Ugovor o Poklonu

УГОВОР О ПОКЛОНУ Уговор о поклону је уговор којим се поклонодавац обавезује да из своје имовине пренесе у имовину поклонопримца неко имовинско право, без накнаде и који не може настати без сагласности воља поклонодавца и поклонопримца. Нема својство поклона обећање једне стране да ће другој страни неко трећи без накнаде пренети неко имовинско право. Не сматра се поклоном ако неко у корист другога пропусти стицање имовине или се одрекне припадајућег, још нестеченог права. За разлику од тестамента, као једностраног правног посла (тестатор увек може опозвати тестамент јер његово дејство настаје након смрти оставиоца - mortis causa) којим се, такође, може на друго лице (без обзира да ли је уопште наследник тестатора) пренети без накнаде нека имовинска корист, поклон је уговор тј. двострани правни посао који делује за живота уговорних страна - inter vivos. Уговор о поклону се разликује од уговора о послузи и уговора о остави, зато што је основ за стицање својине или другог имовинског права без накнаде, а наведени уговори то нису (тако се нпр. уговором о остави обавезује оставопримац да прими покретну ствар, а не и непокретну, од оставодавца, да је чува и да је врати кад је овај буде затражио - члан 712. Закона о облигационим односима. Уговор о поклону није регулисан ЗОО па се на њега примењују правна правила из Грађанског законика за Краљевину Србију, Аустријског грађанског законика и Општег имовинског законика. Примена правних правила из раније важећих грађанских законика омогућена је чланом 4. Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације ("Сл. лист ФНРЈ", бр. 86/46). Закон о наслеђивању ("Сл. гласник СРС", бр. 46/95) одређује који правни акти представљају поклон, у смислу тог закона. Чланом 50. Закона о наслеђивању прописано је да се поклоном сматра свако одрицање од права, па и одрицање од наслеђа у корист одређеног наследника, отпуштање дуга, оно што је оставилац за живота дао наследнику на име наследног дела или због оснивања или проширења домаћинства или обављања занимања, као и свако друго бесплатно располагање. Изјава о "уступању наследног дела" санаследнику има значај понуде за закључење уговора о поклону. Уколико понуђени изјави да прихвата понуду између њега и оставиоца настаје уговор о поклону.

ОСОБИНЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ Уговор о поклону је формалан, именован, једнострано обавезан, доброчин, комутативан уговор, а закључује се с обзиром на личност.

Форма уговора о поклону Усмени уговор о поклону, закључен између уговорних страна, после кога није предат предмет поклона поклонопримцу, ствара природну облигацију. Природне облигације нису потпуне облигације јер нису заштићене тужбом. У том смислу је параграфом 564. Грађанског законика за Краљевину Србију прописано: "Ко поклон само усмено учини, а ствар не преда, и на захтевање неће да преда, не може се судом натерати, да предати мора. Само са писменим достоверним доказом може се поклон путем судским тражити".

1

Форма уговора о поклону је битан услов његове пуноважности (ad solemnitatem). Она је предвиђена да би се онемогућила брзоплетост и непромишљеност у чињењу поклона, али и онемогућила неизвесност усмено закључених уговора о поклону. Усмено закључени уговор о поклону не може да постане утужива (цивилна) облигација када би се доказало (нпр. саслушањем сведока) да је он заиста закључен. Уговор о поклону може пуноважно да настане ако је закључен у писаној форми. Писана форма уговора о поклону има две варијанте: • форму приватне писане исправе и • форму писане јавне исправе. У форми писане приватне исправе закључује се, по правилу, уговор о поклону који за предмет има покретне ствари. Уговор о поклону који за предмет има непокретну ствар мора бити закључен у форми писане јавне исправе. Према одредбама члана 4. став 1. Закона о промету непокретности ("Сл. гласник РС", бр. 42/98) уговор о промету непокретности закључује се у писаној форми, а потписи уговарача оверавају од стране суда (законска форма). Промет непокретности, у смислу Закона о промету непокретности, јесте располагање непокретностима правним послом. Располагање се може састојати и у преносу права својине на непокретностима са једног на друго лице, уз накнаду или без накнаде. Уговори који нису закључени на тај начин "не производе правно дејство", тј. ништави су. Уговор о поклону непокретности који је закључен у писаном облику а није оверен од стране суда, може бити конвалидиран. Суд може да призна дејство уговора о поклону непокретности који је закључен у писаном облику и на коме потписи уговарача нису оверени од стране суда, под условом да је уговор испуњен у целини или претежним делом, да није повређено право прече куповине и да није повређен принудни пропис. Уговорне стране могу да се споразумеју да посебна форма буде услов пуноважности њиховог уговора о поклону. Уговор о поклону који није закључен у уговореној форми је ништав. Уговор о поклону може бити закључен и у форми реалне предаје ствари и то само, ако за предмет има телесну ствар (покретну или непокретну). Споразум који је пре тога, усмено закључен, представља предуговор. Извршење предуговора значи закључење и реалног уговора. Реална предаја ствари, као форма закључења уговора о поклону, разликује се од предаје која има за циљ да пренесе право својине и делује према трећим лицима. Уговор о поклону покретних ствари сачињен у писаном облику пуноважан је иако ствар није предата. У том случају се судским путем може захтевати њена предаја. Ако је уговор о поклону закључен усмено, а ствар није одмах него касније предата он на такав начин не постаје реалан (формалан уговор). Усмени уговор о поклону, ако ствар није предата поклонопримцу, нема својство предуговора. Прописи о форми главног уговора важе и за предуговор, ако је прописана форма услов пуноважности главног уговора. Ако би усмени споразум о поклону, на основу кога није извршена предаја ствари, имао својства предуговора он би морао бити сачињен у форми писане исправе (приватне или јавне, зависно од предмета поклона). Ако је усмени уговор о поклону доцније извршен и ствар предата поклонопримцу, поклонодавац не може успешно захтевати враћање ствари уз тврдњу да је то била неутужива облигација. У овом случају извршена је конвалидација усмено закљученог уговора о поклону.

2

Остале правне особине Уговор о поклону је именован уговор, јер је његов назив одређен позитивним прописима и правним правилима који су га детаљно регулисали. Настаје постизањем сагласности воља о битним састојцима уговора. На односе који нису уређени тим уговором примењују се правна правила, као допунско диспозитивна. ЗОО није регулисао уговор о поклону, али у општем делу на више места регулише правне послове или уговоре "без накнаде" (нпр. члан 53. став 3, члан 62, члан 65. став 4, чл. 101, 282 и 283. ЗОО). Опште одредбе ЗОО које се односе на уговоре примењују се на све врсте уговора па и на уговор о поклону. Уговор о поклону припада једнострано обавезним уговорима јер ствара само обавезе на страни поклонодавца. Сходно томе, правила о одговорности за материјалне и правне недостатке испуњења, о раскидању или измени уговора због промењених околности, прекомерном оштећењу, зеленашком уговору, приговору неиспуњења уговора итд, није могуће истицати у уговору о поклону. Од правила да је уговор о поклону једнострано обавезан постоје одступања у уговорима о поклону с налогом (теретом), мешовитом и узајамном поклону. Уговор о поклону је комутативан уговор, јер је у време његовог закључења странама познато ко је поверилац, ко дужник и шта је предмет обавезе поклонодавца. Ако је закључен уговор о поклону будуће ствари чија се вредност незна у време закључења уговора (нпр. уговор о поклону рода купина за 2004. годину), уговор је алеаторан. У уговору о поклону битна су својства обе стране. Најчешће настаје између сродника и других блиских лица, с обзиром на одређену личност (intuitu personae). Намера да се поклон учини (animus donandi) поклонодавца усмерен је према одређеном лицу, што је битан састојак уговора. Изузетно, поклон не мора бити везан за личност (нпр. поклон у општекорисне сврхе).

Битни елементи Уговор о поклону настаје кад две стране постигну сагласност о његовом предмету. Поред овог састојка нужна је и намера да се поклон учини (animus donandi). Уговорне стране пуноважност уговора могу условити и другим састојцима тако да они постану битни. Сагласност страна о предмету уговора и постојање намере да се поклон учини су нужни у сваком уговору о поклону.

Предмет поклона Предмет уговора о поклону је било које имовинско право. То може бити покретна или непокретна ствар у промету, неко друго преносиво апсолутно право (на патент, модел, узорак, жиг итд.) или облигационо право. Предмет уговора о поклону мора испуњавати претпоставке одређене за било који уговор. Он мора бити могућ, допуштен и одређен, односно одредив. Кад је предмет уговора немогућ (субјективно или објективно), недопуштен (противан је принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима), неодређен или неодредив (не садржи податке помоћу којих се његов предмет може одредити), уговор о поклону је ништав. Имовинска права везана за личност не могу бити предмет поклона, као што су законско право издржавања, лична службеност, итд.

3

Уговор о поклону може имати за предмет и имовинско право минималне вредности или вредност само за поклонопримца (поштанска марка која недостаје поклонопримцу да употпуни серију марака, драга фотографија, итд.). Најчешће су предмет поклона имовинска права која постоје у време закључења уговора о поклону, али то могу бити и будуће ствари - род воћака, ствар која ће се тек произвести, итд. Ништав је, међутим, уговор о поклону будућег наследства коме се поклонодавац нада. Уговором о поклону се на поклонопримца преноси право својине или друго имовинско право. Преносилац на стицаоца може да пренесе само она права која има. Поклонодавац, као преносилац у једнострано обавезном уговору не одговара стицаоцу - поклонопримцу за физичке и правне недостатке свог испуњења. Али, уколико је несавесни поклонодавац проузроковао штету поклонопримцу поклањајући му неко туђе имовинско право, одговоран је за ту штету: "Ко са знањем туђу ствар поклони, и ову околност према обдаренику прећути, одговара за штетне посљедице" (параграф 945. Аустријског грађанског законика). Уговор о уступању и расподели имовине за живота уступиоца (претка, оставиоца) представља такође доброчино располагање у корист потомака. Он може обухватити само уступиочеву имовину која постоји у часу уступања и расподеле, у целини или делимично. Ако се са уступањем и расподелом није сагласио неки од потомака који је постао наследник, наступа конверзија, тако да се делови имовине који су уступљени осталим наследницима сматрају као поклон.

Намера да се поклон учини Основ обвезивања поклонодавца је намера дарежљивости - воља да се поклон учини и тако увећа имовина поклонопримца. Ако та намера изостане, није настао уговор о поклону него неки други уговор ако испуњава услове за његову пуноважност. На основу намере да се поклон учини, поклон се разликује од продаје и размене. Сходно томе, ако је одређени новчани износ плаћен другоме у заблуди, без намере да се поклон учини, исплатилац може тражити враћање плаћеног (цондицтио индебити).Намера дарежљивости се не претпоставља. Стога она мора да буде изражена у закљученом уговору или да произилази из околности под којима је уговор о поклону настао. Поклонодавац може учинити поклон да би на тај начин изразио захвалност, поштовање, пажњу или признање поклонопримцу, да би помогао људима у невољи итд. Уговор о поклону је због изостанка намере дарежљивости - ништав.

Способност уговорних страна Општа правила о способности уговарања примењују се и на уговор о поклону, са одређеним одступањима. Пословна способност за чињење поклона није изједначена са способношћу примања поклона. Дете које није навршило четрнаест година живота (млађи малолетник) може предузимати правне послове којима прибавља искључиво права - то јест може примити поклон. Дете које је навршило 14 година живота (старији малолетник) може чинити поклон који има за предмет покретну ствар и право мање вредности. Оно може чинити и поклон веће вредности али само уз претходну или накнадну сагласност родитеља, односно сагласност органа старатељства. Дете које је навршило 15 година живота, међутим може чинити поклоне из имовине коју је стекло зарадом, односно сопственим радом.

4

Обавезе поклонодавца На основу уговора о поклону обавезе преузима само једна страна поклонодавац, а поклонопримац стиче само права. Обавезе поклонодавца су истовремено и права поклонопримца. За поклонодавца из уговора настају обавезе: чувања поклоњене ствари до рока предаје и предаје ствари или уступања одређеног права. Евентуално, због неиспуњења или задоцњења у испуњењу обавезе предаје ствари или преношења права на поклонопримца, поклонопримац дугује и накнаду штете која је због тога настала. Ако је предмет поклона ствар која није одмах предата поклонопримцу, на страни поклонодавца настаје обавеза да ствар чува до истека рока одређеног за њену предају. Ризик случајне пропасти или оштећења ствари у овом случају сноси поклонодавац. До предаје ствари поклонодавац сноси трошкове њеног одржавања. Плодови које ствар даје до рока предаје ствари припадају поклонодавцу као власнику ствари, а од момента када је ту ствар требало да преда - поклонопримцу. Основна обавеза поклонодавца је да поклонопримцу преда ствар, ако му није предата одмах после закључења уговора или да му пренесе неко имовинско право. На основу пуноважног уговора о поклону право својине на покретној ствари стиче се предајом ствари у државину стицаоца. Предаја покретне ствар зависи од врсте ствари, договора страна и природе посла. Поред тих случајева, предаја покретних ствари сматра се извршеном и када из конкретних околности произилази да је извршена предаја ствари. Предаја је релевантна само ако је учињена са намером да на стицаоца пренесе право својине. За стицање права својине на непокретним стварима, поред постојања пуноважног уговора о поклону који мора бити закључен у писменој форми и оверен у суду потребан је и одговарајући начин стицања. Предаја непокретних ствари у државину стицаоца није довољан и релевантан начин предаје као што је то случај код покретних ствари. Право својине на поклоњеној непокретности стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом. На подручјима где важи тапијски систем, начин стицања је означење преноса на самој тапији и предаја тапије. Остала имовинска права поклонодавац на поклонопримца по правилу преноси закључењем уговора о поклону. Закључењем уговора о поклону, поклонодавац може извршити цесију потраживања на поклонопримца као новог повериоца. На основу уговора о поклону поклонопримац постаје овлашћен да захтева од дужника да дуг њему испуни. Уговор о поклону може имати за предмет и преношење имовинских права из ауторског дела или имовинских права из индустријске својине (за искоришћавање патента, узорка, модела, жига итд.) на поклонопримца. У тим ситуацијама уговор о поклону је основ да поклонопримац закључи ауторски уговор, уговор о лиценци или други уговор којим се може стећи предмет поклона. Уколико је ствар, пре предаје поклонопримцу, оштећена или пропала због кривице поклонодавца, у том случају поклонодавац одговара због повреде обавезе чувања ствари која је предмет поклона у складу са одредбама чл. 262 до 269. ЗОО. По правилу, поклонодавац не одговара за материјалне и правне недостатке ствари, односно права које су предмет поклона. Поклонодавац ипак одговара за правне и материјалне недостатке ствари, због којих је поклонопримац претрпео штету,

5

ако је поклонодавац за њих знао или морао знати. Ова одговорност такође настаје због повреде уговорних обавеза. Поклон са налогом или узајамни поклон сматрају се, у погледу материјалних и правних недостатака, као теретни посао. У том случају, поклонодавац одговара за материјалне и правне недостатке поклоњене ствари, односно права, али само ако вредност учињених услуга, односно вредност терета или налога, премашује вредност поклоњене ствари. У случају задоцњења са испуњењем новчаног поклона поклонодавац дугује законску затезну камату од момента падања поклонодавца у доцњу. Уговор о поклону индивидуално одређене и незаменљиве ствари престаје ако је ствар пропала. Ако за пропаст није крив, поклонодавац не дугује поклонопримцу накнаду штете.

Раскид уговора о поклону Закључени уговор о поклону производи дејства као и било који други уговор. Ниједна страна, по правилу, није сама овлашћена да утиче на судбину уговора. "Ко једанпут поклон учини, не може више натраг узети, осим особитих случајева" (параграф 566. Грађанског законика за Краљевину Србију). Уговор о поклону се, сходно томе, може једнострано раскинути ако је то уговором предвиђено. Може се раскинути и сагласном вољом уговорних страна пре него што је извршен - ствар предата, односно пренесено право. Уколико је уговор о поклону у потпуности извршен, споразум о његовом раскиду уз обавезу поклонопримца да поклонодавцу врати предмет поклона, представља нови уговор о поклону са промењеним улогама уговорних страна. За разлику од раскида уговора кога могу захтевати само уговорне стране, опозив уговора о поклону могу захтевати и трећа лица.

Опозив уговора о поклону Ако се стекну околности предвиђене законом, извршени уговор о поклону се може опозвати. Околности због којих се уговор може опозвати настају на страни оставодавца или трећих лица.

Опозив у случају осиромашења поклонодавца Поклонодавац који је после закључења уговора о поклону осиромашио тако да нема довољно средстава за живот, или за издржавање лица која је по закону дужан да издржава, може да раскине уговор, пре него што је ствар предао поклонопримцу. Ако је предмет поклона већ предао поклонопримцу у том случају поклонодавац може да опозове поклон и да захтева од поклонопримца да му врати оно што се од примљеног поклона још налази у његовој имовини. Параграфом 567. Грађанског законика за Краљевину Србију одређено је да се поклон може "порећи" ако поклонодавац "доцније тако осиромаши, да ни живети не може", а параграф 947. Аустријског грађанског законика опозив предвиђа "ако даривалац доцније западне у такву оскудицу, да му недостаје потребно издржавање...". Опозив уговора о поклону кад нема средстава за издржавање поклонодавац може захтевати: • ако поклонодавца нема ко по закону да издржава, односно да лица која су обавезна да га издржавају то нису у стању, • ако поклонопримац није у истом стању у којем се налази поклонодавац (да нема довољно средстава за живот или за издржавање лица која је по закону дужан издржавати) и

6

• да "поклоњена поклонопримца.

ствар

или

њена

вредност

још

постоји"

у

имовини

Ако су остварене претпоставке за опозивање, захтев за опозив поклона поклонодавац ће упутити вансудским путем поклонодавцу, а по потреби, судским путем подношењем тужбе општинском суду против поклонопримца. Поклонопримац је савестан држалац све док му не стигне захтев за опозив поклона, а од тог момента је несавестан држалац. Поклон се опозива у потпуности (параграф 567. Грађанског законика за Краљевину Србију). Према одредбама параграфа 947. Аустријског грађанског законика предвиђен је делимични опозив поклона. Поклонодавац је овлашћен "од обдареника захтевати сваке године законске интересе од дароване суме, уколико поклоњена ствар или њена вредност још постоји". Поклон се неће опозвати ако се поклонопримац обавеже да ће поклонодавцу давати одговарајућа средства која му недостају. Ако је поклонодавац учинио више поклона, поклони се опозивају обрнуто реду како су чињени. Поклони учињени истовремено опозивају се сразмерно броју тих поклона и висини захтева поклонодавца за опозив.

Опозив због грубе незахвалности Поклонодавац може да опозове уговор о поклону ако је поклонопримац испољио грубу незахвалност према поклонодавцу. Уговор о поклону закључује се с обзиром на личност при чему је намера да се поклон (animus donandi)учини битан састојак уговора. Ако је поклонопримац испољио одређени степен незахвалности према поклонопримцу, то је, по већини грађанских законика, разлог за опозивање поклона. Према одредбама параграфа 567. Грађанског законика за Краљевину Србију "дародавац може поклон порећи", поред осталог и "ако обдарени велику неблагодарност спрам дародавца покаже, наносећи вред његовом животу, телу, части, и нарушавајући његову слободу и имање". Према томе, поклонопримац показује "велику неблагодарност" наведеним поступањем (непоступањем) и када оно не представља кривично дело. Такав став је претежно прихваћен и у правној литератури. Супротно томе, параграф 948. став 1. Аустријског грађанског законика као "грубу неблагодарност" разуме такву повреду "тела, части или имања, да се против повредиоца може по службеној дужности или на захтевање повређенога по казненом законику ислеђење предузети". Поклон може бити опозван не само због грубе незахвалности показане лично поклонопримцу, како би то произилазило из уског тумачења параграфа 567. Грађанског законика за Краљевину Србију, него и из грубе незахвалности исказане према члановима његове породице и другим блиским лицима. По захтеву (који је управљен лично против поклонопримца, а не његових наследника) о опозиву одлучује суд. Захтев за опозив се може поднети у року од десет година, од дана кад је поклонодавац сазнао за радње (нерадње) поклонопримца које представљају велику незахвалност (правно правило из члана 490. став 1. Општег имовинског законика). Право на опозив поклона не прелази на наследнике поклонодавца који је умро пре истека рока за опозив. Могућност да наследници захтевају враћање поклона које је учинио оставилац наследницима или трећим лицима регулисана је позитивним правом - Законом о наслеђивању. Ако је поклонодавац грубу незахвалност опростио, он се тиме и одрекао права да тражи опозив поклона. Сматра се да је опростио и онда, кад за време живота, није

7

судским путем захтевао опозив поклона (правно правило из члана 490. став 2. Општег имовинског законика).

Враћање поклона у случају развода или поништења брака Најчешћи облигациони уговор између брачних другова је уговор о поклону. Породични закон ("Сл. гласник РС", бр. 18/2005), међутим, није регулисао враћање поклона у случају развода или поништења брака. Чланом 196. Породичног закона, прописано да се на имовинске односе супружника, ванбрачних партнера, детета и родитеља, те чланова породичне заједнице који нису уређени Породичним законом, примењују одредбе закона којим се уређују својинскоправни односи и закона којим се уређују облигациони односи. Сходно томе, у случају развода или поништења брака брачни друг као поклонодавац може да захтева враћање учињених поклона, у складу са општим правилима о опозиву уговора о поклону.

Побијање уговора о поклону У законом одређеним ситуацијама трећа лица су овлашћена да захтевају враћање предмета поклона у целини или делимично тако да његово дејство престаје између уговорних страна.

Враћање поклона због повреде нужног дела Ако је оставилац поклонима које је учинио законским наследницима или трећим лицима повредио нужни део законских наследника, нужни наследници могу захтевати враћање предмета поклона. Нужни је онај део заоставштине са којом оставилац није могао располагати. Нужни део је повређен ако је вредност оставиочевих тестаментарних располагања и поклона учињених нужном наследнику или лицу уместо кога овај долази на наслеђе мања од наследниковог нужног дела. Кад је нужни део повређен, а смањењем тестаментарних располагања није намирен нужни део, враћају се и поклони. Поклони се враћају обрнуто реду којим су чињени. Поклони учињени истовремено враћају се сразмерно. Враћање поклона могу захтевати само нужни наследници. Право да захтева враћање поклона припада и наследницима оставиочевог потомка или усвојеника, који није захтевао нужни део, а умро је пре истека рока за постављање захтева, у року од шест месеци од смрти потомка или усвојеника.

Враћање поклона због повреде обавезе издржавања Ко је дужан некоме да даје издржавање, не може да повреди право издржаваног лица, чинећи поклон трећем лицу. Издржавана лица су овлашћена да захтевају враћање поклона од трећег лица, ако сам поклонодавац није опозвао учињени поклон. Побијање ових располагања поклонодавца могу да захтевају само она лица која је поклонодавац по закону дужан да издржава, ако је тиме смањио своју имовину и угрозио или онемогућио њихово издржавање (параграф 565. став 2. Грађанског законика за Краљевину Србију и параграф 950. Аустријског грађанског законика). Предмет поклона поклонопримац може да задржи ако преузме обавезу издржавања трећих лица која су поднела захтев за опозив поклона (facultas alternativa). Поклонопримац је савестан држалац предмета поклона до тренутка сазнања за поднесени захтев (то је, по правилу, моменат кад је поклонопримцу достављена тужба на одговор). Тужба за враћање предмета поклона може се поднети и против наследника поклонопримца, ако се поклон или његова противвредност налази у заоставштини.

8

Побијање поклона од стране поверилаца Правило је да су облигациони односи између дужника и трећих лица за повериоца res inter alios acta. Изузетак од овог правила представља могућност повериоца да, под одређеним претпоставкама, побија уговор о поклону кога је закључио његов дужник са трећим лицем, али и друге правне радње. Такве радње поверилац побија подношењем тужбе (actio Pauliana) против трећег, односно истицањем приговора против захтева трећег лица према дужнику повериоца или његових правних следбеника, коме је дужник учинио поклон. Основна општа претпоставка за побијање је да постоји потраживање повериоца према дужнику доспело за наплату (без обзира кад је настало) и да је дужник инсолвентан (што је дужан поверилац доказати), а није потребно безуспешно против дужника водити поступак извршења, да би се, на основу тога, извео закључак о инсолвентности дужника. Уговор о поклону презадуженог дужника побија се тужбом или приговором ван стечајног поступка. Побијањем дужниковог уговора о поклону уговор губи дејство само према тужиоцу (повериоцу) и то у мери потребној за испуњење његовог потраживања. Поред општих претпоставки за успешно побијање морају се стећи и посебне претпоставке које зависе од чињенице да ли је располагање теретно или бестеретно као и да ли је дужник сродник трећег лица или није. Ако је дужник уговорима о поклону смањио своју имовинску масу, сматра се да је дужник знао да предузетим располагањем наноси штету повериоцу и за побијање тих радњи не захтева се да је трећем лицу то било познато или могло бити познато. Треће лице ове претпоставке не може обарати (iuris et de iure). Тужбу за побијање поверилац може поднети у року од три године од дана када је предузета правна радња коју побија, односно од дана када је требало предузети пропуштену радњу. Паулијанска тужба се подноси против трећег лица (а не дужника) противника побијања са којим је или у чију је корист предузета правна радња која се побија, односно против његових

УГОВОР О ПОКЛОНУ КАО ПРИВИДАН УГОВОР Уговор о поклону као двострани правни посао настаје када је између уговорних страна постигнута потпуна сагласност озбиљних, слободних и стварно изражених воља о обавези поклонодавца да, са намером да учини поклон (animus donandi), пренесе у својину поклонопримцу неку своју ствар или право, без икакве обавезе поклонопримца. Када изражена воља обе уговорне стране код уговора о поклону није стварна, односно када постоји обострана свесна несагласност о нестварности (привидности) уговора, ради се о привидном (симулованом, фиктивном) уговору о поклону. Привидан уговор о поклону треба разликовати од неспоразума. Према члану 63. ЗОО кад стране верују да су сагласне, а у ствари међу њима постоји неспоразум о природи уговора или о основу или о предмету обавезе, уговор не настаје. "Спорно пуномоћје је неважеће, јер се заснива на непостојећем налогу (члан 63. ЗОО), пошто адвокат од властодавца никада није добио налог да обави правни посао са садржином као у спорном пуномоћју, већ сасвим други правни посао. Како је на основу таквог пуномоћја касније закључен побијани уговор и он се има сматрати

9

непостојећим." (Из пресуде Окружног суда у Ваљеву, Гж. 1069/2004 од 6.9.2004. године.) Да би постојао привидан (фиктивни) уговор о поклону неопходно је да постоји сагласност уговорних страна да се закљученим уговором не остваре његова дејства. Такав уговор се закључује ради: • постизања неког другог циља, углавном недозвољеног, најчешће ради изигравања неког законског прописа или права трећих лица (апсолутна, празна симулација или чист привидан уговор) или • прикривања неког другог правног посла између истих страна, (симулован уговор), када је, нпр. у циљу изигравања права прече куповине трећег лица, закључен уговор о поклону непокретности у законској форми као симулован уговор који прикрива уговор о продаји као прикривени, дисимуловани уговор. Основна одлика симулованог уговора о поклону јесте истовремено постојање два уговора, првог који је јавни, али лажан (привидан, симуловани уговор о поклону) и другог који је тајни, али истинит (прикривени, дисимуловани уговор). Привидан уговор о поклону је ништав, јер према члану 66. став 1. ЗОО, привидан уговор нема дејства међу уговорним странама. "Привидан уговор не производи правно дејство и стога се не може раскинути." (Из пресуде Окружног суда у Ваљеву, Гж. 228/2004 од 27.2.2004. године.) Према ставу 2. члана 66. ЗОО, ако привидан уговор прикрива неки други уговор, тај други важи ако су испуњени услови за његову правну ваљаност (конверзија). "Када је Уговором о поклону непокретности, који је оверен у суду, уговорена обавеза доживотног издржавања поклонодавца, који своју непокретност одмах преноси поклонопримцу у својину, уговор о поклону као симуловани правни посао не производи правно дејство, али је пуноважан дисимуловани двострано-обавезни уговор, sui generis, који има елементе уговора о доживотном издржавању." (Из пресуде Врховног суда Србије, Рев. 2195/93). Привидност уговора не може се истицати према трећем савесном лицу. Правило о привидности код уговора о поклону примењује се и у случају када се у уговору неко лице само привидно појављује као уговорна страна, (тзв. подметнуто лице), уместо правог уговарача у чијој имовини треба да се остваре дејства уговора (персонална симулација). Правна важност тако прикривеног уговора процењује се према општим условима и према томе да ли би се могло узети да је подметнуто лице заступник правог уговорача. "Када су поклонодавци најпре куповином прибавили непокретност а потом, простом сагласношћу воља, без накнаде, уступили поклонопримцу, као свом детету своје место купаца у писменом уговору о купопродаји те непокретности, овереном пред

10

судом, уз постојање намере на страни поклонодаваца да се на тај начин поклонопримцу учини поклон, има се сматрати да је на тај начин, поред уговора о купопродаји истовремено закључен и уговор о поклону непокретности у прописаној форми.'' (Из пресуде Окружног суда у Ваљеву, Гж. 191/2001 од 18.2.2001. године.)

11