Ulrich Beck - Rizicno Drustvo

Ulrih Bek

RIZIĈNO DRUŠTVO U susret novoj moderni Prevela LJILJANA GLIŠOVIĆ

Redakcija prevoda Dušan Glišović

„Filip Višnjić", Beograd, 2001.

Naslov originala: Ulrich Beck RISIKOGESELLSCHAFT: Auf dem Weg in eine andere Moderne Suhrkamp Verlag Frankfurt am Main 1986

Ευνομία · Biblioteka · Eunomia

Glavni i odgovorni urednik JAGOŠ ĐURETIĆ Urednici SVETOZAR STOJANOVIĆ VUKAŠIN PAVLOVIĆ

Sadržaj

Reč autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . , . . . . 1 1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - - - - - - - 1 7

PRVI DEO NA VULKANU CIVILIZACIJE: KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA Prvi odeljak O logici raspodele dobara i raspodele rizika ........... ......................... . .. . 31 1. Nauĉna definicija raspodele štetnih materija i socijalni poloţaji ugroţenosti .............................. . .............. 38 2. O zavisnosti rizika modernizacije od znanja. ............ ... 41 U mislima sjediniti razdvojeno: pretpostavka o kauzal- nosti; Implicitna etika; Nauĉna i socijalna racionalnost; Višestrukost definicija: sve više rizika; Lanci uzroka i ciklusi oštećenja: koncept sistema; Sadrţaj rizika: dogaĊaj koji se još nije zbio kao stimulans za akciju; Legitimnost: „latentni sporedni efekti" 3. Klasnospecifiĉni rizici 52

6"'

Ulrih Bek 1. Globalizacija rizika c i v i l i z a c i j e , , . , , . . , . . . , , . . , . , . . 5 4 Efekat bumeranga; Ekološko obezvreĊenje i eksproprijacija; Riziĉni poloţaji nisu klasni poloţaji; Poloţaj ugroţenosti kao sudbinska ugroţenost; Nove internacionalne nejednakosti 2. Dve epohe, dve kulture: o odnosu percepcije i proizvodnje r i z i k a . , , , . , . , , , , ............. . ..................... . .66 Utopija svetskog društva .............................................. . .......... Politiĉki vakuum; Od solidarnosti usled bede do solidarnosti iz straha? Drugi odeljak

Politička teorija znanja u rizičnom društvu . ........................ . ...................75 1. Pauperizacija civilizacije.. . , ........ ......... .. .......................... 75 2. Zablude, obmane, greške i istine: o konkurenciji racionalnosti ......... ............ ............................... 84 Ekonomsko slepilo za rizike; Glasovi „sporednih efekata"; Poricanje kauzalnosti rizika; Jeftin trik: dozvoljene vrednosti; Prekid nauĉne racionalnosti 3. Javna svest o rizicima: neiskustvo iz druge r u k e . . . . . . 104 Jedno spekulativno doba; Solidarnost ţivih tvari; „Društvo ţrtvenog jarca"; OphoĊenje prema nesigurnosti: kljuĉna biografska i politiĉka kvalifikacija 4. Politiĉka dinamika priznatih rizika m o d e r n i z a c i j e . , , . 1 1 1 5. Pogled na prirodu i društvo na kraju XX veka ...................... 116 DRUGI DEO INDIVIDUALIZACIJA SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI O detradicionalizaciji načina življenja u industrijskom društvu ........................................................ . ................... 125 1. Ambivalentnosti: oslobaĊanje pojedinaca u uslovima razvijenog trţišta rada ............................................................................. .... 126 Treći odeljak S one strane klase i sloja ................................................................ . . . 131 1. Kulturna evolucija naĉina ţivljenja ................................ .... 133 „Efekat lifta"; Mobilnost; Obrazovanje

Rizično društvo

7

2. Individualizacija i formiranje klasa: Karl Marks i Maks Veber ....... .................. .. ................. 141 Karl Marks: „Upojedinaĉen pojedinac"; Maks Veber: Trţištem odreĊen socijalni milje 3. Kraj tradicionalnog društva velikih grupa? .......... ...... 150 4. Individualizacija, masovna nezaposlenost i novo siromaštvo ............................. . .......................... 153 5. Scenariji budućih razvoja ...... ................................ . 162 Nastajanje nestaleških klasnih solidarnosti; Od porodiĉne ka politiĉkoj privatnosti; Individualizovano „društvo nesamostalnih" Ĉetvrti odeljak Ja sam ja: o odnosima i konfliktima polova unutar i izvan porodice ..... ....................................................................173 1. O poloţaju muškaraca i ţena ..................................... ,174 Brak i seksualnost; Obrazovanje, trţište rada i zaposlenost; Emancipacija ţena i rad u porodici iz perspektive muškaraca; Teze 2. Industrijsko društvo je moderno staleško društvo ....... 189 3. OslobaĊanje od ţenske i muške uloge? .......... ............ 194 4. Nastajanje svesti o nejednakostima: mogućnosti izbora i teranje na izbor. ......... .................... 202 5. Scenariji budućih razvoja .......................................... 207 Povratak primarnoj porodici; Jednakost muškaraca i ţena; S druge strane ţenskih i muških uloga Peti odeljak Individualizacija, institucionalizacija i standardizacija životnih situacija i biografskih matrica ..........................219 1. Analitiĉke dimenzije individualizacije ........................ 220 Individualizacija 2. Posebnosti procesa individualizacije u Saveznoj Republici Nemaĉkoj ....... ............................... 222 3. Institucionalizacija biografskih matrica .......... .......... 225 Šesti odeljak Destandardizacija dohodovnog rada: o budućnosti obrazovanja i zapošljavanja ...............................................235

Ulrih Bek

8

1. Od sistema standardizovane pune zaposlenosti do sistema fleksibilne i pluralizovane hipozaposlenosti. ........ ........................................ 237 2. Avetinjska ţelezniĉka stanica - obrazovanje bez zapošljavanja ....................................... . .........., , . , . , , 252 3. Raspodela šansi preko obrazovanja?, , , , ......... .................... 258

TREĆI DEO REFLEKSIVNA MODERNIZACIJA: O GENERALIZACIJI NAUKE I POLITIKE Pogled unazad i unapred , , , , . , . ................ .................. . 267 Sedmi odeljak Nauka s one strane istine i razotkrivanja istine? Refleksivnost i kritika naučnotehnološkog razvoja .................................... 271 1. Primarna i refleksivna scientizacija ....................................... 276 2. Demonopolizovanje znanja ................................................... 283 Falibilizam u nauĉnoj teoriji; Falibilizam u nauĉnoistraţivaĉkoj praksi; Razmena internog i eksternog; Feudalizacija saznajne prakse; Reagovanja: nauka izmeĊu sumnje u iracionalnost i remonopolizacije 3. Praktiĉni i teorijski tabui 296 4. O procenjivosti „sporednih efekata" ............................. . 301 Autonomizacija primene; O stvaranju objektivnih ograniĉenja; Uklanjanje uzroka ili savlaĊivanje simptoma; Nepogrešivost ili sposobnost uĉenja; Specijalizacija u kontekstu; Pledoaje za teoriju uĉenja nauĉne racionalnosti Osmi odeljak Obezgraničenje politike: o odnosu političkog upravljanja i tehnoekonomskih promena u rizičnom društvu ................. .. .................................. ............................... 317 1. Politika i subpolitika u sistemu modernizacije ........................ 318 2. Gubitak funkcije politiĉkog sistema: argumenti i razvoji ............................ . ...................................... 323

Rizično društvo

9

3. Demokratizacija kao razvlašćivanje politike. .......... .. ........... 328 Korišćenje graĊanskih prava i diferencijacija kulturne subpolitike; Nova politiĉka kultura 4. Politiĉka kultura i tehniĉki razvoj: kraj konsenzusa o progresu? .............................. . ...................... 341 5. Subpolitika medicine - studija o jednom ekstremnom sluĉaju ...... ............................................................ 347 6. Dilema tehnološke politike ................................ . 359 7. Subpolitika industrijske racionalizacije ................................ 362 8. Rezime i perspektiva: scenariji moguće budućnosti. .. 374 Vraćanje u industrijsko društvo; Demokratizacija tehnoekonomskog razvoja; Diferencijalna politika Literatura ............. . ...................................... . ............ .. ......................... , 3 9 3

Reč autora

VJ'vaj vek odista nije oskudevao u istorijskim katastrofama: dva svetska rata, Aušvic, Nagasaki, potom Herisberg, sada Ĉer- nobilj. To nagoni na opreznost u izbom reĉi i izoštrava pogled na istorijske osobenosti. Sva patnja, beda, sve nasilje koje su ljudi nanosili ljudima do sada je poznavalo kategoriju „drugi" - Jevreji, crnci, ţene, azilanti, disidenti, komunisti itd. Sa jedne strane su postojale ţice, logori, podeljeni gradovi, vojni blokovi, a sa druge sopstvena ĉetiri zida realne i simboliĉne granice, iza kojih su mogli da se povuku oni, koje to naizgled ne dotiĉe. Svega toga i dalje ima, ali i nema posle Cernobilja. To je kraj „drugih", kraj svih naših visokorazvijenih sposobnosti distanciranja, kraj koji je atomskim zagaĊenjem postao iskustven. Beda se moţe jzopštiti, opasnosti atomskog doba više ne mogu. U tome je njihova kulturna i politiĉka snaga nove vrste. Njena sila je sila opasnosti, koja ukida sve zaštitne zone i diferencijacije moderne. Dinamika opasnosti koja ukida granice ne zavisi od stepena zagaĊenja i rasprave u vezi sa njenim posledicama. Pre će biti daje obratno, tako da se svako merenje uvek vrši ispod giljotine koja dotiĉe sve. Priznati neko opasno atomsko zagaĊenje ravno

12

Ulrih Bek

je priznanju bezizlaznosil za ĉitave regione, zemlje, delove Zemljine kugle. Nastavljanje ţivota i prepoznavanje, odnosno priznavanje opasnosti protivureĉi jedno drugom. To je fatum koji raspravi u vezi sa mernim i dozvoljenim vrednostima, kratkoroĉnim i dugoroĉnim posledicama tek daje njegovu egzistencijalnu brizantnost. Morali bismo se barem jednom upitati šta bismo, u stvari, mogli da promenimo, kada bi i prema sluţbenim merilima došlo do akutno opasnog zagaĊenja vazduha, vode, ţivotinja i ljudi. Da li bi se onda ţivot disanje, jedenje, pijenje - zvaniĉno zaustavio, smanjio? Šta se dogaĊa sa stanovnicima celog jednog kontinenta koji su u razliĉitim stepenima (prema „fatalistiĉkim" promenljivima kao što su vetar, voda, udaljenost od mesta nesreće itd.) neizleĉivo zatrovani? Mogu li se ĉitave grupe zemalja drţati u karantinu? Da li će unutar njih da izbije haos? Ili će i u jednom takvom sluĉaju na kraju sve morati da protekne onako kako je proteklo posle Ĉ0r- nobilja? Sama ova pitanja pojašnjavaju vrstu jedne objektivne pogoĊenosti, gde se dijagnoza opasnosti poklapa sa uvidom u neizbeţnu prepuštenost opasnosti. U razvijenoj moderni, koja je nastupila da bi se ukinula ograniĉenja raĊanjem i ljudima stvorilo mesto u društvenoj strukturi za vlastitu odluku i rad, nastaje jedan novi tip „askriptivne" ugroţene sudbine kojoj, ma kako radili, ne mogu umaći. Ona pre liĉi na stalešku sudbinu srednjeg veka, nego na klasne poloţaje XIX veka. Doduše, ona više ne poznaje nejednakost staleţa, (ni periferne društvene grupe, ni razlike izmeĊu grada i drţave, ni nacionalnu ili etniĉku pripadnost itd.). Za razliku od staleţa ili klasa, ona nije sa predznakom bede, nego sa predznakom straha , i upravo nije „tradicionalni relikt", nego produkt modeme, i to 11a njenom najvišem stepenu razvoja. Atomske centrale vrhunci ĉovekovih produktivnih 1 stvaralaĉkih snaga - postale su posle ĉernobilja takoĊe predznaci suvremenog srednjeg veka opasnosti. One ukazuju na opasnosti koje istovremeno preobraćaju do vrhunca dovedeni individualizam moderne u njegovu ekstremnu suprotnost.

Rizično društ\>o

13

Još uvek su ţivi refleksi jednog drugog doba: Kako mogu da zaštitim sebe i svoje? A saveti u vezi sa onim što je privatno, a što više ne postoji, veoma su konjunkturni. Ipak svi ţive i u antropološkom šoku od kroz pretnju iskušene zavisnosti civilizacijskih oblika ţivota od „prirode", koja je ukinula sve naše pojmove o „punoletstvu" i „sopstvenom ţivotu", o nacionalnosti, prostoru i vremenu. Veoma daleko, na zapadu Sovjetskog Saveza, dakle, poĉev od sada: u našoj neposrednoj okolini dogaĊa se udes - ništa što se htelo, ništa agresivno, pre dogaĊaj koji je svakako vredelo izbeći, dogaĊaj koji je po svom iznimnom karakteru ĉak i normalan, štaviše, ljudski. Ne izaziva greška katastrofu, nego sistemi koji ĉovekove greške pretvaraju u nepojmljive razorne snage. Svi su radi procene opasnosti upućeni na merne instrumente, teorije, a pre svega na svoje ne-znanje, ukljuĉujući eksperte, koji su upravo i obznanili 10.000-godišnje carstvo atomske bezbednosne verovatnoće, a sada u nekoj novoj bezbednosti, od koje nam zastaje dah, istiĉu da ova opasnost nikada ne postoji kao akutna. Pri svemu tome se istiĉe karakteristiĉan mešovit odnos između prirode i društva, kojim ova opasnost prelazi preko svega što bi moglo da joj pruţi otpor. Tu je pre svega her- mafrodit, „atomski oblak" civilizacijska sila koja je pre- obraćena i pretvorena u prirodnu silu, gde istorija i vreme ĉine jedno koliko paradoksalno, toliko nadmoćno jedinstvo, ĉitav svet, elektronski umreţen, kao zaĉaran zuri u njega. „Preostala nada" u neki „povoljan" vetar (ah, jadni ŠveĊani!) otkriva tada, više no mnoge reĉi, ĉitavu razmeru bespomoćnosti jednog visokocivilizovanog sveta, koji je upotrebio bodljikavu ţicu i zidove, vojsku i policiju, kako bi zaštitio svoje granice. „Nepovoljno" okretanje istog, još i kiša - kakav peh! - a uzaludnost uzima zamah da zaštiti društvo od zagaĊene prirode, da atomsku opasnost suzbije na ono „drugo" „ĉovekove" okoline. Iskustvo, o koje se za trenutak razbio naš dosadašnji oblik ţivota, odraţava predavanje svetskih industrijskih sistema industrijski integrisanoj i zagaĊenoj „prirodi". Konfrontiranje prirode i društva jeste konstrukt XIX veka koji je sluţio dvostrukoj

14

Ulrih Bek

nameni, da ovlada prirodom i da je ignoriše. Priroda je pot- ĉinjena i iskorišćena na kraju XX veka, i tako od spoljnjeg postala unutrašnji, od datog načinjeni fenomen. Tokom svog telmiĉkoindustrijskog preobraţaja i dovoĊenja 11a trţišta širom sveta, priroda je uvedena u industrijski sistem. Istovremeno je ona na taj naĉin postala nesavladiva pretpostavka za voĊenje ţivota u industrijskom sistemu. Zavisnost cd potrošnje i trţišta sada na novi naĉin ponovo znaĉi zavisnost od „prirode", a ova imanentna zavisnost trţišnog sistema od „prirode" postaje u trţišnom sistemu 1 sa trţišnim sistemom zakon voĊenja ţivota u industrijskoj civilizaciji. Štiteći se od pretnji spoljne prirode, mi smo nauĉili da gradimo kolibe i sakupljamo znanja. Industrijskim pretnjama drage prirode, koja je uvedena u industrijski sistem, prepušteni smo gotovo bez zaštite. Opasnosti postaju slepi putnici proseĉne potrošnje. One putuju vetrom i vodom, nalaze se u svemu 1 svaĉemu, i dolaze u kontakt sa onim što je najneophodnije za ţivot - sa vazduhom, hranom, odećom, stambenim prostorom - svim, inaĉe, tako strogo kontrolisanim zaštitnim zonama moderne. Posle nesreće, gde zaštita ili izbegavanje nemaju smisla, ostaje (naizgled) jedina aktivnost: osporavanje, jedno umirivanje, koje stvara strah i koje razvija svoju agresivnost u zavisnosti od stepena na pasivnost osuĊene svepogoĊenosti. U nepredstavljivosti i neopaţljivosti opasnosti ova preostala aktivnost ima u realno postojećim preostalim rizicima svoje naj- delotvornije saveznike. Naliĉje podruštvljene prirode jeste podruštvljeno razaranje prirode, njen preobraţaj u društvene, ekonomske i politiĉke pretnje sistema visokoindustrijalizovanog svetskog društva. U globalitetu zagaĊenja lanaca ţivotnih namirnica i proizvoda širom sveta, ugroţavanja ţivota u industrijskoj kulturi prolaze kroz društvene metamorfoze opasnosti: svakodnevna ţivotna pravila okrenuta su naglavaĉke. Trţišta se ruše. Vlada oskudica u izobilju. Izazivaju se poplave zahteva. Pravni sistemi se ne bave ĉinjeniĉnim stanjima. Na pitanja koja nas se najviše tiĉu, odgovara se sleganjem ramenima. Medicinska zaštita nije

Rizično društvo

15

delotvorna. Zgrade nauĉne racionalnosti se urušavaju. Vlade se klimaju. Biraĉi, koji glasaju ĉas za jednu ĉas za drugu stranku, beţe. A sve ovo, dok za naša ĉula stvarnost ostaje neizmenjena, kao da pogodenost ljudi nema nikakve veze sa njihovim postupcima, njihova povreĊivanja sa njihovim dostignućima. To je kraj XIX veka, kraj klasičnog industrijskog društva sa njegovim predstavama o suverenosti nacionalne drţave, automati ci progresa, klasama, principu uĉinka, prirodi, stvarnosti, nauĉnom saznanju itd. I beseda o (industrijskom) rizičnom društvu u ovom i naroĉito u ovom smislu - na koju sam se usudio pre više od godinu dana, uprkos velikom unutarnjem i spoljnjem otporu - ima i jedan gorak ukus istine. Mnogo toga, što je u tekstu izboreno argumentima - neopaţljivost opasnosti, njihova zavisnost od znanja, njihova nadnacionalnost, „ekološka eksproprijacija", preokret iz normalnosti u apsurdnost itd. ĉita se posle ĉemobilja kao puki opis stvarnosti. Ah, da je ovo bilo samo prizivanje budućnosti koju valja spreĉiti!

Bamberg, maja 1986.

Ulrih Bek

Uvod

T

ema ove knjige je neupadljiv prefiks „post" On je kljuĉna reĉ našeg vremena. Sve je „post". Već smo se neko vreme navikli na „postindustrijalizam". Još uvek je integrisan u naš pojmovni aparat. Sa „postmodernom" već sve poĉinje da se razvodnjava. Pojam post-prosvećenosti je tako mraĉan, da bi i bog rekao laku noć. „Post" je kljuĉna reĉ za bespomoćnost koja se zaplela u pomodnost. Ona nagoveštava jedno „preko toga", koje ne moţe da imenuje, a u bitnim elementima koje imenuje i negira, ostaje privezana za poznato. Prošlost plus „post " - to je osnovni recept sa kojim u nerazumevanju, punom reĉi i teško shvatljivih pojmova, stojimo naspram stvarnosti, koja izgleda da je izašla iz uobiĉajenog toka. Ova knjiga je pokušaj da se ude u trag reĉci „post" (alternativno: „posle", „kasni", „trans"). Ona istrajava u naporima da pojmi znaĉenja, koja je istorijski razvoj moderne dao ovoj reĉci u protekle dve, tri decenije - naroĉito u Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Ovo moţe da uspe samo kroz teško rvanje sa starim teorijama i uobiĉajenim naĉinima mišljenja, ĉiji je ţivot veštaĉki produţen reĉcom „post". Kako su one usaĊene ne samo u drugima, nego i u meni samom, ponekad se u ovoj knjizi zaĉuje

18

Ulrih Bek

buka od bitke, ĉija jaĉina potiĉe i od toga što i ja moram da potisnem svoje vlastite primedbe. Stoga neke stvari mogu da ispadnu malo prejake, preterano ironiĉne ili ishitrene. Ali niko ne moţe da se odupre sili gravitacije starih naĉina mišljenja sa uobiĉajenim akademskim balansiranjem. Izlaganja nisu reprezentativna u smislu pravila koje zahteva empirijsko sociološko istraţivanje. Ona slede drugaĉiju ambiciju: da budućnost koja upravo poĉinje da poprima oblik, stavi u vidno polje nasuprot prošlosti koja još uvek preovlaĊuje. Izlaganja su pisana sa stanovišta posmatraĉa - govoreći istorij skini poreĊenjem - društvene scene s poĉetka XIX veka, išĉekujući konture još nepoznatog industrijskog doba, koje se već svugde pomaljaju iza fasada feudalnog agrarnog doba koje išĉezava. U vremenima strukturalnih promena reprezentativnost ulazi u savez sa prošlošću i premešta naš pogled na vrhove budućnosti, koji sa svih strana zalaze u horizont sadašnjosti. Utoliko ova knjiga sadrţi nešto od empirijski orijentisane, projektivne društvene teorije - bez ikakvih metodoloških garancija. Izlaganja su bazirana na proceni da smo mi svedoci - subjekti i objekti - jednog sloma unutar moderne, koja se oslobaĊa kontura klasiĉnog industrijskog društva i poprima novu formu - ovde tako nazvano (industrijsko) „riziĉno društvo" To zahteva jedno delikatno balansiranje izmeĊu protivureĉnosti kontinuiteta i diskontinuiteta u moderni, koji se reflektuju u antagonizmu izmeĊu modeme i industrijskog društva i izmeĊu industrijskog društva i riziĉnog društva. Da se ove epohalne distinkcije ĉak danas pojavljuju, jeste ono što hoću da pokaţem ovom knjigom. Kako se one detaljno mogu diferencirati, proizlazi iz sagledavanja razliĉitih predloga društvenog razvoja. MeĊutim, da bi ovde mogla da se postigne jasnoća, mora se nešto više sagledati budućnost. Teorijskom sedenju na dve stolice odgovara praktiĉno se- denje. Onima, koji se sada ĉvršće no ikad drţe prosvećenosti sa premisama XIX veka nasuprot navali „iracionalnosti duha vremena", isto tako se odluĉno protivureĉi kao što se protivureĉi

Rizično društvo

19

onima, koji bi odmah ĉitav projekat moderne, sa svim njegovim propratnim anomalijama, pustili niz vodu. Nije potrebno ništa dodati panorami uţasa civilizacije koja samu sebe ugroţava i koja je već dovoljno razvijena u svim sektorima trţišta mišljenja. Isto se odnosi na manifestacije jedne „nove bespomoćnosti" koja je izgubila klasifikujuće dihotomije jednog industrijskog sveta, koji je ĉak u svojim antagonizmima bio „normalan". Knjiga koja je pred vama bavi se narednim, drugim korakom. Ona podiţe sam ovaj korak do predmeta objašnjenja. Pitanje je kako razumeli i pojmiti u sociološki inspirisa- nom i informisanom mišljenju ove nesigurnosti duha vremena, koje bi ideološki bilo ciniĉno negirati, a opasno nekritiĉki ih prihvatiti. Vodeća teorijska ideja, koja se u tu svrhu razraĊuje, moţe se najbolje razjasniti ponovo istorijskom analogijom: Kao što je modernizacija ukinula staleški okoštalo agrarno društvo u XIX veku, i izvukla sliku strukture industrijskog društva, tako modernizacija danas briše konture industrijskog društva, a moderna nastavlja da ţivi kroz jednu drugu društvenu formu.

Granice analogije istovremeno ukazuju na posebnosti ove perspektive. U XIX veku modernizacija se dogaĊa pred pozadinom njene suprotnosti: tradicionalnim svetom predanja, jednom prirodom, koju je valjalo spoznati i kojom je valjalo ovladati. Danas, na prelazu u XXI vek, modernizacija je potpuno istrošila i izgubila svoju suprotnost i sada pogaĊa samu sebe svojim premisama industrijskog društva i njegovim funkcionalnim principima. Modernizacija u horizontu iskustva pre moderne potisnuta je refleksivnom modernizacijom. Dok su u XIX veku demi- stifikovane staleške privilegije i religiozni pogledi na svet, danas se demistifikuje razumevanje nauke i tehnologije u klasiĉnom industrijskom društvu, naĉini ţivota i rada u primarnoj porodici i profesiji, predstave o ulozi muškaraca i ţena itd. Modernizaciju na stazama industrijskog društva zamenjuje modernizacija premisa industrijskog društva, nešto što nije predviĊeno ni u jednom do danas korišćenom teorijskom scenariju i ni u jednoj knjizi politiĉkih recepata. To je onaj antagonizam, koji nastaje izmeĊu moderne i industrijskog društva (u svim

20

Ulrih Bek

njegovim varijantama), i koji nam danas zamagljuje koordinatni sistem, s obzirom da smo u potpunosti naviknuti da modernu shvatamo u kategorijama industrijskog društva. Ovom distinkcijom izmeĊu modernizacije tradicije i modernizacije industrijskog društva ili, drugim reĉima, izmeĊu primame i refleksivne modernizacije bavićemo se još dugo vremena. U daljem tekstu ona će biti nagoveštena u prolazu kroz konkretne sfere rada. Iako još uopšte nije sagledivo koje će „zvezde nekretnice" mišljenja industrijskog društva nestati u toku ovog, tek zapoĉetog, drugog stepena racionalizacije, već danas se s razlogom moţe pretpostaviti da ovo vaţi ĉak za naizgled ĉvrste „zakone", kao što su onaj o funkcionalnoj diferencijaciji ili onaj o masovnoj proizvodnji koja je vezana za fabrike. Na dvema konsekvencama jasno se istiĉe ova neobiĉnost perspektive. Ona tvrdi ono što je do sada izgledalo nezamislivo: da se, naime, u svom kontinuitetu industrijsko društvo oprašta od pozornice svetske istorije tihim korakom normalnosti preko straţnjih stepenica za sporedne efekte, a ne na naĉin kako je do sada predviĊan u slikovnicama o teoriji

društva: sa jednom politiĉkom eksplozijom (revolucija, demokratski izbori). Štaviše, ova perspektiva kaţe da „antimodernistiĉki" scenario, koji trenutno uznemirava svet - novi društveni pokreti i kritika nauke, tehnologije i progresa - nije u suprotnosti sa modemom, već je izraz njenog daljeg konsekventnog razvoja izvan projekta industrijskog društva. Opšti sadrţaj modeme dolazi u suprotnost sa njegovim okoštavanjem i cepanjem nadvoje u projektu industrijskog društva. Pristup ovakvom pogledu blokira jedan neuništivi, do sada jedva shvaćeni mit, u kome je velikim delom bilo zatoĉeno društveno mišljenje XIX veka, koje još uvek baca svoju senku na poslednju trećinu XX veka. Ovim mitom se, naime, tvrdi d a j e razvijeno industrijsko društvo svojim obrascima rada i ţivota, svojim proizvodnim sektorima, svojini mišljenjem u kategorijama ekonomskog rasta, svojini razumevanjem nauke i tehnologije, svojim oblicima demokratije jedno potpuno savremeno

Rizično društvo

21

društvo, vrhunac moderne, ĉije nadvisivanje uopšte nema smisla ĉak ni razmatrati. Ovaj mit ima mnogo izraţajnih formi. U najdelotvornije ubraja se suludost o kraju istorije društva. Ovaj je u optimistiĉkim i pesimistiĉkim varijantama posebno fascinantan za epohu u kojoj se inovacija permanentno oslobaĊa tradicionalnog bremena. Stoga mi još ne moţemo ni da zamislimo mogućnost promene društvene forme u modemi, jer su teoretiĉari industrijskog društva i industrijskog kapitalizma ovaj oblik modeme, koji u bitnim crtama robuje svojoj suprotnosti u XIX veku, pretvorili u aprioran. Kantom inspiri- sano pitanje - Šta ĉini savremeno društvo mogućim? - transformiše se u pitanje o istorijski uslovljenim konturama, linijama sukoba i principima funkcionisanja industrijskog kapitalizma i neophodnostima moderne uopšte. Kuriozitet sociološkog istraţivanja, kojim se do danas pretpostavlja, da se sve bitno u industrijskom društvu menja - porodica, posao, preduzeće, klasa, dohodovni rad, nauka - ali da se istovremeno te iste stvari u principu ne menjaju, samo je sledeća potvrda ove ĉinjenice. Hitnije nego ikad potrebne su nam ideje i teorije, koje će nam dopustiti da novo, koje se stuštilo na nas, shvatimo na nov naĉin i da sa njim ţivimo i radimo. Istovremeno mi moramo da oĉuvamo dobre odnose sa trezorima tradicije bez pogrešno shvaćenog okretanja ka novom, punog tuge zbog rastanka, koje na neki naĉin uvek ostaje staro. Ući u trag novim pojmovima, koji već poĉinju da se pojavljuju sa rušenjem starih, jeste teţak poduhvat. Nekima to miriše na „promenu sistema" i ulazi u sivu zonu nadleţnosti sluţbe za zaštitu ustavnog poretka. Drugi su se zabarikadirali u krucijalna ubedenja i shodno svojoj dogmatiĉ- nosti, nastaloj u protivljenju samome sebi - a to moţe da bude mnogo toga: marksizam, feminizam, kvantitativno mišljenje, specijalizacija - poĉinju da biju po svemu što miriše na lutajuće otpadništvo. Uprkos tome ili moţda baš zbog toga: svet ne propada, u svakom sluĉaju ne zbog toga što svet XIX veka danas propada. Pri tom se i preteruje. Tako stabilan, koliko znamo, društveni svet XIX veka nije nikada bio. Više puta je propadao - u mišlje-

22

Ulrih Bek

nju. Tamo je, u stvari, bio sahranjen pre nego što se valjano i rodio. Mi danas doţivljavamo da se vizije jednog Niĉea ili na bini inscenirane braĉne i porodiĉne drame u meĊuvremenu „klasiĉne" (znaĉi: stare) knjiţevne modeme (manje ili više) reprezentativno zaista odvijaju u našim kuhinjama i spavaćim sobama. Dakle, ono što je odavno smišljeno, dogaĊa se. I uvek se dogaĊa sa izvesnim zakašnjenjem od otprilike - pola do celog veka. I dogaĊa se već duţe vreme. I verovatno će se još dugo dogaĊati. I uopšte se ne dogaĊa. Mi, takoĊe, doţivljavamo - preko onoga što je prethodno smišljeno u knjiţevnosti - da se mora nastaviti ţiveti nakon što je priča gotova. Mi doţivljavamo, da tako kaţemo, ono što se dogaĊa dok ne padne zavesa u nekoj Ibzenovoj drami. Mi doţivljavamo stvarnost postgraĊanske epohe van pozornice. Ili, s osvrtom na rizike civilizacije: mi smo naslednici jedne realno postojeće kritike kulture, koja se upravo zbog toga više ne moţe zadovoljiti dijagnozom kritike kulture, koja se uvek više smatrala nekom vrstom opominjućeg pesimizma u pogledu budućnosti. Ne moţe ĉitava jedna epoha da sklizne u prostor izvan prethodno defmisanih kategorija, a da se to „izvan" jednom ne opazi i ne razotkrije staje: veštaĉki prolongirano pravo prošlosti na red, kome su izmakli sadašnjost i budućnost. U odeljcima koji slede pokušava da se uhvati, kroz raspravu o razvojnim tendencijama u centralnim sferama društvene prakse, misaona nit istorije društva i produţi pojmovima i teorijama industrijskog društva (u svim njegovim varijantama). Vodeća ideja o refleksivnoj modernizaciji industrijskog društva razvija se iz dva ugla. Prvo, iz mešanja kontinuiteta i diskon- tinuiteta na primeru proizvodnje dobara i proizvodnje rizika. Procena je sledeća: dok u industrijskom društvu „logika" proizvodnje dobara dominira „logikom" proizvodnje rizika, u riziĉnom društvu je ovaj odnos obrnut (Prvi deo). Proizvodne snage su izgubile svoju neduţnost u refleksivnosti procesa modernizacije. Proizvodnja rizika baca sve veću senku na jaĉanje tehnoekonomskog „progresa". Samo u nekom ranijem stadijumu oni se mogu legitimisati kao „latentni sporedni efekti".

Rizično društvo

23

Kad se globalizuju, postanu predmet javne kritike i (anti)nauĉnog istraţivanja, oni skidaju velove latentnosti i dobi- jaju centralni znaĉaj u socijalnim i politiĉkim raspravama. Ova „logika" proizvodnje i raspodele rizika razvija se u poreĊenju sa „logiko m" raspodele dobara (koja je dosta determinisala dru- štveno-teorijsko mišljenje). U centru se nalaze rizici i posledice modernizacije, koje se odraţavaju u ireverzibilnom ugroţavanju ţivota biljaka, ţivotinja i ljudi. Oni se više ne mogu ograniĉiti na odreĊene lokalitete ili grupe poput rizika u XIX i u prvoj polovini XX veka, koji su se odnosili na preduzeće i profesiju - već više pokazuju tendenciju ka globalizaciji koja prevazilazi proizvodnju i reprodukciju isto toliko koliko i nacionalne granice i u tom smislu omogućava nastajanje nadnacionalnih i klasno nespecifiĉnih globalnih opasnosti sa novim tipom društvene i politiĉke dinamike (Prvi i Drugi odeljak). MeĊutim, ove „društvene opasnosti" i njihov kulturni i politiĉki potencijal samo su jedna strana riziĉnog društva. Druga strana se vidi kada se u centar diskusije stave imanentne pro- tivurečnosti između moderne i kontramoderne u okviru industrijskog društva (Drugi i Treći deo). Sa jedne strane, industrijsko društvo se planira kao društvo velikih grupa u smislu jednog klasnog ili slojevitog društva i to juĉe, danas i u široj budućnosti. Sa druge strane, klase ostaju upućene na validnost kultura i tradicija društvene klase, koje se upravo detradicio- nalizuju u posleratnom kursu modernizacije Savezne Republike Nemaĉke kao socijalne drţave (Treći odeljak). Sa jedne strane, u industrijskom društvu se društveni ţivot normira i standardizuje prema matrici primarne porodice. Sa druge strane, primarna porodica bazira se na dodeljenim, da tako kaţemo, „ staleškim" ulogama muškaraca i ţena, koje poĉinju da se ruše u kontinuitetu procesa modernizacije (ukljuĉivanje ţena u obrazovanje i trţište rada, sve veća uĉestalost razvoda itd.). Ali time se pomera odnos proizvodnje i reprodukcije, kao i sve ostalo što je u vezi sa industrijskom „tradicijom primame porodice": brak, roditeljstvo, seksualnost, ljubav itd. (ĉetvrti odeljak).

24

Ulrih Bek

Sa jedne strane, industrijsko društvo se shvata u kategorijama društva (dohodovnog) rada. Sa drage strane, aktuelne mere racionalizacije

ciljaju upravo na obrazac poretka tog društva: fleksibilizacija radnog vremena i radnog mesta briše granice izmeĊu rada i ne-rada. Mikroelektronika omogućava novo umreţavanje odeljenja, preduzeća i konzumenata unutar i van proizvodnih sektora. Ali tako se „demodernizuju" dosadašnje pravne i društvene premise sistema zapošljavanja: masovna nezaposlenost se u novim formama „pluralizovane hipozapo- slenosti" „integriše" u sistem zapošljavanja - sa svim propratnim rizicima i šansama (Šesti odeljak). Sa jedne strane, nauka se institucionalizuje u industrijskom društvu, a time i: metodska sumnja. Sa druge strane, ova sumnja (na poĉetku) se ograniĉava na eksterno, na objekte istraţivanja, dok osnovi i konsekvence nauĉnog rada ostaju zaštićeni od interno podsticanog skepticizma. Ova podela sumnje je isto toliko neophodna u svrhe profesionalizacije koliko je nestabilna u pogledu sumnje u pogrešivost: kontinuitet nauĉnotehniĉkog razvoja prolazi kroz diskontinuitet u svojim internim i eksternim odnosima. Sumnja se proširuje na osnove i rizike nauĉnog rada, što ima za posledicu vraćanje nauci, koja se istovremeno generalizuje i demistifikuje (Sedmi odeljak). Sa jedne strane, sa industrijskim društvom ostvaraju se zahtevi i forme parlamentarne demokratije. Sa drage strane, upola se smanjuje radijus vaţenja ovih principa. Subpolitiĉka inovacija, institucionalizovana kao „progres", ostaje u nadleţnosti ekonomije, nauke i tehnologije, za koje ne vaţe demokratske procedure. Ovo postaje problematiĉno u kontinuitetu procesa modernizacije tamo gde subpolitika - suoĉena sa povećanim i riskantnim proizvodnim snagama - preuzima od politike vodeću ulogu u oblikovanju društva (Osmi odeljak). Dragim reĉima: komponente jedne industrijalizmu imanentne tradicionalnosti ubacuju se na razliĉite naĉine u projekat industrijskog društva - u obrasce „klasa", „primame porodice", „profesionalnog rada" ili u razumevanje „nauke", „progresa", „demokratije" - a njihove osnove poĉinju da se raspadaju i

Rizično društvo

25

dezintegrišu u refleksivnosti modernizacije. Ma kako ĉudno zvuĉalo: epohalna iritiranja koja su ovim izazvana uopšte nisu rezultat krize nego uspeha modernizacije. Ona se više ne odvija u nego suprotno smeru i kategorijama industrijskog društva. Doţivljavamo promenu osnova promene. Ali da bi ovo moglo da se shvati, pretpostavlja se, naravno, revidiranje predstave o industrijskom društvu. Prema svom osnovnom nacrtu ono je polumoderno društvo, ĉiji ugraĊeni elementi kontramoderne nisu ništa staro, tradicionalno, već konstrukt i proizvod samog industrijskog društva. Koncept industrijskog društva poĉiva na jednoj protivurečnosti izmeĊu univerzalnih principa modeme i funkcionalne strukture njenih institucija, u kojima se ovi principi mogu realizovati samo na partikularno-selektivnoj osnovi. Ali to znaĉi da industrijsko društvo samo sebe destabilizuje svojim razvojem. Kontinuitet postaje „uzrok" diskontinuiteta. Ljudi se oslobađaju neminovnosti i naĉina ţivljenja industrijske epohe moderne - na sliĉan naĉin kao što su u doba reformacije iz svetovnih ruku crkve „pušteni" u društvo. Potresi koji iz toga nastaju ĉine drugu stranu riziĉnog društva. Poljuljan je koordinatni sistem ţivota i mišljenja u industrijskoj modemi - osovine porodice i posla, vere u nauku i progres - a nastaje jedna nova dvojnost šansi i rizika - upravo konture riziĉnog društva. Šanse? U riziĉnom društvu principi moderne iskupljuju se za svoje cepanje nadvoje u industrijskom društvu. Na mnogo naĉina ova knjiga odraţava proces otkrivanja i uĉenja njenog autora. Na kraju svakog poglavlja pametniji sam nego na poĉetku. Postojalo je veliko iskušenje da se ova knjiga nanovo promisli i napiše, pošavši od njenog zakljuĉka. Nije bilo samo u pitanju vreme koje mi je za to nedostajalo. Da sam ga imao, samo bi ponovo nastao neki novi meĊustadijum. Ovo još jednom naglašava procesualni karakter argumentacije ove knjige i nikako ne treba da se shvati kao blanko pokriće za primedbe. To je za ĉitaoca prednost, jer poglavlja moţe da ĉita zasebno ili drugim redosledom, i da ih promisli sa svesnim pozivom na prihvatanje, doradu argumenata i kontriranje argumentima.

26

Ulrih Bek

Gotovo svi oni koji su mi bliski bili su u nekom trenutku konfrontirani sa obilnim prethodnicama ovog teksta i mojom molbom za njihov komentar. Neki od njih nisu bili baš oduševljeni varijantama koje su neprestano kuljale. Sve se ulilo u knjigu. Saradnja sa, uglavnom, mladim nauĉnicima iz kruga mojih istraţivaĉkih aktivnosti ne moţe se adekvatno istaći ni u tekstu, ni ovde u predgovoru. Za mene je ona bila jedno ogromno ohrabrujuće iskustvo. Neki delovi ove knjige upravo su plagijati liĉnih razgovora i ţivota koji delimo. Hteo bih da zahvalim: Elizabeti Bek-Gemshajm (Elisabeth Beck-Gemsheim) za našu nesvakidašnjicu u svakidašnjici, za zajedno proţivljene ideje, za postojano odsustvo respekta; Mariji Rerih (Maria Rerrich) za mnoge misaone podsticaje, razgovore, kompliko- vanu preradu materijala; Renati Sic (Renate Schütz) za njenu boţanski zaraznu filozofsku radoznalost i inspirativne vizije; Volfgangu Bonsu (Wolfgang Bonß) za uspešne istraţivaĉke razgovore o gotovo svim delovima teksta; Peteru Bergeru (Peter Berger) za tekst sa njegovim primedbama koje su mi bile od pomoći; Rristofu Lauu (Christoph Lau) za njegova promišljanja i obezbeĊivanja kverulantnih argumenata; Hermanu Štumpfu (Hermann Stumpf) i Peteru Sopu (Peter Sopp) za mnoga ukazivanja i snalaţljivo nabavljanje literature i empirijskog materijala; Angeliki Šaht (Angelika Schacht) i Gerlindi Miler (Gerlinde Müller) za njihovu pouzdanost i entuzijazam u kucanju teksta. Iskusio sam i sjajno kolegijalno ohrabrenje od Karla Martina Bolte (Karl Martin Bolte), Hajnca Hartmana (Heinz Hart- mann) i Leopolda Rozenmajera (Leopold Rosenmayr). Šta god d a j e ostalo od ponavljanja i pogrešnih predstava, ovim proglašavam za znakove svesne nesavršenosti. Onaj ko tu i tamo izmeĊu redova misli da vidi svetlucanje nekog jezera, ne greši. Veliki delovi ovog teksta napisani su u prirodi, na jednom brdu iznad Štarnberškog jezera, tako da su poneki komentari o svetlosti, vetra i oblacima odmah ugraĊivani u tekst. Ovo neobiĉno radno mesto - privilegovano preteţno sunĉanim vremenom omogućeno je gostoljubivim stara-

Rizično društvo

27

njem gospode Rudorfer (Ruhdorfer) i cele njene porodice, koja je ĉak sklanjala svoju decu da se ne igraju i stoku da ne pase u mojoj blizini. Fondacija Folksvagenverk je dodelom akademske stipendije stvorila pretpostavke za slobodno vreme, bez kojih se verovatno nikada ne bi ušlo u avanturu ove argumentacije. Moje bamberške kolege Peter Gros (Peter Gross) i Laslo Vaskoviĉ (Laszlo Vaskovics) sloţili su se sa odlaganjem svojih slobodnih semestara u moju korist. Srdaĉno zahvaljujem svim ovim ljudima - oni ne snose odgovornost za moje zablude i preterivanja. Posebno su u to ukljuĉeni i oni koji nisu remetili moj mir, a podnosili su moje ćutanje.

Bamberg/Minhen, aprila 1986.

Ulrih Bek

PRVI DEO NA VULKANU CIVILIZACIJE: KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA

Prvi odeljak O logici raspodele dobara i raspodele rizika

u

razvijenoj moderni društvenu proizvodnju dobara sistematski prati

društvena proizvodnja rizika. Shodno tome se problemi i konflikti koji se odnose na raspodelu u društvu oskudice preklapaju sa problemima i konfliktima koji nastaju iz proizvodnje, definicije i raspodele nauĉnotehniĉki proizvedenih rizika. Ova promena logike raspodele dobara u društvu oskudice u logiku raspodele rizika u razvijenoj modemi istorijski je vezana (bar) za dva uslova. Prvo, ona se odvija - kao što se to danas moţe spoznati - tamo i u onoj meri u kojoj stvarna materijalna beda moţe objektivno da se smanji i društveno izoluje, kako dosegnutim nivoom ljudske i tehnološke produktivnosti, tako i pravnim zaštitama i uredbama socijalne drţave. Drugo, ova kategorijalna promena istovremeno je zavisna od ĉinjenice da se u toku eksponencijalno rastućih proizvodnih snaga u procesu modernizacije oslobaĊaju rizici i potencijali samougroţavanja u do sada nepoznatim razmerama.* * Modernizacija znaĉi talase tehnološke racionalizacije i promene u radu i organizaciji, ali ona obuhvata i mnogo više od toga: promenu društvenih karakteristika i

32

Ulrih Bek

Jedan istorijski tip mišljenja i delanja relativizovaće se, odnosno, preklapati sa drugim u onoj meri u kojoj se pojave ovi uslovi. Pojmovi „industrijsko" ili „klasno društvo" (u najširem Marksovom i Veberovom smislu) vrte se oko pitanja kako društveno proizvedena dobra mogu da se raspodele na društveno nejednak, a istovremeno „legitiman" naĉin. Ovo se preklapa sa novom paradigmom rizičnog društva , koja se u suštini bazira na rešenju sliĉnog problema, ali sasvim druge vrste. Kako se mogu spreĉiti, minimizovati, dramatizovati i kanalisati rizici i opasnosti, sistematski proizvedeni kao deo procesa modernizacije? Kako se mogu tamo, gde su u obliku „latentnih sporednih efekata" konaĉno ugledali svetlost dana, tako ograniĉiti i raspo- deliti, da niti spreĉavaju proces modernizacije, niti prekoraĉuju granice (ekološke, medicinske, psihološke i društvene) „podnošljivosti"? Nije, dakle, više reĉ ili nije više reĉ iskljuĉivo o iskori- šćavanju prirode, oslobaĊanju ĉoveka od tradicionalnih prinuda, nego je takoĊe i velikim delom reĉ o problemima koji su posledica samog tehnoekonomskog razvoja. Proces modernizacije postaje „ refleksivan" , postaje sopstvena tema i problem. Pitanja razvoja i korišćenja tehnologija (u oblasti prirode, društva i liĉnosti) preklapaju se sa pitanjima politiĉkog i nauĉnog „rukovanja" rizicima aktuelno ili potencijalno koristećih tehnologija - otkrivanje, ubacivanje, izbegavanje ili prikrivanje — s obzirom na horizonte relevantnosti, koji treba posebno da se definišu. Obećavanje bezbednosti raste sa rizicima, i stalno se mora reafirmisati jednoj budnoj i kritiĉkoj javnosti kozmetiĉkim ili stvarnim zahvatima u tehnoekonomski razvoj .

standardnih biografija, ţivotnih stilova i naĉina ţivljenja, struktura moći i uticaja, formi politiĉke represije i participacije, poimanja stvarnosti i normi znanja. Sa aspekta društvenih nauka plug, parna lokomotiva i mikroĉip su vidljivi indikatori jednog znatno dubljeg procesa koji zahvata i preoblikuje ĉitavu društvenu strukturu, gde se, konaĉno, menjaju izvori izvesnosti sa kojih se napaja ţivot (Kosclleck, 1977., Lepsius, 1977, Eisenstadt, 1979). Obiĉno se pravi distinkcija izmeĊu modernizacije i in dustrijalizacije. Ovde se zbog jeziĉkog pojednostavljenja uglavnom govori o „modernizaciji" u smislu jednog višeg pojma.

Rizično društvo

33

Obe „paradigme" socijalne nejednakosti sistematski se odnose na odreĊene periode u procesu modernizacije. Raspodela društveno proizvedenih dobara i konflikti u vezi sa njom u središtu su paţnje onoliko koliko oĉevidna materijalna beda, „diktatura oskudice", upravlja mišljenjem i delanjem ljudi (kao što je to danas u velikom delu takozvanog Trećeg sveta). Pod tim uslovima društva oskudice odvija se proces modernizacije sa zahtevom da se kljuĉevima nauĉnotehniĉkog razvoja otvore vrata skrivenim izvorima društvenih dobara. Ova obećanja o oslobaĊanju od nezasluţenog siromaštva i zavisnosti zasnivaju se na delanju, mišljenju i istraţivanju u kategorijama društvene nejednakosti, od klasnog preko slojevitog do individualizova- nog društva. U visokorazvijenim, bogatim socijalnim drţavama na Zapadu odvija se sada jedan dvostruki proces: sa jedne strane, borba za „hleb nasušni" izgubila je urgentnost kardinalnog problema, koji stavlja u senlcu sve ostalo, u poreĊenju sa materijalnim snabdevanjem u prvoj polovini XX veka i sa Trećim svetom kome preti glad. Za mnoge ljude problemi „velikih stomaka" dolaze umesto gladi (o problemu „novog siromaštva" vidi str. 153 i dr.). MeĊutim, procesu modernizacije se ovim oduzima njegova dosadašnja legitimna osnova: borba protiv evidentnih oskudica, zbog koje je, ĉak, postojala spremnost pomirenja sa ponekim (ne više u potpunosti) neviĊenim sporednim efektom. Paralelno se širi saznanje o tome da su izvori dobara „zagaĊeni" sve većim „sporednim efektima opasnosti". Ovo uopšte nije novo, ali je ostalo dugo nepnmećeno u naporima da se savlada beda. Povrh toga, ova tamna strana dobija na znaĉaju hiperrazvojem proizvodnih snaga, U procesu modernizacije sve više i više se oslobaĊaju i destruktivne snage, pred kojima ljudska imaginacija ostaje potpuno zbunjena. Oba izvora pothranjuju sve veću kritiku modernizacije, koja glasno i veoma kritiĉno determiniše javne rasprave. U sistemskim pojmovima, ranije ili kasnije u kontinuitetu procesa modernizacije društveni poloţaji i konflikti „društva

34

Ulrih Bek

koje raspodeljuje dobra" društveno-istorijski se ukrštaju sa onima u „društvu koje raspodeljuje rizike". U Saveznoj Republici Nemaĉkoj suoĉeni smo - to je moja teza - već ranih sedamdesetih godina sa poĉetkom ove tranzicije. To znaĉi da se ovde preklapaju dva tipa tema i konflikata. Mi još..ne ţivimo u riziĉnom društvu, ali više ne ţivimo ni samo u konfliktima koji se odnose na raspodelu u društvima oskudica. U onoj meri u kojoj se odvija ova tranzicija, u toj meri će doći do stvarne transformacije društva, koja će nas izvući iz preĊašnjih kategorija i puteva mišljenja i delanja. Nosi li pojam rizika ono društveno-istorijsko znaĉenje koje se ovde od njega traţi? Ne radi li se o prafenomenu ljudske delatnosti? Nisu li rizici upravo karakteristika perioda industrijskog društva od kojeg se ovde odvaja? Sigurno da jesu. Rizici nisu otkriće novog doba. Svako ko je krenuo da otkriva nove zemlje i kontinente - kao Kolumbo - raĉunao je na „rizike". Ali to su bili lični rizici, ne globalne opasnosti za ĉitavo ĉoveĉanstvo, kao one koje nastaju od nuklearne fisije ili skladištenja radioaktivnog otpada. U tom periodu reĉ „rizik" imala je prizvuk hrabrosti i avanturizma, a ne mogućeg samouništenja ţivota na Zemlji. I šume umiru već nekoliko vekova - prvo, njihovim pretvaranjem u oranice, potom bezobzirnom seĉom. Ali sadašnja umiranja šuma su globalna i to kao implicitna posledica industrijalizacije - sa sasvim drugaĉijim društvenim i politiĉkim posledicama. Time su, na primer, pogoĊene i zemlje upravo bogate šumom (kao Norveška i švedska), koje same jedva da imaju industrije koje izazivaju velika zagaĊenja, ali šumama, biljkama i ţivotinjskim vrstama koje umiru moraju da plate raĉun za zagaĊenja drugih visokorazvijenih industrijskih zemalja. Priĉa se, da se mornari, koji su pali u Temzu u XIX veku, nisu utopili, već se pre ugušili od grozno smrdljivih isparenja i otrovne pare ove londonske kloake. I kretanje kroz uske ulice nekog srednjovekovnog grada mora daje liĉilo na zlostavljanje ĉula mirisa. „Izmeta ima svuda, na ulicama, na cokli Ċermova, u fijakerima... Fasade pariških kuća raspadaju se od urina. Dru-

Rizično društvo

35

štveno organizovana konstipacija preti da ceo Pariz uvuĉe u proces truljenja" (A. Corbin, Berlin, 1984., str. 41 i dr.). MeĊutim, pada u oĉi da su ondašnje opasnosti, za razliku od današnjih, napadale nos ili oĉi, dakle, ĉulno bile opaţljive, dok je za rizike civilizacije danas tipiĉno da izmiĉu opaţaju i da se pre lokalizuju u sferi fiziĉko-hemijskih formula (npr. toksini u namirnicama, nuklearna opasnost). Druga razlika direktno je u vezi sa ovim. U prošlosti su se ove opasnosti mogle svoditi na nedovoljno razvijenu higijenu. Danas se one zasnivaju na industrijskoj hiperprodukciji. Današnji rizici i ugroţavanja bitno se, dakle, razlikuju od naizgled ĉesto sliĉnih rizika i ugroţavanja srednjeg veka globalnošću svoje pretnje (ljudi, ţivotinje i biljke) i svojim savremenim razlozima. To su rizici modernizacije. Oni su paušalni proizvod mašinerije industrijskog napretka i sistematski se pojaĉavaju njenim daljim razvojem. Rizici industrijskog razvoja u današnjem znaĉenju reĉi rizik sigurno su onoliko stari koliko i sam razvoj. Pauperizacija velikih delova populacije - „rizik siromaštva" - drţao je XIX vek u napetosti. „Rizici kvalifikacija" i „zdravstveni rizici" dugo su tema procesa racionalizacije i društvenih konflikata, zaštita (i istraţivanja), koji se na njih odnose. Ipak, rizicima, koji će biti u fokusu onoga što sledi, i koji već nekoliko godina uznemiravaju javnost, pridaje se jedan novi kvalitet. U nedaćama koje proizvode oni se više ne mogu vezati za mesto svog nastanka fabriku. Po svojoj prirodi oni ugroţavaju ţivot na ovoj planeti, i to u svim njegovim pojavnim formama. U poreĊenju sa njima, rizici profesija u primarnoj industrijalizaciji pripadaju jednom drugom dobu. Opasnosti hemijski i nuklearno visokorazvijenih proizvodnih snaga ukidaju osnove i kategorije u kojima smo do sada mislili i delali - prostor i vreme, rad i slobodno vreme, preduzeće i nacionalnu drţavu, ĉak i granice izmeĊu vojnih blokova i kontinenata. Društvena arhitektura i politiĉka dinamika ovakvih potencijala za samougroţavanje civilizacije biće u centru ovih rasprava. Argumentacija se unapred moţe skicirati u pet teza:

36

Ulrih Bek

(1) Rizici poput onih koji se proizvode u najprogresivnijem stupnju razvoja proizvodnih snaga suštastveno se razlikuju od dobara. Kod rizika pre svega mislim na radioaktivnost, koja potpuno izmiĉe neposrednim ĉovekovim opaţajnim sposobnostima, ali i na štetne i otrovne materije u vazduhu, vodi, namirnicama, zajedno sa pratećim kratkoroĉnim i dugoroĉnim efektima na biljke, ţivotinje i ljude. Om izazivaju sistematska i ĉesto ireverzibilna oštećenja, u suštini ostaju većinom nevidljiva, a baziraju se na kauzalnim interpretacijama i stoga inicijalno samo postoje u terminima (nauĉnog ili antinauĉnog) zna nja o njima. Oni se stoga mogu menjati, umanjivati ili uvećavati, dramatizovati ili minimizovati u znanju i utoliko su u posebnoj meri otvoreni za društvene procese definisanja. Tako mediji i nauĉne i zakonske institucije koje definišu rizik postaju kljuĉne dmštvenopolitiĉke pozicije. (2) Raspodelom i narastanjem rizika nastaju socijalni poloţaji ugroţenosti. Oni, doduše, u nekim dimenzijama slede nejednakost poloţaja slojeva i klasa, ali ispoljavaju suštastveno drugaĉiju logiku raspodele: rizici modernizacije zakaĉe, pre ili kasnije, i one koji ih proizvode ili od njih profitiraju. Oni sadrţe efekat bumeranga, koji razara klasni obrazac. Ĉak m bogati i moćni nisu pošteĊeni. Ovo su opasnosti ne samo po zdravlje, nego i po legitimnost, posed i profit: sa društvenim priznavanjem rizika modernizacije povezana su ekološka obezvređenja i eksproprijacije, koja se višestruko i sistematski suprotstavlja interesima profita i svojine, koji unapreĊuju proces industrijalizacije. Istovremeno rizici proizvode nove internacionalne nejednakosti, sa jedne strane, izmeĊu Trećeg sveta i industrijskih drţava, a sa druge, izmeĊu samih industrijskih drţava. Om podrivaju poredak kompetencija nacionalnih drţava. U pogledu univerzalnosti i nadnacionalnosti prometa štetnih materija, ţivot travki u Bavarskoj šumi, naposletku, zavisi od sklapanja i poštovanja meĊunarodnih sporazuma. (3) MeĊutim, širenje i komercijalizacija rizika ni u kom sluĉaju ne raskidaju sa logikom kapitalistiĉkog razvoja, nego je umesto toga podiţu na jedan novi stupanj. Rizici modernizacije

Rizično društvo

37

su big business. Oni su nezasiti zahtevi, dugo traţeni od strane ekonomista. Glad se moţe utoliti, potrebe se mogu zadovoljiti, ali rizici civilizacija su bure potreba bez dna, nezadovoljivo, beskonaĉno, samoprodukujuće. Sa rizicima - kao što kaţe Lu- man (Luhmann) privreda postaje „samoreferencijalna", nezavisna od okruţenja u kome se zadovoljavaju ljudske potrebe. Ali to znaĉi: sa ekonomskom eksploatacijom rizika, koji se tako oslobaĊaju, industrijsko društvo proizvodi opasnosti i politiĉki potencijal riziĉnog društva. (4) Dobra moţemo posedovati, ali rizici mogu samo da nas pogode; njih nam, tako reći, civilizacija dodeljuje. Grubo reĉeno: u klasnim i staleškim poloţajima biće determiniše svest, dok u opasnostima svest determiniše biće. Znanje stiĉe jedno novo politiĉko znaĉenje. Shodno tome, politiĉki potencijal riziĉnog društva mora se elaborirati i analizirati u nekoj sociološkoj teoriji nastanka i širenja znanja o rizicima. (5) Društveno priznati rizici, što se po prvi put jasno ispoljava na primeru rasprava o uništavanju šuma, sadrţe jednu osobenu zapaljivu tvar: ono što je do sada vaţilo za nepolitično postaje politično — otklanjanje „uzroka" u samom procesu industrijalizacije. Odjednom javno mnjenje i politika proširuju svoje upravljanje na privatnu sferu menadţmenta preduzeća - planiranje proizvodnje, tehniĉko opremanje itd. Pri tom na egzemplaran naĉin postaje jasno o ĉemu se, u stvari, radi u javnim raspravama u vezi sa definisanjem rizika: ne samo o sekundarnim problemima zdravlja prirode i ĉoveka, nego o socijalnim, ekonomskim i političkim sporednim efektima ovih sporednih efekata: kolapsi trţišta, obezvreĊenje kapitala, birokratske kontrole odluka preduzeća, otvaranje novih trţišta, dţinovski troškovi, sudski postupci, gubitak ugleda. U manjim ili većim udarima - u najavi opasnosti od smoga, izlivanja otrova itd. - dakle, onoga što se pojavljuje u riziĉnom društvu, jeste politički potencijal katastrofa. Za zaštitu od katastrofa i njihovo savlaĊivanje potrebna je reorganizacija moći i vlasti. Riziĉno društvo je društvo katastrofa. U njemu vanredno stanje preti da postane normalno.

38

Ulrih Bek

1. Naučna definicija raspodele štetnih materija i socijalni položaji ugroženosti Diskusija o štetnim i otrovnim sadrţajima u vazduhu, vodi i namirnicama kao i o uništavanju prirode i okruţenja uopšte još uvek se vodi iskljuĉivo ili dominantno u kategorijama i formulama prirodnih nauka. Ostaje nesaznato da ove nauĉne „formule pauperizacije" sadrţe jedno društveno, kulturno i politiĉko znaĉenje. Otuda postoji opasnost da diskusija o zaštiti ĉovekove okoline, koja se vodi u hemijslco-biološko-tehnološkim kategorijama, nesmotreno usredsredi paţnju na ljudska bića, ali samo kao organsku aparaturu. Stoga ovoj diskusiji preti opasnost da naĉini onu istu grešku, koju je s pravom zamerala dugo vremena preovlaĊujućem optimizmu u pogledu industrijskog progresa; opasnost od atrofiranja u diskusiji o prirodi bez ljudi ne pitajući za stvari od društvenog i kulturnog znaĉaja. Upravo su diskusije poslednjih decenija, u kojima su još jednom razvijeni i opisani svi kritiĉki argumenti u odnosu na tehnologiju i industriju, ostali u suštini tehnokratski i naturalističM. Oni se iscrpljuju u prizivanju i objavljivanju nivoa zagaĊenosti u vazduhu, vodi i namirnicama, u relativnim brojkama rasta populacije, energetske potrošnje, potreba u hrani, nedostatka sirovina itd. To se ĉini sa takvim ţarom i iskljuĉivošću, kao da nikada nije bilo ljudi kao što je izvesni Maks Veber, koji je, oĉigledno, uzaludno trošio vreme pokazujući da bez ukljuĉivanja struktura društvene moći i raspodele, birokratija, opšte vaţećih normi i racionalnosti takva diskusija je ili beznaĉajna ili apsurdna, a moţda ijedno i drugo. Uvreţilo se jedno shvatanje, po kome se moderna redukuje na sistem odnosa tehnologije i prirode na naĉin poĉinioca i ţrtve. Društveni, kulturni i politiĉki sadrţaji i posledice rizika modernizacije ostaju skriveni u ovakvom pristupu i od ovakvog naĉina mišljenja (i mišljenja politiĉkog pokreta za zaštitu ĉovekove okoline). Ilustrajmo ovo na jednom primeru. Savet eksperata za ekologiju (Der Rat der Sachverstandigen fur Umweltfragen) konstatuje u jednom svom izveštaju da se ,,u majĉinom mleku

Rizično društvo

39

ĉesto u zabrinjavajućim koncentracijama nalaze beta-heksahlorocikloheksan, heksahlorobenzol i DDT" (1985., str. 33). Ove otrovne materije sadrţe se u sredstvima za zaštitu biljaka i u meĊuvremenu su povuĉene sa trţišta. Prema ovom izveštaju njihovo poreklo nije utvrĊeno (isto). Na drugom mestu stoji: „Izloţenost populacije dejstvu olova u prošeku nije zabrinjavajuća" (str. 35). Sta se krije iza ovoga? Moţda - analogno ovome - sledeća raspodela: dva ĉoveka imaju dve jabuke. Jedan jede obe. Dakle, u prošeku je svaki pojeo jednu. Prenet na raspodelu ţivotnih namirnica na globalnom planu, ovaj iskaz bi glasio: ,,U prošeku" svi ljudi na svetu su siti. Cinizam je ovde oĉigledan. Najednom delu Zemljine kugle ljudi umiru od gladi, dok u drugom problemi, koji nastaju kao posledica prekomerne ishrane, postaju glavni faktor troškova. Moguće je, svakako, da onaj iskaz o štetnim i otrovnim materijama nije ciniĉan, da je prosečna izloţenost i stvarna izloţenost svih grupa u populaciji. Ali, znamo li mi to? Nije li preduslov zastupanja ovog stava da znamo koje ostale otrove su ljudi primorani da udišu i gutaju? ZaĉuĊujuće je samopodrazumevanje sa kojim se pita za „prošek". Onaj ko pita za prošek time već iskljuĉuje društveno nejednake opasnosti. Upravo je to ono što ta osoba ne moţe da zna. Moţda postoje grupe i ţivotni uslovi za koje je ovaj ,,u prošeku nezabrinjavajući sadrţaj" olova i tome sliĉnog opasan po ţivot. Sledeća reĉenica ovog izveštaja glasi: „Samo u blizini industrijskih emisionih izvora ponekad se kod dece nalaze zabrinjavajuće koncentracije olova." Ono što je karakteristiĉno nije samo odsustvo svake društvene diferencijacije u ovom i drugim izveštajima o zagaĊivaĉima i otrovnim materijama. Karakteristiĉno je i kako se vrše diferencijacije: prema regionalnim stanovištima u odnosu na emisione izvore i prema starosnim razlikama - dva kriterijuma koja su ukorenjena u biološkom (ili uopštenije, prirodno-nauĉnom) mišljenju. Za ovo se ne mogu okriviti ekspertski gremiji. To samo taĉno odraţava opšte stanje nauĉnog i društvenog mišljenja u odnosu na probleme ĉove- kovog okruţenja. Oni se generalno smatraju stvarima prirode i

40

Ulrih Bek

tehnologije, ili nauke i medicine. ZaĉuĊujuće je pri tom sledeće: industrijsko zagaĊenje ĉovekove okoline i uništavanje prirode sa svojim mnogostrukim efektima po zdravlje i društveni ţivot ljudi, koji nastaju tek u visokorazvijenim društvima, karakterišu se gubitkom društvenog mišljenja. Ovaj gubitak postaje groteska: ovo odsustvo niko ne pnmećuje, ĉak ni sami sociolozi. Ispituje se i istraţuje raspodela štetnih materija, otrova, kontaminacija vode, vazduha, zemlje, ţivotnih namirnica itd. Rezultati, diferencirani po regionnna, prezentiraju se preplašenoj javnosti na šarenim „ekološkim mapama". Dokle god se na ovaj naĉin moţe prezentirati stanje ĉovekove okoline, dotle je ovaj naĉin prezentiranja i posmatranja oĉigledno prikladan. Ĉim se iz ovoga izvuku konse/a>ence po ljude, dolazi do kratkog spoja u osnovi ovog mišljenja: ili se paušalno pretpostavlja da su svi ljudi u istoj meri pogoĊeni u identifikovanim regionalnim centrima zagaĊenja - nezavisno od njihovih prihoda, obrazovanja, profesije i sa tim u vezi mogućnosti i navika u pogledu ishrane, stanovanja i slobodnog vremena (što tek treba dokazati). Ili se, konaĉno, ljudi i uopšte razmere do kojih su oni pogoĊeni iskljuĉuju, i priĉa se samo o štetnim materijama i njihovim raspodelama i delovanjima na dati region. Diskusija o štetnim materijama, vodena u kategorijama prirodnih nauka, kreće se na odgovarajući naĉin od pogrešnog zakljuĉka sa biološke na društvenu pogoĊenost ili u okviru posmatranja prirode i ĉovekove okoline koja iskljuĉuje selektivnu pogoĊenost ĉoveka, kao i socijalna i kulturna znaĉenja koja su sa tim u vezi. U isto vreme, ono što se ne uzima u obzir jeste to da iste štetne materije zavisno od starosnog doba, pola, navika u pogledu ishrane, vrsti posla, obaveštenosti, obrazovanja itd. za različite ljude mogu da imaju sasvim različita znaĉenja. Posebno oteţavajuće jeste da ispitivanja, koja se bave samo pojedinim štetnim materijama, nikada ne mogu da utvrde koncentraciju štetnih materija kod ljudi. Ono što moţe da izgleda „beznaĉajno" za neki pojedinaĉni proizvod, moţda je izuzetno znaĉajno kad se sakupi u „potrošaĉkim rezervoarima",

Rizično društvo

41

što su ljudi postali u poznijoj fazi totalnog marketinga. Ovde se nalazimo pred jednom kategorijskom greškom: analiza štetnih materija, orijentisana na prirodu i proizvode, nije u stanju da odgovori na pitanje o bezopasnosti, u svakom sluĉaju dokle god „sumnjivost" ili „nesumnjivost" imaju neke veze sa ljudima koji gutaju ili udišu otpad (detaljno o tome na str. 94 i dr,). Poznato je da uzimanje više medikamenata moţe da anulira ili pojaĉa dejstvo svakog pojedinaĉnog leka. Sada ĉovek, kao što je poznato (još) ne ţivi samo od medikamenata. On udiše i štetne materije u vazduhu, pije ih u vodi, jede ih u povrću itd. Drugim reĉima: nesumnjivosti se sumnjivo sabiraju. Da li time - kako je to uobiĉajeno kod zbirova prema pravilima matematike - postaju sve nesumnjivije?

2. O zavisnosti rizika modernizacije od znanja

Rizici kao i dobra jesu predmet raspodela. I jedni i dragi konstituišu poloţaje - rizične poloţaje, odnosno klasne poloţaje. Ali i u jednom i u drugom sluĉaju radi se o sasvim drugaĉijem dobni i sasvim drugaĉijoj kontroverzi njegove raspodele. U sluĉaju društvenih dobara radi se o potrošaĉkim dobrima, zaradama, obrazovnim mogućnostima, vlasništvu itd. kao ţeljenim stvarima u oskudici. Suprotno tome, rizici su uzgredan proizvod modernizacije u neţeljenom izobilju. Oni se moraju ili eliminisati ili osporavati i reinterpretirati. Pozitivna logika sticanja konfrontira se sa negativnom logikom raspoređivanja, izbegavanja, osporavanja i reinterpretiranja. Dok su zarada, obrazovanje itd. potrošna dobra koja pojedinac moţe da iskusi, postojanje i raspodela rizika i opasnosti u principu se prenosi argumentom. Ono što škodi zdravlju i uništava prirodu, ĉesto sopstvenim ĉulima ne moţemo da prepoznamo, a ĉak tamo gde je prividno uoĉljivo, zahteva, u skladu sa socijalnom konstrukcijom, sud eksperata da bi se utvrdilo kao „objektivno". Mnoge nove vrste rizika (nuklearna i hemij- ska zagaĊivanja, štetne materije u namirnicama, bolesti civili-

42

Ulrih Bek

zacije) potpuno izmiĉu ĉovekovim moćima direktnog opaţanja. U ţiţu interesovanja sve više dolaze opasnosti koje ţrtve ĉesto niti mogu da vide niti mogu da osete, opasnosti koje u nekim sluĉajevima mogu ĉak da ne deluju u toku ţivotnog veka onih koji su pogoĊeni, nego kod njihove dece, u svakom sluĉaju opasnosti koje zahtevaju „ĉulne organe" nauke - teorije, eksperimente, meme instrumente - da bi uopšte mogle da se „vide" i interpretiraju kao ugroţenosti. Paradigma ovih ugroţenosti je promena gena kao posledica radioaktivnosti, koja, neosetno po ţrtve, ove - kako to pokazuje udes reaktora u Herisbergu - pod strašnim nervnim opterećenjima potpuno prepušta sudovima, greškama i razliĉitim mišljenjima eksperata.

U mislima sjediniti razdvojeno: pretpostavka o kauzalnosti

Ova zavisnost od znanja i nevidljivost poloţaja civilizacijske ugroţenosti svakako nije dovoljna da se oni pojmovno definišu; oni sadrţe i druge komponente. Iskazi o ugroţenostima nikad se ne mogu redukovati na puko konstatovanje ĉinjenica. Kao svoje konstitutivne delove oni sadrţe kako teorijsku tako i normativnu komponentu. Konstatacija „zabrinjavajućih koncentracija olova kod dece" ili „pesticida u majĉinom mlelcu" kao talcva ništa manje nije poloţaj civilizacijske ugroţenosti od koncentracije nitrata u rekama ili sumpor-dioksida u vazduhu. Mora se pridodati jedno kauzalno tumaĉenje, koje omogućava da se ovo poima kao proizvod industrijskog naĉina proizvodnje, kao sistematski sporedni efekat procesa modernizacije. Stoga se u društveno priznatim rizicima pretpostavljaju instance i akteri procesa modernizacije sa svim njihovim partikularnim interesima i ovisnostima i stavljaju u direktnu vezu, po modelu uzroka i posledice, sa znacima oštećenja i opasnostima, koji su od njih društveno, sadrţinski, lokalno i vremenski potpuno odvojeni. Ţena, koja u trosobnom stanu u Nojperlahu (predgraĊe Minhena - prim. prev.) doji svog tromeseĉnog sina Martina, u „direktnoj je vezi" sa hemijskom industrijom koja proizvodi sredstva za

Rizično društvo

43

zaštitu bilja, sa seljacima, koje agrarne smernice Evropske zajednice obavezuju na specijalizovanu masovnu proizvodnju i hiperfertilizaciju itd. Radijus u kome se moţe, odnosno treba tragati za sporednim efektima ostaje širom otvoren. Nedavno je pre- komerna doza DDT-a naĊena ĉak kod pingvina na Antarktiku. Ovi primeri pokazuju dve stvari: prvo, da se rizici modernizacije istovremeno pojavljuju i u geografski specifiĉnim podruĉjima i nespecifiĉno i univerzalno; drugo, kako neproračun- Ijivi i nepredvidljivi mogu da budu zamršeni putevi njihovih štetnih efekata. Dakle, u rizicima modernizacije stvari koje su sadrţinski, konkretno, prostorno i vremenski sasvim razliĉite kauzalno se skupljaju i time dovode u društveni i pravni kontekst odgovornosti. Ali kao što znamo bar poĉev od Hjuma - pretpostavke o kauzalnosti, u principu, izmiĉu našem opaţanju. One su teorija. One uvek moraju da se zamisle, podrazumevaju kao istinite, da se u njih veruje. I u ovom smislu su rizici nevidljivi. Pretpostavljena kauzalnost uvek ostaje manje ili više neizvesna i privremena. U ovom znaĉenju suoĉavamo se sa teorijskom, dakle, jednom scientizovanom svešću, ĉak i kod svakodnevne svesti o rizicima.

Implicitna etika Ĉak i ova kauzalna veza sa institucionalno odvojenim nije dovoljna. Doţivljeni rizici pretpostavljaju jedan normativni horizont izgubljene sigurnosti, uništenog poverenja. Dakle, ĉak i tamo gde nam dolaze bez reĉi, odenuti u brojke i formule, rizici ostaju u principu lokalizovani, matematiĉka zgušnjavanja povreĊenih predstava o ţivotu vrednom ţivljenja. Sa druge strane, u ove ideje se mora verovati, što znaĉi da se one kao takve ne mogu iskusiti. U tom smislu, rizici su objektivizovane negativne slike utopija, u kojima se ljudsko biće ili ono što je ostalo od njega konzervira i ponovo oţivljava u procesu modernizacije. Uprkos svoj njegovoj neprepoznatljivosti ovaj normativni horizont, u kome tek riziĉnost rizika postaje saglediva,

44

Ulrih Bek

ne moţe se, naposletku, ukloniti matematikom ili eksperimentima. Iza svih objektivizacija, ranije ili kasnije, pojavljuje se pitanje prihvatljivosti, a sa njim i obnovljeno staro pitanje: Kako ţelimo da ţivimo? Šta je ljudsko u ljudima, šta je prirodno u prirodi što treba saĉuvati? Priĉa koja se širi o „katastrofi" u ovom smislu je objektivizovan, naglašen, radikalizovan izraz za to da se ovakav razvoj ne ţeli. Obnovljena pitanja - Šta je ĉovek? Šta mislimo o prirodi? mogu se pomerati tamo-amo izmeĊu svakodnevice, politike i nauke. U najrazvijenijem stadijumu civilizacije oni ponovo zauzimaju vrlo visoko mesto na dnevnom redu - čak ili upravo tamo gde još nose nevidljivi ĉarobni plašt matematiĉkih formula i metodoloških kontroverzi. Konstatacije rizika jesu forma u kojoj etika, a time i filozofija, kultura i politika vaskrsavaju unutar centara modernizacije u ekonomiji, prirodnim naukama, tehniĉkim disciplinama. Konstatacije rizika jesu jedna još nepoznata, još nerazvijena simbioza prirodnih i društvenih nauka, svakodnevne racionalnosti i racionalnosti eksperata, interesa i ĉinjenice. One u isto vreme nisu niti samo jedno niti samo drago. One su i jedno i drago, doduše, u novom obliku. One se ne mogu više izolovati jedne od dragih specijalizacijom i razvijati i fiksirati prema sopstvenim standardima racionalnosti. One pretpostavljaju zajedniĉko delovanje preko rovova disciplina, grupa graĊana, preduzeća, administracije i politike, ili se - što je verovatnije - one meĊu njima dezintegrišu u protivureĉne definicije i sukobe oko pojmovnog određivanja.

Naučna i socijalna racionalnost U ovome leţi suštastvena i sudbonosna posledica: u definicijama rizika ruši se monopol nauka na racionalnost. Uvek postoje konkurentni i konfliktni zahtevi, interesi i gledišta razliĉitih aktera modernizacije i pogoĊenih grupa, koji se silom guraju u definicije rizika u smislu uzroka i posledice, vinovnika

Rizično društvo

45

i oštećene strane. Mnogi nauĉnici pristupaju poslu sa velikim impulsom i patosom svoje objektivne racionalnosti, a njihovo nastojanje da budu objektivni raste takoreći proporcionalno sa politiĉkim sadrţajem njihovih definicija. Ali u centru svog rada oni ostaju upućeni na društvena i stoga propisana oĉekivanja i vrednovanja. Gde i kako se mogu povući granice izmeĊu još prihvatljivih i ne više prihvatljivih izlaganja opasnostima? Koliki su kompromisni pretpostavljeni standardi? Treba li, na primer, prihvatiti mogućnost neke ekološke katastrofe, kako bi se zadovoljili ekonomski interesi? Šta su nuţnosti, šta su pretpostavljene nuţnosti, a šta su nuţnosti koje moraju da se promene?

Pravo nauka na racionalnost, objektivno istraţivanje riziĉnog kod rizika, permanentno osporava samo sebe. Prvo, ono poĉiva na kuli od karata spekulativnih, pretpostavki i kreće se iskljuĉivo u okviru iskaza o verovatnoći, ĉije prognoze bezbednosti, strogo uzevši, ne mogu da ospore ĉak ni aktuelni udesi. Drugo, mora se pretpostaviti jedno etičko gledište, kako bi se o rizicima uopšte moglo smisleno govoriti. UtvrĊivanja rizika baziraju se na matematiĉkim mogućnostima i samim društvenim interesima, i upravo tamo, gde se prezentuju sa tehniĉkom izvesnošću. Baveći se civilizacijskim rizicima, nauke su uvek napuštale svoju osnovu eksperimentalne logike i ulazile u po- ligamsld brak sa privredom, politikom i etikom - ili preciznije: one ţive sa njima u nekoj vrsti „trajnog braka bez venĉanog lista". Ova skrivena eksterna odredba u istraţivanju rizika postaje problem najkasnije tamo gde se nauĉnici i dalje javljaju sa monopolskim pravom na racionalnost. Studije o bezbednosti reaktora ograniĉavaju se na procenu odreĊenih količinski odred- Ijivih rizika na bazi verovatnih udesa. Dakle, već od samog poĉetka dimenzionalnost rizika ograniĉava se na tehničke mogućnosti upravljanja. MeĊutim, za velike segmente populacije i protivnike nuklearne energije, centralno mesto zauzima upravo potencijal katastrofa pri korišćenju nuklearne energije. Bez obzira koliko je mala verovatnoća da se neki udes dogodi, ona

46

Ulrih Bek

je i suviše velika tamo gde jedan udes znaĉi uništenje. Pored toga, u javnim diskusijama osobine rizika igraju ulogu, koja se uopšte ne obraduje u studijama o rizicima, kao što su dalje širenje nuklearnog naoruţanja, protivureĉnost izmeĊu ljudskosti (zablude, podbacivanja) i bezbednosti, dugoroĉnosti i ireverzi- bilnosti donetih odluka o visokoj tehnologiji, koje se poigravaju sa ţivotima budućih generacija. Drugim reĉima, u diskusijama o rizicima postaju jasne pukotiqgjJazovi izmeĊu naučn&X društvene racionalnosti prema civilizacijskim potencijalima opasnosti. Diskutuje se u prazno. Na jednoj strani, postavljaju se pitanja na koja druga strana uopšte ne odgovara,^dok druga ■Strana daje odgovore na pitanja koja uopšte ne dotiĉu suštinu onoga što se, u stvari, pitalojjto budi strahove. jsfauĉpa i .društvena.racionalnost se, doduše, razdvajaju, ali u isto vreme ostaju utkane jedna u drugiui. upućene jedna na drugu. Strogo uzevši, ova distinkcija postaje sve manje i manje moguća. Nauĉno bavljenje rizicima industrijskog razvoja ostaje isto onako upućeno na društvena oĉekivanja i vrednosne horizonte, kao što su, sa druge strane, društvena diskusija i percepcija rizika upućeni na nauĉne argumente. Istraţivanje rizika takoreći crveneći ide stopama „tehnofobije", koju je pozvana da suzbije i od koje je, štaviše, poslednjih godina dobila neslućeno veliku materijalnu podršku. Javna kritika i nemir velikim delom ţive od dijalektike ekspertize i kontraekspertize. Bez nauĉnih argumenata i antinauĉne kritike nauĉnih argumenata ona nije oštra, štaviše, ĉesto ĉak ne moţe ni da opazi većinom „nevidljiv" predmet i dogaĊaj svoje kritike i strahova. Da preinaĉimo poznatu frazu: nauĉna racionalnost bez društvene racionalnosti ostaje prazna, ali društvena racionalnost bez nauĉne racionalnosti ostaje šlepa. Gore reĉeno ne treba da stvori sliku o nekakvoj opštoj harmoniji. Naprotiv, radi se o višestruko konkurentnim i konfliktnim pravima na racionalnost, koja se bore da budu prihvaćena. U ova dva tabora u centru paţnje su sasvim razliĉite stvari, razliĉite stvari se smatraju promenljivim, odnosno postojanim. Ako se u jednom taboru primarni znaĉaj daje promeni

Rizično društvo

47

naĉina industrijske proizvodnje, onda se u drugom daje promeni tehnološkog upravljanja verovatnoćama udesa itd. Višestrulcost definicija: sve više rizika Teorijski sadrţaj i vrednosti odnos rizika uslovljavaju sle- deće komponente: opservativnu konfliktnu pluralizaciju i višestrulcost definicija civilizacijskih rizika. Dolazi da tako kaţemo, do hiperprodukcije rizika, koji se ponekad relativizuju, ponekad dopunjuju, ponekad jedni druge nadmašuju. Svaka zaintere- sovana strana pokušava da definisanjem rizika zauzme od- brambem stav i na taj naĉin potisne rizike, koji joj se zavlaĉe ĉak u novĉanik. Ugroţavanje zemlje, biljaka, vazduha, vode i ţivotinja zauzima jedno posebno mesto u ovoj borbi svih protiv svih za najisplativiju definiciju rizika u onoj meri u kojoj ona artikuliše opšte dobro i glasove onih, koji sami niti daju glasove niti imaju glas (moţda će tek aktivno i pasivno biraĉko pravo za fravu i kišne gliste urazumiti ljude). Ova pluralizacija je evidentna u odnosu na vrednosti i interese: domet, hitnost i postojanje rizika varira sa višestrukošću vrednosti i interesa. Manje je oĉigledno da ovo utiĉe na sadrţinsku interpretaciju rizika. Nexus causalis, koja se stvara u rizicima izmeĊu aktuelnih i potencijalnih efekata oštećenja i sistema industrijske proizvodnje, otvara jedan gotovo beskonaĉan broj pojedinaĉnih interpretacija. U principu, sve se moţe povezati sa svaĉim, bar probe radi, dokle god se zadrţava osnovni obrazac - modernizacija kao uzrok, oštećenje kao sporedna posledica. Mnogo toga neće moći da se potkrepi. ĉak ono što je potkrepljeno, moraće da se brani od sistematske i postojane sumnje. MeĊutim, bitno je da kod nepreglednog obilja mogućnosti interpretiranja pojedinačni uslovi neprestano dolaze u vezu jedni sa drugima. Uzmimo kao primer uništavanje šuma. Dokle god se potkomjaci, veverice ili svagda nadleţna šumska uprava budu smatrali uzroĉnicima i krivcima, još, naizgled, nije reĉ o „riziku modernizacije", nego o javašluku u šumarstvu ili o proţdrljivosti ţivotinja.

48

Ulrih Bek

Sasvim dmgaĉiji spektar uzroĉnika i krivaca otvara se kada se prevaziĊe ova tipiĉna lokalna i pogrešna dijagnoza, da rizici moraju prvo da izbiju, kako bi se priznali, i uništavanje šuma shvati i prizna kao posledica industrijalizacije. Tek tada to postaje dugoroĉan, sistemski uslovljen problem, koji više ne moţe da se otkloni 11a lokalnom nivou, nego zahteva politička rešenja. Kad se jednom uspostavi ovakva promena gledišta, bezbroj drugih stvari ponovo postaje moguće. Da li su to sumpor-dioksidi, nitrogenoksidi, njihovi fotooksidanti, ugljovodonici ili nešto di ugo, što je nama danas još potpuno nepoznato i što nam podaruje poslednju i veĉnu jesen - lišće koje opada? Ove he- mijske formule samo su prividno same. Iza njih su firme, industrijske grane, privredne, nauĉne i profesionalne grupe koje dospevaju u vatrenu liniju javne kritike, jer svaki društveno priznati „uzrok", a sa njim i sistem rada u kome on nastaje, pada pod snaţan pritisak za promenu. ĉak 1 kad se odbrani od ovog pritiska javnosti, poslovi se smanjuju, dolazi do kolapsa trţišta, a „poverenje" kupaca mora se ponovo steći i uĉvrstiti velikim 1 skupim reklamnim kampanjama. Da li je automobil „najveći zagaĊivaĉ nacije" 1 stoga onaj pravi „ubica šuma"? Ili, da li je konaĉno vreme da se u elektranama na ugalj instaliraju ureĊaji visokog kvaliteta i na najsavremenijem tehniĉkom nivou za desumporizaciju i deazotizaciju? Ili moţda ni to neće koristiti, jer se štetne materije koje izazivaju umiranje šuma isporuĉuju bez transportnih troškova „franco prag naše kuće" (ili „franeo naša šuma") iz dimnjaka i izduvnih cevi susednih zemalja? Gde god u traţenju uzroka padne svetlosni snop, izbija, da tako kaţemo, poţar, a brzo sazvano i skromno opremljeno ,,argumentacijsko vatrogasno društvo" mora jednim snaţnim mlazom kontraargumenata da ga ugasi i spase ono što se moţe spasti. Oni koji se iznenada izloţe javnoj poruzi kao proizvoĊaĉi rizika osporavaju, koliko god mogu, argumente koji ih vezuju za stub srama i uz pomoć „kontranauke", koja se u industriji postepeno institucionalizuje, pokušavaju da u igru uvuku druge uzroke, a time i druge izazivaĉe. Stvar se kom- plikuje. Pristup medijima dobija centralni znaĉaj. Pojaĉava se

Rizično društvo

49

nesigurnost u industriji: niko ne zna lco će biti sledeći, na koga će biti baĉena anatema ekološkog morala. Dobri argumenti ili argumenti koji bar mogu da proĊu u javnosti postaju uslov poslovnog uspeha. Ljudi koji rade u javnim institucijama, „struĉnjaci za argumentacije", dobijaju svoju poslovnu šansu. Lanci uzroka i ciklusi oštećenja: koncept sistema Da se još jednom izriĉito kaţe: svi ovi efekti dolaze sasvim neovisno od toga koliko su odrţive prihvaćene kauzalne interpretacije, koje mogu da se pojave iz neke moguće nauĉne perspektive, ĉak se i mišljenja o tome veoma razilaze u naulcama i disciplinama koje se time bave. Društveni efekat definicija rizika ne zavisi od njihove naučne odrţivosti. MeĊutim, i ova višestrukost interpretacija zasniva se na logici modernizacije samih rizika. Na kraju će ovde pokušati da se poveţu štetni efekti sa pojedinaĉnim faktorima, koji se jedva mogu izolovati unutar kompleksnog sistema industrijskog naĉina proizvodnje. Sistemskoj interdependentnosti visokospecija- lizovanih aktera modernizacije u privredi, poljoprivredi, pravu i politici odgovara odsustvo pojedinaĉno izdvojivih uzroka i odgovornosti. Da li poljoprivreda zagaĊuje zemlju ili su poljoprivrednici samo najslabija karika u lancu ciklusa oštećenja? Nisu li oni moţda samo nesamostalna i podreĊena trţišta za industrije hemijske hrane i veštaĉkog Ċubriva i ne treba li ovde krenuti sa preventivnom dekontaminacijom zemlje? Ali nadleţni organi su odavno mogli da zabrane ili drastiĉno ograniĉe prodaju otrovnih hemilcalija. MeĊutim, oni to ne ĉine. Naprotiv, uz podršku nauke oni kontinuirano izdaju dozvole za „bezopasne" otrovne proizvode, što nama svima sve više i više ide na bubrege (i ne samo na bubrege). Ko će da preuzme vruć krompir? Nadleţni organi, nauka ili politika? Ali oni uopšte ne obraĊuju zemlju. Dakle, ipak seljaci? Ali njih pritiska Evropska zajednica terajući ih na hiperprodukciju. Oni moraju intenzivno da koriste veštaĉko Ċubrivo kako bi ekonomski preţiveli...

50

Ulrih Bek

Drugim reĉima: shodno jako diferenciranoj podeli rada postoji jedno opšte sauĉesništvo i tom sauĉesništvu odgovara jedna opšta neodgovornost. Svako je uzrok i posledica i stoga «e-uzrok. Uzroci nestaju u jednoj opštoj promenljivosti aktera i uslova, reakcija i kontrareakcija, što konceptu sistema donosi društvenu izvesnost i popularnost. Ovo na egzemplaran naĉin otkriva etiĉko znaĉenje koncepta sistema: moţe nešto da se radi i nastaviti to da radi, a da za to ne mora da se preuzme lična odgovornost. To je kao kada bi neko radio, a pri tom bio liĉno odsutan. Radi se fiziĉki, a da se ne radi moralno ili politiĉki. Generalizovan drugi - sistem - radi u i kroz sebe samog: to je ropski moral civilizacije, u kome ljudi delaju liĉno i društveno kao da su predmet prirodne sudbine, „zakona gravitacije" ovog sistema. Na ovaj naĉin se igra „šuge" pred preteĉom ekološkom nesrećom.

Sadrţaj rizika: događaj koji se još nije zbio kao stimulans za akciju

Rizici se naravno ne iscrpljuju u efektima i oštećenjima, koja su već nastupila. U njima se velikim delom ispoljava jedna buduća komponenta. Ona se delom bazira na produţavanju sada sagledivih oštećenja u budućnosti, a delom na opštem gubitku poverenja ili na pretpostavljenim „pojaĉivaĉima rizika". Po^lvo- joj prirodi rizici su povezani sa predviĊanjem, sa uništavanjima, koja se još nisu dogodila, ali prete da se dogode. Rizici su, naravno, upravo u ovom znaĉenju već danas realni. Jedan primer iz izveštaja Saveta eksperata za ekologiju: Savet ukazuje na to da visoke koncentracije nitrata usled Ċubrenja azotnim Ċubrivom do danas jedva da prodiru ili uopšte ne prodiru u podzemne vode na većim dubinama, odakle mi izvlaĉimo pijaću vodu. Nitrati se u velikoj meri razgraĊuju u donjem sloju tla. MeĊutim, ne zna se kako se to dogaĊa i koliko dugo će se to još dogaĊati. Postoje dobri razlozi da se bezrezervno ne raĉuna sa efektom preĉišćavanja zaštitnog sloja u budućnosti. „Strahuje se

Rizično društvo

51

da će u zavisnosti od brzine isticanja sadašnja nitratna natapanja nakon nekoliko godina ili decenija dosegnuti i dublje slojeve podzemnih voda" (str. 29). Drugim reĉima: tempirana bomba otkucava. U tom smislu rizici pokazuju jednu budućnost koju treba spreĉiti. Nasuprot pojmljivoj evidentnosti dobara, rizici imaju neĉeg irealnog. U nekom osnovnom smislu oni su istovremeno stvarni i nestvarni. Sa jedne strane, mnoge opasnosti i uništavanja već danas su realna: zagaĊene vode i ţivi svet koji u njima umire, uništavanje šuma, nove vrste bolesti itd. Sa druge strane, prava društvena teţina rizika leţi u opasnostima, projektovanim na budućnost. U tom smislu postoje rizici koji tamo gde se pojave znaĉe uništavanje takvih razmera, da bi nakon toga praktiĉno bilo nemoguće da se nešto uradi. Stoga ĉak kao pretpostavke, kao opasnosti u odnosu na budućnost, rizici poseduju i razvijaju delatnu reievantnost kao prognozu u preventivnom povratnom zakljuĉivanju. Centar svesti o riziku ne nalazi se u sadašnjosti nego u budućnosti. U riziĉnom društvu prošlost gubi snagu da determiniše sadašnjost. Na njeno mesto stupa budućnost, a time nešto nepostojeće, iskonstruisano, fiktivno, kao „uzrolc" sadašnjeg iskustva i aktivnosti. Postajemo danas aktivni da bismo spreĉili, ublaţili i preduzeli preventivne mere u odnosu na probleme i krize od sutra ili od prekosutra - ili upravo da ne bismo. Uska grla na trţištu rada, „prognozirana" u matematiĉkim modelima, direktno utiĉu na ponašanje u obrazovanju: anticipirana, preteĉa nezaposlenost jeste jedna bitna determinanta uslova i poloţaja u odnosu na današnji ţivot; prognozirano uništavanje okoline i nuklearna opasnost uznemiravaju društvo i izvode velike delove mlaĊe generacije na ulice. U diskusijama koje se odnose na budućnost imamo posla sa jednom „projektovanom promenjivom", sa ,jednim projektovanim uzrokom" sadašnjeg (liĉnog ili politiĉkog) rada. Reievantnost i znaĉaj ovih promenljivih raste direktno proporcionalno sa njihovom nepredvidljivošću i njihovom opasnošću, a mi (moramo) da ih planiramo, kako bismo odredili i organizovali naše sadašnje aktivnosti.

52

Ulrih Bek

Legitimnost: „latentni sporedni efekti" Ovo naravno pretpostavlja da su rizici uspešno prošli kroz proces društvenog priznavanja. Ali rizici su pre svega dobra koja treba da se izbegnu, čije nepostojanje se pretpostavlja dok se ne opozovu - u skladu sa motom „in dubio pro progres", što znaĉi „in dubio pro praviti se da ne vidiš". Sa ovim je istovremeno povezan modus legitimnosti, koji se jasno razlikuje od nejednake raspodele društvenih dobara. Rizici se, u stvari, mogu legitimisati time da se njihova proizvodnja nije ni videla ni ţelela. Riziĉni poloţaji moraju da probiju štit tabua koji ih okruţuje i da se „nauĉno rode" u scientizovanoj civilizaciji. Ovo se većinom dogaĊa u statusu „latentnih sporednih efekata", koji istovremeno potvrĊuju i legitimišu realnost opasnosti. Ono što se ne vidi ne moţe se ni spreĉiti, produkuje se sa najboljim namerama i neţeljeno je problematiĉno dete, o ĉijem prihva- tanju se dodatno treba izjasniti. Mislena šema „latentnog sporednog efekta" stoji umesto jedne vrste licence, prirodne sudbine civilizacije, koja istovremeno priznaje, selektivno rasporeĊuje i opravdava neţeljene posledice. 3. Klasnospecifični rizici

Vrsta, model i mediji raspodele rizika sistematski se razlikuju od onih za raspodelu dobara. To ne iskljuĉuje ĉestu ra- spodelu rizika na slojno i klasno specifičan naĉin. U tom smislu postoje široke zone preklapanja klasnog društva i riziĉnog društva. Istorija raspodele rizika pokazuje da se oni poput dobara drţe klasnog modela, samo obratno: dobra se akumuliraju na vrhu, rizici na dnu. Stoga izgleda da rizici jačaju, a ne da ukidaju klasno društvo. Materijalnoj oskudici pridruţuje se nedostatak sigurnosti i neţeljeno obilje rizika. Suprotno tome, bogati mogu (dohotkom, moći ili obrazovanjem) da otkupe bezbednost i slobodu od rizika. Ovaj „zakon" klasnospecifiĉne raspodele rizika i time jaĉanja klasnih antagonizama koncentrisanjem rizi-

Rizično društvo

53

lca kod siromašnih i slabih vaţio je dugo i vaţi još i danas za neke centralne dimenzije rizika. Rizik da se ostane bez posla danas je znatno veći kod nekvalifikovanih nego kod viso- kokvalifikovanih radnika. Rizici od stresa, radijacije i otrovnih hemikalija, koji su vezani za obavljanje posla u odgovarajućim industrijskim postrojenjima, neravnomerno su rasporeĊeni u odnosu na specifiĉnost profesije. Posebno su to jeftina stambena naselja za populacije sa niskim primanjima, blizu centara industrijske proizvodnje, koje su stalno izloţene razliĉitim štetnim materijama u vazduhu, vodi i zemlji. Veća tolerantnost moţe se postići pretnjom gubitka dohotka. Pri tom nije samo ovaj društveni efelcat preĉišćavanja i pojaĉavanja ono što produkuje klasnospecifiĉne nedaće. I mogućnosti i sposobnosti da se nosi sa rizicima, da se oni izbegavaju ili kompenzuju, verovatno su nejednako raspodeljene meĊu razliĉitim dohodovnim i obrazovnim slojevima. Ko god ima potrebne fmansijske zalihe za duţe vreme, moţe da pokuša da izbegne rizike izborom mesta stanovanja i samim ureĊenjem stana (ili drugim stanom, odmorima itd.). Isto vaţi za ishranu, obrazovanje i odgovarajuće oblike ponašanja u pogledu ishrane i informisanosti. Dovoljno napunjen novĉanik stavlja vas u poloţaj da sa uţivanjem jedete jaja od „domaćih kokošaka" i listove „domaće salate". Obrazovanje i senzibilno ponašanje u odnosu 11a informacije otvaraju nove mogućnosti nošenja sa rizicima i izbegavanja rizika. Neki proizvodi mogu se izbeći (na primer jetra starih junadi sa velikom koliĉinom olova), a sofisticiranim nutricionim tehnikama moţe se varirati nedeljni meni, tako da se teški metali u ribi iz Severnog mora razrede, dopune ili neutrališu (ili moţda ipak pojaĉaju?) toksiĉnim sadrţajima u svinjskom mesu i ĉaju. Kuvanje i hrana postaju neka vrsta implicitne prehrambene hernije, neka vrsta Ċavolje kuhinje sa ciljem da se umanje opasni efekti. Ovde je potrebno široko znanje da bi se „nutricionim inţenjeringom" doskoĉilo hiperprodukciji štetnih i otrovnih materija u hemijskoj industriji i poljoprivredi. I pored toga, sasvim je moguće da kao reakcija na novinske i televizijske vesti 0 zagaĊenjima doĊe do „antihe-

54

Ulrih Bek

mijskih nutricionih i ţivotnih navika" koje su slojnospecifiĉne. Kod „nutriciono svesnih", obrazovnih slojeva sa visokim zaradama ova svakidašnja „antihemija" (ĉesto doneta konzumentima lepo upakovana kao ogranak hemijske industrije) izolcre- nuće sve oblasti snabdevanja - od hrane do stanovanja, od bolesti do ponašanja u slobodno vreme (i već je to uĉinila). Odavde se moţe izvući opšta ocena da se stare društvene nejednakosti upravo kroz ovo refleksivno i dobro fmansirano bavljenje rizicima uĉvršćuju na novom nivou. Ali time se upravo ne dolazi do suštine logike raspodele rizika. Paralelno sa zaoštravanjem riziĉnih poloţaja smanjuju se i istovremeno propagiraju privatni putevi kojima moţe da se beţi i kompenzacione mogućnosti. MeĊusobno se uslovljavaju umnoţavanje rizika, nemogućnost da se oni izbegnu, politiĉka apstinencija i oglašavanje i prodaja privatnih mogućnosti za izbegavanje rizika. Za neke namirnice ova privatna akcija zavaravanja još moţe da pomogne, ali već kod vodosnabdevanja svi društveni slojevi povezani su na isti cevovod. A kad se konaĉno baci pogled na „šumske kosture" u „idiliĉnim pejzaţima", daleko od industrije, postaje već jasno da i klasnospecifiĉne barijere padaju pred otrovnim sadrţajem vazduha koji svi udi- šemo. U takvim uslovima bi samo nejedenje, nepijenje i neA\- sanje moglo da pruţi efikasnu zaštitu. A i to pomaţe samo uslovno, jer znamo šta se dogaĊa sa kamenom u graĊevinama i sa leševima u zemlji.

4. Globalizacija rizika civilizacije

Svedeno na jednu formulu: beda je hijerarhijska, smog je demokratski. Proširivanjem rizika modernizacije - ugroţavanjem prirode, zdravlja, ishrane itd. relativizuju se društvene razlike i granice. Odatle se još uvek izvlaĉe veoma razliĉite konsekvence. Ali objektivno rizici razvijaju jedan izjednačavajući efekat unutar svog dometa i meĊu onima koje oni pogaĊaju. Upravo u tome leţi njihova nova politiĉka snaga. U

Rizično društvo

55

tom smislu riziĉna društva upravo nisu klasna društva; njihovi riziĉni poloţaji ne mogu se shvatiti kao klasni poloţaji, niti njihovi konflikti kao klasni konflikti. Ovo postaje još jasnije kada se predoĉi poseban stil, poseban model raspodele rizika modernizacije. Oni poseduju jednu imanentnu tendenciju ka globalizaciji. Univerzalnost opasnosti prati industrijsku proizvodnju, nezavisno od mesta gde se oni produkuju: lanci ishrane praktiĉno povezuju svakog sa svakim na Zemlji. Oni se provlaĉe ispod granica. Sadrţaj kiseline u vazduhu ne nagriza samo skulpture i umetniĉka blaga, nego je već odavno dezmtegnsao savremene carinske barijere. I u Kanadi su jezera postala kisela, a šume umiru ĉak na severnim rubovima Skandinavije. Tendencija ka globalizaciji dovodi do nesreća koje su u svojoj opštosti ponovo nespecifiĉne. Tamo gde se sve pretvara u opasnost nekako ništa više nije opasno. Na ono od ĉega više nema beţanja, na to se konaĉno ne ţeli da misli. Ovaj eshatološki ekološki fatalizam dopušta da se klatno privatnog i politiĉkog raspoloţenja pomera u svakom pravcu. Akcija ionako pripada juĉerašnjici. Moţda se svugde i svagda prisutni pesti- cidi mogu savladati in(sekt)ima? (igra reĉi: selci na nemaĉkom znaĉi penušavo vino - prim. prev.).

Efekat bumeranga

Sadrţan u globalizaciji, a ipak jasno diferenciran od nje, jeste model raspodele rizika koji sadrţi znatnu koliĉinu politiĉkog eksploziva: ranije ili kasnije oni će doskoĉiti i onima koji ih produkuju ili od njih profitiraju. Rizici u svom rasprostiranju pokazuju jedan društveni efekat bumeranga : ĉak ni bogati i moćni nisu bezbedni u odnosu na njih. Nekadašnji „latentni sporedni efekti" uzvraćaju ĉak po centrima svoje proizvodnje Sami akteri modernizacije zapadaju izrazito i veoma konkretno u vrtlog opasnosti, koje oni produkuju i od kojih oni profitiraju. Ovo moţe da se dogodi na više razliĉitih naĉina.

56

Ulrih Bek

Uzmimo ponovo primer iz poljoprivrede. U Saveznoj Republici Nemaĉkoj potrošnja veštaĉkog Ċubriva porasla je sa 143 na 378 kilograma po hektaru u periodu od 1951, do 1983., a potrošnja poljoprivrednih hemikalija sa 25. 000 na 35.000 tona izmeĊu 1975. i 1983. Prinosi po hektaru takoĊe su porasli, ali ni pribliţno tako brzo kao potrošnja Ċubriva i pesticida. Prinosi kod ţitarica su se udvostruĉili, a za 20 procenata su veći kod krompira. Disproporcionalno malo povećanje prinosa u odnosu na korišćenje Ċubriva i hemikalija u suprotnosti je sa disproporcionalno velikim povećanjem oštećenja u prirodi, vidljivih i bolnih za seljake. Izuzetan pokazatelj ovakvog zabrinjavajućeg razvoja jeste jako smanjenje mnogih divljih biljnih i ţivotinjskih vrsta. „Crvene liste" koje kao sluţbene „smrtovnice" be- leţe ovu egzistencijalnu ugroţenost sve su duţe. „Od 680 biljnih vrsta koje se pojavljuju na Grenlandu, 519 je ugroţeno. Na drastiĉan naĉin se smanjuju postojeće populacije ptiĉjih vrsta koje zavise od livada, kao što su bela roda, poljska ševa ili belorepa; ljudi pokušavaju da saĉuvaju poslednje primerke, kao npr. u Bavarskoj pomoću 'Programa za poljske ptice'... MeĊu ţivotinjama su ugroţene ptice koje se legu na zemlji, ţivotinje koje su u vrhu lanaca ishrane, kao što su ptice grabljivice, sove, vilinski konjici, kao i on e koje su specijalizovane za hranu koja je sve reda, npr. za velike insekte ili za cvetni nektar, dostupan tokom vegetacije" (Savet eksperata za pitanja zaštite ĉovekove okoline, str. 20). Nekadašnji „neviĊeni sporedni efekti" postaju vidljivi glavni efekti, koji ugroţavaju same centre koji su uzrok njihove produkcije. Proizvodnja rizika modernizacije prati krivulju bumeranga. Intenzivna industrijska poljoprivreda, subven- cionisana milijardama, ne izaziva samo u dalekim gradovima dramatiĉan porast sadrţaja olova u majĉinom mleku i kod dece. Ona i višestruko podriva samu prirodnu bazu poljoprivredne proizvodnje: opada plodnost njiva, vitalno vaţne ţivotinje i biljke nestaju, raste opasnost od erozije zemljišta. Kruţni tok ovog efekta društvene ugroţenosti moţe se generalizovati: pod krovom rizika modernizacije, ranije ili kasnije, počinilac i ţrtva postaju jednaki. Ovo je evidentno u

Rizično društvo

57

najgorem zamislivom sluĉaju - u nuklearnom ratu. Ovde postaje jasno daje Zemlja postala katapultsko sedište, koje više ne zna ni za kakve razlike izmeĊu bogatog i siromašnog, belog i crnog, Severa i Juga, Istoka i Zapada. Ali efekat bumeranga postoji samo ako se pojavi, a kada se pojavi, on više ne postoji, pošto više ništa ne postoji. Ova apokaliptiĉna pretnja ne ostavlja za sobom nikakve jasne tragove u vremenu pretnje (upr. Günther Anders, 1983). Drugaĉije je u ekološkoj krizi. Ona potkopava i prirodne i ekonomske osnove poljoprivrede, a time i ukupno snabdevanje ljudi hranom. Ovde su vidljivi efekti koji se odraţavaju ne samo u referencijalnom polju prirode, nego i u novĉanicima bogatih, u zdravlju moćnih. Od kompetentnih ljudi, nepodeljenih po politiĉkoj pripadnosti, ovde se mogu ĉuti veoma oštri apokaliptiĉni tonovi. Ekološko obezvređenje i eksproprijacija

Efekat bumeranga ne mora da se manifestuje samo u direktnom ugroţavanju ţivota. On moţe da se odrazi i u sekundarnim medijima: novcu, vlasništvu, legitimnosti. Na paušalan i izjednaĉujući naĉin on sve vuĉe u zajedniĉko trpljenje. Umiranje šuma ne prouzrokuje samo nestajanje ĉitavih ptiĉjih vrsta, već smanjuje i ekonomsku vrednost zemljišnog i šumskog po- seda. Gde se gradi ili planira izgradnja nuklearne centrale ili elekrane na ugalj padaju cene zemljišta. Urbana i industrijska podruĉja, autoputevi i glavne saobraćajnice zagaĊuju sve u svojoj bliţoj okolini. Još uvek se spori da li je iz ovih razloga već 7% zemljišta u Saveznoj Republici Nemaĉkoj zagaĊeno da nije moguće bavljenje nikakvom poljoprivredom ili će do toga doći tek u nekom trenutku bliske budućnosti. Princip je isti: vlasništvo se obezvreĊuje, postepeno se „ ekološki ekspropriiše". Ovaj efekat se moţe generalizovati. Uništavanje i ugroţavanje prirode i okruţenja, vesti o otrovnim supstancama u namirnicama i potrošnim artiklima, preteći i gore od toga ak- tuelni hemijski, toksiĉni i reaktorslci udesi imaju efekat laganog

58

Ulrih Bek

ili galopirajućeg obezvreĊenja ili eksproprijacije vlasniĉkih prava. Neobuzdanom produkcijom rizika modernizacije vodi se kontinuiranim koracima i skokovima, ponekad katastrofalnim zaoštravanjima, jedna politika činjenja Zemlje nepodesnom za stanovanje. Ono što se savlaĊuje kao „komunistiĉka opasnost" pojavljuje se kao zbir vlastitih radnji u drugom obliku preko zaobilazmce kroz zagaĊenu prirodu. Na bojnom polju trţišnih mogućnosti, s one strane doktrinamih ideoloških ratova, svako protiv svakog vodi politiku „sprţene Zemlje" sa uverljivim, ali retko trajnim uspehom. Šta je zagaĊeno ili se smatra zagaĊenim - ova distinkcija je gotovo beznaĉajna za gubitak društvene i ekonomske vrednosti - moţe da pripada kome pripada ili ko to hoće. Ĉak i kada se zadrţi legalni status vlasništva, ono postaje beskorisno i bezvredno. U sluĉaju „ekološke eksproprijacije" suoĉavamo se sa društvenom i ekonomskom eksproprijacijom, dok se legalno vlasništ\>o nastavlja. To vaţi za namirnice isto onoliko koliko vaţi za vazduh, zemlju i vodu. Vaţi za sve što u njima ţivi, a pre svega za one koji ţive od onoga što u njima ţivi. Priĉa o „stambenim otrovima" jasno pokazuje da ovde moţe da bude ukljuĉeno sve što ĉini kulturu našeg svakidašnjeg ţivota. Osnovni uvid koji se iza ovoga krije je najjednostavniji moguć: sve što ugroţava ţivot na Zemlji ugroţava i vlasniĉke i komercijalne interese onih koji ţive od pretvaranja ţivota i njegovih sredstava u robu. Na ovaj naĉin nastaje prava protivurečnost, koja se sistematski pojaĉava, izmeĊu profitnih i vlasniĉkih interesa koji ubrzavaju proces industrijalizacije i njegovih višestruko ugroţavajućih konsekvenci, koje takoĊe ugroţavaju i ekspropriišu posed i dobiti (o posedu i dobiti ţivota da i ne govorimo). Kod reaktorskih udesa ili kod hemijskih katastrofa u najrazvijenijem stadijumu civilizacije ponovo nastaju „bele fleke" na geografskim kartama. One su spomenici onoga što nam preti. Ĉak incidenti sa otrovima, iznenadno otkrivene deponije otrovnog otpada pretvaraju stambena naselja u „naselja otrovnog otpada", zemlju u „ne-zemlju". Ali postoje i razni prethodni i

Rizično društvo

59

skriveni oblici. Ribe iz zatrovanih mora ne ugroţavaju samo ljude koji ih jedu, nego stoga i sve one ljude koji od nje ţive. Tokom uzbune zbog smoga Zemlja privremeno umire. Ĉitavi industrijski regiom pretvaraju se u avetinjske gradove. Tako hoće efekat bumeranga: ĉak su zaustavljeni i toĉko vi industrija koje izazivaju zagaĊenje. Ali ne samo njihovi. Smog ne haje za princip izazivača zagađenja. Na paušalnoj i izjednaĉavajućoj osnovi on pogaĊa sve, nezavisno od udeia u proizvodnji smoga. Tako smog sigurno nije preporuka za vazdušne banje, niti njihova reklama. Zakonom utvrĊena obaveza da se javnost efikasno obaveštava o maksimalnom nivou smoga u vazduhu (kao što postoje za temperature vode i vazduha), trebalo bi da uprave banja i industrije godišnjih odmora vrlo brzo pretvori u odluĉne pristalice jedne efikasne politike za borbu protiv zagaĊenja, umesto što još uvek vode politiku protiv uvoĊenja ovakvih standarda.

Rizični poloţaji nisu klasni poloţaji Na ovaj naĉin se globalizacijom rizika modernizacije pokreće jedna društvena dinamika, koja se više ne moţe formu- lisati i shvatiti u kategorijama klasa. Vlasništvo implicira ne- -vlasništvo i time jedan napet i konfliktan društveni odnos, u kome se društveni identiteti mogu kontinuirano i uzajamno razvijati i uĉvršćivati - „oni tamo gore, mi ovde dole". Sasvim je drugaĉija situacija kod riziĉnih poloţaja. Teško onom ko je ugroţen opasnostima, ali on neće onom koji nije ugroţen ništa oduzeti. PogoĊenost i ne-pogoĊenost opasnostima ne polarizuje se kao vlasništvo i ne-vlasništvo. Izraţeno u analogiji: „klasa" pogoĊenih ne konfrontira se sa „klasom" ne-pogoĊenih. Ona se u najgorem sluĉaju konfrontira sa „klasom" još-ne-pogoĊenih. Galopirajuća inflacija zdravlja odvešće ĉak i one koji su danas još „dobrostojeći" (u pogledu zdravlja i uopšte) u redove „narodnih kuhinja", koje daju zdravstvena osiguranja, a prekosutra u parijske zajednice invalida i ozleĊenih. Bespomoćnost nad

60

Ulrih Bek

leţnih organa, suoĉenih sa udesima sa otrovom i skandalima u vezi sa otrovnim otpadom, kao i lavina pravnih pitanja i pitanja nadleţnosti i obeštećenja, koja se ovde svagda pokreću, govore sama po sebi. To znaĉi: sloboda od rizika moţe se preko noći preokrenuti u ireverzibilnu pogoĊenost rizicima. Sukobi koji nastaju oko rizika modernizacije raspaljuju se oko sistematskih uzroka , koji se poklapaju sa pokretaĉem progresa i profita. Om se odnose na razmera i širenje opasnosti i odatle nastajuće zahteve za obeštećenje i/ili naĉelnu promenu kursa. U ovim sukobima radi se o pitanju, da li i dalje moţemo da eksplo- atišemo prirodu (ukljuĉujući vlastitu) i otuda da li su naši pojmovi „progres", „blagostanje", „privredni rast", „nauĉna racionalnost" još uvek taĉni. U tom smislu konflikti koji ovde izbijaju primaju karakter civilizacijskih doktrinamih sukoba oko pravog puta moderne. U poneĉemu oni više liĉe na religiozne doktrinarne sukobe srednjeg veka nego na klasne sukobe XIX i ranog XX veka. Industrijski rizici i uništavanja nemaju nikakvog obzira ni prema drţavnim granicama. Oni naposletku spajaju ţivot jedne travke u bavarskoj šumi sa efikasnim meĊunarodnim sporazumom o borbi protiv zagaĊenja. iVarfnacionalnosti kretanja štetnih materija ne moţe se više prići pojedinaĉnim nacionalnim naporima. Industrijske zemlje moraju od sada da se sloţe sa tim, da se razlikuju prema svojim nacionalnim „emisionim i imisionim bilansima ". Drugim reĉima, nastaju internacionalne nejednakosti izmeĊu razliĉitih industrijskih drţava sa „aktivnim", „izjednaĉenim" ili „pasivnim" bilansima zagaĊenja ili jasnije reĉeno: izmeĊu „prljavih zemalja" i onih koje moraju da oĉiste, udišu ili plate Ċubre dragih povećanom smrtnošću, eksproprijacijama i obezvreĊenjima. Socijalistiĉka „bratska zajednica" uskoro će morati da se suoĉi sa ovom podelom i izvorima konflikta koji su u njoj.

Rizično društvo

61

Poloţaj ugroţenosti kao sudbinska ugroţenost Nadnacionalnoj neukrotivosti rizika modernizacije odgovara naĉin na koji se oni šire. Njihova nevidljivost ĉak konzu mentu jedva da ostavlja neku odluku otvorenom. To su „instant proizvodi", koji se gutaju ili udišu sa drugim stvarima. Om su ,^lepi putnici" standardne potrošnje. Om putuju vetrom i vodom. Mogu da budu u svemu i svaĉemu, a sa apsolutnim ţivotnim nuţnostima - sa vazduhom koji udišemo, hranom, odećom, kućnim nameštajem - prolaze kroz sve inaĉe strogo kontrolisane zaštitne zone moderne. Za razliku od dobara koja su privlaĉna, ali mogu da budu i odbojna, kod kojih je uvele moguć i potreban izbor, kupovina, odluke, rizici i oštećenja se svuda ušunjavaju implicitno i neometeni slobodnim (!) odlukama. U tom smislu oni omogućavaju nastajanje jedne nove vrste doznaĉenosti, „civilizacijske riziĉne askripcije". Ona pod- seća u nekom pogledu na stalešlai sudbinu u srednjem veku. Sada postoji neka vrsta ugroţene sudbine u razvijenoj civilizaciji, sa kojom se raĊamo, kojoj uza sve napore ne moţemo da umaknemo, sa „malom razlikom" (to je ona sa velikim efektom) što smo svi mi na sliĉan naĉin konfrontirani sa tom sudbinom. U razvijenoj civilizaciji koja je nastupila da bi se uklonile askripcije, ljudima otvorile mogućnosti odluĉivanja, da bi se ljudi oslobodili prirodnih stega, nastaje jedna nova vrsta globalne askripcije rizika, nasuprot kojoj jedva da postoje individualne mogućnosti odluĉivanja, iz prostog razloga što su štetne i otrovne materije utkane u prirodnu bazu i u elementarne ţivotne procese u industrijskom svetu. Iskustvo sa ovom pogo- Ċenošću rizicima, koje je zatvoreno za odluke, umnogome ĉini razumljivim šok, bespomoćan bes i „no future-osećanje" sa kojim mnogi ljudi reaguju ambivalentno, automatski se koristeći kritikom najnovijih dostignuća tehniĉke civilizacije. Moţe li se uopšte uspostaviti i saĉuvati kritiĉka distanca prema neĉemu što se ne moţe izbeći? Sme li se samo zbog toga što se ona ne moţe izbeći odustati od kritiĉke distance i pobeći u

62

Ulrih Bek

neminovnost podsmevanjem ili cinizmom, likovanjem?

indiferentnošću

ili

Nove internacionalne nejednakosti Izjednaĉavanje opasnih poloţaja širom sveta ne sme da nas zavara o novim socijalnim nejednakostima u pogoĊenošću rizicima. One nastaju naroĉito tamo gde se preklapaju klasni i riziĉni poloţaji isto tako u meĊunarodnim razmerama. Proletarijat svetskog riziĉnog društva nastanjuje se u podnoţju fabriĉkih dimnjaka, pored rafinerija i hemijskih fabrika u industrijskim centrima Trećeg sveta. „Najveća industrijska katastrofa u istoriji" (Der Spiegel), udes sa otrovom u Bopalu u Indiji, urezao se u svest svetske javnosti. Riziĉne industrije lzmeštene su u zemlje sa niskim zaradama. To nije sluĉajnost. Postoji jedno sistematsko „privlaĉenje" izmeĊu ekstremnog siromaštva i ekstremnih rizika. Na ranţirnoj stanici gde se raspo- deljuju rizici naroĉito su omiljene stanice u „zaostalim provincijskim zabitima". A treba biti naivna budala pa i dalje pretpostavljati kako odgovorni skretniĉari ne znaju šta rade. Tome u prilog govori i potvrĊena „veća prihvatljivost" „novih" tehnologija (koje omogućavaju posao) od strane nezaposlene (!) provincijske populacije. U meĊunarodnim razmerama velika je istina da se materijalna beda podudara sa slepilom za rizike. O nemarnom korišćenju pesticida, u Šri Lanki, na primer, saopštava jedan nemaĉ- ki struĉnjak za razvoj: „Tamo se DDT posipa golim rakama, ljudi su beli od praška." Na antilskom ostrvu Trinidadu (1,2 miliona stanovnika) 1983. zabeleţeno je ukupno 120 smrtnih sluĉajeva od pesticida. „Jedan farmer: 'Ako se posle prskanja ne osećate bolesnim, niste dovoljno isprskali'" (Der Spiegel, br. 50/1984., str. 119). Za ove ljude su sloţena postrojenja hemijskih fabrika sa impozantnim cevima i rezervoarima skupi simboli uspeha. Suprotno tome, smrtna opasnost koju ona sadrţe ostaje velikim

Rizično društvo

63

delom nevidljiva. Za njih veštaĉka Ċubriva, pesticidi i herbicidi, koje oni proizvode, oznaĉavaju pre svega oslobaĊanje od materijalne bede. Oni su pretpostavke „zelene revolucije" koja je - sistematski potpomognuta od strane zapadnih industrijskih zemalja - proteklih godina povećala proizvodnju hrane za 30 procenata, a u nekim zemljama Azije i Latinske Amerike ĉak za 40 procenata. Ali ĉinjenica da se svake godine „više stotina hiljada tona pesticida... isprska... na polja pamuka i pirinĉa, na plantaţe duvana i voća" (isto, str. 119) uzmiĉe pred ovim opipljivim uspesima. U konkurenciji izmeĊu vidljive opasnosti od smrti od gladi i nevidljive opasnosti od smrti od otrovnih supstanci pobeĊuje evidentna borba protiv materijalne bede. Bez širom rasprostranjenog korišćenja hemijskih supstanci zemljišni prinosi bi se smanjili, a insekti i buĊa bi pojeli svoj deo. Sa hemikalijama siromašne periferne zemlje mogu da naprave svoje sopstvene zalihe ţivotnih namirnica, steknu nešto malo nezavisnosti u odnosu na moćne centre industrijskog sveta. Hemijske fabrike u Trećem svetu pojaĉavaju ovaj utisak nezavisnosti u proizvodnji i od skupih uvoza. Borba protiv gladi i za autonomiju pravi štit iza kojeg se rizici koji se ionako ne mogu opaziti potiskuju, minimizuju i time umnoţavaju, šire i konaĉno preko lanca ishrane vraćaju bogatim industrijskim zemljama. Propisi o bezbednosti i zaštiti nedovoljno su razvijeni, a tamo gde postoje ĉesto su samo obiĉno parĉe papira. „Industrijska naivnost" ruralne populacije koja ĉesto ne zna ni da ĉita ni da piše, a kamoli poseduje zaštitnu odeću, otvara menadţmenta neslućene mogućnosti za legitimno ophoĊenje sa rizicima, koje su odavno nestale u miljeu industrijskih drţava, svesnijem rizika. Menadţment moţe da izda propise o bezbednosti, znajući da su nesprovodljivi, a da insistira na tome da se poštuju. Na taj naĉin, oni iz menadţmenta ostaju ĉisti i mogu odgovornost za udese i smrt, na jeftin naĉin i mirne savesti, da prebace na kulturno slepilo naroda za rizike. U sluĉaju katastrofa opšta dţungla u pogledu nadleţnosti i materijalni interes siromašnih zemalja nude dobre mogućnosti za jednu politiku minimiziranja i prikrivanja, koja selektivnim definisanjem problema prigušuje

64

Ulrih Bek

razarajuće posledice. Ekonomski povoljni uslovi proizvodnje, osloboĊeni stega legitimnosti, kao magnet privlaĉe industrijske koncerne i vezuju ih sa partikulamim interesima zemalja u prevazilaţenju materijalne bede i sticanju nacionalne autonomije u jednu, u pravom smislu te reĉi, eksplozivnu smešu: Đavo gladi bori se sa demonom umnoţavanja rizika. Naroĉito opasne industrije izmeštaju se u siromašne periferne zemlje. Siromaštvu Trećeg sveta pridruţuje se uţas od osloboĊenih destruktivnih snaga razvijene riziĉne industrije. Slike i izveštaji iz Bopala i Latinske Amerike govore same po sebi. Vila Pansi „Najprljaviji hemijski grad na svetu nalazi se u Brazilu... Svake godine ljudi koji stanuju u slamovima moraju ponovo da prave svoje plehane krovove, jer ih razjeda kisela kiša... Svako ko ovde duţe ţivi dobija gnojave bubuljice, 'aligatorsku koţu', kako kaţu Brazilci. Najgore je stanovnicima u Vila Pansi, jednom slamu od 15.000 ljudi, od kojih je većina dogurala do skromnih malih kućica od sivog kamena. Ovde se gas-maske prodaju ĉak u samouslugama. Većina de- ce ima astmu, bronhitis, bolesti grla i nosa i ospe na koţi. U Vila Parisi moţete se lako orijentisati po mirisu. U jednom uglu klokoće otvoreni kanal, u drugom teĉe zeleni sluzasti potok. Smrad kao od sagorelog kokošijeg perja nagoveštava ĉeliĉanu, dok miris pokvarenih jaja ukazuje na hemijsku fabriku. Emisioni memi ureĊaj, koji su postavili nadleţni gradski organi, zakazao je 1977., nakon godinu i po dana rada. Oĉigledno da nije dorastao zagaĊenju. Istorija najprljavijeg grada na svetu poĉela je 1954., kad je Pe - gropras, brazilska naftna kompanija izabrala priobalsku baruštinu za mesto svoje rafinerije... Ubrzo dolaze ICosipa, brazilski koncem ĉelika i Kopegras, ameriĉko-brazilski koncern veštaĉkog dubnva, posle kojih slede multinacionalne kompanije kao Fiat, Dow Chemical i Union Caipide. Bio je to b um brazilskog kapitalizma. Vojna vlada pozvala je inostrana preduzeća da kod njih izraĊuju proizvode koji ne zagaĊuju okolinu. 'Brazil je u stanju i da izveze zagaĊenje', hvalio se ministar za planiranje Paulo Velosa 1972. godine na Konferenciji o zaštiti ĉove- kove okoline u Stokholmu. Jedini ekološki problem Brazila bila je beda. 'Glavni razlozi bolesti jesu neuhranjenost, alkohol i cigarete', rekao je Pegroprasov predstavnik za štampu. 'Ljudi su već bolesni kad

Rizično društvo

65

doĊu iz Kopataoa', sloţio se Paulo Figueiredo, direktor kompanije Union Carpide, 'a ako još više obole, onda to prebacuju na nas. To je jednostavno nelogiĉno.' Guverner Sao Paula već dve godine pokušava da dovede sveţ vetar u zagaĊeni Kopatao. Otpustio je 13 sluţbenika trome agencije za zaštitu sredine i postavio kompjutere za nadgledanje emisija. Ali male kazne od nekoliko hiljada dolara nisu omele ekološke prestupnike. Katastrofa se dogodila 25. februara ove godine. Zbog javašluka Pegroprasa 700.000 litara ulja izlilo se u moĉvara sa sojenicama, u Vila Soco. U roku od dve minute vatrena stihija prošla je kroz favelu. Izgorelo je preko 500 ljudi. Tela male dece nikada nisu pronaĊena. 'Ona su jednostavno isparila od vreline', rekao je jedan brazilski sluţbenik" (Der Spiegel, br. 50/1984., str. 110). Bopal „Ptice su padale sa neba... Indijanski bivoli, krave i psi leţali su mrtvi na ulicama i poljima - naduti posle nekoliko sati na suncu Centralne Azije. A svuda ugušeni ljudi, zgrĉeni, sa penom na usnama, zgrĉenih ruku zabijenih u zemlju: 3.000 ţrtava krajem prošle nedelje, a nove se još uvek nalaze; nadleţni organi prestali su da broje. Verovatno će 20.000 ljudi oslepeti. Više od 200.000 je povredeno. U gradu Bopalu, u noći izmeĊu nedelje i ponedeljka, dogodila se industrijska apokalipsa kojoj nema ravne u istoriji: iz jedne hemijske fabrike izašao je otrovni oblak i raširio se poput platna iznad 65 gusto naseljenih kvadratnih kilometara; kad je konaĉno nestao, raširio se sladunjav miris raspadanja. Grad se pretvorio u bojno polje, usred mira. Hindusi su spaljivali mrtve na mestima za kremiranje, 25 u isto vreme. Ubrzo je nestalo drveta za ritualno spaljivanje, tako da je plamen od kerozma lizao oko mrtvih tela. Muslimansko groblje postalo je i suviše tesno. Stare grobnice morale su da se otvore, kršeći time svete zapovesti islama. 'Ja znam da je greh sahraniti dva ĉoveka u jednu grobnicu', ţalio se jedan od grobara. 'Neka nam Alah oprosti. Stavljamo tri, ĉetiri, ĉak i više"' (isto, str. 108). Za razliku od materijalne bede, pauperizacija Trećeg sveta kroz rizike zarazna je za bogate. Umnoţavanje rizika izaziva zbijanje svetskog društva u zajednicu opasnosti. Efekat bumeranga pogaĊa upravo i one bogate zemlje koje su se nadale da su se izmeštanjem riziĉnih industrija oslobodile rizika. Ali zato

66

Ulrih Bek

moraju da uvoze ţivotne namirnice, po povoljnim cenama. U voću, zrnima kalcaoa, namirnicama, listićima ĉaja itd. pesti- cidi se vraćaju u svoju visokomdustrijalizovanu domovinu. Estremne meĊunarodne nejednakosti i isprepletanost svetskog trţišta guraju siromašne ĉetvrti u perifernim zemljama na vrata bogatih industrijskih centara. Oni postaju legla svetske zaraze, koja - poput zaraznih bolesti siromašnih u zbijenosti srednjo- velcovnih gradova - ne štedi m bogate ĉetvrti svetske zajednice.

5. Dve epohe, dve kulture: o odnosu percepcije i proizvodnje rizika

Nejednakosti u klasnim i riziĉnim društvima mogu se preklapati, meĊusobno uslovljavati, jedni mogu da proizvode druge. Nejednaka raspodela društvenih dobara pruţa jedva savladive odbrambene zidove i opravdanja za proizvodnju rizika. Ovde se mora napraviti precizna razlika izmeĊu kulturne i politiĉke paţnje u pogledu rizika i njihovog aktuelnog širenja. Klasna društva su društva u kojima je, uprkos svim klasnim jazovima, najvaţnije vidljivo zadovoljenje materijalnih potreba. Ovde se konfrontiraju glad i izobilje, moć i nemoć. Bedi nije potrebno samopotvrĊivanje. Ona postoji. Njena direktnost i oĉi- giednost korespondira sa materijalnom evidentnošću bogatstva i moći. Neminovnosti klasnih društava jesu u tom smislu neminovnosti kulture vidljivosti: košĉata glad u kontrasta sa masnom sitošću, palate sa straćarama, raskoš sa bedom. Ove evidentnosti opipljivog upravo više ne vaţe u riziĉnim društvima. Vidljivo pada u senku nevidljivih opasnosti. Ono što izmiĉe mogućnostima percepcije više se ne poklapa sa nestvarnim, ali moţe da poseduje ĉak povišen stepen opasne stvarnosti. Neposredna potreba takmiĉi se sa poznatim elementom rizika. Premoć rizika pomraĉuje svet vidljivih oskudica ili izobilja. Trku izmeĊu opaţljivih dobara i neopaţljivih rizika ne mogu da dobiju ovi drugi. Ne moţe se takmiĉiti vidljivo sa

Rizično društvo

67

nevidljivim. Paradoks hoće da upravo iz tog razloga trku dobiju nevidljivi rizici. Ignorisanje ionako neopaţljivih rizika, koje svoje opravdanje uvek nalazi u eliminisanju opipljive bede - i zaista i ima (vidi Treći svet!) - jeste kulturno i politiĉko tlo na kome rizici i opasnosti rastu, cvetaju i napreduju. U preklapanju i takmiĉenju izmeĊu problema klasnog, industrijskog i trţišnog društva sa jedne strane i onih riziĉnog društva sa druge strane, pobeĊuje logika proizvodnje dobara u skladu sa odnosima moći i me- rilima relevantnosti - i upravo iz tog razloga na kraju pobeđuje rizično društvo. Evidentnost bede potiskuje percepciju rizika, ali samo percepciju, ne njihovu realnost ili njihove efekte: negirani rizici uspevaju naroĉito brzo i dobro. Na jednom odreĊenom stupnju društvene proizvodnje, koja se karakteriše razvojem hemijske industrije, ali takoĊe i tehnologijom reaktora, mikroelektronikom, genetskim inţenjeringom, premoć logike i konflikti proizvodnje dobara i stoga socijalna nevidljivost riziĉnog društva nisu dokaz njegove nestvarnosti. Naprotiv, to je ĉak pokretaĉ nastanka riziĉnog društva, a time i dokaz da ono postaje stvarnost. To pokazuje preklapanje i proširivanje klasnih i riziĉnih poloţaja u Trećem svetu; ali ništa manje mišljenje i delanje u bogatim industrijskim zemljama. Osiguranje ekonomskog zamaha i rasta još uvek ima neosporno najveći prioritet. Priziva se preteći gubitak radnih mesta, da bi se podalje drţali trikovi za utvrĊivanje dozvoljenih vrednosti emisija štetnih materija i popustila njihova primena, ili spreĉilo svako istraţivanje odreĊenih otrovnih ostataka u namirnicama. Cak.se uopšte ne evidentiraju ĉitave porodice otrovnih materija s obzirom na njihove moguće ekonomske posledice; pravno one ne postoje i upravo zbog toga mogu slobodno da se stave u promet. Pri tom se prećutkuje kontradikcija, da je savlaĊivanje ekoloških rizika u meĊuvremenu postala industrijska grana koja cveta i koja milionima ljudi u Saveznoj Republici Nemaĉkoj garantuje sigurna (i suviše sigurna) radna mesta.

68

Ulrih Bek

U isto vreme su izoštreni instrumenti za definicijska „savlaĊivanje" rizika; odgovarajuće grane uzimaju maha. Oni koji ukazuju na rizike dezavuišu se kao „defetisti" i proizvoĊaĉi rizika. Njihovo prikazivanje rizika smatra se „nedokazanim". Efekti po ĉoveka i ĉovelcovu okolinu, na koje oni ukazuju smatraju se „bezmemo preteranim", Potrebno je više istraţivanja, kaţu oni, da bi bili sigurni kakva je situacija i da bi se preduzele odgovarajuće mere. Prema njihovom mišljenju samo jedan brzo rastući društveni proizvod mogao bi da stvori pretpostavke za poboljšanu zaštitu ĉovekove okoline. Pozivaju se na poverenje u nauku i istraţivanje. Njihova racionalnost do sada je, navodno, pronašla rešenja za sve probleme. Suprotno tome, nauĉna kritika i strahovi u pogledu budućnosti ţigosani su kao „iracionalnost". Oni se smatraju pravim korenima svih zala. Rizik pripada progresu kao što pramĉani talas pripada brzom brodu. Rizik nije otkriće savremenog doba. On se tole- riše u mnogim oblastima društvenog ţivota. Smrtni sluĉajevi u saobraćajnim nezgodama, na primer. Godišnje, takoreći bez traga, nestane jedan grad osrednje veliĉine u Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Ljudi su se ĉak na to navikli. Tako ostaje još puno slobodnog prostora i vazduha za udese sa otrovom i „manje katastrofice" sa radioaktivnim materijama ili otpadom i sliĉno (koje su ionako krajnje neverovatne s obzirom na nemaĉku bezbednosnu tehnologiju). Ĉak ni dominantnost ove interpretacije ne moţe da nas zavara u pogledu njene nestvarnosti. Njena pobeda je Pirova pobeda. Tamo gde ona preovlaĊuje, proizvodi ono što negira: poloţaje ugroţenosti u riziĉnom društvu. Ali u tome nema utehe nego, naprotiv, porasta opasnosti.

6. Utopija svetskog društva

Zbog toga i upravo u negiranju i neopaţanju nastaje objektivno zajedništvo globalnog poloţaja ugroţenosti. Iza mnoštva interesa preti i raste stvarnost rizika, koja više ne zna za

Rizično društvo

69

društvene i nacionalne razlike i granice. Iza zidova indife- rentnosti širi se opasnost. To, naravno, ne znaĉi da će s obzirom na sve veće rizike civilizacije nastati velika harmonija. Upravo u ophoĊenju sa rizicima pojavljuju se nove višestruke socijalne diferencijacije i konflikti. Om se više ne drţe šeme klasnog društva. Oni nastaju pre svega zbog dvostrukog lica rizika u razvijenom trţišnom društvu: rizici ovde nisu samo rizici, oni su i trţišne šanse. Upravo sa razvojem riziĉnog društva razvijaju se i antagonizmi izmeĊu onih koji su pogođeni rizicima i onih koji od njih profitiraju. Na sliĉan naĉin raste društveni i politiĉki znaĉaj znanja, a sa njim raspolaganje medijima da se znanje oblikuje (nauka i istraţivanje) i da se širi (masovni mediji). Riziĉno društvo je u tom smislu i društvo nauke, medija i informacija. Stoga se u njemu otvaraju novi antagonizmi izmeĊu onih koji produkuju definicije rizika i onih koji ih konzumiraju. Ove tenzije izmeĊu posla i otklanjanja rizika, proizvodnje i potrošnje definicija rizika provlaĉe se kroz sve oblasti društvene delatnosti. Ovde leţe suštinski izvori borbe u vezi sa definisanjem razmera, stepena i urgentnosti rizika.

Trţišno ekspanzivna eksploatacija rizika pogoduje jednom opštem tamo-amo izmeĊu zamagljivanja i odmagljivanja rizika - sa efektom da na kraju više niko ne zna, da li je „problem" moţda „rešenje" ili obrnuto, ko od ĉega profitira, gde se kroz pretpostavke o uzrocima razotkrivaju ili pokrivaju vinovnici i nije li ĉitava priĉa o rizicima izraz prikrivene politiĉke dramaturgije, koja, u stvari, namerava nešto sasvim drago. Ali za razliku od dobara rizici uvek proizvode samo parcijalnu polarizaciju, baziranu na prednostima koje oni takođe proizvode, jer još nisu potpuno razvijeni. Ĉim element opasnosti doĊe u vidno polje, prednosti i razlike nestaju. Rizici daruju, pre ili kasnije, ĉak i pre tnje, koje relativizuju i podrivaju sa rizicima povezane prednosti i upravo sa porastom opasnosti omogućavaju da kroz mnogostrukost interesa i zajedništvo rizika postane stvarnost. Na taj naĉin, pod „krovom" pogoĊenosti rizicima - svejedno koliko on pokriva - iza svih antagonizama

70

Ulrih Bek

nastaju i zajedništva. Da bi se spreĉile opasnosti od nuklearne energije, otrovnog otpada ili evidentnog uništavanja prirode, pripadnici razliĉitih klasa, partija, profesionalnih grupa i starosnih grupa organizuju se u graĊanske inicijative. U tom smislu riziĉno društvo proizvodi nove antagonizme interesa i novi tip zajedništva ugroţenih, ĉiji politiĉki kapacitet u svakom sluĉaju ostaje potpuno otvoreno pitanje. U meri u kojoj se rizici modernizacije pojaĉavaju i generalizuju i time ukidaju preostale zone ne-pogoĊenosti, riziĉno društvo (za razliku od klasnog društva) razvija jednu tendenciju ka objektivnom ujedinjenju pogoĊenih u globalnim riziĉnim poloţajima. U graniĉnom sluĉaju su tako prijatelj i neprijatelj, Istok i Zapad, iznad i ispod, grad i zemlja, crno i belo, Jug i Sever izloţeni istom pritisku rastućih rizika civilizacije. Riziĉna društva nisu klasna društva - to dovoljno ne kazuje. Ona u sebi sadrţe ba- znodemokratsku razvojnu dinamiku, koja prelazi granice, kroz koju su ljudi saterani u jedinstven poloţaj civilizacijskog samougroţavanja. Utoliko riziĉno društvo raspolaţe novini izvorima sukoba i konsenzusa. Umesto eliminisanja oskudice dolazi eliminisanje rizika. Iako za ovo (još) nedostaju svest i forme politiĉkog organizovana, ipak se moţe reći da riziĉno društvo kroz dinamiku ugroţavanja, koja se u njemu pokreće, podriva granice nacionalnih drţava, kao i granice vojnih saveza i ekonomskih blokova. Dok se klasna društva mogu organizovati kao nacionalne drţave, riziĉna društva omogućavaju nastajanje objektivnih „zajedništava ugroţenosti", koja se, konaĉno, mogu skupiti samo u okviru svetskog društva. Potencijal samougroţavanja, koji razvija civilizacija u procesu modernizacije, ĉini utopiju svetskog društva malo realnijom ili bar hitnijom. Kao što su ljudi u XIX veku morali pod kaznom ekonomske propasti da nauĉe da se podrede uslovima industrijskog društva i najamnog rada - isto tako moraju i danas i u buduće da se nauĉe da pod korbaĉem apokalipse civilizacije sednu za sto i da preko svih granica iznaĊu i sprovedu rešenja za opasnosti koje su sami izazvali. Pritisak u tom pravcu moţe

Rizično društvo

71

se već danas osetiti. Ekološki problemi mogu se resiti samo na objektivno smisaoni naĉin, pregovorima koji prevazilaze granice i meĊunarodnim sporazumima, i u skladu sa tim put ka ovome vodi u konferencije i sporazume koji prevazilaze vojne saveze. Opasnost od skladištenja nuklearnog naoruţanja nezamislive razorne snage uznemirava ljude u obe vojne sfere i stvara zajedništvo ugroţenosti, ĉija politiĉka izdrţljivost tek treba da se pokaţe.

Politički vakuum Pokušaji da se izvuĉe bar politiĉki smisao iz uţasa koji ne moţe da se razume, ne treba da nas zavara o tome kako su u politiĉkom i ekonomskom smislu ova novonastajuća objektivna zajedništva ugroţenosti do sada lebdele u bezvazdušnom prostom. Naprotiv, ona se sukobljavaju sa nacionalnodrţavnim egoizmima i preovlaĊujućim unutardruštvenim partijskim i interesnim organizacijama industrijskih društava. Nema mesta u dţungli korporativnog društva za takve nadgrupne globalne rizike. Ovde svaka organizacija ima svoju klijentelu i svoj „društveni milje" koji se sastoji od oponenata i saveznika koje treba aktivirati i izigrati. Zajedništvo ugroţenosti stavlja pluralistiĉku strukturu interesnih grupa pred gotovo nerešive probleme. To unosi zbrku u usaglašene i uobiĉajene kompromisne rutine. Istina je: opasnosti rastu, ali se politiĉki ne pretvaraju u preventivnu politiku za savlaĊivanje rizika. Štaviše, nije jasno koja vrsta politike i politiĉkih institucija bi za to uopšte bila sposobna. Nastaje jedno nepojmljivo zajedništvo koje odgovara nepojmljivosti rizika. Ali ono ostaje više ideal nego stvarnost. U isto vreme, sa ovim jazom nastaje vakuum politiĉke kompetentnosti i institucionalnosti, ĉak predstava o tome. Otvorenost pitanja kako se treba politiĉki odnositi prema opasnostima u jakom je kontrastu sa rastućom potrebom za kreiranjem akcije i politike.

72

Ulrih Bek

Medu mnogim pitanjima koja se iza ovoga kriju jeste i pitanje o političkom subjektu. Teoretiĉari klasnih društava XIX veka iz dobrih

razloga su za to izabrali proletarijat. Imali su zbog toga teškoća i do danas ih imaju. Društvena i politiĉka evidentnost ove pretpostavke je retrogradna, upravo zbog toga što je bila taĉna. Tekovine politiĉkog i sindikalnog radniĉkog pokreta bile su velike, toliko velike da su ĉak potkopale njegovu raniju ulogu kao vode u budućnosti. On je više postao zaštitnik onoga što je već postignuto, što budućnost nagriza, nego izvor politiĉke imaginacije koja traţi i nalazi odgovore na opasnosti riziĉnog društva. Ono što odgovara politiĉkom subjektu klasnog društva proletarijatu - u riziĉnom društvu je samo pogođenost svih manje ili više uhvatljivim dţinovskim opasnostima. Tako nešto uvek se lako moţe potisnuti. Za to su svi odgovorni i niko za to nije odgovoran. Uostalom, svako je u tome, makar jednom nogom. Dragom je u borbi za svoje radno mesto (zaradu, porodicu, kućicu, automobile, ţelje u pogledu odmora itd. Ako se ovo izgubi, u svakom sluĉaju ste u sosu sa zagaĊenjem ili bez njega.). Ovo zaoštrava pitanja: Da li se neuhvatljive univerzalne pogoĊenosti uopšte mogu politiĉki organizovati? Da li su „svi" sposobni da budu politiĉki subjekti? Ne skaĉe li se suviše ishitreno i lako sa globalne prirode opasnosti na zajedništvo politiĉke volje i akcije? Nisu li globalnost i izloţenost svih opasnostima upravo razlozi da se ne primećuju problematiĉne situacije ili da se to radi samo indirektno, da se svaljuje na drage? Nisu li to koreni koji vode stvaranju ţrtvenog jarca?

Od solidarnosti usled bede do solidarnosti iz straha?

Iako je politiĉki izraz otvoren, a politiĉke konsekvence vi šeznaĉne, u tranziciji od klasnog društva u društvo rizika poĉinje da se menja kvalitet zajedništva. Šematski, dva potpuno razliĉita vrednosna sistema izraţena su u ova dva tipa modernog društva. Klasna društva u svojoj razvojnoj dinamici (u svojim

Rizično društvo

73

razliĉitim formulacijama, od Jednakosti šansi" do varijanti socijalistiĉkih društvenih modela) ostaju vezana za ideal jednakosti. Ali ne i riziĉno društvo. Njegov normativni kontrapro- jekat, koji je njegova osnovna i pokretaĉka snaga, jeste bezbed- nost. Namesto vrednosnog sistema „nejednakog" društva dolazi, dakle, vrednosni sistem „nesigurnog" društva. Dok utopija o jednakosti sadrţi obilje sadrţinsko-pozitivnih ciljeva koji se odnose na društvene promene, utopija o bezbednosti ostaje karakteristiĉno negativna i defanzivna. Ovde, u principu, nije više reĉ o tome da se postigne nešto „dobro" nego još samo o tome da se spreči ono najgore. San klasnog društva je da svi hoće i treba da učestvuju u podeli kolaĉa. Cilj riziĉnog društva je da svi treba da budu pošteđeni od trovanja. Shodno ovome se razlikuje i osnovna društvena situacija u kojoj ljudi ţive u oba društva i spajaju se, a koja ih pokreće, odvaja ili fuzioniše. Pokretaĉka snaga u klasnom društvu moţe se saţeti u jednu reĉenicu: Ja sam gladan! Sa druge strane, pokret koji inicira riziĉno društvo izraţen je iskazom: Ja se plašim! Namesto zajedništva usled bede dolazi zajedništvo iz straha. Tip riziĉnog društva oznaĉava u tom smislu jednu društvenu epohu u kojoj nastaje solidarnost iz straha i postaje politiĉka snaga. Ali još je potpuno nejasno kako funkcioniše vezivna snaga straha. Do koje mere se mogu opteretiti zajedništva iz straha? Koje motive i snage za akciju ona pokreću? Kako se ponaša ovo novo solidarno društvo uplašenih? Da li će društvena snaga straha stvarno slomiti individualnu procenu koristi? Koliko su spremna na kompromis zajedništva usled ugroţenosti koja produkuju strah? U kakve oblike delovanja će se ona organizovati? Da li će strah naterati ljude u iracionalnost, ekstremnost, fanatizam? Do sada strah nije bio osnova racionalnog ponašanja. Zar i ova pretpostavka više ne vaţi? Nije li strah - za razliku od materijalne bede - veoma nesigurna osnova za politiĉke pokrete? Neće li već slaba promaja kontrainformacija da oduva zajedništvo iz straha?

Drugi odeljak Politička teorija znanja u rizičnom društvu

Onaj koga pokreću ova pitanja mora da je - pored tehniĉko-hemijsko-biološko-medicinskog know-how - zainteresovali za društveni i politički potencijal riziĉnog društva. To je ono ĉime ćemo se ovde baviti. Analogija sa XIX vekom nudi se kao polazna taĉka. Moja teza glasi da smo u riziĉnom društvu suoĉeni sa jednim tipom pauperizacije koji je porediv, a uopšte i nije, sa pauperizacijom radniĉkih masa u centrima rane industrijalizacije. Zašto „pauperizacija" i u kom smislu?

1. Pauperizacija civilizacije I u XIX veku i danas konsekvence, koje je većina ljudi doţivela kao uništavajuće, povezane su sa društvenim procesom industrijalizacije i modernizacije. U obe epohe suoĉeni smo sa drastiĉnim i pretećim zahvatima u ĉovekove ţivotne uslove. Oni se pojavljuju u vezi sa odreĊenim stupnjima u razvoju proizvodnih snaga, integracije trţišta, odnosa vlasništva i moći. Svaki put moţe da se radi o drugaĉijim konsekvencama - onda: materijalna pauperizacija, nedaća, glad, teskoba; danas: ugro -

76

Ulrih Bek

ţavanje i uništavanje prirodnih osnova ţivota. Postoje i poredivi aspekti, kao što su sadrţaj opasnosti i sistematika modernizacije kojom se on proizvodi i raste. U tome je njena interna dinamika: ne zla namera, nego trţište, konkurencija, podela rada, samo danas sve to nešto globalnije. Kao i ranije, latentnost („sporedni efekti") se u oba sluĉaja moţe probiti samo sukobom. Onda, kao i danas, ljudi su izlazili i izlaze na ulice da protestuju, bilo je i ima glasne kritike progresa i tehnike; bilo je ludizma - i lcontraargumenata. Potom je - što danas moţe da se vidi - došlo do postepenog priznavanja problema. Sistematski proizvedena patnja i ugnjetavanje postajali su sve vidljiviji i morali su ih priznati oni koji su ih poricali. Pravo svoja jedra širi prema vetru, nikako dobrovoljno, već uz snaţnu podršku politike i ulice: opšte biraĉko pravo, pravo na društveno staranje, pravo na rad, pravo saodluĉivanja. Paralele u odnosu na današnjicu su oĉigledne: bezopasne stvari pretvaraju se u opasne vino, ĉaj, rezanci itd. Veštaĉka Ċubriva postaju dugoroĉni otrovi sa posledicama širom sveta. Nekada jako hvaljeni izvori dobara (nuklearna energija, hemijska industrija, genetski inţenjering) pretvaraju se u nepredvidljive izvore opasnosti. Oĉiglednost opasnosti sve više i više se suprotstavlja potrošaĉkim rutinama mimmizovanja i prikrivanja. Agenti modernizacije - u privredi, nauci i politici - vide sebe u neprijatnom poloţaju okrivljenog, koji poriĉe, i koga lanac indicija tera na dobro preznojavanje. Gotovo bi se moglo reći: svega toga je već bilo. Niĉeg novog. Ali upravo padaju u oĉi sistematske razlike. Neposrednost liĉno i društveno doţivljene bede danas je u kontrastu sa neuhvatljivošću civilizacijskih opasnosti, koje dolaze do svesti tek u scientizovanom mišljenju i ne mogu direktno da se odnose na primamo iskustvo. To su opasnosti koje se sluţe jezikom hemijskih formula, bioloških odnosa i medicinsko- -dijagnostiĉkih pojmova. Ovo ustrojstvo znanja ne ĉini ih, naravno, manje opasnim. Naprotiv, jedna velika grupa populacije suoĉena je danas, namerno ili ne, kroz udes ili katastrofe, u ratu ili miru, sa pustošenjem i razaranjem, pred kojima nas izdaje

Rizično društvo

77

jezik, zakazuje moć imaginacije, pred kojima zakazuju sve medicinske i moralne kategorije. U pitanju je apsolutno i neograniĉeno NE koje nam preti, ne- uopšte, nezamislivo, nepojmljivo ne, ne, ne. Ali: samo preti. Samo? Ovde je nagoveštena jedna druga suštinska razlika: mi danas imamo posla sa pretečom mogućnošću koja tu i tamo uţasnutom ĉoveĉanstvu pokazuje da nije samo mogućnost već ĉinjenica na opoziv (a ne samo himera fantasta). Ova razliĉitost u vrsti izmeĊu stvarnosti i mogućnosti dopunjuje se ĉinjenicom da se - bar u Saveznoj Republici Nemaĉkoj, a o njoj ovde govorim - pauperizacija kroz opasnosti poklapa sa suprotnošću materijalne pauperizacije (bar kad se pred oĉima imaju slike XIX veka i zemalja Trećeg sveta u kojima se umire od gladi). Ljudi nisu osiromašeni, nego su ĉesto imućni, ţive u društvu masovne potrošnje i izobilja (što izvesno moţe da bude praćeno pojaĉavanjem socijalnih nejednakosti), uglavnom su dobro obrazovani i informisani, ali se plaše, osećaju se ugroţenim i organizuju se tako da ne dopuste da se dogodi jedino moguća provera njihovih realistiĉno-pesimistiĉnih vizija budućnosti, u stvari, da je spreĉe. Potvrda ugroţenosti bila bi nepovratno samouništenje, a to je argument koji delotvomo transformiše projektovanu opasnost u konkretnu. U tom smislu problemi koji se ovde pojavljuju ne mogu se savladati povećanom proizvodnjom, preraspodelom, povećanjem društvene bezbednosti itd. - kao u XIX veku - nego zahtevaju ili ciljnu i temeljnu „politiku kontrainterpretacije" ili fundamentalnu promenu mišljenja i reprogramiranje vaţećih paradigmi modernizacije. Ove razlike omogućavaju i da se shvati kako su onda i sada pogoĊene sasvim razliĉite grupe. U prošlosti, pogoĊenost je bila predodreĊena klasnom sudbinom, ĉovek se raĊao sa njom. Ona je prianjala za njega. Protezala se od mladosti do starosti. Sadrţala se u svemu: gde je ĉovek radio i šta je radio, šta je jeo, kako i sa kim je ţiveo, kakve kolege i prijatelje je imao, koga je proklinjao i protiv koga je, ako se moralo, izlazio na ulicu da protestuj e.

78

Ulrih Bek

Nasuprot tome, poloţaji ugroţenosti sadrţe sasvim drugi tip pogoĊenosti. Ništa se u njima ne podrazumeva samo po sebi. Oni su nekako univerzalni i nespecifiĉni. Ĉujemo za njih ili ĉitamo o njima. Ovo prenošenje znanja znaĉi da su one grupe koje naginju tome da budu pogoĊene boije obrazovane i da se aktivno informišu. Nadmetanje sa materijalnom bedom ukazuje na jednu drugu karakteristiku: svest o riziku i angaţman pre će se javiti tamo gde je popustio ili nestao direktan pritisak u pogledu osiguranja egzistencije, dakle, u bogatijim i zaštiće- šujim grupama (i zemljama). Opsena nevidljivosti rizika moţe se otkloniti i liĉnim iskustvom, kao što su znaci umiranja na omiljenom drvetu, planirana nuklearna centrala u blizini, udes sa otrovnim otpadom, medijsko izveštavanje o tome i sliĉno, koje nanovo pojaĉavaju senzibilitet za nove simptome, toksiĉne ostatke u namirnicama itd. Ova vrsta pogoĊenosti ne stvara socijalno jedinstvo, koje bi bilo vidljivo po sebi i drugima, ništa što bi se moglo oznaĉiti ili organizovati kao društveni sloj, grupa ili klasa. Ova razlika u tome kako ljude pogaĊaju klasni i riziĉni poloţaji je suštastvena. Nešto oštrije reĉeno: u klasnim poloţajima biće determiniše svest, u riziĉnim poloţajima je obrnuto, svest (znanje) determiniše biće. Presudno za ovo jeste vrsta znanja, naime nemanje liĉnog iskustva i veliĉina zavisnosti od znanja koje obuhvata sve dimenzije definisanja ugroţenosti. Potencijal pretnji, koji se nalazi u determinantama klasnog poloţaja - gubitak posla, na primer evidentan je svakome lco je pogoĊen. Za to nisu potrebna posebna kognitivna sredstva: nisu potrebna merenja, statistiĉko istraţivanje, nisu potrebne refleksije o validnosti, nije potrebno ispitivanje pragova tolerancije. PogoĊenost je jasna i u tom smislu nezavisna od znanja. Onaj lco sazna da ĉaj koji svakodnevno pije sadrţi DDT, a novokupljena kuhinja fonnaldehid, nalazi se u sasvim drugaĉijoj situaciji. Njegova pogoĊenost ne moţe se determinisati vlastitim kognitivnim sredstvima i potencijalnim iskustvima. Da li se DDT sadrţi u ĉaju ili formaldehid u kuhinji i u kojoj dozi, ostaje van dometa njihovog znanja, kao i pitanje da li i u kojim

Rizično društvO

79

koncentracijama ove supstance imaju dugoroĉan ili kratkoroĉan štetni efekat. Ali kako će se odgovoriti na ova pitanja, deter- miniše na ovaj ili onaj naĉin njegovu pogodenost. Bilo da ili ne, stepen, razmera i pojavne forme njegove ugroţenosti u principu su zavisne od eksternog znanja. Poloţaji ugroţenosti na ovaj naĉin stvaraju zavisnosti koje nisu poznate u klasnim poloţajima: pogoĊeni postaju nekompetentni za stvari koje se tiĉu njihove vlastite pogoĊenosti. Oni gube bitan deo svoje kognitivne suverenosti. Štetno, opasno, neprijateljsko vreba svuda. Bilo da je neprijateljsko ili prijateljsko, ono izmiĉe vlastitim sposobnostima prosuĊivanja, ostaje prepušteno pretpostavkama, metodama, kontroverzama producenata eksternog znanja. Shodno tome, u riziĉnim poloţajima stvari svakodnevnog ţivota mogu se, takoreći preko noći pretvoriti u „trojanske konje" iz kojih iskaĉu opasnosti, a sa njima i eksperti za rizike, i u svaĊi jednih sa drugima objavljuju ĉega se treba plašiti, a ĉega ne. Ĉak odluka da li ih treba pustiti ili uopšte moliti za savet, više nije u rukama onih koji su pogoĊeni. PogoĊeni više ne traţe eksperte za rizike, nego eksperti za rizike iznalaze ţrtve. Mogu da doĊu iznebuha, jer ugroţenosti se mogu projektovati na sve predmete iz svakodnevnog ţivota. I tu se oni sada nalaze - nevidljivi, a ipak sveprisutni - i prizivaju eksperte kao izvore odgovora na pitanja koja glasno postavljaju. Poloţaji ugroţenosti su u tom smislu vrela iz kojih kuljaju pitanja na koja pogođeni ne znaju odgovor. Sa druge strane, ovo takoĊe znaĉi da sve odluke koje se donose u okviru produkovanja znanja o rizicima i ugroţenostima civilizacije nikada nisu samo odluke o sadrţaju znanja (upitnici, hipoteze, metode, procedure, dozvoljene vrednosti itd.). One su u isto vreme i odluke o pogođenostima, o razmeri i tipu ugroţenosti, o elementima opasnosti, o populaciji na koju se odnose, o zakasnelim efektima, o merama koje treba pre- duzeti, o onima koji su odgovorni, o zahtevima za obeštećenje. Ako se danas na društveno obavezujući naĉin konstatuje da su formaldehid, DDT itd., u koncentracijama u kojima se ove he- mijske supstance javljaju u svakodnevnim potrošnim predme

80

Ulrih Bek

tima i namirnicama, opasni po zdravlje, to je jednako katastrofi, jer su svuda prisutni. Time je jasno da se prostor za naučno istraţivanje sve više smanjuje, dok potencijal opasnosti raste. Da se danas prizna kako se pogrešilo sa utvrĊivanjem dozvoljenih vrednosti u pogledu podnošljivosti pesticida - što bi u principu bilo normalno u nauci - bilo bi ravno izazivanju političke (ili ekonomske) katastrofe i već bi se zbog toga moralo spreĉiti. Destruktivne snage, sa kojima nauĉnici danas moraju da se bore na svim poljima, nameću im nehumani zakon o nepogrešivosti. Nije samo kršenje ovog zakona jedna od najljudskijih osobina, nego je sam zakon u jasnoj protivureĉnosti sa nauĉnim idealima progresa i kritike (up. str. 309 i si.). Za razliku od vesti o smanjenju dohotka i sliĉnih, vesti o otrovnim supstancama u namirnicama, potrošnim dobrima ltd. sadrţe jedan dvostruki šok. Samoj pretnji pridruţuje se gubitak suverenosti u odnosu na procenu opasnosti, kojima smo direktno izloţeni. Otvara se ĉitava birokratija znanja sa svojim dugim hodnicima, klupama za ĉekanje, nekompetentnim, polu- kompetentnim i nerazumljivim sleganjem ramenima i pozerima. Postoje prednji ulazi, sporedni ulazi, tajni izlazi, saveti i (kontra)informacije: kako se dolazi do znanja, kako to treba raditi, ali, u stvari, kako se miksira, podešava, izvrće i uvrće, i na kraju tako lepo predstavi, da se ne kaţe šta stvarno znaĉi, a oznaĉi ono što bi ljudi pre trebalo da zadrţe za sebe. Sve to ne bi trebalo da bude tako dramatiĉno i moglo bi lako da se ignoriše, kad se ne bi radilo o stvarnim i liĉnim opasnostima. Sa druge strane, ispitivanja istraţivaĉa rizika paralelno se odvijaju i u svaĉijoj kuhinji, ĉajdţinici ili vinskom podrumu. Svaka od njihovih centralnih kognitivnih odluka izaziva takoreći - ako se prvo premosti cela podela rada - skakanje ili padanje nivoa otrova u krvi populacije. Dakle, u riziĉnim poloţajima se - drugaĉije nego u klasnim poloţajima - kva.li.tet ţivota i proizvodnja znanja direktno potiskuju i ukrštaju. Sledi da su politiĉka sociologija i teorija riziĉnog društva u suštini sociologija znanja, a ne sociologija nauke; upravo socio

Rizično društvo

81

logija svih primesa, amalgama i aktera znanja u njihovom konfliktnom kombinovanju i suprotstavljanju, njihovim osnovama, njihovim zahtevima, njihovim zabludama, njihovim iracionalnostima, njihovim istinama i njihovim nemogućnostima da znaju znanje na koje polaţu pravo. Da rezimiramo: nije vidljiva sadašnja kriza budućnosti; ona je mogućnost na putu ka stvar- i nosti. Ali, kako se to upravo dogaĊa sa mogućnostima, to je jedna 1pretpostavka, za koju se nadamo da se neće ostvariti. Pogrešnost ove tvrdnje leţi, dakle, u nameri prognoze. Ona je jedno nevidljivo dopadanje bede pred bogatstvom koje cveta, u principu globalnih jrazmera, ali bez politiĉkog subjekta. A ipak je to jasno i nedvosmisleno padanje u bedu, ako se taĉno ima pred oĉima i ono što je | zajedniĉko i ono što je razliĉito u odnosu na XIX vele. Pored lista jsmrtnih sluĉajeva, bilansa zagaĊenja i statistika udesa, i drugi indi- i katori govore u prilog ovoj tezi o dopadanju bede. Faza latentnih rizičnih pretnji primiče se kraju. Nevidljive opasnosti postaju vidljive. Oštećivanje i uništavanje prirode ne vrši se samo van liĉnog iskustva u sferi hemijsko-fiziĉko-bio- loških lanaca efekata, nego nas sve više peĉe za oĉi, hvata za nos i probada u ušima. Da navedemo samo najupadljivije fenomene: rapidno pretvaranje šuma u kosture, penom krunisani 'unutarnji reĉni putevi i mora, naftom izmazani leševi ţivotinja, jsmog, erozija zgrada i kulturnih spomenika usled zagaĊenja, i'lanac udesa sa otrovom, skandali i katastrofe u vezi sa otrovom i saopštavanje o tome u medijima. Sve su duţe liste otrova i štetnih materija u namirnicama i svakodnevnim potrošnim dobrima. Barijere „dozvoljenih vrednosti" izgleda da su podesnije za zahteve za švajcarski sir (što više rupa, to bolje), nego za zaštitu zdravlja naroda. Demanti odgovornih sve su glasniji, a slabiji u pogledu argumentacije. Iako neke stvari ovde ostaju teza koju treba argumentovati, ipak je već po ovoj listi jasno da kraj latentnosti ima dve strane, sam rizik i (javnu) percepciju rizika. Nije jasno da li su se pojaĉali rizici ili se izoštrio naš pogled na njih. Obe strane se poklapaju, uslovljavaju, pojaĉavaju jedna drugu i zato što su rizici rizici u znanju, percepcija rizika i rizici nisu dve razliĉite nego jedna ista stvar.

82

Ulrih Bek

Lista umiranja biljaka i ţivotinja praćena je izoštrenom svešću javnosti u pogledu rizika, povećanim senzibilitetom za ugroţenosti

civilizacije, koji uzgred ne treba brkati sa otporom prema tehnici i demonizovati ga kao takvog. Upravo mladi ljudi koji su zainteresovali za tehniku vide i imenuju ove opasnosti. Povišena svest o rizicima moţe se videti na meĊunarodnim komparativnim ispitivanjima javnog mnjenja u zapadnim industrijskim drţavama, kao i na većoj relativnoj vrednosti odgovarajućih vesti i izveštaja u masovnim medijima. Ovaj gubitak latentnosti, ova rastuća svest o rizicima civilizacije, koja je još pre jedne decenije bila potpuno nezamisliv fenomen, a sada je već politiĉki faktor prvog reda, nije rezultat jednog opšteg buĊenja, nego se bazira na sistematskim razvojima. Prvo, scientizacija rizika se povećava; drugo - jedno uslovljava drugo - posao sa rizicima raste. Daleko od toga da je samo kritika, pokazivanje ugroţenosti i rizika civilizacijskog razvoja - uprkos svim otporima i demonizujućim akrobacijama —faktor ekonomskog uspona prvog reda. Sve to postaje i suviše jasno na razvoju odgovarajućih ekonomskih branši i grana ekonomije, a isto tako na sve većim javnim utrošcima za zaštitu ĉovekove sredine, za savlaĊivanje bolesti civilizacije itd. Industrijski sistem profitira od neprilika koje proizvodi, i to sasvim lepo (up. M. Jänicke, 1979). Proizvodnjom rizika potrebe se definitivno izvlaĉe iz svoje preostale usidrenosti u prirodnim faktorima i time iz svoje konaĉnosti, ispunjivosti. Glad se moţe utoliti, potrebe zadovoljiti, a rizici su „bure potreba bez dna", nezavršivi, beskonaĉni. Nasuprot potrebama, rizici se mogu ne samo izazvati (reklamom i si.), produţiti shodno potrebama prodaje, nego se, kratko reĉeno, njima moţe manipulisati. Menjanjem definicije rizika mogu se stvarati potrebe potpuno novog tipa, a time i trţišta. Pre svega potreba za izbegavanjem rizika - otvorena za tumaĉenja, kauzalno izvodljiva, beskonaĉno umnoţljiva. Proizvodnja i potrošnja se etabliranjem riziĉnog društva podiţu na sasvim novi nivo. Namesto utvrĊenih i manipulativnih potreba kao referentne taĉke proizvodnje roba dolazi samoproizvodljiv rizik.

Rizično društvo

83

Ako ne zaziremo od smelijeg poreĊenja, moţemo reći daje u proizvodnji rizika razvijeni kapitalizam apsorbovao, gene- ralizovao i normalizovao razornu snagu rata. Sliĉno kao u ratu, rizici civilizacije kojih ljudi postaju svesni, mogu da „unište" naĉine proizvodnje (na primer, automobili koji izazivaju jako zagaĊenje, poljoprivredni viškovi), dakle da savladaju krize u prodaji i stvore nova trţišta, koja povrh toga mogu na nov naĉin da se proširuju. Proizvodnja rizika i njeni kognitivni predstavnici - kritika civilizacije, kritika tehnike, kritika ekologije, dramaturgija i istraţivanje rizika u masovnim medijima - jesu sistemski imanentna normalna forma revolucionisanja potreba. Sa rizicima - kao što bi rekao Luman - privreda postaje „samoreferencijalna" , nezavisna od konteksta zadovoljenja ljudskih potreba. Ali za ovo je bitno „savlaĊivanje" simptomatičnih i simboličnih rizika. Sa savlaĊivanjem rizika rizici takoreći moraju da rastu. Oni, u stvari, ne smeju da se uklanjaju kao uzroci, kao izvori. Sve mora da se odvija u okviru kozmetike rizika: upa- ldvanja, smanjivanja simptomatiĉnih zagaĊenja, ugradnja filtera, a zadrţavanje izvora zagaĊenja. Dakle, nikakva preventivna , nego simboliĉna industrija i politika eliminisanja umnoţavanja rizika. Ono „kao da" mora da pobedi i postane program. Za to su potrebni „alternativni bukaĉi" isto koliko i kritiĉki i tehnološki orijentisani nauĉnici koji se bave rizicima i alternativni nauĉnici. Delom samofmansirajuće („samopomoć"!), delom javno fmansirane, ove grupe su generalno, moţe se reći, „agencije za pridobijanje javnosti unapred" za stvaranje novih prodajnih trţišta za rizike. Fikcija? Polemika? Tendencija razvoja u ovom pravcu mo ţe se već danas dokazati. Ukoliko bi ovo uspelo, onda bi i ova pobeda bila Pirova pobeda, jer bi rizici kroz svu ovu kozmetiku, u stvari, rasli, a time i globalna ugroţenost svih. Ovde bi nastalo jedno društvo u kome bi eksplozivna snaga rizika svakome dobro zabiberila i zatrovala ukus' profita. Bez obzira na to, već mogućnost ilustruje misao, koja ovde zauzima centralno mesto: industrijsko društvo - uostalom, kapitalistiĉko isto ona-

84

Ulrih Bek

ko kao „socijalistiĉko" - sistematski proizvodi svoju vlastitu ugroţenost i dovoĊenje u pitanje samog sebe kroz umnoţavanje i ekonomsku eksploataciju rizika. Ova društvenoistorijska situacija i njena dinamika sasvim su poredivi sa situacijom na izmaku feudalnog doba na pragu industrijskog društva. Isto kao što je feudalno plemstvo ţivelo od graĊanstva koje je privreĊivalo (preko od feuda zavisnog davanja prava na trgovinu i ekonomsko korišćenje, kao i preko obrtniĉkih poreza) i pot- pomagalo ga iz vlastitog interesa i na taj naĉin ne ţeleći nuţno stvorilo naslednika, koji je postajao sve moćniji, isto tako se razvijeno industrijsko društvo „hrani" rizicima koje proizvodi i na taj naĉin stvara socijalne poloţaje ugroţenosti i politiĉke potencijale, koji dovode u pitanje osnove dosadašnje modernizacije.

2. Zablude, obmane, greške i istine: o konkurenciji racionalnosti Tamo gde višak rizika baca u zasenak višak dobara, dobij a na znaĉaju naizgled bezazlena razlika izmeĊu rizika i percepcije rizika i: istovremeno gubi svoju opravdanost. Monopol na racionalnost koji uţiva nauĉna definicija rizika stoji i pada sa ovom podelom, jer se sa njom pretpostavlja mogućnost objektivnog i obavezujućeg utvrĊivanja rizika na specijalizovan naĉin i preko struĉnog autoriteta. Nauka „utvrĊuje rizike", a narod „opaţa rizike". Odstupanja pokazuju dimenziju „iracionalnosti" i „odbojnosti prema tehnici". Ova podela sveta na eksperte i ne-eksperte sadrţi i sliku o javnoj sferi. „Iracionalnost" „devijantne" javne „percepcije" rizika leţi u ĉinjenici da se u oĉima tehnološke elite većina populacije još ponaša kao stu denti tehniĉkih fakulteta u prvom semestru ili pre njega. Oni su, doduše, neuki, ali pokazuju dobru volju, trude se, ali nemaju pojma. Na toj slici populaciju ĉine samo „nabeĊem inţenjeri", koji još ne poseduju dovoljno znanja. Om samo treba da se nakljukaju tehniĉkim detaljima, a onda će se prikljuĉiti gledištu

Rizično društvo

85

i proceni eksperata o tehniĉkom upravljanju rizicima i time beznziĉnošću rizika. Protesti, strahovi, kritika, otpori u javnosti jesu čist informacioni problem. Kada bi ljudi samo znali ono što znaju tehniĉki struĉnjaci i kako oni misle, umirili bi se - inaĉe su upravo beznadeţno iracionalni. Ovo shvatanje je pogrešno, ĉak u svom visokomatematiĉko-statistiĉkom ili tehnološkom ruhu iskazi o rizicima sadrţe iskaze tipa: tako ţelimo da ţivimo - dakle, iskaze na koje, samo permanentnim prekoračivanjem granica svojih disciplina, jedino prirodne i tehniĉke nauke mogu da pruţe odgovore. Ali time se uloge izokreću: neprihvatljivost nauĉne definicije rizika nije nešto što se populaciji moţe predoĉiti kao „iracionalnost", nego, upravo suprotno, ukazuju na to da su kulturne premise prihvatljivosti, sadrţane u nauĉnotehnološkim iskazima o rizicima, pogrešne. Tehniĉki eksperti za rizike greše u empirijskoj taĉnosti svojih implicitnih vrednosnih premisa, naime u pretpostavkama o tome šta narodu izgleda prihvatljivo, a šta ne. Priĉa o „pogrešnoj, iracionalnoj" percepciji rizika kod populacije, u stvari, kruniše ovu zabludu: nauĉnici sklanjaju od empirijske kritike svoje pozajmljene predstave o kulturnoj prihvatljivosti, podiţu svoje predstave o predstavama dragih ljudi u dogmu i penju se na ovom klimavom tronu do presuditelja „iracionalnost" naroda, o ĉijoj predstavi bi oni zapravo morali da saznaju i uzmu je za osnovu svoga rada. Ovo se moţe i drugaĉije videti: u bavljenju rizicima prirodne nauke su se nedobrovoljno i neviĊeno same delom razvlastile, prisilile na demokratiju. Iskazi o rizicima sadrţe u svojim implicitnim kulturnim vrednosnim predstavama o ţivotu vrednom ţivljenja nešto malo saodhičivcmja. Nauĉnotehnološka percepcija rizika moţe se, doduše, odupreti saodluĉivanju - kao što su se feudalci suprotstavili uvoĊenju opšteg biraĉkog prava - obrtanjem pretpostavke o iracionalnosti, ali se ona u isto vreme sama obavezuje na to, ako ne ţeli da permanentno i sistematski donosi argumente suprotne svojim vlastitim zahte- vima za empirijsku taĉnost svojih pretpostavki.

86

Ulrih Bek

I razlika izmeĊu (racionalnog) nauĉnog utvrđivanja rizika i (iracionalne) percepcije rizika preokreće ulogu nauĉne i socijalne racionalnosti u nastajanju svesti o civilizacijskim rizicima. Ona je falsifikovanje istorije. Danas priznato znanje o rizicima i ugroţenostima nauĉno-tehniĉke civilizacije moglo je da se ustanovi samo suprotstavljanjem golemim osporavanjima, ĉesto ţestokom otporu „nauĉnotehnološke racionalnosti", zatoĉene u samodovoljno i tesnogrudo verovanje u progres. Nauĉno istraţivanje rizika svuda hramlje za socijalnom kritikom industrijskog sistema iz perspektive zaštite ĉovekove okoline, progresa i kulture. U tom smislu, u nauĉno-tehniĉkom bavljenju rizicima civilizacije uvek postoji jedan dobar deo nepriznatog kulturnokritičkog preobraćanja, a zahtev tehniĉkih nauka za monopol na racionalnost u percepciji rizika time je ekvivalentan zahtevu na nepogrešivost pape koji je prešao u protestantizam. Rastuća svest o rizicima mora se rekonstruisati kao borba konkurentnih, delom protivureĉnih, delom poklapajućih zahteva za racionalnost. Hijerarhija kredibiliteta i racionalnosti ne moţe se pretpostaviti, nego se mora pitati kako na primeru percepcije rizika socijalno nastaje „racionalnost", dakle, kako se u nju ve- ruje, sumnja, kako se ona definiše, redefiniše, stiĉe i proigrava. U tom smislu treba da se razvije logika, odnosno ne-logika kao i suprotstavljanje i kooperacija nauĉne i socijalne percepcije i procene rizika civilizacije. Pri tom se moţemo pozabaviti pitanjem: koji sistematski izvori grešaka i zabluda su ugraĊeni u naučnu percepciju rizika, koji postaju vidljivi tek u referenci- jalnom horizontu socijalne percepcije rizika? I obratno: do koje mere socijalna percepcija rizika ostaje upućena na nauĉnu racionalnost, ĉak tamo gde je ona sistematski osporava i kritikuje i preti da je pretvori u oţivljavanje precivilizacijskih doktrina? Moja teza je da poreklo kritike nauke i tehnike i nauĉne skepse ne leţi u „iracionalnosti" kritiĉara, nego u tome što nauĉnotehnološka racionalnost zakazuje pred sve većim rizicima i civilizacijskim ugroţenostima. Ovo zakazivanje nije neka puka prošlost, nego akutna sadašnjost i preteća budućnost. To ĉak tek postepeno postaje vidljivo u svojoj punoj razmeri. Niti

Rizično društvo

87

je to zakazivanje pojedinih nauĉnika ili disciplina, već je sistematski zasnovano u institucionalno-metodološkom pristupu nauka rizicima. Nauke tako kako su konstituisane - sa svojom hiperspecijalizovanom podelom rada, svojim koncentrisanjem na metodologiju i teoriju, svojom eksterno determinisanom apstinencijom od prakse - uopšte nisu u stanju da adekvatno reaguju na rizike civilizacije, jer izuzetno uĉestvuju u nastajanju i rastu rizika. Nauke pre postaju - delom sa jasnom svešću o „ĉistoj nauĉnosti", delom sa sve većom griţom savesti - legitimni pokrovitelji globalnog industrijskog zagaĊivanja i kontaminacije vazduha, vode, ţivotnih namirnica itd., kao i sa tim povezanog opšteg poboljevanja i umiranja biljaka, ţivotinja i ljudi. Kako se ovo moţe pokazati? Svest o rizicima modernizacije probila se nasuprot otporu nauĉne racionalnosti. Do nje vodi široki trag nauĉnih zabluda, pogrešnih procena i mini- mizacija. Istorija rastuće svesti i socijalnog priznavanja rizika poklapa se sa istorijom demistifikacije nauka. Druga strana priznavanja je opovrgavanje onog nauĉnog „ništa ne vidim, ništa ne ĉujem, nikakav miris ne osećam, ništa ne znam".

Ekonomsko slepilo za rizike Prvobitna zabluda o riziĉnosti neke tehnologije leţi u pogrešnom shvatanju i mimmizaciji nuklearnih rizika. Ĉitalac danas ne veruje svojim oĉima kad ĉita šta se savetuje ljudima 1959. godine u jednom oficijelnom uputstvu savezne vlade (Zapadna Nemaĉka - prim. prev.) o „ponašanju prilikom vazdušnih napada": „Jaka zaslepljujuća svetlosna munja je prvi znak detonacije atomske bombe. Njen toplotni efekat izaziva opekotine. Stoga... munjevitom brzinom pokriti osetljive delove tela kao što su oĉi, lice, vrat i ruke! Munjevitom brzinom skoĉiti u neku rupu na zemlji, jamu ili jarak! U nekom prevoznom sredstvu odmah se sagnuti ispod prozora, zaustaviti vozilo, baciti se na pod vozila i zgrĉivši se zaštititi lice i ruke!

88

Ulrih Bek

Ako je moguće, potraţiti zaštitu ispod nekog ĉvrstog stola, pi saćeg stola, tezge, kreveta ili drugih delova nameštaja! U podrumu imaš više izgleda da preţiviš nego u gornjim spra - tovima. Ne ruši se svaki podrumski plafon! Pri pojavi ABH-oruţja odmah staviti ABH-zaštitnu masku! Ako nemaš ABH-zaštitnu masku, ne udiši duboko, zaštiti disajne puteve drţeći po mogućstvu vlaţnu maramicu preko usta i nosa! Oĉisti i dekontaminiraj se od radijacije, zaraze i otrova u zavisnosti od okolnosti! Ne dozvoli paniku, izbegni bezglavu ţurbu, ali radi!"*

Apokaliptiĉna katastrofa se eufemizira na meru „liĉne svarljivosti", „Kraj komparativa" (Ginter Anders), koji leţi u svakoj nuklearnoj opasnosti, potpuno se pogrešno razume i minimi- zuje. Saveti nenamerno slede humoristiĉnu horor-logiku: „Ako si mrtav, pazi! Opasno je odlagati!" (G. Anders, isto). Ovaj pragreh nuklearne fizike i nuklearne tehnologije nije sluĉajnost. On nije ni individualno uslovljen niti je neki specifiĉan „operativni udes" neke prirodno-nauĉne discipline. On nas prvenstveno svojom radikalnošću ĉini svesnim centralnog institucionalnog izvora greške tehniĉkih nauka u ophoĊenju sa samoproizvedenim rizicima: u naporima za povećanjem produktivnosti uvek su se zanemarivali i još se zanemaruju rizici koji su sa tim povezani. Najveći prioritet nauĉno-tehniĉke radoznalosti tiĉe se koristi za produktivnost , a tek posle toga, a ĉesto ni u drugom koraku, razmišlja se

i o ugroţenostima koje su sa ovim povezane. Dakle, prvi razlog proizvodnje rizika i njihovog pogrešnog shvatanja jeste jedna „ekonomska kratkovidost" prirodno-nauĉnotehnološke racionalnosti. Njen pogled je uperen na prednosti za produktivnost. Time je ona u isto vreme pogoĊena jednim sistematski uslovljenim slepilom za rizike. Dok se mogućnosti privredne iskoristljivosti jasno predviĊaju, razvijaju, isprobavaju i istraţuju po svim pravilima, sa rizicima ljudi uvek tapkaju u mraku i potom bivaju strašno iznenaĊeni i uplašeni

* (Wehrpolitische Information, Wehrberichterstattung aus aller Welt , Kö ln, 1959, cit irano prema Günt her Anders, Die atomare Bedrohung, München, 1983, st r. 133 i dr.).

Rizično društvo

89

njihovim „nepredviĊenim" ili ĉak „nepredvidljivim" dolaskom. Suprotna ideja da se prednosti za produktivnost „neviĊeno" i „neţeljeno" registruju kao latentni sporedni efekti svesne kontrole rizika tek naknadno, suprotstavljajući se otporima riziĉno orijentisane prirodne nauke, izgleda potpuno apsurdna. To još jednom pojašnjava kako se po sebi razumljivo jedan tip interesovanja za znanje koje povećava produktivnost (kako kaţe Habermas) istorijski ispoljava u prirodno-nauĉno usmerenom tehniĉkom razvoju, jedno interesovanja koje se odnosi na logiku proizvodnje dobara i ostaje utkano u nju.

Glasovi „sporednih efekata"

Ono što na jednoj strani izaziva povećanje produktivnosti, na drugoj ĉini ljude bolesnim. Roditelji ĉija deca pate od napada pseudogušobolje razbijaju glavu o zidove nauĉnog poricanja postojanja rizika modernizacije. O beskrajnom strahu govore svi om koji su doţiveli da njihovo dete noću kašlje kao magarac, leţeći u krevetu oĉiju razrogaĉenih od straha i boreći se za vazduh. Od kada znaju da štetne materije u vazduhu ne ugroţavaju samo drveće, zemlju i vodu, nego pre svega bebe i decu, više ne prihvataju napade kašlja kao udare sudbine. Širom Savezne Republike Nemaĉke udruţili su se u više od 100 graĊanskih inicijativa. Njihov zahtev je „Smanjiti sumpor-dioksid umesto samo o tome trabunjati!" (up. U. Konig, Der Stern, april 1985). O problemima svoga poloţaja više ne moraju da razmišljaju. Ono što su za nauku „latentni sporedni efekti" i „nedokazane veze", za njih su deca koja kašlju kao magarci, koja pomodre po maglovitom vremenu, koja se krkljajući bore za vazduh. Na njihovoj strani ograde „sporedni efekti" imaju glasove, oči, lica, suze. Tako su uzdrmane izjave o irelevantnosti, a pitanja se izokreću gotovo sama od sebe. A ipak će uskoro morati da saznaju kako njihova vlastita objašnjenja i iskustva ništa ne vrede, dogod su u koliziji sa etabliranom nauĉnom

90

Ulrih Bek

naivnošću. Krave seljaka pored novoizgraĊene hemijske fabrike mogu da poţute, ali dogod se to „nauĉno ne dokaţe", to nije sporno. Dakle, sami ljudi postaju mali, privatni alternativni eksperti za pitanja rizika modernizacije. Rizici za njih nisu rizici, nego deca koja ţalosno pate, jeĉe, koja modre. Ljudi se bore za svoju decu. Rizici modernizacije, za koje u jednom visolcoprofesio- nalizovanom sistemu, u kome svako ima svoju odgovornost, inaĉe nilco nije odgovoran, imaju advokata: roditelji poĉinju da sakupljaju podatke i argumente. „Bele mrlje" rizika modernizacije, koje za nauĉnu racionalnost ostaju „neviĊene" i „neosigurane", njihovim kognitivnim pristupom vrlo brzo poprimaju oblik. Roditelji otkrivaju da su utvrĊene dozvoljene vrednosti za štetne materije u Saveznoj Republici Nemaĉkoj i suviše visoke. Mada su ispitivanja pokazala da već kod kratkotrajne koncentracije od 200 mikrograma sumpor-dioksida po kubnom metru vazduha deca upadljivo ĉesto boluju od pseudogušobolje, prema vaţećim dozvoljenim vrednostima u Saveznoj Republici Nemaĉkoj dozvoljeno je dvostruko više, što je ĉetiri puta više od onoga što Svetska zdravstena organizacija smatra prihvatljivim kao kratkotrajnu vrednost. Roditelji dokazuju da su rezultati merenja u okvirima „dopuštenog" samo zbog toga što se najviše vrednosti iz jako zahvaćenih gradskih podruĉja i vrednosti iz zelenih stambenih ĉetvrti svode na srednju vrednost i time na neki naĉin potiru. „Ali naša deca se", kaţu oni, „ne razboljevaju od srednje vrednosti." Razotkrivena „praksa podvaljivanja" nauĉnika ukazuje na kategorijalne razlike izmeĊu nauĉne i socijalne racionalnosti u ophoĊenju sa rizicima.

Poricanje kauzalnosti rizika Na poĉetku bejahu različite pogođenosti. Ljudi su se našli sa obe strane iste ograde. Ako se nauĉniku potkrade neka greška, to će u najgorem sluĉaju malo da naruši njegovu re

Rizično društvo

91

putaciju (ako je „greška" dobrodošla, moţe mu ĉak doneti unapreĊenje). Na strani pogoĊenih ista stvar poprima sasvim drugaĉije pojavne forme. Greška u odreĊivanju dozvoljene vred- nosti ovde pod odreĊenim okolnostima znaĉi ireverzibilna oštećenja jetre, opasnost od raka. Shodno tome su drugaĉije i urgentnosti, vremenski horizonti i norme prema kojima se men pogrešivost greški. Nauĉnici insistiraju na „kvalitetu" svoga rada, jako poštuju teorijskometodološke standarde, kako bi osigurali svoju karijeru i materijalnu egzistenciju. Upravo odatle proistiĉe jedna svojevrsna ne-logika u njihovom ophoĊenju sa rizicima. Insistiranje na nedokazanim vezama moţe lepo da pristaje nekom nauĉniku i da u principu bude vredno hvale. Pri ophoĊenju sa rizicima ovo se za pogoĊene pretvara u suprotnost: to umnoţava rizike. Pri tom su uvek u pitanju opasnosti koje treba izbeći i ĉija neznatna verovatnoća već ima preteći efekat. Ako se uskrati priznavanje rizika na osnovu „nejasnog" saznanja, to znaĉi da izostaje neophodno kontradelovanje i da opasnost raste. Povećavanjem standarda nauĉne ispravnosti minimizuje se krug priznatih i time za akciju relevantnih rizika, a sledstveno tome se implicitno daju naučne propusnice za umnoţavanje rizika. Formulisano malo oštrije: insistiranje na „čistoti" nauĉne analize vodi u zagađenost i kontaminaciju vazduhci, namirnica, vode i zemlje, biljaka, ţivotinja i ĉoveka. Nastaje dakle, jedna tajna koalicija izmeĊu striktne nauĉne prakse i opasnosti po ţivot, koju ona dopušta ili potpomaţe. To više nije samo jedna opšta i, stoga, apstraktna veza. Za to postoje konkretni kognitivni instrumenti. Kljuĉni karakter ovde dobij a konstatacija pretpostavke kauzalnosti, sadrţane u rizicima modernizacije, ĉije dokazivanje je već iz nauĉno- teorijskih razloga teško, ako ne i nemoguće (saţeto W. Steg- miiller, 1970). Mi smo ovde zainteresovani za mogućnost upravljanja procesom priznavanja rizika pomoću kriterijuma validnosti dokaza kauzalnosti. Što se ovi kriterijumi više podignu, to je manji krug priznatih rizika, a veće akumuliranje nepriznatih rizika. Naravno, taĉno je i da utoliko više rastu rizici

92

Ulrih Bek

iza zidova njihovog priznavanja. Insistiranje na podignutom kriteriju validnosti je, dakle, veoma efikasna i najlegitimnija konstrukcija, smišljena da se zaustavi i kanališe bujica rizika modernizacije, ali sa jednom ugraĊenom blendom koja povećava rast rizika obrnuto proporcionalno sa nastalim „osporavanjem" rizika. Liberalizacija dokaza kauzalnosti pod ovim uslovima liĉila bi na probijanje brane i sa njom bujicu rizika i oštećenja koja treba da se priznaju. Ona bi svojim širokim dejstvom potresla ĉitavu socijalnu i politiĉku strukturu u Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Tako se i kod nas kao i ranije - u lepoj harmoniji nauke i prava - koristi takozvani „princip prouzrolcovanja" kao ustava za priznavanje, odnosno osporavanje rizika. Zna se da se rizici modernizacije zbog svoje strukture u principu ne mogu dovoljno interpretirati prema principu prouzrokovanja. Uglavnom postoji ne jedan izazivaĉ, nego štetni sastojci u vazduhu, koji dolaze iz mnogih dimnjaka i koji su pored toga ĉesto u korelaciji sa nespecifiĉnim bolestima, za koje uvek dolazi u obzir veliki broj „uzroka". Ko pod ovim uslovima insistira na striktnom dokazu kauzalnosti maksimizuje osporavanje a minimizuje priznavanje industrijski uslovljenih kontaminacija i bolesti civilizacije. Nevinošću „ĉiste" nauke istraţivaĉi rizika brane „veliku umešnost dokazivanja kauzalnosti", spreĉavaju tako graĊanske proteste, guše ih u korenu „nedostajućeg" dokaza kauzalnosti. Prividno štede troškove za industriju, ĉuvaju politiĉarima odstupnicu, a, u stvari, otvaraju brane za jedno opšte ugroţavanje ţivota. Ovo je istovremeno dobar primer kako „racionalnost" moţe da se preobrati u „iracionalnost", u zavisnosti od toga da li se isto mišljenje i delanje vidi u referencijalnom okviru proizvodnje dobara ili proizvodnje rizika. Insistiranje na striktnom dokazu o kauzalnosti je centralni elemenat prirodno-nauĉne racionalnosti. Biti ovde ispravan i „ništa ne poklanjati" sebi i drugima je jedna od centralnih vrednosti prirodno-nauĉnog etosa. Ali u isto vreme ovaj princip potiĉe iz drugih problemskih konteksta, a moţda ĉak iz neke druge intelektualne epohe.

Rizično društvo

93

U svakom sluĉaju je principijelno nepodesan za rizike modernizacije. Gde izloţenosti štetnim materijama mogu da se shvate i mere samo u okviru meĊunarodne razmene uzoraka i odgovarajućih bilansa, oĉigledno da nije moguće da se pojedinaĉni proizvoĊaĉi pojedinaĉnih štetnih materija dovedu u direktnu uzroĉnu vezu sa odreĊenim oboljenjima, koja ĉesto pospešuju i uslovljavaju i drugi faktori. To liĉi na pokušaj da se matematiĉke mogućnosti jednog kompjutera izraĉunaju korišće- njem sopstvenih pet prstiju. Ko insistira na striktnoj kauzalnosti osporava realnost veza, koje zbog toga ništa manje ne egzistiraju. Ali samo zbog toga što prirodnjaci ne mogu da iden- tifikuju pojedinaĉne uzroke pojedinaĉnih oštećenja neće se smanjiti štetne materije u vazduhu i namirnicama, neće se povući otekline na disajnim putevima usled izloţenosti smogu, kao što se isto tako neće smanjiti smrtnost koja signifikantno raste pri koncentracijama sumpor-dioksida od preko 300 mi- krograma po kubnom metru. U drugim zemljama primenjuju se sasvim druge norme za validnost kauzalnih dokaza. Cesto se, naravno, ustanovljavaju tek kroz socijalne konflikte. S obzirom na globalnu meĊusobnu povezanost rizika modernizacije, sudije u Japanu su odluĉile da nemogućnost rigidnih prirodno-nauĉnih dokaza kauzalnosti više ne interpretiraju na štetu ţrtava i time konaĉno na štetu svih. Oni već priznaju neku uzroĉnu vezu ako se dokaţu statističke korelacije izmeĊu sadrţaja štetnih materija i odreĊenih oboljenja. One fabrike koje emituju takve štetne materije mogu se onda uĉiniti zakonski odgovornim i osuditi na odgovarajuća obeštećenja. U Japanu je po toj osnovi u spektakularnim procesima u vezi sa zaštitom ĉovekove okoline niz firmi bio obavezan da plati dţinovske iznose oštećenoj strani. Za ţrtve u Saveznoj Republici Nemaĉkoj poricanje kauzalnosti oštećenja i bolesti koje su doţiveli mora da je izgledalo potpuno apsurdno. Dok se argumenti koje su sakupili i podneli blokiraju, oni doţivljavaju gubitak realnosti u nauĉnoj racionalnosti i praksi, koja se uvek slepo i kao stranac konfrontirala sa samopro- izvedenim rizicima i opasnostima.

94

Ulrih Bek Jeftin trik: dozvoljene vrednosti

Postoje i druge „kognitivne ustave za otrove", kojima upravljaju nauĉnici koji se bave rizicima. Oni raspolaţu i zaista velikom magijskom moći: abrakadabra!, abrakadabra! U odreĊenim regionima se slavi i kao „ples kisele kiše". Jasnije reĉeno, odreĊivanje dozvoljenih vrednosti ili propisivanje maksimalnih koncentracija. Dragi izrazi za nemanje pojma. Pošto nauĉnici nikada nisu neznalice, za svoje nemanje pojma imaju mnogo reĉi, mnogo metoda, mnogo cifara. Centralna reĉ za „ni ja ne znam" u bavljenju rizicima jeste „dozvoljena vrednost". Da vidimo šta znaĉi. U vezi sa raspodelom rizika dozvoljene vrednosti za „dopuštene" tragove štetnih materija u vazduhu, vodi i hrani imaju znaĉenje koje se moţe porediti sa principom efikasnosti za nejednaku raspodelu dobara: oni dopuštaju emisiju otrova i istovremeno je legitimišu u upravo tom ograniĉenom obimu. Onaj ko ograniĉava zagaĊenje takoĊe ga je i odobrio. Ono što je sad još moguće po socijalnoj definiciji je „neškodljivo" - ma kako moglo biti škodljivo. Dozvoljene vrednosti mogu, doduše, da spreĉe „najgore od najgoreg", ali su u isto vreme i „blanlco ĉekovi" za to da se priroda i ĉovek malo otraju. Reĉ je o tome koliko veliko sme da bude ovo „Malo". Pitanje da li biljke, ţivotinje i ljudi podnose malo ili veliko Malo otrova i koliko veliko Malo i šta pri tom znaĉi „podnositi" draţesna su horor-pitanja iz otrovne i antiotrovne kuhinje progresivne civilizacije koja se postavljaju prilikom odreĊivanja dozvoljenih vrednosti. Ne ţelimo da se ovde bavimo ĉinjenicom da su vrednosti, ĉak dozvoljene vrednosti, nekada bile predmet etike , ne hernije. Mi, dakle, imamo posla sa „Propisom o maksimalnim koliĉinama sredstava za zaštitu biljaka i ostalih hemikalija kao i dragih pesticida u ili na ţivotnim namirnicama i duvanskim proizvodima" - tako stoji na rogobatnom sluţbenom jeziku - što znaĉi sa biološkom nusetikom razvijene industrijske civilizacije. MeĊutim, ona ostaje neobiĉno negativna. Ona izraţava

Rizično društvo

95

princip, nekada razumljiv po sebi, da ljudi ne smeju da truju jedni druge. Ili preciznije: da potpuno ne truju jedni druge. Jer ironija je da ona omogućava upravo ono ĉuveno i sporno Malo. Predmet ovog „propisa" nije, dakle, sprečavanje trovanja, nego dopuštena mera trovanja. Da je trovanje dopušteno, više nije pitanje ovog propisa. Dozvoljene vrednosti su u ovom smislu povratne linije jedne civilizacije koja se snabdeva obiljem štetnih i otrovnih materija. Zaista oĉigledan zahtev za netrova- njem ona odbija kao utopijski. U isto vreme ono „Malo" trovanja koje treba da se utvrdi postaje normalnost. Ono nestaje iza dozvoljenih vrednosti. Dozvoljene vrednosti omogućavaju permanentno sledovanje kolektivnog standardizovanog trovanja. Ali one u isto vreme izazivaju da se trovanje, koje dopuštaju, ne dogodi, delclarišući trovanje koje se dogodilo kao bezopasno. Ako se neko pridrţava dozvoljenih vrednosti, onda u tom smislu nije otrovao nikoga i ništa - svejedno koliko je stvarno otrova sadrţano u namirnicama koje proizvodi. Kada bi ljudi mogli da se sloţe o ne potpuno besmislenom naĉelu da uopšte ne truju, ne bi bilo problema. Ne bi m bio potreban „propis o maksimalnim koncentracijama". Stoga problemi leţe u koncesivnom karaktera, u dvostrukom moralu, u ,,vaţi-ne vaţi" propisu o maksimalnim koncentracijama. Ovde se više uopšte ne bavimo pitanjima etike, nego koliko se smeju kršiti najminimalnija pravila socijalnog ţivota - da ne trujemo jedni druge. Reĉ je, konaĉno, o tome koliko dugo se trovanje neće zvati trovanje i od kada će se trovanje zvati trovanje. Bez sumnje, vaţno pitanje - i suviše vaţno da bi se prepustilo samo ekspertima za otrove. Od njega, ne samo u figurativnom smislu, zavisi ţivot na Zemlji. Kad se jednom krene na klizav put „dopuštenog trovanja" pitanje - Koliko trovanja je „dopušteno"? - dobija onaj znaĉaj koji je mladi Hamlet - malo patetiĉno - sveo na alternativu „biti ili ne biti". To se krije u „propisu o maksimalnim koncentracijama" - svojevrsnom dokumentu ove epohe. Ali o tome se ovde neće govoriti. Mi ţelimo da preĊemo na teren samog odreĊivanja dozvoljenih vrednosti i da ispitujemo

96

Ulrih Bek

njegovu logiku, odnosno ne-logiku, dakle, da pitamo da li uopšte moţe da zna ono što tvrdi da navodno zna. Ako se trovanje uopšte dopušta, potreban je propis o dozvoljenoj vrednosti. Ali onda ono što ne stoji u njemu postaje još vaţnije od onog što u njemu stoji. Jer se onda ono što u njemu ne stoji, što on uopšte ne obuhvata ne smatra otrovom i moţe da se slobodno i nesmetano pusti u promet. Ćutanje propisa o dozvoljenoj vrednosti, njegove „bele mrlje" jesu njegovi najopasniji iskazi. Ono o ĉemu on ne govori, najviše nas ugroţava. Sa propisom o maksimalnim koncentracijama definicija pesticida i onoga što on iskljuĉuje iz svoga dometa kao „ne-pesticidne otrove" postaje prvo skretanje na pruzi ka dugoroĉnom i permanentnom trovanju ĉoveka 1 prirode. SvaĊa oko definicija, makar se vodila u akademijama, ima dakle više ili manje otrovne konsekvence po sve. Ono što se ne uklapa u pojmovni poredak, jer fenomeni još nisu dovoljno jasno shvaćeni ili su suviše kompleksni, što je suprotno ovoj pojmovnoj šemi, i gde mora da se saĉeka istraţivanje - sve se to obuhvata zahtevom pojmovnog poretka za definisanjem i nepominjanjem oslobađa sumnje u toksičnost. „Propis o maksimalnim koncentracijama" bazira se na krajnje sumnjivom i opasnom tehnokratskom pogrešnom zaključku: ono što (još) nije registrovano ili ne moţe da se registruje, nije otrovno, ili drugaĉije formulisano: u sluĉaju sumnje, molimo, zaštitite otrov od opasnog pristupa ĉoveka. Sluĉaj (!?) hoće da propis o maksimalnim koncentracijama u Saveznoj Republici Nemaĉkoj pokazuje dţinovske rupe - ĉak u poreĊenju sa drugim industrijskim zemljama. Ĉitave familije otrova ne pojavljuju se u ovom aktu, pošto u oĉima zakona nije reĉ o „pesticidima". Sadrţinski i vremenski, proširivanje liste štetnih materija bespomoćno hramlje za proizvodnjom i kori- šćenjem hemijskih supstanci. Ameriĉka ekološka uprava upozorila je još pre nekoliko godina na precenjivanje poznatih parametara za zagaĊivaĉe u odnosu na one bezbrojne hemikalije, o ĉijoj toksiĉnosti nema jasne slike, ĉije se koncentracije ne mere i ĉiji se potencijalni efekti zagaĊivanja ne umanjuju nikakvim

Rizično društvo

97

propisima. Ukazuje se na više od ĉetiri miliona hemijskih je- dinjenja, ĉiji broj kontinuirano raste. „Veoma malo znamo o mogućim posledicama ovih novih jedinjenja po zdravlje..., ali već sam broj..., mnogostrukost njihove primene i negativni efekti koji su se već pojavili kod nekih od njih, ĉine sve ve- rovatnijim to da su hemijsld zagaĊivaĉi u našem okruţenju postali signifikantan detemiinativan faktor ljudskog zdravlja i ţivotnog veka" (Enviromental Qucdity - 1975 , 6. izveštaj CEQU, Washington, str. 326, ovde citirano po: M. Jänicke, Wie das Industriesystem von seinen Mißständen profitiert, isto, str. 60). Kad se uopšte sazna za nova jedinjenja, onda precenjivanje, po pravilu, traje tri do ĉetiri godine. U svakom sluĉaju toliko dugo mogu neometano da cirkulišu. Ove praznine ćutanja mogu se dalje pratiti. Ostaje tajna arhitekata dozvoljenih vrednosti kako se uopšte mogu utvrditi dozvoljene vrednosti pojedinačnih supstanci. Po jednom shvatanju, koje nije baš nasumice izmišljeno, kod dozvoljenih vrednosti reĉ je o podnošljivosti datih supstanci za čoveka i prirodu. Ali to su kolektori za sve moguće štetne i otrovne supstance u vazduhu, vodi, zemlji, hrani, nameštaju itd. Ko zaista ţeli da utvrdi graniĉne vrednosti podnošljivosti mora da shvati ovo sabiranje. MeĊutim, onaj ko kod pojedinaĉnih otrovnih supstanci utvrĊuje dozvoljene vrednosti ili polazi od potpuno pogrešne pretpostavke da ĉovek guta samo taj otrov, ili, pak, od samog polazišta svog mišljenja i istraţivanja potpuno propušta mogućnost da govori o dozvoljenim vrednostima za čoveka. Što je više štetnih supstanci u prometu, što se utvrĊuje više dozvoljenih vrednosti koje se odnose na pojedinaĉne supstance i što se dozvoljene vrednosti liberalnije fiksiraju, utoliko je besmisleniji ĉitav ovaj hokus-pokus sa dozvoljenim vrednostima, jer raste ukupna ugroţenost populacije od otrova.- pod pretpostavkom proste jednaĉine da ukupan volumen razliĉitih toksiĉnih supstanci znaĉi i veći stepen ukupne zatrovanosti. Na sliĉan naĉin se moţe argumentovati i sadejstvo pojedinaĉnih otrovnih supstanci. Šta mi vredi da znam da je ovaj

98

Ulrih Bek

ili onaj otrov u ovoj ili onoj koncentraciji štetan ili da nije štetan, kad uopšte ništa ne znam o tome kakva reakcija se izaziva zajedniĉkim delovanjem ovih mnogobrojnih otrova. Već je iz oblasti interne medicine poznato da lekovi mogu da ublaţavaju ili pojaĉavaju jedni druge. Stoga nije potpuno besmisleno da se sliĉno pretpostavi i za nesagledive parcijalne toksiĉne efekte koji su dopušteni dozvoljenim vrednostima. Ni na ovo centralno pitanje propis o dozvoljenim vrednostima ne daje odgovor. Pri tom obe ove logiĉke pukotine nisu sluĉajne, nego se zasnivaju na problemima, koji se sistematski pojavljuju kada se naĊemo na klizavom terenu mogućih parcijalnih toksiĉnih efekata. Jer, deluje podrugljivo, ako ne i ciniĉno, da se sa jedne strane odreĊuju dozvoljene vrednosti i time dopušta trovanje do izvesnog stepena, a sa druge strane se uopšte ne ulaţu nikakvi intelektualni napori u vezi sa pitanjem koje konsekvence ima zbrajanje otrova u njihovom sadejstvu. To podseća na priĉu o višeĉlanoj bandi trovaĉa, koja, stojeći pred ţrtvom, uverava sudiju nevinim izrazom lica da nilco od njih nikako nije prešao dozvoljen stepen trovanja propisa o dozvoljenim vrednostima i stoga treba da budu osloboĊeni! Sada će mnogi reći: lepi zahtevi, ali to nije moguće i to iz principijelnih razloga. Mi imamo samo specijalizovano znanje o pojedinaĉnim štetnim supstancama. A to već jadno hramlje za industrijskim umnoţavanjem hemijskih jedinjenja i supstanci. Nedostaje nam personal, istraţivaĉki kapaciteti i ... Ali, da li uopšte ljudi znaju o ĉemu se ovde govori? Zbog toga ponuĊeno znanje o dozvoljenim vrednostima neće biti ni za jotu bolje. UtvrĊivanje dozvoljenih vrednosti za pojedinaĉne štetne materije je obmana, ako se u isto vreme dopušta hiljade štetnih supstanci, o ĉijem zajedniĉkom delovanju se baš ništa ne kaţe! Ako ovo zaista nije moguće ni na jedan drugi naĉin, onda to ništa ne znaĉi, osim da sistem profesionalne hiperspe- cijalizacije i njegova oficijelna organizacija zakazuju pred rizicima koje pokreće industrijski razvoj. On moţe da pogoduje razvoju produktivnosti, ali ne suzbijanju opasnosti. Ljudima u

Rizično društvo

99

njihovim poloţajima civilizacijske ugroţenosti sada nuţno prete ne pojedinaĉne otrovne supstance nego njihova celovitost. Odgovoriti tabelama dozvoljenih vrednosti za pojedinaĉne supstance na pitanje koje im se nameće o njihovoj celovitoj ugroţenosti liĉi na kolektivnu porugu sa posledicama koje više nisu samo latentno smrtonosne. Moguće je da neko moţe da naĉini ovakvu grešku u vremenu opšteg verovanja u progres. Ali drţati se toga danas, kada smo suoĉeni sa opštim protestima, statistikama o morbiditetu i mortalitetu - i to pod legitimnom zaštitom nauĉne „racionalnosti dozvoljenih vrednosti" daleko pre- vazilazi dimenzije krize verovanja u progres i dovoljno je da se pozove javni tuţilac. Ali ostavimo ova razmišljanja izvesno vreme po strani. Pogledajmo nauĉnu konstrukciju jedne dozvoljene vrednosti. Razume se, na ĉisto logiĉan naĉin. Da skratimo: svako odreĊivanje dozvoljene vrednosti bazira se na najmanje dva pogrešna zakljuĉka: Prvo, iz rezultata eksperimenata na ţivotinjama izvlače se pogrešni zaključci o reakcijama ljudi. Izdvojimo Seveso-otrov, TCDD, (up. Umweltbundesamt, Berichte 5/1985, kao i M. Ur- ban, ,,Wie das Sevesogift wirkt", u: SZ, 30. 5. 85). On nastaje pri proizvodnji jednog velikog broja hemijskih proizvoda, npr. zaštitnih sredstava za drvo, herbicida i sredstava za dezinfekciju. Pored toga se razvija u procesu sagorevanja Ċubreta i to utoliko više što je niţa temperatura sagorevanja. Kancerogeno dejstvo TCDD-a dokazano je kod dve ţivotinjske vrste. Njima su poturili ovaj otrov. A sada dolazi kljuĉno metodološko pitanje iz otrovnog kazana civilizacije: Koliko moţe ĉovek da podnese? Ĉak sitne ţivotinje reaguju veoma različito: morsko prase, na primer, deset do dvadeset puta jaĉe nego miševi i tri do pet hiljada puta senzitivnije od hrĉka. Još se ne raspolaţe rezultatima o lavovima, a već se vrše posmatranja slonova... Ostaje još uvele kao neotkrivena tajna ţonglera dozvoljenih vrednosti, kako se moţe na osnovu ovakvih rezultata donositi zakljuĉak o podnošljivosti otrova za ĉoveka. Pretpostavimo daje moguće govoriti o „ĉoveku". Potrpajmo bebe, decu, penzionere,

100

Ulrih Bek

epileptiĉare, trgovce, trudnice, one koji stanuju blizu i daleko od fabriĉkih dimnjaka, alpske seljake i Berlince u veliki sivi dţak „ljudi". Pretpostavimo da laboratorijski miš reaguje isto onako kao crkveni miš. Još uvek ostaje pitanje kako doći iz A u B, od ekstremno vanrajućih ţivotinjskih reakcija do potpuno nepoznatih ljudskih reakcija, koje nikada nisu izvodljive iz ţivotinjskih? Da skratimo: samo po modelu lotoa - markirati polje i saĉekati. Kao što kod lotoa postoji metod, tako i ljudi imaju svoj „metod". Kod lotoa dozvoljenih vrednosti on se zove ,.faktor sigurnosti". Šta je „faktor sigurnosti"? „Praksa" nas uĉi šta je faktor sigurnosti (up. „Hochstmengen", Nalur 4/1985, str. 46-51). Dakle: ne samo markirati nego upravo i saĉekati. Ali to bi moglo odmah da se uradi. Ne bi za to morali da muĉe ţivotinje. Da kaţemo još jednom: od rezultata eksperimenata na ţivotinjama, koji ionako samo pod veštačkim uslovima pruţaju odgovore na veoma ograničena pitanja i ĉesto pokazuju ekstremna variranja reakcija, samo vidovnjačke sposobnosti vode do „trpeljive" doze otrova za „ljude". Konstruktori dozvoljenih vrednosti su proroci, imaju „treće oko". Oni su alhemiĉari kasnog industrijskog doba, koji koriste ĉarobne formule oglednih nizova i koeficijenata. Bez obzira kako benevolentno neko gledao na ovo, ĉitava stvar ostaje veoma nepriliĉan naĉin, pun nepotrebnih reĉi i brojki, da se kaţe: ni mi to ne znamo. Samo treba ĉekati. Praksa će nam pokazati. Ovim smo došli do druge taĉke. Dozvoljene vrednosti sigurno ispunjavaju funkciju simbolične detoksikacije. U neku ruku to su simboliĉne pilule za umirenje protiv gomilajućih vesti o otrovima. One signalizuju da se neko trudi i da pazi. Faktički one imaju efekat izvesnog podizanja praga za eksperimente na ĉoveku. Nema zaobilaznog puta: tek kada. se data supstanca pusti u promet, moţe se otkriti kako deluje. I upravo ovde leţi drugi pogrešan zakljuĉak, koji, u stvari, uopšte nije pogrešan zakljuĉak nego je skandal: Efekat na ĉoveka pouzdano se moţe ispitivati, konaĉno, samo na ĉoveku. Ponovo ne ţelimo da raspravljamo o etiĉkim

Rizično društvo

101

pitanjima, nego ţelimo da se potpuno okrenemo eksperimen talnoj logici. Date supstance se na sve zamislive naĉine plasiraju medu ljude: kroz vazduh, vodu, lance ishrane, lance proizvoda itd. Pa šta? Gde je tu pogrešan zakljuĉak? Upravo u tome što se ništa ne dogaĊa. Eksperiment koji se odvija na čo- ve/at se ne odvija. Taĉnije: on se odvija tako što se data sup- stanca daje ljudima kao što se daje oglednim ţivotinjama, u odreĊenim dozama. Eksperiment se ne odvija u tom smislu što se reakcije kod ljudi ne utvrĊuju i ne procenjuju sistematski. Naĉin delovanja na oglednim ţivotinjama nije, doduše, validan za ĉoveka, ali je on briţljivo zabeleţen i povezan. Predostroţnosti radi, reakcije samih ljudi se ĉak ne beleţe - osim ako se neko javi i moţe da dokaţe da je upravo taj otrov onaj koji mu šteti! Ogled na ĉoveku se doduše odvija, ali nevidljivo, bez sistematske nauĉne kontrole, bez procenjivanja, bez statistike, bez korelativne analize, pod uslovom da ţrtve ne znaju za eksperiment - i sa na drugog svaljenim dokaznim materijalom, ukoliko se dogodi da ipak nešto opaze. Nije da se ne moţe znati kako otrovne porcije pojedinaĉno ili u zbiru deluju na ljude. Ne ţeli da se zna! Pa sami ljudi treba da ih otkriju! Vrši se takoreći trajni eksperiment, u kome ogledna ţivotinja ĉovek, pomaţući sebi na neki naĉin, mora da sakupi i dokaţe podatke o svojim sopstvenim simptomima trovanja ekspertima koji kritiĉki mršte ĉelo. Ni već publikovane statistike o bolestima, umiranju šuma itd. oĉigledno ne izgledaju dovoljno recite ovim magovima dozvoljenih vrednosti. Reĉ je, dakle, o jednom trajnom, velikom eksperimentu sa obavezom saopštavanja ne svojevoljno na ogled primoranog ĉoveĉanstva o simptomima toksiĉnosti koji su se kod njega sakupili, sa na drugog prebaĉenim i naduvanim dokaznim materijalom. Na njihove argumente se ne mora obazirati samim tim što postoje dozvoljene vrednosti koje su ispoštovane! Ove dozvoljene vrednosti, koje bi, u stvari, tek mogle da se odrede po reakcijama ljudi, veoma se poštuju, kako bi se negirali strahovi i bolesti pogoĊenih oglednih ljudi! I sve to u ime „nauĉne racionalnosti"! Nije problem u tome da akrobate do

102

Ulrih Bek

zvoljenih vrednosti to ne znaju. Priznanje tipa „ni ja ne znam" bilo bi blagotvorno. A to da ne znaju, a da se prave kao da znaju, jeste ono nezgodno i opasno, kao i to da ĉak i tamo dogmatski insistiraju na svom „znanju" koje ne moţe da se zna, gde je trebalo već odavno da znaju bolje od ostalih.

Prekid naučne racionalnosti

Nastanak svesti o riziku u visokoindustrijalizovanoj civilizaciji sigurno nije slavna stranica u istoriji (prirodnih) nauka. Nastala je protiv kontinuiranog nauĉnog poricanja, koje ju još uvek potiskuje; do sada se većina nauĉnika stavlja na dragu stranu. Nauka je postala namesnik jednog globalnog zagađivanja čoveka i prirode. Utoliko i nije preterano, ako se kaţe da su nauke naĉinom na koji se ophode sa rizicima civilizacije u mnogim oblastima do daljeg prokockale svoj istorijski kredit na racionalnost. „Do daljeg", tj. dok ne opaze teorijske i institucionalne izvore svojih grešaka u ophoĊenju sa rizicima i dok ne nauĉe da samokritiĉno i praktiĉno prihvate konsekvence koje odatle proizlaze (up. u vezi sa ovim Sedmi odeljak, str. 271 i dr.). Povećanje produktivnosti venĉano je sa filozofijom sve usitnjenije podele rada. Rizici prema tom trendu pokazuju jedan prodirući odnos. Oni dovode ono što je sadrţinski, prostorno i vremenski razdvojeno u jednu direktnu, zastrašujuću vezu. Pro sejavaju se kroz sito hiperspecijalizacije. Oni su ono što leţi između specijalizacija. SavlaĊivanje rizika primorava na sagle davanje, na saradnju iznad i preko svih briţno etabliranih i ne- govanih granica. Rizici se suprotstavljaju podeli na teoriju i praksu, granicama specijalnosti i disciplina, specijalizovanim kompetencijama i institucionalnim nadleţnostima, podeli izmeĊu vrednosti i ĉinjenice (i time izmeĊu etike i prirodne nauke) i naizgled institucionalno odvojenim oblastima politike, javne sfere, nauke i ekonomi je. U tom pogledu u riziĉnom društvu (^diferencijacija subsistema i funkcionalnih oblasti, rekonstrukcija umreţenja specijalista i ujedinjenje rada radi suzbija-

Rizično društvo

103

nja rizika postaje kardinalni problem teorije i organizacije sistema. U isto vreme, nesmetana proizvodnja rizika imanentno nagriza ideale produktivnosti, ka kojima je orijentisana nauĉna racionalnost. „Tradicionalna politika zaštite ĉovekove sredine, koja prvenstveno savlaĊuje simptome i bavi se ĉinjenicama, ne moţe trajno da zadovolji ni ekološke ni ekonomske standarde. Ekološki gledano, ona na kraju uvek zaostaje za prethodnim proizvodnim procesima koji štete prirodi; ekonomsla gledano, nastaje problem sve većih troškova sanacije sa sve manjim ekološkim uspesima. Šta su razlozi ove dvostruke neefika snosti? Glavni razlog mora da je u tome što tradicionalna politika zaštite ĉovekove okoline poĉinje na kraju proizvodnog procesa, a ne na poĉetku, tj. u izboru tehnologija, mesta, sirovina, sastojaka, pogonskog goriva, proizvoda koji treba da se pro- lzvedu... Reĉ je ovde o ex post facto sanaciji oštećenja ĉove- kovog okruţenja korišćenjem end-of-the-pipe tehnologija. Po- šavši od postojeće ekološki štetne tehnologije do izvesnog ste- pena bi trebalo da se izbegne širenje akumuliranih štetnih i otpadnih materija. Instaliranjem tehnologija za uklanjanje štetnih supstanci i otpada na kraju proizvodnog procesa, potencijalne emisije se zadrţavaju u fabrici i sakupljaju u koncen- trisanoj formi. Tipiĉni pnmeri za ovo su postrojenja za filtriranje, koja tretiraju štetne supstance pre nego što izaĊu u atmosferu, kao što su postrojenja za desumporizaciju i deazotizaciju, postrojenja za uklanjanje otpada i otpadnih voda, ali takoĊe i tehnologije katalizacije izduvnih gasova, o kojima se trenutno ţuĉno raspravlja... Sada je (gotovo) u svim oblastima zaštite ĉovekove sredine ĉinjenica da troškovi ĉišćenja (u smislu troškova za zadrţavanje i sakupljanje štetnih supstanci) rastu disproporcionalno sa povećavanjem stepena ĉišćenja - što uostalom vaţi i za reciklaţu kao proizvodni postupak. A ukupno ekonomski gledano, to znaĉi da se sa kontinuiranim ekonomskim rastom mora da odvaja sve veći deo ekonomskih resursa, kako bi se osigurao

104

Ulrih Bek

dati nivo emisija, a da se ne vrši temeljno prestrukturiranje proizvodne i tehnološke strukture, resursa koji onda više nisu raspoloţivi u potrošne svrhe. Ovde leţi opasnost od jednog, ukupno uzevši, kontraproduktivnog razvoja industrijskog sistema" (K. Leipert/U. E. Simonis, Arbeit und Umwelt, Forschungsbericht, Berlin, 1985). Tehniĉke nauke sve jasnije stoje pred jednom istorijskom prelomnom tačkonr. ili će i dalje raditi i misliti idući utrtim stazama XIX veka, kada će pobrkati probleme riziĉnog društva sa problemima klasiĉnog industrijskog društva, ili će se suoĉiti sa iskušenjima jednog pravog, preventivnog savlaĊivanja rizika, kada će morati da nanovo razmotre i promene svoje vlastite predstave o racionalnosti, o znanju i praksi, kao i o institucionalnim strukturama u kojima se ove ostvaruju (up. u vezi sa ovim Sedmi odeljak).

3. Javna svest o rizicima: ne-iskustvo iz druge ruke

Za nauĉnokritiĉku civilizacijsku svest vaţi suprotno: ono protiv ĉega se argumentuje, na to se na kraju mora pozivati: na nauĉnu racionalnost; time sami sebe opravdavamo. Pre ranije nego kasnije sudaramo se sa ĉvrstim zakonom: dogod rizici nisu nauĉno priznati, oni ne „postoje" - u svakom sluĉaju ne pravno, medicinski, tehnološki i socijalno i stoga se i ne spreĉavaju, ne tretiraju, ne obeštećuju. Protiv toga ne pomaţe kolektivno kukumavkanje. Samo nauka. Monopol nauĉnog suda primorava na istinu, dakle, upravo one koji su pogoĊeni da se koriste svim sredstvima i metodama nauĉne analize, kako bi ostvarili svoje zahteve. Ali oni su u isto vreme primorani i da modifikuju analizu. .U tom smislu demistifikacija nauĉne racionalnosti koju su oni izvršili dobija jedno krajnje ambivalentno znaĉenje upravo za kritiĉare industrijalizma: sa jedne strane, neophodno je ublaţavanje nauĉnih zahteva za znanjem, kako bi se dobio prostor za izlaganje sopstvenog gledišta. Uĉi se da se rukuje polugama skretnica u nauĉnim argumentacijama, koje jednom

Rizično društvo

105

puštaju voz u pravcu trivijalizacije, drugi put u pravcu ozbiljnog tretiranja rizika. Sa drage strane, kako rastu nesigurnosti nauĉnog suda tako raste i siva zona nepriznatih pretpostavljenih rizika. Ako je ionako nemoguće da se kauzalni odnosi deter- minišu jednoznaĉno i definitivno, ako je nauka samo jedna prikrivena zabluda na opoziv, ako ,,anything goes", odakle se onda uzima pravo da se u jedne rizike „veruje" a u drage ne? Upravo kriza nauĉnog autoriteta moţe da pogoduje opštem zamagljivanju rizika. Nauĉna kritika je i /confraproduktivna za priznavanje rizika. Shodno tome je i svest pogoĊenih o rizicima, koja se višestruko ispoljava u pokretu za zaštitu ĉovekove okoline, kritici industrije, eksperata i civilizacije, većinom i jedno i drago: i naučnokritična i naučnoverujuća. Solidna pozadina vere u nauku je deo paradoksalnog osnovnog orada kritike modernizacije. Stoga svest o rizicima nije ni tradicionalna ni laiĉka svest, nego je suštinski determinisana naukom i orijentisana ka nauci. Jer: da bi se rizici uopšte opazili kao rizici i uĉinili referencijalnom taĉkom vlastitog mišljenja i delanja, mora se verovati u principijelno nevidljive kauzalne odnose izmeĊu predmetno, vremenski i prostorno veoma divergentnih uslova, kao i u više ili manje spekulativne projekcije, kako bi postali imuni na pri- medbe koje su uvek moguće. Ali to znaĉi da ono što je nevidljivo - ĉak više od toga, ono što u principu izmiĉe percepciji, što je samo teorijski povezano i iskalkulisano - postaje u svesti o krizi civilizacije neproblematičan element ličnog mišljenja, opaţanja, iskustva. „Iskustvena logika" svakodnevnog mišljenja takoreći se izokreće. Ne samo što se više od liĉnih iskustava ne ide na opšte sudove, nego opšte znanje lišeno liĉnog iskustva postaje centralna determinanta liĉnog iskustva. Hemijske formule i reakcije, nevidljivi sadrţaji štetnih supstanci, biološki ciklusi i lanci reakcija moraju da vladaju gledanjem i mišljenjem, ako ţeli da se ide na barikade protiv rizika. U tom smislu kod svesti o rizicima nije više reĉ o „iskustvu iz druge rake", nego o „neiskustvu iz druge ruke". Štaviše: niko naposletku ne moţe da zna o rizicima, dogod znati znaĉi svesno iskusiti.

106

Ulrih Bek

Jedno spekulativno doba Pomenuta fundamentalna teorijska crta svesti o rizicima je od antropološkog znaĉaja: opasnosti civilizacije omogućavaju nastajanje jedne vrste novog „carstva mrtvih", poredivo sa carstvom bogova i demona u davna vremena, koje se krije iza vidljivog sveta i ugroţava ljudski ţivot na Zemlji. Ljudi više ne korespondiraju sa „duhovima" koji obitavaju u stvarima, nego vide sebe izloţene „zraĉenjima", gutaju „toksiĉne sadrţaje", a strahovi od „nuklearnog holokausta" ne napuštaju ih ni u snovima. Namesto antropomorfne interpretacije prirode i ĉoveko- vog okruţenja došla je svest o modernim rizicima civilizacije sa svojom neopaţljivom, a ipak svuda prisutnom latentnom kauzal- nošću. Opasne, neprijateljske supstance kriju se iza bezazlenih fasada. Sve mora dvostruko da se gleda i moţe ispravno da se shvati i proceni tek kroz ovu dvostrukost. Svet vidljivog mora se ispitivati, relativizovati i procenjivati s obzirom na drugu zamišljenu realnost, koja se ipak krije u tom svetu. Merila ovog procenjivanja nalaze se samo u drugom, a ne u vidljivom svetu. Onaj ko koristi stvari prosto, uzima ih onakvim kakve se pojavljuju, onaj ko samo diše i jede ne pitajući za toksiĉnu prikrivenu stvarnost, nije samo naivan, nego i pogrešno razume opasnosti koje mu prete i stoga im se izlaţe bez zaštite. Samozaborav, neposredno uţivanje, ono jednostavno „to je tako" više ne postoje. Svuda se cere štetne i otrovne supstance i haraju kao Ċavoli u srednjem veku. Ljudi su im gotovo bezizlazno izloţeni. Disanje, jedenje, stanovanje, oblaĉenje - u sve su prodrli. Otputovati nekuda pomaţe isto onoliko malo kao jedenje ovsenih pahuljica. Opasnosti ĉekaju i u odredišnom mestu, kriju se i u zmevlju. One su uvek tu, poput jeţa u trci sa zecom. Njihova nevidljivost nije dokaz njihovog nepostojanja, nego ona - pošto se njihova stvarnost ionako odvija u sferama nevidljivog - pruţa gotovo neograniĉen prostor svom pretpostavljenom ĉudovištu. LLsvim oblastima svakodnevnog ţivota sa kritiĉkom svešću o rizicima civilizacije na scenu svetske istorije stupa teorijski

Rizično društvo

107

determinisana svest o stvarnosti. Poput pogleda egzorcista i po gled savremenika, izmuĉenih štetnim supstancama, upravljen je na nešto nevidljivo. Sa riziĉnim društvom poĉinje jedno spekulativno doba u svakodnevnom opaţanju i mišljenju. Oduvek su se ljudi prepirali oko suprotnih interpretacija stvarnosti. Tako se u razvoju filozofije i teorije nauke u teorijsku interpretaciju sve više i više unosila stvarnost. Ali danas se dogaĊa nešto drugo. U Platonovoj „alegoriji pećine" vidljivi svet postaje puka senka, odsjaj jedne stvarnosti, koja u principu izmiĉe našim saznajnim mogućnostima. Svet vidljivog se time paušalno obezvreĊuje, ali nije izgubljen kao referencijalna taĉka. Sliĉno vaţi i za Kantovo gledište, da „stvari po sebi" u principu izmiĉu našem znanju. Ovo je upereno protiv „naivnog realizma", koji udvostruĉuje vlastitu percepciju u „svet po sebi". Ali to ništa ne menja; svet nam izgleda ovako ili onako. Jabuka koju drţim u ruci nije ništa manje crvena, okrugla, zatrovana, soĉna itd., iako je samo stvar za mene. Tek korakom ka civilizacijskoj svesti o rizicima, svakodnevno mišljenje i svakodnevna predstava izdvajaju se iz uţle- bljenosti sa svetom vidljivog, U raspravi oko rizika modernizacije reĉ više nije o saznajnoteorijskoj vrednosti onoga što nam se pojavljuje u percepciji, već pre o onome što u stvarnosti postaje predmet kontroverze, što svakodnevna svest ne vidi, ne moţe da opazi: radioaktivnost, štetne supstance, opasnosti u budućnosti. Sa ovakvim odnosom prema teoriji, lišenim vlastitog iskustva, rasprava u vezi sa rizicima civilizacije uvek se kreće po ivici noţa i preti da se pretvori u neku vrstu „ modernog prizivanja duhova " sredstvima (anti)nauĉne analize. Ulogu duhova preuzimaju nevidljive, ali sveprisutne štetne i otrovne supstance. Svako ima svoje privatne neprijateljske odnose sa specijalnim subotrovima, svoje rituale izbegavanja, bajalice, osetljivost na vreme, slutnje i izvesnosti. Kad se nevidljivo jednom pusti da uđe, ubrzo više neće postojati samo duhovi štetnih supstanci, koji determinišu mišljenje i ţivot ljudi. Sve ovo moţe se osporiti, polarizovati ili

fuzionisati. Nastaju nova zajedništva i alternativna zajedništva, ĉiji se pogledi na

108

Ulrih Bek

svet, norme i neminovnosti grupišu oko centra nevidljivih opasnosti.

Solidarnost ţivih tvari

Njihov centar je strah. Koja vrsta straha? Na koji naĉin strah ima efekat stvaranja grupa? Na kom pogledu na svet se zasniva? Senzibilnost i moral, racionalnost i odgovornost, koji se ponekad uĉe, a ponekad krše u procesu dolaţenja do svesti o pogodenosti rizicima, više se ne mogu razumeti, kao u graĊanskom i industrijskom društvu, na osnovu ukrštanja trţišnih interesa. Ono što se ovde artikuliše nisu konkurentno orijenti- sani pojedinaĉni interesi, koje „invisible hand" trţišta (Adam Smit) zaklinje u opšte dobro svih. Ovaj strah i njegove politiĉke forme ispoljavanja ne zasnivaju se ni na kakvoj procem koristi. Verovatno bi bilo suviše lako i suviše brzo da se u ovome vidi samozasnovani interes razuma u razumu, ovoga puta direktno preformulisan u kontekst prirodnih i humanih osnova ţivota. U generalizovanoj svesti o pogodenosti rizicima, koja se ispoljava sociološki i politiĉki sasvim uopšteno u pokretu za zaštitu ĉovekove sredine, u mirovnom pokretu, ali i u ekonomskoj kritici industrijskog sistema, na dnevni red se iznose i sasvim druge vrste iskustava: tamo gde se seĉe drveće, gde se uništavaju ţivotinjske vrste, i sami ljudi se u odreĊenom smislu osećaju pogoĊenim, „povreĊenim". Ugroţavanje ţivota u razvoju civilizacije dotiĉe iskustvene zajednice organskog ţivota, koje povezuju vitalne potrebe ĉoveka sa potrebama biljaka i ţivotinja. U umiranju šuma ĉovek sebe doţivljava kao „prirodno biće sa moralnim zahtevom", kao pokretnu, povredivu tvar medu tvarima, kao prirodni deo jedne ugroţene prirodne celine za koju on snosi odgovornost. PovreĊuju se i bude nivoi jedne humane svesti o prirodi, koji podrivaju, ukidaju dualizam tela i duše, prirode i ĉoveka. U opasnosti ĉovek saznaje da diše kao biljka i da ţivi od vode kao što riba ţivi u vodi. Opasnost od trovanja omogućava mu da oseća da je on svojim telom deo

Rizično društvo

109

tvari — jedan „metaboliĉki proces sa svešću i moralom" - i sledstveno tome da on moţe poput kamenja i drveća da erodira u kiselim kišama. Moţe da se oseti jedno novo zajedništvo izmeĊu Zemlje, biljaka, ţivotinja i ĉoveka, jedna „ solidarnost ţivih tvari", koja u opasnosti jednako obuzima sve i svakoga (up. R. Schiitz, 1984). „Društvo ţrtvenog jarca"

PogoĊenost opasnostima ne mora da se pretoĉi u svest o ugroţenosti, već moţe da provocira suprotno: osporavanje iz straha. Raspodela dobara i rizika razlikuje se i preklapa u ovoj mogućnosti da sami potiskujemo pogoĊenost opasnostima. Glad se ne moţe utoliti osporavanjem, ali opasnosti uvek mogu da se interpretiraju kao da ih nema (do god se ne pojave). U doţivljaju materijalne bede neraskidivo su povezani stvarna pogoĊenost i subjektivno iskustvo ili patnja. Ne i kod rizika. Za njih je, naprotiv, karakteristiĉno da upravo pogoĊenost moţe da uslovi nesvesnost: sa širenjem opasnosti raste verovatnoća osporavanja i minimizacije rizika. Za to uvek ima razloga. Uostalom, rizici nastaju u znanju i stoga se u znanju mogu smanjiti, povećati ili jednostavno skinuti sa ekrana svesti. Ono što je za glad hrana, za svest o rizicima je eliminisanje rizika ili interpretiranje da ih nema. Znaĉaj poslednjeg raste do one mere do koje prethodno nije (liĉno) moguće. Proces dolaţenja do svesti o rizicima stoga je uvek reverzibilan. Posle nemirnih vremena i uznemirenih generacija mogu da doĊu druge, za koje je strah, ukroćen tumaĉenjima, osnovni element mišljenja i iskustva. Ovde se opasnosti drţe u kognitivnom kavezu njihovog (uvek labilnog) „nepostojanja" i u tom smislu se s pravom mlaĊe generacije mogu zabavljati onim, što je uznemiravalo njihove „stare". Ugroţenost nuklearnim oruţjem nepojmljive razorne snage se ne menja. Percepcija takve opasnosti radikalno fluktuira. Decenijama je to znaĉilo: „ţiveti sa bomboni". Onda to ponovo natera milione na ulice. Agitovanje i umirivanje mogu

110

Ulrih Bek

da imaju isti uzrok: nezamislivost neke opasnosti sa kojom ipak mora da se ţivi. Za razliku od gladi i bede, kod rizika su lakše moguće i interpretativne zaobilciznice potpirivanih nesigurnosti i strahova. Ono što se ovde dogada ne mora se cvde savladati, nego se moţe skrenuti u jednom ili drugom pravcu, mogu se traţiti i naći simboliĉna mesta, objekti i osobe za savlaĊivanje njihovog straha. Dakle, u svesti o rizicima naroĉito lako su mogući i traţeni izmešteno mišljenje i delanje, izmešteni socijalni konflikti. L) tom smislu, upravo sa porastom opasnosti uz istovremenu politiĉku nepreduzimljivost riziĉno društvo sadrţi jednu imanentnu tendenciju da postane „društvo ţrtvenog jarca": odjednom nisu opasnosti te koje provociraju opšti nemir, nego su to oni koji ukazuju na njih. Ne konfrontiraju li se vidljiva dobra uvek sa nevidljivim rizicima? Nije li cela stvar jedna intelektualna fantazija, patka sa radnog stola intelektualnih tvoraca straha i dramaturga rizika? Nisu li špijuni Istoĉne Nemaĉke, komunisti, Jevreji, Arapi, ţene, muškarci, Turci, azilanti oni koji naposletku stoje iza toga? Upravo sve veća neuhvatljivost opasnosti i bespomoćnost ljudi pogoduje radikalnim i fanatičnim reakcijama i političkim tendencijama, koje socijalne stereotipe i grupe koje oni pogaĊaju pretvaraju u uhvatljive „gromobrane" za nevidljive opasnosti, koje su nedostupne za direktnu akciju. Ophođenje prema nesigurnosti: ključna biografska i politička h'alifikacija Za preţivljavanje u starom industrijskom društvu suštinska stvar bila je sposobnost ljudi da savladaju materijalnu bedu i da izbegnu gubljenje socijalnog statusa. Ka tome je bilo usred- sreĊeno mišljenje i delanje sa kolektivnim ciljem „klasne solidarnosti", kao i individualnim ciljevima obrazovnog ponašanja i planiranja karijere. U riziĉnom društvu dodatno postaju vitalno potrebne druge sposobnosti. Bitan znaĉaj dobija ovde sposob

Rizično društvo

111

nost anticipiranju i podnošenja opasnosti, biografskog z političkog ophođenja sa opasnostima. Namesto strahova od gubljenja socijalnog statusa, klasne

svesti ili orijentisanosti ka napredovanju, kojima smo manje ili više nauĉili da upravljamo, dolaze druga centralna pitanja: Kako se nosimo sa dodeljenim ugroţenim sudbinama i strahovima i odgovornostima koje obitavaju u njima? Kako moţemo da savladamo strah kad ne moţemo da savladamo uzroke straha? Kako moţemo da ţivimo na vulkanu civilizacije, a da ga svesno ne zaboravimo, ali i da se ne ugušimo od strahova - a ne samo od gasova koje ispušta vulkan? Gube na znaĉaju tradicionalne i institucionalne forme savlaĊivanja straha i nesigurnosti u porodici, braku, ulogama polova, klasnoj svesti i politiĉkim partijama i institucijama koje se na njih odnose. U istoj meri se zahteva od pojedinaca da savlaĊuju strah i nesigurnost. Ranije ili kasnije moraće se pojaviti novi zahtevi, upućeni društvenim institucijama, u pogledu obrazovanja, terapije i politike usled sve većih pritisaka da pojedinci sami izaĊu na kraj sa nesigumošću (up. u vezi sa ovim Drugi deo). Stoga u riziĉnom društvu ophoĊenje prema strahu i nesigurnosti biografski i politiĉki postaje ključna civilizacijska kvalifikacija, a razvijanje sposobnosti koje se za to zahtevaju bitan zadatak pedagoških institucija.

4. Politička dinamika priznatih rizika modernizacije

Kao što su pokazali pm znaci umiranja šuma, tamo gde su rizici modernizacije uspešno prošli kroz proces socijalnog saznavanja, odnosno priznavanja menja se poredak sveta - ĉak i kada se najpre pojavi manja aktivnost. Padaju granice speci- jalizovane odgovornosti. Javnost saodluĉuje o tehniĉkim detaljima. Industrijska preduzeća, koja su dugo vremena bila ma- ţena u trţišnoprivrednom konsenzusu zbog svojih fiskalnih do- broĉinstava i svog milosrdnog kreiranja radnih mesta, odjednom vide sebe kako sede na optuţeniĉkim klupama ili taĉnije,

112

Ulrih Bek

vezani za stub srama i konfrontirani pitanjima koja su se ranije koristila za maltretiranje trovaĉa, uhvaćenih na delu. Kad bi bilo samo to! ĉinjenica je, meĊutim, da kolabiraju trţišta, da su troškovi na pragu, da prete zabrane, sudski postupci, da se vrše pritisci da se proizvodnotehmĉki sistem iz osnova reorgamzuje - a da biraĉi beţe. Niko ne zna, kuda. Tamo gde su ljudi mislili da su medu svojom felom - u tehniĉkim, ekonomskim i pravnim detaljima odjednom svi hoće da k mešaju, i to naposletku ne sa sliĉnim ili poredivim maksi- i .ama, nego iz jednog sasvim drugaĉijeg odnosnog sistema: privredne i tehnološke pojedinosti istraţuju se u svetlu jednog novog ekološkog morala. Onaj ko je objavio krstašici rat štetnim supstancama, mora industrijska preduzeća da stavi pod elcološko-moralnu lupu. A pre toga one koji su kontrolisali preduzeća, ili još bolje: koji je trebalo da ih kontrolišu. A potom one koji profitiraju od grešaka koje se sistematski pojavljuju. Tamo gde su rizici modernizacije jednom „priznati" - a za to je potrebno mnogo, ne samo znanje o njima, nego kolektivno znanje o njima, verovanje u njih i politiĉko osvetljavanje pro- pratnih lanaca uzroka i posledica - tamo rizici razvijaju jednu neverovatnu politiĉku dinamiku. Oni sve gube: svoju latentnost, svoju umirujuću „strukturu sporednih posledica", svoju neizbe- ţnost. Odjednom su problemi prosto tu, bez opravdanja, kao ĉisti, eksplozivni pozivi na akciju. Iza uslova i objektivnih ograniĉenja pomaljaju se ljudi. Uzroci se pretvaraju u uzročnike i izdaju objašnjenja. „Sporedne posledice" javljaju se za reĉ, organizuju se, idu pred sud, dokazuju se, ne dozvoljavaju da više budu odvraćene. Kao što je reĉeno: svet se izmenio. Ono što ovde poĉinje da se dogaĊa, treba, naravno, spreĉiti odbijanjem priznavanja. To još jednom baca karakteristiĉnu svetlost na to o ĉemu je, u stvari, reĉ u procesu priznavanja rizika modernizacije. Presudni faktor ovde nisu, ili bar ne samo, posledice po zdravlje, posledice po ţivot biljaka, ţivotinja i ljudi, nego socijalne, ekonomske i političke sporedne posledice ovih sporednih posledica-, kolapsi trţišta, obezvreĊenje kapitala, pritajena eksproprijacija, nove odgovornosti, pomeranja trţišta, politiĉki

Rizično društvo

113

pritisci, kontrole odluka u fabrikama, priznavanje zahteva za obeštećenje, dţinovski troškovi, sudski postupci, gubljenje ugleda. Ekološke i zdravstvene posledice mogu se uzeti kao hipo- tetiĉke, opravdane, minimizovane ili dramatizovane, kako hoćete. Gde se u njih veruje, imaju pomenute socijalne, privredne, politiĉke i pravne posledice. To se i ovako moţe for- mulisati: ako ljudi rizike doţivljavaju kao realne, onda su oni realni. Ali ako su u ovom smislu realni, onda oni potpuno izokreću strukturu socijalne, politiĉke i privredne odgovornosti. Tako se pod pritiskom sve većih opasnosti sa priznavanjem rizika modernizacije stvara jedan specifiĉni politiĉki eksploziv. Onome što je juĉe bilo moguće, danas se iznenada postavljaju granice: onaj ko i dalje minimizuje umiranje šuma, mora biti spreman na javnu osudu zbog cinizma. „Prihvatljiva izlaganja opasnostima" pretvaraju se u „izvore opasnosti koji se ne mogu tolerisati". Ono što je još donedavno bilo van mogućnosti politiĉkog intervenisanja, sada dospeva u radijus politiĉkog uti- caja. Postaje oĉigledna relativnost dozvoljenih vrednosti i pro- menljivih, nedostupnih politizovanju. OdreĊuju se nove granice i nova teţišta politiĉkog i ne-politiĉkog, neophodnog i mogućeg, datog i promenljivog. Izuzetno stabilne tehniĉko-ekonom- ske „konstante" kao, na primer, emisije štetnih supstanci, „neodrecivost" nuklearne energije - preinaĉuju se u promenljive koje se mogu politiĉki uobliĉiti. Ovde više nismo suoĉeni samo sa etabliranim instrumentarijem politike - konrolisanje trţišta ekonomskom politikom, preraspodele zarada, mere socijalne sigurnosti - nego ne-politike: uklanjanje uzroka ugroţenosti u samom procesu modernizacije postaje političko. Pitanja koja spadaju u suvereni domen industrijskog menadţmenta, kao što su detalji o planiranju proizvoda, proizvodnim procesima, tipovima energije i uklanjanju otpada, nisu više samo pitanja menadţmenta industrijske organizacije, nego postaju „vruć krompir" za vladinu politiku, koja po mišljenju biraĉa ĉak mogu da konkurišu problemima masovne nezaposlenosti. Kako rastu pretnje nestaju

114

Ulrih Bek

stari prioriteti, a paralelno sa ovim raste intervencionistička politika vanrednog stanja, izvlaĉeći iz ovog pretećeg odnosa šire nadleţnosti i mogućnosti za intervenisanje. Tamo gde opasnost postaje normalnost, ona trajno poprima institucionali- zovanu formu. U tom pogledu rizici modernizacije pripremaju polje za parcijalnu preraspodelu moći - delom, zadrţavajući formalne odgovornosti, delom, izriĉito ih menjajući. Što izrazitije rastu opasnosti u procesu modernizacije, što su time oĉiglednije ugroţene centralne vrednosti javnosti i što to jasnije dolazi do svaĉije svesti, to je dublje uzdrmana uigrana, na podeli rada bazirana struktura moći i kompetencija u odnosima izmeĊu privrede, politike i javnosti i utoliko je verovatnije, da će se pod uticajem preteĉe opasnosti odgovornosti redefinisati, kompetencije za akciju centralizovati, a sve pojedinosti procesa mo-dernizacije pokriti birokratskim kontrolama i planiranjima. U njihovom delovanju priznavanjem rizika modernizacije i povećanjem opasnosti koje oni sadrţe, dolazi do nekih promena sistema. To se, naravno, ne dešava u formi jedne otvorene, nego „mirne revolucije", kao konsekvenca promene u svesti svih, kao rušenje bez subjekta, bez promene elita i uz zadrţavanje starog poretka. Neobuzdanom razvoju civilizacije takoreći se pripisuju kvazirevolucionarne situacije. One nastaju kao modernizacijom uslo- vljena „civilizacijska sudbina" i stoga su sa jedne strane pod pla- štom normalnosti, a sa druge imaju ovlašćenje za katastrofe, koje sa porastom opasnosti moţe sasvim lepo da dosegne i presegne politiĉku signifikantnost revolucija. Riziĉno društvo stoga nije revolucionarno društvo, nego više od toga: društvo katastrofa. U njemu vanredno slanje preti da postane normalno stanje. Da aktuelna ili potencijalna katastrofa nije uĉiteljica de- mokratije, znamo i suviše dobro iz istorije Nemaĉke u ovom veku. Koliko je ambivalentan i razoran eksploziv koji nastaje, postaje već savršeno jasno iz izveštaja „mudraca za pitanja zaštite ĉovekove sredine"*, uprkos njima samima. Urgentnost

* Rat der Sachverständigen für Umweltfragen, 1985. U daljem tekstu povodom ovog pitanja autor oznaĉava stranice Izveštaja Saveta eksperata za ekologiju - prim. prev.

Rizično društvo

115

opisanih ekoloških opasnosti po ţivot biljaka, ţivotinja i ljudi „legitimiše" jezik ovih autora sa ĉistom savešću ekološkog morala, u kome vrvi od izraza poput „kontrola", „oficijelno odobrenje", „oficijelni nadzor". Na karakteristiĉan naĉin zahtevaju se dalekoseţne mogućnosti i prava intervenisanje, planiranja i kontrolisanja, ĉiji redosled zavisi od teţine oštećenja ĉovekovog okruţenja (45). Diskutuje se o „širenju informacionog i nadzornog sistema za poljoprivredu" (45). Dramatizuju se pozivi na „opseţno planiranje okoline" sa „kartama u koje su uneti bio- topi" i „planovima za zaštitu odreĊenih oblasti", koje se baziraju na „nauĉno egzaktnim snimanjima do nivoa pojedinaĉnog komada zemlje" i koje treba sprovesti „nasuprot konkurentnih zahteva za korišćenje" (48 i dr.). Savet preporuĉuje, kako bi sproveo svoju politiku „renaturalizacije" (51) „da vlasnicima najznaĉajnijih površina... potpuno uskrate obraĊivanje datih površina" (49). Zemljoradnike bi trebalo „motivisati nadoknadom... da se odreknu odreĊenih prava na korišćenje ili da pre- duzmu zahtevane zaštitne mere" (49). Diskutuje se i o „dozvolama za Ċubrenje", za koje su potrebna sluţbena odobrenja, o „zakonski obavezujućim planovima za Ċubrenje sa konkretnim odredbama o vrsti, meri i vremenu nanošenja Ċubriva" (53). Ovo „Ċubrenje po planu" (59) poput dragih „zaštitnih me- ra" zahteva i diferencirani sistem „nadgledanja ĉovekove okoline", koji mora da se ustanovi na nivou industrijskih organizacija, regionalno i nadregionalno (61) i „zahteva reviziju i dalji razvoj osnovnih pravnih uslova" (64). Ukratko, ocrtava se panorama jednog naučno-birokratskog autoritarizma. Predstava o seljaku koji je vekovima vaţio za „hranitelja" i koji je teškom mukom sticao „plodove" sa zemlje, od kojih je zavisio svaĉiji ţivot i preţivljavanje, poĉinje da se transformiše u svoju suprotnost. Poljoprivreda sa ovog aspekta postaje mesto distribuiranja otrova, koji ugroţavaju ţivot biljaka, ţivotinja i ĉoveka. Da bi se otklonile preteće opasnosti na dostignutom visokom nivou poljoprivredne produktivnosti, ljudi zahtevaju eksproprijaciju i/ili planiranja i kontrole, koje upravljaju svakim detaljem rada, sve pod pokroviteljstvom nauke. Nisu samo ovi

Ulrih Bek

116

zahtevi (ĉak ni razumljivost po sebi sa kojom se oni obznanjuju) ono što je ovde uznemirujuće, već to da su oni cleo logike zaštite od opasnosti i da uopšte neće biti lako, s obzirom na opasnosti koje se naziru, da se ukaţe na političke alternative, koje zaista spreĉavaju ono što se mora spreĉiti pod diktaturom opasnosti. Upravo sa porastom opasnosti u riziĉnom društvu nastaju potpuno nove vrste izazova demoliratiji. Riziĉno dmštvo ima tendenciju ka jednom „legitimnom" totalitarizmu zaštite od opasnosti, koji uzimajući pravo da spreĉi najgore na jedan sasvim dobro poznati naĉin stvara nešto još gore. Politiĉki „sporedni efekti" civilizacijskih „sporednih efekata" ugroţavaju kontinuirano postojanje demokratskog politiĉkog sistema. Ovaj sistem upada u neprijatnu dilemu ili da ne funkcioniše, s obzirom na sistematski proizvedene opasnosti, ili da preko autoritarnih, represivnih „oslonaca" suspenduje osnovne demokratske principe. Lišiti se ove dileme jeste jedan od najvaţnijih zadataka demokratskog mišljenja i delanja u već vidljivoj budućnosti riziĉnog društva (up. Osmi odeljak, str. 317 i dr,). 5. Pogled na prirodu i društvo na kraju XX veka Sa industrijski forsiranim razgraĊivanjem ekoloških i prirodnih osnova ţivota, pokreće se jedna istorijski ni sa ĉim po- rediva, do sada potpuno nepojmljiva dinamika društvenog i politiĉkog razvoja, koja primorava i na novo shvatanje odnosa izmeĊu prirode i društva. Ova teza zahteva kraće teorijsko objašnjenje. Neke orijentacione taĉke i smernice, neophodne za hrabrost upuštanja u ono što će doći, na kraju će biti date i u vidu pogleda u budućnost. U svom zbiru prethodna razmatranja znaĉe: kraj suprotstavljanja između prirode i društva. To znaĉi: priroda ne moţe više da se shvati bez društva, a dmštvo više ne moţe da se shvati bez prirode. Društvene teorije XIX veka (kao i njihove modifikovane verzije u XX veku) uglavnom su shvatale prirodu

Rizično društvo

117

kao nešto dato, dodeljeno, što treba potĉiniti, a time uvek kao nešto suprotstavljeno nama, tude, kao ne-društvo. Ove pretpostavke ukinuo je sam proces industrijalizacije, moţe se reći, istorijski falsifikovao. Na kraju XX veka „priroda" nije ni data ni dodeljena, nego je postala istorijski proizvod, unutarnja dekoracija civilizacijskog sveta, uništenog ili ugroţenog u prirodnim uslovima svoje reprodukcije. Ali to znaĉi da uništavanja prirode, integrisana u univerzalno kruţenje industrijske proizvodnje, prestaju da budu „puka" uništavanja prirode i postaju integralna komponenta društvene, ekonomske i politiĉke dinamike. NeviĊeni sporedni efekat podruštvljavanja prirode jeste podruštvljavanje uništavanja i ugroţavanja prirode, njihovo transformisanje u ekonomske, socijalne i politiĉke kontradiktornosti i konflikte: kršenje prirodnih uslova ţivota pretvara se u globalna medicinska, socijalna i ekonomska ugroţavanja ljudi sa potpuno novom vrstom izazova za socijalne i politiĉke institucije visokoindustrijalizovanog svetskog društva. Upravo ova transformacija opasnosti po prirodu od civilizacije u opasnosti po socijalni, ekonomski i politiĉki poredak jeste realan izazov sadašnjosti i budućnosti, koji opravdava pojam riziĉnog društva. Dok se pojam klasiĉnog industrijskog društva bazira na suprotstavljanju prirode i društva (u smislu XIX veka), pojam (industrijskog) riziĉnog društva polazi od civilizacijski integrisane „prirode", prateći metamorfoze povreda prirode kroz društvene subsisteme. Šta znaĉi „povreda", predmet je u uslovima industrijalizovane sekundarne prirode - kao što je pokazano - nauĉniih, antinauĉnih i socijalnih definicija. Ova kontroverza se ovde ponavlja na putokazu nastanka rizika modernizacije i nastajanja svesti o njima. To znaĉi da su „rizici modernizacije" pojmovni aranţman, kategorijski okvir, u kome su društveno uhvaćene povrede i razaranja civilizaciji imanentne prirode, u kome se odluĉuje o validnosti i urgentnosti rizika i naĉinu potiskivanja rizika i/ili tretmana prema rizicima. Rizici modernizacije su scientizovani „sekundarni moral", u kome se na društveno „legitiman" naĉin, tj. sa zahtevom za efi

118

Ulrih Bek

kasnu pomoć, vode pregovori o povredama industrijski iscrpljene prirode koja to više nije. Centralna konsekvenca je da se upravo u razvijenoj modemi društvo sa svim svojim podsistemima privrede, politike, porodice i kulture više ne moţe razumeti kao autonomno u odnosu na prirodu. Ekološki problemi nisu više problemi okruţenja, nego su - u svojoj genezi i posledicama - potpuno društveni problemi, problemi ljudi, njihove istorije, njihovih ţivotnih uslova, njihovog odnosa prema svetu i stvarnosti, njihovog ekonomskog, kulturnog i politiĉkog ustrojstva. Industrijski transformisana „unutrašnja priroda" civilizacijskog sveta upravo se mora pojmiti kao egzemplarno ne-okruţenje, kao unutrašnje okruţenje, naspram kojeg zakazuju sve naše visokorazvijene sposobnosti distanciranja i iskljuĉivanja. Na kraju XX veka priroda je društvo, a društvo je (takoĊe) ,,priroda". Onaj ko danas još govori o prirodi kao ne-društvu, govori u kategorijama nekog drugog veka, koje više ne dotiĉu našu stvarnost. Danas se svuda srećemo sa sintetiĉkim proizvodom visokog stepena, sa veštaĉkom „prirodom". Nijedna dlaka, nijedna mrvica nije na njoj više „prirodna", ako „prirodno" znaĉi ostati prepušten samom sebi. ĉak se prirodnjaci više ne konfrontiraju sa artefaktom „priroda", koji istraţuju sa profesionalnim nauĉnim strpljenjem, na ĉisto nauĉni naĉin. U svom delanju i saznavanju oni su egzekutori generalizovanog društvenog zahteva za ovladavanjem prirodom. Tamo gde se oni nagnu nad svojom materijom, sami ili u regionalnim istraţivaĉkim laboratorij ama, svi im u izvesnom smislu gledaju preko leĊa. Kad pokreću ruke, to su ruke neke institucije i u tom smislu ruke svih nas. Ono što se tu tretira kao „priroda" jeste interna „sekundarna priroda", koja je uneta u civilizacijski proces i stoga natovarena i pretovarena ne baš „prirodnim" sistemskim funkcijama i znaĉenjima. Ma šta nauĉnici radili pod ovim uslovima, merili, pitali, pretpostavljali ili proveravali, 0111 će unapređivali ili pogoršavati zdravlje, ekonomske interese, prava vlasništva, odgovornosti ili ovlašćenja. Drugim reĉima, pošto je to priroda koja cirkuliše i iskorišćava se unutar sistema, priroda je postala politična, ĉak i

Rizično društvo

119

u objektivnim rukama nauĉnika (prirodnih nauka). Rezultati me- renja, neopterećeni nijednom evalucionom reĉcom niti najmanjim normativnim znakom uzvika, koji se sa krajnjom objek- tivnošću kreću u lingvistiĉkoj pustinji brojeva i koji bi starom dobrom Maksu Veberu bili pravi uţitak, mogu da sadrţe takvu eksplozivnu snagu koju nikada neće postići apokaliptiĉne formulacije društvenih nauka, filozofa ili etiĉara. Pošto je njihov predmet tako društveno „natovaren", nauĉnici prirodnih nauka rade u jednom jakom političko-ekonom- sko-kulturnom magnetnom polju. Oni ga primećuju i u svom radu na njega reaguju: u razvoju procedura za merenje, odlukama o pragovima tolerantnosti, praćenju kauzalnih hipoteza itd. Magnetne sile ovog polja mogu ĉak da usmere njihove pisaljke. One dopuštaju ispitivanje u tragovima, koje potom, naravno, mora da se obrazloţi na ĉisto sadrţinskoj osnovi. A one su verovatno i izvori energije iz kojih se napajaju crvene koĉione lampice karijere, koje zasvetle pri odreĊenim pravcima skretanja argumentacije. Sve ovo samo nagoveštava, da su pod uslovima podruštvljene prirode prirodne i tehniĉke nauke postale u brojeve zaodenuta podruţnica politike, etike, privrede i pravosuđa, uprkos eksternom zadrţavanju sve njihove objektivnosti (up. Sedmi odeljak). Time su prirodne nauke istorijski skliznule u jedan poloţaj rada i iskustva, koji su društvene nauke oduvek poznavale, imajući u vidu ionako politiĉki karakter njihovog „predmeta". Dolazi, takoreći, do pribliţavanja nauĉnom jedinstvu, koje, što je ironija, potiĉe od politizacije predmeta, a ne od onoga, što bi se prvo pretpostavilo: od pribliţavanja polunauĉnog karaktera društvenih nauka superegu prirodnih nauka. Za ulogu svih nauka u budućnosti će centralno mesto biti saznanje da je potreban institucionalno ojačan i zaštićen moralno-politički oslonac, kako bi uopšte moglo da se obavi valjano istraţivanje. Istraţivanje, koje će, razume se, svesno prihvatiti i izneti teret politiĉkih implikacija. Na izvestan naĉin bi se suštastveni kvalitet i politiĉko znaĉenje nauĉnog rada jednoga dana mogli usaglasiti. To bi pre svega znaĉilo da obrnuto proporcionalno sa

120

Ulrih Bek

tabu-zonama, koje rastu zahvaljujući politiĉkim senzibilitetima, raste institucionalno omogućena spremnost da se one bezobzirno i kompetentno probiju prvobitnim zahtevom za znanje. To bi bacilo svetio na institucionalno vezane, nauĉno odreĊene rutine i rituale prikrivanja egzistencijalnih rizika civilizacije. Pod ovim uslovima prirodno-nauĉno registrovane egzistencijalne opasnosti tehnoekonomski uobliĉenog i kontroli- sanog procesa modernizacije bi tamo, gde se na takav naĉin utvrĊuju i osvetljavaju, mogle da daju jedan novi kvalitet društvenoj kritici. Hemijske, biološke, fiziĉke i medicinske formulacije opasnosti potajno se pretvaraju u „objektivne vrednosne premise" za kritiĉke analize društva. Time se pokreće pitanje kako se meĊusobno odnose kritika rizika i sociološka kritika kulture. Sociokulturna kritika moderne uvek mora da se rve sa (sociološki) opštepoznatom ĉinjenicom da se tradicionalne norme jednostavno krše u toku moderne. Protivureĉnosti izmeĊu tako potvrĊenih normi i društvenog razvoja jesu jezgro naj- svakodnevnije svakidašnjice. U tom smislu su same društvene nauke otupile oštricu maĉa društvenonauĉne kulturne kritike. Samo loš sociolog mogao bi neprestano da ukazuje na loše strane moderne sa optimizmom, koji, kao što je poznato, kulminira u trijumfu razumnosti razuma. Nešto je drugaĉije sa sociološkim dokazivanjem da se grupe prenebregavaju, da se socijalne nejednakosti pojaĉavaju, a da ekonomske krize sustiţu jedna dragu. Imajući u vidu organizovana branilaštva u ovome je, kao što je poznato, veliki deo razorne snage. Ipak, postoji jedna paralela, koja povezuje ove oblike mišljenja sa prethodno pomenutim i razlikuje ih od prirodno-nauĉnog izveštaja o rizicima: transgresija vrednosti je selektivna i permanentno se moţe mslitucionalizovati. Isto vaţi za socijalne nejednakosti. To se ne odnosi na posledice modernizacije, koje ugroţavaju preţivljavanje. One slede jednu um- verzalizovanu egalitarnu baznu matricu. Njihova institucionalizacija, koja je, kao što smo iskusili, naravno moguća, ireverzibilno oštećuje zdravlje svih. „Zdravlje" je sigurno i kulturno

Rizično društvo

121

visokokotirana vrednost, ali ono je - i više od toga - upravo i pretpostavka za ţivot, odnosno preţivljavanje. Univerzalizacija opasnosti stvara opasnosti po egzistenciju, uvek i svuda, koje sada odgovarajućom oštrinom prodiru u ekonomski i politiĉki sistem. Ovde se ne narušavaju samo kulturne i politiĉke premise, ĉime se, kako pokazuje put moderne, moţe ţiveti uprkos svim suzama koje su zbog toga prolivene. U dubinskoj dimenziji, koja se narušava, pokreće se pitanje, koliko dugo se još crvene liste ugroţenih biljnih i ţivotinjskih vrsta mogu ograniĉavati na biljke i ţivotinje. Moguće je da se nalazimo na poĉetku jednog istorijskog procesa navikavanja. Moguće je da će već sledeću generaciju ili onu posle nje isto onako malo uznemiriti slike defektno roĊenih, poput slika riba i ptica, prekrivenih tumorima, koje danas kruţe po svetu, kao što je to danas sluĉaj sa narušenim vrednostima, novim siromaštvom i konstantno visokim nivoom masovne nezaposlenosti. To ne bi bio prvi sluĉaj da narušavanjem standarda nestaju sami standardi. Još uvek ostaje osnovana pretpostavka da se to neće tako dogoditi, da će se, naprotiv, sa industrijalizacijom prirode uništavanja prirode umverzalizovati i percepirati kao industrijska samougroţavanja (nad ĉim se naroĉito u interesu profesionalizacije kritike nikako ne moţe likovati). Ovo moţe da zvuĉi paradoksalno za uši sociologa, odviknute od formula, ali vraćanje na hemijsko-biološko-medi- cinske formule rizika - bilo da su (anti)nauĉno ili na neki drugi naĉin opravdane - moţe sasvim dobro da opskrbi draštve- nonauĉnu analizu kritiĉkim normativnim premisama. Obratno, implicitni sadrţaj ovih premisa verovatno bi postao prepoznatljiv tek njihovim sistematskim proširivanjem u društvenu i politiĉku sferu. To naravno znaĉi i da su nauĉnici društvenih nauka, ništa drugaĉije od ostalih, upućeni na „ne-iskiistvo iz druge ruke", koje kontrolišu profesionalci izvan svoga polja - pri ĉemu im sve nepostojeće krune njihove profesionalne autonomije padaju s glave. Ovome teško da moţe da konkuriše ono što društvene nauke mogu da ponude iz sopstvenih snaga.

DRUGI DEO INDIVIDUALIZACIJA SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI

O detradicionalizaciji načina življenja u industrijskom društvu

T Logika raspodele rizika modernizacije, kako je elaborirana u prethodnom delu, jeste bitna, ali samo jedna dimenzija riziĉnog društva. Tako nastajuće globalne riziĉne situacije i u njima sadrţana društvena i politiĉka dinamika razvoja i konflikata jesu nove i znatne, ali se preklapaju sa društvenim, biografskim i kulturnim rizicima i nesigurnostima, koje su u razvijenoj moderni istanjile i pretopile unutrašnju društvenu strukturu industrijskog društva - društvene klase, oblike porodice, status polova, brak, roditeljstvo, profesiju - i u njih uklopljene osnovne neminovnosti voĊenja ţivota. Ova draga strana će od sada biti u centru paţnje. Obe strane zajedno, zbir rizika i nesigurnosti, njihovo meĊusobno pojaĉavanje ili neutralisanje, ĉine društvenu i politiĉku dinamiku riziĉnog društva. Obuhvatnije se ovako moţe formulisati teorijska pretpostavka koju slede obe perspektive: na prelazu u XXI vek razbuktali proces modernizacije ne samo da prevazilazi potĉinjenost prirode koja je protivstavljena društvu, nego slabi i koordinatni sistem samog industrijskog društva: njegovo poimanje nauke i tehnike, koordinatne ose izmeĊu kojih je razapet ţivot ljudi: porodicu i profesiju, raspodelu i odvajanje od demokratski legitimisane politike sa jedne strane i

126

Ulrih Bek

subpolitike sa druge strane (u smislu ekonomije, tehnike i nauke). Ambivalentnosti: oslobaĎanje pojedinaca u uslovima razvijenog tržišta rada

U centru ovog odeljka stoji procena da smo mi svedoci jedne društvene transformacije unutar moderne, u toku koje se ljudi oslobađaju socijalnih formi industrijskog društva - klase, sloja, porodice, statusa polova muškaraca i ţena - sliĉno kao što su ljudi u doba reformacije iz svetovne vlasti crkve bili „pušteni" u društvo. Argumentacija se moţe skicirati u sedam teza: (1) U svim bogatim industrijskim zemljama na Zapadu - naroĉito u Saveznoj Republici Nemaĉkoj - u modernizaciji socijalne drţave posle Drugog svetskog rata došlo je do pomaka u individualizaciji društva dosada nepoznatnog dometa i dinamike (i to pri veoma postojanim odnosima nejednakosti). To znaĉi: imajući za pozadinu relativno visok materijalni standard ţivota i razvijene sisteme socijalne sigurnosti, ljudi se u jednom prekidu istorijskog kontinuiteta oslobaĊaju tradicionalnih klasnih obaveza i tradicionalnog staranja o porodici okrećući se više sebi samima i svojim individualnim biografijama na trţištu rada, sa svim rizicima, šansama i protivureĉnostima. Proces individualizacije do sada je preteţno iziskivao razvijeno graĊanstvo. On je, meĊutim, u drugaĉijem obliku karakteristiĉan i za „slobodnog radnika" u modernom kapitalizmu, za dinamiku procesa trţišta rada u uslovima masovnih demo- kratija socijalnih drţava. Ulaskom na trţište rada za ljude se stalno vezuju nova oslobaĊanja - u odnosu na porodiĉne, kom- šijske i profesionalne veze, kao i u odnosu na vezanosti za regionalnu kulturu i regionalni pejzaţ. Ovi talasi individualizacije takmiĉe se sa iskustvima kolektivne sudbine (masovna nezaposlenost, dekvalifikacija itd.). MeĊutim, u osnovnim uslovima socijalne drţave, onako kako su se oni razvili u Saveznoj

Rizično društvo

127

Republici Nemaĉkoj, oni vode ka oslobađanju pojedinca iz socijalnih klasnih veza i statusa polova muškaraca i ţena. (2) Stoga u odnosu na interpretaciju društvene nejednakosti nastaje jedna ambivalentna situacija. Moguće je da se ništa bitno nije promenilo za marksistiĉke teoretiĉare klasa, kao i za istraţivaĉe društvenih slojeva. Razlike u hijerarhiji dohotka i fundamentalni uslovi dohodovnog rada ostali su isti. Sa druge strane, u pogledu delatnosti ljudi, vezanost za socijalne klase ĉudnovato se povlaĉi u pozadinu. Staleški baziram društveni miljei i ţivotni stilovi, tipiĉni za klasne kulture, izgubili su svoj sjaj. Nastaje tendencija ka individualizovanim formama, i uslovima egzistencije koje nagone ljude - zarad sopstvenog materijalnog preţivljavanja - da sebe naĉine centrom svog vlastitog planiranja i voĊenja ţivota. U ovom smislu individualizacija ide na ukidanje ţivotnih osnova jednog mišljenja u tradicionalnim kategorijama društava velikih grupa - dakle, klasa, staleţa i društvenih slojeva. U marksistiĉkim teorijama antagonizam klasa se jednom zasvagda povezao sa „bićem" industrijskog kapitalizma. Ovo dogmatsko promišljanje istorijskog iskustva moţe se formulisati kao princip isključenja trećeg u razvoju industrijskog društva: ili se kapitalizam uz „praprasak revolucije" oprašta od pozornice svetske istorije kroz vrata koja su mu jedino otvorena - sve oštriju klasnu borbu - i ponovo pojavljuje kroz sporedna vrata sa transformisanim svojinskim odnosima kao socijalistiĉko društvo ili se klase bore i bore i bore. Teza o individualizaciji potvrĊuje iskljuĉenje trećeg, jer je dinamika trţišta rada, osigurana socijalnom drţavom, oslabila ili ukinula društvene klase u kapitalizmu. Mi se - marksistiĉki gledano sve više i više konfrontiramo sa (još neshvaćenim) fenomenom jednog kapitalizma bez klasa sa svim strukturama i problemima socijalne nejednakosti, koji su sa tim povezani. (3) Ova tendencija ka „besklasnosti" socijalne nejednakosti egzemplarno se pojavljuje u raspodeli masovne nezaposlenosti. Sa jedne strane raste broj nezaposlenih koji su dugo vremena bez posla, kao i broj ljudi koji su trajno izašli sa trţišta rada ili u

128

Ulrih Bek

njega nikada nisu ni ušli. Sa drage strane, konstantnost broja nezaposlenih - daleko iznad dva miliona - ne odgovara kon- stantnosti registrovanih sluĉajeva i osoba pogoĊenih nezaposlenošću. Od 1974. do 1983. godine (u Saveznoj Republici Nemaĉkoj - prim. prev.) bilo je oko 12,5 miliona nezaposlenih ili svaka treća radnosposobna osoba bila je bar jednom bez posla. Istovremeno rastu sive zone izmeĊu registrovane i neregi- strovane nezaposlenosti (domaćice, omladina, prevremeno pen- zionisani), kao i izmeĊu zaposlenosti i hipozaposlenosti (fleksi- bilizovanje radnog vremena i formi zaposlenosti). Veliko širenje manje ili više prolazne nezaposlenosti poklapa se, dakle, sa sve većim brojem dugoroĉno nezaposlenih i novih hibrida izmeĊu nezaposlenosti i zaposlenosti. Kultura društvenih klasa nije u stanju da za ovo pruţi orijentacioni kontekst. Prepliću se pojaĉavanje i individualizacija socijalnih nejednakosti. Posledica je da se problemi sistema politiĉki smanjuju i transformišu u liĉni neuspeh. U detradicionalizovanim naĉinima ţivljenja nastaje jedna nova neposrednost pojedinca i društva, neposrednost krize i bolesti u smislu da se društvene krize pojavljuju kao individualne i da se mogu opaziti kao društvene samo veoma uslovno i posredno. (4) Ovo oslobaĊanje u odnosu na društvene klase sa staleškim karakteristikama preklapa se sa oslobaĊanjem u odnosu na status polova, što se bitno odraţava u promenjenom poloţaju ţena. Najnoviji podaci jasno o tome govore: nije nedostatak obrazovanja niti društveno poreklo, nego razvod ono što postaje klopka za upadanje ţena u „novo siromaštvo". Ovo izraţava stepen oslobaĊanja ţena od staranja o braku i domaćinstvu, koje se više ne moţe revidirati. Time spirala individualizacije zadire i u porodicu: trţište rada, obrazovanje, mobilnost - sada sve dvostruko i trostruko. Porodica postaje jedno trajno ţongliranje višestrukih divergentnih ambicija izmeĊu profesionalnih zahteva, obrazovnih prinuda, roditeljskih obaveza i monotonog kućnog posla. Nastaje tip „porodice, ugovorene na odreĊeno vreme", u kojoj osamostaljene individue razliĉitih polova radi

Rizično društvo

129

regulisanja razmene emocija ulaze u jedan veoma protivureĉan savez, koji uvek moţe da se opozove. (5) Ono što se zaodeva u privatnu formu „problema odnosa" izmeĊu muškarca i ţene jesu - sa stanovišta teorije o društvu suprotnosti jedne u osnovi industrijskog društva prepolovljene moderne, koja je nedeljive principe moderne - individualnu slobodu i jednakost preko ograniĉenja roĊenjem - uvek delila i roĊenjem jednom polu uskraćivala, drugom pripisivala. Industrijsko društvo nikada nije bilo i nije moguće samo kao industrijsko društvo, nego je uvek bilo moguće samo kao pola industrijsko pola stalešlco društvo, ĉija staleška strana nije relikt tradicije, nego proizvod i fundament industrijskog društva. Na taj naĉin se sa uspostavljanjem industrijskog društva uvek pro- movisalo ukidanje njegovog porodiĉnog morala, njegovih sudbina polova, njegovih tabua o braku, roditeljstvu i seksualnosti, ĉak ponovno ujedinjenje kućnog i dohodovnog rada. (6) Ovo pojašnjava posebnosti sadašnje individualizacije (u poreĊenju sa sliĉnom ili pak drugaĉijom u renesansi ili u ranom industrijskom dobu). Novi aspekt je u konsekvencama. Šemat- sld izraţeno: namesto staleţa više ne dolaze društvene klase, na- mesto društvenih klasa više ne dolazi stabilan referencijalni okvir porodice. Sam pojedinac, on ili ona, postaje reproduktivna jedinica društvenog u svetu ţivota. Ili drugaĉije formulisano: unutar i izvan porodice pojedinci postaju akteri svoje posredstvom trţišta osigurane egzistencije i planiranja i organizovanja ţivota u vezi sa tim. Ali ova diferencijacija individualnih poloţaja u razvijenom društvu trţišta rada ne sme da se izjednaĉi sa postignutom emancipacijom. U ovom smislu individualizacija takoĊe ne znaĉi poĉetak samokreiranja sveta od strane vaskrslog pojedinca. Ona pre prati tendencije ka institucionalizaciji i standardizaciji naĉina ţivota. OsloboĊene "individue postapT ^HVrSnF^ftrzišta rada, a time od obrazovanja, potrošnje, od socijalnopravnih regulativa i staranja, od saobraćajnog planiranja, proizvodnih ponuda, mogućnosti i moda u medicinskom, psihološkom i pedagoškom savetovanju i staranju. Sve ovo ukazuje na posebnu

130

Ulrih Bek

strukturu kontrole „institucionalno zavisnih individualnih poloţaja", koji se otvaraju i za (implicitna) politiĉka oblikovanja i upravljanja. (7) Sledi da se ovde pod individualizacijom podrazumeva istorijski kontradiktoran proces podruštvljavanja. Kolektivitet i standardizaciju nastalih individualizovanih naĉina ţivota je, naravno, teško prozreti. Uprkos tome, izbijanje ovih protivu- reĉnosti i rastuća svest o njima jesu upravo ono što moţe da dovede do nastajanja novih sociokulturnih zajedništava. Bilo da se formiraju graĊanske inicijative i društveni pokreti u vezi sa rizicima modernizacije i riziĉnim poloţajima. Bilo da se u toku procesa individualizacije sistematski bude oĉekivanja u obliku ţelje za „malo vlastitog ţivota" (u materijalnom, prostornom i vremenskom smislu i u oblikovanju društvenih odnosa), ali oĉekivanja koja se upravo u procesu svoga ostvarivanja suoĉavaju sa društvenim i politiĉkim preprekama i otporima. Na taj naĉin stalno nastaju novi društveni pokreti koji traţe i delom eksperimentišu sa društvenim odnosima, sopstvenim ţivotom i telom u razliĉitim varijantama alternativne i omladinske sub- kulture. Tako se zajedništva, izmeĊu ostalog, formiraju iz protestnih formi i protestnih iskustava, koja raspaljuju administrativna, industrijska mešanja u privatnu sferu, u „vlastiti ţivot" i protiv kojih razvijaju svoju agresivnu snagu. U tom smislu su novi društveni pokreti (ekološki, mirovni, ţenski) sa jedne strane izraz novih riziĉnih poloţaja u riziĉnom društvu i nastajućih protivureĉnosti izmeĊu polova. Sa druge strane, forme njihove politizacije i problemi u vezi sa postojanošću nastaju iz procesa formiranja društ\>enog identiteta u detradicio- nalizovanim, individualizovanim kulturama.

Treći odeljak S one strane klase i sloja

Ko danas postavi Gretino pitanje* o realnosti klasa i slojeva u Saveznoj Republici Nemaĉkoj i drugim progresivnim društvima, naći će se konfrontiran sa jednim, naizgled, protivu- reĉnim stanjem: sa jedne strane struktura društvene nejednakosti u razvijenim zemljama pokazuje sve atribute jedne iznenaĊujuće stabilnosti. Rezultati datih istraţivanja pokazuju nam da se uprkos svim tehnološkim i ekonomskim transformacijama i svim reformskim naporima u poslednje tri decenije odnosi nejednakosti izmeĊu velikih grupa našeg društva (Savezne Republike Nemaĉke - prim. prev.) nisu bitno izmenili, izuzev pojedinaĉnih pomeranja do u sedamdesetim i osamdesetim, u toku masovne nezaposlenosti. Sa druge strane, u istom vremenskom periodu socijalno su se zaoštrila pitanja nejednakosti. Ĉak pred brojem nezaposlenih, koji prelazi granicu od dva miliona i koji je još pre nekoliko godina izazivao traumu, protest do sada izostaje. Doduše, pitanja nejednakosti su poslednjih godina ponovo dobila veći

* Pitanje koje zadire u neku škakljivu problematiku, prema pitanju koje je Grcta uputila Faustu: „Reci, kako stojiš sa religijom?", Goethe, Faust I, 3415 - prim. prev.

132

Ulrih Bek

znaĉaj (diskusija o „novom siromaštvu"). Ona izranjaju u drugim kontekstima i provokativnim varijantama (borba za ţenska prava, graĊanske inicijative protiv nuklearnih centrala, nejednakosti medu generacijama, regionalni i religiozni konflikti). Ali ako se javna i politiĉka diskusija uzme kao vaţan indikator aktuelnog razvoja, onda se nameće ovaj zakljuĉak: uprkos i dalje postojećim i novonastajućim nejednakostima, mi već danas ţivimo u Saveznoj Republici Nemaĉkoj u odnosima izvan klasnog društva, u kojima slika klasnog društva ostaje u ţivotu samo u nedostatku bolje alternative.* Ova suprotnost postaje razrešiva ako se pozabavimo pitanjem koliko se u protekle tri decenije promenio socijalni značaj nejednakosti ispod praga paţnje istraţivanja nejednakosti. Moja teza je da su sa jedne strane odnosi društvene nejednakosti u posleratnom razvoju Savezne Republike Nemaĉke ostali relativno stabilni, a sa druge strane su se radikalno izmenili ţivotni uslovi stanovništva. Posebnost razvoja društvenih struktura u Saveznoj Republici Nemaĉkoj jeste „efekat lifta": „klasno društvo" se ukupno popelo sprat više. Pored svih istrajnih nejednakosti ili nejednakosti koje se tek uhodavaju postoji jedno kolektivno više u zaradama, obrazovanju, mobilnosti, pravu, nauci, masovnoj potrošnji. Posledica ovoga je da se subkulturni klasni identiteti i klasne veze tanje ili nestaju. Istovremeno se pokreće proces individualizacije i diverzifikacije ţivotnih poloţaja i ţivotnih stilova, koji podriva hijerarhijski model društvenih klasa i slojeva i dovodi u pitanje njegovu vezu sa stvarnošću.

* Ovo se ne odnosi u istoj meri na sve zapadnoevropske industrijske drţave. Razvoj u Saveznoj Republici Nemaĉkoj razlikuje se npr. od razvoja u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Tako je u Velikoj Britaniji pripadnost socijalnoj klasi još uvek veoma vidljiva i u svakidašnjem ţivotu i predmet je svesne identifikacije. Ona se manifestuje u naĉinu govora (akcenat, naĉin izraţavanja, reĉnik), u strogoj klasnoj podeli mesta stanovanja („housing classes"), tipovima obrazovanja, odevanju i s vemu što se moţe podvesti pod pojam „ţivotni stil":

Rizično društvo

133

1. Kulturna evolucija načina življenja Pomeranjem nivoa kod postojanih struktura nejednakosti moţe se izgubiti socijalni klasni karakter uslova i naĉina ţivota. U stvari, široki krugovi populacije su podizanjem ţivotnog standarda u toku ekonomske obnove pedesetih i šezdesetih i ekspanzije obrazovanja šezdesetih i sedamdesetih godina doţi- veli promene i poboljšanja svojih ţivotnih uslova, koja su za njihova vlastita iskustva bila vaţnija od razlika u odnosu na druge velike grupe, koje su iste kao i ranije. Ovo se posebno odnosi na grupe koje su zapostavljene na temelju društvene hijerarhije. Ako se proseĉna realna zarada industrijskog radnika u periodu od 1880. do 1970. više nego utrostručila (pri ĉemu je najveći skok bio u periodu posle 1950), onda ponovni dokaz o razlikama u zaradama izmeĊu radnika i sluţbenika, koje su otprilike ostale iste, samo uslovno govori o stvarnim ţivotnim uslovima samih radnika. Posledice ovog „draštveno-istorijski revolucionarnog poboljšanja zarada" mogu se pratiti kroz detalje ţivotnih uslova u radniĉkom miljeu (up. J. Mooser, 1983). Tek pedesetih, još jasnije šezdesetih, radnici su stresli jaram „proleterske teskobe", koja je do tada diktirala njihov ţivot. Još do 1950. hrana, ode- vanje i stanovanje gutali su tri ĉetvrtine kućnog budţeta, dok je 1973. - pri nivou koji se kvalitativno povećao ovaj udeo pao na 60%. Istovremeno dolazi do neke vrste „demokratizacije" potrošaĉkih dobara koji su bili statusni simboli radija, televizije, mnogo ismevanog friţidera i automobila. Stanovi se povećavaju i bolje opremaju. Dnevna soba smenjuje proletersku kuhinju koja je sluţila i kao dnevna soba. Višak novca otvorio je nove prostore kretanja. Putovanje na odmor i oporavak, nekada dostiţno samo dobrostojećem graĊaninu, danas je dostupno više nego svakom drugom radniku. Dovoljan je ĉak i za stvaranje liĉne svojine. Dok razlike u odnosu na druge velike grupe koje vuku zaradu ostaju neizmenjene, radnici napuštaju status „proleterskog golje": kvota štednje (udeo ušteĊevine u odnosu na raspoloţivu neto zaradu) znatno se povećala, sa l%-2%

Ulrih Bek

134

1907. na 5,6% 1955., a do 1974. se još jednom udvostruĉila na 12,5%. Pri tom više nije reĉ o štednji za crne dane, nego se sada štedi radi nabavke potrošnih dobara velike vrednosti. ĉak je „cilj snova" - kuća ili stan u vlasništvu - postao dostiţan. Dok je 1950. bilo 6% radniĉkih domaćinstava koja su sebi mogla da ispune ţelju o vlastita ĉetiri zida, taj broj je 1968. porastao na 32%, a 1977. na 39%. Povećanje materijalnog ţivotnog standarda jeste samo jedna od mnogih mogućnosti koje menjaju ţivotne uslove ljudi pri (statistiĉki deflnisanim) postojanim nejednakostima. Tek u zajedniĉkom delovanju ĉitavog niza komponenata dolazi do procesa individualizacije, koji ljude oslobaĊa tradicionalnih klasnih veza i ĉini ih - zarad njihovog materijalnog preţivljavanja - akterom vlastitih biografija posredstvom trţišta rada. „Efekat lifta" Ţivotni vek, radno vreme, dohodak - jesu tri komponente koje su se razvojem Savezne Republike Nemaĉke pomerile u korist razvijanja ţivotnih šansi:* proseĉan ţivotni vek povećao se za nekoliko godina (u toku proteklog veka kod muškaraca za 10, kod ţena ĉak za 13 godina); proseĉno radno vreme smanjilo se za više od četvrtine (ne raĉunajući u prošeku za dve godine kasniji ulazak na trţište rada i za tri godine raniji odlazak u penziju). U isto vreme realne zarade su se učetvorostručile (vidi napred). Snaţnim istorijskim zamahom ţivot ljudi u društvu dohodovnog rada dobrim delom se oslobodio jarma dohodovnog rada (intenziviranjem rada). U celini duţi ţivotni vek, kraće radno vreme i više mogućnosti ulaganja zaraĊenog novca - to su potpore kroz koje se „efekat lifta" ispoljava u biografskom ţivotnom formatu ljudi. Pri konstantnim odnosima nejednakosti desio se preokret u odnosu između rada i ţivota.

* O istorijskom pregledu razvoja socijalne nejednakosti u Nemaĉkoj u poslednjih sto godina vidi Pctcr Bcrger, Emtnikturierte Klassengesettschaft? Opladcn, 1986.

Rizično društvo

135

Ne-dohodovno radno vreme se produţilo i znatno materijalno poboljšalo, naravno uz pretpostavku uĉešća u dohodovnom radu. Reĉ je, dakle, o procesu oslobaĊanja, koji je pokrenuo ţivotne uslove ljudi ne u, nego izvan dohodovnog rada. Nove materijalne i vremenske razvojne mogućnosti poklapaju se sa izazovima masovne potrošnje i dovode do nestajanja kontura tradicionalnog naĉina ţivota i socijalnih miljea. Više novca i više slobodnog vremena u odnosu na dohodovno radno vreme u koliziji su sa tradicionalnim tabu-zo- nama klasno i porodiĉno determinisanog ţivota. Novac nanovo meša društvene krugove i istovremeno izaziva njihovo gubljenje u masovnoj potrošnji. Kao i ranije postoje mesta gde se ,jedni" sreću, a „drugi" ne, ali rastu zone ukrštanja, a granice izmeĊu udruţenja i gostionica, omladinskih sastajališta i staraĉkih domova, koje su još u Carevini i u Vajmarskoj republici i izvan rada prepoznatljivo delile ţivot na „svetove klasa", postaju neraspoznatljive ili se ukidaju. Na njihovo mesto dolaze nejednaki stilovi potrošnje (u opremanju stana, odevanju, masovnim medijima, liĉnom insceniranju itd.), koji su - i pored sve demonstrativne razliĉitosti - skinuli atribute klasne kulture. Ova diferencijacija individualnih poloţaja moţe se pokazati i na dve druge komponente trţišta rada: na (a) mobilnosti i na (b) obrazovanja.

Mobilnost U vekovnom istorijskom poreĊenju pada u oĉi da ĉesto citirana „industrijska revolucija" - bar u odnosu na tokove društvene mobilnosti koje je ona izazvala - ni u kom sluĉaju nije bila tako revolucionarna, kao što se moţe pretpostaviti po njenom nazivu. Tako je u Praškoj broj industrijskih radnika izmeĊu 1822. i 1861. porastao samo sa 3% na 7%. Stvarni skok u pogledu mobilnosti dešava se tek u posleratnom periodu. Sirenjem sektora usluga šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka šanse za društveni napredak u donjoj trećini društvene

136

Ulrih Bek

hijerarhije znatno su se poboljšale, dok su razlike u odnosu na druge velike grupe sluţbenika i ĉinovnika ponovo ostale iste. Upravo sinovi i ćerke iz radniĉkih porodica profitiraju od ekspanzije usluţnih delatnosti u socijalnoj drţavi i propratnih promena u strukturi profesije. Godine 1971. iz generacija roĊenih od 1920. do 1936. regrutuje se oko polovina niţih i srednjih sluţbenika i ĉinovnika, kao i gotovo jedna trećina viših sluţbenika iz radniĉkih porodica, pri ĉemu su 15% bili sinovi nekvalifikovanih radnika, 23% sinovi polulcvalifikovanih radnika, 31% sinovi kvalifikovanih radnika i 45% sinovi predradnika i majstora. Društvena mobilnost - kao uostalom i geografska mobilnost, pa ĉak i svakidašnja mobilnost izmeĊu porodice i radnog mesta kovitla ţivotne puteve i ţivotne situacije ljudi. Sa svim ovim vrstama mobilnosti, a naroĉito u njihovom zbiru, neprestano su povezani procesi individualizacije, koji se odnose na porodiĉne, susedske, kolegijalne, profesionalne i poslovne veze, kao i veze sa jednom odreĊenom regionalnom kulturom i okolinom. Ţivotni putevi ljudi osamostaljuju se u odnosu na uslove i veze iz kojih oni potiĉu ili u koje ulaze na nov naĉin i u odnosu na njih stiĉu jednu sopstvenu realnost, koju mogu da doţive tek kao ličnu sudbinu. U više novca, koji stoji na raspolaganju privatnim domaćinstvima, klije se znatno više dohodovnog rada ţena. Doduše, spolja gledano, udeo ţena od nekih 36% u broju svih zaposlenih već gotovo ĉitav vek zaĉuĊujuće ostaje postojan. Ali ţene su se u vezi sa brakom dobrim delom oslobodile jednog meĊustatusa „plaćene pomoći" i takoreći „osamostalile" dohodovnim radom. IzmeĊu 1950. i 1980. broj „pomoćnica" u odnosu na sve udate ţene pada sa 15% na 4%, a poput slike u ogledalu raste kvota samostalno zaposlenih udatih ţena sa 9% na 36% (paralelno kontinuirano raste broj ţena, koje ostaju da rade i u toku braka, pa ĉak i za vreme porodiljskog odsustva). „Samostalno zaraĊen novac" nema samo svoju materijalnu vrednost, nego i društvenu i simboliĉnu. On menja odnose moći u braku i porodici. Sigurno da donosi sa sobom nove pritiske dohodovnog rada. Ali suoĉeni sa onim što inaĉe preti - bezre

Rizično društvo

137

zervno utapanje u kućni posao - oni se ĉak tolerišu. „Vlastiti" novac razvija svoju društvenu razornu snagu upravo tamo, gde se u uslovima svoje društvene vrednosti uskraćuje, u kvazi- feudalnom staranju ţene o domaćinstvu i braku. Suštinska osnova kvaliteta društvenog odnosa koji se time konzervira jeste u neraspolaganju vlastitim novcem. To pokazuju mnogi intervjui sa zaposlenim ţenama svih dohodovnih grupa, koje se tek novcem koji same zarade stavljaju u poloţaj da se delom oslobode ĉvrste vezanosti za porodicu i brak, pa ĉak da o tome uopšte govore unutar porodice. Ovo se pojaĉava i time što paralelno sa smanjivanjem dohodovnog radnog vremena i povećavanjem uĉešća udatih ţena i majki u dohodovnom radu nepoljuljani fatum muškarca lišenog kućnih poslova postaje porodiĉni politikum. Ali „vlastiti novac", kojim ţene napokon mogu da se oslobode njima dode- ljenog statusa „kuhinjskog nameštaja koji ĉak govori" iziskuje sa druge strane obrazovanje, mobilnost, opaţanje vlastitih interesa itd. i time produţava proces individualizacije unutar porodiĉnih odnosa. Pri tom se u uslovima tradicionalno dodeljenih uloga moţe poći odToga™tla~še koJlnuskaraca profesionalna mobilnost i porodiĉnaIriobilnost poklapaju. Ali zahtev za mobilnošću koji je povezan sa trţištem rada pokazuje se i kao otrov za porodicu. Ako se do kraja promisli, ovaj klin se zabija u porodicu: ili su oboje ono što zahteva trţište rada, naime potpuno mobilni, i onda im preti sudbina „razapete porodice" (sa kupeom za decu u brzom vozu), ili jedan deo znamo već koji - ostaje i dalje „brakom spreĉeno imobilan" sa zapostavljenostima i opterećenjima koja su sa tim u vezi. Upravo na ovome postaje jasno kako konsekventno sprovoĊenje industrijskog društva ugroţava, odnosno ukida njegove vlastite ţivotne osnove. Ovde je to nejednakost „braĉnog statusa" polova u primarnoj porodici.

Ulrih Bek

138

Obrazovanje I u pogledu obrazovanja nudi se ista slika: stabilni klasni odnosi do posleratnog razvoja, potom vaţne promene sa ekspanzijom obrazovanja šezdesetih i sedamdesetih godina. Nije reĉ ovde samo o opštem podizanju obrazovnog nivoa, nego i o jasnim pomeranjima u odnosima nejednakosti. U ĉitavom XIX veku postojao je samo jedan, doduše, dramatiĉan razvojni skok: suzbijanje nepismenosti. Inaĉe su suprotnosti izmeĊu jedne neznatne manjine „obrazovanih" i većine „neobrazovanih" (sa blagim diferencijacijama izmeĊu osnovnog obrazovanja i profesionalnog doškolovanja, koje uostalom nisu klasno izoštrene, i diferencijacije kod radnika) ostale znatno stabilne. Efekti „revolucije obrazovanja" odraţavaju se, na primer, u kvantitativnom gubljenju znaĉaja osnovnih škola i dobijanja znaĉaja vrsti škola kojima se nastavlja školovanje. Dok je još 1952. oko 81% trinaestogodišnjih devojĉica i 78% deĉaka istog starosnog doba (u Saveznoj Republici Nemaĉkoj - prim. prev.) završilo školovanje sa osnovnom školom, 1981. je to bilo samo 35% devojĉica i 42% deĉaka. To znaĉi da se za tri decenije broj onih koji su završili neku višu školu (ili realku ili gimnaziju, odnosno srednju školu) kod devojaka gotovo utrostruĉio, a kod mladića gotovo udvostručio. Na sliĉan naĉin se dešavaju promene na drugoj strani piramide obrazovanja, sa fakultetima. Tako se od 1960. pri apsolutno rastućem nivou u toku ekspanzije obrazovanja broj brucoša, ĉiji su oĉevi radnici, više nego učetvorostručio. Godine 1928. bilo je 2,1%, 1951. 4%, 1967. već 9,2%, a 1982. konaĉno 17,3%. Istovremeno su u odlasku na studije ţene gotovo stigle muškarce. Dok su u gimnazijskom obrazovanju već sredinom sedamdesetih bile ĉak u neznatnoj prednosti, kvota brueoškinja je 1983. još ispod polovine, odnosno oko 43% (1960. tek 25%, već 1975. 34%). Na ovome se vidi daje ekspanzija obrazovanja u suštini bila i ekspanzija obrazovanja ţena. U svakom sluĉaju korak u obrazovanje je uspeo. Ovo je do sada isto onoliko malo promenilo vezanost za kućni posao koliko malo su se otklonile

Rizično društvo

139

nesigurnosti i nejednakosti u profesionalnoj integraciji. Odatle naravno nastaje pitanje kako je šezdesetih godina uopšte bilo moguće (ipak od muškaraca u principu veoma neoprezno) otvaranje u pogledu feminizacije obrazovanja (bez aktivnog ţenskog pokreta!). U tom smislu je masovna potrošnja visokog obrazovanja nezavisno od toga da li se isplaćuje u novcu od struke - prouzrokovala nastajanje jednog generacijskog jaza u posle- ratnoj Nemaĉkoj, koji,se tek postepeno nazire u delovanju po širini i dubini na odnos izmeĊu polova, vaspitno ponašanje roditelja, na politiĉku kulturu (novi društveni pokreti). Na taj naĉin se delom oprostilo od veza sa klasnom kulturom i prednostima miljea porekla. Produţavanjem školskog obrazovanja univerzalistiĉki uslovi uĉenja i poduĉavanja, sadrţaji znanja i jeziĉke forme relativizuju ili potiskuju tradicionalne orijenta cije, naĉine mišljenja i ţivotne stilove. Obrazovanje omogućava - u zavisnosti od duţine i sadrţaja - minimum procesa samo- nalaţenja i refleksije. Povrh toga obrazovanje je vezano za selekciju i stoga zahteva individualnu orijentaciju pri uzdizanju, koja ostaje delotvorna ĉak i tamo, gde je „uzdizanje kroz obrazovanje" iluzorno i gde se obrazovanje pretvara i obezvreĊuje u neophodno sredstvo protiv uzdizanja (o tome kako se ovo dogodilo u toku ekspanzije obrazovanja vidi str. 258 i si.). Konaĉno, formalizovani procesi obrazovanja mogu se završiti samo kroz „individualizujuće iglene uši" ispita, završnih ispita i testova, koji sa svoje strane otvaraju mogućnosti pristupa individualizovanim diplomama o obrazovanju i karijerama na trţištu rada. U odnosu na proleterska klasna okruţenja radništva - kakva su, na primer, postojala negde do tridesetih godina, pode- ljena prema socijaldemokratskom, katoliĉkom, protestantskom itd. „pogledu na svet" - ovo znaĉi jedan prekid kontinuiteta, koji se tek postepeno ispoljava u smeni generacija. Ranije je ulaţenje u radniĉki pokret za pojedinca bio uglavnom „prirodan proces", koji se gradio na porodiĉnom iskustvu i „klasnoj sudbini" koja se u njemu uvek (interpretirana) ogleda, da bi potom

140

Ulrih Bek

preko suseda, omladinskih sportskih udruţenja itd. do socijalizacije na poslu, takoreći predodređeno, odvodio u jednu od politiĉkih struja radniĉkog pokreta. Danas je ova veza koja obuhvata iskustvo i kontrolu klasnom kulturom obeleţenog socijalnog miljea višestruko pokidana, a pojedinac, upućen na sebe, otkriva elemente „klasne sudbine" tek u svom vlastitom ţivotu. Kod ţena je izjednaĉavanjem u obrazovanju nastala jedna veoma teška situacija. Napredovanje u poslu je s obzirom na konstantnu masovnu nezaposlenost (i velike mogućnosti racionalizacije specifiĉno ţenskih radnih mesta) isto tako zatvoreno kao što je put natrag, u domaćice i supruge (izmeĊu ostalog i zbog sve većeg broja razvoda). Sve je moguće i ništa nije moguće. Nejednakost izmeĊu muškaraca i ţena od sada je neizbrisivo vidljiva. Isto obrazovanje ţena je njeno ţivo merilo. Pretpostavimo da se mnoge ţene daju potisnuti sa trţišta rada u porodicu. Onda (gotovo) istovetno obrazovani rade svrstani i opterećeni na stari ekstremno nejednak naĉin. To znaju i moraju da se izbore sa ovom otvorenom protivureĉnošću, koja prelazi na liĉni i privatni plan. Obrazovanje ništa ne garantuje. Ali jednakost obrazovanja izmeĊu muškaraca i ţena garantuje da su nejednakosti njihovih poloţaja u porodici i poslu svuda postavile biografske znake opomene. Argument da one to ne mogu istorijski je odbaĉen. One to mogu, ali muškarac ih ne pušta! Nejednakost je postala liĉna, svakodnevna, bez opravdanja, a time i politička (u tradicionalnom i privatnom smislu). Feminizacija obrazovanja već je promenila porodiĉni poslovni svet, jer je nejednakost uĉinila svesnim i pretvorila u nepravdu. Od sada se uvek zna da pri istom obrazovanju... Krug se zatvara. Faza poleta socijalne drţave izazvala je kulturnu eroziju i evoiuciju ţivotnih uslova, koja na kraju dopušta i ispoljavanje nejednakosti izmeĊu muškaraca i ţena, dok relacije nejednakosti ostaju iste. Ovo je dinamika procesa individualizacije, koji u zajedniĉkom delovanju svih navedenih komponenata - više slobodnog vremena, više novca, mobilnosti, obrazovanja itd. intenzivira strukturne promene i slama ţivotne odnose klase i porodice.

Rizično društvo

141

2. Individualizacija i formiranje klasa: Karl Marks i Maks Veber

„Individualizacija društvene nejednakosti" - zar se time sve ne zaboravlja, sve ne shvata pogrešno, sve ne govori u prazno: klasni karakter, prijemĉivost sistemu, masovno društvo, prepli- tanja kapitala, ideološka varka, otuĊenje, antropološke konstante i diferencijacija dmštvenoistorijske stvarnosti? Ne dolazi li i sociologija sa pojmom procesa individualizacije prisilno do svog ranog kraja, ne zvone li joj moţda posmrtna zvona? Ovo nas prisiljava na teorijsko preciziranje: Kako se razlikuju ovi razvoji od nastajanja graĊanske individue u XVIII i XIX veku? Građanska individualizacija u suštini je poĉivala na po- sedu kapitala i razvijala svoj društveni i politiĉki identitet u borbi protiv feudalnog pravnog poretka i feudalnog poretka vlasti. Naspram ovome, u Saveznoj Republici Nemaĉkoj izbija na videlo individualizacija trţišta rada, koja se — kao što je pokazano - razvija u podizanju ţivotnog standarda, obrazovanju, mobilnosti itd. Zašto i u kom smislu upravo „individualizacija trţišta rada"? Prodaja radne snage kao robe jednom je vaţila, a mnogima i danas vaţi, kao trenutak koji je determinisao antagonizam klasa u kapitalizmu. Zašto i kako se motor formiranja klasa preokreće u individualizaciju društvenih klasa? I ovde razlika leţi u onom Novom, koje nastaje razvojem Savezne Republike Nemaĉke - u „amortizovanju" dohodovnog rada drţavom blagostanja, socijalnom pravdom i radniĉkim pravima. U okvirnim uslovima XIX veka i onim u drugoj polovini XX veka isto je, u stvari, izazvalo suprotno. Ljudi se danas više neće stapati u velike grupe, u socijalno i politiĉki delajuće „klase", kao što je to bilo u XIX veku pod pritiskom bede i doţivljenog otuĊenja na poslu u proleterskim siromašnim ĉetvrtima narastajućih gradova. Oni će uĉiniti upravo obratno. U pozadini u meĊuvremenu izborenih društvenih i politiĉkih prava oslobodiće se klasnih odnosa u svem ţivota i

Ulrih Bek

142

radi sticanja zarade za ţivot više okrenuti sebi samima. Ekspanzija dohodovnog rada, regulisana socijalnom drţavom, preokrenuće se u individualizaciju društvenih klasa. Ovaj razvoj nije bio nikakav poklon milosrdnih kapitalista-samarićana radniĉkoj klasi, koja je zbog njih pala u bedu. On je izboren, proizvod je borbe i time izraz jednog jakog radniĉkog pokreta, koji je svakako i kroz svoje uspehe menjao vlastite uslove. Sprovodenje ciljeva (ili suštinskih), ciljeva radniĉkog pokreta jeste ono što je promenilo pretpostavke njegovog uspeha i što sada eventualno ugroţava njegovo postojanje, bar kao „radniĉkog" pokreta.

Karl Marks: „Upojedinačen pojedinac" Sasvim je moguće upravo Marksa smatrati jednim od najrezolutnijih „teoretiĉara individualizacije", koji - ostajući potpuno konsekventan u svojoj istorijsko-politiĉkoj perspektivi - veoma rano razlaţe argumente koji se na ovo odnose. Na mnogim mestima u svojim radovima Marks je neprestano naglašavao da se ekspanzijom modernog industrijskog kapitalizma pokreće jedan do sada nepoznati proces oslobađanja. Nije samo oslobaĊanje od feudalnih veza i odnosa zavisnosti pretpostavka za etabliranje kapitalistiĉkih proizvodnih odnosa. I u kapitalizmu se ljudi u uvek novim talasima oslobaĊaju tradicionalnih, porodiĉnih, susedskih, poslovnih i kulturnih veza i kovitlaju u svojim ţivotnim putevima. U svakom sluĉaju, Marks se nije dalje bavio ovde navedenom razvojnom varijantom jednog društva koje se indivi- dualizuje. Za njega će ovaj permanentni proces upojedinjavanja i oslobaĊanja u sistemu kapitalizma već zapoĉeti kolektivnim iskustvom pauperizacije i kroz njega izazvanom dinamikom klasne borbe. Ako sam pravilno shvatio, Marksov argument glasi da upravo zato što se proces oslobaĊanja vrši masovno i zato što je vezan za jedno kontinuirano pogoršanje ţivotnog

Rizično društvo

143

poloţaja radnika u kapitalizmu, on ne vodi ka rascepkavanju nego ka solidarizaciji i ka organizovanom ujedinjavanju radniĉke klase. Tako se u kolektivnom iskustvu pauperizacije unutar i izvan rada ukida izolacija: „klasa po sebi" smatra se i organi- zuje kao „klasa za sebe". Pitanje koje bi bilo blisko njegovim vlastitim argumentima - Kako je pri kovitlanju ţivotnih puteva, koje se sistematski odvija u kapitalizmu, moguće uobliĉavanje stabilnih solidarnih veza proletarizovanih trţišnih subjekata? - za Marksa nije pitanje, jer on procese individualizacije u tom smislu već ukida u procesima formiranja klasa kroz zajedniĉki doţivljenu pauperizaciju i otuĊenje u radu. Izgleda da je ovo u suštini još uvek stav mnogih savremenih teoretiĉara klasa. Upravo kao u ogledalu, sada se teorema o individualizaciji moţe bliţe odrediti prema Marksovoj argumentaciji. Procesi individualizacije u smislu na koji se ovde misli, odvijaju se tek onda i upravo do one mere, do koje se savlađuju uslovi formiranja klasa pauperizacijom i otuĊenjem, onako kako ih je Marks predskazao. Pojavljivanje tendencija ka individualizaciji time je povezano sa opštedništvenim (socijalnim, ekonomskim, pravnim i političkim) osnovnim uslovima, koji su se do sada - ako uopšte jesu - ostvarili samo u malom broju zemalja, a i tu tek u veoma kasnoj fazi njihovog razvoja kao socijalnih drţava. U to, kao što je pokazano, spadaju: opšti ekonomski prosperitet i sa tim u vezi potpuna zaposlenost, izgradnja socijalne drţave, institucionalizacija zastupanja sindikalnih interesa, ekspanzija obrazovanja, proširenje sektora usluga i na taj naĉin otvorenih šansi u pogledu mobilnosti, smanjenja radnog vremena itd. Uzmimo primer radnog prava. Razume se po sebi da je tarifnom autonomijom „ukroćene" klasne borbe saznatljivo odreĊen kolektivni program delovanja. Pojedinac moţe da prihvati delovanje velikih grupa i da ga direktno odmerava po pro- menama teţine svog novĉanika. Tako su individualizaciji uvek postavljene evidentne granice. Istovremeno sa pravnim sprovo- Ċenjem interesa posloprimalaca nastaju sada i mnogostruka individualna prava - u zaštiti od otpuštanja, u osiguranju nezaposlenih, doškolovanju itd. - koja pojedinac mora individualno

144

Ulrih Bek

da dobavi u hodniku biroa rada (i ponovo biroa rada) ili, ako je potrebno, zatraţi sudskim putem u hodniku suda. Radniĉki pokret se, da tako kaţemo, obespravljenjem ulice premestio u hodnike nadleštava i tu se odrţava kao ĉekanje, sedenje, ĉekanje, sedenje, popunjavanje formulara, popunjavanje formulara, a potom savetovanje sa (delimiĉno kompetentnim ili) nekompetentnim sluţbenikom koji nekadašnju „klasnu sudbinu" obraĊuje u individualizujućim pravnim kategorijama „pojedinaĉnog sluĉaja" (i/ili je dalje prosleĊuje). U ovome su sadrţane dve konsekvence. Prvo, u okvirnim uslovima socijalne drţave se, grubo reĉeno, etabliranjem dohodovnog rada raspada tradicionalno klasno društvo. U stvari se i sa Saveznom Republikom Nemaĉkom povećava ulazak ljudi (ţena, omladine) u dohodovni rad. Tako je u periodu od 1950. do 1976. broj samostalnih radnika pao sa 14,5% na 9%, dok se u istom periodu broj nesamostalno zaposlenih popeo sa 71% na 86%. Ali ovaj ulazak ljudi na trţište rada - ovaj u Marksovom smislu objektivni porast klase dohodovnih radnika - odvija se u datim okvirnim uslovima kao generalizacija individualizacije, u stvari: na opoziv. Drugo, ovo ukidanje klasa vezano je za odreĊene osnovne uslove i moţe se sa druge strane ukinuti ugroţavanjem ovih osnovnih uslova. Ono što je juĉe i danas individualizovalo klase, moţe se sutra i prekosutra pod drugim okvirnim uslovima - na primer, radikalno zaoštravajuće nejednakosti (masovna nezaposlenost, automatizacija u preduzećima) - ponovo preokrenuti u „procese formiranja klasa" novog tipa i upravo ne više u tradicionalnom smislu. Ovi procesi pretpostavljaju postignutu individualizaciju. „Kapitalizam bez klasa" to znaĉi: bez staleški oznaĉenih klasa, koje iz XIX seţu u XX vek, a time i bez „radniĉke" klase. Ali to znaĉi i da nije iskljuĉena mogućnost procesa formiranja nove vrste netradicio- nalnih „klasa", koji se odvijaju suprotno društvenim klasnim granicama u uslovima, na primer, jedne sistematski zaoštravajuće krize na trţištu rada. Zaista je taĉno: treće nikad nije iskljuĉeno.

Rizično društvo

145

Maks Veber. Trţištem određen socijalni milje

Maks Veber je bio u mogućnosti da razmatra vremenske periode, koji su njega kao malo koga predodredili da shvati epohalno znaĉenje oslobaĊanja ljudi od tradicionalnih oblika ţivota, koje je pokrenuto modernom. Pri tom je - na prekretnici u XX vek - za njega u centru paţnje bilo odvajanje od tradicionalnog sveta religioznih veza, u kojem su još meĊusobno spojeni ovaj ţivot i zagrobni ţivot. Video je kako gubitak crkvom vezane onostranosti stavlja ovostranost u jednu beskonaĉnu priljeţnost. Ljudi su u boţjoj zatvorenosti, boţjoj zagonetnosti, u bezboţnosti svoje egzistencije otpušteni u beskonaĉnu usamljenost i time upućeni na sebe same. Njima je ostao samo jedan religiozno predodreĊen put da ipak dosegnu boga, koji je po- meren iz centra njihove paţnje, uprkos njegovoj neuhvatljivosti. Morali su da puste da iz njih samih nastane ono što su izgubili, da sami savladaju neizvesnost, koja je izbila stvaranjem ovo- zemeljskih sigurnosti. Oni su morali da prodru u svet, da ga preobraze, „demistifikuju", „modernizuju", da obrazovanjem i primenom svih ljudskih kapaciteta produktivno oslobode svoja implicitna blaga i akumuliraju ih kao kapital, kako bi u potĉinjenom i prisvojenom svetu našli nenalaţljivu zaštitu od njihove boţje nezbrinutosti. Video je kako deluje ovaj jalov pokušaj u industrijskom kapitalizmu XIX i s poĉetka XX veka, neprekidno preokrećući i demistifikujući u svojoj produktivnoj nemoći sve što je ranije dato, sve što je tradicionalno. Osamostaljivanje napretka i njegovo nesmetano napredovanje preko ruku koje su ga stvorile nije ništa drugo nego iskliznuti sistemski napor da se na još preostalom tasu ovozemaljskog nagomila tako mnogo samostvorene, racionalno iznuĊene materijalne izvesnosti, kako bi se ipak poravnala praznina druge strane, ono što je zauvek izgubljeno u znanju o uzaludnosti. Maks Veber je bio analitiĉar i kritiĉar modeme o kojoj je razmišljao i koju je video kako dolazi, kako se usavršava. Uostalom, on ju je i postavio na kolosek industrijskog društva. Odavde ona sve okreće tumbe. Ali kolosek - to je racionalna.

146

Ulrih Bek

birokratska vlast, profesionalni etos, porodica, raznovrsnost klasa koje se diferenciraju - ostaje pošteĊen dinamike promena. Stoga je Veber o moderni mislio u formama i strukturama industrijskog društva, koje su postojale ili nastajale pred njegovim oĉima. Pre će biti da je u kasnijim dopunama citirana ona u njegovim spisima više puta navedena mogućnost jedne samo- revizije moderne, u kojoj moderni felasi modernog sveprisutnog Egipta nastalu ĉauru potĉinjenosti, koju su om naĉinili svojim vlastitim rukama, skidaju ili sami olabavljuju. To da se ljudi, kao što su pri kraju srednjeg veka iz svetovnih ruku crkve pušteni u priljeţnost industrijskog kapitalizma, u jednom daljem procesu istog pokreta oslobaĊaju formi i veza tako nastalog industrijskog društva i time se u novoj formi ponovo okreću sebi samima u postindustrijskoj usamljenosti, sadrţano je misaono, ali ne i pismeno u njegovim knjigama. Stoga Veber i vidi neprekidnost dinamike uvoĊenja novog. Ali ona ostaje u nekoj vrsti proraĉunljivosti, koju donosi svetu, i sama uvek proraĉunljiva. Ne zahvata kao novina u paoce novine; ne obnavlja ono što vaţi za „proraĉunljivo". Preneto na polje društvene nejednakosti, to znaĉi da je Maks Veber - sasvim drugaĉije od Marksa - video mnogostruke diferencijacije društvene strukture. Njegova fina pojmovna odmeravanja odraţavaju pluralizam koji je on video da se otvara i pokušaj da se on kategoriše. Ali i suprotno je taĉno. I tendencije ka par- celisanju za njega su bile ukinute u kontinuitetu i vaţenju sta- leških tradicija i subkuitura. One su se u sistemu kapitalistiĉkog industrijskog društva posedovanjem kompetentnosti i trţišnim šansama pretopile u „socijalne poloţaje klasa", koji realno mogu da se razlikuju. Kod Maksa Vebera je ovim već dato šta u detalje predoĉavaju marksistiĉki inspirisani poslenici socijalne istorije radniĉkog pokreta krajem šezdesetih godina, naime: ţivotne norme, vrednosne orijentacije i ţivotni stilovi koji su karakteristiĉni za ljude u industrijskom kapitalizmu koji se razvija, a po svom poreklu manje proizvod industrijskog formiranja klasa (u Marksovom smislu) a mnogo više relikt /jrecflcapitalistiĉkih,

Rizično društvo

147

predindustrijskih tradicija. „Kapitalizam kao kultura" je u tom smislu manje samostalna tvorevina. Pre je to izvesna „poststa- leška" kultura, koja se u sistemu industrijskog kapitalizma ,,mo- dernizuje", „konzumira" i time pretapa i izjeda. Stoga se „demistifikacija" nikada ne primenjuje na nju samu. Ostaje jedna demistifikacija nesavremenih, tradicionalnih ţivotnih stilova u formi opštenja, koja se kao ono što treba demistifikovati, neprestano obnavlja, odnosno istrajava i tako u neku ruku beskonaĉno stoji na raspolaganju kao hrana za demistifikaciju istih u njihovom beskonaĉnom realizovanju. Individualizacije, koje višestruko deluju, uvek ostaju uhvaćene u industrijski obnavlja- jućim tendencijama ka zatvaranju u formu staleški obojenih socijalnih klasa, koje se odrţavaju posredstvom trţišta. U stvari, mnogi znaci još u prvoj polovini ovog veka govore u prilog ovoj Veberovoj interpretaciji društvene strukture: uprkos svim prelomima kontinuitet „socijalno-moralnog miljea" i tradicionalnih ţivotnih stilova i ţivotnih orijentacija u prvoj polovini ovog veka ostaje i dalje neprekinut. Isto se odnosi na delotvomost staleški obeleţenih intergenerativnih barijera mobilnosti i sa tim povezanih „kolektivnih iskustava", specifiĉnih za dati milje, na homogenost kontaktnih mreţa, susedske odnose, brakove itd. Ovo se odnosi na razvoj do pedesetih godina, ali se ne odnosi nci razvoj do danas, Ovde poĉinje da se slama kompleksno, labilno jedinstvo staleški obojene „trţištem odreĊene zajednitosti", koju je Maks Veber saţeo u pojam „socijalnih klasa". Sve veća zavisnost od obrazovanja, pritisci i mogućnosti u pogledu mobilnosti, ekspanzija konkurentskih odnosa itd. razla- ţu ili menjaju do neprepoznatljivosti njene razliĉite elemente: materijalni poloţaj, koji je odreĊen specifiĉnim trţišnim mogućnostima, delotvomost tradicija i „poststaleških" ţivotnih stilova i doţivljenu svest o ovom jedinstvu u zajedniĉkim uslovima i kontaktnim mreţama. Tradicionalne unutrašnje diferencijacije i „socijalno-moral- ni milje" (koji je još bio tipiĉan za radništvo u Carevini i Vajmarskoj republici) - ukoliko nisu svesno ukinuti već pod

148

Ulrih Bek

nacistiĉkom vlašću - kontinuirano išĉezavaju posle pedesetih. Poravnjavaju se razlike kod industrijskog radništva sela i grada (na primer, do tada još široko rasprostranjen „mešovito privredni" mdustrijsko-seljaĉki naĉin ţivota). Paralelno sa ustanovljenom reformom obrazovanja svuda raste zavisnost od obrazovanja. Sve više grupa zapada u vrtlog obrazovne aspiracije. U toku ove rastuće zavisnosti od obrazovanja nastaju nove unutrašnje diferencijacije, koje primaju, doduše, stare, tradicionalne crte miljea, ali se svojom obrazovnom odreĊe- nošću od njih suštinski razlikuju. Na taj naĉin se ispoljavaju nove socijalne „unutrašnje hijerarhije", koje se (pošto ne dodiruju niti prelaze pretpostavljene graniĉne linije u perspektivi velikih grupa) još pravilno ne shvataju u pogledu njihovog znaĉaja za voĊenje ţivota i ţivotne perspektive ljudi. Ovaj razvoj se ne zaustavlja na društvenim crtama klasa, nego se produţava u privatnu sferu, u porodicu. U istom vremenskom periodu tradicionalne stambene odnose i strukture naselja sve više zamenjuju nova „urbana" gradska naselja. Na- mesto jaĉe komunalno orijentisanih stambenih oblika i oblika naselja koji preseţu porodicu dolaze moderna naselja velikih ili malih gradova sa svojim tipiĉnim izmešamm društvenim sastavom i svojim mnogo labavijim odnosima meĊu komšijama i poznanicima. Tako se slama unapred dati komšiluk, a nastajući društveni odnosi i mreţe kontakata sada se moraju individualno izabirati, uspostavljati i odrţavati. To moţe da znaĉi: ,,ne-od- nosi", društvena izolacija; ali i: samoizabrane i samoizgraĊene mreţe poznanstava, komšijslcih veza i prijateljstava. Na prelazu iz jedne u drugu generaciju mogu nastati i nove stambene forme, jedno novo okretanje komunalno-komšijskom, stambenim zajednicama itd. sa ovde otvarajućim mogućnostima isproba- vanja društvejog suţivota. U fazama relativne društvene sigurnosti i „detradicio- nalizacije" otvara se jedan istorijski prostor mogućnosti sa više slojeva i lica za razvoje u privatnoj sferi, u koje, izmeĊu ostalog, spada preobraćanje razvojnih zahteva u politiĉko, takoreći novi fenomen jednog „političkog privatizma". To znaĉi: jedno

Rizično društvo

149

interne konsekventno, eksterno zazorno rastezanje istorijski nastajućih privatnih slobodnih prostora preko u njima sadrţanih društvenih pravnih graniĉnih linija i jedno oprobavanje novih društvenih odnosa i naĉina ţivljenja oko kulturnih neuralgiĉnih taĉaka „dozvoljeno-zabranjenog" - sa svim iz toga izrastajućim (politiĉkim) efektima pojaĉavanja i meĊusobnim procesima stvaranja identiteta i doznaĉavanja identiteta do cepanja na kultura i „kontrakultura", na društvo i „alternativno društvo", kako ih u sve novijim i novijim talasima doţivljavamo u po- slednjih 20 godina. Tek u osamdesetim godinama u pozadini izvršene ekspanzije obrazovanja i konstantne masovne nezaposlenosti moći će da se prepoznaju nove tendencije ka zatvaranju u Maks Ve- berovom smislu: pred hiperponudom obrazovanja i oskudicom radnih mesta dolazi do paradoksalnog devalorizovanja i reva- lorizovanja diploma. Bez dokaza o obrazovanju padaju šanse na trţištu rada negde na nulu. Sa dokazima o obrazovanju stiĉu se samo prava uĉešća u davanju šansi za radno mesto, ali ne i sama radna mesta. Sa jedne strane, diplome postaju sve manje dovoljne za osiguranje profesionalne egzistencije, i stoga su deva- lorizovane. Sa drage strane, postaju sve neophodnije da bi se uopšte moglo uĉestvovati u konkurentskoj borbi za sve reĊa radna mesta, i stoga su revalorizovane. Ako je na poĉetku Savezne Republike Nemaĉke stajao kolektivni uspon, osamdesete godine obeleţavaju kolektivni pad: isti oni sertifikati o obrazovanju (matura, diploma, profesionalna obuka), koji su još do sedamdesetih otvarali sigurne šanse na trţištu rada, više ne nude nikakvu garanciju da se uopšte ulovi neko radno mesto koje obezbeĊuje egzistenciju. Ali ovaj „efekat lifta" nadole pruţa starim „staleškim" kriterijumima izbora jedno novo znaĉenje. Sama diploma više nije dovoljna; pored nje su potrebni „nastup", „veze", „retorika", „lojalnost" - sve ekstrafunkcionalni pozadinski kriterijumi pripadnosti „društvenim krugovima", koje je upravo ekspanzija obrazovanja trebalo da eliminiše (detaljno o tome str. 264).

150

Ulrih Bek

Ipak je taĉno da je u posleratnom razvoju u Saveznoj Republici Nemaĉkoj osloboĊena jedna društveno-strukturalna dinamika, koja se u potpunosti ne moţe shvatiti ni u Marksovoj tradiciji „formiranja klasa" ni u Veberovoj tradiciji staleški i trţišno odreĊenog zajedništva u socijalnim klasama. Dva velika „bedema", koja iz perspektive Marksa i Vebera odbijaju delo- tvorne tendencije ka oslobaĊanju i odvajanju pojedinca u razvijenom trţišnom društvu - formiranje klasa ili pauperizacijom ili staleškim zajedništvom - ruše se razvojem socijalne drţave. Posledica ovoga: dovedeno je u pitanje mišljenje i istraţivanje u tradicionalnim kategorijama velikih grupa - u staleţima, klasama i slojevima.

3. Kraj tradicionalnog društva velikih grupa? U ophoĊenju sa pojmom klasa i slojeva karakteristiĉno su isprepletani opis, prognoza, teorija i politika. To odluci o pojmovima daje jednu implicitnu dramatiĉnost, koja se teško moţe kontrolisati samo empirijskim i teorijskim ukazivanjima. Ako se ovde posumnja u društvenu stvarnost paradigmi klasa i slojeva, onda je to na odreĊen naĉin razumljivo. O „klasama" se ovde uvek velikim delom govori u smislu XIX i poĉetka XX veka, dakle, u smislu jednog istorijskog iskustva, kome ovaj pojam ima i da zahvali na svojim socijalnim i politiĉkim sadrţajima. U centru interesovanja je staleško obeleţje i društvena (samo)opaţljivost klasa u smislu stvarno u svom delovanju i ţivotu jednih na druge upućenih velikih grupa, koje se preko lcontakata, pomoći i brakova ograniĉavaju ka unutra, a u procesima meĊusobnog dodeljivanja identiteta sa drugim velikim grupama neprestano traţe i odreĊuju svoju svesnu i doţivljenu posebnost. Ovde se misli na pojam klasa, ĉije se centralno obeleţje sastoji u tome da on nikada nije moguć samo kao naučni pojam naspram društvene predstave. Misli se, naprotiv, na jedno stanje, u kome se moţe govoriti o klasama samo u društvenom i nauĉnom dvojstvu. Društvo se razume i samo se

Rizično društvo

151

ureduje u „klase", a sociološki pojam to prihvata i reflektuje, lcritikuje u njemu sadrţane pretpostavke. To ne mora, ĉak ne srne da bude kongruentno. Ali tamo gde pojam klasa izgubi svoju društvenu opaţljivost na osnovu samog razvoja društvene strukture, on postaje usamljen, prokleto usamljen. Mora li on da nosi ĉitav teret sadrţaja koji su njim obuhvaćeni, ĉak protiv stvarnosti, ka kojoj je usmeren. Štaviše, on mora da uĉestvuje i u produkovanju svoje vlastite stvarnosti preko teorijskog hiper- potraţivanja u apstraktnim molitvenim mlinovima. To je najteţi rad na pojmu, volšeban rad kojim se priziva stvarnost, a izmiĉe društvena stvarnost. To znaĉi: društvo koje više ne dela u društveno opaţljivim klasnim kategorijama nalazi se u potrazi za nekom drugom društvenom strukturom i ne moţe se povratno oĉistiti, a da se ne kazni opasnim gubitkom stvarnosti i relevantnosti zbog neprestanog zalaţenja u kategoriju klase. Pojam sloja je u tom smislu jedan liberalizovan pojam klase, jedan pojam klase u stanju opraštanja, jedan prelazni pojam, kome društvena realnost klasa već nestaje iz ruku, ali koji se još ne usuĊuje da prizna vlastitu bespomoćnost i koji onda svojevoljno pušta da se dogodi ono što mnogi nauĉnici rado ĉine kad postanu bespomoćni - ĉiste svoje oruĊe za rad. Bilo bi smešno da to ne moţe! Stvarnost se mora uklopiti! Pojmovi moraju da budu obliji, blaţi, otvoreniji za sve ono što se više u njih ne uklapa, ali sasvim oĉigledno njima pripada. Ova uzdrhtala masa sa superoperativnom opremom - to je „moderan" pojam sloja. Na njemu se vide mase podataka, koje on, permanentno šireći sve svoje veze sa realnošću, ovako ili onako - sa „gornjim pod-pod slojem" ili „donjim gornjim srednjim slojem" - mora da obradi, da ih smesti u sebe. Tako nešto oznaĉava! Preostaje još samo jedno - odvojiti podatke o pitanju realnosti. Nekako ih sortirati. I to dalje zvati „slojevima". Uvek za to ima sprovodnice u jednoj dobro institucionalizovanoj nauci, koja ume dugoroĉno da se nosi sa svojim problemima. Ovde se ona zove: klasifikacija. Poslednji korak klase preko slojeva u stvarnu nestvarnost „ĉiste" klasifikacije, u kojoj se sa jedne strane još sadrţi pojam klase, ali koja istovremeno slo

152

Ulrih Bek

bodnom ţarenju i paljenju nauke pruţa svaki moguće zamisliv prostor. Klasifikacije mogu prema sudskoj odluci teorije nauke da u sopstvenom predmetu budu ili taĉne ili pogrešne. „Slojevi" su, dakle, nerešeni prelazni stadijumi izmeĊu klasa i klasifikacija. Naposletku, oni su „još samo-klasifikacije" sa ka spolja još ne ispunjenim zahtevom stvarnosti, od koga su se unutra ĉak oslobodili. Kroz masu ovi podaci treba ponovo da uvedu onu stvarnost, koju su osnovne kategorije izgubile. Masa ĉini stvarnost (u masovnom društvu masa je veoma znaĉajna). Operacionalizacije sluţe kao druga sabirna mreţa. Njihovim usavršavanjem klasifikatorna nestvarnost kategorija slojeva se takoreći „krpi iz druge ruke"... Ovakvoj vrsti polemike uvek se moţe suprotstaviti time, da bitne osnove mišljenja u kategorijama klasa i slojeva ostaju netaknute u razvoju Savezne Republike Nemaĉke. Razlike izmeĊu (potĉinjenih) velikih grupa u bitnim dimenzijama se ne smanjuju, a budućnost kao determinativni faktor dodeljivanja društveno nejednakih šansi i dalje se primenjuje. Za javnu i nauĉnu diskusiju razvoja socijalnih struktura u Saveznoj Republici Nemaĉkoj karakteristiĉno je ovo tamo-amo izmeĊu konstantnosti odnosa društvene nejednakosti i pomeranja u nivou. Ovo je već šezdesetih godina dovelo do kontroverzi o „pograđanjivanju radniĉke klase", ali i do rasprave o „nive- lisanom društvu srednjeg sloja ", koje je Helmut Šelski (Helmut Schelsky) video kako se formira u Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Distancirajući se od ovih koncepcija i debata, moţe se dalje izvesti teza o individualizaciji društvene nejednakosti. Mišljenje u kategorijama velikih grupa klase ili sloja ima posebne teškoće sa poimanjem „efekta lifta", koji je tipiĉan za razvoj Savezne Republike Nemaĉke. Sa jedne strane, moraju se spoznati paušalne izmene na nivou ţivotnih uslova jedne cele epohe. Ali sa druge strane, to u ovakvom mišljenju uspeva samo ako se oni ponovo prenesu na model ţivota jedne velike grupe, i potom interpretiraju kao tendencije ka izjednačavanju ţivotnih uslova jedne klase sa drugom. Ali ovo je u koliziji sa konstantnošću odnosa. Kako se radniĉka klasa moţe pribliţiti

Rizično društvo

153

ţivotnim uslovima graĊanstva, kad brojke jasno pokazuju suprotno: razlike izmeĊu radnika i graĊana ostale su iste, a u nekim taĉkama su se ĉak povećale. Doduše, istorijski prelom je na neki način izmenio ţivotne poloţaje ljudi, ali „oĉigledno" irelevantno u pogledu sloja i klase: stare razlike ponovo se uspostavljaju na novom nivou. U mišljenju i istraţivanju u kategorijama klasa i slojeva saţima se ono što bi sa tezom o individualizaciji trebalo upravo da se razdvoji: pitanje o razlikama izmeĊu podreĊenih velikih grupa - odnosni aspekt društvene nejednakosti - sa jedne strane i pitanje o karakteru klasa i slojeva društvene strukture sa druge strane. Na odgovarajući naĉin se pošavši od konstantnosti ovog odnosa lako donosi pogrešan zakljuĉak o konstantnosti društvenih klasa i slojeva (ili se obratno, podizanja u nivou pogrešno interpretiraju kao pribliţavanja meĊu klasama). Suprotno tome, ovde je najvaţnije da se odnosi društvene nejednakosti i njihov socijalni klasni karakter mogu menjati nezavisno jedno od drugog: dok su razlike u dohotku itd. ostale konstantne, društvene klase su se u toku procesa individualizacije u posleratnom razvoju socijalne drţave detradicio- nalizovale i ukinule, i obratno: ukidanje društvenih klasa (slojeva) moţe pod drugim okvirnim uslovima - na primer, masovne nezaposlenosti - da bude praćeno pojačavanjem socijalnih nejednakosti. „Efekat lifta" nadole dobija na znaĉaju od osamdesetih godina. 4. Individualizacija, masovna nezaposlenost i novo siromaštvo Da li je „kraj društva velikih grupa" moţda vaţilo za juĉe, a danas više ne vaţi. Zar ne doţivljavamo masovnom nezaposlenošću i novim siromaštvom budućnost klasnog društva posle njegovog objavljenog kraja? U stvari se društvena nejednakost ponovo povećava i to u uţasavajućoj meri. Brojke Zavoda za statistiku Savezne Re

154

Ulrih Bek

publike Nemaĉke pokazuju da već od 1975., i jasnije osamdesetih godina, razvoj dohotka samostalnih radnika i preduzeća (naroĉito elektronskih industrija budućnosti) jako ide nagore. Dohoci sluţbenika, ĉinovnika i penzionera u izvesnim platnim razredima kreću se otprilike paralelno sa proseĉnim razvojem. Brojke onih koji primaju pomoć za nezaposlene i socijalnu pomoć kreću se nadole. Pored sve razliĉitosti u tumaĉenju, mogu da se prepoznaju dva pravca u pogledu dohotka: jedno opšte razdvajanje izmeĊu preduzetnika i samostalnih radnika na jednoj strani i svih radnika na dragoj strani. Ovo je praćeno zaštitom jednog dela populacije, koji je ĉvrsto integrisan u trţište rada, koje se generalno uzevši smanjuje i sve veće manjine, koja više nije manjina i koja u sivoj zoni hipo- zaposlenosti, zaposlenosti na izvesno vreme i trajne nezaposlenosti ţivi od javnih sredstava koja sve slabije dotiĉu ili od „neformalnog" rada (individualni rad, rad na crno itd.). Procene o ovoj poslednjoj grupi koja ţivi negde na granici socijalne pomoći i siromaštva - što se drugaĉije i ne oĉekuje, imajući u vidu nepostojanost uslova za obezbeĊenje egzistencije - znatno se razilaze. One se kreću izmeĊu dva i više od pet miliona. Pri tom ova grupa kontinuirano raste, kao što pokazuje u meĊuvremenu za jednu trećinu povećan broj (registrovanih!) nezaposlenih od 2,2 miliona (jesen 1985), koji uopšte ne primaju pomoć za nezaposlene. „Alternativni radni odnosi" u pogledu politike zapošljavanja uprkos velikom odjeku u štampi u kvantitativnom smislu ne donose neku veliku korist. U procenama se polazi od toga da u veoma nejasno markiranoj sceni u Saveznoj Republici Nemaĉkoj postoji negde 30.000 aktivnih grupa, u kojima je angaţovano izmeĊu 300.000 i 600.000 (većinom mlaĊih) ljudi. Individualizacija ne protivureĉi, već objašnjava ono što je svojstveno ovom „novom siromaštvu". Masovna nezaposlenost se u uslovima individualizacije nameće ljudima kao teret liĉne sudbine. Ona ih više ne pogaĊa društveno vidljivo i kolektivno, nego je specifična za određene faze ţivota. Oni koji su njom pogoĊeni moraju da izaĊu na kraj sami sa sobom, za šta im

Rizično društvo

155

ţivotni odnosi koji su klasno obeleţeni i koji su iskusili siromaštvo pripremaju i isporuĉuju rasterećujuća kontratumaĉenja, oblike zaštite i pomoći. Kolektivna sudbina u individualizo- vanim ţivotnim poloţajima, u kojima nema klasnih odnosa, prvo postaje lična sudbina, pojedinačna sudbina sa još samo statistiĉki opaţenim socijetetom, koji više ne moţe da se doţivi, a da bi mogao morao bi iz ovog razbijanja u liĉno da se ponovo sastavi u kolektivnu sudbinu. Referencijalna jedinica, koju pogaĊa grom (nezaposlenosti i siromaštva) nije više grupa, klasa, sloj, nego pojedinac na trţištu u njegovim posebnim okolnostima. U punom jeku je cepanje našeg društva (Savezne Republike Nemaĉke - prim. prev.) 11a sve manju većinu onih koji poseduju radno mesto 1 sve veću manjinu nezaposlenih, pre- vremenih penzionera, radnika koji rade od prilike do prilike i onih koji više uopšte ne uspevaju da udu na trţište rada. Ovo postaje jasno na strukturiranju nezaposlenosti i sve većem broju sivih zona izmeĊu registrovane i neregistrovane nezaposlenosti (up. saţeto Biichtemann, 1984). Broj nezaposlenih na duţe vreme kontinuirano raste. Godine 1983. bilo je već 21% nezaposlenih, a 1984. ĉak 28% onih koji su bili bez posla duţe od godinu dana i jedva 10% duţe od dve godine. Ovo se pokazuje i na drastiĉnim preraspodelama izmeĊu primalaca naknade za nezaposlene i primalaca pomoći za nezaposlene. Još pre 10 godina je od oko 76% primalaca nadoknade medu nezaposlenima 61% primalo nadoknadu za nezaposlene, a 15% pomoć za nezaposlene; 1985. se ovaj odnos drastiĉno pogoršao. Samo 65% registrovano nezaposlenih su „primaoci nadoknade" - kako se to kaţe na sluţbenom ne- maĉkom - a od toga još samo 38% prima nadoknadu za nezaposlene, a već 27% pomoć za nezaposlene. Uprkos širokoj rasprostranjenosti, nezaposlenost se kon- centriše na grupe koje su ionako zapostavljene u pogledu svojih profesija. Rizik da će se biti bez posla i ostati bez posla povećava se kod osoba sa malim ili nikakvim radnim kvalifikacijama, kod ţena, kod starijih i stranih radnika, kao i kod osoba oštećenog zdravlja 1 kod omladine. Pri tom duţini za

Ulrih Bek

156

poslenja u preduzeću pripada kljuĉna uloga. To je i razlog velikog broja nezaposlenosti kod mladih radnosposobnih osoba. Još više nego duţina pripadnosti jednom preduzeću ĉeste promene radnih mesta unutar preduzeća, a pre svega nezaposlenost, koja je tome prethodila, povećavaju rizik da se (ponovo) ostane bez posla. Obratno, u sadašnjim uslovima na trţištu rada dobre šanse za ponovni ulazak imaju još samo „mladi kvalifikovani muškarci koji nisu dobili otkaz iz liĉnih nego iz poslovnih razloga" (Büchtemann, isto, str. 80). Istovremeno rastu sive zone neregistrovene sive nezaposlenosti. IzmeĊu ostalog ovo postaje jasno po skokovitom porastu broja osoba koje su u vezi sa nezaposlenošću: (a) privremeno ili dugoroĉno potisnute u „mirnu rezervu"(1971.: 31.000; 1982.: 322.000); (b) povremeno uĉestvuju u programu za usavršavanje, prekvalifikaciju i dalje obrazovanje, finansiranom u skladu sa AFG* (1970.: 8.000; 1982.: 130.000); (c) povlaĉe se u „ostale nedohodovne poslove" (preteţno rad domaćica) (1970.: 6.000; 1982.; 121.000) ili se (d) „eksportuju" u inostranstvo (1970.: 6.000; 1982.: 171.000). Ovo jasno i sve jaĉe društveno strukturiranje nezaposlenosti praćeno je širokim rasprostiranjem nezaposlenosti, koja ga je objektivno već odavno oslobodila stigme „klasnog iskustva" i „normalizovala". Naspram (i dalje) konstantnom broju - znatno iznad dva miliona stoji mnogo veći broj onih koji su pogođeni nezaposlenošću. Tako je u periodu izmeĊu 1974. i 1983. oko 12,5 miliona razliĉitih osoba jedanput ili više puta bilo bez posla. Drugim reĉima: svaka treća radnosposobna osoba je u tom periodu najmanje jednom liĉno iskusila nezaposlenost. Nijedna kvalifikacijska i profesionalna grupa ne nudi više zaštitu od nezaposlenosti. Sablast nezaposlenosti ugnjezdila se i tamo, gde bi se teško mogla pretpostaviti. Isto tako je porasla nezaposlenost kvalifikovanih radnika (1980.: 108.000; 1985.: 386.000), kao i inţenjera (mašinski, autoinţenjeri, elektro-

* Zakon o unapreĊivanju rada - prim. prev.

Rizično društvo

157

inţenjeri itd., 1980.: 7.600; 1985.: 20.900) ili lekara (1980.: 1.434; 1985.: 4.119; prema informaciji Saveznog zavoda za rad). U svakom sluĉaju ovo ne treba shvatiti kao da su svi u istoj meri pogoĊeni nezaposlenošću (vidi napred). Uprkos ovoj grupnospecifiĉnoj širokoj raspodeli, dve trećine radnosposobnih osoba nisu liĉno morale da iskuse nezaposlenost. Od 33 miliona registrovanih sluĉajeva otpada „samo" 12,5 miliona ljudi, a to opet znaĉi daje u prošeku svaki pogoĊeni bio bez posla dobrih 1,6 puta. Posebno obeleţje masovne nezaposlenosti je ova dvoznač- nost: sa jedne strane, rizik da se bude i ostane bez posla punom snagom pogaĊa ionako već zapostavljene grupe (zaposlene majke, osobe bez profesionalne kvalifikacije, bolesne osobe, starije osobe i strance, kao i slabo kvalifikovanu omladinu). Pri tom statistika o nezaposlenima više ne registmje porast njihovog broja. Ali ovim faktorima rizika - ma kako istrajno se u njima ispoljava i obeleţje društvenog porekla - ne odgovaraju društveni odnosi, ĉesto ni „kultura siromaštva". Ovde se sve veća nezaposlenost (a kao posledica njenog trajanja: siromaštvo) sreće sa individualizacijom lišenom klasnih odnosa. Sa dinge strane, konstantnost brojki - daleko iznad dva miliona već više godina i sa stabilnim izgledima za devedesete - stvara pogrešku predstavu o tome kako nezaposlenost odmah ulazi u ţivot kao trajni fatum, a ne ĉesto prvo tihim koracima kao nešto što je prolazno, što dolazi i odlazi, dolazi i odlazi, i onda se u nekom trenutku spusti, nastani, u stvari se teţinom razočarane savlaĊanosti ugnezdi u samu dušu. Posluţimo se za ovo Šumpeterovom (Schumpeter) metaforom: autobus masovne nezaposlenosti zauzela je jedna grupa stalno nezaposlenih, koji sedenjem manifestuju svoj poloţaj. Inaĉe, vlada opšte dolaţenje i odlaţenje. Stalno ulaze nove osobe, a druge izlaze. Iz ovog opšteg tamo-amo mogu se, doduše, sa spoljne taĉke posmatranja recimo iz ptiĉije perspektive jednog helikoptera koji leti iznad autobusa - izvući neka obeleţja i ustanoviti odgovarajuće grupacije. Za one koji uĉe

158

Ulrih Bek

stvuju u neposrednom opaţanju radi se o jednoj nasumice skupljenoj gomili ljudi, koji trenutno sede jedni pored drugih, pojedincima koji ĉekaju izlaz. Kao u podzemnoj ţeleznici. Putuje se nekoliko stanica, a onda se ponovo izlazi. Kod ulaţenja se već misli na izlaţenje. Ljudi se nekako zbunjeno susreću. Hteti izaći, što svako već nosi sa sobom, kao što svako ima posebnu priĉu na usnama u vezi sa ulaţenjem, naravno, ne zbliţava. Samo noću, kada voz stoji, poĉinju oni koji u opštem guranju ka vratima, koja se uvek brzo automatski zatvaraju, nisu uspeli da izaĊu (koji to, kako to posmatraĉ spolja ume da saopšti reĉima koja su slaba uteha, „statistiĉki" gledano uopšte nisu mogli da postignu broj je visok i konstantan), da oprezno kroz rešetke krivice, koju su sebi sami dodelili, idu jedni ka drugima ispruţenih ruku i razgovaraju jedni sa drugima. Preteţna većina nezaposlenih za sebe i drage - još - ostaje u sivoj zoni dolaţenja i odlaţenja. Klasna sudbina je rascep- kana u svoje najmanje jedinice - u „prolazne ţivotne faze". Ona rešeta biografije, pojavljuje se ovde i tamo (prelazi granice koje su joj ranije bile svete), ponovo odlazi, ostaje duţe, oko- reva, ali u ovim „kriškama ţivotnih faza" postaje ponovo jedan gotovo „normalan" meĊudogaĊaj profesionalne standardne biografije ĉitave jedne generacije. To je ono bivstvovanje nomada, specifično po fazama ţivota, koje vodi masovnu nezaposlenost u uslovima individualizacije (sa u meĊuvremenu znatnim tendencijama ka ustaljivanju), koja u isto vreme ĉini mogućom protivureĉnost: masovnost i izolovanost „sudbine", brojke od ĉije visine se vrti u glavi i konstantne brojke, koje se ipak nekako krune, jedna usitnjena, ka unutra okrenuta masovna sudbina, koja svojom neumitnom snagom pojedincu glasom liĉnog promašaja prikriva svoju milionsku veliĉinu, a pojedinaĉno gori u duši. Preneto na statistiku o nezaposlenima, to znaĉi: slučajevi nezaposlenosti koji su registrovani u birou rada ne dopuštaju nikakvo izvođenje zaključaka o pojedincima. Kao prvo, mnogo više osoba moţe privremeno da bude pogoĊeno nezaposlenošću od onoga što iskazuje konstantnost brojki. Kao drugo, iste

Rizično društvo

159

osobe mogu sa prekidima više puta u jednom vremenskom periodu da budu prijavljene kao nezaposlene. Preneto na metaforu sa vozom: broj mesta za stajanje i mesta za sedenje ne poklapa se sa rekom ljudi, obuhvaćenom dolaţenjem i odlaţenjem. Ali u ulasku i izlasku ima i ĉesto istih liea i nekih stalnih gostiju, tako da i brojanje ovih reka ljudi direktno ništa ne kaţe o tome koliko ljudi je zaista pogoĊeno nezaposlenošću: slučajevi, dolasci i odlasci i osobe rasturaju se u raspodeli koja je specifična, po ţivotnim fazama. Srazmerno veliki jeste efekat širenja. Nezaposlenost u svojoj raspodeli kao pojedinaĉna sudbina, koja je specifiĉna za ţivotne faze, nije više sudbina klasa ili perifernih grupa, već se generalizovala i normalizovala. Ova, po ţivotnim fazama specifiĉna, raspodela karakteristiĉna je i za novo siromaštvo. Ona objašnjava ambivalentnost u kojoj se ono širi, jaĉa, a ipak okreće u privatno, ostaje skriveno. Pri tom ono što je prolazno ni u kom sluĉaju ne mora da proĊe, a za sve više ljudi i ne prolazi, ali se prvo pojavljuje kao prolazni dogaĊaj. Ţenama u posebnoj meri preti zapadanje u siromaštvo. Karakteristiĉno je da razlog tome nije nedostatak obrazovanja ili poreklo. Mnogo više je razvod postao znaĉajan faktor, koji - posebno majke sa decom - potiskuje u ţivotne uslove ispod egzistencijalnog minimuma. I ovde vaţi da mnogi ne ţive u uslovima koji odgovaraju stereotipu donjeg društvenog sloja. Siromaštvo je za njih ĉesto jedan «7