Tržište i promet duvana i prerađevina od duvana

Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet

Seminarski rad : Tržište i promet poljoprivrednih proizvoda

Tema: Tržište i promet duvana i prerađevina od duvana

Zemun,decembar 2009.godine SADRŽAJ: 1

• Uvod..........................................................................................3 • I PROZVODNJA I PONUDA DUVANA.............................4 • 1. Osnovne karakteristike proizvodnje duvana u svetu.............4 • 2. Obim i dinamika proizvodnje duvana u Sribji......................4 • 3. Ponuda i organizacija prometa duvana u Srbiji.....................6 • II TRAŽNJA I POTROŠNJA DUVANA .............................7 • 1. Činioci tražnje i potrošnje duvana.........................................7 • 2. Obim i dinamika razvoja ukupne potrošnje duvana u Srbiji............................................................................................8 • 3. Projekcija proizvodnje i potrošnje duvana po stanovniku u Srbiji............................................................................................9 • III SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA........................10 • 1. Osnovne karakteristike prometa duvana u svetu.................10 • Obim, dinamika i bilans izvoza-uvoza duvana po zemljama namene odnosno porekla..............................................................10 • IV ZAKLJUČAK..................................................................12 • LITERATURA.......................................................................13

2

UVOD :

Duvan (Nikotiana) je naziv roda uglavnom zeljastih biljaka iz familije pomoćnica (Solanaceae), kao i najpoznatije vrste ovog roda Nicotiana tobacum (obični duvan), koja se sadi po čitavom svetu radi sakupljanja listova. Listovi se najčešće koriste za pušenje. Ime rodu je dato po prezimenu Žana Nikoa (fr. Jean Nicot),francuskog poslanika u Lisabonu, koji je poslao duvan u Francusku radi korišćenja u medicini. Areal roda obuhvata Severnu i Južnu Ameriku, južnopacifička ostrva, kao i delove Australije i Afrike. U rodu postoji oko 60 vrsta. Biljke iz roda duvana su najčešće jednogodišnje ili ređe višegodišnje zeljaste biljke, polužbunovi ili žbunovi, uspravog stabla, sa prostim i celim listovima. Pored pušenja duvan se i žvaće i ušmrkava. Duvan se koristi u farmaceutskoj industriji jer je bogat nikotinom. U svetu se proizvede oko 10 miliona tona duvana. Svetsko tržište obuhvata i sve proizvode od duvana kao što su: cigarete, cigare, duvan za lulu i druge.

3

I PROIZVODNJA I PONUDA DUVANA

Ponuda predstavlja ukupnu masu proizvoda, odnosno robe i usluga, na određenom tržištu i u određenom vremenskom razdoblju, po određenim cenama. Ponuda poljoprivrednih proizvoda se može podeliti na 5 kategorija: a) prema vremenu u kom se ponuda organizuje i posmatra; b) prema prostornoj obuhvatnosti ponude; c) prema obimu ukupne ponude; d) prema strukturi robnog fonda koji se nudi; e) prema izvorima ponude. U odnosu na redovne i stalne potrebe određenog tržišta ponuda može biti: a) dovoljna; b) suvišna ili suficitarna; c) nedovoljna ili deficitarna.

1. Osnovne karakteristike proizvodnje duvana u svetu

Duvan je vredna industrijska biljka koja ne iziskuje velike površine za svoj uzgoj, ali zato zahteva veliko angažovanje radne snage, a daje vrlo rentabilnu proizvodnju. Oko 1/3 ukupne svetske proizvodnje duvana se realizuje u Aziji i u SAD, a veliki proizvođači su i Brazil, ruska Federacija, Bugarska, Italija, Grčka i Turska. 2. Obim i dinamika proizvodnje duvana u Srbiji

U Srbiji se godišnje proizvede oko 19000 t duvana. U Srbiji se prilikom organizacije proizvodnje duvana sastavljaju posebni ugovori o proizvodnoj saradnji između preduzeća za obradu duvana i poljoprivrednih proizvođača. Ugovorima se utvrđuju obaveze i prava ovlašćenih preduzeća za otkup duvana i proizvođača ovih proizvoda. 4

Prilikom otkupa, postoji klasifikacija od 9 tipova duvana, 10 sorti i u kvalitetne klase od I do VI, s tim što buđavi duvan pripada VII klasi. Otkupom se obuhvata preko 92% godišnje proizvodnje, a 10% se, prema procenama, na nelegalan način proizvede i proda, tj. švercuje. Proizvodi od duvana Njihova proizvodnja i ponuda uslovljena je neposredno sa obimom, dinamikom, spoljnotrgovinskom razmenom, proizvodnjom reprodukcionog materijala i dr. faktorima. Pod državnom kontrolom se nalazi celokupna reprodukcija duvana i proizvodi od duvana. Veliki uticaj na položaj duvanske industriju imaju politika cena sirovina i gotovih proizvoda. Promet je dobro organizovan, a što se tiče spoljnotrgovinske razmene izvozi se fermentisan duvan, a uvozi se duvan za tzv. licencne cigarete. Takođe se na osnovu posebnih dozvola uvoze cigare i licencne cigarete. Potrošnja cigareta je slabo elastična u odnosu na cene, uočen je samo ultra kratak zastoj u tražnji posle svakog poskupljenja. Na domaćem tržištu cigarete sa filterom su gotovo potisle cigarete bez filtera.

Tabela 1. Proizvodnja duvana u Republici Srbiji Ukupna proizvodnja Godina t 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

1060 0 1413 1 1106 7 1658 6 1799 3 1150 0 1247 1 1133 6 1080 8 1113 6 1083 9

index (1998=100 ) 100 133 104 156 170 108 118 107 102 105 102

Ukupna proizvodnja cigareta kom 1246 8 1085 5 1326 4 1253 9 1424 7 1437 5 1510 7 1732 4 1826 7 2130 4 2087 3

index (1998=100) 100 87 106 100

Sektor Društveni t 10 4 17 2 13 1 19 3

100 165 126 185

t 1108 9 1395 9 1093 6 1639 3

index (1998=100)

Kg/ha

index (1998=100)

100

1337

100

126

1653

124

98

1146

86

148

1416

106

114

/

/

/

/

1623

121

115

/

/

/

/

1342

101

121

/

/

/

/

1588

118

139

/

/

/

/

1570

117

146

86

83

1072 2

97

1584

118

171

16 9

162

9967

90

1384

103

78

1075 8

97

1520

114

167

81

Izvor: Statistički godišnjak Srbije za odgovarajuće godine

5

index (1998=100)

Prinos

Privatni

Proizvodnja je do 2002. godine imala tendenciju rasta,a zatim se počela smanjivati tako da je na kraju posmatranog perioda zabeležena manja proizvodnja nego bazne godine. Treba naglasiti da dominantnu ulogu u proizvodnji ima privatni sektor. 3. Ponuda i organizacija prometa duvana u Srbij Proivodnja duvana u Srbiji nije zadovoljavajuća s obzirom na potrebe duvanske industrije. Zato se razlika uvozi, međutim kada bi se motivisali proizvođači taj problem bi bio rešen. Potrebno je ponovo uvesti subvencije za proizvođače duvana.

Tabela 2. Prodaja i otkup duvana u Republici Srbiji

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Ukupna prodaja i otkup index t (1998=100) 7060 100 4378 62 5829 82 6243 88 8007 113 6175 87 3711 52 7363 104 8009 113 6313 89

Državni sektor index t (1998=100) 66.4 100 87.7 132 30.3 45 52.1 78 82.2 124 17. 26 / / 7.4 11 0.9 0.1 / /

2008

6805

0.1

Stopa rasta

0.49%

Godina

96

-51%

0

% 0.9 2 0.5 0.8 1 0.4 / 0.1 0.01 / 0.000 1

Privatni sektor index t (1998=100) 6993 100 4290 61 5798 83 6191 89 8247 118 6158 88 / / 7290 104 8008 114 / / 6805

97

% 99.1 98 99.5 99.2 99 99.6 / 99.9 / / 99.999

-0.3%

Izvor: Statistički godišnjak Srbije za odgovarajuće godine

Što se tiče prodaje i otkupa duvana možemo konstatovati da je uglavnom bila konstantna uy nevelike oscilacije u pojedinim godinama. Takodje naglašeno već pomenuto dominantno učešće privatnog sektora.

Tabela 3. Tržišnost proizvodnje duvana u Republici Srbiji Učešće ukupnog otkupa Godine Stepen tržišnosti (%) ukupnoj proizvodnji (%) 1998 63 62.4 1999 31 30.36 2000 52.7 52.39 2001 37.6 37.33 2002 44.5 45.83 2003 53.6 53.55 2004 29.7 / 6

u

2005 2006 2007 2008

64.9 74.1 56.6 62.4

64.31 74.09 / 62.78 Izvor:Obračun autora

U odnosu na baznu godinu stepen tržišnosti je manji u poslednjoj godini, kao i učešće ukupnog otkupa u ukupnoj proizvodnji. Možemo zaključiti da se oko 50 %, tj. polovina proizvodnje iznosi i prodaje na tržištu.

II TRAŽNJA I POTROŠNJA DUVANA

1. Činioci tražnje i potrošnje duvana

Tražnja je osnovni element tržišta. Za njeno definisanje postoje različita shvatanja u zavisnosti od teorijskih sistema i postavki, ali sva shvatanja polaze od elemenata na osnovu kojih se određuje vrednost i cena. Tražnja se može izraziti kao količina robe koja se traži na tržištu, što se može izraziti kao ukupna društvena potreba za određenom vrstom robe ili celim robnim fondom. Podele tražnje: Sa gledišta broja učesnika: a) pojedinačna ili individualna b) ukupna ili agregatna druga podela: a) stvarna ili efektivna tražnja b) moguća ili potencijalna tražnja Treća podela: a) tražnja za potrošnim materijalnim dobrima i uslugama b) tražnja za sredstvima za reprodukciju

7

Potrošnjom se podrazumeva upotreba, odnosno korišćenje materijalnih dobara i usluga radi zadovoljavanja ljudskih potreba. Drugim rečima potrošnja je materijalizovan oblik ljudskih potreba. Vrste potrošnje: a) proizvodna b) neproizvodna (lična i zajednička) Potrošnja poljoprivrednih proizvoda deli se na ličnu i proizvodnu, prema subjektima potrošnje na naturalnu i tržišnu.

2. Obim i dinamika razvoja ukupne potrošnje duvana u Srbiji Tabela 4. Potrošnja duvana u Republici Srbiji Ukupna potrošnja Godine index 000t

(1998=100)

1998 1999 2000 2001 2002 2003

10.09 6.97 5.62 5.65 7.19 8.54

100 69 56 57 71 81

Potrošnja po stanovniku index kg

(1998=100)

1.328 0.918 0.743 0.749 0.956 1.138

100 69 56 57 72 86

Izvor:Bilten, anketa o potrošnji domaćinstava

Najveća ukupna potrošnja zabeležena je u prvoj godini, a po stanovniku u poslednjoj 2008oj godini. U 2000oj godini ukupna potrošnja se skoro za 50%smanjila u odnosu na bazni period, dok većih promena u potrošnji po stanovniku nemamo, sem pada u 1999oj ali od tada do 2008 manje su oscilacije.

Tabela 5. Globalni bilans ukupne proizvodnje i potrošnje duvana u Republici Srbiji Ukupna Godine Ukupna potrošnja t Bilans proizvodnja t 1998 11193 10.09 0.51 1999 14131 6.97 7.161 2000 11067 5.62 5.447 2001 16586 5.65 10.936 2002 17993 7.19 10.083 2003 11500 8.54 2.96 Izvor:Obračun autora

8

Najveći bilans zabeležen je u 2001. i 2002oj. Najmanji u 1998oj.Bilans nije bio negativan u datom periodu.

Cena je novčani izraz tržišne vrednosti robe, pod uslovom da se oblikuje slobodno u odnosima ponude i tražnje.

Tabela 6. Prosečne godišnje otkupne cene duvana i BDP u Republici Srbiji (od 2002 – 2008) Prosečne godišnje otkupne cene BDP Godine index index din/kg mil. din (1998=100)

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

15.04 24.35 58.7 68.81 72.38 57.04 71.39 88.66 117.71 120.18 /

100 162 390 458 481 379 475 589 783 799 /

(2002=100)

/ / / / 4464.5 4268.1 4165.6 4773.8 5314.0 5179.9 5160.4

/ / / / 100 96 93 107 119 116 116

Izvor: Statistički godišnjak Srbije za odgovarajuće godine www.webrzs.stat.gov.rs

Otkupne cene rastu konstantno što je opšti zaključak, međutim treba imati u vidu uticaj povećanja kupovne moći stanovništva na cene. Jedino u 2003oj imamo smanjenje cene u odnosu na prethodnu godinu. Porast cena uticao je i na konstantan porast BDP-a.

3. Projekcije proizvodnje i potrošnje duvana po stanovniku u Srbiji

9

proizvodnja duvana u Srbiji

2

god

y = -112.5x + 1072.4x + 11383 2 R = 0.3075

U narednom periodu očekuje se pad proizvodnje. U 2020-oj očekuje se da će proizvodnja biti -46230.

III SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA

1. Osnovne karakteristike prometa duvana u svetu Duvan se proizvodi u više od 100 zemalja sveta. Vodeći lider u proizvodnji duvana je Kina, a slede je SAD, Indija, Brazil, Turska, Zimbabve, Maldivi...Za proizvod duvana, cigarete, plaćaju se visoke akcize u svim zemljama. Sadašnje akcize u Srbiji su i nakon povećanja, najniže u Evropi, a čak su i u neposrednom okruženju do 4-5 veće u odnosu na naše akcize. Što nam omogućava nisku maloprodajnu cenu cigareta, proizvoda čija je potrošnja gotovo ne fleksibilna na cenovna pomeranja.

2. Obim, dinamika i bilans izvoza i uvoza duvana prema zemljama namene, odnosno porekla

10

2020

2019

2018

2017

2016

2015

2014

Poly. (proizvodnja duvana u Srbiji)

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

proizvodnja duvana u Srbiji

1998

25000 20000 15000 10000 5000 0 t -5000 -10000 -15000 -20000 -25000 -30000

Proizvodnja duvana u Srbiji ove godine manja je za 20% u odnosu na prethodnu 2008.godinu. Ove godine je na oko 4000ha proizvedeno 7300t duvana. Za četri fabrike duvana u zemlji potrebno je više od 20000t duvana, pa će ta razlika morati biti uvezena, kako je ukazano na zajedničkoj sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana. Proizvođači zahtevaju pomoć države, tj. subvencije.

Tabela 7. Izvoz duvana po zemljama namene Zemlje/ Godine

Stopa rasta

Količina (t)

1998 1999 BiH 540 1390 Rusija / / Bugarska / / Zemlje/ Index Index Godine 1998 1999 BiH 100 257 Rusija / / Bugarska / / Izvor: Statistika spoljne trgovine

2000 63 / / Index 2000 12 / /

2001 612 / / Index 2001 113 / /

2002 437 / 223 Index 2002 81 / 100

2003 / / / Index 2003 / / /

2004 / / / Index 2004 / / /

2005 128 77 / Index 2005 24 100 /

2006 139 673 / Index 2006 26 874 /

2007 32 1099 / Index 2007 6 1427 /

2008 48 1924 / Index 2008 9 2499 /

-23.5% 400%

Najveći izvoz smo ostvarili u susednoj zemlji Bosni i Hercegovini, najveći u 1999oj, a najmanji 2007.U Rusiju izvozimo od 2005 godine I to iz godine u godinu sve više. U Bugrsku smo izvezli duvan samo u 2002oj godini.

Tabela 8. Uvoz duvana po zemljama porekla Zemlje/ Godine

Stopa rasta

Količina (t)

1998 1999 Brazil / / Makedonij 812 685 a Amerika / / Zemlje/ Index Index Godine 1998 1999 Brazil / / Makedonija 100 84 Amerika / / Izvor: Statistika spoljne trgovine

2000 /

2001 97

2002 1426

2003 /

2004 /

2005 2007

2006 1941

2007 2113

2008 2259

6.1%

493

103

287

/

/

/

/

/

113

-17.9%

/ Index 2000 / 61 /

/ Index 2001 100 13 /

286 Index 2002 1470 35 100

/ Index 2003 / / /

/ Index 2004 / / /

330 Index 2005 2069 / 115

377 Index 2006 2001 / 132

474 Index 2007 2178 / 166

577 Index 2008 2329 14 202

14.8%

Najviše uvozimo duvan iz Brazila s konstantnim porastom iz godine u godinu. Takodje duvan uvozimo i iz susedne zemlje Makedonije, ali u periodu od 2003-2007 nismo uvozili. U poslednje 4 godine posmatranog perioda sve više uvozimo iz SAD-a. 2003 I 2004 godine nismo imali spoljnotrgovinsku razmenu.

11

Tabela 9. Bilans duvana u Republici Srbiji Godina Izvoz (t) Uvoz (t) 1998 3686.349 16940.48 1999 2516.433 6869.62 2000 855.799 7478.088 2001 1247.385 9588.789 2002 1407.745 8782.72 2003 2739.215 5556.647 2004 2815.819 5524.568 2005 35551.813 8801.670 2006 84329.178 9364.331 2007 92567.242 10103.072 2008 129308.169 9929.273

Saldo -13254.131 -4353.177 -6622.289 -8341.404 -7374.975 -2817.432 -2708.749 +26750143 +74964.847 +82464.17 +119378.896

SPUI (%) 21.76 36.63 11.44 13.01 16.03 49.3 50.97 403.92 900.54 916.23 1302.29

Izvor: Statistički godišnjak Srbije za odgovarajuće godine

Negativan saldo smo zabeležili od 1998-2005 godine, a od 2005. je pozitivan. Najveća stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 2008 godine, kada je izvoz bio13 puta veći od uvoza.

ZAKLJUČAK Što se tiče prometa duvana u svetu, smatra se da učestvuju gotovo sve zemlje sveta,što je posledica širenja navike pušenja i nastojanje gotovo svih zemalja da razviju sopstvenu industriju i preradu duvana. Moramo ipak pomenuti neke od najznačajnijih kompanija koje se bave proizvodnjom duvana. To su British American Tobacco, Phillip Morris itd. U većini zemalja se vode ozbiljne kampanje protiv pušenja zbog velikog narušavanja zdravlja koje pušenje prouzrokuje. Iz tog razloga je u zakonodavstvu mnogih zemalja usvojeno da se zabranjuje reklamiranje cigareta. Duvanska industrija se iz ovih razloga suočava sa ozbiljnim problemima. Jedan od velikih problema su i već pominjane akcize, koje još više opterešuju cenu proizvoda i čine ga neatraktivnijim. Što se tiče Srbije, proizvodnja varira iz godine u godinu iz jednostavnog razloga što podrška države u ovom sektoru proizvodnje nije konstantna. Kada bi podrška bila jača proizvodnja Srbije bi bila značajno veća, ali i u ovom pogledu možemo konstatovati veliku umešanost politike i tajkuna(vlasnika domaćih fabrika), kao i vlasnika duvanske industrije u Nišu i Vranju.

12

LITERATURA • Tržište i promet poljoprivrednih proizvoda, Milutin T.Djorović, Aleksandar M. Tomin, 2009 • Republički zavod za statistiku(Godišnjak za određene godine) • www.poljoprivreda.info • www.wikipedia.org • www.ekapija.com • www.fao.org

13

14