Udo Snele - Uvod u Novozavetnu Egzegezu

Удо Шнеле

Увод у новозаветну егзегезу

Универзитет у Београду Православни богословски факултет Уредник др Родољуб Кубат

Удо Шнеле

Увод у новозаветну егзегезу Са немачког превео, на основу 6. издања из 2005: Предраг Драгутиновић

Лектура др Ксенија Кончаревић Техничка припрема за штампу Оливер Суботић Дизајн корица Милорад Видовић

Штампа Драслар партнер Тираж 500

БИБЛИЈСКА БИБЛИОТЕКА



Београд 2007.

Наслов изворника Udo Schnelle Einführung in die neutestamentliche Exegese (6. Auflage), Göttingen 2005. Сва права задржана © Vandenhoeck & Ruprecht GmbH & Co. KG, Udo Schnelle: Einführung in die neutestamentliche Exegese. Göttingen, 6. Auflage 2005. За српско издање © Православни богословски факултет Универзитета у Београду Београд 2007.

Бе­ле­шка о ауто­ру Проф. др Удо Шне­ле ре­дов­ни је про­фе­сор Но­во­га За­ве­та на Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту у Ха­леу. Мо­но­гра­фи­је: Ger­chtig­ke­it und Chri­stus­ge­gen­wart. Vor­pa­u­li­nische und pa­u­li­ nische Ta­u­fet­he­o­lo­gie, 21986; An­ti­do­ke­tische Chri­sto­lo­gie im Jo­han­ne­se­van­ge­li­um, 1987; Wan­ dlun­gen im pa­u­li­nischen Den­ken, 1989; Ne­u­te­sta­men­tlic­he Anthro­po­lo­gie, 1991; Ne­u­er Wettste­in I/2, 2001; Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 52005; Das Evan­ge­li­um nach Jo­han­nes, 32004; Pa­u­lus. Le­ben und Den­ken, 2003; Члан­ци.

Пред­го­вор ше­стом из­да­њу Ова књи­га на­сто­ји да до­при­не­се оспо­со­бља­ва­њу сту­де­на­та за ме­то­до­ло­шки осми­шље­но ба­вље­ње Но­вим За­ве­том. У том ци­ љу она пре­у­зи­ма са­вре­ме­на пи­та­ња, а да не од­у­ста­је од опро­ба­ них ме­тод­ских ко­ра­ка. Је­дан по­глед на раз­вој у по­след­ње две де­це­ни­је ја­сно по­ка­зу­је да се као сми­сле­на по­ка­за­ла не ме­то­ до­ло­шка уни­форм­ност, на овај или онај на­чин, већ све­сна ме­ то­до­ло­шка ра­зно­ли­кост и ком­би­на­ци­ја ме­то­да. За ше­сто из­да­ње текст је опет на мно­гим ме­сти­ма пре­ра­ ђен, до­пу­њен и у пот­пу­но­сти на­но­во са­ста­вљен. Го­спо­дин др Ми­ха­ел Ла­бан (2. 3. 13) и го­спо­дин др Ман­фред Ланг (15) та­ко­ ђе су пре­ра­ди­ли сва­ки сво­ју тек­сту­ал­ну це­ли­ну. За про­ду­бље­ ње и да­љи рад упу­ћу­јем на мој Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment (Увод у Но­ви За­вет), 52005.

Ха­ле, март 2005. 

Удо Шне­ле

Пред­го­вор Већ се у ра­но­хри­шћан­ској ли­те­ра­ту­ри мо­же на­ћи из­ве­штај у ко­јем се го­во­ри да су апо­сто­ли про­по­ве­да­ли ре­чи Го­спод­ ње пре­ма по­тре­ба­ма или окол­но­сти­ма. На­и­ме, Па­пи­је Је­ра­ пољ­ски је пи­сао ка­ко је апо­стол Пе­тар „го­во­рио уче­ња пре­ ма по­тре­ба­ма, а не као да је из­ла­гао по­ре­дак Го­спод­њих ре­ чи“ (Eвсевије, ЦИ, 3, 39, 15). Да­кле, апо­стол је во­дио ра­чу­на о то­ме ко­ме се обра­ћа и ка­ко се обра­ћа. Кон­ста­та­ци­ја да је про­по­ве­да­ње Еван­ђе­ља осми­шља­ва­но та­ко да се узи­ма­ла у об­ зир пер­спек­ти­ва оних ко­ји­ма је про­по­ве­да­но на­во­ди на за­кљу­ чак да је за раз­у­ме­ва­ње но­во­за­вет­них тек­сто­ва ве­о­ма ва­жно да се схва­те кон­крет­не по­тре­бе ра­не Цр­кве – жи­вот­ног про­ сто­ра у ко­ме на­ста­ју Еван­ђе­ља. Упра­во због кон­крет­них по­ тре­ба Па­пи­је на­во­ди да апо­стол ни­је „из­ла­гао по­ре­дак Го­спод­ њих ре­чи“, тј. Еван­ђе­ља ни­су про­по­ве­да­на као не­ко си­стем­ ски из­ло­же­но уче­ње, по­го­то­во не уче­ње ко­је се про­по­ве­да ван вре­мен­ско-про­стор­них ко­ор­ди­на­та. Овај ма­ли за­хват до­во­ди нас у сво­је­вр­сну ер­ми­нев­тич­ку си­ту­а­ци­ју. Од­мах су уоч­љи­ва три еле­мен­та: 1. Ре­чи Го­спод­ње (уче­ње) – пред­мет ту­ма­че­ња; 2. апо­стол Пе­тар – ту­мач ре­чи (уче­ња) и 3. ра­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца – ре­ци­пи­јент. Ер­ми­нев­тич­ка си­ту­а­ци­ја се бит­но из­ме­ни­ла од по­ста­по­ стол­ског до­ба. Ту­ма­че­ње ре­чи Го­спод­њих се, из ра­зу­мљи­вих раз­ло­га, вре­ме­ном све ви­ше ба­зи­ра­ло на Пи­сму. Апо­сто­ли су ту­ма­чи­ли до­га­ђа­је у ко­ји­ма су и са­ми уче­ство­ва­ли или су их слу­ша­ли од не­по­сред­них уче­сни­ка; оци пак ту­ма­че то што су им апо­сто­ли пре­да­ли. За раз­ли­ку од апо­стол­ског ту­ма­че­ња но­ 

во­за­вет­них до­га­ђа­ја, ка­сни­ји оци у за­да­тим екли­си­о­ло­шким окви­ри­ма та­ко­ђе хри­сто­ло­шки ту­ма­че Пи­смо. Исти­на је по­ све­до­че­на у Пи­сму и Пре­да­њу Цр­кве, али до ње је тре­ба­ло до­ ћи и да­ље је бо­го­слов­ски осми­шља­ва­ти и ег­зи­стен­ци­јал­но ту­ ма­чи­ти у но­вим жи­вот­ним окол­но­сти­ма. Но­ви ре­ци­пи­јен­ти, спо­ља­шњи иза­зо­ви, уну­тра­шњи про­це­си и дру­ге окол­но­сти од­ра­жа­ва­ли су се на ег­зе­ге­зу, као што су се у апо­стол­ско до­ ба од­ра­жа­ва­ле на са­мо ту­ма­че­ње до­га­ђа­ја. Ег­зе­гет­ски по­сту­ пак је од по­чет­ка био сло­жен и прет­поствљао је бит­не ер­ми­ нев­тич­ке мо­мен­те: ту­ма­ча, пред­мет ту­ма­че­ња, аспект ту­ма­че­ ња и ре­ци­пи­јен­та. Узи­ма­ње у об­зир ових еле­ме­на­та, да­кле, не пред­ста­вља но­ ви­ну и от­кри­ће са­вре­ме­них ер­ми­нев­тич­ких про­ми­шља­ња. Оци су би­ли све­сни чи­ње­ни­це да Пи­смо ни­је „па­ло с не­ба“, не­го да је на­ста­ло ме­ђу љу­ди­ма у од­ре­ђе­ном исто­риј­ском тре­ нут­ку. Јо­ван Зла­то­уст на­гла­ша­ва да „тре­ба ис­пи­та­ти ко је онај ко­ји је пи­сао, ка­да је пи­сао и о че­му је пи­сао“ (PG 51, 71). Ата­ на­си­је Ве­ли­ки, ту­ма­че­ћи Је­вр 1 4, из­но­си свој ер­ми­нев­тич­ки прин­цип: „као што ва­жи уоп­ште за чи­та­во Пи­смо, та­ко и у овом сти­ху мо­ра се с по­себ­ном па­жњом во­ди­ти ра­чу­на о то­ме у ко­је вре­ме апо­стол го­во­ри, као и о лич­но­сти­ма и ства­ри­ма (о ко­ји­ма го­во­ри), да не би чи­та­лац о овом или не­чем дру­гом сте­као по­гре­шно зна­ње и од­сту­пио од пра­вог сми­сла“ (PG, 26, 124 BC). На­рав­но, за­да­так је био „про­ни­ца­ње у тај­не Све­све­ тог Ду­ха“. Иако је у тек­сту тра­жио „скри­ве­ни би­сер раз­у­ме­ва­ ња“, Те­о­до­рит Кир­ски се, као и мно­ги дру­ги оци, ба­вио је­зич­ ком ана­ли­зом тек­сто­ва на на­чин ко­ји је од­го­ва­рао ду­ху ње­го­ вог вре­ме­на. Ува­жа­ва­ње до­слов­ног и скри­ве­ног сми­сла зах­те­ ва­ло је од­го­ва­ра­ју­ћи ме­то­до­ло­шки по­сту­пак. На то ука­зу­је и Иси­дор Пе­лу­си­от: „Тре­ба да на­уч­ним ме­то­да­ма рас­ту­ма­чиш бо­жан­ско Пи­смо, и си­ле истог ум­но да ис­тра­жу­јеш, те да се не усу­ђу­јеш олакo не­до­дир­љи­ве и не­до­ку­чи­ве тај­не по­ја­шња­ ва­ти“ (PG 49, 319). Тек­сту се, пре­ма ми­шље­њу Ва­си­ли­ја Ве­ли­ ког, мо­ра озбиљ­но при­сту­пи­ти „пре­и­спи­ту­ју­ћи се над сва­ком реч­ју и сло­гом; из­о­штре­ним умом и бр­зи­ном на по­бо­жност ис­тра­жи­ва­ти, по­зна­ва­ју­ћи циљ при­зва­ња на­шег, по­што и ви­ 

ше­знач­ну исти­ну увек тре­ба ис­тра­жи­ва­ти“ (PG 32, 69). Отач­ ки при­ступ је ја­сан: у Пи­сму је Исти­на; ну­жно је из­на­ћи на­чин ка­ко до­ћи до ње. Бу­ду­ћи да­кле да све­то­пи­сам­ски текст ни­је без­кон­тек­сту­ ал­ни го­вор ко­ји се де­сио у без­вре­ме­ном и бес­про­стор­ном, ње­ го­во ту­ма­че­ње под­ра­зу­ме­ва вре­ме, ме­сто, пи­сца, ре­ци­пи­јен­ те и дру­ге мо­мен­те бит­не за ње­го­во раз­у­ме­ва­ње. То­га су очи­ глед­но би­ли све­сни већ пр­ви по­ста­по­стол­ски бо­го­сло­ви. Ме­ ђу­тим, још је­дан мо­ме­нат је ва­жан ка­да се го­во­ри о ту­ма­че­њу би­блиј­ског тек­ста. Ту­ма­че­ње Пи­сма ни­је би­ла при­ват­на ствар по­је­дин­ца не­го се од­но­си­ло на ши­ру за­јед­ни­цу – Цр­кву, што је исто­вре­ме­но зна­чи­ло из­ве­сну за­ко­ни­тост у ту­ма­че­њу, тј. пред­ ви­дљив ме­то­до­ло­шки по­сту­пак ко­ји је оне­мо­гу­ћа­вао да ту­ма­ че­ње бу­де про­из­вољ­но. Већ су у по­зном ју­да­и­зму раз­ви­је­на не­ ка ва­жна пра­ви­ла ту­ма­че­ња (нпр. се­дам Хи­ле­ло­вих пра­ви­ла). Текст је ту­ма­чен у фор­ми у ко­јој су га мо­гли раз­у­ме­ти дру­ги, од­но­сно са­о­бра­зно њи­хо­вим струк­ту­ра­ма ми­шље­ња и по­сто­ је­ћим ме­то­да­ма. Из исто­ри­је отач­ке ег­зе­ге­зе по­зна­то је да су се оци слу­жи­ ли але­го­ре­зом као и гра­ма­тич­ко-исто­риј­ским и ти­по­ло­шким ту­ма­че­њем Све­тог Пи­сма. По­зна­то је и то да су ове ме­то­ де већ по­сто­ја­ле у по­зном ју­да­и­зму и је­ли­ни­стич­ком све­ту. Гра­ма­тич­ко-исто­риј­ском ме­то­дом (до­слов­ним сми­слом) ко­ ри­сти­ли су се ра­би­ни па­ле­стин­ско-ва­ви­лон­ске шко­ле, док су але­го­ре­зу ко­ри­сти­ли алек­сан­дриј­ски Је­вре­ји ко­ји су је пре­у­зе­ ли од је­лин­ских фи­ло­со­фа и гра­ма­ти­ча­ра. Сем ти­по­ло­ги­је ко­ ја се у нај­ве­ћој ме­ри раз­ви­ла у хри­шћан­ској ег­зе­ге­зи, гра­ма­тич­ ко-исто­риј­ско ту­ма­че­ње и але­го­ре­за би­ли су оп­ште­при­хва­ће­ не ме­то­де ту­ма­че­ња тек­сто­ва у ан­тич­ком све­ту. Њих је Цр­ква при­хва­ти­ла као кул­тур­но до­стиг­ну­ће све­та у ко­ме је по­сто­ја­ ла. Исто­вре­ме­но, пи­та­ње ег­зе­гет­ске ме­то­де је у па­три­стич­кој ег­зе­ге­зи увек би­ло отво­ре­но. Цр­ква ни­ка­да ни­је, ни­ти пу­тем са­бор­ских од­лу­ка, ни­ти ис­ка­зи­ма нај­ве­ћих бо­го­сло­ва, при­ви­ ле­го­ва­ла или ап­со­лу­ти­зо­ва­ла не­ку од­ре­ђе­ну ме­то­ду ту­ма­че­ња Пи­сма, ни­ти је не­ке дру­ге ме­то­де од­ба­ци­ла или их про­гла­си­ла не­по­жељ­ним у би­блиј­ској ег­зе­ге­зи. Нај­бо­љи при­мер за ме­то­ 

до­ло­шку син­те­зу је ег­зе­гет­ско де­ло Јо­ва­на Зла­то­у­стог ко­ји је у сво­јим ту­ма­че­њи­ма ко­ри­стио и гра­ма­тич­ко-исто­риј­ску ме­ то­ду сво­га вре­ме­на, али и але­го­ре­зу ка­да је то сма­трао при­ме­ ре­ним (уп. PG 64, 753). Код ве­ћи­не ота­ца за­пра­во је при­сут­на ме­то­до­ло­шка син­те­ за, тј. при­ме­на ви­ше ме­то­да у за­ви­сно­сти од ти­па тек­ста и кон­ тек­ста ту­ма­ча. Исто­вре­ме­но, оци ег­зе­ге­ти су ко­ри­сти­ли сва са­зна­ња и до­стиг­ну­ћа епо­хе у ко­јој су жи­ве­ли и при­ме­њи­ва­ли их у сво­јим ту­ма­че­њи­ма Пи­сма, узи­ма­ју­ћи на тај на­чин озбиљ­ но дух и по­тре­бе вре­ме­на. Та­ко су они ме­то­де и са­зна­ња сво­ је епо­хе при­ла­го­ђа­ва­ли па­стир­ском ра­ду и про­по­ве­ди Еван­ђе­ ља. У том сми­слу оста­је као све­тли при­мер за пра­во­слав­не би­ бли­сте ег­зе­гет­ски за­хват Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког у ње­го­вом де­лу Ше­ сто­днев. Са­вре­ме­ном чи­та­о­цу ово де­ло мо­же би­ти те­шко за чи­та­ње, на по­је­ди­ним ме­сти­ма не­ра­зу­мљи­во и не­спо­ји­во са да­на­шњом на­уч­ном сли­ком све­та, али тре­ба на­гла­си­ти да је у вре­ме­ну у ко­ме је на­ста­ло (IV век) оно би­ло јед­на из­у­зет­на син­те­за бо­го­слов­ко-на­уч­них зна­ња. Овај за­хват оста­је трај­но све­до­чан­ство да је те­о­ло­ги­ја по­зва­на да се на­уч­но ба­ви твар­ ном ди­мен­зи­јом све­та. Сва­ка­ко је ва­жно на­гла­си­ти да су оци би­ли све­сни и до­ме­ та ме­то­да, што се и да­нас мо­ра ува­жи­ти као јед­на од основ­них ер­ми­нев­тич­ких по­став­ки. Ге­не­рал­но гле­да­но, у па­три­стич­кој ег­зе­ге­зи ва­жи да хри­сто­ло­шке и со­ти­ри­о­ло­шке ер­ми­нев­тич­ке по­став­ке ре­ла­ти­ви­зу­ју сва­ку ме­то­ду, али је ја­сно и то да је сва­ ка ме­то­да до­бро­до­шла. За цр­кве­не оце је циљ ег­зе­ге­зе ва­жни­ ји од ме­то­де пу­тем ко­је се до ње­га до­ла­зи. Ре­пре­зен­та­тив­но за пра­во­слав­ну богословскo-ег­зе­гет­ску ми­сао је ми­шље­ње ко­је је Гри­го­ри­је Ни­ски из­ра­зио у по­гле­ду ме­то­да: „Све­јед­но је да ли те­о­ри­ју ко­ја про­из­ла­зи из ана­го­ги­је на­зи­ва­мо тро­по­ло­ги­ја или але­го­ри­ја или ка­ко год дру­го, јер не про­ми­шља­мо о на­зи­ ви­ма, већ је са­мо ва­жно да има­мо ко­ри­сти од сми­сло­ва“ (уп. кри­тич­ко из­да­ње де­ла Гри­го­ри­ја Ни­ског код W. Ja­e­ger, Gri­go­ rii Nysse­ni Ope­ra, Pro. VI 5, Ber­lin–Le­i­den, 1921). Ве­ли­ки Ка­па­ до­ки­јац да­кле ни­је за­ин­те­ре­со­ван за то ка­ко се тач­но зо­ве ко­ ји ег­зе­гет­ски ме­тод, већ му је ва­жно ко­ли­ко је је­дан ме­тод ко­ 10

ри­стан да уз­ве­де ка те­о­ри­ји, ка вр­лин­ском жи­во­ту и ха­ри­зма­ тич­ком зна­њу (уп. исто, VI 436). На­рав­но, да би се до то­га до­ шло по­треб­на је не­ка од ме­то­да. Гра­ма­тич­ко-исто­риј­ска ме­то­да, але­го­ре­за, тро­по­ло­ги­ја, ти­ по­ло­ги­ја, би­ле су на­уч­не ме­то­де ан­тич­ког до­ба. Оне, сва­ка на свој на­чин, из­ра­жа­ва­ју дух то­га до­ба, а исто­вре­ме­но де­лом обра­зу­ју тај исти дух. До из­ра­же­ни­јих про­ме­на у сми­слу при­ сту­па Пи­сму до­ла­зи у Сред­њем ве­ку. Сред­ње­ве­ков­на ег­зе­ге­за је, на­рав­но, из­ра­жа­ва­ла дух сред­ње­ве­ко­вља, и у од­ре­ђе­ној се ме­ри раз­ли­ко­ва­ла од ан­ти­ке. Бо­го­слов­ско-ег­зе­гет­ски иза­зо­ ви сред­ње­ве­ко­вља би­ли су бит­но дру­га­чи­ји од оних из ан­тич­ ког до­ба. По­ја­вљи­ва­ње ка­те­на, ком­пи­ла­циј­ских ко­мен­та­ра, схо­ли­ја и дру­гих ег­зе­гет­ских при­руч­ни­ка усло­вље­но је из­ве­ сним бит­ним мо­мен­ти­ма ка­рак­те­ри­стич­ним за то раз­до­бље. Цр­ква се у хри­сти­ја­ни­зо­ва­ној им­пе­ри­ји на­шла у дру­га­чи­јој си­ ту­а­ци­ји, и то се сва­ка­ко од­ра­зи­ло и на ег­зе­ге­зу. До про­ме­на је до­шло услед раз­ли­чи­те жи­вот­не си­ту­а­ци­је ко­ја је са со­бом но­ си­ла но­ве иза­зо­ве, док су ста­ри, због сво­је не­ак­ту­ел­но­сти, по­ ла­ко оста­вља­ни по стра­ни. То зна­чи да су про­ме­не, до ко­јих је у по­гле­ду ег­зе­ге­зе до­шло у Сред­њем ве­ку у од­но­су на ан­ти­ку, у нај­ве­ћој ме­ри усло­вље­не “спо­ља­шњим фак­то­ром“. “Спо­ља­шњи фак­тор“ је играо вр­ло ва­жну уло­гу и у па­три­ стич­кој ег­зе­ге­зи, што је већ ви­дљи­во у раз­ли­чи­том при­сту­пу тек­сту алек­сан­дриј­ске и ан­ти­о­хиј­ске шко­ле. Со­ци­јал­ни, кул­ту­ ро­ло­шки и ду­хов­ни ми­ље ите­ка­ко се од­ра­жа­ва на са­му ег­зе­ге­ зу. На­рав­но, “спо­ља­шњи фак­тор“ је про­мен­љив, ја­вља­ју се но­ ви иза­зо­ви – њих но­си дух епо­хе. Но­ви мо­мен­ти пре­ла­ма­ју ци­ ви­ли­за­циј­ски ток и Цр­кву до­во­де у но­ву жи­вот­ну си­ту­а­ци­ју. Из­ла­ском из Сред­њег ве­ка Цр­ква се на­шла у по мно­го че­му дру­га­чи­јој жи­вот­ној си­ту­а­ци­ји. Но­ви век и фе­но­ме­ни ко­ји га пра­те за ег­зе­ге­зу пред­ста­вља­ју но­ви “спо­ља­шњи фак­тор“. Ту чи­ње­ни­цу је са­вре­ме­на би­блиј­ско-те­о­ло­шка ег­зе­ге­за ду­жна да ува­жи. Као што је Сред­њи век до­нео про­ме­ну у од­но­су на Ста­ри, та­ко Но­ви век, по тој ис­тој ло­ги­ци, прет­по­ста­вља не­ што но­во. Пред Цр­кву не ис­кр­са­ва­ју са­мо но­ви бо­го­слов­скоег­зе­гет­ски, не­го и ме­то­до­ло­шки иза­зо­ви. 11

Ду­хов­но-исто­риј­ска по­за­ди­на но­вог до­ба је су­штин­ски про­же­та от­кри­ћи­ма и до­стиг­ну­ћи­ма при­род­них на­у­ка, фи­ло­ со­фи­је, еко­но­ми­је, фи­ло­ло­ги­је и дру­гих ху­ма­ни­стич­ких на­у­ ка. У овом кон­тек­сту но­ви идеј­ни кон­цеп­ти под­ра­зу­ме­ва­ју и дру­га­чи­ју ме­то­до­ло­ги­ју. Ис­тра­жи­вач­ки мо­ме­нат по­ста­је је­дан од пре­суд­них за но­во­ве­ков­ну ме­то­до­ло­ги­ју. По при­ро­ди ства­ ри то се од­ра­жа­ва на те­о­ло­ги­ју и ег­зе­ге­зу. Но­ва пи­та­ња тра­ же но­ве од­го­во­ре; с дру­ге стра­не, до не­ких од­го­во­ра се нај­ при­род­ни­је до­ла­зи при­ме­ном ва­же­ћих ме­то­да. Тај фе­но­мен је био при­су­тан већ у ан­тич­ком хри­шћан­ству – алек­сан­дриј­ски оци су се ко­ри­сти­ли але­го­ре­зом упра­во сто­га што је она у то до­ба би­ла ва­же­ћа и оп­ште­при­хва­ће­на. Да­нас је исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да осно­ва сва­ке би­ блиј­ске ме­то­до­ло­ги­је. По ско­ро јед­но­гла­сном ми­шље­њу да­ на­шњих ег­зе­ге­та, без об­зи­ра на кон­фе­си­о­нал­ну при­пад­ност, исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да је по­ла­зна тач­ка за ту­ма­че­ње би­блиј­ских тек­сто­ва. За вред­но­ва­ње исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­ то­де сва­ка­ко је ва­жно има­ти на уму чи­ње­ни­цу да су би­блиј­ски тек­сто­ви на­ста­ли у ан­тич­ко до­ба, а дух оно­га вре­ме­на бит­но је раз­ли­чит од са­вре­ме­ног. Упра­во је то нај­ва­жни­ји раз­лог за упо­тре­бу исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­то­де као ме­то­до­ло­шког по­ ступ­ка ко­јим се по­ку­ша­ва пре­не­ти пр­во­бит­ни сми­сао у са­вре­ ме­ну ре­ал­ност. Исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да омо­гу­ћа­ва да се што је тач­ни­је мо­гу­ће од­ре­ди пр­во­бит­на те­о­ло­шка ин­тен­ци­ја тек­ста. Она об­у­хва­та низ по­је­ди­нач­них на­уч­них ме­то­да ко­је пру­жа­ју мо­гућ­ност пре­ва­зи­ла­же­ња исто­риј­ске дис­тан­це и не­ ја­сно­ћа ко­је на­ста­ју због те дис­тан­це. То у осно­ви зна­чи при­ ступ би­блиј­ском тек­сту у окви­ру ње­го­вог исто­риј­ског кон­ тек­ста и са раз­ли­чи­тих тач­ки гле­ди­шта. До­ду­ше, исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да се раз­ви­ла у на­уч­ ним кру­го­ви­ма ко­ји су соп­стве­не иде­је за­сни­ва­ли на фи­ло­ соф­ским по­став­ка­ма европ­ског про­све­ти­тељ­ства. На осно­ву ове ме­то­де би­блиј­ски струч­ња­ци су по­ку­ша­ли да „објек­тив­ но-ана­ли­тич­ки са­гле­да­ју ства­ри ка­кве оне је­су“. Сам при­ступ зна­њу је, због пре­на­гла­ша­ва­ња ра­ци­о­нал­ног, био ре­дук­ци­о­ни­ стич­ки. На­уч­на па­ра­диг­ма уте­ме­ље­на на ра­ци­о­на­ли­зму и ем­ 12

пи­ри­зму прет­по­ста­вља­ла је да се ства­ри нај­бо­ље мо­гу раз­у­ме­ ти ако се ана­ли­тич­ки раз­ло­же на са­став­не де­ло­ве, а по­том се раз­ма­тра­ју из „на­уч­но-не­у­трал­не“ пер­спек­ти­ве. То је у осно­ви тре­ба­ло да бу­де „објек­тив­на и без-пред­ра­суд­на ег­зе­ге­за“, што је исто­вре­ме­но зна­чи­ло да се ег­зе­ге­за дис­тан­ци­ра од дог­мат­ ског уче­ња Цр­кве и ње­них те­о­ло­шких по­став­ки. Ме­ђу­тим, та­ кав на­уч­ни при­ступ да­нас је из оправ­да­них раз­ло­га углав­ном од­ба­чен. Ства­ри тре­ба сва­ка­ко по­ја­сни­ти. На­и­ме, про­блем не пред­ ста­вља ме­то­да по се­би, не­го од­ре­ђе­на ер­ми­нев­тич­ка оп­ци­ја ко­ја од­ре­ђу­је са­мо ту­ма­че­ње. Кон­ци­пи­ра­на на дру­га­чи­јим ер­ ми­нев­тич­ким по­став­ка­ма исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да се по­ ка­зу­је као не­за­о­би­ла­зна при­ли­ком ту­ма­че­ња Пи­сма. Но­ви­ји при­ступ би­блиј­ским тек­сто­ви­ма, ко­ји се исто ко­ри­сти исто­ риј­ско-кри­тич­ком ме­то­дом, осло­бо­ђен пре­на­гла­ше­но ра­ци­о­ на­ли­стич­ко-по­зи­ти­ви­стич­ког кон­цеп­та, ба­ца на ову ме­то­ду дру­га­чи­је све­тло. Ва­жни мо­мен­ти ова­квог при­сту­па су: 1. не­ по­бит­ност гно­се­о­ло­шког прин­ци­па да не по­сто­ји објек­тив­но ту­ма­че­ње без прет­по­став­ки (те­о­ло­шких, ду­хов­них, екли­си­о­ ло­шких и др); 2. не­мо­гућ­ност људ­ског ра­зу­ма да за­хва­ти це­ ло­куп­ну ствар­ност. Ако се исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да при­ ме­ни на осно­ву ових прет­по­став­ки, не са­мо да ће до­ћи до дис­ тан­ци­ра­ња од ра­ни­јег при­сту­па, не­го ће до­ве­сти до то­га да се дог­мат­ско уче­ње Цр­кве и ње­гов ис­по­вед­нич­ки ка­рак­тер и исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да ме­ђу­соб­но не ис­кљу­чу­ју, већ мо­ гу да се на­ђу у јед­ном кре­а­тив­ном ди­ја­ло­шком од­но­су. Хри­шћан­ско бо­го­сло­вље је од­у­век ин­си­сти­ра­ло на исто­ рич­но­сти Еван­ђе­ља, на исто­риј­ском Ова­пло­ће­њу Си­на Бо­жи­ јег. Еван­ђе­ља су на­пи­са­на са ја­сном те­о­ло­шком ин­тен­ци­јом да су Ова­пло­ће­ни и Вас­кр­сли Го­спод је­дан Син Бо­жи­ји, Спа­си­ тељ све­та, ко­ји је ре­ал­но ушао у исто­ри­ју. Сва ис­по­ве­да­ња ве­ ре у древ­ној Цр­кви из­ра­жа­ва­ју исто­риј­ску ди­мен­зи­ју От­кри­ве­ ња. Исто­риј­ска ди­мен­зи­ја От­кри­ве­ња као и Пи­сма ко­је све­до­ чи то От­кри­ве­ње кључ­на је по­став­ка на ко­јој су још ра­ни оци Цр­кве те­ме­љи­ли сво­је бо­го­слов­ске ис­ка­зе. Са­вре­ме­на упо­тре­ ба исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­то­де, под из­ве­сним прет­по­став­ка­ 13

ма, не про­ти­ви се овој исти­ни, већ се из ње из­во­ди. Упра­во из та­квих раз­ло­га све ви­ше се на­ме­ће као за­да­так за пра­во­слав­ ну ег­зе­ге­зу да исто­риј­ско-кри­тич­ку ме­то­ду по­ста­ви у хри­сто­ ло­шке, со­ти­ри­о­ло­шке и екли­си­о­ло­шке ер­ми­нев­тич­ке окви­ ре пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља. На тај на­чин ре­цеп­ци­ја исто­риј­ ско-кри­тич­ке ме­то­де у са­вре­ме­ној пра­во­слав­ној би­блиј­ској те­ о­ло­ги­ји оста­је вер­на на­ве­де­ним прин­ци­пи­ма па­три­стич­ке ег­ зе­ге­зе, да­кле отво­ре­но­сти за но­ву ме­то­до­ло­ги­ју, упо­тре­бу ме­то­да та­ко да се ста­ве у слу­жбу уте­ме­ље­ња и из­град­ње Цр­ кве, и ко­нач­но отво­ре­но­сти за но­ву те­о­ло­шко-на­уч­ну син­те­ зу у са­вре­ме­ним окол­но­сти­ма. * * * Књи­га ко­ја се ну­ди срп­ском чи­та­о­цу пред­ста­вља по­ку­шај по­ пу­ња­ва­ња пра­зни­не ко­ја по­сто­ји у пра­во­слав­ној би­бли­сти­ци срп­ског го­вор­ног под­руч­ја. Она по­ти­че из пе­ра про­те­стант­ ског но­во­за­вет­ни­ка и са­мим тим не мо­же се пре­ви­де­ти ње­ но кон­фе­си­о­нал­но усме­ре­ње, по­што је она у свом из­вор­ни­ку осми­шље­на као при­руч­ник за сту­ден­те те­о­ло­ги­је не­мач­ког го­ вор­ног под­руч­ја. У њој се из­ла­же функ­ци­о­ни­са­ње са­вре­ме­них ме­то­да, углав­ном исто­риј­ско-кри­тич­ке, ко­је се већ де­це­ни­ја­ ма ко­ри­сте у са­вре­ме­ној би­блиј­ској на­у­ци. На ни­воу по­да­та­ ка и прοбле­ма­ти­ке ве­за­не за на­уч­но ту­ма­че­ње Но­вог За­ве­та, књи­га је ре­ле­вант­на и пред­ста­вља ак­ту­ел­но ста­ње у но­во­за­ вет­ној ег­зе­ге­зи. Ди­дак­тич­ка вред­ност при­ло­же­ног при­руч­ни­ ка је нео­спор­на, на­ро­чи­то ње­го­ва на­став­на ори­јен­ти­са­ност. Аутор де­лом узи­ма у об­зир и лин­гви­стич­ке ме­то­де ко­је се све ви­ше ко­ри­сте у би­блиј­ској еге­зе­ге­зи, та­ко да пру­жа основ­ни увид у тзв. New Li­te­rary Cri­ti­cism и упу­ћу­је за­ин­те­ре­со­ва­не на да­љу те­мат­ску ли­те­ра­ту­ру. За би­блиј­ске сту­ди­је у Ср­би­ји при­ло­же­ни при­руч­ник пред­ ста­вља вр­ло ко­ри­сно по­моћ­но сред­ство. Он мо­же би­ти са­гле­ дан као под­сти­цај за да­ља те­о­ло­шко-на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња на овом по­љу, као и за су­о­ча­ва­ње и ди­ја­лог са за­пад­ним бо­го­ слов­ским те­за­ма (нпр. уче­њем о оправ­да­њу као ер­ми­нев­тич­ ким прин­ци­пом) и као апел на бо­го­слов­ски ми­са­о­ни на­пор да се да­ју пра­во­слав­на ви­ђе­ња те­ма­ти­ка ве­за­них за би­блиј­ 14

ски текст и ње­го­во ту­ма­че­ње (нпр. па­три­стич­ка ер­ми­нев­ти­ка, екли­си­о­ло­шки ер­ми­нев­тич­ки окви­ри итд). Овај ер­ми­нев­тич­ ки при­руч­ник на­ме­њен је пре све­га сту­ден­ти­ма те­о­ло­ги­је, али он ће сва­ка­ко би­ти од ве­ли­ке ко­ри­сти сви­ма они­ма ко­ји те­ же бо­љем раз­у­ме­ва­њу би­блиј­ске по­ру­ке и тра­же­њу ег­зи­стен­ ци­јал­не Исти­не у њој. * * * Ко­нач­но, и по­ред чи­ње­ни­це да ту­ма­че­ње би­блиј­ског тек­ста ну­ жно прет­по­ста­вља ме­то­до­ло­шки по­сту­пак, ипак је ва­жно схва­ ти­ти пра­ву уло­гу и до­мет ер­ми­нев­тич­ког по­ни­ра­ња у текст. На­и­ме, от­кри­ва­ње сми­сла и зна­че­ња све­то­пи­сам­ског тек­ста од­и­гра­ва се у две гно­се­о­ло­шки по­ве­за­не рав­ни ко­је прет­по­ ста­вља­ју пра­ви­лан бо­го­слов­ски при­ступ Пи­сму. Ме­то­де ту­ма­ че­ња и из­ла­га­ња, би­ло да је у пи­та­њу ра­ни­ја але­го­ре­за или ти­ по­ло­ги­ја или пак са­вре­ме­на исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да, от­ кри­ва­ју сми­сао тек­ста и чи­та­лац из ње­га из­во­ди зна­че­ње. Ме­ ђу­тим, за при­хва­та­ње тог тек­ста, за ње­го­во су­штин­ско раз­у­ ме­ва­ње, по­треб­но је не­што ви­ше. На осно­ву ер­ми­нев­тич­ких ме­то­да текст по­ста­је ра­зу­мљив – от­кри­ва се Исти­на, али сам од­нос са Исти­ном из­ла­зи из­ван до­ме­на ме­то­де. При­хва­та­ње Хри­ста као Спа­си­те­ља пред­ста­вља лич­но­сни чин ве­ре – то је Исти­на ко­ја се от­кри­ва у Ду­ху, јер „ни­ко не мо­же ре­ћи: Исус је Го­спод, осим Ду­хом Све­тим“ (1Кор 12 3). Пре­драг Дра­гу­ти­но­вић Ро­до­љуб Ку­бат

Да би ова књи­га угле­да­ла све­тлост да­на би­ло је по­треб­но зна­ње и труд ви­ше особâ; њи­хов до­при­нос је пре­су­дан и за­вре­ђу­је по­хва­ лу и по­што­ва­ње. Ипак, по­себ­ну за­хвал­ност из­ра­жа­ва­мо го­спо­ди­ ну Жар­ку Ник­ши­ћу, ини­ци­ја­то­ру и спон­зо­ру овог про­јек­та. 15

Садржај 1. Увод ........................................................................ 23 2. Помоћна средства за студије Новог Завета ................ 28 2. 1. Издања текста ....................................................... 28 2. 2. Помоћ у превођењу ................................................ 32 2. 3. Остала помоћна средства ....................................... 34 3. Критика текста ........................................................ 46 3. 1. Дефиниција ........................................................... 46 3. 2. Циљ проучавања .................................................... 47 3. 3. Историја критике текста ......................................... 48 3. 4. Тренутно стање у критици текста ............................. 52 3. 4. 1. Nestle – Aland, Novum Testamentum Graece27 ... 52 3. 4. 2. Huck – Greeven, Synopse der drei ersten Evangelien ............................................ 54 3. 5. Основна знања из критике текста ............................ 55 3. 6. Извођење критике текста ........................................ 61 3. 7. Вежба (Мк 7 24) ...................................................... 62 3. 8. Задатак ................................................................. 65 4. Теорија текста и редослед метода ............ ................. 66 5. Анализа текста ........................................................ 68 5. 1. Дефиниција ........................................................... 68 5. 2. Методолошки кораци ............................................. 69 5. 2. 1. Ограничавање текста .................................... 69 5. 2. 2. Анализа контекста ....................................... 69 5. 2. 3. Језичко-синтактичка анализа ....... .................. 69 5. 2. 4. Семантичка анализа ..................................... 70 5. 2. 5. Наративна анализа ....................................... 71 5. 2. 6. Прагматичка анализа .................................... 71 5. 2. 7. Констатација кохеренције ............................. 71 5. 3. Циљ проучавања .................................................... 72 5. 4. Вежба (Мк 9 14-29) ................................. .................. 72

6. Литерарна критика/Критика извора ......................... 76 6. 1. Дефиниција ....... .................................................... 76 6. 2. Циљ проучавања .................................................... 77 6. 3. Историја синоптичког питања ................................. 77 6. 4. Хипотеза два извора .............................................. 81 6. 4. 1. Марков приоритет ....................................... 81 6. 4. 2. Logienquelle (Извор изрека [Господњих]) ........  89 6. 4. 3. Посебни извор (Sondergut – особености) ........ 98 6. 4. 4. Схематски приказ хипотезе два извора ......... 101 6. 5. Остале теорије за синоптички проблем ................... 101 6. 6. Вежба (синоптичко поређење Мк 1 1-8/Мт 3 1-12/Лк 3 1-17) ................................... 106 6. 7. Задатак ............................................................... 108 6. 8. Литерарна критика изван синоптика ...................... 108 7. Историја форми ..................................................... 112 7. 1. Дефиниција ......................................................... 112 7. 2. Претпоставке историје форми ............................... 113 7. 2. 1. Историјски оквири предања о Исусу ............. 113 7. 2. 2. Раздвајање редакције и традиције ................. 113 7. 2. 3. Усмено предање ......................................... 114 7. 2. 4. „Sitz im Leben“ (Животне околности) ............ 116 7. 3. Циљ проучавања .................................................. 117 7. 4. Настанак историје форми .....................................  117 7. 5. Одабране форме синоптичког предања ................... 124 7. 5. 1. Параболе ................................................... 124 7. 5. 2. Вежба (Мк 4 30-32пар) .................................. 128 7. 5. 3. Казивања о чудима ..................................... 130 7. 5. 4. Вежба (Мк 7 31-37) ....................................... 132 7. 5. 5. Задатак ..................................................... 134 7. 6. Форма Еванђеља .................................................. 134 7. 7. Историја форми изван Еванђеља ............................ 137 7. 8. Критика историје форми ....................................... 139

8. Историја традиције ................................................ 142 8. 1. Дефиниција ......................................................... 142 8. 2. Методологија ...................................................... 142 8. 3. Циљ проучавања .................................................. 143 8. 4. Вежба (Мк 2 23-28) ................................. ................ 143 8. 5. Задатак ............................................................... 145 9. Историја појмова и мотива ..................................... 146 9. 1. Дефиниција ......................................................... 146 9. 2. Циљ проучавања .................................................. 147 9. 3. Средства за рад .................................................... 147 9. 4. Вежба (Мк 9 18) .................................................... 148 9. 5. Вежба (Мк 7 27-28) ................................. ................ 148 9. 6. Задатак ............................................................... 150 10. Религијско-историјска компаративна метода ......... 151 10. 1. Дефиниција ....................................................... 151 10. 2. Циљ проучавања ................................................  152 10. 3. Методологија ..................................... ...............  152 10. 4. Религијско-историјско проучавање Новог Завета ... 152 10. 5. Вежба (Епиктет, Дис. I 15 7-8/Мк 4 26-29) ................. 159 10. 6. Задатак .............................................................  160 11. Историја редакције ............................... ................ 161 11. 1. Дефиниција ........................................................ 162 11. 2. Циљ проучавања ................................................. 163 11. 3. Претпоставке историје редакције ......................... 163 11. 4. Методологија ..................................... ................ 167 11. 5. Аутор, дело и читалац .......................................... 169 11. 6. Вежба (Мт 21 33-46) .............................................. 171 11. 7. Задатак .............................................................. 175 12. Егзегеза новозаветне епистолографије .................. 176 12. 1. Павле ................................................ ...............  178 12. 2. Постпавловски списи .......................................... 181

13. Ерминевтика ........................................................ 183 13. 1. Дефиниција ........................................................ 183 13. 2. Ерминевтичке методе и нацрти ............................ 184 13. 2. 1. Рабинско јудејство .................................... 184 13. 2. 2. Павле ...................................................... 185 13. 2. 3. Ориген .. .................................................. 187 13. 2. 4. Учење о четвороструком смислу Писма ....... 188 13. 2. 5. Мартин Лутер .......................................... 189 13. 2. 6. Ф. Д. Е. Шлајермахер ................................. 191 13. 2. 7. Ернст Трелч .............................................. 193 13. 2. 8. Карл Барт ................................................. 195 13. 2. 9. Рудолф Бултман ........................................ 197 13. 3. Новији ерминевтички покушаји ............................ 200 13. 3. 1. Ханс Георг Гадамер .................................... 200 13. 3. 2. Библијска теологија .................................. 201 13. 3. 3. Социолошко-историјско тумачење ............. 203 13. 3. 4. Лингвистика ............................................ 207 13. 3. 5. Психолошко тумачење .............................. 209 13. 3. 6. Феминистичко тумачење Библије ............... 213 13. 4. Циљ новозаветне ерминевтике ............................  216 13. 5. Задатак .............................................................  220 14. Израда просеминарског рада ................................ 221 15. Рад са компјутерском техником ............................ 226 15. 1. Мерење, Layout (поставка) и фонтови ................... 226 15. 2. Реченично огледало ............................................ 229 15. 3. Формати размака ...............................................  230 15. 4. Табулатори ........................................................ 231

INDEX NOMINUM .. .................................................. 234 РЕГИСТАР БИБЛИЈСКИХ МЕСТА ............................ 241

Листа скраћеница СТАРИ ЗАВЕТ Пост Изл Лев Бр Понз ИНав Суд Рут 1Сам 2Сам 1Цар 2Цар 1Дн 2Дн Језд Нем Тoв Јдт Јест Jов Пс Пр Проп Пнп Прем Сир Ис Јер Плач ПЈер Вар Јез Дан 20

Књига постања (Прва књига Мојсејева) Књига изласка (Друга књига Мојсејева) Књига левитска (Трећа књига Мојсејева) Књига бројева (Четврта књига Мојсејева) Поновљени закон (Пета књига Мојсејева) Књига Исуса Навина Књига о судијама Књига о Рути Прва књига Самуилова Друга књига Самуилова Прва књига о царевима Друга књига о царевима Прва књига дневника Друга књига дневника Књига о Јездри Књига о Немији Књига о Товиту Књига о Јудити Књига о Јестири Књига о Јову Псалми Приче Соломонове Књига проповедникова Песма над песмама Премудрости Соломонове Књига премудрости Исуса сина Сирахова Књига пророка Исаије Књига пророка Јеремије Плач Јеремијин Посланица Јеремијина Књига пророка Варуха Књига пророка Језекила Књига пророка Данила

Ос Јл Ам Овд Jон Мих Нм Ав Соф Аг Зах Мал 1Мак 2Мак

Књига пророка Осије Књига пророка Јоила Књига пророка Амоса Књига пророка Овадије Књига пророка Јоне Књига пророка Михеја Књига пророка Наума Књига пророка Авакума Књига пророка Софонија Књига пророка Агеја Књига пророка Захарија Књига пророка Малахије Прва књига Макавејска Друга књига Макавејска

НОВИ ЗАВЕТ Мт Мк Лк Јн Дап Рим 1Кор 2Кор Гал Еф Фил Кол 1Сол 2Сол 1Тим 2Тим Тит Флм Jевр Јак 1Пт

Eванђеље по Матеју Eванђеље по Марку Eванђеље по Луки Eванђеље по Јовану Дела апостолска Посланица Римљанима Посланица прва Коринћанима Посланица друга Коринћанима Посланица Галатима Посланица Ефесцима Посланица Филипљанима Посланица Колошанима Посланица прва Солуњанима Посланица друга Солуњанима Посланица прва Тимотеју Посланица друга Тимотеју Посланица Титу Посланица Филимону Посланица Јеврејима Посланица Јаковљева Посланица прва Петрова 21

2Пт 1Јн 2Јн 3Јн Јуд Отк

Посланица друга Петрова Посланица прва Јованова Посланица друга Јованова Посланица трећа Јованова Посланица Јудина Откривење Јованово

АПОКРИФИ ПсСол Псалми Соломонови Сиб Сибилина пророчанства ЕвТм Томино еванђеље ОСТАЛЕ СКРАЋЕНИЦE l LXX Q 0 Р с сс ст. ЦИ

22

лекционар Септуагинта Извор изрека (Господњих) мајускуле папирус следећи (стих или страна) следећи ... (стихови или стране) стих Евсевије, Црквена историја

1. Увод Ли­те­ра­ту­ра

Gent­he, H. J., Kle­i­ne Geschic­hte der ne­u­te­sta­men­tlic­he Wis­sen­schaft, 1977. – Kümmel, W. G., Das Ne­ue Te­sta­ment. Geschic­hte der Er­ for­schung se­i­ner Pro­ble­me, 21970. – Re­ven­tlow, H. v., Epoc­hen der Bibelausle­gung I-IV, 1990-2001. – Ba­ird, W., Hi­story of New Te­sta­ment Re­se­arch I.II, Min­ne­a­po­lis, 1992.2003.

Циљ уво­да у но­во­за­вет­ну ег­зе­ге­зу са­сто­ји се у то­ме да се сту­ден­ти оспо­со­бе за са­мо­стал­ну ана­ли­зу но­во­за­вет­ног текста уз по­моћ исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­то­де ту­ма­че­ња. Они тре­ба да ана­ли­зи­ра­ју и раз­у­ме­ју текст у по­гле­ду ње­го­ вог из­вор­ног реч­ни­ка, ње­го­ве ли­те­рар­не струк­ту­ре, ње­го­ ве фор­ме, ње­го­вих пој­мо­ва и мо­ти­ва, ње­го­вог ре­ли­гиј­скоисто­риј­ског по­ло­жа­ја, ње­го­вог ре­дак­ци­о­нал­ног из­ра­за и ње­го­вог те­о­ло­шког са­др­жа­ја. Као сред­ство ег­зе­ге­зе исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да ту­ма­че­ња ни­ти по­сто­ји без из­ве­сних прет­по­став­ки, ни­ти је не­про­мен­ љи­ва. Ње­ни ко­ре­ни се на­ла­зе у ду­хов­но-исто­риј­ском пре­о­кре­ ту но­вог до­ба, ко­ји је на­шао од­ра­за у от­кри­ћи­ма и до­стиг­ну­ ћи­ма при­род­них на­у­ка, фи­ло­со­фи­је, еко­но­ми­је, фи­ло­ло­ги­је и ду­хов­них на­у­ка. Пре све­га у фран­цу­ском, ен­гле­ском и не­мач­ ком про­све­ти­тељ­ству на­ста­ла је јед­на но­ва пред­ста­ва о све­ту ко­ја се осли­ка­ва у све­сти о људ­ској ауто­но­ми­ји, плу­ра­ли­зму, еман­ци­па­ци­ји и ра­сту­ћем се­ку­ла­ри­зму. Пред­ста­ва јед­не hi­sto­ ria sac­ra или scrip­tu­ra sac­ra је од­ба­че­на, та­ко да се ме­та­фи­зич­ ко об­ја­шње­ње све­та, као и моћ­ни по­ло­жај Цр­кве, ви­ше ни­су 23

под­ра­зу­ме­ва­ли. На пи­та­ње о исти­ни ни­је се ви­ше од­го­ва­ра­ ло упу­ћи­ва­њем на цр­кве­не тра­ди­ци­је и ми­шље­ња из њи­хо­вих уче­ња, већ се оно под­ре­ђи­ва­ло ра­зу­му. Бо­го­слов­ско-исто­риј­ски је, у окви­ри­ма овог раз­во­ја, де­ло­ твор­но по­ста­ло пре све­га раз­ли­ко­ва­ње Све­тог Пи­сма и Ре­чи Бо­жи­је од стра­не Ј. С. Зе­мле­ра, су­прот­ста­вља­ње веч­них исти­ на ра­зу­ма и слу­чај­них исто­риј­ских исти­на код Г. E. Ле­син­га и у уче­њу Ј. Ф. Га­бле­ра одва­ја­ње „би­блиј­ске“ и „дог­мат­ске“ те­о­ ло­ги­је. Јо­хан Са­ло­мон Зе­млер (1725-1791), те­о­лог из Ха­леа, под­ вр­гао је Но­ви За­вет стро­го исто­риј­ском ис­пи­ти­ва­њу, пра­ве­ ћи при то­ме раз­ли­ку из­ме­ђу Бо­жи­је Ре­чи и Све­тог Пи­сма, по­ што у Све­том Пи­сму по­сто­је од­лом­ци ко­ји су би­ли бит­ни са­ мо у про­шло­сти, док да­на­шњем чо­ве­ку ви­ше не слу­же за „мо­ рал­но ис­пра­вља­ње“. „Све­то Пи­смо и Реч Бо­жи­ју тре­ба стрикт­ но раз­ли­ко­ва­ти, за­то што ми за ту раз­ли­ку зна­мо; ако она ра­ ни­је ни­је уви­ђа­на, то ни­је ни­ка­ква за­по­вест ко­ја на­ма то за­ бра­њу­је. Све­том Пи­сму, ка­ко је овај исто­риј­ски, ре­ла­тив­ни по­ јам про­и­за­шао од Је­вре­ја, при­па­да­ју Ру­та, Је­сти­ра, Пе­сма над пе­сма­ма итд., али Ре­чи Бо­жи­јој, ко­ја све љу­де свих вре­ме­на чи­ни му­дрим за бла­жен­ство, не при­па­да­ју све ове по­ме­ну­те све­те књи­ге“. Раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу Ре­чи Бо­жи­је и Све­тог Пи­ сма по­стао је прин­цип јед­не но­ве ер­ми­нев­ти­ке ко­ја је пот­пу­ но обез­вре­ди­ла уче­ње о вер­бал­ној ин­спи­ра­ци­ји и по­кре­ну­ла је­дан уну­тар­би­блиј­ски про­цес одва­ја­ња, ко­ме је као кри­те­ри­ јум за раз­ли­ко­ва­ње Ре­чи Бо­жи­је, ко­ја оста­је, и оно­га што је исто­риј­ски-ре­ла­тив­но слу­жи­ло за мо­рал­но по­бољ­ша­ње чо­ве­ ка. „По­што ми кроз све два­де­сет че­ти­ри књи­ге Ста­ро­га За­ве­ та не по­ста­је­мо мо­рал­но бо­љи, не мо­же­мо ни би­ти убе­ђе­ни у њи­хо­ву бо­жан­стве­ност“. Зе­мле­ро­во по­и­сто­ве­ће­ње „бо­жан­ ског“ и „мо­рал­ног по­бољ­ша­ња“ има­ло је за по­сле­ди­цу раз­два­ ја­ње Ста­рог и Но­вог За­ве­та. Та­ко­ђе, би­ло је зна­чај­но дру­го ди­ фе­рен­ци­ра­ње ко­је је увео Зе­млер, оно из­ме­ђу ре­ли­ги­је и те­о­  

24

J. S. Se­mler, Ab­han­dlung von fre­i­er Un­ter­suc­hung des Ca­non, I, 1771, 75. Исто, III, 1773, 26.

ло­ги­је. Док се под из­ра­зом „ре­ли­ги­ја“ ми­сли на пра­вил­ну по­ бо­жност ко­ју прак­ти­ку­ју сви хри­шћа­ни, Зе­млер под „те­о­ло­ги­ јом“ под­ра­зу­ме­ва на­уч­не ме­то­де ко­је су нео­п­ход­не за струч­но обра­зо­ва­ње те­о­ло­га. На тај на­чин је за­до­био, за ње­го­во вре­ме не та­ко уоби­ча­јен, сло­бо­дан про­стор за кри­тич­ки на­уч­ни рад, чи­је ме­то­де и ре­зул­та­ти у осно­ви ни­су до­во­ди­ли у пи­та­ње ре­ ли­ги­ју, ко­ју су сви прак­ти­ко­ва­ли. Про­блем „ра­зу­ма и от­криве­ња“ раз­ма­трао је са не­по­ко­ле­ бљи­вом оштри­ном пе­сник и фи­ло­соф Гот­холд Ефра­им Ле­синг (1729-1781). У есе­ју „О до­ка­зу Ду­ха и си­ле“ (уп. 1Кор 2 4) Ле­ синг на­гла­ша­ва „да из­ве­шта­ји о ис­пу­ње­ним про­ро­чан­стви­ма ни­су ис­пу­ње­на про­ро­чан­ства, ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма ни­су чу­да“. Оно што је љу­де пре хи­ља­ду и осам сто­ти­на го­ди­на не­по­сред­ но во­ди­ло у ве­ру, да­нас не мо­же на осно­ву јед­но­став­ног из­ве­ шта­ја на исти на­чин да од­ве­де у ве­ру. „Ако се не мо­же де­мон­ стри­ра­ти исто­риј­ска исти­на, он­да се ни­шта не мо­же де­мон­ стри­ра­ти пу­тем исто­риј­ске исти­не. То зна­чи: слу­чај­не исто­ ријске исти­не ни­ка­да не мо­гу би­ти до­каз за ну­жне исти­не ра­ зу­ма“. На тај на­чин Ле­синг не по­ри­че исти­ни­тост хри­шћан­ ске ве­ре и не окре­ће се про­тив от­кри­ве­ња већ про­тив сред­ ста­ва до­ка­зи­ва­ња ко­ја се на­во­де за њих: про­ро­чан­ства и чу­да. Он се бо­ри про­тив „би­бли­о­ла­три­је“, про­тив вла­да­ви­не ин­спи­ ри­са­ног сло­ва, ко­је не же­ли да при­хва­ти „не­пре­мо­сти­ву про­ ва­ли­ју“ из­ме­ђу нас и би­блиј­ских спи­са. Ле­син­го­во раз­ли­ко­ва­ ње ре­ли­ги­је и Би­бли­је, по ко­ме ну­жне исти­не ра­зу­ма (при­род­ на те­о­ло­ги­ја) при­па­да­ју ре­ли­ги­ји, а слу­чај­не исто­риј­ске исти­ не Би­бли­ји, у де­лу „Вас­пи­та­ва­ње људ­ског ро­да“ (1780.) окре­ће се у по­зи­ти­ван суд: Би­бли­ја за­до­би­ја сво­је ме­сто у ну­жном раз­ воју од от­кри­ве­ња до ра­зу­ма. Би­блиј­ске исто­риј­ске исти­не ин­ те­гри­са­не су у уни­вер­зал­ни про­цес циљ­не бо­жан­ске пе­да­го­ги­ је, на чи­јем кра­ју ће ста­ја­ти јед­но но­во веч­но Еван­ђе­ље, ко­је је у са­мом Но­вом За­ве­ту обе­ћа­но и по ко­ме ће чо­век пу­тем сво­ га ра­зу­ма чи­ни­ти до­бро ра­ди до­брог.  G. E. Les­sing, Ueber den Be­we­is des Ge­i­stes und der Kraft, у: Sämtlic­he Schrif­ten X, изд. v. K. Lac­hmann, 21856, 38. 

Исто, 39.

25

Од ве­ли­ког зна­ча­ја је раз­ли­ко­ва­ње би­блиј­ске и дог­мат­ ске те­о­ло­ги­је ко­је је увео Јо­хан Фи­лип Га­блер (1753-1826). „Би­блиј­ска те­о­ло­ги­ја по­се­ду­је исто­риј­ски ка­рак­тер, пре­но­се­ ћи оно што су све­ти пи­сци раз­ми­шља­ли о бо­жан­ским ства­ ри­ма; дог­мат­ска те­о­ло­ги­ја, на­су­прот то­ме, по­се­ду­је ди­дак­тич­ ки ка­рак­тер, уче­ћи оно што је сва­ки те­о­лог сна­гом сво­је спо­ соб­но­сти или у скла­ду са окол­но­сти­ма сво­га до­ба, вре­ме­на, ме­ста, сек­том, шко­лом и дру­гим слич­ним ства­ри­ма те вр­сте, фи­ло­со­фи­рао о бо­жан­ским ства­ри­ма. Пр­ва је, по­што ар­гу­мен­ ту­је исто­риј­ски, са­ма за се­бе узев­ши, увек иста (иако се она са­ма, у за­ви­сно­сти од си­сте­ма уче­ња ка ко­ме је усме­ре­на, од јед­ног пред­ста­вља ова­ко, од дру­гог она­ко): дру­га је пак, за­јед­ но са оста­лим људ­ским ди­сци­пли­на­ма, под­ло­жна ви­ше­стру­ ким про­ме­на­ма, што је чи­ње­ни­ца ко­ју кон­стант­но и пер­ма­ нент­но оп­сер­ви­ра­ње то­ком то­ли­ких ве­ко­ва ви­ше не­го до­вољ­ но до­ка­зу­је“. За­да­так би­блиј­ске те­о­ло­ги­је се пре­ма то­ме на­ла­ зи у из­на­ла­же­њу sen­sus scrip­to­rum, у ње­ној осно­ви мо­ра би­ти исто­риј­ско-кри­тич­ки по­сту­пак, док се дог­мат­ска те­о­ло­ги­ја од­ ли­ку­је ра­ци­о­нал­но­шћу, кон­фе­си­о­нал­но­шћу и фи­ло­соф­ском ак­ту­ел­но­шћу. Би­блиј­ска ме­ста ви­ше не слу­же про­сто као до­ каз за дог­мат­ске ис­ка­зе (dic­ta pro­ban­tia), већ као ge­nus hi­sto­ri­ cum. Би­блиј­ска те­о­ло­ги­ја је са­мо­стал­на на­у­ка и прет­по­став­ка дог­мат­ске те­о­ло­ги­је. При­ли­ком прак­ти­ко­ва­ња би­блиј­ске те­о­ло­ги­је као јед­не чи­ сто исто­риј­ске ди­сци­пли­не Га­блер сма­тра да уче­ње о бо­жан­ ској ин­спи­ра­ци­ји Пи­сма при­ли­ком из­на­ла­же­ња sen­sus li­te­ra­ ris тре­ба оста­ви­ти по стра­ни, да пред­ста­ве, пој­мо­ве и по­гле­ де „све­тих љу­ди“ тре­ба тач­но раз­ли­ко­ва­ти и упо­ре­ди­ти, при че­му се Ста­ри и Но­ви За­вет ко­нач­но мо­ра­ју раз­дво­ји­ти, и на кра­ју да се при­ли­ком ег­зе­ге­зе пра­ви пре­ци­зна раз­ли­ка из­ме­ ђу гра­ма­тич­ког ту­ма­че­ња и об­ја­шње­ња тек­ста ко­ји сле­ди. Док се гра­ма­тич­ко ту­ма­че­ње усме­ра­ва на сми­сао јед­ног тек­ста, на  J. Ph. Ga­bler, Von der Ric­hti­gen Un­ter­sche­i­dung der bi­blischen und der dog­ ma­tischen The­o­lo­gie und der rec­hten Be­stim­mung ihrer be­i­den Zi­e­le, у: G. Strec­ ker (изд.), Das Pro­blem der The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, WdF 367, 1975, 32-44, 35с.

26

оно што је пи­сац ми­слио при­ли­ком пи­са­ња тек­ста, об­ја­шње­ ње под­вр­га­ва текст ра­ди­кал­ној исто­риј­ској и фи­ло­соф­ској кри­ти­ци. „За­и­ста се мо­же на­чи­ни­ти јед­на осно­ва­на раз­ли­ка из­ме­ђу ту­ма­че­ња и об­ја­шње­ња: пр­вом при­па­да са­мо ис­тра­жи­ ва­ње сми­сла; по­след­њем, на­су­прот то­ме, об­ја­шња­ва­ње са­ме ства­ри...“. Га­бле­ро­во раз­ли­ко­ва­ње об­ја­шње­ња ре­чи и об­ја­шње­ ња сми­сла је те­ме­љан ер­ми­нев­тич­ки за­хват, ко­ји да­нас у ла­ко про­ме­ње­ној фор­ми по­се­ду­је ве­ли­ку ак­ту­ел­ност у раз­ли­ко­ва­ њу сми­сла (Sinn) и зна­че­ња (Be­de­u­tung) јед­ног тек­ста. На­да­ље, и Би­бли­ја се про­у­ча­ва као сва­ки дру­ги ли­те­рар­ни про­дукт ан­ти­ке по­мо­ћу ме­то­да кри­тич­ке исто­риј­ске на­у­ке и фи­ло­ло­ги­је, ко­је су пре све­га у 19. ве­ку до­жи­ве­ле огро­ман про­ цват (Л. ф. Ран­ке, Ј. Г. Дрој­зен, Т. Мом­зен, Х. Узе­нер). Исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да ту­ма­че­ња на­ста­ла у окви­ру ова­квог раз­во­ја ни­по­што не­ма сво­је пра­во у са­мој се­би, већ се она по­ка­за­ла као при­ме­ре­на и тек­сто­ви­ма од­го­ва­ра­ју­ћа фор­ ма ту­ма­че­ња и мо­ра се и у бу­дућ­но­сти не­пре­ста­но по­ка­зи­ва­ти као та­ква. Она ни­је је­дин­стве­на и мо­но­лит­на: не по­сто­ји „јед­ на“ исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да, не­го ка­ко у по­гле­ду ме­то­ди­ ке та­ко и у по­гле­ду ре­зул­та­та по­сто­ји до­ста раз­ли­ка. Али то је сва­ка­ко при­род­но, по­што је, као исто­риј­ски ми­сле­ћа ме­то­да ту­ма­че­ња, она и са­ма под­ре­ђе­на исто­рич­но­сти и са­мим тим про­мен­љи­во­сти. Ли­те­ра­ту­ра за са­мо­стал­ни рад

Ebe­ling, G., Die Be­de­u­tung der hi­sto­risch-kri­tischen Met­ho­de für die pro­te­stan­tische The­o­lo­gie und Kir­che, у: исти, Wort und Gla­u­be I, 3 1967, 1-49.  

Ци­ти­ра­но по W. G. Kümmel, Das Ne­ue Te­sta­ment, 121.

Ин­тер­пре­та­ци­ју и кри­ти­ку, сми­сао и зна­че­ње, раз­ли­ку­је E. D. Hirsch, Prin­zi­pien der In­ter­pre­ta­tion, UTB 104, 1975, 181с. – Ин­тер­пре­та­ци­ја (=ег­зе­ ге­за) под­ра­зу­ме­ва от­кри­ва­ње сми­сла (me­a­ning) јед­ног тек­ста. Кри­ти­ка је, на­ су­прот то­ме, за­у­зи­ма­ње ста­ва пре­ма тек­сту, из­на­ла­же­ње ње­го­вог зна­че­ња за јед­ну лич­ност (re­le­van­ce). Из­ме­ђу ова два ко­ра­ка по Хиршу тре­ба пра­ви­ ти стро­гу раз­ли­ку, по­што „сми­сао се раз­у­ме, ње­го­во зна­че­ње се про­це­њу­је. У пр­вом слу­ча­ју се пот­чи­ња­ва јед­ном дру­гом; у дру­гом слу­ча­ју де­лу­је се не­за­ ви­сно, из соп­стве­ног ауто­ри­те­та, као су­ди­ја“ (исто, 183).

27

У пот­пу­но но­вој пре­ра­ди од стра­не Хајнриха Гривена иза­ шла је 1981. год. си­ноп­са A. Huck-H. Li­et­zmann. И Гривен је пре­у­зео па­ра­ле­ле из Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну и То­ми­ног Еван­ђе­ља, али је за по­след­ње при­ре­дио соп­стве­ни грч­ки пре­вод. Тре­ба на­гла­си­ти да Huck-Gre­e­ven ну­ди са­мо­свој­ни об­у­хват тек­ста, та­ко да у обла­сти си­ноп­тич­ких Еван­ђе­ља пред­ста­вља ал­тер­на­ ти­ву за Ne­stle-Aland26. 27. О зна­ча­ју Huck-Gre­e­ven за но­во­за­вет­ ну кри­ти­ку тек­ста уп. оде­љак о кри­ти­ци тек­ста.

2. По­моћ­на сред­ства за сту­ди­је Но­во­га За­ве­та 2. 1. Из­да­ња тек­ста 2. 1. 1. На­уч­но при­руч­но из­да­ње Но­вог За­ве­та је No­vum Te­sta­ men­tum Gra­e­ce, чи­ји су из­да­ва­чи Е. Не­стле – К. Аланд. Оно је иза­шло 1979. год. у јед­ном пот­пу­но но­вом, пре­ра­ђе­ном 26. из­да­њу ко­је је 1993. за­ме­ње­но 27. из­да­њем са из­ме­ње­ним кри­ тич­ким апа­ра­том (о исто­ри­ји тог из­да­ња уп. Ne­stle-Aland27 стр. 1∗– 6∗; о по­је­ди­но­сти­ма уп. оде­љак о кри­ти­ци тек­ста). У скла­ду са мо­дер­ним пре­во­ди­лач­ким при­сту­пом из­ра­ђен и од стра­­­не Б. и К. Аланда, Ј. Каравидопулоса, С. М. Мартинија Б. и M. Meцгера из­дат Gre­ek New Te­sta­ment иза­шао је 1993. у пре­ра­ђе­ном 4. из­да­њу. Штам­па­ни текст је иден­ти­чан са Ne­stle-Aland26.27, тек­сту­ ал­но-кри­тич­ки апа­рат је те­ме­ље­но пре­ра­ђен и про­ши­рен. Ипак, тек­ сту­ал­но-кри­тич­ки на­лаз ни­је по­ну­ђен у ис­тој ме­ри као код Ne­stleAland27 та­ко да по­след­њем тре­ба да­ти пред­ност у на­уч­ном про­у­ча­ва­ њу Но­во­га За­ве­та. Од 1997. из­ла­зи Edi­tio Cri­ti­ca Ma­i­or грч­ког Но­вог За­ве­та (изд. Б. Аланд, K. Аланд †, Г. Минк, К. Вахтел). Она је се­би по­ста­ви­ла за циљ да по­ну­ди ком­пле­тан тек­сту­ал­но-исто­риј­ски ма­те­ри­јал за је­дан но­ во­за­вет­ни спис (до са­да су об­ја­вље­ни: Јак; 1и2Пе­тр; 1Јн)

2. 1. 2. Не­за­о­би­ла­зно по­моћ­но сред­ство за рад на си­ноп­ти­ ци­ма и Еван­ђе­љу по Јо­ва­ну је грч­ка си­ноп­са. Од стра­не K. Аланда из­да­та Synop­sis Qu­at­tu­or Evan­ge­li­o­rum (152001) ну­ди на осно­ву тек­ста Ne­stle-Aland26 по­ред па­ра­лел­них тек­сту­ал­ них оде­ља­ка си­ноп­ти­ка и Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну мно­го­број­не па­ три­стич­ке на­во­де и на кра­ју не­мач­ки пре­вод коптског То­ми­ ног Еван­ђе­ља. 28

2. 1. 3. У вре­ме ка­сни­јих спи­са Но­вог За­ве­та и у пост­но­во­за­ вет­ном вре­ме­ну раз­ви­ла се обим­на хри­шћан­ска ли­те­ра­ту­ра чи­је по­зна­ва­ње је нај­че­шће нео­п­ход­но за рад на Но­вом За­ве­ ту. Спи­си Апо­стол­ских уче­ни­ка (Кли­мент, Иг­ња­ти­је, По­ли­ карп, Ди­да­хи, По­сла­ни­ца Вар­на­ви­на итд.) на­ла­зе се у грч­коне­мач­ком из­да­њу Ј. А. Фишер, 91986. и К. Венгст, 1984, и У. Х. Ј. Куртнер – М. Лојч, 1998, као и код A. Lin­de­mann – H. Pa­ul­ sen, Die Apo­sto­lischen Väter, 1992. Но­во­за­вет­ни апо­кри­фи су у не­мач­ком пре­во­ду ла­ко при­сту­пач­ни у дво­том­ном из­да­њу W. Schne­e­mel­cher, Ne­u­te­sta­men­tlic­he Apokyphen, I 61990; II 51989. 2. 1. 4. Од ве­ли­ког зна­ча­ја за рад на Но­вом За­ве­ту је грч­ки пре­ вод Ста­рог За­ве­та, ко­ји је по пре­да­њу са­чу­ва­ном у Ари­сте­је­ вом пи­сму на­стао за 72 да­на од стра­не 72 уче­на ту­ма­ча и због то­га се на­зи­ва Септуагинта (LXX). Но­во­за­вет­ни пи­сци че­сто ци­ти­ра­ју по овом де­лу ко­је је на­ста­ло до пр­ве по­ло­ви­не 3. ве­ ка пре Хри­ста. При­руч­но из­да­ње тек­ста Сеп­ту­а­гин­те у два то­ма ну­ди А. Ралфс (пр­во штам­па­но из­да­ње 1935, од та­да пре­штам­па­ва­но). Од 1931. из­ла­зи јед­но све­о­бу­хват­но из­да­ње Сеп­ту­а­гин­те по на­ло­гу Ака­де­ми­је на­у­ка у Ге­тин­ге­ну. По­ред је­вреј­ске Би­бли­ је, Сеп­ту­а­гин­та са­др­жи до­пу­не и пре­ра­де из­вор­них спи­са и 9 до­дат­них књи­га (Му­дро­сти Со­ло­мо­но­ве, Пре­му­дрост Ису­са си­на Си­ра­хо­вог, Псал­ме Со­ло­мо­но­ве, Ју­ди­ту, То­ви­ју, и књи­ге Ма­ка­веј­ске од 1. до 4.), ко­је се на­зи­ва­ју ста­ро­за­вет­ним апо­кри­  Уп. о уводу у истраживање Септуагинте R. Hanhart, Septuaginta, у: W. H.

Scmidt и др., Altes Testament, GT 1, 1989, 176-196.

29

фи­ма* (од гр. av­po,kru­foj = са­кри­вен, тај­ни). Ста­ње во­ка­бу­ла­ра из­да­ња Сеп­ту­а­гин­те од Рал­фса са ен­гле­ским пре­во­дом ну­ди J. Lust и др. (изд.), A Gre­ek – En­glish Le­xi­kon of the Sep­tu­a­gint I.II, 1992. 1996. Од ве­ли­ке је по­мо­ћи реч­ник за LXX ко­ји је из­дао F. Reh­kopf, Sep­tu­a­gin­ta-Vo­ka­bu­lar, 1989. Не­мач­ки пре­вод ових тек­сто­ва, као и дру­гих ју­деј­ских спи­ са ван ста­ро­за­вет­ног ка­но­на (тзв. псе­у­до­е­пи­гра­фи), ну­ди E. Ka­utzsch (из­да­вач), Die Apo­kryphen und Pse­u­do­e­pi­grap­hen des Al­ten Te­sta­ments, 41975. Пот­пу­ни пре­вод апо­кри­фа и псе­у­до­е­ пи­гра­фа ну­ди J. H. Char­le­sworth (из­да­вач), The Old Te­sta­ment Pse­u­de­pi­grap­ha I-II, Gar­den City NY 1983. 1985. Не­мач­ки пан­ дан ово­ме де­лу је еди­ци­ја ко­ју је осно­вао В. Г. Кимел, а иза­ да­је је H. Lic­hten­ber­ger „Jüdische Schrif­ten aus hel­le­ni­stischrömischer Ze­it, (1973cc), у ко­јој су пре­ве­де­на 52 спи­са. Зна­ча­ јан је и пре­вод псе­у­до­е­пи­гра­фа и дру­гих ју­деј­ских спи­са код P. Ri­es­sler, Altjüdisches Schrift­tum aus­ser­halb der Bi­bel, 1981 (пре­ штам­па­но). 2. 1. 5. Ва­жно за рад на Но­вом За­ве­ту је по­зна­ва­ње Ку­мран­ ских ру­ко­пи­са. Ов­де се мо­же пре­по­ру­чи­ти је­вреј­ско-не­мач­ко из­да­ње код E. Loh­se, Die Tex­te aus Qu­mran, 41986; A. Ste­u­del, Die Tex­te aus Qu­mran II, 2001. Дру­ги ку­мран­ски тек­сто­ви мо­ гу се на­ћи у: J. Ma­i­er, Die Qu­mran-Es­se­ner: Die Tex­te vom To­ten Me­er I-III, 1995-1996. Основ­ну ори­јен­та­ци­ју у де­ба­ти око Ку­ мра­на ко­ја се по­но­во рас­плам­са­ла да­је H. Ste­ge­mann, Die Es­ se­ner, Qu­mran, Jo­han­nes der Täufer und Je­sus, 71998. И да­нас је од по­мо­ћи, у по­гле­ду вред­но­ва­ња у од­но­су на Но­ви За­вет H. Braun, Qu­mran und das Ne­ue Te­sta­ment I-II, 1966. 2. 1. 6. За раз­у­ме­ва­ње је­зи­ка и ми­са­о­ног све­та Но­вог За­ве­ та нео­п­ход­но је по­зна­ва­ње је­ли­ни­стич­ких, тј. пи­са­ца под ја­ ким ути­ца­јем је­ли­ни­зма. Спи­си ју­деј­ског ре­ли­гиј­ског фи­ло­ со­фа Фи­ло­на из Алек­сан­дри­је (око 25. пре Хри­ста – око 40. по­сле Хри­ста), сто­ич­ког фи­ло­со­фа Епик­те­та (око 55-135. по­

сле Хри­ста), би­о­гра­фа и пи­сца Плу­тар­ха (45-120. по­сле Хри­ ста) и со­фи­сте Фи­ло­стра­та (умро око 245. по­сле Хри­ста) су ла­ ко до­ступ­ни у грч­ко-ен­гле­ском из­да­њу у окви­ру „Lo­eb Clas­si­ cal Li­brary“. Глав­но де­ло ју­деј­ског исто­ри­ча­ра Фла­ви­ја Јо­си­фа (37/38 – око 100. по­сле Хри­ста) „De Bel­lo Ju­da­i­co“ на­ла­зи се у грч­ко-не­мач­ком из­да­њу код O. Mic­hel – O. Ba­u­er­nfe­ind (19591969); још увек је вре­дан не­мач­ки пре­вод „An­ti­qu­i­ta­tes Ju­da­i­ cae“ Јо­си­фа од стра­не Х. Клем­нца ко­је је са­да иза­шло у но­вом, од М. Ти­ли­ја ре­ди­го­ва­ном из­да­њу, са уоби­ча­је­ном на­уч­ном ну­ ме­ра­ци­јом па­ра­гра­фа (2004). 2. 1. 7. Обим­не упо­ред­не тек­сто­ве за Но­ви За­вет из обла­сти кла­сич­не грч­ке ли­те­ра­ту­ре и је­ли­ни­зма ну­ди Ne­ue Wettste­in (в. 10). На осно­ву де­ла из­во­ра од J. J. Wettste­in (изд.), No­vum Te­sta­men­tum Gra­e­cum, Am­ster­dam, 1751/52, дру­ги том Ne­ue Wettste­in уно­си око 3600 упо­ред­них тек­сто­ва за епи­сто­лар­ну но­во­за­вет­ну ли­те­ра­ту­ру и От­кри­ве­ње Јо­ва­но­во (том II/1.2. иза­шао је 1996; том I/2 иза­шао је 2001. и са­др­жи 2000 упо­ред­ них тек­сто­ва за Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну; том I/1 ће иза­ћи око 2006. и са­др­жа­ће у два по­себ­на то­ма па­ра­лел­не тек­сто­ве за Мар­ка и Ма­те­ја; том III ну­ди упо­ред­не тек­сто­ве за Лу­ки­на де­ла). Сви упо­ред­ни тек­сто­ви се ци­ти­ра­ју на не­мач­ком и при то­ме се узи­ ма­ју у об­зир њи­хо­ви кон­тек­сти. Цен­трал­ни од­лом­ци уне­ти су и на грч­ком или ла­тин­ском ори­ги­на­лу. Са Ne­ue Wettste­in сту­ден­ти пр­ви пут мо­гу да обим­но ко­ри­сте тек­сто­ве грч­корим­ске Ан­ти­ке за ту­ма­че­ње Но­вог За­ве­та. 2. 1. 8. Оби­ман из­бор гно­стич­ких тек­сто­ва у не­мач­ком пре­ во­ду са­др­жи тро­том­но де­ло „Die Gno­sis“ (том I: Ze­ug­nis­se der Kir­chenväter, 21979; том II: Kop­tische und mandäische Qu­el­len, 1971, оба то­ма из­дао W. Fo­er­ster; том III: Der Ma­nichäismus, 1980, изд. A. Böhling). Пот­пу­ни не­мач­ки пре­вод Наг-Ха­ма­ди тек­сто­ва на­ла­зи се сад: Nag Ham­ma­di De­utsch I.II, изд. H.-M. Schen­ke, H.-G. Bet­hge и U. U. Ka­i­ser, 2001. 2003.

*  Протестанти ове књиге називају апокрифима, док се у православној Цркви називају девтероканонским (прим. уред).

30

31

2. 2. По­моћ у пре­во­ђе­њу 2. 2. 1. Од ве­ли­ке по­мо­ћи за раз­у­ме­ва­ње и пре­вод но­во­за­вет­ них тек­сто­ва су уво­ди у је­зик Но­во­га За­ве­та као што су: W. Ba­u­er, Zur Einführung in das Wörter­buch zum Ne­uen Te­sta­ment, у: исти, Auf­sat­ze und kle­i­ne Schrif­ten, изд. G. Strec­ker, 1967, 6190; A. Wil­ken­ha­u­ser, J. Schmidt, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ ment, 61973, 186-202 и F. Reh­kopf, Gri­ec­hisch (des Ne­uen Te­sta­ ments) TRE XIV 228-235. 2. 2. 2. За рад на Но­вом За­ве­ту нео­п­ход­ни су не­мач­ко-грч­ ки реч­ни­ци. Је­дан при­зна­ти реч­ник са­ста­вио је Wal­ter Ba­u­er, Gri­ec­hisch-de­utsches Wörter­buch zu den Schrif­ten des Ne­uen Te­ sta­ments und der übri­gen ur­chri­stlic­hen Li­te­ra­tur (51958=1975; 6. из­да­ње K. и B. Aland, 1988). За­хва­љу­ју­ћи мно­го­број­ним на­ во­ди­ма из ју­деј­ске, па­ган­ске и ра­но­хри­шћан­ске ли­те­ра­ту­ре, фи­ло­ло­шким и ег­зе­гет­ским упут­стви­ма и би­бли­о­гра­фи­ји, ово де­ло пре­ва­зи­ла­зи је­дан уоби­ча­јен реч­ник. На осно­ву ин­тен­ зив­ног узи­ма­ња у об­зир је­ли­ни­стич­ког грч­ког (ko­inh,) и мно­ го­број­них не­при­ме­ће­них на­во­да из све­тов­ног грч­ког ауто­ ру по­ла­зи за ру­ком да ука­же на ве­ли­ке је­зич­ке срод­но­сти из­ ме­ђу Но­во­га За­ве­та и ли­те­ра­ту­ре из ју­деј­ско-па­ган­ског окру­ же­ња. По­у­зда­не основ­не ин­фор­ма­ци­је ну­ди F. Reh­kopf, Gri­ec­ hisch-de­utsches Wörter­buch zum Ne­uen Te­sta­ment, 1992. Оби­ ман реч­ник за це­ло­куп­ни ан­тич­ки грч­ки је H. G. Lid­dell – L. Scott, A Gre­ek-En­glish Le­xi­con, New Edi­tion, Ox­ford 1925-1940 (до­пу­њен 1968). Основ­не уво­де у зна­че­ње, се­ма­тич­ко по­ље и тра­ди­ци­о­нал­ну и ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ску по­за­ди­ну јед­ног но­ во­за­вет­ног пој­ма ну­де: G. Kit­tel – G. Fri­e­drich (изд.), The­o­lo­ gisches Wörter­buch zum Ne­uen Te­sta­ment I-X, 1933-1979.; H. Balz – G. Schne­i­der (изд.), Exe­ge­tisches Wörter­buch zum Ne­uen Te­sta­ment I-III, 21992; L. Co­e­nen – K. Ha­ac­ker, The­o­lo­gisches Be­ griffsle­xi­kon, 2001. 2. 2. 3. За пре­вод но­во­за­вет­них тек­сто­ва нео­п­ход­не су гра­ма­ ти­ке но­во­за­вет­ног грч­ког. Ов­де тре­ба упу­ти­ти на гра­ма­ти­ку F. Blass – A. De­brun­ner – F. Reh­kopf (171990), скра­ће­но B.-D.- R. 32

Вред­на је и књи­га L. Ra­der­mac­her, Ne­u­te­stam­ne­tlic­he Gram­ma­ tik. Das Gri­ec­hische des Ne­uen Te­sta­ments im Zu­sam­men­hang mit der Volkssprac­he, 21925; за по­чет­ни­ке у но­во­за­вет­ном грч­ ком на­ро­чи­то је по­год­но де­ло Gri­ec­hische Gram­ma­tik zum Ne­ uen Te­sta­ment од E. G. Hof­fmann и H. v. Si­e­bent­hal (1985). 2. 2. 4. По­ја­вљи­ва­ње и упо­тре­ба по­је­ди­них ре­чи у Но­вом За­ ве­ту ла­ко се из­на­ла­зе по­мо­ћу кон­кор­дан­це. Не­пот­пу­на, али у пре­глед­ном рас­по­ре­ду па­ра­лел­них ме­ста вр­ло је прак­тич­на и по пра­ви­лу до­вољ­на при­руч­на кон­кор­дан­ца ко­ју је при­ре­дио А. Шмолер и ко­ја је на­но­во иза­да­та у пот­пу­но пре­ра­ђе­ном из­ да­њу (161989). Пот­пу­на, али не и до­вољ­но пре­глед­на је ком­пју­ тер­ска кон­кор­дан­ца за 26. из­да­ње Ne­stle-Aland (1980). Пот­пу­ но це­ло­ви­то и пре­глед­но но­во­за­вет­ни реч­ник се ну­ди у од К. Аланда из­да­тој „Vollständi­gen Kon­kor­danz zum gri­ec­hischen Ne­uen Te­sta­ment (том I, 1983: Vollständi­ge Kon­kor­danz; том II, 1987: Spe­zialüber­sic­hten). Но­ви­ји спој си­ноп­се и кон­кор­дан­це ну­ди у че­ти­ри то­ма „Gri­ec­hische Kon­kor­danz zu den er­sten drei Evan­ge­lien in synop­tischer Dar­stel­lung, sta­ti­stisch aus­ge­wer­tet, mit Berücksic­hti­gung der Apo­stel­geschic­hte“, изд. P. Hof­fmann, Th. Hi­e­ke, U. Ba­u­er, 1999cc. Да­ље кон­кор­дан­це и ста­ти­сти­ке ре­ чи: W. S. Mo­ul­ton – A. S. Ge­den, A Con­cor­dan­ce to the Gre­ek Te­ sta­ment (1897) 51978; R. Mor­gent­ha­ler, Sta­ti­stik des ne­u­te­sta­men­ tlic­hen Wortschat­zes, 31982 (са при­ло­гом); F. Ne­irynck – F. v. Seg­ bro­eck, New Te­sta­ment Vo­ca­bu­lary, Le­u­ven 1984. За раз­ре­ша­ва­ ње ван­но­во­за­вет­них спи­са сто­је на рас­по­ла­га­њу мно­го­број­не кон­кор­дан­це. За LXX: E. Hatch – H. A. Red­path, A Con­cor­dan­ce to the Sep­tu­a­gint and the ot­her Gre­ek Ver­si­ons to the Old Te­sta­ ment I-II, Ox­ford 1897-1906. За ин­тер­те­ста­мен­тар­ну ли­те­ра­ту­ ру: A. De­nis (изд.), Con­cor­dan­ce Grec­que de Pse­u­de­pi­grap­hes d’ An­cien Te­sta­ment, Le­u­ven 1987. За пост­но­во­за­вет­но до­ба: H. Kraft – U. Früchtel, Cla­vis Pa­trum Apo­sto­li­co­rum, 1963. За нај­ ва­жни­је је­ли­ни­стич­ке, ју­деј­ске и па­три­стич­ке ауто­ре по­сто­је кон­кор­дан­це и кри­тич­ка из­да­ња тек­сто­ва са оп­шир­ним по­да­ ци­ма (за Епик­те­та: H. Schenkl, Epic­te­ti Dis­ser­ta­ti­o­nes итд, 1894, 491-720; за Ку­мран: K. G. Kuhn, Kon­kor­danz zu den Qu­mran­tex­ 33

ten, 1960; J. H. Char­le­sworth, Grap­hic Con­cor­dan­ce to the Dead Sea Scrolls, 1991; за Фи­ло­на: J. Le­i­se­gang, In­di­ces ad Phi­lo­nis Ale­ xan­dri­ni ope­ra I-II, 1926. 1930 [= 1963]; G. Mayer, In­dex Phi­lo­ ne­us 1974; за Јо­си­фа: K. H. Reng­strof, A com­ple­te Con­cor­dan­ ce to Fla­vi­us Jo­sep­hus I-III, Le­i­den 1973-1979, Sup­ple­ment I, реч­ ник име­на за Јо­си­фа Фла­ви­ја од A. Scha­lit, Le­i­den, 1968; за Кли­ мен­та Алек­сан­дриј­ског: O. Stählin, Cle­mens Ale­xan­dri­nus IV [= регистар], GCS 39, 1936; за Псе­у­до-Кли­мен­та: G. Strec­ker, Pse­u­ do­kle­men­ti­nen III 1-2, Ber­lin, 1986.1989). 2. 3. Оста­ла по­моћ­на сред­ства 2. 3. 1. Би­блиј­ски при­руч­ни­ци K.-M. Bull, Bi­bel­kun­de des Ne­uen Te­sta­ments, 1997; K. Gut­brod, Kur­ze Bi­bel­kun­de zum NT, 21977; H. Mer­kel, Bi­bel­kun­de des NT, 4 1992; H. D. Pre­uss – K. Ber­ger, Bi­bel­kun­de des Al­ten und Ne­uen Te­sta­ments I-II, UTB 887. 972, 51993, 51997; O. We­ber, Grun­driss der Bi­bel­kun­de, 91970; C. We­ster­mann, Abriss der Bi­bel­kun­de, 13 1991; P. Wick, Bi­bel­kun­de des Ne­uen Te­sta­ments, 2004. 2. 3. 2. Исто­ри­ја ра­ног хри­шћан­ства J. Bec­ker и др., Die Anfänge des Chri­sten­tums, 1987; R. Bult­ mann, Das Ur­chri­sten­tum im Rah­men der an­ti­ken Re­li­gi­o­nen, (1949) 41976; H. Con­zel­mann, Geschic­hte des Ur­chri­sten­tums, GNT 5, 51983; K. M. Fischer, Das Ur­chri­sten­tum, 21991; J. Gnil­ ka, Die frühen Chri­sten, HThK.S 7, 1999; L. Gop­plet, Die apo­sto­ lische und nac­ha­po­sto­lische Ze­it, 21966; H. Kraft, Die Ent­ste­hung des Chri­sten­tums, 1981; L. Schen­ke, Die Ur­ge­me­in­de, 1990; W. Schne­e­mel­cher, Das Ur­chri­sten­tum, 1981; F. Vo­u­ga, Geschic­hte des frühen Chri­sten­tums, 1994; A. J. M. Wed­der­burn, A Hi­story of the First Chri­sti­ans, Lon­don 2004; D. Zel­ler, Die Ent­ste­hung des Chri­sten­tums, у: Chri­sten­tum I, изд. D. Zel­ler, 2002, 15-220. 2. 3. 3. Свет Но­вог За­ве­та C. K. Bar­rett – C. J. Thor­nton, Tex­te zur Um­welt des Ne­uen Te­ sta­ments, UTB 1591, 21991; W. Bo­us­set – H. Gres­smann, Die Re­ li­gion des Ju­den­tums im späthel­le­ni­stischen Ze­i­tal­ter, HNT 21, 34

(1903, 31926) 41966; A. De­is­smann, Licht vom Osten, (1908) 41923; W. Fo­er­ster, Ne­u­te­sta­men­tlic­he Ze­it­geschic­hte I-II, 31959. 1956; J. Je­re­mi­as, Je­ru­sa­lem zur Ze­it Je­su, 31963; H. G. Kip­pen­berg – G. A. We­wers, Tex­tbuch zur ne­u­te­sta­men­tlic­hen Ze­it­geschic­hte, GNT 8, 1979; H.-J. Kla­uck, Die re­ligöse Um­welt des Ur­chri­ten­ tums I.II, 1995.1996; J. Le­i­poldt – W. Grund­mann (изд.), Um­welt des Ur­chri­sten­tums I.II.III (1965), 81990, 81991. 61988; E. Loh­se, Um­welt des NT, GNT 1, 61983; J. Ma­i­er, Zwischen den Te­sta­men­ ten, 1990; P. Schäfer, Geschic­hte der Ju­den in der An­ti­ke, 1983; E. Schürer, Geschic­hte des jüdischen Vol­kes im Ze­i­tal­ter Je­su Chri­ sti I-III, 3.41901-1909 (но­ва пре­ра­да на ен­гле­ском: G. Ver­mes – F. Mil­lar, The Hi­story of Je­wish Pe­o­ple in the Age of Je­sus Christ, Edin­burgh I 1973, II 1979. III/1 1986. III/2 1987); J. E. Stam­ba­ugh – D. L. Balch, Das so­zi­a­le Um­feld des Ne­uen Te­sta­ments, GNT 9, 1992; E. Ste­ge­mann – W. Ste­ge­mann, Ur­chri­stlic­he So­zi­al­geschic­ hte, 21997; G. Stem­ber­ger, Ein­le­i­tung in Tal­mud und Mi­drasch, 8 1992; исти, Pha­risäer, Sad­duzäer, Es­se­ner, SBS 144, 1991; H. L. Strack – P. Bil­ler­beck, Kom­men­tar zum NT aus Tal­mud und Mi­ drasch I-IV. V-VI, 71978. 51979 (скра­ће­ни­ца: Bil­ler­beck). 2. 3. 4. Ар­хе­о­ло­ги­ја У кон­текст но­во­за­вет­не со­ци­јал­не и еко­ном­ске исто­ри­је спа­ да и ар­хе­о­ло­ги­ја. Ис­ко­па­ва­ња (нпр. Је­ру­са­лим, Ка­пер­на­ум, Вит­са­и­да), на­ла­зи ко­ва­ног нов­ца, остра­ке, за­пи­си, ли­ков­ни при­ка­зи као фре­ске, ре­ље­фи, скулп­ту­ре, култ­ни пред­ме­ти и пред­ме­ти из сва­ко­днев­ног жи­во­та мо­гу има­ти ве­ли­ку вред­ ност за раз­у­ме­ва­ње но­во­за­вет­них тек­сто­ва. Пре­глед ста­ња у са­вре­ме­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма ну­де: W. Kla­i­ber, Archäolo­gie und Ne­u­es Te­sta­ment, ZNW 72 (1981), 195-215; J. Zan­gen­berg, Archäolo­gie und Ne­u­es Te­sta­ment, ZNT 13 (2004), 2-10; за увод су по­год­не те­мат­ске све­ске ча­со­пи­са „Welt und Um­welt der Bi­ bel“, изд. H. Mer­klein, 1997cc; ге­о­граф­ски пре­лед ну­де Her­ders gros­ser Bi­bel-Atlas, изд. O. Keel и M. Küchler, 1989; као при­руч­ ни­ци, тј. лек­си­ко­ни за но­во­за­вет­ну ар­хе­о­ло­ги­ју зна­чај­ни су: W. Bösen, Ga­liläa als Le­ben­sra­um und Wir­kungsfeld Je­su, 1985; W. El­li­ger, Pa­u­lus in Gri­ec­hen­land, 1990; J. Fi­ne­gan, The Ar­che­o­ 35

logy of the New Te­sta­ment, Prin­ce­ton, 21992; S. Freyne, Ga­li­lee: From Ale­xan­der the Gre­at to Ha­drian, Edin­burgh 1998; M. Görg – B. Lang (изд.), Ne­u­es Bi­bel-Le­xi­kon, 1991cc; R. A. Hor­sley, Ar­ che­o­logy, Hi­story, and So­ci­ety in Ga­li­lee, Val­ley For­ge 1996; O. Keel – M. Küchler, Or­te und Landschaf­ten der Bi­bel, 1982cc; E. M. Meyers – J. F. Star­nge, Ar­che­o­logy, the Rab­bis, and Early Chri­ sti­a­nity, Nas­hvil­le 1981; J. McRay, Ar­che­o­logy in the New Te­sta­ ments, Grand Ra­pids 1991. 2. 3. 5. Уво­ди I. Bro­er, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment I. NEB.E 2/1, 1998; R. E. Brown, An In­tro­duc­tion to the New Te­sta­ment, New York 1998; A. Jülic­her – E. Fascher, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 7 1931; R. Knopf – H. Li­et­zmann – H. We­i­nel, Einführung in das Ne­ue Te­sta­ment, 51949; H. Köster, Einführung in das NT, 1980; W. G. Kümmel, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 211983; E. Loh­ se, Die Ent­ste­hung des Ne­uen Te­sta­ments, 51990; W. Mar­xsen, Ein­le­i­tung in das NT, 41978; J. Ro­loff, Einführung in das Ne­ue Te­ sta­ment, 1995; H. M. Schen­ke – K. M. Fischer, Ein­le­i­tung in die Schrif­ten des Ne­uen Te­sta­ments I-II, 1978. 1979; U. Schnel­le, Ein­ le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 52005; Ph. Vi­el­ha­u­er, Geschic­hte der ur­chri­stlic­hen Li­te­ra­tur, 1975; A. Wi­ken­ha­u­ser – J. Schmid, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 61973. 2. 3. 6. Уво­ди и рад­не књи­ге за Но­ви За­вет K. Ber­ger, Exe­ge­se des NT, 31991; G. Ada­am – O. Ka­i­ser – W. G. Kümel – O. Merk, Einführung in die exe­ge­tischen Met­ho­ den, 2000; H. Con­zel­mann – A. Lin­de­mann, Ar­be­it­sbuch zum NT, UTB 52, 142004; W. Eg­ger, Met­ho­den­buch zum Ne­uen Te­sta­ ment, 41996; W. Fen­ske, Ar­be­it­sbuch zur Exe­ge­se des Ne­uen Te­ sta­ments, 1999; K. Ha­ac­ker, Ne­u­te­sta­men­tlic­he Wis­sen­schaft, 2 1985; D. Lühr­mann, Ausle­gung des Ne­uen Te­sta­ments, 21987; St. L. McKen­zie – St. R. Haynes (изд.), To Each Its Own Me­a­ning. An In­tro­duc­tion to Bi­bli­cal Cri­ti­cism and the­ir Ap­pli­ca­tion, Lo­ u­i­svil­le 1993; M. Ma­i­ser и др., Pro­se­mi­nar II. Ne­u­es Te­sta­ment – Kir­chen­geschic­hte, 2000; K.-W. Ni­e­bu­hr (изд), Grun­din­for­ma­ 36

tion Ne­u­es Te­sta­ment, 22003; S. E. Por­ter (изд.), Hand­bo­ok to Exi­ ge­sis of the New Te­sta­ment, 1997; J. Ro­loff, Ne­u­es Te­sta­ment, 7 1999; Th. Söding, We­ge der Schrif­ta­u­sle­gung, 1998; G. Strec­ker, NT, у: исти (изд.), Grund­kurs The­o­lo­gie Bd. 2, 1988; H. We­der, Taschen-Tu­tor Ne­u­es Te­sta­ment, 31989; H. Zim­mer­mann, Ne­u­te­ sta­men­tlic­he Met­ho­den­le­hre (но­ва пре­ра­да K. Kli­esch), 71982. 2. 3. 7. Те­о­ло­ги­ја Но­во­га За­ве­та K. Ber­ger, The­o­lo­gi­e­geschic­hte des Ur­chri­sten­tums, 21996; R. Bult­mann, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, 91984; H. Con­zel­ mann, Grun­driss der The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, 41987; J. Gnil­ka, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, HThK.S 5, 1994; L. Gop­ pelt, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, 31978; F. Hahn, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments I.II 2002; H. Hübner, Bi­blische The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments I-II, 1990. 1993. 1995; J. Je­re­mi­as, Ne­u­te­ sta­men­lic­he The­o­lo­gie I. Die Verkündi­gung, 31979; W. G. Küm­ mel, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments nach se­i­nen Ha­up­tze­u­gen, GNT 3, 41980; E. Loh­se, Grun­driss der ne­u­te­sta­men­tlic­hen The­o­ lo­gie, 31984; K. H. Schel­kle, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments I-IV, 1968-1976; R. Schna­ken­burg, Ne­u­te­sta­men­tlic­he The­o­lo­gie. Der Stand der For­schung, 21965; G. Strec­ker, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­ sta­ments, изд. F. W. Horn, 1996; P. Stuhlmac­her, Bi­blische The­o­lo­ gie des Ne­uen Te­sta­ments I.II, 21997.1999; W. Thüsing, Die ne­u­te­ sta­men­tlic­hen The­o­lo­gien und Je­sus Chri­stus I.II.III, 1981. 1998. 1999; A. We­i­ser, The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments I-III, 2002cc. 2. 3. 8. Ети­ка Но­во­га За­ве­та R. Ha­sen­stab, Mo­del­le pa­u­li­nischer Et­hik, TTS 11, 1977; K. Ker­ tel­ge (изд.), Et­hik im Ne­uen Te­sta­ment, QD 102, 1984; E. Loh­ se, The­o­lo­gische Et­hik des Ne­uen Te­sta­ments, 1988; W. Mar­xsen, „Chri­stlic­he“ und chri­stlic­he Et­hik im Ne­uen Te­sta­ment, 1989; O. Merk, Han­deln aus Gla­u­ben, MThSt 5, 1968; H. Mer­klein, Die Got­tes­he­rrschaft als Han­dlung­sprin­zip. Un­ter­suc­hung zur Et­hik Je­su, FzB 34, 31984; R. Schnac­ken­burg, Die sit­tlic­he Botschaft des Ne­uen Te­sta­ments, HThK. S 1. 2, 1986. 1988; W. Schra­ge, Et­hik des Ne­uen Te­sta­ments, GNT 4, 21989; S. Schulz, Ne­u­te­sta­men­tlic­ 37

he Et­hik, 1987; G. Strec­ker, Han­dlung­so­ri­en­ti­er­ter Gla­u­be, 1972; исти, Struk­tu­ren einer ne­u­te­sta­men­lic­hen Et­hik, ZThK 75 (1978), 112-146. 2. 3. 9. Зна­чај­не еди­ци­је ко­мен­та­ра AncB An­chor Bi­ble. Овај ко­мен­тар је де­ло ин­тер­на­ци­о­нал­не и ин­тер­кон­фе­ си­о­нал­не ко­ми­си­је; он ну­ди све­о­бу­хват­но ту­ма­че­ње на ви­со­ком на­уч­ном ни­воу. ЕKK Evan­ge­lisch-Ka­to­lischer Kom­men­tar zum Ne­uen Te­sta­ment. Ова еди­ци­ја ко­мен­та­ра из­ла­зи од 1975. и у пот­пу­но­сти узи­ма у об­зир ме­то­де исто­риј­ско-кри­тич­ке би­блиј­ске ег­зе­ге­зе, при че­му је спе­ци­фич­но да су мно­га за­па­жа­ ња по­све­ће­на исто­ри­ји учин­ка (де­ло­ва­ња) но­во­за­вет­ них тек­сто­ва. EtB Etu­des bi­bli­qu­es. Ова фран­цу­ска еди­ци­ја ко­мен­та­ра из­ла­зи од 1903. год. и ну­ди те­мељ­но ту­ма­че­ње са оп­шир­ном би­бли­о­гра­фи­ јом. HNT Hand­buch zum Ne­uen Te­sta­ment. Ко­мен­та­ри ове еди­ци­је су ег­зе­гет­ски и те­о­ло­шки са­же­ ти, али су нео­п­ход­ни због њи­хо­вог ком­па­ра­тив­ног ма­ те­ри­ја­ла у по­гле­ду исто­ри­је ре­ли­ги­је, епо­хе и је­зи­ка. HThK Her­ders The­o­lo­gischer Kom­men­tar zum Ne­uen Te­sta­ment. Стро­го на­уч­но ори­јен­ти­са­на и во­де­ћа ри­мо­ка­то­лич­ка еди­ци­ја ко­мен­та­ра, стан­дард­но де­ло но­во­за­вет­не ег­зе­ ге­зе. ICC The In­ter­na­ti­o­nal Cri­ti­cal Com­men­tary of the Holy Scrip­tu­res of the Old and the New Te­sta­ments. Нај­зна­чај­ни­ја ен­гле­ска еди­ци­ја ко­мен­та­ра, исто­риј­скокри­тич­ка, са те­жи­штем на фи­ло­ло­шкој ана­ли­зи тек­ ста. KEK Kri­tisch-exe­ge­tischer Kom­men­tar über das Ne­ue Te­sta­ment (= Meyers Kom­men­tar). 38

Во­де­ћи про­те­стант­ски ко­мен­та­ри ко­ји из­ла­зе од 1832; од­ли­ку­ју се стро­го на­уч­ном ег­зе­ге­зом и те­о­ло­шки зах­ тев­ним ту­ма­че­њи­ма са све­о­бу­хват­ним ко­ри­шће­њем ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ских па­ра­ле­ла. NEB Die Ne­ue Ec­hter Bi­bel. У овој еди­ци­ји из­ла­зе оп­шир­ни, оп­ште­ра­зу­мљи­ви ко­ мен­та­ри при­зна­тих ри­мо-ка­то­лич­ких струч­ња­ка на осно­ву тек­ста је­дин­стве­ног пре­во­да. NTD Das Ne­ue Te­sta­ment De­utsch. На осно­ву тре­нут­ног ста­ња у ис­тра­жи­ва­њу но­во­за­вет­ ни спи­си се ту­ма­че на оп­ште­ра­зу­мљив на­чин. ÖTK Öku­me­nischer Taschen­buc­hkom­men­tar zum Ne­uen Te­sta­ment. Еди­ци­ја ко­мен­та­ра на­ме­ње­на сту­ден­ти­ма, све­ште­ни­ци­ ма, учи­те­љи­ма и за­ин­те­ре­со­ва­ним ла­и­ци­ма ко­ја на­ме­ ра­ва да из­ло­жи ре­зул­та­те исто­риј­ско-кри­тич­ке ег­зе­ге­ зе на ра­зу­мљив на­чин. RNT Re­gen­sbur­ger Ne­u­es Te­sta­ment. Ла­ко ра­зу­мљи­во и исто­вре­ме­но це­ло­ви­то на­уч­но ту­ма­ че­ње но­во­за­вет­них тек­сто­ва. ThHK The­o­lo­gischer Hand­kom­men­tar zum Ne­uen Te­sta­ment. Ове ко­мен­та­ре од­ли­ку­ју прак­тич­ност и на­уч­на уте­ ме­ље­ност; они у пот­пу­но­сти при­ме­њу­ју исто­риј­скокри­тич­ку ме­то­ду. WBC World Bi­bli­cal Com­men­tary. Ова еди­ци­ја ко­мен­та­ра ин­тер­на­ци­о­нал­них ауто­ра од­ ли­ку­је се ви­со­ким на­уч­ним ни­во­ом. ZBK Zürc­her Bi­bel­kom­men­ta­re. Јед­но оп­ште­ра­зу­мљи­во, али исто­вре­ме­но на­уч­но уте­ме­ ље­но ту­ма­че­ње но­во­за­вет­них спи­са. 2. 3. 10. Ре­ле­вант­ни ча­со­пи­си Bib Bi­bli­ca BZ Bi­blische Ze­itschrift EvTh Evan­ge­lische The­o­lo­gie JBL Jo­ur­nal of Bi­bli­cal Li­te­ra­tu­re 39

JSNT KuD NTS NT ThR ThZ VF ZAC ZNW ZNT ZThK

Jo­ur­nal for the Study of the New Te­sta­ment Kerygma und Dog­ma New Te­sta­ment Stu­di­es No­vum Te­sta­men­tum The­o­lo­gische Rundschau The­o­lo­gische Ze­itschrift Verkündi­gung und For­schung, Be­i­hef­te zur EvTh Ze­itschrtft für An­ti­ke und Chri­sten­tum Ze­itschrift für die ne­u­te­sta­men­tlic­he Wis­sen­schaft und die Kun­de der älte­ren Kir­che Ze­itschrift für Ne­u­es Te­sta­ment Ze­itschrift für The­o­lo­gie und Kir­che

2. 3. 11. Зна­чај­не еди­ци­је мо­но­гра­фи­ја и збор­ни­ка ABG Ar­be­i­ten zur Bi­bel und ihrer Geschic­hte BEvTh Be­i­träge zur evan­ge­lischen The­o­lo­gie BHTh Be­i­träge zur hi­sto­rischen The­o­lo­gie BThSt Bi­blisch-the­o­lo­gische Stu­dien BWANT Be­i­träge zur Wis­se­naschaft von Al­ten und Ne­uen Te­sta­ment BZNW Be­i­hef­te zur Ze­itschrift für die ne­u­te­sta­men­tlic­he Wis­se­naschaft FR­LANT For­schun­gen zur Re­li­gion und Li­te­ra­tur des Al­ten und Ne­uen Te­sta­ment FzB For­schun­gen zur Bi­bel GTA Göttin­ge­ner The­o­lo­gische Ar­be­i­ten JAC Ja­hr­buch für An­ti­ke und Chri­sten­tum JBTh Ja­hr­buch für Bi­blische The­o­lo­gie JSNT.S Jo­ur­nal for the Study of the New Te­sta­ment. Sup­ple­ment Se­ri­es MSSNTS Mo­no­graph Se­ri­es. So­ci­ety for New Te­sta­ment Stu­di­es NTA Ne­u­te­sta­men­tlic­he Ab­han­dlun­gen NTOA No­vum Te­sta­men­tum et Or­bis An­ti­qu­us NT.S No­vum Te­sta­men­tum. Sup­ple­ments SBS Stut­tgar­ter Bi­bel­stu­dien 40

StANT StNT StUNT TANZ TU WMANT WUNT

Stu­dien zum Al­ten und Ne­uen Te­sta­ment Stu­dien zum Ne­uen Te­sta­ment Stu­dien zur Um­welt des Ne­uen Te­sta­ments Tex­te und Ar­be­i­ten zum ne­u­te­sta­men­tlic­hen Ze­i­tal­ter Tex­te und Un­ter­suc­hun­gen Wis­sen­scha­ftlic­he Mo­no­grap­hien zum Al­ten und Ne­uen Te­sta­ment Wis­sen­scha­ftlic­he Un­ter­suc­hun­gen zum Ne­uen Te­sta­ment

2. 3. 12. Би­бли­о­граф­ска сред­ства Elen­chus Bi­bli­o­grap­hi­cus Bi­bli­cus, изд. R. North, Rom (EBB; из­ла­ зи јед­ном го­ди­шње; упу­ћу­је на мо­но­гра­фи­је и члан­ке [и њи­хо­ ве рецензије] за СЗ, НЗ и срод­не обла­сти). In­ter­na­ti­o­na­le Ze­itschrif­ten­schau für Bi­bel­wis­se­naschaft und Gren­zge­bi­e­te, изд. B. Lang, Düssel­dorf (IZBG; из­ла­зи јед­ном го­ ди­шње). Од 46. го­ди­не из­да­ва­ња (1999/2000) на­ста­вља да из­ ла­зи под на­зи­вом In­ter­na­ti­o­nal Re­vi­ew of Bi­bli­cal Stu­di­es, изд. B. Lang, Le­i­den (упу­ћу­је на члан­ке и књи­ге са крат­ким пре­гле­ дом са­др­жа­ја). New Te­sta­ment Ab­starcts, изд. D. J. Har­ring­ton, Ca­mrid­ge/Mass (NTAb; из­ла­зи три пу­та го­ди­шње; упу­ћу­је на члан­ке, ре­цен­зи­ је и мо­но­гра­фи­је [са са­же­тим пре­гле­дом садржаја]). Re­li­gion In­dex One: A Su­bject In­dex to Pe­ri­o­di­cal Li­te­ra­tu­re In­clu­ ding an Aut­hor In­dex with Ab­stracts and a Bo­ok Re­vi­ew In­dex, изд. G. F. Dic­ker­son, Chi­ca­go/III (из­ла­зи на по­ла го­ди­не; упу­ћу­ је на члан­ке из ча­со­пи­са [са кључ­ним пој­мо­ви­ма, као и ре­ги­ стром ауто­ра; де­ли­мич­но и кра­так пре­глед садржаја] и ре­цен­ зи­је књи­га). The­o­lo­gische Li­te­ra­tur­ze­i­tung. Ме­сеч­ник за це­ло­куп­ну област те­о­ло­ги­је и ре­ли­ги­о­ло­ги­ју, изд. E. H. Am­berg, Le­ip­zig (ThLZ; из­ла­зи јед­ном ме­сеч­но; ре­цен­зи­је за ода­бра­не но­во­и­за­шле књи­ге). The­o­lo­gische Re­vue. Дво­ме­сеч­ник са це­ло­куп­ном об­ла­шћу те­о­ ло­ги­је и ре­ли­ги­о­ло­ги­је, изд. Ка­то­лич­ки те­о­ло­шки фа­кул­тет у 41

Мин­сте­ру; ре­цен­зи­је ода­бра­них но­вих пу­бли­ка­ци­ја са те­жи­ штем на ри­мо­ка­то­лич­кој те­о­ло­ги­ји. Ze­itschrif­te­nin­halt­sdi­ent The­o­lo­gie. In­di­ces the­o­lo­gi­ci, изд. Уни­ вер­зи­тет­ска би­бли­о­те­ка у Ти­бин­ге­ну, од­сек за те­о­ло­ги­ју (из­ ла­зи не­ко­ли­ко пу­та го­ди­шње; до­но­си са­др­жај те­о­ло­шких ча­ со­пи­са и збор­ни­ка као и ре­ги­стар ауто­ра). 2. 3. 13. Ин­тер­нет У ва­жно по­моћ­но сред­ство ег­зе­ге­зе у ве­ли­кој ме­ри се раз­вио и ин­тер­нет; он ну­ди ак­ту­ел­не ин­фор­ма­ци­је о ис­тра­жи­вач­ким про­јек­ти­ма ши­ром све­та, се­ми­на­ри­ма, на­уч­ним трен­до­ви­ма и пу­бли­ка­ци­ја­ма. Онај ко не же­ли да из­гу­би ко­рак са овим раз­ во­јем тре­ба да се бла­го­вре­ме­но ин­фор­ми­ше о мо­гућ­но­сти­ма ко­је ну­ди ин­тер­нет. По­ред по­ну­ђе­них пре­да­ва­ња и ин­фор­ма­ ци­ја о сту­ди­ја­ма на фа­кул­те­ти­ма, у ме­ђу­вре­ме­ну се че­сто по­ ста­вља­ју на мре­жу и мо­гу се по­зва­ти „Re­a­der“ за ве­жбе, пре­да­ ва­ња итд. Не сме се ипак пре­ви­де­ти да су они осми­шље­ни да бу­ду чи­та­ни у ди­рект­ном кон­тек­сту на­ста­ве за ко­ју су тек­сто­ ви и кон­ци­пи­ра­ни. На­ро­чи­то су ва­жне ин­тер­нет-стра­ни­це на ко­ји­ма су при­сту­пач­не ак­ту­ел­не књи­ге и члан­ци, као и из­вор­ ни тек­сто­ви у ори­ги­на­лу и пре­во­ду. Не тре­ба пре­ви­де­ти ни про­бле­ме ко­ји су по­ве­за­ни са нео­ сми­шље­ном упо­тре­бом World Wi­de Webs. Сва­ка стра­ни­ца рас­по­ла­же ма­кар упу­ћи­ва­њи­ма на дру­ге ин­тер­нет-стра­ни­це, тзв. links; та­ко, са јед­не стра­не мо­же се до­ћи до ва­жних от­кри­ ћа, док се, са дру­ге стра­не, мо­же из­гу­би­ти дра­го­це­но вре­ме пу­тем бес­циљ­ног „сур­фо­ва­ња“ на ин­тер­не­ту. Сва­ки ко­ри­сник ин­тер­нет-стра­ни­ца тре­ба да раз­ми­сли о озбиљ­но­сти и на­уч­ ном уте­ме­ље­њу за­да­та­ка. Ни­је све што се пу­бли­ку­је на ин­тер­ не­ту за­сно­ва­но на стро­го на­уч­ној про­вер­љи­во­сти. Сло­бод­ни при­ступ тек­сто­ви­ма на ин­тер­не­ту не зна­чи да та­мо из­ло­же­ни ма­те­ри­ја­ли ни­су за­шти­ће­ни пра­ви­ма. За­то тре­ба обра­ти­ти па­жњу на copyright. Сва­ки текст или оде­љак тек­ста са ин­тер­не­та тре­ба ци­ти­ра­ти јед­на­ко па­жљи­во као и одељ­ке из штам­па­них ме­ди­ја. Че­сто се на стра­ни­ца­ма већ на­ ла­зи обра­зац ка­ко тре­ба ци­ти­ра­ти текст. При­вре­ме­ни ре­зул­ 42

та­ти ко­ји се по­вре­ме­но пре­зен­ту­ју на ин­тер­не­ту, на­ро­чи­то из обла­сти ар­хе­о­ло­ги­је, су до­бро­до­шла по­моћ­на сред­ства, али се не сме пре­ви­де­ти да ко­нач­ни ре­зул­та­ти би­ва­ју про­ме­ње­ни и да те вер­зи­је ни­су у сва­ком слу­ча­ју на­ме­ње­не за пу­бли­ко­ва­ ње и са­мим тим за при­ме­ну у на­уч­ном ра­ду. Ма­да тре­нут­но по­сто­ји низ до­брих не­мач­ких ин­тер­нетстра­ни­ца, ипак је ен­гле­ски као ме­ђу­на­род­ни је­зик у пред­но­ сти. На по­је­ди­нач­ним стра­ни­ца­ма се углав­ном на­во­де осо­бе ко­ји­ма се мо­же обра­ти­ти за по­је­ди­не те­ме, са ко­ји­ма се по по­ тре­би мо­же раз­го­ва­ра­ти о пи­та­њи­ма и про­бле­ми­ма пре­ко Еmail-a. Из­бор адре­са ко­је су занимљиве за но­во­за­вет­ну ег­зе­ге­зу: Re­so­ur­ce Pa­ge for Bi­bli­cal Stu­di­es http://www.tor­reys.org/bi­ble/ Ова стра­ни­ца је „руд­ник“ са мно­гим и ва­жним лин­ко­ви­ма за дру­ге адре­се (лин­ко­ви за би­блиј­ске тек­сто­ве, би­блиј­ске сту­ ди­је на ин­тер­не­ту, ме­ди­те­ран­ски свет, са ан­тич­ким па­ра­ле­ле­ ма за Но­ви За­вет, Фи­лон Алек­сан­дриј­ски); о овој стра­ни­ци се бри­не нор­ве­шки Vol­da Uni­ver­sity Col­le­ge (проф. Т. Се­ланд). Од­го­вор­ни за ову стра­ни­цу при­мер­но на­во­де да­тум по­след­ њег up­da­te-a и фор­ме у ко­јој стра­ни­ца тре­ба да се ци­ти­ра. Мно­ге лин­ко­ве за из­да­ња тек­ста, би­бло­гра­фи­је и тех­нич­ка по­моћ­на сред­ства (fonts) та­ко­ђе са­др­жи стра­ни­ца The New Te­ sta­ment Ga­te­way, о ко­јој се бри­не проф. Гу­да­кре. Лин­ко­ви су уре­ђе­ни те­мат­ски, али и под са­мим но­во­за­вет­ним спи­си­ма. The New Te­sta­ment Ga­te­way http://www.ntgateway.com/ Незамењи­ва­ за р­ад­ на ан­тичким па­ралелама­ ј­е The­ P­erseus Digit­al ­ Library­. О­вде се нала­зи изв­ест­ан број­ а­нтичких­ те­ кстова и­ (углавном е­нг­ле­ски пр­ев­оди) ­ кл­асичних­ ау­тор­а, ка­о ­ и ­ па­пируси. ­ По­нуда садржи­ и­ секу­нд­арну л­итературу и речнике.

43

The Perseus Digital Library http://www.perseus.tufts.edu/ З­а нал­аж­ењ­е лите­рат­ур­е ­је од и­зузе­тне пом­оћи­ ба­нка­ података­ унив­ерз­ите­та­ у­ Ин­сб­руку: Bibelwissens­chaftliche Literturdokumentation Innsbruck (BILDI) http://bibfutheol.uibk.ac.at/bildi/ ­По­једин­и ­на­учни часопи­си ­ко­ји су ин­тер­есантни за егзегезу изложени су на интернету: Biblica http://www.bsw.org/project/biblica/ Review of Biblical Literature http://www.bookrewievs.org/ Осим­ ­то­га­, служ­ба ­са­др­жаја ча­соп­ис­а из о­бласти­ теологиј­е Уни­ве­рзитета ­ у Т­иб­ингену,­ чије­ св­ес­ке­ се мог­у­ в­идети на­ и­нтернету, пр­ужа ин­фо­рм­ац­ије о теолошким прилозима у стру­чним часописима: http://opac.ub.uni-tuebingen.de/neuerwZID.htm10 Ин­тер­нет се и да­ље раз­ви­ја као из­вор ин­фор­ма­ци­ја. Кон­ стант­но се по­ја­вљу­ју но­ве по­ну­де. Да би се про­на­шао ма­те­ри­ јал нео­п­ход­ни су пре­тра­жи­ва­чи.11 По­је­ди­не стра­ни­це се не ак­ту­а­ли­зу­ју, ски­да­ју се са мре­же или у крат­ком ро­ку ме­ња­ју адре­су. И код овог пре­тра­жи­ва­ња успех ни­је увек ана­ло­ган утро­ше­ном вре­ме­ну. Оту­да се по­ја­

вљу­ју не­ка пи­та­ња и основ­на пра­ви­ла, ко­ја се мо­гу пре­по­ру­чи­ ти за успе­шан рад на ин­тер­не­ту: Oб­ја­шње­ње пре пре­тра­жи­ва­ња: 1. За­што је ин­тер­нет нео­п­хо­дан? 2. Пре­ци­зно уста­но­ви­ти ко­је вр­сте ин­фор­ма­ци­ја/по­мо­ћи тре­ба да пру­жи пре­тра­жи­ва­ње на ин­тер­не­ту. 3. Ода­тле тре­ба да ре­зул­ти­ра­ју ја­сни пој­мо­ви ко­ји ће би­ти тра­же­ни. 4. Уста­но­вље­ње вре­мен­ског ли­ми­та. Про­ве­ра ин­тер­нет стра­ни­це ко­ја ће се ко­ри­сти­ти: 1. Ко је од­го­во­ран за стра­ни­цу и ко­ја је ње­на ква­ли­фи­ка­ци­ја? Ком ин­те­ре­су слу­жи пре­зен­та­ци­ја? 2. Ка­да је по­след­њи пут ажу­ри­ра­на? Ре­цеп­ци­ја: Тач­ни­је упу­ћи­ва­ње на стра­ни­цу, при­хва­та­ње спи­ска ли­те­ра­ ту­ре и про­вер­љи­во ци­ти­ра­ње са­др­жа­ја. Ка­да се др­жи­мо ових јед­но­став­них основ­них по­став­ки, ба­ вље­ње ин­тер­не­том ни­је ужи­ва­ње у сло­бод­ном вре­ме­ну, већ јед­но из­у­зет­но вред­но по­моћ­но сред­ство за ег­зе­гет­ски рад.

 Кратак преглед садржаја чланака и књига које се приказују нуде и други часописи на интернету: ThLZ (http://www.thlz.de), ThRev (http://www.thrv. de/), ThR (http://www.mohr.de/thr.html), ZThK (http://www.mohr.de/zthk.html). О актуелном стању у публикацијама и достигнућима уп. следећу страницу линкова: http://www.torreys.org/bible/biblia02.html#journals. 10 11

Са могућношћу да се путем плаћања користи Online позајмица.

За ду­хов­но на­уч­ни Rec­her­che по­год­ни су пре­тра­жи­ва­чи на сле­де­ћој стра­ни­ци: http://theologie.ini-hd.de/bib/bib-fachinfos/bib_fachinf_s2.html.

44

45

3. Кри­ти­ка тек­ста Ли­те­ра­ту­ра Aland, K. и B., Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 21989. – Aland, K. и дру­ги, Bi­bel­handschrif­ten II, TRE VI (1980) 114-131; Bi­belüber­set­ zun­gen, TRE VI 161-215. – El­li­ot, J. K. – Mo­ir, I., Ma­nu­scripts and the Text of the New Te­sta­ment, 1995. – Gre­e­ven, H., Text und Tex­ tkri­tik der Bi­bel II. Ne­u­es Te­sta­ment. RGG3 VI, 716-725. – Hun­ger H. и дру­ги (из­да­ва­чи), Die Textüber­li­e­fe­rung der an­ti­ken Li­te­ra­tur und der Bi­bel, 21988. – Kümmel, W. G., Ein­le­i­tung, 452-491. – Ma­as, P., Tex­tkri­tik, 31956. – Met­zger, B. M, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 1966. – Исти, A Tex­tu­al Com­men­tary on the Gre­ek New Te­sta­ment, 1975. – Wir­ken­ha­u­ser, A. – Schmid, J., Ein­le­i­tung, 65-202.

3. 1. Де­фи­ни­ци­ја Кри­ти­ка тек­ста је уста­но­вље­ње ре­чи и на­чи­на пи­са­ња јед­ ног тек­ста она­ко ка­ко се они мо­гу прет­по­ста­ви­ти за пр­во­ бит­ног ауто­ра. За­да­так кри­ти­ке тек­ста је да на осно­ву тек­ сту­ал­них све­до­чан­ста­ва ре­кон­стру­и­ше нај­ста­ри­ји мо­гу­ћи текст Но­во­га За­ве­та. Кри­ти­ка тек­ста је нео­п­ход­на из исто­риј­ских и те­о­ло­шких раз­ ло­га: а) Ори­ги­на­ли (auv­to,gra­fa) но­во­за­вет­них спи­са не по­сто­је, та­ко да се ори­ги­нал­ни текст ре­кон­стру­и­ше из ка­сни­јих пре­да­ ња тек­ста у ру­ко­пи­си­ма, лек­ци­о­на­ри­ма, ци­та­ти­ма и пре­во­ди­ ма. При то­ме из­вор­на фор­ма тек­ста мо­же да бу­де иден­тич­на са јед­ном од пре­да­тих ва­ри­јан­ти тек­ста. Ако, ме­ђу­тим, ни­јед­ 46

на од пре­да­тих ва­ри­јан­ти тек­ста не са­др­жи из­вор­ни текст, по­ след­њи се мо­ра ре­кон­стру­и­са­ти хи­по­те­тич­ки (кон­јек­ту­ра).12 Оту­да је ре­кон­стру­и­са­ни „пра­текст“ но­во­за­вет­них спи­са јед­ на хи­по­те­тич­ка ве­ли­чи­на, по­што он увек по­чи­ва на ве­ро­ват­ но­ћа­ма и прет­по­став­ка­ма. б) Ако се у но­во­за­вет­ној ег­зе­ге­зи ра­ди о ту­ма­че­њу и раз­у­ ме­ва­њу но­во­за­вет­них тек­сто­ва, он­да се мо­ра из­на­ћи оно што су нам са­ми но­во­за­вет­ни ауто­ри пре­да­ли, а не оно што је се­ кун­дар­но ушло у пре­да­ње тек­ста. У по­за­ди­ни се та­ко­ђе на­ла­зи ер­мин­втич­ко ин­те­ре­со­ва­ње: мо­ра се ићи уна­зад ка из­вор­ном тек­сту, по­што са­мо он мо­же да­ти ин­фор­ма­ци­је о те­о­ло­ги­ји но­во­за­вет­них ауто­ра. 3. 1. 1. Пред­мет кри­ти­ке тек­ста је­сте да­кле, пре­да­ње тек­сто­ва ко­ји ни­су при­сут­ни у ори­ги­на­лу. 3. 1. 2. Циљ кри­ти­ке тек­ста је хи­по­те­тич­ка кон­ста­та­ци­ја оне фор­ме тек­ста ко­ју је не­ка­да при­ре­дио сам аутор. 3. 1. 3. Осно­ва за рад су из­да­ња тек­ста са по­да­ци­ма о раз­ли­чи­ тим пре­да­њи­ма тек­ста и њи­хо­вим све­до­чан­стви­ма, на­ро­чи­то Ne­stle-Aland27. 3. 2. Циљ про­у­ча­ва­ња Сту­ден­ти тре­ба да рас­по­ла­жу основ­ним зна­њи­ма из исто­ри­је но­во­за­вет­ног тек­ста и зна­њи­ма о вред­но­сти­ма ње­го­вих глав­ них све­до­чан­ста­ва. Они тре­ба да бу­ду оспо­со­бље­ни да тех­нич­ки ко­ри­сте кри­ тич­ки апа­рат код NT Gra­e­ce Ne­stle-Aland27 и да бу­ду у ста­њу да при­ме­не основ­на пра­ви­ла тек­сту­ал­но-кри­тич­ких од­лу­ка. Ко­нач­но, сту­ден­ти тре­ба, на осно­ву кри­тич­ког уви­да у све­ 12 Уп. о про­бле­ма­тич­ној ме­то­ди кон­јек­ту­ре код B. M. Met­zger, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 184-187. – Ко же­ли да се упо­зна са обра­зло­же­њем јед­ не кон­јек­ту­ре в. A. v. Har­nack, Zwei al­te dog­ma­tische Kor­rek­tu­ren im He­bräer­ brief, у: Stu­dien zur Geschic­hte des Ne­uen Te­sta­ments und der al­ten Kir­che I, AKG 19, 1931, 234-252.

47

до­чан­ства и древ­не пре­во­де да­тог тек­ста, да ре­кон­стру­и­шу из­ вор­ни („пра­текст“) и об­ја­сне ва­ри­јан­те тек­ста. 3. 3. Исто­ри­ја кри­ти­ке тек­ста Го­ди­не 1514. од­штам­па­но је пр­во грч­ко из­да­ње Но­во­га За­ве­ та. Оно је иза­шло по на­ло­гу кар­ди­на­ла Хи­ме­не­за (†1517.) у шпан­ском уни­вер­зи­тет­ском гра­ду Ал­ка­ли (лат. “Com­plu­tum“) и од 1502. је при­пре­ма­но од стра­не шпан­ских на­уч­ни­ка. Де­ло за ко­је је кар­ди­нал дао на­лог об­у­хва­та­ло је Ста­ри и Но­ви За­ вет, при че­му је Ста­ри За­вет штам­пан у је­вреј­ском тек­сту, Вул­ га­ти и Сеп­ту­а­гин­ти у три на­по­ред­на ступ­ца, док је Но­ви За­ вет штам­пан у грч­ком и ла­тин­ском тек­сту. Ово ви­ше­је­зич­но из­да­ње Би­бли­је (= по­ли­гло­та) до­би­ло је тек 1520. год. до­зво­лу за штам­па­ње од цр­кве, та­ко да „ком­плу­тен­сиј­ска по­ли­гло­та“ сва­ка­ко са­др­жи пр­во штам­па­но грч­ко из­да­ње Но­вог За­ве­та (1514), али не са­др­жи пр­во об­ја­вље­но из­да­ње. Ова сла­ва при­па­ла је грч­ком из­да­њу Но­во­га За­ве­та ко­је је при­ре­дио хо­ланд­ски ху­ма­ни­ста Ера­змо Ро­тер­дам­ски (14691536). Он је под при­ти­ском јед­ног ба­зел­ског из­да­ва­ча, ко­ји је чуо за на­ме­ру Шпа­на­ца, 1515. год. у ве­ли­кој жур­би при­ре­дио из­да­ње ко­је се 1516. год. по­ја­ви­ло на тр­жи­шту и до­жи­ве­ло из­да­вач­ки успех. Спор­на је, ме­ђу­тим, би­ла на­уч­на вред­ност овог из­да­ња; Ера­змо је углав­ном мо­рао да се осла­ња на ма­ње вред­не ми­ну­ску­ле из 12. ве­ка и за по­след­ње сти­хо­ве От­кри­ве­ ња ни­је по­се­до­вао ни­је­дан грч­ки ру­ко­пис, та­ко да је мо­рао да их пре­ве­де по тек­сту Вул­га­те на грч­ки. По­ред то­га, Ера­змо­во из­да­ње Но­во­га За­ве­та би­ло је од ве­ли­ког зна­ча­ја, по­што ни­је са­мо Лу­тер ко­ри­стио дру­го из­да­ње из 1519. год. као осно­ву за свој пре­вод Би­бли­је, не­го су и мно­го­број­на пре­штам­па­ва­ња Ера­змо­вог тек­ста, ко­ји је ка­сни­је са­мо де­ли­мич­но по­пра­вљен, оси­гу­ра­ла ње­го­во пре­и­мућ­ство. Грч­ка из­да­ња Но­во­га За­ве­та па­ри­ског штам­па­ра и из­да­ва­ ча Роберта Естјена (лат. Step­ha­nus) за­сни­ва­ла су се ве­ли­ким де­лом на Ера­змо­вом из­да­њу. Сте­фан је као пр­ви увео кри­тич­ ки апа­рат и до да­нас ва­же­ћу по­де­лу на сти­хо­ве, а по­ред то­га, 48

ње­го­ва из­да­ња су за­сно­ва­ла tex­tus re­cep­tus (оп­ште­при­зна­ти текст).13 Он не са­мо што је до 19. ве­ка у су­шти­ни ва­жио као не­ до­дир­љив, већ пре све­га из ли­тур­гиј­ских раз­ло­га све до да­нас има свој зна­чај (уп. док­со­ло­ги­ју на кра­ју „Оче­на­ша“ у Мт 6 13). Јохан Албрехт Бенгел (1687-1752) увео је но­во­за­вет­ну кри­ ти­ку тек­ста у но­ви ста­ди­јум. Вир­тем­бер­ски ту­мач го­то­во ни­ је ме­њао tex­tus re­cep­tus, али је на­вео чи­та­ња ко­ја по ње­го­вом ми­шље­њу за­слу­жу­ју пред­ност. По­ред то­га Бен­гел је био пр­ви ко­ји је тек­сту­ал­на све­до­чан­ства по­де­лио у две ве­ли­ке гру­пе и увео до да­нас ва­же­ћа пра­ви­ла у кри­ти­ци тек­ста. – По­де­лу ру­ко­пи­са на гру­пе про­ши­рио је Јохан Јакоб Грисбах (17451812) ко­ји је раз­ли­ко­вао алек­сан­дриј­ску, за­пад­ну и ви­зан­тиј­ ску ре­цен­зи­ју тек­ста. Грис­бах је на­да­ље ус­по­ста­вио мно­го­број­ на пра­ви­ла за кри­ти­ку тек­ста и пр­ви се усу­дио да на мно­гим ме­сти­ма на­пу­сти tex­tus re­cep­tus. – Кла­сич­ни фи­ло­лог Карл Лахман (1793-1851) у пот­пу­но­сти је на­пу­стио tex­tus re­cep­tus. Он је из­ра­дио јед­но но­во­за­вет­но из­да­ње ко­је по­чи­ва на кри­ тич­ком вред­но­ва­њу по­је­ди­нач­них све­до­чан­ста­ва тек­ста. Ве­ли­ки зна­чај за ис­тра­жи­ва­ње но­во­за­вет­ног тек­ста има лај­пци­шки но­во­за­вет­ник Константин фон Тишендорф (18151874). Он је у ма­на­сти­ру св. Ка­та­ри­не на Си­на­ју от­крио Синајски кодекс (1844/1859)14 и по­ста­вио ову, у 4. ве­ку на­ста­ лу ма­ју­ску­лу, у осно­ву свог ве­ли­ког и до да­нас вред­ног из­да­ ња (Edi­tio oc­ta­va cri­ti­ca mi­nor, 1869-1872). Ме­ђу­на­род­но при­ зна­ње до­би­ло је из­да­ње Но­во­га За­ве­та (1881/1882) ко­је су при­ ре­ди­ли Ен­гле­зи Б. Ф. Весткот (1825-1901) и Ф. Ј. Хорт (18281892), ко­је се од­ли­ку­је по­у­зда­ном ре­кон­струк­ци­јом тек­ста и про­ве­ре­ним ме­то­до­ло­шким кри­те­ри­ју­ми­ма. Ва­жна за кри­ти­ ку тек­ста су ди­фе­рен­ци­ра­ња ко­ја су уочи­ли по­ме­ну­ти на­уч­ни­ ци при­ли­ком њи­хо­вог ис­тра­жи­ва­ња срод­но­сти из­ме­ђу по­је­ди­ 13 Из­раз tex­tus re­cep­tus на­ла­зи­мо у пред­го­во­ру иза­шлом 1633. дру­гом из­ да­њу Но­во­га За­ве­та по­ро­ди­це Ел­зе­вир из Лај­де­на, где се ка­же: „Tex­tum er­go ha­bes, nunc ab om­ni­bus re­cep­tum: in quo ni­hil im­mu­ta­tum aut cor­rup­tum da­ mus“ („Са­да имаш је­дан текст ко­ји је при­хва­ћен од свих, у ко­ме ми ни­шта про­ме­ње­но или ис­ква­ре­но не пре­но­си­мо“). 14 О уз­бу­дљи­вој исто­ри­ји про­на­ла­ска, ви­ди у: B. M. Met­zger, Text, 42-46.

49

нач­них све­до­чан­ста­ва тек­ста. По њи­ма по­сто­је че­ти­ри глав­на ти­па но­во­за­вет­ног тек­ста: 1. за­пад­ни текст (глав­ни пред­став­ ник Кодекс Безе D 05), 2. алек­сан­дриј­ски текст (глав­ни пред­ став­ни­ци Кодекс Ефреми C 04 и Кодекс Региус L 019), 3. не­у­ трал­ни текст (глав­ни пред­став­ни­ци Кодекс Синаитикус a 01 и Кодекс Ватиканус B 03), 4. си­риј­ски текст (глав­ни пред­став­ ник Кодекс Александринус A 02).15 Мо­дер­ни tex­tus re­cep­tus на­чи­нио је Еберхар Нестле (18511913) са сво­јим No­vum Te­sta­men­tum Gre­a­ce, ко­ји је об­ја­вљен по на­ло­гу вир­тем­бер­ског би­блиј­ског удру­же­ња 1898. Не­стле је све­сно од­у­стао од соп­стве­не фор­ме тек­ста и у осно­ву свог из­да­ња по­ста­вио три ве­ли­ке на­уч­не еди­ци­је из 19. ве­ка, на­и­ ме Tischen­dorf (T), We­stcott-Hort (H) и нај­пре R. F. Weymo­uth на чи­је ме­сто је сту­пи­ло 3. из­да­ње (1901) ко­је је при­ре­дио J. We­iss. У свом ap­pa­ra­tus cri­ti­cus Не­стле је узео у об­зир не са­ мо раз­ли­чи­та чи­та­ња код THW, не­го у јед­ном по­себ­ном апа­ ра­ту и чи­та­ња но­во­за­вет­них ру­ко­пи­са. Упо­тре­ба ори­ги­нал­ них све­до­чан­ста­ва је кон­стант­но на­до­пу­ња­ва­на од стра­не си­ на Ервина Нестлеа (1883-1972) и Курт Аланда (од 21. из­да­ња са­и­зда­вач), при че­му су од ве­ли­ког зна­ча­ја би­ли но­во­про­на­ ђе­ни па­пи­ру­си. Све до 25. из­да­ња 1963. и Ne­stle-Aland је прет­по­ста­вио ти­ по­ве тек­ста ко­је су ре­пре­зен­то­ва­ле по­ро­ди­це ру­ко­пи­са, при че­му се и до да­нас раз­ли­ку­ју че­ти­ри глав­не фор­ме тек­ста но­ во­за­вет­них тек­сто­ва16: 1. Не­у­трал­ни (или алек­сан­дриј­ски или иси­хи­јан­ски) текст (Nestle25: H ) Овај тип тек­ста, ко­ји пре све­га ре­пре­зен­ту­ју ма­ју­ску­ле a 01, А 02, B 03, C 04 (A и C не за Еван­ђе­ља) и из­у­зет­ни па­пи­ру­си (нпр. P75 за Еван­ђе­ља, P46 за Па­вло­ве по­сла­ни­це), озна­ча­ва се као не­у­трал­ни текст, по­што су га We­stcott-Hort сма­тра­ли не­ ре­ви­ди­ра­ним тек­стом. Текст се на­зи­ва и алек­сан­дриј­ски и по­ што га ну­де и алек­сан­дриј­ски оци Кли­мент, Ори­ген, Ди­о­ни­си­ 15 16

50

О по­је­ди­но­сти­ма ове те­о­ри­је уп. B. M. Met­zger, исто, 129-138. Уп. о то­ме A. Wi­ken­ha­u­ser – J. Schmid, Ein­le­i­tung, 170-183.

је и Ки­ри­л Алек­сан­дриј­ски. В. Бусе је ко­нач­но увео на­зив иси­ хи­јан­ски текст, по­што га је до­вео у ве­зу са од Је­ро­ни­ма по­ме­ ну­тим епи­ско­пом алек­сан­дриј­ским Иси­хи­јем ( `Hsu,ci­oj). Под ути­ца­јем ки­ниа (ки­ни ди­ја­лек­та) алек­сан­дриј­ски текст се у то­ ку ве­ко­ва раз­вио на­да­ље у еги­пат­ски текст. 2. За­пад­ни текст Као што већ сам на­зив на­го­ве­шта­ва, овај текст је по­све­до­чен пре све­га у за­пад­ном Сре­до­зе­мљу. Он се на­ла­зи у грч­ко-ла­тин­ ским ру­ко­пи­си­ма D 05, D 06, F 010, G012, као и у ста­ро­ла­тин­ ским пре­во­ди­ма и код ла­тин­ских цр­кве­них пи­са­ца. Ре­ла­тив­но ра­но сре­ће се и у Егип­ту и на ис­то­ку (syc.s). Ка­рак­те­ри­стич­на за за­пад­ни текст је скло­ност ка па­ра­фра­зи (пре све­га у Де­ли­ ма апо­стол­ским). Ка­да се сла­же са алек­сан­дриј­ским тек­стом, за­пад­ни текст је од ве­ли­ке вред­но­сти, ина­че је ма­ло зна­ча­јан. 3. Ки­ни текст (Ne­stle25: R) Због сво­је оп­ште (= ko­inh,) рас­про­стра­ње­но­сти та­ко на­зва­ни текст (та­ко­ђе на­зван ви­зан­тиј­ски или цар­ски) по­све­до­чен је пре све­га у ма­ју­ску­ла­ма А 02 (са­мо за Еван­ђе­ља), E 07, F 09, G 011, H 013 и у нај­ве­ћем де­лу ми­ну­ску­ла. Док је Хорт овај тип тек­ста, ко­ји до­ми­ни­ра од 4. ве­ка и нај­ве­ро­ват­ни­је по­ти­че од јед­не ра­не ре­цен­зи­је, про­гла­сио пот­пу­но без­вред­ним, у но­ви­ је вре­ме се, пре све­га пу­тем сла­га­ња по­је­ди­нач­них чи­та­ња ки­ ни тек­ста са но­во­от­кри­ве­ним па­пи­ру­си­ма, до­шло од са­зна­ња да је и овај текст очу­вао ста­ра чи­та­ња. Ка­рак­те­ри­стич­но за ки­ ни текст су стил­ске ис­прав­ке је­зич­ких гру­бо­сти, хар­мо­ни­за­ ци­ја са­др­жа­ја и те­жња ка до­бром грч­ком је­зич­ком из­ра­зу. 4. Ке­са­риј­ски текст На­зив ке­са­риј­ски текст об­ја­шња­ва се прет­по­став­ком ко­ју је из­нео Б. Х. Стритер да је Ори­ген при­ме­њи­вао овај текст по­ сле ње­го­вог пре­се­ље­ња из Алек­сан­дри­је у Ке­са­ри­ју и да је ова фор­ма тек­ста та­мо и на­ста­ла. Сход­но но­вим ис­тра­жи­ва­њи­ ма,17 пре све­га P37 и P45, Ори­ген је овај текст, по­ред алек­сан­ 17

О исто­ри­ји ис­тра­жи­ва­ња: R. Ki­ef­fer, Au de­la des re­cen­si­ons?, CB. NT 3, 1968, 25cc. – Кри­тич­ки на­стро­јен у по­гле­ду по­сто­ја­ња ке­са­риј­ског тек­ста је

51

дриј­ског, ко­ри­стио још у Алек­сан­дри­ји и ка­сни­је у Ке­са­ри­ји. Од по­себ­ног зна­ча­ја је ке­са­риј­ски текст за Мк пу­тем ма­ју­ску­ ла Θ 38, W 032 и ми­ну­ску­ла 28. 565. 700, као и по­ро­ди­це ми­ну­ ску­ла f1 и f13. Док по­сто­ја­ње алек­сан­дриј­ског и ки­ни тек­ста мо­же ва­жи­ти као нео­спор­но, у ис­тра­жи­ва­њи­ма је спор­но да ли су за­и­ста по­ сто­ја­ли за­пад­ни и ке­са­риј­ски текст.18 3. 4. Тре­нут­но ста­ње у кри­ти­ци тек­ста 3. 4. 1. Ne­stle-Aland, No­vum Te­sta­men­tum Gra­e­ce27 Ли­те­ра­ту­ра за са­мо­стал­ни рад Ne­stle-Aland27 стр. 1*-43*

Док су у сре­ди­шту до­са­да­шњег ис­тра­жи­ва­ња у кри­ти­ци но­во­ за­вет­ног тек­ста ста­ја­ли од­но­си ме­ђу­соб­не за­ви­сно­сти по­је­ди­ нач­них ру­ко­пи­са, са­жи­ма­ње ру­ко­пи­са у ти­по­ве тек­ста и ра­све­ тља­ва­ње исто­ри­је тек­ста, Ne­stle-Aland26.27 до­но­си јед­ну но­ви­ ну: до­са­да­шње груп­не озна­ке за иси­хи­јан­ски текст H и ки­ни текст R се на­пу­шта­ју и уме­сто то­га се уво­де у сва­ком по­је­ди­ нач­ном ру­ко­пи­су об­у­хва­ће­на све­до­чан­ства pro et con­tra. Као обра­зло­же­ње ове очи­глед­не про­ме­не Аланд на­во­ди да је на­ро­ чи­то груп­на озна­ка H пред­ста­вља­ла про­блем, по­што су ру­ко­ пи­си ко­ји су би­ли об­у­хва­ће­ни овом озна­ком у њи­хо­вом тек­ сту­ал­ном пре­да­њу вр­ло не­је­дин­стве­ни. За pro et con­tra све­до­ чан­ство је вид­но про­ши­рен ру­ко­пи­сни ма­те­ри­јал, при че­му на­ ро­чи­то тре­ба ис­та­ћи на­во­ђе­ње ру­ко­пи­са ко­ји се во­де као „кон­ стант­на све­до­чан­ста­ва“ (уп. Ne­stle-Aland26 стр. 12*-17*; про­ме­ ње­но у 27. из­да­њу стр. 16*-22*). Као тек­сту­ал­но-кри­тичка кон­ цеп­ци­ја иза pro et con­tra све­до­чан­ства сто­ји тзв. „ло­кал­ноге­не­а­ло­шка ме­то­да“, ко­ја не до­но­си сво­је тек­сту­ал­но-кри­тич­ ке од­лу­ке на осно­ву јед­не сте­ме (= по­ро­дич­но ста­бло ко­је пред­ста­вља хро­но­ло­шке и ге­не­а­ло­шке за­ви­сно­сти по­је­ди­нач­

них ру­ко­пи­са), већ од слу­ча­ја до слу­ча­ја („еклек­тич­ки“)19 од­лу­ чу­је о раз­ли­чи­тој вред­но­сти јед­ног ру­ко­пи­са за раз­ли­чи­та ме­ ста у тек­сту. По­ред ста­ро­сти ру­ко­пи­са, код ове ме­то­де ве­ли­ ку уло­гу игра­ју кон­текст и уну­тра­шња ко­хе­рент­ност тек­ста. Али ни Аланд не за­по­ста­вља у пот­пу­но­сти све­о­бу­хват­не груп­ не озна­ке: за ве­ли­ки број ка­сни­јих ма­ју­ску­ла и ми­ну­ску­ла (од 9. до 16. ве­ка) он уво­ди озна­ку M = ве­ћин­ски текст20 ко­ја прак­ тич­но од­го­ва­ра R у Ne­stle-Aland25. Ова озна­ка, ме­ђу­тим, не­ма ни­ка­кву функ­ци­ју за пи­та­ње о ме­ђу­соб­ној за­ви­сно­сти и за ус­ по­ста­вља­ње јед­не ге­не­а­ло­шке схе­ме. При­зна­те и на­да­ље оста­ ју по К. Лејк и В. Ф. Ферар озна­че­не гру­пе ми­ну­ску­ла (по­ро­ди­ це 1 и 13 = f1 и f13). По­ред бо­га­тог ру­ко­пи­сног све­до­чан­ства ко­је по­зна­ва­о­цу омо­гу­ћа­ва до­но­ше­ње соп­стве­ног су­да, код Ne­stle-Aland26.27 су на­ро­чи­то вред­ни по­ме­на рас­по­ред тек­ста и на­во­ди на уну­тра­ шњој и спољ­ној мар­ги­ни. Ци­та­ти не­по­сред­но пре­у­зе­ти из Ста­ рог За­ве­та на­пи­са­ни су кур­зи­вом, а за чи­та­о­це вр­ло ин­фор­ма­ тив­ни на­во­ди и упут­ства на спољ­ној мар­ги­ни су пот­пу­но пре­ ра­ђе­ни. Струк­ту­ра хим­но­ло­шког пре­да­ња ко­ју ну­ди Аланд је од ве­ли­ке по­мо­ћи, ма­да по­де­ле у по­је­ди­но­сти­ма ни­су увек убе­ дљи­ве. Ако све­о­бу­хват­но pro et con­tra све­до­чан­ство за по­зна­ва­ о­це но­во­за­вет­них ру­ко­пи­са пред­ста­вља јед­ну до­бро­до­шлу осно­ву за рад, за сту­ден­те ко­ји пре­ко кри­ти­ке тек­ста тре­ба да за­до­би­ју при­ступ у No­vum Te­sta­men­tum Gra­e­ce оно ви­ше де­лу­је збу­њу­ју­ће. Док су ра­ни­је – без сум­ње спор­ни – ти­по­ви тек­ста пру­жа­ли по­моћ при­ли­ком тек­сту­ал­но-кри­тич­ких од­лу­ ка, да­на­шња обим­на по­зна­ва­ња ру­ко­пи­са су нео­п­ход­на да би се pro et con­tra до­ка­зи­ва­ње за­и­ста мо­гло вред­но­ва­ти. Ов­де је код Ne­stle-Aland26. 27 осет­на тен­ден­ци­ја ка спе­ци­ја­ли­за­ци­ји и пер­фек­ци­о­ни­зму ко­ји су си­гур­но од по­мо­ћи струч­ним ег­зе­ге­ 19

K. Aland, Be­mer­kun­gen zu den ge­genwärti­gen Möglic­hke­i­ten tex­tkri­tischer Ar­ be­it aus An­lass einer Un­ter­suc­hung zum Cäsa­rea der Kat­ho­lischen Bri­e­fe, NTS 17, 1970/71, 1-9. 18 Уп. K. и B. Aland, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 77.

52

О то­ме H. W. Bartsch, Ein ne­u­er tex­tus re­cep­tus für das gri­ec­hische Ne­ue Te­sta­ment?, NTS 27, 1981, 585-592; Ре­пли­ка K. Aland, Ein ne­u­er tex­tus re­cep­tus für das gri­ec­hische Ne­ue Te­sta­ment, NTS 28, 1982, 145-153. 20 Уп. о то­ме на­бра­ја­ње ру­ко­пи­са ко­ји се под­во­де под M код Ne­stleAland27, 713.

53

та­ма, али не без­у­слов­но и по­чет­ни­ци­ма. Та­ко­ђе и уну­тра­шњи кри­те­ри­ју­ми на осно­ву ко­јих Ne­stle-Aland26.27 до­но­се тек­сту­ал­ но-кри­тич­ке од­лу­ке ни­су увек пре­по­зна­тљи­ви. При то­ме пот­ пу­но од­у­ста­ја­ње од ти­по­ва тек­ста оте­жа­ва ис­тра­жи­ва­ње исто­ ри­је но­во­за­вет­ног тек­ста што пред­ста­вља јед­ну кон­стант­ну мањ­ка­вост но­во­за­вет­не кри­ти­ке тек­ста. У 27. из­да­њу текст 26. из­да­ња остао је не­про­ме­њен, али је у апа­ра­ту до­шло до ко­рек­ци­ја ко­је би тре­ба­ло да олак­ша­ју тек­сту­ал­но-кри­тич­ки рад (Ne­stle-Aland27, стр. 3*-6*). Са­же­то се мо­же ре­ћи да Ne­stleAland26.27 као рад­на осно­ва за но­во­за­вет­ну кри­ти­ку тек­ста пред­ста­вља ве­ли­ки на­пре­дак. Оста­је, ме­ђу­тим, пи­та­ње да ли се мо­же од­у­ста­ти од по­је­ди­нач­них „по­ро­ди­ца“ или „гру­па“ у ци­љу ра­све­тља­ва­ња исто­ри­је пре­да­ња но­во­за­вет­ног тек­ста.

3. 5. Основ­на зна­ња из кри­ти­ке тек­ста 3. 5. 1. Озна­ча­ва­ње но­во­за­вет­них тек­сту­ал­них све­до­чан­ства Си­сте­ма­тич­ни пре­глед и озна­ке но­во­за­вет­них тек­сту­ал­них све­до­чан­ства пр­ви је 1751/52 увео Јохан Јакоб Ветштајн. Он је на­пра­вио раз­ли­ку из­ме­ђу ма­ју­ску­ла (озна­ча­ва­ње са ве­ли­ ким сло­вом: А = Кодекс Александринус, B = Кодекс Ватика­ нус), ми­ну­ску­ла (озна­ча­ва­ње арап­ским бро­је­ви­ма) и лек­ци­о­на­ ра (на­бра­ја­ње као код ми­ну­ску­ла). До да­нас ва­же­ћи си­стем на­ бра­ја­ња и озна­ча­ва­ња но­во­за­вет­них ру­ко­пи­са увео је 1908. Ти­ шен­дор­фов уче­ник К. Р. Грегори. По ње­му се па­пи­ру­си озна­ча­ ва­ју пу­тем јед­ног Р ко­је се на­ла­зи ис­пред, ма­ју­ску­ле пу­тем јед­ не 0 ко­ја се на­ла­зи ис­пред, ми­ну­ску­ле и лек­ци­о­на­ри се пре­бро­ ја­ва­ју, при че­му се ис­пред бро­ја лек­ци­о­на­ра ста­вља јед­но l.

3. 4. 2. Huck-Gre­e­ven, Synop­se der drei er­sten Evan­ge­lien Ли­те­ра­ту­ра за са­мо­стал­ни рад

3. 5. 2. По­де­ла но­во­за­вет­них тек­сту­ал­них све­до­чан­ста­ва Но­во­за­вет­ни ру­ко­пи­си мо­гу се по­де­ли­ти на осно­ву њи­хо­вог са­др­жа­ја, фор­ме пи­сма и ма­те­ри­ја­ла на ко­јем су на­пи­са­ни. Нај­ че­шће је у упо­тре­би јед­на ком­би­но­ва­на пот­по­де­ла на па­пи­ру­ се, ма­ју­ску­ле, ми­ну­ску­ле и лек­ци­о­на­ре, при че­му се мо­ра за­па­ зи­ти да су и па­пи­ру­си и пер­га­мент­ски спи­си ма­ју­ску­ле и да ме­ ђу лек­ци­о­на­ри­ма има и па­пи­ру­са. Нај­ста­ри­ји но­во­за­вет­ни ру­ко­пи­си су па­пи­ру­си. Па­пи­рус је јед­на мо­чвар­на биљ­ка ко­ја углав­ном ра­сте у дел­ти Ни­ла и ко­ја се још од 3. ве­ка пре Хри­ста при­ме­њи­ва­ла за пи­са­ње. Па­пи­ру­ си (2004: 116 па­пи­ру­са) су за но­во­за­вет­ну кри­ти­ку тек­ста од ве­ли­ког зна­ча­ја, не са­мо због њи­хо­ве ста­ри­не, већ и због до­ брог ква­ли­те­та тек­ста. На­ро­чи­то вред­ни и ва­жни су ЧестерБети-папируси P45 P46 P47 и Бодмер-папируси P66 P72 P74 P76. Је­ дан од нај­ста­ри­јих но­во­за­вет­них ру­ко­пи­са P52 са­др­жи Јн 18 3133.37-38 и да­ти­ра се у 2. век. На пер­га­мен­ту су на­пи­са­ни ве­ли­ки би­блиј­ски ру­ко­пи­си у 4. и 5. ве­ку (ма­ју­ску­ле). Пер­га­мент (гр. per­gamhnh,) је на­ста­јао од ко­же ма­лих и мла­дих жи­во­ти­ња (ко­за, ов­ца, ма­га­рац) и до­ био је име од кра­ља Евме­на из Пер­га­ма ко­ји је вла­дао 197-159. пре Хри­ста и за ко­га се сма­тра да је раз­вио овај но­ви пи­са­ћи ма­те­ри­јал за сво­ју би­бли­о­те­ку. Вр­ло от­пор­ни пер­га­мент је већ

Huck-Gre­e­ven, стр. V-XXXVII

Као што је у 2.1.2. већ по­ме­ну­то, Х. Гривен је у пот­пу­но­сти пре­ра­дио 13. из­да­ње си­ноп­се А. Хука и из­ра­дио јед­ну соп­стве­ ну ре­цен­зи­ју еван­ђељ­ских тек­сто­ва. Ње­гов текст се раз­ли­ку­је од Ne­stle-Aland26.27 у про­се­ку 9 пу­та по јед­ној гла­ви, та­ко да је бар за Еван­ђе­ља мо­гу­ће кри­тич­ко по­ре­ђе­ње. Ру­ко­пи­сна све­до­ чан­ства код Huck-Gre­e­ven ни­су та­ко обим­на као код Ne­stleAland26.27, али сва ва­жна тек­сту­ал­на све­до­чан­ства су узе­та у об­зир. У ве­ћем оби­му не­го Аланд, Гри­вен ко­ри­сти су­мар­не озна­ке, ко­је ни код ње­га не озна­ча­ва­ју тип тек­ста, већ са­жи­ма­ ју мно­го­број­не по­је­ди­нач­не на­во­де. Ипак, Гри­вен при­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња гру­па прет­по­ста­вља ре­зул­та­те тек­сту­ал­но-кри­ тичког сте­ма-ис­тра­жи­ва­ња (= ти­по­ва тек­ста). У но­во­са­ста­ вље­ном кри­тич­ком апа­ра­ту код Huck-Gre­e­ven тре­ба у по­зи­ тив­ном сми­слу из­дво­ји­ти да се на­во­де све ва­ри­јан­те ко­је дру­ ги кри­ти­ча­ри тек­ста сма­тра­ју из­вор­ним и да се кри­тич­ки од­ но­си пре­ма тен­ден­ци­ји ка хар­мо­ни­за­ци­ји си­ноп­тич­ких Еван­ ђе­ља (на­ро­чи­то ка Мт). Са дру­ге стра­не тек­сту­ал­но-кри­тич­ки зна­ко­ви ко­ји пот­пу­но од­сту­па­ју од Ne­stle-Aland26.27 оте­жа­ва­ју сту­ден­ти­ма на­ви­ка­ва­ње на рад са си­ноп­сом. 54

55

у 2. ве­ку пре Хри­ста по­стао кон­ку­рен­ци­ја па­пи­ру­су и као ма­те­ ри­јал за пи­са­ње се одр­жао све до сред­њег ве­ка. Ма­ју­ску­ле су од­ре­ђи­ва­ле кри­ти­ку тек­ста све до 20. ве­ка. Од да­нас за­ве­де­них 307 ма­ју­ску­ла пет су на­ро­чи­то ва­жне: 1. a 01 Ко­декс Си­на­и­ти­кус (Co­dex Si­na­i­ti­cus) Овај ко­декс ко­ји је у ма­на­сти­ру св. Ка­та­ри­не от­крио К. ф. Тишендорф (1854 и 1859) са­др­жи цео Но­ви За­вет и ве­ли­ки део Ста­ро­га За­ве­та. Он је на­пи­сан у 4. ве­ку на пер­га­мен­ту (од ан­ти­ло­пе) и ка­сни­је је под­врг­нут де­ли­мич­ним про­ме­на­ма и ко­рек­ци­ја­ма. Он у су­шти­ни при­па­да алек­сан­дриј­ском ти­пу тек­ста и јед­на је од нај­ва­жни­јих но­во­за­вет­них ма­ју­ску­ла, иако је Ти­шен­дорф пре­це­нио ње­гов зна­чај. Фак­си­мил­ско из­да­ње: K. La­ke, Co­dex Si­na­i­ti­cus Pe­tro­po­li­ta­ nus, Ox­ford 1911. 2. A 02 Ко­декс Алек­сан­дри­нус (Co­dex Ale­xan­dri­nus) Овај ко­декс по­ти­че из 5. ве­ка и са­др­жи Ста­ри За­вет и ве­ћи део Но­во­га За­ве­та (не­до­ста­ју Мт 1 1-25 6; Јн 6 50–8 52; 2Кор 4 13–12 6). Ру­ко­пис се од 11. ве­ка на­ла­зио у би­бли­о­те­ци алек­ сан­дриј­ског па­три­јар­ха, а 1627. по­кло­њен је ен­гле­ском кра­љу. Вред­ност тек­ста ва­ри­ра; док је за Еван­ђе­ља она ма­ла, за От­ кри­ве­ње је овај ко­декс нај­ва­жни­ји ру­ко­пис. Фак­си­мил­ско из­да­ње: F. G. Kenyon, The Co­dex Ale­xan­dri­ nus, Lon­don 1909. 3. B 03 Ко­декс Ва­ти­ка­нус (Co­dex Va­ti­ca­nus) Нај­ста­ри­ји са­чу­ва­ни пер­га­мент­ски ру­ко­пис на­пи­сан је око 350. год. по­сле Хри­ста и од 1475. ло­ци­ран је у ва­ти­кан­ској би­бли­о­ те­ци. Он са­др­жи го­то­во цео Ста­ри За­вет и Но­ви За­вет до Је­вр 9 14а (не­до­ста­ју Па­стир­ске по­сла­ни­це, по­сла­ни­ца Фи­ли­мо­ну, От­кри­ве­ње). Он је нај­ва­жни­ја ма­ју­ску­ла, пре све­га због срод­но­ сти са P75 ко­ја ука­зу­је да у 4. ве­ку ни­је по­сто­ја­ла си­сте­мат­ска ре­ цен­зи­ја но­во­за­вет­них тек­сто­ва, ка­ко се до са­да ми­сли­ло. Фак­си­мил­ско из­да­ње: No­vum Te­sta­men­tum e Co­di­ce Va­ti­ca­ no Gra­e­co 1209 (Co­dex B), ter­tia vi­ce pho­totypi­ce ex­pres­sum: Co­ di­ces e Va­ti­ca­nis Se­lec­ti etc. Vol. XXX, 1968. 56

4. C 04 Ко­декс Ефре­ми ре­скрип­тус (Co­dex Ep­hra­e­mi re­scrip­tus) Овај у 5. ве­ку на­ста­ли но­во­за­вет­ни ру­ко­пис је у 12. ве­ку са­ стру­ган и по­но­во ис­пи­сан (= па­лимп­сест) са тек­стом трак­та­ та цр­кве­ног оца Је­фре­ма Си­ри­на. По­мо­ћу хе­миј­ских суп­стан­ ци Ти­шен­дорф је ус­пео да до­ђе до пр­во­бит­ног тек­ста. Ко­декс са­др­жи ма­ло де­ло­ва Ста­ро­га За­ве­та, али ви­ше од по­ла Но­вог; са­мо 2Сол и 2Јн ни­су са­чу­ва­не. Фак­си­мил­ски од­штам­пан за­слу­гом К. Ти­шен­дор­фа, 1843. 5. D 05 Ко­декс Бе­зе Кан­та­бри­ги­ен­зис (Co­dex Be­zae Can­ta­bri­ gi­en­sis) Овај дво­је­зич­ни ко­декс (грч­ки текст ле­во) је 1581. Кал­ви­нов на­след­ник Теодор Беза (1519-1605.) по­кло­нио уни­вер­зи­те­ту у Кем­бри­џу. Он са­др­жи ве­ли­ки део Еван­ђе­ља, Де­ла апо­стол­ска и фраг­мент 3 Јн. Спис се да­ти­ра у 5. или 6. век, ме­сто на­стан­ ка је спор­но (ју­жна Га­ли­ја или Се­вер­на Афри­ка). Та­мо где се D 05 сла­же са дру­гим ста­рим пре­да­њи­ма тре­ба га сма­тра­ти ва­жним све­до­чан­ством, док чи­та­ња ко­ја од­сту­па­ју по­тре­бу­ју пре­ци­зну про­ве­ру. Фак­си­мил­ско из­да­ње: Co­dex Be­zae Can­ta­bri­gi­en­sis qu­at­tu­or Evan­ge­lia et Ac­tus Apo­sto­lo­rum com­plec­tens Gra­e­ce et La­ti­ne, 1899. Ве­ли­ки број но­во­за­вет­них ру­ко­пи­са су ми­ну­ску­ле од ко­јих се нај­ста­ри­ја (461) да­ти­ра у 9. век (уп. Ne­stle-Aland27, стр. 703701). Ми­ну­ску­ле за но­во­за­вет­ну кри­ти­ку тек­ста још увек ни­су у пот­пу­но­сти об­ра­ђе­не; због њи­хо­вог ре­ла­тив­но ви­со­ког ква­ ли­те­та тек­ста све ви­ше до­би­ја­ју на зна­ча­ју. За кри­ти­ку тек­ста зна­чај­не су по К. Леј­ку на­зва­на по­ро­ди­ца ми­ну­ску­ла f1 и по В. Х. Фе­ра­ру21 озна­че­на по­ро­ди­ца f13. По­себ­ну вр­сту би­блиј­ских ру­ко­пи­са пред­ста­вља­ју лек­ци­о­ на­ри. Они са­др­же би­блиј­ски текст по­де­љен та­ко да од­го­ва­ра бо­го­слу­жбе­ним по­тре­ба­ма и углав­ном ну­де ки­ни-текст.22 21 22

За по­ро­ди­це ми­ну­ску­ла f1 и f13 уп. B. M. Met­zger, Text, 61c.

Уп. за лек­ци­о­на­ре K. и B. Aland, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 172178; о ста­рим пре­во­ди­ма Но­во­га За­ве­та: исто, 181-221.

57

3. 5. 3. Ста­ри пре­во­ди Око 180. год. по­сле Хри­ста усле­ди­ли су пр­ви пре­во­ди но­во­за­ вет­них тек­сто­ва на ла­тин­ски, си­риј­ски и коптски. 1. Ла­тин­ски пре­во­ди Ста­ро­ла­тин­ски пре­во­ди Но­во­га За­ве­та (Ve­tus La­ti­na или Ita­la) ре­пре­зен­ту­ју је­дан спек­тар вр­ло раз­ли­чи­тих ру­ко­пи­са (уп. по­ пис код Ne­stle-Aland27, стр. 714-718). Нај­ста­ри­ји ру­ко­пи­си по­ ти­чу тек из 4-5. ве­ка, али се у њи­ма де­ли­мич­но мо­гу пре­по­зна­ ти ста­ри­је фор­ме. Не­дво­сми­сле­но је до­ка­за­на упо­тре­ба ла­тин­ ских ру­ко­пи­са код цр­кве­ног оца Ки­при­ја­на око 250. Та­ко се мо­же прет­по­ста­ви­ти да је нај­пре у Се­вер­ној Афри­ци кра­јем 2. ве­ка по­сто­јао Но­ви За­вет на ла­тин­ском. Од 7. ве­ка у за­пад­ној цр­кви оп­ште­ра­ши­ре­на (= vul­ga­ta) фор­ма ла­тин­ског тек­ста на­зи­ва се Вул­га­та. Од 16. ве­ка она у ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви за­до­би­ја ин­сти­ту­ци­о­нал­ну ле­ги­ти­ма­ ци­ју. Углав­ном се сма­тра де­лом Је­ро­ни­ма (340/350-420), што је тач­но са­мо за Ста­ри За­вет и Еван­ђе­ља (за­кљу­чак ре­ви­зи­је год. 383). 2. Си­риј­ски пре­во­ди На по­чет­ку пре­во­ђе­ња Но­вог За­ве­та на си­риј­ски на­ла­зи се, по­ чет­ком по­след­ње тре­ћи­не 2. ве­ка са­ста­вље­на, хар­мо­ни­ја Еван­ ђе­ља апо­ло­ге­те Та­ти­ја­на на­зва­на Ди­а­те­са­рон (dia. tes­sa,rwn = кроз че­ти­ри Еван­ђе­ља). Спор­но је да ли је Ди­а­те­са­рон из­вор­ но на­пи­сан на грч­ком или си­риј­ском, по­што су та­ква ра­су­ђи­ ва­ња мо­гу­ћа са­мо на осно­ву упо­тре­бе и ко­мен­та­ра овог де­ла од стра­не Је­фре­ма Сириј­ског (око 306-373). Нај­ста­ри­ји си­риј­ски пре­во­ди Но­во­га За­ве­та (Ve­tus Syra) на­ ла­зе се у два ру­ко­пи­са, у Си­рус Ку­ре­то­ни­а­ну­су (syc) и Си­рус Си­на­и­ти­ку­су (sys), при че­му су и у јед­ном и дру­гом са­чу­ва­на са­мо Еван­ђе­ља. По­што оба ру­ко­пи­са по­ти­чу из 5. ве­ка, мо­гу­ће је да пред­ло­шци по­ти­чу из 4. ве­ка. Сре­ди­ном 5. ве­ка на­стао је Пе­ши­та (= јед­но­ста­ван) пре­вод, је­дан си­риј­ски пре­вод Но­во­га За­ве­та ко­ји је био оп­ште ра­ши­ рен. Он ни­је са­чу­ван. 507/508 го­ди­не на­стао је си­риј­ски пре­ 58

вод Но­во­га За­ве­та по на­ло­гу епи­ско­па Фи­лок­се­на из Ма­бу­ га, на­зван Фи­лок­се­ни­ја­на. Го­ди­не 616. мо­нах То­ма из Хар­ке­ла под­вр­гао је Фи­лок­се­ни­ја­ну те­мељ­ној пре­ра­ди и ство­рио је­дан пре­вод ко­ји се на­ро­чи­то осла­ња на грч­ки ори­јен­ти­са­ни си­риј­ ски пре­вод, под на­зи­вом Хар­клен­си­ја. 3. Коптски пре­во­ди Еги­пат­ска цр­ква је нај­пре би­ла цр­ква грч­ког го­вор­ног под­руч­ ја. У 3. ве­ку ми­си­ја је зах­те­ва­ла све­о­бу­хват­ни пре­вод Но­вог За­ ве­та на коптски. „Коптски“ је збир­ни по­јам за еги­пат­ске ди­ја­ лек­те (ах­мим­ски, су­бах­мим­ски, бо­ха­ир­ски, сред­ње­е­ги­пат­ски, сред­ње­е­ги­пат­ско-фа­јум­ски, про­то­бо­ха­ир­ски, са­хи­диј­ски) ко­ ји су тек у хри­шћан­ско до­ба за­до­би­ли пи­са­ну фор­му. Нај­ста­ ри­ји коптски ру­ко­пи­си да­ти­ра­ју из 4. ве­ка, док је це­ло­куп­ни Но­ви За­вет пре­ве­ден са­мо на са­хи­диј­ски и бо­ха­риј­ски. Док су пре­во­ди на ла­тин­ски, си­риј­ски и коптски вр­ше­ни ди­рект­но са грч­ког, са дру­гим пре­во­ди­ма то ни­је био слу­чај (јер­мен­ски, гру­зиј­ски, ети­оп­ски), та­ко да је вред­ност ових пре­ во­да у по­гле­ду кри­ти­ке тек­ста од ма­лог зна­ча­ја. 3. 5. 4. Узро­ци гре­ша­ка у но­во­за­вет­ном тек­сту­ал­ном пре­да­њу За ис­прав­но вред­но­ва­ње раз­ли­чи­тих чи­та­ња ва­жно је по­зна­ ва­ти евен­ту­ал­не узро­ке гре­ша­ка у пре­да­њу тек­ста. 1. Гре­шке у чи­та­њу, пи­са­њу и слу­ша­њу - Ме­ша­ње сло­ва ко­ја слич­но из­гле­да­ју (уп. Рим 12 11: ku­ri,w| – ka­irw|/) - Ме­ша­ње сло­ва ко­ја слич­но зву­че при­ли­ком дик­та­та (уп. Рим 5 1: e;co­men – e;cwmen) - Ита­ци­зми: у κοινή грч­ком су во­ка­ли h, i и u, као и диф­тон­ зи ei, oi и ui, као h| са јо­том суб­крип­тум че­сто из­го­ва­ра­ни као ду­го i, та­ко да је на­ро­чи­то код лич­них за­ме­ни­ца ( h``mei/j / u`­`mei/j; h``ma/j / u`­`ma/j ) до­ла­зи­ло до ме­ша­ња. - Ха­пло­гра­фи­ја: по­јед­но­ста­вље­но пи­са­ње (= ис­пу­шта­ње) два иста или слич­на сло­ва, гру­пе сло­ва или ре­чи ко­ји се не­по­ сред­но на­до­ве­зу­ју јед­ни на дру­ге. 59

- Ди­то­гра­фи­ја: не­хо­тич­но ду­пло пи­са­ње јед­ног сло­ва, ре­чи или гру­пе ре­чи. (У Ватиканском кодексу сто­ји „по­вик оку­пље­ ног на­ро­да“ у Дап 19 34 me­ga,lh h` ;Ar­te­mij VE­fe­si,wn два пу­та). - Од­сту­па­ње због хо­мо­и­о­те­лев­тон („исти крај“) или хо­мо­ и­о­арк­тон („исти по­че­так“): по­глед се за­ва­ра услед гра­фич­ки слич­ног тј. истог сло­ва на кра­ју јед­не и по­чет­ку дру­ге ре­чи. (У Синајском кодексу не­до­ста­је Лк 10 32, по­што се овај стих за­вр­ ша­ва истим гла­го­лом као и прет­ход­ни ст. 31: av­nti­parh/lqen). - По­гре­шно по­ве­зи­ва­ње или одва­ја­ње ре­чи (пре све­га због scrip­tio con­ti­nua). - По­гре­шно схва­ће­не скра­ће­ни­це. - Уно­ше­ње се­кун­дар­них бе­ле­шки на мар­ги­на­ма (мар­ги­на­ ли­ја) у текст. 2. На­мер­не про­ме­не - Про­ме­не у ор­то­гра­фи­ји или гра­ма­ти­ци (про­ме­на но­ми­на­ ти­ва по­сле av­po, у От­к 1 4). - За­ме­на ар­ха­ич­них и нео­бич­них ре­чи. - Хар­мо­ни­за­ци­ја и из­јед­на­ча­ва­ње на па­ра­лел­ним ме­сти­ма (код си­ноп­ти­ка на­ро­чи­то ка Ма­те­ју; уп. до­дат­ке на кра­ју Оче­ на­ша у Лк 11 4). - Ис­прав­ке исто­риј­ских и ге­о­граф­ских не­пра­вил­но­сти (уп. Мк 1 2: за­ме­на де­ли­мич­но по­гре­шног на­во­да tw|/  vHsai>a| tw|/ profh,th| у toi/j profh,ta­ij). - При­па­ја­ње про­ши­ре­ња ко­ја об­ја­шња­ва­ју или до­пу­ња­ва­ју (= гло­се). Та­ко нпр. Рим 7 25б као са­же­ти за­кљу­чак из 7 1-23 и на осно­ву ње­го­вог те­шког по­ло­жа­ја у не­по­сред­ном кон­тек­сту тре­ба са­гле­да­ти као гло­су. - Про­ме­на због дог­мат­ских про­ми­шља­ња. Та­ко је у Јн 7 8 ouvk про­ме­њен у ou;pw, по­што Исус у Јн 7 10 ипак иде на пра­зник у Је­ру­са­лим. У Лк 1 3 не­ки ста­ро­ла­тин­ски ру­ко­пи­си до­да­ју et spi­ri­tui san­cto по­ред kav­moi, да би на тај на­чин на­гла­си­ли из­ри­чи­ то бо­жан­ско уче­шће у на­стан­ку Еван­ђе­ља.

60

3. 5. 5. Тех­нич­ки тер­ми­ни у кри­ти­ци тек­ста Би­лин­гуе = дво­је­зич­ни ру­ко­пис Гло­са = ин­тер­по­ла­ци­ја – се­кун­дар­ни уме­так Ко­декс = ру­ко­пис у фор­ми књи­ге Кон­јек­ту­ра = про­ме­не у тек­сту ко­је вр­ши са­вре­ме­ни из­да­вач без об­зи­ра на је­дин­стве­но пре­да­ње, тј. без ди­рект­ног осла­ња­ња на пре­да­ње Ма­ју­ску­ла = ун­ци­ја­ла – ве­ли­ким (грч­ким) сло­ви­ма ис­пи­са­ни ру­ко­пис Ми­ну­ску­ла = ма­лим (грч­ким) сло­ви­ма ис­пи­са­ни ру­ко­пис Па­лимп­сест = пер­га­мент­ни ру­ко­пис чи­ји се са­др­жај обрише и по­но­во ис­пи­ше (нпр. К. Ефреми) По­ли­гло­та = ви­ше­је­зич­но из­да­ње Би­бли­је Ре­ви­зи­ја = Про­ве­ра­ва­ње јед­ног тек­ста на осно­ву дру­гих ру­ко­пи­са Ва­ри­јан­та = va­ria lec­tio (vl) – чи­та­ње ко­је од­сту­па 3. 6. Из­во­ђе­ње кри­ти­ке тек­ста Кри­ти­ка тек­ста се са­сто­ји од јед­ног ана­ли­тич­ког и јед­ног ин­ тер­пре­та­тив­ног ко­ра­ка: а) Кон­ста­та­ци­ја спо­ља­шњег све­до­чан­ства по­је­ди­нач­них чи­ та­ња (ана­ли­тич­ки ко­рак) У овом ко­ра­ку нај­пре је по­треб­но де­ши­фро­ва­ти тек­сту­ ално-кри­тич­ке по­дат­ке у апа­ра­ту. Тре­ба кон­ста­то­ва­ти ко­ји ру­ ко­пи­си за­сту­па­ју ко­ја чи­та­ња и ка­ко о овим све­до­чан­стви­ма тре­ба ра­су­ди­ти ква­ли­та­тив­но (ста­ри­на и ква­ли­тет ру­ко­пи­са) и кван­ти­та­тив­но (обим по­све­до­че­но­сти). У осно­ви ва­жи пра­ ви­ло: оно чи­та­ње ко­је је нај­бо­ље по­све­до­че­но је и из­вор­но. Да би се овај ко­рак мо­гао из­ве­сти на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин нео­п­ход­но је до­бро по­зна­ва­ње вред­но­сти по­је­ди­них ру­ко­пи­ са. У прак­си сту­ден­ти ов­де има­ју по­те­шко­ћа, по­што не зна­ју где да стек­ну ова зна­ња. По­ред оно­га што је на­ве­де­но у 3.5.2. нео­п­ход­но је због то­га кон­сул­то­ва­ти сле­де­ће књи­ге у по­гле­ду спо­ља­шње вред­но­сти по­је­ди­нач­них ру­ко­пи­са: K. и B. Aland, 61

Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 167-171. 342-348. – B. M. Met­ zger, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 36-66. – A. Wil­ken­ha­u­ser – J. Schmid, Ein­le­i­tung, 79-161. б) Ди­ску­си­ја о уну­тра­шњој ве­ро­ват­но­ћи јед­ног чи­та­ња (ин­тер­ пре­та­тив­ни ко­рак) Код овог ко­ра­ка ра­ди се о пи­та­њу ко­је је чи­та­ње на осно­ву уну­ тра­шњих кри­те­ри­ју­ма из­вор­ни­је. При то­ме мо­ра би­ти раз­ја­ шње­но ка­ко се по­је­ди­нач­на чи­та­ња у свом на­стан­ку ме­ђу­соб­ но од­но­се, ко­ји објек­тив­ни раз­ло­зи го­во­ре у при­лог јед­ног или дру­гог чи­та­ња и ка­ко су раз­ли­чи­те фор­ме тек­ста мо­гле на­ ста­ти из чи­та­ња ко­је је по­сту­ли­ра­но као из­вор­но. Као основ­ но пра­ви­ло тре­ба да ва­жи да је из­вор­ни­је оно чи­та­ње ко­је на нај­бо­љи на­чин об­ја­шња­ва на­ста­нак дру­гих чи­та­ња. За овај ко­рак у кри­ти­ци тек­ста по­сто­је два опро­ба­на пра­ ви­ла: 1. Ста­ри­је је оно чи­та­ње из ко­га се мо­гу из­ве­сти оста­ла. Тре­ба из­на­ћи оно чи­та­ње код ко­га у нај­ве­ћој ме­ри по­сто­ је по­те­шко­ће, по­што је ве­ро­ват­ни­је да је јед­но те­же чи­та­ње по­бољ­ша­но и учи­ње­но ра­зу­мљи­ви­јим не­го обр­ну­то. Ва­жи, да­ кле, пра­ви­ло: lec­tio dif­fi­ci­li­or pro­ba­bi­li­or (уп. J. A. Ben­gel: „Proc­ li­vi scrip­ti­o­ni pra­e­stat ar­dua“). Ово пра­ви­ло је, на­рав­но, не­при­ мен­љи­во ка­да је не­ко чи­та­ње пот­пу­но бе­сми­сле­но. 2. Пред­ност се да­је чи­та­њу ко­је је кра­ће од дру­гих; код пре­ пи­си­ва­ња по­сто­ји ве­ћа тен­ден­ци­ја да се про­ши­ри је­дан текст не­го да се скра­ти. Ва­жи, да­кле, пра­ви­ло: lec­tio bre­vi­or po­ti­or. И ов­де по­сто­је из­у­зе­ци; до­га­ђа се да се ре­чи не­хо­тич­но ис­пу­сте. Ди­ску­си­ја о уну­тра­шњој ве­ро­ват­но­ћи чи­та­ња че­сто прет­ по­ста­вља ви­сок ни­во зна­ња из ег­зе­ге­зе и исто­ри­је те­о­ло­ги­је. Тре­ба про­ми­шља­ти о упо­тре­би је­зи­ка и те­о­ло­шкој тен­ден­ци­ ји ауто­ра, и че­сто је по­треб­но по­зна­ва­ње те­о­ло­шке ди­ску­си­је јед­не од­ре­ђе­не епо­хе из исто­ри­је Цр­кве да би се по­бољ­ша­ња и до­да­ци мо­гли пре­по­зна­ти као та­кви. 3. 7. Ве­жба Тек­сту­ал­но-кри­тич­ка ана­ли­за Мк 7 24 (по Ne­stle-Aland27) 62

1. ва­ри­јан­та Спољ­но све­до­чан­ство: vE­kei/qen de. av­na­sta,j чи­та­ју ма­ју­ску­ле a 01, B 03, L019, Δ 037; Ми­ну­ску­ле 892, 1241, 1424, 2427 и још по­ не­ки ру­ко­пи­си, као и мар­ги­нал­но чи­та­ње код Хар­клен­си­је. На­ су­прот то­ме, ма­ју­ску­ле А 02, D 05 (са пре­ме­шта­јем), Θ 038, по­ ро­ди­це ми­ну­ску­ла 1 и 13, ми­ну­ску­ла 33, ве­ћин­ски текст као и Хар­клен­си­ја, чи­та­ју kai. ev­kei/qen av­na­sta,j. Ма­ју­ску­ла W 032, Ита­ ла, као и Си­рус Си­на­и­ти­кус чи­та­ју са­мо kai. av­na­sta,j. По­след­ње чи­та­ње, због сла­бе спољ­не по­све­до­че­но­сти, не до­ла­зи у об­зир као из­вор­ни текст, док су пр­ва два чи­та­ња у по­гле­ду спољ­ног све­до­чан­ства от­при­ли­ке на истом. Сто­га је по­треб­но при­ме­ни­ти уну­тра­шње кри­те­ри­ју­ме да би се до­не­ла од­лу­ка у по­гле­ду кри­ти­ке тек­ста. Уну­тра­шње све­до­чан­ство: Ве­зник kai, дру­гог чи­та­ња уме­ сто код Мк рет­ког de, мо­гао би се об­ја­сни­ти као ути­цај из па­ра­ ле­ле Мт 15 21. Ве­ро­ват­ни­ји је, ме­ђу­тим, ути­цај из Мк 10 1, где по­че­так сти­ха гла­си: kai. ev­kei/qen av­na­sta,j. То је још ве­ро­ват­ни­је с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да Мк 10 1 по­ред по­чет­ка сти­ха ну­ди и дру­ге па­ра­ле­ле са Мк 7 24. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд: Ако се прет­по­ста­ви ути­цај Мк 10 1 на Мк 7 24 у то­ку пре­да­ња тек­ста, он­да чи­та­ње ev­kei/qen de. av­na­sta,j тре­ба са­гле­да­ти као из­вор­но. У овом слу­ча­ју пак ни­је мо­гу­ће до­не­ти ко­на­чан суд, на шта ука­зу­ју и раз­ли­чи­те од­лу­ ке код Ne­stle-Aland27 и Huck-Gre­e­ven. 2. ва­ри­јан­та Спољ­но све­до­чан­ство: Чи­та­ње ta. o;ria по­све­до­че­но је код a 01, B 03, D 05, L 019, W 032, Δ 037, Θ 038, по­ро­ди­ца ми­ну­ску­ла 1 и 13, ми­ну­ску­ле 28, 579, 700, 892, 2427, 2542, l 221, још по­не­ ки ру­ко­пи­си, као и цр­кве­ни отац Ори­ген. На­су­прот то­ме, ма­ ју­ску­ла А 02 и ве­ћин­ски текст чи­та­ју ta. me­qo,ria. Нај­зад, ми­ну­ ску­ла 565 чи­та ta. o;rh. Спољ­но све­до­чан­ство не­дво­сми­сле­но го­во­ри у при­лог пр­ вог чи­та­ња, иако је и дру­го све­до­чан­ство, за раз­ли­ку од тре­ ћег, та­ко­ђе до­бро по­све­до­че­но. Уну­тра­шње све­до­чан­ство: ta. me­qo,ria је a,pax le­go,me­non у Но­ 63

вом За­ве­ту и без сум­ње те­же чи­та­ње. Та­ко­ђе се за ta. o;ria мо­ же прет­по­ста­ви­ти ути­цај из па­ра­ле­ле Мт 15 22 (tw/n o`­ri,wn) и Мк 10 1. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд: У при­лог из­вор­но­сти ta. o;ria го­ во­ри пре све­га до­бра спољ­на по­све­до­че­ност. Са дру­ге стра­не, у при­лог ta. me­qo,ria го­во­ре уну­тра­шњи (има­нент­ни) кри­те­ри­ју­ ми; то је a,pax le­go,me­non, и ни­су ис­кљу­че­ни ути­ца­ји из па­ра­ле­ла Мт 15 22 и Мк 10 1. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд, да­кле, за­ви­си од раз­ли­чи­тог вред­но­ва­ња спољ­них и уну­тра­шњих кри­те­ри­ју­ма што се опет да при­ме­ти­ти код раз­ли­чи­тих ми­шље­ња у Ne­stleAland27 и Huck-Gre­e­ven. 3. ва­ри­јан­та Спољ­но све­до­чан­ство: По­сле ре­чи Tu,rou ма­ју­ску­ле a 01, A 02, B 03, по­ро­ди­це ми­ну­ску­ла 1 и 13, ми­ну­ску­ле 33, 2427, ве­ ћин­ски текст, ла­тин­ско пре­да­ње, Пе­ши­та, Хар­клен­си­ја, као и коптски пре­во­ди чи­та­ју kai. Sidw/noj. Са­мо Тир као ге­о­граф­ску од­ред­ни­цу по­све­до­чу­ју ма­ју­ску­ле D 05, L 019, W 032, Δ 037, Θ 038, ми­ну­ску­ле 28, 565, Ита­ла, Си­рус Си­на­и­ти­кус и Ори­ген. По спољ­ном све­до­чан­ству, пр­вом чи­та­њу сва­ка­ко тре­ба да­ти пред­ност. Уну­тра­шње све­до­чан­ство: За се­кун­дар­ни до­да­так kai. Sidw/noj из­вор­ном Tu,rou нај­пре го­во­ри чи­ње­ни­ца да се Си­дон и Тир и у Ста­ром (уп. Ис 23 4; Јер 27 3; 47 4; Јл 13 48; Зах 9 3) и у Но­вом За­ве­ту (Мт 11 21.22; 15 21; Мк 3 8; 7 31; Лк 6 17; 10 13.14) по пра­ви­лу на­во­де за­јед­но; због то­га је kai. Sidw/noj под ути­ца­јем Мт 15 21 ве­ро­ват­но на­кнад­но уне­сен. Осим то­га, по­сто­јао би ду­блет у на­во­ђе­њу ме­ста у Мк 7 24 и 7 31, ако би Си­дон и Тир и у 7 24 би­ли на­ве­де­ни за­јед­но. Ко­нач­но, ов­де ва­жи пра­ви­ло да је кра­ће чи­та­ње те­же. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд: Иако спољ­на по­све­до­че­ност ја­ сно го­во­ри у при­лог чи­та­ња Tu,rou kai. Sidw/noj, kai. Sidw/noj тре­ба са­гле­да­ти као ка­сни­ји до­да­так ко­ји је ушао у текст под ути­ца­јем Мт 15 21.

01, Δ 037, по­ро­ди­ца ми­ну­ску­ла 13, ми­ну­ску­ла 565, још по­не­ки ру­ко­пи­си и Ори­ген чи­та­ју аорист hvqe,lhsen. Уну­тра­шње све­до­чан­ство: Не по­сто­ји са­др­жај­на раз­ли­ка из­ме­ђу им­пер­фек­та и аори­ста. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд: Спољ­на по­све­до­че­ност го­во­ри у при­лог из­вор­но­сти им­пер­фек­та h;qe­len. 5. ва­ри­јан­та Спољ­но све­до­чан­ство: Ис­прав­но гра­ђе­ње аори­ста hvdunh,qh по­ све­до­че­но је у ма­ју­ску­ла­ма A 02, D 05, L 019, W 032, Θ 038, по­ ро­ди­ци ми­ну­ску­ла 1 и 13, ми­ну­ску­ли 2427, као и у ве­ћин­ском тек­сту. На­су­прот то­ме, у Си­на­и­ти­ку­су и Ва­ти­ка­ну­су на­ла­зи се син­гу­лар­ни об­лик аори­ста hvdu­na,sqh. Град­ња им­пер­фек­та hvdu,na­to по­све­до­че­на је са­мо у ми­ну­ску­ли 565 и још по­не­ким ру­ко­пи­си­ма. Пр­ва два чи­та­ња су јед­на­ко до­бро по­све­до­че­на, та­ко да се мо­ра при­бе­ћи уну­тра­шњим кри­те­ри­ју­ми­ма. Уну­тра­шње све­до­чан­ство: У Но­вом За­ве­ту се са­мо ов­де на­ ла­зи об­лик аори­ста hvdu­na,sqh, те је ово сва­ка­ко те­жи на­чин чи­ та­ња. Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да је оно про­ме­ње­но у ис­прав­ но hvdunh,qh. Тек­сту­ал­но-кри­тич­ки суд: По­што hvdu­na,sqh пред­ста­вља lec­ tio dif­fi­ci­li­or и по­се­ду­је до­бро спољ­но све­до­чан­ство, оно се мо­ ра са­гле­да­ти као из­вор­но. 3. 8. За­да­так Тек­сту­ал­но-кри­тич­ка ана­ли­за Мк 14 22-25; Лк 22 17-20, 1Кор 11 23-26 као и Јн 1 1-18 на осно­ву Ne­stle-Aland27 и Huck-Gre­e­ven.

4. ва­ри­јан­та Спољ­но све­до­чан­ство: Уме­сто им­пер­фек­та h;qe­len ма­ју­ску­ле a 64

65

тек­сто­ва се по пра­ви­лу на­ла­зи је­дан про­цес у ко­ме се ста­ри­ ји тек­сто­ви су­ми­ра­ју, ком­по­ну­ју и уно­се у је­дан но­ви при­по­ ве­дач­ки кон­текст. Ин­тер­пре­та­ци­ја на син­хро­ном ни­воу и ди­ја­хро­на ана­ли­за мо­ра­ју се ме­ђу­соб­но до­пу­ња­ва­ти, да би се раз­у­ме­ли и на­ста­нак и тре­нут­но ста­ње тек­ста. Не по­сто­ ји ауто­но­ми­ја тек­ста у од­но­су на ње­го­ву соп­стве­ну исто­ри­ ју, већ син­хро­ни­ја и ди­ја­хро­ни­ја тре­ба да бу­ду схва­ће­не у од­ но­су ме­ђу­соб­не за­ви­сно­сти.

4. Те­о­ри­ја тек­ста и ре­до­след ме­то­да Кри­ти­ка тек­ста је основ­на прет­по­став­ка сва­ког да­љег ме­то­до­ ло­шког ра­да, по­што она уста­но­вљу­је текст у ње­го­вом сле­ду ре­ чи. Ре­до­след ме­то­дич­ких ко­ра­ка ко­ји се на­до­ве­зу­ју има у осно­ ви од­ре­ђе­ну те­о­ри­ју тек­ста:23 Ра­но хри­шћан­ство је би­ло је­дан ха­ри­зма­ти­чан по­крет код ко­га је про­дук­ци­ја пи­са­них тек­сто­ва по свој при­ли­ци от­по­че­ ла ре­ла­тив­но ка­сно. Као што се про­по­вед Ису­са из На­за­ре­та од­ви­ја­ла усме­но, и ка­зи­ва­ња о Ису­су из На­за­ре­та пре­но­ше­на су нај­пре усме­но, пре не­го што су за­по­че­ли про­це­си за­пи­си­ва­ ња у јед­ном ши­рем оби­му (збир­ке те­мат­ски ор­га­ни­зо­ва­них ма­ те­ри­ја­ла, из­вор из­ре­ка). Па­вло­ве по­сла­ни­це као нај­ста­ри­ја ли­ те­рар­на до­ку­мен­та ра­ног хри­шћан­ства (на­пи­са­на из­ме­ђу 50. и 61. по­сле Хри­ста) прет­по­ста­вља­ју још увек усме­ну про­по­вед Еван­ђе­ља (уп. 1Кор 15 1сс) и ни­су про­грам­ски већ ми­си­о­нар­ ском си­ту­а­ци­јом усло­вље­ни, ак­ту­ел­ни из­раз пи­са­но­сти. Тек са Еван­ђе­љем по Мар­ку (око 70. по­сле Хри­ста) Еван­ђе­ље се уте­ме­љу­је као пи­са­ни фе­но­мен. Јед­на аде­кват­на те­о­ри­ја тек­ста по­треб­на је због то­га што но­во­за­вет­ни тек­сто­ви не из­ве­шта­ва­ју са­мо о јед­ном је­дин­ стве­ном исто­риј­ском до­га­ђа­ју, већ су и са­ми про­шли кроз усме­ну/пи­са­ну исто­ри­ју као тек­сто­ви. Иза но­во­за­вет­них 23 Сва­ки мо­дел тек­ста по­чи­ва на јед­ној по­став­ци пу­тем ко­је ег­зе­ге­за у на­ уч­ном дис­кур­су уоп­ште мо­же да ко­му­ни­ци­ра; уп. W. Iser, Der Akt des Le­sens, 3 1990, 87: „Мо­де­ли тек­сто­ва пред­ста­вља­ју про­на­ла­зач­ке од­лу­ке. Они ни­су са­ ма ствар, већ уте­ло­вљу­ју је­дан при­ступ ка њој“.

66

Овом ви­ше­слој­ном мо­де­лу тек­ста од­го­ва­ра ре­до­след ме­то­ да ко­ји по­сле уста­но­вље­ња из­вор­ни­ка у кри­ти­ци тек­ста по­чи­ ње на син­хро­ном ни­воу (ана­ли­за тек­ста) и по­но­во во­ди та­мо (исто­ри­ја ре­дак­ци­је), на­кон ана­ли­зе мо­гу­ћих фа­за пред­и­сто­ рије јед­ног тек­ста (ли­те­рар­на кри­ти­ка/кри­ти­ка из­во­ра, исто­ ри­ја фор­ми, исто­ри­ја тра­ди­ци­је, исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва, ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско по­ре­ђе­ње). Иако је син­хро­на ана­ли­за по­ла­зна тач­ка и циљ ег­зе­ге­зе, ди­ја­хро­на ана­ли­за не сме се схва­ ти­ти као окол­ни пут. Тре­нут­ни текст увек пред­ста­вља ре­зул­ тат јед­ног про­це­са фор­ми­ра­ња чи­ји од­ре­ђе­ни фак­то­ри мо­ра­ју би­ти ана­ли­зи­ра­ни да би се раз­у­мео текст ко­ји је пред на­ма. Критика текста

Анализа текста

Синхрони ниво

Дијахрони ниво Литерарна критика/ Критика извора

Историја редакције

Ерминевтичка рефлексија

Религијскоисторијско поређење Историја појмова и мотива Историја традиције

Историја форми (најстарији слој традиције)

67

5. Ана­ли­за тек­ста Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ger, K., Exe­ge­se des Ne­uen Te­sta­ments, 11-32 – Eg­ger, W., Met­ho­ den­le­hre zum Ne­uen Te­sta­ment, 21990 – Mar­gu­e­rat, D., Struk­tu­ra­le Tex­ tlektüren des Evan­ge­li­ums, ThBer 13 (1985), 41-86. – So­win­ski B., Tex­ tlin­gu­i­stik, 1983, 51-124. – Po­well, M. A., What is Nar­ra­ti­ve Cri­ti­cism?, Min­ne­a­po­lis, 1990.

5. 1. Де­фи­ни­ци­ја Ана­ли­за тек­ста има функ­ци­ју ме­то­до­ло­шки ори­јен­ти­са­ног ула­ска у свет тек­ста; њен циљ је те­мељ­но по­и­ма­ње тек­ста. Ана­ли­за тек­ста ис­тра­жу­је је­зич­ку струк­ту­ру из­вор­ног тек­ ста ко­ји је уста­но­вљен пу­тем кри­ти­ке тек­ста. Под струк­ту­ ром тре­ба раз­у­ме­ти пра­вил­но по­ве­за­не уну­тра­шње од­но­ се на син­так­тич­ком, се­ман­тич­ком, на­ра­тив­ном и праг­ма­ тич­ком ни­воу, пу­тем ко­јих се ор­га­ни­зу­ју по­је­ди­ни еле­мен­ ти јед­не це­ли­не. Сви еле­мен­ти јед­ног тек­ста се све­сно на­ла­ зе у ме­ђу­соб­ном од­но­су, они де­лу­ју за­јед­нич­ки пу­тем од­но­ са пре­ма се­би, пре­ма дру­гим и јед­ни на­кон дру­гих и та­ко на раз­ли­чи­те на­чи­не ус­по­ста­вља­ју ко­хе­рен­ци­ју. Из тих за­ јед­нич­ких од­но­са по­је­ди­нач­них еле­ме­на­та отва­ра се у ак­ту чи­та­ња сми­сао тек­ста.24 Са­др­жај сми­сла ни­је про­из­во­љан, већ се пу­тем план­ске струк­ту­ре тек­ста у успе­шној ко­му­ни­ ка­ци­ји чи­та­лац во­ди ка уви­ди­ма ко­је аутор же­ли да му са­ оп­шти. 24

Уп. о то­ме оде­љак 11. 5.

68

5. 2. Ме­то­до­ло­шки ко­ра­ци 5. 2. 1. Огра­ни­ча­ва­ње тек­ста При­ли­ком огра­ни­ча­ва­ња јед­ног тек­ста по­треб­но је од­ре­ди­ти по­че­так и крај јед­не сми­са­о­не це­ли­не. Том при­ли­ком су од на­ ро­чи­тог зна­ча­ја вре­мен­ске и ло­кал­не од­ред­ни­це, из­ме­не у кон­ сте­ла­ци­ји но­си­ла­ца рад­ње, као и про­ме­на те­ма­ти­ке. Вред­ни па­жње су за­кључ­ни мо­ти­ви у тек­сту (нпр. за­кључ­не фор­му­ла­ ци­је, акла­ма­ци­је код чу­да). Тра­ди­ци­о­нал­на по­де­ла на гла­ве и сти­хо­ве је се­кун­дар­на (мо­дер­на по­де­ла на гла­ве по­ти­че из 13., а по­де­ла на сти­хо­ве из 16. ве­ка) и де­ли­мич­но ви­ше не од­го­ва­ра да­на­шњим са­зна­ њи­ма. При­мер: Мк 9 1 не при­па­да ка­зи­ва­ње о пре­о­бра­же­њу ко­је сле­ди (ст. 213), већ пред­ста­вља за­кљу­чак Мк 8 34сс за­по­че­тог по­у­ча­ва­ња уче­ни­ка.

5. 2. 2. Ана­ли­за кон­тек­ста Не са­мо сми­сао ре­чи и ре­че­ни­ца, већ и сми­сао де­ло­ва тек­ста су­штин­ски је од­ре­ђен кон­тек­стом. Због то­га је по­треб­на ана­ ли­за кон­тек­ста ко­ја из­на­ла­зи кон­текст огра­ни­че­ног де­ла тек­ ста са це­ло­куп­ним тек­стом. Она тре­ба да од­ре­ди по­ло­жај де­ ла тек­ста у јед­ној ши­рој сми­са­о­ној це­ли­ни (ма­кро­кон­текст) и ње­го­во не­по­сред­но тек­сту­ал­но окру­же­ње (ми­кро­кон­текст). Ова ло­ка­ли­за­ци­ја ни­је слу­чај­на, већ пред­ста­вља из­раз по­кре­ та рад­ње ка­ко на је­зич­ком, та­ко и на те­мат­ском ни­воу, пу­тем ко­је аутор пре­зен­ту­је и раз­ви­ја сво­ју при­чу о Ису­су. 5. 2. 3. Је­зич­ко-син­так­стич­ка ана­ли­за Је­зич­ко-син­так­стич­ка ана­ли­за из­два­ја реч­ник јед­ног тек­ста и ис­тра­жу­је вр­сте ре­чи ко­је се на­ла­зе у тек­сту (име­ни­це, гла­го­ ле, при­де­ве, за­ме­ни­це, пред­ло­ге, чла­но­ве, ве­зни­ке), фор­ме ре­ чи (вре­ме, род, на­чин, број, па­деж), као и њи­хо­ву по­ве­за­ност по пра­ви­ли­ма гра­ма­ти­ке. Опи­су­је се ка­ко се ре­чи, ре­че­нич­ни де­ло­ви и ре­че­ни­це ме­ђу­соб­но од­но­се, ка­ко су по­ве­за­не и на ко­ји на­чин се ус­по­ста­вља ко­хе­рен­ци­ја (нпр. пу­тем по­на­вља­ ња, ва­ри­ја­ци­ја, ам­пли­фи­ка­ци­ја, под­во­ђе­ња, ис­пу­шта­ња, ло­ка­ ли­за­ци­јом кључ­них ре­чи, пре­о­бли­ком). 69

Реч­ник јед­ног тек­ста до­во­ди се у ве­зу са реч­ни­ком це­лог спи­са (нпр. Еван­ђе­ље), тј. гру­пе спи­са (нпр. си­ноп­тич­ка Еван­ ђе­ља, цео Но­ви За­вет), да би се од­ре­ди­ла је­зич­ка спе­ци­фич­ ност тек­ста. Те­о­ло­шки пој­мо­ви, рет­ке ре­чи, а­пак­сле­го­ме­на или реч­ник ко­ме се да­је пред­ност у ис­тој ме­ри омо­гу­ћа­ва­ју за­ кључ­ке о ауто­ру и ње­го­вим ин­тен­ци­ја­ма. Уче­ста­лост упо­тре­бе вр­сте ре­чи из­ве­шта­ва о за­тво­ре­но­ сти струк­ту­ре тек­ста (нпр. ка­да се че­сто ко­ри­сте оба­ве­зу­ју­ ћи пред­ло­зи). Та­ко­ђе, вр­ста ко­му­ни­ка­тив­ног ак­та су­штин­ски је од­ре­ђе­на вр­ста­ма ре­чи (нпр. че­ста упо­тре­ба гла­го­ла у ка­зи­ ва­њу, че­ста упо­тре­ба име­ни­ца у јед­ном ар­гу­мен­та­тив­ном тек­ сту). Фор­ме ре­чи пу­тем сла­га­ња па­де­жа, бро­ја и ро­да оства­ру­ ју ме­ђу­соб­ну по­ве­за­ност; упо­тре­ба вре­ме­на сиг­на­ли­зу­је не са­ мо вре­мен­ски сту­пањ, већ и при­по­ве­дач­ке пер­спек­ти­ве (нпр. раз­ли­чи­та вре­ме­на у при­по­ве­дач­ким и ар­гу­мен­та­тив­ним тек­ сто­ви­ма). Гла­гол­ски на­чи­ни ука­зу­ју на вр­сту ак­ци­је, а за­ме­ни­ це (на­ро­чи­то за 1. и 2. ли­це) из­ве­шта­ва­ју о ко­му­ни­ка­ци­ји ауто­ ра и чи­та­ла­ца. Уну­тра­шња по­ве­за­ност ре­че­ни­ца ра­све­тља­ва се пу­тем пра­ви­ла син­так­се (нпр. пу­тем од­ре­ђи­ва­ња су­бјектпре­ди­кат-објект итд.). Зна­чај­но је за­па­жа­ње на­до­ве­зи­ва­ња ре­ че­ни­ца ко­ја мо­гу би­ти раз­ли­чи­та; по­ред уоби­ча­је­них на­до­ве­ зи­ва­ња упо­тре­бом ве­зни­ка по­сто­је и сло­же­не ре­че­ни­це без ве­ зни­ка (асин­де­та). Не­сла­га­ња из­ме­ђу вр­сте ре­чи и фор­ме ре­чи, као и не­ус­кла­ ђе­ност у син­так­си ука­зу­ју на де­фи­цит у ко­хе­рен­ци­ји. 5. 2. 4. Се­ман­тич­ка ана­ли­за Се­ман­тич­ка ана­ли­за из­два­ја ни­вое зна­че­ња јед­ног тек­ста, при че­му опи­су­је се­ман­тич­ке од­но­се из­ме­ђу по­је­ди­нач­них еле­ме­ на­та и на осно­ву те­ма, опо­зи­ци­ја и ли­ни­ја сми­сла на­сто­ји да из­на­ђе сми­сао тек­ста. Се­ман­тич­ка ана­ли­за об­у­хва­та два рад­ на ко­ра­ка: 1) По­ла­зе­ћи од зна­че­ња јед­не ре­чи и ње­го­ве ак­ту­а­ ли­за­ци­је у ак­ту­ел­ном кон­тек­сту, ре­чи ко­је има­ју срод­но зна­че­ ње се гру­пи­шу и на тај на­чин се од­ре­ђу­ју но­си­о­ци сми­сла јед­ ног тек­ста. 2) Тре­ба из­не­ти са­др­жај сми­сла јед­ног тек­ста, при че­му се од­ре­ђу­ју ли­ни­је сми­сла (гру­пе ре­чи са срод­ним зна­че­ 70

њем) и до­во­де у ме­ђу­соб­ни од­нос. Се­ман­тич­ка ко­хе­рен­ци­ја по­сто­ји он­да ка­да се ин­фор­ма­ци­је јед­ног тек­ста од­но­се јед­не пре­ма дру­ги­ма на тај на­чин да чи­та­лац не мо­же да кон­ста­ту­је ни­ка­ка­ве не­до­стат­ке или пре­ки­де у ин­фор­ма­ци­ја­ма. 5. 2. 5. На­ра­тив­на ана­ли­за На­ра­тив­на ана­ли­за ис­тра­жу­је ток рад­ње и но­си­о­це рад­ње. Ра­ ди се о пи­та­њу ка­ко и на ко­ји на­чин се вр­ши рад­ња. Об­ра­ђу­ју се је­зич­ке рад­ње (ди­рек­тан/ин­ди­рек­тан го­вор, пи­та­ња, зах­те­ ви, прет­ње итд.), као и хро­но­ло­шки ре­до­след до­га­ђа­ја и град­ ња опо­зи­ци­ја. Од на­ро­чи­тог зна­ча­ја су кључ­не тач­ке из ко­јих про­ис­ти­чу ал­тер­на­ти­ве рад­ње. Струк­ту­ра рад­ње је су­штин­ски од­ре­ђе­на лич­но­сти­ма као но­си­о­ци­ма рад­ње. Тре­ба ана­ли­зи­ра­ ти ко­ји но­си­о­ци рад­ње на­сту­па­ју и ка­ко се они ме­ђу­соб­но од­ но­се. Од на­ро­чи­тог зна­ча­ја су пре­ки­ди у рад­њи (нпр. пре­кид рад­ње пу­тем ко­мен­та­ра, не­сла­га­ња у од­но­су пи­та­ња и од­го­во­ ра, ре­ак­ци­је лич­но­сти ко­је ни­су мо­ти­ви­са­не то­ком рад­ње). 5. 2. 6. Праг­ма­тич­ка ана­ли­за Тек­сту­ал­но-праг­ма­тич­ка ана­ли­за би­ви се ко­му­ни­ка­ци­о­ном на­ ме­ром тек­ста и ис­тра­жу­је шта текст же­ли да по­стиг­не код сво­ јих адре­са­та. По­ла­зна тач­ка је за­јед­нич­ки свет ауто­ра и адре­ са­та; тре­ба из­на­ћи ин­фор­ма­ци­је са ко­ји­ма аутор сту­па пред адре­са­те и тре­ба кон­ста­то­ва­ти ко­јим сред­стви­ма же­ли да их при­до­би­је за се­бе (нпр. пу­тем пре­зен­та­ци­је сим­па­ти­је, тј. ан­ ти­па­ти­је у тек­сту). Аутор сво­јим де­лом те­жи да оства­ри учи­ нак ко­ји по­ку­ша­ва да ре­а­ли­зу­је код адре­са­та пу­тем упра­вља­ ња ре­цеп­ци­јом. Тек­сту­ал­но-праг­ма­тич­ка ана­ли­за из­два­ја еле­ мен­те упра­вља­ња пу­тем ко­јих аутор же­ли да при­до­би­је чи­та­о­ це за лич­ну пар­ти­ци­па­ци­ју. У област праг­ма­ти­ке тек­ста при­па­ да и ре­то­ри­ка као ко­му­ни­ка­ци­о­на умет­ност убе­ђи­ва­ња. 5. 2. 7. Кон­ста­та­ци­ја ко­хе­рен­ци­је Ре­зу­ла­та­ти до­са­да­шњих ана­ли­за пре­у­зи­ма­ју се и вред­ну­ју са ста­но­ви­шта ко­хе­рен­ци­је це­ло­куп­ног тек­ста. По­ред већ по­ме­ ну­тих кри­те­ри­ју­ма, као ге­не­рал­не на­зна­ке не­до­вољ­не ко­хе­ рен­ци­је ва­же: 71

- не­по­ве­зи­ве на­пе­то­сти и про­тив­реч­но­сти - про­тив­реч­ни на­во­ди - оме­та­ју­ћи ду­бле­ти и по­на­вља­ња - раз­ли­чи­та име­но­ва­ња истих осо­ба или ства­ри - не­ус­кла­ђе­ност у упо­тре­би је­зи­ка и сти­ла - пу­ко­ти­не и пре­ки­ди у ре­че­нич­ној струк­ту­ри и то­ку рад­ње - упа­дљи­ве са­др­жај­не про­тив­реч­но­сти Не­до­вољ­на ко­хе­рент­ност на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма мо­же би­ти по­сле­ди­ца пре­у­зи­ма­ња хе­те­ро­ге­ног, ста­ри­јег ма­те­ри­ја­ ла у но­ви кон­текст, она мо­же упу­ћи­ва­ти на раз­ли­чи­те ауто­ ре или би­ти из­раз не­до­вољ­не ли­те­рар­не ком­пе­тен­ци­је јед­ног ауто­ра. 5. 3. Циљ проучавања Сту­ден­ти тре­ба да се оспо­со­бе за па­жљи­во ис­тра­жи­ва­ње тек­ ста ко­је пред­ста­вља основ­ну прет­по­став­ку за све да­ље ко­ра­ке. 5. 4. Ве­жба Ана­ли­за тек­ста Мк 9 14-29 Огра­ни­ча­ва­ње тек­ста Ка­зи­ва­ње о ис­це­ље­њу епи­леп­тич­ног мла­ди­ћа одва­ја се од прет­ход­ног ка­зи­ва­ња о пре­о­бра­же­њу (ст. 2-8) и раз­го­во­ра при­ ли­ком си­ла­ска са го­ре на ко­јој се до­го­ди­ло пре­о­бра­же­ње (ст. 9-13) ко­је сле­ди, пу­тем мар­ки­ра­ња по­чет­ка јед­не но­ве рад­ње (озна­че­но кроз kai, ev­lqo,ntej) и јед­не пот­пу­но но­ве те­ма­ти­ке. Но­ви на­ста­вак у ст. 30 по­ста­је ја­сан пу­тем kav­kei/qen ev­xel­qo,ntej уво­ђе­ња про­ме­не ме­ста и по­нов­не про­ме­не те­ме (дру­га на­ја­ва стра­да­ња). Ме­сто у кон­тек­сту Ако се у пр­вом де­лу Еван­ђе­ља по Мар­ку (Мк 1 1–8 26: Исус у и око Га­ли­ле­је) у сре­ди­шту из­ла­га­ња „Ису­со­вог vi­ta“ на­ла­зе ис­ це­ље­ња, из­го­ни де­мо­на и ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма, уто­ли­ко је упа­ дљи­ви­је да у дру­гом ве­ли­ком де­лу Еван­ђе­ља (Мк 8 27–10 52: Исус на пу­ту ка Је­ру­са­ли­му) го­то­во пот­пу­но (из­у­зет­ци: Мк 9 72

14-29; 10 46-52) као и у тре­ћем ком­плек­су (Мк 11–16 8: Исус у Је­ ру­са­ли­му) пот­пу­но од­су­ству­ју. Већ овај увид ука­зу­је на екс­по­ ни­ра­ни по­ло­жај пе­ри­ко­пе. Да­ље, тре­ба при­ме­ти­ти бли­зи­ну пе­ ри­ко­пе дру­гој на­ја­ви стра­да­ња и вас­кр­се­ња у Мк 9 31 (уп. Мк 8 31; 10 32-34). Са­др­жин­ски је ва­жно да се, ка­ко у Мк 9 14-29 та­ко и у 10 46-52, ве­ра на­ла­зи у сре­ди­шту.

Лин­гви­стич­ко-син­так­стич­ка ана­ли­за Реч­ник тек­ста по­се­ду­је спе­ци­фич­но­сти. Апак­сле­го­ме­на су: tri,zw (ст. 18); av­fri,zw (ст. 18.20); ku­li,omai (ст.20); pa­i­dio,qen (ст. 21); ev­pi­sun­tre,cw (ст. 25); su­spa­ra,ssw (ст. 20 и па­ра­ле­ла Лк 9 42). Рет­ке ре­чи, као у Еван­ђе­љу по Мар­ку, та­ко и у Но­вом За­ве­ту су: a;la­loj, av­pi­sti,a, spa­ra,ssw, ev­pi­ta,ssw, r`h,ssw, bo­hqe,w. Спе­ци­фич­но­сти реч­ ни­ка кон­цен­три­са­не су на опис бо­ле­сти, тј. ис­це­ље­ња, што ја­ сно ука­зу­је на тра­ди­ци­о­нал­но је­згро ка­зи­ва­ња о чу­ду. Ме­ђу вр­ста­ма ре­чи ја­сно до­ми­ни­ра­ју гла­го­ли. Уну­тар гла­ го­ла до­ми­ни­ра­ју гла­го­ли кре­та­ња (нпр. e;rco­mai, tre,cw, fe,rw, ka­ta­lam­ba,nw, r`h,ssw, su­spa­ra,ssw, pi,ptw, bo­hqe,w, evk­ba,llw, ku­li,omai, ba,llw, ev­pi­sun­tre,cw, kra­te,w, ev­gei,rw, av­ni,sta­mai). Ве­зник је kai, (27 пу­та), са­мо ст. 19.23 и 25 не по­чи­њу са kai,. Код при­ка­за бо­ле­сти по­сто­је мно­го­број­ни при­де­ви: a;la­loj, a;pi­stoj, du­na­to,j, av­ka,qar­toj, kwfo,j. До­ми­на­ци­ја гла­го­ла ука­зу­је на при­по­ве­дач­ки текст; осим у ди­рект­ном го­во­ру, гла­го­ли сто­је у 1. ли­цу јед­ни­ не/мно­жи­не или у 3. ли­цу јед­ни­не/мно­жи­не. Упит­не ре­че­ни­це у ст. 16.19.21.28, во­ка­тив у ст. 19, им­пе­ра­ти­ви у ст. 19.22.24.25 и де­се­ то­стру­ки ди­рект­ни го­вор да­ју рад­њи жи­вот­ност. При­по­ве­дач­ ко вре­ме је углав­ном аорист, ви­ше пу­та се глав­не и спо­ред­не ре­че­ни­це по­ве­зу­ју кроз par­ti­ci­pia co­njun­cta. Се­ман­тич­ка ана­ли­за Те­ме и ли­ни­је сми­сла ко­је ка­рак­те­ри­шу текст нај­пре су струк­ ту­ри­са­не ан­ти­те­тич­ки, да би по­том би­ле по­ни­ште­не од стра­не Ису­са. Ак­тив­ност ма­се, не­моћ уче­ни­ка и моћ Ису­со­ва су­о­ча­ ва­ју се пу­тем опо­зи­ци­је „не мо­ћи – мо­ћи“. Док се не­у­спех уче­ ни­ка озна­ча­ва пу­тем ouvk iv­scu,ein (ст. 18), du,na­mai (ст. 22.23.28.29) на­гла­ша­ва моћ Ису­со­ву, тј. моћ ве­ре. На тај на­чин ко­ре­спон­ди­ 73

ра кључ­ни те­о­ло­шки по­јам тек­ста: pi­ste­ui,n. Це­ло­куп­но ка­зи­ ва­ње у сво­јој струк­ту­ри усред­сре­ђе­но је на опо­зи­ци­ју a;pi­stoj (ст. 19), тј. av­pi­sti,a (ст. 25) – pi­steu,ein (ст. 23.24). Под „ве­ром“ се под­ра­зу­ме­ва ап­со­лут­но по­ве­ре­ње у моћ Ису­со­ву, но­си­лац Ду­ ха Исус из На­за­ре­та (уп. Мк 1 9-11) пре­ва­зи­ла­зи не­чи­сте ду­хо­ ве ко­ји му­че љу­де. У овом сми­слу pi,stij/pi­steu,ein на­ла­зи се и у ка­зи­ва­ња­ма о чу­ди­ма у Мк 2 5; 4 40; 5 34.36; 10 52. На тај на­чин се пак не об­у­хва­та у пот­пу­но­сти по­себ­на ко­но­та­ци­ја пој­ма ве­ ре у Мк 9 14-29, по­што је па­ра­док­сал­ни ка­рак­тер ис­ка­за у Мк 9 24 је­дин­ствен. Ве­ра и не­вер­је се ов­де не схва­та­ју као су­прот­но­ сти, као што је то ина­че слу­чај у Но­вом За­ве­ту. Пре ве­ра на­ста­ је већ та­мо где уз­вик не­вер­ја по­ста­је гла­сан. На­ра­тив­на ана­ли­за На­ра­тив­на струк­ту­ра тек­ста су­штин­ски је од­ре­ђе­на ин­тер­ак­ ци­јом из­ме­ђу ма­се, уче­ни­ка и Ису­са. Рад­ња по­чи­ње до­ла­ском Ису­са са го­ре где се до­го­ди­ло пре­о­бра­же­ње (уп. Мк 9 2сс) код уче­ни­ка, иако су три уче­ни­ка не­по­сред­но пре то­га би­ли за­јед­ но са њим (раз­ли­чи­та пре­да­ња тек­ста за ст. 14 на­ста­ла су због овог про­бле­ма). У да­љем то­ку ка­зи­ва­ња пи­смо­знан­ци ко­ји су по­ме­ну­ти као са­го­вор­ни­ци уче­ни­ка не игра­ју ни­ка­кву уло­гу. У сти­ху 15 сле­ди про­ме­на су­бјек­та (o` o;cloj), на­род гле­да са­мо на Ису­са и за­пре­па­шћу­је се, јед­на ре­ак­ци­ја ко­ја се по пра­ви­лу на­ во­ди тек по­сле не­ког чу­да ко­је чи­ни Исус (уп. Мк 1 27; 2 12; 4 41 итд). Ису­со­во пи­та­ње из ст. 16 упу­ће­но је уче­ни­ку, али од­го­ ва­ра не­ко из на­ро­да (ст. 17). У сти­ху 17б пр­ви пут се го­во­ри о то­ме да мла­дић тре­ба да бу­де до­нет пред Ису­са. Ово до­но­ше­ ње се по­но­во по­ми­ње у ст. 19 и 20. Пр­во опи­си­ва­ње бо­ле­сти од стра­не оца сле­ди у ст. 17в.18, и оно от­кри­ва да је реч о епи­леп­си­ ји. Не­мо­гућ­ност уче­ни­ка да ис­це­љу­ју на­ла­зи се у про­тив­реч­но­ сти са Мк 3 15; 6 7, где Исус Два­на­е­сто­ри­ци из­ри­чи­то пре­да­је моћ да чи­не чу­да. У сти­ху 19 је упа­дљи­во да Исус на оче­во обра­ ћа­ње од­го­ва­ра уче­ни­ци­ма ре­чи­ма w- ge­nea. a;pi­stoj. Овај стих се фор­мал­но раз­ли­ку­је од не­по­сред­ног кон­тек­ста кроз во­ка­ тив и дво­стру­ко e;wj po,te уме­сто до та­да до­ми­нант­ног па­ра­так­ тич­ког kai,. Ка­да је мла­дић ко­нач­но до­нет пред Ису­са, де­мон 74

де­мон­стри­ра сво­ју моћ, док се од ст. 21 раз­ви­ја ди­ја­лог из­ме­ђу Ису­са и оца. У ст. 22 отац по дру­ги пут опи­су­је си­но­вље­ву бо­ лест, али на­су­прот ст. 18 не по­ми­ње се ла­га­но су­ше­ње бо­ле­сни­ ка, већ као у ст. 20 у сре­ди­шту су циљ­ни на­па­ди де­мо­на ко­ји во­ де ка уни­ште­њу. Сти­хо­ви 22б-24 пре­ки­да­ју ток рад­ње. У овом по­уч­ном раз­го­во­ру о мо­ћи ве­ре не ра­ди се о ис­це­ље­њу мла­ди­ ћа, већ се на лич­но­сти оца де­мон­стри­ра шта је пра­ва ве­ра У ст. 25 на­ста­вља се опис чу­да. Под­стак­нут оку­пља­њем на­ро­да (ко­ји је од ст. 14 при­су­тан!), Исус за­пре­ћу­је де­мо­ну ко­ји по­том са по­ след­њим до­ка­зом сво­је мо­ћи из­ла­зи из мла­ди­ћа. На кра­ју ка­ зи­ва­ња Исус иде са уче­ни­ци­ма, ко­ји се ни­су по­ми­ња­ли још од ст. 21, у јед­ну ку­ћу и по­у­ча­ва их да се јед­на та­ква бо­лест мо­же ода­гна­ти са­мо мо­ли­твом (ст. 28-29). Ка­зи­ва­ње но­се гла­го­ли кре­ та­ња и опо­зи­ти; од по­чет­не не­мо­ћи уче­ни­ка слу­ша­о­ци и чи­та­ о­ци се од­во­де ка мо­ћи Ису­со­вој и обе­ћа­њу ве­ре. Праг­ма­тич­ка ана­ли­за Мар­ко са сво­јим ка­зи­ва­њем сле­ди је­дан ја­сно пре­по­зна­тљив тек­сту­ал­но-праг­ма­тич­ки циљ: на при­ме­ру уче­ни­ка он сво­јој за­јед­ни­ци же­ли да по­ја­сни су­шти­ну ве­ре. Као та­кво од­ре­ђе­ње хри­шћан­ске ег­зи­стен­ци­је, ве­ра је та­ко­ђе све угро­же­ни­ја. Иако су уче­ни­ци кре­ну­ли за Ису­сом, они су се по­но­во на­шли у си­ту­ а­ци­ји у ко­јој тре­ба пре­ва­зи­ћи не­вер­је. Би­ти уче­ник је ра­њи­ва ег­зи­стен­ци­ја, што се по­ка­зу­је упра­во на то­ме да ни уче­ни­ци још увек и по­но­во не­ма­ју до­вољ­но ве­ре. Као и уче­ни­ци, и за­јед­ ни­ца је по­зва­на да увек на­но­во пре­ва­зи­ла­зи не­вер­је да би до­ сти­гла истин­ску ве­ру и по­ве­ре­ње. Кон­ста­та­ци­ја ко­хе­рен­ци­је Мк 9 14-29 се не мо­же по­сма­тра­ти као ко­хе­рен­тан текст. На­ро­ чи­то дво­стру­ко опи­си­ва­ње бо­ле­сти и ди­ја­лог о ве­ри оста­вља­ ју про­сто­ра за прет­по­став­ку да је текст пре­тр­пео про­ме­не. За то по­сто­је и дру­ге ин­ди­ци­је: на­род до­ла­зи два пу­та (ст. 15.25), бо­ле­сник се три пу­та до­но­си пред Ису­са (ст. 17.19.20), пот­пу­но иш­че­за­ва­ње уче­ни­ка у ст. 21-27, не­до­след­но­сти у обра­ћа­њу и од­го­во­ру у ст. 16.17 и 18.19, као и јед­но­крат­но по­ја­вљи­ва­ње пи­ смо­зна­на­ца у ст. 14. 75

ља у ве­ли­ким пар­ти­ја­ма при­лич­но тач­но сла­жу, док се у дру­ ги­ма у мно­го че­му раз­ли­ку­ју. 6. 2. Циљ про­у­ча­ва­ња Сту­ден­ти тре­ба да се оспо­со­бе за са­мо­стал­ну про­це­ну уза­јам­ не ли­те­рар­не за­ви­сно­сти из­ме­ђу три пр­ва Еван­ђе­ља.

6. Ли­те­рар­на кри­ти­ка/Кри­ти­ка из­во­ра Ли­те­ра­ту­ра

Dun­gan, D. L. (из­да­вач), The In­ter­re­la­ti­ons of the Go­spels, BETL XCV, Le­u­ven 1990. – En­nu­lat, A., Die ‘Mi­nor Agre­e­ments’, WUNT 2.62, 1994. - Far­mer, W. R., The Synop­tic Pro­blem, Lon­don 1964. – Fen­dler, F., Stu­ dien zum Mar­ku­se­van­ge­li­um, GTA 49, 1991. – Fuchs, A., Sprac­hlic­he Un­ter­suc­hun­gen zu Matthäus und Lu­kas, An­Bibl 49, 1971. – Hen­gel, M., The Fo­ur Go­spels and the One Go­spel of Je­sus Christ, Lon­don 2000. – Mor­gent­ha­ler, R., Sta­ti­stische Synop­se, 1971. – Ne­irynck, F., Evan­ge­ li­ca II, BETL XCIX, Le­u­ven 1982.1991. – Schmid, J., Matthäus und Lu­ kas, BSt 23, 2-4, 1930. – Schmid L. – Merk, O., Art. Li­te­rar­kri­tik, TRE 21 (1991), 211-233. – Schmi­tals, W., Ein­le­i­tung in die drei er­sten Evan­ge­ lien, 1985. – Stoldt, H.-H., Geschic­hte und Kri­ti­ke des Mar­kushypot­he­ se, 21986. – Strec­ker, G (из­да­вач), Mi­nor Agre­e­ments, GTA 50, 1993. – Stre­e­ter, B. H., The Fo­ur Go­spels, Lon­don, 1924.

6. 1. Де­фи­ни­ци­ја Ли­те­рар­на кри­ти­ка/кри­ти­ка из­во­ра ис­пи­ту­је ин­те­гра­ци­ју по­је­ди­нач­них тек­сто­ва, бло­ко­ва тек­ста или јед­ног спи­са у це­ло­сти у је­дан гло­бал­ни ли­те­рар­ни кон­текст. Она об­ра­ђу­ је ли­те­рар­не од­но­се из­ме­ђу тек­сто­ва (ин­тер­тек­сту­ал­ност). Ли­те­рар­на кри­ти­ка/кри­ти­ка из­во­ра пи­та: да ли тек­сто­ви има­ју ве­зе са пра­тек­сто­ви­ма, да ли су пре­ра­ђе­ни, да ли се на­ла­зе у свом из­вор­ном кон­тек­сту, у ка­квим се ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма на­ла­зе? Код пр­ва три Еван­ђе­ља је „си­ноп­тич­ко пи­та­ње“, тј. про­блем да ли и ка­ко Еван­ђе­ља по Ма­те­ју, по Мар­ку и по Лу­ки ли­те­рар­но за­ви­се јед­но од дру­гог. Си­ноп­ тич­ки про­блем од­ра­жа­ва чи­ње­ни­цу да се три пр­ва Еван­ђе­ 76

6. 3. Исто­ри­ја си­ноп­тич­ког пи­та­ња Док су пи­сци еван­ђе­ља сма­тра­ни оче­ви­ци­ма Ису­со­вог жи­ во­та и древ­не цр­кве­не тра­ди­ци­је (уп. тек­сто­ве код HuckGreeven стр. VII-IX) и то не­кри­тич­ки при­хва­та­но, раз­ли­ке из­ ме­ђу Еван­ђе­ља пред­ста­вља­ле су про­блем са­мо за не­знат­но ма­ ли број љу­ди.25 Са­мо Ав­гу­стин се ба­вио ли­те­рар­ном за­ви­сно­ шћу Еван­ђе­ља и у свом спи­су „De con­sen­su evan­ge­li­sta­rum“ је по­ста­вио те­зу да су си­ноп­тич­ка Еван­ђе­ља на­ста­ја­ла оним ре­ дом ко­јим су свр­ста­на у ка­нон и да је Еван­ђе­ље по Мар­ку је­ дан из­вод из Еван­ђе­ља по Ма­те­ју. Пра­во ис­тра­жи­ва­ње си­ноп­ тич­ког про­бле­ма по­че­ло је тек у дру­гој по­ло­ви­ни 18. ве­ка, при че­му на­ро­чи­то тре­ба по­ме­ну­ти че­ти­ри хи­по­те­зе: 1. Хи­по­те­за Пра­е­ван­ђе­ља Осно­ва ове те­зе је ми­сао да су сва три Еван­ђе­ља на­ста­ла из јед­ ног Пра­е­ван­ђе­ља ко­је је пр­во­бит­но би­ло са­ста­вље­но на је­вреј­ ском, тј. ара­меј­ском и ко­је је об­у­хва­та­ло цео Ису­сов жи­вот. Та­ ко је год. 1776. Готхолд Ефраим Лесинг прет­по­ста­вљао (Те­зе из исто­ри­је цр­кве) да су Еван­ђе­ља про­ис­те­кла не­за­ви­сно јед­ но од дру­гог из јед­ног На­за­рен­ског еван­ђе­ља ко­је је по­ти­ца­ло од апо­сто­ла. Оп­шир­но обра­зло­же­ње те­зе о Пра­е­ван­ђе­љу дао је 1804. год. Готфрид Ајнхорн (Einleitung in das NT I), ко­ји је узео као прет­по­став­ку јед­но ара­меј­ско Пра­е­ван­ђе­ље ко­је је сва­ком Еван­ђе­ли­сти у дру­га­чи­јој фор­ми слу­жи­ло као пред­ло­жак. По­ ред ових раз­ли­чи­тих ре­цен­зи­ја Пра­е­ван­ђе­ља, си­ноп­ти­ци су 25

Уп. H. Mer­kel, Die Wi­der­sprüche zwischen den Evan­ge­lien. Ihre po­le­ mische und apo­lo­ge­tische Be­han­dlung in der al­ten Kir­che bis zu Augustin, 1971.

77

ко­ри­сти­ли још не­ке из­во­ре, пу­тем че­га се и об­ја­шња­ва­ју раз­ ли­ке из­ме­ђу три пр­ва Еван­ђе­ља. Ова те­за ни­је мо­гла би­ти при­хва­ће­на јер је она те­шко­ће ко­ је по­сто­је у Еван­ђе­љи­ма пре­ме­сти­ла у „та­му из­гу­бље­не ли­те­ ра­ту­ре“.26 По­зи­ти­ван је сва­ка­ко увид да су Еван­ђе­ља на­ста­ја­ла у ду­жем ли­те­рар­ном про­це­су. 2. Хи­по­те­за ди­е­ге­за (уп. Лк 1 1: dih,ghsij) Хи­по­те­за ди­е­ге­зе је у раз­ли­чи­тој фор­ми за­сту­па­на од стра­не Јо­ха­на Ве­ни­ја­ми­на Ко­пеа (1750-1791) и Х. Г. Хал­фел­да; она је јед­на по­зни­ја ва­ри­јан­та хи­по­те­зе пред­ло­шка, ко­ја по­ла­зи од уви­да да су Еван­ђе­ља ре­зул­тат ви­ше­слој­ног про­це­са са­ку­пља­ ња и об­ли­ко­ва­ња. На­ро­чи­то је Ј. В. Ко­пе на­гла­сио да се Мар­ ко че­сто раз­ли­ку­је од Ма­те­ја и да је рас­по­ред ма­те­ри­ја­ла бли­ жи Лу­ки, та­ко да Еван­ђе­ље по Ма­те­ју ни­је мо­гло би­ти при­мар­ ни из­вор за за­јед­нич­ки ма­те­ри­јал пр­ве тро­ји­це Еван­ђе­ли­ста. Ути­цај­ни за­ступ­ник хи­по­те­зе ди­е­ге­зе био је Ф. Д. Е. Шла­јер­ма­ хер (1768-1834), ко­ји је Еван­ђе­ља са­гле­дао као по­след­њи ста­ди­ јум јед­ног про­це­са са­ку­пља­ња по­је­ди­нач­них за­пи­са. Убр­зо по­ сле Ису­со­ве смр­ти, у ра­ном хри­шћан­ству су се при­по­ве­да­ле ње­го­ве ре­чи и де­ла. Оне су за­тим са­ку­пље­не, за­пи­са­не и по­че­ ле да се пре­но­се. На­ро­чи­то се Лк 1 1-4 чи­ни да по­твр­ђу­је овај про­цес, по­што Лу­ка „ни­ти је са­мо­стал­ни пи­сац ..., ни­ти је ра­ дио са ви­ше ра­ши­ре­них спи­са о це­ло­куп­ном Ису­со­вом жи­во­ ту. Он је од по­чет­ка до кра­ја са­мо са­ку­пљач и при­ре­ђи­вач већ по­сто­је­ћих спи­са ко­ји су кроз ње­го­ве ру­ке про­шли не­про­ме­ ње­ни.“ (F. D. E. Schle­i­er­mac­her, Ueber die Schrif­ten des Lu­kas, ein kri­stischer Ver­such, 1817, у: исти, Sämtlic­he Wer­ke, 1. Abt. 2. Bd., Ber­lin 1836, 219). Исто­ри­ју стра­да­ња, као и пут­не из­ве­шта­је Лу­ ка је имао пред со­бом, и ње­гов по­ду­хват са­сто­јао се углав­ном у вр­ше­њу до­бро про­ми­шље­ног из­бо­ра. По­зи­тив­но у овој хи­ по­те­зи је да се на­ста­нак Еван­ђе­ља до­во­ди у ве­зу са про­це­сом са­ку­пља­ња по­је­ди­нач­них оде­ља­ка. Исто­вре­ме­но, она не мо­же убе­дљи­во да об­ја­сни ве­ли­ка сла­га­ња у ре­до­сле­ду пе­ри­ко­пи. 26

78

A. Jülic­her, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 3.41901, 272.

3. Хи­по­те­за тра­ди­ци­је Док је Ај­нхорн за си­ноп­ти­ча­ре прет­по­ста­вио по­сто­ја­ње раз­ ли­чи­тих из­да­ња јед­ног пи­са­ног Пра­е­ван­ђе­ља, Јохан Готфрид Хердер (1744-1803) је као ко­рен пр­ва три Еван­ђе­ља по­сту­ли­ рао усме­но Пра­е­ван­ђе­ље. За ње­га су Еван­ђе­ља ре­зул­тат про­це­ са про­по­ве­да­ња ко­је се при­род­но од­ви­ја­ло усме­но. „За­кон се пи­ше; бла­га вест се про­по­ве­да“ (J. G. Her­der, Vom Erlöser der Men­schen. Nach un­se­ren drei er­sten Evan­ge­lien, 1796; у: Her­ders sämtlic­he Wer­ke, изд. B. Sup­han, Bd. 19, 1880, 211). Еван­ђе­ли­ сти су као пра­ти­о­ци апо­сто­ла пре­да­ва­ли оне при­че као усме­ но Еван­ђе­ље ко­је су чу­ли од апо­сто­ла. Ово усме­но Еван­ђе­ље би­ло је ори­јен­ти­са­но на је­дан ци­клус ко­ји су уста­но­ви­ли са­ми апо­сто­ли, та­ко да се ти­ме об­ја­шња­ва­ју сла­га­ња. Исто­вре­ме­но, сва три Еван­ђе­ља све­до­че да су Еван­ђе­ли­сти та­ко­ђе би­ли ин­ ди­ви­ду­ал­ни пи­сци. Про­цес за­пи­си­ва­ња от­по­чео је ка­да су по­ је­ди­нач­не ло­кал­не цр­кве хте­ле да има­ју сво­је Еван­ђе­ље и ка­да су је­ре­ти­ци по­че­ли да фал­си­фи­ку­ју пре­да­ње. Раз­ли­ке у Еван­ ђе­љи­ма се по Хер­де­ру об­ја­шња­ва­ју по­став­ком ци­ља сва­ког од њих: „Ду­жност Еван­ђе­ли­ста је би­ла да за свој круг при­по­ве­да­ ју и из­не­су ства­ри.“ (J. G. Her­der, Vom Erlöser der Men­schen. Nach un­se­ren drei Evan­ge­lien, 217). Ову хи­по­те­зу је над­гра­дио Јо­хан Карл Лу­двих Ги­слер (Hi­sto­ risch-kri­tischer Ver­such über die Ent­ste­hung und die frühe­sten Schic­ksa­le der schri­ftlic­hen Evan­ge­lien, 1818), ко­ји је прет­по­ста­ вио по­сто­ја­ње јед­ног усме­ног ара­меј­ског Пра­е­ван­ђе­ља ко­је је за по­тре­бе ми­си­је пре­ве­де­но и на грч­ком је­зи­ку пр­ви пут пи­ сме­но фик­си­ра­но. Код ове те­зе је по пр­ви пут пре­по­знат ве­ли­ ки удео усме­не тра­ди­ци­је у про­це­су на­ста­ја­ња Еван­ђе­ља. 4. Хи­по­те­за упо­тре­бе Све три до са­да на­ве­де­не те­о­ри­је по­ла­зи­ле су од то­га да ме­ђу си­ноп­ти­ци­ма не по­сто­ји ни­ка­кав ли­те­рар­ни кон­текст. На­су­ прот то­ме, хи­по­те­за о упо­тре­би сма­тра да су си­ноп­ти­ци ме­ђу­ соб­но за­ви­сни јед­ни од дру­гих. Као што је већ по­ме­ну­то, још је Ав­гу­стин прет­по­ста­вио на­ста­нак Еван­ђе­ља по њи­хо­вом ка­ нон­ском по­рет­ку, при че­му се ка­сни­ја Еван­ђе­ља осла­ња­ју на 79

ра­ни­ја. За­ступ­ни­ци по­рет­ка Ма­теј – Мар­ко – Лу­ка у јед­ној мо­ ди­фи­ко­ва­ној фор­ми су та­ко­ђе Теодор Цан и Адолф Шлатер. За по­ре­дак Ма­теј – Мар­ко – Лу­ка за­ло­жио се 1789. Јохан Јакоб Грисбах (Com­men­ta­tio qua Mar­ci evan­ge­li­um to­tum e Mat­ ha­ei e Lu­cae com­men­ta­ri­is de­cerp­tum es­se mon­stra­tur), ко­ји је сма­трао да су Ма­теј и Лу­ка би­ли пред­ло­шци Мар­ку. Ову те­зу за­сту­па­ли су та­ко­ђе и Фердинанд Кристијан Баур (1792-1860) и Давид Фридрих Штраус (1808-1874). 5. Мар­ков при­о­ри­тет и хи­по­те­за два из­во­ра Од­лу­чу­ју­ћи на­пре­дак у окви­ру хи­по­те­зе о упо­тре­би пред­ста­ вља­ла је прет­по­став­ка да је Мар­ко­во нај­ста­ри­је Еван­ђе­ље. Још 1782. Ј. В. Ко­пе је ја­сно пре­по­знао да Мар­ко не мо­же би­ти скра­ће­на вер­зи­ја Ма­те­ја. Готлоб Кристијан Штор (1746-1805) је 1794. по­ве­зао овај увид са за­па­жа­њем да Ма­теј и Лу­ка че­сто та­мо где се не сла­жу сва­ки за се­бе пра­ти Мар­ка, а та­мо где се сла­жу, та­ко­ђе и Мар­ко из­ве­шта­ва о том до­га­ђа­ју. Из то­га је за­ кљу­чио да ни­ти Ма­теј ко­ри­сти Лу­ку, ни­ти Лу­ка ко­ри­сти Ма­те­ ја, већ обо­ји­ца ко­ри­сте Мар­ка. Све­о­бу­хват­но и ме­то­до­ло­шки фи­ло­лог Карла Лахман27 је до­ка­зао да се Ма­теј и Лу­ка у ре­до­ сле­ду гра­ђе сла­жу са­мо та­мо где има­ју исти ре­до­след као Мар­ ко. Ка­да од­сту­па­ју од Мар­ка, сва­ки иде сво­јим пу­тем. На тај на­чин Мар­ко је за­јед­нич­ко сре­ди­ште за Ма­те­ја и Лу­ку. Раз­ли­ ке у ре­до­сле­ду пе­ри­ко­пи су нај­ве­ће ка­да се ме­ђу­соб­но упо­ре­ де Лу­ка и Ма­теј, а нај­ма­ње ка­да се Мар­ко упо­ре­ди са јед­ном од њих дво­ји­це. Из то­га је за­кљу­чио да Мар­ко у од­но­су на Ма­ те­ја и Лу­ку од­ра­жа­ва из­вор­ни ре­до­след и да по­след­ња дво­ји­ ца прет­по­ста­вља­ју Мар­ка. Та­ко­ђе, прет­по­ста­вио је да је Ма­теј са Мар­ком по­ве­зао јед­ну збир­ку го­во­ра. Пут за те­о­ри­ју о два из­во­ра при­пре­мљен је 1838. ка­да су Кристијан Готлоб Вилке (1788-1854)28 и Кристијан Херман Вајсе (1801-1866)29 не­за­ви­сно је­дан од дру­го­га об­ја­ви­ли сво­је 27

Уп. K. Lac­hmann, De or­di­ne nar­ra­ti­o­num in evan­ge­li­is synop­ti­cis, ThSt­ Kr 8, 1835, 570сс.

28 Уп. C. G. Wil­ke, Der Ure­van­ge­list oder exe­ge­tisch kri­tische Un­ter­suc­hung über das Ver­wandschaft­sverhältnis der drei er­sten Evan­ge­lien, 1838. 29

80

Уп. C. H. We­is­se, Die evan­ge­lische Geschic­hte kri­tisch und phi­lo­sop­hisch

ра­до­ве. Вил­ке је те­мељ­но обра­зло­жио Мар­ков при­о­ри­тет, по­ што се Ма­теј и Лу­ка сла­жу у ма­те­ри­ја­лу ко­ји им је за­јед­нич­ки са Мар­ком, док се у ма­те­ри­ја­лу ко­ји од­сту­па од то­га по­ка­зу­ју као ин­ди­ви­ду­ал­ни пи­сци. Вил­ке Ма­те­ју и Лу­ки не при­пи­су­је ни­је­дан дру­ги за­јед­нич­ки из­вор осим Мар­ка. По ње­му Ма­теј је пре­у­зи­мао од Лу­ке, при че­му оста­је не­ја­сно ода­кле Лу­ки тај ма­те­ри­јал. Као пра­ви уте­ме­љи­вач хи­по­те­зе о два из­во­ра мо­ же се сма­тра­ти Кри­сти­јан Хер­ман Вај­се, ко­ји не са­мо што је, као и Вил­ке, до­ка­зао Мар­ков при­о­ри­тет, већ је по­ка­зао да су Ма­теј и Лу­ка по­ред Мар­ка и не­за­ви­сно је­дан од дру­гог ко­ри­ сти­ли јед­ну из­гу­бље­ну збир­ку из­ре­ка. По­сто­ја­ли су и по­себ­ ни из­во­ри Ма­те­ја и Лу­ке. За­слу­гу за ко­нач­ну при­хва­ће­ност те­ о­ри­је о два из­во­ра има­ју Јулиус Холцман (1832-1910)30 и Паул Вернле (1872-1939).31 6. 4. Хи­по­те­за два из­во­ра Она твр­ди: 1. да је Еван­ђе­ље по Мар­ку нај­ста­ри­је Еван­ђе­ље и да су га Ма­теј и Лу­ка ко­ри­сти­ли као из­вор; 2. да су Ма­теј и Лу­ка ко­ри­сти­ли и је­дан дру­ги из­вор ко­ји је из­гу­бљен, али се из оба Еван­ђе­ља још мо­же ре­кон­стру­и­са­ти. Он се углав­ном са­сто­ји из Ису­со­вих из­ре­ка и го­во­ра и на­зи­ва се Из­вор из­ре­ка – Lo­gi­en­qu­el­le (скра­ће­ни­ца: Q = Qu­el­le, енгл. Saying So­ur­ce). 6. 4. 1. Мар­ков при­о­ри­тет Убе­дљив ар­гу­мент за Мар­ков при­о­ри­тет је ком­по­зи­ци­ја си­ ноп­тич­ког пре­да­ња, по­што ре­до­след пе­ри­ко­па код си­ноп­ти­ ка омо­гу­ћа­ва да се Мар­ко пре­по­зна као за­јед­нич­ко сре­ди­ште Ма­те­ја и Лу­ке. Док Мар­ко Ису­со­ву исто­ри­ју по­чи­ње на­сту­пом Кр­сти­те­ља, be­trac­htet I.II, 1838. 30

Уп. по­ред мо­но­гра­фи­је „Die synop­tischen Evan­ge­lien“ и „Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment“ на­ро­чи­то H. J. Hol­tzmann, Die Synop­ti­ker, HCI, 21892. До да­нас је вред­на и ути­цај­на „Synop­se der drei er­sten Evan­ge­lien“ ко­ју је из­дао А. Хук 1892. као по­моћ­но сред­ство за Холц­ма­но­во ту­ма­че­ње Еван­ђе­ља. 31 Уп. Paul Wern­le, Die synop­tische Fra­ge, 1899.

81

Јо­ва­но­вим кр­ште­њем и ку­ша­њем (Мк 1 1-13), Ма­теј (Мт 1 1–2 23) и Лу­ка (Лк 1 5–2 52) по­чи­њу са пред­и­сто­ри­ја­ма. Овај по­сту­ пак усло­вљен је ма­те­ри­ја­лом ко­ји су Ма­теј и Лу­ка по­се­до­ва­ли у сво­јим по­себ­ним из­во­ри­ма; он та­ко­ђе од­го­ва­ра ли­те­рар­ним кон­вен­ци­ја­ма вре­ме­на, ко­је се мо­гу ви­де­ти нпр. код Плу­тар­ ха. Исто­вре­ме­но оба Еван­ђе­ли­ста ста­вља­ју те­о­ло­шке ак­цен­те, по­што пред­и­сто­ри­је као уво­ди об­у­хва­та­ју већ це­ло­куп­ну де­ лат­ност Ису­со­ву. Од тре­ћих гла­ва и Ма­теј (3 1–4 11) и Лу­ка (Лк 3 1–4 13) пра­те Мар­ка, ин­те­гри­шу­ћи исто­вре­ме­но срод­ни ма­ те­ри­јал из по­себ­ног из­во­ра и из­во­ра из­ре­ка. По­сле ком­плек­ са о Кр­сти­те­љу сле­ди при­каз пр­ве Ису­со­ве де­лат­но­сти, при­ли­ ком ко­је Ма­теј и Лу­ка у осно­ви оста­ју у мар­ков­ском ре­до­сле­ду (Мт 4 12-25/Лк 4 14–5 11). Пра­ва пре­ме­шта­ња пе­ри­ко­пи су кон­ цен­три­са­на у ре­дак­ци­о­нал­но об­ра­ђе­ном де­лу тек­ста Мт 8–9. По­сле пред­ста­вља­ња Ису­са као учи­те­ља и чу­до­твор­ца у Мт 4 23 сле­де у Мт 5–7 Бе­се­да на го­ри и у Мт 8–9 ци­клус од де­сет ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма, при че­му Ма­теј на осно­ву ове но­ве кон­цеп­ ци­је вр­ши че­ти­ри пре­ме­шта­ња у од­но­су на Мар­ков ре­до­след (1. ис­це­ље­ње гу­бав­ца Мт 8 1-4/Мк 1 40-45; 2. ис­це­ље­ње Пе­тро­ ве та­ште Мт 8 14-15/Мк 1 29-31; 3. сти­ша­ва­ње бу­ре Мт 8 23-27/ Мк 4 35-41; 4. ис­це­ље­ње Га­да­рин­ца Мт 8 28–9 1/Мк 5 1-20; 5. ис­ це­ље­ње же­не од те­че­ња кр­ви и Ја­и­ро­ве кће­ри Мт 9 18-26/Мк 5 21-43). По­зи­ва­ње (Мк 3 13-19) и сла­ње (Мк 6 7-11) уче­ни­ка Ма­теј са­жи­ма у гл. 10 са уба­ци­ва­њем по­је­ди­них из­ре­ка Го­спод­њих у јед­ну ве­ли­ку бе­се­ду по­сла­ња. По­ред то­га, он вр­ши пре­ме­шта­ ња код по­је­ди­нач­них из­ре­ка (Мт 5 13б/Мк 9 50; Мт 10 42/Мк 9 41; Мт 13 12/Мк 4 25). У ко­ли­кој ме­ри је у ства­ри Еван­ђе­ље по Ма­те­ју, упр­кос по­је­ди­нач­ним из­ме­на­ма и про­ши­ре­њу ма­те­ри­ ја­ла, ве­за­но за Мар­ков ре­до­след по­ка­зу­је ста­вља­ње бе­се­де на го­ри из­ме­ђу Мк 1 21 и Мк 1 22. Ма­теј ста­вља Мк 1 22 (ди­вље­ње на­ро­да Ису­со­вом уче­њу) на крај бе­се­де на го­ри та­ко да са­да овај стих као и код Мар­ка из­ве­шта­ва о ре­ак­ци­ји на пр­ву Ису­ со­ву бе­се­ду. Од 12 1 Ма­теј ја­сно пра­ти мар­ков­ски ре­до­след, та­ мо где пре­у­зи­ма ма­те­ри­јал из Мар­ка. Ма­те­ри­јал из Мк 4 са­жи­ ма у је­дан ве­ли­ки го­вор па­ра­бо­ла, при че­му ин­те­гри­ше и оби­ ман по­себ­ни из­вор (Мт 13 1-52). И Мт 14–20 се ори­јен­ти­ше по 82

мар­ков­ском ре­до­сле­ду, при че­му Ма­теј са бе­се­дом упу­ће­ном за­јед­ни­ци у 18 1–19 1 ста­вља по­се­бан ак­це­нат. Та­ко­ђе, код Ису­ со­ве де­лат­но­сти у Је­ру­са­ли­му, Ма­теј у на­че­лу иде па­ра­лел­но са Мар­ком, ста­вља­ју­ћи пак по­но­во соп­стве­не ак­цен­те пу­тем на­ра­тив­ног и дра­ма­тур­шког об­ли­ко­ва­ња те­мат­ских обла­сти (Мт 21 1–22 46: де­лат­ност у Је­ру­са­ли­му; Мт 23 1-39: про­тив пи­ смо­зна­на­ца и фа­ри­се­ја; Мт 24–25: ес­ха­то­ло­шка бе­се­да; Мт 26 1–27 66: стра­да­ње; Мт 28 1-20: вест о вас­кр­се­њу). Гло­бал­но по­ сма­тра­но, код Ма­те­ја се са­мо 12 од 118 оде­ља­ка пре­у­зе­тих од Мар­ка по­ја­вљу­ју у ре­до­сле­ду ко­ји од­сту­па од Мк.32 Та­ко­ђе, Лу­ка са­мо у пр­вом де­лу сво­га Еван­ђе­ља вр­ши не­ ко­ли­ко пре­ме­шта­ња пе­ри­ко­па. Та­ко он но­ве­лу о стра­да­њу Кр­ сти­те­ља у Мк 6 14-29 за­ме­њу­је су­мар­ном бе­ле­шком у Лк 3 1920, да би на тај на­чин на­пра­вио ја­сни­ју раз­ли­ку из­ме­ђу Јо­ва­на и Ису­са, по­што се о кр­ште­њу Ису­со­вом из­ве­шта­ва тек по­сле за­то­че­ни­штва Јо­ва­на Кр­сти­те­ља (Лк 3 21-22). На­су­прот то­ме, од­ба­ци­ва­ње Ису­са у На­за­ре­ту Лу­ка је при­ре­дио као јед­ну про­ грам­ску сце­ну (Мк 6 1-6) при­ли­ком че­га он у пр­вој Ису­со­вој бе­ се­ди 4 16-30 из­ла­же су­штин­ске еле­мен­те сво­је те­о­ло­ги­је. При­ зив уче­ни­ка сле­ди по­сле пр­ве Ису­со­ве де­лат­но­сти, при че­му се у пр­вом пла­ну на­ла­зи при­зи­ва­ње Пе­тра (Лк 5 1-11). Су­ма­ри­ ум Мк 3 7-12/Лк 6 17-19 ста­вља по­сле при­зи­ва­ња Два­на­е­сто­ри­ це апо­сто­ла (Лк 6 12-16) да би та­ко оства­рио бо­љи пре­лаз ка Бе­ се­ди на по­љу. Го­вор на по­љу је део ма­ле Лу­ки­не ин­тер­по­ла­ци­је ко­ја об­у­хва­та Лк 6 20–8 3. Лу­ка уба­цу­је овај део из­ме­ђу Мк 3 19 и 3 20, да би пре­ра­дио ма­те­ри­јал из из­во­ра из­ре­ка и по­себ­ног из­во­ра. У дру­гом де­лу ма­ле ин­тер­по­ла­ци­је (Лк 7 1–8 3) Лу­ка пре­ра­ђу­је ма­те­ри­јал из из­во­ра из­ре­ка и по­себ­ног из­во­ра. По­ сле 8 3 он се по­но­во при­кљу­чу­је мар­ков­ском ре­до­сле­ду; пре­ра­ ђу­је и са­др­жај­но ин­те­гри­ше срод­ни ма­те­ри­јал из из­во­ра из­ре­ ка. Пу­тем пре­ме­шта­ња ка­зи­ва­ња о истин­ским Ису­со­вим ро­ ђа­ци­ма (Мк 3 31-35/Лк 8 19-21), иза па­ра­бо­ле о се­ја­чу и ту­ма­че­ ња па­ра­бо­ле, Лу­ка за­до­би­ја ку­ли­су и јед­ну пр­ву илу­стра­ци­ју бе­се­де у па­ра­бо­ла­ма. По­ред овог вр­ло при­мет­ног пре­ме­шта­ 32

По­дат­ке о бро­је­ви­ма на­во­ди­мо пре­ма: R. Mor­gent­ha­ler, Sta­ti­stische Synop­se, 231.

83

ја пе­ри­ко­па, Лу­ка та­ко­ђе на­но­во по­ста­вља не­ке из­ре­ке (Лк 12 1/Мк 8 14.15; Лк 14 34/Мк 9 50; Лк 22 39/Мк 14 26). Као Ма­теј, и Лу­ка сле­ди мар­ков­ски ре­до­след пе­ри­ко­пи – осим по­ме­ну­тих ре­дак­ци­о­нал­них пре­ме­шта­ја – та­мо где пре­у­зи­ма ма­те­ри­јал од Мар­ка. За струк­ту­ру Еван­ђе­ља по Лу­ки је ис­пу­шта­ње Мк 6 45–8 26 од на­ро­чи­тог зна­ча­ја (ве­ли­ко Лу­ки­но ис­пу­шта­ње). Лу­ ка је ве­ро­ват­но же­лео да из­бег­не ду­бле­те (уп. хра­ње­ње 4000 код Мк 8 1-10), и те­ма­ти­ка „чи­сто-не­чи­сто“ у Мк 7 21-23 очи­ глед­но га ни­је ви­ше ин­те­ре­со­ва­ла. Пред­и­сто­ри­ја, ве­ли­ко ис­пу­ шта­ње и пут­ни из­ве­штај при­да­ју Еван­ђе­љу по Лу­ки јед­ну пот­ пу­но дру­га­чи­ју ма­кро­струк­ту­ру од оне ко­ју има Еван­ђе­ље по Мар­ку. У пут­ном из­ве­шта­ју (Лк 9 51–19 27) Лу­ка углав­ном пре­ ра­ђу­је ма­те­ри­јал из из­во­ра из­ре­ка и по­себ­ног из­во­ра. Он ви­ ше­стру­ко рас­те­же Ису­сов пут у Је­ру­са­лим у од­но­су на Мар­ ка и Ма­те­ја, при че­му на­ста­је ути­сак јед­не пот­пу­но дру­га­чи­је струк­ту­ре Еван­ђе­ља. У пу­то­пи­су се ра­ди о јед­ном све­сном об­ ли­ко­ва­њу, на шта упу­ћу­ју је­зич­ки сиг­на­ли у Лк 9 51 („И би ка­ да се на­вр­ши­ше да­ни за ње­го­во ваз­не­се­ње, он чвр­сто од­лу­чи да иде у Је­ру­са­лим“) и 19 28 („и ре­кав­ши ово Исус по­ђе на­пред иду­ћи на­ви­ше у Је­ру­са­лим“). Исус не иде слу­чај­но у Је­ру­са­лим, већ Лу­ка ти­ме из­ра­жа­ва ти­пич­ну ми­сао о ис­пу­ње­њу. У Лк 18 15 Еван­ђе­лист се вра­ћа мар­ков­ском ре­до­сле­ду, та­ко да се по­ ред Лу­ки­ног пу­то­пи­са мо­же раз­ли­ко­ва­ти и ве­ли­ка Лу­ки­на ин­ тер­по­ла­ци­ја (Лк 9 51–18 14). По­де­ла пу­то­пи­са го­то­во да ни­је мо­гу­ћа, по­што ни ге­о­граф­ски, ни­ти са­др­жај­но ни­је при­ме­тан не­ки кон­ти­ну­и­ра­ни на­пре­дак. До­ду­ше, по­сто­је при­мед­бе ве­за­ не за пут за Је­ру­са­лим у Лк 13 22 и 17 11, та­ко да се пу­то­пис мо­ же по­де­ли­ти на три одељ­ка, од ко­јих сва­ки по­ка­зу­је из­ве­сно те­мат­ско те­жи­ште: Лк 9 51–13 21 (уче­ни­штво и ми­си­ја); Лк 13 22–17 10 (спа­ша­ва­ње из­гу­бље­них); 17 11–19 27 (уче­ни­штво и ес­ ха­то­ло­ги­ја). Лу­ка, као и Ма­теј, ста­вља соп­стве­не ак­цен­те код при­ка­за бо­рав­ка у Је­ру­са­ли­му (Лк 19 28–21 4), ес­ха­то­ло­шке бе­ се­де (Лк 21 5-36) и стра­да­ња (Лк 22 1–23 56). На­ро­чи­то у исто­ ри­ји стра­да­ња и ка­зи­ва­ња­ма о вас­кр­се­њу (Лк 24 1-53) на­ла­зе се пре­ме­шта­ња и вред­на па­жње про­ши­ре­ња из по­себ­ног из­во­ ра, ко­ја су по­сле­ди­ца до­ми­нант­ног мо­ти­ва Лу­ки­не исто­ри­је 84

стра­да­ња: Исус је и у стра­да­њу па­ра­диг­мат­ски пра­вед­ник ко­ ји стра­да (уп. нпр. Лк 23 34.47; 24 26). На пр­ви по­глед ја­ко од­сту­ па­ње пре­се­ка Еван­ђе­ља по Лу­ки од Еван­ђе­ља по Мар­ку об­ја­ шња­ва се, у по­ре­ђе­њу са Ма­те­јем, ве­ћим ис­пу­шта­њем пе­ри­ко­ па из Мар­ка (од 128 Мк-пе­ри­ко­пи Ма­теј пре­у­зи­ма 118, а Лу­ка са­мо 96)33 и оп­шир­ним по­себ­ним из­во­ром ко­ји је Лу­ка пре­ра­ дио углав­ном у „пу­то­пи­су“ (Лк 9 51–18 14). По­ред то­га Лу­ка, за раз­ли­ку од Ма­те­ја, сво­је из­во­ре не уно­си јед­не у дру­ге, већ их по­ста­вља јед­не по­ред дру­гих, та­ко да сва­ка­ко и из то­га про­из­ и­ла­зи је­дан дру­га­чи­ји при­каз Ису­со­вог жи­во­та. Украт­ко се мо­ же ре­ћи да, са ста­но­ви­шта ре­до­сле­да пе­ри­ко­пи, Еван­ђе­ље по Мар­ку пред­ста­вља за­јед­нич­ко сре­ди­ште за Еван­ђе­ља по Ма­те­ ју и Лу­ки. Јед­на да­ља ин­ди­ци­ја за Мар­ков при­о­ри­тет је­су је­зич­ка и са­ др­жај­на по­бољ­ша­ња ко­ја су Ма­теј и Лу­ка из­вр­ши­ли на Мар­ко­ вом тек­сту. Док сла­га­ње по­је­ди­нач­них пе­ри­ко­па (нпр. Мт 24 4-8/Мк 13 5-8/Лк 21 8-11) до­ка­зу­је са­мо по­сто­ја­ње ли­те­рар­не за­ ви­сно­сти, стил­ске и са­др­жај­не из­ме­не тек­ста по Мар­ку ука­зу­ ју на ње­гов при­о­ри­тет. Ма­теј и Лу­ка на мно­гим ме­сти­ма по­бољ­ша­ва­ју јед­но­став­ ни и про­сто­на­род­ни грч­ки је­зич­ки из­раз код Мар­ка. Ма­теј на мно­гим ме­сти­ма стил­ски по­бољ­ша­ва Мар­ков текст (при­мер: Мт 16 24: из­бе­га­ва се ду­пло av­ko­lo­u­qei/n код Мар­ка), уно­си ре­чи ко­ји­ма он да­је пред­ност (ba­si­lei,a tw/n ouvranw/n у Мт 13 11.31; 19 14.23), вр­ши про­ме­ну ре­чи (нпр. у Мт 10 17 ma­sti­gou/n уме­сто de,rein).34 Мно­го ви­ше је­зич­ких из­ме­на од Ма­те­ја у Мар­ко­вом тек­сту вр­ши Лу­ка. Ара­меј­ске ре­чи он пре­у­зи­ма са­мо у пре­во­ду или их пак уоп­ште не пре­у­зи­ма (уп. Лк 6 14; 8 54; 22 42.46; 23 33), про­сте гла­го­ле код Мар­ка за­ме­њу­је сло­же­ним (уп. Лк 8 28 av­na­kra,zein уме­сто kra,zein), мно­го ви­ше од Мар­ка Лу­ка при­ме­њу­је ап­со­ лут­ни ге­ни­тив (уп. Лк 8 4 su­nio,ntoj de. o;clou pol­lou/) и код Мар­ ка при­сут­но па­ра­так­тич­ко kai, за­ме­њу­је че­стим de, (уп. Лк 6 633 34

Уп. R. Mor­gent­ha­ler, исто, 232.

Уп. о пре­ра­ди Мар­ко­вог ма­те­ри­ја­ла од стра­не Еван­ђе­ли­ста Ма­те­ја пре све­га P. Wern­le, Die synop­tische Fra­ge, 146cc.

85

11),

као и пар­ти­цип­ским и ре­ла­тив­ним кон­струк­ци­ја­ма (при­ мер: у 9 11 Лу­ка скра­ћу­је не­спрет­ну фор­му­ла­ци­ју kai. ei=don ... kai. ev­pe,gnwsan ... su­ne,dra­mon ... kai. proh/lqon у Мк 6 33 у gno,ntej hvko­lou,qhsan).35 По­ред је­зич­ких из­ме­на, Ма­теј и Лу­ка вр­ше мно­ге са­др­жај­ не про­ме­не у Мар­ко­вом тек­сту. Ма­теј, на при­мер, јед­но­став­ но ис­пу­шта нео­бич­но спу­шта­ње од­у­зе­тог кроз от­кри­вен кров (Мк 2 4) и за­ме­њу­је у усти­ма Ису­со­вим очи­глед­но од­бој­но ti, me le,ge­ij av­ga­qo,n (Мк 10 8) са ti, me evrw­ta/|j pe­ri. tou/ av­ga­qou/ (Мт 19 17). Лу­ка пре­ци­зи­ра не­ја­сни су­бје­кат у Мк 2 15, ис­пу­шта дру­ги опис бо­ле­сти при­ли­ком ле­че­ња па­да­ви­ча­ра (Мк 9 21-24) и при­да­је етич­ку ди­мен­зи­ју из­ре­ци о но­ше­њу кр­ста до­дат­ком kaqV h`me,ran (Лк 9 23). Да­љи ар­гу­мент за Мар­ков при­о­ри­тет је­сте кван­ти­тет ма­те­ ри­ја­ла. Са­мо три пе­ри­ко­пе (Мк 4 26-29; 7 31-37; 8 22-26) и не­ке из­ ре­ке (Мк 2 27; 3 20с; 9 48с; 14 51с; 15 44) Мар­ко­вог ма­те­ри­ја­ла не по­ја­вљу­ју се ни код Ма­те­ја, ни­ти код Лу­ке. Та­ко­ђе, во­ка­бу­лар­ на ста­ти­сти­ка го­во­ри у при­лог Мар­ко­вог при­о­ри­те­та, по­што од укуп­но 11078 ре­чи Мар­ко­вог тек­ста у укуп­ном тек­сту код Ма­те­ја на­ла­зе се 8555, а код Лу­ке 6737 ре­чи.36 Тек­сто­ви из Мар­ка ко­је су ис­пу­сти­ли и Ма­теј и Лу­ка – Мар­ ков по­себ­ни из­вор – пред­ста­вља­ју про­блем за кла­сич­ну те­о­ри­ ју о два из­во­ра, по­што се њи­хо­во од­су­ство не мо­же увек об­ја­ сни­ти ре­дак­ци­о­нал­ним ра­дом Ма­те­ја или Лу­ке (као што је слу­ чај са Мк 13 34-37пар). Ис­пу­шта­ње чу­да ис­це­ље­ња из Мк 7 31-37 и 8 22-26 мо­же се об­ја­сни­ти ти­ме да су ови пре­оп­шир­ни опи­си чу­да мо­гли де­ло­ва­ти од­бој­но. Из истог раз­ло­га су ве­ро­ват­но пре­ско­че­ни бе­ле­шка да су Ису­со­ви ро­ђа­ци сма­тра­ли да је ван се­бе (Мк 3 21-22) и упут­ство за из­го­ње­ње јед­не по­себ­не вр­сте де­мо­на у Мк 9 29. Ко­мен­тар о на­гом мла­ди­ћу при­ли­ком за­ро­ бља­ва­ња Ису­са (Мк 14 51-52) и из­ре­ка о со­ли и ва­три у Мк 9 49 ве­ро­ват­но су би­ли не­ра­зу­мљи­ви дру­гој дво­ји­ци си­ноп­ти­ка.37 35 36 37

86

О Лу­ки­ним је­зич­ким из­ме­на­ма уп. P. Wern­le, исто,18сс. Уп. R. Mor­gent­ha­ler, Sta­ti­stische Synop­se, 89. Уп. Ph. Vi­el­ha­u­er, Geschic­hte der ur­chri­stlic­hen Li­te­ra­tur, 273.

Из прет­по­став­ке да је ка­нон­ско Еван­ђе­ље по Мар­ку слу­жи­ло као пред­ло­жак Ма­те­ју и Лу­ки, не мо­же се пак об­ја­сни­ти од­су­ ство па­ра­бо­ле о са­мо­ра­сту­ћем се­ме­ну у Мк 4 26-29 и код Ма­те­ ја и код Лу­ке. Ис­пу­шта­ња Мк 2 27; 9 48; 15 44 та­ко­ђе не по­чи­ва­ ју на ре­дак­ци­о­нал­ном ра­ду дру­ге дво­ји­це си­ноп­ти­ка. Нео­п­ход­на је мо­ди­фи­ка­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­не те­о­ри­је два из­ во­ра и због од­су­ства Мк 6 45–8 26 из­ме­ђу Лк 9 17 и 9 18 – Лу­ки­ на пра­зни­на, као и због мно­го­број­них сла­га­ња Ма­те­ја и Лу­ке про­тив Мар­ка. За све­сно ис­пу­шта­ње Мк 6 45–8 26 од стра­не Лу­ ке не мо­гу се на­ве­сти од­го­ва­ра­ју­ћи мо­ти­ви. Прет­по­став­ка ко­ ја се увек на­но­во сре­ће у ли­те­ра­ту­ри, на­и­ме да је Лу­ка све­сно пре­шао пре­ко Ису­со­вог де­ло­ва­ња у Га­ли­ле­ји и ти­ме у не­зна­бо­ жач­ким обла­сти­ма, нео­др­жи­ва је због пре­у­зи­ма­ња Мк 5 1-20 у Лк 8 26-39.38 Пре­о­ста­је са­мо прет­по­став­ка да се оде­љак Мк 6 45–8 26 још увек или пак ни­је ви­ше на­ла­зио у при­мер­ку Мар­ко­ вог тек­ста (МкЛк) ко­ји је слу­жио Лу­ки као пред­ло­жак. Ши­ром це­ло­куп­ног пре­ра­ђе­ног Мар­ко­вог ма­те­ри­ја­ла Ма­ теј и Лу­ка по­ка­зу­ју ма­ња во­ка­бу­лар­на сла­га­ња – mi­nor agre­e­ ments – про­тив Мар­ка.39 Ра­ди се о око 700 за­јед­нич­ких из­ме­ на, до­да­та­ка (po­si­ti­ve agre­e­ments) и ис­пу­шта­ња (ne­ga­ti­ve agre­e­ ments) ко­ји се про­те­жу по це­лом Еван­ђе­љу. При­мер: Сла­га­ње Мт 12 1-8 и Лк 6 1-5 про­тив Мк 2 23-28.40

Мт 12 1/Лк 6 1: Ма­теј и Лу­ка ис­пу­шта­ју o`do.n po­i­ei/n и уно­се kai. ev­sqi,ein, тј. kai. h;sqi­on. Мт 12 1/Лк 6 2: Ма­теј и Лу­ка за­ме­њу­ју kai, са de, и пи­шу ei-pan уме­сто e;le­gon. Мт 12 3/Лк 6 3: Уме­сто le,gei Ма­теј и Лу­ка чи­та­ју ei-pen, crei,an e;scen из­о­ста­вља­ју обо­ји­ца. 38 39

Про­тив Con­zel­mann, Die Mit­te der Ze­it, 45-48.

Уп. A. En­nu­lat, Die ‘Mi­nor Agre­e­ments’; ис­црп­на ли­ста “mi­nor agre­e­ ments” на­ла­зи се код F. Ne­irynck, The Mi­nor Agre­e­ments of Mat­tew and Lu­ke aga­inst Mark with a Cu­mu­la­ti­ve List, BEThL 37, 1974, 49-195 40 Уп. H. Aic­hin­ger, Qu­el­len­kri­tische Un­ter­suc­hung der Pe­ri­ko­pe vom Ähre­ na­u­sra­u­fen am Sab­bat Mk 2, 23 – 28par, у: A. Fuchs, Je­sus in der Verkündi­gung der Kir­che, SNTU 1, 1976, 110-153.

87

Мт 12 4/Лк 6 4: код Ма­те­ја и Лу­ке из­о­ста­је ev­pi. vA­bi­a­qa.r avr­ci­e­re,wj, пред­лог su,n за­ме­њу­ју са me­ta,, ис­пу­шта­ју пар­ти­цип ou=sin и уно­се mo,no­ij тј. mo,no­uj. Цео стих Мк 2 27 са w;ste не­до­ста­је код Ма­те­ја и Лу­ке. Мт 12 8/Лк 6 5: код Ма­те­ја и Лу­ке сто­ји o` ui`oj, tou/ avn­qrw,pou као су­бје­кат на кра­ју сти­ха, kai, пре tou/ sab­ba,tou ис­пу­шта­ју обо­ји­ца. Уп. да­ље ве­ће тек­сту­ал­не це­ли­не ко­је го­во­ре у при­лог по­сто­ја­ ња јед­ног пре­ра­ђе­ног Еван­ђе­ља по Мар­ку ко­је су ко­ри­сти­ли Ма­ теј и Лу­ка: Мк 1 29-31пар; 2 1-12пар; 3 22-27пар; 4 10-12пар; 4 30-32пар; 4 35-41пар; 9 2-10пар. Као по­је­ди­нач­не сти­хо­ве уп. Мк 5 27; 9 19; 14 65; 15 44сс.

Ако се, за­јед­но са кла­сич­ном те­о­ри­јом о два из­во­ра, прет­по­ ста­ви да је Ма­те­ју и Лу­ки као пред­ло­жак по­слу­жи­ло на­ше ка­ нон­ско Еван­ђе­ље по Мар­ку, он­да се не мо­гу об­ја­сни­ти ни ве­ли­ ки део Мар­ко­вог по­себ­ног из­во­ра (на­ро­чи­то ис­пу­шта­ње Мк 4 26-29), ни­ти мно­го­број­на ма­ња сла­га­ња Ма­те­ја и Лу­ке про­ тив Мар­ка; по овој те­о­ри­ји не би сме­ла да по­сто­је сла­га­ња ко­ ја се об­ја­шња­ва­ју за­јед­нич­ком за­ви­сно­шћу од не­ког дру­гог из­ во­ра, ни­ти пак „слу­чај­ни“ исто­вет­ни ре­дак­ци­о­нал­ни за­хва­ти. Број mi­nor agre­e­ments и њи­хо­во про­сти­ра­ње по це­лом ма­те­ ри­ја­лу Еван­ђе­ља чи­ни ма­ло ве­ро­ват­ном прет­по­став­ку да су Ма­теј и Лу­ка та­ко че­сто исто­вре­ме­но и на исти на­чин об­ра­ ђи­ва­ли Мар­ков текст. Кла­сич­ну те­о­ри­ју о два из­во­ра због то­ га је по­треб­но про­ши­ри­ти прет­по­став­ком да Ма­те­ју и Лу­ки као пред­ло­жак ни­је по­слу­жи­ло ка­нон­ско Еван­ђе­ље по Мар­ ку већ јед­но пре­ра­ђе­но и ис­пра­вље­но из­да­ње ко­је се на­зи­ва Дев­те­ро-Мар­ко.41 Прет­по­став­ка Мар­ко­вог при­о­ри­те­та ко­ја се на­ла­зи у осно­ ви те­о­ри­је о два из­во­ра се са­мо мо­ди­фи­ку­је пу­тем уво­ђе­ња Дев­те­ро-Мар­ка, при че­му се да­је об­ја­шње­ње за ве­ли­ки део Мар­ко­вог по­себ­ног из­во­ра и mi­nor agre­e­ments. 41

На дру­ги на­чин по­ме­ну­те фе­но­ме­не об­ја­шња­ва „хи­по­те­за о Пра­мар­ ку“, ко­ја се по­ја­ви­ла на пре­ла­зу из 19. у 20. век и има­ла ве­ли­ки ути­цај: Ма­теј и Лу­ка не ко­ри­сте на­ма пре­да­то Еван­ђе­ље по Мар­ку већ јед­ну ње­го­ву ста­ ри­ју вер­зи­ју.

88

6. 4. 2. Lo­gi­en­qu­el­le (Из­вор из­ре­ка [Господњих]) Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ge­mann, Th., Q auf dem Prüfstand, FR­LANT 158, 1993. – Har­nack, A., Sprüche und Re­den Je­su, 1907. – Heil, Chr., Lu­kas und Q, BZNW 111, 2003. – Hüne­burg, M., Je­sus als Wun­dertäter in der Lo­gi­en­qu­el­le, ABG 4, 2001. – Hof­fmann, P., Stu­dien zur The­o­lo­gie der Lo­gi­en­qu­el­le, NTA NF 8, 31982. – Klop­pen­borg, J. S., The For­ma­tion of Q, Phi­la­delp­hia 1987. – Lühr­mann, D., Die Re­dak­tion der Lo­gi­en­qu­el­le, WMANT 33, 1969. – Po­lag, A., Die Chri­sto­lo­gie der Lo­gi­en­qu­el­le, WMANT 45, 1977. – Sa­to, M., Q und Prop­he­tie, WUNT 2. 29, 1988. – Schröter, J., Erin­ne­ rung an Je­su Wor­te, WMANT 76, 1997. – Schulz, S., Q – Die Spruc­ hquel­le der Evan­ge­li­sten, 1972. – Tuc­kett, C. M., Q and the Hi­story of Early Chri­sta­i­nity, Pe­a­body 1996. Ре­кон­струк­ци­је тек­ста Hof­fmann, P. – Heil, Chr., Die Spruc­hqu­el­le Q, 2002. – Klop­pen­borg, J. S., Q Pa­ral­lels, So­no­ma 1988. – Ne­irynck, F., Q-Synop­sis, Le­u­ven 21995. – Po­lag, A., Frag­men­ta Q, Tex­theft zur Lo­gi­en­qu­el­le, 21982. – Ro­bin­son, J. M. – Klop­pen­borg, J. S. (изд.), Do­cu­men­ta Q, Le­u­ven 1996cc.

У при­лог по­сто­ја­ња Q као дру­гог из­во­ра ко­ји су ко­ри­сти­ли Ма­теј и Лу­ка го­во­ри сле­де­ће: 1. По­ред Мар­ка, Ма­теј и Лу­ка има­ју око 4000 ре­чи42 за­јед­ нич­ког ма­те­ри­ја­ла ко­ји де­ли­мич­но по­ка­зу­је ве­ли­ко сла­га­ње у во­ка­бу­ла­ру. За­да­так: По­ре­ђе­ње Мт 12 43-45 са Лк 11 24-26. 2. Ма­теј и Лу­ка има­ју ду­бле­те (текст ко­ји је­дан Еван­ђе­лист има два пу­та) и ду­пла пре­да­ња (тек­сто­ви ко­је оба Еван­ђе­ли­ ста има­ју по два пу­та: јед­ном у кон­тек­сту Мар­ка и јед­ном са­ мо Ма­теј и Лу­ка). Обе чи­ње­ни­це по­др­жа­ва­ју те­зу да су Ма­теј и Лу­ка, по­ред Мар­ка, ко­ри­сти­ли још је­дан за­јед­нич­ки из­вор: При­ме­ри за ду­бле­те43: Лу­ка из­ве­шта­ва о сла­њу уче­ни­ка у гл. 9 и 10 два пу­та, јед­ном се од­но­си на Мк 6 7-13, дру­ги пут иде па­ра­лел­но са Мт 10. Ма­теј пре­да­је из­ре­ку о зна­ку Јо­не и у кон­ 42 43

Уп. R. Mor­gent­ha­ler, Sta­ti­stische Synop­se, 83. Пот­пу­на ли­ста ду­бле­та на­ла­зи се код R. Mor­gent­ha­ler, исто, 128cc.

89

тек­сту Мк (16 4), али и па­ра­лел­но са Лк 12 39. Уп. на­да­ље Мт 19 9 и 5 32 (за­бра­на раз­во­да бра­ка); Мт 18 8с и 5 29с (о са­бла­зни). При­ме­ри за ду­пла пре­да­ња: Мт 13 12/Мк 4 25/Лк 8 18 и Мт 25 29/Лк 19 26 („Оно­ме ко има, да­ће му се“); Мт 16 24/Мк 8 34с/ Лк 9 23с и Мт 10 38с/Лк 14 27/17 33 (о но­ше­њу кр­ста). По­што код Мар­ка по­сто­ји са­мо је­дан ду­блет (Мк 9 35б/10 43с), Ма­теј и Лу­ка су сва­ка­ко ко­ри­сти­ли још је­дан за­јед­нич­ки из­вор.44 Прет­по­ста­вље­ни обим из­во­ра из­ре­ка45: I По­че­ци Мт (3 1-3 [4-6] 3 7-10 3 11.12 (3 13.16.17 4 1-11

На­ступ Кр­сти­те­ља Про­по­вед по­ка­ја­ња/ Авра­мо­ва де­ца До­ла­зе­ћи/Кр­ште­ње Ду­хом Кр­ште­ње Ису­со­во Ку­ша­ње Ису­са

Лк 3 2-4)46 3 7-9 3 (15) 16.17 3 21.22 4 1-13

II Бе­се­да на по­љу/Бе­се­да на го­ри Мт Лк 5 1. 3.4-5.6-10 Бла­жен­ства 6 12.17.20.21 (- Те­шко ва­ма 6 24-26) 5 44 Љу­бав пре­ма не­при­ја­те­љу 6 27.28 5 39б-41 Тр­пље­ње 6 29 5 42 Да­ва­ти/по­су­ди­ти 6 30 7 12 Злат­но пра­ви­ло 6 31 5 45-47 По­на­ша­ње по Бо­гу 6 32-35 5 48 Ми­ло­стив као Отац 6 36 7 1. 2. Су­ди­ти – да­ри­ва­ти – при­пи­си­ва­ти 6 37. 38 44 45 46

Уп. R. Mor­gent­ha­ler, исто, 140. Уп. та­ко­ђе F. Ne­irynck, Q-Synop­sis, 3c.

Не­си­гур­ни тек­сто­ви у за­гра­да­ма; Лу­ка чу­ва из­вор­ни ре­до­след Q тек­ сто­ва бо­ље од Ма­те­ја; уп. обра­зло­же­ње J. S. Klop­pren­borg, For­ma­tion, 69-80.

90

15 14 10 24. 25 7 3-5 7 16-20 12 34б.35 7 21 7 24-27 7 28

Сле­пе во­ђе Уче­ник – Учи­тељ Бал­ван – трун До­бро и ло­ше др­во О бла­гу у ср­цу Го­спо­де, Го­спо­де О град­њи ку­ће За­кључ­ци

III Ка­пе­тан из Ка­пер­на­у­ма Мт 8 5-10.13 IV Из­ре­ке о Кр­сти­те­љу

Мт 11 2. 3 Јо­ва­но­во пи­та­ње 11 4-6 Од­го­вор на пи­та­ње 11 7-9 Кр­сти­те­ље­во све­до­чан­ство 11 10 Ци­тат 3, 1 11 11 Ве­ћи 11 16-19 О твр­до­гла­вој де­ци

6 39 6 40 6 41.42 6 43. 44 6 45 6 46 6 47-49 7 1а

Лк 7 (1б-6а) 6б-10 Лк 7 18-20 (21) 7 22.23 7 24-26 7 27 7 28 7 31-35

V Сле­до­ва­ње и по­сла­ње

Мт Лк 8 19.20 Сле­до­ва­ње – „ли­си­це“ 9 57-68 8 21.22 Сле­до­ва­ње – „са­хра­њи­ва­ње мр­твих“ 9 59.60 (- Сле­до­ва­ње – „гле­да­ње уна­зад“ 9 61.62 (- Иза­бра­ње – по­сла­ње 10 1) 9 37.38 Же­тве је мно­го, а по­сле­ни­ка ма­ло 10 2 10 16а Као ов­це ме­ђу ву­ко­ве 10 3 10 9-13 По­на­ша­ње на пу­ту 10 4-7 10 7-15 По­на­ша­ње у гра­ду 10 8-12 11 21-23 Ла­мент над гра­до­ви­ма 10 13-15

91

10 40 11 25-27 13 16.17

Ауто­ри­тет по­слан­ства Ра­до­сни ус­клик Бла­же­ни ко­ји ви­де

VI Мо­ли­тва

Мт 6 9-13 Оче наш 7 7.8 О усли­ше­њу мо­ли­тве 7 9-11 О Оцу и де­те­ту ко­је мо­ли

VII Су­ко­би

Мт 12 22-30 О Ве­ел­зе­ву­лу 9 32-34 12 25.26 1. од­го­вор: цар­ство са­та­ни­но 12 27.28 2. од­го­вор: цар­ство Бо­жи­је 12 29 О ја­чем 12 30 За Ису­са/про­тив Ису­са 12 43-45 О по­нов­ном па­ду 12 38.39 Тра­же­ње зна­ка/знак Јо­нин 12 40 Из­ре­ка – ту­ма­че­ње 12 41.42 Ца­ри­ца са ју­га/Ни­ни­вља­ни 5 15; 6 22.23 Из­ре­ке све­тло­сти 23 25 (26) Про­тив фа­ри­се­ја 1: по­су­де 23 23 Про­тив фа­ри­се­ја 2: де­се­так 23 6.7 Про­тив фа­ри­се­ја 3: по­тре­ба за ча­шћу 23 27.28 Про­тив фа­ри­се­ја 4: окре­че­ни гро­бо­ви 23 4 Про­тив пи­смо­зна­на­ца 1: бре­ме 23 29-31 Про­тив пи­смо­зна­на­ца 2: про­роч­ки гро­бо­ви 23 34-36 Про­тив пи­смо­зна­на­ца 3: уби­ства про­ро­ка

92

10 16 10 21.22 10 23.24

Лк 11 (1) 2-4 11 9.10 11 11-13

Лк 11 14.15 (16) 11 17.18 11 19.20 11 21.22 11 23 11 24-26 11 16.29 11 30 11 31.32 11  33-35 (36) 11 39б- 41 11 42 11 43 11 44 11 (45) 46 11 47.48 11 49-51

23 13

Про­тив пи­смо­зна­на­ца 4: кључ по­зна­ња

11 52

VI­II О ис­по­ве­да­њу

Мт Лк 10 26 Са­кри­ве­но/от­кри­ве­но 12 2 10 27 Тај­но/јав­но 12 3 10 28 Без стра­ха од љу­ди 12 4.5 10 29-31 Вред­ни­ји од вра­ба­ца 12 6.7 10 32.33 Ис­по­ве­да­ње Ису­са 12 8.9 12 32 Ху­ла на Ду­ха 12 10 10 19 При­су­ство Ду­ха пред су­дом 12 11.12 (10 23 Бек­ство кроз гра­до­ве Изра­ил­ске -) IX О бри­зи и буд­но­сти Мт 6 25-33 Про­тив бри­га 6 19-21 Бла­го на не­бу (- О буд­ном слу­зи 24 43.44 О до­ма­ћи­ну и ло­по­ву 24 45-51 О вер­ном и не­вер­ном слу­зи

Лк 12 22-31 12 33.34 12 35-38) 12 39.40 12 42-46

X Из­ре­ке и па­ра­бо­ле Мт (- Ва­тра на зе­мљи/Кр­ште­ње 10 34-36 О не­ми­ру 16 2 . 3 Зна­ци вре­ме­на 5 25. 26 О по­ми­ре­њу 13 31. 32 Зр­но го­ру­ши­чи­но 13 33 Ква­сац 7 13.14 Уска вра­та 7 22.23 О за­тво­ре­ним вра­ти­ма 8 11-12 Ис­ток и за­пад

Лк 12 49.50 12 51-53 12 54-56 12 57-59 13 18.19 13 20.21 13 23.24 13 (25) 26-27 13 28.29

93

20 16 23 37-39 18 4; 23 12 22 1-10 10 37-39 5 13 12 11.12 18 12-14 6 24 11 12.13 5 18 5 32 18 7 18 15.21.22 17 20

По­след­њи и пр­ви Про­ро­штво о Је­ру­са­ли­му О са­мо­у­ни­же­њу и са­мо­у­зди­за­њу Па­ра­бо­ла о ве­ли­кој го­зби О сле­до­ва­њу и но­ше­њу кр­ста О не­у­по­тре­бљи­вој со­ли Жи­во­ти­ње и су­бо­та Из­гу­бље­на ов­ца О два го­спо­да­ра О на­ва­љи­ва­њу Ва­же­ње за­ко­на За­бра­на раз­во­да бра­ка О са­бла­зни О пра­шта­њу О ве­ри

13 30 13 34.35 14 11; 18 14 14 (15) 16-24 14 (25)26-27;17 33 14 34.35 14 5 15 3-7 16 13 16 16 16 17 16 18 17 1.2 17 3.4 17 5.6

XI По­след­њи до­га­ђа­ји

Мт Лк 24 26 О по­гре­шном иш­че­ки­ва­њу Ме­си­је 17 (22) 23 24 27 Ту­ма­че­ње и из­ре­ка: као му­ња 17 24 24 28 Труп и ор­ло­ви 17 37б 24 37-39а Као у да­не Но­ја 17 26.27 24 39б Као у да­не Ло­та 17(28.29), 30(31) 24 40.41 Два кра­ја 17 34.35 25 14-30 О та­лан­ти­ма 19 12-27 19 28 Уче­шће у су­ду 22 28-30

Пре­глед са­др­жа­ја по­ка­зу­је да из­вор из­ре­ка са­др­жи пре­те­жно бе­сед­нич­ки ма­те­ри­јал и са­мо ма­ло ка­зи­ва­ња (Ису­со­во ку­ша­ ње Мт 4 1-11; Лк 4 1-13; ка­пе­тан из Ка­пер­на­у­ма Мт 8 5-10. 13; Лк 7 1-10; у фор­ми из­ве­шта­ја: Кр­сти­те­ље­во пи­та­ње Мт 11 1-6; Лк 7 18-23). По­што не­до­ста­ју ка­зи­ва­ња о стра­да­њу и вас­кр­се­њу из­ вор из­ре­ка се не мо­же ока­рак­те­ри­са­ти у пот­пу­но­сти као Еван­

94

ђе­ље. А. Јилихер је због то­га Q на­звао „По­лу­е­ван­ђе­ље“.47 J. M. Робинсон је Q схва­тио у ана­ло­ги­ји са коптским То­ми­ним Еван­ ђе­љем као јед­ну збир­ку му­дрих из­ре­ка ко­ју он у по­гле­ду књи­ жев­не вр­сте на­зи­ва lo,goi sofw/n.48 На­до­ве­зу­ју­ћи се на ову кон­ цеп­ци­ју Ј. С. Клопенборг ви­ди Q збир­ку ха­ри­змат­ских из­ре­ ка.49 На­су­прот то­ме M. Сато свр­ста­ва Q у јед­ну вр­сту „про­роч­ ке књи­ге“.50 На осно­ву ра­зно­ли­ко­сти Q у по­гле­ду исто­ри­ја тра­ ди­ци­је, ре­ли­ги­је и фор­ме Х. Шурман за­кљу­чу­је да из­вор из­ре­ ка пред­ста­вља јед­ну по­себ­ну ли­те­рар­ну вр­сту.51 Би­о­граф­ски и на­ра­тив­ни еле­мен­ти као и хро­но­ло­шки гло­бал­ни пре­сек од Јо­ ва­на Кр­сти­те­ља до по­у­ка о по­след­њим до­га­ђа­ји­ма по­ка­зу­ју да се из­вор из­ре­ка раз­вио у прав­цу „Еван­ђе­ља“ и да је ње­го­ва ин­ те­гра­ци­ја у Еван­ђе­ља по Ма­те­ју и по Лу­ки би­ла ло­гич­на по­сле­ ди­ца. Из то­га раз­ло­га на­зив „По­лу­е­ван­ђе­ље“ аде­кват­но из­ра­ жа­ва те­о­ло­шко-исто­риј­ски по­ло­жај Q, иако се при то­ме не ра­ ди о од­ре­ђе­њу ли­те­рар­не вр­сте у стро­гом сми­слу ре­чи. Ти­ме се на­гла­ша­ва да из­вор из­ре­ка ни­је крај­њи про­дукт ано­ним­ног про­це­са пре­да­ња, већ све­сна кон­цеп­ци­ја ре­дак­то­ра. Ка­ко је те­као про­цес на­стан­ка збир­ке из­ре­ка у по­је­ди­но­ сти­ма, те­ма је о ко­јој се мно­го ди­ску­ту­је. Д. Лурман раз­ли­ку­ је ста­ри­ја Q–пре­да­ња (ко­ја су пре­по­зна­тљи­ва по хри­сто­ло­ги­ ји Си­на Чо­ве­чи­јег и ин­тен­зив­ном оче­ки­ва­њу дру­гог до­ла­ска) и мла­ђе ма­те­ри­ја­ле код ко­јих је при­мет­но од­ла­га­ње Па­ру­си­је, прет­по­ста­вља­ње ми­си­је ме­ђу не­зна­бо­шци­ма и до­ми­нант­ност му­дро­сних еле­ме­на­та. С. Шулц вр­ши на осно­ву исто­ри­је тра­ ди­ци­је раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу ста­ри­јих па­ле­стин­ско-ју­де­о­хри­ шћан­ских Q-тек­сто­ва и пре­да­ња јед­не мла­ђе је­ли­ни­стич­ко-ју­ де­о­хри­шћан­ске Q-за­јед­ни­це у Си­ри­ји. Јед­ним тро­слој­ним мо­ 47 48

Уп. A. Jülic­her – E. Fascher, Ein­le­i­tung in das Ne­ue Te­sta­ment, 71931, 347.

Уп. J. M. Ro­bin­son, Lo­goi Sop­hon: Zur Gat­tung der Spruc­hqu­el­le, у: H. Köster – J. M. Ro­bin­son, Ent­wic­klungsli­ni­en durch die Welt des frühen Chri­sten­ tums, 1971, 67-106. 49 Уп. о то­ме J. S. Klop­pen­borg, For­ma­tion, 263-345. 50 51

Уп. M. Sa­to, Q und Prop­he­tie, 299cc.

Уп. H. Schürmann, Das Ze­ug­nis der Re­de­qu­el­le für die Ba­si­le­ia-Verkündi­ gung Je­su, у: исти, Got­tes Re­ich-Je­su Geschick, 1983, 65 A 1.

95

де­лом об­ја­шња­ва на­ста­нак Q Ј. С. Клопенборг. По ње­му нај­ ста­ри­ји слој пред­ста­вља­ју „му­дро­сни го­во­ри“. Ка­сни­је је овај ком­плекс по­ве­зан са ма­те­ри­ја­ли­ма – и де­ли­мич­но пре­ра­ђен – ко­ји на­ја­вљу­ју суд Изра­и­лу (Про­по­вед Кр­сти­те­ља, Ка­пе­тан из Ка­пе­ра­ну­ма, Q-Апо­ка­лип­са и др.). Као тре­ћи и по­след­њи слој до­ла­зи при­по­вест о ку­ша­њу Ису­са; она илу­стру­је Ису­сов па­ра­ диг­мат­ски од­нос са Бо­гом. М. Сато у окви­ру свог мо­де­ла на­ стан­ка раз­ли­ку­је два ве­ли­ка ре­дак­ци­о­нал­на бло­ка ко­ји су пре­ у­зе­ли већ по­сто­је­ће гру­пе и збир­ке из­ре­ка и спо­ји­ли их у ли­те­ рар­ну це­ли­ну. „Ре­дак­ци­ја А“ је об­у­хва­та­ла „Јо­ва­нов ком­плекс“ (Лк 3 2–7 35Q), „ре­дак­ци­ја B“ „ком­плекс по­сла­ња“ (Лк 9 57–10 24Q). На­ред­не гру­пе из­ре­ка су уне­сне од „C ре­дак­ци­је“ и исто­ вре­ме­но су по­ве­за­не са прет­ход­не две ре­дак­ци­је. Ка­рак­те­ри­ стич­ни за „ре­дак­ци­ју C“ су по Са­ту на­ја­ва су­да Изра­и­лу и мо­ тив бо­жан­ске пре­му­дро­сти.52 По пи­та­њу сук­це­сив­не исто­ри­је на­стан­ка Q и ње­го­вој по­чет­ној и за­вр­шној тач­ки у на­у­ци по­сто­ји ре­ла­тив­на са­гла­ сност. Ста­ри­је из­ре­ке (уп. нпр. Лк 11 52Q; 16 17Q) су у по­чет­ку са­же­те у гру­пе из­ре­ка (уп. нпр. Лк 9 57-60Q; 11 39-51Q). На кра­ ју на­пи­са­на при­по­вест о ку­ша­њу Ису­са (Мт 4 1-11Q) во­ди Q у прав­цу про­то­би­о­гра­фи­је. Тек­сто­ви као што су Лк 7 27Q; 10 22Q ве­ро­ват­но су уне­се­ни у Q у овом ка­сни­јем ступ­њу. Фор­ма­ тив­на ме­ђу­фа­за са­сто­ја­ла се од да­љег за­пи­си­ва­ња и пре­ме­шта­ ња ма­њих це­ли­на у сло­же­ни­је ком­по­зи­ци­о­не фор­ме. Со­ци­о­ло­ шки и те­о­ло­шки овај про­цес је од­ре­ђен раз­два­ја­њем од Изра­и­ ла и на­гла­ша­ва­њем су­да. За ком­по­зи­ци­ју Q цен­трал­ни увод­ни и за­вр­шни део од­ли­ку­ју се оштром по­ле­ми­ком про­тив Изра­ и­ла (уп. Лк 3 7-9.15-17Q/Лк 17Q; 19 12-27Q; 22 28-30Q). Као те­ста­ мен­тар­ни за­кљу­чак из­во­ра из­ре­ка ови тек­сто­ви оштро фор­му­ ли­шу не­у­спех Q-ми­си­о­на­ра код Изра­и­ла и ко­нач­ни рас­кид са (не­ка­да) иза­бра­ним на­ро­дом. Од­би­ја­ње по­ру­ке, про­гон ве­сни­ 52 Оба­зри­во у од­но­су на све мо­де­ле сло­је­ви­то­сти се из­ја­шња­ва J. Schrö­ ter, Erin­ne­rung an Je­su Wor­te, 103, по ко­ме „за Q по прин­ци­пу ана­ло­ги­је ва­ жи оно што је већ из­не­се­но код Еван­ђе­ља по Мар­ку, на­и­ме да је кон­цеп­ци­ ју јед­ног спи­са нај­пре по­треб­но из­ло­жи­ти на осно­ву ко­нач­ног об­ли­ка, пре не­го што се из­ра­зи ми­шље­ње ве­за­но за ра­ни­је ста­ди­ју­ме тек­ста или пак у це­ли­ни“.

96

ка и као по­сле­ди­ца то­га суд над Изра­и­лом од­ре­ђу­ју та­ко­ђе Лк 6 22сQ; 7 31-35Q; 11 29-32Q; 11 49-51Q; 13 34сQ; Мт 22 6Q и да­ју из­во­ру из­ре­ка у фор­ми у ко­јој се на­ла­зе ње­го­ву те­о­ло­шку по­ тку.53 Про­цес на­стан­ка Q у мно­гим по­је­ди­но­сти­ма оста­је не­по­ знат, али је­дан по­крет је пре­по­зна­тљив: по­сле по­чет­не ми­си­је у Изра­и­лу сле­ду­ју одва­ја­ње од си­на­го­ге и (де­ли­мич­но) окре­та­ ње мно­го­бо­шци­ма. Спор­но је да ли је Q на­пи­сан на ара­меј­ском или грч­ком. Де­ли­мич­но сто­по­стот­но сла­га­ње из­ме­ђу Ма­те­ја и Лу­ке (уп. Мт 24 45-51 и Лк 12 42-46) чи­не ве­ро­ват­ним да су при­мер­ци ко­је су они има­ли пред со­бом би­ли на­пи­са­ни на грч­ком, иако тре­ ба прет­по­ста­ви­ти да је по­сто­јао је­дан древ­ни спис на ара­меј­ ском.54 По­ред тек­сто­ва ко­ји су за­јед­нич­ки Ма­те­ју и Лу­ки, по­ је­ди­ни одељ­ци ко­ји пре­да­је са­мо је­дан Еван­ђе­лист мо­гу­ће је да при­па­да­ју Q: Мт 5 5.7-9.19.21-30.33-37; 6 2-8.16-18; 7 6; 10 5–6 23; 19 10-12; Лк 3 10-14; 6 24-26; 9 61-62; 11 5-8; 12 47-48.49-50; 15 8-10.1132; 17 7-10 и др. Од­сту­па­ња у Ма­те­ју и Лу­ки за­јед­нич­ком из­во­ру из­ре­ка оста­вља­ју мо­гућ­ност за прет­по­став­ку да су они пред со­бом има­ли раз­ли­чи­те вер­зи­је Q (QМт тј. QЛк). При­мер: Док Мт у 5 3-12 да­је де­вет бла­жен­ста­ва, код Лк 6 20-23 су са­ мо че­ти­ри. На­да­ље у оба тек­ста по­сто­је ве­ли­ка од­сту­па­ња у по­гле­ду во­ка­бу­ла­ра.

За­јед­нич­ки ма­те­ри­јал Q и Мар­ка (уп. Мк 1 2.7с.12с; 3 22-26.274 21.22.24-25.30-32; 6 7-13; 8 11.12.34-35.38; 9 37.40.42.50; 10 10с.31; 11 22с; 12 37б-40; 13 9.11.33-37) увек је на­но­во во­дио ка те­зи о ли­те­ рар­ном по­зна­ва­њу, тј. за­ви­сно­сти Еван­ђе­ља по Мар­ку од из­во­ ра из­ре­ка.55 У слу­ча­ју да је Мар­ко по­зна­вао из­вор из­ре­ка, оста­ 29;

53 Уп. F. W. Horn, Chri­sten­tum und Ju­den­tum in der Lo­gi­en­qu­el­le, EvTh 51, 1991, 344-364. 54 Ве­ли­ка је­зич­ка сла­га­ња го­во­ре про­тив те­зе ко­ју за­сту­па J. Je­re­mi­as, Zur

Hypot­he­se einer schri­ftlic­hen Lo­gi­en­qu­el­le Q, ZNW 29 (1930), 147-149, да ве­ћи део Q ма­те­ри­ја­ла по­ти­че из усме­не тра­ди­ци­је. 55 Уп. нпр. W. Schenk, Der Ein­fluss der Lo­gi­en­qu­el­le auf das Mar­ku­se­van­ge­ li­um, ZNW 70, 1979, 141-165; H. T. Fled­der­mann, Mar and Q, BETL 122, Le­u­

97

ју нео­бја­шњи­ви кри­те­ри­ју­ми по ко­ји­ма је вр­шио из­бор пре­у­зе­ тог, а на­ро­чи­то ис­пу­ште­ног ма­те­ри­ја­ла. Пре све­га, би­ло би те­ шко об­ја­сни­ти огром­не раз­ли­ке у ли­те­рар­ној фор­ми и те­о­ло­ шке усме­ре­но­сти из­ме­ђу Q и Еван­ђе­ља по Мар­ку. Ди­рект­на ли­те­рар­на по­ве­за­ност из­ме­ђу Мар­ка и Q ма­ло је ве­ро­ват­на.56 За­јед­нич­ки тек­сту­ал­ни ком­плек­си об­ја­шња­ва­ју се ти­ме што су оба тра­ден­та не­за­ви­сно је­дан од дру­гог има­ли при­ступ ста­ ром пре­да­њу о Ису­су. Из­вор из­ре­ка био је ве­ро­ват­но на­ме­њен за ка­ти­хет­ску упо­ тре­бу у ра­ном хри­шћан­ству. Ме­сто на­стан­ка је Па­ле­сти­на/Си­ ри­ја, вре­ме на­стан­ка је из­ме­ђу 50. и 70. по­сле Хри­ста. У ре­ли­ гиј­ско-исто­риј­ском по­гле­ду Q ну­ди јед­ну ком­плек­сну сли­ку: му­дро­сни (уп. Лк 7 35; 10 21; 11 31.49), апо­ка­лип­тич­ки (уп. Мт 7 24-27; 19 28; 25 14-30; Лк 13 26-27; 17 22-37 ), па­ле­стин­ско-ју­де­о­хри­ шћан­ски и је­ли­ни­стич­ко-хри­шћан­ски (из мно­го­бо­штва) еле­ мен­ти на­ла­зе се у јед­ном на­пе­том је­дин­ству. Ни­је из­ло­же­на хри­сто­ло­ги­ја, али је прет­по­ста­вље­на (нпр. Лк 4 3.9Q: Син Бо­ жи­ји; Лк 14 27Q: те­о­ло­ги­ја кр­ста; Лк 17 24.30Q: дан Си­на Чо­ве­ чи­јег). 6. 4. 3. По­се­бан из­вор (Son­der­gut - осо­бе­но­сти) По­ред тек­сто­ва ко­ји по­ти­чу из Мар­ка и Q Ма­теј и Лу­ка пре­да­ ју обим­не ''осо­бе­но­сти'' (Son­der­gut), тј. пе­ри­ко­пе ко­је су при­ сут­не са­мо код Ма­те­ја или Лу­ке. Мт- по­себ­ни из­вор: Мт 1–2 12 5-7.11-12 13 24-30 13 36-43 13 44-46 ven 1995.

Пред­и­сто­ри­ја (са ро­до­сло­вом 1 1-17) Из­ре­ке о су­бо­ти Па­ра­бо­ла о ко­ро­ву у жи­ту Ту­ма­че­ње па­ра­бо­ле о ко­ро­ву Па­ра­бо­ла о бла­гу и би­се­ру

56 Уп. R. La­u­fen, Die Dop­pelüber­li­e­fe­rung der Lo­gi­en­qu­el­le und des Mar­ku­se­ van­ge­li­ums, BBB 54, 1980, 59-77; J. Schüling, Stu­dien zum Verhältnis von Lo­gi­en­ qu­el­le und Mar­ku­se­van­ge­li­um, FzB 65, 1991, 215.

98

13 47-50 13 51-52 14 28-31 17 24-27 18 10 18 (15).16-20 18 23-35 19 10-12 20 1-16 21 14-16 21 28-32 25 1-13 25 31-46 26 52-53 27 3-10 27 19 27 24-25 27 51-53 27 62-66 28 2-3 28 9-10 28 11-15 28 16-20

Па­ра­бо­ла о ри­бар­ској мре­жи Па­ра­бо­ла о до­ма­ћи­ну Пе­тар на мо­ру Хра­мов­ни по­рез Ан­ђео ма­лих Пра­ви­ло за­јед­ни­це Па­ра­бо­ла о не­ми­ло­срд­ном слу­зи О ушко­пље­ни­ци­ма Па­ра­бо­ла о рад­ни­ци­ма у ви­но­гра­ду Сле­пи, од­у­зе­ти и де­ца у хра­му Па­ра­бо­ла о два си­на Па­ра­бо­ла о де­сет де­во­ја­ка О су­ду све­ту Ре­чи Ису­со­ве при­ли­ком хап­ше­ња Ју­дин крај Пи­ла­то­ва же­на Пи­лат и на­род Чу­до при­ли­ком смр­ти Ису­со­ве Чу­ва­ри гро­ба Ан­ђео ко­ји по­ме­ра сте­ну Вас­кр­сли пред же­на­ма Пре­ва­ра пр­во­све­ште­ни­ка и ста­ре­ши­на Вас­кр­сли пред уче­ни­ци­ма

Лк- по­себ­ни из­вор: Лк 1–2 3 10-14 3 23-38 5 5-11 7 11-17 7 36-50 8 1-3 9 51-56

Пред­и­сто­ри­ја Кр­сти­те­ље­ва про­по­вед Ро­до­слов Пе­тров ри­бо­лов Мла­дић из На­и­на Ве­ли­ка гре­шни­ца Же­не ко­је слу­же Од­ба­ци­ва­ње Ису­са у Са­ма­ри­ји

99

10 18-20 10 29-37 10 38-42 11 5-8 11 27-28 12 13-21 12 35-37 12 47-48 12 49 12 54-56 13 1-9 13 10-17 13 31-33 14 1-6 14 7-14 14 28-33 15 8-10 15 11-32 16 1-12 16 14-15 16 19-31 17 7-10 17 11-19 18 1-8 18 9-14 19 2-10 19 39-44 22 35-38 23 6-16 23 27-31 23 39-43 24 13-35 24 36-53

100

Ре­чи уче­ни­ци­ма ко­ји су се вра­ти­ли Ми­ло­сти­ви Са­мар­ја­нин Мар­та и Ма­ри­ја Па­ра­бо­ла о мол­би при­ја­те­ља Бла­го­си­ља­ње мај­ке Ису­со­ве Бо­га­ти без­ум­ник О Го­спо­ду ко­ји по­но­во до­ла­зи О за­слу­зи слу­ге Из­ре­ка о ва­три Зна­ци вре­ме­на По­зив Изра­и­лу на по­ка­ја­ње Ис­це­ље­ње же­не у су­бо­ту По­ру­ка Иро­ду Ан­ти­пи Ис­це­ље­ње чо­ве­ка од во­де­не бо­ле­сти Бе­се­да на го­зби О оба­ве­за­ма уче­ни­ка О из­гу­бље­ној драх­ми О блуд­ном си­ну Не­пра­вед­ни управ­ник Ру­га­ње фа­ри­се­ја О бо­га­та­шу и Ла­за­ру О ду­жно­сти слу­ге Ис­це­ље­ње де­сет гу­ба­ва­ца Па­ра­бо­ла о су­ди­ји и удо­ви­ци О фа­ри­се­ју и ца­ри­ни­ку Зак­хеј Про­ро­штво о ра­зо­ре­њу Је­ру­са­ли­ма Ре­чи Ису­со­ве на по­след­њој ве­че­ри Исус пред Иро­дом Ре­чи на пу­ту ка Гол­го­ти Ди­ја­лог раз­бој­никâ на кр­сту Уче­ни­ци на пу­ту за Ема­ус От­кри­ве­ње у Је­ру­са­ли­му, Ваз­не­се­ње

О по­ре­клу по­себ­ног из­во­ра ни­је мо­гу­ће из­ву­ћи си­гур­не за­ кључ­ке. Ве­ро­ват­но низ тек­сто­ва при­па­да Q (нпр. Лк 15 8-10. 11-32); је­дан део по­ти­че из усме­не тра­ди­ци­је ко­ја је би­ла при­ сту­пач­на сва­ком Еван­ђе­ли­сти по­на­о­соб. Док обим­ни Лкпосебни из­вор са­др­жи те­мат­ска те­жи­шта (Исус на стра­ни си­ ро­ма­шних, кри­ти­ка бо­гат­ства, Ису­сов од­нос пре­ма гре­шни­ цима и же­на­ма), Ма­те­јев по­себ­ни из­вор је ма­ње је­дин­ствен, без до­ми­нант­них те­о­ло­шких мо­ти­ва и због то­га се не мо­же при­пи­са­ти јед­ном по­себ­ном из­во­ру. 6. 4. 4. Схе­мат­ски при­каз те­о­ри­је два из­во­ра

Q* (= Пал.)

Мк Q (= Јел.)

ДтМк



QМт

QЛк

По­се­бан из­вор



Мт

По­се­бан из­вор

Лк

6. 5. Оста­ле те­о­ри­је за си­ноп­тич­ки про­блем Те­о­ри­ја два из­во­ра је увек би­ла са­мо је­дан мо­дел за ре­ше­ње про­бле­ма ко­ји је про­ис­те­као из си­ноп­тич­ког пи­та­ња. У да­на­ шњем ис­тра­жи­ва­њу од по­себ­ног зна­ча­ја су че­ти­ри але­тер­на­ тив­на мо­де­ла за ре­ша­ва­ње ове про­бле­ма­ти­ке: 101

1. Хи­по­те­за о два Еван­ђе­ља (Two-Go­spel-Hypot­he­sis). Овај пред­лог за ре­ше­ње си­ноп­тич­ког про­бле­ма ко­ји пре све­га за­ сту­па­ју В. Р. Фармер57 и ње­го­ви уче­ни­ци у оп­штој фор­ми ка­ же са­мо да су Ма­теј и Лу­ка на­пи­са­ни пре Мар­ка и Јо­ва­на. При­ хва­та­ју­ћи обим­не усме­не и пи­са­не тра­ди­ци­је Ма­теј је пр­ви са­ ста­вио Еван­ђе­ље; Фармер по­ри­че по­сто­ја­ње Q. По­сле Ма­те­ ја, Лу­ка пи­ше сво­је Еван­ђе­ље; он је ре­ци­пи­рао Еван­ђе­ље по Ма­те­ју и да­љи усме­ни и пи­са­ни ма­те­ри­јал. Ко­нач­но, Мар­ко је кон­ци­пи­рао сво­је Еван­ђе­ље, та­ко што је вр­ло обил­но ко­ри­ стио Ма­те­ја, и Лу­ку, а у огрaниченом оби­му пре­ра­дио и дру­гу пи­са­ну од­но­сно усме­ну гра­ђу. За ову хи­по­те­зу упо­тре­бе, ко­ја се осла­ња на Гри­зба­ха, на­во­де се сле­де­ћи основ­ни ар­гу­мен­ти: а) Па­три­стич­ка све­до­чан­ства: по Ев­се­ви­ју, ЦИ VI 14, 5-7 Кли­ мент Алек­сан­дриј­ски је пре­нео јед­ну ста­ру тра­ди­ци­ју ко­ја по­ ти­че од пре­зви­те­ра, по ко­јој су Еван­ђе­ља са ге­не­а­ло­ги­ја­ма нај­ пре на­пи­са­на. Ав­гу­стин, De Con­sen­su Evan­ge­li­sta­rum, 4, 10.11 прет­по­ста­вља ре­до­след Ма­теј – Лу­ка – Мар­ко. б) Фе­но­мен ре­ до­сле­да се об­ја­шња­ва прет­по­став­ком Ма­те­је­вог при­о­ри­те­та. Мар­ко пи­ше сво­је де­ло као тре­ће Еван­ђе­ље, при че­му се углав­ ном осла­ња на Ма­те­ја, не­што ма­ње на Лу­ку. Ти­ме се об­ја­шња­ ва­ју сла­га­ња; ис­пу­шта­ња су по­сле­ди­це Мар­ко­ве те­о­ло­шке ин­ тен­ци­је. При то­ме Мар­ко ни­је же­лео да за­ме­ни Ма­те­ја и Лу­ку, већ са­мо да их до­пу­ни. в) Мар­ко­ва ме­то­до­ло­ги­ја се об­ја­шња­ ва ње­го­вим исто­риј­ским кон­тек­стом. Ње­го­во Еван­ђе­ље је на­ ста­ло у Ри­му, „Marc’s Go­spel is fun­da­men­tally a re­sta­te­ment of the Go­sples of Mat­tew and Lu­ke for Ro­man Chri­sti­ans fa­cing per­ se­cu­tion”.58 Хи­по­те­за о два Еван­ђе­ља је у ста­њу да сми­сле­но об­ја­сни по­је­ди­нач­не фе­но­ме­не си­ноп­тич­ког про­бле­ма. Исто­вре­ме­но, овој хи­по­те­зи се мо­же упу­ти­ти јед­на основ­на при­мед­ба: Мар­ 57Ак­ту­е­лан став Фар­ме­ра и ње­го­вих уче­ни­ка са на­во­ди­ма из но­ви­је ли­те­ ра­ту­ре мо­же се нај­бо­ље ви­де­ти у збор­ни­ку D. L. Dun­gan (изд.), The In­ter­re­la­ti­ ons of the Go­spels, 125-230: Уп. да­ље J. B. Or­chard (изд.), A Synop­sis of the Fo­ur Go­spels. In Gre­ek. Ar­ran­ged ac­cor­ding the Two-Go­spel-Hypot­he­sis, 1983. 58 W. R. Far­mer, The Sta­te­ment of the Hypot­he­sis, у: D. L. Dun­gan (изд.), The In­ter­re­a­la­ti­ons of the Go­spes, 155.

102

ко­ва те­о­ло­шка и ли­те­рар­на ин­тен­ци­ја при­ли­ком ре­цеп­ци­је два ве­ли­ка Еван­ђе­ља не мо­же се пред­ста­ви­ти на убе­дљив на­ чин. На­ро­чи­то је те­шко об­ја­шњи­ва Мар­ко­ва де­ком­по­зи­ци­ја ве­ ли­ких ком­плек­са бе­се­да у Еван­ђе­љу по Ма­те­ју (нпр. Мт 5–7). 2. Јед­ну вр­ло сло­же­ну те­о­ри­ју ступ­ње­ва (Mul­ti­ple-Sta­geHypot­he­sis) за об­ја­шње­ње си­ноп­тич­ког про­бле­ма за­сту­па М. Е. Боамар.59 Он пре­у­зи­ма еле­мен­те те­о­ри­је два из­во­ра и Гри­ збах-хи­по­те­зе. Че­ти­ри пи­са­на до­ку­мен­та чи­не по­ла­зну тач­ку пре­да­ња: пред­ступ­ње­ви сва­ког си­ноп­ти­ка и Q. На сле­де­ћем ступ­њу раз­во­ја два до­ку­мен­та по­ста­ју осно­ва за Еван­ђе­ља по Мар­ку и Ма­те­ју („Ме­ђу-Мар­ко“ и „Ме­ђу-Ма­теј“). Пред­сту­ пањ Еван­ђе­ља по Лу­ки („Про­то-Лу­ка“) на­ста­је на тре­ћем ступ­ њу; он пре­у­зи­ма Q и исто­вре­ме­но је под ути­ца­јем пред­ступ­ ња Еван­ђе­ља по Ма­те­ју. На че­твр­том ступ­њу до­ла­зи до ко­нач­ не фор­ме си­ноп­ти­ка, при че­му еле­мен­ти „Ме­ђу-Мар­ка“ упли­ ва­ва­ју у Еван­ђе­ља по Ма­те­ју и Лу­ки, док је Еван­ђе­ље по Мар­ ку под ути­ца­јем „Про­то-Лу­ке“ и „Ме­ђу-Ма­те­ја“. На тај на­чин је Мар­ко за­ви­стан од пред­ступ­ње­ва Еван­ђе­ља по Ма­те­ју и Лу­ ки (ово је бли­зу Гри­зба­хо­ве хи­по­те­зе). Ма­теј и Лу­ка са сво­је стра­не ин­те­гри­шу је­дан пред­сту­пањ Еван­ђе­ља по Мар­ку; и Q се пре­у­зи­ма од стра­не пра­фор­ми оба ве­ли­ка Еван­ђе­ља (ово је бли­зу те­о­ри­је два из­во­ра). „Le pro­ble­me si­nop­ti­que est com­ple­ xe; il ne pe­ut etre re­so­lu que par une so­lu­tion com­ple­xe“.60 Ја­ка стра­на ове те­о­ри­је умре­же­ња без сум­ње је ње­на флек­ си­бил­ност. Ве­ли­ки број фе­но­ме­на се об­ја­шња­ва без му­ке. Са дру­ге стра­не, прет­по­ста­вље­не пра­фор­ме Еван­ђе­ља не мо­гу се у до­вољ­ној ме­ри ли­те­рар­но-кри­тич­ки уте­ме­љи­ти, та­ко да ви­ со­ка ком­плек­сност чи­ни ову те­о­ри­ју чи­стим по­сту­ла­том. 3. Ва­ри­јан­те хи­по­те­зе упо­тре­бе: М. Д. Гулдер61 по­ку­ша­ва да 59 Уп. осно­ве код P. Be­no­it – M. E. Bo­i­smard, Synop­se des qu­a­tre evan­gi­les, en fran­ca­is, To­me II: Com­men­ta­i­re, par M. E. Bo­i­smard avec la col­la­bo­ra­tion de A. La­mo­u­il­le et P. San­de­vo­ir, Pa­ris 1972. О ак­ту­ел­ној ди­ску­си­ји уп. M. E. Bo­i­ smard, The­o­rie des ni­ve­a­ux mul­ti­ples, у: D. L. Dun­gan (изд.), The In­ter­re­la­ti­ons of the Go­spels, 231-288; Уп. да­ље M. E. Bo­id­mard-A. La­mo­u­il­le, Synop­sis Gra­e­ ca Qu­at­tu­or Evan­ge­li­o­rum, Le­u­ven-Pa­ris 1986. 60 M. E. Bo­i­smard, The­o­rie des ni­ve­a­ux mul­ti­ples, 232. 61

M. D. Go­ul­der, Lu­ke. A New Pa­ra­digm, JSNT.S 20, I. II Shef­fi­eld 1989.

103

до­ка­же да је Лу­ка по­зна­вао Еван­ђе­ље по Ма­те­ју и ре­ци­пи­рао га. Око 90. год. по­сле Хри­ста Лу­ка пи­ше сво­је Еван­ђе­ље за Цр­ кву хри­шћа­на из мно­го­бо­штва као сво­је­вр­сну ком­би­на­ци­ју Ма­те­ја и Мар­ка. Лу­кин по­се­бан из­вор је „Lu­can de­ve­lop­ment of mat­ter on Mat­tew“;62 Гулдер од­ба­ци­је по­сто­ја­ње Q. Тек­сто­ви ко­ји се при­пи­су­ју Q или по­себ­ном из­во­ру Ма­те­је­вих тек­сто­ва пре по­ти­чу „en­ti­rely his ela­bo­ra­tion of Mark“.63 М. Хен­гел по­ла­зи од то­га да је Ма­теј, по­ред Мар­ка, по­зна­ вао и Лу­ку и ре­ци­пи­рао га на спе­ци­фи­чан на­чин.64 Мно­га за­јед­ нич­ка ме­ста код Ма­те­ја и Лу­ке по Хен­ге­лу се пре­бр­зо при­пи­су­ ју из­во­ру из­ре­ка ко­ји, по ње­го­вом ми­шље­њу, не тре­ба схва­ти­ти као ста­бил­ну ли­те­рар­ну ве­ли­чи­ну, већ као чи­сто пре­да­ње из­ре­ ка. Он је био на рас­по­ла­га­њу у раз­ли­чи­тим фор­ма­ма Ма­те­ју, Лу­ки и ве­ро­ват­но чак и Мар­ку.65 Исто та­ко и mi­nor agre­e­ments се на тај на­чин, по Хен­ге­лу, ла­ко мо­гу об­ја­сни­ти.66 Као хро­но­ ло­шки ре­до­след на­стан­ка Еван­ђе­ља ис­по­ста­вља се: „Mark c. 69/70, Lu­ke c. 75/80, Mat­thew c. 90/100, John c. 100-105“.67 4. Ва­ри­јан­те хи­по­те­зе тра­ди­ци­је: Б. Рајке об­ја­шња­ва са­гла­ сно­сти ме­ђу си­ноп­ти­ци­ма ис­кљу­чи­во па­ра­лел­но пре­да­том усме­ном тра­ди­ци­јом.68 Ни Мар­ко, ни­ти Q ни­су слу­жи­ли Лу­ ки и Ма­те­ју као пред­ло­шци, већ сла­га­ња по­ка­зу­ју „да и у Мт и у Лк, па та­ко и Мк тро­стру­ка тра­ди­ци­ја по­ти­че из јед­ног жи­ вог аку­стич­ки при­мље­ног пре­да­ња“.69 Кон­тек­сту­ал­не па­ра­ле­ 62 63 64

Исто I, 23. Исто I, 22.

Уп. M. Hen­gel, The Fo­ur Go­spels, 205: „Mat­thew pre­sup­po­ses Mark and Lu­ke as so­ur­ces which are fi­xed in writ­ting and are cle­arly at­ta­i­na­ble for us. As the pri­mary so­ur­ce, Mark, who­se the­o­logy he al­so tre­a­su­red the­o­lo­gi­cally, ga­ve him the nar­ra­ti­ve thread; he used Lu­ke ec­lec­ti­cally as a se­con­dary so­ur­ce”. 65 Уп. исто, 177. 66 Уп. исто, 206: „On the ot­her hand, the qu­e­sti­on of the stri­king ‘mi­nor agre­ e­ments’ is sol­ved“. 67 68

Исто, 170.

Уп. B. Re­ic­ke, Die Ent­ste­hungsverhältnis­se der synop­tischen Evan­ge­lien, ANRW II 25. 2, 1984, 1758-1791; исти, The Ro­ots of the Synop­tic Go­spels, Phi­ la­delp­hia, 1986. 69 B. Re­ic­ke, Ent­ste­hungsverhältnis­se, 1782.

104

ле тро­стру­ке тра­ди­ци­је би­ле су до­пу­ње­не из дру­гих, од­но­сно по­себ­них тра­ди­ци­ја. Као по­ла­зну тач­ку и сре­ди­ште ове исто­ риј­ски вр­ло по­у­зда­не тра­ди­ци­је Рај­ке сма­тра древ­ну за­јед­ни­ цу у Је­ру­са­ли­му. Пе­тар је у Је­ру­са­ли­му бо­ра­вио у ку­ћи мај­ке еван­ђе­ли­сте Мар­ка (уп. Дап 12 12), та­ко да је Мар­ко већ та­мо мо­гао да са­ку­пи ма­те­ри­јал и пре­ве­де га на грч­ки. У свим слу­ча­је­ви­ма се јед­на хи­по­те­за, чи­ја чи­сто ли­те­рар­ на при­ме­на не од­го­ва­ра на сва пи­та­ња, за­ме­њу­је дру­ги­ма, ко­је од­во­де у још ве­ће те­шко­ће. На­ро­чи­то се ни­ка­ко не мо­же оспо­ ра­ва­ти Мар­ков при­о­ри­тет. Ако би Ма­теј био пр­во, нај­ста­ри­ је Еван­ђе­ље, он­да би то зна­чи­ло да је Мар­ко свој пред­ло­жак об­ра­дио вр­ло кон­тра­дик­тор­но, на­и­ме са јед­не стра­не га ја­ко скра­тио, а са дру­ге из­вр­шио ве­ли­ка про­ши­ре­ња пе­ри­ко­пи. За­ што би Мар­ко ис­пу­стио Оче наш, ре­чи о усли­ше­њу мо­ли­тве, о су­ду, па­ра­бо­лу о вер­ном и не­вер­ном слу­зи и мно­го шта дру­ го, а на­су­прот то­ме утро­стру­чио обим пе­ри­ко­пе о Ја­и­ру и ви­ ше не­го удво­стру­чио обим пе­ри­ко­пи о Га­да­реј­цу и епи­леп­ти­ ча­ру?70 Прет­по­став­ка да је Мар­ко по­ред Ма­те­ја по­зна­вао и Лу­ ку оста­вља отво­ре­ним пи­та­ње за­што он ни­је пре­у­зео у сво­је Еван­ђе­ље Лу­кин обим­ни по­себ­ни из­вор као и за­јед­нич­ке пе­ ри­ко­пе код Ма­те­ја и Лу­ке. Ве­ли­ка сла­га­ња у во­ка­бу­ла­ру код па­ра­лел­них пе­ри­ко­пи код Мар­ка, Ма­те­ја и Лу­ке, као и до­ка­зи­ ва је­зич­ка и са­др­жај­на пре­ра­да мно­гих Мар­ко­вих тек­сто­ва од Ма­те­ја и Лу­ке го­во­ре ја­сно про­тив прет­по­став­ке да не по­сто­ ји ли­те­рар­на за­ви­сност из­ме­ђу си­ноп­тич­ких Еван­ђе­ља. Уоста­ лом, бар Лк 1 1-4 екс­пли­цит­но на­во­ди ко­ри­шће­ње ли­те­рар­них из­во­ра! Због све­га на­ве­де­ног по­ла­зна тач­ка си­ноп­тич­ког пи­та­ња, као и до са­да, мо­ра би­ти те­о­ри­ја два из­во­ра, ма­да њу у по­је­ди­ нач­ним слу­ча­је­ви­ма тре­ба при­ме­њи­ва­ти ма­ње ме­ха­нич­ки не­ го што је био слу­чај у ње­ној по­чет­ној фа­зи. Она је сва­ка­ко хи­ по­те­за ко­ја са нај­ма­ње по­те­шко­ћа об­ја­шња­ва нај­ви­ше фе­но­ ме­на.

70

Уп. R. Mor­gent­ha­ler, Sta­ti­stische Synop­se, 286.

105

6. 6. Ве­жба Си­ноп­тич­ко по­ре­ђе­ње: Мк 1 1-8/Мт 3 1-12/Лк 3 1-17 По­моћ­но сред­ство: грч­ка Си­ноп­са

При пр­вом по­ре­ђе­њу три тек­сту­ал­на одељ­ка при­ме­ћу­је се да по­че­так Еван­ђе­ља по Мар­ку ни­је иден­ти­чан са по­чет­ком Еван­ ђе­ља по Ма­те­ју, одн. Еван­ђе­ља по Лу­ки. Док Мар­ко по­чи­ње сво­је Еван­ђе­ље на­сту­пом Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, Ма­теј и Лу­ка по­ чи­њу са исто­ри­ја­ма ро­ђе­ња и де­тињ­ства из њи­хо­вог по­себ­ног из­во­ра. У пред­ста­вља­њу ес­ха­то­ло­шке про­по­ве­ди по­ка­ја­ња Јо­ва­на Кр­сти­те­ља у Мк 1 1-6/Мт 3 1-6/Лк 3 1-6 сва три Еван­ђе­ља се сла­ жу у су­штин­ским тач­ка­ма. Јо­ван Кр­сти­тељ у пу­сти­њи про­по­ ве­да кр­ште­ње по­ка­ја­ња на от­пу­шта­ње гре­хо­ва (Мк 1 4/Лк 3 3) и кр­шта­ва мно­ге љу­де из ју­деј­ске зе­мље и Је­ру­са­ли­ма у Јор­да­ ну (Мк 1 5/Мт 3 5-6). Он је но­сио оде­ћу од ка­ми­ље ко­же и ко­ жни по­јас, ње­го­ва хра­на су би­ли ска­кав­ци и ди­вљи мед (Мк 1 6/Мт 3 4). Сва три Еван­ђе­ља та­ко­ђе јед­но­гла­сно опи­су­ју Кр­ сти­те­ље­ву функ­ци­ју са ци­та­том из Ис 40 3 LXX (Мк 1 3/Мт 3 3/Лк 3 4). Раз­ли­ке из­ме­ђу Мар­ка и дру­ге дво­ји­це еван­ђе­ли­ста об­ја­ шња­ва­ју се ре­дак­ци­о­нал­ним ра­дом Ма­те­ја и Лу­ке. За раз­ли­ ку од Мар­ка, Ма­теј не уно­си ци­тат из Иса­и­је при­ли­ком на­ сту­па Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, већ га ту­ма­чи. Ма­теј за­ме­њу­је из­вор­ ни ре­зи­ме Кр­сти­те­ље­ве по­ру­ке ba,pti­sma me­ta­noi,aj eivj a;fe­sin a`mar­tiw/n (Мк 1 4) кроз из­ра­зе ко­ји­ма он да­је пред­ност h;ggi­ken ga.r h` ba­si­lei,a tw/n ouvranw/n (уп. Мт 4 17; 10 7) Он не по­ ми­ње ме­шо­ви­ти ци­тат ко­ји је Мар­ко по­гре­шно при­пи­сао Иса­ и­ји из Изл 23 20; Мал 3 1 и по­ста­вља са Мар­ком са­гла­сни опис оде­ће и хра­не Јо­ва­на Кр­сти­те­ља пре из­ве­шта­ја о ње­го­вој де­ лат­но­сти. Лу­ка пу­тем син­хро­ни­зма 3 1-2 по­ста­вља за Ису­со­ву де­лат­ ност зна­ча­јан на­ступ Јо­ва­на Кр­сти­те­ља у кон­текст свет­ске исто­ри­је. На тај на­чин он сле­ди у 1 1-4 по­ста­вље­не кри­те­ри­ју­ ме свог пи­са­ња Еван­ђе­ља, по ко­ји­ма је хро­но­ло­шки ре­до­след 106

кон­сти­ту­тив­ни еле­мент при­ка­зи­ва­ња (уп. Лк 1 3: ka­qexh/j). Као и Ма­теј, и Лу­ка нај­пре из­ве­шта­ва су­мар­ном бе­ле­шком о на­ сту­пу Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, при че­му он па­жљи­во раз­два­ја Јо­ва­ нов при­зив у пу­сти­њу и ње­го­ву про­по­вед и кр­шта­ва­ње. Лу­ка не ци­ти­ра као Мар­ко и Ма­теј са­мо Ис 40 3 LXX, већ про­ши­ру­ је ци­тат са два сле­де­ћа сти­ха, при че­му му је на­ро­чи­то ста­ло до уни­вер­зал­ног из­ра­за у ст. 6. По­дат­ке о гру­пи ко­ји до­ла­зи у Мк 1 5 Лу­ка за­ме­њу­је ње­му свој­стве­ним lao,j, тј. o;cloj - мо­ти­ вом (3 7.10.15.18), а ис­пу­шта­ње Мк 1 6 од­го­ва­ра пот­пу­но са­же­тој пред­ста­ви о Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу код Лу­ке. Про­по­вед по­ка­ја­ња Јо­ва­на Кр­сти­те­ља при­пи­су­је се Из­во­ру из­ре­ка, по­што су обе фор­ме у Мт 3 7-10 и Лк 3 7-9 ско­ро у пот­ пу­но­сти са­гла­сне, осим ре­дак­ци­о­нал­них уво­да. Про­по­вед Јо­ ва­на Кр­сти­те­ља у Лк 3 10-14 при­па­да, на­су­прот то­ме, Лу­ки­ном по­себ­ном из­во­ру. Лу­ка је сва­ка­ко имао овај текст пред со­бом, иако со­ци­јал­но-етич­ка те­ма­ти­ка и је­зич­ка фор­ма (по­но­вље­но пи­та­ње ti, po­ih,swmen; уп. Дап 2 37; 22 10) вр­ло до­бро од­го­ва­ра­ ју ње­го­вој те­о­ло­ги­ји. Оде­љак ко­ји је са ста­но­ви­шта кри­ти­ке из­во­ра те­шко про­це­ни­ти је ме­си­јан­ска про­по­вед Кр­сти­те­ља у Мк 1 7-8/Мт 3 11-12/Лк 3 15-17. Лк 3 15.16 је Лу­ки­на ре­дак­ци­ја71 по­ мо­ћу ко­је он же­ли да мо­ти­ви­ше бе­се­ду ко­ја сле­ди. Лу­ка и Ма­ теј има­ју ме­шо­ви­ти текст из Мар­ка и Q (уп. још ра­ни­је: Мт 3 5/Лк 3 3 за Мк 1 5 [pe­ri,cwroj]), ма­да се Лу­ка у 3 16в чвр­шће осла­ ња на Мк 1 7, док је Ма­теј бли­же пре­да­њу Из­во­ра из­ре­ка. Ка­ зи­ва­ње о „ја­чем“ и ње­го­вом кр­ште­њу, ко­је ће пре­ва­зи­ћи Јо­ва­ но­во кр­ште­ње во­дом на­ла­зи се и у Мк и у Q. Дру­га­чи­је не­го код Мар­ка у Из­во­ру из­ре­ка на­ла­зи­ле су се у ар­гу­мен­та­тив­ној функ­ци­ји оба де­ла Кр­сти­те­ље­ве из­ре­ке. Q-пре­да­ње сле­де Мт 3 11г.12, тј. Лк 3 16г.17. Осим па­ре­лел­ног сти­ха Мк 1 8б, Из­вор из­ ре­ка го­во­ри и о кр­ште­њу evn pneu,ma­ti a`gi,w| kai. pu­ri,. Код тек­сто­ва Еван­ђе­ља по Ма­те­ју и Лу­ки си­ноп­тич­ко по­ре­ ђе­ње је основ­ни ме­то­до­ло­шки ко­рак ко­ји во­ди ка раз­два­ја­њу тра­ди­ци­је и ре­дак­ци­је, по­што он омо­гу­ћа­ва ре­кон­струк­ци­ју тра­ди­ци­ја ко­је су пре­у­зе­ли Еван­ђе­ли­сти, као и њи­хо­ве ре­дак­ ци­о­нал­не об­ра­де. 71

Уп. S. Schulz, Q. Die Spruc­hqu­el­le der Evan­ge­li­sten, 368.

107

6. 7. За­да­так Ис­тра­жи­те по го­ре на­ве­де­ним кри­те­ри­ју­ми­ма кри­ти­ке из­во­ ра Мт 6 9-15/Лк 11 2-4; Мт 6 25-34/Лк 12 22-31 (Q). – Мк 4 10-12/ Мт 13 10-15/Лк 8 9-10 (Мк). 6. 8. Ли­те­рар­на кри­ти­ка ван си­ноп­ти­ка 1. Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну На пи­та­ње ли­те­рар­ног ин­те­гри­те­та и из­во­ра че­твр­тог Еван­ђе­ ља у ис­тра­жи­ва­њу по­сто­је кон­тра­верз­ни од­го­во­ри. Ли­те­рар­ ни пре­ки­ди и пре­ска­ка­ња у Еван­ђе­љу по Јо­ва­ну су пре све­га ре­до­след гла­ва 4–6, мо­гу­ћи на­ста­вак Јн 14 31 у 18 1, као и на­ кнад­на гла­ва 21. а) Ре­до­след гла­ва 4–6 са­др­жи по­себ­не по­те­шко­ће, на­ро­чи­ то из­ме­ђу гл. 5 и 6. Ако се у 6 1 ка­же да се Исус пре­ба­цу­је на дру­гу стра­ну мо­ра, он­да то зна­чи да је он био на јед­ној стра­ни мо­ра. У гл. 5 он се пак на­ла­зи у Је­ру­са­ли­му! На­су­прот то­ме гл. 6 би се мо­гла до­бро на­до­ве­за­ти на гл. 4, у ко­јој се Исус већ на­ ла­зи у Га­ли­ле­ји. Исто та­ко гл. 5 до­бро се на­до­ве­зу­је на гл. 7, по­ што 7 1 прет­по­ста­вља да је Исус у Ју­де­ји. Пре­ма то­ме, из­вор­ни ре­до­след гла­ва је гла­сио: 4. 6. 5. 7. Али и ово ре­ше­ње, ко­је је из­ ме­ђу оста­лих пред­ло­жио Р. Булт­ман, кри­је у се­би ве­ли­ке по­те­ шко­ће. Не мо­же се на убе­дљив на­чин об­ја­сни­ти ка­ко је до­шло до са­да­шњег ре­до­сле­да (Булт­ман ра­чу­на са ме­ша­њем стра­ни­ ца, гу­бит­ком тек­сто­ва и јед­ним оште­ће­ним тек­стом). Уоста­ лом, ре­дак­ци­о­нал­ни стих Јн 6 2б прет­по­ста­вља чу­да у Јн 4 46-54 и Јн 5 1-9а.б и на тај на­чин са­да­шњи текст Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну. б) У Јн 14 31 Исус ка­же сво­јим уче­ни­ци­ма: „Уста­ни­те, иде­ мо одав­де“. На овај по­зив од­го­вор сле­ди тек у 18 1! Ова дис­кре­ пан­ца по­ку­ша­ва­ла се увек ре­ши­ти на два на­чи­на: или су гла­ ве 15–17 пре­ме­ште­не, или су сма­тра­не ка­сни­јом ин­тер­по­ла­ ци­јом. Оба ре­ше­ња су про­бле­ма­тич­на, јер ни­ти је мо­гу­ће до­ ка­за­ти пост­јо­ва­нов­ски ка­рак­тер 15–17, ни­ти се пре­ме­шта­ње тек­ста мо­же оправ­да­ти, по­што је по­ло­жај гл. 17 на кра­ју опро­ штај­не бе­се­де при­ме­рен: ако је Исус пре го­во­рио (Јн 14–16) уче­ни­ци­ма, са­да се пре свог хап­ше­ња мо­ли­тве­но обра­ћа Оцу. 108

При то­ме, по­сто­је­ћи тек­сту­ал­ни кон­текст има сми­сла: по­зив у Јн 14 31 сиг­на­ли­зу­је одва­ја­ње, ко­ме Јо­ван су­прот­ста­вља по­ве­ за­ност. Иако Исус иде Оцу, за­јед­ни­ца оста­је по­ве­за­на са њим, као што су ло­за и чо­кот ме­ђу­соб­но по­ве­за­ни (Јн 15 1-17). в) Јн 20 30с ја­сно чи­ни пр­ви крај Еван­ђе­ља на ко­ји се освр­ће аутор на­кнад­не гла­ве са је­зич­ком ва­ри­ја­ци­јом ст. 30 у 21 25. Не­ по­зна­ти ауто­ри Јн 21 су ве­ро­ват­но из­да­ва­чи це­ло­куп­ног Еван­ ђе­ља (уп. 21 24), по­што без гла­ве 21 Еван­ђе­ље ни­ка­да ни­је по­ сто­ја­ло у пре­да­њу. Ли­те­рар­не не­пра­вил­но­сти у Еван­ђе­љу по Јо­ва­ну пр­ви је у це­ло­куп­ном оби­му пре­по­знао Ј. Велхаузен.72 Р. Бултман је по­ ку­шао да на од ње­га по­ста­вље­на пи­та­ња од­го­во­ри у свом ко­ мен­та­ру на Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну пу­тем обим­них пре­ме­шта­ња тек­ста.73 То је, ме­ђу­тим, до­ве­ло до то­га да је он ни­је ту­ма­чио пре­да­то, већ од ње­га са­мог ре­кон­стру­и­са­но Еван­ђе­ље по Јо­ва­ ну. Ни пу­тем пре­ме­шта­ња тек­ста не мо­же се, по да­на­шњим ме­ри­ли­ма, до­ћи до при­хва­тљи­вог ре­до­сле­да тек­ста, и мо­же се прет­по­ста­ви­ти да је­дан „по­ре­дак“ Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну ко­ји тре­ба по­но­во ус­по­ста­ви­ти ни­ка­да ни­је по­сто­јао. Та­ко­ђе, тре­ ба за­па­зи­ти да пре­ки­ди и пра­зна ме­ста у тек­сту мо­гу би­ти плод естет­ског за­хва­та, а не ну­жно ука­за­тељ на пре­ки­де ко­је тре­ба ли­те­рар­но-кри­тич­ки об­ра­ди­ти. Иако је Јо­ван у нај­ма­њу ру­ку по­зна­вао Еван­ђе­ље по Мар­ ку, си­ноп­ти­ци му ни­су слу­жи­ли као ли­те­рар­ни из­во­ри у екс­ тен­зив­ном сми­слу.74 Са­мо шест ка­зи­ва­ња на­ла­зе се и код Јо­ ва­на и код си­ноп­ти­ка (очи­шће­ње хра­ма Јн 2 13-22/Мк 11 15-18; ис­це­ље­ње на да­љи­ну си­на јед­ног ba­si­li­ko,j Јн 4 46-54/Мт 8 5-13/ Лк 7 1-10; хра­ње­ње пет хи­ља­да љу­ди Јн 6 1-13/Мк 6 32-44; хо­да­ ње по мо­ру Јн 6 16-21/Мк 6 45-52; по­ма­за­ње у Ви­та­ни­ји Јн 12 1-6/ Мк 14 3-9/ула­зак у Је­ру­са­лим Јн 12 12-15/Мк 11 1-10), та­ко да је пи­та­ње дру­гих из­во­ра за Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну на­ро­чи­то по­ста­ 72 Уп. J. Wel­lha­u­sen, Er­we­i­te­run­gen und Ände­run­gen im vi­er­ten Evan­ge­li­um, 1907, и исти, Das Evan­ge­li­um Jo­han­nis, 1908. 73

Уп. R. Bult­mann, Das Evan­ge­li­um des Jo­han­nes, KEK II, 201978.

74 Уп. у по­гле­ду про­бле­ма F. Schne­i­der – W. Sten­ger, Jo­han­nes und die Synop­

ti­ker, BiH IX, 1971; M. Lang, Jo­han­nes und die Synop­ti­ker, FR­LANT 182, 1999.

109

вио Р. Булт­ман. Булт­ман за­сту­па те­о­ри­ју о три из­во­ра, по ко­ јој су овом Еван­ђе­ли­сти на рас­по­ла­га­њу би­ли из­вор зна­ко­ва, из­вор от­кри­вењ­ских го­во­ра, те са­же­то пре­да­ње са ка­зи­ва­њи­ ма о стра­да­њу и вас­кр­се­њу. У са­вре­ме­ном ис­тра­жи­ва­њу овај мо­дел све ви­ше гу­би на зна­ча­ју, по­што се по­сто­ја­ње ни­јед­ног од тих „из­вор­них спи­са“ не мо­же до­ка­за­ти и све је ја­сни­је да су Јо­ва­ну као из­во­ри по­слу­жи­ли пре све­га Ста­ри За­вет, Еван­ ђе­ља по Мар­ку и Лу­ки, као и мно­го­број­не тра­ди­ци­је јо­ва­нов­ ске шко­ле.75 2. Па­вло­ве по­сла­ни­це Ли­те­рар­ни ин­те­гри­тет Па­вло­вих по­сла­ни­ца је до да­нас спо­ ран. По­ла­зе­ћи од кла­сич­них кри­те­ри­ју­ма ли­те­рар­не кри­ти­ке (на­пе­то­сти, пре­ки­ди, не­до­ста­так ло­ги­ке, ин­тер­по­ла­ци­је ко­је оме­та­ју ток ми­сли, раз­ли­чи­те исто­риј­ске си­ту­а­ци­је) мно­го пу­ та је из­но­шен став да аутен­тич­не Па­вло­ве по­сла­ни­це не чи­не из­вор­но је­дин­ство (нпр. В. Шми­талс,76 Х. М. Шен­ке – К. М. Фи­шер77). По­сле фа­зе цве­та­ња хи­по­те­за, по­де­ла 60-тих и 70тих го­ди­на тре­нут­но је пре­по­зна­тљи­ва ме­то­до­ло­шки уте­ме­ље­ на уз­др­жа­ност. Пре­о­вла­дао је увид да, не са­мо мо­гућ­ност, већ и без­у­слов­на ну­жност хи­по­те­за по­де­ле мо­ра да ва­жи као ме­ то­до­ло­шки прин­цип. Са­мо за 2Кор у ви­ше­стру­ком по­гле­ду се мо­же осно­ва­но пи­ та­ти да ли је овај спис из­вор­но је­дин­ствен. Про­тив је­дин­стве­ но­сти по­сла­ни­це, по ми­шље­њу мно­гих ег­зе­ге­та го­во­ре сле­де­ ћи уви­ди: 1. Пре­кид ар­гу­мен­та­ци­је и ат­мос­фе­ре из­ме­ђу гла­ва 1–9 и 10–13 је та­ко очи­гле­дан, да се у оба слу­ча­ја мо­ра прет­по­ ста­ви­ти раз­ли­чи­ти Па­влов став у од­но­су на за­јед­ни­цу, што С. Зе­ме­лер78 по­ве­зу­је са схва­та­њем да гл. 10–13 тре­ба са­гле­да­ти као са­мо­стал­ни фраг­мент по­сла­ни­це. 2. У 2 13 рас­пра­ва о јед­

ном су­ко­бу у Ко­рин­ту пре­ки­да се са оп­шир­ном апо­ло­ги­јом Па­ вло­вог апо­сто­ла­та у 2 14–7 4 што се на­ро­чи­то уоча­ва у еле­гант­ ном на­до­ве­зи­ва­њу 7 5 на 2 13. 3. По­ред то­га, чи­ни се да два по­ зи­ва на са­ку­пља­ње по­мо­ћи у гл. 8 и 9 из­вор­но ни­су ста­ја­ла за­ јед­но. 4. Је­зич­ки и са­др­жај­ни раз­ло­зи под­ста­кли су мно­ге ег­зе­ ге­те79 да по­сум­ња­ју да 6 14–7 1 по­ти­чу од Па­вла. Из то­га про­ из­и­ла­зи за­да­так да се из де­ло­ва 1 1–2 13; 2, 14–6 13; 7 2-4; 7 516; 8; 9 и 10–13 ре­кон­стру­и­шу по­сла­ни­це, тј. фраг­мен­ти по­сла­ ни­ца. Ово су на раз­ли­чи­те на­чи­не80 пред­у­зе­ли Р. Бултман, Г. Борнкам и В. Шмиталс, Х.-Ј. Клаук и Е. М. Бекер.81 За је­дин­стве­ност 2Кор за­ла­жу се пре све­га В. Г. Кимел82, У. Борзе83 и К. Волф.84 По Киме­лу Па­вле је дик­ти­рао по­сла­ни­цу у пре­ки­ди­ма, чи­ме се об­ја­шња­ва­ју не­пра­вил­но­сти ко­је тре­ба тре­ ти­ра­ти као про­из­вод на­ве­де­не прет­по­став­ке. Та­ко­ђе, и Бор­се и Волф по­ла­зе од прет­по­став­ке да је јак пре­кид по­сле гл. 9 об­ ја­шњив пре­ки­дом дик­та­та. Пре­ма то­ме, гл. 10–13 не при­па­да­ ју „пи­сму у су­за­ма“ ни­ти „ме­ђу­пи­сму“, већ су по­сле ду­жег вре­ ме­на под но­вим окол­но­сти­ма при­до­да­те гл. 1–9 ко­је Па­вле, из нео­бја­шњи­вих раз­ло­га, још ни­је по­слао. Из­вор­ни крај 2Кор 1– 9 из­гу­бљен је због на­кнад­но при­до­да­тих гл. 10–13.

79 80

75

14-18. 76

1984.

77 78

110

Уп. о то­ме U. Schnel­le, Das Evan­ge­li­um nach Jo­han­nes, ThHK 4, 32004, Уп. W. Schmi­tals, Die Bri­e­fe des Pa­u­lus in ihrer ur­sprünglic­hen Form, H. M. Schen­ke – K. M. Fischer, Ein­le­i­tung I, pas­sim. Уп. W. G. Kümmel, Ein­le­i­tung, 251.

81

Уп. о то­ме H. M. Schen­ke – K. M. Fischer, Ein­le­i­tung I, 117c. Уп. о по­је­ди­нач­ним те­о­ри­ја­ма U. Schel­le, Ein­le­i­tung, 92-100.

Уп. E.-M. Bec­ker, Schri­e­ben und Ver­ste­hen. Pa­u­li­nische Bri­ef­her­me­ne­u­tik im Zwe­i­ten Ko­rint­her­bri­ef, NET 4, 2002. 82 83 84

Уп. W. G. Kümmel, исто, 252cc. Уп. U. Bor­se, Der Stan­dort des Ga­la­ter­bri­e­fes, BBB 41, 1972, 114cc.

C. Wolff, Der zwe­i­te Bri­ef des Pa­u­lus an die Ko­rint­her, ThHK VI­II, 1989, 1-3, 193c.

111

7. 2. Прет­по­став­ке исто­ри­је фор­ми

7. Исто­ри­ја фор­ми Ли­те­ра­ту­ра

Aune, D., The New Te­sta­ment in Ist Li­te­rary En­vi­ron­ment, Phi­la­delp­ hia 1987. – Ber­ger, K., For­mgeschic­hte des Ne­uen Te­sta­ments, 1984. – Bult­mann, R. Die Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, FR­LANT 29, (1921), 101995. – Di­be­li­us, M., Die For­mgeschic­hte des Evan­ge­li­ums, (1919) 61971. – Dor­meyer, D., Das Ne­ue Te­sta­ment im Rah­men der an­ ti­ken Li­te­ra­tur­geschic­hte, 1993. – Hahn, H. (изд.), Zur For­mgeschic­hte des Evan­ge­li­ums, WdF 81, 1985. – Koch, K., Was ist For­mgeschic­hte?, 4 1982. – Loh­fink, G., Jetzt ver­ste­he ich die Bi­bel, 1992 (NA). – Re­i­ser, M., Sprac­he und li­te­ra­rische For­men des Ne­uen Te­sta­ments, 2001. – Rie­ sner, R., Je­sus als Le­hrer, WUNT 2.7, 31988. – Ro­loff, J., Das Kerygma und der ir­dische Je­sus, 21973. – Schmidt, K. L., Der Rah­men der Geschic­ hte Je­su, 1919 (= 1969). – Strec­ker, G., Li­te­ra­tur­geschic­hte des Ne­uen Te­ sta­ments, UTB 1682, 1992. – The­is­sen, G., Lo­kal­ko­lo­rit und Ze­it­geschic­ hte in den Evan­ge­lien, NTOA 8, 21992.

7. 1. Де­фи­ни­ци­ја Сва­ки је­зич­ки из­раз има сво­ју фор­му ко­ја је нео­дво­ји­во по­ ве­за­на са ње­го­вим са­др­жа­јем. Из­на­ла­же­ње фор­ме јед­ног тек­ста као из­раз ње­го­ве ин­тен­ци­је има сто­га фун­да­мен­тал­ ни зна­чај за раз­у­ме­ва­ње. Овом за­дат­ку по­све­ћу­је се исто­ ри­ја фор­ми. Она по­ла­зи од за­па­жа­ња да је усме­но пре­да­ње у на­род­ном при­по­ве­да­њу об­у­хва­ће­но у чвр­стим фор­ма­ма (= по­је­ди­нач­ни тек­сто­ви) и вр­ста­ма (= ти­по­ви тек­ста ко­ји се са­сто­је од ви­ше по­је­ди­нач­них тек­сто­ва) чи­је стил­ске за­ ко­не тре­ба из­на­ћи. Пи­та­ње ко­је по­ста­вља исто­ри­ја фор­ми при­ме­ње­на на си­ноп­тич­ка Еван­ђе­ља је сле­де­ће: у ко­је ли­те­ рар­не фор­ме и вр­сте је за­о­кру­жен ма­те­ри­јал си­ноп­тич­ког пре­да­ња? 112

7. 2. 1. Исто­риј­ски окви­ри пре­да­ња о Ису­су По­шав­ши од пи­та­ња о ме­сти­ма и тра­ја­њу Ису­со­ве де­лат­но­сти ко­је је по­ста­ви­ло Le­ben-Je­su-For­schung (ис­тра­жи­ва­ње Ису­со­ вог жи­во­та), К. Л. Шмит (Der Rah­men der Geschic­hte Je­su) упу­ тио је на чи­ње­ни­цу да су ге­о­граф­ски и хро­но­ло­шки при­каз де­лат­но­сти Ису­со­ве као оквир за исто­ри­ју Ису­со­ву не­у­по­тре­ бљи­ви за ре­кон­струк­ци­ју Ису­со­ве исто­ри­је. Ло­кал­на и вре­ мен­ска си­ту­и­ра­ња по­је­ди­нач­них пе­ри­ко­па ин­те­гри­са­на су у тра­ди­ци­је де­ли­мич­но сход­но за­ко­ни­то­сти­ма на­род­ног при­по­ ве­да­ња, ко­је су и од стра­не еван­ђе­ли­ста, на­ро­чи­то Мар­ка, при­ хва­ће­не без из­ме­на, де­ли­мич­но пак и у ин­те­ре­су при­по­ве­дач­ ког кон­тек­ста од њих са­мих ство­ре­не, на­ро­чи­то од Ма­те­ја и Лу­ке. Сход­но то­ме Еван­ђе­ља тре­ба са­гле­да­ва­ти као збир­ке у ко­ји­ма су раз­ли­чи­ти, у по­чет­ку са­мо­стал­но по­сто­је­ћи по­је­ди­ нач­ни од­лом­ци, ла­ба­во по­ве­за­ни јед­ни са дру­ги­ма. Ова по­ве­ зи­ва­ња су ре­ла­тив­но јед­но­став­на: а) по­ве­зи­ва­ње пу­тем kai,, ge­ni­ti­vus ab­so­lu­tus, par­ti­ci­pi­um co­ni­un­ctum; б) крат­ке са­же­те бе­ле­шке (нпр. Мк 3 7-12); в) хро­но­ло­шке од­ред­ни­це у ви­ду фор­му­ле (evn ev­kei,na­ij tai/j h`me,ra­ij, ovyi,aj, ge­no­me,nhj, to,te, kai. euvqu,j); г) сте­ре­о­тип­не ло­кал­не од­ред­ни­це (o;roj, o`do,j, oi=koj, qa,las­sa). Ма­да се још у пре­си­ноп­тич­ким збир­ка­ма и по­је­ди­нач­ним пре­да­њи­ма на­ла­зе хро­но­ло­шке и ге­о­граф­ске од­ред­ни­це (ре­ ци­мо, пре све­га J. Ro­loff, Das Kerygma und der ir­dische Je­sus), њих су еван­ђе­ли­сти ипак пре­у­зе­ли и пре­ра­ди­ли, та­ко да ова кон­стан­та­ци­ја мо­же са­мо да мо­ди­фи­ку­је основ­ну те­зу К. Л. Шми­та. За­да­так: Про­у­чи­ти ли­те­рар­не „окви­ре“ Мк 1. На­ро­чи­то обра­ти­ ти па­жњу на ге­о­граф­ска и вре­мен­ска по­ве­зи­ва­ња. 7. 2. 2. Раз­два­ја­ње ре­дак­ци­је и тра­ди­ци­је Да би се до­шло до из­вор­не фор­ме јед­не тра­ди­ци­је мо­ра­ју се раз­ли­ко­ва­ти и раз­дво­ји­ти ре­дак­ци­о­нал­на де­лат­ност еван­ђе­ли­ 113

сте и тра­ди­ци­ја ко­ја му је по­слу­жи­ла као пред­ло­жак. Раз­два­ја­ ње ре­дак­ци­је и тра­ди­ци­је као пр­ви рад­ни ко­рак ана­ли­зе исто­ ри­је фор­ми има за циљ ре­кон­струк­ци­ју оби­ма тек­ста, тј. фор­ ме тек­ста ко­ји је еван­ђе­ли­сти ста­јао на рас­по­ла­га­њу као пред­ ло­жак и ко­ји је пу­тем увод­них и за­кључ­них при­мед­би, као и дру­гих до­да­та­ка, уне­сен у кон­текст ње­го­вог Еван­ђе­ља. Ре­дак­ци­о­нал­ну де­лат­ност и ин­те­гри­са­не тра­ди­ци­је тре­ ба, да­кле, раз­ли­ко­ва­ти, ка­ко би се иза са­да­шње фор­ме тек­ста уна­зад до­шло до ста­ри­јих тра­ди­ци­ја и што је мо­гу­ће ста­ри­јег ступ­ња јед­не тра­ди­ци­је. Све ступ­ње­ве тра­ди­ци­је тре­ба ис­тра­ жи­ти уз по­моћ исто­ри­је фор­ми. Кри­те­ри­ју­ми за раз­два­ја­ње ре­дак­ци­је и тра­ди­ци­је су сле­ де­ћи: 1. Ко­ри­шће­ње је­зи­ка јед­ног еван­ђе­ли­сте (во­ка­бу­лар­на ста­ти­сти­ка); 2. Је­зич­ки стил (нпр. код Мк па­ра­так­тич­ко kai,); 3. по­себ­не те­о­ло­шке те­ме (нпр. код Мк ме­си­јан­ска тај­на); 4. Ком­по­зи­ци­о­на тех­ни­ка. Код јед­ног тек­ста из Еван­ђе­ља по Ма­те­ју и по Лу­ки је раз­ два­ја­ње тра­ди­ци­је и ре­дак­ци­је по пра­ви­лу већ из­вр­ше­но при­ ли­ком ли­те­рар­не кри­ти­ке/кри­ти­ке из­во­ра (ви­ди 6. 6), док се код јед­ног Мар­ко­вог тек­ста, на осно­ву те­о­ри­је о два из­во­ра, овај ме­то­до­ло­шки ко­рак мо­же из­ве­сти тек у окви­ру исто­ри­је фор­ми. 7. 2. 3. Усме­но пре­да­ње Јед­на да­ља уте­ме­ље­на прет­по­став­ка исто­ри­је фор­ми је да се иза Еван­ђе­ља на­ла­зе усме­но пре­да­ти по­је­ди­нач­ни из­ве­шта­ји ко­је су Еван­ђе­ли­сти се­кун­дар­но по­ве­за­ли. Усме­но пре­но­ше­ње би­ло је ре­зул­тат нео­п­ход­но­сти и ин­те­ре­со­ва­ња хри­шћан­ских за­јед­ни­ца, по­што су у ми­си­ји, про­по­ве­ди, ли­тур­ги­ји, уче­њу и по­ле­ми­ци хри­шћан­ске за­јед­ни­це ре­чи Ису­со­ве и ка­зи­ва­ња о ње­му да­ље при­по­ве­да­не (уп. Лк 10 16; Мт 13 25). (Ре­ла­тив­на) кон­стант­ност фор­мал­них еле­ме­на­та (нпр. уво­ди у па­ра­бо­ле, стал­ни мо­ти­ви у пре­да­њу о чу­ди­ма) об­ја­ша­ња­ва се овим зах­ 114

те­ви­ма и има сво­је ана­ло­ги­је у кул­ту­рал­ном ми­љеу. Ра­но хри­ шћан­ство је сва­ка­ко рас­по­ла­га­ло и пи­са­ним пре­да­њем (уп. Па­ вло­ве по­сла­ни­це), али оно ни­је би­ло по­год­но за све си­ту­а­ци­је и не мо­же би­ти оп­шта прет­по­став­ка. Од­нос усме­но­сти и пи­са­но­сти си­ноп­тич­ког пре­да­ња је цен­трал­ ни про­блем но­ви­јег ис­тра­жи­ва­ња исто­ри­је фор­ми. За Р. Булт­ма­ на је би­ло све­јед­но „да ли је тра­ди­ци­ја би­ла усме­на или пи­са­на, по­што код не­ли­те­рар­ног ка­рак­те­ра пре­дањ­ског ма­те­ри­ја­ла ни не по­сто­ји прин­ци­пи­јел­на раз­ли­ка из­ме­ђу то дво­је“.85 Кон­ти­ну­и­тет исто­ри­је пре­да­ња ко­ји се при то­ме под­ра­зу­ме­ва је у но­ви­је вре­ме оспо­рен пре све­га уви­дом да је са­мо у окви­ру пи­са­ног пре­да­ња мо­гу­ће аутен­тич­но пре­но­ше­ње, док се усме­но пре­да­ње од­ли­ку­је ве­ли­ком ра­зно­ли­ко­шћу86 ко­ја из­ми­че ег­закт­ном од­ре­ђе­њу у окви­ ри­ма исто­ри­је фор­ми. Сва­ка­ко да се при­ли­ком пре­ла­за са усме­но­сти на пи­са­ност мо­ ра ра­чу­на­ти са про­ме­на­ма ко­је су усло­вље­не не­до­стат­ком не­по­ сред­них слу­ша­ла­ца и са­мим тим про­ме­ње­ном ко­му­ни­ка­ци­о­ном си­ту­а­ци­јом. На­че­ла усме­не ко­му­ни­ка­ци­је не мо­гу се бес­пре­кор­ но пре­не­ти на пи­са­ност. По­ред то­га, од­ре­ђи­ва­ње усме­них тра­ди­ ци­ја је мо­гу­ће ка­да по­сто­ји је­дан пре­гле­дан, са ста­но­ви­шта исто­ ри­је фор­ми и са­др­жа­ја за­тво­рен текст (нпр. сен­тен­ца, па­ра­бо­ ла).87 Усме­не и пи­са­не тра­ди­ци­је су у ра­ном хри­шћан­ству ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од пре­да­ва­не па­ра­лел­но88 и мо­гу­ће је да су ути­ца­ ле јед­не на дру­ге.89 Пу­тем за­пи­си­ва­ња усме­не тра­ди­ци­је ипак ни­ 85 86

R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, 7.

Уп. E. Güttge­manns, Of­fe­ne Fra­gen zur For­mgeschic­hte des Evan­ge­li­ums, BEvTh 54, 1970, 69с; W. Kel­ber, The Oral and the Writ­ten Go­spel, Phi­la­delp­hia, 1983; C. Breyten­bach, Das Pro­blem des Über­gangs von mündlic­her zu schri­ftlic­ her Über­li­e­fe­rung, Neo­te­sta­men­ti­ca 20 (1986), 47-58; D. Dor­meyer, Li­te­ra­tur­ geschic­hte, 24-50; G. Sel­lin – F. Vo­u­ga (изд.), Lo­gos und Buc­hsta­be. Mündlic­hke­it und Schri­ftlic­hke­it im Ju­den­tum und Chri­sten­tum der An­ti­ke, TANZ 20, 1997. 87 Уп. ко­ри­сно на­бра­ја­ње и ана­ли­зу усме­них тра­ди­ци­ја из­ре­ка и ка­зи­ва­ ња код D. Dor­meyer, Li­te­ra­tur­geschic­hte, 67-189. 88 Ис­прав­но на­во­ди D. Dor­meyer, исто, 38: „Но­ви За­вет је збир­ка за­пи­са­ них усме­них ма­лих фор­ми и из­вор­но пи­са­них вр­сти“.

89 Још 110. по­сле Хри­ста Па­пи­је Је­ра­пољ­ски на­гла­ша­ва зна­чај усме­них тра­ди­ци­ја; он упу­ћу­је на пре­зви­тер­ске тра­ди­ци­је ко­је је са­чу­вао и до­да­је про­ грам­ски: „Сма­трао сам да ми му­дрост из књи­га не мо­же то­ли­ко ко­ри­сти­ти као (из­ве­шта­ји) жи­вих гла­со­ва ко­ји оста­ју.“ (Ев­се­ви­је, ЦИ III 39, 4). На­да­ље тре­ба за­па­зи­ти да је, ка­ко у шко­ла­ма си­на­го­га, та­ко и у фи­ло­соф­ским шко­

115

су гу­би­ле свој про­фил, већ за­пи­са­не усме­не пре­дањ­ске це­ли­не са­ др­же ка­рак­те­ри­сти­ке пи­са­них и усме­них фор­ми. У сва­ком слу­ча­ ју евен­ту­ал­не усме­не пре­о­бли­ке, одн. пред­и­сто­ри­је јед­ног тек­ста мо­ра­ју би­ти обра­зло­же­не.90

7. 2. 4. „Sitz im Le­ben“ (Жи­вот­не окол­но­сти) Већ при­ли­ком про­ми­шља­ња о усме­ном пре­да­њу си­ноп­тич­ке тра­ди­ци­је до­шло се до спо­зна­је да раз­ли­чи­те фор­ме пре­да­ња при­па­да­ју јед­ној спе­ци­фич­ној те­о­ло­шкој и со­ци­јал­ној си­ту­а­ ци­ји ко­ја се на­зи­ва „Sitz im Le­ben“. Та­ко је „Sitz im Le­ben“ пре­ да­тих мо­ли­тви мо­ли­тве­на прак­са за­јед­ни­це. Па­ра­диг­мат­ске при­по­ве­сти и па­ра­бо­ле уко­ре­ње­ни су у по­у­ча­ва­њу и про­по­ве­ ди, ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма у про­поведи ра­но­хри­шћан­ских ми­сио­ на­ра. Пи­та­ње о „Sitz im Le­ben“ је­сте, да­кле, нај­пре со­ци­о­ло­ шко пи­та­ње ко­је слу­жи бо­љем раз­у­ме­ва­њу фор­ми­ра­ња пре­да­ ња. Ка­да се по­ста­вља пи­та­ње о из­вор­ном од­ре­ђе­њу и прак­тич­ ној при­ме­ни (М. Ди­бе­ли­ус) јед­ног пре­да­ња ко­је у тек­сту ана­ ли­зи­ра пре­ра­ђе­ну ак­ту­ел­ну кон­сте­ла­ци­ју про­бле­ма, про­ми­ шља кул­ту­рал­не окол­но­сти и да­то­сти ко­ји­ма јед­на пе­ри­ко­па ду­гу­је свој на­ста­нак и функ­ци­ју, по­сто­ји на­да да се до­ђе до бо­ љег раз­у­ме­ва­ња. Х. Гункел фор­му­ли­ше пи­та­ње о „Sitz im Le­ ben“: „Ко же­ли да раз­у­ме (ли­те­рар­ну) вр­сту мо­ра сва­ки пут да се­би пред­ста­ви це­ло­куп­ну си­ту­а­ци­ју и да упи­та: ко је тај ко­ји го­во­ри? ко су слу­ша­о­ци? ко­ја је ат­мос­фе­ра ко­ја вла­да си­ту­а­ци­ јом? ка­кав учи­нак же­ли да се по­стиг­не?“91 Циљ пи­та­ња о „Sitz im Le­ben“ је­сте ра­све­тље­ње си­ту­а­ци­је у ко­јој је текст на­стао. Тре­ба пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу функ­ци­је јед­ног тек­ста у за­ јед­ни­ци (Sitz im Le­ben) и по­ло­жа­ја јед­ног тек­ста у окви­ру јед­ ног ли­те­рар­ног де­ла (Sitz in der Li­te­ra­tur). Ка­да је­дан из­вор­но усме­но пре­но­ше­ни оде­љак уђе у јед­но ли­те­рар­но де­ло, та­да не са­мо да на­ста­је про­ме­ње­на ко­му­ни­ка­ци­о­на си­ту­а­ци­ја, већ ла­ма је­ли­ни­зма чу­ва­ње од за­бо­ра­ва за­др­жа­ва­ње усме­них пре­да­ва­ња учи­те­ ља био основ­ни обра­зов­ни циљ. Та­ко је нпр. Епик­те­то­ва усме­на пре­да­ва­ња по се­ћа­њу за­пи­сао ње­гов уче­ник Ари­јан; уп. Ари­ја­нов пред­го­вор за Епик­те­ то­ве di­a­tri­bai,. 90 91

116

текст у кон­тек­сту за­до­би­ја но­ву функ­ци­ју ко­ја се раз­ли­ку­је од из­вор­но не­ли­те­рар­ног „Sitz im Le­ben“. Текст по­ста­је део јед­ ног но­вог ко­му­ни­ка­ци­о­ног по­ступ­ка. 7. 3. Ци­љ проучавања Циљ је да се ис­тра­жи фор­мал­на струк­ту­ра јед­ног тек­ста и да се он свр­ста у јед­ну (ли­те­рар­ну) вр­сту. На­да­ље тре­ба обра­ти­ ти па­жњу на еле­мен­те ти­пич­не за (ли­те­рар­ну) вр­сту ко­ји ука­ зу­ју на спе­ци­фич­но­сти кон­крет­ног тек­ста и ва­жни су за раз­у­ ме­ва­ње тог тек­ста и од­ре­ђи­ва­ње ње­го­вог „Sitz im Le­ben“. 7. 4. На­ста­нак исто­ри­је фор­ми Зна­чај усме­не тра­ди­ци­је за на­ста­нак Еван­ђе­ља пре­по­знао је још Јохан Готфрид Хердер (1744-1803). По ње­му хри­шћан­ство ни­је по­че­ло са­ста­вља­њем јед­ног Еван­ђе­ља „већ про­по­ве­да­ њем о про­шлим и бу­ду­ћим ства­ри­ма (ки­риг­ма, от­кри­ве­ње), ту­ма­че­њем, уче­њем, уте­хом, опо­ме­ном, бе­се­дом...“.92 Еван­ђе­ ље се, по Хер­де­ру, са­сто­ји из из­ре­ка, па­ра­бо­ла, пе­ри­ко­пи и ка­зи­ва­ња. Раз­ли­ке из­ме­ђу по­је­ди­них Еван­ђе­ља об­ја­шња­вао је сло­бод­ним усме­ним при­по­ве­да­њем. Про­грам ка­сни­је шко­ле исто­ри­је фор­ми фор­му­ли­сао је још 1882. год. цр­кве­ни исто­ри­чар Франц Овербек (1837-1905) сле­ де­ћом ре­че­ни­цом: „Сво­ју исто­ри­ју ли­те­ра­ту­ра има у сво­јим фор­ма­ма; исто­ри­ја фор­ми ће, да­кле, би­ти сва­ка пра­ва исто­ри­ ја ли­те­ра­ту­ре“.93 При­ме­на овог при­сту­па од­ве­ла је Овер­бе­ка ка раз­ли­ко­ва­њу из­ме­ђу ра­не хри­шћан­ске и па­три­стич­ке ли­те­ ра­ту­ре. Док се ра­на хри­шћан­ска ли­те­ра­ту­ра (Но­ви За­вет, апо­ стол­ски оци, Хе­ге­зип, Па­пи­је) у су­шти­ни на­до­ве­зу­је на већ по­ сто­је­ће фор­ме ре­ли­гиј­ског пре­да­ња, а не на ве­ли­ку ли­те­ра­ту­ ру то­га вре­ме­на, па­три­стич­ка ли­те­ра­ту­ра се, по­чев­ши са апо­ ло­ге­та­ма, по­слу­жи­ла фор­ма­ма све­тов­не свет­ске ли­те­ра­ту­ре. Због то­га се па­три­стич­ка ли­те­ра­ту­ра не мо­же схва­ти­ти као на­ста­вак ра­не хри­шћан­ске ли­те­ра­ту­ре, по­што је ова по­то­ња 92

Уп. о про­бле­ма­ти­ци M. La­bahn, Je­sus als Le­ben­sspen­der (в. 7. 7.), 89-99. H. Gun­kel, Re­den und Aufsätze, 1913, 33.

93

12.

Ци­ти­ра­но по W. G. Kümmel, Das Ne­ue Te­sta­ment, 95. F. Over­beck, Über die Anfänge der pa­tri­stischen Li­te­ra­tur, 1954 (= 1882),

117

ра­но окон­ча­на и за­да­так ње­ног ис­тра­жи­ва­ња се са­сто­ји у то­ ме да се пред­ста­ве „вр­ло спе­ци­фич­не окол­но­сти ње­ног по­сто­ ја­ња, ње­но очу­ва­ње и њен пот­пу­ни обим као и ње­не по­себ­не фор­ме“.94 Овај Овер­бе­ков став су пре­у­зе­ли Мартин Дибелиус и Филип Филхауер. Ди­бе­ли­ус та­ко­ђе сма­тра да је све до апо­ло­ ге­та ра­но­хри­шћан­ска ли­те­ра­ту­ра у осно­ви оста­ла не­так­ну­та од та­да­шње свет­ске ли­те­ра­ту­ре и за­то се мо­ра ока­рак­те­ри­са­ ти као „Kle­in­li­te­ra­tur“ (ма­ла ли­те­ра­ту­ра). „Све до та­да она је има­ла свој по­се­бан раз­вој ко­ји, ма­да ни­је не­за­ви­стан од „ве­ли­ ке“ ли­те­ра­ту­ре, ипак ни­је не­по­сред­но од­ре­ђен ње­ним то­ко­ви­ ма и на­чи­ни­ма. Она је „ма­ла ли­те­ра­ту­ра“, спи­са­тељ­ство јед­ног кру­га, не ве­ли­ке пу­бли­ке, мо­же се упо­ре­ди­ти са да­на­шњим бро­шу­ра­ма не­ког дру­штва, трак­та­ти­ма сек­ти или на­род­ним ка­лен­да­ри­ма“.95 По­ред Хер­де­ра и Овер­бе­ка, ути­цај на шко­лу исто­ри­је фор­ ми из­вр­шио је ис­тра­жи­вач Ста­рог За­ве­та Херман Гункел (1862-1932). Гун­кел је по­ку­шао, на осно­ву са­га из По­ста­ња и пре­да­ња Пса­ла­ма, да осве­тли пред­и­сто­ри­ју јед­ног пи­са­ног тек­ста, при че­му је ис­тра­жи­ва­ње ли­те­рар­не вр­сте ста­ја­ло у сре­ди­шту ње­го­вог ин­те­ре­со­ва­ња као кон­стант­ни ме­ди­јум пре­ да­ња. Он је прет­по­ста­вио да се пре­да­ње у окви­ру вр­ста од­ви­ја­ ло по за­ко­ни­то­сти­ма ко­је је мо­гу­ће ре­кон­стру­и­са­ти, пу­тем че­ га се тек омо­гу­ћа­ва ис­пи­ти­ва­ње пи­са­ног тек­ста. Као основ­ни ак­си­ом узи­ма се прет­по­став­ка раз­во­ја од ма­њих и јед­но­став­ ни­јих фор­ми ка ду­гим и сло­же­ним пре­да­њи­ма. По­мо­ћу ове за­ ко­ни­то­сти мо­гу се пред­ста­ви­ти ка­ко ви­ше­стру­ке из­ме­не у ма­ те­ри­ја­лу, та­ко и од­сту­па­ња и са­мим тим и спе­ци­фич­но­сти јед­ ног тек­ста. Гун­кел је по­ве­зао сво­је ли­те­рар­но-исто­риј­ске ана­ ли­зе са иде­јом ко­ја је основ­на за исто­ри­ју фор­ми, а то је да су по­сто­је­ће фор­ме (ли­те­рар­них) вр­ста су­штин­ски од­ре­ђе­не по­ тре­ба­ма за­јед­ни­це у ко­јој су на­ста­ле и у ко­јој су има­ле јед­ну од­ ре­ђе­ну функ­ци­ју (= „Sitz im Le­ben“). 94 95

Исто, 35с.

M. Di­be­li­us, Geschic­hte der ur­chri­stlic­hen Li­te­ra­tur, TB 58, 1975, 16c; уп. Ph. Vi­el­ha­u­er, Geschic­hte der ur­chri­stlic­hen Li­te­ra­tur, 1cc.

118

Из­ме­ђу 1919-1921 год. иза­шли су до да­нас зна­чај­ни ра­до­ ви за исто­ри­ју фор­ме од ауто­ра К. Л. Шмит, М. Дибелиус и Р. Бултман. Зна­чај већ по­ме­ну­тог ра­да Кар­ла Лу­дви­га Шми­та „Der Rah­ men der Geschic­hte Je­su“ на­ла­зи се у ука­зи­ва­њу на не­ис­то­риј­ ски ка­рак­тер ве­ћи­не хро­но­ло­шких и ге­о­граф­ских по­ве­зи­ва­ња у Еван­ђе­љи­ма. Они су углав­ном ин­те­гри­са­ни у по­је­ди­нач­не пе­ ри­ко­пе тек у то­ку пре­но­ше­ња. Док су они од Мар­ка углав­ном пре­у­зе­ти без из­ме­не, код Ма­те­ја, а на­ро­чи­то код Лу­ке углав­ ном су ре­зул­тат за­хва­та Еван­ђе­ли­ста. К. Л. Шмит је на тај на­ чин си­сте­мат­ски из­вео раз­два­ја­ње ре­дак­ци­је и тра­ди­ци­је и осло­бо­дио нај­ма­ње фор­ми­ра­не це­ли­не чи­јој ана­ли­зи су се по­ све­ти­ли М. Ди­бе­ли­ус и Р. Булт­ман. Мар­тин Ди­бе­ли­ус у свом ис­тра­жи­ва­њу исто­ри­је фор­ми по­ сту­па кон­струк­тив­но, при че­му он на осно­ву сво­је сли­ке о ра­ но­хри­шћан­ској за­јед­ни­ци и ње­ним по­тре­ба­ма ре­кон­стру­и­ше исто­ри­ју си­ноп­тич­ке тра­ди­ци­је. По­ла­зна тач­ка и пра­о­снов еван­ђељ­ског пре­да­ња је, сход­но то­ме, ра­но­хри­шћан­ска про­по­ вед, из ко­је се из­во­де дру­ге фор­ме: па­ра­диг­ме, но­ве­ле, ле­ген­ де, исто­ри­ја стра­да­ња и па­ра­не­зе. Па­ра­диг­ма је за­тво­ре­на и из­вор­но изо­ло­ва­но пре­но­ше­на це­ли­на ко­ја се од­ли­ку­је крат­ким и јед­но­став­ним при­по­ве­дач­ ким сти­лом и за­вр­ша­ва се по пра­ви­лу раз­ми­шља­њи­ма ко­ја се мо­гу при­ме­ни­ти у про­по­ве­ди. Па­ра­диг­ме су, по Ди­бе­ли­у­су, слу­жи­ле као при­ме­ри про­по­ве­ди и у сво­јој осно­ви у ве­ли­кој ме­ри по­ка­зу­ју бли­скост исто­риј­ској ствар­но­сти.

При­ме­ри за па­ра­диг­ме: Мк 2 1-12; 2 18-22; 2 23-28; 3 1-6; 3 22-30; 10 13-16.

Код но­ве­ла се ра­ди о по­је­ди­нач­ној, у се­би за­тво­ре­ној при­ чи ко­ја се од­ли­ку­је ре­а­ли­стич­ким на­чи­ном про­по­ве­да­ња и мно­го­број­ним про­фа­ним мо­ти­ви­ма (пре све­га чу­да ис­це­ље­ ња). Но­ве­ле су пре­но­ше­не од при­по­ве­да­ча и оне су слу­жи­ле као де­мон­стра­ци­ја Хри­сто­ве над­мо­ћи над дру­гим култ­ним бо­ го­ви­ма и као при­мер и во­дич за хри­шћан­ске чу­до­твор­це.

При­ме­ри за но­ве­ле: Мк 1 40-45; 4 35-41; 5 1-20; 5 21-43 и ве­ли­ка ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма код Јо­ва­на.

119

Под ле­ген­да­ма Ди­бе­ли­ус раз­у­ме по­бо­жне при­по­ве­сти о све­тим љу­ди­ма. Он пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу ети­о­ло­шких култ­ них ле­ген­ди ко­је слу­же да ле­ги­ти­ми­шу не­ки култ и би­о­граф­ ске, пер­со­нал­не ле­ген­де ко­је су по свом са­др­жа­ју по­уч­на ка­зи­ ва­ња о жи­во­ту, де­лу и смр­ти јед­ног све­тог чо­ве­ка. При­ме­ри за ле­ген­де: Ка­зи­ва­ња о ро­ђе­њу и де­тињ­ству Ису­со­вом код Ма­те­ја и Лу­ке (Мт 1 18–2 23; Лк 1 5–2 52).

Су­штин­ски на­пре­дак у окви­ру исто­ри­је фор­ми зна­чи­ла је спо­зна­ја да еван­ђел­ски из­ве­шта­ји о стра­да­њу по­ка­зу­ју ве­ли­ку за­тво­ре­ност. Ов­де се на­ла­зе ве­ћа сла­га­ња не­го у дру­гим де­ло­ ви­ма си­ноп­тич­ког пре­да­ња, ко­ја се пре све­га об­ја­шња­ва­ју ти­ ме што се у про­по­ве­ди за­јед­ни­ца под­се­ћа­ла на пут сво­га Го­спо­ да и у ње­му се утвр­ђи­ва­ла. Пре­да­ње из­ре­ка Ди­бе­ли­ус раз­ма­тра под па­ра­не­за­ма; оно је ма­ње у од­но­су на при­по­ве­дач­ки ма­те­ри­јал. Под „па­ра­не­зом“ се у ужем сми­слу не ми­сли на фор­му, већ на ин­тен­ци­ју јед­ног ка­зи­ва­ња. Пре­дањ­ске фор­ме па­ра­не­за су му­дро­сне из­ре­ке, по­ ре­ђе­ња, сли­ко­ви­ти из­ра­зи, ка­зи­ва­ња у па­ра­бо­ла­ма и за­по­ве­ сти. Па­ра­не­зе су пре­да­те пре све­га у окви­ру ка­ти­хет­ског по­у­ ча­ва­ња; ре­чи­ма учи­те­ља из­на­ла­зе се ре­ше­ња и пра­ви­ла за хри­ шћан­ски жи­вот. Про­цес на­стан­ка Еван­ђе­ља Ди­бе­ли­ус ана­ли­зи­ра уз по­моћ пој­ма збир­ке. Он по­ла­зи од Мар­ко­вог при­о­ри­те­та и сма­тра да су Ису­со­ве из­ре­ке на­ста­ле ра­но, док су ка­зи­ва­ња на­ста­ла тек ка­сни­је. У Ди­бе­ли­у­со­вом кон­цеп­ту исто­ри­је фор­ми за кри­ти­ку је то што се као по­ла­зна тач­ка це­ло­куп­ног ра­но­хри­шћан­ског пре­да­ња узи­ма бо­го­слу­жбе­на про­по­вед. Ово се ко­си са чи­ње­ ни­ца­ма да су раз­не „Sitz im Le­ben“ фор­ми­ра­ле по­ста­нак ра­но­ хри­шћан­ске тра­ди­ци­је. Прет­по­став­ка про­по­ве­ди као „Ur­sitz“ свих пре­дањ­ских фор­ми оте­жа­ва кон­крет­но исто­риј­ско и со­ ци­о­ло­шко свр­ста­ва­ње по­је­ди­нач­них пре­да­ња. Та­ко­ђе, код Ди­ бе­ли­у­са по­сто­ји не­спо­ра­зум у ана­ли­зи при­по­ве­дач­ког ма­те­ри­ ја­ла, са јед­не стра­не, и пре­да­ња из­ре­ка, са дру­ге, ко­јом се ба­ви са­же­то, са­мо у по­гле­ду функ­ци­о­нал­ног аспек­та, па­ра­не­за. 120

Лек­ти­ра M. Di­be­li­us, Die For­mgeschic­hte des Evan­ge­li­ums, 1-34.

За раз­ли­ку од Ди­бе­ли­у­са Рудолф Бултман по­сту­па ана­ли­ тич­ки, при че­му нај­пре ис­тра­жу­је тра­ди­ци­о­нал­ни ма­те­ри­јал и та­ко за­до­би­ја кри­те­ри­ју­ме за опис вр­сте ко­ји сле­ди. Он пра­ви основ­ну раз­ли­ку из­ме­ђу пре­да­ња Ису­со­вих из­ре­ка (= ре­чи) и при­по­ве­сног ма­те­ри­ја­ла. Бе­сед­нич­ки ма­те­ри­јал (= Ису­со­ве ре­ чи) се на­да­ље де­ли на апоф­тег­ма­та и ре­чи Го­спод­ње. Апоф­тег­ма­та су „одељ­ци чи­ју по­ен­ту са­чи­ња­ва јед­на у крат­ким окви­ри­ма са­же­та из­ре­ка Ису­со­ва“.96 Нај­ва­жни­ју гру­ пу апоф­тег­ма­та са­чи­ња­ва­ју рас­пра­ве и школ­ски раз­го­во­ри ко­ ји као по­ла­зну тач­ку углав­ном узи­ма­ју је­дан Ису­сов по­сту­пак и за­вр­ша­ва­ју се у Ису­со­вој из­ре­ци (при­ме­ри: Мк 2 23-28; 3 1-6). Дру­гу гру­пу апоф­тег­ма­та чи­не би­о­граф­ска апоф­тег­ма­та ко­ја са­др­же не­ки до­га­ђај из Ису­со­вог жи­во­та и у ко­ји­ма се ра­ди о Ису­со­вој лич­но­сти и од­но­су пре­ма њој (сле­до­ва­ње или од­ ба­ци­ва­ње; при­ме­ри: Мк 1 16-20; 10 13-16). Булт­ман сма­тра да су апоф­тег­ма­та „иде­ал­не сце­не у ко­ји­ма се у јед­ном кон­крет­ ном слу­ча­ју огле­да те­мељ­но убе­ђе­ње ко­је за­јед­ни­ца ве­зу­је за Ису­са“.97 Из­ре­ка је на­пра­ви­ла си­ту­а­ци­ју, а не обр­ну­то – да је из си­ту­а­ци­је на­ста­ла из­ре­ка. Под ре­чи­ма Го­спод­њим Булт­ман разу­ме ма­ње це­ли­не, „ко­је су би­ле са­мо­стал­ни тра­ди­ци­о­нал­ ни одељ­ци или су пак то мо­гли да бу­ду“.98 Ова­мо спа­да­ју ре­чи ко­је Исус из­го­ва­ра као учи­тељ му­дро­сти (нпр. Мт 6 34; Лк 6 39), про­роч­ке и апо­ка­лип­тич­ке ре­чи (нпр. Мк 13 12; Мт 11 5-6), пра­ви­ла за­јед­ни­це (нпр. Мт 16 10сс) и за­кон­ске ре­чи (нпр. Мк 3 4; 11 25), као и „ја-ре­чи“ у ко­ји­ма Исус го­во­ри о свом до­ла­ску (Мт 10 34-36) или као Вас­кр­сли го­во­ри о сво­јој лич­но­сти (Мт 28 18-20). Та­ко­ђе и па­ра­бо­ле Булт­ман ра­чу­на у пре­да­ње ре­чи Го­ спод­њих, при че­му ис­ти­че да су па­ра­бо­ле у осно­ви на­ста­ле на ара­меј­ском тлу и не по­ка­зу­ју је­ли­ни­стич­ки ути­цај. У окви­ру пре­да­ња при­по­ве­сног ма­те­ри­ја­ла на­ро­чит зна­чај 96 97 98

R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, 8. Исто, 41. Исто, 73.

121

има­ју ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма. Чу­да су при­че у чи­јем сре­ди­шту се на­ла­зи са­мо чу­до, а не Ису­со­ва из­ре­ка (он­да би се ра­ди­ло о апоф­тег­ми). Булт­ман у осно­ви пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу чу­да ис­ це­ље­ња и при­род­них чу­да, ко­ја он, са ма­лим из­у­зе­ци­ма, сма­ тра не­ис­то­риј­ским.99 Чу­да ис­це­ље­ња (нпр. Мк 1 21-28; 5 1-21) су че­шћа од при­род­них чу­да (нпр. Мк 4 37-41; 6 45-52) по­што су чу­да у си­ноп­тич­кој тра­ди­ци­ји при­мар­но по­ка­за­те­љи „ме­си­јан­ ске си­ле“, тј. „бо­жан­ске мо­ћи“ Ису­со­ве.100 Булт­ма­ну је ста­ло да при­ли­ком ана­ли­зе из­дво­ји стил­ске цр­ те и ти­пич­не мо­ти­ве јед­ног ка­зи­ва­ња о чу­ду да би на тај на­чин до­шао до „про­чи­шће­них“ пра­фор­ми пре­да­ња. Оста­ли при­по­ве­сни ма­те­ри­јал Булт­ман са­жи­ма под на­ зив ка­зи­ва­ња и ле­ген­де. Ле­ген­да је по ње­му јед­на ре­ли­гиј­скопо­уч­на при­ча у ко­јој се ра­ди или о ве­ри и кул­ту за­јед­ни­це (= култ­на ле­ген­да) или о жи­во­ту јед­ног вер­ског хе­ро­ја (= би­о­ граф­ска ле­ген­да). У по­је­ди­но­сти­ма Булт­ман об­ра­ђу­је кр­ште­ ње и ку­ша­ње Ису­со­во, пре­о­бра­же­ње, ула­зак у Је­ру­са­лим, исто­ ри­ју стра­да­ња, као и при­че о ро­ђе­њу и вас­кр­се­њу. Булт­ма­нов рад у окви­ру исто­ри­је фор­ми у још ве­ћој ме­ри од Ди­бе­ли­у­са по­ла­зи од дис­кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу Ису­са и све­ до­чан­ства за­јед­ни­це. Кри­тич­ки тре­ба пи­та­ти да ли је до­вољ­но као обра­зло­же­ње упо­тре­бље­но ука­зи­ва­ње на ки­риг­мат­ски ка­ рак­тер тра­ди­ци­је, да би се из Еван­ђе­ља за­до­би­је­на сли­ка кон­ ти­ну­и­те­та из­ме­ђу пре- и пост­ва­скр­сног Ису­са у пот­пу­но­сти при­пи­са­ла те­о­ло­ги­ји за­јед­ни­це. Лек­ти­ра R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, 1-8. За раз­ли­ку од М. Ди­бе­ли­ју­са и Р. Булт­ма­на јед­ну дру­гу ме­то­до­ло­ шку по­ла­зну тач­ку би­ра К. Бергер. Он исто­ри­ју фор­ми схва­та као по­ве­зи­ва­ње кри­ти­ке вр­сте и исто­ри­је вр­сте, при че­му он у кри­ти­ци вр­сте са­жи­ма ком­па­ра­тив­не тек­сто­ве при­мар­но са ре­то­рич­ке тач­ ке гле­ди­шта. Бер­гер од исто­ри­је вр­сте одва­ја пи­та­ње усме­не пред­и­ сто­ри­је јед­ног тек­ста, та­ко да он фак­тич­ки по­ла­зи са­мо од ли­те­рар­ 99

За раз­ли­ку од К. Бер­ге­ра, Ф. Хан са пра­вом на­гла­ша­ва еле­мен­тар­ ни зна­чај усме­не фа­зе пре­да­ња за при­ме­ре­но од­ре­ђи­ва­ње фор­ме но­ во­за­вет­них тек­сто­ва. Чак и ако је од­ре­ђи­ва­ње усме­ног пре­но­ше­ња тек­ста у по­је­ди­нач­ним слу­ча­је­ви­ма не­си­гур­но и де­ком­по­зи­ци­ја тек­ сто­ва са ста­но­ви­шта пи­та­ња исто­ри­је фор­ми ни­је увек мо­гу­ћа, код исто­ри­је фор­ми се увек ра­ди о јед­ном фун­да­мен­тал­ном пи­та­њу ко­је гарантује увид у по­ста­нак но­во­за­вет­них тек­сто­ва и ти­ме у исто­ри­ју ра­ног хри­шћан­ства.

Као ре­зул­тат ових на­цр­та исто­ри­је фор­ми од ко­га се не мо­ же од­у­ста­ти тре­ба кон­ста­то­ва­ти да усме­ни ста­ди­јум пре­да­ња пред­ста­вља су­штин­ску осно­ву тра­ди­ци­је из ко­је су про­и­за­ шли но­во­за­вет­ни спи­си. Она се мо­же уви­де­ти у изо­ло­ва­ним пре­дањ­ским це­ли­на­ма ко­је со­ци­о­ло­шки при­мар­но тре­ба при­ пи­са­ти ра­но­хри­шћан­ским за­јед­ни­ца­ма, а не по­је­дин­ци­ма. Са дру­ге стра­не, ра­зно­ли­кост у пој­мо­ви­ма ко­ја се обра­зла­же раз­ ли­чи­тим по­че­ци­ма, као и не­си­гур­ност при­ли­ком ре­кон­струк­ ци­је „Sitz im Le­ben“ чи­не ја­сним да јед­на оп­ште­при­зна­та исто­ ри­ја фор­ми Но­во­га За­ве­та још увек ни­је на­пи­са­на. Не по­сто­ји при­ступ јед­ном за­тво­ре­ном си­сте­му, већ пи­та­ња ко­ја се на­сто­ је при­ме­ни­ти у ег­зе­ге­зи. За про­ду­бљи­ва­ње уви­да у исто­ри­ју фор­ми нео­п­ход­на су ис­тра­жи­ва­ња по­је­ди­нач­них вр­ста и пре­ дањ­ских оде­ља­ка у ве­ли­ком бро­ју ка­ко су до са­да при­ло­же­ни.

Уп. исто, 244.

100

122

них вр­ста. На тај на­чин од­у­ста­је од усме­не фа­зе пре­да­ња јед­ног тек­ ста као ва­жног ста­ди­ју­ма у на­стан­ку фор­ми. То је је­дан спор­ни по­ сту­пак, по­што упра­во усме­на фа­за пре­да­ња до­пу­шта увид у ли­те­рар­ ну спе­ци­фич­ност но­во­за­вет­них тек­сто­ва и омо­гу­ћа­ва раз­у­ме­ва­ње тек­ста у по­је­ди­нач­ним фа­за­ма пре­но­ше­ња. Ра­но­хри­шћан­ске тра­ди­ ци­је прет­по­ста­вља­ју по­сто­ја­ње усме­ног пре­да­ња (Q; Лк 1 1-4; Јн 21 25), и еван­ђељ­ски тек­сто­ви се ни на јед­ном ступ­њу не мо­гу раз­у­ме­ ти као чи­сто ли­те­рар­ни, ин­ди­ви­ду­ал­ни про­дук­ти. Јед­но у мо­дер­ном сми­слу ли­те­рар­но кон­ци­пи­ра­но Еван­ђе­ље, без ви­дљи­вог по­ве­зи­ва­ ња са по­сто­је­ћом усме­ном тра­ди­ци­јом за­јед­ни­це, ни­ка­да ни­је по­сто­ ја­ло! Осим то­га, Бер­гер не вр­ши ег­зе­ге­зу тек­сто­ва, та­ко да се свр­ста­ ва­ње тек­сто­ва у по­сту­ли­ра­не вр­сте не мо­же обра­зло­жи­ти у за­до­во­ ља­ва­ју­ћој ме­ри.

Уп. исто, 234.

123

7. 5. Ода­бра­не фор­ме си­ноп­тич­ког пре­да­ња 7. 5. 1. Па­ра­бо­ле* Ли­те­ра­ту­ра

Eic­hholz, G., Gle­ic­hnis­se der Evan­ge­lien, 41984. – Er­le­mann, K., Gle­ic­ hni­sa­u­sle­gung, UTB 2093, 1999. – Fuchs, E., Zur Fra­ge nach dem hi­sto­ rischen Je­sus, 21965. – Funk, R. W., A Struc­tu­ra­list Ap­pro­ach to the Pa­ ra­bles, Se­me­ia 1, 1974. – Har­nisch, W., Die Gle­ic­hni­serzählun­gen Je­su, UTB 1343, 42001. – He­i­nin­ger, B., Me­tap­ho­rik, Erzählstruk­tur und sze­ nisch-dra­ma­tische Ge­stal­tung in den Son­der­gut­gle­ic­hnis­sen bei Lu­kas, NTA NF 24, 1991. – Je­re­mi­as, J., Die Gle­ic­hnis­se Je­su, 101984. – Jülic­her, A., Die Gle­ic­hni­se­re­den Je­su I-II, 21910. – Jüngel, E., Pa­u­lus und Je­sus, HUTh 2, 61986. – Kähler, Chr., Je­su Gle­ic­hnis­se als Po­e­sie und The­ra­ pie, WUNT 78, 1995. – Kla­uck, H.-J., Al­le­go­rie und Al­le­go­re­se in synop­ tischen Gle­ic­hni­stex­ten, NTA NF 13, 21987. – Lin­ne­mann, E., Gle­ic­hni­ se Je­su, 71978. – Mell, U. (изд.), Die Gle­ic­hni­sre­den 1899-1999. Be­i­träge zum Di­a­o­log mit Adolf Jülic­her, BZNW 103, 1999. – Per­rin, N., Je­sus and the Lan­gu­a­ge of the King­dom, 1976. – Rau, E., Re­den in Vol­lmacht, FR­ LANT 149, 1990. – Ri­co­e­ur, P., Stel­lung und Funk­tion der Me­tap­her in der bi­blischen Sprac­he, у: исти/Jüngel, E., Me­tap­her. Zur Her­me­ne­u­tik re­li­giöser Sprac­he, EvTh Son­der­heft 1974, 45-70. – The­is­sen, G. – Merz, A., Der hi­sto­rische Je­sus, 21997, 286-310. – Via, D. O., Die Gle­ic­nis­se Je­ su, BEvTh 57, 1970. – We­der, H., Die Gle­ic­hnis­se Je­su als Me­tap­hern, FR­ LANT 120, 41990.

Ме­ђу раз­ли­чи­тим вр­ста­ма ко­је су ушле у еван­ђељ­ско пре­да­ ње па­ра­бо­ле за­у­зи­ма­ју по­себ­но ме­сто, по­што су оне ре­ле­вант­ не и за Ису­со­ву про­по­вед и за си­ту­а­ци­ју и са­мо­ра­зу­ме­ва­ње ра­но­хри­шћан­ских за­јед­ни­ца. За про­у­ча­ва­ње па­ра­бо­ла основ­ но оста­је дво­том­но де­ло А. Ји­ли­хе­ра у ко­ме се ар­гу­мен­то­ва­ но од­ба­цу­је але­го­риј­ска ин­тер­пре­та­ци­ја па­ра­бо­ла и аде­кват­ но се об­ја­шња­ва тер­ми­но­ло­ги­ја (па­ра­бо­ла, пра­ва па­ра­бо­ла, па­ ра­диг­мат­ска при­по­вест, сли­ко­ви­ти и са­др­жај­ни [= стварни] део, ter­ti­um com­pa­ra­ti­o­nis). * Не­мач­ку реч Gle­ic­hniss по пра­ви­лу пре­во­ди­мо реч­ју грч­ког по­ре­кла па­ ра­бо­ла (parabolh,). Ме­ђу­тим, по­што се у из­вор­ном не­мач­ком тек­сту пра­ви раз­ ли­ка из­ме­ђу Gle­ic­hnis и Pa­ra­bel, по­след­њу пре­во­ди­мо као пра­ва па­ра­бо­ла. Ра­ди се о јед­ној фи­не­си у не­мач­ком је­зи­ку ко­ју је при­ли­ком пре­во­да те­шко сле­ди­ти. Та­ко нпр. и на ен­гле­ском се сле­ди грч­ка реч pa­ra­ble. (прим. прев).

124

Р. Булт­ман је пре­у­зео и раз­ра­дио ове уви­де са ста­но­ви­шта исто­ри­је фор­ми. По­ла­зна тач­ка ње­го­вих ана­ли­за је јед­но­став­ на сли­ка код ко­је се пред­ста­ва и са­др­жај без по­ред­бе­не пар­ ти­ку­ле ста­вља­ју јед­на по­ред дру­ге (при­ме­ри: Мк 2 17.21; Мт 5 14). Гра­да­ци­је сли­ка је­су хи­пер­бо­ле (Мт 5 29с; 6 3; 10 30) и па­ра­ док­си (Мт 10 39; Мк 4 25; 10 44). Ме­та­фо­ра (Мт 5 13; 7 13с; Лк 9 62) је срод­на са сли­ком ре­чи. Она пред­ста­вља скра­ће­но по­ре­ ђе­ње код ко­га не­до­ста­је по­ред­бе­на пар­ти­ку­ла и сли­ка озна­ча­ ва ствар. Ме­та­фо­ру, да­кле, тре­ба раз­у­ме­ти као јед­ну вр­сту не­ у­прав­ног го­во­ра. Јед­но­став­но по­ре­ђе­ње по­пут „као...та­ко“ сре­ ће се ре­ла­тив­но рет­ко (Мт 10 16; 24 27). Ствар­на па­ра­бо­ла или па­ра­бо­ла у ужем сми­слу раз­ли­ку­је се од по­ре­ђе­ња и сли­ке ре­чи по сво­јој оп­шир­но­сти (уп. Мк 4 2629; Мт 11 16-19; Лк 15 4-7.8-10). Она опи­су­је јед­ну ствар­ност ко­ја се че­сто мо­же сре­сти у сва­ко­днев­ном жи­во­ту и из­и­ску­је од слу­ ша­о­ца да до­не­се суд на осно­ву соп­стве­ног ис­ку­ства. Док па­ра­бо­ла при­по­ве­да о јед­ном ти­пич­ном, тј. ре­дов­ном про­це­су, пра­ва па­ра­бо­ла из­но­си је­дан за­ни­мљив по­је­ди­нач­ни слу­чај (нпр. Лк 15 11-32). При­по­ве­дач­ко вре­ме је про­шло, за раз­ли­ку од па­ра­бо­ле. По­чев од Јили­хе­ра до­ми­нант­на је прет­ по­став­ка да се сли­ко­ви­ти део и део ко­ји се од­но­си на са­му ствар јед­не па­ра­бо­ле, тј. јед­не пра­ве па­ра­бо­ле су­сре­ћу у јед­ној тач­ки (ter­ti­um com­pa­ra­ti­o­nis) на ко­ју тре­ба упу­ти­ти у ег­зе­ге­зи. Те­шко­ћа овог ер­ми­нев­тич­ког ак­си­о­ма се са­сто­ји у то­ме што се па­ра­бо­ле и пра­ве па­ра­бо­ле мо­гу по пра­ви­лу ту­ма­чи­ти на ви­ше по­ред­бе­них та­ча­ка, да­кле, не вр­ху­не са­мо у јед­ној, већ у ви­ше та­ча­ка.101 Срод­не пра­вој па­ра­бо­ли су па­ра­диг­мат­ске при­по­ве­сти (уп. Лк 10 30-37), али у њи­ма не­до­ста­је сли­ко­ви­ти еле­мент. Је­дан па­ ра­диг­мат­ски по­сту­пак се не из­ла­же пре­о­бу­чен у сли­ку, већ не­ по­сред­но на ни­воу са­ме ства­ри. Из ме­та­фо­ре се раз­ви­ла але­го­ри­ја. Ов­де по­сто­ји ви­ше по­ ред­бе­них та­ча­ка из­ме­ђу сли­ке и ства­ри. Сли­ка се ски­ци­ра на 101 О стил­ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма па­ра­бо­ла (са­же­тост ка­зи­ва­ња, сцен­ ска дво­дел­ност, јед­но­о­бра­зна рад­ња, пре­кид по­сле по­ен­те) уп. R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, 203cc.

125

осно­ву ства­ри, та­ко да сли­ко­ви­ти део по­се­ду­је пре­ки­де и на­пе­ то­сти (уп. Мк 4 13-20; Мт 13 36-43). Раз­ли­ка из­ме­ђу па­ра­бо­ле и пра­ве па­ра­бо­ле, са јед­не стра­не, и але­го­ри­је, са дру­ге стра­не, на­ла­зи се, по Булт­ма­ну, у то­ме што па­ра­бо­ла и пра­ва па­ра­бо­ ла „зах­те­ва­ју пре­но­ше­ње јед­ног (на не­у­трал­ном ма­те­ри­ја­лу за­ до­би­је­ног) су­да на по­ље ди­ску­си­је. Код але­го­ри­је се не ра­ди о пре­но­ше­њу су­да већ о јед­ној ствар­но­сти ко­ја се од­и­гра­ва пре­ о­бу­че­на у та­јан­стве­ност и фан­та­зи­ју, ко­ја пак мо­же слу­жи­ти про­ро­штву или дру­гим ци­ље­ви­ма“.102 За раз­ли­ку од Јили­хе­ра и Булт­ма­на, да­нас се пра­ви раз­ли­ ка из­ме­ђу але­го­ри­је, але­го­ре­зе и але­го­ри­за­ци­је: але­го­ри­ја је ли­те­рар­на вр­ста, але­го­ре­за је ег­зе­гет­ски по­сту­пак (уп. Мк 4 13-20) и але­го­ри­за­ци­ја је се­кун­дар­но про­ши­ре­но ту­ма­че­ње јед­ ног сли­ко­ви­тог тек­ста.103 Док се код А. Ји­ли­хе­ра ту­ма­че­ње па­ра­бо­ла сво­ди на мо­рал­ ни апел, Ј. Је­ре­ми­ас по­ку­ша­ва да ин­те­гри­ше па­ра­бо­ле у Ису­со­ ву ес­ха­то­ло­шку про­по­вед Цар­ства Бо­жи­јег.104 У сво­јој ути­цај­ ној књи­зи он пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу три „Sitz im Le­ben“ (Исус, за­јед­ни­ца, Еван­ђе­ља) и на­ро­чи­то по­ку­ша­ва да ре­кон­стру­и­ше нај­ста­ри­ји слој Ису­со­вих ip­sis­si­ma vox, при че­му се (на­су­прот Ц. Х. Дод) не из­ра­жа­ва „ре­а­ли­зо­ва­на“, већ „ес­ха­то­ло­ги­ја у ре­ а­ли­за­ци­ји“.105 Но­ви мо­ме­нат у ис­тра­жи­ва­њу па­ра­бо­ла уве­ли су Е. Фукс и П. Ри­шер; они су схва­ти­ли па­ра­бо­ле као отво­ре­не је­зич­ке фор­ ме и мо­де­ле ми­шље­ња. Ме­та­фо­рич­ни је­зик од­ли­ку­је се „ви­ шком“ ко­ји слу­ша­о­ци тре­ба да пој­ме и жи­ве. На­до­ве­зу­ју­ћи се на сво­га учи­те­ља Е. Фук­са, Е. Ли­не­ман је ис­тра­жи­вао из­вор­ну си­ту­а­ци­ју у ко­јој су на­ста­ле па­ра­бо­ле, на­ сто­је­ћи да из­на­ђе „раз­гра­ни­че­ње“ из­ме­ђу су­да при­по­ве­да­ча и слу­ша­о­че­вог су­да.106 Па­ра­бо­ле ов­де ва­же за „је­зич­ки до­га­ 102 103 104

Исто, 214. Уп. H.-J. Kla­uck, Al­le­go­rie und Al­le­go­re­se, 52.92.

О пре­гле­ду исто­ри­ја­та ис­тра­жи­ва­ња уп. K. Er­le­mann, Gle­ic­hni­sa­u­sle­ gung, 11-52. 105 106

126

ђај“107 пу­тем ко­га се оно­ме ко­ме се обра­ћа да­је по­вод за ег­зи­ стен­ци­јал­но пре­у­мље­ње. Та­ко­ђе, Г. Ајнхолц ви­ди у про­по­ве­ди па­ра­бо­ла је­дан „до­га­ђај“,108 на­и­ме кон­ти­ну­и­ра­но де­ло Бо­жи­је, ко­јим се и чо­век по­зи­ва на де­ла­ње. На тај на­чин слу­ша­лац од по­сма­тра­ча по­ста­је уче­сник, уто­ли­ко ви­ше што се па­ра­бо­ла мо­же ту­ма­чи­ти као “као игра“109 са раз­ли­чи­тим уло­га­ма и сце­ на­ма, по ко­јој се и исто­ри­ја слу­ша­о­ца од­и­гра­ва у њој. Д. О. Виа у па­ра­бо­ла­ма ви­ди „естет­ске објек­те, ствар­на умет­нич­ка де­ла“110 чи­ја струк­ту­ра је пре­по­зна­тљи­ва ка­да се упо­ре­де са ан­тич­ком дра­мом (ко­ме­ди­ја, тра­ге­ди­ја). Са дру­ге стра­не, исто­риј­ско пи­та­ње о си­ту­а­ци­ји и ин­тен­ци­ји про­по­вед­ ни­ка па­ра­бо­ла, као и за­јед­ни­ца као пре­но­си­о­ца, оста­је по стра­ ни. Р. В. Функ на­гла­ша­ва отво­ре­ност па­ра­бо­ла; он пра­ви раз­ ли­ку из­ме­ђу илу­стра­тив­не (ком­па­ра­тив­не) и кре­а­тив­не (ме­ та­фо­рич­не) функ­ци­је ана­лог­ног је­зи­ка, на­су­прот ко­је се сва­ ко „исто­риј­ско ту­ма­че­ње“ по­ја­вљу­је као не­до­стат­но. Ме­та­фо­ ра не тр­пи ни „ter­ti­um com­pa­ra­ti­o­nis“, ни­ти пој­мов­но фик­си­ ра­ње, већ уно­си слу­ша­о­ца као уче­сни­ка у па­ра­бо­лу при че­му исто­вре­ме­но и чу­ва и от­кри­ва скри­ве­ност Бо­жи­ју. Х. Ве­дер сма­тра да се мо­же ре­кон­стру­и­са­ти исто­риј­ско је­згро Ису­со­вих па­ра­бо­ла и схва­ти­ти њи­хов сми­сао „са ста­ но­ви­шта ме­та­фо­ре“. Сле­ду­ју­ћи Е. Јун­ге­лу, он на­во­ди да ме­та­ фо­ра озна­ча­ва „прет­по­став­ку ду­ха, у ко­јој он хра­бро пред­ња­ чи мо­гућ­но­сти ствар­но­сти и у ко­јој он пу­тем за­хва­та од­ре­ђу­ је сво­ју исто­ри­ју“.111 На тај на­чин па­ра­бо­ле се по­ја­вљу­ју као прет­по­став­ка Ису­со­вог ду­ха, у њи­ма се бли­зи­на Цар­ства Бо­ жи­јег све­ту до­но­си као ан­ти­ци­па­ци­ја мо­гу­ћег и на тај на­чин као ствар­ност. У па­ра­бо­ла­ма је­зич­ка пред­ност го­вор­ни­ка за­ до­би­ја из­ве­стан об­лик у од­но­су на слу­ша­о­ца, и она (пред­ност) се за­тим пре­ва­зи­ла­зи у ак­ту раз­у­ме­ва­ња. Уто­ли­ко се па­ра­бо­ле мо­гу схва­ти­ти као је­зич­ка фор­ма Ису­со­ве љу­ба­ви пре­ма чо­ве­ 107 108 109

Уп. J. Je­re­mi­as, Gle­ic­hnis­se Je­su, 227.

110

Уп. E. Lin­ne­mann, Gle­ic­hnis­se Je­su, 35.

111

Исто, 38. Уп. G. Eic­hholz, Gle­ic­hnis­se, 20. Уп. G. Eic­hholz, Das Gle­ic­hnis als Spiel, EvTh 21, 1961, 309-326. D. O. Via, Gle­ic­hnis­se Je­su, 72. Уп. H. We­der, Gle­ic­hnis­se Je­su, 92.

127

ку; „Па­ра­бо­ле не по­ста­вља­ју не­ке оп­ште исти­не о Бо­гу и све­ ту; оне пре чи­не Бо­жи­ју бли­зи­ну све­ту до­га­ђа­јем“.112 Та­ко­ђе, В. Хар­ниш на­гла­ша­ва по­ет­ски и ан­ти­ци­па­тор­ски ка­рак­тер Ису­ со­вих па­ра­бо­ла. „Па­ра­бо­ла пред­ста­вља јед­ну на­ра­тив­ну фик­ ци­ју. Оно што усло­вља­ва струк­ту­ру ове фик­ци­је је­су сцен­ски од­ре­ђе­на рад­ња у три ак­та, као и по обра­сцу јед­ног драм­ског тро­у­гла ор­га­ни­зо­ва­на кон­сте­ла­ци­ја фи­гу­ра“.113 У па­ра­бо­ла­ма се у јед­ној сло­бод­ној фор­ми го­во­ри о сва­ко­днев­ном и оном што се пр­ви пут до­га­ђа и то дво­је се до­во­де у ве­зу. Пре­нос од ствар­ног ка мо­гу­ћем обез­бе­ђу­је ме­та­фо­ра, ко­ја во­ди слу­ша­о­ ца у ак­ту раз­у­ме­ва­ња ка но­вим уви­ди­ма. На­гла­ша­ва­ње ме­та­ фо­рич­ког ка­рак­те­ра за­до­би­ја озбиљ­ну је­зич­ку фор­му и сна­гу отва­ра­ња но­вих ствар­но­сти у Ису­со­вим па­ра­бо­ла­ма. Исто­вре­ ме­но, не­до­вољ­но вред­но­ва­ње си­ту­а­ци­је на­стан­ка па­ра­бо­ла во­ ди ка де­и­сто­ри­за­ци­ји; је­зич­ка сна­га па­ра­бо­ла гу­би се у је­зич­ кој игри ту­ма­ча. Усред­сре­ђи­ва­ња ту­ма­че­ња па­ра­бо­ла на ter­ti­um com­pa­ra­ti­o­ nis и са ти­ме по­ве­за­на ре­дук­ци­ја по­ет­ског до­при­но­са тек­ста ви­ше пу­та је, с пра­вом, кри­ти­ко­ва­на. Исто­вре­ме­но, по­ку­шај да се Ји­ли­хе­ро­во од­ба­ци­ва­ње але­го­риј­ског ту­ма­че­ња до­ве­де у пи­та­ње од­ви­ја се на ште­ту исто­риј­ске спо­зна­је и њој аде­кват­ ног те­о­ло­шког ту­ма­че­ња. Отво­ре­ност и ви­ше­слој­ност па­ра­бо­ ла не сме од­ве­сти у про­из­вољ­но ту­ма­че­ње. 7. 5. 2. Ве­жба

Ана­ли­за и ту­ма­че­ње Мк 4 30-32 (пар Мт 13 31-32; Лк 13 18-19; ЕвТм 20)

Па­ра­бо­ла о зр­ну го­ру­шич­ном на­ла­зи се ка­ко у Мар­ко­вој та­ко и у Q-вер­зи­ји. Из­вор­ну фор­му из­во­ра из­ре­ка чи­ни се да је са­ чу­вао Лу­ка, по­што код ње­га не­до­ста­ју сти­хо­ви ко­ји на­гла­ша­ва­ ју кон­траст Мк 4 31б.32а.114 Још јед­на спе­ци­фич­ност Q-вер­зи­је 112 113 114

Исто, 275. W. Har­nisch, Gle­ic­hni­serzählun­gen, 306.

Уп. це­ло­ви­ту ана­ли­зу H.-W. Kuhn, Älte­re Sam­mlun­gen im Mar­ku­se­van­ ge­li­um, StUNT 8, 1971, 99cc. – Дру­га­чи­ји при­ступ ну­ди F. Ko­gler, Das Dop­pel­ gle­ic­hnis vom Sen­fkorn und vom Sa­u­er­te­ig in se­i­ner tra­di­ti­on­sgeschic­htlic­hen Ent­wic­klung, FzB 59, 1988, по ко­ме па­ра­бо­лу о зр­ну го­ру­ши­чи­ном тре­ба ту­ма­

128

са­сто­ји се у то­ме што она из­ри­чи­то го­во­ри о јед­ном чо­ве­ку ко­ ји зр­но го­ру­шич­но ба­ца у свој врт. На­гла­ша­ва се раз­ра­ста­ње у др­во на чи­јим гра­на­ма ће се на­ста­ни­ти пти­це. Ме­шо­ви­ти ци­ тат на кра­ју па­ра­бо­ле по­ка­зу­је, као и код Мк, при­зву­ке из Дан 4 12.21; Јез 31 6; Пс 103 12 (LXX). Из­вор­ност дво­стру­ког пи­та­ња на по­чет­ку па­ра­бо­ле код Лу­ке је спор­на (уп. Лк 18 3а), док слич­ ност са Мар­ком ука­зу­је да је па­ра­бо­ла у Q од по­чет­ка пре­да­та са увод­ним дво­стру­ким пи­та­њем. У Мк 4 30-32 не пре­по­зна­ју се ре­дак­ци­о­нал­ни до­да­ци, та­ко да је Мар­ко нај­ве­ро­ват­ни­је и имао као пред­ло­жак ту па­ра­бо­ лу. Ма­теј ну­ди ме­шо­ви­ту фор­му из Мар­ка и Q, увод у ст. 31а је ре­дак­ци­о­на­лан (уп. Мт 13 24). То­ми­но Еван­ђе­ље се осла­ња на Ма­те­је­во пре­да­ње (h` ba­si­lei,a tw/n ouvranw/n) и ја­сно по­ка­зу­је се­кун­дар­не за­хва­те: пи­та­ње уче­ни­ка на по­чет­ку, зе­мља за об­ ра­ду; го­ру­ши­чин грм – као за­шти­та за пти­це, бри­са­ње ста­ро­ за­вет­них при­зву­ка. При­ли­ком ту­ма­че­ња па­ра­бо­ле тре­ба пра­ ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу Мар­ко­ве и Q вер­зи­је. У Мар­ко­вом тек­ сту ја­сно се на­гла­ша­ва кон­траст из­ме­ђу mi­kro,te­ron o;n pa,ntwn sper­ma,twn tw/n ev­pi. th/j gh/j и mei/zon pa,ntwn tw/n la­ca,nwn. Ра­ ди се о па­ра­бо­ли кон­тра­ста, при че­му по­јам „па­ра­бо­ла“ ко­ји је на­во­ђен до са­да тре­ба до­пу­ни­ти. По­што Мк 4 30-32 опи­су­ је је­дан по­сту­пак ко­ји се ре­дов­но и увек на­но­во од­ви­ја и ко­ ри­сти се „ауто­ри­тет оп­ште­по­зна­тог и при­зна­тог“115 у ци­љу да се слу­ша­лац за­до­би­је за спо­зна­ју и са­гла­сност, овај текст тре­ ба са ста­но­ви­шта исто­ри­је фор­ми озна­чи­ти као па­ра­бо­лу у ужем сми­слу. У Q вер­зи­ји кон­траст ни­је та­ко из­ра­жен као код Мар­ка. У сре­ди­шту се на­ла­зи раст зр­на го­ру­шич­ног у др­во, при че­му се ак­це­нат ста­вља на за­вр­шни ста­ди­јум (...evn toi/j kla,do­ij auv­tou/). Спе­ци­фич­но­сти Q вер­зи­је (чо­век са­ди зр­но у сво­ме вр­ту, го­ру­ ши­чин грм озна­ча­ва се као др­во) и аорист као при­по­ве­дач­ко вре­ме ука­зу­ју на то да се ов­де, на­су­прот Мар­ку, пред­ста­вља је­ дан по­је­ди­на­чан слу­чај, та­ко да је са ста­но­ви­шта исто­ри­је фор­ чи­ти у кон­тек­сту те­о­ри­је о Дев­те­ро-Мар­ку. 115

A. Jülic­her, Gle­ic­hni­sre­den Je­su, 97.

129

ми реч о пра­вој па­ра­бо­ли. Те­шко је ре­ћи ко­ја вер­зи­ја се мо­же упо­тре­би­ти ка­да је реч о Ису­со­вој про­по­ве­ди. Обе вер­зи­је ве­ро­ват­но са­др­же се­кун­ дар­не еле­мен­те (Q: го­ру­ши­чин грм као др­во116; Мар­ко: на­гла­ ша­ва­ње кон­тра­ста у ст. 31б.32а), и ста­ро­за­вет­ни за­кљу­чак во­ ди по­ре­кло од пред­мар­ков­ске тј. Q-за­јед­ни­це. Ја­сно је пак да Исус сли­ком го­ру­ши­чи­ног ста­бла опи­су­је са­да­шњост и бу­дућ­ ност ba­si­lei,a tou/ qe­ou/. Не­при­мет­ном по­чет­ку Цар­ства Бо­жи­ јег, ње­го­вој још увек скри­ве­ној са­да­шњо­сти у чу­ди­ма и па­ра­ бо­ла­ма од­го­ва­ра­ју ве­ли­чан­стве­на бу­дућ­ност Цар­ства и Бо­жи­ ја вла­да­ви­на. 7. 5. 3. Ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма Ли­те­ра­ту­ра

Bus­se, U., Die Wun­der des Prop­he­ten Je­sus, FzB 24, 21979. – Ker­tel­ge, K., Wun­der Je­su im Mar­ku­se­van­ge­li­um, StANT 23, 1970. – Koch, D.-A., Die Be­de­u­tung der Wun­de­rerzählun­gen für die Chri­sto­lo­gie des Mar­ku­se­ van­ge­li­ums, BZNW 42, 1975. – Kol­lmann, B., Je­sus und die Chri­sten als Wun­dertäter, FR­LANT 170, 1996. – Исти, Ne­u­te­sta­men­tlic­he Wun­der­ geschic­hten, 2002. – Kratz, R., Ret­tungswun­der, 1979. – Pet­zke, G., Die Tra­di­ti­o­nen über Apol­lo­ni­us von Tyana und das NT, SCHNT 1, 1970. – Schen­ke, L., Die Wun­de­rerzählun­gen des Mar­ku­se­van­ge­li­ums, 1974. – Suhl, A., (изд.), Der Wun­der­be­griff im Ne­uen Te­sta­ment, WdF 295, 1980. – The­is­sen, G., Ur­chri­stlic­he Wun­der­geschic­hten, StNT 8, 51987. – Trunk, D., Der mes­si­a­nische He­i­ler, HBS 3, 1994. – Wol­ter, M., Inschri­ ftlic­he He­i­lung­sbe­ric­hte und ne­u­te­sta­men­tlic­he Wun­de­rerzählun­gen, у: Stu­dien und Tex­te zur For­mgeschic­hte, TANZ 7, 1992, 135-175. – Zel­ler, D., Wun­der und Be­kenntnis, BZ 25 (1981), 204-222.

Док М. Ди­бе­ли­ус кла­си­фи­ку­је ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма де­лом као па­ра­диг­ме, де­лом као но­ве­ле, за Р. Булт­ма­на је ка­рак­те­ри­стич­ но већ по­ме­ну­то раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу чу­да ис­це­ље­ња и при­ род­них чу­да. Ти­пич­ну струк­ту­ру чу­да ис­це­ље­ња Булт­ман де­ мон­стри­ра на при­ме­ру из­го­на де­мо­на (ег­зор­ци­зми):117 1. У екс­по­зи­ци­ји се из­ла­же те­жи­на стра­да­ња (ду­жи­на и опа­ сност бо­ле­сти, уза­луд­ни по­ку­ша­ји ле­ка­ра) да би се та­ко под­ву­ 116 117

130

Уп. J. Je­re­mi­as, Gle­ic­hnis­se Je­su, 146. Уп. R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, 224.236cc.

кла ве­ли­чи­на чу­де­сног де­ла Ису­со­вог. 2. Сле­ди су­срет чу­до­твор­ца и де­мо­на при­ли­ком ко­га де­ мон мо­ра да при­зна над­моћ Си­на Бо­жи­јег. 3. Де­мо­ну се та­да на­ре­ђу­је да на­пу­сти бо­ле­сни­ка. Ис­це­ље­ ње се при­ли­ком из­го­на де­мо­на ни­ка­да не до­га­ђа пу­тем до­ди­ ра, већ пу­тем за­по­вед­нич­ке ре­чи. 4. По­след­њи пут де­мон де­мон­стри­ра сво­ју моћ при­ли­ком из­ла­ска из бо­ле­сни­ка. Та­да де­мон че­сто гла­сно ви­че или се бо­ ле­сник ба­ца на јед­ну и на дру­гу стра­ну. Успех чу­да се мо­же де­ мон­стри­ра­ти та­ко што не­ка­да од­у­зе­ти узи­ма сво­ја но­си­ла и од­ла­зи ку­ћи. 5. Ути­сак ко­ји је ис­це­ље­ње оста­ви­ло на по­сма­тра­че опи­су­ је се на кра­ју одељ­ка. При­сут­ни су за­па­ње­ни; они хва­ле моћ чу­до­твор­ца и при­зна­ју да та­ко не­што још ни­ка­да ни­су ви­де­ли (Булт­ман: акла­ма­ци­ја; Ди­бе­ли­ус: хор­ски за­кљу­чак). Но­ви­ја ди­ску­си­ја о ра­но­хри­шћан­ским чу­ди­ма ви­ше се не огра­ни­ча­ва на у но­вом ве­ку дру­го до­ми­нант­но пи­та­ње о до­га­ ђај­ном ка­рак­те­ру. По­сто­ји ши­ри кон­сен­зус да је Ису­со­во чу­до­ твор­ство у по­гле­ду чу­де­сних спон­та­них ис­це­ље­ња и ег­зор­ци­ за­ма нео­спор­но.118 Г. Тај­сен ана­ли­зи­ра ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма са ста­но­ви­шта исто­ри­је фор­ми. Он ди­фе­рен­ци­ра еле­мен­те ко­ји струк­ту­ри­шу ка­зи­ва­ња и по­је­ди­нач­не мо­ти­ве и ис­тра­жу­је њи­ хо­ву функ­ци­ју уну­тар ра­но­хри­шћан­ске за­јед­ни­це. Као „сим­бо­ лич­ке рад­ње“119 ка­зи­ва­ње о чу­ди­ма по­се­ду­ју ви­ше ди­мен­зи­ја. Тај­сен раз­ли­ку­је њи­хо­ву хри­сто­ло­шку, ег­зи­стен­ци­јал­ну и со­ ци­јал­ну функ­ци­ју. Хри­сто­ло­шка функ­ци­ја се очи­ту­је пре све­ га у по­ра­сту зна­ча­ја Ису­со­ве лич­но­сти, ег­зи­стен­ци­јал­на у пре­ ва­зи­ла­же­њу не­га­тив­ног мо­мен­та у људ­ском по­сто­ја­њу, а со­ци­ јал­на у ле­ги­ти­ма­ци­ји но­вих фор­ми жи­во­та. Ка­зи­ва­ња о чу­ди­ ма ле­ги­ти­ми­шу пре­сту­па­ње нор­ми; та­ко нпр. Ису­со­во ис­це­ље­ ње у су­бо­ту (уп. Мк 3 1-6) и ње­го­ва прак­са опра­шта­ња гре­хо­ва (уп. Мк 2 1-12) омо­гу­ћа­ва­ју ње­го­вим след­бе­ни­ци­ма но­ви од­нос пре­ма нор­ма­ма ју­деј­ске ре­ли­ги­о­зно­сти. 118

Уп. нпр. G. The­is­sen, Ur­chri­stlic­he Wun­der­geschic­hten, 274.

119 Уп. G. The­is­sen, Ur­chri­stlic­he Wun­der­geschic­hten, 229cc; на­да­ље G. The­

is­sen – A. Merz, Der hi­sto­rische Je­sus (в. го­ре 7.5.1), 256-284.

131

Ана­ли­зу мар­ков­ског пре­да­ња чу­да са ста­но­ви­шта исто­ри­ је ре­дак­ци­је из­вр­ши­ли су К. Кер­тел­ге, Л. Шен­ке и Д.-А. Кох. Мар­ко ин­те­гри­ше чу­да у свој при­каз пу­та Ису­со­вог и ин­тер­ пре­ти­ра их хри­сто­ло­шки. На тај на­чин он пре­у­зи­ма је­дан еле­ мент ко­ји је већ има­нен­тан ка­зи­ва­њи­ма о чу­ди­ма и по­ста­вља га у је­дан ком­плек­сан те­о­ло­шки кон­текст раз­у­ме­ва­ња. По­што Ису­сов пут во­ди на крст, пот­пу­но по­зна­ње ње­го­ве лич­но­сти за­до­би­ја се тек по­сле вас­кр­се­ња. Због то­га је моћ Ису­со­ва ко­ ја до­ла­зи до из­ра­жа­ја у чу­ди­ма моћ рас­пе­тог. Мар­ко ту­ма­чи сла­ву Си­на Бо­жи­јег ко­ји чи­ни чу­да са ста­но­ви­шта кр­ста и вас­ кр­се­ња. Још увек је спор­но пи­та­ње ка­ко се ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма мо­ гу раз­у­ме­ти у да­на­шње вре­ме. Ви­ше пу­та је из­ра­же­но ми­шље­ ње да се код ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма не ра­ди о на­гла­ша­ва­њу Ису­ со­вих чу­до­твор­них спо­соб­но­сти, већ је њи­хов циљ про­по­вед оно­га што вас­кр­сли Хри­стос зна­чи за ве­ру­ју­ће. На тај на­чин се прак­са чу­да за­ме­њу­је оп­штом по­ру­ком чу­да.120 Код ове ин­ тер­пре­та­ци­је оста­је пи­та­ње да ли се ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма и по­ ру­ка ко­ју из­ра­жа­ва­ју за­и­ста мо­гу одво­ји­ти. Мо­же ли се по­сти­ ћи тран­сфор­ма­ци­ја ки­риг­мат­ског ис­ка­за, ка­да је исто­вре­ме­но ка­зи­ва­ње као та­кво без зна­ча­ја? Ви­ше сми­сла има је­дан дру­ги при­ступ: ка­зи­ва­ње о чу­ду је не­за­мен­љи­во, али исто­вре­ме­но и оно, као и сва­ки текст, де­ли ви­ше­знач­ност ис­при­по­ве­да­ног. Ову ви­ше­знач­ност ве­ра по­и­ма као чу­до; ве­ра пре­по­зна­је у ка­ зи­ва­њи­ма о чу­ди­ма за­ди­вљу­ју­ћи за­хват Бо­жи­ји у све­ту, за­хват ко­ји за циљ има ис­це­ље­ње чо­ве­ка. 7. 5. 4. Ве­жба

Ана­ли­за и ту­ма­че­ња Мк 7 31-37

При­по­вест о ис­це­ље­њу глу­во­не­мог121 на­ла­зи се са­мо код Мар­ ка. Еван­ђе­лист Ма­теј ју је ве­ро­ват­но про­чи­тао, али ју је у 15 29-31 унео у је­дан су­мар­ни из­ве­штај о Ису­со­вим ис­це­ље­њи­ма. 120 Та­ко нпр. W. Schmi­thals, Wun­der und Gla­u­be. Eine Ausle­gung von Mk 4, 35–6, 6a, BSt 59, 1970. 121

132

За ана­ли­зу уп. K. Ker­tel­ge, Wun­der Je­su im Mar­ku­se­van­ge­li­um, 157-161.

Опис тра­се пу­то­ва­ња у ст. 31 је Мар­ков за­хват, на­во­де се ме­ ста ко­ја су већ ра­ни­је по­ме­ну­та у Еван­ђе­љу (уп. Мк 3 8; 5 20; 7 24). Из­вор­но пе­ри­ко­па ни­је по­се­до­ва­ла ни ме­сто ни вре­ме као што по­ка­зу­је по­че­так у пре­зен­ту у ст. 32 (kai. fe,ro­u­sin). Мар­ ков­ској ре­дак­ци­ји тре­ба при­пи­са­ти и ст. 36. Ов­де из­го­во­ре­ на за­бра­на не са­мо што пре­ки­да ток ка­зи­ва­ња, већ се су­прот­ ста­вља тен­ден­ци­ји акла­ма­ци­је у ст. 37 да се чу­до­тво­рац хва­ ли и про­сла­вља. Осим то­га, ст. 36 по­се­ду­је Мар­ков во­ка­бу­лар: di­a­ste,lle­sqai (уп. Мк 5 43; 9 9) khru,ssein (уп. Мк 1 4.7.14.38.45; 3 14; 5 20; 6 12; 13 10). Из­вор­на при­по­вест об­у­хва­та да­кле ст. 3235.37, при че­му се у сре­ди­шту на­ла­зи при­каз ис­це­ље­ња глу­во­не­ мог. Екс­по­зи­ци­ја у ст. 32 је са­же­та: на до­ла­зак чу­до­твор­ца на­ до­ве­зу­је се до­ла­зак на­ро­да, опис бо­ле­сти и мол­ба за ис­це­ље­ ње. Про­цес ис­це­ље­ња по­чи­ње из­два­ја­њем бо­ле­сног из ма­се на­ ро­да (ст. 33а). Са­мо ис­це­ље­ње об­у­хва­та до­дир бо­ле­сни­ка, при­ ме­ну ле­ко­ви­тог сред­ства (пљу­вач­ка) и из­го­ва­ра­ње ре­чи ко­јом се по­сти­же чу­до (ст. 33б.34). У ст. 35 се кон­ста­ту­је успех чу­да и сход­но то­ме до­ла­зи акла­ма­ци­ја у ст. 37. Кон­ста­та­ци­јом kalw/j pa,nta pe­poi,hken она се по­ве­зу­је са Пост 1 31. Са ста­но­ви­шта исто­ри­је фор­ми Мк 7 31-37 пред­ста­вља стил­ски до­след­но чу­до ис­це­ље­ња код ко­га је те­жи­ште на при­ка­зу сред­ства чу­да. Као нај­бли­жа па­ра­ле­ла мо­же се на­ве­сти Мк 8 22-26. Оп­ши­ран опис про­це­са ис­це­ље­ња ста­вља пе­ри­ко­пу ве­о­ма бли­зу је­ли­ни­стич­ких ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма. И у њи­ма на­ла­зи­мо по­ла­га­ње ру­ку, пљу­вач­ку и ре­чи ко­ји­ма се по­сти­же чу­до као ме­то­де чу­да. Та­цит пре­но­си да је Ве­спа­зи­јан у Алек­сан­дри­ји за­мо­љен од стра­ не јед­ног бо­ле­сни­ка да до­дир­не ње­го­ве сле­пе очи сво­јом пљу­вач­ ком.122 Та­ко­ђе, ди­за­ње по­гле­да у не­бо и уз­ди­са­ње има­ју па­ра­ле­ле у је­ли­ни­стич­ком на­сле­ђу. Та­ко се у тзв. „Ми­тра-ли­тур­ги­ји“ ко­ју је из­дао А. Дитрих123 ка­же: „До­не­си од све­тло­сти дах, три­пут увла­ че­ћи, ко­ли­ко год ја­ко мо­жеш“ (стр. 6 Z. 4с) и „од бо­жан­ског пра­ во гле­да­ју­ћи, уву­ци у се­бе дах ду­ха“ (стр. 10 Z. 23с). Из ових ме­ста про­из­и­ла­зи да „уз­ди­са­ње“ при­па­да ми­стич­ко-ма­гиј­ској тех­ни­ци. По­глед и сна­жно узи­ма­ње ва­зду­ха – ко­је љу­ди на­зи­ва­ју уз­ди­са­ње 122 123

Уп. Tac, Hist IV 81, 1 – 3. Па­ра­ле­ле из ју­деј­ства ну­ди Bil­ler­beck II 15cc. A. Di­e­trich, Mi­tra­sli­tur­gie, 31923 (=1966).

133

– су сред­ства са­ку­пља­ња сна­ге.124 На кра­ју јед­не ма­гиј­ске мо­ли­ тве чи­та­мо: „Ба­ци та­мјан у ва­тру, уз­дах­ни (av­na­ste­na,xaj) и поп­ни се уна­зад (од кро­ва)...“125 Као не­по­зна­ту, ма­гиј­ску реч грч­ки чи­та­ о­ци су мо­гли раз­у­ме­ти ара­меј­ску реч-фор­му­лу ev­ffa­qa,.

Мар­ко по­ста­вља ис­це­ље­ње глу­во­не­мог на крај у 7

24

и7

31 опи­са­ног пу­то­ва­ња Ису­со­вог кроз не­зна­бо­жач­ку зе­мљу. Ре­

дак­ци­о­нал­на на­во­ђе­ња ме­ста у ст. 31 ја­сно по­ка­зу­ју да је чу­до тре­ба­ло да се од­и­гра у Де­ка­по­ли­су, да­кле да Исус у 7 24-30 ис­ це­љу­је јед­ног не­зна­бо­шца. Акла­ма­ци­ја у ст. 37 се у том слу­ча­ју не из­го­ва­ра од стра­не Је­вре­ја, већ не­зна­бо­жа­ца. И они хва­ле и сла­ве чу­да Ису­со­ва; из ст. 37 је ја­сно да акла­ма­ци­ја ни­је упу­ ће­на са­мо овом чу­ду. Ре­дак­ци­о­нал­ни стих 36 тре­ба при­пи­са­ти мар­ков­ској „ме­си­јан­ској тај­ни“, по ко­јој је Ису­сов жи­вот од­ре­ ђен ди­ја­лек­ти­ком от­кри­ва­ју­ћег и скри­ве­ног ме­си­ја­ни­зма. Чу­ да већ по­ни­шта­ва­ју скри­ве­ност, али тек је вас­кр­се­ње Ису­со­во од­лу­чу­ју­ћи мо­ме­нат од ко­га Исус тре­ба да бу­де про­по­ве­дан од стра­не уче­ни­ка као Хри­стос (уп. Мк 9 9). 7. 5. 5. За­да­так

Ана­ли­зи­рај­те и од­ре­ди­те на осно­ву кри­те­ри­ју­ма исто­ри­је фор­ми Мк 4 1-9; 12 13-17; Лк 1 67-79; 2 41-52; 10 25-37; Мт 9 1-8пар; 15 21-28пар; 18 12-14пар.

7. 6. Фор­ма Еван­ђе­ља Ли­те­ра­ту­ра

Bur­rid­ge, R. A., What are the Go­spels? MSSNTS 70, Cam­brid­ge 1995. – Dor­meyer, D., Evan­ge­li­um als li­te­rar­sic­he und the­o­lo­gische Gat­tung, 1989. – Fran­kemölle, H., Evan­ge­li­um. Be­griff und Gat­tung, SBB 15, 1988. – Frik­kenschmidt, D., Evan­ge­li­um als Bi­o­grap­hie, TANZ 22, 1997. – Hen­ gel, M., Zur ur­chri­stlic­hen Geschichtsschri­e­bung, 21984. – Lühr­mann, D., Bi­o­grap­hie des Ge­rec­hten als Evan­ge­li­um, WuD 14, 1976, 25-50. – Onu­ki, T., Sam­mel­be­richt als Kom­mu­ni­ka­tion, WMANT 73, 1997. – Ro­ bin­son, J. M. – Köster, H., Et­wic­klungsli­ni­en durch die Welt des frühen Chri­sten­tums, 1971. – Schmidt, K. L., Die Stel­lung der Evan­ge­lien in der 124 125

82.

134

M. Di­be­li­us, For­mgeschic­hte, 82c. Ве­ли­ки па­ри­ски Za­u­ber­papyrus Z. 2492. Ци­ти­ра­но по Di­be­li­us, исто,

all­ge­me­i­nen Li­te­ra­tur­geschic­hte, у: исти, Ne­u­es Te­sta­ment – Ju­den­tum – Kir­che, TB 69, 1981, 37-130. – Strec­ker, G., Li­te­ra­tur­geschic­hte, 122148. – Tal­bert, C. H., What is a Go­spel?, Phi­la­delp­hia 1977. – Wörde­ mann, T., Das Chark­ter­bild des bi­os nach Plu­tarch und das Chri­stus­bild im Evan­ge­li­um nach Mar­kus, 2002.

Име­ни­ца euvag­ge,lion  из­вор­но не озна­ча­ва ли­те­рар­ну вр­сту, већ бла­гу вест о Ису­су Хри­сту. Код Па­вла се evu­ag­ge,lion по­ја­ вљу­је као не­ли­те­рар­ни по­јам ко­ји за са­др­жај има жи­ву, из­го­ во­ре­ну реч по­ру­ке спа­се­ња (1Сол 1 9б-10; 1Кор 15 3б-5). Ка­ко је од не­ли­те­рар­ног пој­ма evu­ag­ge,lion до­шло до ма­кро вр­сте Еван­ђе­ље? Еван­ђе­лист Мар­ко је тво­рац ове но­ве вр­сте, та­ко да ње­го­ви исто­риј­ски и те­о­ло­шки уви­ди по­ве­за­ни са кон­цеп­ ци­јом Еван­ђе­ља ну­де исто­вре­ме­но по­дат­ке о на­стан­ку ли­те­ рар­не вр­сте Еван­ђе­ља. Де­ла и ре­чи Ису­са Хри­ста чи­не са­др­ жај Еван­ђе­ља, али Исус Хри­стос за Мар­ка ни­је са­мо исто­риј­ ска лич­ност, већ рас­пе­ти и вас­кр­сли Син Бо­жи­ји и на тај на­ чин су­бјект Еван­ђе­ља. Та­ко Еван­ђе­лист по­ве­зу­је про­шло и са­ да­шње де­ло­ва­ње Ису­со­во нео­дво­ји­во са Еван­ђе­љем као по­ ру­ком про­по­ве­ди и ли­те­рар­ном вр­стом. Исто­вре­ме­но, ов­де се огра­ни­ча­ва­ју за Еван­ђе­ље као вр­сту кон­сти­ту­тив­ни текстин­тер­ни и текст-екс­тер­ни ни­во. Текст-ин­тер­ни од Ису­са из­ го­во­ре­ни по­зив на од­лу­ку има за циљ на текст-екс­тер­ном ни­ воу Мар­ко­ву за­јед­ни­цу, за ко­ју је Хри­стос у Еван­ђе­љу при­сту­ па­чан и при­су­тан. Ка­да Мар­ко чвр­сто по­ве­зу­је исто­ри­о­граф­ ско-би­о­граф­ски при­по­ве­дач­ки текст и ки­риг­мат­ски по­зив и Ису­сов пут на крст пред­ста­вља као дра­ма­тич­ни до­га­ђај, он у сво­јим очи­ма чу­ва исто­риј­ски и те­о­ло­шки иден­ти­тет хри­ шћан­ске ве­ре. Те­о­ло­шке ин­тен­ци­је пи­са­ња Еван­ђе­ља из­ра­сле су из исто­ риј­ских окви­ра. Пре­мар­ков­ске збир­ке и исто­ри­ја стра­да­ња све­до­че у ма­те­ри­ја­лу има­нент­ну тен­ден­ци­ју ка ства­ра­њу ве­ ћих тек­сту­ал­них ком­плек­са, и Лк 1 1 по­твр­ђу­је пред-ступ­ње­ ве пи­са­ња Еван­ђе­ља. Мар­ко као тво­рац вр­сте Еван­ђе­ља на­ла­ зи се, да­кле, у јед­ном про­це­су ко­ји је от­по­чео пре ње­га. Осим то­га, иш­че­за­ва­ње оче­ки­ва­ња ско­ре па­ру­си­је Го­спод­ње, мно­ ге те­о­ло­шке стру­је у 1. ве­ку и кон­крет­на пи­та­ња хри­шћан­ске 135

ети­ке зах­те­ва­ли су но­ву ори­јен­та­ци­ју у вре­ме­ну и исто­ри­ји. Еван­ђе­ли­сти су пре­ва­зи­ла­зи­ли ове про­бле­ме на­ро­чи­то пу­ тем пре­у­зи­ма­ња тра­ди­ци­ја исто­ри­је спа­се­ња, из­ра­ђи­ва­њем прак­тич­них етич­ких нор­ми и уво­ђе­њем ин­стан­ци у за­јед­ни­ це ко­је су има­ле уре­ђи­вач­ки и са­ве­то­дав­ни ка­рак­тер. Тен­ден­ ци­је ка исто­ри­за­ци­ји, ети­за­ци­ји и ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­ји су ја­сно ви­дљи­ве код Ма­те­ја и Лу­ке, али се мо­гу пре­по­зна­ти још код Мар­ка. На тај на­чин, ли­те­рар­ни ка­рак­тер Еван­ђе­ља од­го­ ва­ра ње­го­вој функ­ци­ји у уну­тар­цр­кве­ној упо­тре­би као осно­ ва у про­по­ве­ди, бо­го­слу­же­њу и ка­ти­хе­зи. Јед­но­стра­но ли­те­рар­но-исто­риј­ско об­ја­шње­ње Еван­ђе­ља као вр­сте ни­је мо­гу­ће. Ме­ђу слич­ним вр­ста­ма тек­ста, је­ли­ ни­стич­ка би­о­гра­фи­ја је нај­бли­жа фор­ми Еван­ђе­ља.126 По­ве­ зи­ва­ње исто­ри­о­граф­ских и би­о­граф­ских ис­ка­за са ки­риг­мат­ ском ин­тен­ци­јом ко­је до­ми­ни­ра у је­ли­ни­стич­ким би­о­гра­фи­ ја­ма на­ла­зи се и у Еван­ђе­љи­ма. Ка­рак­те­ри­стич­на за фор­му Еван­ђе­ља је сим­би­о­за при­по­ве­дач­ког тек­ста и ки­риг­мат­ског обра­ћа­ња, на­ра­тив­на основ­на струк­ту­ра се по­ве­зу­је са би­о­ граф­ским, исто­ри­о­граф­ским, драм­ским и ки­риг­мат­ским еле­ мен­ти­ма. Уну­тар ан­тич­ке ли­те­ра­ту­ре Еван­ђе­ља ипак за­у­зи­ма­ ју по­себ­но ме­сто: са­мо она сма­тра­ју да је у јед­ном кон­крет­ ном и огра­ни­че­ном до­га­ђа­ју из про­шло­сти до­шло до пре­о­кре­ та у исто­ри­ји и да и са­да­шњост и бу­дућ­ност би­ва­ју од­ре­ђе­не овим до­га­ђа­јем. Уто­ли­ко је Еван­ђе­ље вр­ста sui ge­ne­ris ко­ја не мо­же би­ти под­ре­ђе­на ни­јед­ној вр­сти ви­шег ре­да. У пр­вој по­ло­ви­ни 2. ве­ка реч evu­ag­ge,lion по­ста­је озна­ка за књи­гу (уп. Ди­да­хи 11, 3; 15, 3с; 2Клим 8, 5; Ју­стин Ап I 66, 3). От­при­ли­ ке у исто вре­ме на­ста­ју ве­ро­ват­но на­сло­ви Еван­ђе­ља у ко­ји­ма је evu­ag­ge,lion без сум­ње озна­ка за књи­гу. 126 Уп. у овом сми­слу но­ви­ју ди­ску­си­ју нпр. K. Ber­ger, For­mgeschic­hte des Ne­uen Te­sta­ments, 367-371; D. Dor­meyer, Li­te­ra­tur­geschic­hte, 199-228 (Еван­ ђе­ља као „ки­риг­мат­ске иде­ал­не би­о­гра­фи­је“); R. A. Bur­rid­ge, What are the Go­spels?, 219 („the synop­tic go­spels be­long wit­hin the ove­rall gen­re of bi,oi“); D. Fric­kenschmidt, Evan­ge­li­um als Bi­o­grap­hie, 508 (че­ти­ри Еван­ђе­ља су „Ису­со­ве би­о­гра­фи­је у пу­ном сми­слу ре­чи“).

136

7. 7. Исто­ри­ја фор­ми из­ван Еван­ђе­ља Ли­те­ра­ту­ра

Be­u­tler, J., Li­te­ra­rische Gat­tun­gen im Jo­han­ne­se­van­ge­li­um, ANRW II 25.3, 1985, 2507-2568. – Con­zel­mann, H., Was gla­ub­te die frühe Chri­ sten­he­it?, у: исти, The­o­lo­gie als Schrif­ta­u­sle­gung, BevTh 65, 1974, 106119. – De­ic­hgräber, R., Got­teshymnus und Chri­stushymnus in der frühen Chri­sten­he­it, StUNT 5, 1967. – Gi­e­len, M., Tra­di­tion und The­o­lo­gie ne­u­ te­sta­men­tlic­her Ha­u­sta­fe­let­hik, 1992. – Ka­mlah, E., Die Form der ka­ta­lo­ gischen Paräne­se im NT, WUNT 7, 1964. – Kra­mer, W., Chri­stos-Kyri­osGot­tes­sohn, AT­hANT 44, 1963. – La­bahn, M., Je­sus als Le­ben­sspen­der, BZNW 98, 1999. – Se­e­berg, A., Der Ka­tec­hi­smus der Urschri­sten­he­it, TB 26, (1903) 21996. – Wengst, K., Chri­sto­lo­gische For­meln und Li­e­der des Ur­chri­sten­tums, StNT 7, 21973. – Wib­bing, S., Die Tu­gend- und La­ster­ka­ ta­lo­ge im NT, BZNW 25, 1959.

Ра­но­хри­шћан­ске за­јед­ни­це су сво­ју ве­ру у со­ти­ри­о­ло­шки зна­ чај кр­ста и вас­кр­се­ња из­ра­зи­ле у пе­сма­ма, хим­на­ма и ис­по­ве­ да­њи­ма ве­ре. Ове фор­ме су на­ро­чи­то ушле у но­во­за­вет­ну епи­ сто­ло­гра­фи­ју; оне пру­жа­ју ва­жне по­дат­ке о бо­го­слу­жбе­ном жи­во­ту пр­ве за­јед­ни­це. Још 1903. А. Се­берг је по­ку­шао да ре­кон­стру­и­ше ра­но­хри­ шћан­ски ка­ти­хи­зис ко­ји је тр­ба­ло да са­др­жи не са­мо „ис­по­ве­ да­ња ве­ре“, већ и уче­ње о два пу­та (уп. Ди­да­хи 1–6), кр­ште­ње, Све­ти Дух, Оче наш и дру­га пре­да­ња из­ре­ка – јед­на те­за ко­ја се не мо­же одр­жа­ти због ра­зно­ли­ко­сти пре­да­ња. Но­ви­ји ра­ до­ви по­ла­зе од по­је­ди­нач­них тра­ди­ци­ја. Та­ко Х. Кон­цел­ман на осно­ву Рим 10 9 пра­ви раз­ли­ку уну­тар хри­шћан­ског пре­да­ ња ис­по­ве­да­ња ве­ре из­ме­ђу „омо­ло­ги­је“ и „ве­ру­јем“ (= cre­do). Фор­ме ко­је у уво­ду има­ју o`mo­lo­gei/n ис­по­ве­да­ју Ису­са као Хри­ ста, док се код пре­да­ња ко­ја по­чи­њу са pi­steu,ein у сре­ди­шту на­ла­зе Ису­со­во вас­кр­се­ње из мр­твих и ње­го­во спа­си­тељ­ско де­ло. В. Кра­мер је за­ме­нио из­раз „Cre­do“ пој­мом „Pi­stis­for­mel“ (нпр. 1Кор 15 3б-5), а да јед­на та­ква фор­му­ла­ци­ја ни­је мо­гла да за­до­би­је са­гла­сност. Фор­мал­но и са­др­жин­ски, хри­сто­ло­шке фор­му­ле су вр­ло раз­ли­чи­те, по­што се код њих мо­ра­ју прет­по­ ста­ви­ти раз­ли­чи­ти „Sitz im Le­ben“. По­ред по­ме­ну­тих пред­па­влов­ских тра­ди­ци­ја у 1Кор 15 3б-5 и Рим 10 9 као нај­зна­чај­ни­је тра­ди­ци­је ис­по­ве­да­ња ве­ре у Cor­ 137

pus Pa­u­li­num тре­ба пре све­га на­ве­сти ре­зи­ме ра­но­хри­шћан­ ске ми­си­о­нар­ске про­по­ве­ди у 1Сол 1 9с и пред­па­влов­ске кр­ штењ­ске тра­ди­ци­је у 1Кор 1 30; 6 11; Гал 3 26-28; Рим 1 3б-4а; 3 25; 4 25; 6 3с.127 Јед­на са­мо­стал­на вр­ста су но­во­за­вет­не хим­не ко­је су пре­ по­зна­тљи­ве по њи­хо­вој струк­ту­ри у стро­фа­ма и ме­три­ци. На­ ро­чи­то се хим­на у по­сла­ни­ци Фи­ли­пља­ни­ма (Фил 2 6-11), код Е. Ло­ме­је­ра, на­ла­зи у сре­ди­шту ис­тра­жи­ва­ња ра­но­хри­шћан­ ских хим­ни. Оста­ле хим­не: Кол 1 15-20; 1Тим 3 16; 1Пт 3 21-25. У ра­ном хри­шћан­ству су вр­ло ра­но на­ста­ле пе­сме (уп. 1Кор 14 26; Кол 3 16; Дап 16 25) ко­је су, ме­ђу­тим, пре­да­те фраг­ ме­тар­но и за­то их је те­шко об­ра­ди­ти у окви­ру исто­ри­је фор­ ми. По­ред две пе­сме у Еван­ђе­љи­ма (Лк 1 46-55: Mag­ni­fi­cat; Лк 1 68-79: Be­ne­dic­tus), у на­у­ци се хим­но­ло­шка пре­да­ња сма­тра­ју за пе­сме пе­ва­не на бо­го­слу­же­њу: Фил 2 6-11; Кол 1 15-20; 1Пт 1 1821; 2 21-25; 3 18-22; Је­вр 5 7-10; Еф 1 3-14. По­што се код ис­по­ве­да­ња ве­ре, хим­ни и пе­сми ра­ди о пре­ да­њи­ма ко­ја су по­сто­ја­ла пре не­го што су их но­во­за­вет­ни пи­ сци уне­ли у сво­је тек­сто­ве и по­што се они мо­ра­ју ре­кон­стру­и­ са­ти из са­да­шњег кон­тек­ста, нео­п­ход­но је да се сле­ди је­дан си­ гур­ни ме­то­до­ло­шки по­сту­пак ре­кон­струк­ци­је. За то се мо­гу на­ве­сти кри­те­ри­ју­ми ко­ји ука­зу­ју на при­сут­ ност ли­тур­гиј­ских тра­ди­ци­ја: 1. ци­та­ти (1Кор 11 23а; 15 3а) 2. пар­ти­цип­ски стил (Рим 1 3б-4а; 3 25) 3. ре­ла­тив­ни стил (Рим 3 25; 4 25) 4. Pa­ral­le­li­smus mem­bro­rum (Рим 1 3б-4а) 5. ре­дак и је­дин­ствен во­ка­бу­лар (Рим 1 3б-4а; 3 25) 6. струк­ту­ра у стро­фа­ма (Фил 2 6-11) 7. је­дин­стве­не те­о­ло­шке пред­ста­ве (Рим 1 3б-4а) Ако се ви­ше ових кри­те­ри­ју­ма срет­ну у јед­ном тек­сту, та­да се са ве­ли­ком си­гур­но­шћу мо­же го­во­ри­ти о од­ре­ђе­ном тра­ди­ ци­о­нал­ном ком­плек­су. Ако се фор­мал­на по­де­ла, ре­кон­струк­ 127 Уп. о то­ме U. Schel­le, Ge­rec­htig­ke­it und Chri­stus­ge­gen­wart. Vor­pa­u­li­ nische und pa­u­li­nische Ta­uft­he­o­lo­gie, GTA 24, 21986.

138

ци­ја и од­ре­ђе­ње фор­ме по­је­ди­нач­ног тек­ста по­ка­жу као раз­ли­ чи­те, ипак ови кри­те­ри­ју­ми ну­де јед­но до­вољ­но сред­ство. По­себ­ну вр­сту чи­не но­во­за­вет­ни ка­та­ло­зи вр­ли­на и ма­на (уп. Гал 5 19-23; Кол 3 5-14), ко­ји по­се­ду­ју до­вољ­но па­ра­ле­ла у ју­ деј­ској (1QS IV 2-14), али пре све­га у је­ли­ни­стич­кој ети­ци (ки­ нич­ко-сто­ич­ка по­пу­лар­на фи­ло­со­фи­ја). Ка­та­ло­зи по­ти­чу из па­ре­нет­ске тра­ди­ци­је; они се при­мар­но не ти­чу ак­ту­ел­не си­ ту­а­ци­је у за­јед­ни­ци, већ у осно­ви на­во­де шта је до­бро, а што зло; они упо­зо­ра­ва­ју на по­гре­шно оп­хо­ђе­ње и охра­бру­ју на чи­ ње­ње ис­прав­них де­ла. Но­во­за­вет­не сто­не та­бле (= Ha­u­sta­feln) по­ти­чу из ван­хри­шћан­ских пра­фор­ми (пре све­га из Стое), ко­ је се обра­ћа­ју и опо­ми­њу по­је­ди­не чла­но­ве за­јед­ни­це. 7. 8. Кри­ти­ка исто­ри­је фор­ми Од на­стан­ка исто­ри­је фор­ми, ње­не прет­по­став­ке, ме­то­до­ло­ ги­ја и ре­зул­та­ти су оштро кри­ти­ко­ва­ни. Aнглосаксонско ис­ тра­жи­ва­ње вр­ло ра­но је од­би­ло да се сло­жи са ра­ди­кал­ним по­ сле­ди­ца­ма исто­ри­је фор­ми Р. Булт­ма­на, сма­тра­ју­ћи да се кри­ те­ри­ју­ми исто­ри­је фор­ми мо­гу при­ме­ни­ти са­мо у есте­тич­ком кон­тек­сту.128 У да­на­шњем ис­тра­жи­ва­њу на­ро­чи­то је спо­ран од­нос усме­ног и пи­са­ног пре­да­ња (в. го­ре 7. 2. 3). Док је у скан­ ди­нав­ској ег­зе­ге­зи про­по­вед Ису­со­ва по­сма­тра­на па­ра­лел­но са ста­бил­ним усме­ним пре­да­њем ра­би­ни­зма и са по­ме­ну­те тач­ке гле­ди­шта твр­ди­ло се да по­сто­ји не­пре­ки­ну­ти кон­ти­ну­ и­тет из­ме­ђу Ису­са и тра­ди­ци­је за­јед­ни­це,129 а са дру­ге стра­не 128

Уп. V. Taylor, The For­ma­tion of the Go­spel Tra­di­tion, Lon­don 21935; R. H. Lightfo­ot, Hi­story and In­ter­pre­ta­tion in the Go­spels, Lon­don, 1935; E. B. Re­dlich, Form Cri­sti­cism, its Va­lue and Li­mi­ta­ti­ons, Lon­don, 1939; G. N. Stan­ton, Je­sus of Na­za­reth in New Te­sta­ment Pre­ac­hing, MSSNTS 27, 1974. 129 Уп. H. Ri­e­sen­feld, The Go­spel Tra­di­ti­ons und its Be­gin­nings. A Study in the Li­mits of “For­mgeschic­hte”, Lon­don, 1957; B. Ger­har­dsson, Me­mory and Ma­nu­ script, ASNU 22, Up­psa­la 21964; слич­но R. Ri­e­sner, Je­sus als Le­hrer. О те­мељ­ној кри­ти­ци на­цр­та исто­ри­је фор­ми код М. Ди­бе­ли­у­са и Р. Булт­ма­на уп. на­да­ље G. Schil­le, Der Man­gel eines kri­tischen Geschichtsbil­des in der ne­u­te­sa­men­tlic­ hen For­mgeschic­hte, ThLZ 88, 1963, 491-502 (Ши­ле по­ла­зи од то­га да су при­по­ ве­дач­ка пре­да­ња ста­ри­ја од пре­да­ња из­ре­ка); W. Schmi­thals, Kri­tik der For­mkri­ tik, ZThK 77, 1980, 149-185; K. Ha­ac­ker, Le­i­tung und Gren­zen der For­mkri­tik, ThBei 12, 1981, 53-71; K. Ber­ger, Einführung in die For­mgeschic­hte, 1987.

139

се ука­зи­ва­ло на зна­чај про­це­са за­пи­си­ва­ња ко­јем је пре­да­ње о Ису­су би­ло под­врг­ну­то при­ли­ком са­ста­вља­ња Еван­ђе­ља. Оно ука­зу­је на дис­кон­ти­ну­и­тет у раз­во­ју пре­да­ња, по­што ве­зи­ва­ ње јед­не при­по­ве­сти у је­дан пи­са­ни кон­текст ко­ји до та­да ни­ је по­сто­јао чи­ни нео­п­ход­ним про­ме­не при­ли­ком при­ла­го­ђа­ва­ ња фор­ми тек­ста – јед­на те­за ко­ја се мо­же при­ме­ни­ти и на раз­ ли­чи­те ступ­ње­ве усме­ног пре­да­ња и ко­ја још увек не до­ка­зу­је ауто­ном­ност усме­ног у од­но­су на пи­са­но пре­да­ње. Ипак, раз­ ли­чи­те вр­сте кри­ти­ке скре­ћу па­жњу на то да се при­ка­зи исто­ ри­је фор­ми код Булт­ма­на и Ди­бе­ли­у­са мо­ра­ју кри­тич­ки пре­и­ спи­та­ти и да већ са­мо због раз­ли­ка у њи­хо­вој тер­ми­но­ло­ги­ји и кон­цеп­ци­ји у но­во­за­вет­ној еге­зе­ге­зи не мо­же по­сто­ја­ти не­ ки ка­нон­ски ста­тус. На­ро­чи­то кри­тич­ки тре­ба пре­и­спи­та­ти сле­де­ће ак­си­о­ме: 1. Док М. Ди­бе­ли­ус сма­тра да „про­по­вед“ ра­но­хри­шћан­ске за­јед­ни­це, ко­ју, ме­ђу­тим, у по­је­ди­но­сти­ма не де­фи­ни­ше бли­ же, има зна­чај мај­чин­ског окри­ља за ра­но­хри­шћан­ски раз­вој фор­ми, Р. Булт­ман прет­по­ста­вља са дру­ге стра­не јед­ну не­до­ вољ­но обра­зло­же­ну „јед­но­став­ну“ сли­ку Ису­са, ко­ја је те­о­ло­ шко-исто­риј­ски ка­рак­те­ри­стич­на за ње­го­во вре­ме, и из ко­је се из­во­де су­до­ви у по­гле­ду исто­ри­је и исто­ри­је фор­ми. Све ово под­ра­зу­ме­ва да из­ме­ђу Ису­са и ра­но­хри­шћан­ске за­јед­ни­ це по­сто­ји ра­ди­кал­ни дис­кон­ти­ну­и­тет и да у еван­ђел­ском пре­ да­њу им­пли­цит­ни из­раз кон­ти­ну­и­те­та тре­ба об­ја­сни­ти тво­ре­ ви­ном за­јед­ни­це. Не­ма сум­ње да при­ли­ком јед­ног ко­ле­бљи­ вог вред­но­ва­ња мо­гућ­но­сти ре­кон­струк­ци­је про­по­ве­ди исто­ риј­ског Ису­са и исто­риј­ски су­до­ви овог на­цр­та исто­ри­је фор­ ми мо­ра­ју би­ти мо­ди­фи­ко­ва­ни. 2. Основ­ни ак­си­ом исто­ри­је фор­ми је­сте прет­по­став­ка из­ вор­но­сти јед­не „чи­сте фор­ме“.130 По то­ме је у прет­по­ста­вље­ ној нор­мал­ној фор­ми јед­не вр­сте од­го­ва­ра­ју­ћа пре­дањ­ска це­ ли­на из­вор­ни­ја од јед­не фор­ме ко­ја од­сту­па од ти­пич­них ка­ рак­те­ри­сти­ка јед­не вр­сте. Сход­но то­ме, на по­чет­ку пре­да­ња сто­ји „чи­ста фор­ма“ ко­ја се у то­ку пре­да­ва­ња ме­ња пу­тем еле­ 130

Уп. M. Di­be­li­us, For­mgeschic­hte, 57; R. Bult­mann, Geschic­hte der synop­ tischen Tra­di­tion, 7.

140

ме­на­та ти­пич­них за јед­ну вр­сту. По­ред про­бле­ма­тич­ног по­ и­сто­ве­ћи­ва­ња „се­кун­дар­ног“ и „не­ис­то­риј­ског“ про­тив овог иде­а­ли­стич­ког по­гле­да на тра­ди­ра­ње ра­но­хри­шћан­ског пре­ да­ња го­во­ри и чи­ње­ни­ца да се код мно­гих ка­зи­ва­ња не мо­же ре­кон­стру­и­са­ти „чи­ста фор­ма“, та­ко да је већ на по­чет­ку пре­ да­ња по­сто­ја­ла „ме­шо­ви­та фор­ма“. При­мер: За Мк 7 24-30 сма­тра се да су и ка­зи­ва­ње о чу­ду и ди­ја­лог о ве­ри из­вор­ни.131 Ме­ђу­тим, ова ал­тер­на­ти­ва је не­при­ме­ре­на, по­ што је Мар­ков пред­ло­жак био јед­на за­тво­ре­на, све­сно кон­ци­пи­ ра­на це­ли­на, код ко­је без ди­ја­ло­га пре­о­ста­ју са­мо фраг­мен­ти јед­ ног ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма и без ка­зи­ва­ња о чу­ди­ма пре­о­ста­ју са­мо фраг­мен­ти ди­ја­ло­га. Ова два еле­мен­та ни­ка­да ни­су мо­гла по­сто­ ја­ти са­мо­стал­но, тј. на по­чет­ку овог тек­ста ни­је ста­ја­ла „чи­ста фор­ма“, већ фор­ма код ко­је су ди­ја­лог и из­ве­штај о чу­ду ме­ђу­соб­ но по­ве­за­ни.

3. За кри­ти­ку је на­ро­чи­то па­у­шал­но од­го­ва­ра­ње на пи­та­ње о „Sitz im Le­ben“ јед­не пе­ри­ко­пе или јед­не из­ре­ке. „Sitz im Le­ ben“ се не сме уоп­ште­но од­ре­ђи­ва­ти пре­ко вр­сте, не­го се код сва­ке пре­дањ­ске це­ли­не по­себ­но од­ре­ђу­је на осно­ву ана­ли­зе исто­ри­је фор­ми. На при­мер, ни­је до­вољ­но да се јед­на пре­пир­ ка (= Stre­it­ge­spräch) пре­ко од­ре­ђе­ња вр­сте јед­но­став­но при­ пи­ше апо­ло­ге­ти­ци за­јед­ни­це, а да се не пре­и­спи­та по­сто­је­ћа, кон­крет­на фор­ма пре­пир­ке. Упр­кос на­ве­де­ним и дру­гим пи­та­њи­ма, исто­ри­ја фор­ме оста­је нео­п­ход­на ме­то­да за ег­зе­ге­зу си­ноп­ти­ка. Сва­ка­ко, ње­ не ак­си­о­ме тре­ба на­но­во осми­сли­ти и ње­ни ре­зул­та­ти се не сме­ју схе­мат­ски при­ме­њи­ва­ти. Пред­мет ана­ли­зе исто­ри­је фор­ми је увек по­је­ди­нач­ни текст ко­ји тре­ба узе­ти озбиљ­но, у ста­њу у ко­ме се на­ла­зи. Том при­ли­ком мо­же би­ти од по­мо­ћи, у 6. 1. већ по­ме­ну­то, раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ђу фор­ме и вр­сте: док вр­ста као тип тек­ста са­др­жи све мо­гу­ће еле­мен­те ко­ји чи­не фор­му, у кон­крет­ном по­је­ди­нач­ном тек­сту (= фор­ма) ни­ка­да се не на­ла­зе сви еле­мен­ти ко­ји се при­пи­су­ју јед­ној вр­сти. 131 Док Е. Ло­ме­јер сма­тра да је чу­до се­кун­дар­но до­да­то ди­ја­ло­гу (Das Evan­ge­li­um des Mar­kus, 145), К. Кер­тел­ге (Die Wun­der Je­su im Mar­ku­se­van­ge­ li­um, 152) за­сту­па из­вор­ност чу­да.

141

8. Исто­ри­ја тра­ди­ци­је Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ger, K., Exe­ge­se des Ne­uen Te­sta­ments, 160-168. – Eg­ger, W., Met­ ho­den­le­hre zum Ne­uen Te­sta­ment, 170-183. – Söding, Th., We­ge der Schrif­ta­u­sle­gung, 190-207.

8. 1. Де­фи­ни­ци­ја Исто­ри­ја тра­ди­ци­је132 ба­ви се про­це­сом на­стан­ка и об­ли­ ком јед­ног тек­ста, ка­ко у ње­го­вој усме­ној фа­зи, та­ко и у пи­ са­ним пре-фор­ма­ма на пре-ре­дак­ци­о­нал­ном ни­воу. Она има за­да­так да ра­све­тли пред-исто­ри­ју тек­ста, при че­му она на осно­ву тра­го­ва ра­ста ре­кон­стру­и­ше ње­го­ву исто­ри­ ју на­стан­ка. Циљ исто­ри­је тра­ди­ци­је је да из­ра­ди мо­дел ге­ не­зе тек­ста ко­ји је пред на­ма. 8. 2. Ме­то­до­ло­ги­ја По­што су тек­сто­ви пре­да­ва­ни усме­но или пи­сме­но, они су се ви­ше­стру­ко ме­ња­ли, док ни­су сти­гли до свог ко­нач­ног об­ли­ ка. Они су про­шли кроз је­дан про­цес ра­ста и про­ме­не, уно­ше­ ни су у но­ви кон­текст, ме­ња­ни или због но­вих си­ту­а­ци­ја на­но­ во пи­са­ни. Ове про­ме­не мо­гу се про­ма­тра­ти на сло­је­ви­ма ра­ ста ко­ји до­ку­мен­ту­ју исто­ри­ју тек­ста. Том при­ли­ком мо­же се по­слу­жи­ти ре­зул­та­ти­ма ана­ли­зе тек­ста и исто­ри­је фор­ми; да ли је је­дан текст про­шао кроз про­цес ра­ста и про­ме­не мо­же

се уви­де­ти пре све­га на ни­воу ко­хе­рен­ци­је тек­ста и на осно­ ву за­па­жа­ња из исто­ри­је фор­ми. Два аспек­та су од на­ро­чи­тог зна­ча­ја: 1) ли­те­рар­но-кри­тич­ки фе­но­ме­ни (пре­ки­ди, на­пе­то­сти, про­тив­реч­но­сти итд.; в. 5. 2. 7) ко­ји се не мо­гу при­пи­са­ти фи­ нал­ној ре­дак­ци­ји (ово би при­па­да­ло обла­сти исто­ри­је ре­дак­ ци­је). 2) фе­но­ме­ни из исто­ри­је фор­ме, при че­му се је­дан текст не мо­же не­по­сред­но (без остат­ка) убра­ја­ти у јед­ну вр­сту. Ако се кон­ста­ту­ју ати­пич­ни еле­мен­ти за јед­ну вр­сту, у пи­та­њу је ком­ би­на­ци­ја ви­ше са­мо­стал­них вр­ста или је јед­на вр­ста про­ши­ре­ на пу­тем јед­ног не­са­мо­стал­ног одељ­ка и мо­же се за­кљу­чи­ти да је до­шло до из­ме­на у пре­но­ше­њу јед­ног тек­ста. По­што се исто­ри­је фор­ми и тра­ди­ци­је ви­ше­стру­ко пре­ кла­па­ју, по­себ­на ана­ли­за исто­ри­је тра­ди­ци­је се из­во­ди са­мо код оних тек­сто­ва на ко­ји­ма је ја­сно при­ме­тан раст на прере­дак­ци­о­нал­ном ни­воу. 8. 3. Циљ про­у­ча­ва­ња Сту­ден­ти тре­ба да иден­ти­фи­ку­ју хро­но­ло­шки про­фил јед­ног тек­ста та­ко што ће ски­ци­ра­ти исто­ри­ју ра­ста од ве­ро­ват­но нај­ ма­ње са­мо­стал­не це­ли­не до пре-ре­дак­ци­о­нал­ног об­ли­ка. 8. 4. Ве­жба Ана­ли­за исто­ри­је тра­ди­ци­је Мк 2 23-28.

Кри­тич­ка ана­ли­за тек­ста до­во­ди до сле­де­ћих за­па­жа­ња:133 1) У сти­ху 24. кри­ти­ка фа­ри­се­ја је упу­ће­на ис­кљу­чи­во Ису­ су, иако су по ст. 23б уче­ни­ци тр­га­ли кла­сје. У Ису­со­вим од­го­ во­ри­ма ко­ји сле­де уче­ни­ци се ви­ше не по­ми­њу. 2) Тр­га­ње кла­сја је као же­те­лач­ки рад би­ло за­бра­ње­но,134 и

132 О тер­ми­ни­ма „исто­ри­ја тра­ди­ци­је“ – „исто­ри­ја пре­да­ња“ – „исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва“ ви­ди 9. 1.

133 Уп. ана­ли­зу тек­ста, по­ред ко­мен­та­ра, на­ро­чи­то E. Loh­se, Je­su Wor­te über den Sab­bat, у: исти, Die Ein­he­it des Ne­uen Te­sta­ments, 1973, 62-67; H.W. Kuhn, Älte­re Sam­mlun­gen im Mar­ku­se­van­ge­li­um (в. 7. 5. 2), 72-81; A. Lin­de­ mann, „Der Sab­bat ist um des Men­schen wil­len ge­wor­den…“, WuD 15 (1979), 79105; H. Sa­ri­o­la, Mar­kus und das Ge­setz, Hel­sin­ki 1990, 77-87. 134 Уп. Bil­ler­beck I, 615-618.

142

143

због то­га су уче­ни­ци пре­кр­ши­ли за­кон о су­бо­ти. Вред­но је па­ жње да се не по­ми­ње дру­го кр­ше­ње су­бо­те од стра­не Ису­са и уче­ни­ка: шет­ња су­бо­том. Са­мо 2000 еле­на (= 880 ме­та­ра) сме­ ло се пре­ћи то­га да­на,135 а мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су Исус и уче­ни­ци при­ли­ком сво­је шет­ње кроз по­ља про­шли ви­ше. И фа­ри­се­ји су при­ли­ком из­но­ше­ња сво­јих при­мед­би мо­гли да пре­ко­ра­че до­зво­ље­но ра­сто­ја­ње! 3) Пр­ви Ису­сов од­го­вор у ст. 25-26 са­др­жи низ не­пра­вил­но­ сти. У 1Сам 21 1-7 све­ште­ник се не зо­ве Ави­ја­тар (та­ко Мк 2 26), већ Ахи­ме­лех ко­ји при то­ме ни­је био avr­ci­e­reu,j. При­по­вест 1Сам 21 1-7 се из два раз­ло­га не мо­же упо­ре­ди­ти са Мк 2 2328: а) у 1Сам 21 1-7 уоп­ште се не ра­ди о кр­ше­њу су­бо­те; б) код Да­ви­да се ра­ди­ло о ван­ред­ној си­ту­а­ци­ји, што у Мк 2 23-28 ни­је слу­чај. За „исто­риј­ске“ фа­ри­се­је ова „ар­гу­мен­та­ци­ја“ си­гур­но не би би­ла убе­дљи­ва. 4) Ст. 27 је јед­на му­дро­сна из­ре­ка ко­ју је из­го­во­рио исто­риј­ ски Исус136 и ко­ја се не од­но­си ни на јед­ну кон­крет­ну си­ту­а­ци­ ју. На­су­прот то­ме, ст. 28 до­но­си по­ме­ра­ње ак­цен­та: „Чо­век“ ни­је ви­ше кри­те­ри­јум про­це­не су­бо­те, већ „Син чо­ве­чи­ји“, тј. Исус Хри­стос је Го­спо­дар су­бо­те. Ст. 27 је гно­мич­ки, ст. 28 хри­ сто­ло­шки ис­каз. Оба сти­ха су по­ве­за­на реч­ју sa,bba­ton. 5) На тај на­чин Исус на пре­ба­ци­ва­ње фа­ри­се­ја да­је три раз­ ли­чи­та од­го­во­ра ко­ји се не сла­жу са из­ло­же­ном по­чет­ном си­ ту­а­ци­јом. 6) Из­ме­ђу сцен­ског при­ка­за у ст. 25с и пре­да­ња из­ре­ка у ст. 27-28 по­сто­ји не­сла­га­ње. Док при­мер на­во­ди јед­ну је­дин­стве­ну ван­ред­ну си­ту­а­ци­ју, ст. 27-28 има­ју оп­шти ка­рак­тер. Ана­ли­за Мк 2 23-28 ре­зул­ти­ра са че­ти­ри тек­сту­ал­не це­ли­ не (ст. 23с; ст. 25с; ст. 27; ст. 28) ко­је мо­ра­ју би­ти до­ве­де­не у је­ дан сми­сле­ни од­нос ка­ко би се ски­ци­ра­ла исто­ри­ја на­стан­ка тек­ста. Као јед­но мо­гу­ће об­ја­шње­ње на­ла­за у окви­ру исто­ри­је тра­ ди­ци­је ну­ди се сле­де­ћи мо­дел ра­ста: по­ла­зну тач­ку на­стан­ка 135

8. 5. За­да­так По­ку­шај­те да ски­ци­ра­те исто­ри­ју ра­ста про­ло­га Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну (Јн 1 1-18).

Уп. Bil­ler­beck II, 590.

136 Ве­ћи­на ег­зе­ге­та се сла­же у то­ме, уп. са­мо E. Loh­se, Je­sus-Wor­te, 68; H.-

W. Kuhn, Älte­re Sam­mlun­gen im Mar­ku­se­van­ge­li­um, 75.

144

тек­ста чи­ни ауто­ном­на Ису­со­ва из­ре­ка у ст. 27. Ова из­ре­ка је не­за­ви­сна од са­да­шњег кон­тек­ста и нај­ве­ро­ват­ни­је ју је из­го­ во­рио исто­риј­ски Исус. У дру­гом ста­ди­ју­му пре­мар­ков­ска за­ јед­ни­ца је уне­ла ст. 23с ра­ди оправ­да­ња сво­је ли­бе­рал­не су­бот­ ње прак­се. Као хри­сто­ло­шка ин­тер­пре­та­ци­ја ст. 23с.27 до­шао је на пред­мар­ков­ском ни­воу ст. 28. Не од­лу­чу­је си­ту­а­ци­ја чо­ве­ка узе­та са­ма за се­бе о ту­ма­че­њу су­бо­те, већ са­да до­ми­ни­ра ми­ сао да Исус Хри­стос по­се­ду­је власт над су­бо­том. Два мо­мен­ та упу­ћу­ју на то да се ово по­ме­ра­ње ак­цен­та до­го­ди­ло на пред­ мар­ков­ском ни­воу: 1) ве­зник kai, у ст. 28 се очи­глед­но од­но­си на ст. 27. 2) По­што је Мк 3 6 ре­дак­ци­о­нал­ни стих, ја­сно је да је Мк 2 28 чи­нио пред­мар­ков­ски за­кљу­чак јед­не збир­ке рас­пра­ ва. Но­ви ни­во ар­гу­мен­та­ци­је уво­ди се ко­нач­но у ст. 25с, прет­ по­ста­вља­ју­ћи по­сто­је­ћи кон­текст. За­јед­ни­ца се кроз Ису­са по­ зи­ва на Пи­смо; кон­стру­и­ше се је­дан би­блиј­ски пре­се­дан ко­ји ле­ги­ти­ми­ше су­бот­њу прак­су за­јед­ни­це. Овај по­след­њи ни­во ар­гу­мен­та­ци­је је мо­жда та­ко­ђе на­стао на пред­мар­ков­ском ни­ воу;137 али Мар­ко је тај ко­ји је пу­тем увод­не фор­му­ла­ци­је kai. le,gei auv­toi/j (уп. Мк 4 2.11.21.24; 6 10; 7 9; 8 21; 9 1.31) по­ве­зао обе ар­гу­мен­та­ци­је у ст. 25с и 27с. Ана­ли­за по­ка­зу­је да је Мк 2 23-28 про­шао кроз исто­ри­ју ра­ ста ко­ја се код пр­ва три сло­ја (ст. 27; ст. 28; ст. 23с) ја­сно мо­же до­ка­за­ти. Код ст. 25с си­гур­но свр­ста­ва­ње те вр­сте ни­је мо­гу­ће; у за­ви­сно­сти од свр­ста­ва­ња од­лу­чу­је се о то­ме уну­тар ког ме­ то­до­ло­шког ко­ра­ка ће се об­ра­ђи­ва­ти ст. 25с (пред­мар­ков­ски: исто­ри­ја тра­ди­ци­је; мар­ков­ски: исто­ри­ја ре­дак­ци­је).

137

Та­ко нпр. D. Lühr­mann, Das Mar­ku­se­van­ge­li­um, HNT 3, 1987, 64.

145

9. Исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва 9. 1. Де­фи­ни­ци­ја Исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва се као се­ман­тич­ка ана­ли­за ба­ви по­ре­клом, исто­ри­јом, зна­че­њем и при­ме­ном пој­мо­ва и мо­ ти­ва ко­ји се сре­ћу у тек­сту. При то­ме је по­треб­но да се по­ре­ ђе­њем тек­сто­ва ко­ји су ли­те­рар­но не­за­ви­сни по­ка­жу те­о­ло­ шко- и ду­хов­но-исто­риј­ски кон­тек­сти. Код јед­ног мо­ти­ва реч је о јед­ној ре­чи, сли­ци, ме­та­фо­ри или те­ми са ре­ла­тив­но кон­стант­ним зна­че­њем ко­јим се је­ дан аутор мо­же по­слу­жи­ти да би из­ра­зио из­ве­стан од­нос ства­ри. Циљ ана­ли­зе пој­мо­ва је да об­ра­ди ка­ко од­ре­ђе­ни са­др­ жај зна­че­ња јед­ног пој­ма та­ко и ње­го­ву кон­крет­ну при­ме­ну у кон­тек­сту. Ди­ја­хро­но и син­хро­но про­у­ча­ва­ње се на тај на­ чин до­пу­њу­ју при­ли­ком ана­ли­зе пој­мо­ва. Овај ме­то­до­ло­шки ко­рак се у књи­га­ма ко­је се од­но­се на ме­то­до­ ло­ги­ју, та­ко­ђе, спро­во­ди уну­тар „исто­ри­је тра­ди­ци­је“ (Tra­di­ti­on­ sgeschic­hte).138 У при­руч­ни­ци­ма за ме­то­до­ло­ги­ју, уво­ди­ма и ко­ мен­та­ри­ма са тим у ве­зи вла­да ве­ли­ка тер­ми­но­ло­шка и ме­то­до­ 138 Уп. нпр. W. Fen­ske, Ar­be­it­sbuch, 113: „Ана­ли­за исто­ри­је тра­ди­ци­је тра­ га за тра­ди­ци­ја­ма ко­је је текст пре­у­зео. Она ис­тра­жу­је (а) по­је­ди­нач­не ре­чи, (б) по­је­ди­нач­не ком­би­на­ци­је пој­мо­ва, (в) по­је­ди­нач­не фор­му­ла­ци­је“. Ме­то­ до­ло­шки ко­рак ко­ји ја озна­ча­вам као „исто­ри­ја тра­ди­ци­је“ (в. 8) код Фен­ска се на­зи­ва „исто­ри­ја пре­да­ња“ (Über­li­e­fe­rung­sgeschic­hte): „Ана­ли­за исто­ри­је пре­да­ња јед­ног тек­ста ис­пи­ту­је у ко­јој ме­ри је тре­нут­ни текст про­ме­њен у про­це­су усме­ног пре­но­ше­ња“ (исто, 105).

146

ло­шка не­ја­сно­ћа, та­ко да је нео­п­ход­но по­ја­шње­ње пој­мо­ва. Ако се под „тра­ди­ци­јом“ раз­у­ме про­цес на­стан­ка јед­ног тек­ста на пре-ре­дак­ци­о­нал­ном ни­воу, он­да она при­па­да обла­сти ме­то­до­ ло­шког ко­ра­ка „исто­ри­је тра­ди­ци­је“ (в. 8). Ако „тра­ди­ци­ја“, по­ ред јед­ног од­ре­ђе­ног са­др­жа­ја зна­че­ња, под­ра­зу­ме­ва пре све­га је­ дан из­ве­стан круг пре­но­си­ла­ца са пре­по­зна­тљи­вим ин­те­ре­со­ва­ њем за из­ве­сно пре­да­ње, он­да је тај ме­то­до­ло­шки ко­рак мо­жда при­мен­љив у ста­ро­за­вет­ној, али не и у но­во­за­вет­ној ег­зе­ге­зи, по­ што се из­ве­сни кру­го­ви пре­но­си­ла­ца уну­тар цр­кве­не за­јед­ни­це мо­гу са­мо хи­по­те­тич­ки ре­кон­стру­и­са­ти. Сто­га се у но­во­за­вет­ној ег­зе­ге­зи пре­по­ру­чу­је да се пот­пу­но од­у­ста­не од пој­ма „исто­ри­ ја пре­да­ња“ (Über­li­e­fe­rung­sgeschic­hte), а да се „тра­ди­ци­ја“ схва­ти у сми­слу „исто­ри­је тра­ди­ци­је“ као ра­све­тље­ња пред­и­сто­ри­је јед­ ног тек­ста.

9. 2. Ци­љ про­у­ча­ва­ња Сту­ден­ти тре­ба­ју да пре­по­зна­ју да но­во­за­вет­ни тек­сто­ви ни­ су на­ста­ли у „ва­ку­у­му“, већ су ин­те­гри­са­ни у већ по­сто­је­ћи ре­ли­гиј­ски и ду­хов­ни кон­текст Ста­рог За­ве­та, ан­тич­ког ју­деј­ ства и је­ли­ни­зма. Пој­мо­ви и мо­ти­ви ко­ји су из ових обла­сти про­др­ли у Но­ви За­вет тре­ба да бу­ду об­ра­ђе­ни и вред­но­ва­ни у ци­љу раз­у­ме­ва­ња да­тог тек­ста. 9. 3. Сред­ства за рад За сту­ден­те је овај рад­ни ко­рак ве­о­ма те­жак, по­што он зах­те­ ва нај­ви­ше пред­зна­ња. Ипак, у ег­зе­ге­зи по­чет­ни­ци мо­гу, аде­ кват­ним ко­ри­шће­њем рас­по­ло­жи­вих по­моћ­них сред­ста­ва, на­ пра­ви­ти ва­жне уви­де. По­ред ко­мен­та­ра ко­је не­пре­ста­но тре­ ба кон­сул­то­ва­ти, као сред­ства за про­у­ча­ва­ње исто­ри­је пој­мо­ ва и мо­ти­ва тре­ба на­ро­чи­то из­дво­ји­ти у 2. 2. 2. по­ме­ну­те реч­ ни­ке за Но­ви За­вет (W. Ba­u­er, The­o­lo­gisches Wörter­buch zum NT, Exe­ge­tisches Wörter­buch zum NT). Та­ко­ђе пре­по­ру­чу­је­мо ју­деј­ско-ра­бин­ски па­ра­лел­ни ма­те­ри­јал, ла­ко при­сту­па­чан у ко­мен­та­ру на Но­ви За­вет кроз Тал­муд и Ми­драш ко­ји је при­ ре­дио Паул Билербек. За област грч­ко-рим­ске ли­те­ра­ту­ре и ли­те­ра­ту­ру је­ли­ни­стич­ког ју­деј­ства der Ne­ue Wettste­in ну­ди мно­го­број­не па­ра­ле­ле (в. 2. 1. 7). Ве­о­ма ва­жне за исто­ри­ју пој­ 147

мо­ва и мо­ти­ва су кон­кор­дан­це (за Но­ви За­вет, Ста­ри За­вет [LXX], Ку­мран, Јо­си­фа), ко­је, по­ред то­га што на­во­де ко­ли­ко се че­сто ја­вља не­ка реч, ука­зу­ју и на кон­крет­не при­ме­не ре­чи у кон­тек­сту. Број­на вред­на упут­ства на­ла­зе се у мно­гим на­во­ди­ ма и упут­стви­ма на спољ­ној мар­ги­ни код Nestle-Aland27, у ко­ мен­та­ри­ма и се­кун­дар­ној ли­те­ра­ту­ри. 9. 4. Ве­жба Ана­ли­за исто­ри­је мо­ти­ва код Мк 9 18

У Мк 9 18 се из­ри­чи­то на­гла­ша­ва не­моћ уче­ни­ка да из­ле­че епи­ леп­тич­ног мла­ди­ћа. Овај мо­ме­нат под­се­ћа на мо­тив „не­у­спе­ ха ча­роб­ња­ко­вог уче­ни­ка“ ко­ји се пр­ви пут сре­ће у 2Цар 4 31. Та­мо Ге­е­зи­ју, Је­ли­се­је­вом уче­ни­ку, не по­ла­зи за ру­ком да, по на­ло­гу сво­га учи­те­ља, по­диг­не у жи­вот јед­ног мр­твог де­ча­ка по­ла­га­њем шта­па. Тек ка­да се Је­ли­сеј по­бри­нуо о по­кој­ни­ку, он се вра­ћа у жи­вот. Та­ко­ђе, у је­ли­ни­стич­кој ли­тер­ту­ри сре­ће се мо­тив не­у­спе­ ха ча­роб­ња­ко­вог уче­ни­ка. Код Лу­ки­ја­на, Фи­лоп­сев­дес 26, го­ во­ри се о уче­ни­ку не­ког све­тог чо­ве­ка ко­ји се по­ред сво­га учи­ те­ља оспо­со­био да гра­не пре­тва­ра у љу­де. У од­су­ству сво­га учи­те­ља он је ожи­вео јед­ну гра­ну и за­по­ве­дио јој да до­не­се во­ ду. По­што је до­не­ла је­дан врч, тре­ба­ло је по­но­во да се вра­ти у пр­во­бит­но ста­ње. Она пак ни­је по­слу­ша­ла и до­но­си­ла је во­ду све док це­ла ку­ћа ни­је по­пла­вље­на. Тек је учи­тељ ко­ји се вра­ тио ус­пео да је по­но­во пре­тво­ри и ти­ме ода­гна не­сре­ћу. Ј. В. ф. Гете је пре­ра­дио ову при­по­вест у сво­јој пе­сми „Чаробњаков ученик“. У је­ли­ни­стич­кој ли­те­ра­ту­ри овај мо­тив се на­ла­зи код Апу­ле­ја, Фло­ри­да.139 Кроз не­у­спех и не­све­сност уче­ни­ка учи­те­ље­ва моћ чу­до­ твор­ства још ви­ше до­ла­зи до из­ра­жа­ја; ову функ­ци­ју мо­тив ча­роб­ња­ко­вог уче­ни­ка има и у Мк 9 18. 9. 5. Ве­жба

Ана­ли­за исто­ри­је пој­мо­ва te,kna и ku­na,rion у Мк 7 27-28 139 Уп. та­ко­ђе тек­сто­ве код O. We­in­re­ich, An­ti­ke He­i­lungswun­der, RVV 8. 1, 1909, 81-87.

148

При­по­вест о ис­це­ље­њу кће­ри Си­ро­фе­ни­чан­ке има две ка­рак­ те­ри­сти­ке: она из­но­си, по­ред ка­зи­ва­ња о ка­пе­та­ну из Ка­пер­ на­у­ма, је­ди­но ис­це­ље­ње на да­љи­ну у Но­вом За­ве­ту и је­ди­на је при­по­вест о чу­ду у ко­јој Исус би­ва на­го­во­рен на ис­це­ље­ње од јед­не же­не не­зна­бо­шки­ње ко­ју је пре то­га од­био. Ово на­го­ва­ ра­ње од­ви­ја се пу­тем раз­го­во­ра из­ме­ђу Ису­са и же­не у то­ку ко­ га су­прот­ста­вља­ње te,kna и ku­na,rion игра цен­трал­ну уло­гу. Из­раз te,kna је при­хва­ћен као на­зив ко­ји су Је­вре­ји као си­но­ ви или де­ца Бо­жи­ја ко­ри­сти­ли за се­бе и ти­ме је утвр­ђен се­кун­ дар­ни по­ло­жај мно­го­бо­жа­ца у исто­ри­ји спа­се­ња. Озна­ча­ва­ње Изра­и­ла као де­це Бо­жи­је на­ла­зи се на мно­го ме­ста у Ста­ром За­ве­ту и псе­у­до­е­пи­граф­ској ли­те­ра­ту­ри (Понз 14 1; 32 5.19; Ис 43 6; Прем 18 4; ПсСол 17, 27; Сиб 3, 702); оно слу­жи да из­ра­ зи по­се­бан од­нос из­ме­ђу Ја­хвеа и ње­го­вог на­ро­да и да на­гла­ си пред­ност Изра­и­ла у од­но­су на дру­ге на­ро­де. Ра­би Аки­ба (умро 135. по­сле Хри­ста), на­до­ве­зу­ју­ћи се на Понз 14 1, на­гла­ ша­ва да се свест о иза­бра­њу Изра­и­ла­ца те­ме­љи на њи­хо­вом си­нов­ству: „Во­ље­ни су Изра­илци; по­што су они на­зва­ни си­но­ ви­ма Бо­жи­јим. Као на­ро­чи­та љу­бав им је об­ја­вље­но да су на­ зва­ни си­но­ви­ма Бо­жи­јим“ (Абот 3, 9). Te,kna (qe­ou/) у Мк 7 27с је, да­кле, по­зи­ти­ван по­јам ко­ји за свој са­др­жај има ве­ков­ни је­дин­стве­ни од­нос Изра­и­ла и Ја­хвеа и по­се­бан по­ло­жај Изра­и­ла ко­ји је ре­зул­тат тог од­но­са; овај по­јам је био по­себ­но по­го­дан да опи­ше пред­ност Изра­и­ла у исто­ри­ји спа­се­ња. У Ста­ром За­ве­ту као и на древ­ном Ори­јен­ту ге­не­рал­но, пас је био „нај­пре­зре­ни­ји, нај­др­ски­ји и нај­јад­ни­ји створ“.140 По­ ре­ђе­ње са псом ва­жи­ло је за увре­ду ча­сти (1Сам 17 43; Ис 56 10.11), да не­ко­га по­је­ду улич­ни пси сма­тра­ло се за по­се­бан гнев Бо­жи­ји (1Цар 4 11; 16 4; 21 24), и пас је уоп­ште био по­јам за ни­ скост (Проп 9 4; 1Сам 24 15; 2Цар 8 13 и др.). Осим то­га, у је­ли­ ни­зму „пас“ је би­ла по­грд­на реч.141 Фи­ло­соф­ски по­крет ки­ни­ ка је до­био име по ре­чи ku,wn (= пас), по­што је ње­гов пред­став­ 140 141

Bil­ler­beck I 722. Уп. тек­сто­ве у Ne­u­er Wettste­in II/1, 693-697.

149

ник Ди­о­ген из Си­но­пе (350. пре Хри­ста) жи­вео бе­срам­но као пас. Овај не­га­тив­ни тон на­ста­вља се у Но­вом За­ве­ту; Ла­зар у свој сво­јој бе­ди не мо­же да се уда­љи ни од улич­них па­са (Лк 16 21), све­ти­њу не тре­ба ба­ца­ти пред псе и сви­ње (Мт 7 6) и у 2Пт 2 22 из­ра­зом ku,wn се озна­ча­ва­ју ла­жни учи­те­љи (исто та­ ко мо­жда и у Фил 3 2). Де­ми­ну­тив ku­na,rion на­ла­зи се у Но­вом За­ве­ту са­мо код Мк 7 27пар. Ти­ме се ми­сли на кућ­ног пса ко­ ји се, за раз­ли­ку од улич­ног пса, то­ле­ри­ше у до­му, ма­да и код ku­na,rion по­сто­ји основ­на не­га­тив­на ко­но­та­ци­ја од ku,wn. Тек кад се узме у об­зир пре­те­жно по­зи­тив­на исто­ри­ја пој­ ма te,kna и пре­те­жно не­га­тив­на при­ме­на ku,wn, по­ста­је ја­сно оштро су­прот­ста­вља­ње у Мк 7 27. Ни­ка­ко се не мо­гу по­ре­ди­ ти од оца во­ље­на и при­ви­ле­ги­ја­ма да­ро­ва­на де­ца са бед­ном и пре­зре­ном кре­а­ту­ром јед­ног пса. Упра­во због то­га је из­не­на­ ђу­ју­ће пре­ва­зи­ла­же­ње ове очи­то не­пре­мо­сти­ве су­прот­но­сти у Мк 7 28. Упра­во то што же­на не­зна­бо­шки­ња при­зна­је пред­ ност Изра­и­ла у исто­ри­ји спа­се­ња и ука­зу­је на Бо­жи­ју до­бро­ту ко­ја по­ма­же и пре­ва­зи­ла­зи све, при­мо­ра­ва Ису­са да про­ме­ни свој став. Док су te,kna и ku­na,rion у Мк 7 27 оштри кон­тра­сти, на­во­ђе­ње сли­ко­ви­те ре­чи од стра­не Си­ро­фе­ни­чан­ке у ст. 28 во­ди ка ја­сном по­ме­ра­њу ак­цен­та: ко­ри­шће­њем мо­ти­ва мр­ви­ ца ко­је па­да­ју са сто­ла ус­по­ста­вља се по­зи­тив­но по­ве­зи­ва­ње из­ме­ђу te,kna и ku­na,rion. Не­зна­бо­шци су, до­ду­ше, у за­о­стат­ку у од­но­су на иза­бра­ни на­род, али ипак уче­ству­ју у из­о­би­љу Изра­ и­лу до­де­ље­ног спа­се­ња. 9. 6. За­да­так Об­ра­ди­те по­мо­ћу го­ре на­ве­де­них по­моћ­них сред­ста­ва по­јам euvag­ge,lion на осно­ву тек­ста Мк 1 14с; по­јам pneu/ma на осно­ву Рим 8 22сс и 2Кор 3 17. – об­ра­ди­те мо­тив oi=koj у Еван­ђе­љу по Мар­ку. Пра­ти­те мо­тив бро­ја три у Но­вом За­ве­ту (нпр. Мк 8 31; 9 5; Мт 5 3-12.21-48. 1Кор 13 13; 1Јн 5 7).

150

10. Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ска ком­па­ра­тив­на ме­то­да Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ger K. – Col­pe C. (из­да­ва­чи), Re­li­gi­on­sgeschic­htlic­hes Tex­tbuch zum Ne­uen Te­sta­ment, TNT 1, 1987. – Bo­us­set, W., Kyri­os Chri­stos. Geschic­hte des Chri­stu­sgla­u­bens von den Anfängen des Chri­sten­tums bis Iri­na­e­us, 61967. – Bur­kert, W., An­ti­ke Myste­rien, 21991. – Col­pe C., Die re­li­gi­on­sgeschic­htlic­he Schu­le, FR­LANT 60, 1961. – Cu­mont, F., Die ori­en­ta­lischen Re­li­gi­o­nen im römischen He­i­den­tum, 71975. – Lachs, S. T., A Rab­bi­nic Com­men­tary on the N. T. (Mt. Mk. Lk.), Ho­bo­ken-N. Y. 1987. – Müller, K., Die re­li­gi­on­sgeschic­htlic­he Met­ho­de, BZ 29, 1985, 161-192. – Pet­zke, G., Hi­sto­ri­zität und Be­de­ut­sam­ke­it von Wun­der­be­ ric­hten. Möglic­hle­i­ten und Gren­zen des re­li­gi­on­sgeschic­htlic­hen Ver­gle­ ic­hes, у: Ne­u­es Te­sta­ment und chri­stlic­he Exi­stenz, FS H. Braun, из­да­ва­ чи H. D. Betz – L. Schot­troff, 1973, 367-385. – Re­it­zen­stein, R., Die hel­ le­ni­stischen Myste­ri­en­re­li­gi­o­nen, 31927 (= 1980) – Ru­dolph, K., Die Gno­ sis, UTB 1577., 31990. – Schnel­le, U. (изд.), Ne­u­er Wettste­in I/2, 2001 (са са­рад­њом M. La­bahn – M. Lang) – Se­e­ling, G., Re­li­gi­on­sgeschic­htlic­he Met­ho­de in Ver­gan­gen­he­it und Ge­gen­wart, ABG 7, 2001. – Strec­ker, G. – Schnel­le, U. (изд.), Ne­u­er Wettste­in II/1.2, 1996.

Ва­жни за исто­риј­ско-ре­ли­гиј­ско по­ре­ђе­ње су и го­ре по­ме­ну­ти из­ во­ри (2. 1. 4–2. 1. 7), као и под 2. 3. 2. на­ве­де­не књи­ге за исто­ри­ју ра­ног хри­шћан­ства и свет Но­вог За­ве­та.

10. 1. Де­фи­ни­ци­ја Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско по­ре­ђе­ње се ба­ви кул­ту­ро­ло­шким кон­тек­сти­ма у ко­ји­ма су на­ста­ли но­во­за­вет­ни тек­сто­ви. Оно слу­жи ука­зи­ва­њу на ана­ло­ги­је и раз­вој­не кон­тек­сте из­ ме­ђу хри­шћан­ских тек­сто­ва и ком­па­ра­тив­них тра­ди­ци­ја из ре­ли­гиј­ског окру­же­ња (ан­тич­ко Ју­деј­ство, па­ган­ска пре­да­ 151

ња). При то­ме се узи­ма­ју у об­зир тек­сто­ви и пред­ста­ве ко­је са­др­же ком­па­ра­тив­не по­ја­ве (фе­но­ме­но­ло­шка ком­па­ра­ци­ ја) и по­ста­вља се пи­та­ње о евен­ту­ал­ним за­ви­сно­сти­ма. 10. 2. Циљ про­у­ча­ва­ња Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ска ком­па­ра­ци­ја тре­ба да ука­же на објек­ тив­на сла­га­ња и раз­ли­ке из­ме­ђу ком­па­ра­тив­них не­хри­шћан­ ских и хри­шћан­ских пре­да­ња. На тај на­чин по­ста­ју ја­сне по­за­ ди­на и спе­ци­фич­ност но­во­за­вет­них пре­да­ња. 10. 3. Ме­то­до­ло­ги­ја Но­во­за­вет­ни и ван­но­во­за­вет­ни тек­сто­ви ис­тра­жу­ју се и упо­ ре­ђу­ју у по­гле­ду ли­те­рар­не фор­ме, по­је­ди­них ис­ка­за и њи­хо­ вих кон­тек­ста. По­треб­но је из­дво­ји­ти сла­га­ња и раз­ли­ке и вред­но­ва­ти их. На кра­ју се по­ста­вља пи­та­ње да ли ана­ло­ги­ је по­ти­чу јед­но­став­но из па­ра­лел­них раз­во­ја у ме­ђу­соб­но не­за­ви­сним ре­ли­гиј­ским, тј. фи­ло­соф­ским пре­да­њи­ма или овај ути­цај се­же све до пре­у­зи­ма­ња пој­мо­ва и мо­ти­ва (кри­те­ ри­ју­ми: вре­мен­ски од­нос, ге­о­граф­ски окви­ри, кул­ту­рал­ноисто­риј­ска по­ве­за­ност). 10. 4. Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско про­у­ча­ва­ње Но­во­г За­ве­та Об­у­хват­но ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско про­у­ча­ва­ње Но­во­г За­ве­та за­по­че­ло је по­чет­ком 20. ве­ка. Про­у­ча­ва­лац Но­вог За­ве­та из Лај­пци­га, Георг Хајнрики (1844-1915), кон­ци­пи­рао је на­кон ин­тен­зив­них ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ских сту­ди­ја око 1914. план јед­ног „Cor­pus Hel­le­ni­sti­cum“. Циљ овог фи­ло­ло­шко-ег­зе­гет­ ски ори­јен­ти­са­ног по­ду­хва­та био је сти­му­ли­са­ње и пре­ци­зи­ ра­ње ту­ма­че­ња но­во­за­вет­них тек­сто­ва пу­тем кон­сул­то­ва­ња ме­ста из це­ло­куп­не ан­тич­ке ли­те­ра­ту­ре. Из ово­га је про­ис­те­ као прак­ти­чан за­да­так да се са­ку­пи сав тек­сту­ал­ни ма­те­ри­јал. Хајн­ри­ки је за овај за­да­так ус­пео да при­до­би­је зна­чај­не ег­зе­ге­ те као што су А. Дајс­ман, Е. ф. Доб­шиц и Х. Лиц­ман. Гло­бал­ на по­став­ка за­дат­ка (до­ку­мен­та­ци­ја ком­плет­ног ма­те­ри­ја­ла за Но­ви За­вет), исто­риј­ске окол­но­сти (Пр­ви свет­ски рат, еко­ 152

ном­ска кри­за) и кон­ку­рен­ци­ја у ис­тра­жи­ва­њу од­во­ди­ли су у стал­но од­ла­га­ње ко­је је ко­нач­но, сре­ди­ном 30. го­ди­на, од­ве­ло до про­па­да­ња про­јек­та. То­мо­ви Ne­u­er Wettste­in ко­ји из­ла­зе од 1996. на­ла­зе се из­ри­чи­то у тра­ди­ци­ји Хајн­ри­киј­е­вог ра­да. Дру­гу те­жи­шну тач­ку ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ског ис­тра­жи­ва­ ња из­ме­ђу 1890. и 1920. чи­ни та­ко­зва­на re­li­gi­on­sgeschic­htlic­ he Schu­le,142 у ко­јој је до­шло до дис­тан­ци­ра­ња од пи­та­ња ко­ја су би­ла под иде­а­ли­стич­ким и дог­мат­ским ути­ца­ји­ма и ко­ја су се усме­ри­ла ис­кљу­чи­во ка ис­тра­жи­ва­њу ко­је је би­ло ори­јен­ти­ са­но ка из­на­ла­же­њу исто­риј­ске исти­не. Но­ви За­вет је све­сно сме­штен у окви­ре ан­тич­ке ре­ли­ги­је да би се пу­тем ре­ли­гиј­скоисто­риј­ског по­ре­ђе­ња из­на­шли од­но­си ме­ђу­за­ви­сно­сти ко­ји би до­при­не­ли да се ја­сни­је раз­у­ме­ју но­во­за­вет­ни ис­ка­зи. Цен­тар ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ске шко­ле био је Ге­тин­ген, где је из­ве­сно вре­ме де­ло­ва­ла ве­ћи­на те­о­ло­га (Вилхелм Бусе, Херман Гункел, Вилхелм Хајтмилер, Ернст Трелч, Вилијам Вреде) и фи­ло­ло­га (Албрехт Дитрих, Паул Вендланд, Рихард Рајтценштајн). Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско про­у­ча­ва­ње олак­ша­но је от­кри­ва­њем тек­сто­ва и но­вих еди­ци­ја тек­сто­ва ко­ји су омо­ гу­ћи­ли об­у­хват­ну осно­ву за рад, као и за­хва­љу­ју­ћи на­пред­ним те­о­ло­шким са­зна­њи­ма. Ов­де тре­ба по­ме­ну­ти Јоханеса Вајса ко­ји је 1892. ука­зао да је за Ису­са Цар­ство Бо­жи­је пред­ста­ вља­ло ес­ха­то­ло­шку, а не уну­тар­свет­ску-оби­чај­ну ве­ли­чи­ну.143 За раз­ли­ку од сво­га та­ста А. Ритшла ко­ји је иде­ју о Цар­ству Бо­жи­јем сма­трао има­нент­ним и етич­ким пој­мом, Ј. Вајс је от­ крио ес­ха­то­ло­шко-апо­ка­лип­тич­ко зна­че­ње ba­si­lei,a tou/ qe­ou/ и за ово раз­у­ме­ва­ње ме­ро­дав­ну исто­риј­ско-ре­ли­гиј­ску по­за­ ди­ну у ју­деј­ској апо­ка­лип­ти­ци. Рихард Кабиш је 1893. на­гла­ сио да и Па­вло­ву ес­ха­то­ло­ги­ју тре­ба раз­у­ме­ти у окви­ри­ма ју­ деј­ске апо­ка­лип­ти­ке.144 142 Не мо­же се уста­но­ви­ти од ко­га по­ти­че овај на­зив. В. Бусе го­во­ри 1907 о то­ме да је пра­вац ко­ји он за­сту­па „до­био не баш срећ­но име re­li­gi­on­sgeschic­ htlic­he Schu­le“. Уп. исти, Die Mis­sion und die so­ge­nan­nte Re­li­gi­on­sgeschic­htlic­ he Schu­le, 1907, 3. 143 Уп. J. We­iss, Die Pe­digt Je­su von Re­ic­he Got­tes, 31964. 144

Уп. R. Ka­bisch, Die Escha­to­lo­gie des Pa­u­lus in ihren Zu­sam­menhängen

153

У па­влов­ској пнев­ма­то­ло­ги­ји је про­у­ча­ва­лац Ста­ро­га За­ве­ та Херман Гункел пре­по­знао ње­ну уко­ре­ње­ност у та­да­шњем ју­ деј­ству. По ње­му, под pneu/ma код Па­вла не тре­ба раз­у­ме­ти нај­ ви­шу при­род­ну до­бро­ту чо­ве­ко­ву, већ нат­при­род­ну си­лу Бо­ жи­ју ко­ја де­лу­је на чо­ве­ка.145 Исти на­уч­ник је за­сту­пао про­во­ ка­тив­ну те­зу да је хри­шћан­ство син­кре­ти­стич­ка ре­ли­ги­ја под ја­ким ути­ца­јем дру­гих ре­ли­ги­ја. „На­ша те­за је сле­де­ћа: да хри­ шћан­ство, ко­је се ро­ди­ло из син­кре­ти­стич­ког ју­деј­ства, по­се­ ду­је ја­ке син­кре­ти­стич­ке мо­мен­те. Ра­но хри­шћан­ство је слич­ но јед­ном то­ку ко­ји је са­ста­вљен од два ве­ли­ка из­во­ра: је­дан је спе­ци­фич­но изра­ил­ски, ста­ро­за­вет­ни; дру­ги те­че кроз ју­деј­ ство од стра­них ори­јен­тал­них ре­ли­ги­ја. На то до­ла­зи још на За­па­ду и грч­ки чи­ни­лац.146 При то­ме Гункел не ми­сли на Еван­ ђе­ље Ису­са Хри­ста, већ на па­влов­ску и јо­ва­нов­ску те­о­ло­ги­ју као син­кре­ти­стич­ку ре­ли­ги­ју. По­ред ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско ори­јен­ти­са­них ра­до­ва о кр­ ште­њу и тај­ној ве­че­ри, Вилхелм Хајтмилер ба­вио се пре све­ га про­бле­мом Ису­са и Па­вла.147 Ње­го­ва по­ла­зна тач­ка би­ла је увид да се Ису­со­ва про­по­вед и Па­вло­ва по­бо­жност раз­ли­ ку­ју у мно­го та­ча­ка. За об­ја­шње­ње овог фе­но­ме­на он не са­ мо што се по­зи­вао на Па­вло­ву те­о­ло­шку спе­ци­фич­ност, већ је по­ста­вио и пи­та­ње ње­го­вог по­ло­жа­ја у исто­ри­ји ра­ног хри­ шћан­ства. Ов­де је исти на­уч­ник до­шао до за­кључ­ка да се Па­ вле ни на ко­ји на­чин не сме до­во­ди­ти у ве­зу са Ису­сом ни­ти се мо­же по­сма­тра­ти за­јед­но са па­ле­стин­ском за­јед­ни­цом. Он се срео са Еван­ђе­љем у фор­ми је­ли­ни­стич­ког хри­шћан­ства. Под по­след­њим Хајтмилер раз­у­ме ју­деј­ску ди­ја­спо­ру под ути­ mit den Ge­samt­be­griff des Pa­u­li­ni­smus, 1893.

145 Уп. H. Gun­kel, Die Wir­kun­gen des He­i­li­gen Ge­i­stes nach der po­pulären An­scha­u­ung der apo­sto­lischen Ze­it und nach der Le­hre des Apo­stels Pa­u­lus, 1888; уп. о то­ме F. W. Horn, Das An­geld des Ge­i­stes. Stu­dien zur pa­u­li­nischen Pne­u­ma­to­lo­gie, FR­LANT 154, 1992. 146 H. Gun­kel, Zum re­li­gi­on­sgeschic­htlic­hen Verständnis des Ne­uen Te­sta­ ments, 1903, 35c. 147

Уп. W. He­itmüller, Zum Pro­blem Pa­u­lus und Je­sus, у: исти, Das Pa­u­lus­ bild in der ne­u­e­ren de­utschen For­schung, K. H. Reng­strof (из­да­вач), 21969, 124143.

154

ца­јем је­ли­ни­зма ко­ја је вр­ши­ла ми­си­ју ме­ђу не­зна­бо­шци­ма. „Раз­вој­на ли­ни­ја из­гле­да ова­ко: Исус – пр­во­бит­на за­јед­ни­ца – је­ли­ни­стич­ко хри­шћан­ство – Па­вле“.148 Сво­је оства­ре­ње је­ли­ ни­стич­ка те­о­ло­ги­ја је на­шла код Па­вла из­ме­ђу оста­лог кроз про­по­вед рас­пе­тог ра­ди на­ших гре­хо­ва, по­гре­бе­ног и вас­кр­ слог Ису­са Хри­ста (1Кор 15 1сс), кроз пред­ста­ве evn Cristw/| и pneu/ma, ти­ту­лу Го­спо­да и све­то­та­јин­ску ве­ру у Рим 6 3с и 1Кор 10 1сс.14сс. Спе­ци­фич­но­сти па­влов­ске те­о­ло­ги­је, на тај на­чин, ни­су уте­ме­ље­не у ре­ли­ги­о­зној апо­сто­ло­вој лич­но­сти, већ у ње­ го­вом по­ло­жа­ју у исто­ри­ји ра­ног хри­шћан­ства. Ови уви­ди су још и да­нас од ве­ли­ког зна­ча­ја за про­у­ча­ва­ње те­о­ло­ги­је апо­ сто­ла Па­вла. Још увек је спо­ран ути­цај је­ли­ни­стич­ких ре­ли­ги­ја ми­сте­ри­ је на Но­ви За­вет.149 Под ми­сте­ри­ја­ма (musth,ria) се пр­вен­стве­ но под­ра­зу­ме­ва­ју грч­ки (Елев­син, Де­ме­тра), ма­ло­а­зиј­ски (Ди­ о­нис, Ки­бе­ла и Атис), пер­сиј­ски (Ми­тра) и еги­пат­ски (Изи­да, Ози­рис и Се­ра­пис) кул­то­ви, ко­ји су углав­ном у ме­шо­ви­тој фор­ ми од 7. ве­ка пре Хри­ста до 4. ве­ка по­сле Хри­ста би­ли из­у­зет­ но зна­чај­ни у це­лом Ме­ди­те­ра­ну. Свим овим кул­то­ви­ма за­јед­ нич­ке су тај­не прак­се (drw,me­na) и про­по­ве­да­ња (le­go,me­na) не­из­ ре­ци­вих ства­ри. По­све­ће­ник је кроз об­ред ини­ци­ја­ци­је (из­ме­ ђу оста­лих пра­ње) уво­ђен у култ да би по­том у глав­ном об­ре­ ду, на­во­ђе­њем ми­сте­риј­ских фор­му­ла (sunqh,ma­ta) или Бо­жи­је исто­ри­је спа­се­ња (i`­`e­ro.j lo,goj), уче­ство­вао у спа­си­тељ­ском чи­ ну бо­жан­ства. Циљ овог углав­ном сте­пе­на­сто струк­ту­и­ра­ног глав­ног об­ре­да је обо­же­ње по­све­ће­ни­ка (te­leth,) ко­је се до­га­ђа у вла­да­ви­ни или уде­лу бо­жан­ства. По­све­ће­ни­ку се обе­ћа­ва из­ ба­вље­ње од си­ла суд­би­не, све­та и смр­ти, он про­ла­зи кроз под­ зем­ни свет и ко­нач­но по­сма­тра са­кри­ве­ну исти­ну или пак са­ мо бо­жан­ство (qe­oi. evph,ko­oi). Swthri,a до­ла­зи по­све­ће­ни­ку пу­ тем пра­вил­но из­ве­де­них об­ре­да ко­је због то­га тре­ба чу­ва­ти од про­фа­ни­за­ци­је и они мо­ра­ју под­ле­ћи ар­кан-ди­сци­пли­ни. 148 149

Исто, 135.

Уп. са­мо по­ле­мич­ка из­ла­га­ња M. Hen­gel, Der Sohn Got­tes, 21977., 41cc; Уп. на­су­прот то­ме од­ме­ре­ну сту­ди­ју H.-J. Kla­uck, Die re­ligöse Um­welt des Ur­ chri­sten­tums I, 77-128.

155

Ар­кан-ди­сци­пли­на об­ја­шња­ва ве­ро­ват­но и про­блем са из­во­ ри­ма, јер оп­шир­ни опи­си ми­сте­риј­ских об­ре­да су из­у­зет­но рет­ки (из­у­зе­так: 11. књи­га Апу­ле­је­вих Ме­та­мор­фо­за) и осим то­га по­ти­чу из пост­но­во­за­вет­ног пе­ри­о­да. Јед­на вр­ста ути­ца­ја ре­ли­ги­ја ми­сте­ри­ја се, у окви­ру ре­ли­гиј­ ско-исто­риј­ске шко­ле, на­ро­чи­то прет­по­ста­вља­ла за Па­вло­во уче­ње о кр­ште­њу (Гункел, Вендланд, К. Шнајдер, Хајтмилер, Рајтценштајн).150 Као глав­ни до­каз за ову те­зу слу­жио је Рим 6, је­дан текст ко­ји без сум­ње по­се­ду­је слич­но­сти са ми­сте­риј­ ским иде­ја­ма. У но­ви­је вре­ме се ди­рект­на ве­за из­ме­ђу Рим 6 и ми­сте­риј­ских ми­сли углав­ном од­ба­цу­је (та­ко чи­не Г. Вагнер, У. Вилкенс),151 по­што је спор­но да ли су умр­ли и вас­кр­сли бо­ го­ви по­сто­ја­ли у кул­ту ми­сте­ри­ја и да ли се пра­ња ко­ја се стал­ но по­на­вља­ју у окви­ру ри­ту­а­ла ини­ци­ја­ци­је мо­гу упо­ре­ди­ти са хри­шћан­ским кр­ште­њем, ко­је се вр­ши са­мо јед­ном. Ипак, Рим 6 и два ми­сте­риј­ска тек­ста152 се у осно­ви сла­жу у пред­ста­ви иден­ти­фи­ка­ци­је по­све­ће­ни­ка са суд­би­ном бо­жан­ ства, та­ко да се у овом ми­са­о­ном мо­мен­ту мо­ра са­гле­да­ти ве­ за из­ме­ђу Рим 6 и ми­сте­риј­ских пред­ста­ва (У. Шнеле).153 Из то­ га не тре­ба из­во­ди­ти ге­не­а­ло­ги­ју или ана­ло­ги­ју, ма­да ми­сте­ риј­ски тек­сто­ви по­ка­зу­ју у ком ду­хов­ном окру­же­њу се мо­же раз­ми­шља­ти о пред­ста­ви у Рим 6 3с. Са те­за­ма ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ске шко­ле је до да­нас по­ве­ за­на ди­ску­си­ја о ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ском ме­сту и но­во­за­вет­ ној ре­ле­вант­но­сти гно­сти­ци­зма. Адолф фон Харнак, цр­кве­ ни исто­ри­чар ко­ји је скеп­тич­но гле­дао на ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ ску шко­лу, схва­тао је гно­сти­ци­змом „акут­ну се­ку­ла­ри­за­ци­ју, тј. је­ли­ни­за­ци­ју хри­шћан­ства“,154 док је Вилхелм Бусе ње­гов на­ста­нак до­во­дио у ве­зу са иран­ском и ва­ви­лон­ском ре­ли­ги­ 150 Уп. о то­ме G. Wag­ner, Die re­li­gi­on­sgeschic­htlic­he Pro­blem von Röm 6, 111, AT­hANT 39, 1962., 16-31. 151

54cc.

152 153 154

156

Уп. исто, 296сс; U. Wilc­kens, Der Bri­ef an die Römer, EKK VI 2, 1980., Уп. о то­ме Ne­u­er Wettste­in, II/1, 122-126. Уп. U. Schnel­le, Ge­rec­htig­ke­it und Chri­stus­ge­gen­wart, 77cc. A. v. Har­nack, Le­hr­buch der Dog­men­geschic­hte I, 51931, 250.

јом, при че­му је у сре­ди­шту тре­ба­ло да се на­ла­зи мит о пра­ чо­ве­ку ис­ку­пи­те­љу. Ханс Јонас je, на­су­прот то­ме, гно­сти­ци­ зам схва­тио и ту­ма­чио као ег­зи­стен­ци­јал­но схва­та­ње по­сто­ ја­ња у ан­ти­ци на осно­ву фи­ло­со­фи­је ег­зи­стен­ци­ја­ли­зма. По ње­му је гно­сти­ци­зам ре­зу­ла­тат скеп­тич­ног ка­сно­ан­тич­ког ду­ ха, ко­ји је на­шао свој из­раз у ра­ди­кал­ном ду­а­ли­зму, од­ба­ци­ ва­њу ово­зе­маљ­ског и ви­дљи­вог, као и ве­ли­ком стре­мље­њу ка оно­стра­ном.155 Ди­ску­си­ју о зна­ча­ју гно­сти­ци­зма за Но­ви За­вет обо­га­тио је два­де­се­тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка Марк Лицбарски, ко­ји је при­ре­дио об­у­хват­ну и ко­ри­сну еди­ци­ју ман­деј­ских тек­сто­ ва.156 Валтер Бауер, а на­ро­чи­то Рудолф Бултман, уне­ли су тек­ сто­ве ове до да­нас по­сто­је­ће гно­стич­ке сек­те у ту­ма­че­ње Еван­ ђе­ља по Јо­ва­ну. Овај по­то­њи је до­шао до за­кључ­ка да се већ у Еван­ђе­љу по Јо­ва­ну прет­по­ста­вља по­сто­ја­ње јед­ног оп­шир­ ног пре­хри­шћан­ског гно­стич­ког ми­та о „ис­ку­пље­ном ис­ку­пи­ те­љу“ ко­ји је ути­цао и на са­мо Еван­ђе­ље, али се у ње­му ипак хри­сто­ло­шки пре­ва­зи­ла­зи (пре све­га пу­тем ис­ка­за о ова­пло­ ће­њу у Јн 1 14а: kai. o`` lo,goj sa.rx evge,ne­to). Док се све до да­нас за­ сту­па јед­на гно­стич­ка ин­тер­пре­та­ци­ја Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну у ви­ше ва­ри­јан­ти, без про­бле­ма­тич­ног при­хва­та­ња јед­ног пре­ хри­шћан­ског ми­та о ис­ку­пље­њу (Е. Кеземан, Л. Шотроф, В. Лангбрантер), те­за ко­ју за­сту­па В. Шмиталс да су Па­вло­ви про­тив­ни­ци би­ли гно­сти­ци ни­је при­хва­ће­на.157 Фе­но­ме­ни ко­ је он ту­ма­чи као гно­стич­ке (на­ро­чи­то у Ко­рин­ту) при­род­ни­је се об­ја­шња­ва­ју ра­но­хри­шћан­ским ду­хов­ним ен­ту­зи­ја­змом. Као што је слу­чај код ре­ли­ги­ја ми­сте­ри­је, та­ко је и код гно­ сти­ци­зма ду­го вре­ме­на по­сто­јао про­блем са из­во­ри­ма. Све до раз­до­бља не­по­сред­но по­сле 2. свет­ског ра­та по­сто­ја­ло је из­у­зет­но ма­ло гно­стич­ких из­вор­них тек­сто­ва и глав­ни из­во­ ри су би­ла по­ле­мич­ка из­ла­га­ња цр­кве­них ота­ца (Ири­неј, Ипо­ 155 156

Уп. H. Jo­nas, Gno­sis und spätan­ti­ker Ge­ist I, FR­LANT 51, 31964.

Уп. М. Lid­zbar­ski, Gin­za. Der Schatz oder das gros­se Buch der Mandäer, 1925; исти, Das Jo­han­nes­buch der Mandäer, у два де­ла, 1905. 1915.; исти, Man­ däische Li­tur­gien, AGWG. PH Nf 17/1, 1920. 157

Уп. пре све­га W. Schmit­hals, Die Gno­sis in Ko­rinth (в. фу­сно­ту 64).

157

лит, Тер­ту­ли­јан, Кли­мент Алек­сан­дриј­ски, Епи­фа­ни­је). Из­ме­ ђу 1945. и 1948. го­ди­не про­на­ђе­ни су код гор­њо­е­ги­пат­ског Наг-Ха­ма­ди­ја три­на­ест коптско-гно­стич­ких ко­дек­са ко­ји су су­штин­ски про­ши­ри­ли из­во­ре. До­ду­ше, и ови тек­сто­ви по­ти­ чу, као и све­до­чан­ства Ман­де­ја­ца и цр­кве­них ота­ца, из пост­но­ во­за­вет­ног пе­ри­о­да (пре­те­жно из 3. и 4. ве­ка по­сле Хри­ста), али они су по­ка­за­ли да гно­сти­ци­зам има ван­хри­шћан­ске ко­ре­ не и да је по­ред хри­шћан­ског (2. век по­сле Хри­ста) по­сто­јао и па­ган­ски гно­сти­ци­зам. Про­блем јед­ног пре­хри­шћан­ског гно­ сти­ци­зма, као и гно­стич­ке ути­ца­је у Но­вом За­ве­ту Наг-Ха­ма­ ди тек­сто­ви ни­су ре­ши­ли, по­што они по­ти­чу из јед­ног ка­сни­ јег вре­ме­на, и са­мо не­зна­тан број спи­са мо­же озбиљ­но би­ти упо­ре­ђен са но­во­за­вет­ним тек­сто­ви­ма.158 Тер­ми­но­ло­шки се од кон­гре­са у Ме­си­ни 1966. пра­ви раз­ ли­ка из­ме­ђу гно­си­са (= зна­ње бо­жан­ских тај­ни ко­је је при­ви­ ле­ги­ја јед­не ели­те) и гно­сти­ци­зма (ре­ли­гиј­ски по­крет у 2. ве­ ку по­сле Хри­ста). Про­бле­ма­тич­но у овом раз­ли­ко­ва­њу је да „гно­сти­ци­зам“ има пе­јо­ра­тив­ни при­звук, при че­му се сле­ду­је аисто­рич­ној тер­ми­но­ло­ги­ји цр­кве­них ота­ца, док је де­фи­ни­ци­ ја „гно­си­са“ пре­ви­ше уоп­ште­на. Док се из­да­ва­ње Наг-Ха­ма­ди тек­сто­ва, због не баш срећ­ ног ри­вал­ства ме­ђу ис­тра­жи­ва­чи­ма и не­ја­сних имо­вин­ских пра­ва, оду­жи­ло де­це­ни­ја­ма и тек је пре не­ко­ли­ко го­ди­на за­ кљу­че­но, око ку­мран­ских ру­ко­пи­са се од мо­мен­та ка­да су от­ кри­ве­ни во­ди плод­на на­уч­на ди­ску­си­ја. Од 1947. ве­ли­ко от­ кри­ће тек­сто­ва у пе­ћи­на­ма код Мр­твог мо­ра све­до­чи о ег­зи­ стен­ци­ји јед­не по­себ­не ју­деј­ске гру­пе у окви­ру есен­ства, о ко­ ме се до та­да зна­ло из ин­си­ну­а­ци­ја код Пли­ни­ја Ста­ри­јег, Фи­ ло­на и Јо­си­фа. Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња ко­ја су усле­ди­ла не­ по­сред­но по­сле от­кри­ћа тек­сто­ва на ру­ше­ви­на­ма Кир­бет Ку­ мра­на по­ка­зу­ју да је ту сек­та ве­ро­ват­но има­ла свој цен­тар. Есе­ни су би­ли јед­на са­мо­стал­на ју­деј­ска гру­па ко­ја је жи­ве­ ла по­ву­че­ни­је од по­ли­тич­ки ак­тив­них фа­ри­се­ја и са­ду­ке­ја. Њи­ хов на­зив се ве­ро­ват­но из­во­ди из ара­меј­ског екви­ва­лен­та од 158

На­у­ка се ов­де на­ла­зи на са­мом по­чет­ку; пр­ви увод ну­ди K. Ru­dolph, Die Gno­sis, 39-57.

158

wysx (= по­бо­жни, hasên, гр.

vEsshnoi,), та­ко да се ов­де ис­по­ста­ вља из­ве­сна ве­за са ха­сид­ским по­кре­том ма­ка­веј­ског устан­ка. Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су Есе­ни, као фа­ри­се­ји и са­ду­ке­ји, у то­ку ма­ка­веј­ске бор­бе за осло­бо­ђе­ње (од 167. пре Хри­ста) про­и­за­шли из ха­сид­ског по­кре­та. Ку­мран­ски есе­ни до­жи­ве­ли су свој вр­ху­нац из­ме­ђу 100. и 50. пре Хри­ста. У сре­ди­шту те­о­ло­ги­је ку­мран­ске за­јед­ни­це сто­ји пот­пу­ но ис­пу­ње­ње За­ко­на, она­ко ка­ко се, из­ме­ђу оста­лог, прак­ти­ ко­ва­ло у по­о­штре­ној за­по­ве­сти очи­шће­ња. Ово ра­ди­ка­ли­зо­ ва­но схва­та­ње За­ко­на обра­зла­га­ло се об­у­хват­ним по­зна­њем гре­шно­сти чо­ве­ка ко­ји по­тре­бу­је и За­кон и ми­лост Бо­жи­ју да би мо­гао да жи­ви. Ку­мран­ска ес­ха­то­ло­ги­ја је из­ра­зи­то ду­а­ли­ стич­ка; си­но­ви све­тла и си­но­ви та­ме на­ла­зе се у бор­би. На кра­ ју вре­ме­на, ка­да се ова бор­ба за­вр­ши, до­ла­зи Цар­ство Бо­жи­ је. Ку­мран­ски есе­ни сма­тра­ли су се­бе иза­бра­ном за­јед­ни­цом Бо­жи­јом. У сво­јој све­сти о иза­бра­но­сти пре­у­зе­ли су ста­ро­за­ вет­не пред­ста­ве о остат­ку и о Са­ве­зу. Оче­ки­ва­ли су да се на кра­ју вре­ме­на по­ја­ве три ме­си­јан­ске фи­гу­ре (1QS IX, 10s): је­ дан про­рок и по је­дан цар­ски и све­ште­нич­ки ме­си­ја. Ме­си­јан­ ски про­рок је за ку­мран­ску за­јед­ни­цу био „учи­тељ пра­вед­но­ сти“ (око 150. пре Хри­ста), нај­ви­ши те­о­ло­шки ауто­ри­тет у за­ јед­ни­ци. При то­ме се мо­ра­ло ми­сли­ти на не­ку по­себ­ну осо­бу из све­ште­нич­ког ро­да ко­ја је из­вр­ши­ла су­штин­ски ути­цај на ку­мран­ску за­јед­ни­цу. За но­во­за­вет­ну те­о­ло­ги­ју су ку­мран­ски спи­си ва­жни у по­гле­ду њи­хо­ве те­о­ло­ги­је За­ко­на и ду­а­ли­стич­ ке ес­ха­то­ло­ги­је. 10. 5. Ве­жба

По­ре­ђе­ње Епик­тет, Дис. I 15, 7-8 и Мк 4 26-29

Ка­да је сто­ич­ки фи­ло­соф Епик­тет упи­тан од јед­ног чо­ве­ка шта би мо­рао да учи­ни да би се је­дан брат по­ми­рио са њим, он му ре­че: „Ни­шта ве­ли­ко ни­је од­јед­ном ве­ли­ко, чак ни вин­ско гро­ жђе или смо­ква. Ако ми са­да ка­жеш: же­лим смо­кву! та­да ћу од­го­во­ри­ти: тре­ба вре­ме­на (cro,nou dei/)! Пу­сти да нај­пре про­ цве­та др­во, по­том да до­не­се плод и да са­зри. Ка­да чак и плод 159

смо­кви­ног др­ве­та не са­зри у пот­пу­но­сти од­јед­ном или за је­ дан сат, ка­ко ти хо­ћеш да за та­ко крат­ко вре­ме и без тру­да по­ се­ду­јеш на­кло­ност јед­ног чо­ве­ка? То – ка­жем ти – не тре­ба да оче­ку­јеш!“ Ова Епик­те­то­ва сли­ка по­ка­зу­је ве­ли­ку слич­ност са Ису­со­вим па­ра­бо­ла­ма у ко­ји­ма је реч о ра­сту, на­ро­чи­то у па­ ра­бо­ли о се­ме­ну ко­је са­мо од се­бе ра­сте.159 Је­дан мо­ме­нат ко­ ји се при­ме­ћу­је у овој па­ра­бо­ли је на­гла­ша­ва­ње са­мо­стал­ног (auv­to­ma,th) и по­сте­пе­ног ра­ста се­ме­на без уче­шћа чо­ве­ка. Оба ка­зи­ва­ња се по­кла­па­ју не са­мо у при­ме­ни сли­ка из све­та ра­ста би­ља­ка, не­го и у то­ме што на­гла­ша­ва­ју раст ко­ји се од­ви­ја не­ за­ви­сно од чо­ве­ка, ко­ји прет­хо­ди ка­сни­јем успе­ху. Код Епик­ те­та екс­пли­цит­но на­ве­де­ни вре­мен­ски аспект – да све тра­жи и има сво­је вре­ме, на­ла­зи се им­пли­цит­но и у Мк 4 26-29. Ипак су циљ­ни прав­ци две па­ра­бо­ле раз­ли­чи­ти: Епик­тет са сво­јим сли­ка­ма опи­су­је јед­ну си­ту­а­ци­ју из сва­ко­днев­ног ис­ ку­ства, да би у сли­ко­ви­тој фор­ми пред­ста­вио мо­рал­не спо­зна­ је и уче­ња. Он упра­жња­ва прак­тич­ну фи­ло­со­фи­ју уз по­моћ па­ра­бо­лич­них сли­ка ко­је слу­ша­о­ца во­де ка нео­п­ход­ном уви­ ду. Па­ра­бо­ла о са­мо­ра­сту­ћем се­ме­ну, на­су­прот то­ме, упу­ћу­је на из­ве­стан и од стра­не чо­ве­ко­вог по­ступ­ка не­за­ви­стан до­ла­ зак Цар­ства Бо­жи­јег. Као што се­ме са­мо од се­бе ра­сте, до­но­си пло­до­ве и на­сту­па же­тва, та­ко да чо­век у по­гле­ду то­га ни­шта не тре­ба да чи­ни и ње­му се по­кла­ња вре­ме, та­ко и Цар­ство Бо­ жи­је до­ла­зи са­мо од се­бе. Ов­де сли­ке слу­же за од­го­не­та­ње су­ шти­не Цар­ства Бо­жи­јег. Слу­ша­лац се во­ди ка спо­зна­ји да он ни­шта не мо­же до­при­не­ти до­ла­ску Цар­ства Бо­жи­јег и да сме да ко­ри­сти вре­ме ко­је му је да­ро­ва­но. Не по­сто­ји за­ви­сност из­ме­ђу ова два тек­ста. 10. 6. За­да­так Упо­ре­ди­те са но­во­за­вет­ним пре­да­њи­ма Оче­на­ша (Мт 6 913/Лк 11 2-4) ју­деј­ску мо­ли­тве­ну тра­ди­ци­ју, на­ро­чи­то ка­дишмо­ли­тву (в. C. K. Bar­rett – C. J. Thor­nton, Tex­te zur Um­welt, 139 број 212). – Ис­тра­жи­те ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ске па­ра­ле­ле за јо­ ва­нов­ску пред­ста­ву о Ло­го­су (Јн 1 1.14). 159

Уп. D. Flus­ser, Die rab­bi­nische Gle­ic­hnis­se und der Gle­ic­hni­serzähler Je­ sus I, Ju­da­i­ca et Chri­sti­a­na 4, 1981., 150cc.

160

11. Исто­ри­ја ре­дак­ци­је Ли­те­ра­ту­ра

О ме­то­ди

Merk, O., Art. Re­dak­zi­on­sgeschic­hte/Re­dak­ti­on­skri­tik, TRE 28 (1997), 378-384. – Per­rin, N., What is Re­dac­tion Cri­ti­cism?, Lon­don 1970. – Roh­de, J,, Die re­dak­ti­on­sgeschic­htlic­he Met­ho­de, 1966. – Schulz, S., Die Stun­de der Botschaft. Einführung in die The­o­lo­gie der vi­er Evan­ge­li­sten, (1967) 31982. – Strec­ker, G., Re­dak­ti­on­sgeschic­ hte als Auf­ga­be der Synop­ti­ke­re­xe­ge­se, у: исти, Es­ha­ton und Hi­sto­ rie, 1979, 9-32. Мар­ко Dor­meyer, D., Das Mar­ku­se­van­ge­li­um als Ide­al­bi­o­grap­hie von Je­sus Chri­stus, dem Na­zaräner, SBS 43, 1999. – Ha­en­chen, E., Der Weg Je­ su. Eine Erklärung des Mar­ku­se­van­ge­li­ums und der ka­no­nischen Pa­ ral­le­len, 21968. – Hahn, F. (из­да­вач), Der Erzähler des Evan­ge­li­ums. Met­ho­dische Ne­u­ansätze in der Mar­kus­for­schung, 1985. – Kmi­e­ cik, U., Der Men­schen­sohn im Mar­ku­se­van­ge­li­um, fzb 81, 1997. – Mar­xen, W., Der Evan­ge­list Mar­kus, FR­LANT 67, 21959. – Pesch, R. (из­да­вач), Das Mar­kus-Evan­ge­li­um, WdF 411, 1979. – Räisän­ en, H., Das „Mes­si­asg­he­im­nis“ im Mar­ku­se­van­ge­li­um. Ein re­dak­tion­ skri­tischer Ver­such, SESJ 28, 1976. – Исти, Die Pa­ra­belt­he­o­rie im Mar­ku­se­van­ge­li­um, SESJ 26, 1973. – Schen­ke, L., Das Mar­ku­se­van­ ge­li­um, 1988. – Söding, Th., Gla­u­be bei Mar­kus, SBB 12, 21987. – Strec­ker, G., Zur Mes­si­as­geh­me­nist­he­o­rie im Mar­ku­se­van­ge­li­um, у: исти, Es­ha­ton und Hi­sto­rie, 1979, 33-51. – Tel­ford, W. R., The The­o­ logy of the Go­spel of Mark, 1999. Ма­теј

Bor­nkamm, G., Barth, G., Held, H. J., Über­li­e­fe­rung und Ausle­gung im Matthäuse­van­ge­li­um, WMANT 1, (1960) 71975. – For­ster, P., Com­mu­

161

nity, Law and Mis­sion in Mat­hew’s Go­spel, WUNT 177, 2004. – Fran­ kemölle, H., Jah­we­bund und Kir­che Chri­sti, NTA NF 10, 1972. – Hum­ mel, R., Die Ause­i­nan­der­set­zung zwischen Kir­che und Ju­den­tum im Matthäuse­van­ge­li­um, BEvTh 33, (1963) 21966. – Lan­ge, J. (из­да­вач), Das Matthäuse­van­ge­li­um, WdF 525, 1980. – Luz, U., Die Je­sus­geschic­ hte des Matthäus, 1993. – Sand, A., Das Ge­setz und die Prop­he­ten. Un­ ter­suc­hung zur The­o­lo­gie des Evan­ge­li­ums nach Matthäus, BU 11, 1974. – Sche­u­er­mann, G., Ge­me­in­de im Um­bruch, fzb 77, 1996. – Strec­ker, G., Der Weg der Ge­rec­htig­ke­it. Un­ter­suc­hung zur The­o­lo­gie des Mat­ thäus, FR­LANT 82, (1962) 31971. – Tril­ling, W., Das wa­hre Israel, (EThSt 7) StANT 10, 31964. – Wal­ker, R., Die He­il­sgeschic­hte im er­sten Evan­ge­ li­um, FR­LANT 91, 1967. – Wong, K. Ch., In­ter­kul­tu­rel­le The­o­lo­gie und mul­ti­kul­tu­rel­le Ge­me­in­de im Matthäuse­van­ge­li­um, NTOA 22, 1992.

Лу­ка

Bor­mann, L., Recht, Ge­rec­htig­ke­it und Re­li­gion im Lu­ka­se­van­ge­li­um, StUNT 24, 2001. – Ba­von, F., Lu­kas in ne­u­er Sicht, 1985. – Bra­u­mann, G. (из­да­вач), Das Lu­kas-Evan­ge­li­um,WdF 280, 1974. – Con­zel­mann, H., Die Mit­te der Ze­it, BHTh 17, 61977. – Horn, F. W., Gla­u­be und Han­deln in der The­o­lo­gie des Lu­kas, GTA 26, 21986. – Korn, M., Die Geschic­ hte Je­su in veränder­ter Ze­it, WUNT 2. 51, 1993. – Löning, K., Das Ge­ schichtswerk des Lu­kas I, 1997. – Po­korny, P., The­o­lo­gie der lu­ka­nischen Schrif­ten, FR­LANT 174, 1998. – Radl, W., Das Lu­kas-Evan­ge­li­um, 1988. – Schramm, T., Der Mar­kus-Stoff bei Lu­kas, MSSNTS 14, 1971. – Ste­ ge­mann, W., Zwischen Syna­go­ge und Ob­rig­ke­it, FR­LANT 152, 1991. – Was­ser­berg, G., Aus Isra­els Mit­te – Heil für die Welt, BZNW 82, 1998.

11. 1. Де­фи­ни­ци­ја Исто­ри­ја ре­дак­ци­је (= кри­ти­ка ре­дак­ци­је и ком­по­зи­ци­је) по­ла­зи од основ­ног ста­ва да је на­ма Но­ви За­вет у свом ко­ нач­ном об­ли­ку пре­дат од но­во­за­вет­них пи­са­ца као по­след­ њих ре­дак­то­ра. Из тог раз­ло­га она ис­пи­ту­је тач­ке гле­ди­шта на осно­ву ко­јих су по­је­ди­ни ауто­ри ода­бра­ли и уком­по­но­ ва­ли ма­те­ри­јал. Она из­на­ла­зи од­но­се ко­ји по­сто­је из­ме­ђу по­је­ди­нач­них тек­сто­ва уну­тар јед­ног де­ла (ин­тер­тек­сту­ал­ ност). Пре­ма то­ме, исто­ри­ја ре­дак­ци­је ис­тра­жу­је тек­сто­ве у по­гле­ду њи­хо­ве пре­ра­де и ком­по­зи­ци­је од стра­не по­след­ њег ре­дак­то­ра, да би до­спе­ла до ин­тер­пре­та­ци­је це­ло­куп­ ног тек­ста. Њен циљ је да од­ре­ди исто­риј­ски и те­о­ло­шки по­ 162

ло­жај но­во­за­вет­них ауто­ра. При то­ме тре­ба узе­ти у об­зир и си­ту­а­ци­ју чи­та­ла­ца ко­ји­ма је текст упу­ћен и на ко­је аутор же­ли да ути­че. Сва­ки Еван­ђе­лист при­по­ве­да сво­ју Ису­со­ву исто­ри­ју за сво­ју за­јед­ни­цу, та­ко да су за ко­му­ни­ка­ци­о­ни про­цес Еван­ђе­ли­ста основ­на два ни­воа: 1) текст-ин­тер­ни ни­во те­ку­ћег ка­зи­ва­ња о Ису­су. 2) текст-екс­тер­ни ни­во за­ јед­ни­це за ко­ју је ка­зи­ва­ње о Ису­су кон­ци­пи­ра­но. У сре­ди­шту до­са­да­шњег ис­тра­жи­ва­ња исто­ри­је ре­дак­ци­је би­ла су си­ноп­тич­ка Еван­ђе­ља. У но­ви­јој ег­зе­ге­зи ја­сно се по­ка­зу­је про­ ши­ре­ње исто­ри­је ре­дак­ци­је на Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну и епи­сто­ло­ гра­фи­ју (в. до­ле 12). Ако се циљ исто­ри­је ре­дак­ци­је са­сто­ји у то­ ме да од­ре­ди те­о­ло­шке ин­тен­ци­је по­след­њег ре­дак­то­ра и да до­ђе до „об­ја­шње­ња де­ла у ње­го­вом да­на­шњем об­ли­ку“,160 он­да је она при­мен­љи­ва на сва­ки но­во­за­вет­ни спис.

11. 2. Циљ про­у­ча­ва­ња Сту­ден­ти тре­ба да пре­по­зна­ју да пи­сци Еван­ђе­ља ни­су са­мо пре­но­си­те­љи ко­ји су са­ку­пља­ли тра­ди­ци­о­нал­ни ма­те­ри­јал, већ да су пре све­га по­сту­па­ли као све­сни ре­дак­то­ри са спе­ци­ фич­ним те­о­ло­шким ин­те­ре­со­ва­њи­ма. Они тре­ба, на осно­ву ре­зул­та­та по­је­ди­нач­не ег­зе­ге­зе, да до­ђу до це­ло­ви­тог су­да о де­лу јед­ног Еван­ђе­ли­сте у по­гле­ду си­ту­а­ци­је у ко­ме је оно на­ ста­ло, и обр­ну­то, да на осно­ву кон­тек­ста Еван­ђе­ља пре­и­спи­та­ ју исто­риј­ски и те­о­ло­шки са­др­жај по­је­ди­нач­них тек­сто­ва. 11. 3. Прет­по­став­ке исто­ри­је ре­дак­ци­је Исто­ри­ја ре­дак­ци­је ни­је се слу­чај­но раз­ви­ла у окви­ру ег­зе­ге­ зе си­ноп­ти­ка, по­што те­о­ри­ја о два из­во­ра чи­ни ње­ну прет­по­ став­ку. Основ­не прет­по­став­ке исто­ри­је ре­дак­ци­је на­ла­зе се у ре­зул­та­ти­ма кри­ти­ке из­во­ра, на­ро­чи­то хи­по­те­зе о два из­во­ ра. Ако су Ма­теј и Лу­ка ко­ри­сти­ли Мар­ка, он­да се, по­мо­ћу си­ ноп­тич­ког по­ре­ђе­ња, мо­гу уви­де­ти тен­ден­ци­је ове упо­тре­бе. Мо­же се кон­ста­то­ва­ти ко­ји је сми­сао од­сту­па­ња и на осно­ву то­га из­ве­сти за­кљу­чак о те­о­ло­ги­ји Ма­те­ја и Лу­ке. Мно­го је 160

H. Con­zel­mann, Die Mit­te der Ze­it, 1.

163

те­же при­ме­њи­ва­ти ме­тод исто­ри­је ре­дак­ци­је та­мо где не по­ сто­је из­вор­ни спи­си за по­ре­ђе­ње: код Еван­ђе­ља по Мар­ку и по­себ­них из­во­ра (Son­der­gut) Ма­те­ја и Лу­ке. Код при­хва­та­ња Мар­ко­вог при­о­ри­те­та си­ноп­тич­ко по­ре­ђе­ње је за Мар­ка ко­ ри­сно са­мо уто­ли­ко што из­ме­не код Ма­те­ја и Лу­ке мо­гу да до­пу­сте ин­ди­рект­не за­кључ­ке о Мар­ко­вој те­о­ло­ги­ји. За ег­зе­ ге­те по­чет­ни­ке су ова ин­ди­рект­на пи­та­ња углав­ном пре­ви­ше те­шка, по­што она под­ра­зу­ме­ва­ју све­о­бу­хват­но по­зна­ва­ње тен­ ден­ци­ја си­ноп­тич­ког пре­да­ња. Од ве­ћег зна­ча­ја за ре­дак­ци­о­ но-исто­риј­ску ана­ли­зу Еван­ђе­ља по Мар­ку су пре­мар­ков­ске „збир­ке“, тј. тек­сту­ал­ни ком­плек­си ко­ји су по­сто­ја­ли са­ку­пље­ ни пре Мар­ка и ко­је је он ин­те­гри­сао у сво­је Еван­ђе­ље (збир­ ке пре­пир­ки, па­ра­бо­ла, пра­ви­ла за­јед­ни­це, апо­ка­лип­тич­ки го­ вор, исто­ри­ја стра­да­ња). На­ро­чи­то су ре­зул­та­ти ана­ли­зе тек­ ста ва­жни за исто­ри­ју ре­дак­ци­је; на­пе­то­сти ко­је по­сто­је у јед­ ној пе­ри­ко­пи су нај­че­шће по­сле­ди­ца су­ко­ба тра­ди­ци­је и ре­ дак­ци­је (в. та­ко­ђе 11. 4.) По­ред кри­ти­ке из­во­ра и ана­ли­зе тек­ста, од кључ­ног зна­ча­ ја за исто­ри­ју ре­дак­ци­је су ме­то­до­ло­ги­ја и ре­зул­та­ти исто­ри­је фор­ми. Док исто­ри­ја фор­ми ре­кон­стру­и­ше за­ко­ни­то­сти у пре­ да­њу углав­ном усме­не тра­ди­ци­је и исто­ри­је тра­ди­ци­је ра­ста јед­ног тек­ста на пре­ре­дак­ци­о­нал­ном ни­воу, исто­ри­ја ре­дак­ци­ је ис­тра­жу­је ин­те­гра­ци­ју по­је­ди­нач­них тра­ди­ци­ја у је­дан гло­ бал­ни ком­по­зи­ци­о­ни кон­текст. При то­ме тра­ди­ци­ју и ре­дак­ци­ ју не тре­ба раз­у­ме­ти као су­прот­но­сти већ као ком­пле­мен­тар­не аспек­те; већ на пре­ре­дак­ци­о­нал­ном ни­воу мо­же се пре­по­зна­ ти тен­ден­ци­ја ка са­ку­пља­њу пре­да­ња у јед­ну це­ли­ну (уп. нпр. Lo­gi­en­qu­el­le, из­ве­шта­ји о стра­да­њу, збир­ке па­ра­бо­ла). Док су у исто­ри­ји фор­ми Еван­ђе­ли­сти углав­ном схва­та­ни као тра­ден­ ти и са­ку­пља­чи (пре све­га М. Дибелиус), у исто­ри­ји ре­дак­ци­је се до­шло до са­зна­ња да су еван­ђе­ли­сти те­о­ло­зи са спе­ци­фич­ ном кон­цеп­ци­јом ко­ју же­ле да из­ло­же. Али и у овом ком­плек­ су пи­та­ња тре­ба за­па­зи­ти кон­ти­ну­и­тет из­ме­ђу исто­ри­ја фор­ ме и ре­дак­ци­је; ако је исто­ри­ја фор­ми у ње­ном ис­тра­жи­ва­њу „Sitz im Le­ben“ пре­да­ња от­кри­ла зна­чај за­јед­ни­це за про­цес на­ стан­ка и пре­да­ва­ња ра­но­хри­шћан­ских тра­ди­ци­ја, та­ко и исто­ 164

ри­ја ре­дак­ци­је не схва­та еван­ђе­ли­сте про­сто као ин­ди­ви­ду­ал­ не пи­сце, већ као „екс­по­нен­те за­јед­ни­це“. При то­ме тре­ба прет­ по­ста­ви­ти да су Еван­ђе­ли­сти пи­са­ли за сво­је за­јед­ни­це та­ко да су ра­но­хри­шћан­ске за­јед­ни­це са сво­јим спе­ци­фич­ним про­ бле­ми­ма на­шле сво­је ме­сто у кон­цеп­ци­ји Еван­ђе­ља. Ли­те­ра­ту­ра за са­мо­стал­ни рад

G. Strec­ker, Re­dak­ti­on­sgeschic­hte als Auf­ga­be der Synop­ti­ke­re­xe­ge­se (уп. Ли­те­ра­ту­ра: О ме­то­ди).

По­сле пи­о­нир­ских ра­до­ва о Еван­ђе­љу по Мар­ку ко­је су при­ре­ди­ли В. Вреде,161 Ј. Велхаузен,162 К. Л. Шмит и Ломејер,163 као и упу­ћу­ју­ћих по­чет­них им­пул­са од стра­не М. Дибелиуса и Р. Бултманa ме­то­да исто­ри­ја ре­дак­ци­је се раз­ви­ла по­чет­ком пе­де­стих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка. Х. Концелман је у свом де­ лу „Средина времена“ пр­ви кон­се­квент­но при­ме­нио ову ме­то­ ду на Еван­ђе­ље по Лу­ки. Ни­је слу­чај­но да је Лу­ка пр­ви ре­дак­ ци­о­но-кри­тич­ки ис­тра­жен; тре­ћи Еван­ђе­ли­ста се сам у Лк 1 1-4 пред­ста­вља као кри­тич­ки пре­ра­ђи­вач и пре­но­си­лац ра­ но­хри­шћан­ске тра­ди­ци­је. Концелман за­сту­па те­зу да је Лу­ка са­ста­вио кон­цепт исто­ри­је спа­се­ња ко­ји је био од­ре­ђен сла­ бље­њем оче­ки­ва­ња дру­гог до­ла­ска Хри­сто­вог и де­ли се у три пе­ри­о­да: по­сле вре­ме­на Изра­и­ла до­ла­зи епо­ха по­ја­ве Ису­са Хри­ста као јед­но „до­ба без са­та­не“, по­том до­ба Цр­кве, за ко­ је је ка­рак­те­ри­стич­но да­ва­ње Ду­ха као „за­ме­не“ за спа­се­ње ко­је још ни­је на­сту­пи­ло. Ли­не­ар­но схва­та­ње исто­ри­је спа­се­ ња у тре­ћем Еван­ђе­љу и Де­ли­ма апо­стол­ским, као и чи­ње­ни­ ца пе­ри­о­ди­за­ци­је, ни­су спор­ни, али су кри­ти­ча­ри ипак с пра­ вом на­гла­си­ли те­шко­ћу пре­ци­зног раз­лу­чи­ва­ња три пе­ри­о­да вре­ме­на спа­се­ња (по­че­так раз­до­бља Цр­кве – од рас­пе­ћа, вас­ кр­се­ња или ваз­не­се­ња).164 161 W. Wre­de, Das Mes­si­as­ge­he­im­nis in den Evan­ge­lien. Zu­gle­ich ein Be­i­trag zum Verständnis des Mar­ku­se­van­ge­li­ums, 41969. 162 163 164

Уп. J. Wel­lha­u­sen, Das Evan­ge­li­um Mar­ci, 21909. Уп. E. Loh­meyer, Das Evan­ge­li­um des Mar­kus, KEK I, 1937.

Уп. исто­ри­ју ис­тра­жи­ва­ња M. Re­se, Das Lu­kas-Evan­ge­li­um, ANRW II 25.3, 1985, 2258-2328.

165

Ис­тра­жи­ва­ње Еван­ђе­ља по Мар­ку са ста­но­ви­шта исто­ри­је ре­дак­ци­је ду­го вре­ме­на је би­ло усред­сре­ђе­но на ре­кон­струк­ ци­ју и ин­тер­пре­та­ци­ју по­је­ди­нач­них еле­ме­на­та мар­ков­ске „ме­си­јан­ске тај­не“. Као ре­пре­зен­та­тив­ни за овај рад мо­гу се на­ве­сти ко­мен­та­ри Е. Швај­це­ра и Ј. Гнил­ке.165 Као сре­ди­ште мар­ков­ске те­о­ри­је тај­не ва­жи увид да је Исус још пре кр­ста и вас­кр­се­ња Син Бо­жи­ји, али тек ти до­га­ђа­ји омо­гу­ћа­ва­ју да се он аде­кват­но са­гле­да као та­кав. У но­ви­јем ис­тра­жи­ва­њу је пре­ по­зна­тљи­ва тен­ден­ци­ја да се Мар­ко не ин­тер­пре­ти­ра са­мо са ста­но­ви­шта ме­си­јан­ске тај­не. Дру­ги аспек­ти ње­го­ве те­о­ло­ги­ је до­ла­зе до из­ра­жа­ја, та­ко нпр. схва­та­ње ве­ре, про­по­вед Цар­ ства, пред­ста­ва о сле­до­ва­њу и ети­ка.166 У сре­ди­шту ис­тра­жи­ва­ња Ма­те­ја на­ла­зи се пи­та­ње те­о­ло­ шке ин­тен­ци­је Еван­ђе­ли­сте у по­гле­ду раз­ли­чи­тих тен­ден­ци­ ја по­је­ди­нач­них тек­сто­ва. Као хри­шћа­ни­на из мно­го­бо­штва Ма­те­ја ин­тер­пре­ти­ра­ју из­ме­ђу оста­лих В. Три­линг, Г. Штре­ кер, Р. Вал­кер и Ј. П. Ме­јер.167 Г. Бор­нкам на дру­ги на­чин ре­ ша­ва на­пе­ту сим­би­о­зу из­ме­ђу пар­ти­ку­лар­них и уни­вер­зал­них тен­ден­ци­ја у Еван­ђе­љу по Ма­те­ју. По ње­му се у ју­деј­ским ак­ цен­ти­ма Еван­ђе­ља по Ма­те­ју огле­да ми­ље у ко­ме је Ма­теј пи­ сао. Као екс­по­нент јед­не ју­део-хри­шћан­ске за­јед­ни­це Ма­теј је, ме­ђу­тим, у ста­њу да иза­ђе у су­срет но­вим за­да­ци­ма (нпр. ми­си­ја ме­ђу мно­го­бо­шци­ма). По­ред Р. Ху­ме­ла и Е. Швај­це­ра, У. Луц ту­ма­чи Еван­ђе­ље по Ма­те­ју као ју­део-хри­шћан­ско Еван­ ђе­ље.168 Луц у при­лог свог су­да на­во­ди уко­ре­ње­ност Еван­ђе­ли­ сте у ју­деј­ској ли­те­ра­ту­ри и ју­деј­ској ми­сли, Ма­те­је­во по­и­ма­ ње за­ко­на са по­зи­ва­њем на Ста­ри За­вет и исто­ри­ју ути­ца­ја Еван­ђе­ља по Ма­те­ју у ју­део-хри­шћан­ским кру­го­ви­ма. Ис­тра­жи­ва­ње Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну на­ла­зи се на јед­ној тач­ки пре­о­ кре­та ко­ја се ти­че ка­ко ме­то­до­ло­шких прет­по­став­ки, та­ко и свих 165

Уп. E. Schwe­i­zer, Das Evan­ge­li­um nach Mar­kus, NTD 1, 41975; J. Gnil­ka, Das Evan­ge­li­um nach Mar­kus, EKK II/1.2, 21986. 31989.

166 Уп. о то­ме Th. Söding (изд.), Der Evan­ge­list als The­o­lo­ge. Stu­dien zum Mar­ku­se­van­ge­li­um, SBS 163, 1995. 167 168

166

Уп. J. P. Me­i­er, Law and Hi­story in Mat­thew’s Go­spel, AB 71, Rom 1976. Уп. U. Luz, Je­sus­geschic­hte, 21cc.

сре­ди­шњих ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ских и те­о­ло­шких пи­та­ња ве­за­ них за че­твр­то Еван­ђе­ље (пре­јо­ва­нов­ски из­вор­ни спи­си, гно­сис, те­о­ло­ги­ја ова­пло­ће­ња и кр­ста, ес­ха­то­ло­ги­је, све­те тај­не, од­нос пре­ма си­ноп­ти­ци­ма). Све ви­ше до­ми­ни­ра увид да мо­де­ли ко­ји су се до са­да ну­ди­ли ни­су до­вољ­ни да би се схва­ти­ли ли­те­рар­ни об­ лик, ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ски по­ло­жај и те­о­ло­ги­ја Еван­ђе­ља по Јо­ ва­ну. По­ста­је све ја­сни­је да тре­нут­ни ли­те­рар­ни и те­о­ло­шки об­ лик Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну ни­је ре­зу­ла­тат ма­ње-ви­ше не­у­спе­шног ре­дак­ци­о­ног ра­да и ком­би­но­ва­ња, већ не­по­сред­ни из­раз им­по­ зант­не ли­те­рар­не и те­о­ло­шке во­ље за ис­ка­зом и об­ли­ко­ва­њем. От­кри­ва­ње при­по­ве­дач­ке и ли­те­рар­не ком­пе­тен­ци­је че­твр­тог Еван­ђе­ли­сте отва­ра Еван­ђе­ље по Јо­ва­ну за пи­та­ња из исто­ри­је ре­дак­ци­је по­мо­ћу ко­је се мо­гу из­на­ћи цен­трал­ни аспек­ти уком­по­ но­ва­ног ма­те­ри­ја­ла. Исто­вре­ме­но је ег­зе­ге­за Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну то­ли­ко ком­плек­сна да оно ни­је пре­по­руч­љи­во за пр­ве по­чет­нич­ ке ко­ра­ке у но­во­за­вет­ној ег­зе­ге­зи.

11. 4. Ме­то­до­ло­ги­ја За прак­тич­но из­во­ђе­ње исто­ри­је ре­дак­ци­је по­треб­но је нај­ пре раз­ја­сни­ти ка­ко и на че­му се мо­же пре­по­зна­ти ре­дак­ци­о­ нал­ни рад Еван­ђе­ли­сте. Као (али са на­по­ме­ном да се не при­ме­њу­је ме­ха­нич­ки) основ­но пра­ви­ло ва­жи да по­че­так и крај јед­ног одељ­ка пред­ ста­вља­ју ме­ста на ко­ји­ма се нај­че­шће вр­ши ре­дак­ци­о­ни рад. По­што су Еван­ђе­ли­сти има­ли за­да­так да по­ве­жу пре­да­ња ко­ја се из­вор­но ни­су на­ла­зи­ла за­јед­но, њи­хо­ва де­лат­ност се пре­по­ зна­је на по­је­ди­нач­ним пе­ри­ко­па­ма и у ужем кон­тек­сту на вре­ мен­ским и ло­ка­циј­ским од­ред­ни­ца­ма, пре­ла­зи­ма и са­др­жин­ ским спа­ја­њи­ма. Нај­ва­жни­је по­моћ­но сред­ство при то­ме је ис­тра­жи­ва­ње упо­тре­бе је­зи­ка од стра­не јед­ног Еван­ђе­ли­сте, при че­му се по­кла­ња па­жња ре­чи­ма ко­је се че­сто упо­тре­бља­ва­ ју (во­ка­бу­лар­на ста­ти­сти­ка) и по­себ­ним је­зич­ким кон­струк­ци­ ја­ма (нпр. ап­со­лут­ни ге­ни­тив, пар­ти­цип­ске кон­струк­ци­је). Да би се пој­ми­ла гло­бал­на кон­цеп­ци­ја, по­треб­но је нај­пре на­пра­ви­ти основ­ни пре­сек јед­ног Еван­ђе­ља. При то­ме на­ро­ чи­то тре­ба обра­ти­ти па­жњу на ге­о­граф­ске и хро­но­ло­шке тек­ сту­ал­не сиг­на­ле. Та­ко­ђе, по­треб­но је за­па­зи­ти ком­по­зи­ци­о­ну 167

тех­ни­ку еван­ђе­ли­сте, тј. ње­го­ву ин­те­гра­ци­ју тра­ди­ци­ја у ужи и ши­ри кон­текст (нпр. пу­тем по­ве­зи­ва­ња кључ­них ре­чи, са­ др­жин­ски пре­ла­зи, свр­ста­ва­ње оде­ља­ка истог са­др­жа­ја, увод­ на пи­та­ња) и из­о­ста­вља­ње пре­да­тих тра­ди­ци­о­нал­них де­ло­ва, при че­му се мо­ра­ју ис­пи­та­ти раз­ло­зи за из­бор или ком­би­на­ци­ ју тра­ди­ци­о­нал­них еле­ме­на­та. Код Ма­те­ја и Лу­ке нај­ва­жни­је је, за оба ко­ра­ка, си­ноп­тич­ко по­ре­ђе­ње, уко­ли­ко је при­сут­на пе­ри­ко­па из Мар­ка. Код Мар­ ка ег­зе­ге­та је упу­ћен на има­нент­не тен­ден­ци­је у тек­сту. Од ве­ли­ког зна­ча­ја за исто­ри­ју ре­дак­ци­је су на­да­ље те­о­ ло­шке те­ме ко­ји­ма еван­ђе­лист да­је пред­ност, по­што оне че­ сто ука­зу­ју на ре­дак­ци­о­нал­ни рад. Код Мар­ка се из­ме­ђу оста­ лих мо­же на­ве­сти те­о­ри­ја о ме­си­јан­ској тај­ни, за Ма­те­ја по­јам di­ka­i­o­su,nh, код Лу­ке про­бле­ма­ти­ка бо­гат – си­ро­ма­шан. Ко­нач­но, у по­гле­ду те­о­ло­шке кон­цеп­ци­је еван­ђе­ли­ста мо­ра се узе­ти у об­зир спе­ци­фич­на фор­ма Еван­ђе­ља. Пи­са­ње Еван­ ђе­ља је ре­зул­тат исто­ри­за­ци­је ко­ја се по­ка­за­ла као ну­жност за дру­гу и тре­ћу ге­не­ра­ци­ју хри­шћа­на, ка­ко због њи­хо­ве исто­риј­ ске си­ту­а­ци­је, та­ко и због њи­хо­вог је­ли­ни­стич­ког окру­же­ња. Пре све­га сла­бље­ње оче­ки­ва­ња ско­рог до­ла­ска Хри­сто­вог по­ ста­ви­ло је пред еван­ђе­ли­сте за­да­так те­о­ло­шке об­ра­де од­ла­га­ ња по­нов­не па­ру­си­је Го­спод­ње. Ово је зах­те­ва­ло но­ву ори­јен­ та­ци­ју у вре­ме­ну и исто­ри­ји и ти­ме при­хва­та­ње тра­ди­ци­ја ве­ за­них за исто­ри­ју спа­се­ња, из­ра­ду прак­тич­них етич­ких нор­ ми за жи­вот у вре­ме­ну ко­је се оду­жи­ло и уво­ђе­ње ин­стан­ци ко­је уре­ђу­ју и ру­ко­во­де жи­во­том у за­јед­ни­ци. Ове тен­ден­ци­ је ка исто­ри­за­ци­ји, ети­за­ци­ји и ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­ји тра­ди­ ци­о­нал­ног ма­те­ри­ја­ла на­ро­чи­то су пре­по­зна­тљи­ве код Ма­те­ ја и Лу­ке. Али већ је и Мар­ко об­ра­дио сво­је Еван­ђе­ље исто­риј­ ским за­хва­ти­ма, као што нпр. по­ка­зу­је исто­ри­ја стра­да­ња. Ма­теј не са­мо што је пре­у­зео вре­мен­ску ли­ни­ју Еван­ђе­ља по Мар­ку, већ ју је и раз­вио. Он про­ши­ру­је Мар­ков кон­цепт пред­и­сто­ри­јом и јед­ним соп­стве­ним за­кључ­ним одељ­ком. Он уво­ди вре­мен­ске фор­му­ле (av­po. to,te) и пред­ста­вља Ису­со­во вре­ме ис­кљу­чи­во као вре­ме по­сла­ња Изра­и­лу (Мт 15 24; уп. 10 6). Упра­во на тај на­чин су ис­пу­ње­на обе­ћа­ња ем­пи­риј­ском 168

Изра­и­лу ко­ји, пак, са сво­је стра­не од­би­ја Ису­сов по­зив на по­ ка­ја­ње и ти­ме гу­би сво­је по­себ­но ме­сто у исто­ри­ји спа­се­ња. На­сле­ђе иза­бра­ња у исто­ри­ји спа­се­ња пре­у­зи­ма је­дан дру­ги „на­род“ ко­ји ће до­но­си­ти пло­до­ве (Мт 21 43). Ети­за­ци­ја тра­ди­ ци­о­нал­ног из­во­ра пре­по­зна­тљи­ва је код Ма­те­ја у из­ме­ни по­ чет­них ри­го­ро­зних од­лу­ка у прак­тич­не ис­ка­зе ко­ји су при­ла­ го­ђе­ни по­тре­ба­ма за­јед­ни­це (уп. за раз­вод бра­ка Мт 5 32 и 19 9, за за­кли­ња­ње Мт 5 33-34а и 5 37). Код Ма­те­ја се пре све­га по­ ка­зу­је ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­ног ма­те­ри­ја­ла ко­ ја, за раз­ли­ку од Мар­ка и Лу­ке, све­до­чи о цр­кве­ној слу­жби (уп. Мт. 13 52; 23 34) и осно­ва­ма за јед­но ди­сци­пли­нар­но пра­ во (уп. 18 15сс). Лу­ка је, до­след­ни­је од Мар­ка и Ма­те­ја, ис­при­по­ве­дао Ису­ сов жи­вот исто­риј­ски. Он по­ве­зу­је Ису­сов жи­вот са све­тов­ ном исто­ри­јом (Лк 2 1; 3 1сс) и пред­сат­вља Ису­со­во вре­ме као вре­ме без са­та­не (Лк 4 14–22 3). Оно се из­два­ја као по­себ­ни вре­мен­ски пе­ри­од у то­ку исто­ри­је и на тај на­чин се ква­ли­фи­ ку­је као ес­ха­то­ло­шко вре­ме. То­ком то­га вре­ме­на се де­мон­ стри­ра Ису­со­ва уз­ви­ше­ност ко­ја се по­ка­зу­је у чи­ње­њу чу­да, у на­кло­но­сти ца­ри­ни­ци­ма и гре­шни­ци­ма и по­ру­ци си­ро­ма­шни­ ма. Лу­ка из­ла­же Ису­сов жи­вот у окви­ру пе­ри­о­ди­за­ци­је исто­ ри­је спа­се­ња (Лк 16 16); по­сле Ису­со­вог вре­ме­на, у исто­ри­ји спа­се­ња сле­ди епо­ха Цр­кве. Де­ла апо­стол­ска као при­каз ми­си­ је Цр­кве ко­ја се ра­ђа је нео­п­ход­ни на­ста­вак Еван­ђе­ља. На тај на­чин Лу­ка ства­ра не­што пот­пу­но но­во, јер пре ње­га ни­ко ни­ је осе­тио по­тре­бу да Ису­со­ву исто­ри­ју на­ста­ви и до­пу­ни исто­ ри­јом ми­си­је и ши­ре­ња хри­шћан­ства у Је­ру­са­ли­му, Ју­де­ји, Са­ ма­ри­ји и це­лом све­ту (уп. Дап 1 8). 11. 5. Аутор, де­ло и чи­та­лац Од­нос ауто­ра пре­ма вла­сти­том де­лу и ње­го­вим чи­та­о­ци­ма од по­чет­ка се на­ла­зи у сре­ди­шту исто­ри­је ре­дак­ци­је. По­ве­ћа­ но по­све­ћи­ва­ње син­хро­ном чи­та­њу и ин­те­гра­ци­ја књи­жев­нона­уч­них пи­та­ња по­ја­ча­ли су ово ин­те­ре­со­ва­ње. Ак­це­нат се пре­ме­шта са ауто­ра и ње­го­ве на­ме­ре на чи­та­о­це, тј. слу­ша­о­це но­во­за­вет­них тек­сто­ва, њи­хо­ве усло­ве раз­у­ме­ва­ња и ре­цеп­ци­ 169

ју тек­ста. Ова тен­ден­ци­ја у ис­тра­жи­ва­њу мо­же се схва­ти­ти као кон­се­квент­ни да­љи раз­вој пи­та­ња исто­ри­је ре­дак­ци­је, уме­ сто ба­вље­ња де­лом и ауто­ром све ви­ше се по­ја­вљу­је функ­цио­ нал­но раз­у­ме­ва­ње но­во­за­вет­них спи­са као ли­те­рар­них де­ла у окви­ру од­ре­ђе­не ко­му­ни­ка­ци­о­не струк­ту­ре. Том при­ли­ком на­ ро­чит зна­чај при­да­је се ак­ту чи­та­ња, по­што вр­ста тек­ста и на­ чин на ко­ји чи­та­лац ко­му­ни­ци­ра са ауто­ром пу­тем тек­ста у ве­ ли­кој ме­ри ути­че на раз­у­ме­ва­ње тек­ста. Пре­у­зи­ма­њем ра­до­ва Вол­фган­га Изе­ра, књи­жев­ног те­о­ре­ти­ча­ра, до­шло се до убе­ђе­ ња да јед­но де­ло тек у про­це­су чи­та­ња по­сти­же учи­нак, та­ко да про­цес чи­та­ња кон­стру­и­ше сми­сао. Зна­че­ње ко­је се при­пи­ су­је јед­ном тек­сту мо­же се пој­ми­ти „као про­дукт опи­то­ва­ног, тј. ко­нач­но пре­ра­ђе­ног учин­ка, а не као у де­лу да­те иде­је“.169 За­ то не по­сто­ји јед­ном за сваг­да за текст фик­си­ра­ни сми­сао ко­ ји тре­ба из­на­ћи умет­но­шћу ин­тер­пре­та­ци­је, већ сми­сао на­ста­ је тек у ин­тер­ак­ци­ји из­ме­ђу тек­ста и чи­та­о­ца. На овај на­чин се ни у ком слу­ча­ју не отва­ра­ју вра­та чи­сто су­бјек­тив­ним ин­ тер­пре­та­ци­ја­ма, по­што сва­ки текст по­се­ду­је (ру­ко)во­де­ће еле­ мен­те као што су лич­но­сти, пред­ме­ти, нор­ме, тра­ди­ци­је, ци­та­ ти, при­по­ве­дач­ке пер­спек­ти­ве и др., ко­је су­штин­ски ути­чу на за­па­жа­ње чи­та­о­ца. Ме­ђу­тим, они са­ми још увек не кон­стру­и­ шу „објек­тив­ни“ сми­сао, не­го ва­жи сле­де­ће: „Чи­та­лац до­ду­ше не од­ре­ђу­је шта је сми­сао; али ка­да му се омо­гу­ће усло­ви ње­ го­ве ак­ту­а­ли­за­ци­је, он мо­же да пој­ми оно што му је би­ло за­ да­то да про­ду­ку­је“.170 Уну­тар тог про­це­са кон­тро­ли­са­не ре­цеп­ ци­је до­ла­зи до из­ра­жа­ја мо­дел „им­пли­цит­ног чи­тао­ца“. Под ти­ме се не под­ра­зу­ме­ва ре­ал­ни чи­та­лац, већ „јед­на тек­сту­ал­ на струк­ту­ра пу­тем ко­је се увек уна­пред осми­шља­ва ре­ци­пи­ јент“.171 То је пла­ни­ра­на уло­га чи­та­о­ца, осми­шље­на по­ну­да уло­ ге мо­гу­ћем чи­та­о­цу, ко­ја ре­зул­ти­ра из ком­би­на­ци­је у тек­сту по­ну­ђе­них пер­спек­ти­ва и њи­хо­ве ре­а­ли­за­ци­је од са­мог чи­та­ о­ца. Тек у ра­спо­ну ова два све­та чи­та­ње би­ва уисти­ну про­дук­ тив­ни про­цес у ко­ме раз­ли­ка из­ме­ђу по­ну­ђе­не уло­ге тек­ста 169 170 171

170

W. Iser, Der Akt des Le­sens, 41c. Исто, 241. Исто, 61.

и при­ла­го­ђа­ва­ња чи­та­о­ца оства­ру­је раз­у­ме­ва­ње и са­мим тим сми­сао. Ре­ле­вант­ност овог кон­цеп­та за ег­зе­ге­зу је очи­глед­на, и ти­че се у ис­тој ме­ри прак­тич­ног ту­ма­че­ња тек­ста као и ер­ ми­нев­тич­ких прет­по­став­ки.172 На тај на­чин се пру­жа мо­гућ­ ност да се тек­сто­ви чи­та­ју уз по­моћ суп­тил­них сред­ста­ва и да на тај на­чин до­ђе до све­о­бу­хват­ног раз­у­ме­ва­ња. Ва­жно је из­ на­ћи ру­ко­во­де­ће еле­мен­те ко­му­ни­ка­ци­је, као нпр. ток рад­ње (енгл. plot), ни­вое рад­ње, ка­рак­те­ре но­си­ла­ца рад­ње, упу­ћи­ва­ ња, иро­ни­ју, из­не­на­ђу­ју­ћи ре­до­след тек­ста и про­ме­ну пер­спек­ ти­ве, вре­ме­на на­ра­ци­је, ко­мен­та­ре. 11. 6. Ве­жба

Ре­дак­ци­о­но-исто­риј­ска ана­ли­за Мт 21 33-46 По­моћ­но сред­ство: Си­ноп­са

Тен­ден­ци­је Ма­те­је­ве пре­ра­де при­че о злим ви­но­гра­да­ри­ма мо­гу се по­ка­за­ти пу­тем си­ноп­тич­ког по­ре­ђе­ња са Мк 12 1-12. У ст. 33 Ма­теј на­зи­ва вла­сни­ка ви­но­гра­да из­ри­чи­то oiv­ko­de­spo,thj, пу­тем че­га он, као и по­мо­ћу плу­ра­ла dou,lo­uj, на­ гла­ша­ва од­нос го­спо­да­ра са сво­јим слу­га­ма. Про­ме­на плу­ра­ ла од име­ни­це dou/loj, уво­ђе­ње li­qo­bo­lei/n, и по­на­вља­ње у ст. 36 чи­не ја­сним ко­га Ма­теј под­ра­зу­ме­ва под слу­га­ма: ра­ди се о про­ро­ци­ма, ко­ји тре­ба да до­не­су пло­до­ве до­ма­ћи­ну и при то­ ме би­ва­ју из­у­да­ра­ни, по­би­је­ни и ка­ме­но­ва­ни.173 Упа­дљи­во је у ст. 34 kar­pou.j auv­tou/ уме­сто av­po. tw/n karpw/n tou/ av­mpelw/noj, при че­му Ма­теј на­пу­шта је­дан део сли­ко­ви­тог и на­го­ве­шта­ва пер­ спек­ти­ву исто­ри­је спа­се­ња ко­ја се из­ла­же у ст. 41 и пре све­га у сти­ху 43. Ми­сли се на де­ла на ве­ри за­сно­ва­не по­слу­шно­сти ко­ ји­ма се од­го­ва­ра на бри­гу Бо­га о свом на­ро­ду. При­каз по­сла­ња про­ро­ка је, за раз­ли­ку од Мк 12 2-5, са­жет, али он има за циљ и вр­ху­нац, као и код Мар­ка, у по­сла­њу си­на. Упа­дљи­во је да код Ма­те­ја у ст. 37 не­до­ста­је av­gap­hto,j, али на­ро­чит по­ло­жај си­ на се на­гла­ша­ва пу­тем лич­не за­ме­ни­це auv­tou/. Као и Лу­ка, Ма­ 172 Уп. J. Frey, Der im­pli­zi­te Le­ser und die bi­blischen Tex­te, ThBe­i­tr. 23 (1992), 266-290.

173 Уп. o дев­те­ро­но­миј­ском мо­ти­ву про­го­на и уби­ја­ња про­ро­ка O. H. Steck, Israel und das ge­walt­sa­me Geschick der Prop­he­ten, WMANT 23, 1967.

171

теј је у ст. 39 ре­до­след од­ба­ци­ва­ња и усмр­ћи­ва­ња из­о­кре­нуо осла­ња­ју­ћи се на исто­ри­ју стра­да­ња: Исус уми­ре ван ви­но­гра­ да Бо­жи­јег (= Је­ру­са­лим, уп. Јн 19 17.20; Је­вр 13 12). Од ст. 40 Ма­ теј, за раз­ли­ку од Мар­ка, пред­ста­вља до­га­ђај у ви­ду раз­го­во­ ра; пи­та­ње о то­ме шта ће учи­ни­ти го­спо­дар ви­но­гра­да ни­је ви­ ше као код Мар­ка са­мо ре­то­рич­ке при­ро­де. Ко­нач­не по­сле­ди­ це по­сту­па­ка злих ви­но­гра­да­ра у ст. 41 мо­ра­ју да схва­те са­ми Ису­со­ви про­тив­ни­ци,174 ко­ји на тај на­чин из­ри­чу суд са­ми­ма се­би! У про­роч­ком то­ну се злим ви­но­гра­да­ри­ма на­го­ве­шта­ва стра­шан крај и на­во­ди се за­да­так но­вих ви­но­гра­да­ра: они ће до­ма­ћи­ну да­ва­ти пло­до­ве у сво­је вре­ме. Ма­теј ов­де уво­ди за ње­га цен­трал­ну ми­сао о да­ва­њу пло­до­ва у сли­ко­ви­тој фор­ми да би је у ст. 43 из­ло­жио осло­бо­ђе­ну од свих сли­ко­ви­тих еле­ме­ на­та. Ст. 43 је вр­ху­нац и ин­тер­пре­та­тив­ни кључ исто­вре­ме­но, у ње­му се екс­пли­цит­но фор­му­ли­ше по­ру­ка при­че о злим ви­ но­гра­да­ри­ма са Ма­те­је­вог ста­но­ви­шта. По­мо­ћу dia. tou/to Ма­ теј по­ка­зу­је175 да тај стих ни­је са­мо по­сле­ди­ца из ст. 42, већ се про­те­же на це­лу при­по­вест. Цар­ство Бо­жи­је се узи­ма од Изра­ и­ла и да­је се јед­ном на­ро­ду ко­је ће до­но­си­ти ње­го­ве (= Цар­ ства Бо­жи­јег) пло­до­ве. Под до­но­ше­њем пло­до­ва Ма­теј под­ ра­зу­ме­ва чи­ње­ње во­ље Бо­жи­је (уп. 21 31), што от­кри­ва ја­сан па­ре­нет­ски ин­те­рес. Све до са­мог уво­да стих са­др­жи тра­ди­ ци­о­нал­не еле­мен­те (ba­si­lei,a tou/ qe­ou/ у јед­ни­ни); ње­га не тре­ ба по­сма­тра­ти као Ма­те­је­ву кон­струк­ци­ју.176 Еван­ђе­лист га је по­ста­вио на ово ме­сто у Мар­ков кон­текст да би из­ра­зио сво­ је ви­ђе­ње „исто­ри­је спа­се­ња“: Цар­ство Бо­жи­је је од­у­зе­то од Изра­и­ла и да­то Цр­кви, по­што Изра­ил у про­шло­сти ни­је до­но­ сио пло­до­ве ко­ји су се од ње­га зах­те­ва­ли. Фу­ту­ри­стич­ке фор­ му­ла­ци­је у ст. 43 има­ју исто­риј­ски сми­сао, њих тре­ба раз­у­ме­ ти из пер­спек­ти­ве на­ра­ци­је, док се за Ма­те­ја ово пре­но­ше­ње ba­si­lei,a tou/ qe­ou/ одав­но оства­ри­ло. Са ста­но­ви­шта кри­ти­ке тек­ста је ст. 44 из­во­ран,177 ма­да је ње­гов по­ло­жај нео­би­чан, по­ 174 175 176 177

172

што би се пре оче­ки­ва­ло да бу­де у на­став­ку ст. 42. Са­др­жин­ски ст. 44 се по­ве­зу­је са пре­да­ва­њем ba­si­lei,a пу­тем ми­сли о ко­нач­ ном су­ду. Са ст. 45. 46. Ма­теј се вра­ћа Мар­ко­вом тек­сту, али он са­мо­пре­по­зна­ва­ње во­ђа на­ро­да у Мк 12 2б ста­вља ис­пред на­ ме­ре да уби­ју Ису­са. Страх од на­ро­да се обра­зла­же ти­ме да га је по­след­њи сма­трао про­ро­ком. Са­же­то се мо­же ре­ћи да Ма­теј у су­шти­ни пре­у­зи­ма Мар­ ков текст, са­жи­ма ток рад­ње и исто­вре­ме­но га об­ли­ку­је да бу­ де жи­вот­ни­ји и вр­ши је­зич­ке ис­прав­ке. При­ме­ри за ис­прав­ке: 1. У сти­ху 34б Ма­теј кон­стру­и­ше ре­че­ни­цу по­мо­ћу аку­за­ти­ва са ин­фи­ни­ти­вом (pro.j tou.j ge­wr­gou.j la­bei/n tou.j kar­pou.j auv­tou/), док се код Мар­ка у ст. 2 на­ла­зи фи­нал­на ре­че­ни­ца. 2. Су­ви­шно ev­kei/noi Ма­теј из­о­ста­вља у ст. 38а и на­во­ди са­мо oi` de. ge­wr­goi,. 3. У ст. 38б Ма­теј и по­сле av­pok­tei,nwmen фор­му­ли­ше ад­хо­ра­ тивно и пи­ше scw/men, док Мар­ко по­сле av­pok­tei,nwmen до­но­си јед­ну не­ нор­ма­тив­ну кон­струк­ци­ју и на­ста­вља са h`mw/n e;stai.

Ма­теј про­ши­ру­је већ код Мар­ка по­сто­је­ће але­го­риј­ске мо­мен­ те ка јед­ном при­ка­зу исто­ри­је спа­се­ња, при че­му се зах­тев Бо­ жи­ји кроз про­ро­ке пер­ма­нент­но од­ба­цу­је, све док не­по­слу­ шност не до­стиг­не свој вр­ху­нац у усмр­ће­њу си­на. По­том се у ст. 43 ba­si­lei,a tou/ qe­ou/ ко­ју Ма­теј из­ри­чи­то иден­ти­фи­ку­је са ви­но­гра­дом, од­у­зи­ма од Изра­и­ла и да­је јед­ном на­ро­ду ко­ји ће до­но­си­ти пло­до­ве. Ка­зну Изра­и­ла Ма­теј не ви­ди са­мо у усмр­ ћи­ва­њу злих ви­но­гра­да­ра и ти­ме во­ђа на­ро­да, не­го пре све­га у пре­но­ше­њу спа­се­ња на Цр­кву. Але­го­риј­ски еле­мен­ти ко­ји на пот­пу­но ја­сан на­чин до­ми­ни­ра­ју код Ма­те­ја на­ла­зе се већ у Мар­ко­вом тек­сту. Они при­па­да­ју из­ вор­ном пре­да­њу, иако је би­ло по­ку­ша­ја да се ре­кон­стру­и­ше пра­ фор­ма при­че без але­го­риј­ских мо­ме­на­та и на тај на­чин јед­на Ису­ со­ва па­ра­бо­ла на осно­ву Мар­ко­вог тек­ста. Овим пу­тем су углав­ ном ишли Ц. Х. Дод,178 Ј. Јеремиас179 и М. Хенгел.180 По­мо­ћу исто­ риј­ских па­ра­ле­ла они су се тру­ди­ли да по­ка­жу да па­ра­бо­ла ко­ју су са­ми ре­кон­стру­и­са­ли пред­ста­вља је­дан ра­зу­мљив до­га­ђај ко­ји

О стил­ској фи­гу­ри па­ро­но­ма­си­ји уп. B.- D. -R. па­ра­граф 488.

178

Уп. за δια τούτο као ре­дак­ци­о­нал­ни увод Мт 12, 31.

179

Про­тив W. Tril­ling, Das wa­hre Israel, 58-63.

180

Уп. К. и В. Aland, Der Text des Ne­uen Te­sta­ments, 204c.

C. H. Dodd, The Pa­ra­bles of the King­dom, Welwyn 151958, 124cc. J. Je­re­mi­as, Gle­ic­hnis­se Je­su, 67cc.

M. Hen­gel, Der Gle­ic­hnis von den We­ingärt­ner Mc 12, 1-12 im Lic­hte der Ze­non­papyri und der rab­bi­nischen Gle­ic­hnis­se, ZNW 59, 1968, 1-39.

173

се мо­гао од­и­гра­ти у Па­ле­сти­ни. Ови по­ку­ша­ји су про­па­ли због то­га што, ако се пе­ри­ко­па огра­ни­чи на Мк 12 1б-9 и од­ба­ци ст. 5б као је­дан ка­сни­ји але­го­риј­ски до­да­так, до­ла­зи до пре­по­зна­ва­ња рас­це­па у сли­ко­ви­том, тј. до не­ло­гич­но­сти. Ра­зу­мљи­во је да го­ спо­дар ви­но­гра­да ша­ље јед­ног слу­гу да му до­не­се пло­до­ве ви­но­ гра­да. Оно што је не­ра­зу­мљи­во је ње­го­во да­ље по­на­ша­ње. Иако је ње­гов пр­ви слу­га зло­ста­вљан, он се за­до­во­ља­ва ти­ме да по­ша­ ље дру­гу дво­ји­цу слу­гу. Он их ша­ље са­ме и без за­шти­те. Из агре­ сив­ног по­на­ша­ња злих ви­но­гра­да­ра пре­ма слу­га­ма он не из­вла­ чи по­у­ку. Пот­пу­но је не­ра­зу­мљи­во да го­спо­дар ви­но­гра­да по­сле ис­ку­ста­ва са злим ви­но­гра­да­ри­ма не ша­ље из­ве­стан број сво­јих љу­ди у ка­зне­ну екс­пе­ди­ци­ју, не­го ша­ље сво­га си­на је­дин­ца са­мог код ви­но­гра­да­ра. Мо­ти­ва­ци­ја за овај по­сту­пак је вр­ло нео­бич­на: e;na ei=cen ui`o.n av­gap­hto,n (ст. 6). Упра­во за­то што му је син је­ди­нац, го­спо­дар не би ни­ка­да смео да га по­ша­ље ви­но­гра­да­ри­ма, и то без ика­кве за­шти­те. Не­ло­гич­но је и по­на­ша­ње ви­но­гра­да­ра. Они ра­чу­на­ју на то да ће по­сле си­но­вље­ве смр­ти ви­но­град при­па­сти њи­ма. Ме­ђу­тим, го­спо­дар ви­но­гра­да је још увек жив! Ње­му још увек при­па­да ви­но­град и он мо­же да рас­по­ла­же њи­ме. Сли­ко­ви­то по­ка­зу­је ја­сне не­ло­гич­но­сти, док део ко­ји се од­но­ си на са­му ствар по­ка­зу­је је­дан ин­ди­ка­тив­ни ток: по­сле ви­ше по­ сла­ња слу­гу, од ко­јих се сва­ки зло­ста­вља до смр­ти, сле­ди по­сла­ ње си­на. Син би­ва уби­јен, по­сле че­га се уби­це ка­жња­ва­ју и ви­но­ град се до­де­љу­је дру­ги­ма. Очи­глед­но се сли­ко­ви­то кон­стру­и­ше на осно­ву са­ме ства­ри, што је ја­сан по­ка­за­тељ але­го­ри­је. Ко­нач­ но, сва­ко ту­ма­че­ње пе­ри­ко­пе као Ису­со­ве па­ра­бо­ле па­да на фор­ му­ла­ци­ји у ст. 6 ui`oj. av­gap­hto,j.181 Ра­ди се о хри­сто­ло­шком пре­ди­ ка­ту ра­не хри­шћан­ске за­јед­ни­це, по­што је по­сла­ње си­на не­схва­ тљи­во као људ­ски по­сту­пак. На ни­воу Мар­ка се ово по­твр­ђу­ је кроз па­ра­ле­ле Мк 1 11 и 9 7. Та­мо је­дан не­бе­ски глас ка­же: o` ui`oj. mou o` av­gap­hto,j. Чи­та­лац из Мк 1 11 и 9 7 зна, да­кле, ко је тај ui`oj. av­gap­hto,j: Исус Хри­стос. Са ui`oj. av­gap­hto.j се у ст. 6 чак и на пре­мар­ ков­ском ни­воу ни­је на­зи­вао син би­ло ког го­спо­да­ра ви­но­гра­да, већ Син Бо­жи­ји у ко­га је ве­ро­ва­ла и ко­га је ис­по­ве­да­ла за­јед­ни­ца.

До­са­да­шње ту­ма­че­ње се по­твр­ђу­је и кроз Ма­те­је­ву ком­по­зи­ ци­ју у ужем кон­тек­сту гл. 21 33-46. На­до­ве­зу­ју­ћи се на пи­та­ње о вла­сти, Ма­теј из свог по­себ­ног из­во­ра (Son­der­gut) укљу­чу­је па­ра­бо­лу о два си­на и по­сле при­че о ви­но­гра­да­ри­ма на­ста­вља 181

Про­тив H. We­der, Die Gle­ic­hnis­se Je­su als Me­tap­hern, 149, ко­ји сма­тра да на­зи­ва­ње си­на αγαπητός „не­ма зна­ча­ја за ка­зи­ва­ње“ и по­ти­че од Мар­ка.

174

са па­ра­бо­лом о свад­би ца­ре­ва си­на из Q, при че­му сва три ка­ зи­ва­ња има­ју за­јед­нич­ку те­му из­оп­шта­ва­ња Изра­ила из исто­ ри­је спа­се­ња. По­ве­зи­ва­ње из­ме­ђу па­ра­бо­ле о два си­на и па­ра­ бо­ле о злим ви­но­гра­да­ри­ма вр­ши се реч­ју av­mpelw,n у ст. 28 и ст. 33, у нео­че­ки­ва­ном ула­ску дру­гих у Цар­ство Бо­жи­је и у при­ прем­ној уло­зи Јо­ва­на Кр­сти­те­ља у исто­ри­ји спа­се­ња, ко­ји ће, као и ка­сни­је син, би­ти од­ба­чен од Изра­и­ла. Као и Мк 12 1сс Ма­теј је и па­ра­бо­лу о свад­би ца­ре­ва си­ на (22 1-14) под­вр­гао ин­тен­зив­ни­јој але­го­ри­за­ци­ји. Упу­ће­на је истим слу­ша­о­ци­ма (Мк 12 12 [крај] је пре­ме­штен у 22 22) и сво­ ју нај­у­па­дљи­ви­ју па­ра­ле­лу са при­чом о злим ви­но­гра­да­ри­ма има у дво­стру­ком сла­њу слу­гу (не ми­сли се на про­ро­ке, већ на пост­ва­скр­сне про­по­вед­ни­ке), ко­ји има­ју слич­ну суд­би­ну као и код Мт 21 34-36. Ка­зна за не­по­слу­шност пр­во­бит­но по­зва­них го­сти­ју на­во­ди се кон­крет­но: цар на­ре­ђу­је да се уби­це по­гу­бе и да се град за­па­ли, што пред­ста­вља не­дво­сми­сле­ну ин­си­ну­а­ ци­ју на ра­зо­ре­ње Је­ру­са­ли­ма 70. год. По­зва­ни су и „зли и до­ бри“ ко­ји се у по­чет­ку ни­су ра­чу­на­ли у го­сте и са сво­је стра­ не под­ле­жу су­ду (уп. ст. 11-14). Као и у при­чи о злим ви­но­гра­да­ ри­ма, и ов­де Ма­теј на­гла­ша­ва да је Изра­ил због сво­је не­по­слу­ шно­сти во­љи Бо­жи­јој из­гу­био свој по­се­бан по­ло­жај у исто­ри­ ји спа­се­ња у ко­рист јед­ног дру­гог „на­ро­да“. Све три пе­ри­ко­пе чи­не ви­дљи­вим те­о­ло­шки и исто­риј­ски по­ло­жај Ма­те­ја: не­по­слу­шност Изра­и­ла, ко­ја је у про­шло­сти би­ла ви­дљи­ва кроз про­гон и усмр­ће­ње про­ро­ка, до­сти­гла је вр­ху­нац у усмр­ће­њу си­на. Бог је за­тим не­ка­да иза­бра­ни на­род ка­знио и со­ти­ри­о­ло­шку ba­si­lei,a tou/ qe­ou/ дао јед­ном „на­ро­ ду“ ко­ји ће да­ва­ти пло­до­ве по во­љи Бо­жи­јој. Ово из­оп­ште­ње Изра­ила из исто­ри­је спа­се­ња у ко­рист Цр­кве за Ма­те­ја се већ одав­но од­и­гра­ло, он га опи­су­је гле­да­ју­ћи уна­зад из пер­спек­ти­ ве јед­не ју­део-хри­шћан­ске за­јед­ни­це ко­ја се одав­но отво­ри­ла за ми­си­ју ме­ђу мно­го­бо­шци­ма (Мт 28 16-20). 11. 7. За­да­так Ис­тра­жи­те при­ме­ном го­ре на­ве­де­них ре­дак­ци­о­но-исто­риј­ ских кри­те­ри­ју­ма Лк 16 16-18; Мт 16 13-23 или Мк 7 1-23. 175

не ли­ни­је по­сла­ни­це и исто­вре­ме­но се те­ма­ти­зу­је бу­дућ­ност од­но­са по­ши­ља­о­ца по­сла­ни­це и ње­них при­ма­ла­ца.182

12. Ег­зе­ге­за но­во­за­вет­не епи­сто­ло­гра­фи­је Ме­тод­ски ко­ра­ци су до са­да углав­ном де­мон­стри­ра­ни на си­ ноп­тич­кој тра­ди­ци­ји, али у осно­ви они се при­ме­њу­ју и на оста­ ле но­во­за­вет­не тек­сто­ве. Исто­вре­ме­но спе­ци­фич­но­сти но­во­ за­вет­не епи­сто­ло­гра­фи­је не до­пу­шта­ју у пот­пу­но­сти исти по­ сту­пак као код Еван­ђе­ља. Ова чи­ње­ни­ца се об­ја­шња­ва раз­ли­ чи­то­шћу књи­жев­них вр­ста, вр­стом пре­у­зе­тог ма­те­ри­ја­ла и на­ чи­ном ар­гу­мен­та­ци­је. Док се до те­о­ло­ги­је еван­ђе­ли­ста углав­ном до­ла­зи пре­ра­дом и пре­зен­та­ци­јом ма­те­ри­ја­ла, у епи­сто­ло­гра­фи­ји се у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва сре­ће ди­рект­на ар­гу­мен­та­ци­ја. Упр­кос ње­ној ве­ за­но­сти за пи­са­ну фор­му, по­сла­ни­ца је јед­на ре­ла­тив­но не­ по­сред­на фор­ма ко­му­ни­ка­ци­је, те сто­га ли­чи на раз­го­вор. Као „тек­сто­ви у функ­ци­ји“ по­сла­ни­це су (на­ро­чи­то Па­вло­ ве) све­сно и па­жљи­во са­ста­вље­не и уре­ђе­не да би се на тај на­чин реа­ли­зо­вао циљ ко­му­ни­ка­ци­је. По­сла­ни­ца као узрок или део ко­му­ни­ка­ци­је ну­ди ре­ци­пи­јен­ти­ма по­ну­ду из­ве­сног сми­сла ко­ји пу­тем на­чи­на ње­го­ве пре­зен­та­ци­је те­жи да бу­ де реали­зо­ван у ко­му­ни­ка­ци­ји. Сви по­је­ди­нач­ни еле­мен­ти јед­не по­сла­ни­це уну­тар овог до­га­ђа­ја има­ју на­ро­чи­ти зна­чај. Пре­скрипт отва­ра пи­смо као ком­пле­тан текст, ин­ста­ли­ра се ко­му­ни­ка­ци­о­на си­ту­а­ци­ја и исто­вре­ме­но се та си­ту­а­ци­ја циљ­но де­фи­ни­ше. У глав­ном де­лу Па­вле раз­ви­ја ви­ше­стру­ ке стра­те­ги­је, до­но­си по­ну­ду ми­сли и уло­га да би раз­ра­дио про­блем ко­ји се на­ла­зи у де­ба­ти. Па­влов­ски за­кључ­ци у по­ сла­ни­ца­ма има­ју дво­стру­ку функ­ци­ју: са­жи­ма­ју се цен­трал­ 176

За ег­зе­ге­зу из то­га про­из­и­ла­зе опро­ба­ни рад­ни ко­ра­ци, али и но­ва те­жи­шта: кри­ти­ка тек­ста се и код по­сла­ни­ца по при­ ро­ди ства­ри при­ме­њу­је на исти на­чин као код Еван­ђе­ља. У окви­ру ана­ли­зе тек­ста у епи­сто­ло­гра­фи­ји на­ро­чит зна­чај има син­так­тич­ка ана­ли­за. По­треб­но је из­вр­ши­ти увид у од­нос ре­ чи у ре­че­ни­ци, вр­сту ре­че­ни­це, по­ве­зи­ва­ња и одва­ја­ња. Ли­ те­рар­на кри­ти­ка, та­ко­ђе, ба­ви се је­дин­стве­но­шћу де­ло­ва тек­ ста или јед­ног це­ло­ви­тог тек­ста (уп. 6. 8). Исто­ри­ја фор­ми се, као и код си­ноп­ти­ка, при­ме­њу­је та­мо где су ауто­ри по­сла­ни­ца пре­у­зе­ли тек­сту­ал­не це­ли­не ко­је се мо­гу кла­си­фи­ко­ва­ти по прин­ци­пу исто­ри­је фор­ме (нпр. хим­не, ис­по­вед­нич­ке тра­ди­ ци­је, ка­та­ло­зи вр­ли­на и стра­да­ња, оби­чај­ни ка­та­ло­зи). По­ред то­га, у окви­ру епи­сто­ло­гра­фи­је на­ро­чит зна­чај има­ју струк­ту­ ра по­сла­ни­це и ар­гу­мен­та­ци­о­не фор­ме (код Па­вла нпр. ан­ти­ те­зе, ти­по­ло­ги­је, по­ре­ђе­ња, иро­ни­ја, па­ра­бо­ле, лан­ча­ни за­вр­ ше­ци, ди­гре­си­је, хи­ја­зме, сен­тен­це, при­ме­ри, ци­та­ти из Сеп­ ту­а­гин­те, ре­чи Го­спод­ње, ме­ђу­пи­та­ња, при­го­во­ри про­тив­ни­ ка, ка­рак­те­ри­стич­на обра­ћа­ња и др). Та­ко­ђе, тре­ба обра­ти­ти па­жњу на ре­то­рич­ка ме­ста183 у струк­ту­ри тек­ста. Пи­та­ња из исто­ри­је тра­ди­ци­је тре­ба при­ме­ни­ти он­да ка­да се мо­ра ра­чу­ на­ти са до­ка­зи­вом исто­ри­јом на­стан­ка тре­нут­ног тек­ста јед­ не по­сла­ни­це (нпр. ком­би­на­ци­ја ви­ше по­сла­нич­них фраг­ме­на­ та у јед­ну но­ву по­сла­ни­цу; нпр. 2Кор). Исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва се у по­сла­ни­ца­ма спро­во­ди углав­ном као се­ман­тич­ка ана­ли­за кључ­них пој­мо­ва ко­ји од­ре­ 182 О фор­му­ла­ру и праг­ма­ти­ци по­сла­ни­це уп. S. K. Sto­wers, Let­ter Writ­ ting in Gra­e­co-Ro­man An­ti­qu­ity, Phi­la­delp­hia 1986; F. Schne­i­der – W. Stren­ger, Stu­dien zum ne­u­te­sta­me­tlic­hen Bri­ef­for­mu­lar, NTTS XI, Le­i­den 1987; F. Vo­u­ ga, Der Bri­ef als Form der apo­sto­lischen Auto­rität, у: Stu­dien und Tex­te zur For­ mgeschic­hte, TANZ 7, 1992, 7-58; H.-J. Kla­uck, Die an­ti­ke Bri­e­fli­te­ra­tur und das Ne­ue Te­ta­ment, 1998; J. Bic­kmann, Kom­mu­ni­ka­tion ge­gen den Tod. Stu­dien zur pa­u­li­nischen Bri­e­fprag­ma­tik an Be­i­spiel des er­sten Thes­sa­lo­nic­her­bri­e­fes, fzb 86, 1998; M. Müller, Vom Schluss zum Gan­zen. Zur Be­de­u­tung des Bri­ef­kor­pu­ sabschlus­ses in Pa­u­lu­sbri­e­fen, FR­LANT 172, 1997. 183 Уп. о то­ме M. Fu­hr­mann, Die an­ti­ke Ret­ho­rik, 41995.

177

ђу­ју текст и ње­гов сми­сао. Исто­ри­ју ре­дак­ци­је у сми­слу си­ноп­ тич­ке ег­зе­ге­зе тре­ба при­ме­њи­ва­ти на по­сла­ни­це та­мо где је аутор пре­дањ­ске це­ли­не ста­вио у је­дан но­ви ком­по­зи­ци­о­ни кон­текст. По­што су све по­сла­ни­це део јед­ног ак­ту­ел­ног или де­ли­мич­но кон­тра­верз­ног ко­му­ни­ка­ци­о­ног про­це­са и аутор све­сно же­ли да ути­че на си­ту­а­ци­ју адре­са­та, на­ро­чи­то је за из­ на­ла­же­ње те­о­ло­шке ин­тен­ци­је јед­ног ауто­ра ва­жна праг­ма­ти­ ка тек­ста. Ко­ја сред­ства ко­ри­сти је­дан аутор по­сла­ни­це, ко­ју тек­сту­ал­ну стра­те­ги­ју сле­ди да би ути­цао на адре­са­те она­ко ка­ко он же­ли? 12. 1 Па­вле Већ је, у одељ­ку 7. 7 (исто­ри­ја фор­ми из­ван Еван­ђе­ља), по­ка­за­ но да је Па­вле у сво­је по­сла­ни­це пре­у­зео мно­га ра­но­хри­шћан­ ска пре­да­ња. Кроз пре­у­зи­ма­ња ис­по­вед­нич­ких и кр­штењ­ских тра­ди­ци­ја, хим­ни и па­ре­нет­ских ка­та­ло­га апо­стол до­ку­мен­ту­ је сво­ју основ­ну са­гла­сност са пре­дањ­ским ис­ка­зи­ма ве­ре, пре све­га је­ли­ни­стич­ког ју­де­о­хри­шћан­ства и исто­вре­ме­но под­се­ ћа на тај на­чин сво­је чи­та­о­це и слу­ша­о­це на за­јед­нич­ке осно­ве ве­ре. Он, ме­ђу­тим, не пре­у­зи­ма пре­да­ња, а да их не про­пра­ти ин­тер­пре­та­ци­о­ним до­да­ци­ма ко­ји исто­вре­ме­но ус­по­ста­вља­ју од­нос са кон­тек­стом и из­ра­жа­ва­ју спе­ци­фич­ну па­влов­ску те­о­ ло­ги­ју. При све­му то­ме по­ло­жај јед­ног пре­да­ња у це­ло­куп­ној кон­цеп­ци­ји по­сла­ни­це ја­сно по­ка­зу­је те­о­ло­шки зна­чај ко­ји јој апо­стол при­да­је. При­ме­ри: 1. У дру­гом ве­ли­ком де­лу По­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма (Рим 3 21–8 39) Па­вле из­ла­же сво­је уче­ње о оправ­да­њу по­мо­ћу кр­штењ­ске тра­ди­ци­је ко­ја је по­сто­ја­ла пре ње­га. Док је апо­сто­ лу у Рим 3 20 би­ло ста­ло да у фа­ци­ту сво­је прет­ход­не ар­гу­мен­ та­ци­је до­ка­же да су и Ју­деј­ци и не­зна­бо­шци кри­ви пред Бо­гом, у 3 21-26 апо­стол раз­ви­ја ми­сао о di­ka­i­o­su,nh qe­ou/ на по­зи­ти­ван на­чин, при че­му он у Хри­сту про­ја­вље­ну но­ву мо­гућ­ност спа­се­ ња из­во­ди као di­ka­i­o­su,nh qe­ou/ dia. pi,stewj. У Рим 3 23 Па­вле још јед­ном ре­ка­пи­ту­ли­ра у 1 18–3 20 из­ве­де­ну јед­на­кост свих у кри­ ви­ци пред Бо­гом, да би у сти­ху 24. пре­шао на је­дан тра­ди­ци­о­ нал­ни део ко­ји екс­пли­ци­ра па­влов­ску те­зу из ст. 21. Рим 3 25 се 178

по­ка­зу­је, осим dia. pi,stewj, ка­ко у во­ка­бу­ла­ру та­ко и у са­др­жа­ју као пре­па­влов­ска кр­штењ­ска тра­ди­ци­ја. 184 Она се одо­ма­ћи­ла у је­ли­ни­стич­ком ју­де­о­хри­шћан­ству и опи­су­је, под при­хва­та­њем пред­ста­ве о за­ступ­нич­кој ис­ку­пи­тељ­ској смр­ти, Бо­жи­ји спа­си­ тељ­ски за­хват у Ису­су Хри­сту, ко­ји се од­ви­ја као по­ка­за­тељ ње­ го­ве (= Бо­жи­је) пра­вед­но­сти и ре­а­ли­зу­је се у от­пу­шта­њу прет­ ход­них гре­хо­ва. Па­вле је пот­пу­но све­сно унео ову тра­ди­ци­ју у су­штин­ски ар­гу­мен­та­ци­о­ни оде­љак по­сла­ни­це, да би по­ка­зао уко­ре­ње­ност свог уче­ња о оправ­да­њу у пре­дањ­ским ис­ка­зи­ма ве­ре. Са дру­ге стра­не, он пу­тем dia. pi,stewj ту­ма­чи тра­ди­ци­ ју у сми­слу сво­је спе­ци­фич­не те­о­ло­ги­је: ве­ра је за Па­вла фор­ ма при­хва­та­ња до­га­ђа­ја спа­се­ња и кроз ово ан­тро­по­ло­шко од­ ре­ђе­ње он очи­глед­но же­ли да од­бра­ни Рим 3 25 ка­ко од за­кон­ ског та­ко и од ен­ту­зи­ја­стич­ког не­спо­ра­зу­ма. При то­ме он по­ве­ зу­је тра­ди­ци­ју са ин­тер­пре­та­мен­том dia. pi,stewj са dia. pi,stewj из ст. 22 и на тај на­чин са сво­јом те­зом у ст. 21. Тен­ден­ци­ја па­ влов­ске ар­гу­мен­та­ци­је по­ка­зу­је се ка­ко у екс­по­ни­ра­ном по­ло­ жа­ју та­ко и у ин­тер­пре­та­ци­ји Рим 3 25. Са јед­не стра­не апо­стол же­ли да раз­у­ме сво­је – но­во – уче­ње о оправ­да­њу као уте­ме­ље­ но на тра­ди­ци­о­нал­ној пред­ста­ви је­ли­ни­стич­ког ју­де­о­хри­шћан­ ства, са дру­ге стра­не он сло­бод­но ту­ма­чи тра­ди­ци­ју у сми­слу сво­је спе­ци­фич­не те­о­ло­ги­је. 2. Од ана­ли­за Л. Ломејера185 мо­же се сма­тра­ти си­гур­ним да Па­вле у Фил 2 6-11 ци­ти­ра јед­ну хри­сто­ло­шку хим­ну из обла­ сти је­ли­ни­стич­ког ју­де­о­хри­шћан­ства. Са ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ ског ста­но­ви­шта ова хим­на ни­је је­дин­стве­на, по­што у дру­гом де­лу (ст. 9-11) ста­ро­за­вет­ни ци­та­ти и ли­тур­гиј­ске фор­му­ла­ци­ је ука­зу­ју на се­мит­ско-ју­деј­ску ми­сао, док пр­ва стро­фа (ст. 67) са­др­жи из­ра­зи­те пој­мов­не па­ра­ле­ле са је­ли­ни­стич­ким ре­ли­ гиј­ско-фи­ло­соф­ским спи­си­ма. Свој „жи­вот­ни кон­текст“ (Sitz im Le­ben) хим­на има у ли­тур­ги­ји цр­кве­не за­јед­ни­це; она у пр­ вој стро­фи опе­ва уни­же­ње пре­ег­зи­стент­ног, а у дру­гом де­лу ње­го­ву ин­тро­ни­за­ци­ју у Го­спо­да. За па­влов­ско схва­та­ње хим­ 184 Уп. оп­шир­ну ар­гу­мен­та­ци­ју код U. Schnel­le, Ge­rec­htig­ke­it und Chri­stus­ ge­gen­wart (в. 7. 7), 67сс. 185

Уп. E. Loh­meyer, Kyri­os Je­sus, SAH 4, 1928.

179

не од од­лу­чу­ју­ћег су зна­ча­ја ње­но ме­сто у кон­тек­сту и ре­дак­ ци­о­нал­ни за­хва­ти, а не у на­у­ци спор­на струк­ту­ра тра­ди­ци­о­ нал­ног де­ла тек­ста. Ана­ли­за кон­тек­ста по­ка­зу­је да је тра­ди­ци­о­нал­ни део тек­ ста ин­те­гри­сан у па­ре­нет­ски ар­гу­мен­та­ци­о­ни про­цес, што се на­ро­чи­то мо­же за­па­зи­ти у Фил 2 1-4. Са овим одељ­ком по­сто­ ји не са­мо ком­по­зи­ци­о­на, већ и пој­мов­на по­ве­за­ност. Та­ко се гла­го­лом ta­pe­i­nou/n опи­са­но Хри­сто­во уни­же­ње у ст. 8 по­ве­зу­ је са ta­pe­i­no­fro­su,nh ко­је се зах­те­ва од за­јед­ни­це (ст. 3), по­што је u`­`pa­koh, уни­же­ног (ст. 8) кон­траст за evri­qei,a и ke­no­de­xi,a ко­је у за­јед­ни­ци мо­ра­ју би­ти пре­ва­зи­ђе­не (ст. 3), док су­мар­на фор­ му­ла­ци­ја о уни­же­њу пре­ег­зи­стент­ног (ст. 7: e`­`a­u­to,n ev­ke,nwsen) упу­ћу­је на етич­ку по­у­ку за­јед­ни­ци у mh. ta, e`­`autw/n e[ka­stoi sko­pou/tej (ст. 4). Та­ко­ђе и у ст. 12 ко­ји сле­ди по­сто­ји по­ве­за­ ност, по­што се та­мо пре­у­зи­ма ми­сао о u`­`pa­koh, уни­же­ног Хри­ ста и при­ме­њу­је као обра­зло­же­ње етич­ког ста­ва ко­ји се тра­ жи од за­јед­ни­це. Хри­сто­ло­шка хим­на је ин­те­гри­са­на у па­ре­нет­ски кон­текст и са њим је ја­сно по­ве­за­на, та­ко да је за па­влов­ску ре­дак­ци­ју ка­рак­те­ри­стич­но етич­ко, а не ми­то­ло­шко схва­та­ње тра­ди­ци­ о­нал­ног одељ­ка. То се мо­же по­твр­ди­ти и Па­вло­вим до­да­ци­ ма у са­мој хим­ни, по­што се на осно­ву сти­ла и пред­ме­та цео ст. 8 при­пи­су­је па­влов­ској ре­дак­ци­ји.186 Ов­де се на­ла­зи нај­ ви­ше ис­ка­за ко­ји по­ве­зу­ју тра­ди­ци­о­нал­ни оде­љак са кон­тек­ стом при че­му се ја­сно под­вла­чи апо­сто­лов етич­ки ак­це­нат. Док се у пре­па­влов­ској хим­ни из­ла­же је­дан мит­ски до­га­ ђај на чи­јем вр­хун­цу се на­ла­зи очо­ве­че­ње јед­ног бо­жан­ског би­ћа, при че­му ова хим­на са­др­жи ин­ди­рект­не етич­ке ис­ка­зе, ствар­на Па­вло­ва ин­тен­ци­ја усме­ре­на је на на­чин по­сту­па­ња Го­по­да ко­ји тре­ба да бу­де нор­ма за мо­рал­ни жи­вот за­јед­ни­це. За­јед­ни­ца се под­сти­че да на по­љу свог мо­рал­ног жи­во­та схва­ ти као при­мер оно што је Го­спод учи­нио у со­ти­ри­о­ло­шком до­ га­ђа­ју ова­пло­ће­ња, смр­ти на кр­сту и ин­тро­ни­за­ци­ји.

12. 2. Пост­па­влов­ски спи­си Као ре­зул­тат де­ло­ва­ња те­о­ло­ги­је апо­сто­ла Па­вла на­ста­ле су по­сла­ни­це ко­је су ушле у ка­нон под ауто­ри­те­том апо­сто­ла, али не по­ти­чу од ње­га (Кол, Еф, 2Сол, 1 и 2 Тим, Тит).187 Са овим фе­но­ме­ном псев­до­гра­фи­је, тј. „ла­жног при­пи­си­ва­ња“ ли­ те­рар­них де­ла у сми­слу исто­риј­ски не­тач­ног на­во­ђе­ња ауто­ ра, на­ла­зе се у ве­зи не са­мо број­ни исто­риј­ски и ер­ми­нев­тич­ ки, не­го и про­бле­ми ве­за­ни за исто­ри­ју ре­дак­ци­је и праг­ма­ ти­ку тек­ста. Они про­из­и­ла­зе из уви­да да се по­је­ди­ни ауто­ри псев­до­гра­фа не са­мо слу­же ауто­ри­те­том апо­сто­ла Па­вла, већ и ње­го­вим из­вор­ним тек­сто­ви­ма. Ов­де се исто­ри­ја ре­дак­ци­је ба­ви оби­мом, вр­стом и ин­тен­ци­ја­ма при­ме­не па­влов­ских по­ сла­ни­ца и пред­ста­ва у пост­па­влов­ским псев­до­гра­фи­ма. При­мер: Не­по­зна­ти аутор Дру­ге по­сла­ни­це Со­лу­ња­ни­ма је очи­глед­но по­зна­вао Пр­ву по­сла­ни­цу Со­лу­ња­ни­ма. Ова чи­ње­ ни­ца је еви­дент­на на па­ра­лел­ним струк­ту­ра­ма обе по­сла­ни­це, мно­гим – де­ли­мич­но до­слов­ним – сла­га­њем и по­зи­ва­њем на 1Сол у 2Сол 2 2.188 Осим 1 5-10; 2 1-12 цео са­др­жај 2Сол на­ла­зи се у 1Сол. По­ред то­ га, па­ра­лел­ни одељ­ци има­ју исти ре­до­след, из­у­зев ес­ха­то­ло­шког одељ­ка 2 1-12. Ње­гов из­у­зет­ни по­ло­жај у тек­сту мо­же се об­ја­сни­ ти ак­ту­ел­ним по­во­дом за пи­са­ње по­сла­ни­це. Код до­слов­них сла­ га­ња на­ро­чи­то је упа­дљи­во не са­мо то да су оба увод­на сти­ха иден­тич­на, већ и да се мо­тив euv­ca­ri­stei/n у оба пи­сма по­ја­вљу­је два пу­та (1Сол 1 2; 2 13; 2Сол 1 3; 2 13), у 2Сол 2 13 са лич­ном за­ме­ ни­цом h``mei/j. У ко­јој ме­ри по­сто­је дру­га сла­га­ња по­ка­зу­ју та­бе­ле код В. Вреде.189

Узрок на­до­ве­зи­ва­ња на 1Сол пре­по­зна­тљив је у ар­гу­мен­ та­ци­ји у 2Сол 2 1-12: ов­де аутор по­ле­ми­ше са ду­хов­ним учи­ те­љи­ма ко­ји сма­тра­ју да је већ на­сту­пио дан Го­спод­њи (ст. 2: ev­ne,sthken h`` h``me,ra tou/ ku­ri,ou). Они се по­зи­ва­ју ка­ко на ре­чи 187 Уп. у по­гле­ду аутор­ства и да­ти­ра­ња уво­де W. G. Kümmel, Ph. Vi­el­ha­u­ er и U. Schnel­le. 188

186

Уп. G. Strec­ker, Re­dak­tion und Tra­di­tion im Chri­stushymnus Phil 2, 6-11, у: исти, Escha­ton und Hi­sto­rie, 1979, (142-157), 150.

180

189

Уп. W. Tril­ling, Der zwe­i­te Bri­ef an die Thes­sa­lo­nic­her, EKK XIV, 1980, 77.

Уп. W. Wre­de, Die Ec­hthe­it des zwe­i­ten Thes­sa­lo­nic­her­bri­e­fes, TU 9. 2, 1903, 4-12.

181

ко­је су од ду­ха, та­ко и на јед­ну – по ми­шље­њу пи­сца – на­вод­ но Па­вло­ву по­сла­ни­цу, при че­му се мо­жда ра­ди о 1Сол. На­су­ прот ес­ха­то­ло­шкој на­пе­то­сти у 1Сол, у 2Сол се на­бра­ја­ју по­ след­њи до­га­ђа­ји ко­је тре­ба оче­ки­ва­ти пре Па­ру­си­је (2 3-12). Она на тај на­чин ко­ри­гу­је ис­ка­зе из 1Сол 4 13-18 (на­ро­чи­то ст. 15), тј. ту­ма­че­ње тог тек­ста од стра­не про­тив­ни­ка и за­ме­ њу­је Па­вло­во не­по­сред­но оче­ки­ва­ње ско­рог до­ла­ска Го­спод­ њег јед­ним сте­пе­на­стим и про­ра­чу­на­тим ре­до­сле­дом апо­ка­ лип­тич­ких до­га­ђа­ја. Стра­те­ги­ја не­по­зна­тог ауто­ра 2Сол је ја­сна: он же­ли да при­ до­да 1Сол јед­ну дру­гу ес­ха­то­ло­шку по­у­ку ко­ја има за циљ да ко­ри­гу­је 1Сол 4 13-18 или пак ту­ма­че­ње овог тек­ста од стра­ не про­тив­ни­ка. Да би по­сти­гао тај циљ он се све­сно упу­шта у ими­та­ци­ју струк­ту­ре 1Сол и пу­тем пре­у­зи­ма­ња мно­гих еле­ ме­на­та тек­ста по­ла­же за се­бе пра­во на ауто­ри­тет апо­сто­ла Па­ вла. 2Сол тре­ба да се по­ја­ви као на­ста­вак, тј. ту­ма­че­ње 1Сол, и упра­во због то­га јој је обез­бе­ђен ула­зак у ка­нон и оп­ште при­ зна­ње. Све­сна ими­та­ци­ја 1Сол од стра­не 2Сол ни­је уса­мљен слу­чај у Но­вом За­ве­ту, по­што се По­сла­ни­ца Ефе­сци­ма очи­глед­ но по­слу­жи­ла По­сла­ни­цом Ко­ло­ша­ни­ма као пред­ло­шком, док је Ју­ди­на по­сла­ни­ца ин­те­гри­са­на у дру­гу Пе­тро­ву.190

190 Уп. у по­гле­ду од­но­са Еф – Кол: R. Schnac­ken­burg, Der Bri­ef an die Ep­he­ ser, EKK X, 1982, 26 – 30; за од­нос 2Пт – Јуд: W. Grund­mann, Der Bri­ef des Ju­ das und der zwe­i­te Bri­ef des Pe­trus, ThHK XV, 21979, 102-107.

182

13. Ер­ми­нев­ти­ка Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ger, K., Her­me­ne­u­tik des Ne­uen Te­sta­ments, 1988. – Ebe­ling, G., Art. Her­me­ne­u­tik, RGG3 III 242-263. – Fuchs, E., Her­me­ne­u­tik, 41970. – Ga­ da­mer, H. G., Wa­hr­he­it und Met­ho­de. Grundzüge einer phi­lo­sop­hischen Her­me­ne­u­tik, 41975. – Merk, O., Art. Bi­blische The­o­lo­gie II. NT, TRE VI 455-477. – Schnel­le, U., Sac­hgemässe Schrif­ta­u­sle­gung, NT 30, 1988, 115-131. – Söding, Th., Me­hr als ein Buch. Die Bi­bel be­gre­i­fen, 21996. – Strec­ker, G., Das Pro­blem der The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, у: исти, Escha­ton und Hi­sto­rie, 1979, 260-290. – Stuhlmac­her, P., Vom Ver­ste­ hen des Ne­uen Te­sta­ments, GNT 6, 21986. – Wach, J., Das Ver­ste­hen. Grundzüge einer Geschic­hte der her­me­ne­u­tischen The­o­rie im 19. Ja­hr­ hun­dert I – III, 1926-1933. - We­der, H., Ne­u­te­sta­men­tlic­he Her­me­ne­ u­tik, 21989. – Wischmeyer, Oda, Her­me­ne­u­tik des Ne­uen Te­sta­ments, NET 8, 2004.

13. 1. Де­фи­ни­ци­ја Срп­ска реч „ер­ми­нев­ти­ка“* из­во­ди се од грч­ке ре­чи e`rm­hneu,ein (= 1. ми­сли­ти, ту­ма­чи­ти, об­ја­сни­ти; 2. пре­ве­сти) и од 17. ве­ка је ter­mi­nus tec­hni­cus за уче­ње о ту­ма­че­њу тек­ ста у сми­слу јед­не e`rm­hne­u­tikh. te,cnh.191 У да­на­шњем је­зи­ку ер­ми­нев­ти­ка озна­ча­ва све­о­бу­хват­но уче­ње о ме­то­да­ма ко­ је има за пред­мет пре­но­ше­ње оно­га што текст из­ри­че у са­ да­шњост. * Немачка „Hermeneutik“. 191 „Ер­ми­ве­ти­ка“ је пој­мов­но фик­си­ра­на 1629/30 од стра­не страс­бур­шког те­о­ло­га Јо­ха­на Кон­ра­да Дан­ха­у­е­ра (1603-1666); уп. H. Bi­rus (изд.), Her­me­ne­u­ tische Po­si­ti­o­nen, 1982, 6c.

183

Нео­п­ход­ност јед­не та­кве ме­то­до­ло­шке ре­флек­си­је ин­тер­ пре­та­ци­је тек­ста про­ис­ти­че из спо­зна­је исто­риј­ске дис­тан­ це пре­ма но­во­за­вет­ним тек­сто­ви­ма. Они (тек­сто­ви) не све­ до­че ра­но­хри­шћан­ску ве­ру у јед­ном без­вре­мен­ском и ва­ни­ сто­риј­ском об­ли­ку, већ у кон­тек­сту је­зи­ка и пред­ста­ва ко­ ји се од­но­се на ми­сао и ис­ку­ства љу­ди но­во­за­вет­ног вре­ме­ на. По­што су је­зик и свет пред­ста­ва, као и окол­но­сти жи­во­ та и сли­ка о све­ту под­ло­жни исто­риј­ској про­ме­ни и по­што су се од но­во­за­вет­ног вре­ме­на ра­ди­кал­но про­ме­ни­ли, нео­ п­ход­но је да ис­ка­зе о ве­ри и њи­хов им­пли­цит­ни зах­тев ко­ ји се на­ла­зе у Но­вом За­ве­ту „пре­ве­сти“ у про­ме­ње­ни је­зик и свет пред­ста­ва на­шег вре­ме­на. За­да­так ер­ми­нев­ти­ке је да про­ми­шља мо­гућ­но­сти и гра­ни­це тог про­це­са пре­во­ђе­ња. 13. 2. Ер­ми­нев­тич­ке ме­то­де и на­цр­ти Пи­та­ња пра­вил­ног раз­у­ме­ва­ња и аде­кват­ног ту­ма­че­ња Пи­сма ни­су про­из­вод но­вог до­ба; не­го се још у ра­бин­ском ју­деј­ству, у са­мом Но­вом За­ве­ту и свим епо­ха­ма цр­кве­не исто­ри­је ин­ тен­зив­но раз­ми­шља­ло о то­ме ка­ко се мо­гу раз­у­ме­ти и ту­ма­чи­ ти спи­си Ста­рог и Но­вог За­ве­та. 13. 2. 1. Ра­бин­ско ју­деј­ство Ра­бин­ско пре­да­ње при­пи­су­је ра­би Хи­ле­лу се­дам пра­ви­ла (tADmi= mid­dot) ту­ма­че­ња за­кон­ског пре­да­ња (hk'l'h= ; Ha­la­ kah) Ста­рог За­ве­та. Она су на­ста­ла у пр­вом ве­ку и ка­сни­је су по­ста­ла оп­ште­ва­же­ћа.192 1. пра­ви­ло: rm,xwo " lq; (= qal wa-ho­mer) = „ла­ко и те­шко“, то јест за­кљу­чак a mi­no­ri ad ma­jus, од ла­ког ка те­шком и обр­ну­то. 2. пра­ви­ло: hw"v' hr'zEG> (= ge­ze­rah ša­wah) = „иста од­лу­ка“, тј. за­кљу­чак по ана­ло­ги­ји (per ana­lo­gi­am). Ово пра­ви­ло прет­по­ ста­вља да се у за­кон­ским тек­сто­ви­ма на­ла­зе ре­чи ко­је исто гла­се или исто зна­че. 3. пра­ви­ло: dx'a, bWtK'mi ba' !y:n>Bi (= bi­njan av mi-ka­tuv ehad) 192 Уп. о ју­деј­ској ер­ми­нев­ти­ци G. Stem­ber­ger, Ein­le­i­tung in Tal­mud und Mi­

drasch, 25-40 (на­ро­чи­то 27-30: Die Si­e­ben Re­geln Hil­lels).

184

= бу­квал­но „осни­ва­ње по­ро­ди­це“. Јед­на основ­на ре­че­ни­ца се из­во­ди из јед­ног ме­ста у Пи­сму, ко­ја по­том сва слич­на ме­ста по­ве­зу­је у јед­ну по­ро­ди­цу. 4. пра­ви­ло: ~ybiWtk. ynEV.mi ba' !y:n>Bi (= bi­njan av mi-šne ke­tu­ vim) = Из­во­ђе­ње јед­не основ­не ре­че­ни­це се вр­ши из два ме­ ста у Пи­сму. 5. пра­ви­ло: ll'kW. jr'pW. jr'pW. ll'K. (= ke­lal u-frat u-frat u-ke­lal) = „оп­ште и по­себ­но“ и „по­себ­но и оп­ште“, тј. ин­тер­пре­та­ци­је оп­штег пу­тем по­себ­ног и по­себ­ног пу­тем оп­штег. 6. пра­ви­ло: rxea; ~Aqm'B. AB aceAyK. (= ke­jo­ce bo be-ma­qom aher) = „слич­но на дру­гом ме­сту“, тј. бли­же од­ре­ђи­ва­ње јед­ног уз по­моћ дру­гог би­блиј­ског ме­ста. 7. пра­ви­ло: Any"n>[i­me dmeL'h; rb'D' (= da­var ha-la­med me-inja­no) = „јед­на ствар“ ко­ја сле­ди из кон­тек­ста, тј. ин­тер­пре­та­ци­ја из кон­тек­ста би­блиј­ског ис­ка­за. Свих се­дам Хи­ле­ло­вих пра­ви­ла од­го­ва­ра­ју ер­ми­нев­тич­ ким прин­ци­пи­ма је­ли­ни­стич­ке ре­то­ри­ке, та­ко да тре­ба прет­ по­ста­ви­ти да су под ути­ца­јем је­ли­ни­стич­ког на­сле­ђа.193 13. 2. 2. Па­вле Па­вле по пра­ви­лу ци­ти­ра Ста­ри За­вет по пре­во­ду Сеп­ту­а­гин­ те.194 Као не­ка­да­шњи фа­ри­сеј он вла­да свим та­да уоби­ча­је­ним ју­деј­ским пра­ви­ли­ма ту­ма­че­ња, али по­зна­је и ме­то­де је­ли­ни­ стич­ке ер­ми­нев­ти­ке. Од се­дам mid­dot ко­ја се при­пи­су­ју ра­би Хи­ле­лу Па­вле је при­ме­њи­вао нај­ма­ње пр­ва два. Та­ко се у ти­по­ло­ги­ји Адам – Хри­стос (Рим 5 15.17) на­ла­зи за­кљу­чи­ва­ње a mi­no­ri ad ma­jus (qal wa-ho­mer), као и на дру­гим ме­сти­ма (2Кор 3 7; Рим 5 9.10; 11 12). Па­вле та­ко­ђе при­ме­њу­је обр­ну­то за­кљу­чи­ва­ње a ma­jo­ ri ad mi­nus (уп. 1Кор 6 2.3). Ана­лог­но за­кљу­чи­ва­ње на осно­ву ре­чи ко­је исто гла­се (ge­ze­rah ša­wah) Па­вле ко­ри­сти у Рим 4 38 (кључ­на реч: lo­gi,ze­sqai). Сва дру­га пра­ви­ла ко­ја се, та­ко­ђе, при­пи­су­ју Хи­ле­лу не мо­гу се ја­сно пре­по­зна­ти, ма­да их је Па­ 193 194

Уп. G. Meyer, Art. Exe­ge­se II (Ju­den­tum), RAC VI (1194-1211) 1197c. Уп. D. - A. Koch, Die Schrift als Zeuge des Evangeliums, BHTh 69, 1986.

185

вле ве­ро­ват­но по­зна­вао. Па­вле сто­ји у ју­деј­ској тра­ди­ци­ји ту­ ма­че­ња пре­ко свог ми­дра­ши­ма Изл 13; 14; 16; 17; Бр 20 у 1Кор 10 1сс и пре­ко Изл 34 у 1Кор 3 4-18. Том при­ли­ком он у 1Кор 10 6.11 до­га­ђа­је у пу­сти­њи озна­ча­ва као tu,poj, тј. tu­pikw/j, слу­же­ ћи се ти­по­ло­шком ме­то­дом ту­ма­че­ња. Ти­по­ло­ги­ја не озна­ча­ ва ста­ро­за­вет­не тек­сто­ве, већ исто­риј­ске до­га­ђа­је ко­ји пре­ди­ зо­бра­жа­ва­ју бу­ду­ћи до­га­ђај.195 По­ла­зна тач­ка је увек хри­шћан­ ска за­јед­ни­ца чи­је са­да­шњост и бу­дућ­ност тре­ба да бу­ду ра­ све­тље­ни пу­тем ти­по­ло­шког ту­ма­че­ња ста­ро­за­вет­них тек­сто­ ва. Ти­по­ло­ги­јом се не на­гла­ша­ва са­мо је­дан ти­пи­чан до­га­ђај у сми­слу пра­ви­ла, већ и јед­но из­о­бра­жа­ва­ње ес­ха­то­ло­шког до­ га­ђа­ја. Ова­кво схва­та­ње бли­ско је и Рим 5 14 где Па­вле у окви­ ру ти­по­ло­ги­је Адам – Хри­стос фор­му­ли­ше: vA­da,m, o[j ev­stin tu,poj tou/ me,llon­toj. Слу­чај Ада­ма са ње­го­вим све­о­бу­хват­ним учин­ком па­да је из­о­бра­жа­ва­ње уни­вер­зал­ног учин­ка спа­се­ња Хри­сто­вог, бу­ду­ћег Ада­ма. Из је­ли­ни­стич­ког ју­деј­ства Па­вле је пре­у­зео ту­ма­че­ње пу­ тем але­го­ре­зе. Она те­жи да ре­ла­ти­ви­зу­је до­слов­но зна­че­ње тек­ста у ко­рист ду­бљег (че­сто етич­ког) сми­сла. Але­го­ре­за је на­ста­ла у сто­ич­кој ин­тер­пре­та­ци­ји Хо­ме­ро­вих ми­то­ва. Она је убр­зо ушла у је­ли­ни­стич­ко ју­деј­ство и од стра­не Фи­ло­на Алек­ сан­дриј­ског је при­ме­њи­ва­на на ге­ни­ја­лан на­чин. Па­вле у Гал 4 24, у окви­ру ан­ти­те­зе Са­ра / Ага­ра и њи­хо­вих си­но­ва Исма­ил / Исак (уп. Пост 16 15; 21 2), бе­ле­жи: a[ti­na, ev­stin avllhgo­rou/me­na. Са у Но­вом За­ве­ту син­гу­лар­ном при­ме­ном avllhgo­re,w Па­вле из­ра­жа­ва на­чин на ко­ји он схва­та од­нос са Ста­рим За­ве­том: обе же­не са њи­хо­вим си­но­ви­ма из­о­бра­жа­ва­ју два Са­ве­за, си­ нов­ски Са­вез роп­ства и но­ви Са­вез обе­ћа­ња Хри­сту ко­ме при­ па­да­ју Га­ла­ти. На овом ме­сту се по­ве­зу­ју але­го­риј­ске и ти­по­ло­ шке цр­те, по­што се са ду­бљим сми­слом исто­ри­је спа­се­ња ко­ ји се на­ла­зи иза сло­ва о же­на­ма и њи­хо­вим си­но­ви­ма по­ве­зу­ је и јед­но из­о­бра­жа­ва­ње до­га­ђа­ја спа­се­ња у Хри­сту. Та­ко­ђе и у 1Кор 9 9с Па­вле се слу­жи јед­ним пра­ви­лом ту­ма­че­ња је­ли­ни­ стич­ког ју­деј­ства. Он из­вор­но од­ред­бу за за­шти­ту жи­во­ти­ња 195

186

Уп. L. Gop­pelt, Art. tu,poj , ThW VI­II 251c.

из Пoнз 25 4 ту­ма­чи по осно­ви ко­ја је под ути­ца­јем сто­и­ка, да се Бог ста­ра о не­чем ви­шем и да за­то по­себ­ни про­пи­си за­ко­на мо­гу би­ти ту­ма­че­ни але­го­риј­ски.196 13. 2. 3. Ори­ген Јед­на из­у­зет­на лич­ност древ­не Цр­кве био је Алек­сан­дри­нац Ори­ген (око 185-253/4). По­те­као је из хри­шћан­ске по­ро­ди­це, и већ са се­дам­на­ест го­ди­на по­стао је управ­ник ка­ти­хет­ске шко­ ле у Алек­сан­дри­ји. По­ред те­о­ло­ги­је Ори­ген се ин­тен­зив­но по­ све­тио фи­ло­со­фи­ји. Нај­ве­ро­ват­ни­је је сту­ди­рао код осни­ва­ча нео­пла­то­ни­зма Амо­ни­ја Са­ка­са и био је је­дан од рет­ких хри­ шћа­на сво­га вре­ме­на ко­ји­ма су и не­зна­бо­жач­ки фи­ло­со­фи ука­ зи­ва­ли по­што­ва­ње.197 Го­ди­не 215. осно­вао је те­о­ло­шку шко­лу, али га је го­ди­не 230. епи­скоп прог­нао из Алек­сан­дри­је. Оти­ шао је у Ке­са­ри­ју у Па­ле­сти­ни и та­мо је осно­вао цен­тар на­уч­ не те­о­ло­ги­је. У то­ку про­го­на хри­шћа­на под Де­ци­јем умро је од по­сле­ди­ца му­че­ња. Ори­ген ни­је са­мо тво­рац све­о­бу­хват­не хри­шћан­ске дог­ма­ ти­ке (Pe­ri. avrcw/n, на­пи­са­но око 220.), већ је био и кри­ти­чар тек­ста, ег­зе­ге­та и ер­ми­нев­ти­чар. Да би до­шао до по­у­зда­ног тек­ста Ста­рог За­ве­та на­чи­нио је „Хек­са­плу“, јед­но из­да­ње у ко­ ме се у шест сту­ба­ца па­ра­лел­но на­ла­зе је­вреј­ски текст, грч­ки пре­пис је­вреј­ског тек­ста, пре­во­ди Акви­ле, Си­ма­ха и Те­о­до­ти­ о­на и ко­нач­но је­дан (по­пра­вље­ни) текст Сеп­ту­а­гин­те. На све ва­жне би­блиј­ске књи­ге Ори­ген је на­пи­сао ко­мен­та­ре, та­ко да је са­мо ње­го­во ту­ма­че­ње Еван­ђе­ља по Јо­ва­ну до 13 13 има­ло оп­сег од три­де­сет и два то­ма. При­ли­ком ту­ма­че­ња Ори­ген се, сле­ду­ју­ћи алек­сан­дриј­ској тра­ди­ци­ји, слу­жио ис­кљу­чи­во але­го­риј­ском ме­то­дом ту­ма­че­ ња. Але­го­ре­за је за­хва­љу­ју­ћи ње­му по­ста­ла цр­кве­на ме­то­да. Ори­ген је ве­зи­вао але­го­ре­зу за цр­кве­но уче­ње о бо­го­на­дах­ну­ то­сти Пи­сма, по ко­ме ствар­ни, скри­ве­ни сми­сао Пи­сма мо­ гу да по­зна­ју са­мо они ко­ји сна­гом кр­ште­ња и по­ло­жа­ја има­ 196 Уп. о ра­бин­ској ег­зе­ге­зи овог ме­ста Bil­ler­beck III 388-399; о раз­у­ме­ва­ њу под ути­ца­јем је­ли­ни­зма Phi­lo, Spec Leg I 260. 197

Уп. Eus, Hist Eccl VI 19.

187

ју уде­ла у Цр­кви уче­ству­ју у Све­то­ме Ду­ху, ко­ји је ствар­ни аутор Пи­сма.198 Пу­тем тог ве­зи­ва­ња але­го­ре­зе за цр­кве­но уче­ ње Ори­ген је спре­чио ње­ну (гно­стич­ку) зло­у­по­тре­бу и исто­ вре­ме­но имао на рас­по­ла­га­њу је­дан ин­тер­пре­та­тив­ни по­сту­ пак ко­ји је омо­гу­ћио ка­сно­ан­тич­ком по­и­ма­њу исти­не од­го­ва­ ра­ју­ће ту­ма­че­ње Би­бли­је. Ко­ли­ко је Ори­ген био ве­зан за ка­ сно­ан­тич­ко раз­у­ме­ва­ње исти­не и ствар­но­сти по­ка­зу­је ње­го­ во, ко­је се на­до­ве­зу­је на пла­тон­ску три­хо­то­ми­ју. Про­ши­ри­ва­ ње дво­стру­ког (до­слов­ни и ду­хов­но пре­но­сни) на тро­стру­ки сми­сао Пи­сма, сход­но то­ме, тре­ба пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу „те­ле­сног“ сми­сла Пи­сма, пу­тем ко­га се по­у­ча­ва­ју јед­но­став­ ни љу­ди, „ду­шев­ног“ (пси­хич­ког) сми­сла, ко­ји је при­сту­па­чан на­пред­ни­ма и „ду­хов­ног“ (пнев­мат­ског), ко­ји је при­ви­ле­ги­ја са­вр­ше­них, „по­што као што се чо­век са­сто­ји из те­ла, ду­ше и ду­ха, та­ко исто и за спа­се­ње љу­ди на­ме­ње­но, од Бо­га да­то Пи­ смо“ (w[sper ga.r o` a;nqrw­poj su­ne,sthken evk sw,ma­toj kai. yuch/j kai. pneu,ma­toj, to.n auv­to.n tro,pon kai. h` oiv­ko­nom­hqei/sa u`­po. qe­ou/ eivj avn­qrw,pwn swthri,an doqh/nai grafh,).199 13. 2. 4. Уче­ње о че­тво­ро­стру­ком сми­слу Јед­ну вр­сту од­је­ка Ори­ге­но­ве ер­ми­нев­ти­ке пред­ста­вља уче­ње о че­тво­ро­стру­ком сми­слу Пи­сма ко­је се пр­ви пут сре­ће код Јо­ ва­на Ка­си­ја­на (360-435) и у сред­њем ве­ку има ве­ли­ки зна­чај. Оно учи да је­дан би­блиј­ски текст нај­пре тре­ба ис­тра­жи­ти у по­гле­ду ње­го­вог не­по­сред­ног до­слов­ног сми­сла (ли­те­рар­ни сми­сао). На тој осно­ви га по­том тре­ба ту­ма­чи­ти але­го­риј­ски, тро­по­ло­шки и ана­го­шки. Але­го­риј­ско ту­ма­че­ње се ба­ви у тек­ сту са­др­жа­ном исти­ном ве­ре у Хри­ста. Тро­по­ло­шко (= мо­рал­ но) ту­ма­че­ње из­два­ја у тек­сту са­др­жа­на упут­ства за по­на­ша­ ње хри­шћа­на. Ко­нач­но, ана­го­шко (= ес­ха­то­ло­шко) ту­ма­че­ње тра­жи у тек­сту са­др­жа­на упу­ћи­ва­ња на ес­ха­то­ло­шку за­јед­ни­ цу у Цар­ству Бо­жи­јем. Прет­по­став­ка за уче­ње о че­тво­ро­стру­ ком сми­слу би­ло је убе­ђе­ње да у Би­бли­ји не са­мо ре­чи, већ и ства­ри има­ју зна­че­ње. Циљ овог ин­тер­пре­та­ци­о­ног по­ступ­ка 198 199

188

Уп. Orig, Princ pro­o­e­mi­um, 8. Исто, IV 2, 4.

са­сто­јао се у то­ме да ис­ка­зе Пи­сма што је об­у­хват­ни­је мо­гу­ће по­ве­же са свим обла­сти­ма жи­во­та. Стих: „Lit­te­ra ge­sta do­cet, qu­id cre­das al­le­go­ria, mo­ra­lis qu­id agas, qu­id spe­res ana­go­gia“. (Сло­во учи шта се до­го­ди­ло; але­го­ри­ја шта тре­ба ве­ро­ва­ти, мо­рал­ни сми­сао Пи­сма шта је чи­ни­ти, ана­го­шки сми­сао Пи­сма че­му се на­да­ти). 13. 2. 5. Мар­тин Лу­тер Мар­тин Лу­тер је на осно­ву ег­зе­гет­ског по­зна­ња до­шао до сво­ јих ре­фор­ма­тор­ских ста­во­ва. Он сам из­ве­шта­ва о то­ме у пред­ го­во­ру свог пр­вог то­ма „ope­ra la­ti­na“ 1545. Лу­тер та­мо ка­же да је он пра­вед­ност Бо­жи­ју у Рим 1 17 од­у­век схва­тао у ду­ху цр­кве­ них учи­те­ља, при че­му овај цен­трал­ни по­јам код Па­вла зна­чи да је Бог пра­ве­дан и да ка­жња­ва гре­шни­ке и не­пра­вед­не. Тог Бо­га, ко­ји је сам пра­ве­дан и осу­ђу­је гре­шни­ка, кон­стант­но је мр­зео. Иако је као мо­нах жи­вео бес­пре­кор­но, ње­го­ва са­вест је увек би­ла не­спо­кој­на. „Do­nec mi­se­ren­te Deo me­di­ta­bun­dus di­ es et noc­tes con­ne­xi­o­nem ver­bo­rum at­ten­de­rem, nem­pe: Iusti­tia Dei re­ve­la­tur in il­lo, si­cut scrip­tum est: Iustus ex fi­de vi­vit, ibi iusti­ ti­am Dei co­e­pi in­tel­li­ge­re eam, qua iustus do­no Dei vi­vit, nem­pe ex fi­de, et es­se hanc sen­ten­ti­am, re­ve­la­ri per euan­ge­li­um iusti­ti­am Dei sci­li­cet pas­si­vam, qua nos De­us mi­se­ri­cors iusti­fi­cat per fi­dem, si­cut scrip­tum est: Iustus ex fi­de vi­vit“.200 (Док ни­сам Бо­жи­јом ми­ло­шћу, дан и ноћ ду­бо­ко раз­ми­шља­ју­ћи, обра­ћао па­жњу на спој ре­чи, на­и­ме: Бо­жи­ја пра­вед­ност се у њој [милости] от­кри­ ва, као што је пи­са­но: пра­вед­ник од ве­ре жи­ви – та­да сам по­ чео да раз­у­ме­вам пра­вед­ност Бо­жи­ју као ону у ко­јој пра­вед­ник жи­ви да­ром Бо­жи­јим, тј. од ве­ре и то би би­ло ми­шље­ње да се пу­тем Еван­ђе­ља от­кри­ла пра­вед­ност Бо­жи­ја, на­и­ме она па­сив­ на, пу­тем ко­је нас ми­ло­сти­ви Бог оправ­да­ва ве­ром, као што је пи­са­но: пра­вед­ник жи­ви од ве­ре). Лу­те­ро­ва од­лу­чу­ју­ћа спо­зна­ 200

WA 54, 186, 3-8.

189

ја са­сто­ји се да­кле у то­ме, по ње­го­вим соп­стве­ним ре­чи­ма, да је iusti­tia Dei (па­сив­на пра­вед­ност) спо­знао као iusti­tia pas­si­va, „qua nos De­us mi­se­ri­cors iusti­fi­cat per fi­dem“. По­шав­ши од овог осло­ба­ђа­ју­ћег уви­да, Лу­тер је до­шао до свог раз­у­ме­ва­ња Пи­сма ко­је ка­рак­те­ри­ше ја­сан и не­дво­сми­ слен сми­сао Пи­сма. Ја­сно­ћа Пи­сма и у то­ме са­др­жа­на Реч Бо­ жи­ја ко­ја је са­мо „ve­hi­cu­lum gra­ti­ae dei“201 од­ве­ла је Лу­те­ра до ра­ди­кал­ног од­ба­ци­ва­ња уче­ња о че­тво­ро­стру­ком сми­слу Пи­ сма. „За­то што сам био млад, био сам на­у­чен, и по­себ­но, пре не­го што сам до­шао до те­о­ло­ги­је, слу­жио сам се але­го­ри­јом, тро­по­ло­ги­јом, ана­го­ги­јом у ве­ли­ком сти­лу; са­да знам да је то без­вред­но, до­пу­стио сам и то је мо­ја по­след­ња и нај­бо­ља умет­ ност: Tra­de­re scrip­tu­ram sim­pli­ci sen­su, по­што li­te­ra­ris sen­sus у се­би има де­ло­ва­ње, жи­вот, уте­ху, сна­гу, уче­ње и умет­ност. Све дру­го је де­ло без­ум­но, ма ко­ли­ко би­ло ви­со­ко по­ста­вље­ но“.202 Сход­но то­ме, ту­ма­че­ње тре­ба да се др­жи не­по­сред­ног до­слов­ног сми­сла тек­ста (sen­sus li­te­ra­ris et hi­sto­ri­cus). Кри­те­ ри­јум пра­вил­ног ту­ма­че­ња Пи­сма ни­је ви­ше са­гла­сност са цр­ кве­ном тра­ди­ци­јом, већ уну­тра­шња са­гла­сност у са­мом Пи­ сму, по­што је Пи­смо „у са­мом се­би нај­и­зве­сни­је, нај­при­сту­ пач­ни­је, нај­ра­зу­мљи­ви­је, са­мо се­бе ту­ма­чи, оно све ре­чи ме­ ђу­соб­но про­ве­ра­ва, ра­су­ђу­је и ра­све­тља­ва“ (ip­sa per se­se cer­tis­ si­ma, fa­cil­li­ma, aper­tis­si­ma, sui ip­si­us in­ter­pres, om­ni­um om­nia pro­bans, iudi­cans et il­lu­mi­nans).203 Во­де­ћи прин­цип ту­ма­че­ња за Лу­те­ра би­ло је раз­ли­ко­ва­ње Ре­чи Бо­жи­је у За­ко­ну и Еван­ђе­љу. Од овог раз­ли­ко­ва­ња, ко­ је мо­же би­ти да­то са­мо од Све­тог Ду­ха, за­ви­си­ло је, по Лу­те­ ру, чи­та­во хри­шћан­ство. „Qu­an­do autem pe­ne uni­ver­sa scrip­tu­ ra to­ti­sque The­o­lo­gi­ae cog­ni­tio pen­det in rec­ta cog­ni­ti­o­ne le­gis et Euan­ge­lii“.204 (Го­то­во це­ло и Пи­смо и сва те­о­ло­шка спо­зна­ ја за­ви­се од пра­вил­ног схва­та­ња За­ко­на и Еван­ђе­ља). Еван­ђе­ ље, обе­ћа­ње ми­ло­сти Бо­жи­је про­ја­вље­не у Ису­су Хри­сту, мо­ 201 202 203 204

190

WA 2, 509, 14c. WA Tr 5, 5285. WA 7, 97, 23-24. WA 7, 502, 34c.

же пра­вил­но би­ти схва­ће­но са­мо та­мо где исто­вре­ме­но Реч Бо­жи­ја ко­ја су­ди, За­кон, про­жи­ма сву људ­ску са­мо­пра­вед­ност и са­мо­о­прав­да­ње. Док нам За­кон го­во­ри шта смо про­пу­сти­ ли и шта све још тре­ба да чи­ни­мо (при че­му до­ла­зи до спо­зна­ је гре­ха), Еван­ђе­ље про­по­ве­да шта је Бог у Ису­су Хри­сту већ учи­нио за нас. „Сре­ди­ште Пи­сма“ је за Лу­те­ра Исус Хри­стос. „Све све­те књи­ге се сла­жу у јед­ном: да све оне про­по­ве­да­ју и прак­ти­ку­ју Хри­ста. Та­ко­ђе је то пра­ва сте­на про­ве­ре за све књи­ге, ка­да се ви­ди да ли оне прак­ти­ку­ју Хри­ста или не, по­што сви спи­ си све­до­че Хри­ста (Рим 3) и Па­вле ни­шта осим Хри­ста не же­ ли да зна (1Кор 2). Оно што не учи о Хри­сту ни­је апо­стол­ско, чак и ако је уче­ње Пе­тра или Па­вла. Са дру­ге стра­не, све што про­по­ве­да Хри­ста је апо­стол­ско, па чак и ако то чи­не Ју­да, Ана, Пи­лат или Ирод“.205 Ова по­ла­зна тач­ка омо­гу­ћа­ва Лу­те­ру јед­ну хри­сто­ло­шки ори­јен­ти­са­ну има­нент­ну би­блиј­ску кри­ти­ ку, при че­му се на­ро­чи­то по­зи­ти­во по­ми­њу Еван­ђе­ље по Јо­ва­ ну, Па­вло­ве по­сла­ни­це и Пр­ва Пе­тро­ва, а не­га­тив­но Ја­ко­вље­ ва по­сла­ни­ца, Је­вре­ји­ма и Ју­ди­на, као и От­кри­ве­ње Јо­ва­но­во. „Еван­ђе­ље Све­тог Јо­ва­на и ње­го­ва пр­ва по­сла­ни­ца, по­сла­ни­ це све­тог Па­вла, на­ро­чи­то Ри­мља­ни­ма, Га­ла­ти­ма, Ефе­сци­ма и пр­ва по­сла­ни­ца све­тог Пе­тра су књи­ге ко­је ти све­до­че Хри­ ста и уче о све­му што ти је нео­п­ход­но да знаш и што је бла­же­ но, па ма­кар ни­јед­ну дру­гу књи­гу или уче­ње не ви­део или чуо. За­то је по­сла­ни­ца све­тог Ја­ко­ва јед­на слам­на­та по­сла­ни­ца, јер у њој не­ма ни­чег еван­ђел­ског“.206 13. 2. 6. Ф. Д. Е. Шла­јер­ма­хер Бер­лин­ски те­о­лог Фри­дрих Да­ни­ел Ернст Шла­јер­ма­хер (17681834) ва­жи за осни­ва­ча но­во­ве­ков­не ер­ми­нев­ти­ке. Он де­фи­ ни­ше ер­ми­нев­ти­ку као умет­ност, „раз­у­ме­ва­ња го­во­ра не­ког дру­гог, углав­ном пи­са­ног“.207 Пу­тем од­ре­ђи­ва­ња ер­ми­нев­ти­ ке као „умет­но­сти раз­у­ме­ва­ња“ и као фи­ло­ло­шке ди­сци­пли­ 205 206 207

WA DB 7, 384, 35-32 . WA DB 6, 10, 29-34. F. D. E. Schle­i­er­mac­her, Her­me­ne­u­tik und Kri­tik, изд. M. Frank, 1977, 71.

191

не Шла­јер­ма­хер по­сти­же пре­ва­зи­ла­же­ње пре­пре­ка из­ме­ђу по­ је­ди­нач­них ер­ми­нев­ти­ка те­о­ло­ги­је и кла­сич­не фи­ло­ло­ги­је, из­ ме­ђу her­me­ne­u­ti­ca sac­ra и her­me­ne­u­ti­ca pro­fa­na, и уно­си осим ори­јен­тал­них на­у­ка и ро­ман­тич­ну литерaтуру. Шла­јер­ма­хер из­но­си на­црт јед­не „оп­ште ер­ми­нев­ти­ке“208 ко­ја се од­но­си ис­ кљу­чи­во на је­зич­ке зна­ко­ве и на тај на­чин у пот­пу­но­сти пре­ва­ зи­ла­зи уче­ње о че­тво­ро­стру­ком сми­слу Пи­сма. Основ­но за Шла­јер­ма­хе­ро­ву ер­ми­нев­ти­ку је раз­ли­ко­ва­ње гра­ма­тич­ке и пси­хо­ло­шке ин­тер­пре­та­ци­је, тј. јед­ног ту­ма­че­ ња ко­је се од­но­си на текст и дру­гог ко­је се од­но­си на ауто­ра и ње­го­ву ин­тен­ци­ју. Ова два кри­те­ри­ју­ма Шла­јер­ма­хер фор­му­ли­ше у сво­јој „Kur­ze Dar­stel­lung des the­o­lo­gischen Stu­di­ums zum Be­huf ein­ le­i­ten­der Vor­le­sun­gen“ на сле­де­ћи на­чин: „Јед­но та­кво уче­ње о умет­но­сти је при­сут­но са­мо уко­ли­ко про­пи­си гра­де је­дан си­ стем ко­ји по­чи­ва на ја­сним по­став­ка­ма при­ро­де ми­сли и је­зи­ ка“209 и „ни­је­дан спис се не мо­же бес­пре­кор­но раз­у­ме­ти, већ са­мо у кон­тек­сту це­ло­куп­ног оп­се­га пред­ста­ва из ко­га је по­те­ као и из­ла­же зна­ње о свим жи­вот­ним окол­но­сти­ма, ка­ко пи­ сца, та­ко и оних за ко­је је пи­сао“.210 Оба аспек­та, ин­тер­пре­та­ ци­ја из са­мог је­зи­ка и из си­ту­а­ци­је оног ко­ји го­во­ри, су у ер­ ми­нев­тич­ком из­во­ђе­њу нео­дво­ји­во по­ве­за­ни је­дан са дру­гим. „Као што сва­ки го­вор има дво­стру­ки од­нос, са све­у­куп­но­шћу је­зи­ка и све­у­куп­ним ми­шље­њем оно­га ко га ко­ри­сти, та­ко се све раз­у­ме­ва­ње са­сто­ји из два мо­мен­та; да се раз­у­ме го­вор ко­ ји по­ти­че из је­зи­ка и да се он сам раз­у­ме као чи­ње­ни­ца у ми­ сле­ћем“.211 Шла­јер­ма­хер оспо­ра­ва ауто­но­ми­ју ка­ко гра­ма­тич­ ке, та­ко и пси­хо­ло­шке ин­тер­пре­та­ци­је и њи­хов од­нос ис­црп­ но од­ре­ђу­је у „по­зи­тив­ној фор­му­ли“ на сле­де­ћи на­чин: „Умет­ност мо­же сво­ја пра­ви­ла раз­ви­ти са­мо из јед­не по­ зи­тив­не фор­му­ле и та је ‘исто­риј­ско и бо­жан­ско (про­роч­ко), 208 209

Исто, 75.

F. D. E. Schle­i­er­mac­her, Kur­ze Dar­stel­lung des the­o­lo­gischen Stu­di­ums zum Be­huf ein­le­i­ten­der Vor­le­sun­gen, изд. H. Scholz, 31910, § 133. 210 211

192

Исто, § 140. F. D. E. Schle­ir­mac­her, Her­me­ne­u­tik und Kri­tik, 77.

објек­тив­на и су­бјек­тив­на пост­кон­струк­ци­ја да­тог го­во­ра’. 1. Објек­тив­но исто­риј­ски зна­чи уви­де­ти ка­ко се го­вор по­ на­ша у све­у­куп­но­сти је­зи­ка и о њeму укљу­че­ном зна­њу као производу је­зи­ка. Објек­тив­но бо­жан­ски зна­чи уви­де­ти ка­ко сам го­вор по­ста­је јед­на тач­ка раз­во­ја за је­зик. Без ова два момен­та не­из­бе­жан је ква­ли­та­тив­ни и кван­ти­та­тив­ни не­спо­ ра­зум. 2. Су­бјек­тив­но исто­риј­ски зна­ти зна­чи ка­ко је го­вор као чи­ ње­ни­ца дат у људ­ској на­ра­ви, су­бјек­тив­но бо­жан­ски зна­чи на­ слу­ћи­ва­ти ка­ко ће у ње­му са­др­жа­не иде­је де­ло­ва­ти још да­ље, у го­вор­ном ли­цу, и на ње­га. Без ова два мо­мен­та не­спра­зум је та­ко­ђе не­из­бе­жан“.212 Ма­да је у по­чет­ку Шла­јер­ма­хе­ров ер­ми­нев­тич­ки рад био про­из­вод ње­го­вих ег­зе­гет­ских пре­да­ва­ња, ње­гов зна­чај уве­ли­ ко пре­ва­зи­ла­зи по­ље но­во­за­вет­не ег­зе­ге­зе: он не са­мо да је ути­цао на пре­ва­зи­ла­же­ње спе­ци­фич­них ер­ми­нев­ти­ка и на тај на­чин на ства­ра­ње јед­не „оп­ште ер­ми­нев­ти­ке“, не­го је у пот­пу­ но­сти про­бле­ма­ти­зо­вао до да­нас спор­ни од­нос из­ме­ђу је­зи­ка и го­вор­ни­ка. Ер­ми­нев­ти­ка по Шла­јер­ма­хе­ру до­спе­ва „у онај об­лик ко­ји јој као уче­њу о умет­но­сти при­па­да“, тек он­да ка­ да се „по­ла­зе­ћи од јед­но­став­не чи­ње­ни­це раз­у­ме­ва­ња, из при­ ро­де је­зи­ка и основ­них по­став­ки од­но­са из­ме­ђу го­вор­ни­ка и оно­га ко­ји слу­ша, мо­гу раз­ви­ти је­зич­ка пра­ви­ла у за­тво­ре­ном кон­тек­сту“.213 13. 2. 7. Ернст Трелч До­след­ни пред­став­ник исто­риј­ске кри­ти­ке и ре­ли­гиј­ско-исто­ риј­ског ис­тра­жи­ва­ња био је си­сте­ма­ти­чар Ернст Трелч (18651923). Он је сту­ди­рао код А. Рич­ла у Ге­тин­ге­ну и по­све­тио се, по­ред В. Бу­се­а, В. Вре­деа, А. Рал­фса и Ј. Вај­са, ре­ли­гиј­скоисто­риј­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма. Го­ди­не 1892. он је у Ге­тин­ге­ну, а 1894. у Хај­дел­бер­гу про­фе­сор си­сте­мат­ске те­о­ло­ги­је, док је 1914. пре­шао на Фи­ло­соф­ски фа­кул­тет у Бер­ли­ну. 212 213

Исто, 93с. Исто, 346.

193

Трелч је зах­те­вао кон­се­квент­ну при­ме­ну исто­риј­ске ме­то­ де на по­љу те­о­ло­ги­је. „Исто­риј­ска ме­то­да, јед­ном при­ме­ње­на на би­блиј­ску на­у­ку, је ква­сац ко­ји све ме­ња и ко­нач­но пре­ва­зи­ ла­зи ком­плент­ну до­са­да­шњу фор­му те­о­ло­шких ме­то­да“.214 За Трел­ча хри­шћан­ство је чи­сто исто­риј­ска по­ја­ва са свим усло­ вље­но­сти­ма ин­ди­ви­ду­ал­не исто­риј­ске тво­ре­ви­не. Чи­сто исто­ риј­ски на­чин по­сма­тра­ња је крај дог­мат­ског фор­ми­ра­ња пој­ мо­ва, на­ив­них зах­те­ва да не­што ва­жи и хи­по­те­тич­ких на­чи­ на раз­ми­шља­ња. При то­ме, исто­рич­ност зна­чи ре­ла­тив­ност, по­што хри­шћан­ство уну­тар исто­ри­је не за­у­зи­ма по­себ­но ме­ сто, већ је под­врг­ну­то истом на­чи­ну по­сма­тра­ња као и оста­ ле исто­риј­ске по­ја­ве. Овој основ­ној по­став­ци од­го­ва­ра­ју за исто­риј­ско-кри­тич­ки по­сту­пак три основ­на прин­ци­па: кри­ти­ ка, ана­ло­ги­ја и ко­ре­ла­ци­ја. Под кри­ти­ком Трелч схва­та став сум­ња­ња и је­дан суд ко­ји се мо­же ме­то­до­ло­шки кон­тро­ли­са­ти, ко­ји­ма се исто­риј­ске по­ ја­ве под­вр­га­ва­ју без из­у­зет­ка. По­ред кри­ти­ке сту­па ана­ло­ги­ ја, по­што „сред­ство ко­је уоп­ште омо­гу­ћа­ва кри­ти­ку је­сте при­ ме­на ана­ло­ги­је. Ана­ло­ги­ја из­ме­ђу оно­га што се до­го­ди­ло пред на­шим очи­ма и оно­га што се по­кре­ће у на­ма је кључ за кри­ти­ ку. Об­ма­не, вре­мен­ска по­ме­ра­ња, ства­ра­ње ми­то­ва, пре­ва­ра, при­стра­сност, ко­је ви­ди­мо пред на­шим очи­ма су сред­ства да исте те ства­ри пре­по­зна­мо и у пре­да­њу. Са­гла­сност са нор­мал­ ним, уоби­ча­је­ним или пак ви­ше­стру­ко по­све­до­че­ним на­чи­ни­ ма по­сту­па­ња и ста­њи­ма, она­ко ка­ко их по­зна­је­мо, је знак ве­ ро­ват­но­ће за про­це­се ко­је кри­ти­ка пре­по­зна­је као ствар­не до­ га­ђа­је или их мо­же из­о­ста­ви­ти“.215 Пу­тем прин­ци­па ко­ре­ла­ци­ је сва­ка исто­риј­ска по­ја­ва се свр­ста­ва у кон­текст са дру­гим исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма „где се не по­ја­вљу­је ни­јед­на про­ме­на на јед­ној тач­ки без ра­ни­је и на­ред­не про­ме­не на јед­ној дру­ гој, та­ко да сва­ки до­га­ђај сто­ји у стал­ном ко­ре­ла­тив­ном кон­ тек­сту и ну­жно гра­ди јед­ну ре­ку у ко­јој се Све и Сва­ко на­ла­ 214 E. Tro­eltsch, Ueber hi­sto­rische und dog­ma­tische Met­ho­de in der The­o­lo­ gie, у: исти, Zur re­li­giösen La­ge. Re­li­gi­onsphli­o­sop­hie und Et­hik., Ges. Schrif­ten II, 21922, (729-753) 730. 215

194

Исто, 732.

зе у јед­ном кон­тек­сту и сва­ки про­цес сто­ји у ре­ла­ци­ји са дру­ гим“.216 Трел­чов циљ је ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ска те­о­ло­ги­ја у ко­ јој се у пот­пу­ној озбиљ­но­сти ко­ри­сти исто­риј­ска ме­то­да „не са­мо у то­ме што се при­зна­је ре­ла­тив­на не­си­гур­ност свих исто­ риј­ских са­зна­ња и сход­но то­ме се ве­зи­ва­ње ре­ли­ги­је или ве­ре за по­је­ди­не исто­риј­ске чи­ње­ни­це схва­та са­мо као по­сред­но и ре­ла­тив­но, не са­мо у то­ме што се хри­шћан­ско-ју­деј­ска исто­ри­ ја за­о­кру­же­но и од­луч­но под­вр­га­ва свим по­сле­ди­ца­ма чи­сте исто­риј­ске ме­то­де, без стра­ха и окле­ва­ња пред ре­зул­та­ти­ма, већ пре све­га у то­ме што се по­ја­ва хри­шћан­ства по­сма­тра у оп­ штој исто­ри­ји и што се по­све­ћу­је за­дат­ку соп­стве­ног ис­тра­жи­ ва­ња и вред­но­ва­ња са­мо из ве­ли­ког кон­тек­ста исто­ри­је. Исто­ риј­ска ме­то­да мо­ра се у те­о­ло­ги­ји при­ме­њи­ва­ти пот­пу­но кон­ се­квент­но. На­ста­је, да­кле, зах­тев за из­град­њом те­о­ло­ги­је на исто­риј­ској, уни­вер­зал­но-исто­риј­ској ме­то­ди и зах­тев да се том при­ли­ком хри­шћан­ству при­сту­па као ре­ли­ги­ји и ети­ци, на осно­ву ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ске ме­то­де“.217 Про­блем јед­ног ате­и­стич­ког по­гле­да на свет, тј. ни­хи­ли­зма као по­сле­ди­це чи­сто исто­риј­ског ре­ла­ти­ви­зма Трелч је по­ку­ шао да из­бег­не осла­ња­ју­ћи се на Хе­ге­лов иде­а­ли­стич­ки по­ јам исто­ри­је: „Су­шти­на мог по­гле­да је да он оспо­ра­ва исто­риј­ ски ре­ла­ти­ви­зам, ко­ји је са­мо код ате­и­стич­ких и ре­ли­гиј­скоскеп­тич­ких ста­во­ва по­сле­ди­ца исто­риј­ске ме­то­де, и зах­те­ва пре­ва­зи­ла­же­ње овог ре­ла­ти­ви­зма пу­тем схва­та­ња исто­ри­је као оства­ре­ња бо­жан­ског ума“.218 13. 2. 8. Карл Барт Швај­цар­ски те­о­лог Карл Барт (1886-1968) као са­о­сни­вач тзв. „ди­ја­лек­тич­ке те­о­ло­ги­је“ спа­да у ред нај­у­ти­цај­ни­јих те­о­ло­га 20. ве­ка. Зна­чај­но за но­во­за­вет­ну ер­ми­нев­ти­ку је Бар­то­во ту­ ма­че­ње По­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма из 1919. Ов­де он у пред­го­во­ру да­је исто­риј­ско-кри­тич­кој ме­то­ди са­мо јед­ну по­моћ­ну функ­ ци­ју за раз­у­ме­ва­ње Пи­сма. „Исто­риј­ско-кри­тич­ка ме­то­да би­ 216 217 218

Исто, 733. Исто, 738. Исто, 747.

195

блиј­ског ис­тра­жи­ва­ња има сво­је пра­во: она упу­ћу­је на при­пре­ му раз­у­ме­ва­ња ко­је ниг­де ни­је су­ви­шно. Ме­ђу­тим, ако бих мо­ рао да би­рам из­ме­ђу ње и ста­рог уче­ња о ин­спи­ра­ци­ји, ја бих од­луч­но при­хва­тио по­след­ње: оно има ве­ће, ду­бље, ва­жни­је пра­во, по­што оно упу­ћу­је на са­му де­лат­ност раз­у­ме­ва­ња, без ко­га је све до­дат­но на­о­ру­жа­ње без­вред­но. Ра­ду­јем се што не мо­рам да би­рам из­ме­ђу њих две. Ипак, сва мо­ја па­жња би­ла је усме­ре­на ка то­ме да кроз исто­риј­ско ви­дим Дух Би­бли­је ко­ји је веч­ни Дух“.219 Ова­кав став је оштро кри­ти­ко­ван од за­ступ­ни­ ка ли­бе­рал­не те­о­ло­ги­је (из­ме­ђу оста­лих Ји­ли­хе­ра), од ко­јих се Барт бра­ни у пред­го­во­ру за дру­го из­да­ње ко­мен­та­ра на По­сла­ ни­цу Ри­мља­ни­ма (1922).220 Он сво­јим про­тив­ни­ци­ма не пре­ ба­цу­је ко­ри­шће­ње исто­риј­ске кри­ти­ке, већ оста­ја­ње на овом при­мар­ном ступ­њу об­ја­шње­ња тек­ста. На­су­прот то­ме, он же­ ли „да про­дре до уну­тра­шње ди­ја­лек­ти­ке ства­ри и по­зна­ња у сло­ву тек­ста“.221 „Ка­да имам је­дан ‘си­стем’, он се са­сто­ји у то­ ме да ја оно што Кјер­ке­гор на­зи­ва ‘бес­ко­нач­ном ква­ли­та­тив­ ном раз­ли­ком’ из­ме­ђу вре­ме­на и веч­но­сти, у ње­го­вом по­зи­ тив­ном и не­га­тив­ном зна­че­њу, што је мо­гу­ће ис­трај­ни­је за­др­ жим пред очи­ма“.222 Барт ни­је остао код ис­пре­ки­да­ног, ди­ја­лек­тич­ког, са­мо у ан­ти­но­ми­ја­ма схва­тљи­вог го­во­ра о Бо­гу, већ је у окви­ру ба­вље­ ња Ан­сел­мом Кен­тер­бе­риј­ским до­шао до јед­не но­ве по­став­ ке. По­ла­зе­ћи од ан­сел­миј­ског „Cre­do, ut in­tel­li­gam“ Барт од­ре­ ђу­је те­о­ло­ги­ју као ми­сле­ће раз­у­ме­ва­ње от­криве­ња Бо­жи­јег у Ису­су Хри­сту. Док „in­tel­li­ge­re“ озна­ча­ва за­да­так те­о­ло­ги­је, cre­ do је већ прет­по­ста­вљен, тј. те­о­ло­ги­ја се мо­же од­ви­ја­ти са­мо као про­ми­шља­ње и ис­тра­жи­ва­ње већ да­тог cre­do. Те­о­ло­ги­ја не мо­же по­ка­за­ти „То“ от­криве­ња, већ са­мо ски­ци­ра­ти „Ка­ко“. Ову ми­сао раз­у­ме­ва­ња да­тог от­кри­ве­ња Бо­жи­јег у Ису­су Хри­ сту Барт је у сво­јој „Цр­кве­ној дог­ма­ти­ци“ („Kir­chlic­he Dog­ma­ tik“) пре­нео и по­ку­шао да при­ме­ни у свим обла­сти­ма дог­ма­ти­ 219 220 221 222

196

K. Barth, Der Römer­bri­ef, 21922 (= 131984), V. Уп. исто, Xс. Исто, XI­II. Исто.

ке и ети­ке (за ер­ми­нев­ти­ку је на­ро­чи­то ва­жно KD I/2 § 21.22). Са­др­жај­но ова по­став­ка има за по­сле­ди­цу усред­сре­ђе­ње на хри­сто­ло­ги­ју: Исус Хри­стос се схва­та као ствар­ност Бо­жи­ја ко­ја се на­ла­зи ис­пред људ­ске ствар­но­сти и од­ре­ђу­је је. Код ове по­став­ке исто­риј­ска кри­ти­ка не мо­же има­ти ни­ ка­кву са­др­жај­но ре­ле­вант­ну функ­ци­ју, та­ко да је до­след­но то што је Барт ка­сни­је, на­до­ве­зу­ју­ћи се на Кар­ла Гир­ген­со­на,223 увео пој­мо­ве „дог­мат­ска“ и „пнев­мат­ска“ ег­зе­ге­за. „Би­блиј­ ско-те­о­ло­шка на­у­ка не ра­ди у не­ком пра­зном про­сто­ру, већ слу­жи за­јед­ни­ци Ису­са Хри­ста, ко­ја је осно­ва­на про­роч­коапо­стол­ским све­до­чан­ством. Упра­во ода­тле она при­сту­па у оче­ки­ва­њу – ви­ше се не мо­же ре­ћи, али ни ма­ње! – тим тек­сто­ ви­ма: да срет­не сво­је све­до­чан­ство у њи­ма – при че­му се она ипак са­мо (упра­во о то­ме се ра­ди код тзв. „ер­ми­нев­тич­ког кру­ га“) др­жи отво­ре­ном за пи­та­ње: да ли, ко­ли­ко и у ком об­ли­ку и ко­јим кон­крет­ним ис­ка­зи­ма се ис­пу­ња­ва­ју та ње­на оче­ки­ва­ ња и же­ли по­твр­ди­ти ка­рак­тер ко­ји ти тек­сто­ви има­ју за за­јед­ ни­цу. „Дог­мат­ска“ ег­зе­ге­за? Она је то са­мо уто­ли­ко што од­би­ ја јед­ну дог­му ко­ја њој ово оче­ки­ва­ње уна­пред за­бра­њу­је, ко­ја ово ис­пу­ње­ње уна­пред сма­тра не­мо­гу­ћим. „Пнев­мат­ска“ ег­зе­ ге­за? Си­гур­но не, уко­ли­ко она из би­ло ког, ка­ко са­ма сма­тра, соп­стве­ног по­се­до­ва­ња Ду­ха ве­ру­је да мо­же да рас­по­ла­же Пи­ смом. Мо­же пак би­ти та­ко на­зва­на ако узи­ма за се­бе у са­мом Пи­сму уте­ме­ље­ну сло­бо­ду, озбиљ­но, ко­нач­но и од­луч­но да упу­ти пи­та­ње о у ње­му на­ла­зе­ћем са­мо­све­до­чан­ству Ду­ха“.224 13. 2. 9. Ру­долф Булт­ман Мар­бур­шки ис­тра­жи­вач Но­вог За­ве­та Ру­долф Булт­ман (18841976) при­па­да во­де­ћим те­о­ло­зи­ма 20. ве­ка. Као са­о­сни­вач „ди­ ја­лек­тич­ке те­о­ло­ги­је“ сла­же се са Кар­лом Бар­том у то­ме да у по­гле­ду Ре­чи Бо­жи­је не по­сто­ји дис­тан­ци­ра­на не­у­трал­ност, већ да је са­ма Реч суд све­ко­ли­ког те­о­ло­шког ра­да и да те­о­ло­ ги­ја не мо­же по­сто­ја­ти без об­зи­ра на соп­стве­ну те­о­ло­шку ег­ 223 Уп. K. Gir­gen­sohn, Geschic­htlic­he und über­geschic­htlic­he Schrif­ta­u­sle­ gung, All­ge­me­i­ne Evan­ge­lisch-Lut­he­rische Kir­chen­ze­i­tung, 1922. 224

K. Bart, Einführung in die evan­ge­lische The­o­lo­gie, 21977, 138c.

197

зи­стен­ци­ју. Овај по­глед се на­ла­зи у Булт­ма­но­вом раз­у­ме­ва­њу исто­ри­је где чо­век исто­ри­ју не мо­же по­сма­тра­ти про­сто као не­што што је да­то као при­ро­ду, „већ он сва­ком реч­ју о исто­ри­ ји ка­же на из­ве­стан на­чин не­што и о се­би“.225 Исто­ри­ја се, да­ кле, не мо­же пој­ми­ти са оне стра­не соп­стве­не исто­рич­но­сти, та­ко да је до­след­но ка­да Булт­ман на­гла­ша­ва да је све­ко­ли­ко ту­ма­че­ње тек­сто­ва исто­вре­ме­но и са­мо­ту­ма­че­ње ег­зе­ге­те. Не по­сто­ји „не­у­трал­на“ ег­зе­ге­за, већ у сва­ком про­це­су ту­ма­че­ња су ин­те­ре­со­ва­ња ту­ма­ча, ње­го­во пред­ра­зу­ме­ва­ње ства­ри ко­ ја се ис­тра­жу­је, као и од­нос пре­ма жи­во­ту укљу­че­ни у ства­ри у тек­сту.226 За по­јам Бо­га то зна­чи да не по­сто­ји те­о­ло­шко по­ зна­ње Бо­га, тј. ја не мо­гу да го­во­рим о Бо­гу не узев­ши у об­зир мо­ју соп­стве­ну ег­зи­стен­ци­ју. „Ако не­ко хо­ће да го­во­ри о Бо­гу, он очи­глед­но мо­ра да го­во­ри сам о се­би“.227 Те­о­ло­ги­ја, да­кле, мо­ра би­ти фор­ма те­о­ло­шке ан­тро­по­ло­ги­је. Ве­ра је за­да­так ста­ рог и прет­по­став­ка но­вог са­мо­ра­зу­ме­ва­ња, при че­му је људ­ ска ег­зи­стен­ци­ја од­ре­ђе­на са­мо Бо­жи­јом нео­д­ре­ди­вом бу­дућ­ но­шћу. Ова ве­ра је, та­ко­ђе, нео­д­ре­ди­ва; она се не мо­же де­мон­ стри­ра­ти уну­тар све­та, по­што су пред­мет и основ ве­ре иден­ тич­ни: Исус Хри­стос. Нео­д­ре­ди­вост от­кри­ве­ња и чу­до ве­ре по­ка­зу­ју се у де­струк­ци­ји ла­жне си­гур­но­сти и, исто та­ко, у де­ струк­ци­ји исто­риј­ских си­гур­но­сти. Овај при­ступ Булт­ман је при­ме­нио у ње­го­вој ер­ми­нев­тич­ ки вр­ло ути­цај­ној де­ми­то­ло­ги­за­ци­ји Но­во­га За­ве­та. Циљ де­ ми­то­ло­ги­за­ци­је но­во­за­вет­них ис­ка­за ле­жи у то­ме да се ан­тич­ ка сли­ка све­та као пре­пре­ка за ве­ру пре­ва­зи­ђе и да се у сре­ ди­шту на­ђе пра­ви по­вод ве­ре, „на­и­ме, реч о кр­сту. По­глед на свет Пи­сма је ми­то­ло­шки и за­то за са­вре­ме­ног чо­ве­ка не­при­ хва­тљив, по­што је ње­го­ва ми­сао фор­ми­ра­на пу­тем при­род­них на­у­ка и због то­га ни­је ви­ше ми­то­ло­шка“.228 За Булт­ма­на је ми­ 225

R. Bult­mann, Je­sus, 41970, 7.

226 Уп. R. Bult­mann, Das Pro­blem der Her­me­ne­u­tik, у: исти, Gla­u­ben und Ver­ste­hen II, 51968, 211-235. 227

R. Bult­mann, Wel­chen Sinn hat es, von Gott zu re­den?, у: исти, Gla­u­ben und Ver­ste­hen I, 81980, (26-37) 28. 228

198

R. Bult­mann, Je­sus Chri­stus und die Mytho­lo­gie, 1964, 38.

то­ло­шка она пред­ста­ва ко­ја о Бо­жи­јем де­ло­ва­њу го­во­ри ана­ лог­но људ­ском де­ло­ва­њу, „о бо­го­ви­ма, као да су љу­ди, и о њи­ хо­вим де­ли­ма, као де­ли­ма љу­ди,229 са­мо што су бо­го­ви об­да­ре­ ни нат­при­род­ним мо­ћи­ма и мо­гу да по­ре­ме­те при­род­ни по­ре­ дак. „Мо­же се ре­ћи да ми­то­ви тран­сцен­дент­ној ствар­но­сти да­ ју има­нент­ну свет­ску објек­тив­ност“.230 Ми­то­ви у том сми­слу у Но­вом За­ве­ту су дев­стве­но ро­ђе­ње, чу­да, Ису­со­ва пре­ег­зи­ стен­ци­ја, пра­зан гроб, ваз­не­се­ње и апо­ка­лип­тич­ки крај исто­ ри­је. Ове ми­то­ло­шке пред­ста­ве не тре­ба ели­ми­ни­са­ти, већ ин­ тер­пре­ти­ра­ти, не уда­љи­ти, већ ту­ма­чи­ти. Булт­ман ово сма­тра не­за­о­би­ла­зним да би се из­бе­гао не­спо­ра­зум да се ми­то­ло­шки из­ра­зи по­диг­ну у ранг спа­со­но­сних де­ла у ко­је тре­ба ве­ро­ва­ти као „sac­ri­fi­cum in­tel­lec­tus“. Ту­ма­че­ње ми­то­ло­шких пред­ста­ва Но­вог За­ве­та Булт­ман из­во­ди по­мо­ћу „ег­зи­стен­ци­јал­не ин­тер­пре­та­ци­је“ (ко­ју тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од „ег­зи­стен­ци­јал­ног при­сва­ја­ња“). Он те­жи да из­дво­ји иза ми­то­ло­шке објек­ти­ви­за­ци­је по­сто­је­ће ег­зи­стен­ ци­јал­но раз­у­ме­ва­ње ко­је ука­зу­је на ег­зи­стен­ци­јал­ни зна­чај из­ ра­за за­о­де­ве­них у фор­му ми­то­ва. Зна­чај ми­то­ло­шких на­чи­на го­во­ра у Но­вом За­ве­ту мо­же се на пра­ви на­чин по­ка­за­ти тек та­да ка­да се у њи­ма из­ра­же­но схва­та­ње људ­ске ег­зи­стен­ци­је из­не­се на све­тлост да­на. Ду­бљи сми­сао ми­то­ло­шке про­по­ве­ ди Ису­со­ве о Цар­ству Бо­жи­јем Булт­ман фор­му­ли­ше на сле­де­ ћи на­чин: „би­ти отво­рен за Бо­жи­ју бу­дућ­ност, ко­ја на­ма, за­и­ ста сва­ком по­је­ди­нач­но, пред­сто­ји; би­ти спре­ман за ту бу­дућ­ ност, ко­ја мо­же до­ћи као ло­пов у но­ћи, ка­да то не оче­ку­је­мо; би­ти спре­ман, по­што ће ова бу­дућ­ност би­ти суд свим љу­ди­ма ко­ји су са­ми се­бе ве­за­ли за овај свет и ни­су сло­бод­ни, ни­су отво­ре­ни за Бо­жи­ју бу­дућ­ност“.231 Ка­да се јед­на ми­то­ло­шка пред­ста­ва ег­зи­стен­ци­јал­но ин­тер­ пре­ти­ра, по­ја­вљу­је се не са­мо са­др­жај ве­ре, већ она мо­же би­ти пло­до­но­сна и за са­вре­ме­ну про­по­вед. Де­ми­то­ло­ги­за­ци­ја и ег­ 229 230 231

Исто, 17. Исто. Исто, 32с.

199

зи­стен­ци­јал­на ин­тер­пре­та­ци­ја не твр­де ни­шта дру­го до да по­ ру­ка Пи­сма и Цр­кве ни­је ве­за­на за свет пред­ста­ва и је­зик јед­ не епо­хе ко­ја ви­ше ни­је на­ша, и да је ег­зи­стен­ци­јал­но раз­у­ме­ ва­ње (= са­мо­ра­зу­ме­ва­ње) но­во­за­вет­них све­до­чан­ста­ва у ста­ њу да бу­де мост из­ме­ђу про­шло­сти и са­да­шњо­сти. 13. 3. Но­ви­ји ер­ми­нев­тич­ки по­ку­ша­ји 13. 3. 1. Ханс Ге­орг Га­да­мер Фи­ло­соф Х. Г. Га­да­мер (1900-2002) је зна­ча­јан за те­о­ло­шку ер­ми­нев­ти­ку због сво­је те­зе да је раз­у­ме­ва­ње увек је­дан про­ цес „ста­па­ња хо­ри­зо­на­та“ и на тај на­чин до­га­ђај ко­ји се од­ви­ ја у исто­ри­ји учин­ка. По­ла­зе­ћи од про­бле­ма раз­у­ме­ва­ња исто­ ри­је, по Га­да­ме­ру, ер­ми­нев­ти­ка ни­је са­мо уче­ње о ме­то­да­ма, „већ јед­на те­о­ри­ја ствар­ног ис­ку­ства ко­је је ми­сао“.232 Ста­ро раз­два­ја­ње раз­у­ме­ва­ња и при­ме­не се пре­ва­зи­ла­зи, и ва­жи сле­ де­ће: „апли­ка­ци­ја је је­дан мо­ме­нат са­мог раз­у­ме­ва­ња“.233 „Ста­ па­њем хо­ри­зо­на­та“ Га­да­мер сма­тра да се у раз­у­ме­ва­њу исто­ри­ је са­да­шњост и про­шлост не раз­два­ја­ју ја­сно, већ их тре­ба сто­ пи­ти. „Не по­сто­ји је­дан хо­ри­зонт са­да­шњо­сти за се­бе, ни­ти по­сто­је исто­риј­ски хо­ри­зон­ти ко­је би тре­ба­ло из­на­ћи. Пре је раз­у­ме­ва­ње увек про­цес ста­па­ња тих хо­ри­зо­на­та ко­ји се сма­ тра­ју по­сто­је­ћим за се­бе“.234 Ако раз­у­ме­ва­ње на­ме­ра­ва да „по­ но­во за­до­би­је пој­мо­ве исто­риј­ске про­шло­сти, а да они исто­ вре­ме­но са­др­же на­ше соп­стве­но појм­ље­ње“,235 та­да се ти­ме ипак не ми­сли да се исто­ри­ја објек­тив­но мо­же ин­те­гри­са­ти у да­на­шњи про­цес раз­у­ме­ва­ња. Ми се сре­ће­мо са јед­ним исто­ риј­ским објек­том са­мо пу­тем ње­го­ве исто­ри­је учин­ка ко­ја од­ лу­чу­ју­ће од­ре­ђу­је на­шу да­на­шњу си­ту­а­ци­ју раз­у­ме­ва­ња. Исто­ ри­ја учин­ка ни­је но­ва ди­сци­пли­на ду­хов­них на­у­ка, већ се она ба­зи­ра на спо­зна­ји „да у сва­ком раз­у­ме­ва­њу, без об­зи­ра да ли је не­ко ње­га све­стан или не, де­лу­је учи­нак ове исто­ри­је учин­ 232 233 234 235

200

H. G. Ga­da­mer, Wa­hr­he­it und Met­ho­de, XXIV. Исто, XX. Исто, 289. Исто, 356.

ка. Та­мо где се она од­ба­цу­је због на­ив­не ве­ре у ме­то­де, мо­ же до­ћи до ствар­не де­фор­ма­ци­је спо­зна­је. Ми је по­зна­је­мо из исто­ри­је на­у­ка као не­по­бит­но из­во­ђе­ње до­ка­за за не­што што је еви­дент­но по­гре­шно. Ме­ђу­тим, уоп­ште узев­ши, моћ исто­ ри­је учин­ка не за­ви­си од ње­ног при­зна­ва­ња. Упра­во то је моћ исто­ри­је над про­ла­зном људ­ском све­шћу, да се она про­би­ја и та­мо где се због ве­ре у ме­то­де од­би­ја соп­стве­на исто­ри­ја“.236 Ти­ме се пре­по­зна­је не­у­мит­ност са­жи­ма­ња објек­та и су­бјек­та при­ли­ком ин­тер­пре­та­ци­је но­во­за­вет­них тек­сто­ва, ма­да не тре­ба оспо­ри­ти опа­сност да на ште­ту са­мо­стал­но­сти из­ра­за тек­ста апли­ка­ци­ја по­ста­не је­дан про­цес ван кон­тро­ле. 13. 3. 2. Би­блиј­ска те­о­ло­ги­ја Ли­те­ра­ту­ра

Childs, B. S., Die The­o­lo­gie der einen Bi­bel, I 1994. II 1996. – Doh­men, Chr. – Söding, Th. (изд,), Eine Bi­bel – zwei Te­sta­men­te, 1995. – Ebe­ ling, G., Was he­isst „Bi­blische The­o­lo­gie“?, у: исти, Wort und Gla­u­be I, 3 1967, 69-89. – Ge­se, H., Zur bi­blischen The­o­lo­gie. Ge­sam­mel­te Aufsätze, BEvTh 78, 1977. – Grässer, E., Of­fe­ne Fra­gen im Um­kre­is einer Bi­blischen The­o­lo­gie, ZThK 77, 1980, 200-221. – Hübner, H., Bi­blische Theo­lo­gie des Neuen Te­sta­ments, I-III, 1990-1995. – Oeming, M., Ge­samt­bi­blische Theo­lo­gien der Ge­gen­wart, 21987. – Re­ven­tlow, H., Ha­uptpro­ble­me der Bi­blischen The­o­lo­gie im 20. Ja­hr­hun­dert, EdF 203, 1983. – Strec­ker, G., „Bi­blische The­o­lo­gie“? Kri­tische Be­mer­kun­gen zu den Entwürfen von Hart­mut Ge­se und Pe­ter Stuhlmac­her, у: Kir­che. FS G. Bor­nkamm, изд. D. Lühr­mann – G. Strec­ker, 1980, 425-445. – Stuhlmac­her, P., Schrif­ta­u­ sle­gung auf dem We­ge zur bi­blischen The­o­lo­gie, 1975. – исти, Wie tre­ibt man Bi­blische The­o­lo­gie?, BThSt 24, 1995.

По­ла­зе­ћи од те­мат­ског је­дин­ства Ста­ро­г и Но­во­г За­ве­та, ин­ те­гри­те­та би­блиј­ског ка­но­на и иден­тич­но­сти уче­ња Пи­сма и дог­ма­ти­ке, би­блиј­ска те­о­ло­ги­ја је у 17. и 18. ве­ку би­ла под­ ра­зу­ме­ва­ју­ћа прет­по­став­ка би­блиј­ске ег­зе­ге­зе. Под деј­ством исто­риј­ске кри­ти­ке и но­вих уви­да у исто­риј­ску усло­вље­ност на­стан­ка ста­ро­за­вет­не и но­во­за­вет­не ли­те­ра­ту­ре „би­блиј­ска те­о­ло­ги­ја“ се по­ву­кла пред са­мо­стал­ним те­о­ло­ги­ја­ма Ста­ро­г 236

Исто, 285.

201

и Но­во­г За­ве­та. Исто­риј­ски и те­о­ло­шки про­бле­ми ве­за­ни са тим де­таљ­но су раз­ма­тра­ни у ди­ску­си­ја­ма во­ђе­ним у по­след­ њих три­де­сет го­ди­на. Од на­ро­чи­тог зна­ча­ја у том кон­тек­сту су кон­цеп­ти би­блиј­ске те­о­ло­ги­је ко­је су по­ну­ди­ли П. Штул­ма­ хер и Х. Хиб­нер.237 П. Штул­ма­хер по­ла­зи од ме­то­до­ло­шке пре­ми­се да ег­зе­ге­ за по свим пра­ви­ли­ма кри­тич­ке умет­но­сти тре­ба да из­не­се исто­риј­ску ди­мен­зи­ју би­блиј­ског све­до­чан­ства. Исто­вре­ме­но ње­ном су­штин­ском за­дат­ку при­па­да да те­ма­ти­зу­је и ре­спек­ ту­је зах­тев за исти­ном тек­сто­ва. Да би то по­сти­гао, он уво­ ди по­јам „ис­пи­ти­ва­ње“ као ер­ми­нев­тич­ку ка­те­го­ри­ју ко­ја сту­ па по­ред кри­ти­ке, ана­ло­ги­је и ко­ре­ла­ци­је. „Ис­пи­ти­ва­ње“ има за циљ са­гла­сност са зах­те­вом за исти­ном тек­сто­ва. Код од­ ре­ђи­ва­ња од­но­са два За­ве­та у хри­шћан­ској Би­бли­ји мо­ра се, по Штул­ма­хе­ру, по­ћи од исто­риј­ске чи­ње­ни­це да су Исус, апо­ сто­ли и Па­вле би­ли Је­вре­ји, чи­ме се са­мо по се­би оси­гу­ра­ва зна­чај спи­са Ста­ро­г За­ве­та. То­ме се мо­же при­до­да­ти и сло­же­ ни ка­нон­ски про­цес из ко­га по­ти­чу и је­вреј­ски Ста­ри За­вет, Сеп­ту­а­гин­та и Но­ви За­вет. Овај про­цес је од­ре­ђен у ис­тој ме­ ри кон­ти­ну­и­те­том тра­ди­ци­је и ис­по­ве­да­ња. Сре­ди­ште ка­но­ на „је све­до­чан­ство спа­си­тељ­ског де­ло­ва­ња Бо­жи­јег за Је­вре­ је и не­зна­бо­шце у Хри­сту и кроз Хри­ста. Ово све­до­чан­ство има ста­розаветне и но­во­за­вет­не ко­ре­не, али је нео­дво­ји­во јед­ но, по­што је је­дан Бог, ко­ји је ство­рио свет и иза­брао Изра­ил за свој на­род, у свом је­ди­но­род­ном Си­ну Ису­су Хри­сту ко­ји је јед­ном за сваг­да до­вољ­но учи­нио за спа­се­ње све­та“.238 Х. Хиб­нер као по­ла­зну тач­ку за од­ре­ђе­ње од­но­са из­ме­ђу Ста­рог и Но­вог За­ве­та не би­ра ми­сао о кон­ти­ну­и­те­ту тра­ди­ ци­је, већ ука­зу­је на кон­крет­но те­о­ло­шко по­сту­па­ње но­во­за­ вет­них ауто­ра са Све­тим Пи­смом. Пред­мет, да­кле, ни­је Ста­ри За­вет по се­би, већ Ve­tus Te­sta­men­tum in No­vo re­cep­tum. У сре­ 237

Пре­глед исто­ри­је ис­тра­жи­ва­ња и про­бле­ма­ти­ке да­је Th. Söding, Ent­ würfe bi­blischer The­o­lo­gie in der Ge­gen­wart, у: H. Hübner – B. Ja­spert (изд), Bi­ blische The­o­lo­gie. Entwürfe der Ge­gen­wart, BThSt 38, 1999, 41-103. 238 P. Stuhlmac­her, Bi­blische The­o­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments – Eine Skiz­ze, у: Eine Bi­bel – zwei Te­sta­men­te, изд. Chr. Doh­men – Th. Söding, 282.

202

ди­шту ове исто­риј­ске ре­цеп­ци­је на­ла­зи се Бо­жи­ја ја­стве­ност; Но­ви За­вет сма­тра да је Бог Изра­и­ла иден­ти­чан са Оцем Ису­ са Хри­ста. Ка­ко тре­ба за­ми­сли­ти ову ја­стве­ност Бо­жи­ју по­ ка­зу­је се на упо­тре­би Пи­сма код по­је­ди­нач­них но­во­за­вет­них ауто­ра. Они ви­де кон­ти­ну­и­тет Ста­рог и Но­вог За­ве­та ис­кљу­ чи­во у де­ло­ва­њу Бо­жи­јем, Ја Бо­жи­јем ко­је се из­го­ва­ра у От­ кри­ве­њу. „Све се, да­кле, сво­ди на то да Бог от­кри­ва­ју­ћи се, из­ го­ва­ра сво­је Ја; те­о­ло­шки диг­ни­тет сва­ког ко­ме се обра­ћа за­ ви­си, на тај на­чин, од оно­га ко­ји се обра­ћа. Изра­ил је, да­кле, со­ти­ри­о­ло­шки ре­ла­ти­ви­зо­ван, по­што се Бог Изра­и­лу и на­ро­ ди­ма обра­ћа и оправ­да­ва их на исти на­чин“.239 Ди­ску­си­ја о осно­ва­но­сти би­блиј­ске те­о­ло­ги­је још увек је отво­ре­на. При­ме­ре­но од­ре­ђе­ње од­но­са из­ме­ђу два За­ве­та се, по мом ми­шље­њу, не мо­же по­сти­ћи ни­ти хри­сто­ло­шком оку­ па­ци­јом Ста­рог За­ве­та, ни­ти пу­тем ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ског раз­вод­ња­ва­ња Но­во­г За­ве­та, већ са­мо пу­тем узи­ма­ња у об­ зир оне со­ти­ри­о­ло­шке ди­на­ми­ке от­кри­вењ­ског де­ло­ва­ња Бо­ жи­јег, ко­ја још у цен­трал­ним тек­сто­ви­ма Ста­рог За­ве­та ука­зу­ је на спа­се­ње Је­вре­ја и не­зна­бо­жа­ца и би­ва кон­стант­но по­све­ до­че­на у Но­вом За­ве­ту. Је­дин­ство дво­дел­ног хри­шћан­ског ка­ но­на се због то­га мо­же кон­ци­пи­ра­ти са­мо са апек­та хри­сто­ цен­трич­не те­о­ло­ги­је и те­о­цен­трич­не хри­сто­ло­ги­је. Хри­сто­ цен­трич­на те­о­ло­ги­ја зна­чи да Бо­жи­је де­ло­ва­ње у Ста­ром За­ ве­ту на­ла­зи сво­је ис­пу­ње­ње у спа­си­тељ­ском де­ло­ва­њу у до­га­ ђа­ју Хри­ста. Те­о­цен­трич­на хри­сто­ло­ги­ја зна­чи да од Ису­са Хри­ста по­све­до­че­ни Бог ни­је ни­је­дан дру­ги до Онај ко­ји се от­ крио још у Ста­ром За­ве­ту. 13. 3. 3. Со­циолошко-исто­риј­ско ту­ма­че­ње Ли­те­ра­ту­ра

Kee, H. C., Das frühe Chri­sten­tum in so­zi­o­lo­gischer Sicht, UTB 1219, 1982. – Lam­pe, P., Die stad­trömischen Chri­sten in den er­sten be­i­den Ja­ hr­hun­der­ten, WUNT 2.18, 21989. – Loh­meyer, E., So­zi­a­le Fra­gen im Ur­ chri­sten­tum, 1921 (= 1973). – Ma­li­na, B. J., Die Welt des Ne­uen Te­sta­ ments. Kul­tu­ranthro­po­lo­gische Ein­sic­hten, 1993. – Me­eks, W. A. (изд.), 239

H. Hübner, Bi­blische The­o­lo­gie II, 344.

203

Zur So­zi­o­lo­gie des Ur­chri­sten­tum, TB 62, 1978. – Исти, Ur­chri­sten­tum und Stad­kul­tur, 1993. – Schöllgen, G., Pro­ble­me der frühchri­stlic­hen So­ zi­al­geschic­hte, JAC 32, 1989, 23-40. – Schot­troff, W. – Ste­ge­mann, W. (изд.), Der Gott der kle­i­nen Le­u­te. So­zi­al­geschic­htlic­he Ausle­gun­gen III, 1979. – Stam­ba­ugh, J. E. – Balch, D. L., Das so­zi­a­le Um­feld des Ne­uen Te­sta­ments, NTD.E 9, 1992 – Ste­ge­mann, E. W. – Ste­ge­mann, W., Ur­ chri­stlic­he So­zi­al­geschic­hte, 21997. – The­is­sen, G., So­zi­o­lo­gie der Je­sus­ be­we­gung, TEH 194, 51984. – Исти, Stu­dien zur So­zi­o­lo­gie des Ur­chri­ sten­tums, WUNT 19, 21983.

Са ин­те­гра­ци­јом со­ци­о­ло­шких пи­та­ња у ско­ро све на­уч­не обла­сти, од 60-тих го­ди­на раз­ви­ло се уну­тар ег­зе­ге­зе со­ци­јал­ но-исто­риј­ско ту­ма­че­ње ко­је са­мо се­бе схва­та као све­сна до­ пу­на и раз­ви­ја­ње исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­то­де. Со­ци­о­ло­шка пи­та­ња се не мо­гу са­гле­да­ти као пот­пу­на но­ви­на, већ као кон­ се­квен­тан на­ста­вак пи­та­ња ко­ја су још по­чет­ком 20. ве­ка би­ ла од ве­ли­ког зна­ча­ја (уп. М. Вебер, Е. Трелч, А. ф. Харнак, Е. В. Добшиц). Код со­ци­јал­но-исто­риј­ског ту­ма­че­ња ра­ди се пр­ вен­стве­но о ра­све­тља­ва­њу кул­тур­не, еко­ном­ске и со­ци­јал­не си­ту­а­ци­је ра­ног хри­шћан­ства и њи­хо­вом зна­ча­ју за те­о­ло­ги­ју но­во­за­вет­них ауто­ра. Ко­ји су ути­цај има­ли ови фак­то­ри (нпр. бо­гат/си­ро­ма­шан; град/се­ло; му­шка­рац/же­на; стар/млад; при­ ја­тељ/не­при­ја­тељ) на но­во­за­вет­не ауто­ре и њи­хо­ве за­јед­ни­це? У сре­ди­шту до­са­да­шњих со­ци­јал­но-исто­риј­ских ана­ли­за на­ ла­зи­ли су се Ису­сов по­крет и па­влов­ско хри­шћан­ство. Г. Тај­сен озна­ча­ва Ису­сов по­крет као по­крет пу­ту­ју­ћих ха­ ри­зма­ти­ка за ко­је је ка­рак­те­ри­сти­чан етос не­ма­ње до­мо­ви­ не, по­ро­ди­це, имо­ви­не и за­шти­те. Уну­тар кри­зним си­ту­а­ци­ ја­ма про­же­тог ју­деј­ског дру­штва у 1. ве­ку по­сле Хри­ста, Ису­ сов по­крет да­је су­штин­ски до­при­нос пре­ра­ди и пре­ва­зи­ла­же­ њу агре­сив­но­сти уну­тар дру­штва су­про­ста­вља­ју­ћи те­жњи ка агре­сив­но­шћу за­по­вест љу­ба­ви. „Јед­на ма­ла мар­ги­на­ли­зо­ва­на гру­па екс­пе­ри­мен­ти­са­ла је у по­тре­се­ном дру­штву ко­је је стра­ да­ло под пре­ве­ли­ким на­пе­то­сти­ма, при­ти­ском и агре­си­јом, са јед­ном ви­зи­јом љу­ба­ви и по­ми­ре­ња да би до­шло до уну­тра­ шњег пре­по­ро­да дру­штва. При то­ме се не ра­ди о љу­ди­ма ко­ ји по при­ро­ди ни­су агре­сив­ни, ко­ји су оста­ли не­так­ну­ти тен­ зи­ја­ма сво­га вре­ме­на. По­не­што го­во­ри упра­во да је би­ло су­ 204

прот­но. Зна­чај­на до­за агре­сив­но­сти мо­гла је би­ти пре­то­че­на у кри­ти­ку бо­гат­ства и имо­ви­не, фа­ри­се­ја и све­ште­ни­ка, хра­ ма и та­буа и та­ко би­ти ста­вље­на у слу­жбу но­ве ви­зи­је. Је­дан ве­ли­ки део агре­сив­но­сти је био ка­на­ли­сан, по­ти­снут, про­јек­ то­ван, тран­сфор­ми­сан и сим­бо­ли­зо­ван. Тек ова пре­ра­да агре­ сив­но­сти ство­ри­ла је про­стор за но­ву ви­зи­ју љу­ба­ви и по­ми­ ре­ња у чи­јем сре­ди­шту се на­ла­зи­ла за­по­вест о љу­ба­ви пре­ма не­при­ја­те­љу“.240 Прет­по­став­ка за раз­ли­чи­те фор­ме пре­ра­де агре­сив­но­сти би­ла је, по Тај­се­ну, јед­но основ­но рас­по­ло­же­ње без стра­ха, по­нов­но по­ве­ре­ње у ствар­ност ко­је зра­чи из Ису­ са Хри­ста – све до да­нас. Уну­тар Cor­pus Pa­u­li­num у сре­ди­шту се на­ла­зи ра­све­тља­ва­ ње со­ци­јал­не струк­ту­ре и усло­ва жи­во­та за­јед­ни­ца у је­ли­ни­ стич­ким гра­до­ви­ма. Из ко­јих сло­је­ва су по­ти­ца­ли чла­но­ви за­ јед­ни­ца? Ка­кав ути­цај су има­ле не­за­ви­сне же­не, бо­га­ти хри­ шћа­ни или ро­бо­ви? Да ли се кон­флик­ти у ра­ним за­јед­ни­ца­ма мо­гу об­ја­сни­ти на осно­ву њи­хо­вих со­ци­јал­них сло­је­ва? Та­ко се нпр. мо­же по­ка­за­ти да су не­ми­ри при­ли­ком ве­че­ре Го­спод­ ње, о ко­ји­ма Па­вле из­ве­шта­ва у 11 17-34, би­ли у ве­ли­кој ме­ри про­у­зро­ко­ва­ни со­ци­јал­ном струк­ту­ром ко­ринт­ске за­јед­ни­це. Ве­ли­ки део за­јед­ни­це при­па­дао је ни­жем сло­ју (уп. 1Кор 1 26; 7 21; 11 22с). По­ред то­га у Ко­рин­ту су по­сто­ја­ли и бо­га­ти хри­ шћа­ни као што је био на­сто­ја­тељ си­на­го­ге Крисп (уп. 1Кор 1 14) или Ераст, град­ски бла­гај­ник из Ко­рин­та (Рим 16 23). Ко­ ринт­ски хри­шћа­ни су по­се­до­ва­ли ку­ће (уп. 1Кор 1 16; 11 22а), и за­јед­ни­ца је ин­тен­зив­но уче­ство­ва­ла у са­ку­пља­њу по­мо­ћи за све­те у Је­ру­са­ли­му (1Кор 8 4; Рим 15 31). У по­чет­ку је у Ко­рин­ ту при­ли­ком ве­че­ре Го­спод­ње са­кра­мен­тал­ни чин био по­ве­ зан са за­јед­нич­ким обе­дом, при че­му су хлеб и ви­но за­о­кру­жи­ ва­ли обед (уп. 1Кор 11 25). Ова по­чет­на прак­са је у вре­ме пи­ са­ња 1Кор би­ла про­ме­ње­на та­ко што је обед по­чи­њао пре са­ кра­мен­тал­ног чи­на. На тај на­чин до­шло је до очи­глед­них раз­ ли­ка из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних чла­но­ва за­јед­ни­це: јед­ни су се пре­је­да­ли, дру­ги су би­ли глад­ни (уп. 1Кор 11 21с.33с). Да 240

G. The­is­sen, So­zi­o­lo­gie der Je­sus­be­we­gung, 103.

205

би се пој­ми­ла со­ци­јал­на ствар­ност пр­вих за­јед­ни­ца по­ста­вља се и пи­та­ње ога­ни­за­ци­о­них фор­ми, етич­ких нор­ми ко­је су ва­ жи­ле и на ко­ји на­чин је њи­хо­ва ствар­ност од­ре­ђе­на кроз сим­ бо­ле и ри­ту­а­ле. Ра­сто­ја­ње из­ме­ђу идеј­но-исто­риј­ске ег­зе­ге­зе и со­ци­јал­ноисто­риј­ског ту­ма­че­ња Би­бли­је по­ку­ша­ва, уз по­моћ кул­ту­рал­ не ан­ро­по­ло­ги­је, да пре­ва­зи­ђе Б. Ј. Ма­ли­на. Кул­ту­рал­на ан­тро­ по­ло­ги­ја по­ку­ша­ва да из­на­ђе ко­је су кул­тур­не вред­но­сти и ста­ во­ве хри­шћа­ни де­ли­ли са окол­ним све­том и по че­му су се раз­ ли­ко­ва­ли. По­јам кул­ту­ре тре­ба да омо­гу­ћи да се со­ци­јал­не и еко­ном­ске да­то­сти ра­ног хри­шћан­ства исто та­ко схва­те као и ре­ли­гиј­ски свет иде­ја. Као про­бле­ми се ана­ли­зи­ра­ју: част и сра­мо­та, ин­ди­ви­дуа и гру­па, огра­ни­че­ност до­ба­ра у јед­ном пре­ин­ду­стриј­ском дру­штву, срод­ство и брак, као и чи­сто и не­ чи­сто. При то­ме је сва­ки пут циљ да се вред­но­сти и нор­ме но­ во­за­вет­них тек­сто­ва об­ја­сне из њи­хо­ве ин­те­гри­са­но­сти у ме­ ди­те­ран­ско дру­штво. Сре­ди­шња те­жња со­ци­јал­но-исто­риј­ског ис­тра­жи­ва­ња је да це­ло­ви­то схва­ти еко­ном­ске фор­ме и дру­штве­не струк­ту­ре ме­ди­те­ран­ског све­та у 1. ве­ку по­сле Хри­ста, да би се ра­све­тли­ ле окол­но­сти жи­во­та ра­но­хри­шћан­ских за­јед­ни­ца. „У овом ши­рем окви­ру ди­рект­ни и ин­ди­рект­ни ис­ка­зи Но­во­г За­ве­та о еко­ном­ским и со­ци­јал­ним од­но­си­ма за­до­би­ја­ју сво­је кон­ту­ ре. Они се са­ми исто­вре­ме­но мо­гу ко­ри­сти­ти као из­вор та­да­ шњих жи­вот­них окол­но­сти“.241 Ових не­ко­ли­ко при­ме­ра већ по­ка­зу­ју да се со­ци­јал­ноисто­риј­ско ту­ма­че­ње мо­же раз­у­ме­ти као до­пу­на исто­риј­скокри­тич­ке ме­то­де, по­што оно ука­зу­је на со­ци­јал­не, по­ли­тич­ке и кул­ту­рал­не да­то­сти у ко­ји­ма но­во­за­вет­ни ауто­ри пи­шу и ра­ но­хри­шћан­ске за­јед­ни­це жи­ве. Са дру­ге стра­не тре­ба за­па­зи­ ти да се у Но­вом За­ве­ту на­ла­зи ве­о­ма ма­ло со­ци­о­ло­шки ко­ри­ сних ис­ка­за, та­ко да се со­ци­јал­но-исто­риј­ско ту­ма­че­ње увек на­ла­зи у опа­сно­сти да об­у­хва­ти про­дук­тив­ност Но­во­г За­ве­та са тим у ве­зи, али не и ње­го­ву по­ру­ку. 241

206

E. W. Ste­ge­mann – W. Ste­ge­mann, Ur­chri­stlic­he So­zi­al­geschic­hte, 15.

13. 3. 4. Лин­гви­сти­ка Ли­те­ра­ту­ра

Güttge­mans, E., stu­dia lin­gu­i­sti­ca neo­te­sta­men­ti­ca, BEvTh 60, 1971. – Schenk, W., Die Auf­ga­be der Exe­ge­se und die Mit­tel der Lin­gu­si­tik, ThLZ 98, 1973, 882-894. – Schu­nack, G., Ne­u­e­re li­te­ra­tur­kri­tische In­ter­ pre­ta­ti­on­sver­fa­hren in der nor­da­me­ri­ka­nische Exe­ge­se, VuF 41 (1996), 28-55. – So­win­ski, B., Tex­tlin­gu­i­stik, 1983. – Va­ter, H., Einführung in die Tex­tlin­gu­i­stik, UTB 1660, 1992. – Wischmeyer, Oda, Her­me­ne­u­tik des Ne­uen Te­sta­ments (в. 13). – Zum­stein, J., Nar­ra­ti­ve Analyse und ntl. Exe­ ge­se in der fran­ko­pa­nen Welt, VuF 41 (1996), 5-26.

Пред­мет но­во­за­вет­не ег­зе­ге­зе су ан­тич­ки тек­сто­ви, та­ко да она, као и сва­ка дру­га књи­жев­но-на­уч­на ме­то­да, има по­тре­ бу за јед­ном те­о­ри­јом тек­ста ко­ја на при­ме­рен на­чин об­у­хва­ та на­ста­нак, спе­ци­фич­ност и учи­нак но­во­за­вет­них тек­сто­ва. У по­след­њем ве­ку лин­гви­сти­ка је у ра­сту­ћој ме­ри по­ну­ди­ла те­о­ри­је тек­ста ко­је су де­ли­мич­но ушле и у но­во­за­вет­ну ег­зе­ ге­зу. У Не­мач­кој су на­ро­чи­то Е. Гут­ге­манс и В. Шенк под­сти­ ца­ли уво­ђе­ње лин­гви­стич­ке про­бле­ма­ти­ке у но­во­за­вет­ну на­ у­ку. Ода Ви­шме­јер је у но­ви­је вре­ме по­ну­ди­ла ер­ми­нев­ти­ку ко­ја се из­ри­чи­то за­сни­ва на фи­ло­ло­шким, исто­риј­ским, тек­ сту­ал­но-лин­гви­стич­ким и књи­жев­но-на­уч­ним пи­та­њи­ма, а да не од­у­ста­је од кла­сич­них ме­то­да. У осно­ви тре­ба по­здра­ ви­ти овај раз­вој, по­што исто­риј­ско-кри­тич­ка ег­зе­ге­за тре­ба да бу­де отво­ре­на за про­ши­ре­ње и пре­ци­зи­ра­ње вла­сти­те ме­ то­до­ло­ги­је. Уну­тар ме­то­до­ло­шког ка­но­на ко­ји се ов­де при­ме­ њу­је до­ла­зи до при­хва­та­ња лин­гви­стич­ких пи­та­ња пре све­га у ана­ли­зи тек­ста (в. 5). Ова­мо спа­да је­зич­ко-син­так­сич­ка ана­ ли­за јед­ног тек­ста ко­ја за пред­мет има во­ка­бу­лар и ње­го­ву гра­ ма­тич­ку по­ве­за­ност. Те­жи се пре­ци­зи­ра­њу ис­тра­жи­ва­ња свих фе­но­ме­на тек­ста, да би се на тај на­чин схва­тио ње­гов кон­кре­ тан је­зич­ки об­лик. При­ли­ком ана­ли­зе се­ман­тич­ке ди­мен­зи­је јед­ног тек­ста ра­ди се о зна­че­њу ре­чи, ре­че­ни­ца и тек­сто­ва. Се­ ман­ти­ка тек­ста схва­та је­дан текст као мно­штво од­но­са из­ме­ ђу по­је­ди­них зна­чењ­ских еле­ме­на­та и по­ку­ша­ва да по­мо­ћу са­ др­жа­ја зна­че­ња до­ђе до сми­сла тек­ста. На­ра­тив­на ана­ли­за ба­ ви се сле­дом и то­ком рад­ње, као и при­по­ве­дач­ким сред­стви­ 207

ма уну­тар јед­ног тек­ста. Пи­та­ње при­ме­ње­ног ци­ља јед­ног тек­ ста у лин­гви­сти­ци се об­ра­ђу­је под пој­мом праг­ма­ти­ке тек­ста. Праг­ма­ти­ка тек­ста на­сто­ји да од­го­во­ри на пи­та­ње за­што и ра­ ди че­га је на­стао је­дан текст. При то­ме она по­сма­тра са­др­жај тек­ста, ње­го­ву при­ме­ну и учи­нак у од­но­су ме­ђу­за­ви­сно­сти: аутор јед­ног тек­ста де­лу­је пу­тем свог спи­са, при че­му же­ли да ути­че на чи­та­о­це и њи­хов кон­текст. Исто­риј­ско-кри­тич­ка ег­зе­ге­за ре­флек­ту­је пи­та­ња праг­ма­ти­ке тек­ста увек у исто­ри­ ји фор­ми (Sitz im Le­ben) и исто­ри­ји ре­дак­ци­је. Фор­ма тек­сто­ ва се у лин­гви­сти­ци, тј. ли­гви­стич­ки ори­јен­ти­са­ној ег­зе­ге­зи озна­ча­ва пој­мом „вр­сте тек­ста“, под чи­ме се под­ра­зу­ме­ва гру­ па тек­сто­ва са за­јед­нич­ким ка­рак­те­ри­сти­ка­ма. Ин­тер­пре­та­ци­ ја вр­сти тек­ста вр­ши се при­мар­но у окви­ру јед­не те­о­ри­је ко­му­ ни­ка­ци­је и рад­њи, при че­му су тек­сто­ви као акт го­во­ра увек јед­на фор­ма дру­штве­ног де­ло­ва­ња. Лин­гви­стич­ке ме­то­де во­де ка пре­ци­зи­ра­њу про­бле­ма­ти­ ке и уто­ли­ко их тре­ба са­гле­да­ти као до­пу­ну кла­сич­них ме­тод­ ских ко­ра­ка исто­риј­ско-кри­тич­ке ег­зе­ге­зе. Од­лу­чу­ју­ћи мо­ме­ нат за пре­у­зи­ма­ње лин­гви­стич­ких те­о­ри­ја је пи­та­ње да ли оне до­при­но­се да се но­во­за­вет­ни тек­сто­ви као све­до­чан­ства исто­ риј­ског ис­ку­ства ве­ре бо­ље пој­ме и раз­у­ме­ју. То из­и­ску­је јед­ну те­о­ри­ју тек­ста (в. 4) ко­ја не по­ла­зи од иде­о­ло­шког при­ма­та син­ хро­ни­је (тре­нут­ни об­лик тек­ста), већ узи­ма у об­зир пред­и­сто­ ри­ју и раст тек­ста (ди­ја­хро­ни­ја = на­ста­нак тре­нут­ног тек­ста). За­по­ста­вља­ње ди­ја­хро­не пер­спек­ти­ве је већ са лин­гви­стич­ ке тач­ке гле­ди­шта про­бле­ма­тич­но, „по­што је­зик функ­ци­о­ни­ ше син­хро­ниј­ски и фор­ми­ра се ди­ја­хро­ниј­ски. Ипак, ови пој­ мо­ви ни­су ан­ти­но­миј­ски, ни­ти про­тив­реч­ни, по­што се на­ста­ нак је­зи­ка оства­ру­је у ње­го­вој функ­ци­ји“.242 Ни­је пред­ност син­ хро­ни­је, већ са­по­сто­ја­ње син­хро­ни­је и ди­ја­хро­ни­је оно што оправ­да­ва од­нос раз­ме­не на­стан­ка и по­сто­је­ћег тек­ста. По­ што су но­во­за­вет­ни тек­сто­ви ре­зул­тат и све­до­чан­ство јед­не исто­ри­је о ко­јој из­ве­шта­ва­ју, са­мо по се­би се по­ста­вља пи­та­ ње о соп­стве­ној исто­рич­но­сти тек­сто­ва. При­ме­ре­ни мо­дел 242

208

тек­ста мо­ра по­ћи од то­га да се тре­нут­ни текст јед­ног но­во­за­ вет­ног спи­са мо­же од­го­ва­ра­ју­ће раз­у­ме­ти тек он­да ка­да се нај­ пре ре­кон­стру­и­ше исто­риј­ски на­ста­нак по­је­ди­нач­них тек­сту­ ал­них це­ли­на. Тек ова ана­ли­за омо­гу­ћа­ва увид у исто­ри­ју тек­ ста, илу­стру­је оно што је он по­стао, да би се он­да на син­хро­ ном ни­воу из­нео ње­гов са­др­жај. 13. 3. 5. Пси­хо­ло­шко ту­ма­че­ње Ли­те­ра­ту­ра

Ber­ger, K., Hi­sto­rische Psyho­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, SBS 146/147, 1991. – Buc­her, A., Bi­bel-Psyho­lo­gie. Psyho­lo­gische Zugänge zu bi­ blischen Tex­ten, 1992. – Dre­wer­mann, E., Ti­e­fenpsyho­lo­gie und Exe­ge­ se I.II, 31985.21985. – Jung, C. G., Ant­wort auf Hi­ob, (1952), 71981. – Ko­ dal­le, K.-M., Un­be­han­gen an Je­sus, 1978. – Le­i­ner, M., Psycho­lo­gie und Exe­ge­se, 1995. – Ni­e­der­wim­mer, K., Je­sus, 1968. – Re­bell, W., Psyho­lo­ gisches Grund­wis­sen für The­o­lo­gen, 1988. – Spi­e­gel, Y. (изд.), Psyho­a­ na­li­tische In­ter­pre­ta­ti­o­nen bi­blischer Tex­te, 1972. – Исти (изд.), Dop­ pel­deu­tlich. Ti­e­fen­di­men­si­o­nen bi­blischer Tex­te, 1978. – The­is­sen, G., Psyho­lo­gische Aspek­te pa­u­li­nischer The­o­lo­gie, FR­LANT 131, 1983. – Vogt, T. Angst und Iden­tität im Mar­ku­se­van­ge­li­um, NTOA 26, 1993. – Wolff, H., Je­sus der Mann, 71984.

Но­во­за­вет­не тек­сто­ве су пи­са­ли љу­ди и због то­га су у осно­ви отво­ре­ни за пси­хо­ло­шко ту­ма­че­ње. Ка­ква се осе­ћа­ња, на­де и те­жње по­ја­вљу­ју у тек­сто­ви­ма? Ка­ко се обра­зла­жу, тј. од­ба­цу­ ју нор­ме, пред­ста­ве о све­ту и обра­сци по­на­ша­ња? На ко­ји на­ чин агре­си­је ути­чу на пред­ста­ву но­во­за­вет­них ауто­ра о све­ ту? Ка­ко се они од­но­се пре­ма соп­стве­ној про­ла­зно­сти (стра­ да­ње, бо­лест, смрт)? Ово су пи­та­ња ко­ји­ма се ру­ко­во­ди пси­хо­ ло­шка ин­тер­пре­та­ци­ја тек­сто­ва. Ипак, тре­ба увек има­ти у ви­ ду огра­ни­че­ност тих пи­та­ња, по­што је сва­ка пси­хо­ло­шка ме­то­ да упу­ће­на на жи­ви раз­го­вор из­ме­ђу љу­ди. Тек­сто­ви се не мо­ гу бра­ни­ти од све­мо­ћи еге­зе­ге­та, они су из­ло­же­ни ка­ко при­ме­ ре­ној та­ко и спе­ку­ла­тив­ној ин­тер­пре­та­ци­ји. По­ред то­га, пси­ хо­ло­шке ме­та-те­о­ри­је (нпр. пси­хо­а­на­ли­за) као иде­о­ло­шка на­ до­град­ња у по­гле­ду њи­хо­вих прет­по­став­ки и прак­тич­не при­ ме­не из­ло­же­не су у но­ви­је вре­ме оштрој кри­ти­ци уну­тар пси­

E. Co­se­riu, Synchro­nie, Di­ac­hro­nie und Geschic­hte, 1974, 237.

209

хо­ло­ги­је.243 Пси­хо­ло­шке ин­тер­пре­та­ци­је тре­ба да бу­ду све­сне ових про­бле­ма ако же­ле да бу­ду пра­вед­не пре­ма тек­сто­ви­ма и њи­хо­вим ауто­ри­ма. Од мно­го­број­них пси­хо­ло­шких ин­тер­пре­ та­тив­них мо­де­ла би­блиј­ских тек­сто­ва мо­гу се пред­ста­ви­ти са­ мо не­ко­ли­ко ва­жних на­цр­та. Г. Тај­сен ана­ли­зи­ра ода­бра­не Па­вло­ве тек­сто­ве (2Кор 3, Рим 7 и др.) на три ме­ђу­соб­но за­ви­сна ни­воа: 1. на ни­воу све­ сног ис­ка­за тек­ста јед­ног ауто­ра, 2. на ни­воу ње­го­ве про­шло­ сти, 3. на пси­хич­ком ни­воу ко­ји је­дан текст чи­ни ра­зу­мљи­вим и пре­но­си­вим у са­да­шњост. Том при­ли­ком Тај­сен не вред­ну­је ре­ли­ги­ју као „про­цес про­ме­не“ (С. Фројд) или као из­раз ар­хе­ тип­ских основ­них струк­ту­ра (К. Г. Јунг), већ као је­дан исто­риј­ ски и про­мен­љи­ви си­стем ко­му­ни­ка­ци­је ко­ји до­пу­шта ак­тив­ но ту­ма­че­ње све­та. Е. Дре­вер­ман, са дру­ге стра­не, же­ли да пу­тем ка К. Г. Јун­ гу ори­јен­ти­са­ног ду­бин­ско-пси­хо­ло­шког ту­ма­че­ња Би­бли­је пре­ва­зи­ђе исто­риј­ско-кри­тич­ку ме­то­ду. Он јој пре­ба­цу­је ока­ ме­ње­ност, не­при­ме­ре­ну дис­тан­цу пре­ма тек­сто­ви­ма, за­по­ста­ вља­ње ду­бин­ских сло­је­ва би­блиј­ских про­по­ве­ди и кон­ста­ту­је да је „ова вр­ста ‘ег­зе­ге­зе’ у су­шти­ни без­бо­жна, ма ко­ли­ко че­ сто ко­ри­сти­ла име ‘Бог’“.244 Дре­вер­ман же­ли да до­стиг­не све­ о­бу­хват­но раз­у­ме­ва­ње Би­бли­је и јед­ну но­ву не­по­сред­ност не ве­зу­ју­ћи се за фор­мал­но сло­во, већ за „уну­тра­шњи про­стор ис­ ку­ства ду­шев­ног ста­ња“,245 од ко­га по­ти­че све­ко­ли­ко ре­ли­гиј­ ско ис­ку­ство ко­је се огле­да и у би­блиј­ским тек­сто­ви­ма. Ан­тро­ 243 Уп. те­мељ­ну кри­ти­ку пси­хо­а­на­ли­зе од M. Po­hlen – M. Ba­utz-Hol­zhe­rr, Psyho­a­nalyse. Das En­de einer De­u­tungsmacht, 1995, 12: „По­ду­хват пси­хо­а­на­ли­ зе је по­сле јед­ног ве­ка ду­шу из­а­на­ли­зи­рао до кра­ја, све­тлост јав­но­сти је пу­ тем про­све­ти­тељ­ског ра­да пси­хо­а­на­ли­зе до­пр­ла до по­след­њег угла ду­ше и све ду­шев­но је пот­пу­но схва­ће­но пу­тем ње­не ин­тер­пре­та­ци­о­не ма­ши­не­ри­ је. Не­ма ви­ше ду­ше; уну­тра­шњост је оте­та од су­бјек­та и по­ста­ла је пот­пу­но ис­по­ље­на па­те­тич­ним дис­кур­сом ду­бин­ске ег­зе­ге­ти­ке. И ову кул­ту­ро­ло­шку ве­ру пси­хо­а­на­ли­за при­бли­жа­ва јед­ној ми­сте­ри­о­зној ду­би­ни ко­ја свим по­ја­ ва­ма при­пи­су­је скри­ве­но зна­че­ње ко­је пу­тем пси­хо­а­на­ли­тич­ких про­це­ду­ра тре­ба дру­штве­но, као и су­бјек­тив­но об­ја­сни­ти, та­ко да се на кра­ју овог про­ це­са уме­сто хри­шћан­ске ис­по­ве­сти от­кри­ва при­зна­ва­ње скри­ве­не че­жње“. 244 E. Dre­wer­mann, Ti­e­fenpsyho­lo­gie und Exe­ge­se I, 12. 245

210

Исто, 14.

по­ло­шка по­став­ка ко­ја ре­зул­ти­ра из то­га је сле­де­ћа: „Истин­ ски про­блем чо­ве­ка са­сто­ји се у то­ме да он са­мо у исти­ни са­ мо­га се­бе је­сте у ста­њу сре­ће ко­ја му је мо­гу­ћа и на­ме­ње­на, и што чо­век ко­нач­но тра­га за Бо­гом ка­да си­ђе у ам­бис не­све­ сног не­ког чо­ве­ка“.246 Исто­риј­ско по­зна­ње опи­су­је са­мо спољ­ ну стра­ну раз­у­ме­ва­ња, спољ­на исто­ри­ја по Дре­вер­ма­ну мо­же по­ста­ти жи­вом са­мо пу­тем по­ве­зи­ва­ња са уну­тра­шњом исто­ ри­јом, са ар­хе­тип­ским сце­на­ма људ­ске ду­ше. Оно што је про­ бле­ма­тич­но у Дре­вер­ма­но­вом при­сту­пу ни­је ње­го­ва на­ме­ра да до­пу­сти би­блиј­ским тек­сто­ви­ма да до­ђу до из­ра­жа­ја пу­тем ду­бин­ско-пси­хо­ло­шког ту­ма­че­ња и да ус­по­ста­ви њи­хо­ву не­ по­сред­ност. Он, ме­ђу­тим, не­из­бе­жно по­ве­зу­је ово на­сто­ја­ње са исто­риј­ским и те­о­ло­шким сли­ка­ма све­та ко­је се не мо­гу из­ ве­сти ни­ти из на­вод­ног кон­сен­су­са исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­ то­де, ни­ти из са ње­го­ве стра­не при­ме­ње­них пи­та­ња. Ствар­ ни про­блем ду­бин­ско-пси­хо­ло­шке ин­тр­пре­та­ци­је би­блиј­ских тек­сто­ва од стра­не Е. Дре­вер­ма­на на­ла­зи се на по­љу ан­тро­по­ ло­ги­је. У Па­вло­вом уче­њу о оправ­да­њу из­ра­жа­ва се еле­мен­ тар­но по­зна­ње пред­но­сти со­ти­ри­о­ло­шког де­ла Бо­жи­јег. Чо­ век не жи­ви ви­ше из са­мо­га се­бе, већ он ду­гу­је свој жи­вот со­ ти­ри­о­ло­шком де­лу Бо­жи­јем у Ису­су Хри­сту. Бог је већ де­ло­ вао у Ису­су Хри­сту пре не­го што је чо­век по­чео да де­ла. Ово де­ло Бо­жи­је ко­је се већ до­го­ди­ло Па­вле стро­го одва­ја и раз­ли­ ку­је од сва­ког сле­де­ћег де­ла­ња чо­ве­ко­вог. На тај на­чин се чо­ век осло­ба­ђа не­мо­гу­ћег за­дат­ка да сам се­би да сми­сао и спа­ се­ње. Он не мо­ра да си­ђе у уну­тра­шњост сво­је пси­хе да би при­хва­тио од­ре­ђе­ни по­глед на свет из 19. ве­ка ка­ко би спо­ знао исти­ну Бо­жи­ју. То та­ко­ђе зна­чи: би­блиј­ски тек­сто­ви сво­ ју оба­ве­зност и исти­ну не за­до­би­ја­ју тек у спо­зна­ји и де­ло­ва­ њу чо­ве­ка. До­пу­сти­ти да ва­жи зах­тев за исти­ном но­во­за­вет­ них тек­сто­ва зна­чи ни­шта дру­го до пре­но­ше­ње уче­ња о оправ­ да­њу на област ер­ми­нев­ти­ке. Сва­ка­ко да су но­во­за­вет­ни тек­ сто­ви под­ло­жни исто­риј­ским као и пси­хо­ло­шким апли­ка­ци­ја­ ма, али они се не мо­гу огра­ни­чи­ти на по­ље про­шло­сти. Ко узи­ ма у об­зир са­мо пси­хо­ло­шке окол­но­сти на­стан­ка тек­сто­ва, не 246

E. Dre­wer­mann, Ti­e­fenpsyho­lo­gie und Exe­ge­se II, 257.

211

до­ла­зи до ствар­ног за­па­жа­ња.247 За раз­ли­ку од Дре­вер­ма­на, „исто­риј­ска пси­хо­ло­ги­ја“ не обез­вре­ђу­је исто­риј­ску ди­мен­зи­ју чо­ве­ка. Она пре по­ла­зи од то­га да је, та­ко­ђе, и ду­шев­на уну­тра­шњост чо­ве­ка под­ло­жна исто­риј­ској про­ме­ни. „Исто­риј­ска пси­хо­ло­ги­ја Но­во­г За­ве­та по­ста­вља пи­та­ње људ­ских ис­ку­ста­ва у све­до­чан­ству Пи­сма. На тај на­чин исто­риј­ска пси­хо­ло­ги­ја је на­уч­но-ка­те­го­ри­јал­ни од­го­вор на ер­ми­нев­тич­ку спо­зна­ју зна­ча­ја људ­ског ис­ку­ства у те­о­ло­ги­ји“.248 Пи­та­ње ис­ку­ства љу­ди у би­блиј­ским тек­сто­ви­ма по­ве­зу­је се у ово­ме на­цр­ту са при­хва­та­њем исто­риј­ских, по­ли­ тич­ких и со­ци­јал­них аспе­ка­та ко­ји су ути­ца­ли на ис­ку­ство та­ да­шњег вре­ме­на. Прет­по­став­ка ни­је јед­на стал­на пре­о­ку­па­ци­ ја чо­ве­ко­вим до­жи­вљај­ним све­том (као ар­хе­тип­ски свет сли­ ка код Дре­вер­ма­на), већ су то исто­риј­ски је­дин­стве­на и исто­ вре­ме­но исто­риј­ски усло­вље­на ис­ку­ства ко­ја су за­бе­ле­же­на у но­во­за­вет­ним тек­сто­ви­ма. Уну­тар овог кон­цеп­та спе­ци­фич­ ност но­во­за­вет­них тек­сто­ва се узи­ма озбиљ­но, али се исто­вре­ ме­но увек ра­ди о то­ме да се до­ве­ду у ди­ја­лог на­чин до­жи­вља­ва­ ња пси­хе по све­до­чан­ству Но­вог За­ве­та са на­шим соп­стве­ним по­гле­ди­ма. Ка­ко се у но­во­за­вет­ној ми­сли про­ја­вљу­ју страх и ту­га? Ка­ко се пре­ра­ђу­ју? Ка­ко но­во­за­вет­ни ауто­ри схва­та­ју чо­ве­чи­је ср­це, ње­го­во те­ло и ње­го­ву са­вест? Где и ка­ко се ре­ флек­ту­ју осе­ћа­ња, у окви­ру ко­је сли­ке све­та су раз­ми­шља­ли та­да­шњи љу­ди? Ка­ко су по­ве­зи­ва­ни ово­стра­но и оно­стра­но, ви­дљи­во и не­ви­дљи­во, ду­хов­на и те­ле­сна лич­ност? Ка­кво зна­ че­ње има­ју сим­бо­ли у Но­вом За­ве­ту? На тај на­чин исто­риј­ска пси­хо­ло­ги­ја Но­во­г За­ве­та же­ли да ис­так­не на­чи­не ис­ку­ства ствар­но­сти та­да­шњег вре­ме­на, да би се они кон­фрон­ти­ра­ли са на­шим схва­та­њем ствар­но­сти. Исто­риј­ска пси­хо­ло­ги­ја Но­ во­г За­ве­та не же­ли да из­вр­ши не­по­сред­ни за­хват у на­вод­но не­ све­сно ко­је се на­ла­зи иза тек­сто­ва уз по­моћ јед­не пси­хо­ло­шке те­о­ри­је 19. ве­ка, већ да се ба­ви ин­тер­су­бјек­тив­но до­ка­зи­вим 247 О кри­ти­ци Дре­вер­ма­на уп. та­ко­ђе G. Loh­fink – R. Pesch, Ti­e­fenpsycho­ lo­gie und ke­i­ne Exe­ge­se, SBS 129, 1987; J. Frey, Eugen Drewermann und die bi­ blische Exegese, WUNT 2.71, 1995. 248

212

K. Ber­ger, Hi­sto­rische Psycho­lo­gie des Ne­uen Te­sta­ments, 43.

при­бли­жа­ва­њем ис­ку­стве­ном све­ту Но­вог За­ве­та.249 13. 3. 6. Фе­ми­ни­стич­ко ту­ма­че­ње Би­бли­је Ли­те­ра­ту­ра

Ger­ber, U., Die fe­mi­ni­stische Ero­be­rung der The­o­lo­gie, 1987. – Haus­ childt, F. (изд.), Frau und Mann – be­fre­un­det in Chri­stus, 1988. – He­i­ ne, S., Fra­uen der frühen Chri­sten­he­it, 31990. – Иста, Wi­e­der­be­le­bung der Götti­nen? Zur syste­ma­tischen Kri­tik einer fe­mi­ni­stischen The­o­lo­gie, 2 1988. – Molt­mann-Wen­del, E., Das Land wo Milch und Ho­nig fli­esst. Per­spek­ti­ven einer fe­mi­ni­stischen The­o­lo­gie, 21987. – Schot­troff, L. – Wac­ker, M. Th. (изд.), Fe­mi­ni­stische Bi­be­la­u­sle­gung, 21999. – SchüsslerFi­o­ren­za, E., Zu ihrem Gedächtnis, 1988.

Оправ­да­ње фе­ми­ни­стич­ког ту­ма­че­ња Би­бли­је на­ла­зи се пре све­га у то­ме што је оно сна­жно под­се­ти­ло на за­по­ста­вље­не аспек­те ин­тер­пре­та­ци­је Но­во­г За­ве­та. По­зна­то је да же­не игра­ ју ва­жну уло­гу у Ису­со­вом по­кре­ту (уп. нпр. Лк 8 1-3). Вас­кр­ сли се ни­је по­ја­вио са­мо пред Пе­тром и дру­гим уче­ни­ци­ма (уп. 1Кор 15 3сс), већ је, по из­ве­шта­ји­ма Еван­ђе­ља, ве­ли­ки број же­ на при­па­дао пр­вим оче­ви­ци­ма (уп. Мт 28 1сс; Мк 16 1сс; Лк 24 1сс; Јн 20 1сс). У па­влов­ским за­јед­ни­ца­ма же­не су има­ле сре­ди­ шње за­дат­ке, и от­при­ли­ке јед­на че­твр­ти­на Па­вло­вих са­рад­ни­ ка су би­ле же­не. На­ро­чи­то је ин­струк­тив­на ли­ста Рим 16, где се, из­ме­ђу оста­лих, по­ја­вљу­је брач­ни пар При­ски­ла и Аки­ла као на­сто­ја­те­љи до­ма­ће цр­кве у Ри­му (ст. 3с) и ве­ро­ват­но јед­на же­на Ју­ни­ја ко­ја се у Рим 16 7 од Па­вла на­зи­ва апо­сто­лом. Тре­ба се сло­жи­ти са кри­ти­ком фе­ми­ни­стич­ке те­о­ло­ги­је усме­ре­ном на но­во­за­вет­не ис­ка­зе ко­ји се на­ла­зе у тра­ди­ци­ји по­ко­ра­ва­ња же­не му­шкар­цу. Је­дан та­кав текст је нпр. 1Тим 2 11-14, где се пре­у­зи­ма то­пос по­ко­ра­ва­ња рас­про­стра­њен у ан­ ти­ци, у ци­љу опи­си­ва­ња по­ло­жа­ја же­не у за­јед­ни­ци. Као дру­ ги ар­гу­мент ко­ри­сти се сек­су­ал­на за­во­дљи­вост же­не ко­ја је чи­ ни не­по­доб­ном за уче­ње. Ве­о­ма је спо­ран текст 1Кор 14 33б35: „Као у свим за­јед­ни­ца­ма све­тих же­не да ћу­те у Цр­кви, по­ што им ни­је до­пу­ште­но да го­во­ре, већ тре­ба да се по­ко­ра­ва­ ју, као што За­кон на­ла­же. Ако хо­ће не­што да на­у­че, не­ка пи­та­ 249

Уп. исто, 44.

213

ју к.од ку­ће сво­је му­же­ве. Не­при­лич­но је же­ни да го­во­ри у Цр­ кви“ Овај текст је у ви­ше на­вра­та са­гле­да­ван као пост­па­влов­ ска ин­тер­по­ла­ци­ја ко­ја је са­др­жај­но бли­ска па­стир­ским по­сла­ ни­ца­ма. Та­мо где се овај тек­сту­ал­ни оде­љак сма­тра аутен­тич­ ним, гла­гол la­lei/n се углав­ном ин­тер­пре­ти­ра као „за­пит­ки­ва­ ти“, „бр­бља­ти“, као да се Па­вле ов­де са­мо за­ла­же за очу­ва­ње ре­да на бо­го­слу­же­њу. Ни у ком слу­ча­ју апо­стол Па­вле не за­ бра­њу­је же­на­ма да го­во­ре на ску­пу за­јед­ни­це, као што по­ка­зу­ је 1Кор 11 5. Па­вле под­ра­зу­ме­ва да же­не ак­тив­но уче­ству­ју у бо­го­слу­же­њу. Фе­ми­ни­стич­ка те­о­ло­ги­ја че­сто по­ве­зу­је оправ­дан зах­тев за по­нов­ним осми­шља­ва­њем уло­ге же­на у исто­ри­ји ра­ног хри­ шћан­ства са зах­те­вом за из­ме­ном хри­шћан­ског уче­ња, бу­ду­ћи да су у њи­хо­вим очи­ма не­пра­вед­ни од­но­си у Цр­кви и дру­штву не­по­сре­дан из­раз уче­ња ко­ме су да­ли пе­чат му­шкар­ци. Осно­ ва за то је раз­ми­шља­ње, да су би­блиј­ски тек­сто­ви на­ста­ли не са­мо у јед­ном дру­штву у ко­ме су вла­да­ли му­шкар­ци, већ да су они про­дукт па­три­јар­хал­ног дру­штва. „У Би­бли­ји ко­ју су ре­ди­ го­ва­ли му­шкар­ци са њи­хо­вим ра­ди­кал­ним ома­ло­ва­жа­ва­њем же­на су и при­ме­ње­не сли­ке о Бо­гу углав­ном му­шке“.250 Док се би­блиј­ско уче­ње о Бо­гу као Оцу из­ла­же ве­о­ма оштрој кри­ти­ци ко­ја се углав­ном од­но­си на Ста­ри За­вет и де­ ли­мич­но ан­ти­ју­деј­ство, ве­ћи­на же­на фе­ми­ни­стич­ких те­о­ло­га про­це­њу­је Ису­са по­зи­тив­но, до­ду­ше, по­што ње­го­ву лич­ност ин­тер­пре­ти­ра­ју у сми­слу ко­ји њи­ма од­го­ва­ра. Та­ко до­ла­зи до по­ку­ша­ја да се по­ка­же да се иза но­во­за­вет­ног пре­да­ња о Ису­ су на­ла­зи је­дан Исус ко­ји не са­мо да се по­зи­тив­но од­но­сио пре­ма же­на­ма, већ и да се за­хва­љу­ју­ћи же­на­ма и сам про­ме­ нио. Кри­ста Му­лак сма­тра да је Исус од же­на и по­сред­ством же­на по­ма­зан за Ме­си­ју: „Он (Исус) се окре­нуо њи­ма (же­на­ ма), био је спре­ман да учи од њих, и при­сво­јио је њи­хо­ва де­ ла ... же­не су има­ле до­вољ­но раз­ло­га да га у за­хвал­но­сти, љу­ ба­ви и жа­ло­сти по­ма­жу за сво­га Ме­си­ју“.251 Као до­каз за ову те­зу слу­же но­во­за­вет­не при­че о по­ма­за­њу (уп. нпр. Лк 7 36-38: 250 251

214

E. Molt­mann – Wen­del, Das Land, wo Milch und Ho­nig fli­esst, 97. Chr. Mu­lack, Je­sus – der Ge­salb­te der Fra­uen, 1987, 114.

гре­шни­ца по­ма­зу­је Ису­са). Пре­суд­ни ви­ше ни­су де­ло Бо­жи­је на кр­сту и вас­кр­се­ње, већ од­нос же­на пре­ма Ису­су. Са­др­жај Еван­ђе­ља ни­је ви­ше ра­до­сна вест о ис­ку­пљу­ју­ћој смр­ти Ису­са Хри­ста на кр­сту, не­го „Еван­ђе­ље је ра­до­сна вест о пре­ва­зи­ла­ же­њу па­три­јар­хал­них од­но­са, за ко­је су се бо­ри­ли Исус и же­ не. Же­не су те на ко­је тре­ба да се очу­ва се­ћа­ње са ра­до­сном по­ру­ком у све­ту. Уче­ни­ци­ма се ни на јед­ном ме­сту не ода­је та­ ква част“.252 По­што но­во­за­вет­ни тек­сто­ви ни на ко­ји на­чин не до­ка­зу­ју та­кве те­о­ри­је, јед­на од ка­рак­те­ри­сти­ка фе­ми­ни­стич­ке те­о­ло­ ги­је је вр­ло се­лек­тив­но и са­мим тим фун­да­мен­та­ли­стич­ко по­ сту­па­ње са би­блиј­ским тек­сто­ви­ма. Ко­ри­сте се са­мо тек­сто­ ви и лич­на име­на ко­ји се мо­гу упо­тре­би­ти за соп­стве­ну те­зу. Са­мо су они зна­чај­ни; сви дру­ги, тј. ско­ро це­ло­куп­на Би­бли­ја гу­бе зна­чај и вред­ност. Овај на­чин по­сту­па­ња обра­зла­же се ти­ме што су еван­ђе­ли­сти и Па­вле по­ти­сну­ли и про­ме­ни­ли из­ вор­не ко­ре­не хри­шћан­ства. Сви би­блиј­ски тек­сто­ви су, да­кле, осум­њи­че­ни да су фор­му­ли­са­ни на осно­ву ин­те­ре­са му­шка­ра­ ца да би се оза­ко­ни­ло екс­пло­а­ти­са­ње же­на. Сход­но то­ме Ели­ за­бет Шислер-Фи­о­рен­ца раз­ви­ја јед­ну ер­ми­нев­ти­ку сум­ње. „Ер­ми­нев­ти­ка сум­ње и ње­на иде­о­ло­шко-кри­тич­ка функ­ци­ја је по­че­так и основ јед­ног кри­тич­ко-осло­ба­ђа­ју­ћег ту­ма­че­ња Би­бли­је. Ње­на сум­ња не од­но­си се са­мо на са­да­шњу ин­тер­пре­ та­ци­ју тек­ста и ње­го­ву исто­ри­ју ту­ма­че­ња и учин­ка, већ ка­ко на сам текст, та­ко и на ње­го­ву исто­ри­ју тра­ди­ци­је, ре­дак­ци­је и ка­но­ни­за­ци­је“.253 Нај­ве­ћи број би­блиј­ских тек­сто­ва, на­рав­ но, не мо­же да из­др­жи ову сум­њу. Та­ко аутор­ка ис­тра­жу­је при­ по­вест о Ма­ри­ји и Мар­ти (Лк 10 38-42) и до­ла­зи до за­кључ­ка „да је­дан та­кав текст не мо­же да зах­те­ва за се­бе Бо­жи­ји ауто­ ри­тет и да се као та­кав про­по­ве­да као Реч Бо­жи­ја“.254 Је­ди­но ме­ри­ло за Реч Бо­жи­ју је, да­кле, од­лу­ка ег­зе­ге­те да ли се је­дан текст на­ла­зи под сум­њом да је на­пи­сан на осно­ву му­шких ин­ 252 253

Исто, 115.

E. Schüssler-Fi­o­ren­za, Bi­blische Grun­dle­gung, у: Fe­mi­ni­stische The­o­lo­ gie. Per­spek­ti­ven zur Ori­en­ti­e­rung, изд. M. Kas­sel, 1988, 25. 254

Исто, 40.

215

те­ре­са или да ли са­др­жи те­ма­ти­ку ко­ја се ти­че осло­бо­ђе­ња же­ на. Ни­ти је Бог га­рант исти­не, ни­ти је исти­на да­тост, не­го же­ не од­лу­чу­ју о то­ме шта је исти­на, а шта не. Пи­та­ња фе­ми­ни­стич­ке те­о­ло­ги­је тре­ба пре­у­зе­ти та­мо где се би­блиј­ске тра­ди­ци­је на­но­во от­кри­ва­ју и ко­нач­но узи­ма­ју озбиљ­но, та­мо где се за­по­ста­вља­ње и тла­че­ње же­на у Цр­кви от­кри­ва и про­тив то­га се бо­ри, та­мо где се под­сти­чу струк­ ту­ре ко­је омо­гу­ћа­ва­ју за­јед­нич­ко уче­шће му­шкар­ца и же­не. Исто­вре­ме­но се фе­ми­ни­стич­кој те­о­ло­ги­ји тре­ба енер­гич­но су­прот­ста­ви­ти та­мо где она про­из­вољ­но ма­ни­пу­ли­ше основ­ ним би­блиј­ским ис­ка­зи­ма, за­по­ста­вља их или их све­сно за­о­ би­ла­зи. 13. 4. Циљ но­во­за­вет­не ер­ми­нев­ти­ке Но­во­за­вет­на ег­зе­ге­за је ме­тод­ски во­ђе­ни про­цес чи­та­ња, уче­ ња и раз­у­ме­ва­ња, ко­ји има за циљ све­о­бу­хват­но из­на­ла­же­ње исто­риј­ских и те­о­ло­шких ди­мен­зи­ја тек­ста. Нео­п­ход­ност јед­ не та­кве осми­шље­не ег­зе­ге­зе про­из­и­ла­зи из исто­риј­ске и са­др­ жај­не дис­тан­це Но­во­г За­ве­та у од­но­су на са­да­шњост. Исто­риј­ ска дис­тан­ца зах­те­ва ер­ми­нев­тич­ку ре­флек­си­ју ко­ја за пред­ мет има прет­по­став­ке, би­ће, пу­те­ве и по­сле­ди­це исто­риј­ског раз­у­ме­ва­ња. Са­др­жај­на дис­тан­ца Но­во­г За­ве­та зах­те­ва све­о­ бу­хват­не фи­ло­ло­шке, ли­те­рар­но-исто­риј­ске и кул­ту­ро­ло­шкоисто­риј­ске ин­фор­ма­ци­је, да би на тај на­чин мо­гао по­сре­до­ва­ ти са­др­жај ис­ка­за тек­сто­ва. Свест о ра­сто­ја­њу од из­вор­ног до­га­ђа­ја је нео­дво­ји­во по­ве­ за­на са но­во­ве­ков­ним ра­ци­о­на­ли­змом и исто­ри­ци­змом. Ра­ци­ о­на­ли­зам те­жи на­уч­ном иде­а­лу ко­ји је оп­ште­про­вер­љив и уни­ вер­зал­но ва­же­ћи. Он је ве­зан за сли­ку све­та ко­ју ка­рак­те­ри­ше свест о ауто­ном­но­сти, плу­ра­ли­зам, еман­ци­па­ци­ја и ра­сту­ћа се­ку­ла­ри­за­ци­ја. Не цр­кве­на ве­ра, већ са­мо ра­зу­му под­ло­жни ра­ци­о­нал­ни суд мо­же да ну­ди ар­гу­мен­те. Исто­ри­ци­зам рав­на све до­га­ђа­је у исту ре­ку исто­ри­је, при че­му тек исто­вр­сност свих исто­риј­ских до­га­ђа­ја омо­гу­ћа­ва раз­ли­ко­ва­ње оно­га што се ствар­но до­го­ди­ло и об­ма­не. На тај на­чин Но­вом За­ве­ту је од­у­зет по­себ­ни по­ло­жај ко­ји му је га­ран­то­ван цр­кве­ним ауто­ 216

ри­те­том. Као сва­ки ли­те­рар­ни до­ку­мент ан­тич­ког до­ба, и он је под­ло­жан ме­ро­дав­ним усло­ви­ма раз­у­ме­ва­ња ко­ји су из­ве­ де­ни из на­уч­ног дис­кур­са. Нај­ка­сни­је од про­све­ти­тељ­ства за­ по­чео је про­цес исто­риј­ског и ме­то­до­ло­шког ди­фе­рен­ци­ра­ња ко­ји се од­ви­ја до да­нас. Он је у 19. ве­ку су­штин­ски од­ре­ђен про­цва­том кри­тич­ке исто­риј­ске на­у­ке и кла­сич­не фи­ло­ло­ги­ је, а у 20. ве­ку екс­пан­зи­јом со­ци­о­ло­шких и лин­гви­стич­ких на­у­ ка. Пре­о­вла­дао је став да не по­сто­ји јед­но­став­на иден­тич­ност тек­ста и исти­не. По­што се са­мо­и­зве­сност ве­ре не мо­же обра­ зло­жи­ти пу­тем за текст ве­за­не исто­риј­ске из­ве­сно­сти, на ви­ ше на­чи­на је до­шло до по­ку­ша­ја да се од­ре­ди исти­на ко­ја се на­ ла­зи иза тек­сто­ва: у „ну­жним исти­на­ма ра­зу­ма“ (Г. Е. Ле­синг), у не­по­сред­но­сти ре­ли­гиј­ске све­сти (Ф. Д. Е. Шла­јер­ма­хер), у иде­а­лу исто­риј­ског Ису­са (ли­бе­рал­на те­о­ло­ги­ја 19. ве­ка), у „ки­риг­ми“ (Р. Булт­ман), у струк­ту­ра­ма пси­хе (пси­хо­ло­шко ту­ма­че­ње Би­бли­је) или у јед­ној од­ре­ђе­ној вр­сти прак­ти­ко­ва­ ња ве­ре (те­о­ло­ги­ја осло­бо­ђе­ња). До да­нас нај­гла­сни­ји при­го­ вор про­тив одва­ја­ња исти­не од не­по­сред­ног све­до­чан­ства тек­ ста из­нео је М. Ке­лер,255 про­гла­ша­ва­ју­ћи раз­ли­ко­ва­ње исто­риј­ ског Ису­са и про­по­ве­да­ног Хри­ста за не­мо­гу­ће и дог­мат­ски по­гре­шно. Апо­ри­је обе по­став­ке су ја­сне: што се ви­ше ег­зе­ге­ за пу­тем ме­то­до­ло­шких и ер­ми­нев­тич­ких од­лу­ка уда­ља­ва од не­по­сред­ног све­до­чан­ства тек­ста, она гу­би сво­ју је­ди­ну исто­ риј­ску тач­ку од­но­са и од­у­ста­је од иден­ти­те­та хри­шћан­ске ве­ ре. Ако, са дру­ге стра­не, у пот­пу­но­сти иден­ти­фи­ку­је све­до­чан­ ство тек­ста и исти­ну, та­да не­ги­ра основ­но раз­ли­ко­ва­ње из­ме­ ђу је­дин­стве­ног из­вор­ног до­га­ђа­ја и ње­го­ве по­све­до­че­но­сти у но­во­за­вет­ним тек­сто­ви­ма. Исти­на, да­кле, ни­је про­сто иден­ тич­на са тек­стом, али исто­вре­ме­но не по­сто­ји исти­на са оне стра­не тек­ста. За но­во­за­вет­ну ег­зе­ге­зу то зна­чи да она не сме из­бри­са­ти од­нос на­пе­то­сти из­ме­ђу тек­ста и исти­не, већ мо­ра да му од­го­во­ри пу­тем све­сног из­два­ја­ња и свр­ста­ва­ња исто­ риј­ских и те­о­ло­шких ди­мен­зи­ја но­во­за­вет­ног пре­да­ња. Да би по­сти­гла овај циљ, но­во­за­вет­на ег­зе­ге­за тре­ба нај­пре 255 Уп. M. Kähler, Der so­ge­nan­nte hi­sto­rische Je­sus und der geschic­htlic­he, bi­ blische Chri­stus, TB 2, 1953 (= 1892).

217

да пре­по­зна и име­ну­је сво­је прет­по­став­ке. У сре­ди­шту се на­ ла­зи пи­та­ње ка­рак­те­ра и до­ме­та исто­риј­ске спо­зна­је. Исто­риј­ ска спо­зна­ја се увек до­га­ђа на вре­мен­ској дис­тан­ци. Вре­мен­ ска дис­тан­ца зна­чи одво­је­ност ко­ја оне­мо­гу­ћа­ва исто­риј­ску спо­зна­ју у сми­слу све­о­бу­хват­не кон­ста­та­ци­је оно­га што се до­ го­ди­ло. Због то­га се исто­риј­ска спо­зна­ја увек схва­та са­мо као акт при­бли­жа­ва­ња до­га­ђа­ји­ма из про­шло­сти. По­ред вре­мен­ ске дис­тан­це, по­тре­бу ин­тер­пре­та­ци­је исто­риј­ског до­га­ђа­ја усло­вља­ва и ре­ла­тив­ност исто­риј­ске спо­зна­је. Тек у ин­тер­пре­ та­ци­ји спо­зна­ју­ћег су­бјек­та кон­стру­и­ше се исто­ри­ја. На­ма ни­ је при­сту­пач­но ствар­но зби­ва­ње, већ са­мо ин­тер­пре­та­ци­је ми­ ну­лих до­га­ђа­ја, раз­ли­чи­те у за­ви­сно­сти од ста­но­ви­шта ин­тер­ пре­та­то­ра. Ко­нач­но, и са­ме усло­вље­но­сти раз­у­ме­ва­ња, на­ро­чи­ то ра­зум и кон­текст, под­ло­жни су про­це­су про­ме­не, уто­ли­ко што сва­ка ду­хов­но-исто­риј­ска епо­ха и ну­жно стал­но про­мен­ љи­ве на­ме­ре ко­је во­де но­вим са­зна­њи­ма од­ре­ђу­ју исто­риј­ску спо­зна­ју. Због то­га исто­риј­ска спо­зна­ја има основ­ни за­да­так да из­ло­жи окол­но­сти на­стан­ка тек­сто­ва. Као акт при­бли­жа­ва­ ња она, ме­ђу­тим, ни­ка­да не же­ли да оно што се спо­зна­је пој­ми на исти на­чин као што је и би­ло. Из тог раз­ло­га она та­ко­ђе не мо­же да од­лу­чи о зах­те­ву исти­не у тек­сто­ви­ма, ко­ји јој та­ко­ђе из­ми­че као и сам из­вор­ни до­га­ђај. Сву­да где исто­риј­ска спо­ зна­ја же­ли та­ко­ђе да од­лу­чи о исти­ни хри­шћан­ске ве­ре, она иг­ но­ри­ше соп­стве­ну исто­рич­ност и ре­ла­тив­ност. За од­нос тек­ ста и исти­не то зна­чи да текст сво­ју исти­ну не за­до­би­ја тек у де­ло­ва­њу чо­ве­ка, већ се у зах­те­ву исти­не но­во­за­вет­них тек­сто­ ва ар­ти­ку­ли­ше јед­но Пре де­ло­ва­ња Бо­жи­јег. Исти­на не мо­же би­ти про­на­ђе­на, кон­стру­и­са­на и по­сту­ли­ра­на од стра­не чо­ве­ ка. Она је пре ње­му да­та и мо­же се са­мо ту­ма­чи­ти. По­што по зах­те­ву тек­сто­ва сам Бог га­ран­ту­је исти­ну, они се не мо­гу огра­ ни­чи­ти на по­ље про­шле исто­ри­је. Увид у исто­риј­ске усло­ве на­ стан­ка и схва­та­ње зах­те­ва исти­не тек­сто­ва иду за­јед­но. Ме­то­ до­ло­шки ка­нон но­во­за­вет­не ег­зе­ге­зе, да­кле, мо­ра би­ти та­ко струк­ту­и­ран да мо­же да об­у­хва­ти оба на­ве­де­на мо­мен­та. У по­гле­ду сво­јих исто­риј­ских ди­мен­зи­ја но­во­за­вет­на ег­ зе­ге­за са­му се­бе схва­та као је­дан део оп­ште исто­риј­ске на­у­ 218

ке и на­у­ке о књи­жев­но­сти и узи­ма уче­шћа у њи­хо­вим ме­то­ да­ма. Иден­ти­фи­ка­ци­ја јед­не си­гур­не тек­сту­ал­не осно­ве као ба­зе це­ло­куп­ног фи­ло­ло­шко-исто­риј­ског ра­да вр­ши се у кри­ ти­ци тек­ста. Као је­зич­ки до­ку­мен­ти но­во­за­вет­ни тек­сто­ви се мо­ра­ју ис­тра­жи­ти на осно­ву раз­ли­чи­тих ди­мен­зи­ја њи­хо­ве је­ зич­ке струк­ту­ре. Ли­те­рар­ни об­лик по­је­ди­нач­них но­во­за­вет­ них спи­са зах­те­ва раз­ли­чи­те на­чи­не об­ја­шња­ва­ња тре­нут­ног тек­ста са ли­те­рар­но-кри­тич­ким прет­по­став­ка­ма. До­ка­зи­ва уни­форм­ност код пре­да­ња од­ре­ђе­них тек­сту­ал­них це­ли­на ре­ флек­ту­је се у исто­ри­ји фор­ми. Из по­ве­за­но­сти Но­вог За­ве­та са од­ре­ђе­ном исто­риј­ско-кул­ту­рал­ном си­ту­а­ци­јом ре­зул­ти­ра­ ју пи­та­ња ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ског ка­рак­те­ра. Исто­ри­ја ре­дак­ ци­је по­сто­ји за­хва­љу­ју­ћи основ­ном уви­ду да ауто­ри но­во­за­вет­ них спи­са ни­су ра­ди­ли са­мо као пре­но­си­о­ци, не­го као те­о­ло­ зи са све­сном кон­цеп­ци­јом. Рас­ту­ћи ути­цај со­ци­јал­них и књи­ жев­но-на­уч­них пи­та­ња од­вео је до про­дук­тив­не до­пу­не тра­ди­ ци­о­нал­ног ме­то­до­ло­шког ка­но­на. Ан­тич­ка сва­ко­днев­ни­ца у сво­јим исто­риј­ским, ре­ли­гиј­ским, по­ли­тич­ким и при­вред­ним ди­мен­зи­ја­ма по­ста­је, за­јед­но са соп­стве­ним је­зич­ким све­том тек­сто­ва, ме­ро­дав­ни чи­ни­лац раз­у­ме­ва­ња. Но­во­за­вет­ни тек­ сто­ви не по­се­ду­ју са­мо је­зич­ку струк­ту­ру ко­ју тре­ба ана­ли­зи­ ра­ти, већ су они пре све­га но­си­о­ци са­др­жа­ја ко­ји же­ле да по­ сре­ду­ју. Он го­во­ре о исто­ри­ји Бо­жи­јој у Ису­су Хри­сту и же­ле да при­ве­ду ве­ри. Те­о­ло­шки ис­ка­зи тек­сто­ва мо­ра­ју би­ти осми­ шље­ни у ер­ми­нев­тич­кој ре­флек­си­ји као по­себ­на ди­сци­пли­на. Но­во­за­вет­на ег­зе­ге­за се од­ви­ја на под­руч­ју на­пе­то­сти из­ ме­ђу тек­ста и исти­не. По­што но­во­за­вет­не тек­сто­ве тре­ба чи­ та­ти као све­до­чан­ства исто­риј­ског ис­ку­ства ве­ре, ег­зе­ге­за по­ се­ду­је у ис­тој ме­ри и исто­риј­ску и те­о­ло­шку ди­мен­зи­ју. Исто­ риј­ска ана­ли­за је од еле­мен­тар­ног зна­ча­ја, по­што је иден­ти­ тет ра­но­хри­шћан­ске ве­ре пр­во­бит­но ве­зан за свој из­вор­ни до­ га­ђај. Исто­вре­ме­но, но­во­за­вет­на ег­зе­ге­за мо­ра да ре­флек­ту­ је до­мет исто­риј­ског ра­зу­ма у од­но­су на у но­во­за­вет­ним тек­ сто­ви­ма по­сту­ли­ра­ни зах­тев от­криве­ња. Њен је за­да­так да из­ ло­жи упут­ни ка­рак­тер но­во­за­вет­них тек­сто­ва на от­кри­ве­ње Бо­жи­је у Ису­су Хри­сту. Са­мо на тај на­чин она би­ва до­ра­сла 219

свом за­дат­ку да обез­бе­ди и са­чу­ва ме­то­до­ло­шки при­ме­рен при­ступ тек­сто­ви­ма и њи­хов при­зив­ни ка­рак­тер. 13. 5. За­да­так Упо­ре­ди­те од­нос „ве­ре“ она­ко ка­ко се он из­ра­жа­ва у пред­ста­ вља­њу Авра­а­ма код Па­вла (Гал 3 6сс и Рим 4 1сс) и у Ја­ко­вље­вој по­слан­ци (2 21сс) и про­це­ни­те то из пер­спек­ти­ве ре­фор­ма­тор­ ског уче­ња о „iusti­fi­ca­tio im­pi­o­rum“. По­ку­шај­те да пу­тем при­ ме­не сред­ста­ва исто­риј­ско-кри­тич­ке ме­то­де за­до­би­је­ни ско­ пос јед­не пе­ри­ко­пе на тај на­чин са­жме­те у јед­ну ре­че­ни­цу та­ ко да мо­же да бу­де основ јед­не про­по­ве­ди или на­црт на­став­ не је­ди­ни­це.

220

14. Из­ра­да про­се­ми­нар­ског ра­да Ли­те­ра­ту­ра за на­уч­ни рад

Bänsch, A., Wis­sen­scha­ftlic­hes Ar­be­i­ten. Se­mi­nar- und Di­plo­mar­be­i­ten, 6 1998. – Kam­mer, M., Bit um Bit. Wis­sen­scha­ftlic­hes Ar­be­i­ten mit dem PC, 1997. – Lück, W., Tec­hnik des wis­sen­scha­ftlic­hen Ar­be­i­tens, 1999. – Stan­dop, E., Die Form der wis­sen­scha­ftlic­hen Ar­be­it, 151998. – The­is­sen, M. R., Wis­sen­scha­ftlic­hes Ar­be­i­ten. Tec­hnik, Met­ho­dik, Form, 1998.

14. 1. У јед­ном но­во­за­вет­ном про­се­ми­нар­ском ра­ду ис­тра­ жу­је се те­мељ­но од­ре­ђен но­во­за­вет­ни текст у по­гле­ду ње­го­ вог ли­те­рар­ног об­ли­ка, исто­риј­ског на­стан­ка и те­о­ло­шког из­ра­за, уз при­ме­ну по­је­ди­нач­них рад­них ко­ра­ка исто­риј­скокри­тич­ке ме­то­де. Кон­цепт јед­ног про­се­ми­нар­ског ра­да при­ла­го­ђа­ва се тек­ сту ко­ји се об­ра­ђу­је; сле­де­ћи на­црт тре­ба раз­у­ме­ти као ге­не­ рал­ни пред­лог: 1. Пре­вод 2. Кри­ти­ка тек­ста 3. Ана­ли­за тек­ста 4. Си­ноп­тич­ко по­ре­ђе­ње (кри­ти­ка из­во­ра) 5. Исто­ри­ја фор­ми 6. Исто­ри­ја тра­ди­ци­је 7. Исто­ри­ја пој­мо­ва и мо­ти­ва 8. Ре­ли­гиј­ско-исто­риј­ско по­ре­ђе­ње 9. Исто­ри­ја ре­дак­ци­је 10. Ер­ми­нев­тич­ка раз­ми­шља­ња

221

14. 2. Про­се­ми­нар­ски рад се из­ра­ђу­је на пи­са­ћој ма­ши­ни, тј. ком­пју­те­ру; раз­мак из­ме­ђу ре­до­ва тек­ста је 1 ½, док се фу­сно­ те фор­ма­ти­ра­ју на 1 (= sin­gle). Је­дан про­се­ми­нар­ски рад тре­ба да бу­де ду­жи­не око 20 DIN A-4 стра­ни­це. 14. 3. Фу­сно­те об­у­хва­та­ју сва ме­ста за до­слов­не ци­та­те, сло­ бод­не па­ра­фра­зе и оста­ла ука­зи­ва­ња (упу­ћи­ва­ња). Да би се рас­те­ре­тио при­каз, спо­ред­ни ко­мен­та­ри и крат­ке рас­пра­ве са се­кун­дар­ном ли­те­ра­ту­ром тре­ба да бу­ду у фу­сно­та­ма. У глав­ ном тек­сту се на фу­сно­те упу­ћу­је пу­тем гор­ње ну­ме­ра­ци­је. Фу­ сно­сте сто­је ну­ме­ри­са­не у ни­зу на дну стра­ни­це на ко­ју се од­ но­се.

Ако у ци­та­ту на­ве­де­на ре­че­ни­ца већ са­др­жи по­лу­кру­жну за­гра­ду, а ауто­ров до­да­так је нео­п­хо­дан, он­да се он мар­ки­ра у угла­стој за­гра­ди. При­мер: „Ра­но хри­шћан­ство, пре све­га Па­вле, пре­у­зе­ло је иде­ју о сло­бо­ди из је­ли­ни­зма (као и већ пре ње­га је­ли­ни­стич­ко ју­деј­ ство [из ко­га и Па­вле по­ти­че, аут.]), на­и­ме иде­ју о уну­тра­шњој сло­бо­ди као не­за­ви­сно­сти – ка­ко се ка­рак­те­ри­стич­но ка­же: од све­та“.257

14. 5. Ци­ти­ра­ње

14. 5. 3. Зна­ци ин­тер­пунк­ци­је на кра­ју у це­ли­ни ци­ти­ра­не ре­че­ ни­це пре­у­зи­ма­ју се у ци­ти­ра­њу. Зна­ци ин­тер­пунк­ци­је на кра­ју до­слов­но ци­ти­ра­них де­ло­ва ре­че­ни­це се не пре­у­зи­ма­ју у ци­ти­ра­њу; ре­че­нич­ни знак за­кљу­ чу­је це­лу (соп­стве­ну) ре­че­ни­цу (ауто­ра), а не ци­тат. При­мер: Та­ко ва­жи да чо­век по­ста­је све­стан сво­је про­ла­зно­сти, „ка­ да го­во­ри о веч­но­сти и оно­стра­но­сти Бо­жи­јој“.

14. 5. 1. Ди­рект­ни ци­та­ти: Ди­рект­ни ци­та­ти се ста­вља­ју у ду­ пле зна­ке на­во­да; они се мо­ра­ју до­слов­но и у ин­тер­пунк­ци­ји сла­га­ти са из­во­ром; ис­пу­шта­ња уну­тар ци­та­та мар­ки­ра­ју се са три тач­ке, ис­пред ко­јих и по­сле ко­јих се вр­ши одва­ја­ње. При­ме­ри: „Чо­век спо­зна­је сво­ју про­ла­зност ка­да го­во­ри о веч­но­сти и оно­стра­но­сти Бо­жи­јој.“256 „Чо­век спо­зна­је сво­ју про­ла­зност ка­да го­во­ри о веч­но­сти ... Бо­жи­јој.“

14. 5. 4. Ци­тат уну­тар ци­та­та: Ка­да се цео је­дан ци­тат или део ци­та­та тј. пој­мо­ви, ко­ји се у ори­ги­на­лу мар­ки­ра­ју ду­плим зна­ци­ма на­во­да, пре­у­зи­ма­ју у соп­стве­ни ци­тат, та­да сле­ди обе­ле­жа­ва­ње – по­што се цео ци­ тат на­ла­зи под ду­плим зна­ци­ма на­во­да – са­мо про­стим зна­ци­ ма на­во­да. При­мер: „Го­ру­ће пи­та­ње је ве­за­но за оно што оста­је у про­мен­љи­ вом, о ‘иден­ти­те­ту бив­ству­ју­ћег’ у исто­ри­ји“.258

14. 5. 2. До­пу­не и до­да­ци нео­п­ход­не за раз­у­ме­ва­ње ста­вља­ју се у за­гра­ду; за сва­ку си­гур­ност у за­гра­ди се ста­вља „аут.“ При­мер: „Чо­век спо­зна­је сво­ју про­ла­зност (ов­де у Булт­ма­но­вом сми­ слу, аут.) ка­да го­во­ри о веч­но­сти и оно­стра­но­сти Бо­жи­јој.“

14. 5. 5. Ин­ди­рект­ни ци­та­ти: ов­де се ра­ди о сми­сле­ном пре­у­ зи­ма­њу јед­ног ме­ста из тек­ста са соп­стве­ним ре­чи­ма ауто­ра ра­да, о јед­ној осми­шље­ној ре­пе­ти­ци­ји, ко­ја та­ко­ђе зах­те­ва да

14. 4. Скра­ће­ни­це се рав­на­ју пре­ма спи­ску скра­ће­ни­ца у RGG4, EWNT или TRE (изд. С. Швертнер).

256

R. Bult­mann, Die Fra­ge der natürlic­hen Of­fen­ba­rung, у: исти, Gla­u­ben und Ver­ste­hen II, 51968, (79-104) 84.

222

257 R. Bult­mann, Die Be­de­u­tung des Ge­dan­kes der Fre­i­he­it für die abendlän­ dische Kul­tur, у: исти, Gla­u­ben und Ver­ste­hen II, (274-293) 277.

258 R. Bult­mann, Re­fle­xi­o­nen zum The­ma Geschic­hte und Tra­di­tion, у: исти, Gla­u­ben und Ver­ste­hen IV, 41975, (56-68) 63.

223

се на­ве­де из­вор. Код ин­ди­рект­них ци­та­та се у фу­сно­ти на­во­ди скра­ће­ни­ца ‘уп.’ (= упо­ре­ди) ис­пред де­ла. 14. 5. 6. Ако се је­дан ци­тат про­те­же пре­ко две стра­не, тј. стуб­ ца из­вор­ног де­ла, он­да се бро­ју стра­ни­це по­чет­ног ци­та­та до­ да­је јед­но ‘с’ (= и сле­де­ће). Ако се ци­ти­ра ви­ше стра­ни­ца или сту­ба­ца, он­да се на њих мо­же упу­ти­ти са ‘сс’. Ипак се на­ла­же­ ње и про­ве­ра­ва­ње олак­ша­ва­ју ако се сва­ки пут на­ве­ду пр­ва и по­след­ња стра­на, одн. сту­бац. 14. 5. 7. Ако се јед­но де­ло ци­ти­ра у ни­зу, он­да се по­сле пр­вог пот­пу­ног ци­та­та ко­ри­сти скра­ће­ни­ца ‘исто’ са од­ре­ђе­ним бро­ јем стра­не; ‘ebd.’ по пра­ви­лу зна­чи иста стра­на истог де­ла. 14. 5. 8. Код ци­ти­ра­ња би­блиј­ских и ван­би­блиј­ских спи­са ко­ ри­сте се го­ре на­ве­де­не (14. 4) скра­ће­ни­це. Раз­два­ја­ње гла­ва и сти­хо­ва вр­ши се за­пе­том, па­ра­лел­но по­ста­вље­ни сти­хо­ви или гла­ве одва­ја­ју се тач­ком, раз­ли­чи­та упу­ћи­ва­ња на сти­хо­ ве пу­тем тач­ке-за­пе­те. Ве­зна цр­ти­ца по­ве­зу­је пр­ви и по­след­ њи стих, тј. пр­ву и по­след­њу ци­ти­ра­ну гла­ву.* При­мер: Мт 1, 1.5-16.25; 2, 23. 14. 6. Би­бли­о­гра­фи­ја Спи­сак ли­те­ра­ту­ре сме да са­др­жи са­мо за­и­ста ко­ри­шће­не књи­ге. Оне мо­ра­ју би­ти на­ве­де­не у пот­пу­но­сти и по нај­но­ви­ јем ста­њу (увек ци­ти­ра­ти по­след­ње из­да­ње!). У фу­сно­та­ма се, у том слу­ча­ју, оне мо­гу на­ве­сти скра­ће­но (са­мо име ауто­ра и глав­на реч из на­сло­ва). По­чет­на сло­ва име­на ауто­ра ни­жу се у азбуч­но ор­га­ни­зо­ва­ном спи­ску ли­те­ра­ту­ре по­сле пре­зи­ме­ на. Са­мо ако мо­же до­ћи до за­ме­не пи­шу се пу­на име­на. Би­ бли­о­граф­ски на­во­ди мо­ра­ју до­слов­но од­го­ва­ра­ти на­слов­ној стра­ни­ци де­ла. Ако по­сто­ји под­на­слов, он се тач­ком одва­ја од

глав­ног на­сло­ва. Код до­ма­ћих из­да­ња се не мо­ра­ју на­во­ди­ти из­да­ва­чи и ме­ста из­да­ња. По­сле на­сло­ва се на­во­де – уко­ли­ко по­сто­је – еди­ци­ја и број то­ма (тј. ча­со­пис и го­ди­на у за­гра­ди). Из­да­ње се на­во­ди по­мо­ћу по­диг­ну­тог бро­ја из­над го­ди­не из­ да­ња. Ако се не по­ми­ње го­ди­на из­да­ња на на­слов­ној стра­ни­ ци, али се зна ко­ја је, он­да се уно­си у за­гра­ду; ако се не мо­же са­зна­ти, он­да се уме­сто то­га на­во­ди „б.г.“ (= без го­ди­не). Код лек­си­ко­на, ен­ци­кло­пе­ди­ја и сл. број то­ма се на­во­ди рим­ским или арап­ским бро­је­ви­ма (без „том“) не­по­сред­но по­сле на­сло­ ва и скра­ће­ни­це за еди­ци­ју, по­том у за­гра­ди го­ди­на из­да­ња. Од­го­ва­ра­ју­ће стра­ни­це или стуб­ци се на­во­де арап­ским бро­је­ ви­ма са за­пе­том. Да би био пре­гле­дан, спи­сак ли­те­ра­ту­ре се пи­ше на сле­де­ћи на­чин: I По­моћ­на сред­ства (из­во­ри, кон­кор­дан­це, реч­ни­ци и гра­ма­ти­ке) II Ко­мен­та­ри III Мо­но­гра­фи­је, члан­ци, члан­ци из лек­си­ко­на При­ме­ри за на­во­ђе­ње би­бли­о­гра­фи­је: 1. Мо­но­гра­фи­ја Bult­mann, R., Die Geschic­hte der synop­tischen Tra­di­tion, FR­ LANT 29, 101995. 2. Чла­нак Bult­mann, R., Die Geschic­htlic­hke­it des Da­se­ins und der Gla­u­ be, ZThK 11 (1930), 339-364. 3. При­лог из збор­ни­ка Bult­mann, R., Zur Geschic­hte der Pa­u­lus-For­schung, у: Das Pa­u­lus­bild in der ne­u­e­ren de­utschen For­schung, изд. K. H. Re­gen­ storf, WdF 24, 21969, 304-337. 4. Чла­нак из лек­си­ко­на Bult­mann, R., Art. qa,na­toj, ThWNT III (1938), 7-25.

* Предложени систем навођења библијских цитата проф. Шнеле је спровео и у овој књизи. Међутим, због различите уредничке концепције у српском издању су извршене неке модификације. Визуелна разлика између глава и стихова састоји се у различитој величини фонта (прим. уред).

224

225

15. Рад са ком­пју­тер­ском тех­ни­ком По­зна­ва­ње ра­да на ком­пју­те­ру по­ста­ло је нео­п­ход­но за но­во­за­ вет­ну на­у­ку из ви­ше раз­ло­га: са јед­не стра­не ком­пју­тер­ска тех­ но­ло­ги­ја омо­гу­ћу­је нај­бр­жи пре­глед пу­бли­ка­ци­ја, ко­јих је сва­ ким да­ном све ви­ше. Са дру­ге стра­не, стал­ни унос и ажу­ри­ра­ ње по­да­та­ка, нпр. из ста­ро­ве­ков­не исто­ри­је и кла­сич­не фи­ло­ ло­ги­је, сва­ко­днев­но про­ши­ру­ју ба­зу по­да­та­ка, ко­ја се стал­но уве­ћа­ва и не­пре­кид­но је до­ступ­на за мно­го­број­не ко­ри­сни­ке тих по­да­та­ка. Ко­нач­но, об­ра­да ода­бра­ног ма­те­ри­ја­ла оба­вља се и пре­зен­ту­је нај­е­фи­ка­сни­је по­мо­ћу ком­пју­тер­ске тех­но­ло­ги­ је.259 На­да­ље ће­мо се по­за­ба­ви­ти овим по­след­њим аспек­том. 15. 1. Ме­ре­ње, Layout (по­став­ка) и фон­то­ви У Не­мач­кој ва­жи DIN (De­utsche In­du­strie Norm) стан­дард ко­ ји са­др­жи ди­мен­зи­је Layout-a. По ва­же­ћем DIN за Layout јед­ не А4 стра­ни­це на­во­ди се 209,9 х 296,69 mm (8,26 х 11,68 inch), при че­му се за сле­де­ћи ве­ћи, А3 фор­мат, ди­мен­зи­ја ши­ри­не уве­ћа­ва два пу­та (209,9х2 = 419,8 mm), па је фор­мат А3=2хА4 (419,8 mm х 296,69 mm), код А2 = 2 х А3, или А2=4хА4 (че­тво­ро­ стру­ко) итд. Сле­де­ћи ко­рак у по­гле­ду из­бо­ра по­став­ке (Lay­ out-a) је­сте: да ли штам­пач мо­же да штам­па ода­бра­ни фор­мат

па­пи­ра? Да ли фор­мат па­пи­ра од­го­ва­ра они­ма ко­ји тре­ба да чи­та­ју? Ка­кав је ква­ли­тет штам­пе на ода­бра­ном па­пи­ру (ла­сер­ ска или ink-jet тех­но­ло­ги­ја)? Осно­ва за ра­чу­на­ње зна­ко­ва и мо­ду­са пи­сма је тзв. тач­ка. Ве­ли­чи­на јед­не тач­ке ни­је је­дин­стве­но од­ре­ђе­на: у Не­мач­кој и Фран­цу­ској се при­ме­њу­је Di­dot,260 док се у зе­мља­ма ен­гле­ског го­вор­ног под­руч­ја (пре све­га САД и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја) ра­чу­ на са Pi­ca (пајк).261 По­је­ди­ни пој­мо­ви се све ви­ше одо­ма­ћу­ју: Као знак (фонт) озна­ча­ва­ју се сло­ва, па чак и фа­ми­ли­ја сло­ва (ан­ти­ква, санс се­ри­фе, сло­мље­на, мо­дер­на, де­ко­ра­тив­на и пи­ са­ћа). Је­дан фонт се са­сто­ји од раз­ли­чи­тих сти­ло­ва: је­дан ан­ ти­ква фонт об­у­хва­та нпр. кур­зив­на (ко­са), ма­сна (по­де­бља­на), су­же­на (nar­row), зби­је­на (con­den­sed), ши­ро­ка (ex­pan­ded), ума­ ње­на ве­ли­ка сло­ва (small caps), итд. Нај­ма­ња је­ди­ни­ца је је­дан је­ди­ни фонт ко­ји се по пра­ви­лу ма­ну­ел­но сти­ли­зу­је. По­зна­ва­ње ком­пју­тер­ске тех­но­ло­ги­је отва­ра бес­ко­нач­не мо­гућ­но­сти, али нас исто­вре­ме­но ста­вља пред муч­ни из­бор нај­по­год­ни­јег ко­ри­шће­ња. По 1Кор 6 12 све је, до­ду­ше, мо­гу­ће, али ни­је све на ко­рист. У на­ред­ном па­су­су би­ће пред­ста­вље­на два раз­ли­чи­та фон­та са крат­ким ка­рак­те­ри­сти­ка­ма, при­ме­ром за при­ме­ну и про­бу фон­та, у ци­љу лак­шег из­бо­ра из­ме­ђу:262

259 Од мно­го­број­них пу­бли­ка­ци­ја на те­му ти­по­гра­фи­је из­два­ја­мо: B. Bren­ner, Schrift.Set­zen. Hand­buch für Ge­stal­tung. 1993; J. Gul­bins, C. Ka­hr­ mann, Mut zur Typo­grap­hie. Ein Kurs für DTP und Tex­tve­rar­be­i­tung, 1993 (Nac­ hdruck); S. Ca­va­na­ugh, In­si­der­buch Type­De­sign. Di­gi­ta­les Ge­stal­ten mit Schrif­ ten, пре­вео H. Kra­us, 1995. Sat­ztec­hnik und Typo­grap­hie I. Typo­grap­hische Grun­dla­gen, изд. Ge­werkschaft Druck und Pa­pi­er, 21998; Sat­ztec­hnik und Typo­ grap­hie 2. Sat­ztec­hnik, из­дао Ge­werkschaft Druck und Pa­pi­er, 31997.

260 Штам­пар Фран­цис Ам­бриз Ди­дот и ње­гов син су 1785. си­стем ме­ра ко­ја по­чи­ва на ен­гле­ско-аме­рич­кој сто­пи при­ла­го­ди­ли фран­цу­ском мер­ном си­сте­му; 1878. Хер­ман Берт­холд га је пре­нео на не­мач­ку ме­ру ме­тра. 261 Оба си­сте­ма је­дан по­ред дру­гог: Не­мач­ка/Фран­цу­ска САД/Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја 1 тач­ка = 0, 376 мм; 1 тач­ка: 0, 352 мм; 1 ци­це­ро = 12 тач­ки; 1 pi­ca (пај­ка) = 12 тач­ки = 1/6 ин­ча = 4, 218 мм; 4 ци­це­ро = 1 кон­кор­дан­ца = 48 тач­ки 1 инч = 25, 4 мм. Раз­ли­ка да­кле ни­је ма­ла: код 14 ди­дот тач­ки из­јед­на­чу­је се са тач­но 15 pi­ca (пај­ка)! Она се у прак­си по­ка­зу­је та­мо где се нпр. грч­ки фон­то­ви Win­dows плат­фор­ме „Bi­ble­works“ ком­би­ну­ју са јед­ним не­мач­ким фон­том нпр. јед­ним Pa­la­ti­no Li­notype у јед­ном тек­сту: ви­си­не ку­гле и вер­са­ли­је се раз­ли­ку­ју и на тај на­чин уз­ро­ку­ју не на­ро­чи­то ле­пе „сте­пе­ни­це“ у тек­сту. 262 Је­дан ма­ли ти­по­граф­ски лек­си­кон: ви­си­ном ку­гле се озна­ча­ва мак­си­ мал­на ви­си­на јед­ног фон­та ко­ја се ме­ри у ти­по­граф­ским тач­ка­ма (pt). При то­ме не­ма раз­ли­ке из­ме­ђу нпр. јед­ног „О“ и јед­ног „г“. Вер­сал­ном ви­си­ном се озна­ча­ва ви­си­на ве­ли­ког сло­ва (ви­си­на ку­гле ми­нус до­ња ду­жи­на). Ба­зна ли­ни­ја (eng. ba­se­li­ne) је фик­сна има­ги­нар­на ли­ни­ја на ко­јој ле­же сва сло­ва не­

226

227

ан­ти­ква-сло­ва и без­се­риф­них сло­ва.263 Ан­ти­ква сло­ва (ре­не­сна­сна, ба­рок­на и кла­си­ци­стич­ка ан­ти­ква) Ра­ди се о тзв. се­риф­ним сло­ви­ма. Се­ри­фи су ма­ли укра­сни по­те­зи, за­де­бља­ња на ру­бо­ви­ма слов­них зна­ко­ва ко­ји у под­ нож­ју сло­ва ства­ра­ју „оп­тич­ку ли­ни­ју“ слов­ног ре­да и на тај на­чин по­спе­шу­ју чи­тљи­вост јер се сло­ва сли­ва­ју у ре­чи. Они се ме­ђу­тим не ис­ти­чу као по­себ­ни. У ову вр­сту сло­ва – књи­ шке фон­то­ве - убра­ја­ју се пре све­га сле­де­ћи фон­то­ви: Bo­do­ ni, Ba­sker­vil­le, Ga­ra­mond или Pa­la­ti­no. Да­на­шњи Ti­mes или Ti­ mes New Ro­man не при­па­да бу­квал­но ти­пу књи­шких фон­то­ ва. Ди­зај­ни­рао га је Стен­ли Мо­ри­сон 1932. за ен­гле­ски ча­со­ пис „The Ti­mes“, при­ме­нив­ши већ у та­да­шњем пр­вом из­да­њу не­што ужи тип те­ку­ћих шпал­ти. По­ре­ђе­њем из­ме­ђу „Ti­mes“ и „Pa­la­ti­no“ фон­та уоча­ва се ја­сна раз­ли­ка: Про­ба фон­то­ва:264 Ха­ло, је­дан тест ко­ји је на­пи­сан „Pa­la­ti­no“ фон­том. Ха­ло, је­дан тест ко­ји је на­пи­сан „Ti­mes New Ro­man“ фон­том. ког пи­сма сло­же­на у ре­дак тек­ста и ко­ја се де­фи­ни­ше као основ­на ли­ни­ја сло­ ва. До­ња ду­жи­на (de­scen­der) де­фи­ни­ше се као део сли­ке сло­ва ис­под ба­зне ли­ни­је нпр. код сло­ва g, j, p, q y... Се­ри­фи су ма­ле ква­чи­це, за­де­бља­ња на ру­ бо­ви­ма на ру­бо­ви­ма сло­ва. Они по­спе­шу­ју чи­тљи­вост, по­што су при­јат­ни за очи (за раз­ли­ку од: sans se­ri­fe!). Ме­со је про­стор у ко­јем је де­фи­ни­са­но сло­ во и ко­ји се не штам­па (ко­ор­ди­на­ци­о­ни си­стем). Са њим се од­ре­ђу­је ши­ри­ на сва­ког сло­ва (по­че­так сли­ке сло­ва – за­вр­ше­так сли­ке сло­ва) за­јед­но са бе­ ли­ном до сле­де­ћег сло­ва, ко­је ути­чу на раз­мак из­ме­ђу сло­ва (тзв. Ker­ning). Сва­ком сло­ву је до­де­љен исти раз­мак нпр. сло­ву "i" и сло­ву "m" је до­де­љен исти про­стор, па су раз­ма­ци из­ме­ђу свих сло­ва јед­на­ки. Сло­ва у та­квом тек­ сту тре­ба при­бли­жи­ти јед­но дру­гом, што је нај­у­оч­љи­ви­је код при­ме­ра: „Va“, „AV“, „VA“, „Ti“, „Ta“, „Ts“ итд. При то­ме, се да­ју ин­фор­ма­ци­је о ши­ри­ни јед­ног сло­ва, тј. ко­ли­ко фон­то­ ва ста­је у 1 inch. Раз­ма­ком (про­ре­дом) се озна­ча­ва вер­ти­кал­ни раз­мак из­ме­ ђу ре­до­ва (engl. le­a­ding). То ни­је бе­ли­на из­ме­ђу два ре­да тек­ста, већ је то раз­ мак из­ме­ђу основ­них (ba­se­li­ne) ли­ни­ја два рет­ка тек­ста и вр­ло је ва­жна за чи­тљи­вост, тј. раз­мак из­ме­ђу ви­си­на ку­гли. 263 На­да­ље се мо­гу раз­ли­ко­ва­ти се­риф­но на­гла­ше­ни, де­ко­ра­тив­ни, умет­ нич­ки, мо­дер­ни и тех­нич­ки ти­по­ви фон­то­ва. 264

На осно­ву про­бе фон­то­ва мо­же се ла­ко уочи­ти ши­ри­на сло­ва у оба при­ме­ра, ко­ја од­ре­ђу­је број зна­ко­ва у ре­ду. Нпр. код ис­пит­них и ди­плом­ских ра­до­ва ко­ји зах­те­ва­ју пре­ци­зно фор­ма­ти­ра­ње у ци­љу по­ре­ђе­ња то тре­ба свр­ ста­ти у из­бор ре­че­нич­ног огле­да­ла (в. до­ле).

228

При­ме­на: Ве­ли­ки (основ­ни/body) тек­сто­ви (књи­ге, члан­ци у но­ви­на­ма и ча­со­пи­си­ма). Без­се­риф­на сло­ва (sans se­ri­fe) Овај тип сло­ва се на­зи­ва још и „гро­теск­ним сло­ви­ма“ по­што не­до­ста­так се­ри­фа да­је ути­сак не­при­род­ног, гро­теск­ног. Овој гру­пи, ко­ја се кла­си­фи­ку­је уну­тар тех­нич­ких об­ли­ка, при­па­да­ ју: Fran­klin, Gill Sans, Hel­ve­ti­ca и Swiss. Ти­по­ви ових сло­ва де­ лу­ју тре­зве­ни­је, из­два­ја­ју су­штин­ске ин­фор­ма­ци­је, али ни­су та­ко при­јат­на за чи­та­ње као ан­ти­ква фон­то­ви. Код ових фон­ то­ва тре­ба ода­бра­ти ве­ћи раз­мак из­ме­ђу сло­ва. Про­ба фон­то­ва: Ха­ло, је­дан тест ко­ји је на­пи­сан „Fran­klin“ фон­том. При­ме­на: крат­ке, ма­ле ко­ли­чи­не тек­ста (на­сло­ви, под­на­ сло­ви) ко­је зах­те­ва­ју ја­сну ли­ни­ју во­ди­љу. У тек­сту и на­сло­ви­ма мо­гу се при­ме­њи­ва­ти ме­шо­ви­ти об­ ли­ци слов­ног сти­ла, али не сме­ју да при­па­да­ју ис­тој кла­си­фи­ ка­ци­ји. Та­ко се пре­по­ру­чу­је да се фон­то­ви из исте гру­пе (ан­ ти­ква) не ко­ри­сте за глав­ни текст (нпр. Bo­do­ni фонт), а фонт Ga­ra­mond из те исте гру­пе – за на­слов. На­су­прот то­ме, бо­ље је да се глав­ни текст пи­ше ан­ти­ква фон­то­ви­ма a на­сло­ви санс сер­фи­ма.265 Ка­кво ће­мо ре­ше­ње усво­ји­ти за­ви­си у мно­гим слу­ ча­је­ви­ма или од лич­ног уку­са, или пак од за­да­тих фор­ма­та, али се са ста­но­ви­шта кла­сич­ног књи­шког фон­та не пре­по­ру­ чу­ју ме­шо­ви­ти об­ли­ци слов­ног сти­ла исте гру­пе. 15. 2. Ре­че­нич­но огле­да­ло На са­мом стар­ту тре­ба уочи­ти раз­ли­ку из­ме­ђу: де­сне стра­ не Layout-а са не­пар­ним на­бра­ја­њем стра­ни­ца и де­сне стра­ не са пар­ним на­бра­ја­њем стра­ни­ца. Layout стра­ни­це мо­же би­ ти огле­дан или ко­пи­ран. Ве­ћи тек­сто­ви (књи­ге, ча­со­пи­си, ди­ плом­ски и се­ми­нар­ски ра­до­ви) мо­гу би­ти штам­па­ни јед­но­ стра­но (и пар­не и не­пар­не стра­ни­це штам­па­ју се на де­сну стра­ 265

За ова­кву ком­би­на­ци­ју мо­же се па­ра­диг­мат­ски ука­за­ти на књи­гу G. The­is­sen – A. Merz, Der hi­sto­rische Je­sus (в. го­ре 7. 5. 1.).

229

ни­цу Layout-a, док ле­ва стра­ни­ца оста­је пра­зна – Layout стра­ ни­це је ко­пи­ран), или обо­стра­но где се пар­не стра­ни­це штам­ па­ју на ле­вом де­лу Layout-a, а не­пар­не на де­сном (као код свих књи­га). На­спрам­не стра­ни­це пра­ви­мо по­мо­ћу од­го­ва­ра­ју­ћих мар­ги­на пре­сли­ка­них у огле­да­лу (engl. mir­ror mar­gins) – на тај на­чин дво­стра­но штам­па­не стра­не се ап­со­лут­но по­кла­па­ју (ду­ пло ма­ња по­тро­шња па­пи­ра). Код ко­пи­ра­ног Layout-a де­сна и ле­ва стра­на оста­ју иден­ тич­не. Не­до­ста­так овог по­ступ­ка је у ве­ћој по­тро­шњи па­пи­ ра, по­што је код јед­но­стра­ног штам­па­ња по­треб­на ду­пла ко­ ли­чи­на па­пи­ра. На­сло­ви за­гла­вља (глав­ни и до­њи ре­до­ви) слу­же да се ин­ фор­ма­ци­је ко­је се по­на­вља­ју ло­ци­ра­ју на гор­њем (he­a­der) или до­њем (fo­o­ter) за­гла­вљу Layout-а. Ово се од­но­си на на­бра­ја­ње стра­ни­ца, глав­не на­сло­ве и под­на­сло­ве. По­што се за глав­не и до­ње ре­до­ве мо­же пра­ви­ти раз­ли­ка из­ме­ђу де­сног и ле­вог Layout-a тре­ба и њих по­де­си­ти по по­де­ли пре­сли­ка­ног огле­ да­ла (engl. mir­ror mar­gins). Нај­о­чи­ти­ји при­мер има­мо у књи­ зи, где ле­ви на­слов за­гла­вља са­др­жи на­слов књи­ге са на­бра­ја­ њем пар­них стра­ни­ца, док де­сни на­слов за­гла­вља са­др­жи под­ на­слов са на­бра­ја­њем не­пар­них стра­ни­ца. При­мер при­ме­не: огле­да­ни Layout за па­ро­хиј­ска пи­сма, књи­ге, но­ви­не, се­ми­нар­ске ра­до­ве, ди­плом­ске ра­до­ве итд., та­ мо где се те­жи дво­стра­ном штам­па­њу; ко­пи­ра­ни Layout за јед­ но­стра­но штам­па­не се­ми­нар­ске ра­до­ве. 15. 3. Фор­ма­ти раз­ма­ка Под овим пој­мом се под­ра­зу­ме­ва­ју она фор­ма­ти­ра­ња ко­ја су се до ско­ро раз­ли­чи­то на­зи­ва­ла: фор­ма­тив­ни пред­ло­шци или ли­не­ал и сл.). Не по­сто­ји су­штин­ска раз­ли­ка: утвр­ђу­је се ка­ко у це­ло­сти тре­ба да из­гле­да на­пи­сан текст, тј. ко­ји раз­мак из­ме­ ђу сло­ва, ко­ји раз­мак (про­ред) из­ме­ђу ре­до­ва, ко­је та­бу­ла­тор­ ске раз­ма­ке тре­ба да са­др­жи је­дан до­ку­мент. Пред­ност овог на по­чет­ку уста­но­вље­ног и у то­ку пи­са­ња при­ме­ње­ног фор­ма­ ти­ра­ња се ла­ко уоча­ва: ако се на кра­ју ис­по­ста­ви да нпр. раз­ мак тре­ба да бу­де по­ве­ћан, до­вољ­но је да уне­се­мо ту про­ме­ 230

ну у цен­трал­но фор­ма­ти­ра­ни пред­ло­жак, а она се по­том бр­зо при­ме­њу­је на цео до­ку­мент. Та­ко се из­бе­га­ва му­ко­трп­но пре­ ли­ста­ва­ње це­лог ма­лог или ве­ли­ког до­ку­мен­та ко­ја из­и­ску­ је пу­но вре­ме­на. У овим по­де­ша­ва­њи­ма фор­ма­та пред­ло­шка (Layout-a), на­ла­зе се та­ко­ђе по­да­ци о из­бо­ру фон­та, сти­ла сло­ ва, њи­хо­ве ве­ли­чи­не, ко­ји се та­ко­ђе мо­гу бр­зо про­ме­ни­ти, ако се ис­по­ста­ви да по­ре­дак јед­ног нпр. ди­плом­ског ра­да ни­је са­ гла­сан са да­тим стил­ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма. На­да­ље тре­ба на­но­во пред­ста­ви­ти не­ке аспек­те и украт­ко опи­са­ти њи­хо­ву при­ме­ну. Раз­мак (про­ред) по пра­ви­лу, мо­же уна­пред да се утвр­ди (нпр. 1, 5 ви­ше од ви­си­не ку­гле) или да се флек­си­бил­но при­ла­ го­ди ви­си­ни сло­ва. Пре­по­ру­чу­је се оп­ци­ја уна­пред утвр­ђе­ног раз­ма­ка, да би се оне­мо­гу­ћи­ли на­гли ско­ко­ви у ви­си­ни раз­ма­ ка у глав­ном тек­сту, при­ли­ком упо­тре­бе, ре­ци­мо, не­ког је­вреј­ ског зна­ка, ко­ји има ви­шу ку­глу. Сва­ки флек­си­бил­но при­ла­го­ђе­ ни раз­мак оме­та чи­та­ње тек­ста. Пре­по­ру­чу­је се да се на­пра­ви ле­ви раз­мак (уву­чен пр­ви или сле­де­ћи ред) у до­њем за­гла­вљу (fo­o­ter-и) Layout-а стра­ни­це. У том слу­ча­ју сва­ки сле­де­ћи раз­ мак по­сле пр­вог на­сло­ва има­ће ту ка­рак­те­ри­сти­ку. Дру­ги при­ мер пре­по­зна­тљив је у фу­сно­та­ма: оне има­ју „ви­се­ћи“ раз­мак и број у екс­по­нен­ту, да би се лак­ше пре­по­зна­ли бро­је­ви фу­сно­та. Ко­нач­но, по­ме­ра­ње се че­сто од­но­си и на де­сну мар­ги­ну. 1 Јед­на уву­че­на фу­сно­та, чи­ји се пр­ви ред увла­чи од ле­ве стра­не. 1 Јед­на по­ме­ре­на фу­сно­та, чи­ји дру­ги ред је од ле­ва по­ме­рен на ле­вом та­бу­ла­то­ру. 1 Jед­на по­мер­на фу­сно­та, чи­ји дру­ги ред је од ле­ва по­­­ме­­­рен на ле­вом та­бу­ла­то­ру и са де­сне стра­не 14 тач­ки. При­ме­на: екс­кур­си, фу­сно­те, на­сло­ви гла­ва и по­гла­вља. 15. 4. Та­бу­ла­то­ри Код та­бу­ла­то­ра у осно­ви тре­ба раз­ли­ко­ва­ти ле­ве, де­сне, цен­ три­ра­не и де­ци­мал­не. Пр­ви чи­не да текст од та­бу­ла­то­ра те­че у прав­цу пи­са­ња (по пра­ви­лу са ле­ва на де­сно) по јед­ној вер­ 231

ти­кал­ној ис­пре­ки­да­ној ли­ни­ји. Де­сни та­бу­ла­тор омо­гу­ћа­ва да текст те­че на­су­прот прав­цу пи­са­ња (по пра­ви­лу са де­сна на ле­ во) по јед­ној вер­ти­кал­ној ис­пре­ки­да­ној ли­ни­ји. Цен­три­ра­ни та­бу­ла­тор усме­ра­ва текст у ис­тој ме­ри на ле­во и на де­сно. Ко­ нач­но, де­ци­мал­ни та­бу­ла­тор фор­ма­ти­ра текст све до де­ци­мал­ них зна­ко­ва за одва­ја­ње (тач­ка или за­пе­та), с де­сна на ле­во а иза де­ци­мал­них зна­ко­ва (тач­ка или за­пе­та) с ле­ва у де­сно. За­ јед­но са оп­ци­јом пу­них зна­ко­ва текст се по­мо­ћу сва­ког та­бу­ла­ то­ра озна­ча­ва раз­ли­чи­тим пу­ним зна­ко­ви­ма (тач­ка­ма, ис­пре­ ки­да­но).266 тест тест тест вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста ток те­ста ток те­ста ток те­ста ------------------------------------------------------------------------тест тест тест вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста ток теста ток теста ток теста ------------------------------------------------------------------------ тест тест тест вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста вер­зи­ја те­ста ток теста ток теста ток теста ------------------------------------------------------------------------ 2 0815 тест 5,30 10,60 10 4711 вер­зи­ја те­ста -,75 7,50 12 В6-А5 ток те­ста -,56 6,72

же се при­ме­њи­ва­ти код пра­вље­ња са­др­жа­ја, где на­сло­ви тре­ ба да на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин бу­ду од­мак­ну­ти од бро­је­ва стра­ ни­ца, или за ин­декс са ви­ше шпал­ти да би се из­бе­гле ве­ли­ке вер­ти­кал­не ли­ни­је одва­ја­ња и олак­ша­ло про­на­ла­же­ње по­треб­ них де­ло­ва тек­ста. По пра­ви­лу раз­ли­чи­ти та­бу­ла­тор­ни ре­до­ви мо­гу би­ти на­ чи­ње­ни на сли­чан на­чин као и раз­ма­ци. Та­ко је мо­гу­ће да се за фу­сно­те при­ме­не дру­ги та­бу­ла­то­ри не­го за основ­ни текст и на­сло­ве. Ови ин­ди­ви­ду­ал­ни та­бу­ла­тор­ни ре­до­ви се мо­гу и са­ чу­ва­ти под „фор­ма­ти раз­ма­ка“. У та­квом слу­ча­ју они мо­гу би­ ти при­до­да­ти дру­гим фор­ма­ти­ма раз­ма­ка, та­ко да нпр. фор­ мат раз­ма­ка за фу­сно­те исто­вре­ме­но са­др­жи ин­фор­ма­ци­је ко­ је спе­ци­фич­не та­бу­ла­тор­не ре­до­ве тре­ба при­ме­ни­ти. Про­ме­ на по­је­ди­них та­бу­ла­то­ра ко­ји се у основ­ном тек­сту фор­ми­ра­ ју је­дан на­су­прот дру­гом не­ће ути­ца­ти на по­зи­ци­о­ни­ра­ње фу­ сно­та у дну стра­ни­це, по­што оба фор­ма­та раз­ма­ка са­др­же раз­ ли­чи­те та­бу­лар­не ре­до­ве.

При­ме­ри при­ме­не: Та­бу­ла­то­ри се при­ме­њу­ју за та­бе­ле, фу­ сно­те у дну стра­ни­це (раз­мак на ле­во), ну­ме­ри­са­ње стра­ни­ца у за­гла­вљу спо­ља, у ра­чу­ни­ма итд. Оп­ци­ја пу­них зна­ко­ва мо­ 266 При­ме­ри ко­ји сле­де омо­го­ћа­ва­ју увид у кон­крет­на деј­ства: пр­ви слу­ чај по­ка­зу­је ле­ви та­бу­ла­тор, по­том де­сни, по­сле ко­га сле­ди цен­три­ра­ни. Че­ твр­ти при­мер је ком­би­на­ци­ја свих ва­ри­јан­ти, она­ко ка­ко се мо­гу про­ра­чу­ на­ти (ко­ли­чи­на, број чла­но­ва, озна­ка, по­је­ди­нач­но и укуп­но). Ис­пре­ки­да­не ли­ни­је су на­ста­ле у сва­ком слу­ча­ју уз по­моћ де­сног та­бу­ла­то­ра и оп­ци­је пу­ них зна­ко­ва.

232

233

INDEX NOMINUM Августин 77, 79, 102 Адам Г. (Adaam G.) 36 Ајнхорн Г. (Einchorn G.) 77, 79 Ајхолц Г. (Eichholz G.) 124, 127 Аланд Б. (Aland B.) 28, 32, 46, 5218, 5722, 61, 172177 Аланд К. (Aland K.) 28, 32, 33, 46, 50, 52, 53, 54, 172177 Амберг Е. Х. (Amberg E. H.) 41 Апулије 148 Барет Ц. К. (Barrett C. K.) 34, 160 Барт К. (Bart K.) 195-197 Барч Х. В. (Bartsch H. W.) 5319 Бауер У. (Bauer U.) 33 Бауер В. (Bauer W.) 32, 147, 157 Бауернфајнд О. (Bauernfeind O.) 31 Баур Ф. Кр. (Baur F. Ch.) 80 Беза Т. (Beza Th.) 57 Бекер Е. М. (Becker Е. М.) 111 Бекер Ј. (Becker J.) 34 Бенгел Ј. А. (Bengel J. A.) 49, 62 Бергер К. (Berger K.) 34, 36, 37, 68, 112, 122, 123, 136, 139, 142 Бетге Х. Г. (Bethge H. G.) 31 Билербек П. (Billerbeck P.) 35, 133122, 143134, 144135, 149140, 151, 183, 187196, 209, 212248 Безен В. (Bösen W.) 35 Белинг А. (Böhling A.) 31 Блас Ф. (Blass F.) 32

Борнкам Г. (Bornkamm G.) 111, 161, 166, 201 Борзе У. (Borse U.) 111 Боамар М. Е. (Boismard M. E.) 103 Браун Х. (Braun H.) 30, 151 Браун Р. Е. (Brown R. E.) 36 Броер И. (Broer I.) 36 Бул К. М. (Bull K. M.) 34 Бултман Р. (Bultmann R.) 19, 34, 37, 108, 109, 110, 111, 112, 115, 119, 121, 122, 125, 126, 130, 131, 139, 140, 157, 165, 197-200, 222256, 223257.258, 225 Бусе В. (Bousset W.) 34, 51, 151, 153, 156, 193 Вагнер Г. (Wagner G.) 156 Вајзер А (Weiser A.) 37 Вајнел Х. (Weinel H.) 36 Вајс Ј. (Weiss J.) 50, 153, 193 Вајсе Кр. Х. (Weisse Ch. H.) 80, 81 Валкер Р. (Walker R.) 162, 166 Вебер М. (Weber M.) 204 Вебер О. (Weber O.) 34 Веверс Г. А. (Wewers G. A.) 35 Ведер Х. (Weder H.) 37, 124, 127, 174181, 183 Ведербурн А. Ј. М. (Wedder­ burn A. J. M.) 34 Вејмаут Р. Ф. (Weymouth R. F.) 50 234

Велхаузен Ј. (Wellhausen J.) 109, 183 Венгст К. (Wengst K.) 29, 137 Вендланд П. (Wendland P.) 153, 156 Вернле Паул (Wernle Paul) 81, 8534, 8635 Веспазијан133 Вестерман К. (Westermann C.) 34 Весткот Б. Ф. (Westcott B. F.) 49, 50 Ветштајн Ј. Ј. (Wettstein J. J.) 5, 31, 55 Виа Д. О. (Via D. O.) 124, 127 Вик П. (Wick P.) 34 Вилке Кр. Г. (Wilke Ch. G.) 80, 81 Вилкенхаузер А. (Wilkenhaus­ er A.) 32, 62 Вилкенс У. (Wilkens U.) 156 Вишмајер О. (Wischmeyer O.) 183, 207 Волф К. (Wolff C.) 11184, 209 Вреде В. (Wrede W.) 153, 165, 165161, 193 Габлер Ј. Ф. (Gabler J. F.) 24, 26 Гадамер Х. Г. (Gadamer H. G.) 19, 183, 200-201 Геден А. С. (Geden A. S.) 33 Герг М. (Görg M.) 36 Гете Ј. В. ф. (Goethe J. W. v.) 148 Гизлер Ј. К. Л. (Giesler J. C. L.) Гиргензон К. (Girgensohn K.) 197223

Гитгеманс Е. (Güttgemanns E.) 11586 Гнилка Ј. (Gnilka J.) 34, 37, 166165 Гопелт Л. (Goppelt L.) 37, 186195 Грегори К. Р. (Gregory C. R.) 55 Гресман Х. (Gressmann H.) 34 Гривен Хајнрих (Greeven Hein­ rich) 29, 46, 54 Грисбах Ј. Ј. (Griesbach J. J.) 49, 80 Грундман В. (Grundmann W.) 35, 182190 Гулдер М. Д. (Goulder M. D.) 103, 104 Гункел Х. (Gunkel H.) 116, 118, 153, 154 Гутброд К. (Gutbrod K.) 34 Дајсман А. (Deissmann A.) 35, 152 Дебрунер А. (Debrunner A.) 32 Денис А. (Denis A.) 33 Дибелиус М. (Dibelius M.) 116, 118, 119, 120, 121, 12, 130, 134124, 139129, 140 Дикерсон Д. Ф. (Dickerson D. F.) 41 Диоген из Синопе 150 Дионисије Александријски 50 Дитрих А. (Dietrich A.) 133, 153 Добшиц Е. ф. (Dobschütz E. V.) 152, 204 Дод К. Х. (Dodd C. H.) 126, 173 Древерман Е. (Drewermann E.) 235

209-212 Дројзен Ј. Г. (Droysen J. G.) 27 Евсевије (Кесаријски) 22, 11589,186197 Егер В. (Egger W.) 36, 68, 142 Елигер В. (Elliger W.) 35 Епиктет 18, 30, 33, 11689, 159, 160 Епифаније (Кипарски) 158 Еразмо Ротердамски (Erasmus von Rotterdam) 48 Естјен Р. (Estienne R. [Stepha­ nus]) 48 Зеберг А. (Seeberg A.) 137 Зегбрек Ф. ф. (Segbroeck F. v.) 33 Зединг Т. (Söding Th.) 37, 142, 161, 166166, 183, 201, 202 237.238 Земелер С. (Semeler S.) 110 Землер Ј. С. (Semler J. S.) 24-25 Зибентал Х. ф. (Siebenthal H. v.) 33 Изер В. (Iser W.) 6623, 170 Иполит (Римски) 157 Иринеј (Лионски) 157 Исихије, еп. Александријски 51 Јеремиас Ј. (Jeremias J.) 35, 37, 9754, 124, 126, 130, 173 Јероним 51, 58 Јефрем Сирин 57, 58 Јилихер А. (Jülicher А.) 36, 7826, 95, 124, 126, 129115, 196 Јингел Е. (Jüngel E.) 124 Јован Касијан 188 236

Јонас Х. (Jonas H.) 157 Јосиф Флавије 31, 34, 148, 158 Јунг К. Г. (Jung C. G.) 209, 210, 127 Јустин (Мученик) 136 Кабиш Р. (Kabisch R.) 153 Кајзер У. У. (Kaiser U. U.) 31 Кајзер О. (Kaiser O.) 36 Каравидопулос Ј. (Karavidopu­ los J.) 28 Кауч Е. (Kautzsch E.) 30 Кеземан Е. (Käsemann E.) 157 Кел О. (Keel O.) 35, 36 Келер М. (Kähler M.) 217, 124, 217255 Кенен Л. (Coenen L.) 32 Кенјон Ф. Г. (Kenyon F. G.) 56 Кертелге К. (Kertelge K.) 37, 130, 132, 141 Кештер Х. (Köster H.) 36, 9548, 134 Кимел В. Г. (Kümmel W. G.) 23, 276, 30, 36, 37, 46, 11078, 111, 11792, 181187 Кипријан (Картагински) 58 Кирил Александријски 51 Кител Г. (Kittel G.) 32 Кихлер М. (Küchler M.) 35, 36 Клајбер В. (Klaiber W.) 35 Клаук Х.-Ј. (Klauck H.-J.) 35, 111, 124, 126103, 155149 Клемнц Х. (Clementz H.) 31 Климент Александријски 29, 34, 50, 102, 158 Клиш К. (Kliesch K.) 37

Клопенборг Ј. С. (Kloppenborg J. S.) 95, 89, 96 Кнопф Р. (Knopf R.) 36 Концелман Х. (H. Conzelmann) 34, 36, 37, 8738, 137, 162, 163160, 165 Копе Ј. В. (Kope J. V.) 78, 80 Кох Д.-А. (Koch D.-A.) 112, 130, 132 Крафт Х. (Kraft H.) 33, 34 Крамер В. (Kramer W.) 137 Кун К. Г. (Kuhn K. G.) 33, 128114, 143133, 144136 Лабан М. (Labahn M) 6 Лајполт Ј. (Leipoldt J.) 35 Лајзеганг Ј. (Leisegang J.) 34 Ланг Б. (Lang B.) 36, 41 Ланг М. (Lang M.) 6, 10974, 151 Лангбрантнер В. (Langbrandt­ ner W.) 157 Лахман К. (Lachman K.) 253, 49, 80 Лејк К. (Lake К.) 53, 56, 57 Лесинг Г. E. (Lessing G. E.) 24, 25, 77, 217 Лидел Х. Г. (Liddell H. G.) 32 Лидзбарски М. (Lidzbarski M.) 157156 Линдеман А. (Lindemann A.) 29, 36, 143133 Линеман Е. (Linnemann E.) 124, 126 Лирман Д. (Lührmann D.) 36, 89, 134, 145137 Лихтенбергер Х. (Lichtenber­

ger H.) 30 Лицман Х. (Lietzmann H.) 29, 36, 152 Лозе Е. (Lohse E.) 30, 35, 36, 37, 143133, 144136 Лојч М. (Leutzsch M.) 29 Ломејер Е. (Lohmeyer E.) 138, 141131, 165163, 179185, 203 Ломејер Л. (Lohmeyer L.) 179 Лукијан 148 Луст Ј. (Lust J.) 30 Лутер М. (Luther M.) 19, 48, 189-191 Луц У. (Luz U.) 162, 166 Мајер Г. (Mayer G.) 34 Мајер Ј. (Maier J.) 30, 35 Мајер Ј. П. (Meier J. P.) 166167 Мајерс Е. М. (Meyers E. M.) 36, 38 Мајзер М. (Maiser M.) 36 Малинa Б. Ј. (Malina B. J.) 203, 206 Марксен В. (Marxen W.) 161 Мартини С. М. (Martini S. M.) 28 Мекензи Ст. Л. (McKenzie St. L.) 36 Мерк О. (Merk O.) 36, 37, 76, 161, 183 Мерклајн Х. (Merklein H.) 35, 37 Мецгер М. (Metzger M.) 46, 4712, 4914, 5015, 5721, 62 Милар Ф. (Millar F.) 35 Минк Г. (Mink G.) 28 237

Михел О. (Michel O.) 31 Момзен Т. (Momzen T.) 27 Моргенталер Р. (Morgenthaler R.) 33, 76, 8332, 8533, 8636, 8942.43, 9044, 10570 Мулак Криста (Mulack Chris­ ta) 214 Мултон В. С. (Moulton W. S.) 33 Најринк Ф. (Neirynck F.) 33, 76, 8739, 89, 9045 Нестле Е. (Nestle E.) 28, 50 Нибур К. В. (Niebuhr K. W.) 36 Норт Р. (North R.) 41 Овербек Ф. (Overbeck F.) 117 Ориген 19, 50, 51, 63, 64, 65, 187-188 Папије Јерапољски 27, 11589, 117 Паулзен Х. (Paulsen H.) 29 Плиније Старији 158 Плутарх 31, 82 Поликарп (Смирнски) 29 Портер С. Е. (Porter S. E.) 37 Пројс Х. Д. (Preuss H. D.) 34 раби Акиба 149 раби Хилел 9, 184-185 Рајке Б. (Reicke B.) 104 Рајценштајн Р. (Reitzenstein R.) 151 Ралфс А. (Rahlfs A.) 29, 30, 193 Ранке Л. Ф. (Ranke L. F.) 27 Редпат Х. А. (Redpath H. A.) 33 Рекопф Ф (Rehkopf F.) 30, 32 Ренгштроф К. Х. (Rengstrof K. 238

H.) 34, 154147 Рикер П. (Ricoeur P.) 124 Рислер Р. (Riessler P.) 30 Ричл А. (Ritschl А.) 193 Робинсон Ј. М. (Robinson J. M.) 89, 94, 9548, 134 Ролоф Ј. (Roloff J.) 36, 37, 112, 113 Сато М. (Sato М.) 89, 95, 96, Скот Л. (Scott L.) 32 Стритер Б. Х. (Streeter B. H.) 51, 76 Тајсен Г. (Theissen G.) 131, 204, 205, 210 Татијан (Асирац) 58 Тацит 133 Тертулијан 158 Тили М. (Tilly M.) 31 Тизинг В. (Thüsing W.) 37 Тишендорф К. ф. (Tischendorf C. v.) 49, 50, 55, 56, 57 Тома из Харкела 59 Торнтон Ц. Ј. (Thornton C. J.) 34, 160 Трелч Е. (Troeltsch E.) 19, 153, 193-195, 204 Трилинг В. (Trilling W.) 162, 166, 172176, 181188 Фармер В. Р. (Farmer W. R.) 76, 102 Фашер Е. (Fascher E.) 36, 9547 Ферар В. Ф. (Ferrar W. F.) 53 Ферар В. Х (Ferrar W. H.) 57 Фермес Г. (Vermes G.) 35 Ферштер В. (Foerster W.) 31, 35

Филоксен 59 Филон Александријски 30, 34, 43, 158, 186 Филострат 31 Филхауер Ф. (Vielhauer Ph.) 36, 8637, 11895, 181187 Финеган Ј. (Finegan J.) 35 Фишер Ј. А. (Fischer J. A.) 29 Фишер К. М. (Fischer K. M.) 34, 36, 110, 11077, 11179 Флусер Д. (Flusser D.) 160159 Фрајне С. (Freyne S.) 36 Фридрих Г. (Friedrich G.) 32 Фрихтел У. (Früchtel U.) 33 Фројд С. (Freud S.) 210 Фуга Ф. (Vouga F.) 34, 11586, 177182 Фукс Е. (Fuks E.) 126 Функ Р. В. (Funk R. W.) 124, 127 Хазенштаб Р. (Hasenstab R.) 37 Хакер Г. (Haacker G.) 32, 36, 139129 Хајнес Ст. Р. (Haynes St. R.) 36 Хајнрики Г. (Heinrici G.) 152, 153 Хајтмилер В. (Heitmüller W.) 153, 154, 156 Халфелд Х. Г. (Halfeld H. G.) 78 Хан Ф. (Hahn F.) 37, 112, 123, 161 Харингтон Д. Ј. (Harrington D. J.) 41 Харлезворт Ј. Х. (Charleswort J. H.) 30, 34 Харнак А. ф. (Harnack A. v.)

4712, 89, 156, 204 Харниш В. (Harnisch W.) 124, 128 Хач Е. (Hatch E.) 33 Хегезип 117 Хенгел М. (Hengel M.) 76, 104, 134, 155149, 173180 Хердер Ј. Г. (Herder J. G.) 79, 117, 118 Хибнер Х. (Hübner H.) 37, 201, 202-203 Хике Т. (Hieke Th.) 33 Хименез, кардинал 48 Холцман Ј. Х. (Holtzmann J. H.) 81 Хорн Ф. В. (Horn F. W.) 37, 9753, 154145, 162 Хорсли Р. А. (Horsley R. A.) 36 Хорт Ф. Ј. (Hort F. J.) 49, 50, 51 Хофман Е. Г. (Hoffmann E. G.) 33 Хофман П. (Hoffmann P.) 33, 39 Хук А. (Huck A.) 16, 29, 54, 77, 63, 64, 65, 8130 Хумел Р. (Hummel R.) 162, 166 Цан Т. (Zahn Th.) 80 Цангенберг Ј. (Zangenberg J.) 35 Целер Д. (Zeller D.) 34, 130 Цимерман Х. (Zimmermann H.) 37 Шалит А. (Schalit A.) 34 Швајцер Е. (Schweizer E.) 166 Шелкле К. Х. (Schelkle K. H.) 37 239

Шенк В. (Schenk W.) 9755, 207 Шенке Л. (Schenke L.) 34, 130, 132, 161 Шенке Х. М. (Schenke H. M.) 31, 36, 110, 11077, 11179 Ширер Е. (Schürer E.) 35 Ширман Х. (Schürmann H.) 9551 Шислер-Фиоренца Е. (Schüssler Fiorenza E.) 213, 215 Шлајермахер Ф. Д. Е. (Schleir­ macher F. D. E.) 19, 78, 191-193, 217 Шлатер Адолф (Schlatter Ad­ olf ) 80 Шмит Ј. (Schmid J.) 32, 36, 46, 5016, 62, 76 Шмит К. Л.(Schmidt K. L.) 76, 112, 113, 119, 134, 165 Шмитхалс В. (Schmithals W.) 76, 110, 111, 132120, 139129, 157 Шмолер А. (Schmoller A.) 33 Шнајдер Г. (Schneider G.) 32 Шнајдер К. (Schneider C.) 156 Шнајдер Ф. (Schneider F.) 109, 177 Шнакенбург Р. (Schnakenburg R.) 37 Шнемелхер В. (Schneemelcher W.) 29, 34 Шнеле Удо (Schnelle Udо) 5, 6, 36, 11075, 151, 156153, 179184, 181187, 183, 224 Шотроф. Л. (Schottrof L.) 151, 157, 204, 213 240

Шраге В. (Schrage W.) 37 Штамбаух Ј. Е. (Stambaugh J. E.) 35, 204 Штарнге Ј. Ф. (Starnge J. F.) 36 Штелин О. (Stählin O.) 34 Штембергер Г. (Stemberger G.) 184192 Штојдел А. (Steudel A.) 30 Штор Г. Кр. (Storr G. Ch.) 80 Штрак Х. Л. (Strack H. L.) 35 Штраус Д. Ф. (Strauss D. F.) 80 Штрекер Г. (Strecker G.) 265, 32, 34, 37, 38, 76, 112, 135, 151, 161, 162, 165, 166, 180186, 193, 201 Штулмахер П. (Stuhlmacher P.) 37, 183, 201, 202 Шулц С. (Schulz S.) 37, 89, 95, 10771, 161

РЕГИСТАР БИБЛИЈСКИХ МЕСТА СТАРИ ЗАВЕТ

Пост 1 31  16 15  21 2 

133 186 186

Изл 13; 14  16; 17  23 20  34 

186 186 106 186

Бр 20 

186

Понз 14 1  25 4  32 5.19 

Ис 23 4  40 3  43 6  56 10.11  Јер 27 3  47 4  Јез 31 6 

64 106 149 149 64 64 129

Дан 4 12-21  129 Јл 13 48 

64

Зах 9 3 

64

149 187 149

Мал 3 1 

106

1Сам 17 43  21 1-7  24 15 

149 144 149

1Цар 14 11  16 4  21 24 

149 149 149

2Цар 4 31  8 13 

148 149

Пс 103 12 

129

Проп 9 4 

149

Мт 1 1-17  98 1 1–25 6  56, 56 1 1–2 23  82 1 18–2 23  120 1–2  98 3 1-6  106 3 1-12  17, 106 3 1-3  90 3 1–4 11  82 33  106 34  106 3 4-6  90 35  107 3 5-6  106 3 7-10  90, 107

Прем 18 4  149

НОВИ ЗАВЕТ

3 11.12  90, 107 3 13.16.17  90 3 16.17  107 4 1-11  90, 94, 96 4 12-25  82 4 17  106 4 23  82 5 1.3.4-5.6-10  90 5 3-12  97, 150 5 3-12.21.48  150 57  82 5 5.7-9.19.21-30.33.-37 97 5 13  94, 125 5 13б  82 5 14  125 5 15  92 5 18  94 5 25.26  93 5 29с  125 5 32  90, 94, 169 5 33-34  169 5 37  169 5 39б-41  90 5 42  90 5 44  90 5 45-47  90 5 48  90 5–7  103 6 2-8.16-18.  97 63  125 6 9-13  92, 160 6 9-15  108 6 19-21  93 6 22.23  92 6 25-33  93 241

6 24  94 6 25-34  108 6 34  121 7 1.2  90 7 3-5  91 76  97, 150 7 7.8  92 7 9-11  92 7 12  90 7 13  125 7 13.14  93 7 16-20  91 7 21  91 7 22.23  93 7 24-27  91, 98 7 28  91 8 1-4  82 8 5-13  109 8 5–10 13  91, 94 8 11-12  93 8 14-15  82 8 19.20  91 8 21.22  91 8 23-27  82 9 1-8  134 9 18-26  82 9 32-34  92 9 37.38  91 10  89 10 5-6;23  97 10 6  168 10 7  106 10 7-15  91 10 9-13  91 10 16  125 10 16а  91 10 19  93 10 23  93 242

10 24.25  91 10 26  93 10 27  93 10 28  93 10 30  125 10 29-31  93 10 32.33  93 10 34-36  93, 121 10 37-39  94 10 38с  90 10 39  125 10 40  92 10 42  82 11 1-6  94 11 2.3  91 11 4-6  91 11 5-6  121 11 7-9  91 11 10  91 11 11  91 11 12.13  94 11 16-19  91, 125 11 21.22  64 11 21-23  91 11 25-27  92 12 1  82, 87 12 1-8  87 12 3  87 12 4  87 12 8  88 12 5-7.11.12  98 12 9  93 12 11.12  94 12 22-30  92 12 25.26  92 12 27.28  92 12 29  92 12 30  92

12 31  172, 176 12 32  93 12 34б.35  91 12 38-39  92 12 40  92 12 41.42  92 12 43-45  89, 92 13 1-52  82 13 10-15  108 13 11-31  85 13 12  82, 90 13 16.17  92 13 24  129 13 24-30  98 13 25  114 13 31.32  93, 128 13 33  93 13 36-43  98, 126 13 44-46  98 13 47-50  99 13 51-52  99 13 52  169 14–20  82 14 28-31  99 15 14  91 15 21  63, 64 15 21-28  134 15 22  64 15 24  168 15 29-31  132 16 2.3  93 16 10сс  121 16 13-23  175 16 24  85, 90 17 20  94 17 24-27  99 18 1–19 1  83 18 4  94

18 7  94 18 8с  90 18 10  99 18 12-14  94, 134 18 15сс  169 18 15-(16-20)  99 18 15.21.22  94 18 23-25  99 19 9  90, 169 19 10-12  97, 99 19 17  86 19 28  94, 98 20 1-16  99 20 16  94 21 1–22 46  83 21 14-16  99 21 28-32  99 21 33-46  18, 171 21 34-36  175 21 43  169 22 1-10  94 22 1-14  175 22 6  97 23 1-39  83 23 4  92 23 6.7  92 23 12  94 23 13  93 23 23  92 23 25.26.  92 23 27.28  92 23 29-31  92 23 34  169 23 34-36  92 23 37-39  94 24–25  83 24 4-8  85 24 26  94

24 27  94, 125 24 28  94 24 37-39а  94 24 39б  94 24 40.41  94 24 43.44  93 24 45-51  93, 97 25 1-13  99 25 14-30  94, 98 25 29  90 25 31-46  99 26 1–27 66  83 26 52-53  99 27 3-10  99 27 19  99 27 24-25  99 27 51-53  99 27 62-66  99 28 1сс  213 28 1-20  83 28 2.3  99 28 9-10  99 28 11-15  99 28 16-20  99, 175 28 18-20  121 Мк 1 1-8  17, 106 1 1-13  82 1 1-6  106 1 1–8 26  72 12  60 1 2.7с.12с  97 1 4.7.14.38.45  133 13  106 14  106 15  106, 107 16  106, 107 17  107

1 7-8  107 1 8б  107 1 9-11  74 1 11  174 1 14  150 1 16-20  121 1 21  82 1 21-28  122 1 22  82 1 27  74 1 29-31  82, 88 1 40-45  82, 119 2 1-12 88, 119,131 24  86 25  74 2 12  74 2 15  86 2 17-21  25 2 18-22  119 2 23-28 18, 87,119, 121, 143, 144, 145 2 26  144 2 27  86, 87, 88 2 28  145 3 1-6 119, 121,131 34  121 36  145 3 7.10.15.18  107 3 7-12  83, 113 38  64, 133 3 13-19  82 3 14  133 3 15  74 3 19  83 3 20  83 3 20с  86 3 21-22  86 3 22-26.27-29  97 243

3 22-27  88 3 22-30  119 3 31-35  83 4  82 4 1-9  134 4 2.11.21.24  145 4 10-12  88, 108 4 13-20  126 4 21.22.24-25.30-32 97 4 25  82, 90, 125 4 26-29 18, 86, 87,  88, 125, 159, 160 4 30-32  17, 88,  128, 129 4 31a-32a  12 4 35-41 82, 88, 119 4 37-41  122 4 40  74 4 41  74 5 1-20  82, 87, 119 5 1-21  122 5 20  133 5 21-43  82, 119 5 27  88 5 34-36  74 5 43  133 6 1-6  83 67  74 6 7-11  82 6 7-13  89, 97 6 10  145 6 12  133 6 14-29  83 6 32-44  109 6 33  86 6 45-52  109, 122 6 45–8 26  84, 87 7 1-23  175 244

79  145 7 21-23  84 7 24 16, 62, 63, 64,  133 7 24-30  141 7 27-28  18, 148 7 27с  149 7 27пар  150 7 28  150 7 31  64 7 31-37  17, 86,  132, 133 8 1-10  84 8 11.12.34-35.38  97 8 14.15  84 8 21  145 8 22-26  86, 133 8 27–10 52  72 8 31  73 8 34с  90 8 34сс  69 91  69 9 1.31  145 9 2-10  88 95  150 97  174 99  133, 134 9 14-29 17, 72, 73,  74, 75 9 18  18, 148 9 19  88 9 21-24  86 9 29  86 9 31  73 9 35б  90 9 37.40.42.50  97 9 41  82 9 48  87

9 48с  86 9 49  86 9 50  82, 84 10 1  63, 64 10 8  86 10 10с.31  97 10 13-16  119, 121 10 32.34  73 10 43с  90 10 44  125 10 46-52  73 10 52  74 11 1-10  109 11 15-18  109 11 22с  97 11 25  121 12 1сс  175 12 1б-9  171 12 1-12  171 12 2б  173 12 2-5  171 12 12  175 12 13-17  134 12 37б-40  97 13 5-8  85 13 9.11.33-37  97 13 10  133 13 12  121 13 34-37  86 14 3-9  109 14 22-25  65 14 26  84 14 51-52  86 14 65  88 15 44  86, 87 15 44сс  88 16 1сс  213 16 4  90

Лк 11  78, 135 1–2  99 13  60, 107 1 1-4 105, 123,165 1 5–2 52  82, 120 1 46-55  138 1 67-79  134 1 68-79  138 21  169 2 41-52  134 3 1сс  169 3 1-17  17, 106 3 1–4 13  82 3 2-4  90 3 2-7 35Q  96 33  106, 107 3 7-9  90, 96, 107 3 10-14  97, 99, 107 3 11г.12  107 3 15-17  96, 107 3 15.16.17  90, 107 3 16в  107 3 16г.17  107 3 19-20  83 3 21-22  83, 90 3 23-38  99 4 1-13  90, 94 4 3.9  98 4 14–22 3  169 4 14–5 11  82 5 1-11  83 5 5-11  99 61  87 62  87 63  87 64  88 65  88

6 1-5  87 6 6-11  85 6 12.17.20.21.  90 6 12-16  83 6 14  85 6 17  64 6 17-19  83 6 20-23  97 6 20–8 3  83 6 22c  97 6 24-26  90, 97 6 27.28  90 6 29  90 6 30  90 6 31  90 6 32-35  90 6 36  90 6 37.38  90 6 39  91, 121 6 40  91 6 41.42  91 6 43.43  91 6 45  91 6 46  91 6 47-49  91 7 1а  91 7 (1б-6а)  91 7 1-10  94, 109 7 1–8 3  83 7 6б-10  91 7 11-17  99 7 18-20.21  91 7 18-23  94 7 22.23  91 7 24-26  91 7 27  91, 96 7 28  91 7 31-35  91, 97

7 35  98 7 36-38  214 7 36-50  99 8 1-3  99, 213 84  85 8 9-10  108 8 18  90 8 19-21  3 8 26-39  87 8 28  85 8 54  85 9 11  86 9 17-18  87 9 23  86 9 23с  90 9 42  73 9 51  84 9 51-56  99 9 51–13 21  84 9 51–18 14  84-85 9 51–19 27  84 9 57-60  96 9 57-68  91 9 57–10  96 9 59.60  91 9 61.62  91, 97 9 62  125 10 1  91 10 2  91 10 3  91 10 4-7  91 10 8-12  91 10 13-15  91 10 16  92, 114 10 18-20  100 10 21  98 10 21.22  92 10 22  96 245

10 23.24  92 10 25-37  134 10 29-37  100 10 30-37  125 10 32  60 10 38-42  100, 215 11 1. 2-4  92 11 2-4  108, 160 11 4  60 11 5-8  97, 100 11 9.10  92 11 11-13  92 11 14.15.16  92 11 16-29  92 11 17.18  92 11 19. 20  92 11 21.22  92 11 23  92 11 24-26  89, 92 11 27-28  100 11 29-32  97 11 30  92 11 31.32  92 11 31.49  98 11 33-35  92 11 39-51  96 11 39б-41  92 11 42  92 11 43  92 11 44  92 11 45.46  92 11 47.48  92 11 49-51  92, 97 11 52  93, 96 12 1  84 12 2  93 12 3  93 12 4.5  93 246

12 6.7  93 12 8.9  93 12 10  93 12 11.12  93 12 13-21  100 12 22-31  93, 108 12 33.34  93 12 35-37  100 12 35-38  93 12 39  90 12 39-40  93 12 42-46  93, 97 12 47-48  97, 100 12 49  100 12 49.50  93, 97 12 51-53  93 12 54-56  93, 100 12 57-59  93 13 1-9  100 13 10-17  100 13 18.19  93 13 18-19  93, 128 13 20.21  93 13 22  84 13 22–17 10  84 13 23-24  93 13 25-27  93 13 26-27  98 13 28.29  93 13 30  94 13 31-33  100 13 34c  97 13 34.35  94 14 1-6  100 14 5  94 14 7-14  100 14 11  94 14 15-24  94

14 25-27  94 14 27  90, 98 14 27Q  98 14 28-33  100 14 34  84 14 34.35  94 15 3-7  94 15 4-7  125 15 8-10  97, 100  101, 125 15 11-32  97, 100,  101, 125 16 1-12  100 16 13  94 16 14-15  100 16 16  94, 169 16 16-18  175 16 17  94, 96 16 18  94 16 19-31  100 16 21  150 17  96 17 1.2  94 17 3.4  94 17 5-6  94 17 7-10  97, 100 17 11  84 17 11-19  100 17 11–19 27  84 17 22.23  94 17 22-37  98 17 24  94 17 24.30  98 17 26.27  94 17 28(29).30(31)  94 17 33  90, 94 17 34.35  94 17 37б  94

18 1-8  100 18 3a  129 18 9-14  100 18 14  94 18 15  84 19 2-10  100 19 12-27 94, 96 19 26  90 19 28  84 19 28–21 4  84 19 39-44  100 21 5-36  84 21 8-11  85 22 1–23 56  84 22 17-20  65 22 28-30  94, 96 22 35-38  100 22 39  84 22 42.46  85 23 6-16  100 23 27-31  100 23 33  85 23 34.47  85 23 39-43  100 24 1сс  213 24 1-53  84 24 13-35  100 24 26  85 24 36-53  100 Јн 1 1.14  160 1 1-14а  157 1 1-18  65, 145 2 13-22  109 4 46-54  108, 109 5 1-9а.б.  108 61  108

6 1-13  109 6 2б  108 6 16-21  109 71  108 78  60 7 10  60 12 1-6  109 12 12-15  109 14–16  108 14 31  108, 109 15 1-17  109 18 1  108 18 31-33.37-38  55 19 17.20  172 20 1сс  213 20 30с  109 21 24  109 21 25  109 Дап 18  2 37  12 12  16 25  19 34  22 10 

169 107 105 138 60 107

Рим 1 3б-4а  138 1 17  189 1 18–3 20  178 3  191 3 20  178 3 21-26  178 3 23  178 3 21–8 39  178 3 25  138, 178, 179 4 1сс  220 4 3-8  185

4 25  51  5 14  5 9.10  11 12  5 15.17  6  6 3с  7  7 1-23  7 25б  8 22cc  10 9  12 11  15 31  16 7  16 23 

138 59 186 185 185 185 156 138 210 60 60 150 137 59 205 213 205

1Кор 1 14  1 16  1 26  1 30  2  24  3 4-18  6 2.3  6 11  7 21  84  9 9с  10 1сс  10 1cc.14cc  10 6.11  11 5  11 22с  11 22а  11 23a 

205 205 205 138 191 25 186 185 138 205 205 186 186 155 186 214 205 205 138 247

11 23-26  65 11 25  205 11 21с.33с  205 12 3  15 13 13  150 14 26  138 14 33б-35  213 15 1cc  66 , 155 15 3а  138 15 3б-5  135, 137 15 3сс  213 2Кор 1 1–2 13  1–9  2 13  2 14–6 13  2 14–7 4  3  37  3 17  4 13–12 6  6 14–7 1  7 2-4  75  7 5-16  8  10–13 

111 111 111 111 111 210 185 150 56 111 111 111 111 111 111

Гал 3 26-28  4 24  5 19-23 

138 186 139

Еф 1 3-14 

138

Фил 2 6-11 

138

248

32 

150

1Сол 12  1 9с  1 9б-10  2 13  4 13-18 

ВАНБИБЛИЈСКИ ТЕКСТОВИ

181 138 135 181 182

Сиб 3, 702  149

2Сол 13  2 1-12  22  2 13  2 3-12 

181 181 181 181 182

1Тим 2 11-14  3 16 

213 138

Јевр 14  5 7-10  9 14а  13 12 

8 138 56 172

Јак 2 21сс

220

1Пт 1 18-21 2 21-25 3 18-22 3 21-25

138 138 138 138

   

2Пт 2 22 

150

1Јн 5 7 

150

Отк 1 4 

60

Дидахи 1–6  11, 3  15, 3 

137 136 136

ПсСол 17, 27 

149

2Клим 8, 5  136 Епиктет дис. І  15, 7-8  159 Јустин Ап. І 66, 3 

136