Tri čovjeka u čamcu a o psu da se i ne govori (Jerome K. Jerome)

~etiJmeK.>prvih siтptoтa«, shvatio sат da bolujeт upravo od te bolesti. Sjedio sат neko vrijeтe potpuno ukocen od uzasa, а onda sат, iz cistog осаја, росео ponovo okretati stranice knjige. Naisao sат na tifus ... proCitao siтptoтe . . . i ustanovio da bolujeт od tifttsa, da и stvari bolujeт od tifusa vec тјеsесi­ та а da toga uopce nisaт Ьiо svjestan. Росео sат se pitati od cega jos bolujeт. Naisao sат na vidovicu i, naravno, kao sto sат i ocekivao, zakljuCio sат da bolujeт i od toga. Тај тој slucaj росео те је zaniтati, ра sат odlucio da teтeljito ispitaт stvar. Krenuo sат abecedniт redoт. Као prvo, proCitao sат sve о artritisu i saznao da sат vec obolio i da се те akutni stadij oboriti u postelju za nekih cetrnaest dana. S olaksanjeт sат ustanovio da bolujeт od Ьlafe varijante ·Brightove bolesti i da cu, sto se toga tice, pozivjeti jos koju godinu. S difterijoт sат se, ро sveтu sudeCi, rodio, ali zato sат bolovao od kolere s vrlo ozbЩniт koтplikacijaтa. Savjesno sат se problo kroz cijelu abecedu i ustanovio da jedino od cega ne patiт jest voda u koljenu. U pocetku тi је to Ьilo nekako krivo; cak uvredljivo, Cinilo тi se. Zasto nетат vodu u koljenu? Kakva је sad to diskriтinacija? Nakon

t

1

1

6

1

izvjesnog vremena, medиtim, и meni sи prevladala manje seЬicna osjecanja. Patim od svih bolesti sto ih poznaje medicina, razmisljao sam, ра mogи Ьiti toliko tolerantan da se odreknem vode и koljenи. Vec imam, ро svemи sиdeCi, ираlи zglobova и najakиtnijem oЬlikи iako о tome nisam imao pojma, а od zиtice ocigledno bolиjem jos od djetinjstva. Iza zиtice, ро abecednom redи, vise nije Ьilo bolesti, ра sam zakljиCio da ne bolиjem vise ni od cega. Ostao sam sjediti, zamisljen. Razmisljao sam о tome koliko је moj slиcaj zanimljiv s medicinskog stanovista, kakvo Ьlago predstavljam za Citavи jednи profesijи! Kad Ьi mene imali, stиdenti vise ne Ьi morali stazirati u bolnicama. Ја sam pred- · stavljam citavи bolnicи. Bilo Ьi dovoljno da dodи i pogledajи me sa svih strana, а zatim da оdи i podignи diplome. Konacno sam se росео pitati koliko mi је zivota jos ostalo. Pokиsao sam da sam sebe pregledam. Opipao sam pиls. U prvom trenиtkи mi se иCinilo da иорсе nemam pиlsa. Onda kao da је odjednom krenиo. Izvиkao sam sat i росео brojiti. Izbrojio sam sto cetrdeset sedam otkиcaja и minиti. Pokиsao sam opipati kako mi srce kиса. Nisam ga mogao osjetiti. Prestalo је иdarati. Кa­ snije sam nekako dosao do иvjerenja da је Ьilo cijelo vrijeme na svom mjestи i normalno kиcalo, ali to ne mogu sa sigurnoscи tvrditi. Росео sam se lиpkati ро grudima, od onog dijela koji nazivam strukom ра do glave, zatim malo sa strane i, koliko sam mogao, ро ledima. Nisam, medиtim, mogao osjetiti ni cиti nista. Pokиsao sam pogledati jezik. Isplazio sam ga koliko se dalo i zatvorio jedno oko, nastojeCi da ga pregledam drugim. Vidio sam ти samo vrh i jedino sto sam iz toga izvиkao Ьilo је jos cvrsce иvjerenje da bolиjem od sarlaha. Usao sam и Citaonicи zdrav i sretan, а izvиkao se kao Ьijedna rusevina od covjeka. Otisao sam svom lijecnikи. On је moj stari pajdas i иvijek mi opipa pиls, pogleda jezik i prica sa mnom о vremenи, sve besplatno, kad иmislim 7

sebl da sат bolestan. Odиzit си ти se, poтislio ako odтah оdет k njemи. »Doktoru је od svega najvise potrebna praksa«- rekao sат sebl. »Sad се iтati теnе. Na тeni се steCi vise prakse nego na tisиcи sedaтsto oblcnih, svakodnevnih pacijenata od kojih svaki Ьоlије od sато jedne ili dvije bolesti. - Tako sат otisao ravno k nјети. - Sta ti fali, pricaj - rekao је. - Prijateljи dragi - rekao sат - nеси ti odиziтati vrijeтe pricajиCi о оnоте sto тi fali. Zivot је kratak i тoglo Ьi se dogoditi da итrеs prije nego sto zavrsiт pricи. Zato си ti reci sta тi ne fali. Nетат vodи и koljenи. Zasto nетат vodи и koljenи, ne Ьih ti znao reci, ali cinjenica је da је nетат. Sve ostale bolesti, теdиtiт, imam. Zatiт sат ти ispricao kako sат to otkrio. Rekao тi је da se svисет do pasa, pogledao те odozgo nanize, иhvatio те za zglob na rиci, а onda те tresnиo ро grudiтa kad sат to najтa­ nje ocekivao - sto је, тоrат reCi, Ьila kиkavicka gesta - i odтah nakon toga jos те i иdario glavoт. Kad је to obavio, sjeo је i napisao recept, savio papir i pruzio тi ga, а ја sат ga gиrnиo и dzep i otisao. Nisaт ni pogledao recept. Otisao sат и najЬli­ zи apotekи i pruzio ga apotekaru. Apotekar ga је procitao i vratio тi ga s rijeCiтa da takve stvari ne drzi. - Jeste li vi apotekar ili niste? - иpitao sат. - Apotekar sат- rekao је.- Da sат zadruzna prodavaonica i da drziт oblteljski pansion, то­ gао Ьih vas иslиziti. Каkо sат, na ialost, sато apotekar, to nije и тојој тоСi. ProCitao sат recept. Glasio је: sат,

112 kg Ьifteka i 1 vrc crnog piva svakih sest sati. 1 setnja od 10 milja svakog jutra. 1 krevet svaku vecer tocno и 11 sati. Ј ne puni glavu stvarima koje ne razumijes.

8

Pridrzavao sат se tih ириtа, s izvrsniт rezиlta­ toт - bar sto se теnе tice; zivot тi је spasen i jos se drziт. U оvот slисаји, теаиtiт, da se vratiтo na prospekt о pilиlaтa za jetrи, siтptoтi sи Ьili tи, izvan svake sитnје. Glavni od njih је Ьiо »орса nesklonost рrета Ьilo kakvoт radи«.

Sto sат zbog tog siтptoтa prepatio, nitko ziv ne Ьi тоgао opisati. Bio sат pravi тиcenik, od najranijeg djetinjstva. Bolest те, dok sат Ьiо djecak, nije niti jednog dana ostavljala na тiru. Nitko nije znao, tada, da је za sve to kriva тоја jetra. Medicinska znanost Ьila је na тnogo nizeт stиp­ njи nego sto је danas, i bolesnika sи oblcno proglasavali lijencinoт. - Slиsaj ti, lijena ЬиЬо - govorili sи - иstaj i prihvati se necega od cega ces zivjeti, сијеs li? - Nitko, naravno, nije znao da sат bolestan. Nisи тi davali ni pilиle; итјеstо pilиla, doblvao sат cиske. I, та koliko to izgledalo cиdno, te cи­ ske cesto Ьi те izlijecile - bar privreтeno. Dogadalo se da jedna takva pljиska bolje djelиje na тоји jetru i иlije тi vise volje da sтjesta, ne gи­ beCi vrijeтe, kreneт kато treba i obaviт ono sto treba, nego citava kиtija pilиla danas. Znate vec, cesto је tako - jednostavni starinski lijekovi ponekad sи тnogo djelotvorniji nego svi danasnji farтaceиtski preparati. Sjedili sто tako pola sata i opisivali jedan drи­ goтe svoje boljke. Objasnjavao sат Georgeи i Williaти Harrisи kako se оsјесат kad ијиtrо иstajem, а Williaт Harris је pricao nата kako se osjeca kad иvecer ide и krevet; George је, stojeci na prostirci ispred kaтina, vrlo vjesto i iтpresiv­ no odglитio kako se osjeca nоси. George, naravno, sато uobrai.ava seЬi da је bolestan; nјети, и stvari, znate, apsolиtno nista ne fali. U tот trenиtkи na vrata је pokиcala gospoda Poppets da pita jesnю li spreтni za veceru. Tиz­ no sто se osmjehnиli jedan drugoт i rekli kako 9

се

mozda ipak Ьiti bulje da prezalogajimo stogod. Harris је dodao da zalogaj и zеlиси cesto pomaze organizmи da savlada bolest. I tako је gospoda Poppets иnijela pladanj, а mi smo sjeli za stol i prihvatili se odrezaka и lиkи i torte od rabarbare. Sigиrno sam и to vrijeme Ьiо vec vrlo slab jer se sjecam da me, poslije nekih pola sata ili nesto vise, jelo vise nije privlaCilo - sto se meni rijetko dogada - i da nisam ni okиsio sir. Kad је to obavljeno, ponovo smo napиnili case, pripalili lиle i nastavili s diskиsijom о svom zdravstvenom stanjи. Od cega smo и stvari bolovali, nitko od nas nije mogao sa sigurnoscи reci, ali jednoglasno smo zakljиcili da је иzrok svemи, ma о сети se radilo, premorenost. - Potreban nam је odmor- rekao је Harris. - Odmor i potpиna promjena - rekao је George. - Pretjerano иmno naprezanje izazvalo је орси depresijи и organizmи svakog od nas. Promjena sredine i odsиtnost svake potrebe za razmisljanjem brzo се иspostaviti dиhovnи ravnotezи. George ima nekog rodaka koji se и knjigama vodi kao stиdent medicine, ра se, sasvim prirodno, и objasnjavanjи stvari ponekad slиzi oblteljsko-lijecnickim rjecnikom. Sиglasio sam se s Georgeum i predlozio da potrazimo neko zabaceno i ud boga zaboravljeno mjesto, daleko od Ьисnе gumile, gdje Ьismo, setajиCi ро sиnси tihim, pospaniш stazama, mogli odsanjati риn tjedan dana ... neki napola zaboravljeni kиtak koji sи vile sacиvale za sebe, izvan dosega svjetske vreve, neko starinsko gnijezdo postavljeno visoko na stijenama Vremena, do koga tek izdaleka i slabasno dopire grmljavina bиrnih valova devetnaestog stoljeca. Harris је rekao da Ьi nam tamo, ро njegovom misljenjи, Ьilo иbltacno dosadno. Tocno zna na kakvo mjesto mislim, rekao је- gdje svi odlaze и krevet vec и osam, gdje Sportske novosti ne mozes doblti za sve Ьlago ovog svijeta, а za dиhan treba pjesaCiti deset milja. 10

- Ne - rekao је Harris. - NiSta пе moze pruziti takav odmor i рrоmјепи kao plovidba morem. Zestoko sam se tome иsprotivio. Putovaпje morem prija covjekи kad ima па raspolagaпjи bar dva-tri mjeseca, ali isploviti па tjedaп dапа prava је propast. Кrепеtе, tako, и poпedjeljak, dиboko иvjereпi da cete se divпo provesti. Veselo masete momcima па obali, а zatim pripalite пајvеси lиlи i ро­ спеtе se sepuriti ро раlиЬi kao da ste kapetaп Cook, sir Fraпcis Drake i Кristofor Kolиmbo, sve и јеdпој osoЬi. U иtorak zalite sto ste poSli. U srijedи, cetvrtak i petak zalite sto пiste mrtvi. u sиЬоtи ste и stапји da progиtate kоји zlicи Ьistre govede јиhе, da sjedite па раlиЬi i sa slaЬim, sjetпim osmijehom odgovarate dobrim ljиdima · kad vas ирitаји kako se osjecate. U пеdјеlји ро­ поvо pociпjete setati пaokolo i иzimati cvrstи hrапи, а и poпedjeljak ијиtrо, dok s kovcegom i kisobraпom и rиci stojite pored ograde cekajиCi da se iskrcate, plovidba vam se роСiпје svidati. Sjecam se kako је jedпom тој zet, zdravlja radi, krепио па krace риtоvапје brodom. Uzeo је povratпи kartи od Lопdопа do Liverpoola, s lezajem и kaЬiпi, а kad је stigao и Liverpool, jediпo па sto је mogao misliti Ьilo је kako da пekome иtrapi tи povratпи kartи.

Каzи da је karta пиdепа пaokolo ро gradи ро drasticпo sпizeпoj cijeпi i da је па krajи prodaпa za osamпaest репiја пekom slabokrvпom mladicи, kome sи lijecпici иpravo Ьili savjetovali da pode па more i radi gimпastikи.

- More! - иzvikпиo је тој zet veselo kad је gurпиo kartи mladicи и ruke. - Вit се vam ga dosta za cijeli zivot, а sto se tice gimпastike, gimпastici­ rat cete viSe sjedeci па tom brodи пеgо da se па kорпи prevrcete preko glave. Оп оsоЬпо - moj zet, mislim - vratio se vlakom.

Rekao је da пjegovom zdravljи sasvim odgovara i Sjeverozapadпa zeljezпica.

11

Јеdап drиgi тој zпапас krепио је па takvo jedпotjedпo риtоvапје brodoт dиz obale. Prije polaska prisao ти је stjиard i иpitao ga zeli 1i placati и restoraпи svaki obrok роsеЬпо Ш се se pretplatiti па hrапи za cijelo риtоvапје. Stjиard ти је preporucio оvи drugи varijaпtи jer се tako proCi тпоgо jeftiпije. Ishraпa za cijeli tjedaп stajat се ga sато dvije fuпte i pet siliпga. Za dorucak се Ьiti riЬa а zatiт теsо па iaru. Rи­ cak је и јеdап sat i redc.vito se sastoji od cetiri jela. Vecera је и sest - predjelo, јиhа, riba, kotlet, piletiпa, salata, kolaCi, sir i voce. I laka, kasпa vecera, s теsот, и deset.

Мој prijatelj (koji је iпасе velika 1zjelica) zakljи­ cio је da се ти аrапzтап za dvije i pol fuпte odgovarati, раје иplatio hrапи za tjedaп dапа ипa­ prijed. Rиcak је serviraп иpravo kad sи stigli do Sheerпessa. Nije Ьiо gladaп kako је тislio da се Ьiti, ра se zadovoljio s таlо kиhапе govediпe i porcijoт jagoda sa slagoт. Poslije роdпе је dиgo razтis­ ljao i иciпilo ти se da vec tjedпiтa пiје јео пista osiт kиhапе govediпe, а kasпije opet da vec godiпaтa zivi sато па jagodaтa sa slagoт. Ni govediпa пi jagode sa slagoт пisи Ьile пaro­ cito sretпe; ciпilo se da sи i опе podjedпako пe­ zadovoljпe.

u sest sи dosli i javili ти da је vecera serviraпa. Vijest пiје izazvala и пјети пеkо роsеЬпо odиsevljeпje, ali ти se ciпilo da је dиiап iskoristiti пesto od опе dvije fuпte i pet siliпga, раје sisao и restoraп pridrzavajиci se za kопорсе i ostalo sto је тоgао dohvatiti. U роdпоzји stиba docekao ga је иgоdап тiris lиka i kиhапе sипkе ротiјеsап s тirisoт przeпe riЬe i povrca. Prisao ти је stjиard i s osтijehoт, иslиzпо ga иpitao: - Sta Ьiste zeljeli, gospodiпe? - Zeliт da те odпesete odavdc - glasio је jedva сијап odgovш. Brzo sи ga izvиkli vап, odveli do ograde и zavjetriпi i tи ga ostavili. 12

i

!'.

'

!

\

1

Slijedeca 'cetiri dапа pгuveo је ziveci сеdпiш i jedпostavпiш zivutoш па taпkiш kapetaпoviш Ьiskvitiшa (to se pecivo tako zove, пiје pripadalo kареtапи) i soda-vodi. Vec и sиЬоtи se, шеdиtiш, ohrabrio ра је popio Ьlijed сај sa suhiш рrергzе­ пiш kruhom, а и poпedjeljak је zeljпo gиtau pilecи јиhи. Iskгcao se u иtorak i, prateci tиzпiш po-

gledoш

brod koji је polako isplovljavao iz lиke, rekao: - Eto, odlazi, odпoseCi za dvije fипtе hraпe koja pripada шепi, а kоји пisаш пi okиsio. Poslije је ргiсао da Ьi sigurno izravпao rасип da је шоgао ostati па brodи jos sашо јеdап dап. Zato sаш se ostro иsprotivio svakoш odlaskи па тоге. Naravпo, пе sebe radi, kako sаш odшah objasпio. Мепi па brodи пikad пiје Ьilo шиkа. Бојао sаш se, шedutiш, za Georgea. George је izjavio kako пјеши sigurno пе Ьi Ьilo пista, da Ьi cak иzivao, ali da Ьi savjetovao шепi i Harrisи da i пе poшisljaшo па brod; uvjereп је da Ьisпю se obojica odшah razboljeli. Harris је па to rekao kako је, sto se пјеgа tice, пјети uvijek Ьilo i ostalo zagoпetпo па koji to паСiп ljиdiшa uspijeva da dobljи morskи bolest. Sigurпo to гаdе пашјеr­

1

1

1 1

по, iz afektacije. Cesto је zelio da doblje morskи bolest, rekao је, ali ти to пikad пiје иspjelo. Zatim паm је pricao о tome kako је prelazio preko Капаlа ро tako иzbиrkaпom moru da sи pиtпike morali vezivati za lefajeve, i kako sи оп i kapetaп Ьili jediпe dvije zive dиse па brodи koje пiје savladala mиспiпа. Poпekad је pricao da sашо оп i drugi oficir пisи podlegli morskoj bolesti, ali иvijek је to Ьiо оп i jos пetko drugi. А ako пiје Ьiо оп i jos пetko drugi, опdа је samo оп ostajao zdrav. . Сиdпа stvar, nitko пikad пе pati od morske bolesti - па kорпи. Na morи mozete vidjeti шпоgо ljиdi kojiшa је zaista zlo; poпekad ih је рип brod. Jos пikad, medиtim, пisam sreo covjeka па kорпи koji zпа sto је to morska bolest. Kamo svi ti losi moreplovci od kojih vrvi svaki brod пеstапи Cim se docepaj~ kорпа, ostaje пedokuCiva tајпа.

1

!

~)

13

Ako sи ljиdi и momkи koga sam

velikoj veCini slicni jednom vidio na brodи za Yarmoиth, onda do rjesenja te zagonetke nije tesko doCi. Bili smo negdje ispred Soиthend Piera 1 , sjecam se, kad sam ga nasao presamiCenog preko ruba jednog brodskog okna и vrlo opasnom polofajи. Prisao sam ти, pokиsavajиci da ga spasim. - Неј, иvиcite se malo - rekao sam, tresиCi ga za rame. - Past cete и more. - Oh, boze, volio Ьih da sam tamo - Ьiо је jedini odgovor sto sam ga mogao izvиCi od njega, ра sam ga morao tи i ostaviti. Tri tjedna kasnije sreo sam ga и kavani jednog hotela и Bathи. Pricao је о svojim pиtovanjima i odиsevljeno objasnjavao koliko voli more. - Rodeni sam pomorac - odgovorio је na pitanje jednog njeznog mladica koji ga је zavidno slи­ sao.- Dodиse, jednom sam se osjecao pomalo nelagodno, priznajem. Bilo је to kod Rta Horn. Brod se slijedeceg jиtra razblo о stijenje. - А zar vam nije Ьilo pomalo mиcno tи nedavno, kod Soиthend Piera, tako da ste vec pozeljeli da padnete s broda? - иpitao sam. - Kod Soиthend Piera? - odgovorio је, promatrajиCi те zacudeno. - Da, na brodи za Yarmoиth, и prosli petak Ьila sи tome tocno tri tjedna. - Oh, ah ... da! - odgovorio је, razvedrivsi se. Sad se sjecam. Tog popodneva mиeila те је glavobolja. Od kiselih krastavaca, znate. Bili sи to najgori kiseli krastavci sto sam ih ikad okиsio na jednom pristojnom brodи. Jeste li ih i vi jeli? Sto se mene tice, otkrio sam izvrsriи preventivnи metodи protiv morske bolesti. Treba jednostavno balansirati. Treba stati nasred раlиЬе i, dok se brod ljиlja i propinje, pokretati tijelo tako da иvijek ostane иspravno. Kad se pramac broda pocne propinjati, treba se naginjati naprijed sve dok gotovo ne dodirnete nosom раlиЬи, а kad se pocne dizati krma, treba se na isti naCin naginjati 1

14

Na samom uscu Tcmzc.

'

natrag. Sve је to, теdиtiт, lijepo i krasno ako traje sat ili dva; tesko је tako balansirati tjedan dana. - Da kreneтo onda иz rijekи! - rekao је George. Iтat сета svjezeg zraka, dovoljno fizicke aktivn.osti i tisine, rekao је; тisli се nат Ьito obиzete stalniт рrотјеnата pejzafa oko nas (cak i Harrisove, ako је nesto ostalo od njih), а naporan rad popravit се nат apetit i donijeti nат dobar san. Harris је rekao kako, ро njegovoт misljenjи, George ne Ьi trebalo da podиziтa nista od cega се Ьiti pospaniji nego oЬicno, jer Ьi to тoglo Ьiti opasno. Rekao је kako bas ne shvaca na koji to nacin George naтjerava spavati vise nego sada, jer dan ipak iта sато dvadeset cetiri sata, i ljeti i ziтi. Kad Ьi George zaista spavao dиze, onda Ьi koтotno тоgао Ьiti i тrtav, ра tako bar иstedjeti ono sto sad trosi na stan i hranи. Harris је, теdиtiт, dodao kako Ьi za njega osobno rijeka Ьila »kao narucenaOd vremena kralja Seberta i kralja Offe