Tonio Kreger - Thomas Mann

www.balkandownload.org

To​mas Man

TO​NIO KRE​GER Bal​kan​Dow​nlo​ad.org

2

www.balkandownload.org

I

Zim​sko sun​ce je tek-tek bed​no pro​si​ja​va​lo nad te​skob​nim gra​dom, mleč​no i ma​lak​sa​‐ lo iza oblač​nih slo​je​va. Vla​ga i pro​ma​ja vla​da​le su po uli​ca​ma sa za​ba​ti​ma, a po​ne​kad je pa​da​la kao neka meka su​gra​di​ca, ni led ni sneg. Ško​la se za​vr​ši​la. Pre​ko po​plo​ča​na dvo​ri​šta i na​po​lje kroz vrat​ni​ce na​vi​ra​le su čete os​lo​bo​đe​nih, de​li​le se, i žu​ri​le des​no i levo. Ve​li​ki uče​ni​ci dos​to​jans​tve​no su pri​ti​ski​va​‐ li svoj svež​njić knji​ga vi​so​ko uz levo rame, a des​nom su ru​kom ves​la​li uz ve​tar, ruč​ku u su​sret; ma​li​ša​ni su ve​se​lo ka​ska​li, tako da je le​de​na kaša pr​ska​la uoko​lo, a na​uč​ni alat kle​pe​tao u tor​ba​ma od kože mor​skog psa. A po​ne​kad su svi sa po​bož​nim oči​ma na​glo ski​da​li kape s gla​ve, kad bi se po​ja​vio še​šir sli​čan Vo​ta​no​vom i ju​pi​ter​ska bra​da ne​kog od pro​fe​so​ra koji je pro​la​zio od​me​re​nim ko​ra​kom... „Jesi li sti​gao je​dva jed​nom, Han​se?” reče To​nio Kre​ger, po​što je dugo če​kao na dru​mu; sa osme​hom pri​đe on pri​ja​te​lju koji je iz​la​zio raz​go​va​ra​ju​ći sa ne​kim dru​go​vi​‐ ma, i hteo već sa nji​ma da kre​ne... „Kako to?” upi​ta on, i po​gle​da To​ni​ja... Zbi​lja, tako je! Po​đi​mo dak​le malo.” To​nio umu​če, i oči mu se za​mu​ti​še. Je li Hans bio za​bo​ra​vio, je li se tek sad opet se​‐ tio da su mis​li​li da​nas u pod​ne da malo za​jed​no pro​še​ta​ju? A on sam, on se sko​ro bez pres​tan​ka tome ra​do​vao, ot​ka​ko su se do​go​vo​ri​li! „E pa, zbo​gom, vi!” reče Hans Han​zen dru​go​vi​ma. „Idem sad još malo sa Kre​ge​‐ rom.” – I njih dvo​je kre​nu​še des​no, dok su os​ta​li po​la​ko poš​li levo. Hans i To​nio su dos​pe​va​li da še​ta​ju pos​le ško​le, jer su obo​ji​ca pri​pa​da​li ku​ća​ma u ko​ji​ma se tek u če​ti​ri sata ru​ča​va​lo. Nji​ho​vi su oče​vi bili ve​li​ki tr​gov​ci i na jav​nim po​‐ lo​ža​ji​ma, i bili su moć​ni u gra​du. Već mno​ga po​ko​le​nja Han​ze​no​vih po​se​do​va​la su one pros​tra​ne dr​va​re dole na reci, gde su ogrom​ne pile pre​se​ca​le de​bla sa tut​nja​vom i zvi​ždu​kom. Ali To​nio beše sin kon​zu​la Kre​ge​ra, čije su žit​ne vre​će, sa ši​ro​kim cr​nim ži​gom fir​me vo​zi​la kola uli​ca​ma, iz dana u dan; a ve​li​ki sta​ri dom nje​go​vih pre​da​ka bio je naj​gos​pod​ski​ji u ce​lom gra​du... Dru​go​vi su stal​no mo​ra​li ski​da​ti kape, zbog mno​gih poz​na​ni​ka, šta​vi​še, neki su prvi poz​drav​lja​li če​tr​na​es​to​go​diš​nje de​ča​ke... Obo​je su oka​či​li škol​ske tor​be o ra​me​na, i obo​je behu lepo obu​če​ni i do​bro utop​lje​‐ ni; na Han​su beše kra​tak bro​dar​ski ka​pu​tić po kome je, na le​đi​ma i ra​me​ni​ma, le​ža​la ši​ro​ka mo​dra ogr​li​ca nje​go​vog mor​nar​skog ode​la, na To​ni​ju duži siv ka​put s po​ja​som. Hans je no​sio dan​sku ma​tro​sku kapu sa cr​nim tra​ka​ma, is​pod koje se po​ma​lja​la buj​na 3

www.balkandownload.org čupa nje​go​ve kose, pla​ve kao lika. Bio je van​red​no le​pu​škast i sta​sit, ši​rok u ple​ći​ma a uskih be​da​ra; nje​go​ve neo​sen​če​ne oči, mo​dre kao če​lik, gle​da​le su oš​tro. No is​pod okru​gle krz​ne​ne kape To​ni​je​ve, iz lica koje je ima​lo juž​njač​ku oš​tri​nu crta, gle​da​le su oči tam​ne i než​no osen​če​ne, sa​nja​lač​ki i malo bo​ja​ž​lji​vo, is​pod ka​pa​ka koji su se či​ni​li i su​vi​še te​ški... Imao je neo​bič​no meka usta i bra​du. Išao je ne​mar​no i ne​ujed​na​če​no, dok su Han​so​ve vite noge u cr​nim ča​ra​pa​ma ko​ra​ča​le tako elas​tič​no i rav​no​mer​no... To​nio nije go​vo​rio. Ose​ćao je bol. I na​brav​ši svo​je po​ma​lo kose obr​ve, sku​pio je usta kao da hoće da zvi​ždi, i gle​dao u da​lji​nu, nag​nuv​ši gla​vu ka ra​me​nu. To mu je bilo svoj​stve​no, taj iz​raz i to dr​ža​nje. Iz​ne​na​da, Hans pro​vu​če svo​ju mi​ši​cu is​pod To​ni​je​ve, i pri​tom ga po​gle​da is​pod oka, jer beše ve​oma do​bro shva​tio o čemu se radi. I mada je To​nio ću​tao još i pri idu​‐ ćim ko​ra​ci​ma, odjed​nom se ipak ve​oma raz​ne​žio u duši. „Ja to ni​sam bio za​bo​ra​vio, To​nio”, reče Hans, i po​gle​da pre​da se na ploč​nik, „već sam samo mis​lio da da​nas ne može ni​šta da bude jer je tako vlaž​no i ve​tro​vi​to. Al’ meni to baš ni​šta ne sme​ta, i na​la​zim da je sjaj​no što si me ipak če​kao. Ja sam već mis​lio da si oti​šao kući, i bilo mi je kri​vo...” U To​ni​ju se sve usko​me​ša​lo od ska​ku​ta​nja i klik​ta​nja. „Da, ide​mo dak​le pre​ko be​de​ma!” reče on uz​bu​đe​nim gla​som. „Pre​ko vo​de​nič​kog be​de​ma, i pre​ko hol​s​ten​skog, pa ću te tako ot​pra​ti​ti kući, Han​se... Bože sa​ču​vaj, to ni​‐ šta ne mari što ću se sam vra​ti​ti; idu​ći put pra​ti​ćeš ti mene.” U dnu duše on baš i nije bio čvr​sto uve​ren u ono što je Hans re​kao, i jas​no je ose​‐ ćao da ta šet​nja udvo​je zna​či za Han​sa samo po​lo​vi​nu one vred​nos​ti koju ima za nje​‐ ga sa​mog. No on je ipak vi​deo da se Hans kaje zbog svo​je za​bo​rav​nos​ti, i da se tru​di da ga odo​bro​vo​lji i iz​mi​ri se s njim. A on je bio da​le​ko od toga da ome​ta iz​mi​re​nje... Stvar je bila u tome što je To​nio vo​leo Han​sa Han​ze​na, i već mno​go pro​pa​tio radi nje​ga. Koji naj​vi​še voli, taj je po​be​đen i mora pa​ti​ti – nje​go​va če​tr​na​es​to​go​diš​nja duša već je bila pri​mi​la od ži​vo​ta tu pros​tu i opo​ru po​uku; a on je bio tak​ve pri​ro​de da je tač​no be​le​žio tak​va is​kus​tva, za​pi​si​vao ih, ta​ko​re​ći, u duši, i u iz​ves​nom smis​lu i uži​‐ vao u nji​ma, a ipak se sam lič​no nije po nji​ma uprav​ljao, niti imao od njih prak​tič​nih ko​ris​ti. A i to mu je bilo uro​đe​no da je ovak​ve po​uke ce​nio kao mno​go važ​ni​je i in​te​‐ re​sant​ni​je od onih zna​nja koja su mu na​tu​ra​li u ško​li, šta​vi​še, za vre​me ča​so​va u got​‐ ski sve​de​nim uči​oni​ca​ma, on se po​gla​vi​to time ba​vio da do dna pre​ose​ti ovak​va saz​‐ na​nja, i da ih pot​pu​no pro​ve​ri raz​miš​lja​njem. A u ovom za​ni​ma​nju na​la​zio je za​do​‐ volj​stvo sa​svim slič​no ono​me koje bi ga obu​zi​ma​lo kad je še​tao po svo​joj sobi sa svo​‐ jim će​ma​ne​tom (jer on je svi​rao u će​ma​ne), i kad je ma​mio iz nje​ga zvu​ke što je god mo​gao mek​še, i upli​tao ih u žu​bo​re​nje vo​do​sko​ka koji se, dole u vrtu, di​zao po​igra​va​‐ ju​ći pod gra​na​ma sta​rog ora​ha... Vo​do​skok, sta​ri orah, nje​go​vo će​ma​ne, a u da​lji​ni more, Bal​tič​ko more, kraj ko​jeg se smeo od​ma​ra​ti o ras​pus​tu, i os​lu​ški​va​ti nje​go​ve let​nje sno​ve, eto, te je stva​ri on vo​‐ leo, nji​ma se, u neku ruku, op​ko​lja​vao, i među nji​ma se odi​gra​vao nje​gov unu​tar​nji 4

www.balkandownload.org ži​vot; stva​ri sa ime​ni​ma koja se mogu upo​tre​bi​ti u sti​ho​vi​ma sa le​pim efek​tom, i koja su zbi​lja čes​to i zvo​ni​la u sti​ho​vi​ma koje je po​ne​kad sas​tav​ljao To​nio Kre​ger. A nje​go​vom sop​s​tve​nom kri​vi​com to se doz​na​lo, da ima sve​sku sa sti​ho​vi​ma koje je sam na​pi​sao, i to mu je mno​go na​udi​lo, i kod dru​go​va i kod nas​tav​ni​ka. Sinu kon​‐ zu​la Kre​ge​ra či​ni​lo se s jed​ne stra​ne glu​po i vul​gar​no što mu to za​me​ra​ju, i pre​zi​rao je zbog toga i dru​go​ve i nas​tav​ni​ke; a ovi su ga uz to još i od​bi​ja​li svo​jom ne​ugla​đe​noš​‐ ću, i on je za​ču​do snaž​no pro​zi​rao nji​ho​ve lič​ne sla​bos​ti. No s dru​ge stra​ne je i on sam ose​ćao da je to ras​pu​šte​no i u stva​ri ne​pri​lič​no pi​sa​ti sti​ho​ve, i u iz​ves​noj meri mo​rao je da​va​ti za pra​vo svi​ma oni​ma koji to sma​tra​ju čud​no​va​tim za​ni​ma​njem. Pa ipak ga to nije mo​glo nag​na​ti da se oka​ni sti​ho​va... A kako je doma tra​ćio vre​me, u ško​li bio spor i od​su​tan du​hom, i sla​bo sta​jao kod nas​tav​ni​ka, stal​no je do​no​sio kući naj​bed​ni​je oce​ne, a nje​gov otac, dug, bri​ž​lji​vo obu​‐ čen gos​po​din za​miš​lje​nih mo​drih oči​ju, koji je svag​da no​sio polj​ski cvet u ru​pi​ci od ka​pu​ta, po​ka​zi​vao je zbog toga mno​go ljut​nje i ža​los​ti. No nje​go​voj maj​ci, nje​go​voj le​poj cr​no​ko​soj maj​ci koja se zva​la Kon​su​elo i uop​šte bila to​li​ko druk​či​ja no os​ta​le gos​po​đe u va​ro​ši, jer ju je nje​gov otac ne​ka​da do​veo sa​svim od dole sa zem​ljo​pis​ne kar​te – nje​go​voj maj​ci je bilo baš sa​svim sve​jed​no kak​ve su sve​dodž​be... To​nio je vo​leo svo​ju cr​no​ma​njas​tu i va​tre​nu maj​ku koja je tako div​no svi​ra​la u kla​vir i u man​do​li​nu, i bilo mu je dra​go što nju ne ti​šti nje​gov sum​nji​vi po​lo​žaj među lju​di​ma. Me​đu​tim, ipak je ose​ćao da je oče​va ljut​nja mno​go dos​to​jans​tve​ni​ja i uva​že​‐ nja dos​toj​ni​ja, i mada ga je ovaj ko​rio, sa​svim se s nji​me sla​gao u duši, a na​la​zio da je maj​či​na ve​dra rav​no​duš​nost po​ma​lo la​ba​va. Po​ne​kad je mis​lio ova​ko ot​pri​li​ke: Sa​‐ svim je dos​ta što sam ta​kav ka​kav sam, što ne mogu i neću da se pro​me​nim, ne​ha​tan, upo​ran, i što uvek obra​ćam paž​nju na stva​ri na koje ina​če niko ne mis​li. Ali onda je bar u redu da me oz​bilj​no uko​re i kaz​ne, a ne da pre​la​ze pre​ko toga po​ljup​ci​ma i svir​‐ kom. Mi tek ni​smo Ci​ga​ni u ze​le​nim ko​li​ma, mi smo pris​to​jan svet, kuća kon​zu​la Kre​‐ ge​ra, po​ro​di​ca Kre​ge​ro​vih... A čes​to bi i ova​ko raz​miš​ljao: Za​što li sam tako čud​no​vat i u su​ko​bu sa svim i sva​čim, za​va​đen s pro​fe​so​ri​ma, i tuđ među os​ta​lim de​ča​ci​ma? Po​‐ gle​daj ih samo, do​bre uče​ni​ke, i so​lid​ne osred​nje đake. Oni ne na​la​ze da su nas​tav​ni​ci smeš​ni, ne pišu sti​ho​ve, i mis​le samo o stva​ri​ma o ko​ji​ma se i mis​li, i o ko​ji​ma se može glas​no go​vo​ri​ti. Kako se, bez sum​nje, ose​ća​ju ured​ni​ma, i u skla​du sa sva​kim i sva​čim! To mora da pri​ja... A šta li je sa mnom, i kako će se sve ovo za​vr​ši​ti? Ceo taj na​čin na koji je po​sma​trao sebe i svoj od​nos pre​ma ži​vo​tu, imao je važ​nu ulo​gu u To​ni​je​voj lju​ba​vi pre​ma Han​su Han​ze​nu. Vo​leo ga je, prvo, što je lep; no za​‐ tim naj​vi​še sto​ga što se u sve​mu či​nio kao nje​go​va sop​s​tve​na pro​tiv​nost i su​prot​nost. Hans Han​zen je bio od​li​čan đak, a sem toga ži​vah​no mom​če koje je ja​ha​lo, iz​vo​di​lo gim​nas​tič​ke vež​be, pli​va​lo ju​nač​ki, i bilo omi​lje​no kod svih. Nas​tav​ni​ci ose​ća​hu pre​‐ ma nje​mu sko​ro než​nu nak​lo​nost, zva​hu ga po ime​nu, i po​ma​ga​hu ga u sve​mu; dru​‐ go​vi su te​ži​li da mu se umi​le, a na uli​ci za​us​tav​lja​li su ga gos​po​da i gos​po​đe, hva​ta​li ga za čupu kose pla​ve kao lika koja je bu​ja​la is​pod dan​ske bro​dar​ske kape, i go​vo​ri​li: 5

www.balkandownload.org „Zdra​vo, Han​se Han​ze​nu, sa tvo​jom le​pom ču​pom! Jesi li još prvi đak! Poz​dra​vi tatu i mamu, kras​no moje mom​če...” Ta​kav, eto, beše Hans Han​zen, i ot​ka​da ga poz​na​va​še To​nio Kre​ger, ose​ćao je čež​‐ nju čim bi ga ugle​dao, za​vid​lji​vu neku čež​nju koja mu je le​ža​la na pr​si​ma, i go​re​la. Kad bi čo​vek imao tako mo​dre oči, mis​lio je on, i ži​veo tako ured​no i u sreć​noj za​jed​‐ ni​ci sa ce​lim sve​tom, kao ti! Uvek se za​ni​maš naj​pris​toj​ni​jim stva​ri​ma, oni​ma koje svak uva​ža​va. Kad svr​šiš škol​ske za​da​će, ideš na čas ja​ha​nja, ili ra​diš sa fi​nom pi​lom, a čak i o ras​pus​tu pot​pu​no si za​uzet ves​la​njem, je​dre​njem i pli​va​njem, dok ja le​žim u pe​sku bes​pos​le​no i iz​gub​lje​no, i bez pres​tan​ka po​sma​tram ta​jans​tve​no pro​men​lji​ve iz​‐ ra​ze koji kli​ze po liku pu​či​ne. No zato su tvo​je oči tako jas​ne. Biti kao ti... On nije po​ku​ša​vao da bude kao Hans Han​zen, a mo​žda nije ni shva​tao tu že​lju vrlo oz​bilj​no. No bol​no je žu​deo da ga on voli, ovak​vog ka​kav je, i na svoj na​čin se tru​dio da iz​a​zo​ve tu lju​bav, spo​ro i sr​dač​no, sa puno oda​nos​ti, pat​nje i sete, one sete koja dub​lje sa​ži​že i tro​ši no sva na​gla stras​nost koju je čo​vek mo​gao oče​ki​va​ti od nje​‐ go​vog stra​nog iz​gle​da. I nije se tru​dio sa​svim uza​lud; jer Hans, koji je ce​nio kod nje​ga iz​ves​nu nad​moć, okret​nost u go​vo​ru koja je omo​gu​ći​va​la To​ni​ju da is​ka​že i te​ške stva​ri, Hans je sa​svim do​bro ra​zu​meo da tu živi za nje​ga jed​no neo​bič​no snaž​no i než​‐ no ose​ća​nje, te mu je uka​zi​vao za​hval​nos​ti, i čes​to ga usre​ći​vao svo​jom pre​du​sret​lji​‐ voš​ću – no čes​to mu je za​da​vao i lju​te muke lju​bo​mo​re, ra​zo​ča​re​nja, i uza​lud​nog tru​‐ da da sklo​pi du​hov​nu za​jed​ni​cu. Jer bilo je ve​oma čud​no​va​to to što je To​nio, koji je u stva​ri za​vi​deo Han​su Han​ze​nu zbog na​či​na živ​lje​nja, ipak stal​no te​žio da ga za​do​bi​je i pri​vu​če svo​me na​či​nu; no to mu je us​pe​va​lo naj​vi​še na ča​sak, pa i tada samo pri​vid​no. „Či​tao sam ne​što ču​des​no, ne​što div​no...” Išli su i jeli sku​pa iz jed​ne ke​si​ce bom​bo​ne sa vo​ćem koje su ku​pi​li za de​set para kod ba​ka​li​na Iver​ze​na, u vo​de​nič​koj uli​ci. „Mo​‐ raš i ti to pro​či​ta​ti, Han​se, na​ime, to je Don Kar​los od Ši​le​ra... Ja ću ti ga zaj​mi​ti, ako ho​ćeš...” „Ah ne”, reče Hans Han​zen, „mani se toga, To​nio, to nije za mene. Znaš, ja os​ta​jem pri svo​jim knji​ga​ma o ko​nji​ma. Tu ima, ve​ruj, sjaj​nih sli​ka. Po​ka​za​ću ti ih kad jed​nom do​đeš k meni. To su tre​nut​ni snim​ci, pa vi​diš ko​nje kako ka​sa​ju i trče i ska​ču, u svi​ma po​lo​ža​ji​ma koje ne mo​žeš ni vi​de​ti u stvar​nos​ti, jer ide sve odvi​še brzo... „U svi​ma po​lo​ža​ji​ma?” upi​ta To​nio uč​ti​vo. „E, to je fina stvar. No što se tiče Don Kar​lo​sa, to je lep​še no što bi se mo​glo za​mis​li​ti. Ima tu mes​ta, vi​de​ćeš, koja su tako lepa da te pro​dr​ma​ju, da čis​to ne​što puk​ne...” „Zar puk​ne?” upi​ta Hans Han​zen... „Kako to?” „Eno na pri​mer ono mes​to gde je kralj pla​kao jer ga je mar​ki pre​va​rio... no mar​ki ga je pre​va​rio samo kra​lje​vi​ću za lju​bav, ra​zu​meš li, zbog koga se žr​tvu​je. Pa onda do​‐ la​zi iz ka​bi​ne​ta vest u pred​sob​lje da je kralj pla​kao. ’Pla​kao?’ ’Kralj je pla​kao?’ Svi dvor​ja​ni su straš​no ne​pri​jat​no iz​ne​na​đe​ni, i sve​ga te obuz​me jeza, jer to je užas​no krut i strog kralj. Ali čo​vek to do​bro ra​zu​me što je on pla​kao, i meni ga je u stva​ri više 6

www.balkandownload.org žao nego i kra​lje​vi​ća i mar​ki​ja za​jed​no. Uvek je tako sam i bez lju​ba​vi, pa sada ve​ru​je da je na​šao čo​ve​ka, a taj ga iz​da​je...” Hans Han​zen po​gle​da is​pod oka To​ni​je​vo lice, i bez sum​nje ga je ne​što na tome licu za​do​bi​lo za pred​met, jer on iz​ne​na​da opet pro​vu​če ruku pod mi​šku To​ni​je​vu, i za​‐ pi​ta: „Na koji ga na​čin iz​da​je, To​nio?” To​nio se uz​bu​di. „Vi​diš, stvar je u tome”, poče on, „što sva pi​sma za Flan​dri​ju i Bra​bant...” „Eto Er​vi​na Ji​mer​ta​la”, reče Hans. To​nio za​ću​ta. Kad bi ga zem​lja pro​gu​ta​la, po​mis​li on, toga Ji​mer​ta​la! Što mora da dođe i da nam sme​ta! Kad samo ne bi po​šao s nama, i ce​log puta go​vo​rio o času ja​ha​‐ nja... Jer i Er​vin Ji​mer​tal je uzi​mao ča​so​ve ja​ha​nja. Bio je sin di​rek​to​ra ban​ke, i sta​no​‐ vao tu pred grad​skom ka​pi​jom. Do​la​zio im je u su​sret kroz ale​ju, već bez škol​skih knji​ga, kri​vo​nog i ko​sih oči​ju. „Zdra​vo, Ji​mer​ta​le”, reče Hans. „Ja idem malo s Kre​ge​rom.” „Mo​ram u grad”, reče Ji​mer​tal, „ne​što da na​ba​vim. No poći ću još malo s vama... To su sva​ka​ko bom​bo​ne s vo​ćem, to što ima​te? Hva​la, po​ješ​ću ne​ko​li​ko. Su​tra ima​mo opet čas, Han​se.” – Bila je reč o času ja​ha​nja. „Sjaj​no!” reče Hans. „Do​bi​ću sada kož​ne ga​ma​še, znaš, jer sam ono​mad do​bio pe​ti​‐ cu na pi​sme​nom...” „Ti ne uzi​maš ča​so​ve ja​ha​nja, Kre​ge​ru?” upi​ta Ji​mer​tal, a oči mu behu samo dva sjaj​na za​re​za... „Ne...”, od​go​vo​ri To​nio, sa na​gla​skom sa​svim neo​d​luč​nim. „Tre​ba​lo bi”, reče Hans Ha​go​en, „da mo​liš svo​ga oca da i ti uzi​maš ča​so​ve, Kre​ge​‐ ru” „Da...”, reče To​nio ujed​no na​glo i rav​no​duš​no. Jed​nog tre​nut​ka mu se ste​glo grlo što ga je Hans os​lo​vio pre​zi​me​nom; a Hans kao da je to ose​tio, jer poče da objaš​nja​va: „Ja te zo​vem Kre​ge​rom, jer ti je ime tako ša​ša​vo, znaš, iz​vi​ni, ali ja ga ne ma​rim. To​nio... Pa to uop​šte i nije ime. Uos​ta​lom ti za to nisi ni​šta kriv, bože sa​ču​vaj!” „Ne, ti se sva​ka​ko uglav​nom zato tako zo​veš jer to zvu​či tako tu​đin​ski, i jer je ne​što na​ro​či​to...”, reče Ji​mer​tal, i pra​vio se kao da hoće da iz​gla​di stvar. To​ni​je​va usta po​drh​ta​va​hu. On se sav​la​da, i reče: „Jest, to je bu​da​las​to ime, Bog zna da bih se ra​di​je zvao Haj​n​rih ili Vil​helm, mo​že​te mi ve​ro​va​ti. No to je otu​da što se brat moje maj​ke, po kome su me kr​sti​li, zove An​to​‐ nio; jer moja maj​ka je iz pre​ka...” Za​tim uću​ta, i pus​ti onu dvo​ji​cu da go​vo​re o ko​nji​ma i kož​nom pri​bo​ru. Hans je bio uhva​tio Ji​mer​ta​la pod mi​šku, i go​vo​rio je sa re​či​tim učeš​ćem koje se u nje​mu ni​‐ kad ne bi mo​glo pro​bu​di​ti za Don Kar​lo​sa... Po​ne​kad je To​nio ose​ćao gde ga u nosu boc​ka že​lja da pla​če; a je​dva je mo​gao da vla​da svo​jom bra​dom koja je ne​pres​ta​no po​‐ drh​ta​va​la... 7

www.balkandownload.org Hans ne mari nje​go​vo ime – šta se tu može či​ni​ti? On sam se zove Hans, a Ji​mer​tal se zove Er​vin, do​bro, to su op​šte priz​na​ta i pri​poz​na​ta ime​na ko​ji​ma se niko ne čudi. Ali „To​nio” je ne​što tu​đin​sko i na​ro​či​to. Jest, u sva​kom po​gle​du ima u nje​mu ne​čeg na​ro​či​tog, pa hteo on to ili ne, i on sam je is​klju​čen iz druš​tva pris​toj​nih i obič​nih, mada on tek nije Ci​ga​nin u ze​le​nim ko​li​ma, već sin kon​zu​la Kre​ge​ra, iz po​ro​di​ce Kre​‐ ge​ro​vih... No za​što ga Hans zove To​ni​om dok su sami, ako ga se od​mah poč​ne sti​de​ti čim se neko tre​ći pri​mak​ne? Po​ne​kad mu je bli​zak i za​do​bi​jen, jest. A na koji ga na​čin iz​da​je, To​nio? upi​tao je on, i uhva​tio ga pod mi​šku. No kad je do​šao Ji​mer​tal, od​mah je odah​nuo, os​ta​vio ga, i bez nu​žde mu pre​ba​cio nje​go​vo tuđe ime. Ko​li​ko boli kad čo​‐ vek mora sve to da proz​re!... Hans Han​zen ga u dnu duše po​ma​lo voli kad su sami među so​bom, on to zna. No čim im se još neko pri​dru​ži, on ga se sti​di, i žr​tvu​je ga. I on je opet sam. Mis​lio je na kra​lja Fi​li​pa. Kralj je pla​kao... „Bože, bože”, reče Er​vin Ji​mer​tal, „ja sada zbi​lja mo​ram u grad! Zbo​gom, vi, i hva​la za bom​bo​ne!” Pa sko​či na klu​pu koja je sta​ja​la kraj puta, pre​tr​ča pre​ko nje svo​jim kri​‐ vim no​ga​ma, i ot​ka​sa. „Ji​mer​tal mi je drag!” reče Hans, i na​gla​si to. Raz​ma​že​no i sa​mo​sves​no objav​lji​vao je svo​je nak​lo​nos​ti i ne​nak​lo​nos​ti, ne​ka​ko ih mi​los​ti​vo raz​da​vao... A za​tim nas​ta​vi da pri​ča o času ja​ha​nja, kad se već u to bio upus​tio. A nije već ni bilo da​le​ko do kuće Han​ze​no​vih; put po be​de​mi​ma nije baš tako dugo tra​jao. Oni dr​ža​hu čvr​sto svo​je kape, i sa​gi​nja​hu gla​ve pred snaž​nim, vlaž​nim ve​trom koji je škri​pao i ste​njao u go​‐ lom gra​nju dr​ve​ća. A Hans Han​zen je go​vo​rio, dok je To​nio samo s vre​me​na na vre​‐ me upli​tao po​ne​ko ve​štač​ko ali i da, da, i ne ra​du​ju​ći se što ga je Hans u žaru raz​go​vo​‐ ra i opet uhva​tio pod mi​šku, jer to bilo samo pri​vid​no pri​bli​ža​va​nje, bez zna​ča​ja. Za​tim na​pus​ti​še dr​vo​re​de na be​de​mi​ma ne​da​le​ko od sta​ni​ce, gle​da​hu gde s huk​ta​‐ njem pro​la​zi voz, nez​grap​no žus​tar, pa su bro​ja​li, za​ba​ve radi, kola, i ma​ha​li onom čo​‐ ve​ku koji sedi na vrhu pos​led​njih kola, umo​tan do nosa u svo​je krz​no. A zas​ta​li su na trgu Lipa, pred vi​lom ve​le​tr​š​ca Han​ze​na, i tu mu je Hans na du​gač​ko po​ka​zi​vao kako je to za​nim​lji​vo kad čo​vek sta​ne dole na ba​šten​ska vra​ta, pa se u po​lu​ga​ma kla​ti tamo-amo, da sve škri​pa sto​ji. No iza toga se opros​ti. „Da, sad mo​ram u kuću”, reče. „Zbo​gom, To​nio. Idu​ći put ću ja tebe ot​pra​ti​ti, da znaš”. „Zbo​gom, Han​se”, reče To​nio, „lepo je bilo u šet​nji”. Nji​ho​ve ruke, pri sti​ska​nju, behu sa​svim mo​kre i po​kri​ve​ne rđom sa ba​šten​skih vra​ta. No kada je Hans po​gle​dao u oči To​ni​je​ve, na nje​go​vom le​pu​škas​tom licu se zače neki iz​raz kao da se po​ka​jao pri​se​ća​ju​ći se. „Uos​ta​lom, či​ta​ću usko​ro Don Kar​lo​sa”, reče on brzo. „Ono sa kra​ljem u ka​bi​ne​tu bez sum​nje je sjaj​no!” Pa uze tor​bu pod mi​šku, i po​tr​ča kroz vrt pred vi​lom. Pre no što uđe u kuću, još jed​nom poz​dra​vi gla​vom. 8

www.balkandownload.org A To​nio kre​te da​lje, sa​svim oza​ren i go​tov da po​le​ti. Ve​tar ga je no​sio s leđa, no on nije samo sto​ga tako lako od​mi​cao. Hans će da čita Don Kar​lo​sa, pa će njih dvo​je ima​ti ne​što za​jed​nič​ko, ne​što što ih spa​ja, i o čemu ne može sa nji​ma go​vo​ri​ti ni Ji​mer​tal, niti iko od os​ta​lih! Kako se oni do​bro ra​zu​me​ju! Ko zna – mo​žda će ga još i na​ves​ti da i on piše sti​ho​ve?... Ne ne, to on neće! Hans ne tre​ba da pos​ta​ne kao To​nio, već tre​ba da os​ta​ne ona​kav ka​kav je, tako ja​san i sna​žan kak​vog ga vole svi, a naj​vi​še To​nio! No ako pro​či​ta Don Kar​lo​sa, to ipak ni​ka​ko neće ško​di​ti... I To​nio pro​đe kro​za sta​ru, zde​pas​tu ka​pi​ju, pa idu​ći duž pris​ta​ni​šta pope se u str​me​nu, ve​tro​vi​tu i vlaž​nu uli​cu Za​ba​ta, ka domu svo​jih ro​di​te​‐ lja. Tada je ži​ve​lo nje​go​vo srce: bilo je u nje​mu čež​nje i set​ne za​vis​ti i ne​što malo pre​‐ zi​ra​nja, i či​ta​vo jed​no čed​no bla​žens​tvo.

9

www.balkandownload.org

II

Pla​vu Ingu, In​g​bor​gu Holm, ćer​ku dok​to​ra Hol​ma koji je sta​no​vao gore na trgu, tamo gde se di​zao, vi​sok, ši​ljast i mno​gos​truk, got​ski stu​de​nac, nju je vo​leo To​nio Kre​ger kad mu je bilo šes​na​est go​di​na. Kako se to zbi​lo? Vi​đao ju je hi​lja​du puta; no jed​ne ve​če​ri vi​deo ju je u iz​ves​nom osvet​lje​nju, vi​deo kako, u raz​go​vo​ru sa pri​ja​te​lji​com, ne​ka​ko obes​no baca gla​vu u stra​nu sme​ju​ći se, vi​deo je kako na neki iz​ves​tan na​čin pri​no​si šaku po​tilj​ku, šaku de​‐ voj​či​ce, ni mno​go usku, ni mno​go finu, a pri​tom joj se smak​nuo s lak​ta ru​kav od bele gaze, čuo je kako sa ne​kim iz​ves​nim na​gla​skom iz​go​va​ra neku rav​no​duš​nu reč, a pri​‐ tom joj je ne​što to​plo za​zvo​ni​lo u gla​su, i ushi​će​nje obu​ze nje​go​vo srce, mno​go jače od ono​ga koje je po​ne​kad ose​ćao kada je po​sma​trao Han​sa Han​ze​na, tada kada je još bio mali, glu​pi deč​ko. Te ve​če​ri je po​neo so​bom nje​zi​nu sli​ku, sa de​be​lom pla​vom vi​ti​com, sa du​gu​ljas​tim oči​ma, mo​drim i na​sme​ja​nim, i sa než​no ocr​ta​nim ni​zom pega iz​nad nosa; nije mo​gao da zas​pi jer je čuo kako joj ne​što zvo​ni u gla​su, tiho je po​ku​ša​vao da po​dra​ža​va na​gla​‐ sku ko​jim je iz​go​vo​ri​la onu rav​no​duš​nu reč, i pri​tom je ose​tio jezu. Is​kus​tvo mu je ka​‐ zi​va​lo da je to lju​bav. No iako je tač​no znao da će mu lju​bav nuž​no do​ne​ti mno​go bola, ne​vo​lje i po​ni​že​nja, da ona uz to još i ra​zo​ra​va mir i is​pu​nja​va srce me​lo​di​ja​ma do pre​si​pa​nja a me​đu​tim mi ne mo​že​mo naći po​treb​no spo​koj​stvo da neko delo za​‐ obli​mo i da na​te​na​ne stvo​ri​mo od nje​ga ce​li​nu, on ju je ipak pri​mio ra​dos​no, sa​svim joj se pre​dao, i ne​go​vao ju je svim si​la​ma svo​je duše jer je znao da čini bo​ga​tim i ži​‐ vim, a on je čez​nuo za tim da bude bo​gat i živ, umes​to da spo​koj​no sku​je neku ce​li​‐ nu... Taj do​ga​đaj, da To​nio Kre​ger bi obu​zet ve​se​lom In​gom Holm, zbio se u is​praž​nje​‐ nom sa​lo​nu kon​zul​ke Hus​te​de, na koju je te ve​če​ri do​šao red da pri​re​di čas igra​nja; jer to je bio pri​va​tan kurs na koji su do​la​zi​la samo deca iz pr​vih kuća, i po redu se skup​‐ lja​la po ro​di​telj​skim do​mo​vi​ma da bi se uči​la igra​nju i ot​me​nom po​na​ša​nju. A u tu svr​hu do​la​zio je sva​ke ne​de​lje na​ro​či​to amo iz Ham​bur​ga nas​tav​nik ba​le​ta Knak. Ime mu je bilo Fran​soa Knak, a ka​kav to samo beše čo​vek! „J’ai l’hon​ne​ur de me vous re​pre​sen​ter”, re​kao bi on, „mon non est Kna​ak”... A to se ne iz​go​vo​ri za vre​me kla​nja​nja, nego po​što se čo​vek već is​pra​vi – tiho a ipak raz​go​vet​no. Ne de​ša​va se čo​‐ ve​ku sva​kog dana da se mora pri​ka​za​ti na fran​cu​skom, ali ko to zna na tom je​zi​ku ko​‐ 10

www.balkandownload.org rek​t​no i bes​pre​kor​no, na ne​mač​kom će mu tek biti lako.” Kako je nje​gov svi​las​to crni dugi ka​put div​no bio pri​ljub​ljen uz nje​go​va go​jaz​na be​dra! U me​kim bo​ra​ma spu​šta​le su se nje​go​ve pan​ta​lo​ne na ci​pe​le od laka, ukra​še​ne ši​ro​kim atlas​nim tra​ka​ma, a nje​‐ go​ve za​ga​si​te oči po​gle​da​le su uoko​lo kao umor​ne od sre​će zbog svo​je sop​s​tve​ne le​po​‐ te. Svak je bio po​ra​žen obi​ljem nje​go​ve po​uz​da​nos​ti i pris​toj​nos​ti. Ko​ra​čao je – a niko nije ko​ra​čao kao on, elas​tič​no, ta​la​sa​vo, ni​šu​ći se, kra​ljev​ski – pri​la​zio do​ma​ći​ci, kla​‐ njao se, i če​kao da mu ona pru​ži ruku. Kad bi je do​bio, za​hva​lio bi ti​him gla​som, kro​‐ čio una​zad gip​ko, pa bi se okre​nuo na le​voj nozi, a des​nom bi se, i to nje​nim spu​šte​‐ nim vr​hom, otis​nuo sa tla, pa bi se uda​ljio us​trep​ta​lih be​da​ra. Kad čo​vek od​la​zi iz druš​tva, pov​la​či se pre​ma vra​ti​ma u na​tra​ške i kla​nja​ju​ći se, sto​li​cu ne dov​la​či do​hva​tiv​ši je za nogu, niti je vuče po zem​lji, već je lako uhva​ti za nas​lon, i spus​ti je bez šuma. Kad čo​vek sto​ji, ne skr​sti ruke na tr​bu​hu, niti pru​ži je​zik u ugao od usa​na; a ako bi neko to ipak uči​nio, gos​po​din Knak je to umeo tako da po​‐ dra​ža​va, da mu je za ceo ži​vot ulio ga​đe​nje pre​ma tak​vom sta​vu... To je bilo ot​me​no po​na​ša​nje. A što se tiče igra​nja, nji​me je gos​po​din Knak po mo​‐ guć​stvu još od​lič​ni​je vla​dao. U is​praž​nje​nom sa​lo​nu go​reo je plin u ve​li​kom lus​te​ru a sve​će na ka​mi​nu. Pod je bio za​sut pra​hom pro​zir​ca, a ele​vi sta​ja​hu nemi u po​lu​kru​gu. No iza zas​to​ra na vra​ti​ma u su​sed​noj sobi se​de​le su maj​ke i tet​ke na pli​ša​nim sto​li​ca​‐ ma, i kroz svo​je lor​nje​te po​sma​tra​le gos​po​di​na Kna​ka kako se sa​gao i drži sa po dva pr​sta ivi​cu svo​ga du​gog ka​pu​ta, a no​ga​ma koje tre​pe​re od gip​kos​ti pri​ka​zu​je po​je​di​ne de​lo​ve ma​zur​ke. Ali ako mu je bila na​me​ra da pot​pu​no za​pa​nji svo​ju pu​bli​ku, iz​ne​na​‐ da i bez oči​te po​tre​be otis​nuo bi se u vis, i u vaz​du​hu bi zbu​nji​vom br​zi​nom obr​tao nogu oko noge, go​to​vo iz​vo​dio nji​ma tri​le, da se naj​zad vra​ti na ovu zem​lju pri​gu​še​‐ nim jed​nim tre​skom, koji je ipak uz​dr​mao sve do te​me​lja... Ka​kav ne​s​hvat​ljiv maj​mun, mis​lio je To​nio Kre​ger u svo​me duhu. No on je ipak do​bro vi​deo da Inga Holm, da ve​se​la Inga čes​to pra​ti po​kre​te gos​po​di​na Kna​ka sa za​‐ ne​se​nim osme​hom, i nije mu samo zbog toga ta ču​des​no sav​la​da​na te​les​nost ma​mi​la iz duše kao neko div​lje​nje. Kako li su smi​re​no i nez​bu​nji​vo po​gle​da​le oči gos​po​di​na Kna​ka! One nisu gle​da​le unu​tra u same stva​ri, do one tač​ke gde sve pos​ta​je slo​že​no i tuž​no; one ni​šta nisu zna​le sem jed​no​ga, da su za​ga​si​te i lepe. No sto​ga mu je dr​ža​nje tako po​no​si​to! Da, mora čo​vek biti glup da bi znao tako da ko​ra​ča kao on; i tada te svet voli, jer si mi​lo​kr​van. On je to tako do​bro ra​zu​meo što Inga, što pla​va slat​ka Inga gle​da gos​po​di​na Kna​ka tim po​gle​dom. No zar nje​ga sa​mog ni​kad neće tako po​gle​da​ti ni​jed​na de​voj​ka? O, i to se de​ša​va​lo. Bila je tu Mag​da​le​na Fer​me​ren, ćer​ka odvet​ni​ka Fer​me​re​na, bla​gih usta, i ve​li​kih, tam​nih, sve​tlih oči​ju, pu​nih zbi​lje i sa​nja​re​nja. Ona je čes​to pa​‐ da​la pri igra​nju; no kad bi​ra​ju dame, ona je pri​la​zi​la nje​mu, zna​la je da on piše sti​ho​‐ ve, dva​put ga je mo​li​la da joj ih po​ka​že, i čes​to ga je po​gle​da​la iz da​le​ka obo​re​ne gla​‐ ve. No što će mu to? On, on voli Ingu Holm, pla​vu ve​se​lu Ingu koja ga sva​ka​ko pre​zi​‐ 11

www.balkandownload.org re sto​ga što piše stva​ri pes​nič​ke... on nju gle​da, gle​da nje​ne uske mo​dre oči, pune sre​će i pod​sme​ha; i u nje​go​ve gru​di se use​li​la i že​gla ih za​vid​lji​va neka čež​nja, bol opor i mu​čan što je od nje iz​dvo​jen, i što će joj ve​či​to os​ta​ti tuđ... „Prvi par en avant!” reče gos​po​din Knak, i nema reči koje bi opi​sa​le kako je to če​‐ lja​de div​no iz​go​va​ra​lo nos​ni glas. Vež​ba​li su ka​dril, i To​nio Kre​ger se du​bo​ko upla​šio kad je vi​deo da se na​la​zi u is​tom ka​reu sa In​gom Holm. On se klo​nio nje ko​li​ko je mo​‐ gao, a ipak je stal​no dos​pe​vao u nje​nu bli​zi​nu; bra​nio je svo​jim oči​ma da joj se pri​bli​‐ že, a stal​no je pa​dao na nju nje​gov po​gled... Evo je gde mu se bli​ži sa cr​ve​nim Fer​di​‐ nan​dom Ma​ti​se​nom, kli​ze​ći i tr​če​ći, gde baca kiku una​zad i sta​je pre​ma nje​mu, odah​‐ nuv​ši; gos​po​din Haj​n​cel​man, pi​ja​nis​ta, pri​no​si dir​ka​ma svo​je koš​ča​te pr​ste, gos​po​din Knak ko​man​du​je, i za​po​či​nje ka​dril. Ona se kre​ta​la pred njim tamo-amo, una​pred i una​zad, ko​ra​ča​la je i obr​ta​la se, a po ne​kad ga je do​di​ri​vao mi​ris koji je stru​jao iz nje​ne kose, ili iz než​nog be​log tka​nja nje​‐ ne ha​lji​ne, i nje​go​ve su se oči mu​ti​le sve više i više. Ja te vo​lim, dra​ga, slat​ka Inga, go​‐ vo​rio je u sebi, i stav​ljao u te reči sav bol što se ona tako rev​nos​no i ve​se​lo pre​da​je igra​nju a ni ne obra​ća paž​nje na nje​ga. Pa​da​la mu je na um div​na jed​na pe​sma od Štor​ma: „Spa​vao bih; no ti ple​sat mo​raš.” Mu​či​la ga je po​ni​ža​va​ju​ća pro​ti​vreč​nost koja se kri​je u tome što čo​vek mora igra​ti, a voli... „Prvi par en avant!” reče gos​po​din Knak, jer je do​la​zi​la na red nova fi​gu​ra. „Com​‐ pli​ment! Mo​uli​net des da​mes! Tour de ma​ins!” I niko ne može opi​sa​ti sa kak​vom je on gra​ci​jom pro​gu​tao nemo e ono​ga „de”. „Dru​gi par en avant!” To je do​šao red na To​ni​ja Kre​ge​ra i nje​go​vu damu. „Com​pli​‐ ment!” To​nio Kre​ger se pok​lo​ni. „Mo​uli​net des da​mes!” I To​nio Kre​ger, obo​re​ne gla​ve i na​bra​nih veđa, sta​vi svo​ju ruku na ruke če​ti​ri dame, na ruku Inge Holm, i igra​še „mo​‐ uli​net”. Uoko​lo nas​ta​de ki​kot i smeh. Gos​po​din Knak pade u ba​let​sku pozu koja iz​ra​ža​va​še sti​li​zo​van užas. „Avaj!” po​vi​ka on. „Stoj, stoj! Kre​ger je dos​peo među dame! En ar​rìe​‐ re, gos​po​đi​ce Kre​ger, na​trag, fi donc! Svi su ra​zu​me​li, samo vi nis​te. Brzo! Na​trag! Pov​la​či​te se!” I on iz​vu​če svoj ru​bac od žute svi​le, i odag​na nji​me To​ni​ja Kre​ge​ra na nje​go​vo mes​to. Svi su se sme​ja​li, de​ča​ci i de​voj​či​ce i dame iza zas​to​ra, jer je gos​po​din Knak dao do kraj​nos​ti sme​šan obrt toj sit​noj zgo​di, te su se za​bav​lja​li kao u po​zo​ri​štu. Samo je gos​po​din Haj​n​cel​man če​kao sa su​ho​par​no pos​lov​nim iz​ra​zom znak da svi​ra da​lje, jer on je bio oč​vr​s​nuo pre​ma efek​ti​ma gos​po​di​na Kna​ka. Za​tim nas​ta​vi​še ka​dril. Pa onda nas​ta​de od​mor. So​ba​ri​ca za​zve​ke​ta kroz vra​ta, uno​se​ći na slu​žav​ni​ku čaše sa uku​va​nim so​kom od vina, a u sto​pu za njom je išla ku​‐ va​ri​ca sa či​ta​vim to​va​rom ko​la​ča s vo​ćem. No To​nio Kre​ger se is​kra​de, iz​a​đe po​taj​no u hod​nik, i sta​viv​ši ruke na leđa sta​de pred je​dan pro​zor na kome beše spu​šte​na ža​lu​‐ zi​ja, i ne po​miš​lja​ju​ći da se kroz nju ni​šta ne vidi, i da je pre​ma tome smeš​no da čo​vek tu sto​ji i da se pre​tva​ra kao da gle​da van. No on je gle​dao u sebe, ona​mo gde je bilo to​li​ko ža​los​ti i čež​nje. Za​što, za​što je on 12

www.balkandownload.org tu? Što ne sedi u svo​joj sobi kraj pro​zo​ra i ne čita Štor​mov Imen​ze, po​gle​da​ju​ći s vre​‐ me​na na vre​me na ve​čer​nji vrt gde tro​mo škri​pi sta​ri orah? Tamo bi bilo nje​go​vo mes​to. Neka dru​gi igra​ju, neka se pre​da​ju tom pos​lu sa svom sve​ži​nom i ve​šti​nom!... Ne, ne, nje​go​vo je mes​to ipak tu gde zna da je u bli​zi​ni In​gi​noj, mada sto​ji tek po​da​lje usam​ljen, i po​ku​ša​va da ra​za​be​re njen glas iz onog bru​ja​nja, zve​ke​ta i sme​ha tako unu​tra, njen glas u kome zvo​ni to​pli ži​vot. Du​gu​ljas​te tvo​je mo​dre oči na​sme​ja​ne, pla​va Inga! Tako lep i ve​dar je samo onaj koji ne čita Imen​ze i ni​kad ne po​ku​ša​va da sam tako što na​pi​še; i to je ono što je tuž​no!... Ona bi mo​ra​la doći! Mo​ra​la bi pri​me​ti​ti da je oti​šao, mo​ra​la bi ose​ti​ti kako mu je pri duši, mo​ra​la bi se is​kras​ti za njim, ma samo iz bo​le​ći​vos​ti, pa mu sta​vi​ti ruku na rame i reći: Hodi k nama unu​tra, budi ra​dos​tan, ja te vo​lim! I on je os​lu​ški​vao i če​kao u ne​ra​zum​noj za​pe​tos​ti da ona dođe. No ona ni​ka​ko nije do​la​zi​la. Tak​ve se stva​ri ne zbi​va​ju na zem​lji. Je li mu se i ona sme​ja​la kao os​ta​li? Jes​te, ona je to či​ni​la, mada bi on to rado po​re​‐ kao, i nje, i sebe radi. A ipak je on igrao „mo​uli​net des da​mes” samo zato što je bio uto​nuo u nje​nu bli​zi​nu. Al šta to mari! Pres​ta​će valj​da jed​nom da se sme​ju! Nije li ne​‐ dav​no je​dan ča​so​pis pri​mio nje​go​vu pe​smu? Do​du​še, pres​tao je za​tim da iz​la​zi još pre no što je pe​sma mo​gla biti štam​pa​na... Doći će dan kad će on biti sla​van, kad će se štam​pa​ti sve što on na​pi​še, pa ćemo tada vi​de​ti da li će to či​ni​ti uti​sak na Ingu Holm... To neće na nju či​ni​ti uti​ska, u tome i jes​te stvar. Dir​nu​lo bi Mag​da​le​nu Fer​me​ren koja uvek pada, da, bi nju. Ali ni​ka​da Ingu Holm, ni​ka​da mo​dro​oku ve​se​lu Ingu. Pa je li dak​le uza​lud?... Pri toj se po​mis​li bol​no zgr​či​lo srce To​ni​ja Kre​ge​ra. Ose​ća​ti kako se u tebi kre​ću ču​des​ne sile, ra​zi​gra​ne i set​ne, a pri​tom zna​ti da oni za ko​ji​ma čez​neš os​taj u pre​ma nji​ma u ve​droj ne​pris​tu​pač​nos​ti, to mno​go boli. No mada je sta​jao usam​ljen, iz​dvo​jen i bez nade pred spu​šte​nom ša​lo​nom, i pre​tva​rao se u svo​joj ža​los​ti kao da može da gle​da kroz nju, on je ipak bio sre​ćan. Jer tada je ži​ve​lo nje​go​vo srce. Ku​ca​lo je, to​plo i tuž​no, za tebe, Inga Holm, i u bla​že​nom sa​mo​odri​ca​nju obu​hva​ta​la je nje​go​va duša tvo​ju pla​vu, sve​tlu i obes​no obič​nu malu lič​nost. Više no jed​nom sta​jao je za​ža​re​na lica na usam​lje​nim mes​ti​ma, kuda samo tiho do​‐ pi​ra​še svir​ka, mi​ris cve​ća i zve​ket čaša, i tru​dio se da ra​za​be​re tvoj glas u dalj​nom šumu goz​be, sta​jao je u tuzi radi tebe, a ipak bio sre​ćan. Više no jed​nom ga je ža​los​ti​lo što može da raz​go​va​ra sa Mag​da​le​nom Fer​me​ren koja uvek pada, što ga ona ra​zu​me, što se sa nji​me sme​je i što je sa nji​me oz​bilj​na, dok mu pla​va Inga, pa i kad sedi kraj nje, iz​gle​da uda​lje​na i tuđa i za​ču​đe​na, jer nje​gov go​vor nije nje​zin go​vor; a ipak je bio sre​ćan. Jer sre​ća, tako je go​vo​rio sam sebi, ona nije u tome da te vole; to je za​do​‐ vo​lje​nje za su​je​tu, po​me​ša​no sa ga​đe​njem. Sre​ća je u tome da vo​liš, i da mo​žda ulo​viš neko malo, var​lji​vo pri​mi​ca​nje vo​lje​nom pred​me​tu. I u sebi je on za​pi​sao tu mi​sao, pro​mis​lio ju je do kra​ja, i pro​ose​tio do dna. 13

www.balkandownload.org Ver​nost! miš​lja​še To​nio Kre​ger. Hoću da bu​dem ve​ran i da te vo​lim, In​ge​bor​ga, do​‐ god ži​vim. To​li​ko je bio do​bro​na​me​ran. Pa ipak šap​ta​še u nje​mu tiha jed​na bo​ja​zan i tuga što je on po​sve za​bo​ra​vio i Han​sa Han​ze​na, mada ga viđa sva​kod​nev​no. A bilo je ruž​no i bed​no što je taj po​ma​lo zlob​ni glas imao pra​vo, što je vre​me pro​la​zi​lo i što je do​šao dan kad To​nio Kre​ger već ne bi bio tako bez​us​lov​no go​tov da umre za ve​se​lu Ingu kao ne​ka​da, jer je u sebi ose​ćao i vo​lje i sna​ge da na svoj na​čin stvo​ri u sve​tu mno​go znat​no​ga. I on je oprez​no kru​žio oko žr​tve​ni​ka na kome je buk​tao čis​ti i čed​ni pla​men nje​go​‐ ve lju​ba​vi, kle​kao je pre​da nj i pod​sti​cao ga i hra​nio na sve mo​gu​će na​či​ne, jer je hteo da os​ta​ne ve​ran. A pos​le ne​kog vre​me​na, ne​pri​met​no i ne​čuj​no, on se ipak uga​sio. No To​nio Kre​ger je sta​jao još neko vre​me pred hlad​nim ol​ta​rom, za​ču​đen ve​oma i ra​zo​ča​ran što je ver​nost ne​mo​gu​ća na zem​lji. Za​tim je sle​gao ra​me​ni​ma i oti​šao svo​‐ jim pu​tem.

14

www.balkandownload.org

III

Išao je pu​tem ko​jim je mo​rao ići, malo ne​mar​no i ne​ujed​na​če​no, zvi​žde​ći tiho za se, i gle​da​ju​ći u da​lji​nu dok je gla​vu oba​rao na stra​nu; ako je za​lu​tao, to je bilo sto​ga što za neke uop​šte ni ne pos​to​ji pra​vi put. Kad bi ga ko upi​tao šta mis​li da pos​ta​ne na kra​‐ ju kra​je​va, da​vao bi pro​men​lji​va oba​ve​šte​nja, jer je obič​no go​vo​rio (a bio je to već za​‐ pi​sao) da nosi u sebi mo​guć​nos​ti za ti​suć raz​nih obli​ka ži​vo​ta, a u isti mah je u po​ta​ji bio sves​tan da su to sve same ne​mo​guć​nos​ti... Još pre nego što se ras​tao od te​skob​nog rod​nog gra​da, po​pus​ti​lo je bilo i tiho se odre​ši​lo sve ono čime ga je on dr​žao i ve​zi​vao. Sta​ra po​ro​di​ca Kre​ge​ro​vih se malo-po​‐ ma​lo sve više kr​nji​la, i dos​pe​la u neko sta​nje ras​pa​da​nja, a svet je imao raz​lo​ga da među zna​ke toga sta​nja ra​ču​na i ži​vot i biće sa​mo​ga To​ni​ja Kre​ge​ra. Umr​la je bila maj​ka nje​go​vog oca, gla​va loze, a ne za dugo je po​šao za njom i nje​gov otac, dugi, za​‐ miš​lje​ni, bri​ž​lji​vo obu​če​ni gos​po​din sa polj​skim cve​tom u ru​pi​ci od ka​pu​ta. Pro​da​vao se ve​li​ki dom Kre​ge​ro​vih sku​pa sa svo​jom dos​to​jans​tve​nom po​veš​ću, i fir​ma se uga​si​‐ la. A To​ni​je​va maj​ka, nje​go​va lepa va​tre​na maj​ka koja je tada div​no svi​ra​la u kla​vir i u man​do​li​nu, i ko​joj je sve bilo sve​jed​no, ona se pos​le go​di​nu dana pre​uda​la, i to za ne​kog mu​zi​ča​ra, za vir​tu​oza ne​kog koji je no​sio ita​li​jan​sko ime, i za kim je poš​la u pla​ve da​lji​ne. To​nio Kre​ger je na​la​zio da je to po​ma​lo la​ba​vo: no je li on bio po​zvan da joj to bra​ni? On je pi​sao sti​ho​ve, i nije čak znao ni da od​go​vo​ri na pi​ta​nje šta mis​li da pos​ta​ne, na kra​ju kra​je​va.... I on na​pus​ti rod​ni grad pun zač​ko​lji​ca, sa za​ba​ti​ma oko​lo ko​jih fi​ju​če vlaž​ni ve​tar, na​pus​ti vo​do​skok i sta​ri orah u vrtu, naj​pris​ni​je dru​go​ve svo​je mla​dos​ti, na​pus​ti i more koje je to​li​ko vo​leo, i ne ose​ća​še pri tome bola. Jer on je bio pos​tao odras​tao i pa​me​tan, i ra​zu​meo je kako stvar sto​ji s nji​me, te je bio pun pod​sme​ha na ra​čun nez​‐ grap​nog i ni​skog živ​lje​nja koje ga je to​li​ko dugo dr​ža​lo u svo​joj sre​di​ni. Pot​pu​no se pre​dao sili koja mu se či​ni​la naj​u​zvi​še​ni​ja na zem​lji, ko​joj je, kako je ose​ćao, po​zvan bio da slu​ži, i koja mu je obri​ca​la ve​li​či​nu i po​čas​ti – sili duha i reči koja sme​še​ći se sedi na pres​to​lu vi​so​ko nad ne​sves​nim i ne​mim ži​vo​tom. Pre​dao se njoj sa svo​jom mla​dom straš​ću, a ona ga je na​gra​đi​va​la svim što ona pok​la​nja, i ne​‐ umo​lji​vo mu odu​zi​ma​la sve što obič​no uzi​ma za na​pla​tu. Ona je iz​o​š​tri​la nje​gov po​gled, te je pro​zi​rao ve​li​ke reči koje na​dim​lju čo​ve​čje gru​‐ di, ot​kri​va​la mu dušu lju​di i nje​go​vu ro​đe​nu, či​ni​la ga vi​do​vi​tim i po​ka​zi​va​la mu unu​‐ 15

www.balkandownload.org tar​njost sve​ta i sve ono kraj​nje što se na​la​zi iza reči i dela. No ono što je vi​deo bilo je: ko​mi​ka i beda – ko​mi​ka i beda. A tada je, sa mu​če​njem i sa oho​loš​ću saz​na​nja, doš​la sa​mo​ća, jer nije mo​gao da os​‐ ta​ne u kru​gu bez​az​le​nih sa du​šom ra​dos​nom i tam​nom, a njih je smu​ći​vao znak koji mu je bio utis​nut na čelo. Me​đu​tim pos​ta​ja​lo mu je sve sla​đe da uži​va u reči i obli​ku, jer je imao obi​čaj da kaže (a bio je to već i za​pi​sao) da bi nas samo poz​na​va​nje duše ne​iz​bež​no na​či​ni​lo tu​rob​nim, kad nam ra​dos​ti iz​ra​za ne bi odr​ža​va​le sve​ži​nu i bo​‐ drost... Ži​veo je po ve​li​kim gra​do​vi​ma i na jugu, oče​ku​ju​ći da će mu na nje​go​vom sun​cu buj​ni​je saz​re​ti umet​nost; a mo​žda ga je ona​mo vuk​la i krv nje​go​ve maj​ke. No bu​du​ći da mu je srce bilo mr​tvo i bez lju​ba​vi, za​pa​dao je u do​živ​lja​je plo​ti, spu​štao se sve dub​lje u sla​dos​traš​će i vre​le gre​he, a pri​tom je ne​iz​reč​no pa​tio. Mo​žda je to bilo u nje​‐ mu nas​le​đe nje​go​vog oca, du​gog, za​miš​lje​nog, čis​tu​nač​ki ode​ve​nog čo​ve​ka sa polj​‐ skim cve​tom u ru​pi​ci od ka​pu​ta, to zbog čega je to​li​ko pa​tio tamo dole, i što je po​ne​‐ kad bu​di​lo u nje​mu tiho i čež​nji​vo se​ća​nje na neku du​šev​nu slast koja je ne​ka​da bila nje​go​va, a koju nije mo​gao po​no​vo naći ni u ko​joj slas​ti. Za​hva​ti​la ga je od​vrat​nost i mrž​nja pre​ma ču​li​ma, i gi​nuo je od žeđi za čis​to​tom i po​šte​nim mi​rom, a pri​tom je udi​sao vaz​duh umet​nos​ti, mla​ki i slat​ki, mi​ri​si​ma is​pu​‐ nje​ni vaz​duh stal​nog jed​nog pro​le​ća u kome sve tera i klju​ča i kli​ja u po​taj​noj sla​dos​ti plo​đe​nja i ra​đa​nja. I tako je bilo doš​lo do​tle da se bez os​lon​ca le​lu​jao iz​me​đu oš​trih kraj​nos​ti, iz​me​đu le​de​ne du​hov​nos​ti i neo​buz​da​no pla​me​ne čul​nos​ti, i ži​veo za​mor​‐ nim ži​vo​tom stal​no uz​ne​mi​re​nim sa​veš​ću, ži​vo​tom koji sve kuša, ras​pu​šte​nim i van​‐ red​nim, ži​vo​tom koga se on, To​nio Kre​ger, u os​no​vi gnu​šao. Kak​va blud​nja! mis​lio je on po​ne​kad. Kako je to mo​gu​će da sam ja upao u sve ove ek​s​cen​trič​ne pus​to​lo​vi​ne? Ta ja ni​sam Ci​ga​nin u ze​le​nim ko​li​ma, po​rek​lom i od pos​tan​ka... No uko​li​ko je sla​bi​lo nje​go​vo zdrav​lje, iz​o​š​tra​va​lo se nje​go​vo umet​niš​tvo, pos​ta​ja​lo pro​bi​rač​ko i pro​bra​no, dra​go​ce​no i utan​ča​no, raz​dra​ž​lji​vo pro​tiv sve​ga ba​nal​nog, u naj​vi​šoj meri oset​lji​vo u pi​ta​nji​ma tak​ta i uku​sa. Kad se prvi put po​ja​vio, za​ču​lo se mno​go odo​bra​va​nja i ra​dos​ti među oni​ma ko​jih se tiču te stva​ri, jer beše to, po iz​ra​di, stvar od vred​nos​ti, puna hu​mo​ra i poz​na​va​nja pat​nje. I usko​ro je nje​go​vo ime, to isto ime koje su mu ne​ka​da sa uko​ri​ma do​ba​ci​va​li nje​go​vi nas​tav​ni​ci, to isto ime ko​jim se ne​ka​da pot​pi​si​vao pod svo​je prve rime upu​će​ne ora​hu, vo​do​sko​ku i moru, taj zvuk sklop​ljen iz juga i se​ve​ra, to gra​đan​sko ime za​dah​nu​to eg​zo​tič​noš​ću, usko​ro je ono pos​ta​lo for​mu​lom za iz​vr​s​na dela; jer sa bol​nom is​cr​p​noš​ću nje​go​vih is​kus​ta​va udru​‐ ži​la se bila ret​ka vred​no​ća, upor​no iz​dr​ž​lji​va i čas​to​lju​bi​va, i u bor​bi sa pro​bi​rač​kom raz​dra​ž​lji​voš​ću nje​go​vog uku​sa stva​ra​la je ona uz žes​to​ke muke neo​bič​na dela. On nije ra​dio kao onaj koji radi da bi ži​veo, no kao čo​vek koji ni​šta dru​go i neće no da radi, jer ni​po​da​šta​va sebe kao ži​vog čo​ve​ka, jer želi da ga samo kao tvor​ca uzi​ma​ju u ob​zir, a ina​če pro​la​zi kroz ži​vot siv i ne​upad​ljiv, kao glu​mac koji je ski​nuo sa sebe šmin​ku, i koji nije ni​šta kad nema šta da pri​ka​zu​je. Ra​dio je nemo, za​tvo​ren i ne​vi​dan, 16

www.balkandownload.org i pre​zi​rao one male ko​ji​ma ta​lent slu​ži samo zato da se nji​me oki​te u druš​tvu, koji idu po​ce​pa​ni i za​pu​šte​ni, pa bili oni bo​ga​ti ili si​ro​maš​ni, koji te​ra​ju luk​suz lič​nim kra​va​ta​‐ ma, i u pr​vom redu paze na to da žive sreć​no, priv​lač​no i umet​nič​ki, a ne zna​ju da do​‐ bra dela nas​ta​ju samo pod pri​ti​skom rđa​vog ži​vo​ta, da onaj koji živi ne radi, i da čo​‐ vek mora umre​ti pre no što pos​ta​ne stva​ra​lac.

17

www.balkandownload.org

IV

„Sme​tam li?” upi​ta To​nio Kre​ger na pra​gu ate​ljea. Dr​žao je še​šir u ruci, i čak se malo i pok​lo​nio, mada je Li​za​ve​ta Iva​nov​na bila nje​go​va pri​ja​te​lji​ca ko​joj bi on sve re​kao. „Smi​luj​te se, To​nio Kre​ge​ru, i uđi​te bez ce​re​mo​ni​ja!” od​go​vo​ri ona svo​jim ska​ku​ta​vim na​gla​skom. „Poz​na​to je da ste vi od ma​le​na do​bro vas​pi​ta​ni, i da zna​te šta je u redu.” Pri​tom sta​vi i ki​či​cu u levu ruku uz pa​le​tu, pru​ži mu des​nu, i po​gle​da mu u lice, sme​‐ ju​ći se i vr​te​ći gla​vom. „Da, ali vi ra​di​te”, reče on. Dede da vi​dim... O, pa vi ste na​pre​do​va​li.” I on po​sma​‐ tra​še na​iz​men​ce ski​ce u boji koje su le​ža​le po sto​li​ca​ma, des​no i levo kraj nas​lo​na za sli​ku, i ve​li​ko plat​no, pre​vu​če​no mre​žom li​ni​ja u sa​mim kva​dra​ti​ma, na kome su se ovde-onde po​ma​lja​le prve mr​lje boja, po za​mr​še​nom i ble​dom os​nov​nom na​cr​tu. Bilo je to u Min​he​nu, u jed​noj unu​traš​njoj zgra​di u Še​lin​go​voj uli​ci, po​dos​ta vi​so​‐ ko. Na​po​lju, iza pros​tra​nog pro​zo​ra okre​nu​tog pre​ma se​ve​ru, vla​da​še ne​bes​na mo​dri​‐ na, cvr​kut pti​ca i sun​ča​ni sjaj, a mla​di, slat​ki dah pro​le​ća koji je stru​jao kroz jed​no otvo​re​no okno me​šao se s mi​ri​som fik​sa​ti​va i ulja​nih boja koji is​pu​nja​va​še pros​tra​nu sobu za rad. Zla​će​ni sjaj sve​tlog po​pod​ne​va slo​bod​no je pla​vio ši​ro​ku na​go​tu ate​ljea, bez oko​li​še​nja osvet​lja​vao po​ma​lo is​k​va​re​ni pod, gru​bo sa​de​lja​ni sto pod pro​zo​rom, po​kri​ven bo​či​ca​ma, tu​ba​ma i čet​ka​ma, i ne​uok​vi​re​ne stu​di​je po zi​do​vi​ma bez po​zi​di​ca osvet​lja​vao pa​ra​van od is​pu​ca​ne svi​le koji je, u bli​zi​ni vra​ta, me​đio mali kut za sta​no​‐ va​nje i do​ko​li​cu, na​me​šten sa puno sti​la, osvet​lja​vao i delo koje je nas​ta​ja​lo na nas​lo​‐ nu, a pred njim sli​kar​ku i pes​ni​ka. Ona je bila ot​pri​li​ke nje​go​vih go​di​na, ne​što pre​ko tri​de​set. U za​tvo​re​no mo​droj ke​‐ ce​lji sa po​dos​ta mr​lja se​de​la je na ni​skoj sto​li​či​ci i nas​la​nja​la bra​du na šaku. Nje​na za​‐ ga​si​ta kosa, čvr​sto očeš​lja​na i sa stra​ne već pro​ša​ra​na se​di​nom, po​kri​va​la joj je sle​po​‐ oč​ni​ce u bla​gom ta​la​sa​nju, i da​va​la ok​vir nje​nom cr​no​ma​njas​tom licu, slo​ven​skog tipa i bes​kraj​no sim​pa​tič​nom, sa za​tu​pas​tim no​sem, sa oš​tro is​tu​re​nim ja​go​di​ca​ma, i sa ma​lim, cr​nim, sve​tlim oči​ma. Za​žmi​riv​ši, po​sma​tra​la je svoj rad sa za​pe​tom paž​‐ njom, ne​po​ver​lji​vo i go​to​vo raz​dra​že​no... On je sta​jao kraj nje, des​nom se ru​kom pod​bo​čio, a le​vom je uvr​tao svo​je za​ga​si​te br​ko​ve. Nje​go​ve kose obr​ve kre​ta​hu se na​mra​če​no i na​preg​nu​to, a pri​tom je po svom obi​ča​ju tiho za se zvi​ždu​kao. Bio je ve​oma do​bro i bri​ž​lji​vo obu​čen, u ode​lu mir​ne sive boje i sta​lo​že​na kro​ja. Ali nje​go​vo skroz iz​ra​đe​no čelo, pod van​red​no jed​nos​tav​no 18

www.balkandownload.org i is​prav​no za​češ​lja​nom tam​nom ko​som, bilo je puno ner​voz​nih drh​ta​ja, a crte nje​go​‐ vog juž​njač​kog lica bile su već oš​tre, kao da ih je još na​ro​či​to po​dvuk​la i is​tak​la tvr​da neka pi​salj​ka, dok su mu me​đu​tim usne bile tako bla​go ocr​ta​ne, dok je tako mek bio oblik nje​go​ve bra​de... Pos​le iz​ves​nog vre​me​na pre​đe on ru​kom pre​ko čela i oči​ju, i okre​te se od sli​ke. „Nije tre​ba​lo da do​đem”, reče on. „A za​što nije tre​ba​lo, To​nio Kre​ge​ru?” „Ta​man sam os​ta​vio po​sao, Li​za​ve​ta, i u gla​vi mi je isto kao na ovom plat​nu. Je​dan kos​tur, bled na​crt upr​ljan po​prav​ka​ma, i dve-tri mr​lje boja; a kad sam do​šao amo, na​išao sam na isto to. A na​la​zim tu i isti su​kob i su​pro​ti​cu koji su me mu​či​le doma”, reče on i poče da mi​ri​še vaz​duh. „Čud​no je to. Ako te muči neka mi​sao, na​la​ziš je svud, sve je iz​ra​ža​va, čak je mi​ri​šeš u vaz​du​hu. Fik​sa​tiv i mi​ris pro​le​ća, je li? Umet​nost i – da, ali šta je ono dru​go? Ne re​ci​te ’pri​ro​da’, Li​za​ve​ta, ’pri​ro​da’ to ne može da is​cr​pe. Ah, ne, bo​lje da sam po​šao u šet​nju, mada je ne​izves​no da li bih se tamo bo​lje ose​ćao. Pre pet mr​šu​ta, ne​da​le​ko odav​de, sreo sam jed​no​ga ko​le​gu, Adal​ber​ta, no​ve​lis​tu. ’prok​le​to da je ovo pro​le​će!’ re​kao je on svo​jim is​ki​da​nim sti​lom. ’Ono jes​te i os​ta​je naj​stra​ho​vi​ti​je go​diš​nje doba! Može li da vam se zač​ne i jed​na pa​met​na mi​sao u gla​vi, Kre​ge​ru? Mo​‐ že​te li spo​koj​no iz​ra​di​ti i naj​ma​nju po​en​tu ili efekt, kad vam se širi po krvi neka ne​‐ pris​toj​no go​li​ca​nje, i kad vas uz​ne​mi​ru​je mnoš​tvo sen​za​ci​ja ko​ji​ma tu nije mes​to? ako li ih pak is​pi​ta​te, iš​ča​ure se kao skroz tri​vi​jal​ne i ne​upo​treb​lji​ve lu​do​ri​je. Što se mene tiče, ja idem u ka​fa​nu. To je ne​utral​no zem​lji​šte, ne​tak​nu​to pro​me​na​ma go​diš​njih doba, zna​te, ono ta​ko​re​ći pred​stav​lja iz​dvo​je​nu i uzvi​še​nu sfe​ru li​te​ra​tu​re, tamo je čo​‐ vek spo​so​ban samo za ot​me​ni​je mis​li...’ I on ode u ka​fa​nu; a mo​žda je tre​ba​lo da i ja po​đem s nji​me.” Li​za​ve​ta se za​bav​lja​la. „To je do​bro, To​nio Kre​ge​ru. To o ’ne​pris​toj​nom go​li​ca​nju’ je do​bro. A u iz​ves​nom smis​lu on ima pra​vo, jer sa ra​dom i ne sto​ji sjaj​no u pro​le​će. Ali sad pa​zi​te. Sad ću prvo da svr​šim ovu sit​ni​cu, ovu malu po​en​tu i efekt, kako bi re​kao Adal​bert. Za​tim ćemo u ’sa​lon’, da pi​je​mo čaja, a vi ćete reći što vam je na duši; jer do​bro vi​dim da ste se da​nas na​oš​tri​li. A don​de se neg​de gru​pi​ši​te, na pri​mer na ovaj san​duk, ako se ne bo​ji​te za svo​je pa​tri​cij​sko runo...” „Ah, os​ta​vi​te me na miru sa mo​jim ode​lom, Li​za​ve​ta Iva​nov​na! Da li bis​te že​le​li da tr​čim uli​ca​ma u is​ce​pa​nom ka​di​ve​nom ka​pu​ti​ću ili sa pr​s​lu​kom od cr​ve​ne svi​le? Kad je čo​vek umet​nik, do​volj​no je u duši pus​to​lov. Spo​lja se tre​ba do​bro obu​ći, i po​na​ša​ti se kao pris​to​jan čo​vek... Ne, ni​sam se ja na​oš​trio”, reče on, i gle​da​še kako ona meša boje na pa​le​ti. „Samo mi leži na duši je​dan pro​blem i jed​na su​pro​ti​ca, i to mi je sme​ta​‐ lo pri radu... Zbi​lja, o čemu smo ono go​vo​ri​li? O Adal​ber​tu, no​ve​lis​ti, kako je taj čo​‐ vek čvrst i po​no​san. Pro​le​će je naj​stra​ho​vi​ti​je go​diš​nje doba’, reče on i ode u ka​fa​nu. Jer čo​vek mora zna​ti šta hoće, zar ne? Vi​di​te, i mene pro​le​će čini ner​voz​nim, i mene zbu​nju​je mila tri​vi​jal​nost svih onih se​ća​nja i ose​ća​nja koje budi; samo što me to ipak 19

www.balkandownload.org ne može na​ves​ti da ga zbog toga gr​dim i da ga pre​zi​rem; jer stvar je u tome što se ja pred njim sti​dim, što se sti​dim pred nje​go​vom čis​tom pri​rod​noš​ću i po​bed​nom mla​‐ doš​ću. I ne znam da li da pre​zi​rem Adal​ber​ta ili da ga oma​lo​va​ža​vam, sto​ga što ni​šta o ovo​me ne zna... Loše se radi u pro​le​će, to je is​ti​na, a iz ko​jeg raz​lo​ga? Jer se ose​ća. I jer nije ni​ka​kav maj​stor onaj koji mis​li da stva​ra​lac sme ose​ća​ti. Sva​ki pra​vi i is​kre​ni umet​nik samo se sme​ška kad čuje tu na​iv​nu za​blu​du na​dri​maj​sto​ra, sme​ška se mo​žda me​lan​ho​lič​no, ali se ipak sme​ška. Jer ono što ka​že​mo, to ni​kad ne sme biti glav​na stvar, već samo gra​di​‐ vo koje je po sebi rav​no​duš​no, a iz ko​jeg tek ima​mo da sklo​pi​mo es​tet​sko obli​čje, igra​‐ ju​ći se u spo​koj​noj nad​mo​ći. Ako vam je odvi​še sta​lo do ono​ga što ima​te da ka​že​te, ako vam srce zato odvi​še to​plo kuca, mo​že​te po​uz​da​no ra​ču​na​ti na pot​pun fi​ja​sko. Pos​ta​je​te pa​te​tič​ni, pos​ta​je​te sen​ti​men​tal​ni, kao delo va​ših ruku jav​lja se ne​što tro​mo, nez​grap​no-oz​bilj​no, ne​sav​la​da​no, ne​iro​nič​no, ne​za​či​nje​no, do​sad​no, ba​nal​no – a kraj sve​mu je rav​no​duš​nost kod sve​ta, a kod vas sa​mih ra​zo​ča​re​nje i jad... Jer tako je to, Li​za​ve​ta: ose​ća​nje, to​plo, sr​dač​no ose​ća​nje je svag​da ba​nal​no i ne​upo​treb​lji​vo, a umet​nič​ka su samo raz​dra​že​nja i hlad​ne ek​s​ta​ze na​še​ga pok​va​re​nog, na​šeg ar​tis​tič​kog živ​ča​nog sis​te​ma. Po​treb​no je da čo​vek bude do​nek​le van​čo​ve​čan i ne​čo​ve​čan, da bude čud​no​va​to uda​ljen od čo​več​no​ga, i bez pra​vo​ga učeš​ća u nje​mu, da bi bio u sta​‐ nju, i čak uop​šte u is​ku​še​nju da se igra, da se time igra, da ga pri​ka​že ukus​no i efek​t​‐ no. Već i sama ob​da​re​nost za stil, oblik i iz​ra​žaj us​lov​lja​va taj hlad​ni i pro​bi​rač​ki od​‐ nos pre​ma čo​več​no​me, i čak iz​ves​no si​ro​maš​tvo i pus​toš u čis​to čo​ve​čan​skim oso​bi​na​‐ ma. Jer zdra​vo i snaž​no ose​ća​nje, pri​tom os​ta​je​mo, nema uku​sa. Svr​še​no je sa umet​ni​‐ kom čim pos​ta​ne čo​vek i poč​ne da ose​ća. To je znao Adal​bert, i zato je oti​šao u ka​fa​‐ nu, u iz​dvo​je​nu sfe​ru, da​bog​me!” „Bog s vama, ba​ću​ška”, reče Li​za​ve​ta Iva​nov​na, pe​ru​ći ruke u li​me​noj kadi: „ta vi ne mo​ra​te poći za njim.” „Ne, Li​za​ve​ta, ja neću poći za njim, i to samo sto​ga što sam po​ne​kad u sta​nju da se malo sti​dim pred pro​le​ćem svo​ga umet​niš​tva. Vi​di​te, kat​kad do​bi​jam pi​sma pi​sa​na tu​‐ đom ru​kom, po​hval​na i za​hval​na pi​sma od mo​jih či​ta​la​ca, do​pi​se pune div​lje​nja od ga​nu​tih lju​di. Ja ih či​tam, i srce mi se raz​ne​ži pred tim to​plim i ne​ve​štim čo​ve​čan​skim ose​ća​njem koje je tu iz​a​zva​la moja umet​nost, za​hva​ta me neka vr​sta bo​le​ći​vos​ti pre​‐ ma odu​šev​lje​noj na​iv​nos​ti koja go​vo​ri iz tih re​da​ka, i ja po​ru​me​nim kad po​mis​lim ko​‐ li​ko bi taj čes​ti​ti čo​vek bio ra​s​hla​đen kad bi ika​da mo​gao da po​gle​da iza mo​jih ku​li​sa, kad bi ika​da ra​zu​me​la nje​go​va ne​vi​nost da po​šten i zdrav i pris​to​jan čo​vek uop​šte ne piše, ne glu​mi, ne kom​po​nu​je... a sve mi to ne sme​ta da se pos​lu​žim nje​go​vim div​lje​‐ njem pre​ma mome ge​ni​ju da bih sebe sama di​zao i pod​sti​cao, da ve​oma oz​bilj​no shva​tim to div​lje​nje, i da pri​tom pra​vim lice kao maj​mun koji iz​i​gra​va ve​li​kog čo​ve​‐ ka... Ah, ne ula​zi​te mi u reč, Li​za​ve​ta! Ka​žem vam, čes​to me za​ma​ra do smr​ti da pri​‐ ka​zu​jem ono što je čo​več​no, ne​ma​ju​ći sam ude​la u čo​več​no​me... Je li umet​nik uop​šte 20

www.balkandownload.org mu​ška​rac? O tome bi tre​ba​lo upi​ta​ti ’ženu’! Meni se čini da svi mi umet​ni​ci po​ma​lo de​li​mo sud​bi​nu onih pre​pa​ri​ra​nih pap​skih pe​va​ča... Naše je pe​va​nje lepo do dir​lji​vos​‐ ti. Ali...” „Tre​ba​lo bi da se malo sti​di​te, To​nio Kre​ge​ru. Ho​di​te na čaj. Voda će od​mah uza​‐ vre​ti; evo tu su pa​pi​ro​si. Vi ste sta​li pri pe​va​nju u so​pra​nu; i tu samo nas​ta​vi​te. No tre​‐ ba da se sti​di​te. Kad ne bih zna​la sa kak​vom ste po​nos​nom straš​ću oda​ni svo​me po​zi​‐ vu...” „Ne spo​mi​nji​te ’po​ziv’, Li​za​ve​ta Iva​nov​na! Knji​žev​nost uošte nije po​ziv, već prok​‐ let​stvo – neka vam je zna​no. Kad po​či​nje​mo da ga ose​ća​mo, to prok​let​stvo? Rano, užas​no rano. U doba kad bi s pra​vom tre​ba​lo da ži​vi​mo u skla​du sa Bo​gom i sve​tom. Po​či​nje​te da se ose​ća​te obe​le​že​nim, ose​ća​te za​go​net​nu su​prot​nost iz​me​đu sebe i onih dru​gih, onih se​bič​nih i va​lja​nih, sve dub​lje i dub​lje zja​pi onaj po​nor iro​ni​je, ne​ve​ro​va​‐ nja, opo​zi​ci​je, saz​na​nja, ose​ća​nja, koja vas deli od lju​di, i otad više nema spo​ra​zu​me​‐ va​nja. Kak​va sud​bi​na! Sve kad bi srce i bilo još do​volj​no živo, do​volj​no is​pu​nje​no lju​‐ bav​lju da bi ose​ća​lo ko​li​ko je to straš​no!... Vaša se sa​mo​svest ras​pa​lju​je, jer među hi​‐ lja​da​ma vi ose​ća​te žig na svo​me čelu obe​lež​je, i zna​te da ga niko ne može pre​vi​de​ti. Poz​na​vao sam jed​nog ge​ni​jal​nog glum​ca koji se kao čo​vek mo​rao bo​ri​ti sa bo​les​nom sme​te​noš​ću i ne​po​uz​da​noš​ću. Pre​na​dra​že​na svest o svo​joj lič​nos​ti, sku​pa sa ne​ma​‐ njem ulo​ge, sa od​sus​tvom pri​ka​zi​vač​kog za​dat​ka, pro​uz​ro​ko​va​la je tu po​ja​vu kod tog sa​vr​še​nog umet​ni​ka a osi​ro​te​log čo​ve​ka... Po​mo​ću malo oš​tri​jeg oka vi ćete iz či​ta​ve mase lju​di lako iz​dvo​ji​ti umet​ni​ka, pra​vog umet​ni​ka, ne onog čiji je gra​đan​ski po​ziv umet​nost. Ose​ćaj da je odvo​jen i da ne pri​pa​da amo, da su ga poz​na​li i da ga po​sma​‐ tra​ju, ne​što ujed​no kra​ljev​sko i sne​biv​lji​vo jav​lja se na nje​go​vom licu. Ne​što slič​no se može vi​de​ti na cr​ta​ma ne​kog vla​da​ra koji ko​ra​ča kroz sve​ti​nu u ci​vi​lu. Ali tu ne po​‐ ma​že ci​vil, Li​za​ve​ta! Pre​obu​ci​te se, za​kra​bu​lji​te se, obu​ci​te se kao ata​še ili gar​dij​ski pot​po​ruč​nik na od​sus​tvu: do​volj​no je da otvo​ri​te oči i da iz​go​vo​ri​te jed​nu reč, i svak će zna​ti da vi nis​te čo​vek, no ne​što tuđe, i što otu​đu​je i za​ču​đa​va, ne​što dru​go... Ali šta je umet​nik? Ni pred ko​jim pi​ta​njem nije se po​ka​za​la upor​ni​jom ljud​ska le​‐ nost i tro​most u saz​na​nju no baš pred ovim. ’Tako što je dar’, smer​no vele do​bri lju​di koji sto​je pod uti​skom umet​nič​kog dela, i kako, pre​ma nji​ho​vom do​bro​ćud​nom miš​lje​‐ nju, ve​dri i uzvi​še​ni utis​ci neo​p​hod​no mo​ra​ju po​ti​ca​ti iz ve​drih i uzvi​še​nih iz​vo​ra, to niko ni ne po​doz​re​va da se tu radi o ne​kom ve​oma zlo us​lov​lje​nom, do kraj​nos​ti sum​‐ nji​vom ’daru’... Zna se da je lako uvre​di​ti umet​ni​ka – e, a zna se i to da te uvred​lji​vos​‐ ti obič​no nema u lju​di sa mir​nom sa​veš​ću, u lju​di čija sa​mo​svest po​či​va na so​lid​noj pod​lo​zi... Vi​di​te Li​za​ve​ta, ja u dnu svo​je duše na​la​zim – u du​hov​nu oblast pre​ne​se​no – celo ono po​doz​re​nje pro​tiv tipa umet​ni​ka koje je ma koji od mo​jih čes​ti​tih i is​prav​‐ nih pre​da​ka tamo gore u usko​me gra​du ose​ćao pre​ma ne​kom la​kr​di​ja​šu ili ar​tis​tu-pus​‐ to​lo​vu koji bi do​šao u nje​gov dom. Čuj​te sle​de​će. Ja poz​na​jem jed​nog ban​ka​ra, ose​de​‐ log jed​nog pos​lov​nog čo​ve​ka koji ima dar da piše no​ve​le. U do​ko​li​ci, on se ko​ris​ti tim 21

www.balkandownload.org da​rom, i ra​do​vi su mu po​ne​kad iz​vr​s​ni. Upr​kos – ja ka​žem, ’upr​kos’ – ovoj su​blim​noj spo​sob​nos​ti, taj čo​vek nije bes​pre​ko​ran; na​pro​tiv, imao je da iz​dr​ži te​šku kaz​nu koja ga je, na iz​ves​no vre​me, li​ši​la slo​bo​de, i to iz važ​nih raz​lo​ga. Šta​vi​še, on je tek u kaz​‐ ne​nom za​vo​du do​šao do sves​ti o svo​me daru, i nje​go​va kaz​ne​nič​ka is​kus​tva svag​da su os​nov​ni mo​tiv u nje​go​vim pro​izvo​di​ma. Otu​da bi se, sa ne​što dr​skos​ti, mo​gao iz​ves​ti za​klju​čak da se čo​vek mora odo​ma​ći​ti u ne​koj vr​sti kaz​ne​nog za​vo​da da bi pos​tao pes​nik. No zar se ne na​me​će sum​nja da su nje​go​vi do​živ​lja​ji na ro​bi​ji mo​žda ma​nje tes​no sras​li sa ko​re​nom i iz​vo​ri​ma nje​go​va umet​niš​tva no ono što ga je ona​mo do​ve​lo? – Ban​kar koji stva​ra no​ve​le, to je ret​kost, zar ne? Ali ban​kar bez kri​mi​nal​nos​ti, bes​‐ pre​ko​ran i so​li​dan ban​kar koji bi stva​rao no​ve​le – toga uop​šte nema... Da, smej​te se, a ja se ipak samo upo​la ša​lim. Nema pro​ble​ma, nema ga na sve​tu, koji bi bio muč​ni​ji od pro​ble​ma umet​nič​kog stva​ra​nja i nje​go​vog čo​ve​čan​skog uti​ska. Uz​mi​te naj​ču​des​ni​ju tvo​re​vi​nu naj​tip​ski​jeg i sto​ga i naj​moć​ni​jeg umet​ni​ka, uz​mi​te jed​no tako mor​bid​no i du​bo​ko dvo​smis​le​no delo kao što je Tris​tan i Iz​ol​da, i po​sma​traj​te uti​sak koje to delo iz​a​zi​va u ne​kom mla​dom i zdra​vom čo​ve​ku koji ose​ća snaž​no nor​mal​no. Vi​de​će​te da je uz​dig​nut u duši, da je to​plo, po​šte​no odu​šev​ljen, mo​žda čak pod​stak​nut da sam ’umet​nič​ki’ stva​ra... Do​bri di​le​tant! U nama umet​ni​ci​ma skroz druk​či​je iz​gle​da no što on može da slu​ti u svom ’to​plom srcu’ i ’po​šte​nom en​tu​zi​jaz​mu’. Gle​dao sam kako žene i mla​di​ći obo​ža​va​ju umet​ni​ke i kli​ču im – a ja sam o nji​ma znao... Sti​če​mo stal​no naj​čud​no​va​ti​ja is​kus​tva, od​nos​no po​rek​la i pro​prat​nih po​ja​va i us​lo​va umet​nič​kog stva​ra​nja...” „Na dru​gi​ma, To​nio Kre​ge​ru – iz​vi​ni​te – ili ne samo na dru​gi​ma?” On je ću​tao. Na​brao je svo​je kose obr​ve, i zvi​ždu​kao za se. „Mo​lim vašu zde​li​cu, To​nio. Nije jak. I uz​mi​te još jed​nu ci​ga​re​tu. Uos​ta​lom vi zna​‐ te i sami da gle​da​te stva​ri ona​ko kako se ne mora na njih gle​da​ti...” To je od​go​vor Ho​ra​ci​jev, dra​ga Li​za​ve​ta. ’Ko tako po​sma​tra stva​ri, po​sma​tra ih odveć pa​ž​lji​vo’, zar ne?” „Ja ve​lim da ih isto tako pa​ž​lji​vo mo​že​mo po​sma​tra​ti i sa neke dru​ge stra​ne, To​nio Kre​ge​ru. Ja sam samo glu​pa žen​ska gla​va koja sli​ka, i ako uop​šte imam što da vam od​go​vo​rim, ako vaš sop​s​tve​ni po​ziv mogu malo uze​ti u za​šti​tu pred vama, bez sum​nje to nije ni​šta novo što iz​no​sim, samo pod​se​ća​nje na ono što i vi sami vrlo do​bro zna​‐ te... Kako dak​le: li​te​ra​tu​ra koja čis​ti i po​sve​ću​je, ra​zo​re​nje stras​ti pu​tem saz​na​nja i pu​‐ tem reči, li​te​ra​tu​ra kao put ka ra​zu​me​va​nju ka pra​šta​nju i ka lju​ba​vi, spa​so​nos​na moć go​vo​ra, knji​žev​ni duh kao naj​ple​me​ni​ti​ja po​ja​va ce​lo​kup​nog ljud​skog duha, knji​žev​‐ nik kao sa​vr​še​ni čo​vek, kao sve​tac – ko bi tako po​sma​trao stva​ri, zna​či da ih ne bi dos​ta pa​ž​lji​vo po​sma​trao? „Vi ima​te pra​va da tako go​vo​ri​te, Li​za​ve​ta, i to s ob​zi​rom na delo va​ših pes​ni​ka, na obo​ža​va​nja dos​toj​nu knji​žev​nost ru​sku koja za​pra​vo pri​ka​zu​je onu sve​tu knji​žev​nost o ko​joj go​vo​ri​te. Ali ja ni​sam pre​vi​deo vaše pri​go​vo​re, oni šta​vi​še spa​da​ju uz ono što 22

www.balkandownload.org mi da​nas is​pu​nja​va duh... Po​gle​daj​te me. Ne iz​gle​dam bog​z​na kako bo​dar, zar ne? Malo star i oš​trih crta i umo​ran, je li? E pa, da se vra​ti​mo ’saz​na​nju’, lako mo​že​mo za​‐ mis​li​ti čo​ve​ka po svo​joj pri​ro​di po​ver​lji​va, bla​ga, do​bro​na​mer​na i po​ma​lo sen​ti​men​‐ tal​na koga bi psi​ho​lo​ška vi​do​vi​tost iz​mo​ždi​la i upro​pas​ti​la. Ne do​pus​ti​ti da nas sav​la​‐ da ža​lost sve​ta; po​sma​tra​ti, pam​ti​ti, skla​pa​ti, i ono što je naj​muč​ni​je, u os​ta​lom pak biti do​bre vo​lje, već pri pot​pu​noj sves​ti o mo​ral​noj nad​mo​ći nad od​vrat​nim iz​u​mom pos​to​ja​nja – da​bog​me! No pri svim ra​dos​ti​ma iz​ra​ža​ja pre​ras​te vam stvar po​ne​kad pre​ko gla​ve. Ko sve ra​zu​me, on, zna​či, sve opra​šta? Ipak, ja ne znam. Ima ne​što, Li​za​‐ ve​ta, što ja na​zi​vam ga​đe​njem od saz​na​nja: sta​nje u kome je čo​ve​ku do​volj​no da pro​‐ vi​di neku stvar da bi ose​tio smrt​no ga​đe​nje (a pri​tom ni​ma​lo po​mir​lji​vog ras​po​lo​že​‐ nja) – to je slu​čaj Ha​mle​ta Dan​ca, tog tip​skog li​te​ra​ta. On je znao šta to zna​či: kad je čo​vek po​zvan za saz​na​nje, a nije ro​đen za nj. Biti vi​do​vit još i kroz suz​ni veo ose​ća​nja, saz​na​va​ti, pam​ti​ti, po​sma​tra​ti, i sa osme​hom sve to mo​ra​ti os​tav​lja​ti na stra​nu još u tre​nu​ci​ma kad se ruke pre​pli​ću u za​gr​lja​ju, kad se na​la​ze usne, kad ljud​ski po​gled, os​‐ lep​ljen ose​ća​njem, mrk​ne – to je in​fam​no, Li​za​ve​ta, to je ni​sko, to uz​bu​nju​je... ali šta vre​di bu​ni​ti se? Dru​ga jed​na stra​na stva​ri, i ne ma​nje pri​mam​lji​va, sva​ka​ko je bla​zi​ra​nost, rav​no​‐ duš​nost i puna iro​ni​je za​mo​re​nost pre​ma is​ti​ni; a to je či​nje​ni​ca da ni​ko​je druš​tvo na sve​tu nije više nemo ni bez​nad​no nego krug du​ho​vi​tih lju​di koji su već svi proš​li kroz sito i re​še​to. Sve saz​na​nje je sta​ro i do​sad​no. Iz​re​ci​te neku is​ti​nu, is​ti​nu, koju ste osvo​‐ ji​li i stek​li sa iz​ves​nom mla​da​lač​kom ra​doš​ću, a na vašu obič​njej​šu pro​sve​će​nost od​‐ go​vo​ri​će se krat​kim pro​pu​šta​njem vaz​du​ha kroz nos... Ah, Li​za​ve​ta, li​te​ra​tu​ra za​ma​ra! U ljud​skom druš​tvu može vam se de​si​ti, uve​ra​vam vas, da vas, rad pre​ve​li​ke skep​‐ se i uz​dr​ž​lji​vos​ti u iz​ra​ža​va​nju svo​ga miš​lje​nja, sma​tra​ju glu​pim, a vi ste me​đu​tim samo oho​li i bez hra​bros​ti... To​li​ko o ’saz​na​nju’. A što se tiče dela, tu se mo​žda ne radi to​li​ko o tome da se os​lo​bo​di​mo, ko​li​ko o tome da hla​di​mo i na led sta​vi​mo ose​ća​nje? I zbi​lja, ima ne​če​ga le​de​nog i do kraj​nos​ti uobra​že​nog u tom tač​nom i po​vr​š​nom ota​lja​‐ va​nju ose​ća​nja po​mo​ću li​te​rar​nog go​vo​ra. Ako vam je srce pre​pu​no, ako ose​ća​te da ste is​u​vi​še obu​ze​ti ne​kim slat​kim ili uzvi​še​nim do​živ​lja​jem: ni​šta nije jed​nos​tav​ni​je! Otid​ne​te li​te​ra​tu, i za krat​ko vre​me sve će biti u redu. Vašu stvar će vam ana​li​zo​va​ti i for​mu​li​sa​ti, na​zva​će je nje​zi​nim ime​nom, iz​go​vo​ri​ti je i na​ves​ti da go​vo​ri, svr​ši​će s njo​me za sva vre​me​na i na​či​ni​ti se rav​no​duš​nom, i neće tra​ži​ti ni hva​la. A vama će lak​nu​ti, sve će vam biti jas​no, vra​ti​će​te se ra​s​hla​đe​ni doma, i u čudu se pi​ta​ti čime je ta stvar još ma​lo​čas mo​gla da iz​a​zo​ve u vas ta​kav sla​dak me​tež i za​bu​nu. I vi se oz​‐ bilj​no za​la​že​te za tog hlad​nog i su​jet​nog šar​la​ta​na? Što je iz​re​če​no, s time je svr​še​no – tako gla​si is​po​vest nje​go​vog ve​ro​va​nja. Ako je ceo svet iz​re​čen, i nje​ga smo ota​lja​li, os​lo​bo​di​li, svr​še​no je s njim... Vrlo do​bro! Ali ja ni​sam ni​hi​list...” „Vi nis​te” – reče Li​za​ve​ta... Ta​man je bila pri​ne​la us​ti​ma ka​ši​či​cu sa ča​jem, i u tom se sta​vu uko​či​la. „Eto... eto... do​đi​te k sebi, Li​za​ve​ta! Ja to ni​sam, ka​žem vam, s ob​zi​rom na živo ose​‐ 23

www.balkandownload.org ća​nje. Vi​di​te, li​te​rat u os​no​vi ne shva​ta da ži​vot ima vo​lje da i da​lje teče, da se toga ne sti​di, i po​što je već iz​re​čen i ’ota​ljan’. Ali gle, on bez pre​do​miš​lja​nja i da​lje gre​ši, upr​‐ kos sva​kom os​lo​bo​đe​nju pu​tem li​te​ra​tu​re; jer sve je de​la​nje greh u oči​ma duha... Ja sam na meti, Li​za​ve​ta. Čuj​te me. Ja vo​lim ži​vot – ovo je is​po​vest. Pri​hva​ti​te je, i sa​ču​vaj​te je – ni​sam to još ni​ko​me po​ve​rio. Rek​li su, čak su i na​pi​sa​li i dali u štam​pu da ja mr​zim ži​vot, ili da ga se bo​jim, ili da ga pre​zi​rem ili da ga se gnu​šam. Ja sam to rado slu​šao, la​ska​lo mi je; no pri svem tom, to je ne​tač​no. Ja vo​lim ži​vot... Vi se sme​ši​‐ te, Li​za​ve​ta, i ja znam i za​što. Ali ja vas prek​li​njem, ne sma​traj​te da je to li​te​ra​tu​ra, to što vam go​vo​rim! Ne mis​li​te na Će​za​ra Bor​đu, ili na neku za​ne​se​nu fi​lo​zo​fi​ju koja ga uz​di​že kao svo​je zna​me​nje! Ni​šta on meni nije, Će​za​re Bor​đa, ne po​la​žem na nje​ga baš ni naj​ma​nje, i ni​ka​da neću ra​zu​me​ti kako neko može da kao ide​al po​štu​je ono što je van​red​no i de​mon​sko. Ne, no ži​vot, onaj koji sto​ji kao več​na su​pro​ti​ca pre​ma duhu i umet​nos​ti – on nam se ne pri​ka​zu​je kao vi​zi​ja kr​va​ve ve​li​či​ne i div​lje le​po​te, ne pri​‐ ka​zu​je se kao ono što je neo​bič​no nama koji smo neo​bič​ni; oblast naše čež​nje, to je ono što je nor​mal​no, pris​toj​no i mi​lo​krv​no, to je ži​vot u svoj svo​joj za​vod​lji​voj ba​nal​‐ nos​ti! Da​le​ko je onaj od umet​ni​ka, moja dra​ga, čije je kraj​nje odu​šev​lje​nje upu​će​no ono​me što je ra​fi​no​va​no, ek​s​cen​trič​no i so​ton​sko, koji ne zna čež​nju za bez​az​le​nim, jed​nos​tav​nim i ži​vim, za ne​što malo pri​ja​telj​stva, oda​nos​ti, svoj​ske is​kre​nos​ti i čo​ve​‐ čan​ske sre​će – po​taj​nu čež​nju koja sil​no tro​ši, čež​nju za slas​ti​ma obič​nos​ti!... Je​dan čo​ve​čan​ski drug! Ho​će​te li mi ve​ro​va​ti da bi me uči​ni​lo gor​dim i sreć​nim kad bih imao dru​ga među lju​di​ma? No do​sa​da sam imao dru​go​va samo među de​mo​‐ ni​ma, đa​vol​ci​ma, du​bo​kim ču​do​vi​šti​ma i ave​ti​ma za​ne​me​lim od saz​na​nja, to jest: među li​te​ra​ti​ma. Po​ne​kad dos​pem na neko pos​to​lje, na​đem se u ne​koj dvo​ra​ni pre​ma lju​di​ma koji su doš​li da me slu​ša​ju. Vi​di​te, tada se desi da po​sma​tram sebe kako se ob​zi​rem i is​pi​‐ tu​jem pu​bli​ku, da hva​tam sama sebe gde mo​trim na slu​ša​oce, a moje srce pita ko je to do​šao k meni, ko mi to nudi svo​je odo​bra​va​nje i za​hval​nost, s kime mi moja umet​nost stva​ra ide​al​nu vezu... Ja ne na​la​zim ono što tra​žim, Li​za​ve​ta. Na​la​zim sta​do i op​šti​nu koja mi je do​bro poz​na​ta, go​to​vo neki skup pr​vih hriš​ća​na: lju​de ne​ve​šta tela i fine duše, lju​de koji uvek pa​da​ju, ta​ko​re​ći, vi me ra​zu​me​te, i koji se po​ezi​jom bla​go sve​te ži​vo​tu – uvek samo one koji pate i čez​nu i koji su si​ro​maš​ni, ni​kad ni​ko​ga od onih dru​gih, od mo​dro​okih, Li​za​ve​ta, ko​ji​ma nije po​tre​ban duh! A ne bi li to, na kra​ju kra​je​va, bila bed​na ne​dos​led​nost, ra​do​va​ti se kad bi bilo druk​či​je? Pro​tiv​no je sva​ko​me smis​lu, ako umet​nik voli ži​vot, da ipak teži svim ve​šti​‐ na​ma da ga pri​vu​če na svo​ju stra​nu, da ga za​do​bi​je za utan​ča​nos​ti i me​lan​ho​li​je, za sve bo​les​no vlas​te​os​tvo li​te​ra​tu​re. Car​stvo umet​nos​ti ras​te na zem​lji, a car​stvo zdrav​‐ lja i bez​az​le​nos​ti opa​da. Što još os​ta​je od nje​ga, to bi tre​ba​lo da se oču​va naj​bri​ž​lji​vi​je, i kad neko ra​di​je raz​gle​da knji​ge o ko​nji​ma s tre​nut​nim snim​ci​ma, ne tre​ba ga hte​ti za​ves​ti i pri​ma​mi​ti po​ezi​ji! Jer naj​zad – zar bi se mo​gao naći bed​ni​ji pri​zor od onog što ga pru​ža ži​vot koji čini 24

www.balkandownload.org ogle​de u umet​nos​ti? Mi umet​ni​ci ni​ko​ga ne pre​zi​re​mo dub​lje no di​le​tan​ta, ži​vo​ga čo​‐ ve​ka koji mis​li da uz to može još biti i umet​nik. Uve​ra​vam vas da ta vr​sta pre​zi​ra​nja spa​da u moje lič​ne do​živ​lja​je. Na​la​zim se u druš​tvu u do​broj kući, jede se, pije, i će​re​‐ ta, svi se od​lič​no ra​zu​me​ju, a ja sam ra​dos​tan i za​hva​lan što mogu, za neko vre​me, da se iz​gu​bim među bez​az​le​nim i pris​toj​no-va​lja​nim lju​di​ma, kao da sam je​dan od njih. Iz​ne​na​da (ja sam to do​ži​veo) diže se neki ofi​cir, pot​po​ruč​nik, lep čo​vek od​lič​nog dr​ža​‐ nja od koga se ni​kad ne bih na​dao činu ne​dos​toj​nom nje​go​ve sve​ča​ne odo​re, i moli, bez ikak​ve dvo​smis​le​nos​ti, da mu do​pus​ti​mo da nam pro​či​ta neke sti​ho​ve koje je sam sa​či​nio. Sa pre​ne​ra​že​nim osme​hom daju mu to do​pu​šte​nje, i on iz​vo​di svo​ju na​ka​nu: sa ce​du​lje koju je do tada dr​žao skri​ve​nu u sku​tu svo​ga mun​di​ra, čita on svoj rad, ne​‐ što o mu​zi​ci i lju​ba​vi, ukrat​ko, ne​što što je isto to​li​ko bo​ga​to ose​ća​njem ko​li​ko je si​ro​‐ maš​no efek​tom. A sada, mo​lim vas lepo: pot​po​ruč​nik! Je​dan od onih koji gos​po​da​re sve​tom! On zbi​lja nije spao na to...! I doš​lo je ono što je mo​ra​lo doći: iz​du​že​na lica, ću​‐ ta​nje, ne​što iz​ve​šta​če​nog odo​bra​va​nja, i svud uoko​lo du​bo​ka ne​la​god​nost. Prva du​‐ šev​na či​nje​ni​ca koja mi do​la​zi do sves​ti jes​te ta da sam i ja sam kriv toj ne​ugod​noj za​‐ bu​ni koju je na​neo druš​tvu taj ne​pro​miš​lje​ni mla​di čo​vek; i nema sum​nje: pod​smeš​lji​‐ vi i otu​đe​ni po​gle​di pa​da​ju i na mene, u čiji se za​nat on pa​čao. Ali dru​ga je u tome što taj čo​vek, koji mi je do ma​lo​čas uli​vao is​tin​sko po​što​va​nje svo​jim bi​ćem i ži​vo​tom, što on sada u mo​jim oči​ma pada, pada, pada... Obu​zi​ma me bo​le​ći​va bla​go​nak​lo​nost. Ja mu pri​la​zim, kao još ne​ko​li​ci​na sr​ča​ne i do​bro​ćud​ne gos​po​de, i obra​ćam mu se. ’Moje čes​ti​ta​nje’, ve​lim, ’gos​po​di​ne pot​po​ruč​ni​če. Ka​kav lep dar! To je baš bilo kras​no!’ I uma​lo ga ni​sam po​tap​šao po ra​me​nu. No je li bla​go​nak​lo​nost ono što tre​ba da uli​va pot​po​ruč​nik?... Sam je kriv! Sta​jao je tako, i u ve​li​koj ne​pri​li​ci is​pa​štao za​blu​du da je do​pu​šte​no uza​bra​ti lis​tić, samo je​dan je​di​ni, sa lo​vo​ro​vog dr​ve​ta umet​nos​ti, a ne pla​‐ ti​ti za nj svo​jim ži​vo​tom. Ne, ja se dr​žim svo​ga ko​le​ge, kri​mi​nal​nog ban​ka​ra... Ali zar ne na​la​zi​te, Li​za​ve​ta, da sam ja da​nas ha​mle​tov​ski raz​go​vo​ran?” „Jes​te li sada go​to​vi, To​nio Kre​ge​ru?” „Ni​sam. Ali neću više ni​šta reći.” „Pa i do​volj​no je. – Oče​ku​je​te li od​go​vor?” „Zar ga ima​te?” „Biće da ga imam. – Do​bro sam vas slu​ša​la, To​nio, od po​čet​ka do kra​ja, i daću vam od​go​vor koji pri​li​či sve​mu što ste da​nas po​pod​ne rek​li, a ujed​no je re​še​nje za pro​blem koji vas je to​li​ko uz​ne​mi​ri​vao. E, dak​le! Re​še​nje je to da ste vi, ta​kav ka​kav tu se​di​te pre​da mnom, sa​svim pros​to gra​đa​nin.” „Je​sam li?” upi​ta on, i čis​to se malo sma​nji... „Je li, to vas te​ško po​ga​đa, a tako i tre​ba. A sto​ga hoću da malo ubla​žim pre​su​du, jer to ja mogu. Vi ste, dak​le, gra​đa​nin, koji luta, To​nio Kre​ge​ru – za​blu​de​li gra​đa​nin.” Ću​ta​nje. On za​tim od​luč​no us​ta​de, i maši se še​ši​ra i šta​pa. „Hva​la vam, Li​za​ve​ta Iva​nov​na; sad mogu mir​no ići kući. Ota​lja​li ste me.” 25

www.balkandownload.org

V

Pred je​sen reče To​nio Kre​ger Li​za​ve​ti Iva​nov​noj: „Zbi​lja, ja pu​tu​jem, Li​za​ve​ta; mo​ram se pro​ve​tri​ti, od​la​zim, iz​mi​čem i be​žim.” „Kako to, ba​ću​ška, bla​go iz​vo​le​va​te li opet kre​nu​ti za Ita​li​ju?” „Bože, pro​đi​te se već Ita​li​je, Li​za​ve​ta! Rav​no​duš​na mi je Ita​li​ja do pre​zi​ra​nja! Dav​‐ no je to bilo kad sam mis​lio da mi je tamo mes​to. Umet​nost, je li? Nebo kao mo​dra ka​di​va, va​tre​no vino i slat​ka čul​nost... Ukrat​ko, to mi nije u vo​lji. Na čast vam! Sva ta be​le​zza čini me ner​voz​nim. Ne pod​no​sim ni sve te straš​no ži​vah​ne lju​de tamo dole, sa cr​nim po​gle​dom zve​ri​nja. Ro​man​ska rasa nema sa​ves​ti u oči​ma... Ne, ja idem sada malo u Dan​sku.” „U Dan​sku?” „Da. I na​dam se do​bru od toga. Slu​čaj​no ni​kad ni​sam dos​peo ona​mo gore, mada sam bio tako bli​zu gra​ni​ce za vre​me cele svo​je mla​dos​ti, a ipak sam od vaj​ka​da poz​‐ na​vao i vo​leo tu zem​lju. Bez sum​nje mi je os​ta​la od oca ta se​ver​na nak​lo​nost, jer mo​‐ joj maj​ci je u stva​ri više go​di​la be​le​zza, u ko​li​ko joj, na​ime, nije sve bilo sve​jed​no. No uz​mi​te knji​ge koje pišu tamo gore, te du​bo​ke, čis​te i hu​mo​ra pune knji​ge, Li​za​ve​ta – ni​šta mi nije dra​že, ja ih vo​lim. Uz​mi​te skan​di​nav​ske obe​de, te ne​upo​re​di​ve obe​de koje čo​vek pod​no​si samo u snaž​nom sla​nom vaz​du​hu (ne znam da li ih uop​šte još pod​no​sim) i koje i od kuće po​ma​lo poz​na​jem, jer i u mome kra​ju se tako jede. Pa uz​‐ mi​te samo ime​na koja tamo gore kra​se lju​de, i koja se i u mome kra​ju već češ​će na​la​‐ ze, uz​mi​te zvuk kao ’In​ge​borg’, ton har​fe, sva bes​pre​kor​na po​ezi​ja. Pa onda more – tamo vam je gore Bal​tič​ko more!... Jed​nom re​čju, pu​tu​jem ona​mo, Li​za​ve​ta. Hoću po​‐ no​vo da vi​dim Bal​tič​ko more, hoću da opet ču​jem ta ime​na, da či​tam te knji​ge tamo gde su pos​ta​le; hoću da sta​nem na te​ra​su u Kron​bo​reu gde je duh do​šao Ha​mle​tu, i jed​nom ple​me​ni​tom mla​dom čo​ve​ku do​neo jad i smrt...” „Kako pu​tu​je​te, To​nio, ako smem pi​ta​ti? Ko​jim prav​cem ide​te?” „Obič​nim”, reče on i sle​že ra​me​ni​ma, a pri​tom vid​no po​ru​me​ni. „Da, svra​ćam i u svoj – u svo​ju po​laz​nu tač​ku, Li​za​ve​ta, pos​le tri​na​est go​di​na, a to može is​pas​ti dos​ta ko​mič​no.” Ona se sme​ši​la. „To sam že​le​la da ču​jem, To​nio Kre​ge​ru. Po​đi​te dak​le s Bo​gom. A ne​moj​te pro​pus​‐ ti​ti da mi pi​še​te, ču​je​te li? Ja se na​dam pi​smu pu​nom do​živ​lja​ja sa va​šeg puta u – 26

www.balkandownload.org Dan​sku...”

27

www.balkandownload.org

VI

I To​nio Kre​ger kre​nu put se​ve​ra. Pu​to​vao je sa kom​fo​rom (jer je obič​no go​vo​rio da onaj kome je u duši to​li​ko teže no os​ta​lim lju​di​ma sme s pra​vom zah​te​va​ti malo spolj​‐ ne udob​nos​ti), i nije po​či​nuo pre no što su se di​gli pred njim u sivi vaz​duh zvo​ni​ci te​‐ skob​no​ga gra​da iz koga je po​ni​kao. Tamo je svra​tio na kra​tak, čud​no​vat bo​ra​vak... Mut​no po​pod​ne se već sli​va​lo u veče kad je voz ušao u uski, na​dim​lje​ni, tako čud​‐ no​va​to pris​ni sta​nič​ni svod; pod pr​lja​vim stak​le​nim kro​vom para se još uvek skup​lja​la u lop​te, i pro​te​za​la u du​gim tra​ka​ma, kao tada kada je To​nio Kre​ger otu​da kre​nuo, a srce mu is​pu​nja​vao samo pod​smeh. – On se po​bri​nu za svoj prt​ljag, na​re​di da se od​‐ ne​se u ho​tel, i na​pus​ti sta​ni​cu. Eto ih gde sto​je u redu, dvo​prež​ni fi​ja​ke​ri gra​da, ne​sraz​mer​no vi​so​ki i ši​ro​ki! On ne uze ni​je​dan od njih, samo ih je gle​dao, kao što je gle​dao sve, uske za​ba​te i ši​lja​te zvo​‐ ni​ke koji ga poz​drav​lja​hu iza obliž​njih kro​vo​va, lju​de pla​ve i ne​mar​no tro​me koji go​‐ vo​re ra​zvu​če​no a ipak na​glo, svud uoko​lo, i u grlo mu se poče peti ner​voz​no sme​ja​nje, u po​ta​ji ve​oma srod​no je​ca​nju – Išao je pe​ši​ce, išao po​la​ko, a na licu je stal​no ose​ćao pri​ti​sak vlaž​nog ve​tra; pre​šao je most sa ki​po​vi​ma iz mi​to​lo​gi​je na ogra​di, i po​šao neko vre​me duž pris​ta​ni​šta. Bože moj, kako se to sve či​ni​lo ma​juš​no i puno zač​ko​lji​ca! Jesu li se za celo to vre​‐ me uske uli​ce sa za​ba​ti​ma tako smeš​no str​me​no pe​nja​le ka gra​du? Dim​nja​ci i ka​tar​ke bro​do​va tiho se nišu u ve​tru i su​to​nu na mut​noj reci. Da li da pođe uz onu uli​cu, onu onde, u ko​joj je kuća na koju mis​li? Ne, su​tra. Sada je tako sa​njiv. Gla​va mu je te​ška od vož​nje, nje​go​vim umom se kre​ću spo​re, ma​gle​ne mis​li. Po​ne​kad, za ovih tri​na​est go​di​na, kad bi mu sto​mak bio pok​va​ren, sa​njao je da je opet doma, u sta​roj kući pu​noj odje​ka u ko​soj uli​ci, da je i nje​gov otac opet tu i da ga oš​tro kori što živi iz​o​pa​če​nim ži​vo​tom, a on, kao i uvek, sma​tra da je taj pre​kor pot​pu​‐ no na mes​tu. A eto ova sa​daš​njost se ni u čemu ne raz​li​ku​je od tih ob​ma​na, sple​te​nih u ne​ra​skid​no tki​vo sno​va, pred ko​ji​ma se po​ne​kad pi​ta​mo da li su var​ka ili stvar​nost, i po​što smo se, pri​nu​đe​ni i uve​re​ni, od​lu​či​li za ovo dru​go, ipak se naj​zad bu​di​mo... Ko​‐ ra​čao je pri​lič​no pus​tim uli​ca​ma, pu​nim pro​ma​je, oba​rao gla​vu pred ve​trom, i kao u snu se upu​tio pre​ma ho​te​lu gde je hteo da pre​no​ći, pr​vom u gra​du. Pred nji​me je ho​‐ dio kri​vo​nog čo​vek sa ku​kom na ko​joj je go​reo pla​mi​čak, ho​dio je ge​ga​ju​ći se kao mor​na​ri kad idu po suhu, i pa​lio sve​tilj​ke sa pli​nom. 28

www.balkandownload.org Šta li ga to obu​zi​ma? Šta to po​či​nje da ti​nja tako ne​jas​no i bol​no pod pe​pe​lom umo​ra, a ne može da se ra​zvi​je u ja​san pla​men? Mir, mir, ni reči! Ni​jed​ne reči! Rado bi dugo tako išao po ve​tru su​mrač​nim uli​ca​ma, pris​nim kao sno​vi. No sve je tako te​skob​‐ no i bli​sko jed​no dru​go​me. Od​mah se sti​že meti. U gor​njem gra​du bili su na​mes​ti​li luč​ne sve​tilj​ke, i eno se pale. Tu je i ho​tel, i ona dva crna lava što pred njim leže, i ko​jih se bo​jao kao dete. Još uvek po​gle​da​ju jed​no dru​go sa tak​vim iz​ra​zom kao da hoće da kih​nu; no čini se da su se mno​go sma​nji​li, ota​da. – To​nio Kre​ger pro​đe iz​me​đu njih. Bu​du​ći da je do​šao pe​ške, nisu ga baš sve​ča​no do​če​ka​li. Vra​tar, i je​dan ve​oma ugla​‐ đe​ni mali gos​po​din koji je igrao do​ma​ći​na i stal​no ma​lim pr​sti​ma gu​rao man​še​te u ru​‐ ka​ve, is​pit​lji​vo ga po​sma​tra​hu i pre​me​ra​va​hu od gla​ve do ci​pe​la; vi​de​lo se da žele da mu odre​de druš​tve​ni po​lo​žaj, da ga hi​je​rar​hič​ki i gra​đan​ski neg​de uvr​ste, da nađu za nj mes​to u svo​me po​što​va​nju, no da ni​ka​ko ne mogu da dođu do ne​kog re​zul​ta​ta; sto​‐ ga se naj​zad od​lu​či​še za ume​re​nu uč​ti​vost. Mo​mak, blag neki čo​vek sa žu​tim kao hleb za​lis​ci​ma, u fra​ku koji se si​jao od sta​ros​ti, i sa ro​ze​ta​ma na be​šum​nim ci​pe​la​ma, odve​‐ de ga na dru​gi sprat, u čis​tu, sta​rin​ski na​me​šte​nu sobu; kroz pro​zor se otva​ra​še su​‐ mra​čan, ži​vo​pi​san i sred​njo​ve​ko​van vi​dik na dvo​ri​šta, za​ba​te i na bi​zar​nu masu cr​k​ve, kraj koje je le​žao ho​tel. To​nio Kre​ger se za​dr​ža neko vre​me pred tim pri​zo​rom; za​tim sede skr​šte​nih ruku na pros​tra​nu sofu, na​bra obr​ve, i zvi​žda​še tiho za se. Une​so​še sve​tilj​ku, i sti​že mu prt​ljag. U isti mah spus​ti onaj bla​gi mo​mak pri​jav​ni list na sto, i To​nio Kre​ger, obo​riv koso gla​vu, nas​li​ka ne​što po nje​mu što je li​či​lo na ime, po​ziv, i mes​to bo​rav​ka. Za​tim po​ru​či malo ve​če​re, pa pro​du​ži da iz svog kuta gle​‐ da u praz​ni​nu. Kad mu do​ne​so​še jelo, nije ga ni dir​nuo neko vre​me, naj​zad uze je​dan za​lo​gaj, a za​tim je još či​tav sat še​tao po sobi gore-dole; po​ne​kad bi zas​tao i sklo​pio oči. Za​tim se svu​če spo​rim po​kre​ti​ma, i leže. Spa​vao je dugo, sni​va​ju​ći za​mr​še​ne i čud​no​‐ va​to čež​nji​ve sno​ve. Kad se pro​bu​dio, bila mu je soba puna dnev​ne sve​tlos​ti. Seti se zbu​nje​no i na​glo gde se na​la​zi, pa se diže da ra​zvu​če za​ve​se. Tan​ki, ve​trom ra​zve​ja​ni obla​či​ći prov​la​či​li su se kroz ne​bes​nu mo​dri​nu, već po​ma​lo ble​du u poz​nom letu; no sun​ce je sja​lo nad nje​go​vim rod​nim gra​dom. On obra​ti na svo​ju to​ale​tu još više paž​nje no obič​no, umi se i obri​ja naj​bri​ž​lji​vi​je, do​te​ra se da bude svež i čist kao da na​me​ra​va da pođe u po​se​tu u neku do​bru, ko​rek​t​‐ nu kuću, gde va​lja biti giz​dav i bes​pre​ko​ran; i dok se kre​tao pri obla​če​nju, os​lu​ški​vao je ku​ca​nje svo​ga srca. Kako je na​po​lju sve​tlo! Pri​jat​ni​je bi se ose​ćao da su uli​ce, kao juče, uvi​je​ne u su​ton; a sad tre​ba da pro​la​zi kroz jas​ni sun​ča​ni sjaj na​oči​gled sve​tu. Hoće li na​ići na poz​na​‐ ni​ke, hoće li ga za​us​ta​vi​ti, is​pi​ti​va​ti, hoće li mo​ra​ti od​go​va​ra​ti kako je pro​veo ovih tri​‐ na​est go​di​na? Ne, bogu hva​la, niko ga više ne poz​na​je, a i ko ga se seća ne bi ga poz​‐ nao, jer se on zbi​lja malo pro​me​nio, u me​đu​vre​me​nu. Pa​ž​lji​vo se po​sma​tra​še u ogle​‐ da​lu, i odjed​nom se ose​ti po​uz​da​ni​jim iza svo​je ma​ske, iza tog lica tako rano iz​braz​da​‐ 29

www.balkandownload.org nog ra​dom, koje beše sta​ri​je od nje​ga sa​mog... Po​ru​či do​ru​čak pa iz​a​đe, iz​a​đe pra​ćen pro​ce​nji​vač​kim po​gle​di​ma vra​ta​ra i ma​log, u crno obu​če​nog gos​po​di​na, pro​đe kroz trem i iz​me​đu dva lava, i stu​pi na uli​cu. Kuda je po​šao? On to ne zna ni sam. Isto je tako kao juče. Tek što ga okru​ži taj čud​no​va​to dos​to​jans​tve​ni i od is​ko​ni pris​ni splet, splet za​ba​ta, ma​lih zvo​ni​ka, ar​ka​da i stu​de​na​ca, tek što ose​ti pri​ti​sak ve​tra, snaž​no​ga ve​tra koji nosi so​bom než​ni i opo​ri mi​ris iz da​le​kih sno​va, a nje​mu kao da se spus​ti na čula veo i ma​gle​na pre​đa... Mi​ši​ći nje​go​vog lica se opus​ti​še; i sti​ša​nim po​gle​dom po​sma​tra​še on lju​de i stva​ri. Mo​žda će se ipak pro​bu​di​ti, onde, na uglu one uli​ce... Kuda je po​šao? Čini mu se kao da je pra​vac ko​jim je kre​nuo u vezi sa nje​go​vim tuž​nim i čud​no po​kaj​nič​kim no​ćaš​njim sno​vi​ma... Po​šao je na trg, kroz luč​ne svo​do​ve grad​ske kuće gde me​sa​ri kr​va​vih ruku mere svo​ju robu, na trg gde se diže got​ski stu​de​nac, vi​sok, ši​ljast i mno​gos​truk. Tamo je zas​tao pred jed​nom ku​ćom, uskom i jed​nos​tav​nom, slič​nom os​ta​li​ma, sa iz​vi​je​nim, čip​kas​tim za​ba​tom, i uto​nuo i gle​dao. Či​tao je ime, is​tak​nu​to na vra​ti​ma, i na sva​kom pro​zo​ru za​us​ta​vio neko vre​me svoj po​gled. Za​tim se po​la​ko okre​nuo i po​šao da​lje. Kuda je po​šao? Kući. No kre​nuo je obi​laz​nim pu​tem, pro​še​tao is​pred grad​ske ka​pi​‐ je, jer je imao vre​me​na. Išao je be​de​mom mli​no​va, i hol​s​ten​skim be​de​mom, i čvr​sto dr​žao še​šir na ve​tru koji je šu​štao i škri​pao u dr​ve​ti​ma. Za​tim je na​pus​tio be​dem​ske dr​vo​re​de ne​da​le​ko od sta​ni​ce, gle​dao gde s huk​ta​njem pro​la​zi voz, nez​grap​no žus​tar, bro​jio, za​ba​ve radi, kola, i gle​dao za onim čo​ve​kom koji sedi na vrhu pos​led​njih. Ali na trgu Lipa je zas​tao pred jed​nom od le​pih vila koje tamo sto​je, gle​dao dugo u vrt i gore na pro​zo​re, i naj​zad se se​tio da zak​la​ti vra​ta na ogra​di, tako da su za​š​kri​pa​la. Za​‐ tim po​sma​tra​še neko vre​me svo​ju šaku koja je pos​ta​la hlad​na i na ko​joj se vi​de​la rđa, pa pođe da​lje, pođe kroz sta​ru, zde​pas​tu ka​pi​ju, duž pris​ta​ni​šta, i kroz str​mu ve​tro​vi​tu uli​cu gore ka domu nje​go​vih ro​di​te​lja. Tu je on sta​jao, okru​žen su​sed​nim ku​ća​ma koje je na​dvi​sio svo​jim za​ba​tom, siv i oz​bi​ljan kao već od tris​ta go​di​na amo, i To​nio Kre​ger pro​či​ta po​bož​nu iz​re​ku koja je nad ula​skom bila za​pi​sa​na iz​ble​de​lim slo​vi​ma. Za​tim odah​nu i uđe. Srce mu je ku​ca​lo u strep​nji, jer je oče​ki​vao da bi nje​gov otac mo​gao iz​a​ći iz ne​kih vra​ta u pri​zem​lju kraj ko​jih je pro​la​zio, u kon​tor​skom ka​pu​tu i sa pe​rom iza uha, da bi ga mo​gao za​us​‐ ta​vi​ti i stro​go ga uze​ti na od​go​vor zbog nje​go​vog ek​s​tra​va​gant​nog ži​vo​ta, što bi on sma​trao da je pot​pu​no na mes​tu. No on je pro​šao ne​uz​ne​mi​ren. Unu​tar​nja ka​pi​ja je bila samo pris​lo​nje​na, i to mu se uči​ni​lo dos​ta ne​ured​no, dok mu je u isti mah bilo pri duši kao u iz​ves​nim la​kim sno​vi​ma u ko​ji​ma se pre​pre​ke same uk​la​nja​ju, i u ko​ji​ma čo​vek na​pre​du​je bez smet​nji, za​šti​ćen ču​des​nom sre​ćom... Pros​tra​ni trem, po​kri​ven ve​li​kim, če​tvo​ro​uga​onim ka​me​nim plo​ča​ma, odje​ki​va​še pod nje​go​vim ko​ra​ci​ma. Pre​‐ ma ku​hi​nji u ko​joj vla​da​še mir, po​ma​lja​hu se, kao od sta​ri​na, po​vi​so​ko sa zida čud​no​‐ va​te, nez​grap​ne, ali čis​to la​kom obo​je​ne dr​ve​ne oda​je, sobe za slu​ški​nje, do ko​jih se do​la​zi​lo samo otvo​re​nim ste​pe​ni​ca​ma iz tre​ma. No nije više bilo ve​li​kih or​ma​na, ni 30

www.balkandownload.org škri​nje po​kri​ve​ne rez​ba​ri​ja​ma, koji tu sta​ja​hu... Sin kuće stu​pi na moć​ne ste​pe​ni​ce, i os​la​nja​še se ša​kom na be​lim la​kom obo​je​nu, pro​re​za​nu dr​ve​nu ogra​du, di​žu​ći je pri sva​kom ko​ra​ku, i tiho je opet spu​šta​ju​ći na nju, kao da bo​ja​ž​lji​vo kuša da li se po​no​vo može us​pos​ta​vi​ti ne​ka​da​nja bli​skost sa ovom sta​rom, te​me​lji​tom ogra​dom.... Ali na od​mo​ri​štu zas​ta​de, pred ula​zom za me​đus​prat. Na vra​ti​ma je bila pri​č​vr​š​će​na bela plo​či​ca, a na njoj je pi​sa​lo cr​nim slo​vi​ma: Knjiž​ni​ca za na​rod. Knjiž​ni​ca za na​rod? po​mis​li To​nio Kre​ger, jer on je na​la​zio da tu ni na​rod ni knji​‐ žev​nost ne​ma​ju šta da tra​že. On za​ku​ca na vra​ta... Začu se „na​pred”, i on pos​lu​ša. Na​‐ mra​čen i sa na​preg​nu​tim oče​ki​va​njem po​gle​da on u jed​no skroz ne​pri​lič​no pre​ina​če​‐ nje. U me​đus​pra​tu su bile tri sobe, a vra​ta iz​me​đu njih su bila otvo​re​na. Zi​do​ve po​kri​‐ va​hu sko​ro do ta​va​ni​ce, knji​ge u jed​na​kom po​ve​zu, po​re​đa​ne u du​gim ni​zo​vi​ma po tam​nim po​li​ca​ma. U sva​koj je sobi se​deo za tez​gom po je​dan ne​ugle​dan čo​vek, i pi​sao. Dvo​ji​ca samo okre​to​še gla​vu pre​ma To​ni​ju Kre​ge​ru, ali prvi se žur​no diže, a pri​tom se obe​ma ru​ka​ma nas​lo​ni na sto, is​tu​ri gla​vu, za​ši​lji usne, diže obr​ve, i rev​nos​no žmir​ka​‐ ju​ći po​gle​da po​se​ti​oca... „Iz​vi​ni​te”, reče To​nio Kre​ger, ne ski​da​ju​ći s oči​ju sa mnoš​tva knji​ga. „Ja sam stra​‐ nac, raz​gle​dam grad. To je dak​le knjiž​ni​ca za na​rod? Bis​te li mi do​pus​ti​li da se malo upoz​nam sa zbir​kom?” „Rado”, reče či​nov​nik, i još žeš​će za​žmir​ka... „Sva​ka​ko”, to je sva​ko​me slo​bod​no. Iz​‐ vo​li​te se samo obaz​re​ti... Je li po vo​lji ka​ta​log?” „Hva​la”, od​go​vo​ri To​nio Kre​ger. „Ja se lako sna​la​zim”. Za​tim pođe po​la​ko duž zi​do​‐ va, pre​tva​ra​ju​ći se kao da pro​uča​va nas​lo​ve na po​le​đi​na​ma. Naj​zad iz​vu​če jed​nu sve​‐ sku, ra​s​klo​pi je, i sta​de s njom kraj pro​zo​ra. Tu je bila soba za do​ru​čak. Tu se do​ruč​ko​va​lo iz​ju​tra, ne gore u ve​li​koj tr​pe​za​ri​ji gde su iz mo​dre po​zi​di​ce iz​la​zi​li beli ki​po​vi bo​go​va... Ono tamo je bila spa​va​ća soba. Tamo je umr​la maj​ka nje​go​vog oca, pos​le te​ške bor​be, ma ko​li​ko da je bila sta​ra, jer ona je bila svet​ska gos​po​đa koja je vo​le​la uži​va​nje, i ži​vot joj je bio drag. A kas​ni​je je tamo iz​dah​nuo i nje​gov otac, dugi, is​prav​ni, malo set​ni i za​miš​lje​ni gos​po​din sa polj​‐ skim cve​tom u ru​pi​ci ka​pu​ta... To​nio je se​deo čelo nogu nje​go​ve pos​te​lje, oči su mu go​re​le, i bio je pot​pu​no pre​dan ne​mom i snaž​nom ose​ća​nju, lju​ba​vi i bolu. A kraj pos​‐ te​lje je kle​ča​la i nje​go​va maj​ka, nje​go​va lepa, va​tre​na maj​ka, i ku​pa​la se u vre​lim su​‐ za​ma; a za​tim je sa umet​ni​kom sa juga otiš​la u pla​ve da​lji​ne... Ali tamo po​za​di, ona ma​nja, tre​ća soba, ta​ko​đe sa​svim is​pu​nje​na knji​ga​ma koje čuva je​dan ne​ugle​dan čo​‐ vek, to je dugo go​di​na bila nje​go​va soba. Ona​mo se vra​ćao iz ško​le, pos​le šet​nje kao ovo da​nas, kraj onog zida je sta​jao nje​gov sto, i u nje​mu je ču​vao svo​je prve, sr​dač​ne i ne​ve​šte sti​ho​ve... Orah... Nje​ga pros​tre​li pro​dir​na tuga. On po​gle​da na stra​nu, kroz pro​zor. Ba​šta beše za​pu​šte​na, no sta​ri orah sta​ja​še na svo​me mes​tu, go​lem i raz​gra​nat, škri​pe​ći i šu​šte​ći na ve​tru. I To​nio Kre​ger spus​ti oči na knji​gu koju dr​ža​še, od​lič​nu pes​nič​ku tvo​re​vi​nu i nje​mu do​bro zna​nu. Po​gle​dao je te crne re​do​ve i gru​pe re​če​ni​ca, pra​tio neko vre​me umet​nič​ki tok dik​ci​je kako se diže u stras​ti uobli​ča​va​nja do po​en​te, 31

www.balkandownload.org a za​tim pres​ta​je sa puno efek​ta... Da, to je do​bro na​či​nje​no, reče on, sklo​ni knji​gu i okre​te se. Tada pri​me​ti da či​nov​‐ nik još jed​na​ko sto​ji, i da žmir​ka sa iz​ra​zom služ​be​ne rev​nos​ti i oprez​nog ne​po​ve​re​‐ nja. „Od​lič​na zbir​ka, kako vi​dim”, reče To​nio Kre​ger. „Već sam do​bio pre​gled. Ve​oma sam vam obve​zan. Zbo​gom.” I s tim re​či​ma iz​a​đe; no to je bio sum​njiv od​la​zak, i on je jas​no ose​ćao da će či​nov​nik, uz​ne​mi​ren ovom po​se​tom, još za dugo sta​ja​ti i žmir​ka​ti. Nije ose​ćao že​lje da i da​lje pro​dre. Eto, bio je kod kuće. Gore, u ve​li​kim so​ba​ma iza dvo​ra​ne sa stu​bo​vi​ma, sta​nu​je tuđ svet, on to vidi; jer na vrhu ste​pe​ni​ca na​la​ze se stak​le​na vra​ta ko​jih ne​ka​da nije bilo, a na nji​ma je plo​či​ca sa ne​kak​vim ime​nom. On pođe, siđe niza ste​pe​ni​ce, pro​đe kroz trem koji odje​ki​va​še, i na​pus​ti ro​di​telj​ski dom. U kutu ne​kog res​to​ra​na, sav uto​nuo u se, on po​ru​či te​žak i mas​tan obed, pa se za​tim vra​ti u ho​tel. „Go​tov sam”, reče on fi​nom gos​po​di​nu u cr​nom ode​lu. „Pu​tu​jem da​nas po​pod​ne.” I on na​re​di da mu se do​ne​se ra​čun, i da mu se po​ru​če kola koja će da ga odve​zu na pris​ta​ni​šte, na pa​ro​brod za Ko​pen​ha​gen. Za​tim ode u svo​ju sobu i sede za sto, i tu je se​deo mir​no i us​prav​no, nas​la​nja​ju​ći obraz na šaku, i gle​da​ju​ći na sto oči​ma bez po​‐ gle​da. Za​tim is​pla​ti ra​čun i spre​mi svo​je stva​ri. U odre​đe​no vre​me ja​vi​še da ga če​ka​ju kola, i To​nio Kre​ger siđe, spre​man za po​la​zak. Dole, na pod​nož​ju ste​pe​ni​ca, če​ka​še ga fini gos​po​din u cr​nom ode​lu. „Opros​ti​te!” reče on, i gur​nu ma​lim pr​sti​ma man​še​te u ru​ka​ve... „Opros​ti​te, gos​po​‐ di​ne, ako vas još za tre​nu​tak za​dr​ži​mo. Gos​po​din Ze​ha​ze – vlas​nik ho​te​la – moli vas da svra​ti​te k nje​mu na raz​go​vor, samo na dve-tri reči. Puka for​mal​nost... On se na​la​zi tamo po​za​di... Bu​di​te do​bri pa se po​tru​di​te za mnom... Tu je samo gos​po​din Ze​ha​ze, vlas​nik ho​te​la.” I po​zi​va​ju​ći ga po​kre​ti​ma, odve​de on To​ni​ja Kre​ge​ra u po​za​di​nu tre​ma. Tamo je za​is​ta sta​jao gos​po​din Ze​ha​ze. To​nio Kre​ger ga je znao iz vi​đe​nja iz sta​rih vre​me​na. Bio je mali, ugo​jen i kri​vo​nog. Pod​ši​ša​ni za​lis​ci bili su mu sedi; no on je još uvek no​‐ sio du​bo​ko iz​re​zan ka​put sli​čan fra​ku, i uz to ze​le​nim iz​ve​ze​nu ka​di​ve​nu ka​pi​cu. Uos​‐ ta​lom nije bio sam. Do nje​ga, kraj male po​li​ce za pi​sa​nje, pri​č​vr​š​će​ne na zidu, sta​jao je žan​darm sa šle​mom na gla​vi, a svo​ju ruku u ru​ka​vi​ci spus​tio je bio na neku is​pi​sa​‐ nu har​ti​ju koja je le​ža​la pred njim na po​li​ci; svo​jim po​šte​nim voj​nič​kim li​cem tako je gle​dao u su​sret To​ni​ju Kre​ge​ru kao da oče​ku​je da će ovaj pro​pas​ti u zem​lju čim ga vidi. To​nio Kre​ger po​gle​da jed​nog pa dru​gog, a za​tim se dade na če​ka​nje. „Vi do​la​zi​te iz Min​he​na?” upi​ta naj​zad žan​darm do​bro​ćud​nim i tro​mim gla​som. To​nio Kre​ger po​t​vr​di. „Pu​tu​je​te za Ko​pen​ha​gen?” „Tako je, pu​tu​jem u Dan​sku, u neku dan​sku mor​sku ba​nju.” 32

www.balkandownload.org „Mor​sku ba​nju ? – E, mo​ra​će​te mi pre​do​či​ti svo​je is​pra​ve”, i žan​darm je sa na​ro​či​‐ tim za​do​volj​stvom iz​go​vo​rio reč „pre​do​či​ti”. „Is​pra​ve”... On nije imao is​pra​va. Iz​vu​kao je svo​ju lis​ni​cu, i po​gle​dao u nju; no sem pa​pir​nog nov​ca, na​la​zi​la se u nje​mu samo još ko​rek​tu​ra jed​ne no​ve​le koju je mis​lio da ota​lja kad stig​ne na metu pu​to​va​nja. Nije rado imao pos​la sa či​nov​ni​ci​ma, i ni​kad još nije iz​va​dio put​ni list... „Žao mi je”, reče on, „ali ja ne​mam is​pra​vi uza se.” „Tako?” reče žan​darm. „Ne​ma​te ih? – A kako se zo​ve​te?” To​nio Kre​ger mu od​go​vo​ri. „A je li to is​ti​na?” upi​ta žan​darm, is​pra​vi se, i ra​ši​ri iz​ne​na​da noz​dr​ve ko​li​ko je god mo​gao. „Pot​pu​no je is​ti​na” od​vra​ti To​nio Kre​ger. „A šta ste vi?” To​nio Kre​ger gut​nu, pa za​tim čvr​stim gla​som ime​no​va svoj za​nat. – Gos​po​din Ze​‐ ha​ze diže gla​vu, i ra​doz​na​lo po​gle​da gore u nje​go​vo lice. „Hm!” reče žan​darm. „I vi tvr​di​te da nis​te is​to​vet​ni sa ne​kom in​di​vi​di​om, ime​‐ nom...”, on je re​kao „sa in​di​vi​di​om”, pa je onda iz ša​ro​vi​to is​pi​sa​ne har​ti​je sri​ču​ći slo​‐ žio neko sa​svim za​mr​še​no i ro​man​tič​no ime, pus​to​lov​no sas​tav​lje​no iz zvu​ko​va raz​lič​‐ nih rasa koje To​nio Kre​ger za​bo​ra​vi već u idu​ćem tre​nut​ku. „... ko​je​ga”, nas​ta​vi on, „od ne​poz​na​tih ro​di​te​lja i ne​izves​ne nad​lež​nos​ti, goni min​hen​ska po​li​ci​ja zbog raz​no​‐ vr​s​nih pre​va​ra i dru​gih pres​tu​pa, i koji sada bez sum​nje po​ku​ša​va da pre​beg​ne u Dan​‐ sku”. „Ne samo što to tvr​dim”, reče To​nio Kre​ger, i na​či​ni ner​vo​zan po​kret ra​me​ni​ma. – To iz​a​zva iz​ves​tan uti​sak. „Kako? A da, pa si​gur​no!” reče žan​darm. „Samo što baš ni​šta ne​ma​te da pre​do​či​te!” I gos​po​din Ze​ha​ze se ume​ša po​mir​lji​vo. „Sve je to puka for​mal​nost”, reče on, „ni​šta dru​go! Mo​ra​te ima​ti na umu da zva​nič​nik čini samo svo​ju duž​nost. Kad bis​te se ne​ka​‐ ko mo​gli le​gi​ti​mi​sa​ti... Neka is​pra​va.” Svi ću​ta​hu. Da li da okon​ča stvar ot​kriv​ši se, da li da obja​vi gos​po​di​nu Ze​ha​ze da on nije va​ra​li​ca ne​izves​ne nad​lež​nos​ti, da nije, po svo​me ro​đe​nju, Ci​ga​nin u ze​le​nim ko​li​ma, no da je sin kon​zu​la Kre​ge​ra, iz po​ro​di​ce Kre​ge​ro​vih? Ne, to mu se nije ra​di​lo. A zar ovi lju​di gra​đan​skog po​ret​ka nisu do​nek​le u pra​vu? U iz​ves​nom smis​lu se on sla​že s nji​ma... I tako sle​že ra​me​ni​ma, i ću​ta​še. „A šta vam je to?” upi​ta žan​darm. „Tu u por​t​fe​lju?” „Tu? Ni​šta. To je ko​rek​tu​ra”, od​go​vo​ri To​nio Kre​ger. „Ko​rek​tu​ra? Kako to? Daj​te da vi​dim.” I To​nio Kre​ger mu pru​ži svoj rad. Žan​darm ga ra​zvi na po​li​ci, i poče da čita. Pri​đe mu i gos​po​din Ze​ha​ze, pa i on uze ude​la u či​ta​nju. To​nio Kre​ger ih po​gle​da pre​ko ra​‐ me​na, mo​tre​ći pri kom su mes​tu. Beše to do​bar mo​ment, sa po​en​tom i efek​tom koji je 33

www.balkandownload.org iz​vr​s​no raz​ra​dio. Bio je za​do​vo​ljan so​bom. „Vi​di​te!” reče on. „Tu je moje ime. Ja sam to pi​sao, i sad će se štam​pa​ti, ra​zu​mej​te.” „E, to je do​volj​no!” reče gos​po​din Ze​ha​ze od​luč​no, sku​pi lis​to​ve, savi ih i vra​ti mu ih. „To mora biti do​volj​no, Pe​ter​ze​ne!” po​no​vi on krat​ko, pa kra​dom sklo​pi oči i od​‐ mah​nu gla​vom. „Ne sme​mo duže za​dr​ža​va​ti gos​po​di​na. Kola če​ka​ju. Mo​lim vas, iz​vi​‐ ni​te radi ovog ma​log uz​ne​mi​re​nja, gos​po​di​ne. Zva​nič​nik je či​nio samo svo​ju duž​nost, ali ja sam mu od​mah re​kao da je kre​nuo po​greš​nim prav​cem...” Tako? Mis​lio je To​nio Kre​ger. Žan​darm kao da se nije pot​pu​no s time sla​gao; još je ne​što pri​go​va​rao, i spo​mi​njao in​di​vi​diu i „pre​do​ča​va​nje”. No gos​po​din Ze​ha​ze pro​ve​de gos​ta kroz trem, iz​vi​nja​va​ju​‐ ći se i da​lje, pro​đe sa nji​me iz​me​đu la​vo​va, do​ve​de ga do kola, i sam ih za njim za​tvo​‐ ri kla​nja​ju​ći se. Pa se onda smeš​no vi​so​ki i ši​ro​ki fi​ja​ker poče ko​tr​lja​ti niza str​me uli​ce ka pris​ta​ni​štu, za​pi​nju​ći, zve​če​ći i ga​la​me​ći... To beše čud​no​va​ti bo​ra​vak To​ni​ja Kre​ge​ra u nje​go​vu rod​nom gra​du.

34

www.balkandownload.org

VII

Noć se spus​ti​la, i me​sec se di​zao u ras​top​lje​nom sre​bru, kad je brod To​ni​ja Kre​ge​ra is​‐ plo​vio na otvo​re​no more. On sta​ja​še kraj kos​ni​ka, uvi​jen u ogr​tač pro​tiv ve​tra koji je sve više ja​čao, i gle​da​še dole na tam​no tu​ma​ra​nje i ko​me​šaj va​lo​va, nji​ho​vih snaž​nih i glat​kih tela koja se, tamo dole, nji​šu jed​no oko dru​go​ga, su​sre​ću se sa plje​ska​njem, ra​‐ zi​la​ze se u prav​ci​ma neo​če​ki​va​nim, i iz​ne​na​da za​blis​ta​ju u peni... Is​pu​nja​va​še ga ras​po​lo​že​nje puno nji​ha​nja i ti​hog ushi​će​nja. Neko vre​me je bio malo ne​ve​seo što su ga, na domu, hte​li da uhap​se kao va​ra​li​cu, to je is​ti​na – mada je sma​trao da je to do​nek​le na mes​tu. Ali kas​ni​je, kad se ukr​cao, po​sma​trao je – kao u de​tinj​stvu, uz oca – kako rad​ni​ci to​va​re robu u du​bo​ki tr​buh bro​da, sa uzvi​ci​ma u ko​‐ ji​ma se me​šao dan​ski je​zik sa ni​sko​ne​mač​kim, po​sma​trao kako, sem denj​ko​va i san​du​‐ ka, spu​šta​ju unu​tra be​log me​dve​da i ti​gra u ka​ve​zi​ma sa de​be​lim re​šet​ka​ma, pos​la​te bez sum​nje iz Ham​bur​ga u neki dan​ski zve​ri​njak; i to ga je ra​zo​no​di​lo. I dok je brod kli​zio niz reku međ raz​nim oba​la​ma, pot​pu​no je bio za​bo​ra​vio sas​lu​ša​nje žan​dar​ma Pe​ter​ze​na; i sve što je ra​ni​je bilo, nje​go​vi slat​ki tuž​ni i po​kaj​nič​ki sno​vi u noći, nje​go​‐ va šet​nja, sta​ri orah koji je vi​deo, sve je opet oja​ča​lo u nje​go​voj duši. A kad se pred njim otvo​ri​la pu​či​na, vi​deo je iz da​le​ka pr​ži​nu na ko​joj je kao deč​ko os​lu​ški​vao let​nje sno​ve mora, vi​deo žar kule sve​ti​lje, i osvet​lje​ni Banj​ski dom gde je sta​no​vao sa svo​jim ro​di​te​lji​ma... Bal​tič​ko more! Nas​la​njao je gla​vu na snaž​ni ve​tar, na​top​ljen so​lju, koji je do​la​zio slo​bod​no i bez smet​nje, oba​vi​jao uši, i iz​a​zi​vao laku ne​sves​ti​cu, bla​gu za​glu​še​‐ nost, u ko​joj tro​mo i bla​že​no nes​ta​ja​še se​ća​nje na sva zla, na pat​nje i blud​nje, na vo​lju i na​po​re. I nje​mu se či​ni​lo da u tom bru​ja​nju i plju​ska​nju i ste​nja​nju oko sebe čuje šu​‐ šta​nje i lom​lje​nje sta​ro​ga ora​ha, škri​pu ba​šten​skih vrat​ni​ca... Mrak se spu​štao sve više i više. „Zvez​de, bože moj, ta po​gle​daj​te samo zvez​de”, začu se odjed​nom neki glas sa tro​‐ mim, pe​va​ju​ćim na​gla​skom, koji kao da do​la​ža​še iz bad​nja. On ga je već poz​na​vao. Pri​pa​dao je jed​nom ri​đem, skrom​no ode​ve​nom čo​ve​ku cr​ve​nih oč​nih ka​pa​ka, koji je iz​gle​dao ne​ka​ko vla​žan i hla​dan, kao da se ta​man oku​pao. Pri ve​če​ri u ka​ji​ti bio je on su​sed To​ni​ja Kre​ge​ra, i sa po​kre​ti​ma ne​po​uz​da​nim i smer​nim, po​jeo je za​ču​do mno​go omle​ta sa mor​skim ra​ci​ma. Sada se kraj nje​ga nas​la​njao na ogra​du i gle​dao gore na nebo, uhva​tiv​ši se za bra​du pal​cem i ka​ži​pr​stom. Bez sum​nje se na​la​zio u jed​nom od onih van​red​nih ras​po​lo​že​nja sve​ča​nog raz​miš​lja​nja u ko​ji​ma pa​da​ju pre​gra​de među 35

www.balkandownload.org lju​di​ma, u ko​ji​ma i tu​đin​cu otva​ra​mo srce, i u ko​ji​ma usta iz​go​va​ra​ju reči koje bi ina​‐ če stid​lji​vo pre​ću​ta​la... „Po​gle​daj​te samo zvez​de, gos​po​di​ne. Eno ih, sto​je i tre​pe​ću, i bo​ga​mi, puno ih je nebo. A sad, mo​lim vas lepo, kad čo​vek po​gle​da gore i pro​mis​li da je mno​ga od njih, kako vele, još sto puta veća od naše zem​lje, kako mu je tada pri duši? Mi lju​di smo iz​‐ mis​li​li te​le​graf i te​le​fon i to​li​ke te​ko​vi​ne no​vo​ga doba, u is​ti​ni, je​smo. Ali kad po​gle​‐ da​mo gore, mo​ra​mo uvi​de​ti i ra​zu​me​ti da smo u stva​ri crvi, bed​ni crvi, i ni​šta dru​go – imam li pra​vo ili ne, gos​po​di​ne? Da, mi smo crvi!” od​go​vo​ri on sam sebi, pa smer​no i skru​še​no klim​nu gla​vom put zvez​da​nog svo​da. Auh... taj nema u sebi li​te​ra​tu​re! po​mis​li To​nio Kre​ger. I od​mah mu pade na um ne​što što je ne​dav​no či​tao, čla​nak ne​kog slav​nog fran​cu​skog knji​žev​ni​ka o ko​smo​lo​‐ škom i psi​ho​lo​škom gle​da​nju na svet; bilo je to ve​oma fino brb​lja​nje. Nađe kao neki od​go​vor mla​do​me čo​ve​ku na taj du​bo​ki do​živ​ljaj ko​jem je dao iz​ra​‐ za, pa su onda i da​lje raz​go​va​ra​li, nas​la​nja​ju​ći se na ogra​du, i gle​da​li u ne​mir​no osvet​lje​no, uz​ru​ja​no veče. Is​pos​ta​vi​lo se da je nje​gov sa​put​nik mlad tr​go​vac iz Ham​‐ bur​ga koji hoće da malo pro​pu​tu​je za svo​je uži​va​nje, za vre​me od​mo​ra... „Tre​ba​lo bi”, reče on, „da se malo pro​ve​zeš ste​ame​rom do Ko​pen​ha​ge​na, mis​lim ja, i eto me tu sam, i do​sa​da je išlo sa​svim lepo. Ali ono nije va​lja​lo, gos​po​di​ne, oni omle​‐ ti sa jas​to​gom, vi​de​će​te, jer noć će biti bur​na, to je re​kao sam ka​pe​tan, a to neće biti šala, sa tako te​škim je​lom u sto​ma​ku...” To​nio Kre​ger slu​ša​še sve te pri​jaz​ne bu​da​la​šti​ne sa to​plim i pri​ja​telj​skim ose​ća​‐ njem. „Tako je”, reče „ovde gore se uop​šte jedu odveć te​ška jela. To čini čo​ve​ka le​nim i set​nim.” „Set​nim?” reče mla​di čo​vek, i po​gle​da ga za​pa​nje​no... „Vi ste bez sum​nje stra​nac, gos​po​di​ne?” „Ah da, do​la​zim iz da​lji​ne”, reče To​nio Kre​ger, i od​mah​nu ru​kom neo​dre​đe​no. „No vi ima​te pra​vo”, reče mla​di čo​vek, „ima​te pra​vo, bo​ga​mi, što ka​že​te o set​nom! Ja sam sko​ro uvek se​tan, a na​ro​či​to u ovak​ve ve​če​ri, kad zvez​de sto​je na nebu.” I on opet nas​lo​ni bra​du na pa​lac i ka​ži​prst. Sva​ka​ko piše sti​ho​ve, mis​lio je To​nio Kre​ger, sti​ho​ve tr​gov​ca, sa du​bo​ko po​šte​nim ose​ća​njem... Veče je od​mi​ca​lo, a ve​tar je to​li​ko oja​čao da je ome​tao go​vor. Od​lu​či​še da malo pros​pa​va​ju, i po​že​le​še je​dan dru​go​me laku noć. To​nio Kre​ger se is​pru​ži u svo​me so​bič​ku po uskom odru, ali se ne mo​ga​še smi​ri​ti. Čud​no ga je uz​bu​dio stro​gi ve​tar i nje​gov opo​ri mi​lo​duh, srce mu je bilo ne​mir​no, i bo​ja​ž​lji​vo oče​ki​va​lo neku slast. Uz to, kad​god bi se brod spu​štao niza str​mi neki ta​las​‐ ni breg, a to​čak se pri​tom okre​tao van vode kao u grču, nas​ta​jao je po​tres, i iz​a​zi​vao te​ško stu​ža​va​nje. On se pot​pu​no obu​če, i pope se gore na vaz​duh. Is​pod me​se​ca su ju​ri​li obla​ci. More je ple​sa​lo. Nije bilo oblih, rav​no​mer​nih ta​la​sa 36

www.balkandownload.org da pri​la​ze u redu, no je more bilo na​da​le​ko ra​ski​da​no, ra​ši​ba​no, raz​ri​ve​no u ble​doj, ne​mir​noj sve​tlos​ti, ska​ka​lo je i suk​ta​lo u ši​ljas​tim dži​nov​skim je​zi​ci​ma, slič​nim pla​‐ me​no​vi​ma, kraj pe​nu​ša​vih pro​va​li​ja stva​ra​lo zup​čas​ta, ne​ve​ro​vat​na obli​čja, i kao da je u po​mam​noj igri sna​gom ogrom​nih mi​ši​ca hi​ta​lo penu u sve vaz​duš​ne pros​to​re. Brod je te​ško kr​čio sebi put; pro​di​rao je kroz me​tež tap​ka​ju​ći, kla​te​ći se i ste​nju​ći, i po​ne​kad se čulo gde unu​tra u nje​go​voj du​bi​ni riče beli me​dved i ti​gar, ko​ji​ma je bilo te​ško u buri. Ši​ro​kih ko​ra​ka i odr​ža​va​ju​ći s mu​kom rav​no​te​žu, išao je gore-dole po pa​lu​bi čo​‐ vek u ka​pu​tu od uvo​šte​nog plat​na, sa ka​pu​lja​čom na gla​vi i sa fe​nje​rom pri​č​vr​š​će​nim uz telo. No tamo po​za​di, na​gi​nju​ći se da​le​ko pre​ko ogra​de, sta​jao je mla​di čo​vek iz Ham​bur​ga, i bilo mu je zlo. „Bože”, reče on pot​mu​lim i ne​po​uz​da​nim gla​som kad ugle​da To​ni​ja Kre​ge​ra, „po​gle​daj​te samo uz​bu​nu ele​me​na​ta, gos​po​di​ne!” No tu bi pre​‐ ki​nut, i na​glo se okre​te. To​nio Kre​ger se dr​žao za neko za​teg​nu​to uže, i gle​dao u tu neo​buz​da​nu obest. U nje​mu je ras​lo i uz​le​ta​lo kli​ca​nje, i či​ni​lo mu se to​li​ko da može nad​ja​ča​ti olu​ju i mor​‐ ski bes. U nje​mu je zvo​ni​la pe​sma moru, odu​šev​lje​na lju​bav​lju. O div​lji dru​že moje mla​dos​ti, evo nas i opet sku​pa... No tu se za​vr​ša​va​la pe​sma. Nije bila go​to​va, nije bilo za​ob​lje​na, nije bilo ce​li​na, spo​koj​no iz​ra​đe​na. Nje​go​vo srce je ži​ve​lo... Dugo je tako sta​jao; za​tim se opru​ži po jed​noj klu​pi kraj ku​ći​ce na pa​lu​bi, i gle​da​še na nebo gde su ti​nja​le zvez​de. Čak je i malo za​dre​mao. A kad bi ga po licu po​pr​ska​la hlad​na pena, či​ni​lo mu se to, u po​lus​nu, kao neko mi​lo​va​nje. Uka​za​še se oko​mi​te kreč​ne ste​ne, ave​tinj​ska iz​gle​da na me​se​či​ni, i pri​mi​ca​hu se sve više; to beše Meen, os​tr​vo. Za​tim po​no​vo na​iđe laki san, pre​ki​dan mla​ze​vi​ma sla​‐ ne pene koji su oš​tro uje​da​li lice, i ko​či​li crte... Kad se pot​pu​no raz​bu​dio, bio je već dan, sve​tlo​siv i svež, a ze​le​no more se sti​ša​va​lo. Pri do​ruč​ku po​no​vo ugle​da mla​do​ga tr​gov​ca, koji je žes​to​ko po​ru​me​nio, bez sum​nje sti​de​ći se što je u mra​ku iz​re​kao to​li​ke po​etič​ne i ne​pri​lič​ne stva​ri; sa svih pet pr​sti​ju češ​ljao je na​vi​še svo​je riđe br​či​će, na​‐ zvao mu po voj​nič​ki krat​ko do​bro ju​tro, pa ga za​tim bo​ja​ž​lji​vo iz​be​ga​vao. I To​nio Kre​ger se is​kr​ca u Dan​skoj. Sti​že u Ko​pen​ha​gen, dade na​poj​ni​cu sva​ko​me ko​god se dr​žao kao da ima na nju pra​va, tri dana je obi​la​zio grad iz svo​ga ho​te​la, dr​‐ že​ći u ruci ra​s​klop​lje​nu put​nič​ku knji​ži​cu, i sa​svim se po​na​šao kao bo​lji stra​nac koji želi da obo​ga​ti svo​je zna​nje. Di​vio se No​vom kra​lje​vom trgu i „Ko​nju” u sre​di​ni, sa puno po​što​va​nja di​zao po​gled uza stu​bo​ve Gos​pi​ne cr​k​ve, dugo sta​jao pred ple​me​ni​‐ tim i ljup​kim sta​tu​ama Tor​val​d​ze​no​vim, po​peo se na Okru​glu kulu, pre​gle​dao zam​ko​‐ ve, i pro​veo dve ša​re​ne ve​če​ri u Ti​vo​li​ju. No on u stva​ri nije to gle​dao. Na ku​ća​ma koje su čes​to iz​gle​da​le sa​svim kao kuće nje​go​va rod​nog gra​da sa iz​vi​je​‐ nim, pro​re​za​nim za​ba​ti​ma, vi​đao je ime​na koja mu behu poz​na​ta iz sta​rih dana, ime​‐ na koja kao da mu oz​na​ča​va​hu ne​što než​no i div​no, a u isti mah sa​dr​ža​va​hu kao neki pre​kor, neko že​lje​nje i čež​nju za ne​čim iz​gub​lje​nim. I na sve stra​ne, dok je spo​ro i za​‐ miš​lje​no udi​sao vlaž​ni mor​ski vaz​duh, vi​đao je oči koje behu tako mo​dre, kose koje 37

www.balkandownload.org behu tako pla​ve, lica koje behu sa​svim onak​va kak​va je vi​đao u čud​no​va​to bol​nim i po​kaj​nič​kim sno​vi​ma one noći koju je pro​veo u svom rod​nom gra​du. De​ša​va​lo se da ga na​sred uli​ce po​tre​se do dna duše je​dan po​gled, jed​na reč koja je za​zvo​ni​la, je​dan smeh... Nije mu se više os​ta​ja​lo u ve​se​lom gra​du. Go​nio ga je neki ne​mir, sla​dak i bu​da​‐ last, pola se​ća​nje a pola oče​ki​va​nje, a u isti mah i že​lja da leži neg​de tiho na pr​ži​ni, ne mo​ra​ju​ći iz​i​gra​va​ti tu​ris​ta koji pa​ž​lji​vo raz​gle​da grad i pre​deo. I tako se on po​no​vo ukr​ca, i jed​no​ga mut​nog dana (ne​mir​no more se cr​ni​lo) ot​plo​vi duž oba​le Ze​lan​da pre​ma se​ve​ru, ka Hel​zin​ge​ru. Otu​da pro​du​ži smes​ta put ko​li​ma po dru​mu, i pos​le tri če​t​vrt časa, uvek malo iz​nad mora, sti​že svo​joj zad​njoj i pra​voj meti, ma​lom, be​lom banj​skom ho​te​lu sa ze​le​nim ša​lo​na​ma koji sto​ji usred na​se​obi​ne ni​skih ku​ći​ca, i svo​‐ jim dr​ve​nim tor​nji​ćem poz​drav​lja pr​ži​nu i šved​sku oba​lu. Tu je od​seo, za​uzeo je sve​‐ tlu sobu koju su mu pri​pre​mi​li, is​pu​nio po​li​cu i or​man onim što je po​neo, i spre​mio se da tu pro​ži​vi neko vre​me. Bal​kan​Dow​nlo​ad.org

38

www.balkandownload.org

VIII

Sep​tem​bar je već od​mi​cao; nije bilo više mno​go gos​ti​ju u Ol​sgar​du. U ve​li​koj pri​zem​‐ noj tr​pe​za​ri​ji sa ta​va​ni​com od gre​da, sa vi​so​kim pro​zo​ri​ma otvo​re​nim pre​ma stak​le​‐ noj ve​ran​di i moru, se​de​la je u pro​če​lju, pri obe​di​ma, sama do​ma​ći​ca, de​voj​ka u go​di​‐ na​ma, bele kose, bez​boj​nih oči​ju, než​no​ru​me​nih obra​za, i ne​po​uz​da​na, cvr​ku​ta​va gla​‐ sa; ona se svag​da tru​di​la da ko​li​ko može do​pad​lji​vo gru​pi​še svo​je cr​ve​ne ruke na stol​‐ nja​ku. Tu je bio i je​dan sta​ri gos​po​din iz pres​to​ni​ce, tr​go​vac ri​bom, krat​ka vra​ta, mor​‐ nar​ske bra​de, sa​svim sede, i za​ga​si​to po​mo​dre​la lica; on je vla​dao ne​mač​kim je​zi​kom. Iz​gle​dao je pot​pu​no zap​ti​ven i sklon kap​lji; di​hao je krat​ko i na ma​ho​ve, a s vre​me​na na vre​me je di​zao svoj pr​ste​nom ukra​še​ni ka​ži​prst do jed​ne od noz​dr​va da je za​če​pi, i da snaž​nim du​va​njem pri​ba​vi onoj dru​goj malo vaz​du​ha. Pri svem tom je stal​no na​te​‐ zao bocu sa pre​pe​če​ni​com koja je sta​ja​la pred njim i za do​ruč​kom, i za ruč​kom i ve​če​‐ rom. Da​lje su se tu na​la​zi​la još tri vi​so​ka ame​rič​ka mla​di​ća sa svo​jim gu​ver​ne​rom ili do​ma​ćim uči​te​ljem koji je ću​te​ći po​mi​cao svo​je na​oča​ri i ob​dan igrao s nji​ma fud​ba​la. Svo​ju riđu kosu de​li​li su oni raz​delj​kom na te​me​nu, a ima​li su duga ne​po​mič​na lica. „Ple​ase, give me the wurst thin​gs the​re!” re​kao bi je​dan. „That’s not wurst, that’s sc​‐ hin​ken”, re​kao bi dru​gi, i to je bilo sve što su do​pri​no​si​li raz​go​vo​ru pri sto​lu, kako oni tako i do​ma​ći uči​telj; ina​če su mir​no se​de​li i pili vre​le vode. To​nio Kre​ger ne bi bio ni že​leo druk​či​je druš​tvo za sto​lom. Uži​vao je u miru, slu​‐ šao dan​ske gr​le​ne gla​so​ve, jas​ne i mut​ne vo​ka​le ko​ji​ma je po​ne​kad do​ma​ći​ca raz​go​va​‐ ra​la sa ri​bar​skim tr​gov​cem, s vre​me​na na vre​me je iz​me​njao sa ovim po koju pri​med​‐ bu o po​lo​ža​ju ba​ro​me​tra, pa je opet kroz ve​ran​du si​la​zio na pr​ži​nu, gde je već bio pro​‐ veo duge ju​tar​nje ča​so​ve. Tamo je po​ne​kad vla​da​lo bla​go let​nje ras​po​lo​že​nje. More se od​ma​ra​lo, tiho i rav​no, u pru​ga​ma mo​drim, cr​ven​kas​tim, i ze​le​nim kao boca, po nje​mu su se ti​tra​li sre​br​ni sve​tlu​ca​vi od​se​vi, mor​sko bi​lje se su​ši​lo na sun​cu kao seno, a mor​ski pu​že​vi su le​ža​li na pe​sku i is​pa​ra​va​li se. Mi​ri​sa​lo je malo na tru​lež, a malo i na ka​tran ri​bar​skog čuna na koji se To​nio Kre​ger le​đi​ma nas​la​njao, se​de​ći u sun​cu – okre​nut tako da je imao pred oči​ma otvo​re​ni vi​dik a ne šved​sku oba​lu; no pre​ko sve​ga je čis​to i sve​že ve​jao tihi dah mora. Pa su doš​li sivi, bur​ni dani. Ta​la​si su oba​ra​li gla​ve kao bi​ko​vi koji se spre​ma​ju da bodu, i bes​no su ju​ri​ša​li put oba​le, za​hva​ta​li je do ve​li​ke vi​si​ne, i po​kri​va​li vlaž​nom i 39

www.balkandownload.org sjaj​nom mor​skom tra​vom, školj​ka​ma i na​ne​se​nim drv​ljem. Među iz​du​že​nim bre​žulj​‐ ci​ma va​lov​lja pros​ti​ra​hu se pod zas​tr​tim ne​bom do​li​ne pune ble​do​ze​le​na pe​nu​ša​nja; ali onde gde sun​ce sta​ja​še iza obla​ka, le​žao je be​li​čast ka​di​ve​ni sjaj na vo​da​ma. To​nio Kre​ger sta​ja​še sav umo​tan u ve​tar i bru​ja​nje, sav uto​nuo u tu ve​či​tu te​šku, za​gluš​nu huku koju je to​li​ko vo​leo. Kad bi se okre​nuo i po​šao, bilo je oko nje​ga odjed​‐ nom sa​svim tiho i to​plo; no on je znao da mu je za le​đi​ma more; ono je do​zi​va​lo, ma​‐ mi​lo i poz​drav​lja​lo. I on se sme​šio. Od​la​zio je u po​lje, li​vad​skim pu​te​vi​ma po sa​mo​ći, i usko​ro ga je pri​ma​la bu​ko​va šuma koja se va​lo​vi​to na​da​le​ko pro​te​za​la. Se​dao je na ma​ho​vi​nu, nas​la​njao se na drvo, i ude​ša​vao tako da kroz sta​bla još vidi pru​gu mora. Po​ne​kad mu je ve​tar do​no​‐ sio šum ta​la​sa koji uda​ra​ju o žalo, i to je zvu​ča​lo kao kad u da​lji​ni da​ske pa​da​ju jed​na na dru​gu. Nad vr​ho​vi​ma dr​ve​ta grak​ta​nje vra​na, pro​muk​lo, pus​to i iz​gub​lje​no... Dr​‐ žao je knji​gu na ko​le​ni​ma, ali nije či​tao ni reda. Uži​vao je u du​bo​ku za​bo​ra​vu, leb​deo os​lo​bo​đen nad pros​to​rom i vre​me​nom, i samo po​ne​kad se či​ni​lo kao da mu pro​la​zi kroz srce neki jad kao stre​la, neko krat​ko, pro​dir​no ose​ća​nje čež​nje ili ka​ja​nja, a bio je su​vi​še trom i uto​nuo u sa​nja​re​nje da bi mu is​pi​ti​vao ime i po​rek​lo. Tako su pro​la​zi​li mno​gi dani; on ne bi mo​gao reći ko​li​ki, a nije ni že​leo da to zna. A za​tim je do​šao je​dan dan ko​jeg se ne​što de​si​lo; de​si​lo se to dok je sun​ce sta​ja​lo na nebu i lju​di bili oko nje​ga, a To​nio Kre​ger se nije tome baš to​li​ko ni za​ču​dio. Već sam po​če​tak toga dana je is​pao sve​čan i di​van. To​nio Kre​ger se pro​bu​dio rano i sa​svim iz​ne​nad​no, tr​gao se iza sna sa než​nom i neo​dre​đe​nom plaš​njom, i po​mis​lio da gle​da u neko čudo, u neku čar vi​lin​skog osvet​lje​nja. Nje​go​va soba, sa stak​le​nim vra​ti​‐ ma i bal​ko​nom pre​ma Sun​du bila je po​de​lje​na zas​to​rom od tan​ke, bele gaze u dnev​nu i spa​va​ću oda​ju; zi​do​ve su po​kri​va​le po​zi​di​ce u než​nim bo​ja​ma, na​me​štaj je bio lak i sve​tao, i ona je svag​da iz​gle​da​la ve​dra i pri​jat​na. Ali sada je le​ža​la ne​zem​no oza​re​na pred nje​go​vim pos​pa​nim oči​ma, uto​nu​la pot​pu​no u ne​iz​reč​no umi​lan i ne​žan ru​žič​ni sjaj koji je zla​tio zi​do​ve i na​me​štaj a zas​tor od gaze pre​lio bla​gim, cr​ve​nim ža​rom... To​nio Kre​ger dugo nije ra​zu​meo šta se de​ša​va. No kad je pri​šao stak​le​nim vra​ti​ma i po​gle​dao na​po​lje, vi​deo je da iz​la​zi sun​ce. Bilo je ne​ko​li​ko mut​nih i ki​šo​vi​tih dana; no sad je nad mo​rem i zem​ljom bilo ra​za​‐ pe​to nebo kao od za​teg​nu​te, ble​do​mo​dre, blis​ta​ve svi​le, a is​pre​se​can i okru​žen cr​ve​no i zlat​no pro​sja​nim obla​ci​ma, di​zao se sun​ča​ni ko​lut sve​ča​no nad blis​ta​vim na​bra​nim mo​rem, koje kao da je pod njim po​drh​ta​va​lo i ža​ri​lo se... Tako je za​po​čeo dan, a To​nio Kre​ger se hit​no obu​kao, sav zbu​njen i sre​ćan, do​ruč​ko​vao pre svih dole na ve​ran​di, za​tim je iz male dr​ve​ne ku​ći​ce is​pli​vao do​nek​le u Sund, pa je za​tim či​tav sat pe​ša​čio duž oba​le. Kad se vra​tio, pred ho​te​lom je sta​ja​lo ne​ko​li​ko kola slič​nih om​ni​bu​si​ma, a iz tr​pe​za​ri​je je vi​deo kako u sobi za raz​go​vor, tamo gde sto​ji kla​vir, a ta​ko​đe i na ve​‐ ran​di i na te​ra​si pred njom, sedi mnoš​tvo lju​di, ma​lo​gra​đan​ski ode​ve​na gos​po​da, oko​‐ lo okru​glih sto​lo​va, i uz živ raz​go​vor piju piva i jedu hle​ba s mas​lom. Bile su tu či​ta​ve po​ro​di​ce, sta​ri​ji i mla​đi lju​di, čak i neka deca. 40

www.balkandownload.org Pri dru​gom do​ruč​ku (sto se ugi​bao pod hlad​nim je​li​ma, su​him, uso​lje​nim i pr​že​‐ nim me​som), To​nio Kre​ger se ras​pi​tao šta se de​ša​va. „Gos​ti!” reče tr​go​vac ri​bom. „Iz​let​ni​ci iz Hel​zin​ge​ra, hoće da odr​že igran​ku! Bože sa​ču​vaj, ne​će​mo moći spa​va​ti no​ćas! Biće igra​nja, igra​nja i mu​zi​ke, i bo​ja​ti se da će dugo da tra​je. To je neki skup po​ro​di​ca, iz​let u po​lje sa za​ba​vom, ukrat​ko neka vr​sta kup​lje​nja pri​lo​ga ili slič​no, pa hoće da se ko​ris​te le​pim da​nom. Doš​li su bro​dom i ko​li​‐ ma, i sada do​ruč​ku​ju. Kas​ni​je će se iz​ves​ti da​lje u po​lje, no na​ve​če će se opet vra​ti​ti, pa će tu u dvo​ra​ni biti za​ba​va s igran​kom. Jes​te, sto mu muka, ne​će​mo ni oka sklo​pi​‐ ti...” „To je ugod​na pro​me​na”, reče To​nio Kre​ger. Pa onda duže vre​me​na nisu raz​go​va​ra​li. Do​ma​ći​ca je ure​đi​va​la svo​je cr​ve​ne pr​ste, tr​go​vac ri​bom je du​vao kroz des​nu noz​dr​vu, da bi do​bio malo vaz​du​ha, a Ame​ri​kan​ci su pili vre​le vode i pra​vi​li uz to duga lica. Tada se to odjed​nom zbi​lo: Hans Han​zen i In​ge​bor​ga Holm uđo​đo​še kroz dvo​ra​nu. To​nio Kre​ger, pri​jat​no za​mo​ren ku​pa​njem i šet​njom, nas​lo​nio se bio u sto​li​cu, i jeo je suhe pas​tr​me na pr​že​ni​ci – se​deo je pre​ma ve​ran​di i moru. A iz​ne​na​da se otvo​ri​še vra​ta, i njih dvo​je uđo​še, dr​že​ći se za ruke – nogu pred nogu i ne hi​ta​ju​ći. In​ge​bor​ga, pla​va Inga, bilo je ode​ve​na u ode​lo sve​tle boje, kao obič​no na ča​so​vi​ma igra​nja kod gos​po​di​na Kna​ka. Laka ha​lji​na sa cve​to​vi​ma do​pi​ra​še joj tek do čla​na​ka, a na ple​ći​ma je ima​la ši​rok rub od be​log tila, sa ši​ljas​tim iz​re​zom koji ot​kri​va​še njen meki, sa​vit​lji​vi vrat. O jed​noj ruci joj je vi​sio še​šir, oka​čen o tra​ke. Bila je mo​žda ne​što odras​li​ja no ina​če, a svo​ju div​nu kiku no​si​la je oko gla​ve; ali Hans Han​zen je iz​gle​dao kao obič​no. No​sio je svoj bro​dar​ski ka​put sa zlat​nim dug​me​ti​ma, po ko​jem je pa​da​la ši​ro​ka mo​dra jaka na ra​me​na i na leđa; mor​nar​sku kapu dr​žao je u opu​šte​noj ruci, i bez​briž​no ma​‐ hao njo​me tamo-amo. In​ge​bor​ga je gle​da​la na dru​gu stra​nu svo​jim ko​sim oči​ma, mo​‐ žda je bila malo zbu​nje​na tim sve​tom pri ruč​ku koji je gle​da​še. Ali Hans Han​zen je baš zato i svi​ma u pr​kos okre​nuo gla​vu pre​ma sto​lu, i svo​jim oči​ma, mo​drim kao če​‐ lik, po​sma​trao je jed​no​ga za dru​gim iz​a​zi​vač​ki i do​nek​le prez​ri​vo; čak je is​pus​tio ruku In​ge​bor​gi​nu, i još žeš​će ma​hao svo​jom ka​pom, da po​ka​že ka​kav je on čo​vek. Tako pro​đo​še njih dvo​je, more koje se tiho mo​dri​lo bilo im je po​za​di​na, pro​đo​še pred oči​ma To​ni​ja Kre​ge​ra sa jed​no​ga kra​ja dvo​ra​ne do dru​gog, i pro​ma​ko​še kroz vra​ta pre​ko puta u sobu gde je sta​jao kla​vir. To se zbi​lo u je​da​na​est i po ča​so​va pre pod​ne, i dok su banj​ski gos​ti još se​de​li za sto​lom, druš​tvo na ve​ran​di je kre​nu​lo i na​pus​ti​lo ho​tel spo​red​nim ula​zom a da niko od njih nije više ula​zio u dvo​ra​nu. Čulo se gde se pe​nju u kola sa sme​hom i ša​la​ma, gde kola jed​na za dru​gi​ma kre​ću dru​mom škri​pe​ći, i uda​lju​ju se... „Vra​ti​će se dak​le?” upi​ta To​nio Kre​ger. „Hoće bog​me!” reče ri​bar​ski tr​go​vac. „I to je bogu pla​ka​ti. Po​ru​či​li su mu​zi​ku, tre​ba da zna​te, a ja spa​vam tu nad dvo​ra​nom.” 41

www.balkandownload.org „To je pri​jat​na pro​me​na”, po​no​vi To​nio Kre​ger. Za​tim us​ta​de i ode. Pro​veo je dan kao što je pro​vo​dio i os​ta​le, na pr​ži​ni, u šumi, dr​žao je knji​gu na ko​‐ le​ni​ma i žmir​kao pre​ma sun​cu. Ga​jio je samo jed​nu mi​sao: da će se oni vra​ti​ti i odr​ža​‐ ti za​ba​vu s igran​kom u dvo​ra​ni, kako je to obe​ćao ri​bar​ski tr​go​vac; i on se ne​pres​ta​no samo tome ra​do​vao, sa tako bo​ja​ž​lji​vom i slat​kom ra​doš​ću kak​vu nije oku​šao kroz duge, mr​tve go​di​ne. Jed​nom, pu​tem neke veze među pred​sta​va​ma, se​tio se ov​laš jed​‐ nog da​le​kog poz​na​ni​ka, Adal​ber​ta, no​ve​lis​te, koji je znao šta hoće, i koji je oti​šao u ka​fa​nu da bi iz​be​gao pro​let​nji vaz​duh. I on sle​že na nj ra​me​ni​ma... Ru​ča​lo se ra​ni​je no ina​če, a i ve​če​ra​lo se ra​ni​je, i to u sobi sa kla​vi​rom, jer su se u dvo​ra​ni već či​ni​le pri​pre​me za igran​ku: sve je tako bilo do​ve​de​no u ne​red na sve​čan na​čin. A kad se već spus​tio mrak i kad je To​nio Kre​ger se​deo u svo​joj sobi, po​no​vo oži​ve​še i drum i kuća. Iz​let​ni​ci se vra​ća​hu; šta​vi​še, od Hel​zin​ge​ra su do​la​zi​li novi gos​‐ ti, toč​kom i ko​li​ma, i već se čulo gde dole u kući ude​ša​va​ju vi​oli​nu, a na kla​ri​ne​tu iz​‐ vo​de pri​prem​ne vež​be... Sve je obe​ća​va​lo da će da bude sjaj​na za​ba​va. Mali or​kes​tar za​svi​ra marš: gore je do​pi​rao pri​gu​šen zvuk po odre​đe​nom tak​tu: otva​ra​li su igran​ku po​lo​ne​zom. To​nio Kre​ger je se​deo još neko vre​me mir​no, i os​lu​ški​‐ vao. No kad začu da zvu​ci mar​ša pre​la​ze u tak​to​ve val​ce​ra, on se diže, i bez šuma se is​kra​de iz sobe. Sa hod​ni​ka na koji se iz nje iz​la​zi​lo mo​glo se spo​red​nim ste​pe​ni​ca​ma dos​pe​ti do po​boč​nog ula​za u ho​tel, a otu​da na stak​le​nu ve​ran​du ne do​dir​nuv​ši ni​jed​nu sobu. Tuda je on po​šao, tiho i kra​dom, kao da ide za​bra​nje​nim pu​te​vi​ma, pa​ž​lji​vo je pi​pao po mra​ku neo​do​lji​vo pri​vu​čen tom glu​pom mu​zi​kom i nje​nim bla​že​nim nji​ha​njem; nje​ni zvu​ci su sada već jas​no do​pi​ra​li do nje​ga. Ve​ran​da je bila praz​na i neo​svet​lje​na, no stak​le​na vra​ta u dvo​ra​nu behu otvo​re​na, a kraj njih sta​ja​hu dve ve​li​ke lam​pe sa pe​tro​le​jem, snab​de​ve​ne jas​nim re​f lek​to​ri​ma. Ona​mo se on ne​čuj​no pri​šu​nja, i to uži​va​nje kra​di​mi​ce, to sta​ja​nje u mra​ku i po​sma​‐ tra​nje onih koji ple​šu u sja​ju iz​a​zi​va​lo mu je žmar​ke po koži. Na​glo i žud​no je slao po​gle​de za nji​ma dvo​ma koje je tra​žio... Ve​se​lje se či​ni​lo već u pu​nom jeku, mada je za​po​če​lo tek pre pola sata; no gos​ti su već sti​gli amo za​gre​ja​ni i ras​po​lo​že​ni, po​što su dan sku​pa pro​ve​li, bez​briž​no, za​jed​nič​‐ ki i sreć​no. U sobu s kla​vi​rom, koju je To​nio Kre​ger mo​gao pre​gle​da​ti kad​god se odva​‐ žio da pri​đe malo bli​že, po​vuk​la se bila neka sta​ri​ja gos​po​da, i kar​ta​la se uz ci​ga​re i piće; dru​ga su pak se​de​la kraj svo​jih žena na​pred na pli​ša​nim sto​li​ca​ma, i duž zi​do​va dvo​ra​ne, i po​sma​tra​la igru. Šake su nas​lo​ni​li na raz​mak​nu​ta ko​le​na, i sa imuć​nim iz​‐ ra​zom na​di​ma​li obra​ze, dok su maj​ke, sa ka​po​ta​ma na te​me​nu po​sma​tra​le me​tež mla​‐ de​ži, obo​riv​ši gla​ve na stra​nu i sklo​piv​ši ruke is​pod gru​di. Duž jed​no​ga zida dvo​ra​ne bilo je po​dig​nu​to pos​to​lje, i tamo su se mu​zi​kan​ti tru​di​li što su bo​lje mo​gli. Ima​li su čak i tru​bu, a ona je du​va​la ne​ka​ko neo​d​luč​no i pa​ž​lji​vo, kao da se sama boji svo​ga gla​sa; ovaj se me​đu​tim ipak stal​no lo​mio i pre​ba​ci​vao... Nji​šu​ći se i kru​že​ći, kre​ta​hu se pa​ro​vi je​dan oko dru​go​ga, a neki su še​ta​li oko dvo​ra​ne, dr​že​ći se pod ruku. Nisu bili 42

www.balkandownload.org ode​ve​ni za bal, već kao što se obla​či leti u ne​de​lju koja će se pro​ves​ti u po​lju: ka​va​lje​ri su no​si​li ode​la ma​lo​va​ro​ška kro​ja na ko​ji​ma se vi​de​lo da ih ču​va​ju rad​nim da​nom, a mla​de de​voj​ke su ima​le lake, sve​tle ha​lji​ne, i kite polj​skog cve​ća za po​ja​som. Bilo je i dece u dvo​ra​ni, i ona su igra​la među so​bom na svoj na​čin, čak i kad je mu​zi​ka pres​ta​‐ ja​la. Kao ure​đi​vač sve​ča​nos​ti i re​di​telj igran​ke pri​ka​zi​vao se je​dan du​go​no​gi čo​vek u ka​pu​ti​ću sa sku​to​vi​ma kao las​tin rep, pro​vin​cij​ski lav sa na​oča​ri​ma i na​ku​drav​lje​nim vla​si​ma, po​štan​ski pris​tav ili slič​no, kao ova​plo​će​na ko​mič​na fi​gu​ra iz ne​kog dan​skog ro​ma​na. Br​zo​plet​nog, zno​je​ći se, i svom du​šom pre​dan pos​lu, na​la​zio se svu​da u isti mah, sa pre​ko​mer​nom rev​noš​ću se vr​teo po dvo​ra​ni, stu​pao sa na​ro​či​tom ve​šti​nom prvo vr​ho​vi​ma pr​sti​ju, a za​tim ne​ka​ko za​mr​še​no sa​pli​tao no​ga​ma na ko​ji​ma behu glat​ke, ši​ljas​te voj​nič​ke čiz​me, mla​tio ru​ka​ma po vaz​du​hu, iz​da​vao na​red​be, tra​žio mu​zi​ku, tap​šao, a za sve to vre​me su le​pr​ša​le za njim tra​ke ve​li​ke, ša​re​ne ko​kar​de koja mu je bila pri​č​vr​š​će​na na ra​me​nu kao znak nje​go​vog dos​to​jans​tva, i na koju se po​ne​‐ kad sa lju​bav​lju os​vr​tao. Jesu, bili su tu, njih dvo​je koji su da​nas na sun​cu proš​li kraj To​ni​ja Kre​ge​ra, vi​deo ih je opet i sko​ro se upla​šio od ra​dos​ti kad ih je sko​ro u isti mah pri​me​tio. Eto, tu sto​ji Hans Han​zen, sa​svim bli​zu nje​ga kraj vra​ta; raz​mak​nuo je noge i malo se nag​nuo, pa smo​tre​no jede ve​li​ki ko​mad neke iz​daš​ne tor​te, a pri​tom drži šaku pod bra​dom da uhva​ti mrve. A tamo kraj zida sedi In​ge​bor​ga Holm, pla​va Inga, i eto joj se bli​ži pris​‐ tav vr​c​ka​ju​ći se, i po​zi​va je da igra oda​bra​nim kla​nja​njem, stav​lja​ju​ći jed​nu ruku na leđa a dru​gu me​ću​ći gra​ci​oz​no u ne​dra; no ona od​ma​hu​je gla​vom i ka​zu​je po​kre​ti​ma da je i su​vi​še za​di​ha​na i da se mora malo od​mo​ri​ti, a na to pris​tav seda do nje. To​nio Kre​ger ih gle​da​še, njih dvo​je radi ko​jih je u dav​na vre​me​na tr​peo lju​bav – Han​sa i In​ge​bor​gu. Oni to ne behu to​li​ko po po​je​di​nim oz​na​ka​ma i slič​nom ode​lu, ko​‐ li​ko jed​na​koš​ću rase i tipa, toga sve​tlog, mo​dro​okog i pla​vo​ko​sog soja koja iz​a​zi​va pred​sta​ve o čis​to​ti, ne​po​mu​će​nos​ti i ve​dri​ni, o jed​noj u isti mah gor​doj i jed​nos​tav​noj, ne​tak​nu​toj opo​ros​ti... On ih gle​da, gle​da Han​sa kako sto​ji u svo​me mor​nar​skom ode​‐ lu, smeo i lep kao uvek ši​ro​kih ple​ća i uskih be​da​ra, gle​da kako In​ge​bor​ga ne​ka​ko obes​no baca gla​vu u stra​nu sme​ju​ći se, kako na neki iz​ves​tan na​čin pri​no​si ruku po​‐ tilj​ku, ruku de​voj​či​ce, ni na​ro​či​to usku, ni na​ro​či​to finu, a pri​tom joj laki ru​kav kli​zi sa lak​ta – i iz​ne​na​da mu čež​nja za sta​rom do​mo​vi​nom po​tre​se gru​di tak​vim bo​lom da se i ne​ho​ti​ce po​vu​kao dub​lje u mrak, da niko ne bi vi​deo drh​ta​je na nje​go​vom licu Je​sam li vas za​bo​ra​vio? – pi​tao se on. – Ne, ni​ka​da! Ni tebe, Han​se, ni tebe, pla​va Inga! Ta za vas sam ja ra​dio, i kada sam čuo odo​bra​va​nje, ob​zi​rao sam se po​taj​no da vi​dim da li vi ima​te u nje​mu ude​la... Jesi li sada pro​či​tao Don Kar​lo​sa, Han​se Han​ze​‐ nu, kao što si mi obe​ćao kraj va​ših ba​šten​skih vra​ta? Ne čini to! Ja ti to više ne tra​žim. Šta te se tiče kralj koji pla​če jer je usam​ljen? Tvo​je mo​dre oči ne tre​ba da se za​mu​te i da is​kop​ne u sno​vi​ma, gle​da​ju​ći u sti​ho​ve i me​lan​ho​li​ju. Kad bih bio kao ti! Kad bih još jed​nom po​čeo, odras​tao kao ti, čes​ti​to, ra​dos​no i jed​nos​tav​no, va​lja​no, ured​no i u 43

www.balkandownload.org skla​du sa Bo​gom i sve​tom, kad bi me vo​le​li oni koji su bez​az​le​ni i sreć​ni, kad bih se ože​nio to​bom, In​ge​bor​ga Holm, i imao sina kao što si ti, Han​se Han​ze​nu – kad bih ži​‐ veo bez prok​let​stva saz​na​nja i tvo​rač​kih muka, ži​veo, vo​leo i Boga hva​lio u bla​že​noj obič​nos​ti!... Kad bih još jed​nom po​čeo? Ali to ni​šta ne bi po​mo​glo. Opet bi bilo isto ona​ko – sve bi se opet zbi​lo kao što se već zbi​lo. Jer neki nuž​no lu​ta​ju, bu​du​ći da za njih i nema pra​vo​ga puta. Mu​zi​ka je za​ću​ta​la; nas​tu​pio je od​mor, i slu​ži​li su po​nu​de. Pris​tav je lič​no oble​tao sa pos​lu​žav​ni​kom pu​nim sa​la​te od ha​rin​ga i slu​žio dame; ali pred In​ge​bor​gom Holm se čak spus​tio na ko​le​na, pru​ža​ju​ći joj zde​li​cu, a ona je zbog toga po​ru​me​ni​la od ra​‐ dos​ti. U dvo​ra​ni behu već obra​ti​li paž​nju na po​sma​tra​ča pod stak​le​nim vra​ti​ma, i iz le​pu​‐ škas​tih, za​ja​pu​re​nih lica pa​da​hu na nj tuđi, is​pi​ti​vač​ki po​gle​di; no on je pri svem tom dr​žao svo​je mes​to. I In​ge​bor​ga i Hans okrz​nu​še ga sko​ro is​to​vre​me​no po​gle​di​ma, sa onom rav​no​duš​noš​ću koja ima sko​ro vid prez​re​nja. No odjed​nom ose​ti on u sves​ti da neki po​gled do​pi​re od ne​ku​da k nje​mu, i da na nje​mu po​či​va... On okre​te gla​vu, i smes​ta se nje​go​ve oči su​ko​bi​še sa oni​ma koje je ose​tio. Ne​da​le​ko od nje​ga sta​ja​la je mla​da de​voj​ka ble​da, uska i fina lica koju je već ra​ni​je bio za​pa​zio. Ona nije mno​go igra​la, ka​va​lje​ri se nisu mno​go tru​di​li oko nje, i on je vi​deo gde sedi usam​lje​na kraj zida, opo​ro sklop​lje​nih usa​na. I sada je bila sama. Ode​ve​na je bila u lako i sve​tlo ode​‐ lo, kao i os​ta​le, ali kroz pro​vid​nu tka​ni​nu na​zi​ra​hu se ši​ljas​ta i oskud​na ra​me​na, a među ta bed​na ra​me​na uto​nuo je du​bo​ko mr​ša​vi vrat, tako da se tiha de​voj​ka či​ni​la sko​ro malo kri​va. Ruke, obu​če​ne u tan​ke ru​ka​vi​ce bez pr​sti​ju, dr​ža​la je na rav​nim pr​‐ si​ma, tako da se vr​ho​vi pr​sti​ju lako do​di​ri​va​hu. Obo​riv​ši po​gled, gle​da​la je To​ni​ja Kre​ge​ra odoz​do cr​nim, vlaž​nim oči​ma. On okre​te gla​vu... Tu, sa​svim bli​zu kraj nje​ga, se​do​še Hans i In​ge​bor​ga. On je seo do nje, mo​žda mu je ses​tra, i op​ko​lje​ni dru​gom, ru​me​nom če​lja​di, jedu oni i piju, će​re​ta​ju i ve​se​le se, do​‐ ba​cu​je jed​no dru​go​me šale zvon​kim gla​so​vi​ma, i sme​ju se bez​briž​no. Zar im se ne bi mo​gao malo pri​bli​ži​ti? Ne bi li se mo​gao obra​ti​ti nje​mu ili njoj ne​kom ša​lom koja bi mu pala na um, i na koja bi mu od​go​vo​ri​li bar osmej​kom? To bi ga usre​ći​lo, on za tim čez​ne; vra​tio bi se tada za​do​volj​ni​ji u svo​ju sobu, imao bi svest da je us​pos​ta​vio s nji​‐ ma neku malu za​jed​ni​cu. On je iz​miš​ljao šta bi mo​gao reći; ali nije imao sme​los​ti da to kaže. A bilo bi kao i uvek: oni ga ne bi ra​zu​me​li, za​ču​đe​no bi slu​ša​li ono što bi on mo​gao reći. Jer nji​hov go​vor nije nje​gov go​vor. Či​ni​lo se da će igra​nje po​no​vo da za​poč​ne. Pris​tav ra​zvi obi​la​tu de​lat​nost. Hi​tao je tamo-amo i so​ko​lio sva​kog da an​ga​žu​je damu, uz po​moć mom​ka skla​njao s puta sto​li​‐ ce i čaše, iz​da​vao na​lo​ge svi​ra​či​ma, a neke ne​ve​že koja ne zna​đa​hu kuda ni kamo, hva​tao je za ra​me​na i tu​rao ih pred so​bom. Šta se to spre​ma​lo? Pa​ro​vi su se na​me​šta​li sve po če​ti​ri... Straš​na jed​na us​po​me​na nag​na To​ni​ju Kre​ge​ru ru​men u obra​ze. Igrao se ka​dril. Mu​zi​ka za​svi​ra; pa​ro​vi po​če​še obi​la​zi​ti jed​no dru​go kla​nja​ju​ći se. Pris​tav ko​man​‐ 44

www.balkandownload.org do​va​še; ko​man​do​va​še, bo​ga​mi, na fran​cu​skom, i sa ne​upo​re​di​vom ot​me​noš​ću iz​go​va​‐ ra​še nos​ne gla​so​ve. In​ge​bor​ga Holm igra​la je tik pred To​ni​om Kre​ge​rom, u če​tvo​ro​ku​‐ tu ne​po​sred​no do stak​le​nih vra​ta. Kre​ta​la se pred njim tamo-amo, una​pred i una​zad, ko​ra​ča​la je i vr​te​la se; po​ne​kad ga se do​ti​cao mi​ris koji je stru​jao iz nje​ne kose ili iz než​ne tka​ni​ne nje​ne ha​lji​ne: i on skla​pa​še oči u jed​nom ose​ća​nju koje mu odvaj​ka​da beše do​bro poz​na​to, čiji je mi​lo​duh i opo​ru čar ose​ćao tiho svih ovih pos​led​njih dana, i koje ga je sad opet pot​pu​no is​pu​nja​va​lo svo​jom slat​kom pat​njom. Šta li je to? Čež​‐ nja, než​nost? Za​vist? Pre​zi​ra​nje sebe sa​mog?... Mo​uli​net des da​mes! Jesi li se sme​ja​la, pla​va Inga, jesi li mi se sme​ja​la kad sam igrao mo​uli​net i tako se ža​los​no obru​kao? Bi li se i da​nas još sme​ja​la, kad sam pos​tao kao neki sla​van čo​vek? Sva​ka​ko, ti bi to i da​‐ nas či​ni​la, i tri​put bi ima​la pra​vo! I da sam ja, ja sam so​bom, stvo​rio i De​vet sim​fo​ni​ja, i Svet kao vo​lju i pred​sta​vu, i Straš​ni sud, – ve​či​to bi ti ima​la pra​vo što se sme​ješ... On ju je gle​dao, i pao mu je na pa​met je​dan stih ko​je​ga se dav​no nije se​tio, a koji mu je tako dugo bio bli​zak i sro​dan: „Spa​vao bih, al’ ti ple​sat mo​raš”. Do​bro je on poz​na​je, tu me​lan​ho​lič​no-se​ver​nu, sr​dač​no-ne​ve​štu tro​most ose​ća​nja koja zvu​či iz nje​ga. Spa​‐ va​ti... Čez​nu​ti za živ​lje​njem koje je pros​to i pot​pu​no pre​da​no samo ose​ća​nju, ose​ća​nju koje slat​ko i leno po​či​va u sebi sa​mo​me, bez oba​ve​ze da pos​ta​ne de​lom i ple​som – a ipak igra​ti, brzo i ve​što i pri​seb​no iz​vo​di​ti ples umet​nos​ti, njen te​ški, te​ški i opas​ni ples sa ma​če​vi​ma, a ni​ka​da ne za​bo​ra​vi​ti pot​pu​no po​ni​ža​va​ju​ći ne​smi​sao koja leži u tome što čo​vek mora igra​ti, dok​le voli... Odjed​nom se sve usko​me​ša, po​mam​no i ra​zuz​da​no. Če​tvo​ro​ku​ti se ra​zi​đo​še, i sve se ras​pr​šta, po​ska​ku​ju​ći i kli​ze​ći: ka​dril se za​vr​ša​vao ga​lo​pom. U bes​noj jur​nja​vi pro​‐ le​ta​hu pa​ro​vi kraj To​ni​ja Kre​ge​ra, lo​ve​ći jed​no dru​go, na​gle​ći i pres​ti​žu​ći se, sa krat​‐ kim, za​di​ha​nim sme​hom. Je​dan od njih se bli​žio, za​hva​ćen op​štom haj​kom, kru​že​ći i pro​di​ru​ći. De​voj​ka je ima​la ble​do, než​no lice, i mr​ša​va ra​me​na, odveć vi​so​ka. A iz​ne​‐ na​da, tik pred njim, nas​ta​de neko spo​ti​ca​nje, omi​ca​nje i pre​tu​ra​nje... Ble​da de​voj​ka je pala. Pala je tako žes​to​ko i nez​god​no da je iz​gle​da​lo sko​ro opas​no, a sa njo​me i njen ka​va​ljer. On se sva​ka​ko tako sil​no uda​rio da je pot​pu​no za​bo​ra​vio na svo​ju igra​či​cu, jer, upo​la se samo is​pra​viv​ši, po​čeo je da tr​lja ko​le​no kri​ve​ći lice; a de​voj​ka, oče​vid​no one​sveš​će​na pa​dom, le​ža​la je još uvek na podu. Tada is​tu​pi To​nio Kre​ger, uhva​ti je bla​go za mi​ši​cu, i po​di​že je. Pre​mo​re​na, zbu​nje​na i ne​sreć​na, ona ga po​gle​da, i odjed​‐ nom joj pre​li obra​ze než​no ru​me​ni​lo. „Tak! O, man​ge Tak!” reče ona, i po​gle​da ga odoz​do tam​nim, vlaž​nim oči​ma. „Ne tre​ba više da igra​te, gos​po​đi​ce”, reče on bla​go. Tada se još jed​nom obaz​re za nji​ma, za Han​som i In​ge​bor​gom, pa ode, na​pus​ti ve​ran​du i igran​ku, i pope se u svo​ju sobu. Bio je opi​jen svet​ko​vi​nom u ko​joj nije imao ude​la, i umo​ran od lju​bo​mo​re. Kao neg​da, bilo je sa​svim kao neg​da! Za​ža​re​na lica sta​jao je on na tam​nom mes​tu, pa​te​ći radi vas, vi pla​vi, živi, sreć​ni, pa je pos​le oti​šao usam​ljen. Tre​ba​lo bi da sada neko 45

www.balkandownload.org dođe! Tre​ba​lo bi da dođe In​ge​bor​ga, tre​ba​lo bi da pri​me​ti da je oti​šao, tre​ba​lo bi da pođe za njim kra​dom, da mu sta​vi ruku na rame, i da mu kaže: Hodi k nama unu​tra! Budi ra​dos​tan! Ja te vo​lim!... Ali ona ni​ka​ko nije do​la​zi​la. Tak​ve se stva​ri ne de​ša​va​ju. Da, sa​svim je tako kao tada, i on je sre​ćan kao tada. Jer nje​go​vo srce živi. A čega je bilo za sve to vre​me u ko​jem je pos​tao ono što je sada? – Uko​če​nos​ti; pus​to​ši; leda; i duha! I umet​nos​ti!... On se svu​kao, le​gao, i uga​sio sve​tlost. Šap​tao je dva ime​na u svo​je uz​glav​lje, to ne​‐ ko​li​ko čed​nih, se​ver​nih slo​go​va, koji su oz​na​ča​va​li za nj nje​gov pra​vi i pr​vo​bit​ni na​čin lju​ba​vi, pat​nje i sre​će, ži​vot, pri​pros​to i sr​dač​no ose​ća​nje, za​vi​čaj. Os​vr​nuo se na go​di​‐ ne od tada do da​naš​njeg dana. Po​miš​ljao je na ra​zuz​da​ne pus​to​lo​vi​ne čula, ži​va​ca i mis​li koje je pro​ži​veo, vi​deo je sebe raz​ri​ve​na iro​ni​jom i du​hom, opus​te​la i uko​če​na saz​na​njem, upo​la is​tro​še​na groz​ni​ca​ma i stu​de​ni​ma stva​ra​nja, vi​deo je sebe gde bez os​lon​ca i nes​po​koj​ne sa​ves​ti luta iz​me​đu ne​iz​gla​di​vih kraj​nos​ti, iz​me​đu sve​ti​telj​stva i po​žu​de, pre​fi​njen, osi​ro​ma​šio, za​mo​ren hlad​nim i ve​štač​ki oda​bra​nim za​no​si​ma, za​‐ blu​deo, opus​to​šen, iz​mu​čen, bo​les​tan – i je​cao je od ka​ja​nja i čež​nje za sta​rim za​vi​ča​‐ jem. Oko​lo nje​ga je bilo tiho i tam​no. Ali od dole, pri​gu​še​no i ni​ha​ju​ći, do​pi​rao je do nje​ga slat​ki, tri​vi​jal​ni troj​ni takt ži​vo​ta.

46

www.balkandownload.org

IX

To​nio Kre​ger se​đa​še na Se​ve​ru i pi​sa​še Li​za​ve​ti Iva​nov​noj, svo​joj pri​ja​te​lji​ci, kao što joj je i obe​ćao. „Dra​ga Li​za​ve​ta, tamo dole u Ar​ka​di​ji kuda ću se i ja usko​ro vra​ti​ti, pi​sao je on. Evo dak​le ne​što kao pi​smo, ali sva​ka​ko će vas ra​zo​ča​ra​ti, jer mis​lim da ga pi​šem ne​ka​‐ ko sa op​šteg gle​di​šta. To ne zna​či da ne bih imao šta da pri​čam, da ni​sam, na svoj na​‐ čin, do​ži​veo po​ne​što. Doma, u mom rod​nom gra​du, hte​li su me čak uhap​si​ti... ali o ovo​me ćete čuti usme​no. Ja imam sada dana kada mi je mi​li​je da na do​bar na​čin ka​‐ žem po​ne​što op​šte, umes​to da pri​čam pri​če. Zna​te li još, Li​za​ve​ta, da ste me jed​nom na​zva​li gra​đa​ni​nom, za​lu​ta​lim gra​đa​ni​‐ nom? Na​zva​li ste me tako u jed​no​me času kad su me za​ve​le dru​ge is​po​ves​ti koje su mi se pre toga omak​le, pa sam vam priz​nao svo​ju lju​bav pre​ma ono​me što ja zo​vem Ži​vo​tom; i ja se pi​tam da li ste zna​li ko​li​ko ste time po​go​di​li is​ti​nu, ko​li​ko su moje gra​đans​tvo i moja lju​bav pre​ma ži​vo​tu jed​no isto. Ovo mi je pu​to​va​nje dalo po​vo​da da o tome raz​miš​ljam... Moj otac, to zna​te, bio je se​ver​ni tem​pe​ra​ment: kon​tem​pla​ti​van, te​me​ljit, is​pra​van iz pu​ri​tans​tva, i sklon seti; moja maj​ka je ima​la neo​dre​đe​no eg​zo​tič​nu krv, bila je lepa, čul​na, na​iv​na, u isti mah ne​mar​na i stras​na, i na​gon​ski la​ba​va. Van sva​ke je sum​nje da je to bila me​ša​vi​na koja je u sebi sa​dr​ža​va​la van​red​ne mo​guć​nos​ti – i van​‐ red​ne Opas​nos​ti. A pro​izaš​lo je iz nje ovo: gra​đa​nin koji je za​lu​tao u umet​nost, boem koji čez​ne za do​ma​ćom ugla​đe​noš​ću, umet​nik sa ne​mir​nom sa​veš​ću. Jer moja gra​đan​‐ ska sa​vest me na​go​ni da u svem umet​niš​tvu, u sva​koj van​red​nos​ti i sva​kom ge​ni​ju vi​‐ dim ne​što du​bo​ko dvo​smis​le​no, du​bo​ko pro​ka​za​no, du​bo​ko sum​nji​vo, ona me is​pu​‐ nja​va ovom za​ljub​lje​nom sla​boš​ću za sve što je pri​pros​to, pros​to​duš​no, i pri​jat​no-nor​‐ mal​no, što je ne​ge​ni​jal​no i pris​toj​no. Ja sto​jim iz​me​đu dva sve​ta, ni u ko​jem ni​sam doma, i zato mi baš nije lako. Vi umet​ni​ci na​zi​va​te me gra​đa​ni​nom, a gra​đa​ni do​la​ze u is​ku​še​nje da me uhap​se... i ja ne znam šta me od toga dvo​ga teže vre​đa. Gra​đa​ni su glu​pi: ali vi koji obo​ža​va​te le​po​‐ tu, koji me na​zi​va​te fleg​ma​tič​nim i bez čež​nje, tre​ba​lo bi da raz​mis​li​te da pos​to​ji jed​‐ no umet​niš​tvo koje je tako du​bo​ko, tako is​kon​sko i sud​bin​sko da nema čež​nje koja mu se čini sla​đa i ose​ćaj​ni​ja od čež​nje za slas​ti​ma obič​nos​ti. Ja se di​vim gor​di​ma i hlad​ni​ma, nji​ma koji slo​bod​no hi​ta​ju za do​živ​lja​ji​ma po sta​‐ 47

www.balkandownload.org za​ma ve​li​ke, de​mon​ske le​po​te, i pre​zi​ru „čo​ve​ka” – ali ja im ne za​vi​dim. Jer ako išta može da od li​te​ra​ta na​či​ni pes​ni​ka, može to ova moja gra​đan​ska lju​bav pre​ma čo​ve​‐ čan​skom, ži​vom i obič​nom. Iz nje iz​vi​re sva to​pli​na, sva do​bro​ta, sav hu​mor, i čis​to mi se čini da je to ona lju​bav o ko​joj je pi​sa​no da neko može go​vo​ri​ti i ljud​skim i an​đe​‐ oskim je​zi​ci​ma, a da će bez nje biti ipak samo zvo​no i pra​po​rac koji zve​či. Što sam do​sa​da uči​nio, to nije ni​šta, nije mno​go, je​dva ne​što više no ni​šta. Ja ću stvo​ri​ti bo​lje stva​ri, Li​za​ve​ta – ovo je obe​ća​nje. Dok pi​šem, more mi ša​lje svo​je šu​šta​‐ nje od dole, i ja skla​pam oči. Gle​dam u ne​ro​đe​ni svet sen​ki koji želi da ga sre​dim i uobli​čim, vi​dim ko​me​šaj proz​rač​nih ljud​skih pri​li​ka koje mi mašu, po​zi​va​ju​ći me da ih za​ča​ram i spa​sem: tra​gič​nih i smeš​nih, i tak​vih koje su i jed​no i dru​go u isti mah – a ovi​ma sam ve​oma nak​lo​njen. Ali moja naj​dub​lja i naj​po​taj​ni​ja lju​bav pri​pa​da oni​‐ ma koji su pla​vi i mo​dro​oki, sve​tli i živi, sreć​ni, mi​lo​krv​ni i obič​ni. Ne ko​ri​te mi ovu lju​bav, Li​za​ve​ta; ona je do​bra i plod​na. U njoj ima čež​nje i set​ne za​vis​ti i malo pre​zi​‐ ra​nja i či​ta​vo jed​no čed​no bla​žens​tvo.” 1903.

48

www.balkandownload.org

Sadržaj TONIO KREGER

2

I II III IV V VI VII VIII IX

3 10 15 18 26 28 35 39 47

49