Transportni Uredjaji Dizalice i Prenosilice

()V"[O()OVIQ/

o

Mtoderl

/V2

'-'f

Brof. SAVA M. DEOIJEiR,. dtilp'l. 'iln1Z.

TRANSPORTNI UREDNI ,,;,.

(DIZALICE I PRENOSILICE) "

ZA TEHNICKE SKOLE VI IZDANJE

IP »SVJETLOST« - OOUR ZA VOD ZA UDZBENIKE SA RAJ E V 0, ! 976.

R e c en z e 1111 i: S'DAIN,ISLAV BAC, dio;Yl. inlZ., profesor MILAN VESOVIC, dipl. inz., profesor DRAGUTIN POPOVIC, dipl. im., profesor

PIUIDGOVOR

RjeSet1Jjem R€!pu,bll1C:kOlg lS,elkre1arija'ta za O'I;rebU.jav:a 'U lITl;' Pol o..OCll tn t:!.S ro III

s.... .... ro

ft

1»'1t:~

'Oro

$l)

ro

RtWni

~.~

ru '1 ~ 'd ~ ~

~m '0 'Oo~

;;; 2' ::s

pogon

~

~

~

Motorni pog'en

"g

...... ::l

~.~ ..... ro

~

..... §' ..... ~

;:>;'§.

S'(I)I-j

;'tn'O

","W~

~

~ '-'

I»

c:n0

po 0I»

~

0 0-

,.".

--.

I» 2.

.

~rO

;x.

::t.;:>;,CJ)CJ)

::11» (I) Sl>

;:;.;:;. - . tile p" S fI)

I»tn;:>;'

Pol

tn

~ ...... 0

.....(1) "J (Ii

gde su:

/

'

QI+ Fl ' C,. VI'lS =6 It..

.

"

.

. {t3) ,v

F1

= ~ tga. -

sila pri'tiska na horizontalni dec uzengije;

c -

rastojanje napadne linije sUe F. od neutralne ose horizontalnog dela; W - otporni moment poprecnog preseka; za elipticni presek je a2 • b W=~, gde su a i b vec~ i manja poluosa elipse;

A -

povrsina popreenog preseka horizontalnog dela; za elipsu je A=n:· a' b.

Zglobna uzengija je sastavljena od delova koji su na krajevima vezani zglobovima; ovim se eliminisu momenti savijanja u kosim stranicama uzengije. Rose (bocne) strane zglohne uzengije napregnute su na istezanje sHom F, a horizontalnastrana pritiskujucom sHom F, , momentom ove sHe i momentomna savijanje od tezine tm-eta. Zbirni napon u preseku horizontalnog dela dobija se po obrascu 13, u kome moment savijanja ima oblik

Polozaj tezista preseka ()d krajnjeg vlakna: _ hi bi'fi- 2 hi 1311 + 2·4 545 em e1 - 3 b1 ,bt 3 11 4' ,

+

c. = h - c1 = 13-5,45= 7,55 em, Moment inercije preseka: J _ bi +4. b I • bs + b~ . h:1 = 11'+4.11.4+4' .13 3 = 1270em', 1 36 (b l bz) I 36 (11 4),

+

Odabrati i proveriti preseke usvojene kuke koja radi na mehanizmu za dizanje srednjeg rezima rada, nosivosti Q = 10 Mp, nOO IkN), Prema nosivosti od 10 Mp, bira se iz tablice 2 kuka odreCienih dimenzija, i to za motorni pogon ~M 10.000 DIN 687. Zavojnica na vratu kuke je M 64, sa precnikom jezgra do = 55,666 mm. Povrsina preseka jezgra zavojnice je: _ d~ . 1t 55,666· 1t ~ A1 4 4 24,34 em , Napon u vlaknima preseka u jezgru z8vojnice je: Q 10000 z kp a, = A = 2434 =.411 kp/e~ [a.,dotl = (300-600) ems'

<

1

'

Visina navrtke je: , 4Qt 4·10000,0,6 _ 6 H =n:.(d' _ dg) (Pdozl- 3,14 (6,4'-5,5666 1)300- 2,5 em. Radi osiguranja od odvrtanja usvaja se visina navrtke H = 50 mm. Presek I-II je priblizno trapeznog oblika. Povrsina trapezA je:

_bl+b. h1_11+4.13-975 E A1---2-' 2 - , em.

+

Otporni momenti preseka: J1 1270 234 I. Wl=e;= 5,45 = em , J 1270 v..', = -1-= -7 5 = e ,5

188,5cml.

l

Poluprecnik krivine neutralne ose: a 12 Pi ="2+ e1 =2+ 5 ,45= 11,45 em, Moment savijanja u krivom delu kuke je: Msl =

Primer I: proracun kuke sa jednim krakom

+

Q(i+ e1 ) = Q. R1 ,= 10000· I 1,45 =

114500 kpl"ln,

Naponi u krajnjim vlaknima preseka I-II: Mbl = 10000 + 114500 102+490= 592 kp/cm 2 < Icr;, dod; cr, 1 - A + WI 97,5 234

, _ Q

Q MbJ 10000 114500 102-608=-506kp/em 2 < la., dotl, a;n=A-W, = 97,5 - 188,5 Dozvoljeni normalni napon z~ kuke od C 13.30 je, prema tablici 1, l za srednji rezim rada [ai, dozl= 700 kp/em , (daN/om!). Provera preseka III-IV. Povrilina preseka: , bl b"1 _ 8,7 2 5,0 . 11 .4 = 78 , 1 em', t"!.! ='-2--' 1J-

+

+

Po!ozaj tezista preseka: e' _ hI bi 2 b, _ 11,48;7 2·5 4,64 em, 1- 3 bs+b, - 3 8,7+5 e''2 =h.• -e'I=· 11,4-4.64 =6,76 em.

+

+

Moment inercije preseka: s J _ b~+4.b•. b,+b~.h3 8,7 +4.8,7.5+5' . 11.4 3 =826 em'· s36 (b. h,) 2 36 (8,7 5) Otporni momenti preseka: J 826 a Wa =-4=-64 = 178 em , e 1 4, J 826 I W,=-4=6 76= 122em . e2 '

+

+

39

38

Poluprecnik krivine neutralne ose:

RI=~+e; =

Da hi se zastitilo od hapanja po ivici otvora, uze se pootavlja u specijalnu kariku profilisanog preseka (s1. 38). Dimenzije karike prema s1. 38 date su u tablici 4.

;2 +4,64=6+4,64= 10,64 em.

Moment savijanja preseka III-IV: Ms2

Q =2"' tg

D

Naponi u krajnjim vlaknima: Q . tg . 45° M bz 10000 . 1 53200

,

2.A,

ail

+Ws

r len

10000 GIl· R2 =-2- ·1·10,64 = 53200 kpcm.

2.78,1

+178 =64+298= 362 kp/cm

",T

2

r-



B roj

ro :>

*

~ ~)~ ;N ~ tn

6; 2 +1 6; 'N &:

{/J

S ro

"

..;g

-2

.~

.....

0.

I

A

DIN 655

I Ctl'~ro

j

fO

0 +1,

2,80 3,24 3,72 4,24 4,78 5,36 5,97 6,62

4450 5650 7000 8450 10050 11800 13650 15700 17850 22600 27900 33750 402'00

5000 6350 7850 9500 11300 13250 15350 17650 20100 25400 31400 38000 45200

Racunska sila pri kidanj'll uzeta u kp pri jacini na kidanje jedne zke (kpimm2) 130

38300 44400 51000 58050 65500 73450 81800 90650

I

I I 160

180

47150 54650 62750 17400 80600 90400 00700 111600

53050 61500 70600 80~~p, 90700 101700 113300 125550

16 83,7 0,84 10900 13400 15050 0,6 19 0,7 113,9 1,14 14800 18200 20500 20 0,75 13(\,8 1,31 17000 20950 23550 0,8 '148,8 1,49 19350 23800 26800 21 0,85 168,0 1,68 21850 26900 30250 23 0,95 209,8 2,10 27250 33550 37750 25 1,0 232,5 2,32 30250 37200 41850 27 281,3 2,81 36550 45000 50650 30 1 ,1 32 \ 1,2 334,8 3,35 43500 53550 00250 35 1,3 392,9 3,93 51050 62850 70700 37 1,4 455,7 4,56 59200 72900 82000 40 1,5 523,1 5,24 68000 83700 94150 43 1,6 595,1 5,95 77350 95200 107100 45 1,7 671,9 6,72 87350 107500 120850 48 752,2 7,52 97800 120350 135400 1,8 51 1,9 839,2 8,39 109100 134300 151050 54 2,0 929,91 9,30f20900 148800 167400 58 2,2 11125,1 11,25 146250 180000 ~o

I

I

0> N

Tablica 10,

Celicna uiad DIN 656

---I~'~

B ro j

Precnik zice mm

]1

Tip uzeta

1

~

;.

;:l~ rob

]

2

.~ r})

+' (/)

Seale -

I

Machart

I

6 X 19

=114 zica +

S?ale -

Machan

1 jezgro

=152

2ll',

;.

I

I

;:l

,1>',

I

I

~

Tip uzeta

= 222

'- .....

165-190

..,'\:I

~

(!)

III

14 20 25 35

56-- 67 67- 80 80- 95 95--110 110-130 130-145 145--165

?~

PJ;;J 'g

e () ...... ()

~

re DIN 1850 u glavclnama ad sivog !iva i celika

CL i

"

o(!) s::..... 0 rn

;:l'~

I Sivi Iiv

0;>;"< .... '"1 () 0

(1)

til (!)

til ....

S .:::8' '0

>8' ;>;" 0

..... roO 5: ....... o (!) < ;:3 Il> .....

&1 0' Il> .::: '0

(!)

< (!) .........

'-'.

0-

g

N;>;" II> 0

tl

o

Il>

p;

I ()

~

'-'.

N .rrt ..

"2

I

.

d,

~~

0.

(1)

s::

100 125 160 200 250 280 115 -Ill 315 (355) 119 -141 400 (450) 24 -17 500 27 -22 (560) 30 -24 630 34 -27 710 38 -3\1 800 43 -34 900 48 -38 1000 54 -43 1120 58 -48 1250 58 -54 1400 1600 1 8 - 51 9,5- 8 12 - 9

I.

lzvod., lzvod. I II Hi 11

,~'2

I

Glavcina Najve.ci Preenik precllIk ru~e d, d, H, za cahu-

;:3 ......

O'Q

(1)

9

- I

5 6,5 8 10 13

63

a; E '.

5. E

J:l

D,

,~:2

_____ 1'

I

I J:l

I 1

(!)

~ '0~

S PJ

'0

'1.

(!) (")<

.....

;:3

a:

>=

'"1 ...... ......

1} .....

..,

g:. ~

~

'".....os:: '1

1"

'"

o --.. ......

....

til

(!)

•

a)

Koeficijent krutosti celicnih uzadi dobija se eksperimentalnlm putem, i on je priblizno:

gde su: d Dk

-

precnik uzeta u em; precnik kotura u em.

Jl

m

Celakupan otpor pri okretanju kotura je: Fw=Fwl+Fw2=F"l

(2!-'.~

sin

;+;).

D.

m

().

!it=m I

Stepen korisnosti kotura je:

+

_ F u~ _ Fll I - Fw -_ 1 - Fw- -1 (2 ' ! -do . 0:; t::) (25) - ,-SIn.. Fu 1 Fu 1 Fll 1 Dk 2 Stepen korisnog dejstva kotura za uze, u zavisnosti od lezista glavcine na osovinici, jest 110 = 0,94 + 0,98. Stepen korisnog dejstva za lancanike je 0,94 +0,96. 1j)-~

1l

fT7

15. KOTURACE Koturace se uvcde u mehanizme za dizanje da bi se umanjila sila zatezanja uzeta, kao i moment tereta na dcbosu. Uvodenjem koturace u mehanizam za dizanje dablja se manji prenosni odnos izmedu motora i dobosa, a time 1 ekonomicnija konstrukeija. Kcturace predstavljaju sistem koturova preko kojih je prebacen::> vucno uze. One mogu da sluie za smanjenje vucne sile mehanizma za dizanje iliza povecanje brzine dizanja. U dizalicnih masina uglavnom se primenjuju koturace za smanjenje vucne sileo Na s1. 64a data je shema proste koturace; ako se zanemare otpori na koturu, vidi se da se teret ravncmerno rasporeduje na sve krake uzeta u delovima Q/m, gde je m broj krakova uzeta. Ako se uzmu u obzir otpori koji se javljaju pri okretanju kotura, obuhvaceni stepenom korisnosti koturace TJk , to je pri dizanju tereta Q najvece zatezanje kraka uzeta

1

--t--t I

I

I/+,\R

-t.+--r \ .

'I

,/

b)

Fll=~' m '1)k Ako se teret dize na visinu h, to je put sile m' h. Odnos brzine kretanja tereta v prema brzini kretanja kraka uzeta Vu sa silom Fu jest: v 1 -=-. Vu

m

Kao sto se vidi na sl. 64a, u proste koturace jedan kraj uzeta cvrsto je vezan za oslonac, dok se drugi kraj, posto je nekoliko puta prebacen preko koturova, namotava na dobos A. 78

S1. 64

79

Za dizalice se, osim prostih koturaca, uglavnom upotrebljavaju dvojne koturace (s1. 64b), u kojih se oba kraja uzeta namotavaju na dobos. Kotur a se naziva kotur za izravnanje ·i sluzi samo da izravna eventualne nejednakosti u duZinama oba kraka uieta. Dvojna koturaca predstavlja, u stvari, dye paralelno postavljene proste koturace ciji je broj krakova uzeta m/2 ako je uze obeseno 0 m krakova. Sila u svakom kraku koji nailazi na dobos jest:

Q Fu =_2_ = ___g __ m m ''7)k

1z uslova ravnCilteze donje ose koturova dobija se:

Q=Fum+Fum-l+Fum_2+ = Fum (l + 1)0 + 1)~

Kako clanovi u zagradi predstavljaju geometrijsku progresiju sa kolicnikom q;-- '110, ciji je prvi clan al = 1, a poslednji am = '11;:,-1 , to je zbir dat izrazom: q am - at Yj, • 1 - 71: q- 1 710 1 - 1)0 .

=

1z gornjeg obrasca konacno se dobija velicina sile u. m-tom kraku uzeta:

-2 . Yjk

F um Brzina tereta je: v=V U ·=2

m

Vu

m

'i

7)k

Imajuci u vidu obn•.zac (25) i pri~njujuCi oznake sa s1. 65, moze se napisati: F u1'1-1 = Fum' 'I)

F

u m-2

=F

u m-l

'1)

1 -1)0

=

(26~

Q -1--; 1)0

Stepen korisnosti koturace je:

.

'i =1 ./

+F us +F u1 = 71::,-1).

+ 7J~-2 +

um

'1)~

1 -1);;'

Q ·v = F u m - v"

m·

um

=

m (1 -1)0 )' .

(27)

gde je m broj krakova uzeta. Obrazac (27) vazi za slucaj kada krak uzeta u kome dejstvuje sila F umsilazi sa pokretnog kotura koturace. Ako u sistemu postoji jos jedan nepokretni kotur koji sluzi samo za promenu pravca uzeta, sila u kraku uzeta koji silazi sa njega jest:

F u2 = F u3 . 1)0 = Fum' Yjom-2 F u1 = F I • 1)0 = Fum '1)om-l •

Fum _Fum -

7)0

-

Q_l_~ 1}0

I

(26a)

1}~

11

Stepen korisnosti takvog sistema je

r\~ ,\_~ , I t8

_ Q _(11):)''1 0 1)k- m·Fu~ m(1 1)0)

(27a)

Ako se u obrazac 27 stavi m = 2, dobija se stepen korisnosti pokretnog kotura: 'Yl 'j

k

-

1

2

-'7)0

2(1-1)0)

_ _-;,--'-_

> 7)0'

Odavde se vidi da je stepen korisnosti pokretnog kotura veci od stepena korisnosti nepokretnog kotura, a to se objasnjava time sto je sila u kracima uzeta nepokretnog kotura ravna velicini Q, dok je u kracima pokretnog kotura raVlna

~.

Pri spustanju tereta sUe u uzadima Fum i Fum odreduju se po obrascima (26) i (26a) ako u njih umesto '110 stavimo velicinu _1_ 1)0

S1. 65

80

Na s1. 64 prikazana je sbema dvojne koturace sa 4 kraka; primenJuJe se za dizanje tereta do 25-30 Mp. Prenosni odnos ove koturace je i = 2; duzina namotanog uzeta na svakoj strani dobosa je 1 = 2 h 6 -

Transportni uredaji

81

(gde je h - VlSma dizanja). Brzina uieta je Vu = 2 v (gde je v brzina tereta); stepen korimosti koturace je TJ k = 0,94. S1. 66 prikazuje qvojnu koturacu sa 6 krakova, koja se rede upotrebljava zbog zakosenja. Prenosni odnos ove koturace je i = 3, duZina namotanog uieta na svakoj strani dobosa je l = 3 h, brzina meta v u = 3 v, a stepen korisnosti TJk =0,92.

I

.JL)-

...... ,...., ~ ..-.

a--

I

~

.... 1

...... ""'"

..... ,'""' /.'r::I\:.~

I ;Q

r

.,

~

e

-

~

,

W

Sl67

Sl. 66

Dvojna koturaca sa 8 krakova prikazana je na s1. 67. Ona se primenjuje za terete do 75 Mp. U ove koturace su i = 4, l'= 4 h, Vu = 4 v, a TJ k ",,0,9. S1. 68 prikazuje shemu dvojne koturace sa 10 krakova,· koja sluzi za terete do 100 Mp. Karakteristike ove koturace su: i = 5, l = 5 h, Ti u = 5 v, 1). =0,87. Za terete preko 100 Mp izraduju se dvojne koturace sa 12 i vise krakova (s1. 69). Koturace cijom se primenom dobija povecanje brzine tereta ugraduju se uglavnom u hidraulicne i pneumatske podizace, u kojih je relativno lako ostvariti velike pritiske radnog fluida. Na s1. 70 prikazana je shema koturace jednog hidraulicnog podizaca ciji je prenosni odnos .

1

Sl. 68

1=4 82

83

·

.

~

~

~

It-==;

11";:::;1

T=;

Primer IV: izbor

--a---

,~otum

i proracun stepena korisnosti koturace

'-

Nosivost Q = 10 Mp; preenik uzeta (primer III) d = 16 mm. Prema

~

tablici 17, za srednji rezim rada je odnos

~

=

20. Prema tome, precnik

kotura je Dk = 20· d = 20·16 = 320 mm. Prema tablici 18 usvojen je kotur precnika Dk = 315 mm. Za teret od 10 Mp usvaja se dvojna koturaca sa 4 kraka. Kako su b dye proste koturace sa po 2 kraka, tj. dva pokretna kotura, stepen korisnosti s'e odreduje prema obrascu (27): ,1 1 0,96 1 - 7J~ 7Jk = 2 (1 _ 7Jo ) 2 0,98> 0,96.

=

=

HI

CJ

+

Sila u kraku meta koji se namotava na dobos jest: Q 10000 Fu = - - =4--0 9S-=2550kp, (!daN).

I

ill'1/k

~

"

16. DOBOSI

81. 69

a) DoboSi za lance se upotrebljavaju u specijalnim slueajevima za ruene pogone dizalica do 5 Mp nosivosti. Koeficijent korisnog dejstva (uzimajuci u obzir i trenje u leziStima) jest 'l1 = 0,94 + 0,96. Izraduju se od livenog gvozda. Precnik dobosa je D = (20 + 30) d. Dobosi za lance imaju obieno na svojoj povrnini zavojne kanale za vodenje lanca prilikom navijanja (s1. 71). Korak zaV'ojnice kanala je: s b (2+3) mm,

+

S1. 71

Q

84

S1. 72

gdle je b spoljnja sirina beoeuga lanca. Sirina kanala je c= 1,2 d. Broj zavojaka se odreduje potrebnom duzinom namotavanja lanc~ (potrebna visina dizanja). Zbog toga sto pri nailaienju lanca ne dobos postoji samo jedno nailaienje, odnosno silazenje (u kotura-Ianeanika postoji za svaki prolaz kroz kotur jedno nailazenje i jedno silazenje), veliema otpora od savijanja lanca' je dva puta manja nego u kotura za lance. . 85

81. 70

Debljina zida rijskim obraseem: h lanea. Debljina zida od 15 -;- 20 mm. Broj

lancanog dobosa od livenog gvoZda dobija se empi= (0,75 -;...1,3) d [em], gde je: d preenik beoeuga dobosa na najtanjem mestu ne treba da je manja navojaka dobosa za odredenu duzinu lanca je: L 2 z=

(dva navojka za olaksanje veze lanca sa dobosem). Duzina dobosa je I = n . s (n broj navojaka, s - korak zavojnice). Za manje odgovorne pogone izraduju se dobosi bez zlebova. Otklon lanea za vreme rada od pravca zavojnog zIeba na dobosu (sa narezanim zavojnim kanalima) ne treba da bude veci od 1: 10, dok u glatkih dobosa ovaj otklon pravca lanea prema navojima lanea na dobosu ne sme da prelazi granieu 1: 40. Lanae se ucvrscuje na svom kraju za dobos pomocu specijalne kuke (s1. 72), koja se vezuje za dobos zavrtnjima tako da kuka koja drfi kraj lanca bude u praveu {lise ZIeba. b) Dobosi za uzad se izraduju od livenog gvozda, rede od celicnog Eva i od celika (zavarivanjem). Koeficijent korisnog dejstva, uzimajuci u obzir trenje u lezistima, jest 1'] = 0,95. Precnik dobosa zavisi od dimenzija uZeta i rezima rada dizalice, a odreduje se prema obrascu (24) i tabliei 17. Dobosi se izraduju Hi glatki iIi sa narezanim zavojnim zlebovima za vodenje uzeta. Dobosi sa glatkim povrsinama upotrebljavaju se za namotavanje kudeljnih uzadi, ali i za celicnu uzad ako konstrukeija uredaja zahteva namotavanje velike duzine uzeta. U tom slucaju dozvoljava se namotavanje uzeta u vise slojeva (s1. 73), ali tada uze trpi vece pOvrSinske pritiske, zbog cega i ima manji vek trajanja. U slucaju primene dobosa sa zlebovima, uze ldozvoljeni napon pri savijanju je [a'SdOZ] =1000+1200 kp/cm2,(daN/cmlO). 90

Sl. 79

91

Veza izmedu pogonskog dela mehanizma (reduktora) i dobosa ostvarena je pomocu spojnice sa kandzama. Obrtni moment se prenosi direktno na levu glavemu dobosa tako da je osovina rasterecena od obrtnog momenta. (Mere prema a!. 78). Dimenzije drZal:a osovina (prema DIN 15058) Tablica 20.

Id I I I I elf I I I x I I---~--_--+----+----+----T--~~--~---+----+----+---a

40

c

b

g

d.

I I I I I I I I I I 26

50

15

15

50

I

33

'--;;-1

60

I

36

I

70

6

I 15

I

8

I

8

6

I i

25

80

30

1 I

7

I

1 100

9

I M 12 I

8

!

8

I 30

6,5

100

1

M 10

M 12

I

11 13

-+---1 13

--------~--+--_+---~--~-_T--+_-_+---_T----

70 80 90

I 45

I I~

1100

I I

48 52

~ IS- 56 110

I

65

! 71 ~I~ 125

160

I

85

100 100

I 20 I 10 I 10 I 40 1140 I 10 I M --+---1 16 I 17

I I

I I

20 20

10 10

I I

I I

10 10

1105

I

40

I 140

I

13

I

14

1401

I 100

I 20

I 10

1 10

I 40

1 140

I

140

I

I

I

I

I

140

I 25 I 12 I 13 I 50 1190

140

'25

140

I

J

I I

25

I I

25

12

12 12

I I

13

13 13

I

200

I

I

25

16

I

16

I I

50

190

50

I

50

/190

190

I I I

I

121M 16

I

I

M 16'1

I M 16

I

I

60

,. 250

I

17

17

vu = 2 ·8= 16 mlmin. Broj obrta dobosa je: v 16 =3,14. 0,32 = 15,9=16obr/min. Broj zavojaka na dODosu: z - 2,H . i 4 _ 2·8.2 -n;.D d -,-3,14.0.32+ 4 =36.

+

Korak narezanih zavojnih zlebova: s=d +(2-+-3)= 16+2= 18 mm. Ako se u~oji da je duzina dobosa izmedu narezanih delova J€ celokupna duzina dobosa:

4. = 200 mm, to

L=(2.~~

8)s n;. Dd L=0,920 m.

+ I~ -_

2·8.2 (3,14.0,32

8)s

+ 0,2 =

40.0,018

+ 0,2;

17

21151M -20-+1--:-16 18 20

I M 20 I I M 20 I

I

M 20

I

-1-;--[--;;-'--;:;-'---; -24.-71-

~ /-;-i--;;-,---;-,-1-6-,-1-6 200

40

. Cetvoro~raka d~jna koturaca ima prenosni odnos i = 2 pa je ' br.zma kraka uzeta koji se_ namotava na dobos v u = i . v, tj.

25

I

M 24

I

21 21 21 2-5 -\ 25

Desna glaveina dobosa je cvrsto vezana za osovinu da bi se okretala zajedno sa njom. Desno leziSte osovine je loptasto leziSte, smesteno u odvojenom kucistu. Levi kraj osovine oslonjen je u udubljenju izlaznog vratila iz reduktora, pomocu prstena koji obieno ima ovaInu spoljnju POVl'sinu, cime se olaksava montaza, koja je u ovom slucaju moguca. iako sva tri leziSta ne leze u jednoj idealnoj osi.

Primer V: proracun doboia Nosivost Q = 10 Mp; visina dizanja H = 5 m; brzina dizanja v=Bm/min. Preenik dobosa se, kao i precnik kotura, dobija po obrascu 24, i odnosom

~

(tablica 17). Za srednji rezim rada je

nik dobosa Dd = 20 . d

=

~ =

20, pa je i prec-

20 . 16 = 320 rom.

92 93

je prikazana koenica safdve papuce. Dna se sastoji od dYe papuce bi i b2, ko]e se polugama al i a2 pritezu uz povrSinu kocnog dobosa precnika D. Pritezanj~ papu~a uz koc!li, dch?s koji je cv:r;sto vezan za mehanizam cije se kre:anJe koel,.ostvaruJe se sllcm FKo, kOJa se pomocu sistema poluga prenosl do papuca.

GLAVA III

KOCNICE I USTAVLJACI 17. OPSTI PODACI

Da bi se rad bilo koga mehanizma dizalienog uredaja mogao kontrolisati svaki mehanizam ima svoj sopstveni koeni uredaj: u mehanizma za diza~je tereta koenica obezbeduje zadrzavanje tereta na zelje~()~ visini' u mehanizmu za okretanje okretnih dizalica, kocnica skraeuje, vrem~ zaustavljanja, dok u mehanizmu za kretanje, kocnica' obezbeduje zaustavljanje na zeljenom mestu. Po svojoj nameni kocnice se dele na sledece grupe:

&~

J

,,;1:----

:..~

.

&..TJ ......

a) Kocnic'e za ~pustanje, koje mogu da regulisu brzinu spustanja. One primaju pntencijalnu energiju tereta koji se spusta.

8

b) Kocnice za kretanje primaju kineticku energiju dizalice ili kolica koji se krecu i prekidaju dalje kretanje. p

to

-_.

•

A ----I

c) Koenice za zaustavljanj'e sluze da zadrze te.ret na odredenoj visini posta je zavrseno kretanje dizanja Hi spustanja. Pored gornje podele, kocnice se dele jos i na elektricne i mehanicke. Elektricne kocnice pretvaraju energiju kretanja u elektricnu energiju, a mehanicke je trenjem pretvaraju u toplotnu. Prema konstrukcionom izvoaenju, mehanieke koenice se dele na: a) kocnice sa papucama; b) kocnice sa trakom (pojasne kocnice); c) kocnice sa diskom, konusom itd.

S1. 80

Usled sHe F K l' koja dejstvuje na vrhu poluge al, javlja se na dodirnoj povrsini izmedu papuce i kOCnog dobosa sila trenja !J.' F Nl (gde je !J. - koeficijent trenja izmedu papuee i dobosa, a FNI - normalna sila). Ravnotezom m6menata sila koje deluju na levu i desnu polugu (poluga a1 i a2), dobija se: F k, •• H - F N 1 • ! - f1 • F N 1 • C 0

=

18. KOCNICE SA PAPUCAMA Ovim kocnicama kocenje se postize trenjem izmedu obrtnog dela kocnice i papuca koje se naslanjaju uz nju .. Postoje dye vrste kocnica sa papuc~I?a: kocni.ce sa j.ednom i kocnice sa dye papuce. Zbog jednostranog prltlska kocmce sa Je?nom papucom na vratilo kocnog dcbosa, za dizaliene masine sa mo~o:mm pogono~ iskljucivo se upotrebljavaju koenice sa dye papuce. Na ShC1,80 shematskl

F

_~l-.:...!::!.

(30)

Nl-,+p.oC

-FKs' H+F Nt · '-p.. F~, •. c=o FN - FK2.Ji. !-I-flo' C FKI

'

(31)

Sila F Kl dobijena je dejstvom sHe F K; u zategi j. Ako se sUa prenese u tacku P i rastavi na horizontalnu i vertikalnu kompo-

94

95

nentu, od kojih je horizo.ntalna jednaka F Kl' vidi se da je F KI

=

FK I

=

=FK'·

Da bi se izbegao pritisak na vratilo dobosa od sila F Nt i F N2. potrebno je da one budu jednake; to se moze postici ako je krak c = O. U slucaju da se tacka okretanja poluga a1 i a2 nalazi u pravcu dejstva sile 1-1' F Nt i 1-1' F N Z. tj. da je c = 0, dobija se: H FNt = FN2= FN=FK

'7

(32)

Ako kocnica treba da savlada mo.ment MI< , to. ce biti: H F K " . fJ. • 2' . 2 = Mk

'n

I Mk FK=-HD' p.. at

Sila pritiska na po.lugu s, po.trebna da ostvari sHe na po.lugama a2, jest: m n n.' Mk F Ko = 10 'm . FK-:-/o . H' p.. D (33)

Sila FKo normalno se ostvaruje tegom; ona iznosi 8-12 kp u kocnica koje se cesto koce i 20 kp u koenica koje retko. rade. Otko.civanje kocnice se vrsi elektromagnetskim po.dizacem J. Rad elektromagneta je jednak: A Fe' h [kp em], (34)

D

-

B

-

fio -

precnik kOCnog dobosa u em; sirina pap1!Ce u em; ugao obuhvata papuce u stepenima.

Dozvoljeni povrsinski pritisak se. uzima u zavisnosti od intenzivnosti rada i od materijala dodirnih po.vrsina· vrednosti za [PdOZ] date su u tablicaina 21 i 22. ' . Kocnicu je potrebno proveriti i na zagrevanje. Ako je v kriticna brzina klizanja na obodu dobosa u m/see, k 'It.D·n Vk

gde su: D n k -

=. 60

precnik kocnog ·doboSa u m; bro.j obrta u minuti; stepen sigurnosti pri spustanju, priblizno jednak 1,1 -:- 1,2,

Najveci dozvoljeni povrliinski pritisak u koenica sa Tablica 21,

Materijal povr§ina trenja Liveno gvoMe po livenorn gvo!du

,I

!)oztl'1omagne~a ne '0fUQ€ manJa old sitle Fe, a da put h pri pu.nom otkoCivanju ne bude yeti od 3/4 nommalnog hoda koji je unesen u .katalogu. Za odredivanje dimenzija papuca potrebno je znati povrsinski pritisak. Sa prilicnom taCno.scu moze se pretpostaviti da je pritisak ravnomerno rasp ore den po ce]oj povrSini papuce. Srednji povrsinski pritisak je:

,k,

I

I

$'

specmcna snaga kocenja ce hiti:

Psp=P'

Vk, •

(36)

gde je p = F N I A - srednji specificni pritisak. Dozvoljene vrednosti za p' Vk u kpm/sec em! jesu: za kocnicu za zaustavljanje p' v k 50; za koenieu za spuStanje p' v k 25. . . Kocnica zajedno s elektromagnetrum otkocivaeeID treba da cini Jedinstvenu celinu koja se kompletno moze ugraditi u dizalicni mehanizam, Qna mora hiti tako. napravljena da omogucuje laku montaZu i lako odrZayanje. Prenosni odnos izmedu poluga kocniee i elektromagnetnog ~~koCivaca .treba da)e u prakticno .p.otrebrum granicama lliko promen'" IJIV kako bi se kocmca mogla podesltl prema zahtevima pogona.

A=3~'t"em;

'i -

96

TranspoI1n1 ureda:ll

97

Dalje, svi delovi kocnice moraju biti pristupaeni. NaroCito lako pristupacni moraju da budu zavrtnji za podesavanje za ogranieavanje hoda papuea pri otkocivanju, kao i zavrtnji za naknadno podesavanje papuca kocnice, sio je potrebno zbog habanja obloge. Same obloge moraju biti tako vezane za papueu da se lako mogu promeniti. Na slici 31 prikazana je konstrukcija kocnice sa 2 papuee; koeenje se postize tezinom tega, a otkocivanje elektromagnetom; slika prikazuje dva polozaja elektromagneia. Sli.ka 82 }.JLikazuje jednu normalnu konstrukciju koenice sa dye papuce, koja koei pomocu opruge. Kocnica je ugradena na jednom zavarenom postolju a, za koje su koene poluge b zglobno vezane, tako da papuce e imaju dovoljno mesta da sa svoje unutarnje strane dodiruju kocni dobos; i papuce su zglobno vezane za po luge b tako da se one lako podesavaju uz kocni dobqs kada se njegova osa ne poklapa sasvim s osom kocnice. Da ne bi papuca u otkocenom polozaju kocruce usled svoje tezine lezala na kocnom dobosu, ona se ddi zavrtnjevima d, koji prolaze kroz jednu cev zavarenu na rebru papuce e. Sa zavrtnjevima za podesavanje j, koji se uvrcu u limeni dec g, ogranicava se hod kocnih poluga b. Oni su taka podeseni da se papuce odvajaju od dobosa za jednako rastojanje. Opruga kocnice F je napregnuta na pritisak; njeno prethodno naprezanje se postize pomocu poluge sa narezanom zavojnieom h, na koju se navrcu layrtke oslonjene na kocnoj poluzi b. Kocniea se otkoeuje pomocu elektromagneta i, cIJa kotva preko lamela k deluje na polugu 1, zatim na polugu m i ugaonu polugu n; ova poslednja pokrece polugu 0, koja odmice papuce kocniee od koenog dob,osa. Ukoliko su vise pohabane obloge kocniea, utoliko poluga I mze lezi kad je kocnica zakoeena. Ako poluga I ima takav polozaJ da je hod magneta ne moze dostici (papuce ne leze na kocnom doboSti), kocmca se mora naknadno podesiti. U tom cilju moze se poluga 0 okretanjem ako svoje ose skratiti (Hi produziti). Kontranavr1ke q i r osiguravaju polozaj poluge 0 da se ne bi sama okretala. Da bi se mogao menjati prenosni odnos poluga, izbusena je vise rupa s u polugama nil, tako da ce poluga za vezu m biti ili vertikalna ill, pak. nagnuta na jednu Hi na drugu stranu. Na ovaj nacin se prenosni odnos moze menjati za ±40% • Dozvoljeni napon pri savijanju pojedinih delova kocnice ne sme prelaziti vrednost od 800 kp/cm2; povrSinski pritisak u pokretnih zglobova ne sme da prede vrednost od 40-50 kp/em2, dok u zglobo¥a koji se ne krecu vrednost od 100-150 kp/cm2, (daNlem:!,. Na slici 83 prikazana je jedna papuca kocnice, kao i pricvrscivanje obloge na papucu. Obloge se isporucuju Hi u obliku trake ill u presovanim komadima s odredenom krivinom koja odgovara papuci. Trakasta obloga se lako moze ugraditi u krivinu papuce; ako je krivrl.na veca, ona se mora najpre zagrejati (najvise do 90-100°C), a zatim ugraditi. Obloga se za papucu vezuje zakiveima, koji moraju biti dovoljno upusteni da ne bi ostetili kocni dobos. Precnici zakivaka manjih ko~nica su 5 mm, dok se u vecih krecu od 8-10 mm. Razmak izmedu zakivaka treba da je oko 3. do 10 puta veCi od precnika zaiq.vka. Zakivci se izraduju od aluminijuma, s jednom upustenom glavom, Hi od mekog eelika (s1. 84).

98

1

450-t-----I__!_'

t-!.---{,70 - - - - - . . . ;

Presek CC

Presek AA - BB

51. 81

...

Q

o

en

,Afr

!"" ex> to>

+

...

s::'.l

~

+ .....

...

~

+

~

.....

'+1

f!3

gg

::s til 0 a> b· e[J.IX U slucaju da je a < b . e[J.«

koenica je samokoceca. Obieno se

uzima .da je ~ = 3,5+4 . Kao i u prostih ko6nica, i u diferencijalnih se koeni moment smanjuje sa promenom smera okretanja kocnog dobosa, pa se i ova koenica efikasno moze primeniti samo za mehanizme sa jednim smerom okretanja. 105

U zbirne (sumarne) tmkaste (pojasne) kocnice (s1. 88) oba kraja trake su spojena sa polugom s iste strane ase okretanja. J ednacina momenata svih sila koje deluju na kocnu polugu u odnosu na tacku 01 jest: FI . a

+ F2

.a-

~.

Ot . e ~K

•

m

Op' b

= 0,

,.

Povrsinski pritilsak izmedu trake i kocno.g dobosa moze se odre-

dltl ako se posmatraju dYe beskonacno bliske tacke na obimu dobosa na " , 2-' D d

:e-

0 ".."

""

....

or.) ....

t-

.0 IX>

""

$

s::

~

'"

~ tl

20. KOCNICE SA DISKOM I KONUSNE KOCNICE

:1-

Ove kocnilCe se razlikuju od vee proucenih po -tome sto sila kojom se pritiska koeni element (papuca i traka) uz kooni doboa ne deluje upravno na osu okretanja, V-eC po duZini ose.

N

£'

'"

10

'l:S

co '"..;- ......;-

... ~

....

10 ",,'

....

co

c:-f

or.)

l:C

t-

t.... c.:'"or.) .."",' .0 10

It)

....co

00

a> ..... 0

3 .....;-

....

~t

10

to-

I:-

... It)

..... ....

.-i

"" or.) ""

....

'" '"