Uloga i znacaj Vrbaske banovine Stevan Moljevic

Др. Ст. Мољевнћ ■!■ * —т

» Л Р о ам м м м ш ш аа Н к г Ј к и ви п и л к ' : < М М Ш М Ш М 1

УЛОГА И ЗНАЧАЈ

ВРБАСКЕ БДНОВИНЕ ПРЕДАВАЊЕ

одржано 30 јануара 1939

Штампарнја Браћа Јакшић 5аге>а Лука

С рбија је у ш л а у рат са А устро-У гарском да р е ш и српско питањ е. Још у п очетку рата она га је п р о ш и р и л а са српског на југословенско питањ е, и након ч ети р и годи н е ратовањ а она га је и реш и ла. Веровала је да је ти м е реш ен о и српско и хрватско п итањ е, али н и је било тако. Х рвати су испоставили хрватско питањ е, које д есет годи н а п отреса наш у н у тр аш њ и живот. О ни траж е да се то питањ е реш и. Срби н ем ају никаква разлога да се противе р еш ењ у тога питањ а. Само Срби не м огу и н ећ е дозволити, а ни Х рвати не треба да то траж е, да се р еш ењ ем хрватског питањ а створи српско питањ е. А оно би се нем иновно створило, ако би се Срби на п о д р у ч ју које захвата Бос. К рајин у, Банију, К ордун, Л ику и С евер н у Д алм ац и ју, а који ч и н е ком пактну ц ел и н у од п р ек о 1,200.000 душ а, ставили у п о д р еђ ен полож ај било п р ем а Загр еб у и ли С арајеву. С рби на Бос. К рајин и који су за слободу свога к р аја н ајвиш е дали у свој прош лости, давној и недавној, и м а ју да у томе п и тањ у зау зм у свој став и каж у своју одлучн у реч. Томе је н ам ењ ено и п редавањ е »Улога и значај Врбаске бановине«.

Прилог уз карту СРБИ И ХРВАТИ НА ПОЈАСУ УЗ ВРБАСКУ БАНОВИНУ: Срба на том непрекинутом п одручју од М аџарске д о Јадранског мора, у том 21 срезу, има за 132.978 душа виш е него Хрвата. Срба правослабних

1. Слатина П одравска 2. Грубиш но Поље

3. Д ар увар 4. Пакрац 5. Окучани 6. Новска 7. Хрв. К остајница : 8. Петрињ а 9. Глина 10. Вргин М.оет 11. Војнић 12. Огулин 13. Слуњ 14. О точац 15. Кореница 16. Д о њ и Л аиац 17. Госпић 18. Удбина 19. Г рачац 20. Книн 21. Бен ковац

Хрђата католика

20.232 11.211 10.912 20.515 20.915 4.911 19.157 16.343 30.603 30.237 28.441 22,516 24.352 16.075 12.045 15.047 13.611 8.897 19.818

19.951' 6.828 6.485 11.112 11.112 15.275 9.853 20.097 15.003 7.571 10.825

32.020

28.340 ) Приморска 27.828 Ј банобина

31.954 405.476

24,592

Сабска банобина

21.470 17,530 2.424 1.500 17.428 3.077 8.020

272.498

11.

СРБИ, ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ У ВРЕАСКОЈ БАНОВИНИ: Хрвати имају већину у дервентском и градачачком , муслимани у цазинском, теш ањ ском и грачаничком, а Срби православни у свих о стал их д вадесет срезова. 111 .

П одаци на карти у зе г и су по статистици од 1921 и 1931 г. осим за срезове д обојски, теслићки, маглајски и теш ањ ски, а ти су узети према 1937 години стога, ш то при попису 1901 теш ањ ски срез ни.је био образован , већ је н астао тек 1935 г. из горњ и х трију срезова.

Улога и значај Брбаске бановине ПОДРУЧЈЕ И ИСТОРИЈСКО - ПОЛИТИЧКЕ ГРАНИЦЕ Н екад ањ и »Доњи Краји« и »Јајачка бановина« чинили су већ у средњ ем веку једно засебно подручје, ко је је историјска основа д ан аш њ е Врбаске бановине. Већ у 16 веку под турском власти н ази ва се то п одоучје Бос. Крајина. Само, граница му тада сеже на северу д о реке Купе и град а Сиска. П од Бос. Крајину је тада сп адао и један део Славоније (Церник у Славонији). Она је део Б сс ан ск о г пашал,ука, коме је седиш те с д 1580 д о 1639 Б а њ а Лука, а границе од Дунава до Клиса н Сплита н о д О точца и Удбине до Косовске Митровице. Те су се границе пом ерале и сужавале према томе како је моћ отом анског царства опадала, да се најпссле сведу на оне ш то их је за те к ао и повукао Берлински конгрес и аустро-угарска окупација. К ако г у и Турска и Аустрија били освајачи, ми би данас у својој слоб одн ој — осл об ођ ен о ј — отаџбини требали да о тим границама говорим с само к ас с некадањим вењ гачким пре: радама које су ударили ти освајачи, најпре једни па онда доуги, а у намери да нас што боље, сигурније и веш тије п оделе и разд в сје. Али политичари, кад им устреба, л аћ ају се свега, па није чудо ш то неки данас траж е и »историјске границе«, да подупру своју тезу и оправдају своје захтеве, иако ни историчаои, л>уди од науке, не могу да те границе п о у зд а н о п озуку и утврде, бар за један дужи временски период. И они каж у да је тим подручјем к о је данас чини Врбаску бановииу вл ад ал а босанска властела, да су ту допирали и Мацари, па и нека х рватска властела и т. д. Али све у неком делу и у нексм времену. Ништа стално, ништа одређено. Сигурно је само, да су овде најдуж е владали Турци који су те историјске границе у многоме изменили и постављали својс према својој снази и својим потребам а и цил>евима. Ја бих за Коајину и за Врбаску бановину ргкао : То је п сд ру чје на коме је, у источном делу, пре сто година, 1839 год. б .к н у л а П оп -Јовичи на буна, а у ссталим деловима, 1875, 1875 и 1877 Крајишки устанак. И док је С редња Босна спавала мртвим сном, а Хрватска расправ.л_.ала своју н агод бу и свој д рж авн о-п равни полож ај према Маџарској, дотл е је Крајина п р сл ев ал а крв за своју слободу и своје сједи њ ењ е са Србнјом, исто као ш то је на д ругој страни чинила Херцеговина. То је подручје са кога је 20 августа 1875 г. седам десет и седам в о јв о д а и п оглавара народних, још га живе турске царевине, гшогласило приса.једињење са К нежевином Србијом. То је подручје на ком е су д еловали В ојво д а Петар Мрко-

њић, Васо Пелагић и Петар Кочић, сви гледа.јући на Србију, а са ко га је никао и Гаврило Принцип. То је подручје које је дало то л и ке п оли ти чке процесе п о д А устријом: п ријед о рск и процес, процес »Отаџбине« Петра Кочића и Васе К ондића, процес »Бару т мирише«, шпијунски процес Драгољ.уба Кесића и Т од е П оповића, ђачки процес »Југославија« и најпосле »Б ањ ал уч ки в елеи здајни чки процес«, а сви су ти процеси п окретани ради веза са Србијом. То јет!Т)дручје ко.је је д ал о Срби.ји 8.000 д о б р о в о љ а ц а у светскоме рату. То је п одручје са кога је 27 новембра 1918 године проглаш ено безусловн о и деф и ни ти вно с.једињење с К раљ евином Србијом. То је п о дручје на коме данас живи 700.000 Срба православних, и чине окру гл о 6 0 % свега становниш тва, које и данас гледа на Б ео г р а д , и од њ ега очекује реш ењ е свога п и та њ а и свог положа.ја. Мени ови моменти изгледа.ју мн ого одлучни.ји за у гвр^ивањ е п о д р уч ја и п рип адн ости Врбаске бановине, него оне неодре1*,ене »историјске границе« ко је су п о знате само по титулам а пек а д а њ е властеле, ко.ја .је, по тадањо.ј моди, насто.јала да у те титуле меће и подруч.ја и земље, у ко.је ти носиоци вели ки х и дугачких титула јед в а ако су к а д и повирили. Мени сви моменти, ко ји показу.р' велику отп орну снчгу. зд р ав национални ж и в о т и н еод о љ и ву теж њ у за сл ободом , изгледа.ју д ал еко прегеж нији и одлучни.ји него и оне »историјске границе«, ко је су п остављ али туђинци — осва.јачи, Турци и Аустријанци, према својим политичким рачунима и комбинаци.јама. О оним првим, титуларним, истори.јским границама у нар о д у нема већ од авна никакве традиције, — а ш то се тиче ових других, освајачких, нар од се на Крајини против њ и х б о ри о по цену ж и в ота своји х на.јбољих синова и то ли ку крв п р олев ао да их раскине и бриш е, јер су га у њ и х стезали само њ его ви душмани и освајачи, и о д вајал и од њ его ве браће.*

4 ПРОГЛАС НАРОДУ БОСНЕ од 20 августа 1876. (Заврш етак) »У име тога нашег великог савезника 'Бога, мн васколике кође угганпчких чета босанеких, данас једини законити претставннци српске земље их прене.-е. Уједно изјављ ује, да стоји на становиш ту да је паш народ једннствен нарол са срп.жим, хрватским и слосеначким и.меном, те триаог, да се га.ј чнтав иарод окупи у једно.ј јединственој држ ави под владом II е т р а

1. К а р а ђ о р ђ с в и ћ а

V којо.ј м у се држ ави мора осигурати иотиуна равноправноет, једнакост п евето:.т евнју трих имена и сви јт трију вјера нашег народа.

СДБОР НАРОДНОГ В јИ ЈЕ Ћ А (потписи чланова)

? а све в р е м е о к у п а ц и је , па и п о с л е анекси.је, све д о п р о п а с т и А у с т р и је . У д и р е к ц и ји .је б и л о о д 100 ч и н о в н и к а и н а м е ш т е н и к а т р и С р б и н а , и т о ј е д а н а р х и в а р , д р у г и п о м о ћ н и м а г а з и н е р и трећи п о м с ћ н и п и с ар . б) Н а г л а в н о ј ц е с т и Б а њ а Л у к а — Б о с . Г р а д и ш к а , к о ја је б и л а т а к о ђ е р и з г р а ђ е н а п о д т у р с к о м у п р а в о м , у ј е д н о м , и Б ањ а Л ука — П р њ аво р — Д ервен та у другом , смеру колон изир а н о је п р е к о 30.000 с т р а н а ц а к о л о н и с т а : у б а њ о л у ч к и с р е з су • н а с е љ е н и Т а л и ја н и — Ф у р л а н д е р и и Н ем ци из Р ајх а, у гр ади ш ки срез Немци из Р а јх а — Х ановер и Баварска, а има и Холандеза. Т и ■Н е м ц и су з а п о с е л и н а јп л о д н и ј е кра.јеве — ж и т н и ц у К р а ји н е , Л и је в ч е - п о љ е , д о к су н а ш и љ у д и и у с а м о м б а њ о л у ч к о м с р е з у о с т а л и п о с т е н а м а и г у д у р а м а , где н и ш т а не м о ж е да р о д и , је р н е м а ни х у м у с а ни в о д е . У п р њ а в о р с к о м и с р п с к о м д е л у д е р в е н т с к о г с р е з а н а с е љ е н и су п р е т е ж н о П о љ а ц и , з а т и м У к р а ји н ц и , Н е м ц и , М а џ а р и и н е ш т о м а л о Ч е х а . У сво.је вр е м е б и л о је у н е к а д ч и с т о с р п с к о м п р њ а в о р с к о м с р е з у о к о 22.000 колониста.

Запостављање на пољу народног просвећивања нарочито је било у програму Аустро-угарске управе. П о р е д н е р е ш е н о г а г р а р н с г п и т а њ а , к о је је, у г л а в н о м , тиш т а л о С рб е п о а в о с л а в н е , .јер је о д с е о с к о г ж и в љ а п о д км етс т в о м б и л о 82“/» Срба, А у с т р и ја ј е н а р о ч и т о и с и с т е м а т с к и нас т с ј а л а д а с р п с к о ж итељ .ство п р о с в е т н о за о с т а н е . С рби су се т о м е д о в и ја л и т и м е д а су сам и о с в о м т р о ш к у п о д и з а л и и изд р ж а в а л и с в о је ср п с к е ш к о л е и с в о је учитељ.е. А ли њ и м а се кор и с т и о с а м о г р а д , а с р п с к и живаљ. је б и о у г л а в н о м на селу. Аустри.ја је з а в а р о ш п о н е ш т о и у ч и н и л а . П о д и г л а је б а р ос.исвне ш к о л е з а ч и н о в н и ч к у д е ц у и за о с т а л е в е р с и с п о в е с т и , ал и на се л и м а , н а р о ч и т о они м г д е је п р е т е ж н о с р п с к о ж и т е љ ство, ни.је у ч и њ е н о н и ш т а . С ам о д в а - т р и п р и м е р а : у бос. новс к о м с р е зу з а 40 г о д и н а н и је а устр. у п р а в а на селу п о д и г л а ни .једне .једине о с н о в н е ш к о л е , али у т о м е је с р е зу 80°/о С р б а и 16'’/» м у с л и м а н а ; у бос. д у б и ч к о м с р е зу је на селу п о д и г л а за 1 их 40 г о д и н а је д в а је д н у је д и н у о с н о в н у , ш к о л у , јер је и у т о м е с р е з у 85°/о С рб а и 9°/» м ус л и м а н а . А ли је з а т о у Б о с . Нов о м д р ж а л а ж а н д а р м е р и јс к и в о д са 12 ж а н д а р м е р и ј с к и х к а с а р на, с в а к а са п о д е с е т и н у ж а н д а р м а . Н и је т а к о п о с т у п а л а ни на К р а ји н и са свим с р е з о в и м а . У д е р в е н т с к о м с р е з у .је н. пр. под и г л а 15 с е о с к и х о с н о в н и х ш к о л а . А л и у т о м е је с р е зу С р б а п р а в о с л а в н и х с а м о 35.56°/» И с т о је т а к о са с р е д њ и м ш к о л а м а : У Сара.јеву је п о д и г л а в е л и к у г и м н а з и ју , м у ш к у у ч и тељ ску ш к о л у , ж е н с к у у ч и т е љ с к у ш к о л у , с р е д њ у т е х н и ч к у ш к о л у , р е а л к у , н и ж у во.јну ш к о л у , т р г о в а ч к у а к а д е м и ју , т р г о в а ч к у ш к о лу, ш е р и ја т с к у ш к о л у итд., у М о с т а р у је п о д и г л а в е л и к у гик к а з и ј у , у Т у з л и в е л и к у г и м н а з и ју , на Ш и р о к о м Б р и ј е г у ф р а њ е в а ч к у гимнази.ју, у Т р а в н и к у и с у с о в а ч к у в е л и к у г и м н а з и ју , у В и с о к о м ш е с т с р а з р е д н у ф р а њ е в а ч к у г и м н а з и ју , у Л ивн у, Брч-

ком, М остару, Би јељ и ни и Требињ у трговач ке ш коле, у Р е љ е в > г богослови ју, у С арајеву ка то ли ч ко б о госл овс ко семениште. То је све на јед н о ј п олови ц и окуп и ран е тери тори је, на оној где су Срби у мањини. На оној друго.ј, ко.ја данас чини п одручје Врбаске бановине, где .је око 60°/° Срба, била је до1911 год. само јед на јед и н а средњ а ш кола, реалка у Б а њ о ј Луци, и то основана ш колске године 1895— 189-3, тек 17 година по окупацији. И у ту су ш к олу ишла углавном чиновничка деца. С тога су рударски чиновници и сад претеж но странци. Неш то п р ед р ат основане су јо ш ниж е гим назије у Б и х аћ у и у Дервенти, опет где су Срби у мањини. Д акле, на .једној половици, на п одручју где су настањени иретежно като ли ц и и муслимани, била је д о пред рат двадесет и .једна средњ а ш кола, а на друго.ј, где су претеж но Срби православни, једна једина, па и га поди гн ута са зак аш њ ењ ем од седамнаест година. Интересантно је да на подруч.ју д ан аш њ е Врбаске бановине није д о пред сам рат аустријска уп рава п оди гла ни једне једине ни трговачке, ни ниже техничке, ни занатске школе, и да су деца са К рајине ишла у тргов ач ку ш к о лу у Брчко, у Сара.јево, па чак и у Земун, разум е се, само деца имућиијих р о д и теља. П ред р ат је п оди гл а тргов ач ку ш колу у Би хаау, са цигла. два учитеља и без директора. Р азум љ и в о је стога свега за ш т о је и данданас на полручју Врбаске бановине 72.6°/ неписмених, а кад се одбију ] радови, та.ј се проценат пење у неким крајеви м а и преко 80°/», и то углавном међу српским елементсм. — И данданас има у Врбаско.ј бановини 118.974 деце способне за школу, а не могу да је похађају , јер нема ни основних школа. Врбаека бановина, у пор еђ ењ у нпр. са Словенијом, треба још равних 150 година да постигне д ан аш њ е стање Словеније у основној настави, ако би ишли д осад аш њ и м ходом. После О слоб ођ ењ а није учињ ено све до образоЕања В р баске бановине скоро ниш та да се то стањ е исправи. Д о ш л е су парти.је, и партијски људи и д онесош е и парти.јски ж ивот. Од К рајине су се траж или сам о гласови, тражи•чо се псверењ е, ваљ ало је д р ж ав у спасавати. И К рајина је давала. На њ о ј су се кан д и дов ал и сви прваци свих партија. Али нико да п о гледа на Крајину и њ ено стање, да јој помогне и да је придигне. За првих десет година сл о б одн ог ж и в о та једва ако се дигло десетак основних ш кола, д о вр ш ен јс она.ј крак гфуге од Крупе д о Б и хаћ а, око 30 км, који је Аустрија за време пата била почела, и поди гн ут је понтонски мост на Сави, који Еаља растваоати к а д г о д ко ја лађа има да прође, ко ји ваља склањати кад се Сава почне ледити, и који ваљ а стално крпити. То су, изгледа, све тековине за првих десет год ин а слоб одн ог ж ивота.

ОБРАЗСВАЊЕ ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ И ЊЕНА ИЗГРАДЊА И тр еб ал о је да д ође ш есто-јануарски режим, да се ф о р мира Врбаска бановина, па да се неш то у њ ој и за њу учини..

Врбаскод бановини сс и то спочитава, ш то \е створен а п о д реж им ом диктатуре. Као да су Турска и Аустро-Угарска, к с је су стезале Србе у границе Босне и Херцеговине и делиле их од остале браће, биле неке дем ократи је. То јо.ј сп оч итавају суседи, и они то чине, ка к о веле, у име д ем о к р ати је. Ја не знам к ол и ко ко данас има права да гово ри испред дем ократи је. Ја се бо.јим да многи данас не желе да, под п лаш том дем ократи је, српске победе, стечене толиким ж р г в ам а и толи ком српском крви, двадесет година после О слоб ођењ а, јед ном деф еги сти ч ком п о ли ти ком ретр оакти вн о, с п о вратном снагом, п ретворе у пораз, и успоставе раније стање, неки §1;аШб Чио ап1:е, као што Немци чине горе на северу. Само би они ш то то хоће требали да знају, п рво да они нису Немци, и друго да наше О сло б ођењ е није стечено за зеленим столом, већ на б о јн ом е пољ у и потоцима наш е крви. А ш то се тиче п р и го в о р а ко.ји се у име д ем о к р ати је чини Врбаско.ј бановини, ја б их ту, и ако сам убеђени д ем о к рага, ччинио једну малу коректуру. Све ми се чини да је правилније ставиги тај п р и гов ор у име Врбаске бановине д ем ок р ати ји : ш то '1 о ни.је она учинила, ш то она није о б р азо в ал а В рбаску бановину, и ш то то није учињ ено пуно рани.је, већ је пропу ш тен о више о д десет д раго ц ен и х година. М о ж д а би онда многе ствари црукчије изгледале. То .је т р аж и о јед ан од основних принципа демократи.је, принцип једнакости . Јер се само од себе намеће питањ е: З а р смо ми једнаки кад у В рбаској бановини имамо 118.974 деце способне за школу, а без ш коле, без н ајосновније наставе, без писмености, д о к други, само неш то д аљ е од нас, V исто.ј држ ави , ниш та .јачи о д нас него д ал еко мањи по пространству земље, па сад слаби.ји по бро.ју ж итељ ства, као и по својим ж ртвам а, датим за ова.ј за.једнички дом, имају м огућности да свако своје дете и у на.јзабаченијим селу школу.ју, има.ју толике средњ е ш коле да могу пола зем љ е зад о в ољ и ти , има.ју сво.ј ун ивер зи тет итд. итд. и опет вечито неш то траже, и вечито добива.ју.* Неће то бити једнакост. Јо ш нало па на Кра.јини иеће бити Крајишника на видни.јем положа.ју ни у д рж авн ој ни у бановинско.ј служби. За Кра.јишнике ће остати само цапин, да њ име униште јо ш и онај ост а так св о ји х шума, и р ударска лампа, да с њ о м из мајкс аемље вад е к о м ад сува леба за се и за своју децу. Све друге службе биће за оне друге, који м а је ова заједн и чка држава пруж ила м огућности да се школу.ју, д о к нама то нијс дала. По ф о р м и р а њ у бановинг је учињено релативно много. О к о две стотине сеоских основних школа, у ређ ењ е путева, артерски бунареви, пољ опрм вредна ш кола, три п ољ сп р и вр е д н е станице, етн ограф ски музеј, позориш:те итд. Од Б ањ е Луке, к о ја је била паланка, почео .је да се и зграђ у је град. У колико ни.је све добро, има да се уваж и н ед о статак радника и средстава. Јед ан * Д рж ава је ове године цредвидела ,у свом буџету за У ни верзи тет у Љ убљ ани, који служ и само Словенцима, 23 милиона Динара, а цео наш бановински буџет износи 39 милиона Динара.

—

10

—

п р о ф е с о р са- Сорбоне, који је 1933 п р о ш ао Врбаску бановину, рече ми да Ју го сл ав и ја као да х оће у Б а њ о ј Луци да покаж е сво.ју конструктвину моћ. Н аж алост, то је био само почетак на ком е се стало. Тај пер и од није тра.јао ни три године. Већ друге године д о л а з и • кри за, п р есуш ују средства, виш е није имало с чим да се ради.

ПРИГОВОРИ ДА ЈЕ ВРЕАСКА БАНОВИНА ПАСИВНА Врбаско.ј се бановини о д м ах по њеном ф о р м и р ањ у стало п риговарати да је пасивна и да је стога треба укинути. Ако п огледам о с које су стране д о л а зи л и ти приговори, видећемо да су ти п р и го в о р и били углавном из З а гр е б а и Сарајева. На те п риговоре ја бих поставио само ова питања: З а ш т о смо пасивни ? Па треба ли нас побити ако смо пасивни ? Хоће ли нас неко о д њ и х примити на свој буџет да нас п^ЈЕигне и прип ом огн е ? З а ш т о та.ј п ригов о р не чине нпр. П ри м ор ско ј бановини ? И ка к о .је то логично да се иза тога п р и го в о р а крије, а каткад и отвор ен о п о стављ а од м ах и захтеЕ на кр ајеве Врбаске бановине, ак о не и целу бановину ? Пасивна је, д ајте је нама! Т ако веле и Загр е б и Сарајево. И згл ед а да се тај п ригов о р и поставл^а само за г о да се њиме оп р ав д а она.ј захтев. Али није Врбаска б ановина пасивна, него је начињ ена пасивном, а на кори ст баш оних ко ји јо ј приговара.ју да је пасивна. Они су је и учинили пасивном. Ево д о к аза : Б о гатс тво Врбаске бановине су чиниле, па и данас чине, њене шуме и њене руде. По ш ум ама она д о л а зи на прво место у д рж ави са 47.2°''» ш ум ског 'гла. То је стање, доду ш е, данас много друкчије, јер су многе шуме и исечене и опустошене, али Врбаска бановина по свом ш ум ском тлу и данас је на првом месту у држави. Те шуме нису ни приватне ни самоуправне, као што су у Хрватско.ј или Словенији, него су држакне, а државне с / стога ш то су тако узимане под турском, под аустријском, па тако и п од нашо.м др ж ав н ом управом, јер ни до данас није реш ено ггитање и зд в а ја њ а мера и балталика, нити се ко сети да што и зд в о ји за само.управе — опш тинску и бановинску, да се и њ има некако ом огући ж ивот. И д о к п р и х о д е своји х шума други крајеви претеж но з а д р ж а в а ју за се, или их не дају, Бос. Крајина их даје у др ж авн у касу, да користи од њ и х види и богата Војводина, и плодни Срем, и напредна Словенија, и сви други крајеви. Исто је тако и са рудним б огатством Бос. Крајине, на к о јо ј лежи и највећи наш рудник Љ у б и ја. Не спомињем да се краји ш ке шуме исекоше, а да их нико ие пош умљ ава. Па не само то, него су управе тих шумских и рударских п р ед узећа ко ја искоришћава.ју то једино. п р и ро д н о богатство

—

11

—

К рајине односене са п одру ч ја Врбаске бановине и пргнесене у ене кра.јеве са ко.јих се стално говор и да је Врбаска бановина пасивна и да је треба укинути. »Шипад«, највеће - предузеће шумске индустрије у нашој зем љ и, а јед но о д н ајвећ и х у С ред њ о ј Е вропи, простире се и црпи све сво.је сировине искључиво са Врбаске бановине. Њ егово п о дручје п ротеж е се с кра ја на крај бановине, о д Д обрљ и на па д о Книна. Али седиш те и уп рава ни.је на подоу ч ју бановине с ко је црпи сировине, и на к о јо ј п р ед у зећ е лежи, већ дал е к о изван тога п од р у ч ја —■ у С арајеву. У управи је пре две године било 57 чиновника и намештеника, данас их са Целулозом има преко стотину. Значи да предузеће и зд р ж ав а сто пор о д и ц а у Сарајеву. Све трговачке, банковне и друге пословне оп ер ац и је одви јају се у Сарајеву, ко је је, само б лагодарећи »ПЈипаду«, п остало средиш те дрвне индустрије у ц елој земљи. У њ ему се о д в и јају све о п ерац и је и трансакције, у њему се врше све набавке за предузеће, које да.ју посла трговини, занатству, банкарству, а онда и самоуправним ф инансијам а потребне при ходе. Од 1924 г. траж и К рајина да се седиште у п раве »Ш ипада« пренесе на п одручје Врбаске бановине, од акл е пред у зећ е црпи сву потребну грађу, чије шуме већ пола века искориш ћује. Најпре је то тр аж и о Привредни од б о р Кра.јине, онда Трговинскоиндустријска и Занатска к о м о р а и банска већа Врбаске бановине на свим сво.јим засед ањ и м а, у сво.јим резолуц и јам а, ко.је су потписивали врбаски банови. Али је све било узалуд. Н екад се обећавало, после је било речено, да ће д р ж ав а преузети редовну управу и централу пренети у Б ео гр а д , д о к није п рош ле године донесено реш ењ е да се »Ш ипад« спа.ја са »Крива.јом« и »Дурмитором« са седиш тем у Сарајеву. На та.ј начин су на рачун »Ш ипада« пребачена та два, разним спекулацијам а у п ропаш тен а предузећа, а С арајеву на то.ј основи об езб еђен о средиш те дрвне трговине, на.јважније у сво.ј држави. Слично .је било са » Ц елулозом « у Д р ва р у ко ја је ту имала и сво.је седиште, све до п рош ле године, кад је пренесено у Сарајев о и »Ц елулоза« п рип о јен а »Шипаду«. Прош.ле године .је створен и ж елезни ком би н ат са Зеницом, као центром ж елезне индустри.је, а С арајевом као седиштем, и у та.ј ком бинат .је уврш тена Љг/би.ја, на.јвећи наш ж елезни рудник. Тако да ће се са Крајине и зво зи ти рудача на друго подручје, у другу бановину, преко 270 км. далеко, да се там о прерађује, и да наш краји ш к и ни радник, ни трговац, ни индустријал ац не имадне посла ни користи, као ни наше самоуправне финанси.је.

Сва тако предузећа дрвне и рударске индустрије којима држава управља пренесена су са подручја Врбаске бановине у Сарајево и његову околицу Није много друкчи.је ни са приватним п р ед у зећ и м а: Југословен ска дести лац и ја д рва Теслић, так ођер .једно вел и к о индустри.јско предузеће, које све лежи на подруч.ју Врба-

—

12

—

ске бановине и црпи из ње све потребне сировине, има своју управу и своје седи ш те у Загребу. Југосл. д. д. за трговину дрва, Бос. Крупа, седиш те у Загребу; Книнска индустрија д рва д. д. Буковача, срез Бос. Петровац, седиш те у З агр ебу; Н аш и чка творни ц а танина и п ароп и л а д. д. Гор. П о д г р ад ци, Бос. Г радиш ка, седиш те у Загребу; Пансини Браћа, пилана Д о њ и В акуф — седиш те С ар аје во ; Угар ш умска и ндустрија д. д. Д о њ и Вакуф, седи ш те Турбе — Трвник; Р. Турчића синови, Бос. К обаш, срез П рњ авор — седиш те Загреб; И остала' индустрија: Југосл. С тандард Вакуум Ојл Комп. Бос. Б р о д — седиш те З^реб; »Сана« д. д. за индустрију гипса и уметног гнојива Благај — Бос Н ови — седиш те Загреб; »Д оберљ ин« угљ ен о ко п н о и рударско д. д. Д обрљ ин, сед иш те Загреб; »А дриа-боксит« угљ ен окоп у Д овару, седиш те Сплит; »Д алм ац и ја-бокси т« Бос. К рупа — седиш те Сплит; »Гиродал« ру д арско удруж ењ е Баљ евац, срез Б ихаћ, сед иш те Загреб; »Крањска индустријска дружба« Ракелићи, срез П ри јед ор , седиш те Јасенице. Осим малих пилана, ко је су при ово.ј за д њ о ј кризи испропадале, свега два већа индустријска п р ед у зећ а у В рбаско] бановини имају у њо.ј и своје седиште: Б о сн аб о а у Б а њ о ј Луци и Електробосна у Ја.јцу, па и та два има.ју сво.је матице вани, Босн аб оа Е ксплоатац ију у Загребу, а Е л ек тро бо сна у Братислаги. У њ и х овим упр авам а нема него к о д Б о сн аб о а један члан са подруч.ја Врбаске бановине, а у Е л ек троб с сн и нико. Ту су неколика члана из Сара.јева, а остало у туђини. И кад се питамо, како то и Загреб, од некад мирног пензионерског града, и Сара.јево од си р ом аш н ог административног центра Босне, преко ноћи п о стад о ш е трговачки и индустријски центри, нај.јачи у земљи, онда ћемо видети да је то било и на туђи рачун, добри м делом на рачун »пасивне« Врбаске бановине. Стога, ка д би се привредни радиус и З а гр е б а и Сарајева свео на њ и х о в а истинска подруч.ја, кад би се Врбаско.ј бановини д ал о оно ш то је њено, иако д о з л а б о г а исцрпљ ено и опустош ено, онда би ми м ож д а за ко ји децениј питали ко је пасиван. Врбаска бановина није ни административно изграђена, све је у почетку. На њ ено п одручје .је пренесена само политичка и ф инансијска д р ж авн а администраци.ја, н еш то шумске, а много је тога јо ш остало. Д а наведем само д ва п р и м ер а;

—

13

—

Д и ре кц и ја п ош та об ећаје се Б а њ о ј Л уци већ седам год ина, и кад смо теш ка срца отцепљени од Сара.јева, онда су нас подвргл и п о д Сплит. То је пуно горе него кад би Љ у б љ а н у метнули п о д б еоград ск у дирекци.ју. Јер о д Љ у б љ ан е до Б еоград а има 570 км. а о д Б ањ е Л уке д о Сплита 645 км. и то п реко дичке пруге ко ју сваке зи м е зав еје снег. А ш та би рекла браћ а Словенци кад би неко пренео њихову ди р екц и ју из Љ у б љ а н е у Б ео гр а д ? И сваких и зб о р а нам се обећа.је да ће се п одићи у Б а њ о ј Луци д ирекц ија пош та, само је ми јо ш не видесмо. Исто је так о са апелационим судом. М.и и данас, са 30 среских рудова и три велика окруж на суда на по др уч ју Врбаске б ановине, п о тп а д а м о п о д Апелациони суд у Сарајеву. Пре сед ам година о б ећ ао је тад ањ и министар правде, јавно, и у Скупштини и у Сенату, да ће об р азо в ат и апелациони суд у Б а њ о ј Луци, чим се о б разују срески и окруж ни судови у Србији и Ц р но.ј Гори, али о д тада се изменило десетак министара правде, а ми ап елац и је не добисмо. Онима из Б и х а ћ а ваљ а прећи 555 км., а нама из Б ањ е Л у ке 548 км, и п реседати једном у Бос. Новом, други пут у Суњи и трећи пут у Бро д у , прелазити јед ан д ео Врбаске, велик део Савске и п сл а Д ринске бановине, д о к д о ђ е м о до своје апелације. За 58 км. би ближе било онима из М ари б о ра д о л а з и т а / Београд, кад би им ап елац и ја била у Б еограду , него ш то је онима из Б и х аћ а или Б ањ е Луке у Сарајево. А ш та би рекли они из Мар и б о р а кад би неко п р ед л о ж и о да им апелација буде у Б ео г р а д у ? С тога већ о д ав н о Хрвати ад в окати покрећу питањ е да се окруж ни судови у В рбаској бановини п о д ре д е А пелационом суду у Загребу, који је Б а њ о ј Луци за 337 км. ближи него Сарајево. Т ак о је и на многим другим подручјим а: На тери то ри ји Врбаске бановине с толиким рудним б о гатством нема ниједне рударске ни ш к о ле ни управне власти, ни инспекције, а имају је друге бановине. као нпр. П риморска, гд е р ударство није ниш та јаче него к о д нас. Врбаска бановина п о тп а д а п о д Р ударску д ирекц ију у Сарајеву, а у неким стварима п о д ру д арско сатниш тво у Загребу. И а ко је н ајб о г а т и ја шумом, Врбаска бановина нема ни. једне ш ум арске школе. Н аш човек са Крајине не мож е бити више ни лугар, јер ваљ а да сврши лугарску школу, а има их свега две у земљ.и, јед на у М арибору, а друга у Сарајеву. И сад замислите како би брат Словенац г л е д . т нашег К рајиш ника Србина кад би д о ш а о у њ егову Словенију да му њ его ву шуму чува, а к а ш ће К р аји ш н ик м о рати трпети брата Словнца, јер он сам неће бити школован да чува ону исту шуму, >у којо.ј су и за к о ј у су и сн и њ егови пређи толику крв пролили и ж и в о те своје залагали , као ш то није ш к о лов ан да буде, не начелник банеке управе, ни њ.еф стоека или инспектор, него ни ж анд ар м ни финанс. Д анас су и ти позиви за њ недокучиви!

Врбаска бановина не само да се више не изграђује, него

—

14

—

се са ње у задње три године све однсси, њени се темељи озбиљно поткопавају: Са њ е је однесен деф и ни ти вно »Шипад«, »Целуло'за« и »Љ уби ја«. О д њ е .је отцепљ ен испод ком петенције О круж ног уреда з а о си гурањ е радн ика цео источни д ео и п о д л ож е н Тузли. Од Врбаске шумске дирекци.је отцепљ ен је так ођер њен источни део д о п о д саму Б ањ у Луку и припо.јен тузлаи ској диоекцији, итд., итд.

БАЊА ЛУКА КАО СРЕДИШТЕ ВРЕАСКЕ БАНОВИНЕ Они исти ко.ји су осп оравали и ко ји и данас оспоравају п рав о на ж и в о т Врбаско.ј бановини, осп о р ав ају га и Бањо.ј Луци као њеном средишту. Нема она, веле, права ни услова з а живот; тај крај спада п од утицајну сф еру З а гр е б а и Сарајева. Н ије то тако, није ни по п р ош л о сти на коју се они позива.ју. Ч Већ у прво време Турци су, д ом ало по осва.јању Босне, пренели седиш те сво.је власти у овим кра.јевима V Б ањ у Луку, к о ја п остаје седиш те беглербега, д оцн и је н азван о г везирлука босанског. И з њ е се у п р ав љ ал с од Д унава па до Сплита и од Удбине до Косовске М итровице. Али кад је турска власт стала да опада,- и кад су М аџари и Аустријанци стали да, с времена на време, прелазе и Саву, и п роваљ у ју д убоко у унутраш њ ост пашалука, Б а њ а Л ука је постала исувиш е и злож ена, па је седиш те бос. в ези ра пренесено у Травник, где је остало све до п о д кокац турске власти у овим крајеви м а до 1850 год., кад је под •Омерпашом Л атасом пренесено у Сарајево. А л и с он их истих разлога, с ко ји х је аустријска управа за п о ста в љ ал а Бос. Крајину, з а п о ста в љ ал а је и Бањ у Луку. Јер д о к је у З агр ебу п о д Куеном м огао да се слободн о ш ири франковлук, а у Сара.јеву Калајев б о ш њ акл у к; д о к је и Један и други у оним срединама м огао да ухвати корена, кр а ји ш к а средина је одисала .једним другим д ухом, оним из 1875 г. И створити од Б ањ е Луке културни центар, значило би за Аустрију дати тој средини и том е д / х у и зр аза, значило је р ади ти против сгбе саме. Ето, з а т о је аустријска уп р ав а тек 1895 г., седамнаест година после окупације, отворила у Б а њ о ј Л уци прву средњ у школу. А в аљ а знати да су Срби јо ш 1856 г. имали у Б ањ о ј Луци своју’ средњ у ш ко лу — б огосл ови ју Васе Пелагића. И на тој .једној средњо.ј ш коли остала је цела Крајина све до 1911 год., д о к је V С арајеву самом аустријска уп рава подигла десет средњ их ш кола, музе.ј за цео Балкан, толике репрезентативне з г р а д е з а сво.ју политичку, судску и ф и нансијску администрацију, в о јн е о бјекте итд., итд. са Илиџом, Бутм иром као местима за дистракцију њене високе господе. Н ем ам о ниш та против С арајева, само кон статујем о чињекицу да је од Сара.јева свим силама веш тачки стваран један центар ко.ји ће бити и • национално и политички б езбојан , који л е бити п о у зд а н носилац б сш њ акл ука, а ко ји ће пред страним

—

15

—

светом п р и к ази ва ти Аустрију као културтрегерску силу. И д о к 1е она о д Сара.јева створила један европски грзд, али 4еЗ /к ац и оналне бо.је и без духа, Б а њ а Л ука је остала обична наланка, у к о јо ј чак за четрдесет година није п оди гл а згр ад е ни з а окруж но начелство, ни за управу п о ли ц и јс итд., све је то било смештено, све д о о б р а зо в а њ а Врбаске бановине, у приватним кућама. Во.јска .је и дан данас, па и оф и ци рск и дом, у баракам а, подигн, тим одмах иза окупације, или 'у турским касарнам а кра.ј Врбаса. Б ањ а Л ука је била каж њ ена ради њене п рош лости и њ еног националног духа. Јо ш само једну паралелу између С арајева и Б ањ е Луке. Ми, наглаш авам, немамо ниш та против Сарајева, само, поучени прош лош ћу, ж ели м о да будемо што даљ е о д њега. Сара.јево је 1931 године имало 78.173 становника и то: 29.649 муслимана, — како »О б зо р« вели Хрвата муслимана, неки веле да је у зад њ е три године из Санџака и Ц оне Горе досељ ено близу 10.000, и Х рвата-католи ка 21.372, а Срба правосл. од свега становништва, од 78.173 душ а, нема виш е него 18.530, тако да према муслиманима и католи ц и м а потпуно и исчезавају. О к оли ц а која али м ен ти са С арајево својим жите.љством јесте С редњ а Босн а и зап ад н а Херцеговина, везане ж елезничким п ругама према Броду, Травнику и М остару. Травник, Зеница, Вареш, Високо, Фојница, К решево, К оњ иц итд., све католичка и муслиманска места, одлева.ју своје становниш тво у С арајево, где н алази посла и боље услове за живот. Т ак о ће с а зм ер становниш тва С арајева стално остати исти, Срби ће и у будућности бити у незнатном броју, у мањини и према Хрватима и према муслиманима и у једном п одређен ом полсж ају. Данас су, двадесет година пс О слсбођењ у , ипак у врло теш ком положа.ју. А С арајево има да б:уде п сивредни и културни центар који ће да д а је смер, тон и дух свему народном ж и в о ту целе покрајине. Какав смер, какав тон и какав дух мож е да даје данаш ње С ар аје во ? Ево само јед н ог примера: У Сара.јеву, данас центру Д ринске бановине, у к о јо ј је претежна већина С рба — православних, не и злази ни јед ан једини п сли тички лист ћирилицом штампан, али з а т о и зл азе три муслиманска политичка листа, сва три латиницом, сва три на програму ау тсн о м и је Босне и Херцегсвине, сва три, ако не баш протусрпска, св ак акс несрпска. К^ајина са тим и таким средиштем, и поред своје прош лости, и поред свих својих подвига и жр;тава и иоред 700.000 Срба, не би никад дош ла д о свог изражаја, Напротив, Б а њ а Лука, откако је постзла средиш те бановине, све се виш е и по сразм еру свог ж итељ ства примиче ономо р азм еру ко.ји има и бановина. Већ данас у Б а њ о ј Луци Срби имају релативну већину. Временом ће имати и апсолутну. И, ак о се придигне, да псстане јед н о веће културно средиш те, као ш то и треба, она ће сјати сво.јим сопственим светлом и о б асјавати цело ово подруч.је на коме живи о ко 1,200.000 Срба православних. С тога је, изгледа, и напада.ју, стога је занемару.ју...

—

16

—

РАЗЛОЗИ С КОЈИХ СЕ НАПАДА ВРЕАСКА БАНОВИНА И БАЊА ЛУКА КАО ЊЕНО СРЕДИШТЕ ПРИВРЕДНЕ СУ И НАЦИОНАЛНО - ПО ЛИТИЧКЕ ПРИРОДЕ Р а з л о г е привредне нарави изнео сам раније кад сам наб р о ја о привредна п редузећа, која има.ју с в сја седишта, било у З агр е б у , било у Сарајеву, а у новије време и у Сплиту, и која н скор и ш ћу ју п риро д н а богатства Врбаске бановине уз сталне гговике: »Она је пасивна! Она не треба ни д а постоји!« Осврнућу се кр а тко на национално - политичке разлоге. Ако погледате на гео гр а ф ск у картгу1 Ју госл ави је и посмотри те положа.ј Врбаске бановине, а узмете статистичке Податке о насељима суседних сре зо ва у Славонији, Кордуну, Б ан и ји и Лици, те северној Д алм ац и ји , онда ћете видети да ком пактна српска насеља иду о д маџарске границе, и сп од самог Загреба, п а до Ш ибеника и да, ослоњ ена на Србе у Врбаско.ј бановини, ожупљају око 1,200.000 Срба, а зна се да је п риродни прираш тај ™ х кра.јева на.јјачи у свој држ ави, да је то јед ан ж иви з и д ко ји о д в а ја Хрвате са севера о д оних у С р ед њ ој Босни и З а п а д н о ј Херцегоивни, у С редњ ој и Јуж н ој Д алм ац и ји , и ко ји се опире стварањ!)! Велике Хрватске изван оквира ове д р ж а в е и отцепљењ у то л и к о г бро.ја српског ж итељ ства у Хрватско.ј, Босни и Далмацији, од осталих Срба, као ш то на д ругој страни Хрвати, окупљ ени у збијеним насељ.има у С редњ ој Босни, у Херцеговини, и С редњ ој и Ју ж н о ј Д алм ац и ји , о д в а јају ове исте Србе од Србије и Ц рне Горе и прече стварањ г Велике Србије.

Та територијална подручја, тај геополитички положај и тај етнографски сплет чине нужност Југославије, све и кад Срби и Хрвати и не би били један народ, све и да нгма за њен опстанак и других, историјских, политичких. економских итд. разлога, Ево само јед н о г од тих д р /г и х разл о га: Н аш а дуга об ал а на Јадран ском мору, ако х о ћ ем о да остане у нашим рукама, мора имати сво.је залеђе етнички-национално, д р ж ав н о -п о л и ти ч к о и економ ско — а то јој залеђе мож е дати само једна снажна југословен ска д рж ава. Сетимо се само Л о н д с н с к о г п акта о д 1915 г. А ли да се в рати м о на онај српски б лок ш то сеже о д граиице М аџарске, па и зл ази на Јад ран ск о море.

Ова компактна маса од 1,200.000 Срба најозбиљнији је чинилац у хрватском питању. Јар хрватско питање, како мени кзгледа, садржаје два захтева Хрвата: први иде за што ширим гериторијалним псдручјем, а други тражи што већу власт и комлтенцију за та хр ватск а п одручја. К од екстрем иста први захтев се односи на сва п о др уч ја где има Хрвата, а други иде д о потпуне д р ж авн е самосталности. Сувишно је да говорим да су ова д ва зах т е в а у нужно.ј овисности. Хрватско питање, ако се узме у ширем опсегу, м акар и не било п отпун о по кон ц еп ци ји хрватских екстремиста, сукобљава

се са једним неумитним чинбеником, са ових 1,200.000 Срба у

—

17

—

Врбаској бановини и око ње. То је, како рекох, јед ан живи зид, к о ји из године у годину све виш е расте и п о стаје и виш и и .јачи. О вај з и д не м ож е се отклон и ти ни проби ти природн им путем, то данас ув и ђ ају сви, па то ваља учинити вештачким — политичким путем. У томе погледу има.ју данас две концепције. Прва је да се Врбаска бановина подели, и да се бар један д ео — она.ј д о В рбаса — припоји Хрватској. Ова кон ц еп ци ја је, л р и стварањ у и о д м ах по стварањ у Врбаске бановине, и покретањ у хр в ат ск о г питања, имала у З агр ебу врло много присталица. И п ак се у зад њ е време увидело и у За гр е б у да би то мало теш ко ишло, п о ш то би се томе оп р о не само н ар о д у Врбаској бановијш, него и Србија, јер би н ајпосле изиш л о да .је Србија уш ла у Светски рат, четири године пролевал а крв своји х н ајбољ их синова, ж р тв о в ал а и на коц ку ставила и свој сопствени опстанак за стварањ е Велике Хрватске и п о т ч и њ а ва њ е то л и к о г б р о ја Срба Загребу. Д о ш л о се онда на другу политички добро смишљену и по иас Србе далеко опаснију концепцију н комбинацију: »враћање у историјске границе«, у смислу аутономије Босне, у к о јо ј, по оним речима господе из ред акци је »О бзора«, Хрвати католици и Хрвати муслимани чине већину према Србима. Значи да Срби у ти м кра.јевима има.ју опет да се носе са б о ш њ а к л у к о м на јед н ој и ф ран ко в л у ко м на друго.ј страни или, ш то је највиш е у изгледу, са удруженим б о ш њ а к л у к о м и франковлуком . П о р е д .једне Хргатске у оквиру, ко ја би о б ухвати л а ш то ш и ре границе, створила би се јо ш једна Хрватска изван оквира, опет са својим државним п равом итд., у к о јо ј би се ми Срби м орали да б орим о з а опстанак, свеједно као да нисмо ни ослобођени. Ту су се Велико-Х рвати наш ли на истом гледиш ту са сара.јевским аутономистима, ко ји се од О с лоб о ђ ењ а боре за аутономију Босне са Сара.јевом као -средиштем. Они је наглашава.ју у својој резолуц и ји од 1933 и у зи м ају као темељ сво.ј сво.јој политици, они за њу и данас рад е свим снагама. По њ и х о в е се зах теву и -однеше сва п р ирод н а богатства Врбаске бановине у Средњу Босну, где готово нема Срба. Ако мало и збли ж е п осм отри м о ту теж њ у босан ског аутон ом и зм а, и ако се осврнемо на п р ош л о ст Босне п о д турском влашћу, па чак и пре ње, онда ћемо видети да је његова тежња слабљење централне државне власти, ко ја би се, јп иН1та аНпеа, на концу конца имала свести на ништа, а све у ту сврху да снага и независност босанске госп од е буде ш г о јача, њ ихов лични .нрестиж ш то већи. Та тенденција је врло карактеристична у Босни. То је

једна противдржавна тенденција која се, као црвена нит, провлачи кроз сву прошлост босанску. Она де у средњем веку д овела д о потпуног п арти кулари зм а и поцепаности националне снаге и била главни р а зл о г он ако срамног п ад а Босне у турске руке. И акс се уп итам о за ш т о Босна, ко.ја ни по прсстранству, ни по бро.ју ж итељ ства, ни по богатству, није зао с т а ја л а за д рж авом к н еза Л азар а, за ш т о она не д ад е сво.је Косово, одгСЕор је само

—

18

—

један: Зато што није имала своје ки нацконалне ки државне мисли, као што је ни данас нема, Та је тендгнци^а п од турском власти најбољ е и зраж е н а у п о к р е т / Хусеин-бега капетан а Градаш:чевића — З м а ја од Босне. Она је средином деветнаестог века пр им о рал а .султана да на Босну п о ш аљ е О мер-паш у Л ата са, да повеш а и побије ск о 10.000 незад о вољ н ика, и заведе на час ред. Она је д о м ал о иза тога .опет довела д о поновн ог безвлађа V Босни и најпосле до аустријске с-купацијс. Аустри.ја је ту тенденцију на свој начин искоришћавала у бсрби против Срба, па донекле и против Хрвата. Калај је на шој и зграђ ивао сво.ј бош њ аклук. Данас ,је тенденција аутономије Еосне, да еиет успостави

границу на Дрини, и да нас одели од Србије. А Србија ,је и ушла V рат да ту границу брише, и да нас ослободи и уједини. Ј асно је према томе, да је мисао аутономи.је Босне у потпуној п отвореној противн ости с наш ом и нац иснал ном и дож авном мисли. И Ј)азумл>иЕ.о .је стога ш то је у мисли Велике Хрватске нашла св^га -природног .савезника. Оне се не рази л азе по смеву, већ само по својо.ј природи, ј е р . д о к је мисао Велике Хрватске сва у ром антици старе школе хрватског дож авног права, мисао аутономне Босне је потпуно реалистична, чак д о бруталности. Али да се в рати м о на оне дее концепције. И ^една и друга концепција п р етп остав љ а укидање Врбаске бановине. Ми, међутим, ваљ.а да будемо начисто: да су данас Срби немало једини истински носиоци и дожавне и југословенске мисли у ово.ј земљи, а да остали, и ако не сви, има.ју сво.је посебне политичке рачуне и концепције. А да се све те концепци.је, уколико су противне државној и југословенској мисли, онемогуае, да се захтеви В ели кс-Х рвата сведу на праву меру и на њ и х ов о п риродно псдручје, да се онемогући и ф р ан к о в л у к и бош њ аклук, п о требно је на овоме крају од р ж ати и ојачати ова.ј жмви зид, п о требно је окупити с-во Срба њ то већ дедан век стоје под оруж јем и чувају мртву стражу, потребно је одрж ати, придили и и зград и ти В рбаску бановину, а Бањ у Луку оспособити да буде снажан културни центар, који ће паралисати утицај и Загреба и Сара.јева, у к с л и к о би тај утица.ј био противан општо.ј националној и државно.ј иде.ји, и бити п р ед страж а Б ео г р а д а — као носи сц а и држ авне и националне мисли. Кад то буде, и ти Велико-Хрвати ће, рачунајући са стварности, увидети да је само у дакој југословенској држави и њ и х о в а будућност. Ми смо у В рбаској бансвини данас сбссни, да смо на свим под.има народног живота, и у привреди, и у просвети, и / свему, зан ем арен и и заостали , и да је то не само стога ш то смо м ор али да в оди м о једну дугу и теш ку народну бор бу са туђинском власти, на.јпре јед.ном, па онда д т з у г о м , већ и стога ш то су други о нама б ригу водили, ш то се нама чак из Сарадева управл>ало. Н а јб сљ и је д о к а з за то тај, што се то исто стање п р о д .ж и л о и п о д наш ом н ародном уп равом преко десет година, и да се на свима полЈИма осетио н ап р ед ак тек откако је о б р азо в ан а Врбаска

бановина, и п о р ед све слабе п аж њ е која ј о ј се из центра д р ж ав е п о кл ањ а, и п о р ед свих н еправда ко.је јо ј се чине. И згр а ђ и в ањ е и п р и д и зањ е Врбаске бановине то је наш интерес овде, али то није и јед и н о наш интерес, јер: В рбаску бановину треба придићи и и зград и ти зат о ш то то траж и принцип једнакости, .један од основних принципа д ем о к рати је , јер се само так о м ож е пом оћи овај крај и ово житељ ство које б р о ји преко 1,200.000 душ а Срба, Хрвата и муслимана, и које се множ и б рж е него и у једном другом крају; В рбаску б ансвину тр еб а придићи и и згр ад и ти зато што то траж и национални интерес, п о ш то је овај крај у свој прош лости д ав ао за националну ствар све ш то је м огао: и у устанцима, и у велеи здајни чки м процесима, и V сво.јим муш ким изјав ам а у свим одлј/чним часовима, и у једном огром н ом бро.ју доб р о в о љ а ц а у п рош л о м е рату, п а -ћ е и у будуће дати све за општу ствар кад то затреба; Врбаску бановину треба придићи и и зградти зато ш то то траж и и опш ти држ авн и интерес, јер снажна Врбаска бан овн а сама по себи о н ем огућује све теж њ е ко је би ишле изван граница ове државе.

ДРЖАЊЕ ЕЕОГРАДА Б е о г р а д .је, иако мало касно, учинио један п одви г кад је ств о ри о Врбаску бановину. Не потпун, но ипак смиш љен и велик. Али је онда, пред о ф ан зи в о м загребачк е штампе, стао насред нута, да дом ал о , п ред зах те во м Сарајева, стане узмицати. И К рајина с б олом у души прати тај у зм ак и пита се и, управо, боји се, да нећемо ми на Крајини бити гГредмет поткусуривањ а и п ар ти јски х рачуна и комбинација. Крајина се боји да неће бити ж р тв о в ан а оним а који не сам о ш то за ову д р ж ав у никад ниш та не д адош е, већ ко ји су били у одлучном часу, за време борбе, с ону страну ф р о н та, а ко ји и данас само траж е и узима.ју, а ниш та нг да.ју. Ту Б е о г р а д немало да не узмиче и пред З а гребо м и, нарочито, пред Сара.јевом. К рајина се томе чуди, Кра.јина се боји, али К рајина .још упире своје очи и верује у Б ео гр а д , јер држ и да њ е го ва ни национална ни д рж ав н а мисија није заврш ена, нарочито према овим кра.јевима, што к р о з столећа чувају мртву стражу, ко.ји су све д али ш то су могли за стварањ е Југослави је, а ко ји ће, ако буде треб ал о, све дати и за њ ено одрж ањ е.