Treci srpski ustanak 1941 Djeneral Mihailovic i Njegovo Delo Knj2 Sergije Zivanovic

ЂЕНЕРАЛ МИХАИЛОВИЋ И ЊЕГОВО ДЕЈ10

Пешадиски потпуковник Сергије М. Живановић

ТРЕЖИ СРПСКИ УСТАНАК

1941

КЊИГА ДРУГА

—

1962

—

Прештампаваље делова дозвољено само уз навођење извора.

С А Д Р Ж A J Страна I ДЕО КОМУКИСТИЧКА ПАРТИЈА Ј5Т0СЛАВИЈЕ Претече к о м у н и з м а ...................................................................

1

Комунистички М а н и ф е с т .......................................................

2

Париска К о м у н а ........................................................................

6

Владимир Иљич - Уљанов звани Л е њ и н ........................

8

Јосиф Висарионовић - С т а љ и н ........................................... 14 Коминтерн и И нф орм биро........................................................ 15 Развијање комунизма у Ј у г о е л а в и ји ................................... 16 Став Комунистичке партије Југославије пре 22 јуна 1941

27

Став Комунистичке партије Југославије после 22 јуна 1941

31

Почетак пролетерске револуције у Србији — 7 јули 1941

34

Одлазак Тита из Б е о г р а д а .......................................................34 Прво заседање Главног штаба партизанских одреда Југос л а в и ј е ...........................................................................................35 Методе партизанског политичко - војничког рада . . .

36

II ДЕО ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИИ НОКРЕТ “ЗБОР” О Димитрију Љотићу и његовим и д е ј а м а ........................ 39 Формирање групе око “Отаџбине”

.

.

. . . .

Оснивање Југословенског Народног Покрета “Збор” . Идеологија “Збора”

..................................................................

.

43

.

43 47

Образовање Српске Добровољачке К о м ан д е........................48 Однос “Збора” према Покрету пуковника Михаиловића

.

49

III ДЕО ТРЕТгИ СРПСКИ УСТАНАК Почетна с и т у а ц и ја .......................................................................52 Избијање у с т а н к а .................................................................... 59 IV ДЕО НЕМАЧКА КАЗНЕИА ЕКСПЕДИЦИЈА — ПРВИ ДЕО Б о р б е ............................................................................................... 63 Ситуација код немачких трупа у С р б и ј и ........................ 80 Почехне операције немачке казнене експедиције:

.

.

88

ДогађајИ на правцу: Ужице - Пожега - Чачак - Краљево: У ж и ц е ................................................................... 90 П о ж е г а ..................................................................93 Четнички напад на Ч а ч а к .............................. 94 Опсада К р а љ е в а .................................................105 Догађаји на правцу: Шабац - пл. Цер - пл. Иверак - р. Јадар - Ваљево: Опсада Ш а п ц а ...................................................... 131 Борбе на пл. Церу и пл. Иверку

. . . .

142

Борбе на р. Ј а д р у ...........................................148 Опсада В а љ е в а ......................................................159

I ДЕО КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ А. — ПРЕТЕЧЕ КОМУНИЗМА. Према ономе што се у широком смислу тог појма сматра комунизам, његове лојаве и почетци могу се померати кроз столећа. Комунисти присвајају за себе све напредне писце и филозофе кроз векове, налазе своје претке у далеким побуњеницима и устанцима и тако прокламују међу своје претече чак и Спартакуса, који је побунио робове у Риму и две године успешно се борио против римских легиона бачевих против њега све док 71 године пре Христа није убијен на падинама Везува. Зар се немачки комунистички пучисти у Берлину, одмах после свршетка Првог светског рата, нису називали СПАРТАКИСТИМА? Још су мутнији почетци комунизма, управо комунистичког погледа на свет у области филозофије. Зна се да је немачки филозоф Хегел (1770-1831) инспирисао творца данашњег комунизма Карла Маркса. Хегелова “Феноменологија духа”, која оцртава општу историју л.удске савести, била је обилно искоришћена од Маркса и служила му је за формирање његове дијалектике. Али извесни комунистички писци виде почетке формирања ДИЈАЛЕКТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛИЗМА још у мисли грчких филозофа и то нарочито код Хераклита из Ефеза (576-480 пре Хр.) који је био носилац идеја грчке јонеке филозофске школе. Неки социјални историчари виде у догађајима Француске револуције (1789-1799), у њеном чисто хаотичном терору, у њеним паролама о праву човека на слободу и једнакост, прве манифестације комунизма. Међутим комунизам је пре све друго него слобода, јер ни у једном политичком режиму слобода човека није тако ограничена као у комунистичком, те је сада постала формула да се каже за оне који су побегли из комунистичких земаља да су “изабрали слободу”. Што се тиче једнакости, нигде се владајућа класа — комунистичка — није тако издвојила од остале непривилеговане масе и нигде неједнакост — осим у беди — није већа него онде где се комунизам дочепао власти. За време саме Франдуске револуције, поред оних који су се својим терором и масовним убијањем свих који не мисле као

2 они, ставили међу претече модерних комунистичких вођа — као што су то били амбициозни Луј де Саинт - Жуст, мрачни Жан Паул Марат, организатор страховитих септембарских покоља 1793, поред толиких других из т. зв. Комитета народног спаса, —■ манифестовао се и један идејни претеча комунизма. To је француски револуционар Франсоа-Емил Бабеуф (1760-1797), који је створио доктрину БАБУВИЗАМ врло сличну данашњем комунизму. Он је напао недостатке у цшвевима Француске револуције, захтевао је да се њен програм политичких слобода и једнакости прошири и на економску слободу и једнакост са правом на рад и на поделу добити. Чувена француска ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА, изгласана од револуционарне конституирајуће Скупштине у ноћи 4 августа 1789 предвиђала је једнакост политичку и социјалну, док је економска не само била ненаглашена већ се прокламовало поштоваље личне својине што је било озакоњавање великих богастава, сасвим противно схватањима Бабеуфа. Он је са својим присталидама хтео да намегне и Франдуској и Европи евоју декларацију и економске слободе и једнакости. Да би спровео свој револуционарни програм, Бабеуф је организовао заверу против тадашње францЈтке владе познате у иеторији под именом ДИРЕКТОИРЕ (1795-1799) да би преотео власт и дао социјалистичко уређење Француској. Завера је била откривена и Бабеуф са ваше својих присталица осуђен на смрт. Поведен на губилиште да буде гиљотиран, он се сам пробо ножем. Али све то су били мутни почетци покушаја да се униште средњевековне друштвене неједнакости и неправде и да се народима да један државни и друштвени снстем достојнији човека, какав су нарочито проповедали француски мислиоци и писци непосредно пред Француску револуцију, познати под именом ЕНЦИКЛОПЕДИСТЕ, међу којима су светски познати филозоф Денис Дидерот (1713-1784), писац Франсоа-Марие Ароует, назван Волтер (1694 - 1778), филозоф Жан д’ Алемберт (17171783), Ш арл барон де Монтескје И 689-1755) и писац Жан Ж. Русо (1712-1778). Они су својим за тадашње прилике и појмове револуционарним схватањима припремили д ј ^х о в н о терен за Француску револуцију и инспирисали многе њене тековине, али њихове идеје о хуманости и достојанству човека, њихово че-сто сентиментално и романтичарско гледање на свет, далеко је од сваке паралелности са комунизмом и у теорији и у пракси. Б. — КОМУНИСТИЧКИ МАНИФЕСТ. Марксизам се појавио са “модерним друштвом, са великом индустријом и индустриским пролетеријатом” вели француски комунистички писац Хенри Лефебре 1). Али мало дал>е овај писац додаје:

3 “Марксизам се не интересује за пролетеријат у колико је он елаб (то оетаје за људе “доброчннигеље”, за извесне утопиете . . . ) већ баш у колико је он једна снага . . . Једном речју марксизам види у пролетеријату своје постојање и своју могућност.” Другим речима пролетеријат је само једно оруђе за носиоце марксизма да би преко њега дошли до власти. На овој бази је комунизам стварно и рођен са немачким социјалистичким политичарем и филозофом Карлом Марксом (1818-1883), по коме је и дато име комунизму: МАРКСИЗАМ. У маркеизам он је унео узете идеје о класи од Гизоа, Сен Симоново супростављање феудалном систему индустрије (1802), појам о “вишку вредности” од Рикарда ( “Профит”) и о комунизму од Мозеса Хеса. Тек је француека Комуна (1871) популарисала име комунизма, иако је сам Маркс назвао своју политичку доктрину комунизмом, а њене поборвике комунистима. Званичан акт рођења данашњег комунизма је “Комунистички манифест” који су Карло Маркс и његов најближи сарадник и потом наследник идејни, немачки социјалиста Фридрих Енгелс (1820-1895) написали као програм партије по налогу једног тајног међународног удружења радника, које се називало “Савез комуниста” и које је на своме конгресу у Лондону у новембру 1847 одлучило да изађе у јавност и у отворену акцију. Маркс и Енгелс су написали “Комунистички манифест” у новембру и децембру 1847, тако да је он био одмах објављен на немачком језику. После немачких и француских издања “Комунистички манифеет” објављен је на енглеском у “Ред Републикан” у 1850, док се руско издање појавило тек 1860, када је руски револуционар Михајло Бакуњин (1814-1876), један од вођа I Интернационале створене од Маркса, превео на руски и штампао Манифест у штампарији Колокол. Друго руско издање “Комуниетичког манифеста” у преводу чувене руске револудионарке Вере Засулич изашло је у Женеви 1882, али је већ у међувремену овај буквар комунистичке револуције посејао своје плодове по Западу, а у првом реду у Француској. Јер шта садржи у основи “Комунистички манифест” ? Њ егов сутворац Енгелс написао је у једном каснијем његовом издању у 1883 у Лондону у предговору ову синтезу Марксовог и свог дела: “Основна идеја која се провлачи кроз Манифест је, да економска производња и социјално разликовање људи које неиз-

4 бежно у свакој епоси историје произлази из ње, чине основу политичке и интелектуалне историје те епохе. Тако је (од како је укинута бивша заједничка својина земље) цела историја била само историја борбе класа, борбе између класа експлоатисаних и оних који експлоатишу, оних који су вођени и оних који воде . . . најзад је та борба дошла сада у једну фазу у којој експлоатисана и подјармљена класа (пролетеријат) не може више да се ослободи од класе која је експлоатише и угњетава а да у исто време не ослободи и цело друштво од сваке експлоатације, од сваког угњетавања и од сваке борбе класа.” Ове речи данас звуче као горка иронија када се зна и види какве је резултате и какво експлоатисање и угњетавање људи донео комунизам који се већ 40 година спроводи у пракси над једним великим делом света, имајући свој извор баш у овом (као и другим) Марксовом и Енгелсовом делу. Главна идеја водиља “Комуниетичког манифеста” је обаран>е дотадашњег друштвеног система насилним путем, уништење буржоазије и завођење диктатуре пролетеријата. Ево најважнијих делова тог Манифеста: “Непосредни цил. за комунисте је исти као и за све друге странке пролетеријата: образовање пролетеријата у класу, обарање грађанске владавине, освајање политичке власти од стране пролетеријата” (параграф 34). “Комунистима се још пребацује да хоће да униште отаџбин,у, народност”. “Радници немају отаџбину. He може им се узети оно што немају. Без сумње пролетеријат треба пре свега да освоји политичку власт, да се наметне као суверена народна класа и у том смислу он је једино још везан за народност. Али он то није у смислу грађанском . . . ” “У колико се укине експлоатисање човека од човека, експлоатисање народа од народа биће такође укинуто” (параграф 49). “Комунистичка револуција биће потпуно кидање са традиционалним режимом својина. И шта је онда чудно ако она повуче и потпуно кидање са традиционалшш идејама” (параграф 51). Међу тим “традидионалним идејама” Маркс и Енгелс се нарочито обарају на породицу и веле: “Грађанска породица исчезнуће, то није потребно ни да се каже, са свим њеним закључцима који је допуњавају, и обоје ће исчезнути заједно са капиталом” (параграф 46).

5 Те своје прве основе комунисгичког гледања на свет, на породицу, на морал, на религију Маркс и Енгелс су обрадили у њиховом ранијем заједничком делу “Света породица” и “Немачка идеологија”, али ти су погледи били још доста нејасно изражени. Борбени поклич је дат у Манифесту. У последњем 78 параграфу свог дела Маркс и Енгелс изјављују: “ЈЕДНОМ РЕЧЈУ, КОМУНИСТЕ У СВИМА ЗЕМЉАМА ПОМОЋИ ЋЕ РЕВОЛУЦИОНАР.НЕ ПОКРЕТЕ ПРОТИВ ПОСТОЈЕЋЕГ ДРУШТВЕНОГ И ПОЛИТИЧКОГ ПОРЕТКА . . . “КОМУНИСТИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ НЕДОСТОЈНО ЊИХ ДА СКРИВАЈУ СВОЈА МИШЉЕЊА И СВОЈЕ НАМЕРЕ. 0,НИ ЈАВНО ИЗЈАВЉУЈУ ДА СЕ ЊИХОВИ ПРОЈЕКТИ МОГУ ОСТВАРИТИ САМО НАСИДНИМ РУШЕЊЕМ ЦЕЛОГ ТРАДИЦИОНАЛНОГ СОЦИЈАЛНОГ ПОРЕТКА. НЕКА ДРХТЕ ВЛАДАЈУЋЕ КЛАСЕ ПРЕД МОГУЋНОШЋУ ЈЕДНЕ КОМУНИСТИЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ! ПРОЛЕТЕРИ 'НЕМАЈУ ШТА ТУ ДА ИЗГУБЕ ОСИМ СВОЈЕ ОКОВЕ. А ИМАЈУ ДА ДОБИЈУ ЦЕО СВЕТ.” “ПРОЛЕТЕРИ СВИЈУ ЗЕМАЉА УЈЕДЦНИТЕ СЕ!” Овај борбени поклич који је Маркс узео од Карла Шапера, а који га је први пут употребио 1847, постао је парола коју сви комунисти и дан данас понављају. На покрете из 1848 “Комунистички манифест” није имао никаквог утицаја, јер су они имали битно либерално-национални карактер и били уперени против апсолутистичких режима. Сви ти покрети завршили су се поразом и владајућа каста која је изборила победу, успела је, да поцепа револуционарне снаге и да средњи сталеж потчини себи. Успеси се приписују сељачком сталежу. Али ти покрети су били полазна тачка научног социјализма — те године је започео да ступа на политичко поприште модерни раднички социјалистички покрет — Маркса и Енгелса и, из њихових пораза они су извукли поуке за будуће револуције. На Париску комуну 1871, Манифест је имао непосредан утицај са свима својим негативним последицама, јер је проповедао насиље и рушење свега што је као друштвени и државни поредак постојало. Бољшевичка револуција 1917 произашла је такође директно из Марксовог и Енгелсовог учења. Маркс је још из Лондона писао Енгелсу: “Код наредне револуције, Русија ће се пријатељски придружити устаницима”. Ова мисао потекла је опет из 1848, јер су војске састављене из сељачког сталежа тукле револуције у тој години. Учење Маркса и Енгелса, Лењшг је применио у пракси.

Маркс је био жестоки атеиста и још у младим годинама отпочео је своје нападе на хришћанство исто онако жестоко као што је нападао и постојећи државни и друштвени поредак. Базе за своју антиверску борбу Маркс је нашао у књизи “Суштина хришћанства” од немачког филозофа Лудвиг Андреае Фојербах (1804-1872), који се одвојио од Хегелове филозофије и потражио своје посебне путеве. Тај је пут изабрао и Маркс али уневши и своје револуционарно гледање и рушилачки елан. Фојербах претставља кључ за разумевање динамике Марксове теорије. Отмар Шпан је дао следећи суд о Марксовој критици Хегелове филозофије: “Маркс стварно није ништа научио од Хегела . . . Маркс није ни један једини принцип свога учења сам развио него све . . . што су његови претходници постигли у критици онога што постоји.” 2) После француске револуције у фебруару 1848, Маркс је дошао у Келн где је стао на чело “'Новог рајнског лисга (Neue Rheinische Zeitung) и на његовим страницама позивао немачки народ у револуциоиарну борбу против пруске политике и немачког друштвеног поретка. Због тих његових чланака лист је забрањен а Маркс избачен из редакције као уредник. Затим су Маркс и Енгелс створили у Лондону 1864 Прву Интернационалу на челу које је стајао Маркс. Тек тада су Марксови и Енгелсови списи стекли ширу популарност. Па и тада марксизам је имао да се бори против других противника, као што је био Анархизам и није постигао потпуно победу све до оснивања Друге социјалиетичке интернационале 1889. О стварању Прве интернационале сам Енгелс пише у једном од каснијих издања “Комунистичког манифеста” — пошто се је Прва интернационала растурила: “Али 28 септембра 1864, пролетери који су дошли из већине западно европских земаља окупили су се да створе, “славне успомене”. Свакако Интернационала није живела дуже од де~ вет година. Али вечни савез пролетера свих земаља који је она основала остао је жив.” В. — ПАРИСКА КОМУНА. После пораза Француске у рату са Немачком 1870/71, и пошто је после заробљавања Наполеона III на Седану, прокламована Француска република, чим су пруске трупе биле напустиле француску престоницу, коју је централизација Француске учинила кљ.учем земље, избио је у Паризу револуционарни преврат познат под именом Париска комуна која је била прокламована 18 марта 1871. Француска влада којој је на челу био историчар и државник Адолф Тијерс,

7 позукла се заједно са војском у Версаљ, док је Париз остао потпуно у рукама револуционара, који су почели са убијањем грађанског становннштва. После двомесечних уличних борби трупе редовне француске владе из Версаља угушиле су овај револуционарни покрет коначно 28 маја 1871 и завеле закониту власт. Париска комуна је била први покушај једне “соција.листичке реггублике”, и она кије имала изразито маркспстичко обележје (у врховном телу Комуне налазио се свега један марксиста —■ Франкел). Маркс се никако није слагао са идејном и тактичком непрецизношћ.у овог социјалистичког покрета, али заједно са њим доживео је нови пораз. Тек када је Комуна била угушена он је узео да је брани и то из чисто тактичкс-политичких разлога. Последица пропасти Париске комуне, повећање противника марксизма у Европи међу којима су били социјалисти свнх врста: прудониети, ласаловци, бакуаисти, прогив којих су се Маркс и Енгеле жестоко борили, отежали су a потом и онемогућили даљи рад Прве интернационале. Широке масе нису' прихватиле идеје Маркса и Енгелса. На Хашком конгресу 1872 било је решено да се седиште Извршног савета Интернацконале пренесе у Сједињене Државе Америке (да би на тај качин спречно бакутвисте к остале анархпсте да се дочепају истог), где у ствари Савет није развио никакву акгивност л на Конгресу у Филаделфији. 1876, одлучио је да распусти Интернационалу. Године 1867 Маркс је издао прву кљигу свога главнога и светски познатог дела “Капитал”, док су друге две књиге остале у рукопису и недовршене. После његове смрти, Енгелс је довршко другу и трећу књигу “Капитала”, тако да је он стварно заједничко дело Маркса и Енгелса. Године 1875 Маркс је издао своје дело “Критика Готског програма” у коме је формулисао свој најважнији став о прелазном периоду у диктатуру пролетеријата и о двема фазама социјалиеткчког друштса: соцпјалкзму и комунизмз’. О самоме Карлу Марксу Михајло Бакуљин је оставио поразну карактерисгику, а у архизи берлинске главне полициске управе сачувано је ово мишљење о Марксу из 1853, онда када је био најактивнији у самој Немачкој: “Маркс је врло лукав, псшучен и закопчан. Као партиски вођа он ревносно бди над својим аз’торитетом; у односу према својим политичккм противкицкма и супарнкцима он је осветољубив и неумољив; он не остаје миран све док их не уншпти. Главне црте његовог карактера су безгранично часхољубље и

s жеђ за влашћу. .Негледајући на комунистичку једнакост, коју је унео у свој програм, он је алсолутни господар у својој партији. Ово је истина; он све ради сам, он једини командује и не трпи ни најмањег противл>ења. Прави тајни циљ његових тежњи је увек један исти: постати јединим немачким револуционарним вођом, апсолутно повлашћеним и без супарника.” Као што се из ове немачке полициске карактеристике види Маркс је показивао тачно оне особине које су од њега. са деговим учењем прихватили и сви следећи комунистички руководиоци, карактеристике и Лењина и Стаљина и Хрушчова и Тита, да се задржимо само на овој четворици, су потпуно подударне са оним најнегативнијим Марксовим, које су изгледа неизбежне за сваког комунистичког вођу, где се не бирају сретства да би се власт дочепала. Г. — ВЛАДИМИР ИЉИЧ - УЉАНОВ ЗВАНИ ЛЕЊИН. Друга Интернационала је основана на конгресу у Паризу 1889 од социјал демократских странака, које су заступале принципе марксизма и шириле еоцијал демократски покрет. 'До краја свога живота, 1895, Енгелс је био главни идејни савегник и инспиратор Интернационале. Комунистичка партија бол.шевика произишла је из Руске Социјал Демократске Радничке Партије, у коју су се сјединиле две битне марксистичке тенденције, тако звани “легални” и револуционарни марксисти. Фузија је извршена у Минску 1898. Али њен први Централни комитет од девет чланова је одмах ухапшен. Званично рођен у Енглеској, ширен у Немачкој и Француској, комунизам је са почетком XX века добио као главни терен за свој развитак Русију. Једно име је почело све чешће и чешће да се појављује у ралорту руске тајне полиције Охране: Владимир Уљанов. Син инспектора основних школа, Владимир Уљанов је рођен 1870 у Симбирску Русију и већ је у средњој школи постао ревносан читалац Марксових дела и занемарујући школу одао се револуционарној пропаганди. Његова је репутација већ у 19 његовој години била таква да, када се 1889, завршивши гимназију, обратио молбом министру просвете да добије место у државној служби, министар је на маргинама молбе написао: “Одбија се. To је једна одвратна индивидуа.” Ухапшен је 1896 због револуционарне агитације. Уљанов је послат у прогонство на три године у Сибир. Чим се вратио у слободу још више се бацио у револуционарну акцију, прикривајући је

9 што је боље могао и полазећи у иностранство да оданде летцима, листовима и списима засипа Русију. У децембру 1900 покренуо је свој лиет “Искра” са мотом “Из искре ће избити пламен.” Лист је штампан прво у Минхену па у Лондону и тајно слат у Русију. Баш у то време руска дирекција безбедности добила је из Париза један извештај свога повереника: “Сазнајем да Уљанов и компанија намеравају да ускоро организују један велики конгрес социјал - демократа свих тенденција у Русији, да би пренели борбу са терена чисто економског на терен политички.” Шеф безбедноети Москве, Зубатов, један од најбољих и најинтелигентнијих руских полицајаца тог доба, упутио је на сснову овог извештаја и других које је имао о Уљанову поводом појаве “Искре” почетком 1900, један акт министарству1 полиције у коме је предлагао: “Учиниће се добро да се похапеи цела та скупштина, и како ће улога Уљанова и других бити потпуно утврђена, пожељно би било да се хитно отсече та глава револуционарног тела . . . Хапсећи присталице политичке мањег значаја ми само олакшавамо њихову пропаганду, Једна одважна мера предузета против руководиоца дала би, по моме мишљењу, одличан резултат. У толико пре што данас не постојн нико значајнији од Уљанова у револуцији.” Да је послушан савет овог далековидног шефа полиције ни Русија ни цео свет не би прошао нити сада пролазио кроз тешка искушења која су сва последица бољшевичке револуције к°ја је у главном дело Лењиново. 30 јула 1903 отворен је Други конгрес Руске социјал-демократске радничке партије у једном празном хангару у Брислу, на коме је по питању организационог рада дошло до расцепа у партији. Лењинова теза централних управа у партији је победила, док је теза његовог сарадника и пријатеља Мартова, чије је право име Јулијус Зедербаум из Волне, о споразумевању са демократским партијама била одбачена. Лењин је видео у члановима партије дисциплиноване војнике који слепо извршују наређења својих шефова. Међутим и поред расцепа Руска социјал-демократска радничка партија наставила је да постоји под тим општим именом, иако је била лишена сваке унутрашње кохезије. У времену од 1908-1912 појавила се у Партији једна струја која је тежила укидању револуционарне илегалне партије пролетеријата и тражила приближење либералним полигичким

10 круговима који су постојали у Русији, тежећи да се користи промењеним п о ј ш т и ч к и м приликама које су у земљи владале. Против овога су устали бољшевици и на конфеуренцији у Прагу 1912. противници су били искључени из партије, а ЈТењ ш је успео да освоји Централни Комитет партије. О томе је он писао Горком: “Најзад у пркос ликвидаторском олошу, пошло нам је за руком да препородимо партију и њен Централни комитет. Надам се да ћете се и ви томе радовати са нама.“ Пред Први светски рат Друга социјалистичка Интернационала аочела је политички и морално да слаби, осећајући да не • ће бити у стању да иепуни своју битну антимилитаристичку и антиратну дужност. Она је поново успоставл>ена 1919. Али између тог времена престанка и успостављања Друге интернационале догађаји у којима је Лењин имао водећу и одлучујућу улогу изменилн cv ток светске исторнје. У колико су Маркс и Енгелс били теоретичари комунизиа у толико је Лењин бко његов стратег који је први те идеје успео да под склопом необичних повол>них околности приЕеде у дело. А ево шта о Лењину мисле неки његови добри познаваоци, од којих су неки чак били и марксисти. Тако добро познати руски научник и политичар Петар Струве, који је у својој младости био један од првих руских марксиста, написао је 1924, у тренутку' Лењинове смрти — а он је Лењина добро познавао из младости — у “Рускаја мисл” : “Лењин је један од оних људи који су добили значај не по својим личним квалитетима већ зато што су инкарнација једнс од историских елементарних снага . . . Овај неплодан и празан дух имао је снажну и гипку вољу не само неуздржљиву већ бестидну. Лењин је био у политици апсолутни човек без морала и само због тога је могао да буде добар и срећан тактичар. Лењин као тип лични психолошки претставља мешавшгу џелата и вуцибатине и то што је највише одбијало оне који су делили његове политичке идеје од Лењина то је та ужасна мешавина. Плеханов, Вера Засулкч, 'Туган Барановски и писац ових редова осећали су исту дубоку органску одвратност пред личношћу Лењина, пред његовом окрутношћу џелата и његовој потпуној равнодушности када се тицало сретстава борбе.” Познати руски писац Алданов, који је 1919 објавио једнсу књигу о Лењину, написао је у главшш линијама о њему ово: “У погледу моралном и интелектуалном тај човек има у себи нешто од Савонароле и од Тартифа. To је природа у исто

11 време сложена и сиромашна, јер сложеност не значи богатство. To је лукави лудак, као сви лудаци, један мали научник удвојен једним малим визионаром, један познавалац маса који не познаје човека, то је један компликовани примитивац, једна комбинација најпростијих црта: елементарни фанатизам, елементарно лукавство, елементарна интелигенција и елементарно лудило. To чини можда његову снагу јер шта има тако елементарно него они полуучени од којих је састављена маса руских радника.” 3) Ево шта ЈТењин сам каже о себи, т. ј. какви су његови погледи и његове идеје у којима пре свега избија један беетидни динизам: “НАШ МОРАЛ ЈЕ БИТЦО ПО ТЧИ Њ Ш ИНТЕРЕСИМА БОРБЕ КЛАСА ПРОЛЕТЕРИЈАТА. .. МОРАЛ ЈЕ СВЕ О Ш ШТО СЛУЖИ УДИШТЕЊУ СТАРОГА ДРУШТВА. КОМУНИСТИЧКИ МОРАЛ ЈЕ ОНО ШТО СЛУЖИ ТОЈ БОРБИ, TO ЈЕ QHO ШТО УЈЕДИЊ УЈЕ СВЕ РАДНИКЕ ПРОТИВ СВАКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ, ПРОТИВ МАЛОГ П О С Е Д А ...” (Говор комунистичкој омладини 4 октобра 1920). Његов фанатизам помешан са једним чудним цинизмом избија и из његовог извештаја Комунистичкој интернадионали од 5 априла 1921: “РЕВОЛУЦИЈА ЗАХТЕВА ЖРТВЕ. ДИКТАТУРА ПРОЛЕТЕРИЈАТА У РУСИЈИ ДОНЕЛА ЈЕ РУКОВОДЕЋОЈ КЛАСИ, ПРОЛЕТЕРИЈАТУ, ЖРТВЕ, ПАТЊЕ И БЕДУ ТАКВУ КАКВУ ИСТОРИЈА ЈОШ ,НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА И, TO ЈЕ ВРЛО ВЕРОВАТНО, РАЗВОЈ У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА Б11ЋЕ АПСОЛУТНО ИСТИ.” Његов највећи циљ је био стварање светске револуције. обарање целокупног дотадашњег грађанског поретка и успостављање светске државе. Када је 1919 избила у Маџарској комунистичка револуција Беле Куна, Лењин је поверовао да је тај тренутак дошао и у говору од 4 априла 1919 он је узвикнуо победнички: “ЕВО МИ ВИДИМО КАКО СЕ РАЂА МЕЂУ.НАРОДНА РЕПУБЛИКА СОВЈЕТА!” У осталом то је сан сваког комунисте и у “А. Б. Ц. комунизма” који су написали Бухарин и Преображенски и који се растурио у милионима примерака на свим језицима постављено је начело: “К01ИУНИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈА МОЖЕ ПОБЕДИТИ САМО КАО СВЕТСКА РЕВОЛУЦИЈА . . . . ”

12 Али ако Лењин није доживео да види светску комунистичку револуцију, он је ипак нанео неизмерно зло и руском и другим народима остварујући своју руску бољшевичку револуцију и узимајући насиљем у крви власт над руским и другим народима на тлу дотадашње царске Русије. Безглава политика Привремене владе Керенског која је у фебруарској револуцији 1917 успела да сруши цара и дотадашњи поредак, али није успела да пружи Русији ништа друго H e ­ ro хаос и пропаст, самоубилачко слепило руске аристокрације и доброг дела богатог грађанства, који су били опијени прогресистичким идејама, не разумевајући ништа и срљајући у пропаст као у пијанству, помогли су и омогућили бољшевицима, једној незнатној али разорној мањини и њиховом вођи Лењину да узме власт, ослањајући се у главном на побуњене морнаре и распуштене војнике који су напуштали фронт. 23 октобра 1917 Лењин је дошао тајно у Петроград и одлучио оружани устанак против Керенскове владе ради преузимања власти. Керенски који је једину своју власт употребљавао да сузбије и уништава монархисте пустио је пуну слободу рада комуниетима. Одлука Централног комитета о почињању оружаног устанка објављена је сутрадан у комунистичким листовима. У Петрограду је створен Револуционарни комитет придодат Совјетима и успоставл>ена је црвена гарда. На све то Керенски се једино одлучио да забрани 24 октобра комунистичке листове и да изјави у Парламенту — јер је он целу своју политику и управљање државом водио бескрајним говорима, при којима је чак падао у несвест — да ће побуна бити ликвидирана “на хитан, одлучан и дефинитиван начин.” Познавајући добро сву неспособност и неодлучност Керенског, Лењин упућује своју заповест за напад: “Влада оклева. Треба је по сваку цену довршити. Оклевање у акцији значи смрт.” У ноћи 6 новембра Лењин је стигао у Институт Смолни, који је био седиште Совјета Петрограда и Централног комитета партије бољшевика. У току сутрашњег дана, 7 новембра 1917, трупе које су пришле комунистима и црвена гарда заузеле су у Петрограду телефонску централу, поште, станице, електричне фабрике, газометре, министарства, Народну банку, резерве петролеја, угл>а и жита и мостове на Неви. Побуњена оклопњача “Аурора”, која је стигла из Кронштата у Неву, наперила је своје топовске цеви на Зимску палату у којој су били министри на седници. Морнари, који су се искрцали, упали су у Зимску

13 палату брањену од кадета и једног женског батаљона и похапсили минисгре, док је једини Керенски успео да се спасе, преобучен у болничарку. Увече 7 новембра Други конгрес Совјета, састављен у већини од бољшевика, узео је власт и објавио овај манифест: “СНАЖАН ВОЉОМ ОГРОМНЕ ВЕЋИНЕ РАДНИКА, ВОЈНИКА И СЕЉАКА, СНАЖАН ПОБЕДОНОСНОМ ПОБУНОМ РАДНИКА И ПЕТРОГРАДСКОГ ГАРНИЗОНА, КО.НГРЕС УЗИМА ВЛАСТ . .. СВА МЕСНА ВЛАСТ ПРЕЛАЗИ ,НА СОВ.ЗЕТЕ ДЕЛЕГАТЕ РАДНИКА, ВОЈНИКА И СЕЉАКА KOJII СЕ ПОЗИВАЈУ ДА ОСИГУРАЈУ ПОРЕДАК УИСТИНИ РЕВОЛУЦИОДАРНИ.” Бољшевичка револуција у Петрограду је победила. Она је била унапред припремљена, и њен успех није био могућ без револуције од 1905, која се завршила неуспехом, али која је била генерална проба за револуцију која ће тек доћи. Револуција се завршила неуспехом, али тиме нису' били уништени ни узроци ни снаге ко,је су је изазвале. Тако је доскорашња царска Русија, која је од фебруара живела у Керенсковом хаосу и безвлашћу, постала Савез еовјетских социјалистичких република. Једна страница историје била је овим окренута и последице гог догађаја сноси већ четрдесет година цео свет и наша земља. У ствари цео прескупи комунистички експерименат дошао је као последица слепог незнања, себичноети и бескрајне равнодушносги пред пагњама других народа, које су и у Првом и још јаче у Другом светском рату преовлађивали код водећих државника великих заладних сила. Њихова недораслост омогућила је трагедију Русије и њен пад у канџе малобројних али безобзирних бољшевика. Зна се да је Француска Клемансоа била да се бољшевизам сруши, али против Клемансоа су устали амерички претседник Вилеон и британски премијер Лојд Џорџ, те је Лењин могао да у својим делима напише: “TO ШТО СМО МИ МОГЛИ ДА ПОСТОЈИМО ГОДИНУ ДАНА ПОСЛЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ, МИ TO ДУГУЈЕМО ЧИЊЕНИЦИ ДА ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ БИО РАЗДЕЉ ЕН НА ДВЕ ГРУПЕ ГРАБЉИВИХ ЗВЕРОВА .. . ОНИ СУ МОГЛИ ДА ,НАС СМРВЕ ЗА .НЕКОЛИКО НЕДЕЉ А.” Тако је успостављена диктатура пролетеријага, која је значила алсолутну власт над људима и њиховим животима. Та

14 власт је била усредсређена у рукама једног човека, Лењина. Тај човек је управљао партијом и давао генералну линију политичке борбе. А та политичка борба јесте бољшевизам, који је синтеза и израз Марксових социјално-економских и политичких ехватања. О Октобарској револуцији Троцки каже: “Од 200.000 војника, колико их је било у Петрограду и околини, једва да је десети део узео учешћа у бољшевичком државном удару. У општој збрци која је владала, нико није знао заправо шта се дешава, па чак ни сами војници које је Револуционарни војни комитет био употребио за успостављање бољшевичке диктатуре.” На другом месту Троцки каже: “Неколико хиљада црвене гарде, две до три хиљаде морнара . . . двадесетак чета и један одред пешадије, ево то су снаге прве и друге линије помоћу којих су устаници заузели престоницу.” Ко је радио за револуцију у Русији? Н а то питање одговор је дао Иван Солоневич: “'На револуцији је радила интелигенција другога реда за последњих сто година. Тачно другога реда. Ни Ф. Достојевски, ни Лав Толстој, ни Менделев, ки Павлов, — нико од руских људи првога реда, који су критиковали руски живот, али нису хтели радити за револуцију. Д а револуцији су радили писци другога реда као Горки, историчари трећега реда као Милуков, адвокати четвртога реда као Керенски.” Ш та је срж бољшевичке стварности најбоље је изнео у својој књизи Иван Солоневич “Русија у конц - логору”, где каже. “Ради се овде о необично противуречном и замршеном процесу. Апарат силе коју је изградила власт тако је јак, да историја такав још није видела. Тој се сили супроставља отпор, готово исто толико јак. Две чудесне силе ухватиле еу се у коштац, у борбу, која по својој драматичности и трагичноети остаје без примера. Власт се гуши од несразмерности задатака, земља се гуши од несразмерности угњетавања.” Д. — ЈОСИФ ВИСАРИОНОВИЋ. - СТАЉИН. После Лењинове смрти, јануара 1924, развила се борба за власт међу његовим наследницима. Из ње је после неколико година изашао као победник Стаљин, који је успео, постепено, да политичкк и физички ликвидира своје супарнике који су без изузетка били најугледнији претставници бољшевичке револуције. Као и Лењин, Стаљин је сматрао да пошто је свет подељен између два непомирљива табора — капиталистичког и комунистичког — сукоб између њих је неминован. Из те полазне чињениде Стаљин је извукао друкчије закључке но његов главни ривал

15 Троцки, творац Црвене армије. Док је Троцки проповедао идеју и неминовност спровођења “перманентне револуције” односно непрекинуте офанзивне револуционарне борбе Совјетеке Уније против капиталистичког света, Стал»ин је стао на гледиште да је битно остварити “социјализам у једној земљи”, Русији, која ће када оствари већу индустриску и војну моћ моћи ефикасније да настави дело светске револуције. У ту сврху Стаљин је 1929 започео интензивну индустријализацију Русије, кроз апсолутну колективизацију и планификадију целокупне руске привреде. Комбинујући свој комунистички фанатизам са великом дозом политичког реализма, Стаљин је покушао да измири руски национализам са идејама марксистичког интернационализма, да би на тај начин користио за евоју борбу и циљеве две најдинамичније снаге модерног света. Тиме је донекле успорио процес ширења светског комунизма, али је учвретио своју власт у Русији и што је нарочито важно, истицањем р.уског национализма успео је добрим делом да Црвену армију прожме духом отпора и победе у Другом еветском рату. По завршетку рата руски национализам је етавл.ен у други план, док је комунистички империјализам постао поново главни циљ и сретство Стаљинове политике. Ђ. — КОМИНТЕРН И ИНФОРМБИРО. За време грађанског рата у Русији, Лењин незадовољан са држањем Друге Интернационале, цепа је и ствара ТРЕЋУ комунистичку интернационалу — КОМИНТЕРНУ. Коминтерну’ је створио марта 1919 у Москви Лењин, на конгресу КП на коме је било прегставника из тридесет разних земаља. Тада је Лењин у говору истакао, да је циљ њеног оенивања да сједини светско радништво са Савезом Совјетских Социјалнстичких Република и дао јој задатак да спроводи у дело марксистичко - лењинистичку теорију. Н а Петом конгресу комунистичке интернационале улога Коминтерне овако је дефинисана: “Коминтерна поставља себи за циљ, да се свим сретствима, такође са оружјем у руци, бори за свргнуће међународне буржоазије и за стварање једне интернационалне совјетске републике као прелазног степена за ликвидирање државе.” За време Другог светског рата, она је 15 маја 1943 одлуком Президијума Извршног Комитета комунистичке интернационале распуштена. Поводом њеног распуштања њен генерални секретар Георга Димитроз је казао, да то није ништа друго, него тактички маневар. Овоме треба додати, да је Молотов децембра 1939 за Сталлгаа казао: “Стаљин је не само вођа бољшевизма у Совјетској Русији, него и природни вођа светског

16 комунизма.” A no Димитрову он је “главни шеф штаба светске револуције. Тај штаб је Коминтерна.” Године 1947 створен је И.НФОРМБИРО на састанку у малој бањи Скљарска Поремба у Пољској, од претставника КП: Совјетске Уније, Француске, Италије, Маџарске, Румуније, Чехословачке, Пољске и Југославије. Секретаријат је био у Београду, а први секретар је био Павле Јудин. члан Извршног ККП Бољшевика. Издавали су лист “За трајни нир и народну демократију.” Јуна 1948, после сукоба који је избио између Стаљина и Тита, секретаријат је пренет у Букурешт. * * * Марксизам је својим учењем створио једно правило које не служи само као изговор већ и као моћно сретство, јер задовољава две сврхе: изазива одушевљење код својих присталица и ствара једну једину Интернационалну комунистичку партију, чији је циљ: ОТИМАЊЕ ВЛАСТИ КРОЗ РУШ ЕЊ Е ПОСТОЈЕЋ.ЕГ ПОРЕТКА, УСПОСТАВЉАЊЕ ДИКТАТУРЕ ПРОЛЕТАРИЈАТА И ЊЕНО УЧВРШ ЋЕЊЕ. Тога правила се она стриктно држи и спроводи га у живот и дело, да би овладала куглом земљином, срушила све демократске партије света, завела диктатуру пролетаријата и увела апсолутну и централну власт над народима под страшном полициском присмотром. Ово своје учење Маркс је оправдао реченицом: “Сила је бабица сваког старог друштва које носи у1 утроби неко ново друштво.” 4) У ствари Маркс је својим учењем тежио да уништи у друштву три основне људске оданости: према Богу, према Отаџбини и према Породици. Тако се родио комунизам, који се у својој развојној линији, до сада, ослања на пет ауторитета — Маркс, Енгелс, Лењин, Стаљин, Хрушчов. Уствари Маркс је корен из кога су израсла ова четворица. Њихова величина, углед и дубина зависе од тога колико и како верно тумаче Марксово учење и како извлаче консеквенце из њега. 3. — РАЗВИЈАЊЕ КОМУНИЗМА У ЈУГОСЛАВИЈИ. Социјалистичка доктрина је почела да продире на Балкан са Запада. О томе сведочи писмо Енгелса Бернштајну, поводом устанка у Кривошијама а које је писано 1882 у вези са нашом земљом: “И ма како биле интересантне балканске земље .. . чим њихове ослободилачке тежње дођу у сухоб са интересима пролетеријата, г.га их не можемо помагати.”

17 У Србији је после разноврсних социјалиетичких струјања у другој половини XIX века, дошло 1903 до оснивања Српске социјал - демократске странке. Она је као свој политички програм усвојила, односно просто превела марксистички програм немачких социјалиста, док је по свом екстремном ставу припадала левом крилу Друге Интернационале. С обзиром међутим на демократску и национално динамичну средину Србије под Краљем Петром I. српски социјалисти су се одликовали много пре својом екстремношћу и верношћу доктрини пренетој са Запада, но неком конструктивном политичком улогом. Када је створена 1918 нова држава Срба, Хрвата и Словенаца, Српска социјал-демократска странка је дала иницијативу за уједињење свих социјал-демократс,ких странака у једну. Управо ту иницијативу су натурили они чланови странке који су се касније појавили као вође југословенских комуниста и који су већ тада имали везе са Совјетском Унијом. Са овим уједињењем социјал - демократских странака почиње стварни рад Коминтерне у новоствореној и тада још у пуном послератном врењу Крал>евини Срба, Хрвата и Словенаца. Њ у је по упуствима Коминтерне требало рушити. Почетком 1919 одржана је у Загребу конференција левог крила социјал - демократске странке Хрватске и Славоније и на њој се захтевало уједин1ење са осталим социјал - демократским странкама Југославије. Процес је био од прилике исти онакав какав је био спроведен у царској Русији када се из сличног уједињавања тако званих социјал - демократских странака створила комунистичка партија бољшевика. У Београду је од 21 до 23 априла 1919 био одржан Први конгрес социјал - демократских странака Југославије на коме нису узеле учешћа социјал - демократска странка Словеније, Главни одбор хрватске Социјал - демократске странке, већина војвођанских социјалиста и још неке мање групе из других покрајина. Главни пак инидијатори конгреса су били Српска социјал - демократска странка, Босанско - херцеговачка и Далматинска странка, тако звана “Уједињена социјалистичка опозиција” из Хрватеке и једна група социјалиста из Војводине. С обзиром на несређено стање у земљи и комунистичке успехе у Русији и источној Европи, ова друга група “револуционарних” содијалиста била је бројнија и нарочито борбенија од прве групе социјалиета “реформиста”. Главни задатак овог конгреса је био састављен из свих већ опробаних комунистичких парола: Развијање борбе радничке класе против капиталнстичког експлоатисања, Задобијање политичких права пролетеријата да

18 би се могла водити економска борба чији је циљ да се капиталистичка својина и сретства производње претворе у друштвену својину, а производња робе у социјалистичку продукцију. На томе тако званом “Конгресу уједињења” изабрано је ЦЕ.НТРАЛНО РАДНИЧКО СИНДИКАЛНО ВЕЋЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ и створена је нова СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАДНИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (СРПЈ - комуниста). Ова нова странка, у ствари камуфлирана комунистичка партија, одмах је објавила свој програм који је био: борба за укидање класне владавине и самих класа, за увођење једнаких права и дужности за све грађане без разлике пола и порекла. И одмах се изјавило да би се тај програм могао да остварп потребно је да пролетеријат, вођен од СРПЈ освоји политичку власт, разуме се насилним оружаним превратом, да успостави своју диктатуру — како је то Коминтерна у својим плановима предвидела — и да уништавајући старе органе власти уништи и старо друштво социјалистичких неједнакости и да образује ново друштво “општег рада и једнакости.” Конгрес је примио акциони програм нове СРПЈ у коме су главне тачке биле: 1) Републикански облик владавине, 2) Апсолутна слобода штампе, збора и удруживања, 3) Најпотребнија политичка и правна једнакост грађана без обзира пола и држављанства, 4) Изборно судство и чиновништво, судије да бира народ, 5) Заштита кационалних мањина, 6) Укидање монопола и свих врста посредних пореза, 7) Одрећи све дугове унутрашње и спољне, 8) Сву својину феудалног порекла дати сељачким већима без икакве накнаде за раније сопственике, 9) Раздвајање цркве од државе, укидање свих јавних функција цркве, световност школске наставе, 10) Укидање смртне казне, 11) Укидање опште војне обавезе, 12) Ставл>ање под суд свих оних органа који су криви за жртве у рату. Све ове демагошке пароле, сасвим у духу комунистичке агитације и пропаганде биле су у пуној супротности са комунистичком стварношћу где је Лењин проповедао и употребу највећег

19 варварства ако треба да се брани комунистички поредак, где се на жртве у опште не обазире када је у питању победа комунизма. Разуме се да овај програм и ако усвојен од конгреса убрзо је открио да се ради о чистом комунизирању партије а не било о каквом социјал - демократском покрету што је изазвало јако врење у самој странци и незадовољетво праЕих социјалиста било је све веће. Тада су комунистички руководиоци партије решили да збаце маску и да отворено изађу и са именом а не само са програмом. На конгресу одржаном од 21 до 23 јуна 1920 у Вуковару странка се назвала КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (КПЈ) која је прокламовала нов програм још отворенији од оног са Београдског конгреса. У том програму је изјављено да се револуционарном борбом има остварити диктатура пролетеријата. Све док се то не постигне. дотле се “у ланцима капихализма” има борити свима сретствима за оне слободе и права радника које су биле већ истакнуте у програму бивше СРПЈ. Следећа тачка је показала да КПЈ иступа као орган Коминтерне и као вазал Москве. Ту се вели да: када се постигне диктатура пролетеријата, ЈУГОСЛАВИЈА ЋЕ СЕ ОРГАНИЗОВАТИ КАО СОВЈЕТСКА РЕПУБЛИКА, у којој ће све власти бити у рукама народа, организованог у радничким, војничким и еељачким већима. Нова совјетска република Југославија треба ДА СТУПИ У БРАТСКИ САВЕЗ СА СУСЕДНИМ НАРОДИМА (организованим под вођством Коминтерне такође у совјетске републике) И ДА СТВОРИ СОВЈЕТСКУ ФЕДЕРАЦИЈУ БАЛКАНСКО - ПОДУНАВСКИХ ЗЕМАЉА, КАО САСТАВНИ ДЕО СОВЈЕТСКИХ РЕПУБЛИКА (Совјетске Уније). По овоме програму имала је у р ш в о ј југословенској совјетској држави да се организује народна војска и КАО Њ ЕН ДЕО ЦРВЕНА ГАРДА КОЈА ИМА ДА ЧУВА РЕВОЛУЦИЈУ. Производња и трговина се социјализирају и уводи се обавезан рад. Крајњи цил> је “убрзање пропасти данашњег друштва и увођење у велику светску комунистичку заједницу.’” Кроз цео програм, поред општих револуционарних парола осећала се тежња да се борба води баш у првом реду против српског народа, сматрајући га носиоцем нове државе, монархистичког уређења и националистичког осећања.

20 Само је једно крајње непознавање циљева и рада комунизма и једна потпуно депласирана — када се ради о комунизму — либералноег и демократско гледање на међународну заверу као на обични рад једне политичке партије, могло да дозволи да се јавно у једној земл>и спрема и ради на свргавању државног и друштвеног поретка који у њој постоји и да се припрема њено национално уништење и њено прикључење као сателита страној Совјетској Унији. Министар унутрашњих дела Милорад Драшковић, убрзо, рекао је за Вуковарски конгрес: “ . . . најреакционарнији покрет и најреакционарнији збор у нашој држави, на целом Југо-истоку европском, то је био Вуковарски конгре-с. На њему се опорекло начело једнакосги и равноправности грађана, утврђено баш овде у Београду, па се стало на првенство и супрематију радничке класе. Оборено је начело политичке слободе, па се стало на начело диктатуре пролетеријата . . . . ” Исто онако као што је Керенски држећи говоре, место да угуши једном брзом и енергичном акцијом бољшевизам у корену, помогао да ее од Русије створи један џиновски концентрациони логор, исто тако је и влада Срба, Хрвата и Словенаца у 1920, не мислећи на будућу судбину земл.е, већ држећи се политичких доктрина које је комунизам прегазио и искоренио, и мислећи шта ће р е ћ и иностранство, тачније казано шта ће рећи прокомунистички агенти и “корисне будале” — које нису увек незаинтересоване будале — у иностранству, пустила је да се развије клица распада државе, да се створи база за оно преотимање власти и уништења дотадашњег поретка, на развалинама једног добијеног рата, јер је у крајњој линији данашња комунистичка република Југославија зачета баш на Вуковарском конгресу. Инкубација је трајала скоро 25 година. Током 1920 “када је револуционарни талас био у опадању, а буржоазија почела да прелази у офанзиву” 5) одвојио се један део интелигенције и синдикалних вођа. To су били “центрумаши”, др. Живко Топаловић, Богдан Крекић и Белић. Ове исте 1920. на изборима за Уставотворну скупшхину, који су се одржали 28 ноЕембра, КПЈ је, користећи и сва незадовољства мањина, добила 58 мандата од укупно 417 и била је на трећем месту по броју посланика. Тада је број чланова износио 60.000, а број гласача 198.736. Претседник те Уставотворне скупштине био је др. Иван Рибар, који је тада био члан Демократске

21 странке, а касније је постао један од најистакнутијих руководиоца КПЈ. Др. Сима Марковић, генерални секретар КПЈ и народни посланик у једном свом говору назвао је Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца једном од оних држава “које су постале као узгредни продукти у процесу распадања империјализма Централних сила после Првог светског рата.” Затим је напао државу и националне интересе подредио интересима светске револуције, па је додао: “Интерес револуције, увек је изнад интереса сваке поједине нације. И када моментални интерес једне надије дође у сукоб са интересом револуције, онда се онај први мора увек жртвовати.” Ово је била само једна од многобројних манифестација комунистичког рушења државе користећи то што су' иступали као законита политичка странка и злоупотребљавајући слепу широкогрудност тадашњих одговорних министара. ,Најзад увиђајући да дал.е толерирање комунистичке партије води оружаном комунистичком преврату и грађанском рату, тадашња влада Миленка Веснића, у којој је министар унутрашњих дела био Милорад Драшковић, донела је у ноћи 30/31 децембра 1920 ОБЗНА.НУ, која је почињала речима: “Са више страна и из више поузданих извора, државне власти имају сазнања, да растројни и реакционарни елементи спремају ових дана напад на државу, њено устројство и друштвени поредак са задатком да по руском бољшевичком примеру, све сруше што данас постоји од закона, установа и добара јавних и приватних, а на место свега заведу као и у Русији власт неколико љ.уди који ће раеполагати животом, слободом и имањима грађана, а државу нашу отворити инвазији странаца. To они зову диктатуром пролетеријата и пошто сматрају нашу државу само као један секгор на фронту у борби коју бољшевици воде против осталог света — то ће они на том сектору повести војну против светског капитализма, како би се срушило све и свуда у свету, што су до данас створили дух, снага и рад човечанства. Наша би земља имала, по њиховим замислима, да понова потоне у крв, да понова уђемо опет као у Русији у унутрашње грађанеке борбе, међународне ратове и пљачку хране и стоке по селима, а другог имакза по варошима. Комунистичком покрету су се придружили притворно и подмукло многи јавни и тајни непријатељи наше земље и народа.” 6)

22 ,На оенову ОБЗНАНЕ забрањен је даљи рад комунистичких организација и свака комунистичка пропаганда, док су комунистички посланици наставили да седе и учествуј.у у раду Скупштине. Државу која је тек изашла из рата, која је још била сва у превирању да би се створила државна целина од делова који су живели до скора под разним другим држава.ма, под разним законодавствима, са безбројем нерешених проблема. спасла је и сачувала од страхота бољшевичке револуције само снажна рука и здраво национално схватање министра унутрашњих дела Милорада Драшковића, који је умео да одбаци сва колебања многих од својих министарских колега који ни из далека нису знали и разумели какав је потрес бољшевичка револуција донела свету и колику је опасност претстављао њен незајажљиви црвени империјализам. Бранећи доношење Обзнане у Уставотворној скупштини министар унутрашњих дела Милорад Драшковић је поставио проблем овако: ‘Тосподо, овај сукоб између комуниста с једне стране и државне власти с друге стране, био је неминован и неизбежан. Родио се један покрет страног порекла, финансиран са стране> који иде, како сам каже, да разори ову нашу државу. Ш та је природније него да тај покрет у своме ходу наиђе на отпор државне власти. Ми хоћемо да се подиже држава, они да се уништи. Морали смо се сукобити .. . Њихов је рад у томе да сруше оно зашто су изгинули толики војници наши .. . Према томе покрету, Господо, направила еу се два фронта, фро.нт европски и фронт азиски. Европа је према њему заузела став непријатељски, одбранбени и стала да га сузбија. Азија му се отворила као открићу, као новој светлости социјалној. Ми смо, Господо, ставили нашу земљу уз Европу.” Др. Мирослав Спалајковић ie 12 маја 1921 у Уставотворној Скупштини изнео разлоге зашто је Коминтерна хтела да од наше државе створи нову созје-току републику, па ie том приликом казао: “Нарочито је наша земља нмала особити стратегиски значај за извођење совјетског плана у спољној политици у највећем стилу. Наша земља је имала да послужи као мост за прелаз у Италију. Према томе наши комунисти налазили су се у положају савезника једне стране државе, која ће евентуално постати наш непријатељ . . . Ми смо се налазили пред једном великом

23 међународном завером чији су конци ишли из Москве, а чији је циљ био општа социјална револуција.” После ОЗзнане, 28 јуна 1921, био је усвојен Видовдански Устав. При повратку са заклетве Регента Александра и Николе Пашића. комуниста Стејић је покушао атентат на Регента А,лександра, али није успео. Треба подвући да атентатор Стејић иако осуђен на смрт, није био погубљен јер га је тада већ Крал> Александар I помиловао. .Непун месец дана по атентату на Регеита, 21 јула 1921, у Делницама у Хрватској комуниста Алијагић убио је министра унутрашњих дела Милорада Драшковића. Због ова два догађаја донет је 2 августа 1921 ЗАКОН O' ЗАШТИТИ ДРЖАВЕ, којим еу поништени мандати комунистичких посланика и којим је потпуно забрањен рад Комунистичке партије. Од тада партија прелази на илегални подземни рад. Један део партиских функционера је побегао у Совјетску Унију, да би касније при разним комунистичким "чиеткама” био парадоксално ликвидиран од оних за чији су рачун радили, док је други део био похапшен. Закон о заштити државе је формално ликвидирао КПЈ и прогласио сваку илегалну комунистичку активност као кривично дело против државе, али није могао да уништи комунистичку идеју, која је триумфовала у Руеији, док је у Југославији настављала да привлачи изразиту мањину бољшевизмом затрованих Срба или других анти-српски настројених елемената. Међутим комунисти су покушали да и даље учествују и ,у јавном животу те су са својим мање познатим члановима успели да покрену иницијативу за оснивање Независне радничке партије -Југославије, што је уствари била камуфлирана комунистичка партија. Као оруђе у рукама комуниста основан је ГЛАВНИ РАДНИЧКИ САВЕЗ, а у октобру 1921 и МЕЂУСАВЕЗНИ СИНДИКАДНИ ОДБОР ЈУГОСЛАВИЈЕ на пронципу непомирљиве класне борбе. На земал>ској канференцији, одржаној новембра 1922, овај одбор је назван ЦЕНТРАДНИ СИНДИКАЛНИ РАДНИЧК1 ОДБОР ЈУГОСЛАВИЈЕ. To је, уствари, било продужење КПЈ која је била легализована кроз свој синдикални орган независних радничких синдиката. To тврде и “Синдикална обавештења” 7) која веле: “Упркос свему водили су независни синдикати од почетка 1922 године до своје забране 1929, упорну акцију за стварање јединственог фронта и извођења заједничке акције, као и за организационо јединство класног синдикалног покрета на бази непомирљиве класне борбе и пролетерске демократије.”

24 Са своје стране пак 'Независна радничка партија Југославије на својој конференцији 13 - 14 јануара 1923 у Београду, објавила је свој програм који је камуфлирано и ублажено имао исте циљеве као и програм комунистичке партије сем борбених позива на рушење државе, што после доношења Закона о заштити државе није било више могуће чинити некажњено. У томе програму је наглашено братимљење са радним народима свих земаља, у првом реду' оних са Балкана и јужне Европе, борба против насилног и хегемонистичког централизма а за определ>ење радног народа са пуним унутарњим слободама. Како су комунисти увек оперисали са незадовољством националних мањина, то је у овај програм унет захтев за пуну политичку и културну слободу националних мањина. Даље се захтевало укидање Закона о заштити државе, укидање “реакционарних одредаба” у Уставу, право азила за политичке и верске кривце, али у исто време се постављао и захтев да се из Југославије протерају све “руске контра - револуционарне банде”, и азил је требао да буде само за ком.унисте који беже из других земаља. Тражено је укидање стајаће војске и завођење система оружаног народа, успостављање односа са Совјетском Унијом и рад на зближењу са балканским народима како би се уравњао пут за стварање Федерације слободних социјалистичких република балканских народа. Као што се види сада се место савеза Совјетских република задовољавало у познатој комунистичкој игри речи са Федерацијом социјалистичких република. Али сва ова помоћна политичка и синдикална тела нису могла да замене саму забрањену комунистичку партију која је од 1921, од своје забране, пролазила кроз тешку унутрашњу кризу која је у ствари трајала све до избијања рата, пролазећи кроз блаже или оштрије фазе, што је најјасније иако једнострано било изнето од самог Тита у његовом опширном реферату поднетом илегалној V партиској конференцији. одржаној у Загребу октобра 1940. О тој кризи “Пролетер”, орган ЦККПЈ, пише следеће 8): “Ту би кризу, заправо, требало назвати КРИЗОМ РУКОВОДСТВА, која је постојала од самог почетка оснивања КПЈ, а корен јој се налазио у непрекидним грешкама и фракционашким борбама које су до недавно постојале углавном у врховима партије и руководство је успело да ликвидира ту кризу уз помоћ Комуниетичке Интернационале и здравог оданог актива наше партије у земљи.” А у Резолуцији ЦККПЈ, донетој јануара 1939, изложено је у чему је била суштина ове кризе. Речено је, да су из партије избачени “фракционаши, троцкисти и други не-

25 пријатељски елеменги.” Али унутар партије, били су се привремено притајили још неки такви елементи, који су опет почели дизати главе чим је ослабила будност у неким партискнм организацијама . . . Код многих чланова партије, па и код неких функционера постоји још такво накарадно мишљење да се са хиповима који су били избачени из партије као туђи и непријатељски елементи могу и даље одржавати личне везе, дискутовати по кафанама, па шта више привлачити их на неке послове.” 9) Шта су хтели ови “непријатељи” КПЈ, одговорио је сам Тито у чланку “СТАЊЕ У ПАРТИЈИ” : “Они су хтели обезличити Партију, ослабити њен утицај и контролу' над радом на појединим секторима, где су чланови Партије требали да раде. Они су код тога искоришћавали своје легалне позиције. Легализацију партиског рада на разним секторима они су тумачили тако, да илегална Компартија не може контролисати и руководити тим радом.” 10) На тај начин Тито је успео да одстрани своје непријатеље, али и да ослаби партију. Чим је постигао свој циљ Тито је узео руководство у своје руке. Јуна - јула 1921 у Москви пред Коминтерном ее налазила делегација КПЈ од 14 чланова, на чијем су челу били секретар др. Сима Марковић и претседник Извршног одбора КПЈ Павле Павловић. Вођена је дискусија о држању КПЈ пред Обзнаном и комунистички императив је требало да буде борба против ње. Међутим, комунистичко вођство је било свесно катастрофалне ситуадије у којој се КПЈ у земљи налазила. Огромна већина ранијег чланства напустила је партију, а они који су јој остали верни нису имали никаквих шанса за успех у отвореном сукобу с државним властима. Био је то више него ли тежак посао одредити врсту акције која би се са успехом могла спроводити у земљи. Партија је продужила подземан рад и одржавала своје конгресе. Тако Трећи конгрес је одржала јуна 1926 у Бечу. Тада је већ био формиран Централни комитет од т. зв. “десничара” на челу са др. Симом Марковићем и “левичара” са Ђуром Цвијићем, коди је касније као и Марковић ликвидиран у Совјетској Унији. Четврти конгрес партија је одржала октобра 1926 у Дрездену на коме је изабран за секретара Ђура Ђаковић и нов Централни Комитет Комунистичке Партије Југославије. Пред опасностима које су претиле држави са свих страна Крал> Александар је предузео диктаторску власт 6 јануара 1929.

26 Комунистичка партија је покушала да дигне устанак са својих 3.500 чланова. Устанак није успео. Због тога је партија изгубила скоро све своје чланове, а вођство је покушало прелазак у Аустрију и на граници било побијено. На тај начин партија је била угушена. О томе Тито каже у чланку “СТАЊЕ У ПАРТИ? ЈИ ”. “После свирепог налета на нашу партију у време шестојануарске диктатуре, партија је остала прилично осакаћена у погледу способних активиста: један део је био поубијан, један је пао на дугогодошњу робију, један је отишао у емиграцију”. 11) 'Тада је био забрањен рад и Централном синдикалном радничком одбору Југославије. Године 1932 за генералног секретара је био постављен Јосип Цизински зв. “Милан Горкић”, пореклом Чех, рођен у Сарајеву. После Октобарске Револуције је ушао у комунистичку организацију. 1929 ступио је у службу совјетске обавештајне службе и постао агент Петог Бироа Црвене Армије. Касније у 1932 Коминтерна га је поставила за генералног секретара КПЈ. Године 1937, Горкић је ликвидиран у Москви, а на његовог место је дошао Јосип Броз - Тито. У међувремену од 1934 до 1940 ЦККПЈ је одржао Четврту и Пету конференцију. Јосип Броз - Тито је новембра 1940 у Загребу одржао Пету партијску конференцију на којој је изабран иети ЦККПЈ са IV Конгреса и формирана је била Всјна комисија при ЦККПЈ под руководством Митра Бакића. У Резолуцији те конференције стоји: “У Србији рад комукиста у масовним организацијама обухвата само у главноме Београд и још неке градове, док је рад међу сељацима био посве занемарен и препуштен демагогији вођа. земљорадничке левице и другима... Конференција констатује да је досадашњи рад Партије на стварању партиских организација на селу, особито у Србији, врло слаб и недовољан.” 12) Одлучујући преокрет је наступио у комунистичкој партији тек после VII Конгреса комунистичке Интернационале одржаног у августу 1935. ,На томе конгресу је претседавао генерални секретар Димитров. Тада је формирано ново партиско вођство са паролом: “Кадрови одлучују све.” Даље је решено да се комунистичка партија прочисти и налог за то је добио Јосип БрозТито, зв. “Валтер”. Затим је било одлучено да се све снаге Коминтерне, а нарочито КПЈ, имају управљати на разбијаље Југославије, удружујући се у акцију са свима организацијама и покретима, који су имали исти циљ. По процени Коминтерне ту је био “ланац” прекинут и она је бацила сву своју ударну ре-

27 волуционарну снагу, коју увек држи мобилисану, да га епоји. Из овога излази да би било погрешно мислити да је комунизам догматичан у процењивању и класификовању објективних узрока за отпочињања револуција. Напротив, он је врло динамичан и еластичан. После тога Тито је претворио КПЈ у језгро комунистичке партије Бољшевика. Тај нови активистички кадар је пробао инфилтрационе методе и пропаганду практично на Београдском Универзитету, где се развила права школа за комунистичко вођство. Ту је студентска омладина спремана за политнчку авангарду и ту су створени кадрови из којих је произашао и један део будућег вођства комунистичке партије Југославије. Лекцију научену у Москви и упуства примљена од Коминтерне, Тито је доцније спровео у дело, што се може видети и из следећих његових речи: “Ријешили смо поћи смијело путем ликвидације капитализма у Југославији. Предуслове за то смо већ били створили у току ослободилачке борбе. Свугде где смо били господари територије ликвидирали смо стари буржоски државни апарат . . . Кад је земља била потпуно ослобођена учинили смо то на целој територији Југославије.” 13) СТАВ КПЈ ПРЕ 22 ЈУНА. — У Москви, 23 августа 1939, потписан је Немачко - совјетски пакт о ненападању. Тај пакт у вези са Бечким пактом закљученим између Немачке и Југославије везао је Комунистичку партију Југославије на страну Немачке. Пре потписивања овога пакта, Стал.ин је на седници Политбироа БКП од 19 августа 1939 у Кремљу у своме говору обележио спољну политику Совјетске Уније следећим речима: “Понављам вам да је у нашем интересу да рат избије . . . . За нас је главно да тај рат траје дуго, да обе стране изађу отуда исцрпљене. Из тих разлога морамо примити пакт који предлаже Немачка и радити на томе да рат, једном објављен, траје што дуже.” На сам дан државног удара 27 марта 1941 ЦККПЈ одржао је заседање у кући Лазара и Петрише Кочовић на Бановом Bpfly у Београду. Присутни су били: Моша Пијаде, Сретен Жујовић “Црни”, Александар Ранковић “Марко”, Едвард Кардељ “Бевц”, Иван Рибар “Лола”, Спасенија Бабовић “Цана” и др. Благоје Дешковић “Михаило”. ,На заседању је донета одлука да се 27 март поздрави, као моменат који ће довести до рата, а који ће они искористити у своје сврхе против “велико српске реакције и хегемоније” 14). To је био разлог да су према овом догађају заузели помирљив став. У самом догађају нису узели учешћа, али су дали налог својим присталицама да после подне

28 истог дана изађу на улицу и покушају да каналишу народно расположење у смислу повољном по КПЈ. О томе је министар просвете у Титовој влади, Владислав Рибникар 1946 казао приликом прославе годишњице 27 марта следеће: “У државном удару комунистичка партија Југославије није узела никаквог учешћа. јер је њиме била изненађена.” Пред рат 1941 КПЈ донела је одлуку да приступи мерама, које би имале за циљ да разбију борбено и политичко јединство земље путем појачавања класних сукоба, затим да компромитује западне демократије на тај начин што ће их приказати као изазиваче рата и носиоце реакције, и најзад да шири дефетнзам и у народним масама и у војсци. При томе је она била обично оруђе Коминтерне, која је у својем првомајском прогласу 15) одредила правац рада свим комунистичким партијама. Као и Коминтерна и КПЈ брани немачко - совјетски пакт о ненападању16), назива Лондон центром светеке реакције и ватрено се залаже против стајања Југославије на страни савезника. “Н ајважнија задаћа комуниста балканских земаља је управо та да спрече планове енглеских и француских империјалиста. било да се оки покушавају остзарити било преко Италије, било преко Турске.” 17) “Ми, комунисти, стоји у прогласу ЦККПЈ, сматрамо да наша земља мора остати изван овог ратног империјалистичког сукоба ако хоћемо очувати евоју независност. Ми смо најодлучније против сваке ратне провокације, која би долазила било с које стране.” 18) “Избио је други империјалистички рат. Изазивачи рата, крупни капиталисти из Лондона и Париза, настоје да ,у овај крвави рат увуку и остале мале народе . . . Заправо, они хоће преко лешева малих народа да спасавају себе и своје капиталистичке незајажљиве интересе.” 19) За време немачке инвазије ЈугослаЕије КПЈ је бројала око 12.000 чланова и била је у очекујућем ставу, који се састојао у акцији саботаже против државе. Она се ,удружила са усташама и фолксдојчерима, такмичећи ее с њима у нагризању морала код војске и народа и ширећи систематским радом дефетистичко расположење. Све снаге ЦККПЈ су биле уперене у том правцу да рат прикажу као издајнички н империјалистички, вођен за капиталистичке интересе. Свима нижим комунистичким комитетима издате су директиве да усмере свој пропагандно - политички рад у том правцу, и у томе циљу су издани многи летци, који су преплавили нашу војску и у којима се позива да се не бори за туђе интересе, да баци оружје и да се врати својим кућама. Ово су комунисти радили због тога што је још увек у то време био на снази пакт о пријатељству између Немачке и Сов-

29 јетске Уније и што су комунисти тај важан посао обављали по директивама које се виде из њиховог листа “Класна Борба”, где говорећи о пропагндном раду у војсцн отворено кажу: “Армија је део буржоаског апарата државног, који је пролетеријат дужан у својој револуционарној борби не да демократизкра. H e ­ r o да сломије. Насупрот милитаризације партија поставља паролу наоружавања радника и сељака. Истовремено она истиче и помаже и оне делимичне захтеве војника који јачају класну свест у армији. Такви захтеви су: распуштање и разоружавање фашистичких чета . . . ” 20) Ово је прва конкретна сарадња, први заједнички посао, на коме су се нашли комунисти и уеташе, употребивши заједничке снаге на разбијању хомогености Југославије. Док је комунистичка партија апеловала да се баци оружје дотле је “радио постаја Велебит” унапред прокламовала Независну' Државу Хрватску и позивала хрватски народ да дочека велике савезнике Немце и Италијане и да разоружава и уништава непријатељску српеку војску. У потврду овога иде и разговор између Кватерника и Анте Павелића, којом приликом је Кватерник овоме рекао: “Ти се сећагсг како је Л еаин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном пломбираном вагону. Ми не бисмо могли да нађемо драгоценији експорт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих двадесет година!” После капитуладије Југославије, ђенералштабни пуковник Михаиловић са својим штабом је био на Равној Гори и вршио припреме и руководио саботажом и герилским акцијама својих јединица против Немаца. За то време комунистичка партија је била по страни, пошто је Немачка имала пакт о ненападаљу са Совјетском Унијом. Овакав неутралан став према Демачкој КПЈ је заузела на основу упутства из Москве. Њихов битни задатак је био да се удену у немачку обавештајну слузкбу и да раде против Покрета пуковника Михаиловића. To потврђује и њихова Окружница бр. 6 од 5 јуна 1941, којом се наређује члановима партије следеће: “Сви другови и другарице који говоре немачки, јавиће се одмах на службу Немцима као тумачи и канцелариске снаге. На тој дужности изводити са највећом прецизношћу инструкције 4141. Пратити будно активност свих наших непријатеља и све појединце и групе нама противне пријављивати немачкој полицији.” 21) Тако је спретна шпијунка Вера Петић у прво време радила за рачун Гестапоа против Нокрета пуковника Михаиловића, а касније успела да постане љубавни-

30 ца команданта Јужне Србије ђенералштабног мајора Радослава Ђурића. да га “преваспита”, одведе на страну комупистичке партије, као и да разбије штаб и један део јединица Јужн? Србије. Стрељана је чим је откривена. Предраг Удицки је радио на поверљивом немачком билтену у агенцији Д. ,Н. Б. у Београду. Билтен је рађен у седам примерака и он је један примерак достављао КПЈ. Користећи своје место, денунцирао је код Немаца припаднике Покрета пуковника Михаиловића, а касније пришао комунистима. У низу чудне мешавине чланова грађанског друштва из највиших редова са комунистичким завереницнма несумњиво да је најкарактеристичнији случај Владислава Рибникара, сопственика и дирекгора “Политике”, једног међу веома богатим људима Југославије. Овај дегенерисани изданак једне позкате националистичке породице, чија су два стрица, оснивачи “Политике”, пали као јунади на бојноме пољу, слабић и циник у исто време, постао је комуниета прво из снобизма и беса, а потом када је отишао у Совјетску Унију да је посети тобож као новинар он је еасвим пришао комунизму. Тада је постао прави совјетски агент благодарећи једној агенткињи ГЕПЕУ-А која му је постала прво љубавница, а са којом се у Москви грађански Еенчао и ако је имао жену са којом се није развео, и тек се од ове друге жене раставио када је “Политика” њој платила велику оштету. Он је од овог угледног листа начинио центар комунистичке завере и шпијунаже и окупио је масу чланова комунистичке партије пружајући им тако заштиту^ за њихову акцију против државе. Овај комунистички сарадник и агент продао је под окупацијом акције “Политике” Немцима и остао сам директор у листу “Обнова” која је излазила место “Политике” у њеној штампарији. У исто време он је у својој вили на Топчидерском брду крио Тита и чинио све да омета акцију' пуковника Михаиловића. Ухапшен од Немаца као комуниста, он је убрзо пуштен на слободу благодарећи помоћи коју су му пружали с-зи тадашњи новинари његови сарадници и познаници који су сви до једног својим животом и слободом писмено гарантовали да Рибникар није комуниста већ националиста. Чим је изашао на слободу Рибникар је припремио своје бегство у' шуму и једним италијанским војним камионом отишао је у Босну код Тита. Сви они који су гарантовали код Гестапоа за његоЕу националну исправност имали су великих неприлика са немачком тајном полицијом а многи су били и похапшени. А чим су' комунисти заузели 1944 Београд, Рибникар се одужио онима који су му спасли живот тиме што их је денунцирао ОЗНИ, и највише до-

31 принео да буду побијени. Тако је овај наказни тип београдског друхптва лично одговоран за смрт свога кума Јована Тановића, витеза Карађорђеве звезде IV реда са мачевима, који је цело време док су Рибникар и његова жена Чехиња били у шуми чувао њихову децу. Он је даље одговоран за стрељање двојице угледних сарадника “Политике”, Симе Францена и Богдана Сииића, који су обојица били чланови Покрета пуковника Михаиловића. Францен је под окупацијом крио у једној циглани на периферији Београда радио станицу Михаиловићевог Покрета и када га је Гестапо ухапсио спасао је главу благодарећи факту да станица није била откривена. Случај Рибникара није усамљен. Известан број београдских угледних породица, министарске, ђенералске, трговачке и 'гадустријалске, па чак и свештеничке куће, виделе су како њихова деца одлазе у комунистичке редове да се боре против оног поретка чији су они били изразити носиоци. Ту1 ie фрапантан случај Олге и Ђуре Динчића, Коче Поповића, Марка Ристића, Душана Тимотијевића. Александра Вуче и т. д. Сви ови изданци вишег друштва како београдског, тако исто и загребачког и љубљанског увлачени су у комунисгичку заверу најчешће на универзитетима кроз љубавне везе са члановима и чланицама комунистичке партије који су имали нарочити задатак да их врбују за комунизам. Ту се изразила у најружнијем облику трулеж и дегенерација једног дела нових покољења грађанског друштва. СТАВ КПЈ ПОСЛЕ 22 ЈУ,НА. — Поводом Немачко - еовјетског пакта Тито је казао: “Дошао је месец август 1939 и Немачко - совјетски пакт. Ми смо примили овај догађај као дисциплиновани комунисти и сматрали ово као потребу совјетеке безбедности и једине социјалистичке државе која је постојала у свету.” Тако је Тито говорио, док је био пакт у важности и док га је КПЈ подржавала као “пета колона” Совјетске Уније. Али 22 јуна 1941, када је Немачка напала Совјетску Унију, сагтао се Политбиро КПЈ и позвао пролетере из свих крајева Југоелавије на оружје. У прогласу је писало: “Пролетери свију земал>а Југославије, на своја места, у прве борбене редове . .. Ви не можете етајати по страни док се лије драгоцена крв херојског народа Совјетске Русије.” На сам дан немачког напада, Молотов је упутио позив КП света да помогну борбу Совјетске Уније и тиме испуне обавезе предузете на VII Конгресу комунистичке Интернационале. Милован Ђилас је изјавио 29 новембра 1943 у Јајцу приликом Другог заседања АВНОЈ-а: “Ми смо позвали

32 народ на устанак тек када је Хитлер напао Русију-” 22) Родољуб Чолаковић је писао: “Када је 'Немачка налала Совјетски Савез, Комунисхичка партија је решила да без одлагања треба почети оружану борбу против окупатора.” 23) Тито је на V Конгресу КПЈ, који је почео 21 јуна 1948 у Београду, рекао: “Одмах по нападу Немачке на Совјетски Савез, Политбиро КПЈ је репгао, да се изда проглас народу за свеопшти устанак. На позив друга Стаљина за борбу против фашистичких освајача 1941, једино су се народи Југославије одазвали, и не само одазвали него су прије тога позива ступили у борбу, сматрајући то својо м дужношћу.” 24) Пре напада Немачке на Совјетску Унију, по мишљењу Политбироа, нису постојали услови за борбу, пошто је Немачка била савезник Совјетске Уније. 0 овом догађају Тито је изјавио: “Благодарећи сазнању те опаспости, КПЈ кије била изненађена догађајима који су се касније одиграли. Она није била затечена неприправна, већ се спремала у сваком погледу да дочека догађаје с НАПРИЈЕД ОДРЕЂЕНОМ ЛИНИЈОМ И ОДЛУКАМА о томе шта треба да се р а д и . ” 25) А Сретен Жујовић “Црни” каже: “КПЈ предвиђајући ток догађаја, доследно спроводећи своју ПОЛИТИЧКУ ЛИНИЈУ предузимала је потребне мере како је догађаји не би изненадили и затекли неприпремљену. Она је сачекала догађаје и судбоносна времена по нашу земљу и народе Југославије, политички и организационо спремна.” 26) А та “одређена линија” по плану Коминтерне је значила: борба за власт, борба против Православне цркве, борба против српског народа који је сгуб државе, да би се уништила Краљевина Југославија, успоставила диктатура пролетеријата и проширила база светске боллневичке револуције. После избијања сукоба између Немачке и Совјетске Уније, у ноћи 22/23 јуна српска специјална полиција у Београду је добила одрешене руке и слободу да предузме хапшење комуниста којих је на списковима полиције било 182. Од тога броја полиција је ухапсила 12, док су остали благовремено обавештени успели да се склоне. 27) Изненадни немачки напад ставио је Стаљина у тешку ситуацију и принудио га да одржи говор преко радиа: “ . . . . над нашом отаџбином наднела се озбиљна опасност . . . Ради се, према томе, о животу и смрти совјетеке државе . . . ” Мирослав Крлежа каже: “Година 1941 обележава одлучан обрт у историји КПЈ. Од тога тренутка почиње Титов успон, али исто тако и зачетак будућег сукоба са Москвом. Пре рата КПЈ је стајала на

33 најнижем ступњу хијерархије у Коминтерну-. Ниједан њен претставник није био у Извршном комитету Коминтерне; њен званичан орган “Комунистпчка Интернацпонала” мало је говорио о југословенским комунистима. Приликом бољшевичког Конгреса у марту 1939 Мануилски је навео КПЈ као једину од оних у коју су се увукли агенти - провокатори. Али, 1941, на позив Москве, КПЈ ie приступнла устанку и образовала своје одреде.” Из овога се види до које је мере КПЈ пре рата и у лето 1941 била прости прирепак и послушник Коминтернг. заузимајући ставове и спроводећи линију диктирану од Москве. Политбиро КПЈ с Војном комиеијом одржао је 4 јула 1941 састанак у Рибникаровој вили на Топчкдерском брду у окупираном Београду под претседништвом Тита и донео одлуку: а) “да се отпочне са оружаном борбом; б) да се у борбене јединице одмах уведу политички комесари; в) да би шго успешније продрла у шире народне масе КПЈ је одредила, као основно обележје своје тактике, неистицање класне борбе, јер би “преурањеним заоштравањем борби радничке класе могли прво: одвојити раднички покрет од сељачког, a друго: најевеснији део радничке класе од основних радничких маса. Јасно је, да би тиме нудили класном непријатељу могућност да зада озбиљан ударац борбеном таласу радничких маса, ударајући одељено на раднички покрет и борбени покрет на селу.” 28) г) да се Војна комисија назове Главни штаб партизанских одреда Југославије; д) да Главни штаб урководи свим операцијама у земљи.” Присутни састанку су бкли: Јосип Броз - Тито, Александар Ранковић “Марко”, Светозар Вукмановић “Темпо”, Сретен Жујовић “Црни”, Иван Рибар “Лола”, Милован Ђилас и Владимир Дедијер. Није дошао Иван Милутиновић. О томе састанку Александар Ранковпћ “Марко” је казао: “Наша партија оправдала је примљене обавезе на VII Конгресу комунистичке Интернац и о н а л е ,” 29 А на V Конгрепу К П Ј Ранковић “Марко” је казао: “Н а историјској седници КПЈ 4 јула 1941 одлучено је> да се отпочне с оруж^ном борбом и послати су^ поједини чланови у разне крајеве.” 30) После овог састанка од покрајинских штабова је био формиран 4 јула у окупираном Београду само Главни штаб за Ср-

34 бију под командом Сретена Жујовића “Црног”. 7 јула одржан је састанак између Сретена Жујовића “Црног”, Родољуба Чолаковића - Шпанда и робијаша и Филипа Кљајића “Фиће”, и том приликом је решено да се крене на терен ради организације. Први састанак Главног штаба за Србију одржан је 14 јула у једном шљивику на периферији Аранђеловца на коме су присуствовали: Сретен Жујовић “Црни”, Филип Кљајић “Фића”, Бранко Крсмановић-Шпанац, Никола Груловић и Родољуб Чолаковић. Решено је да се продужи са формирањем партизапских сдреда и да се борбом постигне политички циљ. Убрзо, 26 августа 1941 одржано је у с. Дулени, крај Чачка саветовање Главног штаба за Србију са командантима партизанских одреда Србије и том приликом је решено да се изврши напад на рудник антимона Столице и Крупањ у заједници са Рађевским четничким одредом. Због тога је 30 августа одржан састанак на Мачковом Камену између Рађевског четничког и Ваљевског партизанског одреда и том приликом је склопљен споразум за извршење ових напада. Тако је 1 септембра заузет од Немаца рудник анхимона Столице, a 2 септембра Крупањ. ПОЧЕТАК ПРОЛЕТЕРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ У СРБИЈИ. — Као почетак уетанка у Србији комунисти су узели 7 јули 1941. Тога дана је била заветина у с. Бела Црква, срез рађевски, на којој су била и два српска жандарма ради одржавања реда. Једна комунистичка групица из Вал>ева на челу са Момчилом 7jv рићем и Жиком Јовановићем-Шпанцем, убила је ова два српека жандарма. Убиство је извршено изненада и на велнко ззпрепашћење окупљеног народа, који је дошао на славу месне цркве. Тај догађај комунисти сматрају својим ватреним крштењем, па је у вези с тим сам Тито казао: “Тога дана испаљена је праа пушка на окупатора.” У истини оружана акција комуниста 1941 започета је убиством српских жандарма и већ та чињеница да су прве жртве били Срби а не Немци, симболично је указрла на будућу суштину партизанског покрета, изазивача првог грађанског рата у нашој историји и на почетак пролетерске револуције у Србији. ОДЛАЗАК ТИТА ИЗ БЕОГРАДА. — 16 септембра 1941 Главни штаб партизанских одреда Југославије напустио је окупирани Београд и дошао у Столице, а касније у Ужице. До овога. дана се Тито са лидерима КПЈ налазио у Београду. Јаша Рајтер је о Титовом одласку из Београда одржао 16 септембра 1951 предавање у Београду са темом “Сећање на одлазак друга Тита из Београда 1941”, и рекао: “Упознао сам Тита крајем августа 1941, а неких двадесет дана касније пратио га на путу између

35 Ваљева и Косјерића. Том приликом наишли смо на одреде пуковника Михаиловића, који су почели да нас испитују ко смо, шта смо, одакле и куда идемо и кога тражимо. У једном тренутку, када су посумњали да сам ја Немац, уперили су пушке на мене. Тито је тада замолио њиховог старешину да се издвоје у страну да би му нешто у поверењу рекао. И пошто су насамо поразговарали ја сам био не само спашен него су нам Михаиловићеви људи дали и пратњу да би могли да продужимо пут дс партизанских одреда.” Владислав Рибникар, директор београдске “Политике”, написао је чланак “Тито у Београду 1941”, који је објављен у “Књижевним новинама” од 24 новембра 1951. У овом чланку Рибникар признаје, да је Титу и лидерима КПЈ омогућио одлазак из Београда Пећанчев четнички војвода свештеник Драгољуб Милутиновић, који је био лични пријатељ Рибникаров, а који није знао кога води. Али Титу је за излазак из Београда Рибникар набавио објаву од Хитлеровог аташеа за штампу у Београду, др. Хрибовшека. Крајем септембра 1941 Тито је са друговима стигао у Столице. У Столицама Титов штаб се сместио у вили, у директоровом стану. Из горњег се види, по самим комунистичким признањима, да док је Тито одлазио на терен благодарећи документима добијеним од окупатора, Михаиловић и његови одреди су већ били створили слободну територију. ПРВО ЗАСЕДАЊЕ ГЛАВНОГ ШТАБА ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА ЈУГОСЛАВИЈЕ. — Д а дан 26 септембра 1941 у руднику Столице, крај Крупња. одржало се Прво заседање Главног штаба партизанских одреда Југославије, које је сазвао Тито. Присутни су били: Јосип Броз-Тито, Александар Ранковић “Марко”, Иван Милутиновић, Иван Рибар “Лола”. из Главног штаба за Србију: Сретен Жујовић “Црни”, Филип Кљајић “Фића”, Родољуб Чолаковић - Шпанац, из Босне и Херцеговине: Светозар Вукмановић “Темпо”, Слободан Принцип “Сељо’’, из Хрватске: Раде Кончар “Брка”, Влада ПопоЕић, из Словеније: Михо Маринко, Франц Лескошек “Петар Стругар”. Затим команданти најближих партизанских одреда: Коча Поповић “Пера”, Здравко Јовановић и Небојша Јерковић. Није стигао Кардељ. Саветовање је отворио Тито, изложио ситуацију и тражио да се устанак прошири. После Тита говорили су: Сретен Жујовић “Црни” о стању у Србији. Светозар Вукмановић ‘‘Темпо” о стању у Босни и Херцеговини, Раде Кончар “Брка” и Влада По-

36 повић о стању у Хрватској, Михо Маринко о стању у Словенији. Решено је: — “да се Главни штаб партизанских одреда Југославије од сада зове Врховни штаб партизанских одреда Југославије и да тај штаб руководи устанком у целој Југославији; — да се за Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину и Црну Гору формирају Главни шгабови, чији ће команданти бити истовремено и чланови Врховног штаба; — да основна јединица буде одред састављен из батаљона и чета. при чему штаб одреда образују: командант, полихком и заменик команданта; — да се амблем код партизанских одреда састоји од националне заставе дотичне нације са црвеном петокраком звездом на њеној средшш; — да сваки партизан носи на левом рукаву од блузе црвену траку са натписом “Партизан” ; — да се поздрав врши стиснутом песницом; и — да сваки борац мора положити заклетву, чији је текст написао Тито.” После овог саветовања распламтела се започета пролстерска револуција којој је једини циљ био да се “класном непријател>у” наметне грађански рат, кроз који ће пролетеријат доћи на власт. МЕТОДЕ ПАРТИЗАНСКОГ ПОЛИТИЧКО - ВОЈНИЧКОГ РАДА. — Од 7 јула 1941 КПЈ почиње да врши низ саботажа и убиства, који нису имали за цил. да ослабе немачку ратну машину, већ да стварају хаос у нашем народу и нарочито да раздражују Немце како би вршили што више убијања и разарања. Тако поступајући комунисти су радили по пароли: “Што горе — то боље”. Убиства обичних војника нису претстављала удар за Немце, већ су им давала повод да се свете по своме кључу сто за једног. Затим су они долазили најчешће са територија других покрајина и убијали Немце на српском тлу, тако да је срлски народ био једино изложен санкцијама које су Немци вршили. To је био само један од видова борбе против нашег народа. Уствари комунисти су се борили против ,Немаца само зато што су осећања народа тежила ка томе, иначе они су искоришћавали ту борбу да се освете и униште онај исти народ који је и Немцима сметао. На томе путу комунисти су се нашли

37 на истој Јшнији са Немцима којима су чинили одличне услуге слабили државу и народ који су им лично сметали. II У својим првим наступима у народу, комунисти су се стриктно придржавали своје линије, у којој је био “сиже њихове борбе”. To је та линија, која је толико популарисана од стране КПЈ, измишљена ради тога да би се њом прикрило право лице и намера КПЈ, Та је лшгаја доцније била изложена разним променама, али у првим данима се састојала у томе, да је главни циљ само борба против окупатора. Карактеристика комунистичког држања према народу била је способност за прилагођавање и спремност да мења партиску линију. Ту постоји један важан моменат, који су комунисти врло добро уочили. У извођењу пролетерске револуције комунисти су знали да се не могу ослонити на сељака. За њих су сељаци непокрегна маса везана за свој посед који л>убоморно чува. Комунисти су нарочито добро познавали српског сељака и његову здраву конструктивност, његову традицију кроз коју је све посматрао. Због тога је једино званичан став борбе против окупатора, какав су комунисти заузели, могао наићи на подршку Срба. Своје позиције комунисти су морали по сваку цену да учврсте, a то се једино могло помоћу окупатора. Окупаторска стрељања и прогон народа нису смели никако да престану и чак су морали да се понављају у све јачој мери. To је значило прилив нових бораца. нову добровољну или принудну мобилизацију, тако да су се они Срби који су ушли у партизанске редове све више заплитали у мреже које им је ткала КПЈ. Те паукове мреже које је ткала КПЈ према народу, у првим данима евојом умереношћу, са варљивом пропагандом и звонким паролама, у крајњој линији задржавала је у партизанским редовима поглавито људе ниског морала, необразоване и недозреле, у којима је комунистичка пропаганда развила најниже инстикте разарања. III Прва убиства која су комунисти извршили над окупатором и српеким народом, партија је санкционисала као нормални начин оевајања и одржавања својих позиција. Сваком убијеном су прикачили фирму злочинца или колаборатера, да би на тај начин оправдали злочин који је над н>им извршен. Али, то није било доста за народ да увиди ако КПЈ једнога дана задобије власг, да она неће штедети ниједнога човека, већ да ће поуби-

38 јати угледне и имућне људе, да би на тај начин уклонила све оне којих се боји. Иако су мере одмазде које су немачке окупационе трупе вршиле над народом. изазивале атмосферу мржње како на иницијаторе — партизане, тако и на извршиоце — окупаторе, ипак су комунисти настављали са својим терором, рачунајући да ће народ, волео их или не, на крају бити приморан да им приђе. To је отворено признао политком Моравског партизанског одреда Сима Симић, студент медицине, који је са својим одредом упао у с. Манастирицу у Пожаревачком округу. Он је импровизовао народни збор и на њему одржао говор у коме је између осталог казао: “Ја знам да је ово село легло ч е т и к а и осталих реакционара. Ја знам да из овога села још нико није отишао у партизане и да ово село извршава без поговора све четничке наредбе, али тако то више не може да иде. Ја сам данас наредио да у близини села остане партизанска заседа и макар чекала месец дана ликвидираће најмање пет Немаца, после овога Немци ће доћи, попалити село и стрељати вас пет стотина, па ће онај остатак хтео не хтео морати побећи к нама у шуму.” 31) Из овога се види да су млади комунистички вођи носили у себи револуционарну тактику, чији је резултат био хаос. IV Поред ових метода рада, комунистички покрет, који се дигао у борбу против демократског Покрета пуковника Михаиловића, стао је на гледиште да је основно питање ратовања по карактеру не само војно, већ и психолошко. Зато је отпочео своју борбу по принципима психолошког рата за који јединице пуковника Михаиловића нису биле спремне, јер је Покрет зачео војник са војничким идејама и планом, а Покрет је добио политички карактер са појавом комуниста када је постао идејком антитезом њихове идеологије. КПЈ за време свог развоја пре као и у току грађанског рата у Југославији, завела је политичке течајеве које су водили политички комесари у циљу политичког образовања кадрова и политичко - психолошке акције у њиховим војним формацијама и у народу. Они су сматрали да је борба коју воде колико војничка толико, ако не и више политичка, јер се води у циљу спровођења у дело њихове идеологије против демократије. Сукоб је био између демократије и тоталитариетичког покрета. Пропаганда, коју је овај покрет водио, била је плански студирана. У примени она је психолошки дејствовала, а не само

39 интелектуално. Њен циљ је био да на терену, у позадини, као и на фронту, ствара фанатичко расположење међ.у борцима. Она је ишла и даље, па је методе психолошког дејствовања примењивала чак и на заробљенике. Ове методе у времену развоја демократског Покрета пуковника Михаиловића, као и у осталим демократским земљама, r a ­ cy биле прихваћсне као систем борбе, јер су' водиле тоталитаризму, контроли влада, скупштине и свих власти од стране војске која се бори и која евентуално може да наметне преко обрађених маса своју вољу законитим властима. II ДЕО ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДЦИ ПОКРЕТ “ЗБОР” О ДИМИТРИЈУ ЉОТИЋУ И ЊЕГОВИМ ИДЕЈАМА. — Да би се схватио дух Југословенеког Народног Покрета “Збор”, његов циљ и правац, као и његов рад како пре рата тако и под окупацијом, потребно је упознати личиост Димитрија Љотића. оснивача и претседника “Збора”, кога су његове присталице сматрале не само својим шефом, већ — националним вођом, учитељем и пророком. И деда и отац Димитрија Љотића не само да су били одушевљене монархисте, већ и највернији приврженици, лични пријатељи, па чак и у сродству са династијом Карађорђевића. Када је Кнез Александар морао да напусти престо и Србију, деда Љотићев пратио га је у изгнанство и, како је био веома имућан човек, финансиски га је потпомагао. Ову традицију наставио је и отац Љотићев, Влада, који је остао веран пријатељ РСнезу Петру — касније Краљу Петру Првом — и провео је са њим дуже времена у изгнанству у Француској и Швајцарској Тек се каеније вратио у Србију и био у дипломатекој служби, нарочито дуго као генерални конзул у Солуну, где је Димитрије учио основну школу и гимназију. Влада Љотић је био у кладости социјалиста и чак је сматран за једног од оснивача српске социјалистичке странке. To је било у оно време када је живео као изгнаник у ЖенеЕи са Кнезом Петром, Код Димитрија Љотића је било јако развијено религиозно осећање. Још као гимназиста ишао ;је сваке недеље у цркву' дг, чита апостол, да носи у литијама рипиде, па је и доцније кроз живот, као адвокат и политичар, носио стално у унутрашњем џепу свог капута једну малу икону и сваке недеље — када је био у Смедереву — певао је за псвницом у цркви. Још као дечак имао је намеру да се запопи, да постане калуђер, и вероватно да би то и учинио да нису дошли ратови.

40 Још тада је Љотић постао верски занешењак, и то занешењаштво је прелазило у побожну дрскост, која се огледала у његовом веровању да може да се приближи небеским бићима. Ова његова особина, занешењаштво, која је била једна од главних црта његовог карактера, пренеће се доцније на политички терен и ту одиграти кобну улогу. Непознавање менталитета српског народа, који је индивидуалиста у својој сржи, ограничиће број његових присталица на незнатан број. Многе његове грешке, које ће доћи као последица непознавања тог српског индивидуалистичког менталитета, повући ће најзад у пропаст и покрет који је он створио и људе који су били у њему. Доцније, као студент права, он је потпао под утицај Толс.хојев и примио његово схватање хришћанства. Уз то не само да је био вегетеријанац, апстимент и испосник у сваком погледу, већ се формирао у правог религиозног толстојевског анархисту. Када је 1912 почео рат, он је отишао у добровољде. Године 1912 био је добровољни болничар у санаторијуму “Врачар” у Београду, a 1913 отишао у Куманово и цело време рата био болничар у болници за колеричне болеснике. Одмах после рата 1913, Крал. Петар Први, велики пријатељ Љотићевог оца Владе који је био умро, поелао је Димитрија у Париз као свог питомца на студије. Димитрије се уписао на природно-математички отсек факултета наука. У Паризу је више провео по црквама и библиотекама него на Универзитету. Као што је раније био под утицајем Толстоја, тако је у Паризу потпао под утицај великог француског филозофа и математичара Блаисе Паскал-а — а и од тада, поред иконе у другом џепу, носио је увек “Мисли Паскалове”. У исто време Димитрије Љотић је у Паризу дошао у додир са чувеним француским вођом десничара Чарлс Марасом, који је био директор листа “Акција Француза”. Марае је утицао необично на политичко формирање Љотићево и целог свог живота, до Другог светског рата> Димитрије је био стални претплатник тога листа и гледао на спољне политичке догађаје кроз призму Марасову. Сарајевски атентат на Видовдан 1914 учинио је да се Љотић врати из Париза у Србију, где је одмах ступио на одслукгење ђачког рока. Већ у новембру 1914, као ђак - наредник, учествовао је у Сувоборској битци у 5-ом пешадиском пуку у коме је остао за време целог рата све до своје демобилизације 3920. Рат је учинио да је Љотић одбацио и лоследње оотатке Толстојевог схватања хришћанства.

41 Како је Љотић још пре рата био завршио права, то је по демобшшзацији положло адвокатски испит и постао адвокат у Смедереву. Велики пријатељ његов и његовог оца, смедеревски апотекар Живојин Тајсић. један од радикалских првака у томе крају, утицао је на Љотића да ступи у организацију омладине радикалне странке. На то му је Љотић изложио свој став: “Ја му тада кажем, да то не мислим из два разлога: прво, зато што сам противан начелима радикалне странке, јер нисам за демократију, парламентаризам. “народну сувереност”, друго, не допада ми се партизанство, јер одбацује општа, народна мерила и мери све “нашим човеком”. 1) На Тајсићево наваљивање, ЈБотић је ипак ушао у радикалну странку “по традицији и из национелне дужности” и постао претседник радикалне омладине за смедеревски крај. О томе Љотић каже: “Ушао сам у партиски живот, уверен да ћу моћи да му управим путеве онамо куда мислим да треба да се иде, с друге стране, партија ме је дочекала оберучке, уверена да ћу се ја већ савити по њеним условима.” 2) Већ 1926, ЈБотић, не слажући се са радом чланова радикалског Главног одбора, одвојио се и постао дисидент, пошто није успео да буде први међу свима, нити је правац радикалне странке управио путем који је он желео. Свој излазак ЈБотић објашњава на следећи начин: “Провео сам у Радикалној странци шест година и то до 1926 године као дисциплинован члан, а од тада као дисидент. Иекуство које сам за тих шест година стекао показало ми јо свс више и више да је немогуће од странке, ма како се она звала, ма ко је водио, тражити да она има пред очима општенародни интерес и опште државни у сваком моменту.” 3) У то доба. Љотић је објавио две брошуре: “Писмо отворено” и “Зашто смо повели борбу?’^ ) , које су међу радикалима начиниле велику ларму, а на које му је одговорио његов велики пријатељ Аца Станојевић: “Радикална странка није башта у којој расту само руже, већ народна н>ива на којој има и корова.” Истакавши одвојену листу 1927, упркос гоњења од стране радикалске владе, изабаран је за обласног посланика у смедеревском крају, али се одрекао мандата у корист другог кандидата са листе. Даље Љотић није могао као радикал да продре нигде. Ратујући увек са политичким странкама, са одушевљењем је дочекао и поздравио Краљев манифест од 6 јануара 1929, који је значио крај парламентарног периода у Југославији, пошто је ЈБотић постао непомирљиви борац против демократије и политичких странака.

42 Краљ Александар је, 15 фебруара 1931, поставио Димитрија Љотића за министра правде у влади ђенерала Петра Живковића. Када је почео да се ради нови Устав по жељи Крал.а Александра, који је шпао за тим да се створи владина странка, Љотић се томе одлучно успротивио и дошао у отворен сукоб са ђенералом Живковићем и већином политичара у влади. Позван од Краља Александра да му изложи шта он мисли да би се могло створити уместо странке, ЈБотић му' је поднео свој израђен нацрт Устава и одговорио: “Ја сам за чист сталешки парламенат. Али увиђам да не бих сам могао одмах с њим да продрем. Отуда сам прибегао једном другом парламенту, где би се посланици бирали општим тајним правом гласа, али саму кандидацију вршиле би среске колегије у које улазе претставници професионалних, сталешких, културних и добротворних организација. Партије данас живе од кандидације. Одузму ли се кандидације партијама, да ли се право кандидација овим другим природним, да тако кажем, организацијама, партије ће се укинути услед недостатка хране.” 5) ЈБотићеви планови су живели у његовој машти, а његове идеје су биле празне апстракције које не одговарају ничему у стварности. По чему би сталешки парламент значио бол.и облик од парламента партија и по чему би се претставници сталежа борили са више обзира и више смисла за опште добро He­ ro претставници политичких странака? Зар не би, напротив, сталежи са више безобзирности и више жестине бранили своје сталешке интересе запостављајући опште, и зар не би тај облик парламентарног система довео до сталешких заоштрености, које се раније нису осећале? Истина, држава би са својом извршном влашћу била арбитар, али зар не би тај арбитар постао оруђе у рукама оних сталешких група, које би успеле да се власти докопају, и зар не би прибегавање државног арбитра сили ствадно значило почетак диктатуре, и то најгоре од свих, сталешке диктатуре? Колико би све то у пракси морало да буде неостварљиво најбоље се може закључити по томе што претпоставке на којима је Љотић базирао своје планове, нису узимале у обзир индивидуалистичку црту српског карактера, чије се слободољубље кроз целу српску историју увек најжешће опирало свакој принуди и у области политике и у области мисли. Верујући у своју звезду и сањајући да постане југословенски вођа, Љотић је о своме нацрту казао: “У њему сам, водећи рачуна о конкретним могућностима, покушао да дам надрт једне органске. уставне и наследне монархије, недемократске и

43 непарламентарне, засноване на активизацији народних снага, срганизованих у економска, сталешка, културна и добротворна друштва, са полигичком одговорношћу владе само пред Краљем, а приватном и пред Краљем и пред сабором са децентрализованом самоуправом.” 6) Краљ је био заинтересован овим ЈВотићевим предлогом, али када је прочитао нацрт Устава казао му је: “'Нисам могао примити оно што сте предлагали, чини ми се као у маглу да идем.” 7) Краљ је одбко Љотићев нацрт устава и прихватио Устав који је предвиђао политичке странке, и Љотић је због тога поднео оставку на положај министра правде 2 септембра, уочи дана када је нов Устав објављен. Ову своју' идеју коју није могао да унесе у Устав: сталешки парламенат, Љотић је после унео у програм свога покрета “Збор” и за њега се увек борио. To је била база ЈБотићевог државно-правног и државнополитичког гледишта и на њему је целог живота остао. Изишавши из владе, Љотић се вратио у Смедерево, где је наставио адвокатуру. ,На изборима од 8 новембра 1931 је апстинирао. ФОРМИРАЊЕ ГРУПЕ ОКО “ОТАЏБЦНЕ”. — Од 1932 ЈБотић је почео да окупља око себе групу л»уди са којима је хтео да отпочне идеолошки рат против политичких партија. To je била група око “Отаџбине”, али је овај лист покренут нешто касније. У овој групи били су: др. Стеван Иванић, др. Чеда Марјановић, Милан Фотић, адвокат; Милан Аћимовић, адвокат; Јагош ДрашковиИ, др. Љуба Бараћ, Ранко Вујић, агроном; Андрија Љоља, инжињер; Душан ЈанковиИ. Душан Стојановић, Јовичић, адвокат; Драгослав Јефремовић, Недељко Бранковић. Једно време у овој груии су били и др, Мирко Косић, професор Универзитета и др. Момчило Иванић, новинар; али су ова двојица после годину или две иступили. Од самог свог појављивања “Отаџбина” је на заглављу носила паролу: “Људи траже слободу, А слобода л.уде.” ОСШГВАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАГОДИОГ ПОКРЕТА “ЗБОР” Одмах после погибије Краља Александра у Марсељу Љотић се бацио да створи свој политички покрет.

44

Још за живота Краља Александра биле су се образовале, у току 1932 - 1934, неколике полигичке групе као “Југоеловенска акдија”, група “Буђење” у Петровграду' и “Бојовници” у Љубл>ани. Све су оне имале више мање сличан програм: политички рад ван политкчких странака на ауторитативној бази. Четири дана после убиства Крал>евог, 13 октобра 1934, заказан је састанак претставника свих ових југословенских група да би се извршило њихово окупљање и стварање једне јединствене заједничке политичке организације. Састанак је одржан у Београду и донета је начелна одлука да се изврши уједињење група. Прешло се на израђивање основних правила и смерница ове нове политичке организације. и 6 јануара 1935 — намерно је изабран овај датум који је говорио да се ова организација инспирише диктаторским духом Краља Александра, који је тога дана 1929 укинуо Устав, распустио Скупштину и забранио рад политичких странака — донета је одлука да се нова политичка организација назове “ЈУГОСЛОВЕНСКИ 'НАРОДНИ ПОКРЕТ ЗВОР” и да Димитрије Љотић буде њен претседник. Истога су дана потписане и основна правила и смернице “Збора”. У самом почетку “Бојовници” су се растурили и само један мањи део од њих, које је водио Тони Штурм, пришао је “Збору”, док се већина вратила у Корошчеву Сељачку Људску Странку из које су и потекли. Љотићеви велики пријатељи су били владика пок. др. (Н иколај Велимировић, епископ жички, и пок. др. Иринеј Ђорђевић, епископ далматински, као и један мали део свештенства, који су га политички ломагали. ЈБотић је преко њих настојао да у богословијама и у свештеничком клеру нађе политичке борце, партиске агитаторе и присталице свога учења. У 1937 Лзотић је покушао да оствари јединство акције са Јефтићевом Ј. Н. С. на великом збору у Смедереву. Заједно са ЈБотићем иступио је и Јефтићев народни посланик др. Јанко Барићевић са још двојицом народних посланика, али се ова заједничка акција није реализовала због тога што Јефтићева Ј. Н. С. није хтела да следује пут Димитрија Љотића. који се борио да у' земљи заведе један тоталитарни систем, једну врсту, по ерпском схватању, немогуће диктатуре. “Збор” је врло оштро иступао против претседника владе др. Милана Стојадиновића, нарочито у својој штампи и на зборовима. Зато је влада Стојадиновићева наредила хапшење Љо-

45

тићево и 6 октобра 1938 полиција је упала у просторије “360pa”, похапсила већи број присутних чланова и међу њима и самог Љотића. који је одведен у Управу града и држан у затвору преко два месеца под истрагом, ма да никад није дошло до суђења. Пре овог хапшења Стојадиновић је успео да поцепа “Збор” и да неколико његових истакнутих чланова привуче себи. Тако су иступили из “Збора” сам генерални секретар Велибор Јонић, Данило Вуловић, професор, Данило Грегорић, новинар. Ђорђе Перић као и још некалицина других. 11 новембра 1938 влада др. Стојадиновића је спровела изборе, на којима је листа Димитрија Љотића добила 30.734 гласа, од делокупног броја гласача 3,039.041, што излази да је “Збор” добио 1.01 од сто. 8) Са доласком на владу Драгише Цветковића борба између “Збора” и владе се још више заоштрила. Када је 1937 “Отаџбина” била забрањена од стране владе, Љотић је од марта 1937 почео да издаје шапирографирани “Билтен” Југословенског Народног Покрета “Збор” у коме је још оштрије нападао влаДУ- 9) У 1940, преко свог билтена, Љотић је упутио “Апел шефовима политичких странака” да растуре своје странке па је том приликом између осталог рекао: “А уједињењу народном сметња су партије које су политички поцепале живот народа. Зато се и обраћамо свима шефовима партија”. 1°) Љотић даље констатује да се до народног уједињења не може доћи ако се тренутно не обуставе партиске борбе и не приђе стварању коалиције. Он види само једну могућност, a то је да се партије растуре, како би се партиски живот ликвидирао, те каже: “Има три пута: 1) Д а их круна ликвидира. 2) Да их ликвидира сам народ. 3) Д а се саме ликвидирају”. 11) Он подвлачи и потсећа да је 6 јануар 1929 био такво прво решење, које није успело. И он сматра да остаје еамо треће решење: да се саме ликвидирају: да се “сазове сабор на коме би се око једног новог програма окупили људи из свих партиских странака”. 12) По Љотићу тај нови програм је био програм “Збора”. Шефови политичких странака су одбили овај позив, чији је пут водио у диктатуру, из које се јасно видело Љо-

46 тићево ЈА. У том свом ЈА он је видео стожер око кога се, као око главне осовине. све окреће, убеђен да једино у томе лежи кључ успеха. Овај потез показује, да је Љотић имао превисоко мишљење о својим способностима, које га је лишавало сваке наде да ће се икад моћи ослободити кобне заблуде, — ТОТАЛИТАРИЗМА. Унутрашњи програм Љотића и "Збора” углавном се састојао: у борби против политичких партија ! 3 ) ; у тежњи да се у држави оствари постојање једне једине дозвољене партије, партије “Збора”, која би се у крајњој линији идентификовала са државом, пошто би из политичког живота искл>учила све друге политичке партије, и најзад, у овлађивању целим државним апаратом, којим би “Збор” непосредно утицао на све гране друштвеног живота, стављајући притом народ под надзор и захтевајући од њега безусловну послушност, као врховни морални закон партије. Овакво Љотићево схватање било је непосредно инспирисано Хитлеровом књигом “Ivloja борба”, чије је мисли у извесном смислу копирао, док је с друге стране акцепхирао мусолинијевске концепције о корпоративном систему, рачунајући да “Збор”, базиран на основама ова два туђинска државно - друштвена политичка уређења, постане југословенска привилегована класа попут нациста и фашиста. Љотић је сматрао да су Хитлерове идеје и борба потпуно исправни; да његова борба има луног смисла, јер се Немачка није одрекла “основног закона свог бића” ; да немачко продирање на Исток, — које је било вечити сан .Немачке —- има пуног оправдања, јер ће 'Немачка “срушиги бољшевизам” и створити “широку базу за своју расно - биолошку политику” 14); потпуно је одобрио Хитлерову антисемитску борбу, јер је гледао истим очима на јеврејство као и Хитлер, сматрајући да је од Јевреја похекло све зло у свету и кроз њих никао комунизам; по Љотићу: “Тај неко, то је народ један, народ чудаа, право чудо биолошко, социолошко, политичко и религиозно. Јеврејски је то народ.” 15) Љотић је покушао у чланку: “Ни фашизам ни хитлеризам”, објављеном још 1936 у “Отаџбини”, да то одбије од свога покрета, али у реченици: “Привидна сличност долази од иетовременог негативног става према либералној демократијн и позитивног става према замисли сталешког уређења друштва, као и већег ослонца политичких форми на друштвене сгварности”, он признаје да је његов “Збор” на истом плану идеолош-

47 ке и партиске борбе, као и да његове идеје почивају на идејама Хитлера. с тим што он признаје Монархију, али тежи да Владара потчини својој вољи и да му наметне своја лична политичка и друштвена гледишта. Водећи борбу против режима, ЈБотић је објавио у своме “Билтену Југословенског ,Народног Покрета Збор” у 1940 чланак против владе, под насловом: “На опасној низбрдици”, а у чланку “Расуло народа” директно је осудио и саму Круну, тј. Намесништво. После ових чланака и нарочито после три Отворена писма 16), која је Љотић упутио Кнезу - ,Намеснику и која су преко више официра. међу којима је био и пуковник Масаловић, растурена и у војсци, претседник владе Цветковић је 16 новембра 1940 забранио “Збор”, затворио његове просторије, похапсио цело вођство покрета осим Љотића и секретара Мојића, којл су успели да побегну и да се крију и живе илегално све до 27 марта 1941.17) ЈБотић се је цело време скривао у једном женском манастиру у Бачкој, а Мојић у Банату код својих роћака и лријатеља. ,На дан државног удара Љотић је напустио своје склониште и дошао у Београд. Неколико дана каснијебио је мобилисан као рез. потпуковник. У војсци је остао до капитулације југословенске војске, када се вратио у Београд где је имао свој лични стан у Његошевој улици бр. 10, док му је породица била у Смедереву. ИДЕОЛОГИЈА “ЗБОРА”. — Тешко је изнети у кратко идеологију “Збора”, јер је она прететављала синтезу разних елемената, који су носили обележје и италијанског фашизма и немачког националсоцијализма, уз увођење “вође”, који води покрет и значи његов симбол. Поред тога “Збор” се прогласио и носиоцем Светосавског Православл>а> у које је унео извесне језуитске црте, тако да је од једне од најлибералнијих цркава у свету тежио да створи неку врсту биготске секте. Мада по осећањима неоспорно пансловен, Љотић је у идеологију коју је створио — југословенеки оријентисани национализам — унео од италијанског система пзвесне мусолинијевске концепције у погледу сталешког уређеља државе, затим од Хитлероеог националсоцијализма узео антисемитизам, даље прогласио демократски начин управљања државом помоћу политичких партија као застарео и као систем који неминовно води државном хаосу, корупцији и расулу. и најзад, као цемент који осигурава југословенско јединство, сматрао установу уставне монархије са династијом Карађорђевића као неопходну. Цела та творевина, коју је Љотић вештачки исконструисао и за коју је,

48 као што рекосмо, узео елементе из туђинских и тада савремених тоталнтаристичких идеологија, можда би се најбоље могла окатегорисати речима пок. Краља Александра, који је у своје време простудирао Љотићеве концепције и на крају их одбио: “.НИСАМ МОГАО ПРИМИТИ 0'НО ШТО СТЕ ПРЕДЛАГАЛИ, ЧИНИ МИ СЕ КАО У МАГЛУ ДА ИДЕМ.” ОБРАЗОВАЊЕ СРПСКЕ ДОБРОВОЉАЧКЕ КОМАВДЕ.— Због тешке ситуације која је владала у Србији, ђенерал Недић је тражио да Немци одобре извршење тачке 3 уговора, под којим се ђенерал Недић примио образовања владе, a то је, да може формирати војску од 50.000 љ.уди. Љотић, пак, да би осујетио формирање српске оружане силе, која би била ван његовог утицаја, послао је код др. Турнера свога претставника у влади ђенерала Недића. министра Олћана, који се с др. Турнером д о г о в о р и о да се уместо тога одобри формирање Љотићеве партиске војске — добровол>аца. Захтев ђенерала Недића, упућен писмено и лично преко министра др. Момчила Јанковића, био је одбијен са мотивацијом да ће политичка партија “Збор” формирати своје добровољачке одреде, који ће се борити против устаника не само оружјем већ и идеолошки. 18) Овај потез, учињен од стране Љотића против захтева ђенерала Недића, омогућио је стварање војних формација “Збора” . Тако су биле испуњене почетне жеље политичког вођства “360pa” и оно се дало на посао, истичући као правило за оне који се боре против њихове идеологије: “Ко није с нама, тај је против нас, а ко је против нас, тога треба уништити.” Тако је, на дан 15 септембра 1941, дошло до формирања Српске Добровољачке Команде, на чије чело је поетављен инжињерски пуковник Коста Мушицки. Међутим, Прва ђачка добровољачка чета, јачине 120 омладинаца под командом поручника Будимира Никића била је формирана 28 јуна 1941, али није хтела ићи у борбу све до 17 септембра. To време чета је провела у парадама са музиком на челу по београдским улицама у циљу пропаганде. Та тако звана “ПРВА ЂАЧКА ДОБРОВОЉАЧКА ЧЕТА”, која је била база доцнијег формирак>а Српског Добровољачког Корпуса, била је састављена од чланова омладине “Збора”. До краја 1941 било је формирано дванаест одреда. Љотић је стварно предухитрио ђенерала Недића у стварању српске оружане силе, али га није у томе могао спречити јер је ђенерал Дедић, већ 3 септембра, отпочео формирање Подофицирско - оружаних одреда за борбу против комуниста. Љо-

49 тић де убрзо увидео да његово партиско вођство са евојом идеологијом, као и његови одреди, нису у стању да продру у широке народне слојеве, у којима су покушали и физичким начииом да докажу да су у праву, и изврше мобилизацију потребног броја људи за одржавање јавне безбедности на подручју окупиране Србије. Та околност је приморала Љотића да пусти ђенерала Недића испред себе. ОДНОС “ЗБОРА” ПРЕМА ПОКРЕТУ ПУКОВНИКА МИХАИЛОВИЋА. — ЈБотић и његов “Збор” били су бескомпромисни борци против комунизма, али исто тако и против демократског Покрета пуковника Михаиловића. Са друге стране оба ова тоталитаристичка покрета окренула су се против Михаиловића у коме су видели највећу брану ширењу њихове идеологије. Немачке окупационе власти у Србији и немачка Врховна Команда Југоистока, да би зауставили јак развој Михаиловићевог демократског Покрета и отклониле наслућену опасност, искористиле су све и свакога у својој служби и борби против пуковника Михаиловића. Тако, поред КПЈ која се одмах ставила у службу окупационим власти, ставио се и “Збор”, јер је у немачкој окупацији Љотић увидео свој успех, а у демократском Покрету пуковника Михаиловића све зло по свој покрет. To зло, по Љотићу је произлазило из његовог проповедања да демократија и комунизам спадају у индивидуалистички филозофски правац, да је комунизам последица демократске мисли тј. “ванбрачно дете демократије”. 19) Он се борио против овог правца и заступао органски правац, чије је остварење видео у Великом Немачком Рајху под Хитлером. Идеолошки план борбе је био исти, Те околности су натерале Љотића и “Збор” да оштриду своје борбе окрену против Михаиловића, рачунајући да ће тако ударити у нервни ценхар Покрета пуковиика Михаиловића, да ће га на самом почетку угунгати и тако узети иницијативу потребну за ширење сопствене полнтичке борбе. Тако се на србијанском ратишту, створеном од пуковника Михаиловића, нашао и Југословенски Народни Покрет “Збор”, под вођством Димитрија Љотића. * * * Српски народ је одбацио идеје “Збора”, као идеје које не одговарају његовом менталитету, његовој прошлости, његовом традиционалном либерализму и слободарским схватањима. По-

50 крет пуковннка Михаиловића, као тумач народне воље, узео је на себе улогу њеног браниоца и према “Збору”, иако је тим добио једног непријатеља више. П Р И Л О Г :

Обавештајно упутетво Српске Добровољачке Команде, од 28 јула 1942, достављено на личih o c t команданту 1 1 добровољачког одреда: “Ситуација у округу Ужичком (Пожега и околина) I 1) Између Ужица и Пожеге креће се одред четника из састава одреда војводе Мојсиловића у јачини од око 20 људи под командом активног поднаредника (сада потпоручника по унапређењу радио Лондона) Јанковића Милутина. Одред носи назив “Одред смрти”. .На Јанковића и његове људе треба обратити највећу пажњу. Јанковић и његови људи, по веродостојним подацима, извригио је атентат на команданта 7 одреда капетана Никића и добровољце у његовој пратњи у Овчарско-Кабларској клисури. Дражин је човек и главна спона између Драже Михаиловића и његових симпатизера у унутрашњости Србије. Велики је противник и непријатељ добровољаца са свим његовим људима. Људи су из села Лучана и околине — 20 км од Пожеге. 2) У Пожези често борави бивши ађутант Д. Михаиловића капетан Митић, који је главни курир између Д. Михаиловићевих пријатеља и симпатизера на прузи Београд - Пожега Ужице. Митић је омаленог раста, средњих година. 3) Треба водихи рачуна о томе да је близу 90 од сто четника Ложешког четничког одреда који дислоцирају на просторији: Пожега - Ариље - Ивањица - Чајетина - Вардиште, па границом према Восни од Вардишта до Јавора ЗА Д. МИХАИЛОВИЋА И ЊЕРОВУ ПОЛИТИКУ. Према томе подесихи и евоје држање, држање старешина и људства. Бити обазрив код сваког сусрета и рада. ОВИ ЧЕТНИЦИ ПРИПИСУЈУ И ПОГИБИЈУ СВОГ КОМАНДАНТА ВУЧКА ИГЊАТОВИЋ.А ДОБРОВОЉЦИМА, ОДНОСНО ДОБРОВОЉАЧКОЈ “ПОЛИТИЦИ”. Поред тога и ако се зна да су Игњатовића убили четници, међу овима је рашире.но да су убиство извршили добровољци. 4) Управне власти у округу Ужичком све су против добровољачких јединица. Особито се скреће пажња Команданту

51 и старешинама на среског начелника у Пожези и Ариљу. 5) У редовима Српске Државне Страже један велики број активног старешинског кадра је за Д. Михаиловића. У Пожези налази се центар обавештајне службе СДС за околне срезове. У центру раде два официра један поручник и један капетан. Поверенике имају међу припаднпцима СДС и четницима. Особито обратити пажњу на официре из одреда СДС за срез Пожега, Ариље и Чајетина. Они из Ивањице су дод влашћу четника. 6) Потпуковник Драгослав Павловић, начелник штаба Драже Михаиловића, задржава се често на територији среза Пожешког. 7) Потпуковник Драгутин Кесеровић налази се око Бруса а врло често борави у овоме срезу. У његовој пратњи налази се већи број људи а Кесеровић има одред од 100 људи. Кесеровић је најближи сарадник Д. Михаиловића а има исте функције као и мајор Палошевић. 8) У округу Ужичком а на територији среза Пожешког налази се бив. командант места партизана у Пожези Раденко Мандић, по занимању дрејер из Пожеге. У његовој пратњи налази се до десет људи. С времена на време појављује се у крајевима око Пожеге. Има велики број јатака у свим тим крајевима. Треба обратити највећу пажњу на њега и његову пропаганду. II Пропаганда покрета Д. Михаиловића са Равне Горе имала је и данас има велики успех у свима крајевима округа Ужичког. Одржавана од припадника СДС и четника ова пропаганда данас је тако јака да је у грађанетву створен појам да су доброваљци т. зв. “петоколонаши”. Рекао сам да ову пропаганду подржавају припадници СДС и четниди a то су старешине ових јединица симпатизери покрета Д. Михаиловића. III У Пожегу отпутоваће ових дана професор Булић који ће обавештајном сфициру' и Команданту дати податке о људима потпуно поузданим и национално исправним како за Пожегутако и за ближу околину. До доласка професора Булића податке примитн од поручника — четовође — Инж. г. Лазаревића који се налази у Ужичкој Пожези и који ће тамо сачекати долазак Команданта.

52 IV Целокупну обавештајну службу развити у правцу откривања канала комунистичког рада и рада покрета Д. Михаиловића и откривања људи који раде за рачун туђе пропаганде a противу интереса Србије и српског народа. После кад се буде дошло до довољних података у овом правду рада настојати да се открију све малверзације државног чиновништва итд. V Нова упухетва и подаци следују. 28 јула 1942 год. Ш е ф Београд Обавештајне службе СДК мајор Мил. М. Грујић” 20) Округли штамбил. Главни штаб Српске Добровољачке команде — Обавешхајно одељење III

ДЕО

ТРЕЋ.И СРПСКИ УСТАНАК ДОЧЕТНА Ш ТУ А Ц Ш А Окупација Србије у првим данима, донела је и прву борбу против окупатора, која је обзнанила почетак отпора од стране народа. Та борба се одиграла 21 априла 1941 у с. Доњи Добрић (3 км јужно од Љешнице). Тога дана један мали четнички одред формиран од мештана из поменутог села напао је делове 60 нем&чке дивизије, који су дошли да врше претрес села, ради прикупљања и одузимања оружја од народа. Због овог напада командант 60 немачке дивизије наредио је да се с. Доњи Добрић епали и о извршењу је послао следећи извештај команданту XII армије: “Пре доласка дивизије, дана 21 априла, при претресању места Добрић (3 км јужно од ЈБешнице) дат је отпор, притом је један потпоручник погинуо, а један похпоручник и један наредник су рањени. Одмазда за ово било је спаљивање села Добрића . . . ” 1) Пошто је с. Доњи Добрић спаљено, немачка архиљерија је пренела Еатру и хукла пл. Цер. Поводом унишхења с. Доњи Добрнћ и хучења пл. Цер, немачки командант места у Лозници, поручник Тан, издао је следећи проглас народу:

53 “СРБИ На дан 18 априла југословенска војска је безусловно капитулирала, а српски народ примио на себе све обавезе које из тога акта проистичу. Међутим, три дана доцније, непознати злочинци пуцали су код села Доњег. Добрића на немачке официре и војнике. Том приликом два официра су погинула, а више војника је рањено. У циљу одмазде село Доњи Добрић је претворено у прах и пепео, а планина Цер подвргнута трочасовном бомбардовању. У случају да се понови и најмањи инцидент, наредићу да се на лозничкој пијаци обеси педесет мушкараца.” 2) После овог прогласа немачки поручник Тан наредио је узимање таоца, као гаранцију за ред и мир у срезу Јадарском. Ти таоци, 50 људи, морали су сваке вечери да се јављају у' немачку команду и да ноћ проводе у затвору. Тако је то трајало све до 9 јула 19 41. Отпор овог малог четничког одреда у с. Доњем Добрићу, и убиство немачких офидира и војника, означава почетак оружане акције српског народа противу окупатора, али исто тако и суштину будуће борбе — четничког — герилског ратовања. Дејство овог малог четничког одреда било је независно од појаве Покрета пуковника Михаиловића, али чим се појавио пуковник Михаиловић на територију Србије, одред је ушао у с-астав његовог Покрета. II Пуковник Михаиловић, чим је стигао на Равну Гору. отпочео је са организацијом свога Покрета, који је одмах почео да се шири и дубоко продире у све слојеве ерпског народа. Он више није могао бити тајна и немачка обавештајна служба га је открила уз помоћ КПЈ. Разлог откривању је прост, јер се о Михаиловићу гоЕорило скоро свуда, па и у самом Београду. To сазнање за Немце је створило мучну и забрињавајућу ситуацију и они су у нарастању Покрета видели “буре барута”, које може сваког часа експлодирати и довести немачке окупационе власти или у понижавајући положај — напуштање окупационог подручја Србије. или у војнички крајње непријатну ситуацију — довлачеље нових снага. To сазнање потврдиле су и прве емисије тајне радио станице, које су почињале: “Овде не говоре комунисти, већ национални четници, који су готови да се боре за ослобођење Србије и Југославије.” Затим, према Упуту Стр. Пов. Бр. 5 од 1

54 јуна 1941 од пуковника Михаиловића, одреди су предузимали саботаже и мање акције на територији Србије. на којој је Покрет био јединствен. Те акције су биле смишљене, одмерене и тако одабране да су се увек кретале у границама користи, пре но што би се ватрено заложиле целокупне снаге. Модерни рат је за то пружао широко поље избора. Извештаји послати Хитлеру са окупационог подручја Србије у том правцу створили су тешко сазнање и бојазан за јужни немачки бок, од евентуалног искрцавања Енглеза. Хитлер је ту бојазан отклонио у априлу, али се сада она опет појавила ,у вкду евентуалности новог Солунског фронта. На основу twv ’•чтђштаја Хитлер је био принуђен да изда ДИРЕКТИВУ ВР. 31 ОД 9 ЈУНА 1941, којом је окупационе територије на Балкану — Србија и Грчка — прогласио РАТНИМ ПОДРУЧЈЕМ. Та директива изводно, али дословно, гласи: “Заповедник оружане силе на Југоистоку има сва права територијалног заповедника у деловима Србије, Грчке и грчких острва која лоседају немачке трупе. Области, које поседају искључиво немачке трупе, ОПЕРАТИВНО СУ ПОДРУЧЈЕ . . . (Подвлачење моје) 3) У то време, као што се зна, једини Покрет отпора у Југославији организовао је пуковник Михалловић. док је став неутралности КПЈ према Немачкој био производ пакта између Хитлера и Стал.ина. КПЈ је у ствари, као и остале комунистичке партије Европе, чланице Треће Интернационале, имала да врши “петоколонашку” улогу у смислу немачко - совјетског пакта и да своју пропагандну машину користи за борбу против западних “империјалистичких” сила, Велике Британије и Француске, у то доба ратних противника директно Немачке а индиректно због пакта Хитлер - Стаљин, Совјетске Уније. Непобитна је чињеница да је у то тешко време по Велику Британију и Совјетску Унију пуковник Михаиловић створио НОВО РАТИШТЕ. Појава пуковника Михаиловића изненадила је цео свет a за Немце је била тактичко и стратегиско чудо у њиховој позадини. Један мали, али ратнички народ, дрзнуо се да баци Хитлеру рукавицу у лице у моменту када је мислио да је Србија згажена. Од тада пуковник Михаиловић постаје ПРВИ герилац поробљене Европе.

55 III

За време док се развијао Покрет пуковника Михаиловића, КГГЈ, верна линији диктираној из Москве, што је конкретно значило политиди савеза Хитлер - Стаљин од августа 1939. не само да ништа није предузимала против окупатора, већ му је у много ком смислу ишла на руку. Као и остали комунисти у поробљеној Европи пре 22 јуна 1941, КПЈ је ишла на руку Немцима, али је веровала у долазак обрачуна између Немачке и Совјетске Уније. Због тога је почела припремати терен за своју будућу борбу. Глас о појави пуковника Миха.иловића на Равној Гори за комунисте је био крајње забрињавајући. Они су у Михаиловићу видели велику опасност и јаког противника против комунизирања Југославије и Балкана. С обзиром да после хаоса који је пратио распад Југославије нису рачунали да ће се појавити личност и Покрет пуковника Михаиловића, као оличење вековних српеких традиција отпора поробљивачу, комунисти су својим чулом осећања где се налази главни непријатељ одмах прионули да Михаиловићев покрет осујећују и минирају. не устежући се да се у ту сврху користе и окупационом влашћу. Уосталом када је Стаљин могао да пактира са Хитлером против западних савезника, зашто југословенски комунисти не би пактирали (стварно, ако не формално) са Хитлероеим трупама у борби против про-западно оријентисаног Покрета пуковника Михаиловића? IV Нападом Немачке на Совјетску Унију, руска комунистичка партија је завапила за помоћ код комунистичких партија света, позивајући их на извршење предузетих обавеза на VII Конгресу комунистичке Интернационале 1935 године. Тек тада, 22 јуна 1941. комунисти су се претворили у “патриоте”, и КПЈ је почела да планира почетак пролетерске револуције у Србији, у којој се већ масовно развијао Покрет пуковника Михаиловића, 7 јула КПЈ је јавно изашла на србијанско ратиште, на коме је убила два српска жандарма. Тај догађај комунисти сматрају почетком оружане акције против окупатора. У истини оружана акција комуниста 1941 започета је убиством срлских жандарма и већ та чињеница да су прве жртве били Срби а не Немци. симболично је указала на будућу суштину партизанског покрета, изазивача првог грађанског рата у нашој историји. Појава комунистичке партије на србијанском ратишту није била случајност. Њена појава је била од раније припремана

56 идејно и организационо. Идејно, кроз ширење марксистичке доктрине у њеном лењинистичко - стаљинистичком виду (што је у ствари значило одбацивање свих српских верских. политичких и друштвених традиција); организационо, кроз стриктно испуњавање обавеза вођства Треће Интернационале (дакле без обзира на интересе српског народа као таквог). Како је међутим Трећа Интернационала у то доба била једно од простих сруђа Стаљинове спољне политике, то је у стварности слушахи Стал>ина значило борити се за његово сопствено одржање на власти у Русији. V После овога комунисти су почели да стварају мање партизанске одреде међу којима је први био ваљевски. Звучне демагошке пароле — борба против окупатора и за истинску демократију •—■постигле су донекле жељене резултате. Први партизански одреди не само да су појачани него су формирани и нови. Комунисти су у то доба располагали малобројним али тренираним водећим кадровима, који су таман могли поелужити да од партизанских симпатизера стварају нове кадрове, обучавајући их кроз брзо створене кратке курсеве. На овај начин они су успели убрзо да створе известан број нових партизанских “руководилаца”. Ови су доцније имали да калеме идеје Лењина и Стаљина новодошлом људству. Тако су се комунисти кроз прилив нових бораца из разних градова и покрајина поетепено јачали и учвршћивали на терену. Онда су' приступили систематском организовању својих јединица и од тада се по први п.ут чује име партизан, поред имена четник. VI КПЈ осећајући се слабом и неорганизованом, а налазећи се уз то у средини у којој се Покрет пуковника Михаиловића масовно развијао, чинила је све да не открије своје задње намере и тиме не изазове одмах сукоб у коме би била уништена. Зато је употребила сва могућа демагошка средства да би у' своје редове увукла народне масе, рачунајући да ће их доцније кроз сталну пропаганду и политички рад “кондиционирати” у смислу крајњих циљева интернационалног комунизма. VII У активности КПЈ пуковник Михаиловић је видео империјалистичку најезду интернационалне комунистичке партије на

57 српски народ, са једним циљем, да га гурне пре времена на ратну кланицу. To је био нов моменат за планове и одлуке пуковника Михаиловића, моменат који је јасно указивао да се КПЈ бори за интересе Совјетске Уније и насилно комунизирање Југославије. To ново искуство, које није улазило у Михаиловићеве планове пре 22 јуна 1941, битно је утицало на целокупну његову доцнију акцију. Његов патриотизам, који је био антинемачки, постао је и антикомунистички, а његов Покрет добио је и политички карактер, јер је постао идејном антитезом комунистичке идеологије, па је због тога био угрожен од комуниста и морао да прецизније формулише политичке циљеве своје започетс борбе. Као што је раније већ било речено, пуковник Михаиловић се истовремено трудио да организацију Покрета развије до максимума, али да избегне акције већег стила које би изазвале окупаторске репресалије. У ставу пуковника Михаиловића, време, као главни чинилац играло је пресудну улогу како према КПЈ, тако и према окупатору, јер је тежио да доврши своје припремне планове и прерано не изазове акције већег стила, без обзира да ли би се те акције изводиле против окупатора или између његовог и комунистичког покрета. У таквој ситуацији, бескрајно компликованој и опасној, Михаиловићева идеја водил>а је 5ила корисно употребити време за јачање сопственог покрета. На супрот комунистима он није имао на расположењу већ спремне кадрове, већ је постепено морао да уобличава постојеће народно патриотско расположење у конкретну прво герилску, а онда у даном часу опште ослободилачку форму. У том смислу његова стратегија поступности у акцији била је битно друкчија но комунистичко инсистирање да се одмах уђе у фронталну борбу с огромном окупаторском снагом. VIII У датој ситуацији окупиране Србије, јула и августа месеца 1941, КПЈ је одмах увидела своја “кадровска” преимућства над Михаиловићем и због тога инсистирала на својој стратегији развијаља акција већег стила. Уствари комунистичка парола “време је” значила је да је КПЈ оценила да је било време да се претекне главни ривал, Михаиловић, док је Михаиловићево “није време” проистицало из неколико разлога. Д а првом месту њему је било јасно да време није било зрело за залагање целокупних снага и за свеопшти устанак. У својој борбеној перспективи (које се све до ослобођења придржавала

58 целокупна ресистенција свих земаља заладне Европе) Михаиловић је припремао акције великог стила за тренутак када on­ line савезничке акције од чисто одбранбених пређу у нападачке, и када његов сопствени покрет стекне довољну војничку ударну снагу. Он није био неодговорни авантуриста или туђински агент (као што су били комунисти) већ свестан патриота и стручан ђенералштабни официр. Због тога је и био против прераних акдија већег стила, које би једино лроузроковале непотребне жртве и репресалије окупатора. Те почетне намере пуковника Михаиловића биле су страховито комликоване комуние.тичком акцијом, која је у почетку тежила да капиталише ратоборно расположење које је код Срба постојало, као и реакцију на кратак и срамни рат. Противно ставу пуковника Михаиловића, комунисти су са своје етране тврдили да жртава мора бити великих, да се са тим предубеђењем мора поћи у борбу, али да ће сама крволочност окупатора пооштрити борбу противу њега. “Уколико више бескућника утолико ћемо имати више војника.” За жртве се није питало нити о њима водило рачуна. јер је народна, сељачка маса била интересантна једино као резервоар могућих бораца за комунистичку етвар. Ш та вшпе, с обзиром на своју оданост “пролетерској” доктрини, за комунисте они сељаци који им не би пришли нису ни заслуживали да буду од окупатора пошгеђени, јер су самим гим били “класни” непријатељи. На то су се надовезивала још два друга елемента: комунистички гнев због народног напуштања њихових редова и преласка у четнике; свест да је народ био слабо упознат са теоријом и циљевима комуниста, тако да је било потребно увући га у акције већег стила против Немаца под паролом испуњења националног задатка према Отаџбини. A то им није било тешко, јер је за народ Немац био директан непријате.љ. Овоме у прилог ишло је и народно осветничко расположен>е. Тако је борба против окупатора прикривала лраве циљеве комуниста. ојачавала њихове редове и откривала им оружје које се још налазило у народу. Цил. је био јасан: искористити активиран национални дух и националне циљеве Срба за своје сопствене, и наоружати пролетеријат за грађански рат. “Бољшевичка револуција је сваком поштеном комунисти доказала апсолутну потребу да се пролетеријат наоружа”, гласи једна изјава VI Конгресу комунистичке Интернационале 1928. 4) Из претходног се да видети јединственост и компликованост ситуације у Србији у лето и јесен 1941. Опште народно расположење било је патриотско и антинемачко. Два покрета — Михаиловићев и комунистички — такмичили су' се ко ће и у ком

59 правцу повести народ. И док је Михаиловићев Покрет све ефикасније продирао, изразита комунистичка мањнна била је у стању да делимично искористи српски национализам и српску борбеност за своје циљеве, рачунајући да ће тако ојачати сопствене снаге и у погодном тренутку напасти Михаиловића, оценивши га правилно и од првог тренутка као најопаснијег непријатеља. IX Потпуковник Веселин Мисита. један од првих команданата пуковника Михаиловића, био је упознат са плановима и намерама пуковника Михаиловића, али исто тако и са компликованом ситуацијом због намера комуниста у Србији, а посебно у Подрињу у току последњих дана месеца августа. На дан 30 августа увече, потпуковник Миоита је био на састанку са комунистима код манастира Троноше и на њему сазнао да комунисти намеравају да нападну Лозницу у року од два дана. У таквој ситуацији где се морала доносити најбржа одлука и где чак није било времена да се претходно ступи у везу еа пуковником Михаиловићем, потпуковник Мисита је донео судбоноену одлуку да нападне Немце у Лозници и тиме започне стварну ПРВУ устаничку акцију пгарих размера против окупатора. Његова намера је била да иницијативу задржи у својој руци. тим пре што је припреме за отпор против окупатора био започео још пре појаве партизана на терену. Прозревши њихове намере, потпуковник Мисита је сматрао својом дужношћу да у датој ситуацији руководи догађајима а не сноси последице акције других, у овом случају партизана. Тако је дошло до избијаша устанка у Србији. ИЗВИЈАЊЕ УСТАНКА I По повратку из манастира Троноше у поноћ потпуковник Веселин Мисита је дао знак узбуне за звоњењем звона по сеоским црквама. У току ноћи своје јединице и саопштио им своју одлуку: Напад Цу почеће 31 августа ујутру.

30 августа, свој одред сакупио је на Лозни-

Одмах затим потпуковник Мисита је кренуо одред на лоложаје око Лозниде, запосео их и објаснио командирима чета Да ће звоњење звона на лозничкој цркви бити знак за почетак напада.

60 Лозницу је бранила немачка 11 чета 738 пешадиског пука. Када је свануо дан, из ниских облака падала је ситна к хладна права јесења киша. У 8 часова и 30 минута. потпуковник Мисита је послао свог парламентарца Петра Кошарића, који је говорио добро немачки, у' “Вуков Дом” у Лозницу са ултиматумом .Немцима, да у року од 30 минута положе оружје и предаду град. Затим је наредио Митру Борисављевићу, да у случају да Немци одбију да предаду оружје и град, отпочне са звоњењем звона на лозшгчкој цркви. Када је било прошло 9 часова, на лозничкој цркви почела су да звоне звона, јер су Немци одбили ултиматум и изјавили да борбу примају. To је био знак за напад. Одмах су одјекнули и седам пуцњева из пушака. To је био знак за потпуковника Миситу да су командири чета са својим четама кренули у напад. У самој Лозници Немци су имали много митрал»еских гнезда по двориштима кућа и раскрсницама. Борба се водила кроз град постепено, од куђе до куће. Прво су се предали Немди који су се бранили из лозничке гимназије, а затим они из “Вуковог Дома”. Међутим једно немачко митрал>еско гнездо, поставл>ено у дворишту кафане Лазара Хајдуковића, кочило је даљи покрег чегника преко оближњег трга. Потпуковник Мисита, са двојицом својих пратилаца, Стевановићем и Стојановићем, упутио се једним поточићем ка кафани у намери да уништи митраљеско гнездо и омогући даљи покрет одреда у нападу. Када се потпуковник Мисита са пратиоцима приближно кафани, митрал>ез из дворишта смртно га је погодио. Био је пресечен преко груди немачким митраљеским снопом. Упркос тога Лозница је била заузета. У четничкој болници у Лозници је лежало 27 тешко рањених немачких војника. Око 17 часова немачки заробљеници су упућени за манастир Троношу. У борби за Лозницу храбро је погинуо и командир Стуттчке четничке чете Живко Томић, који је ноћу, 31 августа 1941. скоро целокупно људство, своје мале брдске Ступичке општине, наоружао у своме дворишту, са оружјем које је сакрио после капитулације југословенске војске. После погибије потпуковника Мисите, команду над одредом је примио капетан Богдан Дрљача, а Команду места потпуковник Јован Марјановић. 5)

61 Из претходног излагања види ее какав је карактер носио четнички напад на Лозницу. Ту се пуцало Немцима у груди у име слободе српског народа и ослобођења Југославије, а не Србима у леђа, како су комунисти заиста 7 јула започели своју пролетерску револуцију. Према томе савршено је јасно ко је и када започео стварни оружани устанак против окупатора. II Немачки потпоручник Џаак, командир 9 чете 3 батал>она 738 пешадиског пука, који је био у Ковиљачи и пошао у извиђање ка Лозници. описао је догађаје на следећи начин: “У недељу 31 августа чуо сам јаку пушчану и митраљеску ватру из правца Лозниде. У 11.30 часова пошао сам путничким аутомобилом према Лозници у пратњи потпоручника Франца, нижег лекара др.-а Бауера и једног тумача. ,На два и по км пред Лозницом на нас је пуцано јаком пушчаном ватром с обе стране пута и из околних кућа. Одмах смо одговорили ватром из машинских пиштоља и покушали да се пробијемо дал>е повећаном брзином. Са неколико пушчаних погодака расмрскано је заштитно стакло на аутомобилу, а шофер смртно рањен. Ја сам био окрзнут по левој руци. Ауто је слетео у леви јарак крај пута, и ми смо сви поиспадали. Потпоручник Франц је добио при том потрес мозга, а установио сам да је тумач хешко рањен у леву ногу. Др. Бауер и ја одговорили смо одмах ватром, док је потпоручник Франц лежао у јарку потпуно без свести. Како је ватра устаника била јака. то сам одлучио да се повучем. Иако сам био опкољен и пошто је др. Бауер изгубио везу са мном, шхак сам, и поред јаке непријатељске ватре, успео да се пробијем до Ковиљаче. Др. Бауер је у бекству сломио ногу у чланку . . . . Првог септембра 1941 предузела је 9 чета, ојачана једним топом, под командом потпоручника Ото-а други напад на Лозницу. Поведен је још и један камион да би се из Лознице у Ковиљачу превукла евентуална још преостала архива, пртљаг и муниција 11 чете. Дванаеста чета (2 вода) остала је под воћством ппор. Тернера за заштиту гарнизона. На 9 чету ускоро по поласку пуцало се јаком пушчаном и митраљеском ватром из кукуруза дуж друма, као и са висова југоисточно. Предње одељење ппор. Винхенбаха уочило је на путу једну јединицу' која му је ишла у еусрет у распореду сличном немачкој чети на маршу с осигуран>ем. Налред су ишла 2 војника са шлемовима. огрнути шаторским крилима, затнм 1 официр у шињелу и капи, а за њим

62 други војници одевени деловима немачке одеће, јачтсне око 2 одељ. Он је известио да су његови људи били разоружани, одвојени од њега и одведени.” 6) To је био део 11 чете 738 пешадиског пука, који је успео да се извуче из Лознице у правцу Ковиљаче. III Одмах по заузећу Лознице, калуђер Георгије Бојић “Џица”, старепгана манастира Троноше, и један од најхрабријих учесника у нападу, послао је пуковнику Михаиловићу на Равну Гору извештај о заузећу града и Миситиној погибији, као и о намери да се продужи чишћење тога краја ка Ковиљачи. Уједно је молио да се одреди један официр, који би примио коканду над одредом. Обавештен о почетку акције већег стила и заузећу Лознице од .Немаца, пуковник Михаиловић се сложио и одобрио иницијативу потпуковника Мисите, са којом је овај храбри официр ушао у историју српског народа, и 6 септембра 1941, наредио ОПШТИ НАПАД на Цемце, — ТРЕЋИ СРПСКИ УСТАИАК. Вест о овом наређењу са Равне Горе, у Lo3Himv, у штаб Лозничке четничке команде, донели су курири: поднаредник Душан Гузина и четник Никола Филиповић. 7) Пуковник Михаиловић је 8 септембра позвао мајора Војислава Пантелића и издао му пуномоћје, са задатком да под своју команду прими Церски и Рађевски четнички одред и Лозничку четничку команду. По своме приспећу у штаб Лозничке четничке команде, мајор Пантелић је примио команду над четничким јединицама. 8) На дан 11 и 12 септембра извршена је мобилизација преко 21 општине преко мобилизациских официра. Један од тих, за општину Горња Бадања. био је свештеник Ђура Вучковић. Ова мобилизација створила је највећи четнички одред у Србији, Јадарски. Формирано је 45 чета са приближно 5.000 људи, али само једна половина ових људи је била под оружјем. Због тога је донета одлука да се сваких 30 дана врши смена људства. Том приликом је од 7 чете формирана Заставна чета са заставом 6 пешадиског пука под командом рез. поручника Бране Филиповића. 9)

63 IV Напад потпуковника Мисите на Лозницу приморао је пуковника Михаиловића да своја првобитна стратегиска схватања промени и прилагоди их ситуацији на терену. Пред њим се налазила дилема: или да настави са припремама за одлучну акцију кад општа ратна ситуација сазри, али се у том случају излаже опасности да изгуби контролу над догађајима и утицај у народу, или да нареди општу акцију, макар за њу и не био спреман. у нади да тако колико толико руководи догађајима и не дозволи комунистима да без икакве контроле чине шта хоће. Он је сем тога осећао борбено расположење у народу и, пошто је код Лознице пушка већ пукла, није се могло ни назад ни у месту: “Пошто је народ њега сматрао за одговорног, то се он осећао обавезним да на народни позив одговори и да га поведе у борбу против Немаца.” 10) Објашњавајући Михаиловићеву одлуку да позове на устанак 6 септембра 1941, др. Стеван Мољевић је на Светосавском конгресу у с. Ба, јануара 1944, изјавио: “Ма да је он знао да време није било зрело за устанак, Михаиловић је морао да нападне непријатеља пре времена. Да он није тако учинио, комунисти би одвели читав народ на губилиште освајачу.” И) Трагични развој устанка и његово угушивање 1941, који су описани на другом месту у овој књизи, изазвали су огромне латње и страдања, али су имали као последицу да је народ Србије јасно прозрео комунистичку игру и формално их одбацио (све док му се у јесен 1944 ниеу поново наметнули уз помоћ Црвене армије), док је још више пригрлио Дражу Михаиловића и његове четнике, осетивши да су му они једини истински ггријатељи и заштитници. ‘Народ је тада увидео колико је пуковник Михаиловић био у праву са својим првобитним стратегиским плановима. Због тога је током 1942 и надаље, Михаиловићев покрет наставио све више и више да се шири, и у цуном смислу речи идентификује са стремљењима српског народа. Главни пак разлог што пуковник Михаиловић — ноеилац Трећег српеког устанка — није на крају могао да оствари своју првобитну замисао и попут Ш арла де Гола ослободи своју земљу, треба тражити у неслућеном и катастрофалном развоју међународних догађаја. на које српски народ после Техеранске конференције није могао да утиче. IV ДЕО НЕМАЧКА КАЗВДША ЕКСПЕДИЦИЈА — ПРВИ ДЕО.

БОРБЕ

64 НАПАД НА БОГЛТИТ. 31 августа, Церски четнички одред и Мачванска партизанска чета под командом Петра Савића, напали су на Богатић, који је бранио 2 батаљон 750 пешадиског пука. .Напад је остао без успеха. Није успело лукавство капетана Рачића, који је послао наредника Синђића обученог у женско одело код жандарма у месту, да би они извршили напад на Немце изнугра. У овом нападу' су и четници и партизани били разбијени. Неуспех је био последица ангажовања слабих снага. Церски четнички одред се повукао у с. Петковицу, а Мачванска партизанска чета у с. Бела Река. Губитци: код четника 8 мртвих, а код партизана 12 мртвих. 1) РУДНИК ЗАЈАЧА Напад на Зајачу није вршен. Потпуковник Мисита је био наредио калуђеру Мандарију из манастира Троноше да Зајачу са 30 четника блокира, пошто јс био обавештен од инжињера “Мунича” да ће се немачка посада у Зајачи без борбе предати. Потпуковник Мисита је погинуо 31 августа и услед тога је пропао план да .Немци лично њему положе оружје. 1 септембра Немци су успели да се из Зајаче извуку без губитака и да се упуте падинама пл. Гучева према Бањи Ковиљачи. На вест о овоме, из Лознице је хитно упућена једна чета да им пресече пут и да их разоружа. Немци су упали у четничку заседу и без борбе положили оружје. Заробљено је око 50 Немаца. 2) ВОРБА НА ЗАВЛАДИ Први батал.он Церског четничког одреда под командом рез. капетана Драје Јеремића имао је задатак да затвори правац од Ваљева ка Лозници, код с. Завлаке, поседајући положај: К. 263 - Марјановића вис (310)> испред моста на р. Јадру, и да на тај начин заштити четнички напад на Лозницу и Богатић. Другог септембра једна немачка моторизована колона од десет камиона, у јачини једне ојачане чете, кретала се из Вал>ева у правцу Лознице, са задатком да расветли ситуацију у Лозници. Када је немачка чета дошла испред положаја 1 батал>она Церског четничког одреда, на одстојање пешадиске ватре, била је заустављена ватром четничког батал.она. Немци су поскакали из камиона. развили су се у стрељачки строј и прешли у напад на 1 батал.он Церског четничког одреда. На

65 немачки напад, капетан Јеремић је одговорио повратним нападом са задатком да одбаци Немце назад. Развила се жестока борба на кратком одстојању. Једнога момента један немачки митраљез, са једног пласта сена, смртно је ранио капетана Јеремића. .Немци, изненађени високим борбеним моралом четника. поколебали су се и у нереду почели да отступају. У паници многи Немци су поскакали у р. Јадар, а остатак је био сатеран у куће поред друма с. Завлаке, где су се забарикадирали и одатле пружали отпор. Душан Јеремић, када је примио вест о борби код Завлаке и погибији свога брата Драје, кренуо је са својом четом са простора с. Горње Бадање у правцу Завлаке, и предузео је на Немце ноћни напад који није успео. Обавештен о догађајима код с. Завлаке, капетан Миливоје Ковачевић, који се тога дана налазио у с. Букору, на личну иницијативу, кренуо је ка с. Завлаци да предузме команду над својим батаљоном, обавештавајући капетана Рачића, команданта Церског четничког одреда, о догађајима код с. Завлаке и молећи га да му одмах пошаље велосипедску чету као појачање. У исто време послао је наређење потпоручнику Ратку Теодосијевићу, командиру Церске четничке чете, која се налазила на Каменолому код Јерининог Града на пл. Церу, да са четом усиљеним маршем крене у правцу с. Завлаке. Калетан Ковачевић је дошао код с. Завлаке 3 септембра. предузео команду над 1 батал.оном и извршио распоред батаљона за ноћни напад на Немце. У току дана стигла је и Церска четничка чета. У први сумрак 1 батал»он Церског четничког одреда предузео је подилажење. У току подилажења једног момента Немци су отворили јаку ватру из свих расположивих оружја, па су је нагло затим прекинули, потоварили се на своја возила и одјурили у правцу Вал>ева. Код Завлачке стене била је на положају једна чета из 1 батаљона и друм с. Завлака - Вал>ево забарикадирала. Када су наишли ,Немци, били су' заустављени. Ватра отворена на Немце збунила их је и они су поскакали из камиона и разбежали су се по кукурузима. Мрак је пао, а са њим је почела да пада и киша. Капетан Ковачевић је организовао потерна одељења и предузео потере за ,Немцима. До зоре, 4 септембра, било је много заробљеника. Четвртог септембра капетан Ковачевић је добио обавештен.е о ситуацији из Лозничке четничке команде потписано од

66 потцуковника Јована Марјановића. У обавештењу је стајало: да је Лозница заузета од четника; да је потпуковник Мисита погинуо; да су .Немци опкољени у Бањи Ковиљачи; да капетан Рачић командује опсадом Ковиљаче; да постоји опасност да непријатељска појачања продру преко Дрине; и да све расположиве снаге са Завлаке најхитније дођу у Лозницу. По примл>еном наређењу капетан Ковачевић је поступио одмах. Немачке заробљенике је упутио у правцу манастира Петковице под командом потпоручника Ратка Теодосијевића и његове чете. Од девет камиона, који су остали на друму код Завлачке етене, извукао је четири камиона, а пет преосталих камиона су одвукли Немци за Ваљево, када су тих дана извршили продор са борним колима до с. Завлаке, За време док је капетан Ковачевић уређивао батаљон за полазак и извлачио камионе, потпоручник Теодосијевић са својом четом и немачким заробљеницима већ је био на Текеришком друму, на путу за манастир Петковицу. Одједном се чула борба. Капетан Ковачевић са неколико пратиоца одјашио је ка месту борбе. Када је стигао, борба се утишала. Немачки командир чете, капетан фон Дер Олсениц, који је са неколико Немаца избегао заробљавање код Завлачке стене, напао је на Церску четничку чету под командом потпоручника Теодосијевића у циљу ослобођења његових заробљених војника. У борби је погинуо и капетан фон Дер Олсениц :и његови војници. Са четири камиона, натоварених четкицима и наоружаних одлично од задобивеног плена, капетан Ковачевић је кренуо за Лозницу. 3) НАПАД НА БАЊУ КОВИЉАЧУ

Ковиљачу је бранио 3 батал>он (без 11 чете) 738 пешадиског пука. Командант акције на Ковшвачи био је потпуковник Никола Радовановић. 1 септембра после 7 часова на Ковиљачу је кренула прва група четника под командом капетана Богдана Дрљаче и калуђера Георгија Бојића “Џиџе”. Овој групи се прикључила и једна група добровољаца - четника из Лознкце. Када је ова група стигла на Ковиљачу, њима су се прикључили четници из општине Ковиљаче под командогл капетана у пензији Саве Стојановића и рез. поручника, учитеља Ђоке Антонића. Око 11 часова стигла је 2 чета под командом рез. поручника, судије Бране Филиповића.

67 Ове слабе снаге биле су развучене на фронту од пет километара, од Козлучког навоза до јужне ивице с. Трбушнице. Позив за предају, који је упутио капетан Дрљача, .Немци су одбили. Тог првог дана Немци су имали иницијативу у рукама, изашли су из ужег бањског реона, и на путу за Лозницу, са десне стране, палили за читав један километар куће и помоћне зграде. Увече тога дана донета је одлука на састанку у штабу потпуковника Радовановића, да се општи напад не врши док не стигну појачања, већ да се појача рад са патролама ради откривања немачких упоришта, а онда да се са надмоћним снагама нападну немачки изоловани делови. Ова тактика четника изазвала је многобројне мање сударе и натерала .Немце да повуку своје објавнице и истакнута одељења еа десетак тачака, као на п р.: из Санаторијума, Виле Светлост, Виле Гучево, Виле Слобода итд., које су се све налазиле на западној падини пл. Гучева изнад самог бањског парка. Око 16 часова стигао је из Лозниде Петар Херц, месар, који је имао да однесе Немцима други позив за предају. Четници су дали трубни знак: иду парламентарци; и ватра је престала са обе стране. Захтеви четнички су били: да Немци прекину отпор, положе оружје и муницију и да ће сви, како војници тако и официри, бити пребачени преко 'Дрине у Босну. Када је Херц стигао код немачког команданта овај га је упитао, ко су четничке старешине са којима би они имали да преговарају. Херц је одговорио да су то: потпуковник Радовановић и рез. поручник, судија Брана Филиповић. Тада је немачки командант одговорио да прихвата позив за преговоре, с тим да лично дође један од двојице: било потпуковник Радовановић било поручник Филиповић, а да он, док се не окончају преговори, неће испалиги ни један метак. Обавештен о томе потпуковник Радовановић је поставио Немцима нов услов за почетак преговора: да пошал.у у његов титаб три официра као гаранцију да ће се он жив и здрав вратити у свој штаб. Немци су овај захтев одбили са речима: “Преговоре тражите ви, а не ми. Борба се наставља!” Чим је Херц прешао по други пут у четничке линије борба се распламтела на целом фронту. Истог дана око 19 часова донет је из Лознице један бацач, заплењен од Немаца 31 августа у Лозници. Из бацача одмах

68 је отворена ватра на Ковиљачу, а после сваке испаљене мине бацач је мењао место за по неколико стотина метара у лево или десно. да би код Немаца створио забуну како о броју тако и о месту одакле се туче. Бројна слабост четника натерала је калуђера Георгија Бојића “Џиџу” да 2 септембра крене у општину Корентску — где се налази манастир Троноша — ради што бржег прикупљања и довођења појачања на Ковиљачу. Од 2 септембра над четничким положајима почели су да круже немачки авиони и да врше митрал>ирања, али због пошумљености земљшнта нису наносили никакву штету. Н а дан 3 септембра Немци су чврсто држали у својим рукама центар Бање Ковиљаче, који се налази у равници — подножју пл. Гучева и претставља један правоугаоник ширине око 400 а дужине око 600 метара. Источна страна овог правоугаоника протезала се од Лисичије јаруге на југу до Градачког потока на северу. У центру ове стране налазила су се два, модерно и солидно грађена хотела: Херцеговина и Далмадија, који су између себе били везани пространом бетонском терасом, која је почивала на бетонским стубовима. Цео фронт ових хотела и тераса износио је око 200 метара и претстављао је скоро неоевојиву тврђаву за нападача са пешадиским наоружањем. Око 11 часова један немачки авион бацио је у Бањски парк. према фронту хотела Херцеговине, једну футролу. To је свакако био извештај о доласку1 појачања. Око 14 часова почела је са босанске стране, са правца од Козлука (137), да дејствује артиљерија. Артил.ерија је тукла прво Козлучки навоз, затим десну обалу Дрине низводно до Шепачког навоза, онда поједине колибе у Дринском пољу, па је тада ватра пренета на четничке положаје на западним падинама пл. Гучева (779). Једновремено са преношењем ове ватре на пл. Гучево појавиле су се три "штуке”, које су надлетале четничке положаје од Козлучког навоза до с. Трбушнице. Под заштитом ових “пггука” пребациван је један Хрватски батаљон на десну обалу р. Дрине. Одмах после пребацивања овај батал>он је извршио напад на лево крило развучених и малобројних четничких снага и уз помоћ артиљерије одбадио их дубље на пл. Ручево и тако отворио себи пут у саму Бању Ковиљачу. У исто време када је вршен прелаз на Козлучком навозу, Немци и Хрвати форсирали су прелаз код с. Батре, у општини

69 Боринској, где је потпоручник Савић узалуд покушавао да овај прелаз спречи. Пошто четници нису били ни на једном делу укопани, то је морално и материјално дејство артиљериске ватре било од великог утицаја по морал четника. Али, у томе моменту кризе, почела су и четницима да стижу појачања. Калуђер Георгије Бојић “Џиџа”, пред сам мрак, стигао је са својим Коренићанима, једна ново формирана чета стигла је из Лознице, а исто тако почела су да стижу предња одељења Церског четничког и Мачванског партизанског одреда. Сам капетан Рачић са главнином стигао је 4 септембра. Доласком капетана Рачића у штаб потпуковника Радовановића, који се налазио према центру напред поменутог правоугаоника, премештен је изнад самог североисточног крила четничког фронта. на граници са с. Трбушнидом. У току 4 септембра .Немци су прешли у дефанзиву и изгубили у терену све што су били добили 3 септембра после подне. Д а би се избегло дејство немачке артиљерије и авијације капетани Рачић и Дрљача израдили су план, да отсудни напад буде извршен ноћу између 4 и 5 септембра и то са правца севера и северозапада т. ј. од Лознице и Дринског поља. Са овог правца ,Немци су и очекивали главну опасност, па су из стругаре Даничића били пустили струју у неколико радова бодљикаве жице, која је била положена позади к у п а т л а “Краља Петра”, штитећи се на тај начин од продора са северне стране, а држећи своје снаге на десном и левом крилу свога одбранбеног положаја. Лево четничко крило имало је задатак да заузме неколнко немачких упоршпта на јужној страни немачког распореда. a затим да сачека и да се споји са северним (десним) крилом ради напада на последње немачко упориште хотел Херцеговину и хотел Далмацију. У овом циљу извршено је прегруписавање четничких снага, пребацивањем центра и левог крила на правац напада са севера. Ноћни напад вршен је са великим еланом и на левом и на десном крилу и Немци су били избачени из свих својих положаја. Међутим када су четници, продирући са севера, ушли у сам бањски парк, налетели су на жицу која је била положена

70 на земљи и цела једна десетина из Коренитске чете била је убијена од струје, а преко 50 четника је било одбачено и контузовано. Тада је дат трубни знак за отступање и четници су се повукли на своје полазне положаје. Немци су знали шта је изазвало четничко повлачеае. па се нису усуђивали да поново запоседну терен, који су под борбом у току ноћи изгубили. Петог септембра стање је остало непромењено. Капетан Рачић је очекивао долазак појачања, која би омогућила муњевит напад по дану. Између 21 и 23 часа ноћу био је величанствен ватрени двобој између четника и Немаца. У зору 6 септембра капетан Рачић је наредио Иверској и чети поручника Филиповића да га чекају пред штабом ради одређивања новог ватреног положаја. Сам пак капетан Рачић на челу својих 30 бомбаша имао је да изврнга извиђање и избор тога положаја. Пред сам покрет, појавио се један дечак од својих десетак годиан, ставио руке на уста и поч&о да виче: “Брадо четниди, одоше Немци из Ковиљаче.” Капетан Рачић је наредио да се овај дечак доведе пред њега. Дечко је изјавио да га је његов отац послао да то јави капетану Рачићу. Рачић у то није веровао. пошто су од ране зоре немачки авиони кружили изнад Ковиљаче, а немачки митраљези, који су тукли искључиво са дум-дум метцима, обасипали околне шуме, а ова су зрна приликом експлозије “кликтала” као да се туче из саме Ковиљаче. Једном стазом која је избијала изнад виле “Србадије” капетан Рачић је кренуо са својим бомбашима, а Иверској и чети поручника Филиповића наредио је да га прате на растојању од 100 метара. с и м да ће он бацити белу ракетлу ако је вест оног дечка тачна, а црвену ако је неистина. После неколико минута изнад врхова јела појавила се бела ракетла. Одмах је уследио покрет четника у бању. Немци и Хрвати, под заштитом ноћи и ватре са леве обале р. Дрине, по деловима, извукли су се из Ковиљаче. Са собом су понели своје мртве и рањене. Четници су у Ковиљачи заробили два Немца. Губитци код Демаца: око 100 мртвих и рашених; код четника: 41 мртвих и 87 рањених. Сутрадан, 7 септембра, око 9 часова, капетан Рачић је одржао јавно суђење у присуству свих грађана из Ковиљаче, пред

71 хотелом “Ковиљача” : капетану Марку Крпану, Павелићевом официру за везу са Немцима у Ковиљачи; његовом пазикућл Кернезу; Петру Фау, руском емигранту, који је по уласку Немаца у Ковиљачу узурпирао власт управника бање; фотографу Попову. руском емигранту, који је 14 априла 1941 био ухваћен са тајном радпо станицом, као немачки шпијун. Преки војни суд сачињавали су: капетан Рачић, потпоручник Симовљевић, један поднаредник и један редов. Суд је горе именооване осудио на казну смрти стрељањем због издаје према српском народу. Смртну казну је извршио поручник Брана Филиповић са једним одел>ењем четника из његове чете. После овога извршена је сахрана изгинулих четника. Церски четнички одред остао је у Ковиљачи до 12 часова 7 септембра, када је кренуо на опсаду Шапца. По одласку Церског четничког одреда, у Ковиљачи је остало 580 четника распоређених у четири чете. под командом потпуковника Радованавића. 4) НАПАД НА СТОЛИЦЕ Вал>евски партизански одред је 1 септембра напао и заузео рудник антимона Столице, код Крупња, који је чувала посада од 38 немачких војника. Борба је трајала целу ноћ између 31 августа и 1 септембра и пред зору немачка посада се повукла у Крупањ, а партизаци су заузели место. Губитци код Немаца: 10 заробљених. 5) НАПАД НА КРУПАЊ На Мачковом Камену, 30 августа, одржан је састанак између Четничке групе поручника Ратка Мартиновића и попа Владе Зечевића и Ваљевског партизанског одреда и донета је одлука о заједничком нападу на Крупањ. Крупањ је бранио један немачки батаљон. За напад је створен план и изЕршена концентрација снага. Напад је почео 1 септембра у 20 часова. а место је заузето 3 септембра око 16 часова, после два дана борбе, ношто су се 'Немци под борбом повукли за Ваљево. Истог дана у 21 час, у кући Богића Вујића, одржан је заједнички састанак, на коме је решено да се Четничка група поручника Мартиновића слије у Ваљевски партизански одред н да са њим чшга целину. Тако је нестало те Четничке групе захвал.ујући поручнику Ратку Мартиновићу и попу Влади Зе-

72 чевићу, који су извршили издају према Михаиловића. 6) 7 ОЕПТЕМБАР:

Покрету пуковника

Рибнички четнички одред је држао варошиду Миониду и на ивици варошице према Ваљеву ископао ровове и посео их за одбрану да би спречио напад Немаца. Том приликом је порушио и дрвену конструкцију моста на р. Колубари. Тога дана је уследио немачки напад, који је био одбијен. 7) 18 СЕПТЕМЕАР:

У току ноћи, Левачки партизански одред под командом учитеља Жунића “Баџе”, кренуо је из манастира Каленића у правцу манастира Љубостиње и Трстеника, са задатком да заузме манастир у коме се налазио блаженоупокојени Владика Николај. Пећанчев Љубостињски четнички одред је сачекао партизане испред манастира. Борба се отворила и партизани су бшш тучени. Губитци код партизана: 38 мртвих и много рањених. 8) НАПАД НА ГОРЊИ МИЛАДОВАЦ .Немачку посаду у Горњем Милановцу сачињавала је 6 чета 920 батаљона за осигурање смештена у новој згради основне школе, коју су Немди утврдили за одбрану. Ради веће сигурности они су избацили страже и затворили сва четири пута која воде у град. Страже су се налазиле код артиљериске касарне, кафане “Сувобор”, у болници и у првим кућама на периферији Горњег Милановца на путу: Краљево - Горњи Милановац. Задатак стража поред осигурања, био је и осматраље т е х праваца, пошто су Немци знали да се у околним селима налазе и четници и партизани. Таковски четнички одред се налазио у с. Брусници. а Та~ ковски батаљон Чачанског партизанског одреда, чији је командант био Ракић, а политком Богдан Оклопџија, у с. Луњевици. Договорено је да четници и партизани заједно нападну и заузму Горњи Милановац. У циљу извршења овог задатка Таковеки четнички одред се пребацио у току 28 септембра из с. Бруснице у с. Луњевицу. Према договору, план је био: — да Таковски четнички одред заузме полазни положај за напад на К. 387;

73 — да Таковски батаљон Чачанског партизанског одреда заузме полазни положај за напад на линији: К. 299 - Запис (363); — да се прво разоружају страже на улазу у град и да се то разоружавање изврши нечујно, а затим да се крене у напад на основну школу. ,На тај начин створити изненађење код 6 чете 920 батаљона за осигурање. које ће довести до пада школе; — да почетак напада буде 29 септембра у 24 часа. У одређени час Таковски четнички одред је кренуо у извршење свога задатка, успевпш да немачку стражу на улазу у град разоружа, при чему она није дала гласа од себе. После тога одред је одмах продужио у борбеном распореду и привукао се основној школи. Али тога момента се чула борба на страни партизана, који су били примећени од стране немачке страже на улазу у град; ова је на н>их отворила ватру. Елеменат изненађења је на тај начин изгубљен и отворена ватра на партизане је била знак за немачку чету у основној школи да је започео напад од стране четника и партизана. Одмах је ступила у дејство 6 немачка чета, отворивши ватру из основне школе на Таковски партизански батаљон у пољу Ржаник, наносећи му тешке губитке у мртвима и рањенима. Поље Ржаник је било брисано немачком ватром из основне школе. чији су прозори уређени као пушкарнице, гледали на правац партизанског напада, док се положај Таковског четничког одреда налазио позади школе. Таковски четнички одред је успео да под борбом уђе у гимназију, покушавајући да се бочно лостави према Немцима. Таковски четнички одред је одмах послао патроле у извиђање града и дознао да се у артиљериској касарни налазе 30 авионских бомби. Обавештен о томе, командант Таковског четничког одреда је створио план да их употреби ради минирања основне школе како би на тај начин најбрже окончао са немачким отпором из ње. Стручњака није било и план је пропао. Партизани су исто тако упутили своје патроле у град са задатком пљачке и ликвидирања угледних л>уди. Тридесетог септембра у 5 часова, командант Таковског партизанског батаљона Ракић, довео је код команданта Таковског четничког одреда поручника Звонимира Вучковића, старог апотекара Белића, код кога ј* становао немачки командир чете, и

74 тражио да он однеее ултиматум Немцима у школи да се предају. Партизански захтев је одбио командант Таковског четничког одреда. Изгубљени моменат изненађења због партизанске кривице довео је и четнике и партизане у тешку ситуацију, тим пре што се приближавало свитање дана; због тога је прегио потпун неjcnex предузетог напада. Да би епасао критичну сигуацију, командант Таковског четничког одреда, поручник Вучковић је узео бели барјак и улетео у оеновну школу где су били .Немци. Немци су били запањени. Поручник Вучковић је саспштио немачком командиру чете капетану Цимерману (Зиглер?) да су' опкољени од четника и партизана и захтевао њихову предају. Немачки командир чете је изјавио да ое комунистима неће предати. Н а то му је поручник Вучковић одговорио: “Ја сам четник и дајем Вам часну официрску реч, да ни Ви као ни једал Ваш војник неће бити предат комунистима.” После тога немачки командир чете је наредио да се цела чета построји испред школе и извршио предају чете, која је одмах била разоружана. У 7 часова све је било готово. Када се све свршило, поручник Вучковић је одмах саопштио партизанском команданту да је немачком командиру чете дао часну официрску реч да неће Немци бити предати партизанима и да партизани у том правцу ништа не покушавају. Тако је и било. Подела плена је извршена по уговору, који је постојао на два једнака дела. Губитци код Демаца: око 10 мртвих, 3 официра и 80 војника заробљених; код четника: 7 мртвих и 20 рањених; код партизана: 20 мртвих и много рањених. Плен: 10 пушкомитраљеза и око 90 пушака. To су били први немачки ратни заробљеници, који су одведени на Равну Гору и смештени у заробљенички логор у с. Планиници. Командант логора је био поручник Станоје Летица. Доцније су ови немачки ратни заробљеници пребачени за Чачак. Пошто је Горњи Милановац заузет, одмах су образоване две Команде места: четничка и партизанска. Командант четничке команде места је био мајор Савовић, a делегат четничког Штаба са Равне Горе, капета.н Миленко Рел.ић. Као посада града од стране четника остао је четнички одред капетана Радована Стојановића.

75 Командант партизанске команде места је био Ракић, а политком Богдан Оклопџија. Као посада града од стране партизана остао је Таковски батаљон Чачанског партизанског одреда. Таковски четнички одред истога дана је кренуо у правцу Чачка, с тим што је командант део одреда под командом наредника Цветића упутио преко Рудника у правцу Аранђеловца и Тополе, са задатком осматрања и осигурања тога правца. 9) СЕПХЕМБАР:

Крајем септембра два камиона четника из Косјерићског четничког одреда кренули су из Косјерића у помоћ Пожешком четничком одреду у околини Пожеге. Камиони су кренули правцем: Косјерић - с. Каран - с. Здравчићи - Пожега. На Црнокосу (802), на окукама, камиони су се сручили с пута. Било је доста четника који су настрадали. После овог случаја четници су се одмах вратили за Косјерић. Истрагом је установљено да је по среди била партизанска саботажа. После овог догађаја командант Косјерићског четничког одреда, капетан Петровић је сазвао народни збор у Косјерићу код Пупића виле. На збору је изнео рад партизана и изјаснио се за отворену борбу против њих. Сутрадан, после овог збора, једна група жандарма под командом жандармериског поднаредника Филипа Ајдачића дошла је у с. Субјел, где је нашла потпоручника Добрицу Ђукића са једном групом четника на путу за Источну Босну. Њему се придружило четири жандарма, док су остали са Ајдачићем отишли за Равау Гору. 10) 2 ОКТОБАР:

Руднички четнички одред је заузео положај на Чумићском Брду (454) и тиме пресекао пут Топола - Крагујевац. Око 11 часова наишла је једна немачка ауто колона од 6 камиона из Тополе за Крагујевац. Одред је напао немачку ауто-колону и у борби која је трајала 30 минута запалио 2 камиона, која су остала на месту, и нанео Немцима губитке у мртвима и рањенима. Остали камиони су продужили за Крагујевац. И) НЕМАЧКИ НАПАД НА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

Трећи батаљон 749 пешадиског пука 717 посадне дивизије Сс двојим боршш колима из Крагујевца и један батаљон 714

посадне дивизије из Тополе предузели су наступање са задатком да нападну Горњи Милановац и Рудник, ослободе зароб-

76 љене војнике 6 чете 920 батаљона за осигурање и Горњи Милановац за одмазду спале. Обавештени о покрету Немаца, четници су порушили мостове код Думаче и у с. Љуљаци. Горњи Милановац је бранио Таковски четнички одред са истуреним једним делом на Ралај Брду (443). Таковски батал>он Чачанског партизанског одреда је имао задатак да прати ,Немце с леђа и да их нападне у клисури испред Рапај Брда (443), где је био организован отпор једног дела Таковског четкичког одреда. Борба се развила 3 октобра на Рапај Брду (443), које су тукле три немачке “штуке”. 3 батал>он 749 пешадиског пука после кратке борбе потиснуо је делове Таковског четничког одреда и у 17 часова под борбом ушао у Горњи Милановац. Таковски батаљон Чачанског партизанског одреда није извршио добивени задатак, дошао је на 5 км испред Горњег Милановца, ту стао, па пошто је добио извештај да су Немци заузели град, кренуо је у правцу пл. Рудника (1115), неузевпга учешћа у овој борби. Код с. Љуљака Немци су оставили једна покварена борна кола. Батаљон из 714 посадне дивизије је кренуо из Тополе и преко Страгара напао и спалио Рудник. У Руднику се спојио са 3 батаљоном 749 пешадиског пука. који је дошао четницима иза леђа и они су се морали повући у брда. У Горњем Милановцу Немци су ухапсили 170 мушкараца и одвели их са собом као таоце. Губитци код четника: 17 мртвих; код Немаца: 4 мртва и S рањених. 12) НАПАД НД ВАРОШИЦУ СТРАГАРЕ

Трећег октобра један део Таковског четничког одреда под командом наредника Цветића, напао је и заузео барутану у варошици Страгаре. Четници су заробили око 40 Немада. Заробљеници су одведени у логор у с. Планиници. У овом нападу није узео учешћа ниједан партизански одред, ма да се у близини налазио партизански одред под командом Чеде Плећевића, народног посланика из тога краја. 13) 12 ОКТОБАР:

Једна чета Посавског партизанског одреда, под командом Иштвана Бороте, политкома Јосипа Мајера и заменика полит-

77 кома Стевана Филиповића “Фиће”, упала је у с. Кланице. Народ је био против партизана и нико их није дочекао приликом њиховог уласка у село. Оваквим поступком народа, командир и политком су били озлојеђени па су наредили чети да све становнике села дотера силом пред општинску зграду. За казну народу, узели су претседника општине Веселина Петровића, везали и поставили на ногаре, а затим су му шумском тестером претестерисали ноге и груди и у ране сипали со. Тиме су показали народу за шта се боре. 14) ДРУГИ ИЕМАЧКИ НАПАД НА ГОРЊИ ВД1ЛАНОВАЦ Четничкој обавештајној служби је успело да благовремено дозна да ће .Немци из Крагујевца извршити напад на Горњи Милановац који су држали четници. Задатак четника је био да одбију немачки напад у међупроетору с. Баре - с. Љуљаци. У диљу затварања правца Крагујевац - с. Баре - Горњи Милановац вођени су разговори у вили др. Кићевца у с. Топоници између мајора Палошевића и партизанског делегата Владимира Дедијера, политкома Крагујевачког партизанског одреда. Решено је да партизанске снаге лоседну и затворе овај правац између Крагујевца и с. Драче и да на њему даду отсудну одбрану. да у акцији учествују Гружански, Гледићски и Таковски четнички одред, са задатком да затворе правац ка Милановцу између с. Драче и Горњег Милановда; и да акдијом командује мајор Палошевић. Друм Крагујевац - с. Драча је био миниран авионским бомбама, а у висини с. Драче ископан противколски ров који је за одбрану посео поручник Стојановић “Баге”. Позади рова, на положају Копиловац (451), налазио се Гружански четнички одред. Источно од с. Баре, на К. 442 налазио се Гледићски четнички одред испред кога је био ископан ров, који је пресецао друм Крагујевац - с. Баре. Ров је бранио један тешки митрал>ез. Друм од с. Драче до Горњег Милановца био је на сваких 100 метара изоран и на њега су били набацани балвани. Трећи батаљон 749 пешадиског пука 717 посадне дивизије и 2 борна кола, под командом мајора Филдлера, кренуо је 14 октобра из Крагујевца у правцу Горњег Милановца и пробио се до положаја Гружанског четничког одреда, пошто Крагујевачки партизански одред није лосео, нити дао одбрану на одређеном му правцу, већ се једноставно повукао испред .Немаца јужно од друма Крагујевац - Горњи Милановад у околини с. Топонице. Прва борна кола су прешла ров. који није био до-

78 вољне ширине. Када су друга борна кола хтела да пређу ров, поручник Стојановић “Баге”, који је бранио ров, бацио је бомбе испред борних кола, скочио на њих и, тражећи отвор. пао пресечен митраљеским рафалом. Гружански четнички одред је ступио у борбу и успео да задржи Немце извесно време, а затим да се извуче из борбе и одвуче извеене немачке делове у правцу с. Драгобраће. После овога, Немци су сакупили и натерали дивиле испред себе, док су се они кретали иза њих у правцу Горњег Милановца. Мајор Палошевић је био обавсштен о томе и наредио је да се цивили пропусте, а затим да се ватра отвори на Немце. У вези овог наређења, позади немачког батаљсша отпочео је кретање Гружански четнички одред, са задатком да га нападне у леђа, када ее буде отворила борба код с. Баре. У своме кретању цивили су прешли ров. а немачка колона, која се кретала позади њих на 2-300 метара, наишла је на заседе. Отворена је ватра. Немци су стали. Убрзо су немачка борна кола избила и пред положај Гледићског четннчког одреда: К. 442 и створила заштиту немачкој пешадији у нападу. За то време немачка артил.ерија је тукла четнички положај. Борба је била страшна. Мајор ГЈалошевић, налазећи се у тешкој ситуацији, наредио је извлачење из борбе и повлачење на линију: М. Врх (603) - с. Видићи. За време док се водила борба са Гледићским четничким одредом, Гружански четнички одред, који се кретао позади немачке колоне, напао је немачку артиљерију на положају, која је била остала без заштите. Један део послуге је изгинуо, a други је побегао. Одред је заробио оружја и коње. ,Но једна борна кола, приметивши борбу на артиљериском положају. вратила су ее на њега и присилила Гружански четнички одред на повлачење. Налад Гружанског четничког одреда на немачку артиљерију омогућио је да 3 батаљон 749 пешадиског пука у току 14 октобра буде задржан на линији: с. Љуљаци - с. Кнежевац. Немци су заноћили са предњим деловима у с. Љуљаци a са главнином у с. Баре. У току ноћи су били узнемиривани од четничких одељења. 15) У току ноћи, мајор Палошевић се повукао са Гружанским и Гледићским четничким одредом на положај: М. Врх (603) с. Видићи и ту опганизовао отпор, а код с. Бело Поље оставио

79 кзвиђачка одељеља. Таковски четнички одред је посео положај: Рапај Брдо (443). На тај начин правац: Крагујевац - Горit.li Милановац је бпо затворек. У саму зору, 15 октобра, 3 батаљон 749 пешадиског пука под заштитом борних кола отпочео је кретаље ка Горњем Милановцу, потиснуо извиђачка сдељења са с. Бело Поље и отпочео подилажење полазном положају за напад на четнички положај: М. Врх (603) - с. Видићи - Рапај Брдо (443). Немачка артиљерија је отпочела дејетво. После тога борба је почела на целом фронту. .На Рапај Брдо (443) је био упућен главнн немачки напад праћен са дсојим борним колима. Борна кола су наишла на самом друму на мине, које су експлодирале тога момента, пошто је жицу која их је епајала повукао чегкик Живановић, који је од експлозије ху и погкнуо. Борна кола су стала. Гусенице су биле покидане. Развила се огорчена борба пешадије. 'Немачка пешадија је била притиснута ватром Так о б с к о г четничког одреда, који је убрзо прешао у напад и немачко десно крило бацио казад. Напуштајући борна кола, Немци су их посули иперитом. Командакт Таковског четничког одреда са једшш одељењем четника пришао је борним колима. а. рез. наредник Јеремић је ускочио у једна где га је иперит отровао. Одмах је био извучен, али је после једног часа умро у највећим мукама. Око 9 часова почео је напад немачке пешадије на Гружански и Гледићски четнички одред. Борба је била необично оштра и у њој је погинуо поручник Миша Мојсиловић, командант Гледићеког чегничког одреда, који је чинио чуда у борби против Немаца. Немци су потисли Гружански и Гледићски четнички одред, који су се са мајором Палошевићем повукли у с. Борач, и у 18 чаеова и 15 минута продрли у Горњи Милановац долином р. Деепотовице, али су на Рапај Брду (443) изгубили двоја борна кола. За то време, Таковски четнички одред, видећи опасну ситуацију пробојем 3 батаљона 749 пешадиског пука за Горљи Милановац, што је Равну Гору доводило у тежак положај, одмах је са Рапај Брда (443), гхреко с. .Неваде. отигаао и затворио правац Горњи МилановацРавна Гора, поседајући положај на, К. 387, с тим што је друм посео по дубини ка Такоиу, организујући одбрану ка Равној Гори. Ту је командант Таковоког четничког одреда добио наређетве од пуковника Михаиловића “ако Немци пођу ка Равној Гори, бранити сваку етопу. Брајаће не смемо изгубитн." Док се раззијала ова борба, Крагујевачки партизански одред се налазио јужно од с. Баре и посматрао ток борбе. не узиг.гајући учешћа у њој.

80 Шеснаестог октобра, 3 батаљон 749 пешадиског пука је спалио Горњи Милановац, покупио 133 таоца и повукао се за Крагујевац. За успех Демаца у заузећу Горњег Милановца кривица лежи на Крагујевачком партизанском одреду, који уопште није хтео ни да учествује у борби, противно посгигнутом споразуму између мајора Палошевића и партизанског делегата Владимира Дедијера. 16) 15 ОКТОБАР: Јухорски четнички одред је дошао да минира железнички мост на p. В. Морави, између Параћина и Чуприје. Одред је био примећен од Немаца. који су на њега извршили напад. Он је пршшо борбу и услед надмоћности 'Немаца постепено се повлачио ка пл. Јухору (807), не извршивши задатак. 17) 21 ОКТОБАР:

У 7 часова извршена су стрељања у Крагујевцу 2.300 лица. После Крагујевачке катастрофе, жене, кћери и сестре стрељаних, организовале се и формирале женску борбено обавештајну организацију “ЦРНЕ И1АМИЈЕ” за борбу против Немаца и Љотићеваца. Н а челу организације је био Новак Лукић “Анђео”. свршени пихомац Артиљериско - техничког завода у Крагујевду. 18) СИТУАДИЈА КОД НЕМАЧКИХ ТРУПА У СРБИЈИ Већ кратко време после завршене окупације Југославије, Немцима је било јасно да на територији Србије постоји организован национални покрет отпора против немачких трупа. Све чешћи препади на стациониране окупационе јединице Немцима су показали да тај покрет узима све више маха, као и да ће бити све теже за одржавање реда и мира у заузетој земљи ако се дозволи да он узме још шире размере. Да би овоме од самог почетка стао на пут и да би сваку мисао на отпор угушио у корену, командант II немачке армије, ђенерал-пуковник гроф фон Вајкс, 28 априла 1941, издао је евојим потчињеним јединицама наређење следеће садржине: “Повећани број мучких препада противу немачких војника изискује најстрожије противмере. Само брза и безобзирна акција обезбедиће одржавање мира и безбедности и спречавање оснивања банди.

81 Код једне дивизије је било нападнуто једне одељење војника, које је имало за задатак да изврши разоружање у једном српском селу. Вођа један потпоручник и један подофицир пратиоц били су на месту убијени од страке комитске банде у српској униформи. Пратиоци су били тешко повређени. Овај случај даје повода за следеће закључке: На целом српском простору не сме бити ни једног српског војника са оружјем, обзиром на то да је закључено примирје. Ко се у пркос овога ухвати да носи српску униформу и оружје у руци ставља се ван закона, и треба га на лицу места убити. Исто тако имају се убити и сви за војску способни мушки становници у колико се не би јасно могло да утврди — да исти нису били ни у каквој вези са бандама. Све лешеве стрељаних потребно је обесити. Хапшење таоца не долази уопште у обзир после извршеног препада већ само пре истог.” У истом наређењу даље се говори о потреби обезбеђења немачких трупа у Србији како при кретању, тако и при становању, па се каже: “У угроженим местима, које су поселе трупе, одмах узети таоце (из свих друштвених слојева), које треба после напада стрељати и обесити. Ову меру одмах објавити у тим насаљеним местима. У дивизиским извештајима о извршеним препадима увек и одмах извештавати да су и како су извршене безобзирне мере одмазде због препада.” 19) У вези гоњег наређења, командант 60 немачке пешадиске дивизије. 17 маја 1941, поднео је извештај команданту XII армије: “Извештај о приликама на смештајној просторији: Лозница - Вал>ево - Чачак - Сјеница - Пријепоље - Вишеград. Простор који је дивизији додељен за размештај спада у старо српску област, са изузетком околине Вишеграда, Пријепоља и Сјенице. Према томе становништво је чисто српско. Вишеград са околином припадао је раније Босни и има у већини босанско-муслиманско становништво. Окрузи Пријепоље и Сјеница леже у Ново-Пазарском Санџаку, који је био поседнут од 1878 до 1908 године од стране Аустрије. Простор: Пријепоље,

82 Прибој, ,Нова Варош је претежно наеељен босанским муслиманима> помешаним са Србима. Простор око Сјенице је претежно Албанцима насељен. Српске области: У градовнхма и већим насељеним местима влада потпуни мир. Становништво се за сада држи веома затворено и повучено. Оно је још увек иод утицајем догађаја из непосредне прошлости, који се сада почињу да осећају и дејствују као после једног “ударца” (шока). Али се још никако но може да каже да је живот ушао у уобичајену колотечину. На селу се дешава да становништво бнва изненада узнемиризано од наоружаних банди, које, претећи оружјем у рукама. — траже издавање лсивотних намирница. За случај да неко ово одбије бандити не презају од употребе оружја т. ј. убиства. У Пожези и северно од Сјенице успеле су јединице дивизије да заробе наоружане одреде. Заробљеници, од којих осам мушкараца и једна жена, били су убијени и затим обешени, према ранијем наређењу команданта II армије. При улазу дивизије у село Добрић (3 км. јужно од Лознипе) а за време претреса, био је указан отпср, којом приликом је један потпоручник био убијен, а један потпоручник и један подофицир рањени. Као одмазда спаљено је село Добрић. Наређење да се за једног убијеног Немца стрељају 100 Срба, није још поетојало. Хајдучија није нешто ново на Балкану. Чак и за време мира било је хајдучкнх банди. После брзо завршеног рата. ове су постале многобројније и биле су појачане многим авантуристима и елементима, који нису имали ништа да изгубеОвоме је допринело и стање безвлашћа, које је настало после пропасти Југославнје. Поред ових чисто пљачкашких банди стзорене су под вођетвом политичкн фанатизоваких Срба и друге под називом ЧЕТНИЦИ. Они покушавају да терором катерају становништво на акцију противу немачких окупационих трупа, а са друге етране претњом v местима где оу Срби у мањини, да би претседници општина штитили и српско становништво. Четници се труде да покажу на “пзглед” да је њихова организација велика и распроетрањена. Чињеница да се исти појављују у забаченим општинама указује на њихову праву јачину. У очима становништва четнкцн су једким великим “нимбусом” заокружени, који долази пре снега из боја.чни — страха.

83 Поступак са наоружаним бандама. било да су четничке или пљачкашке, има бити исти. Ко се са оружјем у руци ухвати тај је “проиграо” свој живот. У последње време појавили су се нереди у простору северно од Сјенице и у простору североисточно од Ужица. Тешко пролазне планине олакшавају скривање ових банди и необично отежава акцију чишћења. Чак и после изведене акције “чишћења”, не може се са еигурношћу' рећи — да је просторија “очишћена”. Област са памешаним становништвом: У Вишеграду и 15 км источно од овога је становништво муслиманско. Област лежи у границама старе босанске границе и из ових разлога тражена је од Хрвата, и ако је у ствари Дрина била предвиђена као граница Хрватске према Истоку. Тамо је већ постављена једна хрватска среска Управа и жандармерија. Хрватске трупе налазе се на западној обали Дрине и на Рудо. Оне имају задатак стражарења у сарадњи и сагласности са локалним немачким властима. Пошто област Вишеграда народносно припада Босни, то у интересу правилног повлачења границе исту треба оставити под управу хрватске државе. У простору Пријепоље - Прибој - .Нова Варош је становништво у варошима претежно од босанских муслимана састављено, на селу пак половина су Срби, а друга половина муслимани. Ова област стоји такође под хрватском управом и хрватска жандармерија је и овде већ постављена. У Сјеници станују у већини албански муслимани. Хрватски утицај је овде од становништва нерадо виђен. Због овога је no наређењу немачког команданта повучена х р Е а т с к а жандармерија. 0'ва област је такође захтевана од стране Хрвата, као и цео Ново-Пазарски Санџак. Главни разлози овога захтева леже у тежњи ДА СЕ ОВИМ СТВОРИ ЈЕДАН КОРИДОР ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ TO­ PE. Једиа карта ових од Хрвата захтеваних области достављека је раније команданту XI армиског корпуса. У опште узев појављују се тежње у овим областима са измешаним становништвом а нарочито код муслимана —• да исте дођу — потпадну директно под немачку управу. Може се сматрати као задовољавајући размештај дивизије. Повремена узнемиравања од стране банди нису од већег

84 значаја. Безобзирним и брзим иступањем биће ово дејство у дозвољеним границама задржано.” 20) Све ово је наводило .Немце на закључак, да је покрет узео озбиљне размере и да ће сигурно избити немири и у осталим српским покрајинама Југославије. Буре барута на Балкану је експлодирало! Наладом Демачке на Совјетску Унију, 22 јуна 1941, Управни штаб Војвог заловедника Србије издао је комесару за унутрашње послове Милану Аћимовићу наређење за хапшење комуниста у току ноћи 22/23 јуна 1941. Први део наређења гласи: “На основу последњих ратних догађаја позивам вас да одмах издате потребна наређења Управнику полиције у Београду да у току ове ноћи предузме хапшење свију поанатих комунистичких вођа. Све ове особе треба затворити на Ади Циганлији. Доцније ове комунисте као и остале штетне елементе пребацити у концентрационе логоре, које сте ви већ организовали. Једновремено у току ове ноћи треба похапсити и све црвене борце из Шпанског грађанског рата.” 21) Тек после овог момента почели су у првим данима јула да ее јављају и први знаци комунистичког покрета. Дотле је комунистичка паргија Југославије мировала, јер је Немачка била савезник Совјетске Уније. Њен задатак је био да се удене у немачку обавештајну службу и да ради против Покрета пуковника Михаиловића. Устанком који је почео да се шири крајем августа и почетком септембра и борбе против окупатора које су вођене током септембра, створили су за Немце забрињавајућу политичку и војну ситуацију, поглавито у северозападној Србији, затим долином Велике Мораве и Млаве, као и у Топлици и Честобродици. До тога времена немачко снабдевање и саобраћајне линије још су функционисале без великих сметњи и 'Иемци су несметано држали најпродуктивније делсве Србије. Они су у то време сматрали да је стање створено устанком унутралгња ствар локалне владе, па се зато нису много интересовали да то стање поправе и заведу ред, а устанак угуше. Али, како се устанак развијао тако су отпочели све чешћи испади противу Немада и постали свакодневна појава, то је свакога часа претила опасност да саобраћајне линије буду пресечене, чиме би немачке хрупе биле доведене у веома опасну ситуацију. У то време најјаче акције четника су биле око Шапца, гребеном Рудника и долином Велике Мораве, а партизанске гребеном Венчаца, Букуље, Космаја и Авале према Београду.

85 Овакво стаље је било забрињавајуће за тадапхњу српску владу, јер она кије имала довољно снага и могућности да интервенише противу устаника и њихових акција. Због тога је ђенерал Недић тражио од немачких окупационих власти ојачаван>е жандармерије и формирање војске од 50.000 људи. Формирани су Подофицирско-оружани одреди и Српеки добровољачки одреди. Потез и тражња ђенерала Недића заинтересовали су Немце, па су они, хтели или не, морали због забрињавајуће ситуације да предузму мере да се устанак угуш и и створи једно сношљиво стање на териуторији Србије, како би је и даље искоришћавали у економском погледу. Тада је виши војни саветник немачке Врховне команде, Ернест Вистхаупт, забележио следеће о устанку: “Потпаљивани енглеском и руском пропагандом, које су подземним путем лако нашле улаз у узнемирену земљу, и агитацијом комунистичких и националсрпских патриотских вођа, избијали су час овде, час онде локални немири . .. Ускоро се показало да се у овом старом ватромету Европе и с ове и с оне стране Дрине не ради само о локалним, појединачним хајдучким бандама, него о почетку устаничког покрета српско-националних група и комуниста.” 22) Д а би ојачао посадне трупе у Србији. фелдмаршал Лист је тражио од немачке Врховне команде слање појачања, а он је послао из Грчке 125 лешадиски пук, ојачан 3 дивизионом 220 оклопног артиљериског пука, који је 14 септембра схигао из Солуна у Београд и одмах сутрадан био упућен у правцу Вал>ева, да обезбеди везу са отсеченом 704 посадном дивизијом у Вал>еву. Н а тражење фелдмарш ала Листа, немачка Врховна команда је послала из Француске 342 пешадиску дивизију ојачану са једним батаљоном оклопног ловачког 202 пешадиског пука 100-те тенковске бригаде. која се 15 септембра искрцала у простору: Сремска Митровица - Кленак. Најавл,ен је и долазак 113 пешадиске дивизије са Источног фронта, ради одмора и попуне на територији Србије. Ова дивизија је претрпела велике губитке дејствујући на правцу: Кијев - Харков. Борбена вредност дивизије била је за 40 од сто смањена. Иако је била на одмору, ова дивизија је искоришћена за ову операцију. Ш еснаестог септембра, на предлог фелдмарш ала Листа, Хитлер је одредио ђенерала пешадије Бемеа за команданта свих јединица на територији Србије.

86 Истога дана, no наређењу Хитлера, фелдмарш ал К ајтел је издао наредбу о сузбијању устаника на окупираним територијама. У наредбу је унео да се за једног рањеног Немца стреља пет, а за једног убијеног десет грађана. Хитлер је учинио исправку и повисио на педесет односно н а сто и додао ову реченицу: “Мора се имати у виду да људски живот, често, у тим земљама нема вредности, те да се оне могу застрашити само крајњом свирепошћу, на име испаштања за живот једног немачког војника. Уопште узев, педесет до сто особа морају бити осуђени на смрт у таквим случајевима.”23) Командант 18 армиског корпуса, ђенерал пешадије Беме, са својим штабом је стигао у Београд 19 септембра. Тога дана он је примио сву извршну власт у Србији и отпочео са припремама за операције немачке казнене експедиције против устаника у Србији. Задатак ђенерала Бемеа је био: Осигурати железнички саобраћај на линији: Београд - Ниш - Солун и Београд - Ниш - Софија, као и саобраћај на Дунаву, ради румунског петролеја; — обезбедити рад у рудним базенима; —- уништити устанички покрет у Србији и угушити пламен револта против Немачке. 24) До овога задатка је дошло: — што су сви немачки покушаји да са посадним дивизијама угуше устанички покрет у Србији пропали; — што су немачке комуникације за Грчку и Блиски Исток биле угрожене и — што је искоришћавање рудног блага Србије било онемогућено. За извршење задатка ђенералу Бемеу су стајале на расположењу следеће јединице: 1) 704 посадна дивизија у Западној Србији; 2) 714 посадна дивизија: Топола - Краљево; 3) 717 посадна дивизија у Источној Србији; 4) 718 посадна дивизија у Иеточној Босни; 5) 125 пешадиски пук, ојачан са 3 дивизионом 220 оклопног аргиљериског пука, у Београду; 6) 342 пешадиска дивизија ојачана са једним батаљоном оклопног ловачког 202 пешадиског пука 100-те тенковске бригаде, на простору: Сремска Митровица - Кленак;

87 7) 113 пешадиска дивизија у простору: Јагодина - Бачина - Крушевац - Параћин - Ћ уприја; 8) 14 батаљона усташ а; 9) формације Љотићевог покрета “Збор” ; 10) формације ђенерала Недића; и 11) немачка авијација и борна кола. Од свих ових расположивих јединица, ђенерал Беме је употребио јединице од 5 до 11. Оперативни план ђенерала Бемеа је био: “1) Развој 342 пешадиске дивизије у простору Ш апца. Ослобођење Мачве. — Повлачење јединица из Ужица, Пожеге и Ч ачка у Крал>ево; — Главни удар нанети правцима: Ш абац - Липолист - Бијељина - Јањ е - Липолист; —■ Спајање ових клинова код Липолиста. отсећи равницу Мачве од пл. Цера ,и онда концентричним нападима од Ш апца, Митровице, Бијељине и Липолиста, планским чишћењем уништити устанике; — 125 пешадиски пук врши диверзију од Ваљева у циљу олакш ања 342 пешадиске дивизије; — 718 посадна дивизија са усташама затвара прелазе преко р. Дрине, онемогућава повлачење устаника у Источну' Босну и учествује у борбама у Мачви. 2) Истурање 342 пешадиске дивизије у простору Ваљева, затим, концентричним нападима од Ваљева и Ш апца уништити на овој просторији устаничке снаге. 3) Развој 118 епшадиске дивизије у простору Крушевца, потом привлачење у простор Крал>ева. 4) С простора Ваљева и Краљева уз подршку авијације и борних кола, 342 и 113 пешадиске дивизије ће обухватајући устанике, брзим маршевима, за три дана, без борбе доћи у њихово залеђе. затворити обруч с југа, а затим концентричним наступањем свих снага уништити устанике у Западној Србији.” 25) При извођењу ових са овим:

операција, ђенерал Беме је рачунао

а) устаници у Мачви, југозападно од Ш апца, неће примити борбу са 342 пешадиском дивизијом;

88 б) кад 113 и 342 пешадиска дивизија дођу у залеђе устаника, да ће се са овим цео устанички покрет сломити у овим, “а можда у вези с тим и у свим осталим пределима” ; в) да ће губитци 113 и 342 пешадиске дивизије бити умерени. 26) Извршење плана ђенерала Бемеа отпочело је: — по тач. 1. 21 септембра; —■ по тач. 2, 25 октобра; —• по тач. 3 и 4, 23 новембра. Немачка казнена експедиција се дели на: 1) Почетне операције, и 2) Завршне операције. Код почетних операција догађаји су се по времеиу и простору развијали у два правца, а за то време на трећем правцу је избио грађански рат између четника и партизана. Они се деле н а: а) Д огађаје на правцу: Ужице - Пожега - Ч ачак - Краљ ево; б) Д огађаје на правцу: Ш абац - пл. Цер - пл. Иверак - р. Јадар - Ваљево. Завршне операције се по времену и простору деле на: а) Операције против комуниста, б) Операције против четника.

ПОЧЕТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ НЕМАЧКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ Опуномоћени командујући ђенерал у Србијњ ђенерал пешадије Беме, 25 септембра 1941, издао је својим потчињемним јединицама наређење следеће садржине: “Србија је у марту ове године срамно погазила уговор о пријатељству с Немачком да би с леђа напала немачке трупе, које су се прикупљале против Грчке. Као олуја је прохујала земљом немачка одмазда. Ми смо се са свима својим снагама морали окренути новим крупнијим циљевима. To је био за Србију знак за један нов устанак, коме су као жртва пале већ стотине немачких војника. Ако овде не поступимо свима средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губитци пењати до неизмерности.

Ваш је задатак да прокрстарите земљом, у којој се 1914 потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мупж араца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. З а целу Србију има се створити застраш авајући пример, који мора најтеж е погодити целокупно становништво. Сваки који благо поступа, греши о животе својих другова. Ои ће бити позван на одговорност, без обзира на личност, и стављен под ратни суд.” 27) Са овим наређењем ђенерал Беме је отпочео извршење свога задатка, а пред његовим очима још увек су стајале слике из прошлих ратова, када је он, као млади офидир 'Двојне Монархије, учествовао у походу против Србије: 1) 20 новембар 1914, почетак Сувоборске офанзиве, и 2 децембар 1914, њен завршетак и извештај Српске Врховне Команде: “Н а територији Србије, осим мртвих, рањених и преко 50.000 заробљених, нема више ниједног непријатељског војника.” 2) Када је Српска Врховна Команда препустила пуковнику Анђелковићу, команданту Дунавске дивизије, да сам донесе одлуку, да ли ће да брани или не Београд, он је тада донео судбоносну одлуку: “Београд, престоница Отаџбине, има да се брани до последњег даха.” Тада, 24 септембра 1915. у 2 часа и 30 мин. пред кафану “Јасеница” на Дорћолу стигао је мајор Драгутин П. Гавриловић са својим 2 батаљоном 10 пешадиског пука “Таковски”. Ту је сакупио делове жандармериске чете и Сремског одреда и издао заповест, оштру као мач за противнапад на дунавски кеј: “Јунаца! Тачно у три часа непријатеља треба разбити вапгим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао! Војници! Јунаци! Врховна Команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за спас Београда и Отаџбине! Ви немате, дакле. да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Sa­ ins напред у славу! З а Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!” После ове заповести је “олуцима тротоара, где се вода слива кад пада киша, текла људска крв.”

fiO Имајући све то пред очима, ђенерал Беме се свакако сетио и речи Немачке Врховне Команде из 1915, о оцени српске војске приликом одбране Београда: “Мора се одати признање нашем непријатељу да је починио чуда од храбрости у одбрани Краљевске престонице. Можда је то био театралан, непотребан гест, али га је ллатио свежом скупоценом крвљу, и, у очајном полож ају у коме је био, борио се без икаквог изгледа н а успех, само за част свога оруж ја,” као и телеграм немачког цара Виљема II, бугарском ђенералштабу о извршеном пробоју' Солунског фронта од стране срлске војске, који је учинио крај рату: “Ш ездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. Срамота!” И почињући извршење свога задатка баш 24 септембра 1941, ђенерал Беме је био свестан да се догађаји из прошлости могу сада поновити, a то ће бити неуспех његове казнене експедиције, чији ће крајњ и резултат звонити: “Има нешто што српском народу не можете одузеги, a то је смрт.”

Д О Г А Ђ А Ј И НА ПРАВЦУ: УЖИЦЕ - ПОЖЕГА - ЧАЧАК - КРАЉЕВО У Ж И Ц Е 28) По окупацији Југославије Ужице је држ ала немачка Крајскомандантура бр. 847 под командом пуковника фон Ш токхаузена и 2 батал.он 737 пешадиског пука 717 посадне дивизије. Ове немачке снаге су биле од јуна месеца ојачане с једним арнаутским батаљоном жандарма. Главни тумач у Крајскомандантури је био Хенрих Лаутнер, “Милош Војиновић”. Поред ових немачких снага биле су и српске: Ш таб Ужичког жандармериског пука, под командом жандармериског потпуковника Д рагутина Редића; инспектор пука. жандармериски потпуковник Милан Цветковић; командир жандармериске чете капетан Антон Черне. Јачина жандармерије је била око 300 жандарма; срески начелник Барбуловић са градском полицијом, чији је шеф био Љубојевић. 18 септембра, дошао је из Београда коњички бригадни ђенерал Богдан Јевтовић, кога је послао ђенерал Недић да формира Подофицирско - оружане одреде за борбу против комуниста. Почетком августа је дошао на пл. Златибор, код Краљевих Вода. Пећанћев Јаворски четнички одред, под командом четничког војводе Боже Јаворског у чијем су саставу биле и четничке војводе Радомир Ђекић и Ђура Смедеревац. Овај одред

91 је имао око 200 бораца и био је формиран јуна 1941 на пл. Ја вору за борбу против албанских муслимана, који су упадали и иљачкали српски живал. у срезу Моравичком. ,На позив команданта Златиборског четничког одреда, рез. потпуковника Андрије Јевремовића, Пећанчев Јаворски четнички одред је дошао као појачање Златиборском четничком одреду, да би у заједници заштитили српски народ у области пл. Златибора од упада кладичких и сјеничких муслимана, као и од комуниста. који су почели да се организују после 22 јуна и који су се налазили на Јеловој Гори, пл. Тари, пл. Златибору и пл. Б лагају у јачини око 250 људи. Тога дана, 22 јуна, сви затворени комунисти у Ужицу биии су пуштени н а слободу благодарећи Лаутнеру. Убрзо ове четничке војводе. посредством начелника среза златиборског из Чајетине, Стојковића, дошли су у везу са немачком Крајскомандатуром бр. 847 у Ужицу, одакле им је јављено да могу слободно ући у град као припадници Пећанчевих војних формација за борбу против комуниста. Четничке војводе су одбиле овај предлог Немаца. Двадесетог августа, четничке војводе Ђекић, Јаворац и Смедеревац са једним камионом четника у јачини око 50 љ уди, дошли су у Ужице у' немачку Крајскомандатуру са захтевом да Немци престану са хапшењем становништва, изјавивши истовремено да ће њихов одред ступити у борбу против комуниста. После овог састанка, убрзо, крајекомандант пуковник фон Ш токхаузен, 18 септембра је добио наређење од своје више команде да заједно са 2 батал>оном 737 пешадиског пука напусти Ужице и повуче се преко Пожеге у Чачак. Он је одмах позвао претставнике српских власти на челу са баном Трифуновићем и саопштио им да ће Немци напуетити Ужице и да власт преДзЈУ српским претставницима и српској жандармерији, који ће бити одговорни за ред и безбедност. Одмах поеле овога саопштења бан Трифуновић је сазвао конференцију шефова српских власти и Лчандармерије. На конференцији се расправљало о одласку Немаца и преузимању власти у граду. ,На конференЦији бан је осетио несигурност и немоћ да ее одрже ред и безбедност, п а је, по завршегку конференције, предложио пуковнкђу фон Ш токхаузену да се брига за одржавање реда и безбедности повери најближем Пећанчевом четничком одреду. Пуковник фон Ш токхаузен је пристао. После овога, 19 септембра, потпуковник Цветковић је отишао на Златибор и саопштио на-

92 мере Цемаца команданту Златиборског четничког одреда. потпуковнику Андрији Јевремовићу и Пећанчевом четничком војводи Радомиру Ђекићу, позивајући их да заједнички поседну и држе Ужиде. Потсгуковник Јевремовић је одбио, наводећи као разлог што би н а тај начин разголитио своју терихорију и оставио народ без заштите од упада муслимана, који су у то време прелазили ради пљ ачке н а његову територију. Онда је решено: д а у Ужице дође Пећанчев Јаворски четнички одред; да командант Ужица буде Пећанчев четнички војвода Радомир Ђекић, и да се српска жандармерија стави под н>егову команду. 20 септембра Јаворски четнички одред је дошао испред Уисица, али како су се у Ужицу још налазили Немци. он се врагио н а пл. Златибор. Двадесетпрвог септембра немачке снаге су отпочеле покрет из У жида према Пожези. Око 16 часова и последњи немачки делови су напустили Ужице у које је ушао Јаворски четнички одред са правца пл. Златибора. Пећанчев четнички војвода Р адомир Ђекић одмах је у присуству бана Трифуновића примио обавезе безбедности града и дужности команданта места. Тако је власт у граду била у рукама Пећанчевих четника. Интересанто је овде навести д а су се у току немачке окупације Ужица многи комунисти истакли као немачки сарадници. Тако је Милан Јанковић, студент, служио као тумач на железничкој станици; Мирослав Пишчевић, такође студент, као тумач у пореској управи; студент Вилић као тумач код Н емаца и њихов обавештајац. Учитељ ЈБубодраг Ђурић је за цело време окупације био врло често у друштву немачког поручника Енгелмана. официра на служби у немачкој тајној полицији у Ужицу. Али је најкарактеристичнији случај студента Петра Стамболића, који се јавно дружио с Немцима по каф анама и био врло утицајна лкчност у Гестапоу, где је давао обавештења о многим истакнугим националним Србима. Сви комунисти, који су се били увукли у немачку службу, налазили су се под Стамболићем, од кога су примали инструкције за свој рад, а овај је опет за то време из Ужица руководио лартиском организацијом. Познато је још и за следеће комунисте да су били немачки сарадници: Војко Петровић, обућарски радник; Вита Гут~ ман, свршена матуранткињ а; прота Милан Сагаљанић, са кћерима Росом и Босом, као и његов син Миша. Можда је интересантно навести и ово: када су Немци за време окулације Ужида лропагирали учење немачког језика,

93 за наставнике на томе курсу пријавили су се комунисти: професор Венијамин Маринковић и професорка Загорка ЈовановиН. жена истакнутог комунисте учитеља Душана Јерковића. По завршеном рату комунистичка паргија је достојно наградила за овај и овакав рад свог истакнутог руководиоца Петра Стамболића положајем претсседника владе у Србији. П О Ж Е Г A 29) Двадесетдругог септембра у с. Глумчу капетан Милош Глишић је формирао Пожешки четнички одред. Штаб одреда се налазио у кући Арсенија Дробњака, претседника општине. Истога дана стигао је у Пожегу 2 батаљон 737 пешадиског пука. Командант тога батаљона је дознао да се у с. Горобиљу налази једна група партизана, те је послао један камнон војника са задатком да их нападну. Партизани су у заседи сачекали овај камион Немаца код ариљског моста и напали га. Губитци код Немаца: 3 мртва и 18 рањених. За ове губитке Немци су хтелн да изврше одмазду над становништвом, али су се бојали да не буду нападнути са свију страна у Пожези и у даљем њиховом кретању; уз то нису имали ни времена. Одустали су од одмазде и истога дана продужили покрет у правцу Чачка. За то време. док су се Немци извлачили из Пожеге на путу за Чачак, Пожешки четнички одред се био раслоредио северно од друма Пожега - Кабларска Клисура и у току ноћи 22/23 септембра напао немачке колоне. 23 септембра, када су Немци дебушовали Овчарско - Кабларску клисуру, били су са Каблара (875) нападнути од Бакионичке чете Пожешког четничког одреда и Драгачевског четничког одреда. Немци су уз губитке стигли у Чачак. Због тога, Немци су 23 септембра бомбардовали слагалишта муниције у Крчагову и Врелима код Ужица и уништили око 100 вагона југословенске муниције, коју су запленили приликом немачке инвазије Југославије. Експлозија је причинила велику штету становништву. Сутрадал. када су .Немци напустили Пожегу, командант Пожешког четничког одреда, капетан Глишић, са једном четом четника је ушао у варош и успоставио четничку власт. Тога дана, 23 септембра, капетан Глшпић је послао адвоката Ацу Дрндаревића и свештеника Спиру Оетојића у с. Горобиље, да виде чија је то група наоружаних људи и шта они хоће. Чим су ови дошли, партизани су их ухапсили без разло-

94 га. Одмах затим су позвали на преговоре у истом селу капетана Милоша Глиш ића, апотекара Стефановића и Мшвка Марјановића. Када су ови дошли, партизани су и њих ухапсили. Пошто су партизани похапсили четничко вођство, а један део одреда се налазио у с. Глумчу, док се други прикупљао после борбе са Немцима у Овчарско - Кабларској клисури, партизани су у 23 часа из с. Горобиља са Горобиљском партизанском 46tom. вођеном од Стевана Чолаковића, робијаша, и Љ убомира Мицића, бившег народног посланика комунистичке партије, ушли у Пожегу и успоставили своју команду на челу са Љ убомиром Мицићем и своју власт. Тако су партизани на превару заузели Пожегу. Обавештен о хапшењу капетана Глишића, пуковник Михаиловић је наредио своме опуномоћенику при Врховном штабу партизанских одреда Југославије, коњичком капетану Милораду Митићу, да интервенише да се капетан Глишић пусти на слободу. На ту интервенцију, 1 октобра, капетан Глишић је пуштен на слободу, мада се већ говорило да ће бити стрељан. Партизани су пустили тај глас да чују реакцију Ш таба пуковника М ихаиловића и народа. Пожешки четнички одред је, 2 октобра, примио капетан Вучко Игњатовић, а капетан Глишић је постављен за начелника штаба тога одреда. Озлојеђен на партизане, који су на превару' узели Пожегу од капетана Глишића, капетан Игњатовић се 4 октобра ноћу пребацио са одредом из с. Глумча у с. Бакионицу и заузео полазни полож ај за напад на К. 475. У 23 часа одред је кренуо у напад на Пожегу. Горобиљска партизанска чета, која се н алазила у граду, осетила је напад четника и посела за одбрану расадник. Борба је вођена све до 5 чаеова, 5 октобра, када је Горобиљска партизанска чета била разбијена, један део се повукао преко с. Годовика за Ужице. a други за Ариље. Пожегу је заузео Пожешки чегнички одред и успоставио своју власт. Губитци код четнигка: 2 мртва. Код Пожеге је одмах уређен аеродром, пад командом ваздухопловног капетана Петровића. Због тога је Ужички партизански одред 7 октобра напао на Пожешки четнички одред у с. Горобиљу. Ту су партизани били разбијени да су се једва каеиије прикупили.

НАПАД НА ЧАЧАКЗО) Чим су Немци отпочели повлачење из Ужица и Пожеге ка

95 Чачку, легату — — —

пуковник Михаиловић је 29 септембра наредио свом декапетану Јовану Дероку: да се изврши концентрација одреда око Ч ачка; да се Немци нападну у Чачку; и да се Ч ачак заузме.

Капетан Дероко, по пријему предњег наређења, одмах је кренуо за Горњи Милановац у штаб Таковског четничког одреда где је стигао 30 септембра ујутру. Истога дана са Таковским четничким одредом капетан Дероко је кренуо у с. Прељину и ту одржао конференцију команданата у циљу напада на Чачак. Створен је план за налад и одмах је приступљено његовом извршењу распоредом одреда на полазне положаје за напад: — Овчареко - Кабларски и Јездински четнички одред, Борбена група наредника Милутина Јанковића и Бакионичка чета Пожешког четничког одреда од леве обале р. Западне Мораве до друма Ч ачак - Пожега, правцем преко бедема на Чачак; — Јелички четнички одред од друма Чачак - Пожега до друма Чачак - Ивањица; — Атенички и Пакровачки четнички одред од друма Ч ачак - Пожега до др.ума Чачак - Краљево; — Заблаћски и Лађевски (који је ушао у састав Заблаћског) четнички одред од друма Чачак - Краљево до железничке станице Чачак; — Бреснички четнички одред од железничке станице Ч ачак до железничког моста на р. Западној Морави; — Мрчајевачки, Коњевачки, Љ убићски и четнички одред среза Љ убићског од железничког моста на р. Западној Морави до IV Одељка Војно - техничког завода; — Таковски и Горњомилановачки четнички одред и чета “Смрти” у простору између четничког одреда среза Љ убићског и Пријеворачког четничког одреда; — Пријеворачки и М ијаковачки четнички одред од IV Оде.љка Војно - техничког завода до де-сне обале р. Западне Мораве; —• Јеж евачки четнички одред је добио задатак да пресече пут Ч ачак - Краљево код јежевачког моста у с. Заблаћу и да у случају наиласка Немаца дигне мост у ваздух и прими борбу за добитак у времену; — Трнавско - чачански четнички одред је био растурен по групама. по кућама у самом Чачку и имао је задатак да у од-

96 ређено време да знак за почетак напада звошењем звона на чачанској цркви. Он је исто тако требало да отпочне борбу у самом граду. Сви одреди су били обједињени под командом капетана Дерока, чији је ађутант био капетан Богдан Марјановић. Командно место је било 30 септембра у Љубићу, a 1 октобра у с. Трбушану близу железничке станице. Час почетка напада имао је да буде 30 септембра у 24 часа. Напад је требало да почне у моменту када звона на чачанској цркви зазвоне од стране четника Трнавско - чачанског четничког одреда. Укупна јачина четника је била 4.500 бораца. Партизани у нападу уопште нису учествовали, мада су били на домаку. Поручник Сима Узелац на путу за Чачак имао је састанак у с. Миоковцима са партизанским функционером Миленком Никшићем. Никшић је саопштио поручнику Узелцу да партизани немају наређење да учествују у нападу и да ои сматра ову акцију сулудом и без изгледа на успех, с обзиром на немачке јаке снаге у граду. На поновни захтев поручника Узелца да партизани са својим снагама помогну овај напад, Никшић је категорички одбио сваку помоћ. Чачак је бранила посада Демаца, у јачини 150 војника са 6 топова и 2 батаљон 737 пешадиског пука 717 посадне дивизије, који се повукао из Ужица и Пожеге. Перифериске борбе око Чачка су отпочеле 30 септембра пред мрак. Немци, потискивани са правца Ужице - Пожега - Чачак од четничких јединица, улазили су у град, а у то време одређени одреди за напад на Чачак заузимали су полазне положаје за напад. Додир је одмах ухваћен и око 21 час борба је беснела свуда око Чачка. Таковски и Горњомилановачки четнички одред напали су и протерали немачку посаду из варонгаце Љубић у Чачак, заузели Љубић и одахле кренули напред у циљу заузимања од-ређеног полазног положаја за напад. Немци су одмах извршили запоседање бедема на десној обали р. Западне Мораве, као и бункера код IV Одељка Војнотехничког завода, где се развила страшна борба преко реке. Тога момента део српских жандарма из састава чачанског жсандармериског вода отпочео је под борбом да се пробија кроз

97 немачке линије у правцу Таковског и Горњомилановачког четничког одреда. Ова група српских жандарма, у јачини 10 људи, вођена наредником Диклићем јуначки се пробила из Чачка испод моста на р. Западној Морави и поред тога што су Немци за то време држали мост запоседнут борним колима и артиљеријом. Борна кола су била и на десној обали р. Западне Мораве у борбеном распореду очекујући моменат за напад. На супротној страни моста су били: Горњомилановачки четнички одред и чета “Смрти”. Противу борних кола су оставили неколико бомбашких група добровољаца, док су јединице биле повучене назад, на периферију варошице Љубић. Очекивао се немачки испад са борним колима преко моста. који није извршен, али да је уследио сигурно би успео и разбио би четничке јединице на левој обали р. Западае Мораве, јер су се јединице налазиле у равниди. Слабо наоружање код четника тешко да би се могло супроставити јаком немачком. Убрзо је један сељак, кога је поручник Узелац употребљавао као курира за везу са одредима, саопштио Узелцу да се у Прељини на помоћном аеродрому налази огромна количина авионских бомби осталих од југословенске војске. Чим је то сазнао поручник Узелац је одмах послао једна коњска кола да довезу што више бомби. Када су бомбе стигле било је 24 часа. Оне су одмах укопане у шахматском раслореду на друму, као и лево и десно од њега. Немачка борна кола су остала у борбеном распореду на десној обали р. Западне Мораве. отварајући само ватру на четничке јединице преко реке. Тридесетог септембра, тачно у 24 часа, отпочело је звоњење звона са чачанске дркве од стране четника Трнавско - чачанског четничког одреда. Тога момента отпочео је општи напад на Чачак. Штаб капетана Дерока са једном групом јуришлија, је командир био потпоручник Никола Петковић, био је момента позади Таковског четничког одреда. На том фронта отпочеле су најжешће борбе. 'Немци су пружали вички отпор.

чији тога делу очај-

Око 2 часа четнички одреди среза Љубићског, Љубићски н Таковски. прегазили су р. Западну Мораву и кренули у напад на Цемце, док је Трновско - чачански четнички одред ударио Немцима у леђа у самом граду. Борба је била жестока. Код Немаца је настала паника и изненађење. Они нису знали са које стране да се бране, јер је борба пламтела са свију стра-

98 на. Мрчајевачки четнички одред је једним делом користио газ преко р. Западне Мораве, док је други део са капетаном Дероком и његовом јуришном групом био иза бункера код IV Одељка Војно - техничког завода, притиснут јаком непријател.ском ватром. Ова група је три пута покуш авала прелаз р. Западне Мораве и увек је била бацана назад од стране Немаца. У то време, док су четнички одреди држали ангажоване Немце на целом фронту око Чачка. Јеличски четнички одред и Борбена група продрли су у град и већ око 2 часа 1 октобра борба је кљ учала у центру града. Командант Борбене групе, наредник Милутин Јанковић са својом групом од 100 бораца наоружаних пушкомитраљезима, био је носилац налета на град. У то време поручник Бојовић је примио извештај од капетана Дерока, послат по једном калуђеру, да ће четнички одред Гордића да затвори правац ка Матарушкој бањи. Око 4 часа 1 октобра, капетан Дероко је саопштио јуриш ној групи да се бункери испред IV Одељка Војно - техничког завода морају уништити. Затим је са својом јуришном групом и делом Мрчајевачког четничког одреда зашао у р. Западну Мораву. прегазио је и у једном налету уништио посаду у бункерима испред себе. За то време М рчајевачки четнички одред (без једног дела) је користио газ на р. Западној Морави трпећи јаке губитке од непријатељске убитачне ватре, из бункера испред себе. Немци у бункерима, збуњени упорношћу и борбом четника, пред саму' зору предали су се Мрчајевачком четничком одреду. IV Одељак Војно - техничког завода је заузет и ослобођено је 40 таоца, које су .Немци затворили 28 септембра. Јуриш на група капетана Д ерока је улазила са једне стране у завод, а са друге Немци су' се извлачили. Ту је заробљена архива Крајскомандактуре и неколико војника. Мрчајевачки четнички одред, пошто је заузео бункере испред себе, похитао је ка друму Чачак - Крал.ево са задатком да пресече отступницу Немцима. Н ајзад, око 7 часова 1 октобра, немачки отпор је био сломл>ен, и четнички одреди, у лепезастом распореду, почели су да улазе у Ч ачак ка центру града. Тога момента ,Немци су пробили обруч код Заблаћског четничког одреда и отетупили под борбом друмом за Краљево. Извлачење Немаца из града извршено је под заштитом борних кола и авијације. која је у ниском лету нападала четничке колоне при улазу у град. Пошто су се Немци извукли из града, њихова три авиона су бомбардовали Чачак. Међу погинулима је био и капетан Радован Ђор-

99 ђевић. Тада је оштећена црква и гимназија. У своме повлачењу Немци су потисли Јежевачки четнички одред ка с. Трнави и иродужили пут за Краљево. Немачки авиони су пратили немачку колону све до Кр&љева. За .Немцима су упућене слабе снаге У гоњењу. Један немачки авион је упал>ен ватром из пушкомитраљеза на бившем вежбалишту 19 артаљериског пука — Влађинци. Губитци код четника: 16 мртвих и 20 рањених. Код Немаца непознати. Они су однели своје мртве и рањене. Заробљено око 50 Немаца. Ослобођених 40 таоца били су затворени због догађаја, који се одиграо 28 септембра пред чачанском црквом, када је један омладинац - четник убио помоћника среског начелника пред рат у Чачку, Хрвата Франковића. Четник је од стране немачког стражара, који је био пред гимназијом, убијен при покуш ају бегства. Због тога случаја Демци су одмах блокирали Ч ачак и све мушкарце од 15 - 60 година старости, њих око 4.000, затворили у IV Одељку Војно - техничког завода. У току 29 септембра су пустили све на слободу, сем 40, које су задржали као таоце. Чим је Чачак био ослобођен. водник чачанског жандармериског вода, капетан П класе Малентин, отшпао је н а Равну Гору. Четнички наредник Милош Кувекаловић је пронашао у једној шупи бившег IV Одељка Војно - техничког завода четири пољска топа 75 м/м М. 7/12 (француски Ш најдерови топови). Топови су одмах оспособљени, али није било нишанских справа. Муниција је једним делом пронађена у Чачку, већим делом у с. Мрсаћу које су четници наредних дана заузели од Немаца, и делом у с. Богутовцу. Одмах по ослобођењу Чачка, капетан Јован Дероко и поручник Звонимир Вучковић кренули су за Горњи Милановац, где су у кући Драгише Васића наш ли пуковника Михаиловића, Драгиш у Васића, мајора Миодрага Палошевића и ђенералштабног мајора Радослава Ђ.урића, команданта Београда. Они су поднели извештај пуковнику Михаиловићу о борбама и заузећу Ч ачка и тражили даље инструкције за рад. Пуковник Михаиловић је наредио напад на Краљево, а за команданта операција одредио мајора Ђурића и за његовог начелника штаба капетана Дерока.

100 Мајор Ђурић и капетан Дероко одмах су кренули за Чачак да преузму команду над свим четничкнм одредима и организују напад на Краљево. Пошто су четници заузели Чачак, око 11 часова са правца Љубића, преко моста на р. Западној Морави, појавила се Љубићска партизанска чета под командом Миленка Никшића. Партизани су захтевали да им се одобри улазак у град у духу споразума. Мајор Ђурић, који је већ стигао из Горњег Милановца у Чачак, пустио је иартизане у град и већ по подне су настали неспоразуми и трвења између четника и партизана. Ови неспоразуми су задржали у Чачку све четничке јединице шест дана, остављајући Немцима драгоцено време за несметано повлачење и организовање одбране Краљева. Пошто су партизани ушли у Чачак, за њихово “храбро” посматрање четничке борбе за Чачак, захтевали су од четника да се подели власт у граду. Избио је одмах сукоб. Ађутант Јеличског четничког одреда, наредник Мојсиловић, успротивио се захтеву партизана, који су били на домаку борбе а нису хтели да је помогну, па сада по заузећу Чачка ипак захтевају поделу власти. Он је одмах постављао митрал>езе по улнцама у намери да још тада рашчисти са партизанима. Мајор Ђурић је био помирљивији и споразумео се у жел>и да се заједнички крене у напад на Краљево. Тако је дошло до тога да у Чачку буде заједничка власт и да постоји и четничка и партизанска команда места. Другог октобра, пошто је мајор Ђурић прихватио захтев партизана, ови су одмах образовали своју команду места на челу са Миленком Никшићем и у њој створили затвор. За интенданта су поставили бившег интендантског поручника Марка Мојовића, за претседника суда М. Јанковића “Бату”, а за н.еговог помођника Милоша Минића. Одмах су поставили спикере на чачанској пијаци, а радио станицу инсталирали у кафани “Пролеће” одакле је у име Москве говорио комуниста апотекар Синиша Катанић. И док су Немци бомбардовали Чачак партизани су се дали на посао. Опљачкали су банке. пореску упрапу, општину и богате трговце: Илију Марковића, Илију Иетковића и Лазовића, кога су убили јер је помагао четничку организацију, а тиме по њима био петоколонаш. Поред ових недела партизани су ухапсили жандармериског наредника Диклића, који је при нападу на Чачак одиграо сјајну улогу. али који је сигурно требало да им положи многе рачуне. Са наредником Диклићем је још пре заузећа Чачка, командант четнич-

101 ке Борбене групе, наредник Милутин Јанковић одржавао тесне везе и овај га је снабдевао оружјем и муницијом, при чему је Диклићево пробијање из Чачка било у циљу прикључења Јанковићу. Када је Јанковић чуо да су партизани ухалсили Диклића, кренуо је са својом групом и опколио партизанску команду месга. Тога момента у команди су били: мајор Ђурић, капетан Дероко и поручник Драгомир Топаловић “Гага”, очекујући почетак конференције. Јанковић са распоређеном групом за борбу и отшарафљеним бомбама био је спреман да свакога часа упадне у партизанску команду' места. Он је захтевао да се наредник Диклић одмах пусти. Миленко .Никшић, блед и узрујан, изашао је на прозор команде и обећао пуштање Диклића, али Јанковић је захтевао да се то одмах изврши. Пред упорношћу Јанковића, Никцшћ је наредио пуштање наредника Диклића. За ово време други партизански функционери растрчали су се по згради да телефонирају својим јединицама да ДођУ У помоћ. Мајор Ђурић, капетан Дероко и поручник Топаловић, и Никшић напустили су потом партизанску команду ме-

ста. ,На улици испред партизанске команде места већ је био етигао у трку Чачански партизански одред “Доктор Мишовић” из Љубића под командом Мола Радосављевића “Абаса”, и отпочела је свађа између њега и Јанковића. Свађа је трајала све дотле, док обе јединице, које су биле спремне за борбу. нису биле раздвојене. За то време, мајор Ђурић, капеган Дероно и поручник Топаловић у трку су стигли код својих јединица. али партизани су искористили време и запосели све главне зграде у Чачку, спречавајући четничким јединицама да им приђу. Одмах затим Никшић је прогласио партизанско опсадно стање у Чачку. За то време, док се одвијао инцидент између наредника Јанковића и партизана, партизани су успели да разоружају жандармериску чету и поведу је у правцу Овчарско - Кабларске клисуре. У то време кретао се из града ка артиљериским касарнама поручник Милорад Ристовић и потпоручник Никола Пегковић са једном групом четника. Они су били обавештени од жена шта се десило жандармериској чети, па су у трку кренули за жандармима и партизанима. Пресрели су их код Цендића воденице на месту зв. Парменац. напали партизане, разоружали их и ослободили жандарме, све ставили под стражу и кроз Чачак спровели за артиљериске касарне. Када су дошли у касарне мајор Ђурић је партизанима вратио оружје и

102 пустио их, док су жандарми једним делом остали у четницима, а остали отишли кућама. У вези са горњим партизанским потезом, мајор Ђурић је хитно сазвао конференцију команданата, предложио и захтевао партизанско истеривање из града, за чије заузимање они нису дали ништа. Међутим, људство најјачег четничког одреда, Јеличког, показало се без воље да изврши овај подухват, чувши за сукоб између четника и партизана. Замисао мајора Ђ урића је тако остала неизвршена, па се приступило преговорима за заједнички напад на Крал>ево. Трећег октобра састали су се у дворишту М ладена Зарића у Врањаку, на улазу у Чачак од Овчарско - Кабларске клисуре, поручник Војовић, адвокат Драг. Лазовић и Милојко Ћ ирјаковић, командант Драгачевског батаљона Чачанског партизанског одреда, да би покушали да дођу до неког споразума. Када се ништа није могло да постигне поручник Бојовић је казао Ћ ирјаковићу : “Ми не можемо заједно, ракљасто дрво не иде у земљу, и до сукоба мора доћи, кад-тад.” Истога дана у кафани “Српски Крал,” је одржана конференција између четника и партизана. Конференцији су присуствовали од стране четника: ђенералштабни мајор Радослав Ђурић, капетани Јован Дероко и Богдан Марјановић и поручник Драгомир Топаловић “Г ага”, од партизана: Моле Радосављевић “Абас” , Ратко Митровић, Миленко Никшић и Средоје Урошевић. Преговори су вођени неколико дана. Расправљало се о подели плена и ко ће бити командант Чачка, па је решено да се плен по споразуму који постоји подели на два дела и да се формирају две команде места — четничка и партизанска. Тако су партизани добили од четника два пол>ска топа. З а команданта четничке команде места био је постављен капетан Радован Стојановић. ,Но, он је желео борачку јединицу и заменио га је капетан Богдан Марјановић. З а команданта партизанске команде места био је постављен Миленко Никпшћ. Претседник општине је остао и дал.е адвокат Мија Васић, али убрзо је организована и цивилна, општинска власт — такође двојно. У току затегнутих односа између четника и партизана, 4 октобра, мајор Ђурић је послао поручника Топаловића “Г агу” у једном немачком заробљеном камиону на Равну Гору да поднесе извештај и тражи инструкције за даљи рад. Истога дана Топаловић је стигао на Равну Гору и ту затекао пуковника

103 Михаиловића како се опрашта од мајора Бошка Тодоровића и поручника Милована Булована са једном групом четника на путу за Босну. Група мајора Тодоровића је била саставл>ена од избеглица из Босне, који су се налазили на Равној Гори. Михаиловићева инструкција за дал>и рад мајора Ђ урића је била: продужити покрет и напасти Краљево. Истога дана, 4 октобра, по наређењу мајора Ђурића, сви четнички одреди су се били прикупили на “Делви”, где је одржана конференција команданата. Од стране партизана конференцији су присуствовали: Сретен Ж ујовић “Црни”, Моле Р адосављевић “Абас” и Иван Милутиновић. Решено је да се изврши преформирање јединица по родовима оруж ја и да се опседне, нападне и заузме Краљево. Сутрадан је извршено формирање двеју батерија од пронађених пољских топова. Батерије су биле са воловском вучом. Четничка батерија је била формирана од људства ЈБубићског четничког одреда и ставл>ена под команду артиљериског капетана I класе Драгол>уба Луковића. Партизани нису имали стручњака за командира и тражили су од мајора Ђ урића да одреди командира из четничких редова. Мајор Ђ урић је одредио резервног артиљериског капетана И класе Милутина Радоеављевића, преко његове воље. Ради обједињавања командовања артиљеријом, формиран је Ш таб Команде Артил.ерије, за чијег команданта је био одређен артиљериски капетан I класе Ж ива Казаковић. Истога дана извршено је и преформирање четничких одреда. Јеличског, Атеничког, Заблаћеког, Коњевачког, Бресничког, Пријеворског, Мијаковачког, Јежевачког, 0 стровачког, Липничког, Премићског, Слатинског, Виљушког, Лозничког, Јездинског, Пакровачког, Калиновачког. Прељинског и формиран је један одред, — ЈЕЛ И Ч КИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД. Одред је стављен под команду поручника Јована Бојовића. За опсаду Краљева је склопљен споразум између четника и партизана и формиран заједнички штаб у који су у ш л и : од четника, мајор Ђурић и капетан Дсроко. а од партизана, Моле Радосављевић “Абас” и Ратко Митровић. За команданта опсаде је одређен мајор Ђурић, а за његовог начелника штаба капетан Дероко. Ш таб опсаде Крал>ева одмах је издао заједничку наредбу бр. 2, коју је од четника потписао мајор Ђурић као командант свих четничких јединица, а према потписао Моле Радосављевић “Абас” као командант свих партизанских јединица. Наред-

104 ба је била чисто локалног карактера, а као последица споразума у с. Струганику између Михаиловића и Тита. У њој је било битно то што је дозвољен лрелаз из партизанских редова у четничке и обратно. што је за партзане било поражавајуће. Настало је масовно напуштање партизанских редова и прелазак људства у четнике, што је изазвало партизанско вођство да су припадницима својих јединица почели да прете сиртном казвом. Истога дана је издата и заповест за покрет и напад на Краљево. Одредима који ће учествовати у нападу а налазили су се изван Чачка послато је наређење по куририма. Шестог октобра, штаб опсаде Краљева и одреди су кренуиз Чачка у две колоне: једна левом обалом р. Западне Мораве под командом капетана Јована Дерока, а друга десном обалом под командом мајора Ђурнћа. јш

Десетог октобра, командант четничке Команде места у Чачку, капетан Марјановић. позвао је адвоката Драг. Лазовића и саопштио му да треба да уђе у општину као одборник. Исте вечери извршено је и конетитуисање националног крила општинске управе на чије чело је изабран за претседника Лазовић. На чело комунистичког крила, партнзани су изабрали за претседника Душана Милосављевића. Тако је у Чачку настало двовлашће. Четрнаестог октобра упућен је са Равне Горе на рад у Иижињерски Завод у Чачку као стручњак за муницију, резервни артшвериско-технички поручник Лазар Аврамовић. У то време четнички Управник Завода је био капетан Драган Мајер, а партизански комесар Завода Боба Милетић.

Поручник Аврамовић је у заједниди са партизанима отпочео припреме за израду ручних бомби. У самом Заводу је нађено око 5.000 рударских каписла бр. 8, које су биле исте јачине као и детонатори код ручних бомби и неколико сандука експлозивних коцки. Поручник Аврамовић је уз помоћ коју му је дао четнички командан места капетан Марјановић, отишао и прикупгио из разорених магацина муниције у с. Мрсаћу још око 10.000 каписли за електрично пал.ење. У Инжињериском Заводу, у ливници, почеле су се од првих дана лити кошуљице, за које су ливци, — који су били сви од реда партизани — говорили да не вал,ају и као такве бацали, а ноћу крадом прикупљали и потајно слали у Ужице. Тако је

U05 једнога дана нестало рударских каписли као и каписли за електрично паљење. Партизани су се одмах дали на “најревноснију ” истрагу, са циљем да заварају четнике и да сачекају резултат покуш аја поручника Аврамовића да изради неки прост, али сигуран упал>ач за бомбе. Све припреме остале су само у почетвој фази, јер покушај поручника Аврамовића да изради један прост упаљач није дао жељеве резултате. М атеријал пак који су партизани кралн a слали у Ужице доцније ће бити проузроковач експлозије у фабрици оруж ја у трезорима ф илијале Народне банке. ОПСАДА КРАЉЕВА 31) Крал>ево су браниле следеће немачке јединице: — 714 пешадиски пук 704 посадне дивизије; — 2 батаљон 737 пешадиског пука 717 посадне диввзије, који се повукао из Ужица и Ч ачка у Краљево; — 1 батаљон 749 пешадиског пука и 670 артаљериски днкизион 717 посадне дивизије; — 1 батаљон 737 пешадиског пука 717 посадне дивизије, који је дошао из Крушевца; — 15 штаб ваздупшог слагалиш та из с. Рибнице. .Немци су извршили добру организацију града за кружну одбрану. Утврдили су сваку кућу на периферији варопш, а на целом фровту између р. Западне Мораве и р. Ибра. У висинн Нол>опривредне школе држали су дано-ноћно поседнуте ровове по дубини до саме вароши. Сама Пољопривредна школа је била утврђена и организована за одбрану и претстављала главну одбранбену тачку на овом најважнијем делу фронта. Утврдилн су и посели за одбрану мостове н а р. Западној Морави код К. 297. Камиџорски мост, железнички мост на р. Ибру и мост јужно од Краљева на р. Ибру код К. 196. Н а Грдици (230) су икали 9 батерија окружених митрал,еским гнездима у угврђењтаса пољске фортификације. На десној обали р. Ибра имали су истурена одаљења у циљу обавештавања и борбе за добитак у времену. ,На тај начин Крал>ево је било организоваво за одбрану у две линије. План за четничко-партизански напад: 1) Једним делом снага пресећи све правце, којв воде ка Краљеву, а са којих напад на Крал>ево може бити доведен у питање са немачке стране. Ти правци су: Краљево - Крагујевац; Краљево - Крушевац; Краљево - Раппса; Краљево -Ивањица. Тиме ће главва наладна колова бити обезбеђева.

106 2) С обзиром на то да р. Западна Мораза и р. Ибар у то време претстављају озбиљне тактичке препреке, то је једини најпосољнији правац за напад са западне стране, — са правца Чачка. 3) Јединице одређене за опсаду Краљева на левој обали р. Западне Мораве и десној обали р. Ибра извршиће напад на немачке посаде, које држе мостове око Краљева и заузети их. ,На тај начин везаће немачку одбрану за себе са југа. истока и севера, док ће главна нападна колона са правца Чачка, уз садејство артиљерије, извршити главни напад на Краљево. У моменту када главна колона дође у центар града, њен командант даће знак ракетлом за полазак на јуриш четничке “Чете Смрти” , Трнавског и Љ убићског батал>она Чачанског партизанског одреда. док ће остали одреди продужити напад у лепезастом распореду ка центру града, где треба да буде сломљена немачка одбрана. .На елучај да Немци предузму извлачење из Краљева и повлачење преко р. Западне Мораве, сви одреди у једном силовитом нападу сломиће немачки отпор у углу, уш ћу р. Ибра у р. Западну Мораву. После пада Краљева позвати немачку одбрану из Пољопривредне школе и Грдица (230) на предају. Ц а случај да учине противно монтирати нов напад и присилити их на предају. За извршење овога плана стајале су на расположењу следеће јединице: а) Ч Е Т Н И Ч К Е : — Јелпчки четнички одред, — Љ убићски четнички одред, — Трнавско-чачански четнички одред. — Конаревски четнички одред, — Ж ички четнички одред, — Трстенички чегнички одред, — Расински четнички одред, — Котленички четнички одред, — Четнички одред поручника Ђорића. — Рибнички четнички одред, — Витановачки четнички одред, —■Сирчански четнички одред, — Доњо Ибарски четнички одред, и — “Чета Смрти”. Свега: 4.500 бораца.

107 б)

ПАРИТИЗАНСКЕ:

— Чачански партизански одред (без Таковског батаљона), — Краљевачки партизански одред (без 2 батаљона). Свега: 1.500 бораца. в)

КОМАНДА А РТ И Љ Е РИ ЈЕ :

— четничка пољска батерија 75 м/м М. 7/12 (2 топа). — партизанска лољска батерија 75 м/м М. 7/12 (2 топа). У купно: 6.000 бораца и 4 топа без нишанских справа. Распоред јединица на полазним положајима за напад према заповести од 4 октобра: а)

ГЛАВНА .НАПАДНА КОЛОНА:

— десна нападна колона: командант поручник Јован Бојо ви ћ : — Љ убићски четнички одред: Лева обала р. Ибра — К. 219 (искљ учно); — Трнавски батал>он Чачанског партизанског одреда: К. 219, д а појаши и затвори друм Крал.ево - Чачак; — Јелички, Конаревски и Трновско-чачански четнички одред: К. 219 (искључно) - К. 194 - лева обала р. Западне Мораве. — лева нападна колона: Командант, капетан Јован Дероко: — Котленички, Сирчански и четнички одред поручника Ђ орића: К. 212 - К. 210; — Љ убићски батаљон Чачанског партизанског одреда: К. 210 (искључно) - коса јуж но од В. Борча (498) - Блато (352); — Чета “Смрти” : Камиџорски Вис; ■— Витановачки четнички одред: К. 394 (с. Ш умарице). б)

ЈУЖ НА ГРУПА ЧЕТНИЧКИХ О ДРЕДА:

— Расински четнички одред и 1 батаљон (без 1 чете) Краљевачког партизанског одреда: К. 197 - Кованлук (искључно). Расински четнички одред, по завршеним почетним борбама са Немцима код с. Врбе, пребадује се на краљевачки фронт; — Трстенички четнички одред: Кованлук (закључно) - К. 224 - десна обала р. Рибнице; — Доњо-Ибарски и Ж ички четнички одред: Л ева обала р. Рибнице - К. 220 - К. 202 - К. 199 - десна обала р. Ибра. в)

А РТИ Љ ЕРИ ЈА : Ш таб Ружинско Бр. (255);

108 — четничка пољска батерија 75 м/м М. 7/12 у с. Опланићу, на положају код кућа Игрутиновића; — партизанска пољска батерија 75 м/м М. 7/12 на положају Руисинско Бр. (255). г)

ЈЕДИНИЦЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ:

— Чукојевачка чета Крал>евачког партизанског одреда у реону с. Витановца, са задатком да пресече друм КрагујевацКраљево и онемогући долазак појачања Краљеву; једна чета 1 батаљона и Крушевичка чета Краљевачког партизанског одреда у реону с. Врбе, са задатком да пресеку друм Крушевац - Краљево и железничку пругу Крушевац -Краљево и онемогуће долазак појачања Крал>еву. Ове две чете смениле су Расински четнички одред, који се повукао јужно од Краљева за напад на Крал>ево; — Рибнички четнички одред у с. Рибници, еа задатком да затвори правац долином р. Рибнице; — Ушћанска чета Копаоничког партизанског одреда у с. Ушћу, са задатком да затвори пут Рашка - Краљево; — Чибуковачка чета Краљевачког партизанског одреда у с. Богутовцу, са задатком да затвори пут Ивањица - Краљево. д) РЕЗЕРВА: Ружинско Бр. (255): — Штабна чета: Командир, поручник Драгомир Топаловић “Гага”, — Борбена група: Командант, наредник Милутин Јанковић, — Драгачевски батаљон Чачанског партизанског одреда: Командант Милојко Ћирјаковић, политком Богдан Капелан. ђ)

НГТАБ ОПСАДЕ КРАЉЕВА:

— Оперативни део: Ружинско Бр. (255), — Позадински део: с. Мрсаћ. е) Веза: телефонска. з) Четничка болница: Чачак. ж) Снабдевање пешадиском и артиљериском муницијом из магацина у Чачку, с. Мрсаћу, с. Лопатниди и с. Богутовцу. и) Снабдевање храном из околних села. 2 ОКТОБАР: Жички и До1£»о-Ибарски четнички одред у своме кретању ка Крал.еву заузели су' с. Лопатницу у којем су били магацини

109 муниције. Из ових магацина је касније вршено снабдевање опсадне артиљерије. Расински четнички одред у своме кретању ка Краљеву извршио је напад на 15 штаб ваздушног слагалишта код с. Рибнице у моменту одашиљања авионских бомби шумском железницом Рибница - Краљево и заузео с. Рибницу. Немци се повукли за Краљево.

4 ОКГОБАР: Док су четничке једшшце биле у покрету ка Краљеву, 2 батаљон (Врњачки партизански одред) Краљевачког партизанског одреда, који је уствари сачињавала само Драгосињска партизанска чета. под командом бившег капетана Љуб. Миленковнћа, дошао је изнад саме Врњачке бање. У овом батал>ону су се налазили Минић, бивши комесар полиције Народне Скупштвне и адвокат Драги Ристић. Од команданта среза трстеничког је тражено да преда Врњачку бању без борбе партизанима. Бању је држало 20 четника Љубостињског четничког одреда (Пећанчев). Немаца ннје било. Командант среза трстеничког и Љубостињског четничког одреда, Топаловић, имао је у месту само 60 четника за одбрану Трстеника, које није смео повући за одбрану бање, јер би у том случају партизани из среза левачког под командом учитеља Жунића “Ваџе” могли заузети Трстеник. Топаловић је искористио своје пријател.ство са Минићем и Ристићем да би одуговлачио заузимање бање. У договору са ђенералом Мирославом Трифуновићем, Топаловић је позвао све виђеније људе из бање у Комесаријат полиције ради договора шта да се учини у погледу захтева капетана Миленковића. Тога дана, у времену када се одржавала конференција у Комесаријату, капетан Миленковић је упао у бању, опколио Комесаријат и после кратког пушкарања са четницима заузео бању и заробио све присутне на конференцији. Тако је заузета Врњачка бања. Миленковић је пустио ђенерала Трифуновића и све остале. док је Топаловића ухапсио. Топаловић је иекористио једну згодну прилику и са стражом побегао у срез трстенички.

6 ОКТОБАР: 1 батаљон 749 п. п. је извршио акцију у правцу с. Ратине и с. Врбе. У с. Врбе је дошло до оштре борбе са Расинским четничким одредом. Немачки батаљон је лотиснуо Расивски четннчки одред, заузео село и запалио неколико кућа.

110 7 ОКТОБАР: 2 батаљон 737 п. п. је извршио акцију правцем: Краљево с. Ш умарице - с. Витановац. Љ убићски батаљон Чачанског партизанског одреда и Чукојевачка чета Крал>евачког партизанског одреда повукли су се у с. Чукојевац, не пруж ајући никакав отпор ‘Н емцима. Немци су заузели села и запалили куће дуж железничке пруге. Десна нападна колона у своме кретању ка Крал>еву избацила је у претходницу чету “Смрти” и Драгачевски партизански батаљон, који су били под командом поручника Симе Узелца, са задатком да нападне и уништи немачку посаду у с. Мрсаћу, која је чувала магацине са мунидијом. После кратке борбе Немци су отпочели да се повлаче ка Краљеву и успели да дигну у ваздух један део магацина, док је други део спасао један четнички поднаредник, који се привукао магацинима у' моменту када су Немци отпочели повлачење и дизање магацина у ваздух. Он је успео да пресече кабл за паљење овог другог дела магацина и да побегне у моменту експлозије првог дела. Страховита експлозија је оштетила куће у свим оближњим селима. Тако је спасена баш муниција за пољске топове 75 м/м М. 7/12. Каеније је из ових магацина вршено снабдевање артиљерије. После повлачења Демаца, десна нападна колона је заузела село и магацине. А ли претходница је успела изнад с. Мусине Реке да отсече Немце, који су се повлачили из с. Мрсаћа ка Краљеву. Један део људства био је заробљен и два оклопна аутомобила заплењена. Истога дана увече четничка батерија је кренула из Ч ачка у правцу Краљева, друмом десном обалом р. Западне Мораве. Код с. Заблаћа је прешла р. Западну Мораву и стигла у с. Moi~ сиње, одакле је продужила за с. Д. Горијевница - с. Мрчајевци - с. Катрге и преко с. М илочаја стигла у с. Опленић н а свој одређени положај за напад на Краљево. 8 ОКТОБЛГ: Десна нападна колона. због борбе у с. Мрсаћу, задрж ала се и тек 8 октобра је избила на прве огранке Ружинеког Бр. (255). Штаб опсаде Крал>ева се сместио на Ружинско Бр. (255). Тога дана мајор Ђурић је извршио распоред партизанске батерије на Ружинско Бр. (255). За то време два немачка транспортна авиона су се спустила на аеродром у Краљеву. У моменту њиховог спуштања, мајор Ђурић их је гађао непосред-

I ll ном ватром као ниш анџија на једном топу и запалио оба авиона на аеродрому. Лева нападна колона посела је одређене полож аје северно од Краљева и пресекла све везе између Краљева и Крагујевца у теснацу Камиџор. Капетан Дероко је известио мајора Ђурића да му се јавио командант Котленичког четничког одреда, рез. потпуковник Јовандарић са јаким одредом и да му је одредио распоред према заповести. Командир четничке батерије у 10 часова је добио наређење од капетана Дерока да отвори ватру на аеродром. Једновремено је тукла и партизанска батерија. Ватра је трајал а два часа. З а време трајањ а артиљериске ватре немачка артиљерија је тукла устаничке положаје, а немачка авијација их бомбардовала. Немачка артиљерија је гађала тако прецизном ватром као да су гранате руком ношене на циљеве. Таква ватра је касније приморала опсадну' артиљерију да често мења положаје да би избегла уништење. У 15 часова све се утишало. Краљево је било опседнуто са свију страна и обруч је био стегнут. .Немци су у Краљеву одмах почели да халсе цивилно становништво.

8/9 ОКТОВАР: У току ноћи од 20 - 23 часа четничка батерија је тукла Грдицу (230), где је било 9 немачких батерија. Од ове артшвериоке ватре Немци су претрпели тешке губитке. Испаљено је 75 граната. После артиљериске припреме пешадија је кренула у напад, стежући лагано обруч око Краљева.

9 ОКТОБАР: Четничка батерија је добила наређење да туче Пољопривредну школу, где се налазила једна немачка јединица. Ватра је отворена у 8 час. и траја до 9 час. и 30 минута. Гађана је школа и земљшпте око ње. Немци су претрпели осетне губитке у мртвима и рањенима. После аргаљериске ватре десна колона је кренула у напад. У то време једна немачка јединица је изврш ила испад из Краљева у правцу с. Јарчујак. Јединица је у селу била нападнута

112 од десне наладне колоне, која јој је отсекла отступницу, тако да се та јединица са тешком муком пробијала назад ка Краљеву. Губитци код Немаца поред мртвих н рањевнх ж 2 заробљена. Опсадна пешадија је и дал>е лагано стезала обруч око Краљева. Између 9 - 1 1 часова немачкн авиони су боибардовалх устаничке положаје и ометали напад. To се дешавало свакога дана. У току пре и поподнева долазила су на аеродром по два немачка авиона. Они су доносили храну, муницију и попуну у људству, а односили рањенике. To су чинили свакога дана. Исто тако свакога дана немачка артиљерија је тукла устаничке положаје. Ноћу ређе. 10 ОКТОБАР: Ситуација у 7 часова: — десна наладна колана на положају: К. 209 - К. 197 десна обала р. Западне Мораве; — лева нападна колона на својим положајима према заповестн од 4 октобра; — јужна група четничких одреда на својим положајима према заповести од 4 октобра. Четничка батерија је тукла од 7 - 8 часова аедром и Казгаџорски мост. У исто време немачка артаљерија је тукла устаничке положаје. После артиљериске ватре опсадна пешадија је кренула у напад, а у исто време 2 батаљон 737 пешадиског пука изврпшо је испад према с. Шумарице - с. Витановац на положаје Чете “Смрти”, Љубићског батал>она Чачанског партизанског одреда и Витановачког четничког одреда. Развила се борба. Немачки батаљон је враћен. Између 9 и 11 часова шест немачких “штука” су бомбардовале устаничке положаје, с. Богутовац, околину с. Ратине, док су се три одвојиле и бомбардовале манастир Жичу, коју су доста оштетиле. У току ноћи десна нападна колона је извршила напад на Краљево. Она је дошла до Пољопривредне школе и ту етала услед јаке ватре из саме школе, где се налазила једна немачка јединица; десно крило је дошло до западне ивице града и та-

113 кође стало услед јаке ватре из града. Борба је трајала целе ноћИ. без успеха. Пред зору, 11 октобра, десна нападна колона се повукла на своје положаје. Губитци код устаника: 75 мртвих и 10 рањених; код Немаца непознати. 11 ОКТОБАР: Четничка батерија је тукла аеродром. Том приликом су овеспособљена два немачка авиона, која су врпгала снабдевање немачких јединица у Крал>еву. Немци су одбили притисак Витановачког четничког одреда са К. 394 (с. Шумарице). 12 ОКТОБАР: Здружени одред мајора Вилдемута и одред мајора Дешоба су извршили испад из Краљева на положај левог крила десне вападне колоне: друм Краљево - Чачак - 500 м. западно од Пољопривредне школе - К. 197. После оштре борбе Цемци су враћени, уз губитке. 1 батаљон 749 п. п. и 2 батаљон 737 п. п. са 670 артиљериским дивизионом извршили су испад из Краљева у правцу манастнра Жиче и с. Ковачи на положај Жичког и Доњо-Ибарског четничког одреда: лева обала р. Рибнице - К. 220 - 202 К. 199 - десна обала р. Ибра и одбацшш одреде до с. Крушевице. За време овог напада један део Трстеничког четничког одреда ударио је у леви бок ових немачких јединица, омогућио Жичком и Доњо-Ибарском четничком одреду да се у реду повуку и онемогућио дубоко продирање немачких једтпгца на слободну територију. Пред мрак немачке јединице су се повукле у град, а Жички и Дон>о-Ибарски четнички одред се вратили на своје првобитне положаје. Пре повлачења одреда на своје положаје, они су ликвидирали изоловану немачку посаду у Матаругама и бацили слагалиште муниције У ваздух. Губитци код четника: 4 мртва. 12/13 ОКГОБАР: По наређењу команданта артиљерије. четничка батерија мења свој положај. У 20 часова батерија је свучена са положаја на пут, одакле је кренула у правцу фабрике олова — с. Виталовац. Када је батерија била у покрету, осмотрена је од Немаца и на њ у су Немци отворнли митрал>еску ватру са Гр-

114 дице (230). Батерија је продужила пут без губитака. Ујутру, 13 октобра, око 4 часа батерија је стигла у с. Витановац.

13 ОКТОБАР: Четничка батерија је заузела положај на К. 315, код куће народног посланика за срез Жички, Исидора Живковића. Кућа Ж ивковића је хранила целокупно људство батерије за цело време док се она налазила на томе положају. Немачка артиљерија је у току дана дејствовала и једна граната је п ала између два топа на положају батерије. Од ње су били рањени артиљериски потпоручник Томашевић у глаку и ногу и 7 војника.

14 ОКТОБАР: Командир чегничке батерије је добио наређење да туче пут с. Врбе - Крал>ево, када на њега наиђу немачки камиони са правца Крушевца. У 10 часова је наиш ла једна немачка аутоколона од 10 камиона. Батерија је отворила ватру када су камиони били код цркве у с. Врбе. Три камиона су била уништена, два су се лробила за Краљево, а пет се вратило за Крушевац. Од 19 до 19.30 часова партизанска батерија је тукла Пољопривредну школу и аеродром. После артиљериске припреме, прешла у напад:

десна нападна колона је

— десно крило ове колоне у своме нападу је дошло до западне ивице града и ту стало услед јаке ватре из града; — лево крило ове колоне у своме нападу направило је клин и дошло до гробља. Оно је такође ту заустављено услед јаке ватре из града.

15 ОКТОБАР: Ситуација у 5 часова: Десна нападна колона: — десно крило држи положај на западној ивици града; — лево крило држи положај друм Крал>ево - Чачак - 300 м. испред Пољопривредне школе - К. 197, с тим што је забила клин између Грдице (230) и Пољопривредне школе и тако дошла до гробља на западној ивици града; — остале јединице на својим положајима од 10 октобра.

115 У 5 часова лево крило десне наладне колоне је кренуло у напад на Пољопривредну школу са запада и севера и било потпомогнуто са ју га нападом делова десног крила десне нападне колоне. После оштре борбе Немци су одбили напад. а лево крило је повукло свој клин и исправило фронт да у току дана не би трпело губитке са Грдице (230) и Пољопривредне школе. У 8 часова четничка батерија је тукла пут с. Врбе - К раљево на коме се кретала немачка аутоколона од 8 камиона. Услед јаке артиљериске ватре камиони нису успели да се лробију за Краљево и вратили су се у Крушевац. У 9 часова и 20 минута Немци су прогласили ванредно стање у Краљеву. 15/16 ОКТОБАР: У току ноћи је уследио други ја к напад са свију сграна на Краљево уз садејство опсадне артиљерије. У моменту када је напад био најјачи, капетан Дероко са једним одредом формираним од четничких јединица са леве обале р. Западне Мораве, у коме је била и чета “Смрти”, напао је немачку посаду угврђену на улазу у теснац Камиџор а која је чувала и Камиџорски железнички мост. Немачка посада се налазила у бункерима. Капетан Дероко је у теснацу Камиџор припремио један железнички вагон, натоварио га авионским бомбама, привезао дугачак фитиљ. упалио га и пустио вагон да иде низ нагиб и н асуче се на препреке моста које су Немци бранили. Чим је вагон ударио у препреке моста десила се страховита експлозија; тога момента четници под командом капетана Дерока су извршили јуриш на .Немце, један део потукли, а један део посаде заробили. Мост је био заузет и капетан Дероко на челу овог људства ;је продужио напад ка аеродрому. Ту му је успело да побије аеродромску стражу на источном делу аеродрома, и да продужи напад н а Немце на самом аеродрому сатеравпш их у хангаре, који су били н а северној ивици града. Међутим није му пошло за руком да заузме хангаре, из којих су ,Немци давали очајнички отпор> и пред зору се морао повући наневдга Немцима осетне губитке у мртвима и рањенима. Немци су се вратили и поново запосели железнички мост. За време овога напада партизанске јединице су остале иа својим положајима и у нападу нису узеле учешћа. Партизани су у току ноћи, док су четничке јединице вршиле напад, извлачили десетине и водове из прве борбене линије, повлачили их у унутрашњост и са партизанским јединицама, које су биле на

116 обезбеђењу, почели да успостављају своју власт и разоружавају мање четничке јединице по селима у срезовима Трнавском. ЈБубићском и Драгачевском. To је био почетак партизанског издајства код Краљева. Овакве поступке су настављали сваке ноћи, док најзад између 31 октобра к 1 новембра нису побегли са краљевачког фронта. 16 ОКТОБАР: Четничка батерија је тукла Краљево: у 16 час. и 15 мнн. је избацила 10 граната на аеродром; у 12 час. и 30 мин. 20 граната на аеродром и Камиџорски мост на р. Западној Морави — 3 км. источно од Краљева; од 10 до 18 час. и 30 минута је из~ бацила 70 граната на Пољопривредну школу од којих је било 30 погодака. Немци су у Краљеву вршили претрес кућа. Од 13 до 18 часова, град је био без струје, јер је једна четничка саботерска група покварила електричну централу. Истога дана 1 батаљон 737 пешадиског пука је кренуо хз Крушевца ка Краљеву. 2 батаљон (Врњачки одред) Краљввачког партизанског одреда напустио је у 9 часова и 30 минута Врњачку бању, пошто је претходно био обавештен о приближавању 1 батаљона 737 пешадиеког пука. Баталлн је са својнм челом у 15 часова и 45 минута био на 5 км. источно од с. Врбе. Одбацио је делове 1 батаљона Краљевачког партизанског одреда испред себе и пред мрак ушао у Краљево и тиме појачао одбрану. У 19 часова четничка батерија је по наређењу команданта артиљерије променила свој положај и кренула на нови В. Борча (498), где је стигла 17 октобра у 5 часова. Извлачење топова је вршено рукама уз помоћ конопаца. Истога дана капетан Дероко је формирао школу за командосе у хотелу “Жичи” у Матарушкој бањи. У њој је брзо оспособио око 100 одабраних четника и партизана, са којима је у току опсаде Краљева упадао ноћу у град и терорисао Немце изненадним нападима. 17 ОКТОБАР: Четничка батерија са положаја В. Борче (498) од 10 до 12 часова је тукла Камиџорски мост и аеродром. Иопалила је преко 100 граната.

117 После артиљериске припреме у 12 часова десна нападна колона је кренула у напад на Пољопривредну школу и западну ивицу града. Остали четнички одреди са својих положаја учинили су притисак на град са свију страна. У моменту када је напад био најјачи капетан Дероко са одредом са леве обале р. Западне Мораве кренуо је на јуриш преко Камиџорског моста на аеродром. Под јаком четничком ватром Немци су отпочели повлачвње са аеродрома ка хангарима, пошто су им се четничка јуриш на одаљења привукла с леђа и гонила их у хангаре на ивици града. Одред капетана Дерока успео је да продре до хангара у овом концентричном нападу, али није био у могућности да задобије контролу над аеродромом, јер су Немци у 16 часова добили појачањ а и уз садејство “ш тука” , које су митраљирале четнике на аеродрому, извршили противнапад и одбацили капетана Дерока са одредом на леву обалу р. Западне Мораве. ,На аеродрому је заплењено доста оруж ја и муниције и нанети су Немцима знатни губ итци у људству. ,Напад десне нападен колоне није услео. Губитци код четника: 38 мртвих и 86 рањених. После ових неуспелих напада на Краљево, ,Немци су узелн иницијативу и вршили киз масовних концентричних испада. Сваки од тих испада доводио је до судара главних снага једне и друге стране. Успеси су били наизменични, али устаници су увек имали веће губитке у људетву. Немачки цил> је био да деблокирају Краљево и снабдевају храном своје трупв нз околних села пљачком.

18 ОКТОВАР: Четничка батерија је тукла Грдицу (230), на којој је била немачка утврђена линија и 9 батерија. Избачено је 65 граната. Партизанска батерија је тукла мост на р. Западној Морави код К. 197, аеродром, Паљапривредну школу и јужни део Краљева. После артиљериске припреме десна нападна колона је извршила притисак на западни део града. У то време кренуо је од Краљева немачки воз 202, у правцу с. Мрсаћа, који је лево

крило десне нападне колоне присилио да се врати назад. Здружени одред мајора Вилдермута је извршио испад из Краљева у правцу с. Ковачи, с. 'Трешњари и с. Крушевица. Он је потиснуо Ж ички и Доњо-Ибарски четнички одред, који су

118 ce no повратку немачког здруженог одреда вратили на своје положаје. 19 ОКТОБАР: У 7 часова једна јака немачка колона са аеродрома, уз садејство артилерије и авијације, прешла је мост на р. Западној Морави код К. 197 и кренула у напад на полож ај: јужне падине В. Борча (498) - К. 210 - К. 212, који су држали Котленички и четнички одред поручника Ђорића и један део Љ убићског батал>она Чачанског партизанског одреда. Приликом преласка моста Немци су били обасути јаком пешадиском ватром с фронта и митраљеском у леви бок од левог крила десне нападне колоне. Немачки одред је ипак успео да потисне оба четничка одреда у правцу Ћ ава (439), а део Љ убићског партизанског батаљона ка Блату (352). Немачка артилерија је нанела извесне губитке Котленичком четничком одреду. Она је у ствари тукла све четничке положаје, а нарочито прецизном ватром четничку батерију. Артилериска ватра је трајала све до 14 часова. Напуштањем полож аја Котленичког, Сирчанског и чегаичког одреда поручника Ђорића и дела Љ убићског партизанског батаљона, створена је врло тешка ситуација за четничку батерију тако да је претила опасност да буде заробљена од Немада. У тако изненадно тешкој ситуацији, а немајући могућноети да извуче батерију која је била одлично маскирана, командир батерије је наредио да се изваде затварачи из топова и да послуга са слабом заштитом пешадије отступи у правцу М. Борче (508). Топови су оетали на положају без затварача. Немци су дошли до половине В. Борче (496) и вратили се. Једна чета Немаца се пробила у правцу фабрике олова у с. Сирча. He нашавши никога такође се вратили. У моменту када се немачка чета почела повлачити у правцу1 Краљева, Котленички, Сирчански и четнички одред поручника Ђорића, с обзиром на то да су били прикривени и очекивали тај моменат, кренули су изненада у противнапад и принудили немачку чету да без моста прелази р. Запацну Мораву. Ту се подавио већи број .Немаца, доста је било мртвих и рањених, а остатак главом без обзира побегао преко реке у Краљево. У први сумрак командир четничке батерије са људством се вратио на свој положај В. Борча (498). 20 ОКТОБАР: У 10 час и 30 мин. командир четничке батерије је добио наређење од команданта Опсаде Крал.ева да са батеријом промени

119 положај и заузме нови позади М. Борча (508), као и да у току ноћи од 23 до 0 час и 30 мин. испали 75 граната са успорачем на Камиџорски мост, на аеродром и на Грдицу (230). У означено време четничка батерија је отворила ватру на дате циљеве. Н а њих је у исто време дејствовала и партизанска батерија са Ружинског Бр. (255). Паљба је била убрзана. Истог дана Немци, у јачини једног батаљона са неколико борних кола, извршили су испад преко моста на р. Ибру код К. 196 и напали Ж ички четнички одред на полож ају К. 220 - К. 202, где је одред дао одеудну одбрану. У тој борби је погинуо командант одреда, капетан Лаушевић, бацајући бомбе испод немачких борних кола. ,Немци су' успели да разбију Ж ички као и ЈБубићски четнички одред, који је пришао у помоћ Жичком, и дошли до манастира Жиче. После неколико минута огроман дим упаљеног манастира Ж иче обавио је целу околину. Мајор Ђурић са Ружинског Бр. (255) одмах је послао из резерве у' напад на Немце: Борбену групу под командом наредника Јанковића, Ш табну чету под командом Топаловића и Д рагачевски партизански батаљон под командом Капелана. Драгачевски партизански батаљон је избегао да се ангаж ује у борби у овом најкритичнијем и најсудбоноснијем моменту и оставио четнике на цедилу. Видећи да партизани неће у' борбу, паручник Топаловић и наредник Јанковић нису више на њих обраћали пажњ у и кренули су напред у помоћ манастиру. Пре но што је наредник Јанковић започео са својом групом прелазак р. Ибра, договорио се са поручником Топаловићем у врбаку на левој обали реке код с. Конарева о начину извођења напада, па се једног момента окренуо групи и гласом, који расгерује страх од смрти и натерује на безусловну послушност, распоређивао своју групу. Њ егов наредник Поповић предлагао је Јанковићу да се остави муниција и оружје, па да се само са камама и бомбама крене напред и да се Немци хватају живи у руке. За то време Ж ички и Љ убићски четнички одред (делови), давали су местимичне отпоре. Ж ича је горела. Топаловићева чета се развила н а левој обали р. Ибра са задатком да потпомогне напад групе Јанковића, а тога момента и Јанковићева група је загазила р. Ибар у циљу преласка и напада на Немце. Чим је група прегазила реку, развила се страшна борба у кукурузима испод манастира Жиче. Немачки отпор

120 је био сломљен у манастирском забрану, где је дошло до последњег и најкрвавијег окршаја између групе наредника Јанковића и Немаца. У то време четничка батерија је брзом пал>бом тукла мост на р. Ибру и тако спречила Немце да крену у помоћ свом батал>ону код манастира. Четничка батерија је својом ватром допринела да слом немачког батал.она код манастира буде брз. Разбијени немачки батаљон, уз огромне губитке у мртвнма и рањенима, у нереду је отступио за Краљево. 21 ОКТОБАР:

У 0 час и 30 мин. сви одреди су прешли у напад и обруч се стезао око Краљева, али Немци су одреде бацали опет назад неколико пута у току ноћи. У 2 часа и 30 мин. све се опет утишало. Код Немаца је било великих губитака. Око 20 час командир четничке батерије је добио наређење да у времену од 20 до 22 часа испали 60 граната у правцу Пољопривредне школе и Грдицког тунела, пошто се обавештајном службом дознало да Немди имају намеру да оклопним возом продру до с. Адрани. У 20 часова, уместо оклопног воза, кренуо је из Крал>ева у напад Здружени одред мајора Вилдермута са двојим борним колима, потпомогнут немачком артилеријом, на лево крило десне нападне колоне на положају: К. 219 - К. 197, испред Пољопривредне школе. Немачки одред је у почетку имао успеха, јер је иа положају изненадио устаничке јединице, које су се ипак у реду повукле у с. Мусина Река. Одред је продро и заузео Ружинско Вр. (255), спалио с. Јарчујак и ту остао да се утврђује на једној коси између Ружинског Вр. (255) и Крал.ева. Изненадна појава Немаца на Ружинском Бр. (255) је створила панику код послуге партизанске батерије, која је налустила положај, оставила топове неизвадивши затвараче и повукла се у с. Мусина Река, где се повукао и оперативни део Штаба опсаде Краљева. Немачки одред је продро на положај партизанске батерије и пронашао један топ, који није био маскиран, док други, који је био маскиран није био пронађен. Почетни успех немачког одреда мора се пршшсати слабости Трнавског партизанског бат&љона, који се повукао са свога по-

121 лож аја испред наиласка немачког одреда и тиме му отворио слободан пут у правцу Ружинског Бр. (255). To је пак довело у опасност Ш таб Опсаде Краљева и партизанску батерију која је изгубила један топ. Смањено бројно стање код овога батаљона је дошло услед тога, што су партизани, као што је већ речено, сваке ноћи почев од 15 октобра извлачили десетине и водове из првог борбеног реда и слали их у позадину ради успостављања комунистичке власти, слабећи на тај начин борбену снагу опсаде. Услед тешке ситуације на главном и изгубљеном положају, командант Опсаде Краљева је наредио команданту Јеличког четничког одреда поручнику Бојовићу да издвоји једну јединицу из свога састава за противнапад. Поручник Бојовић је издвојио добровољце и ставио их под команду граничарског наредника Милуна Радовића. Ова јединица са Штабном четом и Драгачевским партизанским батаљоном чинила је Ударну групу за извршење противнапада. 22 ОКТОБАР: У току' ноћи Ударна грула се спустила кроз шуме с. Јарчујака, које долазе под саму косу коју су ,Немци запосели, укопавајући масу митраљеза. Ту су била и двоја немачка борна кола. Ударна група је тако вешто приш ла на домет ручних бомби да је Немци нису приметили. Са ивице шуме поручник Топаловић “Г ага” и још неколикс четника осматрали су у праскозорје немачки положај на коме су били начичкани митраљези један поред другог дуж једне ограде. Тога момента немачки војниди су примали храну за доручак из пољских кухиња, а један део војника је седео на трави око кућа и јео. Решени да искористе тај идеалан моменат за извршење противнапада, устаници су одмах привели јединице у стрељачком строју и, пузећи по земљи, дошли до испод саме ограде. Ово им је омогућавао мртав угао испод саме косе, тако да их Немци, заузети храном, нису ни приметили. Хладан зној и чудна лака грозница обузела је све војнике. Ш алатом је пренето наређење да сваки војник припреми две крагујевачке дефанзивне ручне бомбе, и баци их у тренутку када пиштаљка поручника Топаловића “Г аге” да знак за извршење задатка — јуриша. Моменат изненађења је донео огроман успех. Изненађени Немци, у паничном бегству, напустили су положај, велики број био је побијен, оруж ја и слупаних кухиња

122 било је на све стране. Одмах после успелог јуршпа, устаничке јединице су наставиле да гоне .Немце, који су у паничном бегству отступили и били нападани све до периферије Краљева. Успех јуриша био је потпун. Немачки лешеви су лежали на свим странама кроз цело с. Јарчујак, које се још пушило од немачке пал>евине. Ударна група је имала нешто губитака у гоњењу, али не при јуришу. To је био последњи испад Немаца из Краљева у правцу' Ружинског Бр. (255). У 15 часова командир четничке батерије је добио наређење да испали 60 граната на аеродром и Камиџорски мост. Ватра је трајала два часа. Устанички одреди су све време били на својим положајима. Увече је било чарки. 23 ОКТОБАР: Преко целога дана чарке. Од 18 - 20 часова четничка батерија је гађала на аеродрому Краљево немачке авионе, који су снабдевали трупе. 24 ОКГОБАР:

Здружени одред мајора Вилдермута кренуо је из Краљева левом обалом р. Западне Мораве у правцу с. Сирче. Претходно је извршио напад на положај Љубићског пархизанског батаљона: Блато (352) - коса јужно од В. Борча (498) - лева обала Сирчанске реке. С обзиром на то да је овај батаљон био бројно слаб због извлачења људства у унутрашњост, он се повукао, не пружајући никакав отпор код Блата (352). Тако је немачки здружени одред несметано продужио у правцу с. Сирче. Дошавши према К. 212 изненадно је обасут ватром с фронта од Котленичког и Сирчанског четничког одреда, a са К. 210 у десни бок од четничког одреда поручника Ђорића. Овај неочекивани ватрени препад нашао је немачки здружени одред у колони неспреман за борбу. Одред је одмах отпочео повлачен>е у нереду у правцу Крал>ева, гоњен од четничких одреда. У Краљево је стигао уз осетне губитке. У 20 часова четничка батерија је тукла Грдицу (230), Пољопривредну школу и водоводну кулу.

123 25 ОКТОБАР: Овога дана четничка батерија је тукла са 60 граната аеродром.

У 23 часа партизански топ је без наређења тукао немачке положаје непуни час. Овај случај непослушности паршзанске

послуге, у низу других, изазвао је командира батерије рез. капетана II класе — четника, Милуна Радосављевића да напусти партизански топ и дође у састав четничке батерије. По доласку у четничку батерију обавестио је о свему команданта опсаде Краљева. Код партизанског топа је остао неки Ђока. 26 ОКТОБАР: У 7 часова је дошло 6 “штука”, које су бомбардовале и митраљирале положаје око Краљева уз садејство 9 немачких батерија са Грдице (230). Овај ватрени препад је трајао око два часа и био је врло снажан. Истога дана су дотерана и двоја борна кола “Хотчкис”, која је заробио од Немаца код Горњег Милановца поручник Звонимир Вучковић. Дотерали су их поручник Драгомир Топаловић “Гага” и потпоручник Жарко Боришић. Она су постављена у с. Мусина Река. Како је владала општа огорченост на Немце, а уз то долазак борних кола значио врсту борбеног средства каквог дотле није било, то се донело решење да се по сваку цену, без обзира на жртве, заузме Краљево. Спремао се општи напад. Командант опсаде Краљева је допунио свој план за напад у следећем: Формирати ударну групу од борних кола и оклопних аутомобила и појачати је пешадијом, која ће уз садејство артаљерије чинити први ударни талас у општем нападу на Краљево. Када се сломи немачка одбрана на западном делу Краљева, продрети у центар града, са Ударном групом, позади које ће наступати други ударни талас — десна нападна колона. У исто време сви одреди око Краљева прећи ће у налад у лепезастом распореду ка центру града, где треба да се дефинитивно угуши немачка одбрана. 27 ОКТОБАР: Овога дана партизани су извукли са краљевачког фронта из опште резерве Драгачевски партизански батаљон и још неке јединице и те јединице упутшш за Ужице, где су се односи са четницима погоршавали из дана у дан.

124 Одлазак ових јединица је био примећен од стране четника и тражено је објашњење од политкома Чачанског партизанског одреда Ратка Митровића. Митровић је отворено изјавио да је Ужице угрожено од Пожешког четничког одреда, као и све н>ихове везе из Ужица преко Пожеге за Чачак и дал>е. После овога командант опсаде Краљева је известио командира четничке батерије да су партизани још од 15 октобра почели да извлаче десетине и водове из прве борбене линије у позадину, утврђујући комунистичку власт у срезовима Драгачевском, Трнавском и Љубићском, а да су сада извукли Д рагачевски партизански батаљон и још неке јединице и послали их у Ужице. Напоменуо му је такође да се партизани не придржавају споразума између дуковника Михаиловића и Тита о подели оружја и материјала из фабрике оруж ја у Ужиду, да изазивају намерне неспоразуме да би дошло до сукоба, тако да он очекује наређење ,из Ш таба са Равне Горе о даљем поступку са партизанима с обзиром на њихов издајнички рад. 28 ОКТОБАР: 'Ноћ је била светла као дан. Распоред јединица је био исти као и распоред по заповести од 4 октобра, с тим што је десна нападна колона приш ла Пољопривредној школи на 500 метара; што је четничка батерија променила полож ај и заузела нови М. Борча (508); што су партизани извукли из резерве свој н ајјачи Драгачевски батаљон, као и неке делове Чачанског партизанског одреда за обезбеђење Краљева и те јединице упутили за Ужице. Без обзира на одлазак партизанских јединица, командант опсаде Крал.ева, мајор Ђурић, остао је доследан евојој одлуци од 26 октобра и наредио припреме за општи напад на Краљево, јер није имао нових инструкција у погледу рада са партизавима, а с друге стране био је везан у сукобу са .Немцима и назад се није могло. У том циљу командант опсаде Крал.ева је у 16 часова наредио: — да Ударна група, под командом поручника Симе Узелца, буде следећег састава: двоја борна кола у којима ће бити поручник Драгомир Топаловић “Г ага” и потпоручник Ж арко Боришић; два оклопна аутомобила чију ће посаду образовати четници из Борбене групе наредника Јанковића. Ове оклопне

125 јединице пратиће Борбена група наредника Милутина Ј а н к о

вића и партизанска јуриш на чета рудара под командом Срећковића. Ударна група да буде сконцентрисана у с. Мусина Река. Задатак групе је да, као први нападни талас, пробије немачки положај на главном правцу напада: с. Мусина Р ека - Краљево, у области Пољопривредне школе и омогући напад десне нападне колоне, која чини други нападни талас. Борна кола су била наоружана са по једним топом и по једним митраљезом. З а топове није било муниције, већ само за митраљезе. Зато су у борна кола биле убачене ручне бомбе. — да други нападни талас образују јединице десне нападне колоне под командом поручника Јована Бојовића. Овај талас кренуће у напад пошто први нападни талас буде сломио немачку одбрану испред Пол>опривредне школе ка центру града. Н а случај неуспеха првог нападног таласа служиће као прихват овог. — да командир четничке батерије у 20 часова и 35 минута отвори ватру на циљеве, који су јој најпогоднији и то почевши од Камиџорског моста, аеродрома, хангара па све закл>учно са Грдицом (230). ,На том простору тежити да се униште непријатељска гнезда. Елементе за гађањ е припремити још у току дана. Испалити 75 граната, a no потреби гађати док се не постигне жељени успех. Ватра да траје 2 часа и 25 минута, после чега ће уследити напад пешадије. — да вођа партизанског топа у 22 часа отвори ватру на Пол»опривредну школу и немачке положаје око ње. Д а ватра траје 1 час. Елементе узети у току дана. — да остали одреди, који опседају Краљево, крену у једновремени напад у виду лепезе, тежећи да разбију немачку одбрану н а своме правцу и потом да се крећу ка центру града, где треба да буде сломљена немачка одбрана. — д а почетак напада буде у 23 часа за Ударну групу. Према добивеном наређењу све јединице су биле спремне за претстојећи општи напад на Крал>ево. Тачно у 20 часова и 35 минута командир четничке батерије је отворио ватру на означене циљеве и по извршеном осматрању гађање је било успешно. To су сутрадан потврдили и лоДаци добивени од једног избеглице из Краљева, који је изјавио да је четничка батерија направила дармар на непријатељским положајима, где има много мртвим и рањених Немада.

126 У 22 часа партизански топ је отворио ватру на Пољопривредну школу. За то време Ударна група је привучена из е. Мусине Реке до К. 219. У 23 часа двоја четничка борна кола су кренула напред друмом и приш ла немачкој првој борбеној линији. Један немачки подофицир је изаш ао из рова и на немачком језику саопштио посади у четничким борним колима, да се немачка борна кола налазе код Пољопривредне школе и да ће они тамо стићи ако продуже главним друмом. Н а четничким борним колима су још стајале немачке ознаке (кукасти крстови) и ,Немди су веровали да су то њихова борна кола од некуда стигла, не претпоставл>ај,ући да се унутра налазе четници. Трик са кукастим крстовима је уепео. Четничка борна кола су искористила тај моменат, прешла немачке полож аје и дошла до железничке пруге, која сече друм Ч ачак - Краљево, п а продужила још мало напред. Затим се окренула назад, развила и кренула у напад на немачки положај, газећи ровове запоседнуте немачким војницима по пгарини и ломећи одбрану немачке прве борбене линије. У том моменту Ударна група са два оклопна аутомобила изврш ила је јуриш на фронт немачке прве борбене линије. После кратке, али оштре борбе, Ударна група је овладала широким појасом ровова и по дубини дошла позади Пољопривредне школе. Код Немаца је настала паника — прешли су у бегство, оставл>ајући многе мртве и рањене. Одмах је уследио напад другог нападног таласа, десне нападне колоне, и до 2 часа 29 октобра створена је дубока бреша у немачке положаје, заузета Пољопривредна ш кола и заробл>ено много немачких војника. Заузете су и касарне, из којих су се Немци повукли у центар града. У исто време сви четнички одреди са својих полазних полож аја око Краљева кренули су у напад, сломили немачку одбрану мостова на р. Заладној Морави и р. Ибру, док су други са већ припремљеним чамцима лреш ли обе ове реке. Извршен је напад и на аеродром, и Немци су били сатерани у хангаре, одакле су давали очајничкеи отпор. Тако су четнички одреди са југа, истока и севера кренули у напад и у свом налету дошли до центра града, али су ту наишли на ја к отпор .Немаца. Д руги нападни талас, десне нападне колоне, у дал>ем продирању у град наилазила је на страховит отпор Немаца, који

127 су бранили сваку кућу. У овом таласу, Јелички четнички од-

ред је као и увек био носилац свих налета и у продирању носио највећи терег борбе. Талас је трпео јаке губитке од непријател>еке убитачне ватре, али је продирао напред. Краљево је било обухваЈгено у прстену, који се стално сужавао. Немачка прогивколска одбрана није имала успеха и Ударна група са десном нападном колоном продрла је у центар града до самог споменика, где су наишли на још јачи отпор Немаца, чије су јединице баш ту биле еконценгрисане и утврђене. За време општег напада на Краљево, сем Трнавског батал,она Чачанског партизанског одреда, који је био у саставу десне наладне колоне — други нападни талас — дејство осталих партизанских јединица се није осећало. To се одмах приметило за време напада у неповезаној ватри и празним међулросторима, које су Немди осетили и највећи део одбране бацили на десну нападну колону; која је због тога трпела јаке губитке. Неуспех се мора приписати исшвучиво издајству паргизана, који су ишли за тим да четничке јединице претрпе што више губитака. Због тога су join раније почели са извлачењем својих јединица из опсаде и бацили их у унутрашњост ради успоставе комунистичке власти. Из овога се јасно видела намера Врховног штаба партизанеких одреда Југославије да припреми и започне грађански рат у Србији, ојачавајући гарнизон Ужице, у чијем су простору односи између четника и партизана били скроз нетрпељиви и где је претила опасноет од сукоба. Партизани су хтели да у моменту избијањ а сукоба, на чијем су припремању плански радили, буду што јачи на простору Ужица, док се јединице пуковника Михаиловића налазе на фронту Краљева и Ваљева. Покрет партизанских јединица са оба фронта је уследио по наређењу Врховног штаба партизанских одреда Југославије. Поред тога што су извесне јединице упутили за Ужице, осталим деловима Чачанског партизанског одреда дали су задатак да се повуку у Чачак, изазову борбу и град преотму од четника, ма да у првобитном заузимању града нису учетвовали, док је Краљевачки партизански одред имао да у даном моменту затвори правац Краљево - Ч ачак и н а тај начин онемогуби долазак појачањ а четничкој посади, која је у граду била слаба. To је био типичан пример издаје. Н аетала је теш ка ситуација. Сав напад на Краљево је био сконцентрисан на четничке јединице, које су издајством партизана биле остављене да се боре са надмоћнијим непријатељем.

128 Овим потезом Врховни штаб партизанских одреда Југославије јо рачунао да ће довести до тога да четничке јединице буду уништене, а тим и Покрет пуковника Михаиловића битно оелобљен, после чега ће они узети сву шш цијативу у своје руке. За време жестоке борбе у самом Краљеву погинуо је командант Јеличког четничког одреда, поручник Јован Бојовић, a команду над одредом примио је ађутант, потпоручник Мојсилокиј. Капетан Гавра Стојановић је у тешкој борби изнео са још неколико четника мртвог поручника Бојовића, који је аутомобилом пренет за Чачак, где је сахрањен. Јелички чегнички одред ангажован у борби око кућа и расплинут на широком фронту, чувши за погибију свога команданта, отпочео је повлачење, осуђујући н а сав глас издајство партизана. Бројна надмоћност у људству а нарочито у оружју дошла је сада до израж аја, и Немци су кренули у противнапад преотимајући изгубљено земљиште. У таквој ситуацији одмах је организована заштитничка борба и отпочело извлачење из града. Заштитничку борбу је водила Ударна група под командом поручника Симе Узелца. С обзиром на то да су четничка борна кола и већа и тежа од немачких у Краљеву, то су се немачка борна кола, у сукобу са четничким, задрж авала кратко време у борби тражећи увек заклон позади кућа или у попречним улицама у граду. Једнога момента навала Немаца је била тако оштра да је посада из четничких борних кола отварала куполе, бацала ручне бомбе и тукла из митраљеза немачке војнике на најкраћем одетојању. Командант Ударне групе, поручник Сима Узелац бранио је сваку стопу земљо, пребацивао се и извлачио рањене групе четника св.их јединица из сигурне смрти, Том приликом је био рањен. Наредннк Јанковић га је видео рањеног и понудио му пратњу да га изнесе из борбе, али Узелац је одбио и продужио да командује, храбрећи своје четнике. Од тога момента нико више ништа није чуо о његовој судбини. Доцније се тек сазнало да је Узелац погинуо заједно са својим верним четницима, бранећи част српског оружја и свога народа. И њега и поручника Бојовића народ је опевао у чувеним песмама које су се певале широм Србије. Четничка борна кола и оклопни аутомобили били су прва линија заштите и пред зору су успели да потпуно одвоје Немце од десне нападне колоне, која се сада слободно извукла на Ружинско Бр. (255). Заштитница је у 6 часова 29 октобра на-

129 пустила Пољопривредну школу, када се и борба утишала. Још се само чула немачка артшверија, која је тукла простор између с. Јарчујака и Крал>ева. Када су борна кола одвојила Немце од десне нападне колоне, из јарка је неко скочио на борна кола поручниха Топаловића и иозвао га по имену. Купола од борних кола се отворила и његов верни подофицир је почео да га грли и љуби, говорећи кроз плач и сузе: “Ј а сам био сигуран да ћете се пробити из Крал.ева и нисам веровао како се причало да су ваш а борна кола уништена, а ви остали мртви у Краљеву.” To је био поднаредник Поњовић. Губитци код четника: око 250 мртвих, међу којима капетан Дејановић и поручници Јован Бојовић и Сима Узелац, поред много рањених. Комунистичка издаја на краљевачком фронту је створила тешку ситуацију за четнике и довела у питање опсаду, која је следећих дана морала бити скинута, и то баш онда кад је еитуација код Немаца, услед двомесечне опсаде и свакодневних напада четничке пешадије и артиљерије, претила да доведе до панике и потпуног расула. У тим часовима клонулости и слабости, Немци су затражили преговоре са четницима преко свог специјалног изасланства, које је предводио Веснић, директор драме београдског позоришта. Владимир Дедијер пише о томе догађају у своме ДНЕВНИКУ (књ. 2, стр. 207) следеће: “Овај напад требало је извести уз садејство пешадије, али услед неког неспоразума до тога није дошло.” Дедијерово збуњено помињање “неког неспоразума” значило је у ствари комунистичку издају код Краљева. Опсада се и даље држала.

29 ОКТОБАР: Овога дана командир четничке батерије је разговарао са командантом опсаде Краљева у вези са партизанским издајством. Командант опсаде Краљева, мајор Ђурић, одговорио му је да свакога часа очекује наређење са Равне Горе како да се поступи са партизанима. Затим је додао: ‘Тотово је. Ми ћемо се потући, јер се више њима не може веровати.” Око 8 часова наиш ла су три немачка транспортна авиона праћена са шест ловаца, који су митраљирали четничке полож аје у ниском лету око Краљева. Четничка батерија их је тукла брзом паљбом. Убрзо је на аеродрому све било чисто. Транспортни авиони и ловци су се вратили.

130 У први сумрак командир четничке батерије је добио наређење да у 21 час отвори затру на Грдицу (230) и испали 60 разорних граната. После артиљериске ватре настало трајало један час.

је пушкарање, које је

31 ОКТОБАР: У 7 часова и 30 минута четничка батерија је тукла три немачка транспортна авиона, који су снабдевали немачке трупе у опседнутом Краљеву. Први авион је погођен лриликом спуштања на земљу и запалио се. Д руга два авиона, када су видели ш та се догодило са првим, наставили су кружење и најзад се вратили. У исто време је стигао курир из четничке Команде места У Чачку' у Ш таб опеаде Краљева са захтевом да се пошаље у Ч ачак неколико јединица као појачање да би се Ч ачак обезбедио, пошто партизани са својим јединицама прете четницима, који су у малом броју. Затим је јављено како партизани одрж авају зборове, организују уличне и реонске комитете, прете грађаш ш а и изазивају у граду малу четничку посаду.

2 НОВЕМБАР: Овога дана увече у Ш таб опсаде Краљева стигао је аутомобилом поручник Д уш ан Тодоровић из Ш таба са Равне Горе и донео наређење мајору Таурићу да се Ч ачак ,не сме пустити да падне у руке партизанима. Од поручника Тодоровића официри штаба су дознали за борбе између четника и партиазана око Карана, Ужица и Пожеге. Довели су у везу с тим одлазак партизанских јединица са краљевачког фронта. Свима је тада постало јасно д а је сукоб унапред припреман с партизанске стране. После овог наређења обруч око Крал.ева, који су сада држ али само четници, прекинуо се после два месеца опсаде и у иаредним данима Немци су били слободни. Пошто се све смирило око Краљева, најављен је долазак Опуномоћеног командујућег ђенерала X V III армиског корпуса, ђенерала пешадије Франца Бемеа и министра унутрашњих послова у влади ђенерала Недића, М илана Аћимовића. Тога дана на перону железничке станице у Краљеву су били: немачки командант Краљева са неколико официра, претеедник општине и дежурни железнички чиновник по званичној дужности. ,На свима кућама у Краљеву су биле истакнуте црне заста-

131 ве, а н а свим прозорима спуштене завесе. Н а улицама ни живе душе. Све је бнло црно, туробно, оловно тешко . . . Када је воз стао на станици, почела су да звоне црквена звона. Она су уместо поздрава оглаш авала мртве. Када је немачки ђенерал све то видео и чуо, сео је у воз и вратио се. To је био достојад одговор становника Краљева немачком окупатору. ДОГАЂАЈИ32) НА ПРАВЦУ: ШАБАЦ - I II. ЦЕР - ПЛ. ИВЕРАК Р. ЈАДАР - ВАЉЕВО ОПСАДА ШАПДА Командант Церског четничког одреда, 19 септембра 1941, сазвао је конференцију свих команданата батаљона у с. Маовима. Конференцији су били присутни и командант Мачванског партизанског одреда Небојша Јерковић и политком Миодраг Митровић, “Јар ац ” — Ш панац. Као гост је био non Влада Зечевић. ,На конференцији је било решено да се Ш абац нападне и заузме од Немаца, као и да овај налад предузму заједно Церски четнички и Мачвански партизански одред. Узрок сазива ове конференције био је тај што су Немци запалили с. Петковачу и убили 132 Србина, као и што су 18 августа у Прњавору стрељали 110 Срба. Међутим, Демци су извршили ово спаљивање села и стрељање мештана као одмазду за убиство једног немачког официра, које су комунисти истога дана извршили у Прњавору. Ови догађаји, од којих је један повлачио други, довели су до тога да је на Ш ирокој Равни Церски четнички одред, уз сагласност већег броја угледних ееоских домаћина из околине, донео одлуку да се подигне устанак у одбрани српских живота и српских села од окупатора. При том треба нагласити две ствари: прво, да је поступак Немаца био непосредан повод за устанак, и друго, да су се н а конференцији у с. Маовима детаљно расмотриле све могућности и последице које У будућности могу да наетупе, али да је тадашња ситуација била таква да се напад на Ш абац наметао као мање зло. Одмах се отпочело са припремама и у току ноћи 19/20 септембра привучена је воловима четничка батерија на Јевремовачку Косу из манастира Троноше. Ову је батерију приликом капитулације југословенске војске сакрио старепшна маластира калуђер Георгије Бојић. 20 септембра по подне курири су из Ш таба Церског четничког одреда разнели заповести за напад свим командантима. Распоред јединица:

132 — ЦЕРСКИ ЧЕТНИЧКИ О Д РЕ Д : — Ш таб одреда са велосипедском и јуришном четом у с. Богосавци; 1 батаљон заузеће полазни полож ај за напад на линији: од р. Саве до пута Ш абац - Текериш; штаб батаљона у с. Јелен чи ; — 2 батал>он заузеће полазни положај за напад на линији : од пута Ш абац - Текериш до пута Ш абац - с. Богосавци; — 3 батал>он заузеће полазни положај за напад на линији : од пута Ш абац - с. Богосавци до пута Ш абац - с. Ш титари (у прво време је био одредска резерва); —■ 4 батаљон заузеће полазни положај за напад на линији : од пуха Ш абац - с. Ш титари до пута Ш абац - с. Табановићи; — Митраљеска чета по водовима биће придодата батаљонима; — Четничка батерија 100 м/м М. 14/28 (2 хаубице) на Јевремовачкој Коси; — Одредска болница у манастиру Каони; — Мачвански партизански одред заузеће полазни положај за напад на линији: од пута Ш абац - с. Табановићи до р. Саве; Почетак напада 22 септембра у 23 часа. Знак за напад две зелене ракетле и два топовска пуцњ а са Јевремовачке Косе. Тога момента Ш абац треба да буде у мраку. — НЕМ АЧКЕ СНАГЕ: — — — — —

3 батаЈБОН 724 п. п, 704 посадне дивизије; 5 чета 750 п. п. 718 посадне дивизије; Крајскомандантура бр. 847; Фелджандармерија и полидија; Неколико борних кола.

21 СЕПТЕМБАР: Овога дана, опуномоћени командујући ђенерал у Србији, ђенерал пешадије Беме је издао заповест ојачаној 342 пешадиској дивизији: — јављ а се о непријатељским бандама које воде бивши српски официри у луку Саве, западно од линије Митровица Ш абац и јужно од ове; — у том циљу 342 пешадиска дивизија ће дана X у Y часова извршити прелаз р. Саве;

133 — са — са — и Ш апца у

једним пешадиским пуком код Митровице, два појачана пешадиска пука код Ш апца, отпочети чишћење од Митровиде према југу, а од општем правцу према западу.

22 СЕПТЕМБАР: Око 15 часова курир штаба Церског четничког одреда је донео заповест команданту 1 батаљона. Задатак је био да пре почетка напада треба извршити следеће: а) Покварити електричну централу, преко Срема доводила струју у Ш абац;

која је

из Макиша

б) Пребацити преко р. Саве једну герилску групу у Срем да разруши пругу Ш абац - Рума и прекине телефонске линије; в) У току ноћи по сваку цену заузети Ш абац, а уколико то не би било могуће, достигнути линију: електрична централа - доњошорска школа, забарикадирати се на достигнутој линији, издржати преко дана и по паду мрака продужити напад у циљу постигнућа постављеног задатка. За задатак под а) одређена је “Тројка смрти”, а под б) рез. инж. поручник Јововић. З а пребадивање поручника Јововића имао је на дан 21; септембра н а р. Сави код с. Орашца да дође Брдаревић са око 100 људи, да се ту јави капетану Станку Васићу и да се у току ноћи изврши пребацивање људи преко р. Саве. Група је имала да ступи у акцију на знак капетана Васића. Међутим, Брдаревнћ није дошао. Поручник Јововић је дошао код с. Орашца са 30 људи. У 23 часа са врха Јевремовачке Косе је дат знак са две зелене ракетле и два топовска пуцња. Церски четнички одред са својим батаљонима на дати знак је кренуо у концентричан напад у полукругу, који је требало све батаљоне да доведе и скупи у центру града. Мачвански партизански одред је остао на свом полазном полож ају за напад и тиме оставио да лево крило Церског четничког одреда виси у ваздуху и створио је празшгну између свога полож аја и 4 батал>она. Ватра Церског четничког одреда се сручила из свих оруђа према центру опседнутог града. Немци су одмах одговорили ватром. “Т ројка смрти” није изврш ила задатак и изненађење замрачивањем града није постигнуто. Централа је још радила.

134 У таквој ситуацији, 3 батаљон је убрзо из резерве уведен у борбу између 2 и 4 батаљона. Батаљони су тежили д а постигну дате циљеве, али без успеха, јер их је непријатељска ватра приковала на полазним положајима. Д ва момента изненађења нису постигнута. Први моменат је остварен утолико, што Немци нису знали час почетка напада, али су били обавештени о припремама, док је други, замрачење града, изостао, јер “Тројка смрти” није извршил а задатак. У току ноћи, “Тројка смрти” је успела да поквари електричну централу. У граду је настао мрак и борба је отпочела свом жестином са свију страна. Н апад Мачванског партизанског одреда је изостао и овога пута. 1 батаљон је кренуо н а јуриш са Бојићском и Завлачком четом источно од друма Ш абац - Думача, са задатком д а заузме фабрику “Зорку” и фабричке чиновничке станове. Западно од друма Ш абац - Думача кретала се Осечинска чета, чији је задатак био д а заузме фабрику “Зорку” уз каснију помоћ прве две чете. До, дејство ове чете се није осећало. Текеришка чета је била у резерви. Крајњи циљ 1 батаљона је био доњошорска школа. Немци са фабричког торња тукли су јаком ватром цео простор унаоколо. Завлачка чета је заузела фабричке чиновничке станове и отпочела напад н а фабрику “Зорка” с јуж не стране. Осечинска чета није могла да крене напред, јер је испред себе имала гвоздену ограду. Ограда је убрзо покидана и чета је уп ала у фабрнчкн круг. Демци су и даље давали отпор. До, једнога момента на крајњем западном делу фабрике, пред вратарском кућом, чуле су се бомбе и нагло престала ватра из целог фабричког простора. Митраљези са торња су престали да дејствују. Али, осетила се појачана ватра са правца ивице града, која је омогућила Немцима да се извуку из фабрике. Фабрика “Зорка” је заузета од Осечинске и Текеришке чете, која је из резерве уведена у борбу. После заузећа фабрике “Зорке”, поравнате су једшшце с обе стране друма Ш абад - Думача. Завлачка чета, која је нападала јужно, дуж друма, избила је на ивицу града. Са остале три чете, командант 1 батаљона је кренуо десном ивицом гроб-

135 ља, између гробља и кланице. Тако, 1 батаљон (без 1 чете) нашао се стрељачким стројем бочно према гробљу и одмах добио од непријатеља бочну ватру, која је зауставила стрељачки строј. Немци су држали гробље. Командир Осечинске чете, која је била око гробља, рањен је. Текеришка чета је изврш ила напад н а гробље с леве стране и протерала Немце. Пошто је очишћена цела северна страна друма, стрељачки строј 1 батаљона је продужио покрет и дошао на саму ивицу града. Јуриш на чета Церског четничког одреда те ноћи је била убачена у распоред 2 батаљона. Она је имала специјалан задатак у самом граду. Губитци код Немаца: 10 заробљених; много мртвих и рањених. 23 СЕПТЕМВАР: Непријатељ ска ватра је престала на источном делу града, док се у граду и н а осталим отсецима и дал>е водила борба. У 1 час и 10 минута стрељачки строј 1 батаљона је упао у град. Групе су одмах продужиле у унутрашњост, а командант 1 батаљона са једном групом од 28 бораца је дошао до доњошорске школе. 2 батаљон са свог полазног полож аја за напад кренуо је чете у правцу Ш абачких Ливада и стрељачки строј овога батал.она је дошао до саме јуж не ивице града, где је био заустављен јаком концентричном ватром од стране непријатеља. 4 батал>он, наслањ ајући своје десно крило н а 3 батаљон, a лево на Мачвански партизански одред, кренуо је на јуриш са свога полазног полож аја на млин “Јединство”, који су Немци добро организовали за одбрану. Но, лево крило је остало да виси у ваздуху, јер Мачвански партизански одред није се померио с полазног полож аја ни корака, сем што је отворио ватру. Командант 4 батаљона два пута је уложио захтев да Мачвански партизански одред крене у напред, али све је било узалуд. Издајство се одмах осетило. Батал.он је у своме наступању дошао до парног млина “Милошевић и Стефановић”, који је био н ајјача непријатељска отпорна тачка и где се развила најогорченија борба. Јуриш на одељења су дошла до самог млина и ту стала услед јаке ватре. У прво свануће, батаљон је био принуђен на повлачење и повукао се код Пољопривредне школе на западну ивицу града, где се укопао на отвореном земљи-

136 шту, неуспевши да заузме губитке.

млин. Батаљон је претрпео

тешке

Командант 1 батаљона са 28 бораца је дошао до жандармериске касарнб, коју је већ раније била заузела Текеришка чета, а коју је убрзо морала напустити, јер су Немци у борбу убацили борна кола и опет је заузели. У тој борби је рањен у касарни командир Текеришке чете потпоручник Срба Максимовић. Група је добила ватру из касарне, оставила је, и одједном се наш ла у самом центру града код хотела “Зелени Венац”. Ту је добила ватру са свију страна: са торња Саборне цркве, из зграда ,Народне банке, из хотела “Зелени Венац” и из неколико околних кућа. Та ватра је одбацила групу ка парку, где ју је затекла зора. У таквој ситуацији група је упала у кућу професорке Милошевић, која је гледала на Мачванску улицу, и ту се забарикадирала. Пред зору борба је у граду почела да се стишава. 1 батаљон, сада под командом капетана Милована Братића, држао је фабрику “Зорку”. 2 и 4 батаљон се повукли са најугроженијих тачака, и 4 батаљон се укопао пред самом западном ивицом града коп Пољопривредне школе. Јуриш на чета Церског четничког одреда је уш ла дубоко у град, била опкољена у једној згради од Немаца, није могла да се извуче п сва је у борби изгинула, сем једног борца. Мачвански партизански одред н а свом полазном положају. .Није ни корака кренуо напред. У току дана немачка борна кола су крстарила улицама, a авиони вршили извиђања и бомбардовали цео простор око Ш апца. Они су надлетали по неколико пута дневно у групама од 6 или 9 апарата. Немачка пак артиљерија са сремске стране и из Ш апца непрестано је тукла цео опсадни појас. Немачке патроле су добиле ватру из кућа. Пред пад мрака командант Церског четничког одреда је наредио демонстративан напад на целом положају, да би извукао поједине делове свога одреда, који су дубоко заш ли у град и били у немогућности да се извуку. Комакдант 1 батаљона са својом групом се извукао из града у току ноћи 23/24 септембра и дошао у с. Думачу. Губитци код четника: око 29 мртвих.

137 Опуномоћени командујући ђенерал у Србији, ђенерал пешадије Беме, издао је овога дана у 19 часова наређење 342 пешадиској дивизији, следеће садржине: “ 1)

..................................................................................................................................

2) 24 септембра 342 дивизија има на препад да покупи у Ш апцу све мушкарце између' 14 и 70 година и да их пребаци у концентрациони л о го р , који ће дивизија подићи северно од р. Саве. Због тога ће се немачке трупе и војна надлештва у Ш апду потчинити 342 дивизији. 3) Извршење: а) Имају се одмах стрељати: сви становници који узимају учеш ћа у борби или дају отпор; мушкарци у чијим се становима нађе оружје и муниција, из чијих се станова буде отварала ватра или који буду покушали да бегством избегну хапшење. б) У споразуму с Крајскомандатом у Ш апцу има се водити рачуна да се при овој акцији не нанесе штета “фолксдојчерима”, као ни припадницима савезничких и неутралних народа. Њ ихову нарочиту заштиту треба уз одговорност ставити у дужност Крајскомандантури. ц) Разоружати српске чиновнике (укључујући у ове полицију и жандармерију), држати их одвојено и строго их чувати. У колико узму учеш ћа у борбеним радњама против немачке оружане силе одмах их стрељати. д) Мушкарцима, које треба одвести у концентрациони логор, одобрити да понесу поред обичне одеће и обуће још : 1 огртач, 1 ћебе. 1 порцију с кашиком и храну из њихових залиха. Одузети им све остале предмете као и новац. е) Од почетка акције па до дал>ега има се Ш абац затворити за сваки цивилни саобраћај. Д олазак у место има се спречити оружјем. 4) 342 дивизија известиће 24 септембра у 19 часова у којој се ф ази налази акци ја и место концентрационог логора, a no завршетку акције поднеће извештај о извршењу у три примерка.” 33) 24 СЕПТЕМБАР: 1 батаљон држи фабрику “Зорку” ; Завлачка чета у резерви у с. Јеленчи.

138 2 и 3 батаљон, повучеш; на ииицу града, с муком су држали свој положај. 4 батаљон укопан на западној ивици града. Мачвански партизански одред на свом полазном положају. 22 септембра, Врховни штаб партизанских одреда Југославије наредио је да се Мачвански партизански одред повуче ка Завлаци, што је он и извршио у току следеће ноћи. Тако еву тежину немачког напада примио је Церски четнички одред, док су партизаки налустили положаје и тиме створили једну празнину у распореду, и ако је било договорено да се опсада заједнички држи. Партизани су једноставно извршили издају и оставили Церски четнички одред н а цедилу. Лево крило 4 батаљона и дал>е је висило у ваздуху. Н емачка авијација бомбардовала је сву околину, а нарочито с. Богосавце, где је у почетку напада био штаб Церског четничког одреда, и с. Думачу. .Немачка артиљерија тутсла је из града и с леве обале р. Саве. Овога дана, ојачани 698 пешадиски пук са 3 дивизионом 342 артиљериског пука, једном четом 342 противтенковског батаљона, једном четом 342 пионирског батаљона, другим батаљоном 750 пешадиског пука и хрватским усташама, извршио је у 15 часова прелаз р. Саве код Ш апца и у заједници са немачким јединицама у Ш алцу отпочео чишћење вароши од четника. У 16 часова, 698 пешадиски пук је добио јаку пушчану ватру из фабрике “Зорке” и чиновничких станова од 1 батаљона Церског четничког одреда, на коју су Немци одговорили јаком артиљериском и митраљеском ватром. При самом продору у Ш абац 698 пешадиски пук наишао је на отпор Церског четничког одреда. Ш абац је држао 698 п&шациеки пук. 699 пешадиском пуку наређено је да се привуче на просторију: Кленак - Никикци - Хртковци. 697 пешадиски пук вршио је прелаз код Митровице. Церски четнички одред је вршио 21, 22 и 23 септембра концентричан напад и успео да продре у град, али није био у' могућности да задобије контролу над њим, јер су ,Немцима дошла појачања. Отпочело је повлачење Церског четничког одреда. Губитци код четника: 4 мртва. Губитци код Немаца: непознати.

139 25 СЕПТЕМБАР: Л акш е рањени су упућени у с. Владимирце, а теже у манастир Каону. Северно од с. Богосавци се н алазила осматрачница команданта Церског четничког одреда, где је била и одредска застава 3 коњичког пука “Краљице Марије Румунске”. У први мрак, Демци су отворили јак у ватру из правца Пол>опривредне школе, код с. Мајура, и напали у леви бок 4 батаљон. To је онај празан лростор, који није хтео да покрије Мачвански партизански одред. 4 батаљон се повукао и .Немцима је био слободан пролаз да зађу у позадину. П оложај 4 батаљона су запосели Немци. 342 пешадиска дивизија наставила је претрес и хапшења. 26 СЕПТЕМБАР: Борба се водила на целом фронту. У 7 часова и 30 минута командант Церског четничког одреда издао је заповест за скидање опсаде и повлачење одреда на пл. Цер и поседање линије од с. Милошевца до с. Љешнице. Ш таб одреда преместио се у манастир Радовашницу. 1 батаљон је отпочео извлачење у сами мрак у правцу с. Милошевда, са задатком д а поседне и брани положај испред Текериша, од с. Милошевца до манастира Радовашнице (искључно). Осечинска чета је добила задатак да захвори правац од Вал»ева, да не би Немци са тог лравца дошли у леђа јединицама Церског четничког одреда. Прњаворска чета, пошто је напустила фабрику “Зорка”, повукла се н а Думачу и у своме повлачењу била нападнута од немачких борних кола. 2, 3 и 4 батал.он отпочели су са повлачењем још пре подне У правцу ју га и успоставили фронт на линији: с. ВладимирциЉешница. Источно и западно од 1 батал.она, били су 2, 3 и 4 батаљон. У први мрак делови 698 пешадиског пука из Ш апца надирали су преко Думаче ка Мишару. Губитци код четника: 2 мртва. Губитци код .Немаца: непознати. 26/27 СЕПТЕМВАР: Потпуно је скинут опсадни обруч око Ш апца.

140 27 СЕПТЕМБАР: — 699 пешадиски п ук: претходница овога пука је била сачекана од 2 батаљона и митраљеске чете Церског четничког одреда и враћена назад, после кратке борбе са лравца с. Цуљковићи у с. Добрић. — 697 пешадиски пук (ојачан), завршио је прелаз р. Саве код Митровице и надирао у две колоне, и то:

— десна, правцем: Митровица - с. Црна Вара - Љешница; — лева, правцем: Митровица - с. Глушци. Овај пук погпомогнут је дејсгвом 718 посадне дивизије и деловима 3 и 4 хрватске пуковније, под командом пуковника Грума из околине Бијељине и Зворника, који су затварали леру обалу р. Дрине. Губитци код четника: 9 мртвих. Плен код Н емаца: 1 хаубица 100 м /м М. 14/28, неисправна, коју су четници оставили. 28 СЕПТЕМБАР: 342 пешадиска дивизија је наставила чишћење л ука р. Са-

ве. 29 СЕПТЕМБАР: 342 пешадиска дивизија је предузела надирање у правцу пл. Цера у три колоне, и то: — десна: 697 пешадиски пук у току дана је достигао линију: с. Црна Бара - с. Глуш ци; — средња: 699 пешадиски пук у току дана је успео само делимично да претресе простор до линије: с. Змињак - с. Петловача - с. Липолист. У том простору је дошло до борбе са 2 батал>оном и митраљеском четом Церског четничког одреда; — лева: 698 пешадиски пук је прочешљао до сада поседнуте области. Губитци код Немаца: нелознати; код четкика није било. Плен код Н ем ац а: 1 моторни чамац и 1 коморска кара. 1 ОКТОБАР: 342 пешадиска дивизија је наставила чишћење лука р. Дрина - р. Сава, а њена средња колона је заузела Прњавор.

141 3 ОКТОБАР: 342 пешадиска дивизија је наставила чишћење лука р. Дрина - р. Сава, нарочито шумске области јуж но од мостобрана Ш абац. Са четницима су дошли у додир само на северној ивици пл. Цера, без јачег отпора.

6 ОКТОБАР: — 342 пешадиска дивизија је заврш ила чишћење Мачве. — Јадарски четнички одред: у времену од 10 септембра до 6 октобра је држао Љешницу, Лозницу и Бању Ковиљачу и отсек на р. Дрини од с. Бадовинаца до Малог Зворника, као и отсек на десној обали р. Јадра. Н а отсеку р. Јадра владало је затишје, док је на р. Дрини било сталних борби са усташама око ада да би се обрали кукурузи за исхрану месног становништва. Тако су аде прелазиле из руке у руку. У времену од 1 - 6 октобра, средња колона 342 пешадиске дивизије вршила је моторизованим јединидама насилно извиђање уз садејство 9 “ш тука” из Прњавора у правцу Љешнице. Командант Јадарског четничког одреда, да би спречио евентуално бомбардовање Љ ешнице и Лознице, наредио је, да се на тргове ових варопшца избаце немачки ратни заробљеници којих је било 160 и да машу белим чаршавима. ,На овај начин ова два места су била поштеђена бомбардовања. Ш таб Јадарског четничког одреда се налазио у Лозници.

7 ОКТОБАР: .Немачки војни заповедник Србије сменио је крајскоманданта и његовог помоћника у Ш апцу због неуспеха протнв чет-

нвка. 9 ОКТОБАР: — Јадарски четнички одред: У времену од 6 - 9 октобра, десна колона 342 пешадиске дивизије, 697 пешадиски пук са моторизованим јединицама, вршио је насилно извиђање у правцу Лознице, пробијајући ретке засторе распореда Јадарског четничког одреда, уз 2 - 3 часовне борбе. Пред мрак су се повлачили у Прњавор. У том међувремену, командант Јадарског четничког одреда је добио ултиматум у 5 тачака од команданта 697 пешадиског пука да положи оружје. Рок за одговор је био 8 октобар. Тражено је да се тај одговор пошаље на 35-ти километар пута, ко-

142 ји из Ш апца води за Лозницу. Одређеног дана командант Јадарског четничког одреда је послао негативан одговор по једној жени, која га није успела да преда, јер на одређеном месту због озбиљнијих борби није било никога да га прими. Она је одговор вратила и командант га је уништио у присуству ађутанта одреда Николе Гордића и артиљериског поручника Мике Поповића. — А кција 342 пешадиске дивизије је трајала све до 9 октобра. Тек 27 септембра, пошто је одбацила Церски четнички одред од Ш апца, почела је да наступа у правцу југа, са цшвем епајањ а са 704 посадном дивизијом и 125 пешадиским пуком из Ваљева. У чишћењу лука р. Дрина - р. Сава, Немци и хрватске усташе опљачкали су целу Мачву и попалили многа села. Губитци код четника: 44 мртва. Плен код .Немаца: 1 хаубица 100 м /м М. 14/28, 1 моторни чамац, 1 коморска кара. БОРВЕ НА ПЛ. Ц ЕРУ И ПЛ. ИВЕРКУ После скидања опсаде Ш апца Церски четнички одред се повукао н а пл. Цер и заузео распоред за одбрану: — 1 батаљон је заузео положај за одбрану на ли н и ји : с. Милошевац - Текериш са распоредом: Завлачка чета н а полож ају близу с. Велико и Мало Црнуће; Прњаворска чета, мало у лево и позади Завлачке чете; Бојићска и Текеришка чета у резерви у с. Милошевду; једна објавница на Мајдан Камену, који је доминирао Текеришом, са задатком осматрања према истоку; штаб батаљона у с. Милошевцу; — 2 батал>он је заузео положај на линији: с. Радовашница - Бобија (327); — 3 батаљон је заузео положај на линији: Грабовац (585) - К. 221 - К. 136, с тим што је Белоречка чета овога батаљона посела Грабовац (585); — 4 батаљон је упућен у Посаво-тамнаву за одбрану с. Владимирци; — Ш таб Церског четничког одреда, митрал»еска и велосипедска чета у манастиру Радовашници. Мачвански партизански одред се сместио у близини 3 батал>она, а ПосаЕски партизански одред је одбачен од Обреновца према Лазаревцу и Лајковду. Командант Церског четничког

143 одреда није хтео са овим одредима ни везу да успоетави у циљу одбране пл. Цера због издајничког држањ а Мачванског пархизанског одреда приликом напада на Ш абац. Јадарски четнички одред је повукао своје јединице 8 октобра увече са десне обале р. Дрине, северно од ЈБеигаице, и заузео полож ај у висини ЈБешнице, са задатком одбране тога места. Ојачана 342 пешадиска дивизија, у своме надирању на југ, достигла је линију :с. Ново Село - с. Петковица - с. Метковић с. Риђане, са штабом у Прњавору. У времену до 9 октобра делови Церског четничког одреда извршили су два препада, и то: Једне ноћи Завлачка чета је изврш ила препад на немачке делове близу с. Велико Црнуће, без резултата, јер су .Немди организовали одбрану од кара и борних кола и напад је одбијен. Други ватрени препад је извршио командант Церског четодреда са командиром сдредске батерије уз употребу једне хаубице са Крстова, пл. Цер. Хаубица је била без нишанских справа. Командант Церског четничког одреда гађао је Прњавор, где се налазио штаб дивизије. 'Том приликом једно зрно је погодило зграду у којој је био штаб дивизије, пробило зграду и није експлодирало. Овај моменат је изазЕао велико изненађење и опрезу код Немаца, који су се са чуђењем питали сткуда четници тачно знају где је смештен штаб у Прњавору. еичког

8 октобра је одржана конференција команданата батаљона у манастиру Радовашници, на ксјој је командант Церског четничког одреда изложио план одбране пл. Ц ера: “Немци ће вероватно тежити да правцем: Ш абац - Текериш и Прњавор Љ ешница - Лозница, отсеку пл. Цер, заокруже је, а потом чисте. 1 батаљон има задатак да борбом задржи Немце и створи потребно време нашим јединицама да се извуку са пл. Цера. Н а случај да буду разбијени, зборно место с. Цикоте на левој обали р. Јадра у Рађевини. Јадарски четнички одред вероватно ће својом борбом тежити извршењу истог задатка на положају на коме се сада налази.” 9 ОКТОБАР: После подне четкичке патроле су дошле у додир са непријатељем и било је чарки. Сви добијени извештаји су говорили да је главни правац непријатељског напада пл. Цер — средњи стсек Церског четничког одреда.

144 Командант Церског четничког одреда, да би ојачао линију одбране, наредио је митрал>еској чети да се постави у борбени распоред између 2 и 3 батал>она и да затворк пут од с. Добрића ка манастиру Радовашници. Јадарски четнички одред налазио се у тешкој борби са десном немачком колоном — 697 п. п. — на фронту код Љешнице. Та немачка колона, пошто је заузела Љ ешницу, покушала је да пређе р. Јадар у своме надирању ка Лозници. Ту су на р. Јадру отпочеле жестоке борбе између десне немачке колоне и Јадарског четничког одреда, који је, када се повукао са Љешнице, заузео положај на линији: с. Ш ор - лева обала р. Јадра, наслањ ајући своје десно крило на пл. Иверак. 10 ОКТОБАР: Ђ енерал Беме је наредио 342 ојачаној пешадиској дивизији да продужи акцију и предузме планско чишћење пл. Цера и пл. Иверка у циљу уништења четничких снага, да продре у Крупањ и спали место. 342 пешадиска дивизија је предузела надирање на ју г са линије коју је достигла 9 октобра у три колоне: — десна: 697 пешадиски пук, правцем: Љ ешница - Лозница; — средња: 699 пешадиски пук, правцем: с. Добрић - манастир Радовашница - Косанин Град (620) - с. Милна - с. Д раги нац ; — лева: 698 пешадиски пук са 4 борна кола, правцем: с. Метковић - с. Милошевац - Текериш - с. Горња Бадања. Пошто је одбацила Церски четнички одред од Ш апца, дошла је до с. Охрида, али пошто је мост био срушен на р. Добрави, скренула је у правцу с. Метковић. У 6 часова лева немачка колона код с. Мало Црнуће је бацила надгробне споменике у бреше, које су четници направили, да би њихова борна кола могла да пређу. Око 7 часова Завлачка чета, која је била на претстражи 1 батаљона, ступила је у борбу са предњим деловима леве немачке колоне и била одбачена на Влашић пл. Иверка. Услед овога командант 1 батал>она је наредио Прњаворској чети да растегне свој фронт и покрије празнину која је настала. Командир Прњаворске чете још није ни примио ово наређење, а борба се отворила на положају његове чете и према манастиру Ра-

145 довашници. Одбачена Завлачка чета натерала је Немце да обезбеђују свој леви бок и тако нису могли свом снагом да изврше напад на положај 1 батал>она. Средња немачка колона је надирала правцем: с. Добрић манастир Радовашница. 2 батаљон Церског четничког одреда је осматрао пут с. Цуљковићи - манастир Радовашница. Око 14 часова се чула звука мотора. Командант Церског четничког одреда је послао четника коњаника Јову зв. “Босанца” у правцу с. Цуљковића да извиди пут. Он се убрзо вратио и известио да наилазе немачка борна кола. Командант одреда је одмах наредио да се поставе три нагазне мине на путу испред манастирског рибњака, јер их више није било. 2 батал>он и митраљеска чета су заузели распоред између манастира и рибњака. Командант је наредио да се пропусте борна кола, а напад изврши на пешадију, која је наступала позади борних кола, на његов дати знак. Прва борна кола су' наиш ла н а нагазне мине, гусеница је била покидана и она су стала. Страљачки етројеви, који су пратили борна кола, наступали су кроз манастирску башту и виноград у више таласа и када су дошли на 100 метара отстојања, командант одреда је дао знак за налад. Отворила се жестока борба, која је довела до борбе прса у прса са 2 батаљоном и митрал>еском четом Церског четничког одреда. Први стрељачки строј је био враћен назад. Али, наилазили су следећи стрељачки стројеви у таласима, пратили први и поново били заустављени. Борба је трајала пуна два часа. ,Немци су сачекани у заседи. Изненађење је успело, јер се они нису надали да су четници баш ту. У тој борби је пало око 300 Немаца мртвих и рањених. Одмах је ступила у дејство немачка артиљерија, а “штуке” су митраљирале део простор око манастира и Крстова н а гребену пл. Цера. Уз садејство артиљерије и авијације немачки стрељачки стројеви су избили на пл. Цер, потискујући штаб Церског четничког одреда са 2 батаљоном и митрал.еском четом испред себе. У исто време се чула борба и са правц а пл. Видојевице, на левом крилу распореда Церског четничког одреда, те је командант наредио извлачење из борбе и повлачење према врху пл. Цера, — Крстови. Услед настале Церског четничког четом се повукао у коте, зборно место

ситуације на фронту 2 и 3 батаљона, штаб одреда са ова два батаљона и митрал>еском с. Милну, одакле преко с. Драгинца у с. Циза случај напуштања пл. Цера.

1 батаљон је исто тако морао напустити свој положај и повлачио се у правцу гребена пл. Цера. Ово је уследило због по-

146 јаве немачких борних кола на ивици с. Милошевца у близини осматрачнице команданта батаљона. који је из резерве употребио Бојићску и Текеришку чету, али без успеха. Употреба ових двеју чета из резерве, омогућила је Прњаворској чети да се извуче из борбе и поседне Каменолом. Борна кола леве немачке колоне су надирала према Текеришу. У часу када је била н ајјач а борба, командант Церског четничког одреда је добио извештај да је Мачвански партизанеки одред напустио свој положај на левом крилу 3 батаљона, и да су јединице средње немачке колоне успеле да се попну на огранке пл. Цера, код Видојевице. Издајство МачЕанског партизанског одреда и овога упта угрозило је главну' линију одбране и принудило команданта Церског четничког одреда на извлачење ка Крстовима. Пред сами мрак, борба се отворила десно и лево на самом гребену пл. Цера. Пл. Цер се сада више није могла држати. Десна немачка колона је надирала у правцу полож аја Јарарског четничког одреда, на линији: с. Ш ор - лева обала р. Јадра - огранци пл. Иверка. Н а овом положају се развила крвава борба са десном немачком колоном, у којој су обе стране претрпеле осетне губитке у мртвима и рањенима. Под притиском јачег непријатеља Јадарски четнички одред се увече повукао са линије коју је држао и заузео положај на линији: с. Коренита - р. Троноша - рударски град Зајача, западно од Церског четничког одреда. Губитци код Немаца: око 300 мртвих и рањених; код Церског четничког одреда: рањен потпоручник Симовић; код Јадарског четничког одреда: 106 мртвих и рањених. Рањеници су смештени у Лозничкој болници и еанаторијуму у Ковиљачи, где је било и 80 рањених Немаца, међу којима 1 подофицир — професор.

11 ОКТОБАР: 1 батал>он Церског четничког одреда се прикупио на гребену пл. Цера између Каменолома и Косаниног Града (620). Ту је заузео положај за одбрану: Каменолом - Косанин Град (620), и то: Прњаворска чета на Каменолому, а Бојићска на Косанином Граду (620). Текеришка чета је била у међупростору. Око 16 часова лева немачка колона са борним колима надирала је текеришким друмом, а артил.ерија је тукла Косанин

147 Град (620). Услед јаке артшвериске ватре Бојићска чета се повукла позади Косаниног Града, с тим да га поседне по престанку ватре. Тога момента се отворила борба на Каменолому и код Косаниног Града (620) Прњаворска, Бојићска и Текеришка чета биле су одбачене са линије одбране, а тиме је 1 батал>он био принуђен на извлачење из борбе и повлачење у правцу с. Милне. Немци су овладали положајем 1 батал>она. У 19 часова и 30 минута командант Церског четничког одреда је послао команданту 1 батал>она наређење за повлачење и даљи рад, које он није добио. Н а своју руку командант 1 батаљона је донео одлуку за повлачење у с. Цикоте. Десна немачка колона овога дана у 17 часова заузела је Лозницу и усмерила правац свога напада на положај Јадарског четничког одреда, који је овај заузео 10 октобра увече, а на коме се овога дана водиле тешке борбе. 12 ОКТОЕАР: Командант 1 батаљона је добио обавештење од сељака да је Церски четнички одред отступио у правцу с. Јаребице. У моменту када се батаљон скидао са полож аја добио је јак у митраљеску ватру, но успео је да се извуче, савије у колону и дође у с. Милну. Лева немачка колона је заузела Текериш. Било је вероватно да ће следећег дана заобићи пл. Цер и спустити се према р. Јадру. Око поноћи 1 батал>он је стигао у с. Драгинац, где је добио обавештење да се Церски четнички одред налази у с. Цикоте. Из с. Драгинца батаљон је продужио покрет и у зору 13 октобра стигао у с. Цикоте. Наређено је било 342 пешадиској дивизији да изврши чишћење пл. Цера и пл. Иверка и да се 15 октобра увече прикупи на источној и југо-западној падини за покрет према истоку. Истовремено, са чишћењем планина, наређено јој је било да изврши напад на Крупан. са два ојачана батал>она. Јадарски четнички одред налазио се н а полож ају од 10 октобра у борби са десном немачком колоном 342 пешадиске дивизије, која је нападала без успеха. 13 ОКТОБАР: 1 батаљон је стигао у с. Цикоте, без Завлачке чете, са 26 губитака у мртвима и рањенима.

148 Десна немачка колона је стигла у Ковшвачу и манастир Троношу, па их спалила. У Ковиљачи и Лозници Немци су' заузели магацине муниције и ослободили око 80 рањених Немаца — заробљеника. Овога дана командант 342 пешадиске дивизије је издао заповест за налад на Крупањ, који ће извршити штаб 698 пешадиског пука са штабом 342 противтенковског дивизиона, 3 батаљон 698 пешадиског пука, 1 батал>он 699 иешадиског пука, 1 чета 342 пионирског батал>она. Акција ће се извршити у виду ирепада. Крупањ опколити, све мушкарце стрељати, а само место спалити. Почетак акције 14 октобра. 342 пешадиска дивизија је достигла овога дана линију: — десна колона: Ковиљача - Лозница; — средња колона: с. Д рагинац; — лева колона: с. Горња Бадања. 14 ОКТОВАР: 342 пешадиска дивизија је вршила потпуно чишћење пл. Цера и пл. Иверка. Жел>ени цил. није постигла, јер су се Церски и Јадарски четнички одреди на време извукли, и нису дозволили да буду уништени. Овога дана Лозничка четничка команда се повукла у Крупан>. БО РБЕ HA Р. ЈА Д РУ После борби на пл. Церу, Церскн четнички одред се 10 октобра повукао у с. Цикоте. Прикупљање је трајало цео дан и следећу ноћ. Ојачана немачка 342 пешадиска дивизија надирала је пшроким фронтом од р. Дрине до пл. Влашића, управљ ајући свој главни напад на Завлаку, код гвозденог моста на р. Јадру, на месту зв. Гајићева Стена, са задатком да продре ка Вал>еву и да га деблокира. 11 ОКТОБАР: У оваквој ситуадији командант Церског четничког одреда донео је одлуку да затвори правац Лозница - Ваљево и тиме створи потребно време четничким јединицама које нападају Ваљево да га заузму. Изабрани положај је ишао линијом: с. Д. Сипуља - Алексино бр. (261) - Марјановића вис (310) - Завлачк а Стена - с. Брезовица - К. 288 - с. Цикоте. Положај је изабрао

149 у виду џепа у који ће бити пуштене немачке јединице с тим, да када њихово чело дође до порушеног моста, буде нападнуго са свих страна. Распоред Церског четничког одреда: — 3 батаљон поседа положај на десној обали р. Јадра с. Д. Сипуље - Алексино бр. (261) (закљ уч н о); — 4 батал>он поседа полож ај: М арјановића вис (310); — Митрал>еска чета Церског четничког одреда поседа ровове на десној обали р. Јадра више Завлаке; — Бомбашка чета Церског четничког одреда поседа К. 283; — 1 батаљон поседа полож ај на левој обали р. Јадра: Завлачка Стена - с. Брезовица - К. 288 - с. Цикоте; — 2 батаљон поседа полож ај: Миоковац (543) - К. 439; — Ш таб Церског четничког одреда на северној страни с. Мојковић. ■— Мачвански партизански одред поседа Столице, са задатком да затвори правац: Лозница - Крупањ. Обзиром да се није имало поверење у овај партизански одред, то је командант Церског четничког одреда одредио 2 батал>он да поседне полож ај: Миоковац (543) - К. 439. — Вал>евски партизанскк одред брани Крупањ. Овај одред обавестио је команданта Церског четничког одреда да је послао један део свога одреда долином р. Ликодре према Завлаци. У току ноћи 11/12 октобра овај део Вал>евског партизанског одреда је дошао близу уш ћа р. Ликодре, јачине око 200 бораца, под командом команданта Вал>евеког партизанског одреда Здравка Јовановића и политкома Милосава Милосављевића “Трнџе”. Придодат је команданту 1 батаљона Церског четничког одреда, под чију команду није хтео да се стави. Партизани су тражили да лично разговарају са командантом Церског четничког одреда, те је исте ноћи командант 1 батаљона отишао са њима у с. Мојковић, где се налазио штаб Церског четничког одреда. После разговора са командантом Церског четничког одреда партизанске вође су се вратиле за Крупањ. Овога дана Немци су вршили извиђање пешадиским дединицама. Било је припуцавања са четничким претстражама. Код Љ ешничке чете, која је била на претстражи, дошло је до борбе са Немцима у којој је погинуо командир чете потпоручник Ђока Симовљевић.

12 ОКТОБАР: Д ан мутан. Немачки авиони су вршили извиђања. После ваздушног извиђања појавила се претходница сред-

150 ње немачке колоне, 1 батаљон 699 пешадиског пука, из правца с. Д рагинца са неколико моторциклиста. Стигла је до порушеног моста на р. Јадру, прегледала мост и вратила се назад. У 15 часова наступао је 1 батаљон са истуреним моторциклистима и борним колима, за којима су се кретали камиони пуни пешадије. Код порушеног моста се зауставила цела колона. Око 16 часова, у моменту када су Немци почели да привлаче материјал за оправку моста, командант Церског четничког одреда је дао знак црвеном ракетлом за отварање ватре и почетак напада. Одједном се отворила ватра са свију страна. Бомбашка чета је обасула немачку колону поражавајућом ватром. После првог изненађења Немци су одмах прихватили борбу, која је почела делом долином р. Јадра и пренела се и н а десну обалу ове реке. Нагазне мине су експлодирале н а друму поред р. Јадра и онеспоеобиле борна кола, која су се окретала у месту. И за борних кола појавили су се стрељачки стројеви, који су наступали у правцу с. Брезовице. Патроле 1 батал>она, које су биле истурене напред, дошле су у додир с Немцима и под дејством јаке ватре се повукле. Немачка артиљерија из с. Д рагинца отпочела је своје дејство, подбацујући и пребацујући четничке положаје. .Немачка пеш адија збуњено је застала. Делови Церског четничког одреда на левој обали р. Јадра прешли су у противнапад. Командант Церског четничког одреда је одмах дао исти знак ракетлом немачкој артиљерији у правцу немачких положаја. Тога момента немачка артиљерија је скратила путању и почела да туче по сопственим јединидама. Потез команданта одреда је успео. Збуњени Немци су опет застали. Ту се развила жестока борба. ,Немци су се брзо уредили и борба ее продужила цело по подне. Пред мрак, због претрпљених губитака и да би се извукли из џепа у који су упали, Демци су предузели извлачење, праћени у стопу од четничких јединица. Мрак је прекинуо борбу. 1 батал>он 699 п. п. повукао се из јадарске долине н а простору с. Драгинац и с. Јаребице, где су стали. Командант Церског четничког одреда је дошао после борбе на полож ај код с. Брезовице. Због напада Церског четничког одреда у десни бок 1 батаљона 699 п. п. Немцима је био пресечен пут ка Ваљеву.

151 Губитци код Немаца: око 200 мртвих и рањених. Међу мртвима налазио се и командант немачке колоне и тога дана је дошао немачки авион “Рода” , спустио се у долини р. Јадра и однео леш. Као одмазду за погинуле Немци су стрел>али око 300 мештана из с. Драгинца, с. Јаребице и с. Брњ ца и многе куће попалили. Мештани су на превару похватани, објављујући да дођу по пропуснице за слободно кретање. Када су људи дошли, Немци су их похватали и све стрељали у једној јарузи у с. Драгинцу. Губитци код четника: 40 мртвих и 36 рањених. 15 ОКТОБАР: Командант Церског четничког одреда је послао командира Прњаворске чете капетана Братића у официрску патролу у правцу Љешнице, с. 'Драгинца, Прњавора к Текериша, са задатком д а извиди да ли се у тим местима налазе 'Немци. Патрола је кренула према с. Брадићу и н а друму с. Драгинац Завлака осмотрила је једну немачку колону, а на друму ЈБешница - Текериш другу. 16 октобра, у зору, официрска патрола је стигла у с. Јошево, где је добила тачне податке о Немцима: — с. Д рагинац: један батаљон; — с. Текериш: један батал>он; — Прњавор: више од једног батаљ она; — Љ еш ница: један батаљон руског Охраног корпуса; — Манастир Чокешина: избеглице из Босне. После прикушвених података патрола се вратила. 16 ОКТОБАР: 342 пешадиска дивизија је врш ила прегрупиеавање снага у циљу напада н а Крупањ, пошто им није успело да пробију фронт код Завлаке. 17 ОКТОБАР: 1 батаљон Церског четничког одреда на полож ају: од ушћ а р. Ликодре до с. Цикоте, дуж леве обале р. Јадра. У положај батал>она, без питања, угурала се 4 Колубарска партизанска чета. 18 ОКТОБАР: Немци су извршили Крупањ.

прегруписавање снага

за

напад

на

152 19 ОКТОБАР: 3 батаљон 697 пешадиског пука је известио да се јаке четничке снаге налазе између друма и р. Дрине и друма Лозница Крупањ; затим д а су уочени израђени полож аји на гребену јужно од друма Лозница - с. Драгинац, између К. 221 и с. Цикоте; установљено је да се четничке снаге налазе на висовима источно од друма поред р. Дрине, као и да притискују с југа и истока на Лозницу. Батаљон је код с. Радаљ а (с-з од Зворника) ухватио везу са јединицама 718 посадне дивизије у Зворнику. Истога дана батаљон је водио борбе са Јадарским четничким одредом источно од Лозниде. 20 ОКТОБАР: 2 батаљон Церског четничког одреда је био повучен са полож аја: Миоковац (543) - К. 439 у с. Мојковић. Н а полож ају: К. 393 - К. 450 - Мишковац (475) налазила се Цикотска чета. Обзиром да је то био најслабији отсек, Цикотска чета је појачана Соколовићском и Азбуковачком четом, а цео отсек стављен под команду команданта 1 батал>она, који их је н а уш ћу р. Ликодре нашао и кренуо у правцу с. Брезовице. Око 10 часова командант 1 батаљона стигао је са овим последњим двема четама до лодножја Мишковад (475), где је нашао Цикотску чету, чији су извиђачки делови водили борбу са 1 батал.оном 699 п. п. на р. Јадру. Борба се чула и на положају' Столице, а још јач а борба се чула из правца манастира Троноше, где се налазио Јадареки четнички одред. Командант 1 батаљона је развио обе чете, избио на положај Цикотске чете и ступио у борбу са Немцима, који су тог момента застали. 342 противтенковски дивизион је отворио артиљериску ватру и обасуо четнички положај и тиме потпомогао напад 1 батал>она 699 п. п. Н а полож ају 1 батал>она Церског четничког одреда настала је критична ситуацкја због слабог стања муниције као и због тога што су' јединиде биле тучене с фронта и с бока. У таквој ситуацији командант 1 батаљона је донео одлуку да се повуче на положај Кик, са кога ће бар унеколико штитити бок Церског четничког одреда на р. Јадру. Повлачење је почело по деловима и чим се 1 батаљон скинуо са полож аја Мишковац (475), 1 батаљон 699 п. п. је избио на њега. У 15 часова Кик је био поседнут за одбрану. 3 батал>он 698 п. п. и 1 чета 342 пионирског батал.она кренули су правцем: Крст - Столице - Крупањ. После кратке борбе код Столице настало је затишје. Мачвански партизански од-

153 ред је напустио свој положај, побегао и дозволио да 3 батал>он 698 п. п., несметано заузме напуштени гребен - полож ај Столипе. Продор је извршен и пут ка Крупњу отворен. Ваљевски партизански одред, који се налазио једним делом у Крупњу и чији је задатак био да га брани, напустио га је без борбе. Оба партизанска одреда отишла су према с. Д. Буковица да затворе правац од Бајине Баште. Са полож аја Столице колоне 3 батаљона 698 п. п. надирале су ка Крупњу. У 16 часова видело се како из Крупња избија густ дим. Један партизански моторциклиста јурио је друмом од Крупња дуж р. Ликорде ка Завлаци. Он је био заустављен од четника и казао да су ,Немци заузели Крупан. и запалили фабрику азбеста. Ситуација код 1 батал>она Церског четничког одреда тешка. Немци у Крупњу, као и на положајима Столице и Мишковац (475). Једини слободан пролаз за батал>он остао је према истоку. О оваквој ситуацији командант 1 батал>она поднео је извештај команданту Церског четничког одреда и пред мрак добио наређење да се повуче са полож аја Кик н а десну обалу р. Ликодре и одмах поседне К. 336, са задатком да затвори правац: Крупањ - Б ела Црква. У то време Церски четнички одред се налазио у повлачењу ка висовима јужно од с. Мојковић. Одредска болница из Беле Цркве је била у току евакуације у с. Г. Буковица и с. Г. и Д. Оровица, а команда позадине у с. Савковић под Бобија Торинска (1303); Азбуковачка чета је била упућена на свој терен. Немци су запалили Крупањ и побили велики број становника. 21 ОКТОБАР: Командант Церског четничког одреда је повукао своје једшгаце са полож аја око Завлаке и извршио концентрацију око Беле Цркве. У 16 часова 1 батаљон 699 п. и. је осетио да су четнички положаји напуштени, кренуо је ка с. Мојковићу и избио иа друм с. Мојковић - Бела Црква, где је дочекан изненадном и јаком ватром, пошто је налетео н а блиско отстојање, разбијен и враћен са Нединог Брда у с. Мојковић уз тешке губитке. Борба је трајала до пада мрака. У 21 час командант 1 батаљона је добио заповест да одмах крене са батаљоном у правцу Пецке и да у њу стигне у току

154 ноћи. Одмах је свукао батаљон с полож аја К. 336 и отпочео покрет. Ш таб Церског четничког одреда као и остали батал>они били су у покрету ка Пецкој. Бела Црква је напуштена. Осам немачких “ш тука” је тукло овога дана Пецку и Љ убовију. У Пецкој су извиђањем установили око 400 немачких ратних заробљеника. Због отпора Церског четничког одреда Немци су морали — после жестоких борби у којима су претрпели тешке губитке — да изврше прегруписавање снага и поново крену у напад, да би сломили четнички отпор у долини р. Јадра. Тек тада су успели да се пробију долином р. Јадра и да 25 октобра уђу у блокирано Ваљево. Д а би олакш али извршење задатка 342 пешадиске дивизије, Немци су од Ш апца стално вршили нападе дуж пута Ш абац - Ваљево, али и они нису дали нарочите резултате. 4 батаљон Церског четничког одреда није се дао сломити, држећи полож аје око Заблаће и долином р. Добраве. 22 ОБТОБАР: У 2 часа, 1 батал>он је стигао у Пецку у којој се налазио новоформирани 4 батаљон, под командом поручника Мирка Смиљанића. Овај батаљон, код с. Осечине, водио је борбу са .Немцима и повукао се у Пецку, где се прикључио Церском четничком одреду. У Пецкој се н алазила и партизанска интендантура. 3 батаљон је био на претстражи, на п олож ају: с. Гуњаци с. Кокорово. Око 6 часова, батаљон је ступио у борбу са 1 батал>оном 699 п. п., који се кретао од Беле Цркве ка Пецкој. У то време 3 батаљон 698 п. п. кретао се од Крупња ка Белој Цркви и избијао на Петрину стену (832), а немачке јединице из с. Осечине, с. Ставе и Ива (674), кретале се ка Пецкој. Церски четнички одред је био опкољен са три стране и једини правац слободан за извлачење био је према Прослопу ( 688 ). У таквој ситуацији командант Церског четничког одреда наредио је 1 батал.ону да на висовима северно од Пецке, на десној и левој обали р. Пецке, образује прихват 3 батал>она, који не може да се извуче из борбе, и да води борбу за добитак у времену до 12 часова, док се Церски четнички одред не извуче до Прослопа (688). Н а случај да јединице Церског четничког одреда буду разбијене прикупљање на Повљену (1476).

155 У 7 часова и 15 минута 1 батаљон је кренуо из Пецке на север, избио на један вис где се налазило гробље и ту посео полож ај за прихват 3 батаљона, и то: Соколовићска и 4 Колубарска партизанска чета на положају' Чопотањ, на десној обали р. Пецке, Прњаворска чета на левој обали р. Пецке, н а полож ају према с. Гуњаци, а митраљеска код гробља. Н а случај да чете буду разбијене, зборно место Повљен (1476). У исто време Церски четнички одред је формирао колону за повлачење ка Прослопу (688), са две чете 4 батаљона у претходници, а у главнини остатак 4 и цео 2 батаљон. 3 батаљон је отпочео извлачење из борбе. Прњаворска чета је прва ступила у борбу, а немачка артиљерија је почела да туче по њеном положају. Први делови 3 батаљона почели су да промичу кроз распоред 1 батал>она. Тада је отпочело и извлачење Прњаворске чете. Једна немачка коњичка колона, јачине око 100 коњаника, појавила се према десном крилу 1 батаљона, гонећи 3 батаљон. Јаком ватром 1 батал>она, уз губитке, немачка коњичка колона је враћена натраг. Тога момента немачка артиљерија, са правца с. Осечине, с. Ставе и Иве (634) почела је да туче по положају 1 батал>она. Убрзо, уследио је напад 1 батаљона 699 п. п. на леви и десни бок 1 батал>она Церског четничког одреда. Н а десном боку, где се н алазила Соколовићска и 4 Колубарска партизанска чета, командант 1 батаљона употребио је митраљеску чету, да би одбио Немце и олакшао одбрану евога батал>она. Подне. Врхунац борбе. Одједном густа магла са пл. Повљена обавила је положај 1 батаљона, испред кога се на 300 метара налазио стрељачки строј 1 батал>она 699 п. п. Борба је почела постепено да престаје, а 'Немци су збуњено застали. У то време командант 1 батал>она је наредио извлачење батаљона из борбе и повлачење ка Пецкој. Чело 1 батаљона у повлачењу ка вису Баре (983), прикупили су се, сем 4 Колубарске партизанске чете Вал,евског одреда, која је, док се водила борба, некуда побегла са полож аја на десној обали р. Пецке. Овога дана увече, Церски четнички одред се прикупио на Прослопу (688), избацивши 2 батаљон на претстражу, на полож ају: Крст (825) - Баре (983). Немачки слабији делови су заноћили у Пецкој, а остали на висовима око Пецке.

156 Услед настале ситуације, командант Церског четничког одреда је донео одлуку да напусти ове положаје, да се извуче из додира од непријатеља и са одредом крене ка Ваљеву, да бн појачао његову опсаду. Пецка је напуштена, јер је напад био обухватан и претвл а је опасност да Церски четнички одред буде уништен. Немци су напали Пецку зато што се у њој налазио немачки заробљенички логор са 400 заробљених немачких војника, које су Немци хтели да ослободе. Док је Церски четнички одред водио борбе с .Немцима у долини р. Јадра, партизани су преузели да чувају ове заробљенике и из Пецке их одвели за Ужице, где су се хвалили да су их они заробили. Међутим, ове Немце су заробили четнички одреди Церски и Јадарски у борбама око Ш апца и Лознице.

23 ОКТОГ.ЛР: 342 немачка пешадиска дивизија у своме надирању је дошла са предњим деловима у висину с. Осечине, на путу ЛозницаВаљево, и тиме напустила Мачву. Управу у Мачви преузела је фелдкомандатура бр. 816 у Ш апцу. У 20 часова, командант 342 немачке пешадиске дивизије је издао заповест за покрет ка Ваљеву, обзиром да је град већ дуже времена угрожен од четника и стешњен уским обручом. Тачан положај четника је био за Демце непознат, с тога је командант дивизије у заповести извршио распоред јединица за наступање како следи: — “Претходница: 1 батаљон 698 п. п., појачан са бацачима. Претходница се не сме употребити за бочну заштиту. Она креће 24 октобра, без икаквих возила, н а челу 698 п. п., до Биљега (322). Одавде скреће на југоисток. — Главнина: 698 п. п., 342 пионирски батаљон, 699 п. п. и 697 п. п. настављ ају марш према Ваљеву као и на дан 23 октобра. Возила и њихова заштита кретаће се само друмом. Трупе за осигурање, као и на дан 23 октобра, на висовима с обе стране друма и међувозарском колоном. — 342 артиљериски п ук: Сутра, 24 октобра, треба развити живу борбену делатност. Н а само Ваљево и н а предграђе до на 4 км. од периферије града не дејствовати артиљеријом. Сва остала места, а нарочито она поред друма, обасути узнемирава-

157 јућом артиљериском ватром, уколико се не укаж у одређени непријатељски циљеви. — Упутетво за борбу: — У ваљеву1 и пред градом не вршити никаква разарања. — Непријатељу се мора онемогућити да предео ван зоне од 4 км. око Ваљева користи као простор за смештај и снабдевање. Према томе спалити сва села у захвату наступања и борбе. — Становници ће бити поштеђени, уколико не узимају учешћа у борби, не сакривају оружје или не помажу непријатеља. — Операција мора бити извршена највећом брзином, тако да трупе не буду задржане локалним отпором или препрекама. — Нарочито обухвате вршити у свима ситуацијама.” 34)

24 ОКТОБАР: — 342 пешадиска дивизија се кретала по заповести од 23 октобра у правцу Ваљева. — Јадарски четнички одред: Када је 342 пешадиска дивизи ја прошла Јадарски четнички одред на путу Лозница - Вал>ево и продужила пут за Ваљево, командант је без везе са Церским четничким одредом и јединицама мајора Д ангића у Источној Босни, донео одлуку да напусти свој полож ај и повуче се са одредом правцем: пл. Борањ а - Мачков Камен, пређе друм Лозница - Ваљево између с. Узовноце и с. Г. Дудовица и дође у с. Попучке. Истога дана отпочео је покрет одреда и 30 октобра, ујутру, одред је стигао у с. Попучке. Око 10 часова командант Јадарског четничког одреда је примио извештај да Немди са извесним деловима држе леву обалу р. Колубаре, што је значило да де одред опкољен. У таквој ситуацији командант је наредио спрему за покрет и послао мештане на 3-5 км. од села са задатком осматрања непријател>а, п а н а случај да се непријатељ приближава селу, да одмах јаве. Д ан је био кишовит уз честе магле и командант је претпоставл>ао да ће успети у току ноћи да пређе р. Колубару. Око 18 часова је издао командирима наређење за прелаз реке, али два командира су му том приликом рекла: “Немци држе р. Колубару. Опкољени смо. Боље би било да се окренемо за 90 степени, обиђемо Вал>ево и преко пл. Јабланика кренемо ка Рав~ ној Гори. Иначе, прелазећи р. Колубару, бићемо уништени, што

158 би била лудост.” Командант је пресекао даљи разговор наређењ ем: “Ја ћу бити на челу одреда и кретати се куда наредих.” Око 19 часова, са једним мештанином и командантом на челу, одред је кренуо из села сеоским усеченим уским путем, заклоњеним трњем и високом живом оградом, дошао до р. Колубаре, и прешао је у току ноћи при чему није био осмотрен од стране непријатеља. Пред зору 1 новембра одред је стигао у с. Пауне. Командант је одмах био обавештен да се у селу налази пуковник Михаиловић, британски капетан Худсон и свештеник Јевтић. Командант је одред разместио по кућама и око 9 часова наишао је пуковник Михаиловић са капетаном Худеоном у кућу где се налазио командант одреда, који му је поднео извештај за цео рад у Подрињу. 25 ОКТОБАР: — 342 пешадиска дивизија делимично је разбила опсаду Ваљева, уш ла у град и спојила се са 704 посадном дивизијом. У времену наступања 342 пешадиске дивизије, делови 704 посадне дивизије из Вал>ева вршили су испаде у правцу истока да. би олакш али покрет 342 пешадиске дивизије, тако да су четничке јединице, које су се налазиле на фронту источно од Ваљева, добиле напад са фронта и са леђа и морале се повући. — Церски четнички одред: Одред је кренуо са Прослопа (688) широким фронтом у четири паралелне колоне у свакој по један батаљон, општим правцем: Прослоп (688) - с. Драгодо - с. Суводање - с. Тубравић - с. Сушице - с. Лесковица. У ноћи овога дана сви батаљони су стигли на простор: с. Сушице - с. Лесковица, што је и био маршевски циљ одреда. Штаб одреда се сместио у с. Лесковица. Те ноћи командант одреда наредио је команданту 1 батаљона да са једном десетином крене у правцу с. Л елића и ухвати везу са Ваљевским четничким одредима ради добијања података о непријатељу у и око Вал.ева. — Ваљевски и Мачвански партизански одреди, после проласка 342 пешадиске дивизије за Ваљево, ушли су у празан Крупањ. У диског ње у Мачви

једном немачком документу се каж е: “Марш 125 пешапука из Београда за Ваљево није донео никакво смиреовом простору. Па и акција 342 пешадиске дивизије у није довела до неког опкол>авања.” 35)

159 ОПСАДА ВАЉЕВА36) У Ваљеву се налазио немачки гарнизон са штабом 704 посадне дивизије (без 714 п. п.). Први Ваљевски четнички одред је вршио разне саботаже у околини Ваљева, рушио железничку пругу и мање објекте на линији Ваљево - Београд, стварао препреке Немцима при изласку :из Ваљева и снажним нападима онемогућавао те изласке из града. Ове акције четника примора.ле су Немце да утврде град, да своје штабове и касарне опашу бодљикавом жицом, а прозоре на тим зградама претворе у пушкарнице. У самом граду, на левој обали р. Колубаре, образовали су главну линију одбране и на њој изградили митраљеска гнезда, које су посели војницима. У лазе у град су затворили јаким стражама, које су контролисале улаз цивилних лица у град и излаз из њега. Кретање Немаца кроз град је било под оружјем. Пољопривредна школа је била немачка јака утврђена тачка за одбрану града. Почетком августа један конбиновани немачки одред кренуо је из Ваљева крчаником поред гробља за с. Белошевац. Ова немачка колона је имала у своме саставу тешке бацаче на каретама и одговарајућу бојну комору1. Колона се кретала у маршевском распореду са потребним обезбеђењем. Тога дана, по подне, на месту Бела Стена, 1 Вал.евски четнички одред је сачекао ову немачку колону на блиско отстојање и јаком ватром и изненадним нападом сјурио је у Ваљево уз тешке губитке, заробљавајући бацаче, бојну комору и многи други ратни материјал. Вест о овој успешној борби са Немцима брзо се пронела по целој ваљевској области. После два дана дошао је пуковник Михаиловић у с. Пауне, где се налазио 1 Ваљевски чегнички одред, извршио смотру одреда и похвалио га за успешно изведену акцију. После извршене смотре одреда, пуковник Михаиловић је позвао поручника Нешка 'Недића, Тому Обрадовића и Воју Поповића и између осталог им рекао: “ . .. .Напад и заузеће Ваљева препуштам вама.” Од тога дана почињу припреме за опсаду Вал>ева. П лан је био: — да се Ваљево опседне групним поседањем најглавнијих делова фронта и тачака; — да се пресеку све комуникације које воде у град, а тако исто и из града; и — да се изврши снажан напад у циљу заузећа ВаљеЕа.

160 За извршење овога плана одмах је формиран Ш таб опсаде Ваљева. Први командант опсаде је био поручник Воја Поповић, који је убрзо команду предао поручнику Нешку Недићу. Седиште ш таба је било у с. Пауне. Распоред 1 Ваљевског одреда је био на линији: од ж елезничке станице Дивци - преко р. Колубаре - с. Ш ушеоке - с. Белошевац - с. Петница - с. Дегурић - с. Попара - с. Седлари до друма Валвево - с. Поћута. У резерви је био четнички одред поручника Милуна Савића код школе и цркве у с. Пауне. Одред се примакао граду на 100-150 метара, посео одређене делове фронта и све улазе у град. Тако је опсада града почела око 10 еептембра ,и трајала свв до 25 октобра. Веза Ш таба опсаде Ваљева са отсеченим Ваљевом је била у рукама наредника водника Мил. Рашевића, а унеколико и у рукама нижег војног чиновника Милоша Радосављевића, доцнијег помоћника поручника ,Нешка Недића, док је у самом Ваљеву продужио д а спроводи организацију рез. поручкик Драгиш а Видић, учитељ из с. Рајковића. Прекинут је био сваки саобраћај са градом, као и саобраћ ај друмом и пругом Ваљево - Београд, који је био у рукама рез. поручника Томе Мишића. Поручник Мишић је тај саобраћ ај прекинуо са минама које је сам изумео. Он је узимао тикве и у њих стављао експлозив са детонатором. Т ај његов изум показао се практичан и донео је лепе резултате: пруга Ваљево - Београд била је прекинута, као и др.ум Ваљево - Београд. Опсада је била тако добро изведена да је Немцима било потпуно онемогућено коришћење комуникација и били су приморани да за цело време опсаде снабдевају трупе у ваљевском гарнизону ваздушним путем. Чим је Вал>ево опседнуто, отпочеле су свакодневне борбе са Немцима у циљу узнемиравања и изнуравања. За цело време опсаде Ваљева Немци су обично у утврђено време свакога дана после подне по два сата са Д абића Поља тукли четничке положаје према с. Паунама са две батерије (6 или 8 цеви) топова од 100 м/м, а ноћу су тукли сву ваљевску околину из свих расположивих оруђа. 12 септембра 1 Ваљевски четнички одред је извршио ноћни демонстративни напад на Немце у Пољопривредној школи и

161 српске жандарме у Унковићевој централи. Ж андарми су нападнути због тога што нису хтели прићи четницима. .Напад је почео око 24 часа, а завршио се 13 септембра око 1 час. Губитака није било. У то време опсаде Ваљева партизанских јединица уопште није било у околини. Њ ихов Вал>евски партизански одред налазио се на дуту Ваљево - Ужице, на Ластри, Баћевачки Вис (356) са задатком спал>ивања општинских архива и виш ка шненице да ова не би п ала Немцима у руке, као да је наш сељак није умео и није хтео сакрити. Тек крајем септембра дошли су на Вал>евски фронт Ваљевски партизански одред и 4 батал>он Посавеког партизанског одреда, а са њима и Рађевски четнички одред лод командом поручника Ратка Мартиновића, који је 3 септембра ушао у састав Ваљевског партизанског одреда. Тада је увучен у опсаду и четнички одред нижег војног чиновника Радосављевића. Партизани су посели северну страну Ваљева: од друма В аљево - с. Почуте - с. Златарић - с. Бело Пол>е - с. Рађево Село с. Грабовица - с. К ланица до друма Ваљево - Београд. Свој штаб сместили су у с. Беомужевићи. У штабу су били: др. Миша Пантић, Ж икица Јовановић, Миле Милатовић, Мајер, Борота, др. Ју л ка Пантић, a 1 октобра је дошао и Главни штаб за Србију са командантом Сретеном Ж ујовићем “Црним”. За везу са четничким штабом опсаде Ваљева послали су Воју Раф ајловића, економа из с. Рајковића и др. 'Драгољуба Јовановића. Тих дана пуковник Михаиловић је послао у околину Ваљева потпоручника Јакш у Ђелевића са задатком да ухвати везу са поручником Мартиновићем и да му преда последњу писмену опомену да се одвоји од партизана и крене на извршење добијеног задатка у Босну и стави се са људством и наоружањем под команду мајора Дангића. За овај задатак поручник Мартиновић је лично молио пуковника Михаиловића, што му је овај н одобрио. Потпоручник Ђелевић је добио и овлашћење да поручника Мартиновића, уколико овај одбије да изврши добијено наређење, лиши слободе и пошаље га на Равну Гору. У пролазу кроз штаб 1 Ваљевског четничког одреда, потпоручник Ђелевић је био замољен од поручника Н еш ка Недића да за оно време, док буде чекао прилику за саетанак са поручником Мартиновићем, потпомогне рад на организовању 2 Баљевског четничког одреда у с. Лелићу, који су почели да формирају наредник-водник Недић и општински деловођа To-

162 дор. Потпоручник Ђелевић је потпомогао организовање тога одреда, који се убрзо формирао у јачини од 120 бораца, чији је командант једно време био он. По завршеном формирању 2 Ваљевског четничког одреда, др. Пантић са једном групом партизана је дошао у с. Л елиће ради спаљивања општинских књ ига и архиве и од 2 Ваљевског четничког одреда у томе био спречен. Ситуација за Немце је била тешка и они су захтевали од своје више команде да им упути појачањ а како би могли издржати у борби са четницима и деблокирати Ваљево. У то време се налазио у Београду новопристигли 125 немачки пешадиски пук и 3 дивизион 220 оклопног артиљериског п ука из Солуна. Командант више команде за нарочиту употребу LXV, ђенерал Бадер, упутио је 16 септембра из Београда овај пук са артиљериским дивизионом, одељењем борних кола и 23 оклопним возом, преко Обреновца за Ваљево. Њ ихов је задатак био да обезбеде везу са отсеченом 704 посадном дивизијом и ојачају гарнизон Ваљево. 21 септембра овај је пук у своме надирању разбио партизанске јединице на друму ВаљевоБеоград и ушао у опседнуто Ваљево. 37) Доласком 125 пешадиског пука у Вал>ево почињу свакодневни испади из Ваљева у разним правцима да би се сломила спсада или бар олакш ао живот немачких јединица до доласка појачања из правца Ш апца. У правцу Ш апца су нарочито вршени испади да би се олакшао покрет 342 немачке дивизије, која је 24 септембра кренула из Ш апца у извршење плана команданта немачке казнене екепедиције, ђенерала пешадије Бемеа. Н а дан 9 окотобра један немачки одред из Ваљева се пробио до Мионице. Рибнички четнички одред сачекао је Немце код расадника на улазу у варошицу и напао их. З а време борбе мајор Мишић је послао из с. Планинице потпоручника Станоја Летицу са извесним бројем четника из села у помоћ Рибничком четничком одреду. У тој борби потпоручник Летица је тешко рањен митраљеским рафалом и извршио самоубиство да не би пао Немцима у руке. Убрзо затим Немци су се повукли. Код четника је било неколико мртвих и рањених, међу којима и потпоручник Летица, који је сахрањен у црквеној порти у Мионици. У првој половини октобра, пошто напади четника нису донели као крајњи резултат заузеће Ваљева, учињен је покушај да се у град уђе лукавством.

163 План се састојао у овоме: у Ваљеву се у више махова формирао Пећанчев Ваљевски четнички одред, који је најзад и створен, али врло слаб. Старешине 1 Ваљевског четничког одреда донеле су одлуку да обману Немце у граду, правећи се како са својим одредима долазе у Ваљево као појачање Пећанчевом Ваљевском четничком одреду. Када одреди прођу немачку линију, н а којој је било много митрал>еских гнезда, и једном уђу у по дана у град, имали су намеру да изврше снажан изненадан напад на немачке посаде у вароши. Четници су мислили да ће им ово бити могуће, пошто су имали тачан распоред немачких јединица. Ш то се пак тиче немачких једшшца, које су се налазиле у артиљериској касарни на ивици града, четниди су рачунали да их не дирају док се град не заузме, па да после с њима лако окончају. За оетварење овог плана 1 Ваљевски четнички одред је ојачан и бројао је око 2.800 бораца заједно са осталим ваљевским четничким одредима. П лан је био разрађен до ситница од поручника Неш ка Недића и Томе Обрадовића. За остварење тога плана било је потребно наћи неко лице, које ће убедити Немце о потреби ојачавањ а Пећанчевог Ваљевског четничког одреда. Одлука је п ала на Вожу Матића, гвожђарског трговца из Ваљева, Љотићевог “народног посланика” , који је од првих дана био у немачкој служби. Матић је за остварење овога плана био најпогоднија личност. Позван је. Једнога дана увече Бож а Матић са једним поручником дошао је на састанак у с. Белошевац. Поручници Недић и Обрадовић обавестили су командире чета на том делу фронта да пропусте Матића и да га спроведу у штаб одреда. Бож а Матић је дошао у пратњи једног поручника до четничке заседе у фијакеру. Командир чете их је сачекао и спровео пешице у кућу, где су их очекивали поручници: Нешко 'Недић, Тома Обрадовић, Воја Поповић и .Никола Калабић. Бож а Матић је мирно саслушао зашто је позван, као н план који треба да се изведе. Матић је одбио да учествује у извршењу овога плана, наводећи као разлог, како му је тога дана немачки командант у Ваљеву рекао: да је Москва пала, да се убрзо очекује свршетак рата у корист Немачке, да је свака борба против Немаца узалудна и да са тим треба да се помире и сви врате својим кућама.

164 Због Матићевог одбијања план је пропао. Матић и његов пратилац су враћени назад. 22 октобра Нехмци су покушали да разбију опсаду Ваљева, и тога дана у зору немачка артиљерија са Баричевца је почела да туче по четничким и партизанским положајима око Ваљева. После артиљериске припреме једна немачка колона је изаш ла из Вал>ева и кренула у напад на четнички полож ај: с. Клинци - Парлози - Виногради - с. Сарачи. Борба се развила и трајала цео даи, али немачка колона није имала успеха у нападу. Она је испред полож аја стала. Овога дана, по наређењу Врховног штаба паргизанских одреда Југославије, са ваљевског фронта изненада су нестали делови Ваљевског и 4 батаљона Посавског партизанског одреда и отишли да запоседну празан Крупањ, који су немачке јединице напустиле приликом њиховог покрета ка Ваљеву. Због тога су у' с. Рајковиће код Вал.ева дошли пуковник Михаиловић, мајори М итттић, Фрегл и Остојић и британски капетан Хадсон. Д ругога дана, 23 октобра, Немци су продужили напад уз садејство артиљерије, ојачавајући своју колону новим једшгацама. Овога дана борба је била најстраш ннја и најкрвавија. Тој борби су присуствовали пуковник Михаиловић са мајорима Мишићем, Фреглом и Остојићем и капетаном Хадсоном. Они су изразили дивљење храбрости ваљевских четника. У овој борби четници су имали тешке губитке, који су се доцније повећали умирањем тешких рањеника, јер одред није имао лекара и поред тога што се у Ваљеву налазио велики број лекара, који нису хтели или нису смели изаћи на терен. Трећега дана, 24 октобра, Ваљевски четнички одреди су прешли у противнапад и бацили ,Немце у Ваљево. Овај противнапад се одиграо на очи хиљаде вал.еваца, који су под немачком стражом копали аеродром на Д абића Пољу. У противнападу се нарочихо истакао 1 Ваљевски четнички одред, који је поред осталог заробио 10 бацача и 15 пушкомитраљеза. И поред овога успеха тешка ситуација на ваљевском фронту услед нестанка партизанских јединица није могла да се брзо отклони убацивањем нових четничких јединица у празан простор, који ће 25 октобра искористити 342 немачка дивизија, разбити делимично опсаду и ући у Вал.ево. З а време ових борби капетан Хадсон се лично уверио да борбу против Немаца воде искључиво четници пуковника Ми-

165 хаиловића, а луковник Михаиловић га није могао повести на место, где партизани воде борбе са Немцима, јер тог места није било. 25 октобра, 342 немачка дивизија је разбила делимично опсаду Вал>ева, а у сами мрак њени делови су уш ли у с. Пауне, где је било место штаба опсаде Ваљева, који се повукао у с. Рајковиће. Уласком 342 немачке давизије у Ваљево услови за заузеће тог града знатно су се погоршали, али борбе су се наставиле. Л о разбијањ у опсаде Ваљева, у с. Лелићу, 2 Ваљевски четнички одред је прихватио четнички одред нижег војног чиновника Радосављевића. Тада је у с. Лелићу дошао и поручник Ратко Мартиновић са деловима свог разбијеног одреда. Тако исто стигли су и делови разбијеног Ваљевског партизанског одреда. Ту је потпоручник Ђелевић дочекао поручника Мартиновића, који је грдио партизане и њихов кукавичлук, и показао му последњу опомену пуковника Михаиловића, рекавшн му отворено ш та га чека ако наређење не изврпш. Тада је поручник Мартиновић лично написао писмо пуковнику Михаиловићу, изјављ ујући д а је примио опомену, да ће сакупити људе и кренути одмах за Босну. Пошто је сакупио око 50 људи кренуо је ка Босни. По извршеном наређењу пуковника Михаиловића, потпоручник Ђелевић је предао дужност команданта 2 Ваљевског четничког одреда нареднику воднику ЈЈедићу, да би га овај убрзо предао поручнику Цветковићу, а потпоручник Ђелевић је преко с. Пауне кренуо н а Равну' Гору. Н а дан 28 октобра, командант 125 пешадиског пука је издао ново упутство за извршење смртних казни, следеће садржине: “Командант 125 пешадиског пука

Ш таб пука 28 октобар 1941

НАКНАДНА УПУСТВА ЗА И ЗВ Р Ш Е Њ Е СМРТНИХ КАЗНИ ИЗДАТА ОД СТРАНЕ ГЛАВНОКОМАНДУЈУЋЕГ У СРБ Ш И , КОЈИМА СЕ ЗА М ЕЊ У ЈЕ ПУКОВСКО Н А Р Е Ђ Е Њ Е ОД 36 ОКТОБРА 1941. а) Када год се појави потреба за стрељањем већег броја лица, ова се имају поделити на груде.

166 б) Лешеви се имају сахранити у ракама, које се морају унапред ископати и које морају бити довољно дубоке. Спаљивање лешева је забрањено. Украшавање гробова мора се по сваку цену спречити. ц) 'Да би се избегло непотребно преношење лешева, лица која ће се стрељати морају се натерати на саму ивицу раке. ГГри масовним стрељањима упутно је да се жртве нагерају да клекну, лицем окренуте ка раци. д) Стрељање већег броја изводити поступно у групама од пет до осам људи. Ноге оних који ће бити стрељани морају се претходно заједно повезати. е) Све хартије (документа) морају се одузети од оних који ће бити стрељани. Кратка објава о извршењу смртне казне мора се објавити са назначењем: 1) 2) 3) 4) 5)

Имена оних који ће бити стрел>ани, разлог стрељању, име официра који ће руководити стрељањем, место, време, и име надлежног старешине који је стрељање наредио.

ф ) При извршењу смртне казне потребно је безусловно придржавати се процедуре, и ово мора бити под командом једног официра. Д ва до четири стражара биће одређена за сваког осуђеног. Одговорни официр издаће наређење за отварање ватре. После плотуна ће лекар који присуствује стрељаљу издати потребна упутства одговорном официру: да са поједш ш метком из службеног револвера калибра 08 или 38 (не другог калибра) дотуче сваког од стрељаних. Лекар ће потврдити да је смрт наступила. г) Одећа (укљ учујући и обућу) и драгоцености које припадају стрељанима не смеју се нипошто ставити на расположење ради коришћења становништву. Оне морају бити предате месној команди Војне Коморе, од које тражити признаницу. Један официр мора бити присутан док затварање раке није потпуно завршено. Наређење Ј. Р. 125 од 10 јуна 1941, није више у важности и треба га поништити.” Церски четнички одред, 26 октобра, у с. Лесковици, при-

167 мио је извештај команданта 1 батаљона, који је 25 октобра послат у правцу с. Л елића ради хватања везе са Ваљевским четничким одредима и добијање података о непријател>у. По извеш тају команданта 1 батаљона ситуација код Ваљева је била следећа: — Главнина 342 немачке дивизије, 25 октобра, у 11 часова је почела да наступа према истоку, на почетку 4 км. заладно од Ваљева и истога дана уш ла је у Ваљево. Њ ен долазак је ојачао 704 немачку посадну дивизију и тиме отклонио сваку опасност по Вал>ево. Опсада је била делимично разбијена и Немци су успоставили комуникације Ваљево - Ш абац и Ваљебо - Београд. — Л елићска чета на претстражи, на полож ају (465) одакле је било врло добро осматрање града.

Марковац

— 1 и 2 Вал>евски четнички одред на полож ају: с. Белошевац - с. Пегнице - Марковац (465). — Делови Ваљевског партизанског одреда на просторији: с. Сандаљ - с. Јовање - с. Пакље. — Центар везе у с, Брежђе. Са овим центром телефоном је везана Равна Гора. Овога дана ујутру дојахао је у с. Лелиће командант Групе Ваљевских четничких одреда, рез. потпуковник Света Протић и са командантом 1 батаљона Церског четничког одреда капетаном Ковачевићем, одјахао у штаб Церског четничког одреда у с. Сушице. Ту је потпуковник Протић упознао команданта Церског четничког одреда капетана Рачића о тренутној ситуацији око Вал>ева и о издаји која је достигла свој врхунац приликом напада на Вал,ево. Подвукао је да се очекује сваког момента прекид односа и отворена борба, јер се циљ партизана прозрео. Н а састанку је решено: да Церски четнички одред остане у с. Сушице и с. Лесковици, да на Марковац (465) избаци једну чету, где се већ налази Лелићска чета. Н а тај начин Церски четнички одред ће затворити правац Ваљево - Ужице, као и све правце из Ваљева ка Равној Гори, али не ангаж ујући се у борби око Вал.ева, пошто је ситуација била нејасна доласком 342 немачке дивизије у Ваљево. Према договору на саетанку у с. Сушице, Церски четнички одред је слао на положај Марковац (465) на смену по једну чету, која је у заједници са Лелићском четом врш ила осматрање Ваљева и околине.

168 Овога дана један немачки одред је вршио извиђање у правцу Марковца (465), а немачка артиљерија је тукла висове јуж но од Ваљева. Неколико дана је настало затишје. Једнога дана неколико партизана на челу са Илијом Грбићем из Културно-просветне секције Ваљевског партизанског одреда дошло је у штаб Церског четничког одреда да тражи одобрење да њихова секција може приређивати претставе код јединица Церског четничког одреда. Командант је одобрио. Ц а првој претстави су доживели крах, тако да су, извиждани, морали да беже. Другога дана десио се случај који је у вези са првим. У једној кући у с. Сушице, где се налазио штаб 1 батал>она, пред сам мрак упала су у штаб два партизана, Момчило Смиљанић, бивљи југословенски поручник, и Д уш ан Јерковић, командант Ужичког партизанског одреда. Распитивали су се о распореду четничких јединица, док је на друму поред куће стајала колона једног дела Ужичког партизанског одреда. Затим су тражили да разговарају са командантом Церског четничког одреда. Доведени су код њега, али је састанак протекао без резултата. Четнички командант је прозрео њихову намеру и најурио их. Отишли су у правцу Ужица. Циљ партизана је био напад и уништење Церског четничког одреда. После овога заоштрени су односи и убрзо је уследио оружани сукоб. 30 октобра, једна немачка колона из Ваљева покуш ала је да са севера заобиђе Церски четнички одред и да га нападне с леђа. Колона је осмотрена и борба се развила на друму код с. Лелића. У овој борби .Немци нису имали успеха и враћени су назад у Ваљево. Сутрадан, 31 октобра, Церски четнички одред је водио тешку борбу са .Немцима према с. Почуча. 1 новембар. С времена н а време магла. Ваљево је било окружено четничким јединицама. Н а претстражи Марковац (465), осматрале су Соколовићска чета Церског четничког одреда и Лелићска чета Вал.евског четничког одреда. Ту је била и осматрачница команданта Церског четничког одреда. У 8 часова, командант Церског четничког одреда је добио извештај са осматрачнице Марковац (465) да се једна немачка колона, у јачини од једног батаљона, креће из Ваљева у правцу Марковца (465), вероватно у циљу насилног извиђања.

169 Н а прететражи ce отворила борба са немачком колоном, a немачка артиљерија из Ваљева је тукла претстражни положај. За то време са пл. Сувобора је наилазила све гуш ћа и гуш ћа магла, која је прикинула борбу. Са претстражног полож аја Марковац (465) послате су патроле у извиђање у правду Ваљева и на осматрачницу је дошао командант Церског четничког одреда. Одједном се са правца југо-западно чула пуш чана ватра. Партизани су отпочели напад у леђа Церског четничког одреда. Са Марковца (465) одмах су послате патроле у том правцу у извиђање. Овој моменат за четничке старепшне је био изненађујући, јер нису веровали да су се Немци неопажено провукли и отпсчели напад у леђа одреда. У том моменту дотрчала је једна сељанка из с. Лелића, послата од наших људи, да обавести команданта Церског четничког одреда да партизани нападају одред у леђа. М агла је постала гушћа, а ватра престала. Из магле су се појавила два четника, од којих је један био рањен. Они су изјавили да су из 1 Ваљевског четничког одреда, да су их партизани напали, да су побегли у шуму, да је један од њих рањен, да им се вођа патроле изгубио и не знају да ли је жив. Једно је било јасно: долазак партизанске групе у с. Сушице је био да извиде распоред и јачину Церског четничког одреда да би га напали с леђа. П лан је пропао. Церски четнички одред је поставио осигурање на све стране. 2 новембра ујутру, командант 1 батаљона је добио наређење од команданта Церског четничког одреда да на претстражи Марковац (465) остави Лелићску чету, чији ће задатак бити осматрање покрета Немаца из Ваљева као и да о сваком покрету најхитније извести штаб Церског четничког одреда у с. Лесковици, а да он са Соколовићском четом дође у штаб одреда у с. Лесковицу. Када је командант 1 батал>она са Соколовићском четом дошао у штаб одреда, командант одреда је саопштио командантима батаљона како је добио наређење са Равне Горе да одмах са одредом крене усиљеним маршем, правцем: с. Л есковицас. Таор - с. Сутзо Врело - с. Косјерић и да у току ноћи буде у Косјерићу, где ће добити даљ а наређења за рад од команданта Косјерићског четничког одреда капетана Николе Младеновића. Церски четнички одред је одмах истога дана кренуо у извршење добивеног задатка. 38)

170 Последњи напад на Ваљево предузео је 2 ноЕембра 1 Ваљевски четнички одред, када је дошао до Пољопривредне школе и Унковића централе, али без успеха, због јаке одбране града. Услед догађаја који се одиграо на Трешњици (653) 2 новембра, 1 Ваљевски четнички одред је повучен у с. Планиницу, а са тим је скинута и опсада града. По завршетку тачке 1 и 2, оперативног плана ђенерала Бемеа, распоред 342 немачке дивизије био је на дан 10 новембра следећи: — Ш таб дивизије са свима припадајућим деловима, 699 пешадиски пук и 342 артиљериски пук, — Ваљево; — 697 пешадиски пук, — Уб; — 698 пешадиски лук, — Лајковац. 39)

I ДЕО 1) Хенри Лефебвре: “Л е Марксизме” , Париз, 1958 2) Отмар Ш пан: “Главне теорије народне економије”, 1930, стр. 148. 3) Алданов: “Лењин”, стр. 70. 4) М аркс: “К апитал”, Том I, “Култура”, Београд, 1948, стр. 635. 5) “Синдикална обавештења” , год. I, 15 јули 1940, стр. 10. 6) Кацлеровић: “Обзнана”, Београд, 1952. 7) “Синдикална обавештења”, год. I, 15 јули 1940, стр. 14. 8) : :Пролетер”, XVI, бр. 1 и 2, 1940, стр. 3. 9) “Пролетер”, XV, бр. 3 и 4, 1939, стр. 7. 10) “Пролетер” , XVI, бр. 1 и 2, 1940, стр. 5. 11) Исто. 12) “Резолуција V Конференције К П Ј”, 1940, стр. 9. 13) “П олитика” од 23 јул а 1948. 14) Радослав Грујичић, помоћник ш ефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда: Подаци из заробљене комунистичке архиве код Тешићевог купатила у Београду. 15) “Комунист”, год. IV, бр. 3 и 4. 16) “Пролетер”, XV, бр. 7 и 8, 1939, стр. 4. 17) “Пролетер”, XVI, бр. 1 и 2, 1940, стр. 4. 18) “Пролетер”, XV, бр. 9 - 11, 1939, стр. 4. 19) “Синдикална обавештења”, год. I, 15 ју л а 1940, стр. 6. 20) “Класна Борба”, бр. 10 и 11 за 1928 и 29. 21) Радослав Грујичић, помоћник ш ефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда: Подаци из заробљене комунистичке архиве код Тешићевог купатила у Београду. 22) Милован Ђилас је исто рекао у своме говору одржаном у Јајцу, 7 новембра 1943, на “Прослави 26-годишњице Октобарске револуције.”

172 23) Родољуб Чолаковић: “Почетак оружане борбе хгротив окупатора у Југославији и Д раж а Михаиловић.” 24) “Политика” од 22 ју л а 1948, Титов говор. 25) “Пролетер”, X V III, бр. 3 и 4, 1942, стр. 5. — Тито: “Борба за ослобођење Југославије 1941 - 1944”, “К ултура”, Београд, 1944, сгр. 43. 26) “Пролетер”, XV III, децембар 1942, стр. 5. 27) Радослав Грујичић, помоћник ш ефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда: Подаци. 28) “Пролетер”, XVI, бр. 7 и 8, 1940, стр. 9. 29) Александар Ранковић: “Организационо питање Комунистичке паритје Југославије у народно-ослободилачкој борби.” 30) “Политика” од 23 ју л а 1948, Ранковићев говор. 31) Радослав Грујичић, помоћник ш ефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда. Подаци. 32) Александар Ранковић: “Организационо питање Комунистичке пархије Југославије у народно-ослободилачкој борби.” 33) Моша П ијаде: “Изабрани говори и чланпи 1948 - 1949”, “Култура”, Београд, 1950, стр. 16. 34) “Титово Ужице у борби за слободу — Споменица посвећена десетогодишњици ослобођења Титовог Ужица”, Титово Ужице, 1951, стр. 20. 35) Моша П ијаде: “Изабрани говори и чланци 1948 - 1949”, ‘'Култура”, Београд, 1950, стр. 149 - 150. II ДЕО 1) Д. В. Љ отић: “Из мога живота”, Минхен, 1952, стр. 70-71. 2) Исто, стр. 72. 3) Исто. 4) Д. В. ЈБотић: “Зашто смо повели борбу”, брошура, штампарија А. Трајков, Смедерево, м аја 1926. 5) Д. В. Љ отић: “Из мога живота”, Минхен, 1952, стр. 115. 6) Исто. 7) Исто. 8) Бељко Раш овић: “Огледи о ехватањима Димигрија ЈБотић а ”, “Н аш а Реч”, Париз, 1953, стр. 11, напомена под 13. 9) “Н аш а Борба”, год. I, бр. 4, стр. 3, 28 септембар 1941. 10) “Билтен”, бр. 46, 21 мај 1940.

173 11) Исто. 12) Исто.

13) “Билтен”, бр. 42, 2 алрил 1940. 14) Д. В. Љ отић: “Позадина рата и њен господар”, Београд, 1944, стр. 39. 15) Исто, стр. 19. 16) Д. В. Љ отић: “ Отворено писмо Кнезу Намеснику” , “Н аш а Борба”, год. I, бр. 1, стр. 3 и 4, 7 септембар 1941; бр. 2, стр. 3; 14 септембар 1941; бр. 6, стр. 3 и 4, 12 октобар 1941. 17) “Н аш а Борба”, год. I, бр. 3, стр. 4 и 5, 21 септембар 1941. 18) Архив ђенералштабног бригадног ђенерала Миодрага М. Дамјановића, бившег ш ефа кабинета ђенерала Недића. 19) Велзко Раш евић: “Огледи о схватањима Димитрија Љотић а ”, “Н аш а Реч”, Париз, 1953, стр. 26. 20) Оригинал наређења налази се у архиви потпуковника Рудолфа Перхинека. III ДЕО 1) “Извеш тај штаба 60 немачке пешадиске дивизије од 17 м аја 1941 год.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 год.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 194, стр. 333. 2) Брана Филиповић, судија: “Српске земље у пламену — Д ва заборављена датума”, “Слобода”, бр. 357, 20 септембар 1960, стр. 2. 3) “Хитлерова директива бр. 31 од 9 јун а 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.” Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 105, стр. 337. 4) Едвард Мид Е р л : “Лењин, Троцки, Стаљин: Совјетска схватања рата”, “Творци модерне стратегије”, Београд, 1952, стр. 350. 5) Потпуковник Војислав Пантелић: Подаци. 6) “Извеш тај немачког поручника Џ ака од 9 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југослвенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1941, Том I, докуменат бр. 151, стр. 414-415. 7) Брана Филиповић, судија: “Српске земље у пламену — Два заборављена датума”, “Слобода”, бр. 356, 10 септембар 1960, стр. 2.

174 8) Потпуковник Војислав Пантелић: Подаци. 9) Рез. поручник, судија Брана Филиповић: Подаци. 10) “Поверљиво П. Б. 274 ЧЕТНИЦИ, преглед четничке активности у Југославији, април 1941 - јули 1944 г., Г - 2 (П. Б.), Главни Ш таб Савезничких Снага, сепхембар 1944”, стр. 8, напомена под 2. 11) Исто. IV ДЕО 1) Коњички капетан Миливоје Ковачевић: Подаци. — ,Наредник-ђак Д уш ан Трбојевић: Подаци. 2) Рез. поручник, судија Брана Филиповић: Подаци. 3) Коњички капетан Миливоје Ковачевић: Подаци. 4) Рез. поручник, судија Брана Филиповић: Подаци. — Бор. М. К арапанџић: “Грађански рат у Србији 19411945”, Кливланд, Охајо, Сједињене Државе Америке, 1958, стр. 78 каж е: “Потпуковник Мисита спровео је одмах насилну мобилизацију народа у Рађевини и са свим тим народом, партизанским одредима и четницима напао рудник антимона и Крупањ. .Немци су у неколико махова авиовима бомбардовали цео тај простор порушили скоро цео Крупан. и митраљирали недужни народ. Оно мало Немаца, што је било као посада, побегло је ка Ваљеву, потпуковник Мисита продужио је д а “ослобођава” Бањ у Ковиљачу и Лозницу, где је и погинуо 31 августа 1941.........” Напад за заузеће Крупња завршио се 3 септембра, Бањ а Ковиљача заузета је 6 септембра, а потпуковник Мисита погинуо је 31 августа 1941. По Карапанџићу, мртав потпуковвик Мисита је водио напад на Крупањ и Бању Ковиљачу. 5) Мома Марковић: “Борба Србије 1941 - 1945”, Београд, 1952, стр. 61.

6) Исто. 115 7) 8) 9) 10) 11)

— Д рагојло Д удић: “Дневник 1941”, Београд, 1951, стр. - 124. Пуковник Бранислав Пантић: Подади. Тихомир Топаловић: Подаци. Капетан Звонимир Вучковић: Подади. Поручник Сава Малбашић: Подаци. Капетан Прокопије Гачић: Подаци.

175 12) Капетан Звонимир Вучковић: Подаци. 13) Исто. 14) Прота Радиш а П урић: Подаци. 15) Д раган Сотировић: “Одломци из борбе у Ш умадији — Милановачки друм октобра 1941 г.”, “Равногорски Народни Покрет — Прилози идеолошко - историског развитка P. Н. П.”, Париз, 1948, стр. 59-69. 16) Капетан Звонимир Вучковић: Подаци. 17) Потпоручник Петар Јелисавчић: Подаци. 18) Мајор Александар Милошевић: Подаци. 19) Божидар Костић: “Из ратних немачких архива”, “Слобода”, Чикаго, Ил., 20 март 1958, стр. 1 и 2. 20) Исто. 21) Радослав Грујичић, помоћник шефа IV антикомунистичког отсека Специјалне полиције Управе Града Београда: Подаци, 22) Павле Јакш ић: “О Првој непријатељској офанзиви”, Војно-историски гласник, Београд, 1952, II, стр. 3-32. 23) Радоје Кнежевић: “Југословенска влада и Д раж а Михаиловић — Прва герила у Европи”, “Порука”, Лондон, бр. 8, 1 новембар 1952, стр. 6, напомена под 4. 24) “Извод из саслушања генерала Бемеа у Нирнбергу 1947 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату' југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 297, стр. 683. 25) Исто, стр. 686. 26) Исто, стр. 689. 27) “Наредба генерала Бемеа ник докумената и података о гословенеких народа — Борбе Том I, докуменат бр. 173, стр.

од 23 септембра 1941 г.”, “Зборнародно-ослободилачком рату јуу Србији 1941 г.”, Београд, 1949, 459 и 460.

28) потпуковник Андрија Јевремовић: Подаци. — Радослав Грујичић: Подаци. 29) Потпуковник Андрија Јевремовић: Подаци. — Капетан Милорад Митић: Подаци. 30) З а разраду овог поглавља служио сам се: — Подацима од капетана Драгољуба Луковића, — Подацима од капетана Звонимира Вучковића,

176 — Подацима од капетана Драгомира Топаловића “Гаге”, — Поцацима од капетана Селимира Поповића, — Подацима од поручника Л азара Аврамовића, — Подацима од потпоручника Николе Петковића, — Драг. М. Лазовић: “Хиљаду деветсто четрдесет прва”, “Слобода”, Чикаго, Ил., 10 децембар 1958. 31) За разраду овог поглавља служио сам се: — Подацима од капетана Драгољуба Луковића, — Подацима од капетана Драгомира Топаловића “Гаге”, — Подацима од потпоручника Д иколе Петковића, — П авле Јакш ић: “О Првој непријатељској ■Офанзиви”, “Војно-историски гласник” , Београд, 1952, II, I, стр. 3-36. — “Прилог дневнику штаба X V III немачког армиског корпуса од 19 септембра до 6 децембра 1941”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 279, стр. 629-635. —• “Извештај штаба 717 пешадиске дивизије о борбама дивизије од 15 м аја од 31 децембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 293, стр. 655-671. 32) За разраду овог поглавља служио сам се: — Подацима од потпуковника Војислава Пантелића, — Подацима од капетана Миливоја Ковачевића, — Подацима од капетана Милована Братића, — Подацима од наредника-ђака Д уш ана Трбојевића, — “.Наређење команде немачких трупа “LXV” од 18 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у' Србији 3941 г.”, Том I, докуменат бр. 163, стр. 439. — “Заповест генерала Бемеа од 21 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.“, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 168, стр. 450-452. — “Извештај штаба 342 немачке п. дивизије од 24 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1911 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 171, стр. 456 и 457.

177 — “Наређење немачког Војног заповедника у Србији од 25 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 174, стр. 461 и 462. — “Извештај штаба 342 п. дивизије од 25 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југоеловенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 175, стр. 463 и 464. — “Извештај штаба 342 п. дивизије од 26 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа -— Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 176, стр. 465. — “Извеш тај штаба 342 п. дивизије од 30 септембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату' југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 182, стр. 472 и 473. — “Извештај немачког Војног заповедника у Србији од 3 октобра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 186, стр, 477. — “Наређење немачког Војног заповедника у Србији од 32 октобра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 210, стр. 523 и 524. — “Заповест штаба 342 п. дивизије од 13 октобра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-оослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 214, стр. 530 и 531. — “Заповест штаба 342 п. дивизије од 13 октобра 1941 г.”, — Дивизиска заповест за 14 и 15 октобар 1941 г., “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 215, стр. 532. — “Даређење генерала Бемеа од 14 октобра 1941 год”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 218, стр. 535 и 536. — “Извеш тај штаба 342 н. дивизијеод 15 октобра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком

178 рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 219, стр. 537 и 538. — “Извеш тај немачког Војног заповедника у Србији од 22 октобра 1941 г.” , “Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 229, стр. 557. — “Извештај немачког Војног заповедника у Србији од 22 октобра 1941 — Заповеднику оружане силе на Југсшстоку”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком раТУ југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 230, стр. 558 и 559. — “Извештај немачког Војног заповедника у Србији од 26 октобра 1941 г. — Заповеднику оружане силе на Југоистоку”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 235, стр. 567. — “И взеш тај генерала Бемеа од 10 новембра 1941 год. — Заповеднику оружане силе на Југоистоку”, Зборник докумената и података о народно - ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 251, стр. 591 и 592. —- “Извештај штаба 342 п. дивизије од 11 новембра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 256, стр. 397. 33) “Наређење немачког Војног заповедника у Србији од 23 септембра 1941 г. — 342 дивизији” , “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југоеловенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 170, стр. 454. 34) “Заповест команданта 342 п. дивизије од 23 октобра 1941 г.”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, T om I, докуменат бр. 231, стр. 560 и 561. 35) Мома Марковић: “Борба Србије 1941-1945”, Београд, 1952, стр. 166. 36) За разраду овог поглавља служио сам се: — Подацима од поручника Томе Обрадовића, — Подацима од поручника Л азара Аврамовића,

179 —• Подацима од потпоручника Јакш е Ђелевића. 37) “Заповест команде немачких трупа “LXV” од 15 новембра 1941 г. — 125 појачаном пешадиском пуку”, “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I, докуменат бр. 156, стр. 425. 38) Капетан Миливоје Ковачевић: Подаци. — Наредник-ђак Душ ан Трбојевић: Подаци. 39) “Извеш тај штаба 342 п. дивизије од 11 новембра 1941 год. — Опуномоћеном командујућем генералу у Србији” , “Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа — Борбе у Србији 1941 г.”, Београд, 1949, Том I. докуменат бр. 256, стр. 597.