da uzmem pasoš i bežim Treba da razgovaramo, čujem Muka mi je ali klimam glavom Ja sam tu da se bolje oseća Njemu na usluzi Pasoš u zadnjem džepu.

42. ŠTA DA RADIM BEZ TEBE Nemam baš nikakav plan Tebe ne mogu da zamene planovi Da sam ih pravila, tebe ne bih srela Kako to odjednom nemaš ništa da mi kažeš Ja svaki minut imam nešto novo Pisaću dnevnik dok me oči ne zabole I dok se sve ne rastvori u vremenu kad se već ne rastvara u ljudima Jedva pratim tvoja kretanja Navodiš me na pogrešan trag Eto to radiš sve vreme

43. PROZOR Boli me leva ruka, i rame Već satima sedim ispred kompjutera Kao i ti ispred svog Slušam Bilija Brega i kao razmišljam o socijalnoj pravdi Sa mog prozora vide se automobili, kladionica, i mnogo bandera Šta ti vidiš sa svog? Sklanjam pogled sa ekrana po prvi put tog dana Zagledam se u sećanje koje ne dolazi Jedva se prisećamo kako izgleda onaj drugi Ali, pamtimo reči i položaj zareza Nelogičnu upotrebu staromodnih prideva Puštam Lojd Kola Da smirim revoluciju Svako veče pred spavanje Moj komjuter piše ti ljubavna pisma Ja nemam ništa s tim Svako veče pred spavanje Čitam neke pesme I pitam se zašto takve ne mogu da napišem Ali ne odustajem Svako veče pred spavanje Pišem neke pesme A onda ih bacam Zajedno sa ostacima hrane.

43. O ČEMU RAZMIŠLJAM Lenja I ne previše pametna Nimalo otmena Po prvi put iskrena Vreme je da obznanim Svima Ko sam ja Ipak Imam i ja dušu Čitam, služim se kompjuterom, imam prijatelje A slušam i muziku Satima gledam u utičnicu u zidu Utikač lampe u njoj Priljubljen Savršeno nalegne E, želim i ja tako da pripadam nekome.

44. RUKE Idem ulicom Peče me dlan Jagodice buktinjice Nisam znala da koža može da boli bez otvorene rane Treba mi ruka Tuđa, naravno Da smiri sve Da nasloni svoj dlan I izdrži Dok drži moju ruku Šake su mi u plamenu Nemam ništa da ponudim Sem stiska ruke Kroz njega Celo telo se uliva Dok idem ulicom Neka me neko samo uzme za ruku.

V

JA, NEREPREZENTATIVNO

45. ZAHTEVNA? Ovde živim Neka ovo bude i tvoja kuća Nije mi potreban prostor Nije mi potrebna samoća sopstveni kutak tišina Previše vremena provodim po grobljima bolnicama ružnim snovima Odvedi me tamo gde ima živih Individualnost je precenjena, nezavisnost izmišljena Oduzmi mi slobodu Daj mi sebe zauzvrat

46. MOJ TAJNI PLAN Uvek nosiš tu istu majicu Kad god mi kažeš da si hladan Obična glupa majica Nešto kao ti Uvek nosiš tu istu majicu Kad god mi kažeš da si zamrznut Izbledela Isprana Tanka Nikakva Kao ono što nosiš u sebi da mi daš A ja Samo želim da skinem tu majicu sa tebe A posle nje Sve dok ne dođem do srca Da znam o tebi koliko i ti o meni Koliko ja o sebi A uvek završavamo tako što skidamo slojeve mene Do krvi Onda nestaneš Jer, kako uopšte da me voliš kad se providim Spaliću jednom ja tu majicu Videćeš Ona mi donosi loše vesti I zato posle nosim džemper usred leta Spaliću jednom ja tu majicu Ukrašću je dok budeš spavao Samo ću posle oprati ruke od mirisa vatre Čekati da me pozoveš da dođem i ostanem Primiću poziv u 10:07 Samo ću baciti šibice kroz prozor Vezati kosu Dolazim reći ću Spaliću jednom tu tvoju majicu koju volim Videćeš

47. MOJ TAJNI PLAN 2 Već dugo to u meni stoji Imam ja još jedan tajni plan Nego ne smem da kažem naglas Otići ću tamo i nasloniti se na taj šalter Kao da se naginjem kroz prozor Onako ležerno Kako samo ja to mogu I reći ću ženi sa druge strane Ono što planiram već godinama Jednu kartu, brzo Ne mogu da kažem za gde Jer, ako neko čuje, tražiće me A dosta mi je svih tih potraga Najviše onih kroz knjige pesme i slike Nekad sam gorela da budem nađena Od želje su izašli plikovi I sada mi je dosta svega

Svaki put kada se setim Sedam godina po devet sati Sem vikendom To je 15120 sati rada za druge Bacila bih se kroz prozor Ili samo skliznula na pod Isto onako ležerno kao što se oslanjam na šalter Onako kako samo ja to umem Vrati mi sate I zato ću reći Ono što planiram već dugo Jednu kartu, brzo Nije bitno za gde Samo da pobegnem od njega Sve te potrage pronalaženja i gubljenja uvek gubljenja Baš onda kada mislim da je nađeno I svi krhki zakloni koje smo pravili I oni čvrsti koje smo propustili Sve je to bilo Da shvatimo kako Kad već ne znamo zašto Da shvatimo s kim Kad već ne znamo gde.

48. MOJ TAJNI PLAN 3 Ništa neće biti isto Mada to svakako više nije važno Ako je ikada i bilo 04:13 je izjutra To je više nego juče u isto vreme Pakujem sve stvari u kesicu Da je zakopam ispod breze Žurim svanuće Pakujem delove sebe po kesama Da ih bacam po kontejnerima Nemam dovoljno dobar lepak Raspoređujem ruke noge kese u veće kese Unutrašnje organe ću gde stignem Možda sam i rekla da je ona majica bezveze Ali na tebi sve dobro izgleda.

49. GDE ĆU To se neće desiti Kaže mi kalendar Mrzim kalendare Ukrasno odbrojavanje života Bacila sam sve satove Ionako se vreme meri vekovima Ova košulja nije moja Ali dobra je da sakrije rupe Ti misliš da ja ne znam, kažem mu Pa od kada znam za sebe Ja čekam na tebe I sve te priče su o tebi iako tada to nismo znali Uvek si na oprezu Kao da ćemo živeti zauvek A to se neće desiti, odmah da ti kažem Nema vremena Prezirem sve od jutros Dan je dug i kasni za mnom I samo moja hrabrost ostaje neponižena A lenjost nepobediva Perem kosu A onda Perem ruke od svega Zatvaram vrata Proveravam da li sam sve ponela Nisam, ali ipak Odlazim.

50. SA PODA Podići ću to sa poda Samo ako se više sagnem Znam da ne moram ali ja bih da probam Kako izgleda kada se predam Podići ću to sa poda I svoj pogled zajedno s tim A ako ga usmerim prema zgradama mozda dobiću objašnjenje o betonu podlozi i uopšte Svemu Znam da ne moram ali ja bih da probam Kako izgleda kada pažljivo slušam Ugasi svetlo Oni ne treba da nas vide Ugasi ga U mraku odgovornost ne postoji Ti moraš da kreneš što pre Oni danas dolaze u posetu A na podu je sada već previše stvari Podigni me sa poda ako ti nije previše teško Postavi me negde Znam da ne moram ali ja bih da probam Kako izgleda kada imam svoje mesto.

51. ZAŠTO SVI SPAVAJU Zašto svi spavaju Da budu odmorni sutra za posao Zašto svi spavaju kada moja budnost želi nešto da im prenese upita podeli sa njima ove tihe trenutke Dajem san za sjaj u očima Kažem kako sam Pitam zašto sam baš Tako je sve bledo Samo to ne bledi: Moja Budnost Ja ne bih nikada da spavam Čula sam da je umor stanje svesti ili stanje savesti Da li da sve prećutim Da odem da spavam Da budem odmorna za posao Niko ne koristi moju budnost Gomilam zanemarene dragocenosti Ne znam više šta bih s njima.

52. PREČICOM DO PREČICE Rado bih učestovala Ako imam Zašto Ali kako oplemeniti plastiku od sjaja ne vidim baš ništa Kuda da ih odvedem Da im pokažem sve što imam sve šta nudim Kad vidim oni čak trepću na drugu stranu Sve ja to znam pre njih Prečicom do prečice Stići ću Možda pre njih - To nije pitanje Kuda bi oni - To nije pitanje Rado bih rekla sve Ali tamo gde ja idem Oni su već bili Verujem u prazninu Verujem u nepostojanost Verujem u strah Konačni Proizvodi Ljubavi Prečicom do prečice Stižem svaki put Sve sigurnije I vise ne sumnjam Brojne prečice Daju mi nadu da se nadam da put ipak postoji Oni ostaju ispred Jaki, i sličnih izraza lica kao sve što sam već videla Misle A ne znaju - Ili mozda znaju Sve ja to znam pre njih O njima Pre njih.

53. OSTAVLJAJUĆI SEBE IZA SEBE Nemerljivost broja sumornih dana Podseti ga da možda ovaj ipak nije jedan od njih I uzima njenu ručicu da bi je držao u svojoj Ni sam ne zna zašto A ona, u tom trenutku srećna kao i prvoga dana, ćuti da nešto ne pokvari I samo Uzdahne Ali pre toga Udahne Jednom za budućnost Drugi put za nepovrat Nekad prećuti uzdah Da on ne pomisli da je muči nešto sada kada je on pažljiv To ne bi bilo u redu Počinje vetar Oni kreću ka kući On, i ona za njim poslušno Ostavljajući sebe iza sebe.

54. SUPERLEPAK Svaku noć pred san Probam da se sastavim Da ujutru budem u komadu i tako krenem na posao Pokušavam da sklopim sebe u ono što sam bila pre tebe Rekonstruišem sebe po sećanju

55. JA, NEREPREZENTATIVNO Uslovljavam Uskraćujem Ucenjujem Utičem Umišljam Uplićem Ubeđujem Ustajem Pokušavam Pretim Pa Preklinjem Pišem Planiram Pamtim Posrćem Padam Prepisujem Pripisujem Posustajem Pristajem Prelazim Pričam Prekidam Zaključujem Zaključavam Zahtevam Zovem Otimam Osujećujem Ostavljam Odlazim Pa se uvek vraćam.

BIOGRAFIJA Ognjenka Lakićević je rođena 1975. godine u Beogradu, gde živi i radi. Završila je Filološki fakultet. Od 8:30 do 17h je službenik. Pored toga, član je beogradske grupe Autopark. Voli svoj automobil, internet i muziku. Zaboravlja na svet gledajući serije. Ovo je njena druga knjiga. Prva zbrka poezije, ’’Ispod stepeništa’’ (Mali Nemo, Pančevo), izašla je 2002. godine.

SADRŽAJ

I PRVA POMOĆ 1. Bioskop 2. Happy Heart 3. Šljokice 4. Pristajem na sve 5. Uviđaj 6. Odmaraš se 7. Odmaraš se II 8. Prva pomoć 9. Šta niko na svetu ne želi 10. Fotografija 11. Ko je lud II TORNADO 12. On se budi 13. Taj moj san 14. Kalifornija 15. Situacija 1 16. To nije tajna 17. Tornado 18. Može se reći 19. Pop poezija 20. Život, itd. 21. Situacija 2 22. Začarana III REŠENJA 23. Brojim 24. Postoji 25. Kofer 26. Police 27. Remont 28. Taj stan 29. Kalendar 30. Blizina 31. Rešenja 32. Krevet 33. Kuća IV TREBA DA RAZGOVARAMO 34. Svetska bol 35. Ona 36. Ja sve to radim samo jer želim da ne mogu bez mene 37. Eko-strategija 38. Nema spasa 39. Ulubljenja 40. Supstitucija

41. Treba da razgovaramo 42. Šta da radim bez tebe 43. Prozor 44. Ruke V JA, NEREPREZENTATIVNO 45. Zahtevna? 46. Moj tajni plan 47. Moj tajni plan 2 48. Moj tajni plan 3 49. Gde ću 50. Sa poda 51. Zašto svi spavaju 52. Prečicom do prečice 53. Ostavljajući sebe iza sebe 54. Superlepak 55. Ja, nereprezentativno