tito i ja

TITO I JA Goran M arkovi}

ZO R AN O V S T AN Dan. Preth odni natpis (» M oj dom « sa kraja {pice) produ ` ava se na priz or Z oranove sobe koji se otam nju je. Kada natpis nestane, kam era se pokrene. » S u bjektivna kam era« pretstavlja, to }e se u skoro u tvrditi, viz u ru nekoga koga z a sada ne vidim o ali ga z ato ~u jem o iz OF F – a. Kam era, tj. neko ko je ni` i nego norm alni lju di, kre}e se kroz sobu pretrpanu stvarim a. Tu su veliki otom an, m anji krevet, pisa}i sto, veliki {ifonjer, koferi, knjige... Kam era pa` ljivo » z agleda« predm ete kojim a je soba ispu njena, kre~u }i se bez odre| enog cilja. ZO R AN (O F F ): Ja volim svoj d om . O n se sa stoji od jed n e velike sobe i ba lkon a koji g led a n a ulic u G a vrila Prin c ipa ... Kam era se okrene od balkona prem a u ntra{njasti stana i nastavi da se » {eta« u tom sm eru . Iz a| e kroz vrata i pro| e kroz pretsoblje. Do| e do polu otvorenih vrata dru ge sobe i » z virne« kroz njih . U toj prostoriji su TE TKA , TE ^ A i S V E TL A NA , devoj~ica koja se, kenjkavim glasom , u pravo ne{to prepire sa svojim roditeljim a. ZO R AN (O F F ): Postoji jo{ jed n a sli~ n a prostorija a li u n joj sta n uju ta tin a sestra L jubic a , te~ a S toja n i m oja sestra od tetke S vetla n a ... Kam era se » okrene« od tih vrata i » osm otri« prostoriju u kojoj se trenu tno nalaz i. Na sred velikog pretstoblja se nalaz i ogrom ni sto i oko njega nekoliko rasparenih stolica. Kam era krene u pravcu velikog kreveta na kom e neko spava. ZO R AN (O F F ): Pored te d ve sobe, u n a {em sta n u postoji i pretsoblje u kom e ` ivi m oja ba ka . To je n a jve} a i n a jep{a prostorija koju im a m o a li je, n a ` a lost, prola z n a .. . Kam era se » prikrada« krevetu na kom e spava BA KA . Ona je okrenu ta le| im a kam eri i sam o se ~u je njeno lako h rkanje. ZO R AN (O F F ): Ba ka im a ja ko sla b sa n pa se trz a n a sva ki {um , kojih u n a {em sta n u, hva la bog u, uvek im a n a pretek... Kada kam era pri| e tik u z bakin krevet, iz stana se z a~u je neu te{no S vetlanino z avijanje. Baka se trgne i bu novno pogleda u kam eru . Onda se dobro}u dno nasm e{i i pom ilu je kam erinu » glavu « . BAK A: A, to si ti, Zora n e... [5 9 ]

Baka se okrene na drugu stranu i nastavi da » testeri{e« . Kamera nastavlja da se » {etka« po stanu. » Zaviri« u kupatilo, u klozet, zatim krene h odnikom ka kuh inji i pro| e kroz nju. Zaustavi se kod vrata od » devoja~ke« sobe. ZOR AN (OFF): Ostale prastorije su zajedn i~ ke: ku patilo, klozet, ku h in ja, kao i devoja~ ka sobica od koje, me| u tim, i ako pripada svima n ama, klju ~ ima samo te~ a Stojan . On tvrdi da je to n jegova » radion ica« ali mama ka` e da je to...

ZO R A N O V S T A N

ZORANOVA MAJKA stoji ispred zatvorenih vrata o| devoja~ke sobice i urla koliko je grlo nosi. S le| a su narezane baka i tetka. M AJK A: ...\ avolsku mater radion ica! On tamo n ikada n i{ta n e radi, n ego se samo zaklju ~ ava! Tri ` ene vi~u u glas. O~igledno, majka i tetka se sva| aju a baka poku{ava da ih umiri. TE TK A: [ ta si rekla?! Kako mo` e{ da ka` e{ n e{to tako!!! Razjarena majka se preigra u prvi plan, uh vati kvaku od vrata devoja~ke sobe i besno po~inje da je drmusa. Ne vredi, vrata su zaklju~ana. M AJK A: Sedi tamo zaklju ~ an , sam samcijat, i n i{ta pod belim bogom n e radi. U tom trenutku, vrata sobice se i otvore na njima se pojavi, bled od uzbu| enja, te~a Stojan. Zoranova majka malo ustukne a kamera se pribli` i i tako Stojana odvoji od tri ` ene. On ih posmatra nekako ~udno, vidno uzbu| en. @ ene za}ute i gledaju ga pomalo upla{eno. Stojan ih gleda jo{ neko vreme a onda nestane sa vrata i ode nazad u devoja~ku sobicu. Odande se ~uje nekakvo lupanje i preturanje. Majka i baka se zgledaju. Baka prekorno klimne glavom a majka jogunasto slegne ramenima u smislu: » Pa {ta!« Na vratima se ponovo pojavi Stojan sa nekim drvenim, izrezbarenim predmetom u ruci. Poka` e ga, kao dokazni materijal, prvo majci a onda baki i tetki, Sve tri ` ene bulje u taj predmet zbunjeno. Najzad, te~a spusti predmet nani` e i poka` e ga kameri, pogledav{i zna~ajno u objektiv. ZOR AN (OFF): Kada je te~ a, izu zetn o u zbu | en , iz devoja~ ke sobe don eo n ekakvu izreckan u {ipku , izrezbaren i stu bi} , {ta li, za koji n iko, n aravn o, n ije mogao pretpostaviti {ta taj predmet pretstavlja i ~ emu slu ` i, pre} u tn o smo se slo` ili da je devoja~ ka sobica n jegovo carstvo i od tada vi{e n iko n ikada n ije polagao pravo n a n ju .

Jutro. Zoranov OTAC sedi na sred sobe i svira klarinet. Majka poku{ava da ~ita (o~igledno ne mo` e, jer joj smeta monotono ponavljanje muzi~ke fraze) a Zoran (tj. kamera) ponovo » {vrlja« po sobi. ZOR AN (OFF): Moji roditelji su u metn ici. Mama je balerin a i ve` ba u pozori{tu ali tata n ema gde, pa je primoran , i pored toga {to n am je soba u kojoj ` ivimo JE D INI @ IV OT NI PR OST OR , da ba{ u n joj svira.(Kamera pro| e pored oca, pa pored majke i najzad se zaustavi ispred velikog, trokrilnog {ifonjera koji je naslonjen na staklena vrata koje su nekada spajala dve sobe.) Na velika staklen a vrata, koja su n ekada prestavljala prolaz izme| u n a{e i tetkin e sobe, n avaljen je trokriln i {ifon jer koji treba da izigrava prepreku za zvu kove izme| u n a{e i n jih ove teritorije ali, kako su vrata vi{a od orman a, sve se jako dobro ~ u je... Uz zvuke klarineta Zoranovog oca, kamera se podi` e iznad ormana i na mat staklu vrata » ugleda« senke tetke i te~e. TE TK A: Svi } emo L E PO polu deti! Zoranova majka se trgne i pogleda ratoborno u pravcu ormana. M AJK A: Pa {ta?! I on ako n iste sasvim ~ itavi! Zoranov otac, ne prekidaju}i sviranje, uznemireno pogleda u njenom pravcu, svestan da se sprema gu` va. Iza mat stakla, i dalje se vide tetkina i te~ina senka. TE ^ A: [ ta si rekla???! Na to, Zoranova majka u pravcu ormana isplazi jezik. [ venk na Zoranovog oca koji, ve} sasvim iznerviran, prekine sviranje. I dalje pratimo » pozori{te senki« iza ormana. TE ^ A: Prostaku {a! TE TK A: Jadn o dete, pored on akve majke... TE ^ A: More, sve te balerin e su ... Zoranov otac spusti klarinet pored sebe, ustane sa stolice i krene u pravcu pretsoblja. Otac do| e do tetkinih vrata i energi~no zalupa na njih . OTAC: Stojan e, izi| i n apolje! Iza zatvorenih vrata se za~uje upla{eni te~in glas. TE ^ A (OFF): [ ta h o} e{?... Otac jo{ energi~nije zalupa na vrata. OTAC: Ho} u da raspravimo {ta je to moja ` en a i kakve ima{ primedbe n a n jen o pon a{an je! U tetkinoj sobi nastane tajac a onda se za~uje neko kome{anje tih o sa{aptavanje. Ubrzo zatim, stanom se razlegne Svetlanino neute{no plakanje. TE TK A (OFF): Ostavite n as n a miru !!!

[6 0 ]

[6 1 ]

K U H IN JA U ZOR AN OVOM S TAN U

U tom trenu tku , kam era se povu ~e u naz ad i otkrije Zoranovu m ajku koja nale}e na vrata i po~inje da po njim a h isteri~no lu pa. M AJK A: [ ta su to balerin e?! Ajde, z avr{ite to {to ste po~ eli, prim itivci jedn i bez obraz n i!!! U tom trenu tku se otvore vrata i na njim a se pojavi, bleda kao sm rt, tetka. Iz a nje, na sigu rnom otstojanju , stoji te~a i grli u plakanu Svetlanu . Tetka se ratoborno u nese m ajci u lice. TE TK A: Ko je — bez obraz an ?!!! Istoga ~asa, obe @ ene po~nu raz jareno da u rlaju jedna na dru gu . Svetlana po~ne jo{ ja~e da z avija a Stole da je prepla{eno grli. Na vratim a pretsoblja, ru ku pu nih cegera, stoji baka. Jednim pogledom osm otri situ aciju , pa pro| e pored potpu no baspom o}nog Zoranovog oca i stane iz m e| u dve ` ene koje z bu njeno u }u te. BAK A: Mislim da je dosta. Treba da barim o paprik e z a z im n icu . Obe ` ene, kao da se ni{ta nije m e| u njim a dogodilo, krenu poslu {no z a njom u sm eru ku h inje. ZOR AN (OFF): Mam a i tetk a su , k ao da se n i{ta n ije dogodilo, celo to popodn e pek le paprik e, lju {tile ih i u m ak ale u z ejtin a predve~ e su , dok su stavljale celofan i gu m ice n a tegle, ~ ak prijateljsk i ~ avrljale. (Za to vrem e, otac paku je svoj klarinet. Zatvori kofer i, sav rez igniran, se u pu ti ka iz laz u iz stana.) Moj tata je, m e| u tim , spak ovao svoju obou i odn eo je iz stan a, da je vi{e n ik ada n e vrati... AN TR E U ZOR AN OVOM S TAN U ZOR AN (OFF): Ipak , jedan ~ lan n a{e porodice ` ivi sam sam cijat... Ulaz na vrata stana se otvore i na njim a kam era otkrije DE DU. On se nasm e{i u pravcu objektiva. D E D A: Zdravo, Zoran e. Deda u | e u antre i istrese ki{obran, skine ki{ni m antil, z atim iz u je kalja~e a onda i cipele. Najz ad, navu ~e papu ~e. Uop{te, pona{a se kao kod svoje ku }e. ZOR AN (OFF): I ak o je k od n as sk oro svak i dan , m oj deda n ik ada n ije ` iveo u n a{em z ajedn i~ k om stan u jer ga je bak a oterala iz k u } e jo{ pre rata. Ja sam du go ` iveo u u be| en ju da su n jih dvoje raz veden i ali je tetk a L ju bica, jedn om prilik om , m en i i Svetlan i rek la da se n jen i roditelji n ik ada n isu raz vodili, sam o NE @ IV E ZAJE DNO?... [6 2 ]

ZOR AN OVA S OBA No}. Zoranovi roditelji le` e u svom e krevetu i kiko}u se, bolje re}i, z acenju ju se od sm eh a. ZOR AN (OFF): Stvar m i je bila potpu n o n ejasn a do on e n o} i k ada su m am a i tata m islili da spavam pa su slobodn o pri~ ali o tom e... Zoranov otac stavi ru ku na u sta Zoranove m ajke i oboje, jedva su z dr` avaju }i z araz ni sm eh , pogledaju u pravcu kam ere. Otac po~ne da {apu }e. OTAC: Tata se z alju bio u n ek u Sloven k u i h teo, po{to poto, da se raz vede od m am e. Mam a se, m e| u tim , n ajvi{e od svega pla{ila u k aljan e ~ asti pa je re{ila da m u NI P O KOJU C E NU n e da raz vod. Me| u tim , k ak o je Sloven k a in sistirala n a brak u , tata se setio prili~ n o ~ u dn og re{en ja: pre{ao je u tu rsk u veru ! (Zoranova m ajka ponovo dobije napad sm eh a a otac, koji se tako| e jedva su z dr` ava, stavi joj ponovo ru ku na u sta i poka` e u pravcu kam ere. Majka se kao m alo prim iri.) Stvarn o! Tu rci su im ali pravo n a dve ` en e i on se prek rstio u Hasan ! M AJK A: Hasan !!! Otac klim ne glavom a m ajka ponovo dobije napad sm eh a. I otac vi{e ne m o` e da se su z dr` ava nego po~ne da grca i da govori pla~u }i od sm eh a. OTAC: Da! Ali, tek {to je iz vadio n ovu k r{ten icu , Sloven k a ga je n apu stila! M AJK A: Ne!!! Otac klim ne glavom i po~ne da vri{ti od sm eh a. Majka, z acenju ju }i se, padne sa kreveta na z em iju . Na to otac po~ne da u rla od sm eh a. Tog trenu tka, rasvetli se m at staklo iz nad orm ana I iz su sedne sobe se z a~u je Svetlanin pla~. TE TK A (OFF): Ti{in a. Dosta tam o!... Zoranovi roditelji vri{te. I otac padne sa kreveta na m ajku . Po~nu da se valjaju po patosu dr` e}i se u z agrljaju . Tako raz dragani, odjednom se z au stave i pogledaju u ... ZOR A NA , koga sad po PR V I PUT vidim o. On je bu cm asti desetogodi{njak koji iz svog kreveta z apanjeno gleda roditelje. Zoranovi roditelji le` e na z em lji i z bu njeno posm atraju svoga sina. Zoran besno gleda jo{ trenu tak svoje neoz biljne roditelje, pa se baci u krevet i pokrije jorganom preko glave. P R E TS OBL JE U ZOR AN OVOM S TAN U ZOR AN (OFF): Deda, in a~ e, dolaz i ~ esto, sk oro svak i dan , i u vek u vrem e ru ~ k a... [6 3 ]

Cela porodica je na oku pu za velikim stolom u pretsoblju . Deda sedi u ~elu i ` eljno o~eku je nastu p klope. Iz pravca ku hinje se pojavlju ju tetka i baka natovarene ~inijam a iz kojih se {ire prim am ljivi m irisi. Kam era prati baku koja pronesi ~iniju sa su pom tik pored nosa dedi a ovaj progu ta plju va~ku . Baka, m e| u tim , tresne ~iniju o sto. BAK A: A ti, kao slu~ ajno, ba{ u vreme ru~ ka?... (Deda je pogleda tobo` prenera` eno. Polako u stane i dem onstrativno ode do fotelje pored prozora. Tako| e dem onstrativno, po~ne da ~ita » Politiku « . Svi oko stola ga gledaju rastu ` eno, jedino baka ne naseda na njegovu jeftinu glu m u .) Naivan si ti ko franc uska sobaric a! (Deda u op{te ne gleda u pravcu stola nego se, tobo` , u du bio u ~itu lju . Oni za stolom po~inju nevoljno da jedu . Baka drobi hleb u su pu .) Ne} e da tro{i p are, gosp odin, nego gu` va na{e novine... T E T K A: Mama... Deda spu sti novine u krilo, zatim pogleda kroz prozor, da bi, najzad, iz plu }a ispu stio jedan du ga~ki, bolni hu k. Svi, osim m alog Zorana koji jede u slast, prekinu sa ru ~kom i gledaju dedu . Najzad, od stola u stane Zoranov otac i ode do svoga oca. Kam era se prigra na su protnu poziciju , iza leda u ku }ana. Otac {apu }e dedi ne{to na u vo. Deda, kao, razm i{lja nekoliko trenu taka pa onda u stane i vrati se za sto. Svi nastave da jedu u slast. Majka pogleda zabrinu to u Zorana. M AJK A: Zorane, nemoj, sine, tako brz o da jede{... Dete zbu njeno pogleda u m ajku , pa u oca, pa u ostale i poku {a da jede polako. To traje veom a kratko, jer Zorana ponovo obu zim a gu rm anska strast i on po~inje da » trpa« hranu u sebe. Majka i otac ga gledaju zabrinu to. ZO R AN (OFF): Ja sam od uvek bio malo debelju{kast. Baka up otrebljava formulac iju » dobro p op unjen« a moja sestra S vetlana, naravno, » z adrigao« i1 i » utovljen« .

Zoran gleda tu ` no dole prem a razm rskanom staklu , jo{ u vek se ne m i~u }i iz svoje » isu sovske« poze (sam o {to nije razapet, ne raskre~en)... ZO R AN (OFF): Iz raz » degenerik« S vetlana, jasno, nije mogla da iz misli sama, s obz irom da je mla| a od mene a da ja ne{to sli~ no nisam nikada ~ uo. Mislim da me je tako naz vao te~ a kada me je, jedanp ut, uh vatio kako jedem z id... H O D N IK U ZO R AN O VO M S T AN U

Zoran stoji raskre~en na policam a u {pajzu i poku {ava da sa najvi{lje stala` e dohvati teglu sa slatkim . Tegla se opasno nakrivi i padne sa police razbiv{i se u param par~ad. Tog trenu tka, vrata ostave se otvore i na njim a se u ka` e Svetlanino pakosno lice. S VE T L AN A: Ti si jedan mali, ugojeni D E G E NE R IK! (Nasm eje se {i{tavo i nestane sa vrata. Off.) Mama, mama! Zoran raz bio teglu sa NA[ IM slatkom!...

Zoran stoji u hodrniku izm e| u klozeta i ku hinje i noktom odvalju je par~ence zida. Uzm e taj kom ad m altera i stavi ga u u sta. Prvo oprezno a zatim zadovoljno, po~ne da ` va}e. ZO R AN (OFF): Ni sam ne z nam kako, odjedared sam dobio neodoljivu p otrebu da gric nem malo maltera sa z ida... Zoran se vra}a iz ku hinje sa no` em u ru ci i po~ne da bu {i ru pu u zidu . Odvali m alo ve}e par~e m altera i po~ne da ga ` va}e zadovoljno. ZO R AN (OFF): U p o~ etku sam up otrebljavao kuh injski no` a z atim i ka{i~ ic e... Te~a Stojan ide iz devoja~ke sobice u sm eru klozeta. Odjednom , zau stavi se i zapanjeno pogleda prem a zidu , u ru pu . Te~a intenzivno gleda ru pu nekoliko tranu taka. Po~e{e se zam i{ljeno po glavi. ZO R AN (OFF): @ elja z a z idom me nije, me| utim, nikako nap u{tala p a sam i slede} ih dana nastavio da ga jedem. Te~a ponovo prolazi hodnikom , ali u su protnom sm eru . Najednom se zau stavi, sagne se i prenera` eno pogleda u ru pu u zidu . Ru pa se toliko pro{irila da se ve} nazire cigla. Te~a se u nezvereno osvrne oko sebe. U ku hinji, baka i tetka ne{to rade. Brzi {venk na vrata od klozeta, odakle, sa novinam a pod m i{kom , izlazi Zoranov otac. Prolazi pored te~e koji stoji i bespom o}no posm atra ru pu u zidu . ZO R AN (OFF): Te~ u su nastanak i p ove} avanje rup e u z idu p o~ eli op asno da kop kaju. Kako moja ~ udna ` elja z a jedenjem z ida nikako nije p restajala, te~ u su ~ ekale nove, nere{ive z agonetke... Te~a polako prilazi zidu i zastane kao u kopan. Pored one velike, u zidu su nastale nove ru pe! Te~a ih gleda bespom o}no. Osvrne se oko sebe ali u okolini nem a nikoga. ZO R AN (OFF): Njega je MIS TE R IJA rup a u z idu toliko mu~ ila da je jednom stajao, nagnut nad njima, ~ itav sat i

]46[

]56[

O S T AVA U ZO R AN O VO M S T AN U

grozni~ avo pok u{avao da utvrdi k ak o one nastaju... A onda je na{ao re{enje: postavio je zasedu! Iz skriven e te~in e pozicije: Sa ka{ikom u ruci, Zoran prilazi zidu. Vrata od ostave se ot{krin u i kroz prorez ugledam o te~in o lice koji zviri. Zoran ga n e prim e}uje, po}n e da dubi zid i da jede m alter. Vrata ostave se {irom otvore i n a n jim a se uka` e trijum faln o raspolo` en i te~a! TE ^ A: Ti si... ti si degenerik ! Zoran stoji sa ka{ikom u ruci, kao zlo~in ac uh va}en n a delu. ZOR AN (O F F ): Tada m u je ispala ta re~ ... Me| utim , tata se na to uop{te nije obazirao? Prili~n o uzbu| en , te~a lupa n a vrata od klozeta. Iz te prostorij se za~uje n eko n eodre| en o m um ljan je. TE ^ A: V lado... V lado, jesi li ti unutra? (Opet n eki n eodre| en i glas. Te~a pogleda Zoran a koga dr` i kao zarobljen ika, sa ka{ikom u ruci. De~ak izgleda kao zlo~in ac uh va}en pri n ekom te{kom krim in aln om aktu. Te~a pon ovo zakuca n a klozetska vtata.) Ho} e{ jo{ dugo?... OTAC (O F F ): Mm m m ... TE ^ A: [ ta k a` e{?! Jo{ k olik o?... OTAC (O F F ): D a... TE ^ A: [ ta k a` e{?!! OTAC (O F F ): ^ ujem ... TE ^ A: Jesi li gotov?!! OTAC (O F F ): Jeste, ja sam , V lada! Te~a ispusi Zoran ovu ruku i po~n e da udara kao pom ah n itao po vratim a. Svetlan a pri| e sn u` den om Zoran u i posm atra ga zadovoljn o. TE ^ A: Sin ti jede m alter’. !: Pravi rupe po zidovim a k ao da su em entaler!!! ^ uje{ li ti to??? Kao odgovor n a ovo dram ati~n o saop{ten je, iz klozeta se za~uje pu{tan je vode. Vrata se otvore i n a n jim a se pojavi Zoran ov otac presavijaju}i n ovin e koje je tam o bistrio. OTAC: Pa, {ta? D etetu treba k alc ijum a. Te~a ustukn e razo~aran o, n ije ra~un ao n a ovako racion aln o obja{n jen je. TE ^ A: A — zid? Ko } e da ga popravi?... OTAC: O n i ja. Sam o dok ga se m oj sin sit najede! Pogladi Zoran a po glavi i ode u pretsoblje. Te~a, potpun o razoru` an , okren e se ka Zoran u i pogleda ga » zverski« . ZOR AN (O F F ): Te~ a k a` e da je k lozet » generator k rize« u na{em stanu. Tatu je m rzelo a m am a nije znala da m i objasni ovu te~ inu m isao, ali ~ injenic a da k roz njega m ora{ da pro| e{ ak o h o} e{ u k upatilo ili nazad, govori sve... ]66[

KLOZE T I KU P ATILO U ZOR AN OVOM S TAN U Tetka, sa viklerim a u kosi, kren e da iza| e iz kupatila ali vrata od klozeta su zaklju~an a. Besn o po~n e da lupa u n jih . TE TKA: Izlazi napolje! Moram da su{im k osu. Baka poku{ava da u| e u klozet ali kada utvrdi da je zauzet, izvin javaju}e ka` e. BAKA: Ni{ta, ni{ta, ne uznem iravaj se... Svetlan a poku` a da otvori vrata klozeta i, kada utvrdi da su on a zaklju~an a, po~n e n eute{n o da pla~e. S VE TLAN A: Mam aaaaa! Ho} u da pi{k iiiiim ! Aaaa... Zoran ov otac, sa n asapun jan im licem , kuca u vrata klozeta. OTAC: Ja se izvinjavam , zaboravio sam ` ilet u sobi... Halo... Deda proba da otvori vrata klozeta, pa kada iz un utra{n josti za~uje n e~iji glas: » Da?« , n a prstim a ode n azad u dn evn i boravak. Zoran ova m ajka otvori vrata i, o~igledn o zapah n uta n eugodn im m irisom , zalupi ih . M AJKA: Nau~ ite se ve} jednom da otvarate prozor posle bavljenja u k lozetu!!! Te~a, sa kapom za kupan je n a glavi, otvori tu{ i otsko~i kao oparen od m laza vode. Doleti do zatvoren ih vrata. TE ^ A: Ko je potro{io toplu vodu?!... Zorane, jesi li ti u k lozetu? Zorane. U klozetu, Zoran sedi n a {olji i prelistava n eku kn jigu. [ ven k n a n ju otkriva da je to » A polo« , u kom e Zoran a n ajvi{e in teresuju n agi ` en ski kipovi. uop{te se n e osvr}e n a te~in a zapom agan ja. ZOR AN (O F F ): Ba{ k ao k uh inju ili k lozet, i k upatilo k oristim o na sm enu. Jednom je, m e| utim , m am a bila u Kara| or| evu, gde je sa svojim k oleginic im a igrala pojedine odlom k e iz baleta za druga Tita... Tetka ulazi, sva bun ovn a, u kpatilo i, n e otvaraju}i o~i sasvim , pusti vodu u kadu. ZOR AN (O F F ): O n je tam o u lovu i uvek im posle igranja da po fazana ili divlju patk u u znak zah valnosti... Tetka se pljusn e vodom , otvori dobro o~i i vrisn e, u` asn uta. Iz tetkin e vizure: U kadi, u lokvi krvi, le` i n eka ` ivotin ja i gleda je staklastim pogledom . Tetka tr~i kroz stan i h isteri~n o vri{ti. Tek probu| en i uku}an i je gledaju tupo. Tetka tr~i u krug oko trpezariskog stola, pa n estan e n ajzad u svojoj sobi. ZOR AN (O F F ): Jednom je m am a do{la iz Kara| or| eva veom a k asno i ostavila u k adi pola jelena. pa je tetk a, k ada je ujutru onak o bunovna ugledala u k adi m rtvu telesinu k ak o se k upa u k rvi, dobila pravi nervni slom , tak o da je m orala da do| e h itna pom o} i lek ar joj je dao ogrom nu injek c iju za um irenje... [6 7 ]

D NE VNA S O B A U ZO R ANO VO M S T ANU Dan . Jelen iz preth od n e scen e sad a se n alaz i u ~in iji, sa jabukom u ustima, kao prase. [ ven k lag an o id e od jed n og d o d rug og ~lan a porod ice, prate}i n jih ove (ug lavn om n euverljive) poku{aje d a u` ivaju u d ivija~i. ZO R AN (off): Ta divlja~ n ema bog–z n a–kakav ukus, ali mi svi to jedemo i–te–kako u slast s obz irom da se ta vrsta h ran e vi| a samo u istoriskim filmovima n a trpez ama kraljeva i velika{a... (S vetlan a, kri{om, ispljun e z alog aj i stavi g a u {aku. Zatim polako, paz e}i d a n e bud e prime}en a, sakrije taj z alog aj u n aslon op fotelje u kojoj sed i. Kamera se n ajz ad z austavi n a Zoran u, koji, u stvari, jed in i jed e jelen a stvarn o u slast. Zva}u}i z ad ovoljn o, pog led a u majku.) Mama, pri~ aj mi kakav je drug Tito... Na to se d ed a z ag rcn e uvre| en o a te~a prevrn e o~i. M AJK A: Pa... Ni sama, z apravo, n e z n am. Prvo, pre n ego {to po~ n e{ da igra{, pretresaju te do gole ko` e. O n da, dok n astupamo, posmatra n as bar desetak n jih sa prstom n a obara~ u.Posle igre, n e mo` e{ mu pri} i jer je bukvaln o opsedn ut gomilom on ih koji mu se uvla~ e u dupe. D E D A: Da li se komun isti guraju z a Neron ovu h ran u? T E T K A: Tata... M AJK A: Divlja~ n e deli sam drug Tito n ego n eki tip sa brkovima, iz protokola. Pre n ego {to se ulov raz deli, sve se ptic e i divlje ` ivotin je lepo raz vrstaju i pore| aju po veli~ in i, da bi on i on i ostali n jegovi mogli da se slikaju, a posle toga te ` ivotin je n ikog vi{e n e in teresuju. Pored n as, ve} in u divlja~ i odn ose {oferi, posluga i obez be| en je... T E ^ A: Da. Njegova radn i~ ka klasa... Te~a z a ovo popije d obar ud arac u slabin e od stran e tetke, ZO R AN (off): Kao {to se mo` e primetiti, u n a{oj familiji deda i te~ a su n ajreakc ion arn iji. Deda ~ ak odlaz i u ameri~ ku ~ itaon ic u i tamo uz ima B IL TE N...

bin a, z a koje m am a tvrdi da @ IV E Z AJE D NO ... (Na b alkonu d ru gog sprata se pojave lju tite face ta d va » m etu zalem a« . Gled aju prvo nad oie a ond a nagore, raspravljaju }i o~ito sa su setkom sa tre}eg sprata o nepristojnosti stanara ispod . Kam era se penje nagore...) A n a tre} em sp ratu su Koji} ka i n jen i sustan ari. O n a sa n jim a n e govori od kako su, kao iz beglic e, useljen i u n jen stan , m ada je tu ` ivela sam a S AM C IJATA a on i n isu im ali krova n ad glavom . (D ok Koji}ka razgovara sa Antonijevi}evim a, na d ru gom kraju terase koja je pregra| ena nekom pregrad om od ` ice, jed na ` ena sa ~oporom d ece prostire ve{. Sva d e~ica rad oznalo gled aju nagore...) Na ~ etvrtom sp ratu sm o m i. Na najvi{em b alkonu kam era prona| e Z orana koji se, nagnu t nad svetlarnikom , pantom im ski d ogovara sa \ u rom i pokazu je m u d a }e si}i kod njega. Na b alkon iza| e Z oranova b aka i povu ~e u nu ka za ram e lju tito. BAK A: Ne n agin ji se p reko tog gelen dera,sto p uta sam ti rekla! U d vori{tu zgrad e se nalazi nekakva ru pa sa vratim a koje vod e u pod ru m ske prostorije. Ru pa je ispu njena saksijam a sa cve}em i lijand erim a u konzervam a, ~ak je tu i jed na palm a. Na sred ini prostora je starinski, pleteni kom plet za sed enje: d ve fotelje i sto. Iz pod ru m a iza| e stariji ~ovek i sed ne u pletenu fotelju . Iza njega se pojavi starija ` ena sa poslu ` avnikom na kom e su ~ajnik i {olje za ~aj . Sed ne u d ru gu pletenu fotelju . Me{aju {e}er u {oljam a i iz te ru pe gled aju nagore, u pravcu \ u rinog stana. ZO R AN (O F F ): U dvori{tu jo{ ` ive M arkovi} i, vlasn ic i n a{e z grade.O n i su ran ije stan ovali u \ urin om stan u ali je jedn oga dan a do{ao \ urin tata i sa p i{toljem ih iselio u dvori{te. O n je » udba{» i im a ravolver iz a svakog radijatora u stan u. \ ura tvrdi da n jegov otac n a tavan u dr` i m itraljez i da bi n jim e m ogao da kon troli{e c eo Z elen i ven ac , od m osta p a do P riz ren ske... Iz vizu re Markovi}a: Na b alkonu se pojavlju je Z oran, koji je si{ao u m e| u vrem enu . On i \ u ra u laze u stan. Markovi}i gled aju sa pu no m r` nje u pravcu \ u rinog b alkona i sr~u svoj ~aj.

ZO R ANO VA K U ] A \ U R IN S T AN Na balkon u prvog sprata pojavi se \ U R A , d e~ak istog g od i{ta kao Zoran . \ ura stavi prste u usta i prod orn o z viz n e. ZO R AN (O F F ): Na prvom spratu stan uje moj drug \ ura, iz n ad n jega matori An ton ijevi} i n jegova sestra L ju-

Ve~e.\ U R INA M A JKA sed i z a velikim stilskim pisa}im stolom i pa` ljivo man ikira n okte n a n og ama. S a n oktiju pog led pren ese n a... \ U R INO G O C A koji z avez uje kravatu pred og led alom, mu~e}i st prili~n o oko ~vora.

[6 8 ]

[6 9 ]

\ ura i Zoran sede na biderm ajer trosedu i sa divljenjem ga posm atraju. \ urina m ajka spusti ponovo pogled na svoje dre~avo crvene nokte ne nogam a. \ U R IN A M AJK A: I ba{ su tebe na{li da u ovo doba ide{ na zadatak? \ urin otac zadovoljno prokontroli{e svoju {valersku pojavu i tobo` jako zabrinut pogleda u svoju ` enu. \ U R IN OTAC: Ne vuc i m e za jezik, ` eno! Zna{ i sam a da o tom e ne sm em m nogo da p ri~ am ... \ urina m ajka pogleda svoga m u` a potpuno uverena da ovaj la` e. \ U R IN A M AJK A: Ne sm e{... Znam ja gde ti ide{... \ urin otac do| e do troseda i ispred dva de~aka po~ne da opasuje nosa~ za veliki revolver koji nosi ispod sakoa. De~aci ga gledaju sa divljenjem . ZOR AN : ^ ika S trah inja, a {ta } e vam p i{tolj? \ U R IN OTAC: [ ta } e m i? D a jurim bandu, Zoki! Zoran klim ne glavom sa strah opo{tovanjem i pogleda \ uru koji gleda svoga oca faciniran njegovom odva` no{}u. \ urin otac iza| e iz kadra zakop~avaju}i sako. \ urina m ajka prekine sa m azanjem noktiju i pogleda svoga m u` a koji prolazi pored nje, zvi` du}u}i veselo na putu ka antreu. \ U R IN A M AJK A: Jeste... D a ne juri{ ti ne{to drugo? \ urin otac zastane u pola pokreta kojim je na glavu stavljao geblovski {e{ir, naglo se okrene i vrati se odlu~nim korakom nazad. Unese se u ` enino lice, tj. u prvi plan ispred kam ere. \ U R IN OTAC: Jesi li ti norm alna?! Zna{ li ko sutra p rolazi ovuda?... (\ urin otac je postigao efekat. Njegova ` ena odre~no klim ne glavom .) Car! \ U R IN A M AJK A: Ko??? \ U R IN OTAC: Car E tiop ije H ajle S elasije, ` enska glavo! @ ena ga pogleda po m alo pokolebana u svojim sum njam a. \ U R IN A M AJK A: Pa {ta... \ U R IN OTAC: Pa {tal??? A ko } e da se vozi sa njim u OTVOR E NOJ L IMU ZINI? (\ urin otac se m alo kao osvrne i saop{ti konspirativnim glasom .) On... Mar{al. L i~ no. Zoran se, na sam o pom injanje pretsednika Tita, trgne zainteresovano. \ urina m ajka jo{ uvek nije sasvim ube| ena u m u` evljevu pri~u. \ U R IN A M AJK A: To je sutra. A {ta ti radi{ ve~ eras tam o? \ U R IN OTAC: Kako {ta radim ??? Pa, sutra } e da se tam o, bre, okup i c eo B eograd, ne} e m o} i da p ri| e{ ulic i! Zna{ li {ta tu sve m o` e da iskrsne, im a{ li ti uop {te ID E JU {ta p rip rem a banda?... Popravi frizuru i u prolazu nam igne de~acim a koji ga, za razliku od njegove supruge, gledaju odu{evljeno. \ urin otac odlepr{a iz stana. [7 0 ]

Zoran gleda zam i{ljeno za \ urinim ocem . U glavi m u se m otaju neke m isli... ZOR AN (OFF): Tog trenutka sam sh avatio da m i se p ru` a jedinstvena p rilika da druga Tita vidim li~ no, u p rirodi, {to je bila od uvek m oja najve} a ` elja... ZOR AN OV S TAN No}. U kupatilu, u ogledalu se vidi Zoran koji, sa te~inom kapom za kupanje na glavi, strogo gleda ispred sebe. Onda polako, savim polako, po~ne da di` e desnu ruku u vojni~ki pozdrav, jo{ uvek na licu dr` e}i onaj strogi izraz. ZOR AN : Va{e c arsko viso~ anstvo, dobrodo{li u m oju zem lju! S ad je jasno da im itira vrh ovnog kom adanta koji do~ekuje njegovc carsko viso~anstvo H aila S elasija. Zoran se popeo na h oklicu da bi m ogao da se vidi u ogledalu iznad lavaboa. Tog trenutka za~uje se lupa na vratim a kupatila. BAK A (OFF): Zorane! S m esta da si legao u krevet! Ako te roditelji zateknu budnog, bi} e sva{ta. Zoran zakop~ava pi` am u u svojoj sobi. Legne u krevet i pogleda zam i{ljeno u pravcu tavanice. Onda naglo ustane i po~ne da nam e{ten jastuk ispod jorgana u obliku svoga tela. ZOR AN (OFF): I m am a i tata su im ali te ve~ eri p retstavu i vra} ali su se kasno. Znao sam da m i se ovakva p rilika ne} e uskoro p ru` iti. S druge strane, bojao sam se da ujutru ne} u usp eti da na| em dovoljno dobro m esto da ga vidim ... Potpuno obu~en, Zoran otvara vrata svoje sobe, paze}i da pri tom ne proizvede nikakav {um . Osm otri pretsoblje. Iz polum raka dopire sam o ravnom erno bakino h rkanje a iz te~ine sobe » G las Am erike« . Zoran pro| e pretsoblje i antre, do| e do izlaznih vrata i otvori ih pa` ljivo. [ m ugne napolje. U L ICE OK O N OVOG M OS TA No}. Zoran kora~a potpuno pustom ulicom . m im oi| e se sa nekim zakasnelim prolaznikom koji se osvrne za njim , o~igledno m u je ~udno {to neko tako m ali h oda ulicam a u to doba. ZOR AN (OFF): U m ojoj i okolnim ulic am a nije bilo ni ` ive du{e. Nadao sam se da } u sresti \ urinog tatu ali njega nije bilo ni u B rankovoj ni kod m osta... [7 1 ]

Zoran se spu {ta strm om u licom u bliz ini m osta. Upla{eno se osvr}e oko sebe. Najednom z astane prestra{en. Iz m raka iz a| e neka nafrakana ` enska, o~igledno prostitu tka. Nagne se ka Zoranu i iskez i se, pokaz av{i niz krez avih z u ba! Posle prvog {oka, Zoran po~ne da be` i niz u licu . Iz h au stora i polu raz ru {enih stra}ara okolo pojavlju ju se nove prostitu tke i sm eju }i se prepadaju u pla{enog de~aka. Zoran tr~i koliko ga noge nose. Zoran tr~i bez dah a pu stom K ara| or| evom u licom . I ako prostitu tki ve} odavno nem a, Zoran tr~i... S TE P E N I[ TE U ZOR AN OVOJ K U ] I Ju tro. Sav bu novan, \ u ra otvori vrata svoga stana i, na svoje z aprepa{}enje, na njim a u gleda... Zorana, koji iz gleda prili~no besno, bar onoliko koliko m u to doz voljavaju godine. ZOR AN : [ ta bi? \ U R A: [ ta — {ta bi? ZOR AN : Pa, to, {to je tvoj } ale pri~ ao kako } e da n a{im krajem pro| u drug T ito i Haile Selasije... \ u ra se polako bu di, trljaju }i o~i. \ U R A: A to... Man i. ] ale do{ao, m rtav pijan , pred z oru i keva m u n a{la karm in n a kragn i od ko{ulje... Zoran napravi pau z u , sh vata da je u pitanju neki te` ak nesporaz u m . ZOR AN : Zn a~ i, od prolaska druga T ita n em a n i{ta? \ U R A: Sva| ali su se, jebo te, do m alopre, n isam m ogao da tren em ... Na vratim a stana se pojavi \ u rina m ajka, vidno deprim irana i sa velikom , plavom » {ljivom « ispod oka. \ U R IN A M AJK A: Jesi li bio kod ku} e, Zoran e? T ra` ili su te tvoji c elu n o} ... Zoran progu ta knedlu , stoji trenu tak neodlu ~no a onda poju ri u z stepeni{te gore.

Zoran stoji bez re~i i gleda ih . Pri| e m u otac, koji je tu jedini koliko– toliko sm iren, ~u ~ne i u h vati ga z a ram ena. OTAC: G de si bio do sada, sin e? ZOR AN : Na m ostu... i u pristan i{tu... i n a pijac i... Svi ga gledaju napeto, ~ak i m ilicioner prekine pisanje z apisnika. O tac im da z nak da bu du m irni, pogladi Zorana po kosi i nastavi u u m iru ju }em tonu . OTAC: A {ta si tam o radio c elu n o} ? ZOR AN : ^ ekao da do| e drug T ito... OTAC: [ ta si ~ ekao?... ZOR AN : Druga T ita. \ urin tata je rekao kako } e on i Haile Selasije da pro| u n a{im krajem i kako n e} e biti m esta jer } e biti stra{n a gu` va... Pa sam m islio da ran ije z auz m em ... O tac klim ne glavom krajnje z abrinu to a onda pogleda u pravcu ostatka rodbine. Svi gledaju Zorana z apanjeno, o~igledno je da je de~akova prekom erna lju bav prem a Josipu Broz u i z a njih otkri}e. O tac u stane polako iz ~u ~nja u kom e se nalaz io, do| e do stola i sedne, ispu stiv{i jedan du ga~ki, z abrinu ti u z dah . Svi gledaju i dalje z bu njeno u Zoranovom pravcu . Deda se nagne ka m ladom m ilicionaru koji vredno z apisu je Zoranove re~i. D E D A: De li im a n ade da gospodin B roz poseti n as kraj jedn oga dan a? Milicionar prekine pisanje i pogleda ga z bu njeno. M IL ICION AR : Mislite — DR U G T ito? D E D A: Ako sam ja z a n jega G O SPO DIN Mih ailovi} , on da je i on z a m en e gospodin B roz ! Baka sna` no m u ne Dedu u rebra ali deda i dalje krajnje iz az iva~ki gleda u m ilicionara . IS P R E D N AR OD N OG P OZOR I[ TA

ZOR AN OV S TAN Za stolom u trpez ariji sede svi Zoranovi u ku }ani i bez dah a gledaju ka antreu . Majka i baka su podbu le od pla~a, ostali vidno neispavani. ^ u je se sam o {kripa olovke kojom m ladi MIL IC IO NA R , sede}i z a stolom , pravi z apisnik o Zoranovom nestanku . Na vratim a antrea stoji Zoran i z bu njeno gleda u gru pu lju di ispred sebe. Ta m u kla ti{ina potraje jo{ koji trenu tak a onda svi, u glas, po~nu da u rlaju na de~aka.

Dan. Zoran i njegovi vr{njaci \ u ra, Pida i G ane sede na stepeni{tu podno` ja spom enika K nez u Mih ailu i dosa| u ju se. Pida sedi stepenik vi{e i osm atra okolinu . ZOR AN (O F F ): Moj dom se n alaz i u B eogradu, gradu n a u{} u Save u Dun av. I ako n ije n aro~ ito veliki, dokaz da B eograd po~ in je da li~ i n a svetske m etropole je, svakako, i Pidin faz on koji redovn o pali .. . Pida najz ad prona| e u m asi prolaz nika ono {to je tra` io. To je nekakav nesretni provincijalac, natovaren z ave` ljajim a, koji se z bu njeno osvr}e oko sebe.

[7 2 ]

[7 3 ]

Pida namigne dru garima i krene ka njemu . ZO RAN (O F F ): D a bi mu {tos u speo, neoph odno je da na| e nekog zbu njenog provincijalca, po mogu } stvu natovarenog sa {to vi{e kofera, kome je Trg R epu blike, verovatno, ne{to najlu | e {to je u ` ivotu video. Tada, u u lozi lju baznog doma} ina, na scenu stu pa P ida... Pida prilazi ~oveku i ne{to razgovara sa njim. Iz gestova sh vatamo da mu obja{njava vrlo komplikovani pu t i da se provincijalac grdno zbu nio i neodlu ~no stoji, u pla{en pred razdaljinama koje ga o~ eku ju . ZO RAN (O F F ): Na ged` ina zbu njena pitanja u vezi pu ta za S laviju , Karabu rmu ili Ta{majdan, P ida ga u pu } u je u pravcu podzemnog klozeta kod Narodnog pozori{ta, re~ ima: » Z a{to ne u zmete metro, to vam je najprakti~ nije.« Nesretni provincijalac stvarno krene prema javnom klozetu u njegovom podzemlju a P ida zadovoljno pogleda svoje dru gara. Ovi se valjaju od smeh a. ZO RAN (O F F ): Kako javni klozet, ina~ e najsmrdljivije mesto na svetu , ni~ im nije obele` en a stepeni{te, koje se spu {ta u tu govnarsku jamu , stvarno li~ i na u laz u podzemnu ` eleznicu , nesretni provincijalac u brzo u pada u to leglo smrada... Pida se pridru ` u je ostalima kod spomenika i de~aci, kiko}u }i se na sigu rnom otstojanju o~eku ju ` rtvin povratak. Najzad, iz klozeta se pojavlju je ~ovek sa koferima i zbu njeno gleda oko sebe. Primeti de~ake preko pu ta. Ovi mu se smeju a Pida mu doviku je. PID A: [ ve| anine! D obrodo{ao u glavni grad! PARK IS PO D B IO S K O PA » 2 0 O K T O B AR«

De~aci se prikradaju nosa~u . Nosa~ zvi` du }e, o~igledno u ` iva u toj maloj ` ivotnoj radosti kakvo je mokrenje u prirodi. Gane mu ne \ u ru , daju }i mu znak da je vreme. \URA: Baci to iz ru ke!!! Nosa~ se, naravno, prepadne i dobro zapi{a svoje pantalone, gleda u ~u du oko sebe. De~aci stvarno u ` ivaju , skriveni iza ` bu na. PID A: Jes ~ u o {ta ti ~ ovek ka` e?! Baci to! Nosa~ najzad sh vati odakle dolazi zezanje i poju ri iz kadra. De~aci be` e niz park ci~e}i od smeh a. Za njima tr~i zapi{ani nosa~ De~aci u padaju u jednu , od bombardovanja polu sru {enu zjgradu na kraju parka. Kamera se zau stavlja i {venku je nagore, ka ra{evinama krova zgrade. ZO RAN (O F F ): Na kraju parka je jedna poslu sru {ena ku } a kroz ~ iji podru m se mo` e pro} i do klozeta bioskopa » 20 O ktobar« . Ja sam to prvi prona{ao i rekao \ u ri, ali on je to svima rastru beo pa su nas jednom, dok smo u padali na E {alon doktora M , jedini doma} film koji mi se IKA D A svideo, u h vatili redari i odrali nas od batina... Kamera sada pu tu je u su protnom smeru , nadole, niz polisru {ene zidove, prema otvoru u ru {evini kroz koje ispadaju de~aci, katapu ltirani od nekog iznu tra. Zoran ispadne poslednji i, kotrljaju }i se, padne na \ u ru , koji se, sa bolnim izrazom na licu , dr` i za glavu . Odjednom, u kadar u | e nekoliko pari nogu koje opkole de~ake. Ovi podiginu polako pogled nagore . . . Iz vizu re de~aka: Oko njih su oni nosa~i iz parka. Gledaju ih zadovoljno. Iz vizu re nosa~a: De~aci ih gledaju bespomo}no. Jedan od nosa~a, onaj {to su ga zavitlavali, po~ne polako da otkop~ava {lic . De~aci sagnu glave i o~eku ju ono {to sledi — zapi{avanje. ZO RAN (O F F ): O d tada, vi{e ne mogu da gledam svoje omiljene filmove, kao {to je Protivavionska odbrana, sa S tanliom i O liom (to sam gledao ravno jedanaest pu ta), nego se radije {vercu jem kroz glavni u laz ili ~ ak KU P U JE M kartu , kada se daje ne{to {to ne smem da propu stim...

Na povratku iz {kole, Zoran, \ u ra, Pida i B ane prolaze pored nekoliko nosa~a koji u parku sede na svojim nosa~kim kolicima i besposleno }askaju . Jedan od njih u stane i krene nekoliko koraka u park. Po~ne da mokri u z jedno prili~no osu {eno i jadno drvo. ZO RAN (O F F ): Ispod bioskopa » 2 0 . O ktobar« nalazi se park sa drve} em koje, me| u tim, izgleda prili~ no ofu cano. Te~ a tvrdi da se biljke su {e jer ih » konstantno« zapi{avaju nosa~ i koji tu pa ceo dan ~ ekaju da se pojavi neka mu {terija koja vi{e nema snage da tegli teret sa pijace Z eleni venac...

Pida, Gane i \ u ra sedaju u prve redove zapu {tenog i prljavog bioskopa, prave}i pri tom veliku bu ku i smeju }i se na glas. Kamera krene u nazad i prelazi preko glava lju di koji se, u z pomo} neke ofu cane razvodnice, sme{taju po klimavim, drvenim sedi{tima, pre| e preko jednog lju bavnog para koji po~inje da se lju bi istog trenu tka kada se u gasi svetlo, i zau stavi se na Zoranu koji sedi u predzadnjem redu . Do nas dopire prepoznatljiva u vodna mu zika » F ilmskih novosti« .

[7 4 ]

[7 5 ]

B IO S K O PS K A S AL A

ZO R AN (OFF): G ane, \ ura i P ida u bioskopu obavez no sede u prvom redu i odande dobac uju, podriguju i prde, a ja volim da gle| am film sam , da z aboravim da sam u bioskopu... Na platnu je sekvenca Titove posete jednom radnom kolektivu . Tito se obra}a radnicim a. Kam era se spu {ta na Ganeta koji podrigne. Salom se razlegne sm eh . Razvodnica lju tito krene u potragu za po~iniocem ovog gnu snog ~ina. Pro| e pored trojice de~aka i pri| e pogre{nim osobam a koje je, o~igledno, osu m nji~ila za nedelo. Na to Pida opasno prdne, {to izazove prave salve odobravanja u bioskopu . Dok na platnu Tito tem peram entno govori, razvodnici se pridru ` u je i slu ` benik bioskopa. Oboje pri| u de~acim a i raspravljaju se njim a. De~aci se, naravno, prave neve{ti. Tito na platnu bioskopa govori radnicim a. Zoran prosto gu ta o~im a svoga idola i nesvesno otvara u sta, ponavljaju }i svaku njegovu re~ i opona{aju }i ga gestovim a. Slu ` benik i razvodnica prolaze salom , triju m falno sprovode}i u h i}enike. \ u ra prim eti Zorana. \ U R A: Ajm o, Zorane, film je sranje! Slu ` benik i razvodnica izbacu ju de~ake kroz vrata. Dnevna svetlost obasjava salu , iz koje se ~u je negodovanje pu blike. Tito i dalje govori sa prljavog bioskopskog platna. Zoran otsu tno klim ne glavom ali ne skida pogleda sa platna na kom e B roz prosto caru je...

Kam era panoram ira po » razglednici« Kalem egdana (naravno po onim delovim a koji bi m ogli biti isti pedesetih godina i danas): {etali{ta, vojni m u zej, spom enik prijateljstvu sa Francu skom , » Pobednik« itd. ZO R AN (OFF): Najlep{e m esto u Beogradu je, svakako, park Kalem egdan, sa koga se pru` a prekrasan pogled na Beograd, u{} e S ave u D unav i na D onji grad... Kam era se naglo, fila` om , spu {ta niz zidine Kalem egdanske tvr| ave gde » u h vati« nekog tipa kako ~u ~i i kenja. Ovaj prim eti kam eru , br` e bolje navu ~e pantalone i nastavi da se spu {ta niz {ibljake Donjeg grada, ako da se ni{ta nije dogodilo. ZO R AN (OFF): Ovo poslednje pretstavlja deo tvr| ave koji je neure| en, prepun govana i bindi, jednom re~ ju — pravi raj z a m anijake. Njih , m e| utim , im a svuda po Kalem egdanu... U vidokru g kam ere u | e jedan MA NIJA K, koji se kre}e kao lovac kroz savanu , na tragu nekoj retkoj zverki. Vrlo je pa` ljiv, kora~a preko drvenog m osta u blizini zoolo{kog vrta skoro ne~u jno i krajnje strpljivo. Najednom zastane kao u kopan. Kam era brzo {venku je nadole i prona| e objekat njegove pa` nje — to je m ladi par

koji se, grle}i se i lju be}i, kre}e na nekih desetak m etara ispod njega, o~igledno u potrazi za nekim skrovitim ku tkom m e| u zidinam a tvr| ave. ZO R AN (OFF): Te nenorm alne osobe, obo` avaju da posm atraju parove dok se ljube i h rvu po travi i u stanju su da se satim a {unjaju i puz e po | ubretu ne bi li im se pribli` ili {to vi{e i tako, u neposrednoj bliz ini ljubavnika, dah tali i kola~ ili svoje kretenske o~ i... Manijak je sav u streptao od u zbu | enja. B rzo iza| e iz kadra a kam era brzo od{venku je nagore i otkrije da su celoj stvari prisu tni i na{i de~aci ! Zoran, \ u ra, Gane i Pida, skriveni iza vrh ova zidina, prate m anijaka, isto tako oprezno: tih o kao on ono dvoje zalju bljenih . ZO R AN (OFF): Tu ~ esto upra` njavam o na{u om iljenu igru; » prepadanje m anijaka« . Kada prona| em o ` rtvu, koja, sva u transu, prati neki ljubavni par, onda i m i po~ nem o da pratim o nju. To {unjanje je dvostruko opasno, jer se krijem o i od kretena i od ljubavnog para, pa to pretstavlja sigurno najuz budljiviju avanturu u koju se ^ OV E K m o` e upustiti... Mladi lju bavnici se {etaju zidinam a. Zastanu i po~nu da se strasno lju be. Fila` na m anijaka, koji se naglo zau stavio i stoji kab u kopan, posm atraju }i ih sa sigu rnog otstojanja. U prvi plan u padaju ~etvorica de~aka koji brzo zalegnu na ivicu tvr| ave. Dogovaraju se znacim a, kao indijanci. Mladi} i devojka se » krljaju « . On je ne{to nagovara i ona, posle izvesnog ne}kanja, klim ne glavom . Iza| u iz kadra u kom e se pojavi m anijak, ve} potpu no izbezu m ljen od u zbu | enja. On krene za njim a a kam era se preigra navi{e. Tam o, de~aci izlaze iz svojih skrovi{ta i brzo m enjaju svoje m esto, pribli` avaju }i se m anijaku i paru . Lju bavni par najzad odabira jedno skrovito m esto i po~inje da se strasno valja po zem lji. B rzi {venk na m anijaka koji se naglo saginje i po~inje da pu zi po zem lji, pribli` avaju }i se 1 ju bavnicim a u neposrednu blizinu m ic po m ic. ZO R AN (OFF): Najpogodniji trenutak z a akc iju nastaje onda kada se ono dvoje na travi i na{ » klijent« toliko iz bez um e da potpuno iz gube ose} anje z a to gde su i {ta rade i kada se na{ baja, dah } u} i uz bu| eno, odlu~ i da pri| e u neposrednu bliz inu ljubavnic im a, na m anje od dva, tri m etra... Manijak, ve} potpu no izbezu m ljen, gam i` e u z zid u tvr| enja i prilazi paru u neposrednu blizinu . Kam era se preigrava na par koji le` i u lju bavnom zagrljaju , na m ladi}evom sakou . Mladi} nespretno raskop~ava devojku i poku {ava da pri tom i sebi skine pantalone. Mladi} le` e preko devojke a m anijak, dah }u }i i drh te}i, posm atra to iz neposredne blizine.

[76]

[77]

KAL E M E G D AN

[ venk nagore otkriva da su de~aci stigli neposredno iz nad njih . Po~inju da komadi}ima z emlje ga| aju nadole, prema ljubavnicima! ZORAN (OF F ): Tada nastupamo mi. Kamen~ i} ima i grumenjem z emlje ga| amo dasu k aji upravo le` e prek o svoje voljene!... M ladi} i devojka u ljubavnom z agrljaju. Kamen~i}i padaju pored cilja. [ venk na manijaka koji iz poz adine kola~i o~i. Gane pokaz uje nervoz no da ne z na {ta mu je danas, z a{to ga ne}e {ut. Pida nacilja i baci jedan pove}i grumen z ernlje. Taj grumen najz ad pogodi mladi}a u glavu i ovaj se trgne kao oparen. Iz bez umljeno gleda oko sebe da bi, najz ad, pred sobom ugledao... iz bez umljeno lice manijaka. Ovaj sa z aka{njenjera sh vata da je prime}en i z bunjeno gleda u mladi}a. M ladi} i devojka u z adnjem a manijak, s le| a, u prednjem planu. Svo troje se gledaju jo{ trenutak z bunjeno. Najz ad, devojka po~inje da vri{ti kao da je ` ivu deru. ZORAN (OF F ): Kada je pogodak pravilno iz veden, mladi} se trgne i — {ta vidi ispred sebe? Naravno, lice iz bez umljenog usrank a k oji iz neposredne bliz ine bulji u njega i njegovu draganu! Tada nastaje najlep{i deo... Devojka vri{ti a mladi} navla~i brz o pantalone. Daje se u poteru z a manijakom koji be` i niz utvr| enje kao bez du{e. Kamera prati brz oj vo` nji jurnjavu. U prvi plan ulaz e de~aci koji se pridru` uj h ajci na nesretnog manijaka, vi~u}i iz sveg glasa. De~aci jure i, z abavljaju}i se divno, vi~u z a manijakom, ZORAN (OF F ): Mi tada iz laz imo iz na{ih busija i pridru` ujemo se h ajk i, sa svih strana vi~ u} i na idiota. Ovaj tr~ i k ao da ima propeler u dupetu i verovatno ima utisak da ga juri ceo celcijati svet. Stvarno je ponek ad fino... M ladi} najz ad odustaje. Pogleda z adih ano prema z idinama. [ venk z a njegavim pogledom na de~ake, koji i dalje jure svoju ` rtvu. Ponovo {venk na manijaka koji baulja, ve} na ivici snaga, niz Kalemegdansku tvr| avu.

^ etvoro drugara, Zoran, \ ura, Gane i Pida jure dunavskom obalom, obu~eni u crne fiskulturne {ortseve i opaljeni ranim, junskim suncem. Obala je peskovita i plitka, pa de~aci di` u oblake vode dok tr~e pli}akom. ZORAN (OF F ): Beograd je najlep{i leti. Tada ~ ovek mo` e da bira gde } e da se k upa: na Adi C iganliji, \ a~ k om k upali{tu, baz enu garde (Pida k a` e da tu ne valja jer vojsk a pi{a ~ im u| e u baz en) ili na D unavu... jednom smo

bili na Adi H uji, gde G anetov } ale radi na utovaru {lepova. Kamera u bo~nom faru prati de~ake. Oni u svom raz draganom trku sti` u iz dubine kadra do jednog usidrenog {lepa u koji nekoliko fiz i~kih radnika utovaruje pesak. Zaustave se z adih ani kod GA NE TOVOG OC A , sredove~nog ~oveka koji }utke sipa pcsak u kolica. \URA: D a vam pomognenom, ~ ik a–Kole? Ganetov otac iz gleda ~udno, ni malo ne li~i na fiz i~kog radnika, plus ima neki ~udan pogled. G AN E TOV OTAC: Ne treba, deco. Samo se vi k upajte... Pljunuv{i u ruke, po~ne da gura kolica po jednoj duga~koj daski koja vodi uz brdo ka {lepu. De~aci otr~e naz ad u vodu, prskaju}i se i guraju}i se. Ganetov otac istovaruje pesak u {lep. Iz pti~ije perspektive: De~aci le` e na pesku, mokri i preplanuli, i gledaju prema nebu. P ID A: Jel tvoj matori oduvek bio {ljak ator? G AN E : Ma, jok . Nego, bio je nek olik o godina u } orci pa sada ne mo` e da dobije posao u struci. \URA: Bde je bio? U C ez e–u? G AN E : Jok . Negde na moru. Ganetov otac i ~etiri de~aka sede pored reke i jedu. Ganetov otac im daje po par~e h leba, odrez ak slanine i po malo mladog luka. De~aci ga gledaju sa z animanjem, o~igledno je da ih impresionira ano o ~emu su malopre pri~ali. ZORAN : A {ta ste vi po z animanju, ~ ik a–Kole? Ganetov otac ` va}e nekoliko trenutaka i ne odgovara na to pitanje. G AN E TOV OTAC: Istori~ ar umetnosti. Jel z na{ {ta je to? Zoran odre~no klimne glavom. ZORAN : A z a{to ne radite to... taj va{ posao, nego rmbate ovde po ceo dan? Ganetov otac ga pogleda o{tro, opasno. Poka` e gestom nagore, nebu. G AN E TOV OTAC: Pitaj njega.. . Svi de~aci mah inalno podignu pogled i pogledaju u pravcu koji im je naz na~io Ganetov otac. Iz ` ablje perspektive: Na nebu se, me| utim, vide samo nekoliko veselih obla~i}a. Zoran spusti pogled i nasme{i se z bunjeno. ZORAN : Koga da pitam?... Boga? Ganetov otac naglo promeni raspolo` enje i nasmeje se groh otom. G AN E TOV OTAC: Pa, bog ne postoji! Z ar vas nisu tome nau~ ili u {k oli? Klinci z bunjeno klimnu glavama, o~igledno je da ih Ganetov otac z bunjuje svojim z agonetkama i stalnim promenama raspolo` enja. Ganetov otac najednom prestane de se smeje i ponovo ih pogleda onim mra~nim, prodornim pogledom.

[7 8 ]

[7 9 ]

AD A H UJA

G AN E TOV OTAC: U ovoj z emlji postoji n eko ko je va` n iji od samog B oga... Raz u mete? De~aci odre~no klim nu glavam a, o~ekuju}i re{enje ove poslednje zagonetke G anetovog oca. Ovaj, m e| utim , odm ah ne rezignirano rukom . G AN E TOV OTAC: Kad porastete, ka{} e vam se samo... Mo` da. Klinci ga gledaju, ne sh vataju}i ta~no {ta pri~a ali ose}aju}i da se njegove alegorije odnose na ne{to zna~ajno.

Tetka m une svaga m u` a i gestom poka` e na Zorana. Te~a bulji u Zoranovu svesku. De~ak podigne pogled i sh vati da ga tetka i te~a gledaju nekako ~udno. Tetka nastavi da trebi so~ivo a te~a sklopi novine sa izrazom prezira na licu. ZOR AN (OFF): Jedampu t sam primetio da me tetka i te~ a P OD OZ RE VAJU . Naravn o, n isam imao n i NAJMANJU ideju z a {ta me su mn ji~ e, ali n e{to sam ipak povez ao on da, kada je S vetlan a opet iz govorila n e{to {to n ije mogla sama da smisli...

TR AM VAJ

ZOR AN OVA S OB A

Zoran i \ ura stoje na zadnjoj rudi tram vaja koji juri. Dok im vetar nosi kosu, oni veselo ci~e i m a{u prem a. .. ...P idi i G anetu koji su tako| e » oke{ani« o prednja vrata tram vaja i m a{u svojim drugarim a pozadi. ZOR AN (OFF): U povratku , ke{ali smo se o » trojku « , bilo je toplo ju n sko predve~ e, tramvaj je ju rio kao pomah n itao a n a z adn joj » ru di« ba{ je fin o pirkalo... Snim ljeno spolja: Zoran i \ ura se keze i pleze kondukteru koji im kroz prozor preti, prikazuju raznorazne grim ase nem o}nom kondukteru i sm eju m u se. Tram vaj ko~i na okreti{tu kod pristani{ta. Razjareni kondukter istr~ava iz tram vaja da skretnicom u ruci i juri de~ake koji veselo be` e i nestaju u sm eru prem a F rancuskoj ulici i Sabornoj crkvi. Kam era se di` e navi{e i otkriva nam taj deo starog B eograda koji po~iva u nedeljnom m iru... ZOR AN (OFF): Isko~ ili smo kod pristan i{ta i oti{li u » S laviju « gde je P ida z n ao n eke tapkaro{e koji su n am skoro po c en i u topili karte z a Crvenu zna~ku za h rabrost sa Odi Marfijem u glavn oj u loz i. Tamo, u mraku bioskopa, potpu n o sam z aboravio n a z agon etn o pon a{an je G an etovog } aleta. Na Adu H u ju vi{e n ismo i{li jer je \ u ri } ale z abran io da se dru ` i sa G an etom. Na moje pitan je z a{to, \ u ra n ije z n ao da mi odgovori...

Zoran sedu u pretsoblju i, sa ispla` enim jezikom , pi{e ne{to u svesku za pism ene zadatke. Za istim stolom su tetka, koja trebi so~ivo, i te~a koji prelistava novine. Tetka podigne pogled i prim eti da Zoran ne{to lepi u svoju svesku. Zoran lepi, sa ispla` enim jezikom , u svoju svesku sliku Tita.

Vrata Zoranove sobe se otvore i na njim a se pojavi zlobno Svetlanino lice. Iz Svetlanine vizure: U sobi su Zoranova m ajka, koja u{iva trake na baletske cipele i Zoran, koji trpa knjige i sveske u torbu, sprem aju}i se za odlazak u {kolu. Sa izrazom dosade, Svetlana u| e u Zoranovu sobu, pro| e pored brata, koji ne pokazuje ni najm anje interesovanje za nju, do| e do njegove m ajke i nasloni se na naslon fotelje, radoznalo gledaju}i {ta ona radi. Ni Zoranova m ajka ne obra}a pa` nju na nju. S VE TL AN A: Vi ste n ajobi~ n ije KOMU NJARE ! Zoranova m ajka pogleda ispred sebe, poku{avaju}i da se suzdr` i da ne ekplodira. Udah ne vazduh i pogleda Svetlanu iznad sebe. M AJK A: [ ta smo mi?... S VE TL AN A: A z a{to on da Z oran lepi u svesku Titove slike?... Zoran je pogleda sa potpunim nerazum evanjem . Zoranova m ajka polako ustane, pri| e Svetlani i uh vati je za uvo. Svetlana je gleda zapanjeno. M AJK A: Odgovaraj — {ta smo to MI??? Majka i dalje kinji upla{eno dete koje se di` e na prste ne bi li m alo sm anjilo bol. S VE TL AN A: Ko... mu ... n ja... reeeeeeee... Za divno ~udo, valjda od strah a, Svetlana uop{te ne pla~e. Kam era se preigra na suprotnu stranu. Zoranova m ajka joj pusti uvo i sagne se, gledaju}i je agresivno. M AJK A: A z n a{ {ta ste vi?... P RL JAVI KAP ITAL IS TI! Idi sad, pa rec i to on ima koji te u ~ e da govori{ takve st-vari. Svetlana odjednom po~ne da vri{ti, ja~e nego ikada. Istr~i iz sobe i nastavi da zavija u pretsoblju. Kam era se vrati na prvobitnu poziciju. Majka sedne na svoje m esto i nastavi da {ije baletske cipele, kao da se ni{ta nije dogodilo. Do nas dopiru fragm enti iz pretsoblja. S VE TL AN A (OFF): On a je men i... TE TK A (OFF): [ ta je bilo?! Ko te je!!! S VE TL AN A (OFF): On a! U jn a ! Aaaaaaa ! . . .

[8 0 ]

[8 1 ]

ZOR AN 0 V S TAN

Vrata sobe se sa treskom otvore i na njim a se pojavi izbezum ljeno tetkino lice. Gleda m ajku koja, kao, m irno krpi svoje baletske cipele. TETKA: D a vi{e NIKAD A nisi pipnula moje dete! Jesi ~ ula?!!! Majka sko~i kao oparena i poleti ka vratim a. M AJKA: A ti da vi{e NIKAD A nisi prekora~ ila prag moje sobe bez kuc anja!!! Gurne tetku napolje i izleti za njom . Iz pretsoblja dopiru fragm enti sva| e dve ` ene, pom e{ane sa S vetlaninim vri{tanjem i te~inim poku{ajim a da se i on um e{a. Za to vrem e, Zoran izvadi iz torbe svoju svesku za pism ene zadatke i otvori je na m estu na kom e je zalepljena slika m ar{ala Jugoslavije. ZO R AN (OF F ): Bio sam zbunjen. Jednostavno, nisam sh vatao {ta bi u tome {to sam voleo druga T ita moglo biti lo{e. Ali, ose} ao sam da me se tetka i te~ a klone, baka je na pomen njegovog imena uvek samo te{ko uzdisala, deda bi me prezrivo pogledao a tata BUKV AL NO nikada nije h teo da sa mnom razgovara o njemu... NAR O D NO P O ZO R I[TE Zoranova m ajka, obu~ena u baletski triko, prisloni uvo na vrata sale za ve` banje, odakle dopire zvuk pevanja neke operske peva~ice. ZO R AN (OF F ): Jedna od najkomplikovanijih stvari na ovome svetu je, svakako, ljubav! Kod starijih , ona izaziva uglavnom mno{tvo nesporazuma, problema i sukoba. Majci pri| e njena KOL E GINIC A , tako| e sa zabrinutim izrazom na licu, i oslu{ne {ta se u sali de{ava. KO L EG INIC A: Opet?... M AJKA: D a. Unutra su ve} pet sati... KO L EG INIC A: I kao da nema ko da je prati, nego je morala da na| e ba{ tvog V ladu. Majka, sva o~ajna, sedne na klupu u h odniku ispred sale za ve` banje i zarije glavu u {ake. Njena koleginica sedne pored nje, zagrliv{i je ute{no. M AJKA: Stra{no je slu{ati kako ta sisata kurva zavija. Zar ne?... U probnoj sali, Zoranov otac, sa pa}eni}kim izrazom na licu, na klaviru prati MA T IL D U , opersku prim adonu. Kam era se prikrada Matildi koja svoju o~iglednu naklonost ka Zoranovom ocu izra` ava tako {to m u, sve vrem e, svoje grudi zavodni~ki unosi u lice. ZO R AN (OF F ): Matilda, operska primadona, znaju} i da je nama SV AKI dinar potreban, anga` ovala je tatu kao [8 2 ]

svog li~ nog korepetitora i ako je ~ ika– Ac a, pozori{ni korepetitor, tih dana uop{te nije mnogo pio i bio, po maminim re~ ima, » i suvi{e dobar za tu kre{talic u« . Svi u pozori{tu su znali da je Matilda, u stvari, na njega odavno bac ila oko i da samo ~ eka priliku da NAM ga preotme... Vrata probne sale se otvore i na njim a se pojavi Zoranov otac, bled u licu. Zoranova m ajka gleda ga ljubom orno. Otac je pogleda kao krivac, poka` e neodre| enim gestom da ide sam o do toaleta da pije vode i ode niz h odnik klecavih kolena... NE[TO KAS NIJE Matilda ponovo peva iz sveg glasa, nagnuta zavodni~ki nad Zoranovim ocem . On se zlopati sa klavirom koji m u, o~igledno, nije u` a specijalnost. U h odniku ispred probne sale, u kostim u labuda, nervozno se {eta Zoranova m ajka. Njena koleginica je sa strepnjom posm atra, nesposobna da joj pom ogne. ZO R AN (OF F ): I slede} ih dana, i ako je znala da je mama izuzetno ljubomorna, Matilda je kinjila moga tatu, » unose} i mu ona svoja V IME NA u lic e« ... Zoranova majka se zaustavi i odlu~ no krene ka probnoj sali. M AJKA: Pokaza} u ja njoj! . . . KO L EG INIC A: Mirjana! Stani... Vapaj koleginice Zoranove m ajke, m e| utim , sti` e i suvi{e kasno... U trenutku kada Matilda posti` e » visoko ce« , prilazi joj Zoranova m ajka i prilepi joj jednu po{tenu {am ar~inu! Zoranov otac prekine da svira i zarije glavu u {ake, svestan katastrofe koja je nastala. Zoranova m ajka, sijaju}i od zadovoljstva, izlazi u h odnik i prolazi pored prestravljene koleginice. I ako je u » pa~ki« , trupka nogam a kao neki siled` ija. ZO R AN (OF F ): Nezgoda NIJE bila u tome {to je, posle {ljage koju je popila od moje mame, Matildi zujalo u u{ima {est dana, pa su morali da odlo` e premijeru Pikove dam e i otka` u gostovanje Madam B eterflaj u Pan~ evu, nego {to je njen mu` bio — niko drugi nego general G rbljevi} ... NAR O D NO P O ZO R I[TE (S KR AJA R ATA) Na bini pozori{ta proba se deo Kneza Igora. U prvom planu balet izvodi » Polovecke igre« a u drugom h or peva. U baletskom ansam blu je Zoranova m ajka a u h oru Matilda, obe m la| e sedam – osam godina. [8 3 ]

Vrata praznog gledali{ta se sa treskom otvore i na njim a obasjan dnevnom svetlo{}u, pojavljuje se GE NE RA L GRBLJE VI] . To je ~ovek srednjih godina, prete}eg izgleda i jo{ opasnijeg pogleda. ZORAN (OFF): D a bi se sh vatilo koliko je taj ~ ovek bio opasan, dovoljno je napomenuti da se on P OS L E D NJI vratio iz rata. Mama ka` e da ne zna {ta ga je tamo toliko zadr` alo (mada se {u{kalo da je on » svojeru~ no tamanio bandu« ), ali zna da ie, kada se najzad pojavio u B eogradu, zakasnio na ONO GL AV NO... Na sceni dolazi do spontanog prekida probe i svi, uklju~uju}i zbunjenog dirigenta u prvom planu, gladaju ka gledali{tu. General, sa autom atom preko grudi, gleda besno ka sceni. Onda krene polako i do| e do prvog reda. Kran se spu{ta. S edne u centar i, duvaju}i prestra{enom dirigentu za vrat, da znak da proba m o` e da se nastavi. Dirigent proguta knedlu, okrene se ka sceni i gestom poka` e da se nastavlja. Iz generalove vizure: na sceni ponovo po~inju » Polovecke igre« . Kam era se pribli` ava Grbljevi}evom licu i otkriva da ~oveku prosto » curi voda na usta« dok gleda... Balerine koje razdragano jurcaju po sceni. ZORAN (OFF): Na svoj u` as, general Grbljevi} je sh vatio da su sve balerine Narodnog pozori{ta ve} poudavane za mlade generale nove jugoslovenske vojske. Niko nije mogao da objasni otkud tolika navala visokih vojnih lic a na krh ke » labudi} e« ali, kako bilo da bilo, retko da je koja balerina, bilo da se radilo o solistkinjama ili onima iz poslednjeg reda ansambla, oma{ila general{tab, pa su prvi redovi na baletskim premijerama odisali sivomaslinastom bojom a nekada{nje bur` ujske vile na S enjaku redom su svoje rasko{ne dnevne boravke pretvarale u sale za ve` banje... Nesretnog Grbljevi}a, m e| utim , sa o~iglednom naklono{}u posm atra M atilda, u tom trenutku poslednja m e| u poslednjim a u h oru. General to, za sada, ne prim e}uje, i suvi{e je zaokupljen zurenjem u balerine, koje veselo skaku}u neo{tre u prvom planu. Dirigent se okrene i zbunjeno m u se nasm e{i ali Grbljevi} je tvrda srca, pona{a se kao da ovaj uop{te ne postoji.

ZORAN (OFF): Moja mama i general Grbljevi} bili su izuzec i: ona jer je volela tatu, a on jer je kasno stigao na deobu. Nije mu preostajalo ni{ta drugo nego da o` eni ne{to iz srodne bran{e, opere, pa je tako naleteo na — Matildu... Matilda gleda prema dvori{tu. Iz M atidine vizure: U ba{ti, u pletenom ba{tenskom nam e{taju, sede general Grbljevi} i visoki rukovodilac \ IDO. Po gestovim a koje ~ini, reklo bi se da je Grbljevi} jako nervozan. ZORAN (OFF): Na jednoj strani, general je bio nezadovoljan, mo` da ~ ak i nesre} an, dok je zami{ljao kako... General Grbljevi} nervozno ustane iz pletene fotelje i po~ne da se {eta prostranom ba{tom . G RB L JE VI] : ...Oni, po svemu kukavni i ni po ~ emu zaslu` ni, koji su se ba{karili dok sam ja zavr{avao rat dvije godine posle njegova zvani~ na zavr{etka, sada ~ erupaju te mlade labudi} e, tek {to se pilad labu| a usudila pole} et iz svojijeh gni jezda... ZORAN (OFF): ...Ali, na drugoj strani, bes i ku} na ~ amotinja pomagali su mu u karijeri pa se sve br` e penjao lestvic ama vojne h ijerarh ije... Rukovodilac \ ido ga gleda lukavo. Popije svoje pi}e i ustane. RU K OVOD IL AC: Ne brini, Grbo, uskoro } e sve biti na svojemu mjestu. Raskrinka} emo mi tu » NOV U KL AS U« ... G RB L JE VI] : Koga?... Kroz prozor vile: Grbljevi} i \ ido, u va` nom razgovoru, krenu niz ba{tu a kam era se povla~i unazad otkriv{i M atildu, koja kre{ti u salonu svoje prelepe vile, i ^ ika– A ca je ve} toliko pijan da jedva razlikuje klavijaturu od poslu` avnika... ZORAN (OFF): Ubrzo, mu` evi najzgodnijih balerina po~ eli su redom da odlaze u penziju a nekolic ina ih ~ ak i degradirana. Uz to, general Grbljevi} je, preko Matilde, po~ eo da odre| uje ko mo` e da igra, peva i glumi a ko ne mo` e... NAROD NO P OZORI[ T E

^ IKA – A C A , pozori{ni korepetitor, uve` bava M atildu koja peva stvarno krim inalno. Pevaju}i, ona ode do prozora svoje vile i pogleda u dvori{te. ^ ika– A ca br` e– bolje iskoristi priliku i trgne pi}e iz kristalne fla{e koja se nalazi na poslu` avniku ispred njega.

U h odniku ispred probne sale, na klupi sedi Z oranova m ajka i neute{no pla~e. Pored nje sedi njena koleginica i te{i je. Kam era im se polako, u luku pribli` ava. ZORAN (OFF): Tako je moja mama, na samo deset dana pred premijeru, izba~ ena iz podele za OB NOV L JE NO Labudovo jezero, {to joj je izuzetno te{ko palo...

[8 4 ]

[8 5 ]

VIL A NA D E D INJU

MAJKA: Sada, kada m i se pru ` ila prilika da svim a poka` em kako ise ig ra » padekatr« , da m i ta sisata ku rvetina ovako sm esti!... KOL E G IN ICA: Ti{e, Miro, ~ u } e neko... MAJKA: Pa — {ta! Misli{ da je se pla{im ?! Kidnapovala m i je m u ` a, odu z ela » padekatr« , {ta jo{ m o` e da m i u radi... Zaceni se od pla~a a k oleginica je, k ao pravi prijatelj, privije na gru d i. Iz poz icije majk e: Na vratima prob ne sale pojavi se Zoranov otac, » isce| en k ao limu n« . OTAC: Mirjana, da li bi bila lju baz na da m i donese{ m alo vode? Majk a trenu tak nema re~i a ond a u rlik ne na njega: MAJKA: Mog u jedino da ti donesem m alo cijankaliju m a. Jesi ~ u o?!!! Zoranov otac je gled a tu po. Maj~ina k oleginica mu d a z nak d a se iz gu b i {to pre. Majk a nastavi d a neu te{no pla~e. ZOR AN (O F F ): [ta je to » padekatr« i z a{to je m am a z a njim tako ~ ez nu la nisam , naravno, im ao pojm a, ali bilo je jasno da su se stvari u na{oj porodici kretale sve vi{e niz brdo. No} ne prepirke iz m e| u m ojih roditelja u ~ estale su od kako je tata po~ eo da, kao dodatnu delatnost, svira saksafon u » Ma` estik« baru , i z avr{avale se naj~ e{} e pred z oru pa sam po~ eo da PE R MA NE NTNO kasnim u {kolu ...

Peva~ica z avr{ava vok alnu deonicu . Nasme{i se u pravcu Zoranovog oca. Svenk na njega. On joj , sa z nak ovima lak og pijanstva, u z vrati i nastavi da refren {lagera svira na sak sofonu . Naslonjena na pu lt garderobe, stoji Zoranova majk a i ~ek a svog mu ` a. Vidno je neraspolo` ena i te{k o podnosi sk lad k ojom odi{e ~edni {lager u iz vo| enju Zoranovog oca i peva~ice. ZOR AN (OFF): Nez goda je b ila u tom e {to m oj tata nikada nije p io i {to rnu je alkoh ol p adao vi{e nego te{ko... Zoranov otac z avr{i solo deonicu i, nasme{iv{i se {valersk i, preda » {tafetu « peva~ici k oja nastavi da peva. ZOR AN OV S TAN

No}. Kru pno sak sofon k oji, u slow – fox ritmu , po~inje nek u lepu melod iju , nalik na » C atnac na Tisi« . Kamera se povla~i u naz ad i otk riva d a sak sofon svira Zoranov otac, potpu no promenjenog iz gled a i raspolo` enja. Kamera se jo{ povla~i u naz ad i otk riva i raz log njegovog iz nenad nog raspole` enja: to je mlad a P E VA ^ IC A . Ona nastavlja vok alom tamo gd e je stao sak sofon. Kamera se povla~i i d alje, pa u prvi plan u laz i nek olik o parova k oji igraju na osvetljenom platou u sred ini b ara. ZOR AN (O F F ): Kriz a je dostig la vrhu nac kada je tata jednom , pretu raju } i po pisa} em stolu u potraz i z a nekim doku m entom , slu ~ ajno nabasao na pism o adresovano na m oju m am u . Pro~ itav{i g a, » pobeleo je kao z id« , oti{ao u nepoz natom pravcu , ceo dan g a nije bilo kod ku } e a m am a g a je tek kasno u ve~ e na{la u » L otosu « , pijanog » kao z em lja« ...

Zoranova majk a se u miva u k u patilu . U ogledalu prati {ta njen mu ` radi. U ogledalu , {venk om, otk rivamo da on pok u {ava, nagnu t nad k adom, da stavi glavu pod tu { ali se, pri tom, opasno lju lja! Majk a nastavi da se u miva ali z astane jer se z a~u je stravi~an tresak . Ona se ok rene od ogledala i pogleda k a k u patilu . Iz maj~ine viz u re: Iz k ade vire noge Zoranovog oca na k oje pada voda iz tu {a. Mali Zoran iz viri iz svog k reveta i pogleda u pravcu ... otomana na k ome njegova majk a sk ida svog potpu no mok rog su pru ga. Vu ~e ga z a ru k ave gru bo, otk op~ava du gmeta nervoz no i, u op{te, pona{a se k rajnje agresivno. Zoranov otac gleda tu po ispred sebe, potpu no odu z et od alk oh ola. M AJK A: Ceo dan sam lu dela, niko ne z na gde si, m islisli sm o ve} da te ne{to p regaz ilo... (Zoranov otac ne progovara ni{ta, samo gleda ispred sebe tu po. Majk a po~ne da mu obla~i pi` amu , tretiraju }i ga » k ao stvar« .) I, u op {te, ko z na {ta ti radi{ u toj ru p i, okru ` en svim tim ku rve{tijam a? (Zoran iz svog k reveta posmatra prepirk u roditelja. Majk a se sagne i po~ne da ocu sk ida pantalone. On iz gleda grotesk no, onak o tu ` an, u gornjem delu pi` ame i sa golim nogama ispod.) Sam o m i je falila jo{ i ona p evaljka...G de ste je na{li? Nem a tru nke slu h a. (Zoranov otac najednom u stane i, z anose}i se, ode do sak oa, preba~enog prek o stolice. Iz u nu tra{njeg d` epa iz vadi k overtu i pru ` i je svojoj ` eni. Ona z bu njeno pogleda pismo i po~ne da ga ~ita. Otac se dr` i z a glavu jer mu se, o~ito, sve lju lja. Ona prek ine ~itanje, brz o sh vativ{i o ~emu se radi, i pa` ljivo pogleda svoga mu ` a. Otac pok u {ava da, stisk aju }i slepoo~nice, smanji glavobolju .) [ ta m isli{, {ta je ovo?... OTAC: Kako to m isli{? Pa, jasno je {ta je... L ju bavno pism o, z ar ne?

[8 6 ]

[8 7 ]

» MA@ E S TIK« B AR

ISPRED DOM A DECE PAL IH B ORACA

Otac se okrene i ode do prozora, pogledav{i u mrak ispred sebe. Majka sedi na otomanu i sasvivim pribrano razmi{lja. Zoran, netremice, iz svog kreveta prati razvoj doga| aja. Majka podigne pogled i pogleda u pravcu oca. M AJK A: I... OTAC (OFF): [ ta — i? M AJK A: [ ta to pismo dokaz uje? (Iz maj~ine vizu re: Otac samo slegne ramenima, zu re}i i dalje u pomr~inu . Majka naglo u stane, pri| e ocu i energi~no ga okrene ka sebi.) Ka` i: [ ta to dokaz uje?!... Jesam li ja kriva {to dobijam ta pisma?! Da li ja teram tog baletana, koji je u vojsc i u Kumanovu i sa kojim nisam imala AP SOL U TNO NISTA, da mi pi{e?! Mogu li ja nekome da z abranim da mi pi{e, pogotovu ako je tom NE KOME te{ko i ne tra` i ni{ta, ~ ak ni to da mu se odgovori?!... (Zoran to posmatra netremice. Iz su sedne sobe se, me| u tim, za~u je Svetlanino karak teristi~no zavijanje. Otac se, izgleda, ve} prili~no otreznio, me| u tim, majka je izgu bila nerve i po~inje da vi~e.) Zna{ li ti koliko sam ja TOG A primila?! Deset, petnaest pisama... A z na{ koliko sam sa~ uvala?: Jesno! Ovo... A z na{ z a{to? Ne z bog toga {to mi ne{to z na~ i, ve} , jednostavno, z ato {to je lepo, tu` no, puno neke bez nade` ne usamljenosti... Svetlana poja~ava svoje zavijanje a po~inju da dopiru i u darci u staklena vrata. TETK A I TE^ A (OFF): Dosta!... Jeste li poludeli... Ti{ina! Majka, koja je van sebe, besno se okrene, spremna da po~ne svoj u obi~ajeni okr{aj sa ostatkom porodice. Otac je, me| u tim, u h vati za ru ku i zadr` i je. Ona se okrene i naglo pre| e iz besa u pla~. Polo` i glavu svome mu ` u na gru di a ovaj je u miru ju }im pokretam zagrli. M AJK A: Zna{ da samo tebe volim.. Otac je pogleda strasno, istinski. OTAC: Naravno da z nam. Krene u polju bac. Iz Zoranove vizu re: Dvoje su pru ` nika u tonu u jedan du ga~ki, pravi polju bac. Zoran se baci nazad u krevet i navu ~e pokriva~ preko glave. Zoranovi roditelji se lju be strasno, sa ponovo probu | eniis ose}anjima, i padaju na otoman ni malo ne h aju }i za prisu stvo svog sina. Zoran besno skine sa sebe pokriva~, ispod u zglavlja izvadi vatu koju strpa u u {i i, demonstrativno, ponovo navu ~e jorgan preko glave. ZORAN (OFF): Kao {to se vidi, ljubavna problematika kod starijih iz az iva mno{tvo veoma komplikovanih problema. Situac ija kod nas mla| ih, na ` alost, nije ni malo jednostavnija...

Dan. Zoran h oda pored devoj~ice JA SNE . U ru kama dr` i i njenu i svoju torbu . Ona je prema njemu prili~no ravnodu {na ali zato on prosto kipti od zalju bljenosti i ne skida pogleda sa nje. ZORAN (OFF): Dok nisam upoz nao Jasnu, ` ivot mi je bio daleko jednostavniji. Od trenutka kada sam se z aljubio u nju, z nam samo z a patnju i bol... Dolaze do kapije Doma za decu palih boraca. Jasna zastane i osmeh ne mu se oh olo. JASN A: E , pa, hvala ti. On joj pru ` i torbu gledaju }i je sve vreme ~e` njivo. ZORAN : Nema na ~ emu. Nego... Kad se ponovo vidimo? Njoj je nelagodno. Vidi se da je nervira sama ~injenica da je do » ku }e« prati neko ko je za tri glave ni` i od nje. JASN A: Za{to? I Zoran to ose}a, samo, stalo mu je da {to du ` e bu de u njenom prisistvu . ZORAN : Za{to? P a, onako, da pri~ amo... Ona prevrne o~ima nestrpljivo. JASN A: Aha. A, o ~ emu bismo ti i ja mogli da pri~ amo? Zoranu je neprijatno, ali prosto ne mo` e da odoli ` elji da je nagovori da jo{ malo ~avrljaju . ZORAN : Ne z nam... Mo` da o tome kako je moja mama iz gubila » padekatr« u Labu dovom... Na Jasni se od jednom odigra jedna kru pna promena: iz mrzovolje naglo pre| e u jarost. Po~ne skoro da vi~e na Zorana. JASN A: Vrlo dobro z na{ da ne ` elim da slu{am pri~ e o sre} i i spokojstvu tvog tihog doma, u kojima mi govori{ o tome {ta rade tvoji roditelji koji su, z ahvaljuju} i tome Sto se nisu borili z a OVO DANAS, ` ivi i z dravi’. Zbogom. Okrene se i u | e u dvori{te. Hoda du ` ograde a Zoran je posramljeno prati s dru ge strane. Kamera se kre}e sada u su protnom smeru , samo {to je Zoran s jedne a Jasna s dru ge strane ` i~ane ograde dvori{ta dece palih boraca. ZORAN (OFF): Jedna od glavnih prepreka na putu na{e sre} e je to {to je ona iz Doma z a dec u palih borac a. To z na~ i da su njeni roditelji poginuli u ratu i da ona nema stan kao svi mi (da ne ka` em — normalni), nego ` ivi u jednom lepom siroti{tu na Kosan~ i} evom venc u... Jasna se, na u lazu u dom, kao zadr` i u nekom neobaveznom razgovoru sa jednim de~akom o{i{anim do glave. Ispod oka pogleda u pravcu Zorana, koji jo{ u vek stoji u prvom planu , naslonjen na ` i~anu ogradu , i posmatra je ~e` njivo.

[8 8 ]

[8 9 ]

ZO R AN (OF F ): Zato i paz im da se tem e n a{ih raz govora n e doti~ u dom a, porodic e, sre} e i sli~ n og. Poga| ate da m n ogo toga z a pri~ u n e preostaje... Ipak, postoji jedn a tem a o kojoj se sa Jasn om m o` e do m ile volje raz govarati... Rez . Jasna i Zoran ponovo h odaju istim pu tem iz {kole. On i ovoga pu ta nosi njenu torbu . ZO R AN : Moj deda ka` e da je drug Tito Poljak... Jasna z astane i z apanjeno ga pogleda. JAS N A: Poljak??? Kakva glupost... Nastavi da h oda lju tito. Zoran po` u ri z a njom . ZO R AN : I ja n e verujem , ali deda tvrdi da su ga n a{i z arobili jo{ u prvom svetskom ratu, kao Austrougarin a, i da je on on da... (Ne ~u jem o vi{e raz govor, sam o iz gestova sh vatam o da se Jasna i Zoran prepiru . Off.) O drugu Titu se sa Jasn om m o` e pri~ ati bilo kada, jer n jih dvoje su, verovali ili n e, RO\ AC I. Dodu{e, m oja m am a ka` e da » biti n ekom e kum n e pretstavlja APSOL U TNO n i{ta« , te~ a im a teoriju da » kum n ije dugm e« , dok je \ urin tata, jedn om prilikom , rekao » Zapam ti, Zoki: n em a n i~ eg sla| eg od kum e« „ Kako bilo, Jasn i i te kako m n ogo z n a~ i to {to im a NAPISME NO da ju je drug Tito, kao i ostale iz dom a, krstio i da joj je upravo on dao to im e koje sada n osi... Dolaz e ponovo pred kapiju Jasninog Dom a. (Ona preu z im a od Zorana torbu koju joj je on, kao i u vek , nosio od {kole.) E , pa... Kad se vidim o ponovo? JAS N A: Ne z n am . Mo` da sutra?... Ali, da z n a{: uskoro putujem . Zorana ova inform acija » prese~e« . ZO R AN : Stvarn o? A gde? JAS N A: U Zagroje. Iz bran a sam da u~ estvujem n a m ar{u... Zoran je potpu no z bu njen, predose}a da }e ga ne{to odvojiti od njegove drage. ZO R AN : Kakvom — MAR[ U ??? Jasna u ` iva u » slam anju « Zoranovog srca. JAS N A: TITOV IM RODNIM KRAJE M. ZO R AN : I koliko tam o ostaje{? JAS N A: Ne z n am . Jedn o deset, petn aest dan a. Zoran z atrep}e prenera` eno. ZO R AN : KOL IKO??? (Um esto odgovora, Jasna ga polju bi! P olju bac je de~iji, u obraz , ali to je dovoljno sna` no da Zorana potpu no o{am u ti. Jasna po` u ri u Dom . Zoran se [9 0 ]

kre}e paralelno sa njom , ali s dru ge strane ` i~ane ograde. Off.) I ako sam tom prilikom z aradio jedan od n a{ih retkih poljubac a (dalje od toga n ism o n ikada i{li), on o {to m i je rekla potpun o m e je {okiralo. Pre svega, z bog toga {to je to z n a~ ilo da } em o biti rastavljen i tako dugo a, z atim , i z bog ~ in jen ic e da } e ga on a videti L I^ NO! Naim e, sve u~ esn ike Mar{a, trebalo je drug Tito n a kraju da prim i u B elom dvoru... Jasna, koja je krenu la ve} ka du bini dvori{ta, prom eni sm er i vrati se do ` i~ane ograde. JAS N A: Ne brin i, pri~ a} u ti kakav je... Otr~i raz dragano ka Dom u . Zoran stoji jo{ nekoliko trenu taka z am i{ljeno, pa onda i on krene polako ku }i. ZO R AN O V S T AN Zoran sedi z a stolom u pretsoblju i, z am i{ljen, gleda prem a naslovnoj strani nekog ilu strovanog ~asopisa. Na naslovnoj strani je, naravno, Titova fotografija. {venk na ~iniju ispred Zorana. Ona je pu na netaknu tih » jabu ka u {lafroku « ! B aka u | e iz a Zoranovih le| a, nagne se i z abrinu to pogleda prvo tanjir, pa u nu ka. BAK A: Zoran e, pa n isi n i takn uo » jabuke u {lafroku« ??? ZO R AN : Ne m ogu, bako, hvala... BAK A: Kako, pa ti to NAJV I[ E voli{... (Zoran sam o z am i{ljeno odm ah ne glavom . S a vrlo z abrinu tim iz raz om , baka u laz i u ku h inju . Kam era se povla~i u naz ad i otkriva tetku koja, u z S vetlaninu » pom o}« , ne{to m esi.) Nije hteo n i da okusi » jabuke u {lafroku« ... Da n ije bolestan ? T E T K A: L jubav, m am a. To n jega m u~ i. BAK A: Misli{? S V E T L AN A: Jeste! Zoran im a devojku koja se z ove Jasn a!... I on a je u pubertetu! T E T K A: Svetlan a! Odakle ti te re~ i? S V E T L AN A: Jeste, jeste! Im a i SISE . T E T K A: [ ta si rekla??? Lu pi je dobro po du petu i S vetlana m om entalno po~ne da vri{ti. Zoran otsu tno z u ri u svesku pred sobom . Najednom se trgne... Tito sa fotografije, ina~e jako oz biljan, nasm e{i se i {eretski nam igne Zoranu ! De~ak se trgne, osvrne se oko sebe, pa z aprepa{}eno ponovo pogleda fotografiju . Na fotografiji, Tito je ponovo oz biljan...

[9 1 ]

ZO R AN O VA [ K O LA Zoran , vidn o deprim iran , sedi u klupi pored prozora i gleda n apolje, prem a {kolskom dvori{tu. Iz Zoran ove vizure: U dvori{tu {kole, Jasn a sedi u dru{tvu n ekoliko drugarica obu~en ih u fiskulturn e {ortseve. Devoj~ice se kiko}u dok posm atraju de~ake koji uve` abavaju n eku sletsku ve` bu, pod n adzorom {trkljastog n astavn ika fiskulture. ZO R AN (OF F ): Oduvek sam z n ao ge moja V E ZA sa Jasn om n emogu} a. Ja, n aime, imam S AM O deset godin a, dok se z a n ju n e z n a ta~ n o (svakako da je ro| en a pre men e, samim tim S to su joj roditelji » n estali u ratn om vihoru« ). Ali, on o {to n ajvi{e bode o~ i — to je raz lika u visin i iz me| u n as... (U ^ ITE L JIC A stoji pored table n a kojoj je ispisan a n astavn a jedin ica: » DE TINJS TVO JOS IPA B R OZA « . Pauza.) Zoran e, gde blen e{?! R eci i n ama {ta je to n apolju tako in teresan tn o, pa da i mi u` ivamo’ Zoran se trgn e i prom rm lja n e{to n erazum ljivo u svoju odbran u i n astavi da zapisuje sa table n astavn u jedin icu. Me| utim , pogled m u pre| e sa table n a sliku izn ad n je. Na n joj je B roz u m ar{alskoj un iform i, n a palubi » Galeba« ZO R AN (OF F ): Ali, sada se pojavio on , ~ ovek koga i sam n eiz mern o volim i cen im, i to kao R E AL NA KONKUR E NC IJA (ako bih smeo da se tako iz raz im). Jedn ostavn o, kao da je si{ao iz oblaka i stao iz me| u Jasn e i men e, prete} i da me potpun o potisn e svojom n emerljivom veli~ in om i mo} i. Protiv svakog drugog imao bih makar TE OR E TS KU S ANS U, ali protiv n jega... Zoran pon ovo podign e pogled i, n a svoje zaprepa{}en je, utvrdi da... Na fotografiji izn ad table n em a Titai S ve je tu: paluba broda, m orn ari u pozadin i, uzburkan o m ore; jedin o n em a glavn og. Zoran bulji zaprepa{}en o u fotos pa spusti pogled n a u~iteljicu. [ ven k sa sliku, n a kojoj vi{e n em a Tita, n a u~iteljicu koja predaje sva ush i}en a i » zan esen a« uzvi{en om tem atikom . U^ITELJICA: Deco, z n ajte da ` ivot malog Jo` e n ije bio n i malo lak. Trebalo je ustajati pre svitan ja a legalo se kasn o u n o} . Jo` in z adatak je bio da iz vede krave n a ispa{u, z atim je trebalo... Glas u~iteljice se gubi jer se... Zoran pogleda ka vratim a u~ion ice. Iz Zoran ove vizure, doga| a n e{to n everovatn o: Na vratim a u~ion ice se pojavljuje, obu~en kao n a fotografiji, sam drug Tito. Zoran se zapre{a}en o trgn e ali izgleda da osim n jega n iko n e prim e}uje upad u u~ion icu vrh ovn og kom adan ta. [92]

Tito poka` e gestom Zoran u da }uti , da n e pravi oko n jegovog dolaska gu` vu, pa kren e n a prstim a da se {un ja iza u~iteljice. Zoran , kon stern iran prizorom , }utke gleda ` ta }e biti. Tito do| e do prozora i gestom poka` e ka dvori{tu. Zoran se trgn e i pogleda tam o. Iz Zoran ove vizure: Jasn a u {kolskom dvori{tu. Zoran pon ovo pogleda u Tita. Tito m u, gestovim a zn alca, izgleda pokazuje kako je Jasn a odli~n a ` en ska!!! Zoran razroga~i o~i i pon ovo pogleda prem a dvori{tu. Iz Zoran ove vizure: Jasn a stvarn o izgleda privla~n o u {ortsu. U ~iteljica postaje pon ovo » realn a« . Gleda besn o u Zoran a. U^ITELJICA: Zoran e! H o} e{ da te iz bacim sa ~ asa?! Zoran se pon ovo trgn e i n astavi da zapisuje u svesku. Podign e pogled. Iz Zoran ove vizure: Iza u~itelji~in ih le| a stoji Tito i sle` e ram en im a, izvin javaju}i se Zoran u za n epriliku u koju ga je uvalio. IS P R ED D O M A D ECE P ALIH B O R ACA Po ve} ustaljen om ritualu, Zoran i Jasn a pon ovo idu istim putem od {kole ka n jen om Dom u. ZO R AN : A gde se to upisuje z a to... taj mar{? JAS N A: Upisuje??? Ti misli{ da svako kome padn e n a pamet moie da ide n a mar{ TITOV IM rodn im krajem! ZO R AN : Dobro, {ta treba da se uradi da bi se n eko uvukao u to dru{tvo? JAS N A: Ni{ta posebn o. U~ esn ici mar{a } e biti NAJB OL JI OD NAJB OL JIH pion ira B eograda. Zoran zabrin uto prekin e svoje raspitivan je, o~ito obesh rabren on im {to je ~uo. Hodaju jedn o vrem e }utke. ZO R AN (OF F ): Kako se postaje » n ajbolji od n ajboljih« n ije mi, n aravn o, objasn ila. Ali, bilo mi je jasn o da z a kratko vreme, koliko je do po~ etka mar{a ostalo, n iko ` ivi n ije mogao da n apravi tako blistavu karijeru... Do| u do kapije Jasn in og \ om a i zastan u. Zoran joj predaje torbu. Jasn a sprem a Zoran u n ovu m uku, da se to n aslutiti po n jen oj prepreden oj m irn o}i... JAS N A: E , pa, hvala ti... I, z bogom. ZO R AN : Kad se vidimo? JAS N A: Ko z n a. Do puta sam z auz eta, posle } e trebati vremen a da se srede utisci... Ne z n am, mo` da je n ajbolje da se sada... rastan emo. ZO R AN : Da se — {ta???! On a uzdah n e, tobo` n eraspolo` en a. [9 3 ]

JASN A: Z bogom , nik ada te ne} u z aboraviti. Poljubi ga, ovoga puta u usta! Kada se poljubac z avr{i, Zoran ostane z ale| en z bog svega onoga {to mu se doga| a. Jasna se okrene i otr~i u dvori{te . Zoran se prene i po~ne da je prati uz ogradu. S eti se ne~ega. ZO R AN : Jasna!... Ona z astane i do| e do ograde. Zoran iz vadi iz d` epa neki z amotul jak . Pru` i ga Jasni. Ona ga radosnaio raz motava. JASN A: [ ta je to? Jasnine ruke raz motavaju z amotujak. Na njenom dlanu se uka` e prekrasna, starinska burma sa velikim, ljubi~astim kamenom. Jasna, kao svaka ` enska, raz roga~i o~i odu{evljeno. Odmah z atim, me| utim, pogleda upitno u Zorana. Zoran se nesigurno nasme{i . ZO R AN : Budi 1 jubaz na i pri~ uvaj m i ga nek o vrem e. (Ona stavi polako prsten i odu{evljeno pogleda svoju ruku. Off.) Bak a bi m e, naravno, ubila od batina da je z nala da sam preturao po tajnim pregradam a u njenoj k om odi, ali m orao sam da Jasnu ve` em z a sebe i da nek ak o odlo` im njenu odluk u da m e napusti... Jasna odjuri odu{evljeno ka Domu a Zoran je posmatra jo{ nekoliko trenutaka a onda krene skru{eno u pravcu svoje ku}e. ZO R AN O V STAN ( 1) Zdela puna sutlija{a u bakinoj ruci. [ venk na lice nesretne ` ene koja to gleda upani~eno. Baka se pojavi na vratima kuh inje, sa z delom u ruci. Do| e do Zoranove majke koja nespretno poku{ava da okrene pala~inku na tiganju. BAK A: Mirjana! Z oran nije ni ok usio sutlija{! M AJK A: Pa — {ta? F ala bogu, da sk ine nek u k ilu... Pala~inka joj proma{i tiganj i upadne u lavabo. Za velikim trpez ariskim stolom sedi Zoran. Dr` i glavu naslonjenu na {ake, sli~no svome ocu kada je z abrinut. Kamera mu otkriva lice. De~ak gleda z ami{ljeno » nekuda u daljinu« . Oko o~iju su mu se pojavili podo~njaci. ZO R AN (OF F ): Oph rvan ljubavnim jadim a, po~ eo sam da slabim . To i ne bi bila nek a tragedija da nisam , u isto vrem e, po~ eo da se pona{am » nek ak o otsutno« i da m i se ok o o~ iju nisu pojavili tam ni k olutovi... [9 4 ]

ZO R A N O V S T A N ( 2) No}. Zora n b u n ca i p revr}e se p o svom e k revetu , o~ito op h rva n n ek im m ora m a u sn u . Vik n e n e{to n ea rtik u l isa n o. Zora n ov ota c se trgn e iz sn a , u sta n e iz svoga k reveta i p re| e d o k revetca d e~a k a . Pok rije ga , sed n e p ored n jegovih n ogu i z a b rin u to ga gled a . ZO R A N (OFF): Spavao sam m alo i » nek valitetno« , proganjan ~ udnim snovim a u k ojim a m i se javljao uglavnom drug Tito... STAD IO N JN A No}. Zoran, obu~en kao preth odnik iz arh ivskog materijala u bele duga~ke pantalone i belu ko{ulju, sa {tafetom u ruci, tr~i uz brdo. U stvari osvetljen uskim snopom svetla, penje se tribinama stadiona JNA . Na vrh u tribine, u lo` i ukra` enoj cve}em, ~eka ga TITO. Vladar je sam, osvetljen ~udnim svetlom koje maksimalno mistifikuje njegovu li~nost ali je, ujedno, ~ini i slabo vidljivom. Zoran ga gleda z adih ano i sve te` e se penje. Tito ga gleda sme{e}i se raz dragano i gestima mu pokaz uje da istraje. ZO R AN (OF F ): I ranije sam ga sanjao, ali nik ada ovak o, k ao nek og k o se nadam nom nadvija k ao opasnost, prete} a sila ili z lobna spodoba... Iz Titove viz ure: Zoran posr}e, {tafeta mu ispada iz ruke, on se saginje, podi` e je i krajnjim naporima nastavlja uspon. Vi{e nije sam, kao na po~etku, oko njega su sada ruke koje mu aplaudirajju, tap{u ga po ramenima, poma` u mu da ustraje. I sam Tito navija, kao, stalo mu je da Zoran uspe. Zoran, ulo` iv{i poslednje napore, sti` e do tribine i prenera` eno pogleda u svoga idola. Iz Zoranove viz ure: Pored Tita, naime, stoji Jasna, u balskoj h aljini, sa poprili~nim dekolteom i sa pun| om identi~noj onoj koju na dokumentarnim snimcima ima Jovanka’. Zoran je gleda z adih ano i z bunjeno. Onda se seti z a{to je tu pa pru` i {tafetu Titu. [ venk na Tita, koji de~aka pomiluje po kosi i {tafetnu palicu prosledi Jasni. Ova oh olo pogleda u Zorana i sa svoje ruke, koja je obu~ena u elegantnu, crnu pli{anu rukavicu, skine burmu Zoranove bake! Zoran prenera` eno ~eka {ta }e ona uraditi. Jasna spu{ta burmu nani` e, uz ima Tita z a ruku i prstenuje ga. ^ uje se veliki aplauz . Zoran bulji u burmu svoje bake na Titovoj ruci. Tito primeti taj pogled. Brz i {venk na njegovu {aku koja se stegne u pesnicu i tako sakrije burmu Zoranove bake...

[9 5 ]

ZOR AN OV S TAN

Zoranova U ^ ITE L JIC A spu sti sa treskom na katedru sveske za pismene zadatke i dramati~nim tonom saop{ti. U^ITELJICA: P ismeni iz maternjeg jez ika! \ uro, podeli sveske. U razredu se za~u je u zdah du bokog razo~arenja. \ u ra po~ne da raznosi sveske od klu pe do klu pe, u spu t komentari{u }i tragiku trenu tka. \ u ra spu sti svesku na Zoranovu klu pu . De~ak ima jo{ tamnije podo~njake i potpu no otsu tan izraz na licu , o~igledno je oph rvan du {evnim tegobama. Ravnodu {no pogleda u svesku pred sobom. ZOR AN (OF F ): Na svu muku, samo mi je jo{ falio » buger« iz srpskog... Ali, tog trenutka se dogodilo ~ udo, » provi| enje« , {to bi rekla moja baka. Zoran pogleda, potpu no rezigniran, prema tabli. Na tabli, u ~iteljica ispisu je temu pismenog zadatka: DA L I VOL I[ DRU G A TITA I ZA[ TO? Zavr{iv{i ispisivanje, obrati im se sve~anim glasom. U^ITELJICA: ...D eco, imam veliko z adovoljstvo da vas obavestim da } e autor najboljeg pismenog rada, sa temom » D a li voli{ druga Tita i z a{to?« , pretstavljati na{u {kolu na M AR [ U TITOVIM R OD NIM K R AJE M ! Odluku o pobedniku done} e poseban ` iri, sastavljen od na{ih najpoz natijih pisaca z a decu... U razredu nastane h u k nezadovoljstva a u ~iteljica nastavi da nabraja imena pisaca i obja{njava detalje bu du }eg mar{a. Ton se u ti{ava i, dok kamera prelazi preko glava dece, koja se nevoljno pripremaju za po~etak pismenog, pribli` avaju }i se Zoranu , ~u jemo njegov OF F . ZOR AN : Skoro mi se z avrtelo u glavi od iz nenenadne {anse koju mi je, bio sam siguran, ukaz alo samo NE B O.

Sada ili nikada! P ropustiti ovakvu priliku z na~ ilo je nebiti dostojan Jasnine ljubavi... Kamera se zau stavlja na Zoranu koji je potpu no promenio izgled, postao je nekako odlu ~an i pu n optimizma. U ~iteljica po~ne da se {eta izme| u klu pa, nadgeladu j}i pismeni. Ve}ina u ~enika po~ne odmah da pi{e a \ u ra poku {ava da prepisu je od jedne devoj~ice iza sebe. U^ITELJICA: \ uro. Ne prepisuj , vidim te! Kamera kru ` i oko Zorana, koji sedi nagnu t nad sveskom, sav napet i crven od napora, ali ne po~inje sa pisanjem. B u lji u svesku , pa u svoje dru gove, pa kroz prozor, a na licu mu se ocrtava u ` asan intelektu alni napor koji, o~igledno, ne daje nikakvog rezu ltata. ZOR AN (OF F ): I ako sam se napeo iz petnih ` ila, po~ eo da iz se} anja priz ivam sve one lepe re~ i koje su o drugu Titu napisane, z atim groz ni~ avo poku` avao da iz mislim nove, bolje i efektnije, od silne ` elje da napravim ne{to senz acionalno — nisam mogao da napi{em ni{ta SU VISL O... Sav zajapu ren, Zoran h u k}e, stiska glavu {akama, ` mu ri... Ispred njega se zau stavi u ~iteljica i pogleda ga zapanjeno. U^ITELJICA: Zorane. [ ta ti je? ZOR AN : Ni{ta, ni{ta, drugarice u~ iteljice... U^ITELJICA: Nije ti dobro? Ho} e{ da iz a| e{? ZOR AN : Ne, ne! D obro mi je... Samo se koncentri{em... Ona ga jo{ jednom pogleda su mnji~avo i nastavi da se {eta po razredu . Zoran, ve} potpu no obesh rabren, pogleda oko sebe. Iz Zoranove vizu re: \ aci pi{u zdu {no. ZOR AN (OF F ): Sve Je bilo uz alud. Nije i{lo, pa nije! Vreme je neumitno proticalo a ja cilju nisam bio bli` i ni z a pedalj... Zoran zarije o~ajni~ki glavu u {ake, na na~in kako to ~esto ~ini njegov otac. U ~iteljica gleda na svoj sat. U^ITELJICA: Jo{ pet minuta. Zavr{avajte, deco, polako. ZOR AN (OF F ): A onda se, po drugi put u tako kratkom vremenu, pojavilo ono » provi| enje« , sada u vidu iz nenadne inspiracije... Zoran otvori svesku i po~ne da pi{e ne{to u nju . Prvo nesigu rno, a onda sve br` e i br` e. U ~iteljica po~ne da ku pi sveske iz prvih klu pa. Zoran pi{e kao u transu . ZOR AN (OF F ): Iz ~ ista mira, po~ eo sam da pi{em pravu pravcijatu P E SM U ! Ni sam ne z nam odakle mi to pesni~ ko nadah nu} e, do tada sam poez iju ~ itao samo kada sam M OR AO (z bog {kole) a ve{tinu pravljenja rima up-

[9 6 ]

[9 7 ]

Zoran se probu di, i sav znojav, u leti ocu u zagrljaj. ZOR AN : NE E E E E E E E E E !!! Otac ga u miru je, milu ju }i ga po glavi. Staklena vrata izme| u dve sobe se, me| u tim, rasvetle i za~u je se te~in glas. TE^A (OF F ): U } utkajte tog P AR ANOIK A!!! Istovremeno, stanom se oglasi i Svetlanin pla~. Zoran gleda bu novno svoga oca. ZOR AN : Tata, {ta je to — » paranoik« ? OTAC: Ni{ta sine, ru` no si sanjao... Spavaj sada. Ho} e{? Zoran klimne pospano glavom i, legav{i ponovo, momentalno zaspi... ZOR AN OVA [ K OLA

ra` njavali smo jedino kada smo smi{ljali nove varijante onoga: » Moj te ganja oko panja« , ili: » Moj te bode ispod vode« ... No, ponavljam, tog dana je bilo svet tako ~ u dno. U ~iteljica se, sa rukam a prepunim svezaka, zustavi i u ~udu gleda {ta to Zoran radi. Zoran ljubom orno telom zakloni svoje delo. U^ ITE L JICA: Hajde, Zorane, z avr{avaj polako. ZO RAN: Evo, odmah ! S amo da z avr{im z adnju strofu . U^ ITE L JICA: S trofu ??? Zoran klim ne glavom i nastavi da grozni~avo razm i{lja. ZO RAN (O F F ): Nedostajala mi je JEDNA JEDINA re~ koja bi se rimovala sa: » Tu ` an legnem ja u kasne S ATE« . Ali, na pamet su mi padale same glu posti, kao: » salate« , » plate« , » kamate« ... U ~iteljica poku{a da m u oduzm e svesku ali Zoran se, u zadnjem ~asu, priseti i grozni~avo po~ne da upisuje zadnji stih . ZO RAN (O F F ): U poslednjem ~ asu , setio sam se re~ i » TATE« . Misao koja je iz toga proiz a{la bila je iz nu | ena ali sasvim z adovoljavaju } a. Kasnije se ispostavilo i — O DL U^ UJU] A z a doga| aje koji } e u slediti... Zoran zavr{i i kao poslednji preda svesku u~iteljici. Zadovoljno odah ne i prim eti da je ostao sam u u~ionici. \URIN S TAN U kadru je fotos sa » pinap gerlom « u nekom am eri~kom ~asopisu. Kam era krene nagore i otkrije da ~asopis bistre \ura i Zoran. B rzo sakriju ~asopis jer pored njih prolazi \urina m ajka, dr` e}i u kosi zagrejani » kolm ajz« . Kam era ide za njom , sve dok u kadar ne u| e \urin otac koji ~ita » B orbu« . ZO RAN (O F F ): U me| u vremenu , odigralo se ne{to {to je odraslima, iz gleda, bilo jako u z bu dljivo i va` no. Doga| aj o kome je re~ meni je bio potpu no neraz u mljiv z bog re~ i ZG L AJZNUTI, koju su svi u potrebljavali ali je nije bilo ni u jednom re~ niku ... \utin otac po~ne da cok}e uzbu| eno zbog ne~ega {to pi{e u novinam a. \URIN O TAC: Jebem ti lebac, ZG L AJZA \ ido ko da ga nije ni bilo... \urina m ajka se gleda zadovoljno u ogledalu, jo{ uvek dr` e}i » kolm ajz« u kosi. \URINA M AJK A: Uh , velika {teta, jedan ku rvar manje. \urin otac spusti novine, potpuno zapanjen ovim m alopre| a{njim saznanjem . \URIN O TAC: O n je lu d, jebem ti su nce! O ptu ` u je, z amisli, ne samo svoje najbolje dru gove, nego i samog Mar[9 8 ]

{ala da su svi postali bu r` u ji, isti kao oni pre rata, protiv kojih smo se borili’. \urina m ajka se gleda u ogledalu » urokljivo« , kao da zavodi neku im aginarnu li~nost. \URINA M AJK A: E, tu je ~ ovek u pravu ... \urin otac zabezeknuto pogleda u svoju ` enu. \urina m ajka i dalje » zavodi« svog im aginarnog udvara~a, dr` e}i visako ruku sa » kolm ajzom « . \ura i Zoran ponovo sakriju slike koje bistre, jer pored njih , na putu ka ogledalu i svojoj ` eni, prolazi razjareni \urin otac. Kada stigne do nje po~ne da urla: \URIN O TAC: [ ta si rekla?! Ona se prepla{eno okrene, jo{ uvek dr` e}i ruku visoko podignutu. \URINA M AJK A: Ni{ta, ne raz u mem se ja u to, nemoj... \URIN O TAC: O } e{ da i ja ZG L AJZAM, da odem pod led?! Da najebem k’o ` u ti?!!! Po~ne da je divlja~ki vu~e za jedan » kolm ajz« a tim e i za kosu. Jadna ` ena po~ne da vri{ti, ali \urin otac nastavi da je, ~vrsto dr` e}i » kolm ajz« u ruci, vu~e po celoj sobi . \URINA M AJK A: Nemoj , pu sti me. O stavi meeee!!! \URIN O TAC: Ima da te omastiljavim od glave do pete ako jo{ jednom ~ u jem tako ne{to. \URINA M AJK A: Jaoooooo!... Boliiiii... \ura i Zoran, sigurni da na njih vi{e niko ne obra}a pa` nju, nastave da kola~e o~i na poluobna` ene ` enske iz nekog am eri~kog ~asopisa. ZO RAN (O F F ): U me| u vremenu , general G rbljevi} je, iz gleda, negde procedio kroz z u be: » [ ta u radi{e na{em \ idi...« , neko ga je » momentalno ocinkario« , {to je bilo dovoljno da i on ZG L AJZA, to jest da » popije penz iju « ... NARO D NO P O ZO RI[ TE No}. Na bini Narodnog pozori{ta, ~etiri balerine igraju » pas de q uatre« iz L abu dovog jez era« . Zoranova m ajka je jedna od ~etiri balerine koje to igraju. Vidi se da joj to m nogo zna~i i da svoju igru do` ivljava kao sopstveni trijum f . ZO RAN (O F F ): Time se njegova ogromna mo} raspu kla » kao balon od sapu nice« , Matilda vi{e nije mogla da proganja moju mamu . {tavi{e, mama je postala ne{to kao h eroj, borac protiv tog \ ide i njemu sli~ nih , pa joj je vra} en » padekatr« , z a kojim je ~ ez nu la celog ` ivota... (Grom oglasan aplauz do~eka balerine koje su igrale » pas de q uatre« . Na bini, u polum raku stoji Zoranov otac i aplaudira tako| e. Pored Zoranovog oca stoje garderoberka i [9 9 ]

scen ski radn ik. I on i aplaudiraju.) Na drugoj strani, tata je sve m anje svirao u pozori{tu a sve vi{e vrem ena provodio u » L otosu« i, polako ali sigurno, postajao saksofonista, da bi na kraju zavoleo taj svoj novi posao. Jedino m am a nikada nije izgubila nadu da } e se tata vratiti u pozori{te, ponovo svirati u orkestru i » kurtalisati se onog legla prom iskuiteta« ... Balerin e se klan jaju i po~in je n ovi stav, sa Pin com i Odetom, u kostimu crn og labuda. Zoran ova majka iz le}e sa scen e, sijaju}i od sre}e, i pada u z agrljaj svome mu` u. On joj preda skromn i buket cve}a i poljubi je n e` n o. ZO R AN O VA [ K O L A Dan . Zoran ova u~iteljica spusti sveske ` a pismen e z atake n a katedru, ovoga puta vrlo n e` n o. Na licu joj igra n eki veoma ~udan osmeh . U ^ IT E L JIC A: Zorane, iza| i na tablu... Zoran se trgn e i poka` e z bun jen o n a sebe. On a klimn e glavom, daju}i tom gestu n eki poseban z n a~aj. Zoran kran e ka n joj, n ajsporijim mogu}im korakom. Usput, \ ura ga gestom upita {ta je uradio, a Zoran , tako| e gestom, poka` e da n e z n a. ZO R AN (O F F ): Da budem po{ten — nadao sam se ali nisam verovao da } u uspeti. Pogotovu {to iz srpskog nikada nisam doterao dalje od trojke a u~ iteljica je ~ ak jednom prilikom izjavila da sam svoj sastav » nadrljao« i da to » pas s m aslom ne bi pojeo« ... Zoran stan e pred tablu kao krivac, o~ekuju}i n eku grdn ju. U~iteljica mu, me| utim, pri| e i z agrli ga! Skok po osi un apred. U~iteljica se okren e raz redu u i drh tavim glasom saop{ti: U ^ IT E L JIC A: Deco draga, im am veliko zadovoljstvo da vam saop{tim da je va{ drug Zoran taj koji je pobedio na konkursu za najlep{i rad sa tem om » Da li voli{ druga Tita i za{to« i da } e on pretstavljati na{u {kolu na M AR [ U Titovim rodnim krajem ! (Brz i {ven k n a Zoran a koji jo{ uvek n e sh vata {ta ga je sn a{lo. Ceo raz red gleda n etremice u z bun jen og Zoran a. Niko n e z n a kako da reguje, kao n i sam autor n agra| en og rada, u ostalom. U~iteljica dr` i Zoran a z a ruku, kao da se boji da joj taj » dragocen i« primerak idealn og deteta n e pobegn e.) [ tavi{e, Zoranova PR E L E PA pesm a progla{ena je za najbolji od svih nagra| enih radova, {to zna~ i da je Zoran napisao najbolji pism eni zadatak u B eogradu... (U~iteljica po~n e da G R CA [1 0 0 ]

U SUZAM A, toliko ju je sve to uz budilo. Da bi n ekako prikrila svoje uz bu| en je, po~n e da APL AUDIR A Zoran u. To prih vati ceo raz red i Zoran do` ivljava prave ovacije! Potpun o smeten svim tim, Zoran se klan ja!??? [ ven k n a u~iteljicu, koja se, n ajz ad, malo pribere i poka` e u~en icima da se uti{aju. Pru` i Zoran u n jegovu svesku z a pismen e z adatke.) A sada bih ga ZAM O L IL A, da nam S AM pro~ ita svoj rad. Sn imljen i sa stran e, u~en ici se umiruju i pretvaraju u uvo. Kamera putuje do Zoran a koji z bun jen o dr` i svesku i sri~e. ZO R AN : Pitate me da li volim Tita? / Zn ajte: tako n e{to se n e pita! / Njega vole... U kadar u| e u~iteljica i prosto mu isatrgn e svesku iz ruku. U ^ IT E L JIC A: S tani, stani m alo! Tako se ne ~ ita poezija. L jubice, do| i ovam o. Iz prve klupe ustan e n eka [ TR E BE R KA i uz me od Zoran a svesku. Po~n e da » in terpretira« pesmu kao da se radi o n ekom epoh aln om poetskom delu, drame}i i z apevaju}i iz petn ih ` ila. Zoran je gleda u ~udu, prosto n e veruju}i da je on n apisao n e{to tako z n a~ajn o. [ T R E B E R K A: Pitate me da li volim Tita? / Zn ajte: tako n e{to se n e pita! / Njega vole svi ljudi n a svetu, / Podjedn ako Kin ez i i [ pan ci, / In dijan ci, Japan ci i crn ci, / Svako dete n a ovom plan etu... [ treberka, {tavi{e, jo{ » poja~ava do` ivljaj« a kamera se pribli` ava Zoran u koji, jo{ uvek z bun jen i oph rvan iz n en adn im priz n an jima i uspeh om, gleda u z emlju... ZO R AN O V S T AN ^ itan je pesme se n astavlja n a sasvim drugom mestu, u pretsoblju Zoran ovog stan a. Kamera se pribli` ava te~i koji pesmu ~ita IZ NOV INA. Tokom ~itan ja, oko velikog stola se okupljaju i ostali uku}an i: baka, deda, tetka, Svetlan a, majka i, n a kraju, otac. T E ^ A: Na n jeg’ misli vojn ik dok mar{ira, / M ali pastir dok u frulu svira, / Njega trava ima u vidu kad raste, / I kravice kada po n joj pasu. / Svuda je on n a dobrome glasu, O n jem pevaju ~ak i prve laste... (Te~ a zna~ ajno pogleda svoju ` enu, zatim dedu, pa ostale. Zoran sedi za stolom , jo{ uvek po m alo zbunjen: ponosan je na to {to su novine ot{tam pale njegovo delo, ali, vidi da stariji reaguju na to veom a skepti~ no. Naravno, ne m o` e da doku~ i za{to... Te~ a nastavi da ~ ita, nastoje} i da, isto kao i {treberka iz [1 0 1 ]

Zoran ovog raz reda, » in repretira« tekst.) A kad m en i do| u te{ki ~asi, / K ada su n ce po~n e da se gasi, / Tu ` an legn em ja u kasn e sate, / Sklopim o~i i mislim n a Tita. / R ekao bih tada, da me n eko pita: / N jega volim vi{e od mame i tate. Kon stern acija u familiji. Svi se zgledaju prestravljen o a posledn ja re~en ica izaziva u Zoran ovim roditeljima pravu pan iku , koju on i, n aravn o, poku {avaju da prikriju . TETKA: Sada nas ne} e oprati ni Dunav ni Sava... Otac u zme n ovin e i jo{ jedn om pro~ita (u sebi) pesmu . Zoran ga gleda n etremice, n e sh vataju }i {ta u svemu tome ima tako zn a~ajn og. ZO R AN (O F F ): Dok sam posm atrao tatu k ak o, nam r{tena ~ ela, zabrinuto ~ ita m oju pesm u, razm i{ljao sam {ta bi u tom e, {to je ona ot{tam pana u » Politik inom « dodatk u za dec u, m oglo biti tak o dram ati~ no za odrasle? IS P R ED D O M A D EC E P AL IH B O R AC A Zoran h oda du ` ` i~an e ograde kojom je opasan o dvori{te Doma. U dn u dvori{ta primeti Jasn u kako sa dve dru garice igra » {kolice« . Pokretom dozove jedn og sasvim malog i do glave o{i{an og de~aka. ZO R AN : Mali, idi zovi Jasnu da joj ne{to k a` em . D E^ AK: Ko je — m ali? ZO R AN : Dobro, velik i, zovi je da do| e na trenutak . De~ak otr~i i saop{ti to Jasn i. On a pogleda u Zoran ovom pravcu i, kao tobo` len jo, kren e ka n jemu . Zoran je prosto » gu ta« pogledom. JAS N A: Z dravo. ZO R AN : Jel’ zna{ {ta je novo?... Idem i ja sa vam a! JAS N A: G de ide{?... ZO R AN : Pa na m ar{! Moj pism eni progla{en za najbolji u {k oli. Jasn a ga gleda bez tru n ke odu {evljen ja. To u ~in i da i Zoran malo splasn e, o~igledn o je o~ekivao da }e radosn a vest odu {eviti n jegovu dragan u . Iz d` epa izvadi izgu ` van o par~e n ovin e i protu ri ga kroz ` i~an u ogradu . On a ga samo letimi~n o pogleda. ZO R AN : Evo, pesm a m i je {tam pana i u novinam a... JAS N A: Pesm a??? ZO R AN : Pa, da! U tom e je c eo {tos! Svi su pisali, bez veze, sastave od po deset strana, a ja se setio pa napisao pesm u! JAS N A: Stvarno?... Ba{ si ti nek i pam etnjak ovi} . [1 0 2 ]

Okren e se i ode, pom alo n eraspolo` en a ovim saz n an jem ! Zoran stoji i gleda je, potpun o z bun jen ovakvom reakcijom voljen e osobe. ZOR AN (OFF): Sutradan po{to je moja pesma ot{tampan a u n ovin ama, tata je iz b ib lioteke don eo n eku kn jigu, n a ~ ijim koric ama je pisalo: Sigmun d Frojd... ZOR AN OVA S OB A. N O] Zoran se n ervoz n o okren e u svom e krevetu i besn o pogleda ka otom an u n a K om e le` e n jegovi roditelji. Iz Zoran ove viz ure: Otac se udubio u F rojdovu kn jigu Psih opatologija svakodn evn og ` ivota. ZOR AN (OFF): I ako se, o~ igledn o, radilo o n e~ em jako dosadn om, on je tu kn jigu ~ itao do dub oko u n o} pa n i mama n i ja n ismo mogli da spavamo... Majka | ipi iz kreveta i b esn o pogleda svoga mu` a. M AJK A: Ho} e{ li b iti L JU B AZAN da ugasi{ to svetlo?! Ne} u sutra mo} i da ustan em z a ve` b e! Zoran ov otac sklopi kn jigu z am i{ljen o, duboko uz dah n e i ugasi svetlo. U sobi z avlada polum rak. OTAC: Jako sam z ab rin ut z a Zoran a... M AJK A: Ne preteruj, dete je to n apisalo tek tako... OTAC: Ne z n a{ ti, to se javlja jo{ u n ajran ijoj mladosti. Ako sada n e{to n e preduz memo, posle mo` e da b ude kasn o... Miro, jel spava{? O~igledn o, Zoran ova m ajka ve} spava. Zoran ov otac z abrin uto bulji u tavan icu. Zoran ljutito prebaci jorgan preko glave. ZOR AN OVA S OB A. DAN Zoran sedi n a stolici i sa dubokim n eraz um evan jem posm atra svoga oca koji m u postavlja n eka pitan ja i slu{a de~akove z bun jen e odgovore. Pri tom , otac n eprestan o z agleda u F rojdovu kn jigu, kon troli{u}i ispravn ost svog psih oan aliti~kog postupka. Ni jedn og n i drugog n e ~ujem o, po{to slu{am o Zoran ov OF F . ZOR AN : Tata je sutradan n ab ac io n ekakav tajan stven i iz raz n a lic e i po~ eo sa mn om da se pon a{a kao doktor ili n e{to tako. Posadio me je n a stolic u i rekao mi da se opustim. (K ako se to » opu{ta« , n ije m i, n aravn o, objasn io.) Zatim mi je postavljao pitan ja, sve gluplje od glupljeg, da b i, n a kraju, po~ eo da se igra jedn e dosadn e igre... [1 0 3 ]

Pojavlju je se realni ton i kam era sa njim po~ne da se pribli` ava Zoranu . OTAC: MOR E... ZOR AN : ...L A\ A! OTAC: B EL O... ZOR AN : ...C R NO. OTAC: Dobro... A sad : @ ENA... ZOR AN : ...NOVI MOST ! OTAC: Novi most??? Jesi li siguran d a ti je to prvo palo n a pamet? Zoran klim ne glavom . Otac z bu njeno prelistava knjigu . OTAC: L JU B AV... ZOR AN (OF F ): L jubav?... ^ ekaj d a se setim... OTAC: Mora{ d a od mah ka` e{ prvu stvar n a koju pomisli{ kad a ka` em — L JU B AV. Zoran se sa ovim prili~no m u ~i. ZOR AN : SIR OT I[ T E! Zoranov otac spu sti knjigu i pogleda ga z bu njeno. OTAC: Jesi li siguran ? ZOR AN : Mo` e i... KU MR OVEC . OTAC: ^ ekaj malot Siroti{te ili Kumrovec ? [ ta ti prvo pad a n a pamet? Zoran raz m i` lja oz biljno nekoliko trenu taka. ZOR AN : Ne z n am... Oboje. Otac te{ko u z dah ne i sklopi knjigu . Do| e do svoga sina i z agrli ga pokroviteljski. OTAC: Da li si primetio d a d ec a po z id ovima ispisuju imen a on ih koje vole? Zoran ga gleda netrem ice i nesigu rno klim ne glavom . ZOR AN (OF F ): Kakvo pitan je’. Svako z n a d a, kad a h o} e{ d a n eku d evoj~ ic u oc rn i{ pred d ru{tvom, treba samo d a n a n ekom vid ljivom mestu n api{e{ d a je voli{. Otac ga grli i poku {ava da bu de vrlo su gestivan. OTAC: Da li postoji n eka osoba koju toliko voli{ d a n e bi mogao z amisliti svoj ` ivot bez n je? Zoran ga gleda, sve vi{e iz nena| en vrstom pitanja koje m u otac postavlja. Posle kra}eg raz m i{ljanja, nesigu rno klim ne glavom . ZOR AN (OF F ): I vrapc i su z n ali d a sam z aljubljen u Jasn u, samo, n isam h teo d a tata to primeti, pa sam, tobo` n eod re| en o, klimn uo glavom... OTAC: Ako takav n eko postoji, ako ga stvarn o voli{, z a{to to n e n api{e{ n a z id u preko puta? Zoran gleda svoga oca sa iskrenim z aprepa{}enjem . [1 0 4 ]

ZOR AN : Da {vrljam po z id u sused n e ku} e??? T o misli{? OTAC: Da. Slobod n o. Evo ti kred a. Iz d` epa iz vadi lepu , novu kredu i pru ` i m u je. Zoran gleda z bu njeno i kredu i oca. ZOR AN OVA S OB A I U L ICA P R E K O P U TA Zoranov otac raz grne z avesu i pogleda dole ka u lici. Iz viz u re Zoranovog oca: Na u lici stoji Zoran i neodlu ~no se osvr}e oko sebe, ~ekaju }i pogodan trenu tak da po~ne da pi{e svoju poru ku po z idu . Najz ad, u tvrdi da je sam i po~ne kredom da po z idu crta veliko srce. ZOR AN (OF F ): Problem koji je trebalo d a re{im sastojao se u tome {to n isam ` eleo d a raz o~ aram tatu ali je, n a d rugoj stran i, bilo sasvim iz vesn o d a bi me Jasn a ubila kad a bi svoje ime pro~ itala n a n ekom z id u... (Zoran ispisu je na z idu : ZOR A N... VOL I... ) Ni d ruga varijan ta: d a, tati z a ljubav, n a z id u ispi{em n eko iz mi{ljen o ` en sko ime, n ije d olaz ila u obz ir... Najz ad , (Zoran po~ne da u pisu je neko im e, koje se jo{ u vek ne vidi iz viz u re njegovog oca.) Posle d u` eg moz gan ja, postupio sam kako je jed in o bilo mogu} e... Zoranov otac, na svoj u ` as, otkriva z avr{etak natpisa... ZOR A N VOL I... T IT A ! Zoran se osvrne oko sebe i, kao krivac, br` e bolje nestane niz u licu . AM F ITE ATAR Kam era panoram ira preko oz biljnih de~ijih lica koja sede u klu pam a nekog am fiteatra. Iz OF F – a se ~u je ravnom erno proz ivanje i po neko dete u stane i odgovara z bu njeno na pitanja nekog koga jo{ ne vidim o. ZOR AN (OF F ): Iz pri~ a sam z n ao d a je Pion irski un iverz itet, mesto n a koje bi trebalo d a se od re| en og d an a, u od re| en o vreme javim, n eka spec ijaln a ustan ova, po n e~ emu rez ervisan a samo z a posebn e, iz abran e li~ n osti... Panoram a z e z au stavi na jedinoj osobi koja ne gleda u istom pravcu kao ostali — na Zoranu . On sedi u prvom redu i gleda naz ad, u ... Jasnu , koja stoji iz a njega, jer je u pravo proz vana i odgovara na pitanja nekog ispred sebe. ZOR AN (OF F ): Me| utim, n i u sn u n isam mogao san jati {ta me je tu ~ ekalo i KO je osoba koja je od n as z ah tevala d a je oslovljavamo sa DR U G R AJA... [1 0 5 ]

Iz Jasnine vizure: DRUG RA JA je ~udna pojava — ~etrdesepetogodi{njak duga~kih brkova i dobro}udnog izgleda, koji bi u svakom drugom kontekstu pre li~ic na slu` benika po{te a ne na jednu tako opasnu li~nost, kakva on, to }e se uskoro otkriti, zapravo jeste. Sedi za katedrom i upisuje svaki podatak koji dobije od dece u posebnu, u koiu uvezanu svesku. RAJA: Jasn a? Ah a... Ti si iz Dom a? Im a{ sve od oprem e? Iz Rajine vizure: Jasna, koja stoji, Zoran i ja{ desetak de~aka i devoj~ica. Svi, osim Zorana, gledaju ga sa strah opo{tovanjem. JAS N A: Im am , dru` e R ajo. RAJA: Dobro, sedi... (Raja ne{to upisuje pa` ljivo u svoju misti~nu svesku. To upisivanje potraje. Od jednom podigne svoj opasni pogled.) Karam eh m etovi} Sin i{a. Na drugom kraju amfiteatra, sa svoga mesta u prvom redu | ipi de~ak, za svoje godine pravi grmalj. Urlikne kao u vojni~kom stroju. K E N G U R: Ja!!! U sali nastane smeh , pre svega kao znak malog olak{anja u toj u{togljenoj atmosferi. Raja ustane polako sa svoga mesta, pre| e prostor do prvog reda klupa, idu}i nogu pred nogu, i pri| e Kenguru, koji je narezan s le| a. Raja ga sa ga| enjem. RAJA: ^ ujem . Nisam gluv. Ne m ora{ da se dere{ k ao MAG AR AC . G L AS IZ M AS E : KE NG U R ! Ne m agarac , n ego k en gur... Raja se okrene kao tigar i zverski pogleda u decu. U sali nastane momentalni muk. RAJA: Ko je to rek ao?... Iz Rajine vizure: Jedan upla{eni DE ^ A K ustane iz pretposlednjeg reda i, sav bled u licu, po~ne da muca. D E ^ AK : Mislio sam ... Njega zovu » Ken gur« , to m u je n adim ak ... Iz de~akove vizure: Raja ga gleda » kao zmija ` abu« . RAJA: Od sada, pa do k raja MAR [ A, n ik o NIKADA n e} e progovoriti NI R E ^ a da preth odn o n ije n e{to pitan ! Jasn o? D E ^ AK : Jasn o... Ispred Raje je cela grupa dece koja ga gleda prestra{eno. Raja se okrene od dece a licem prema kameri. RAJA: Svi. Kao jedan ! Da ~ ujem : Jasn o?... S V I: Jasn o!!! Jedini koji ne u~estvuje u svetnu ovome je Zoran, koji poku{ava da uspostavi pantomomski kontakt sa Jasnom. Ona mu nervoznim gestovima pokazuje da bude miran. U kadar u| e Rajina prete}a figura i zaustavi se ispred Zorana koji ga ne prime}uje. RAJA: Mih ailovi} Zoran !

Zoran se trgne kao oparen i, na svoje zaprepai}enje, ugleda ispred sebe Rajinu facu. Promuca. ZO RAN : Ja... Zoran se polako pridi` e, prosto h ipnotisan Rajin tigrovskim pogledom. Ovaj mu se unese u lice i pogleda ga iz neposredne blizine. Me| utim, Raja najednom promeni raspolo` enje i pomiluje Zorana po kosi, nastoje}i da bude prijatan. RAJA: A {ta su, debeljk o, tvoji roditelji? ZO RAN : Moji?... Ovaj, um etn ic i. RAJA: Ba{ to? U m etn ic i?... (Zoran zbunjeno klimne glavom. De~ak izgleda ~ak po malo i posti| en, kao da u toj ~injenici ima ne~eg neprikladnog, mo` da i nepristojnog. Raja mu se ponovo nasme{i, kao, oh rabruju}i ga, pa upi{e taj podatak u svoju tajanstvenu svesku. Uzdah ne zatim duboko i okrene se ostalima.) Ko od vas n ije sprem an za n ajve} e n apore i isk u{en ja, n ek a se odm ah javi. Bolje da odustan e SADA n ego da k asn ije, n a m ar{u, k uk a i sten je k ao n ek a baba... (Krene preko prostorije, prave}i pri tom te{ke i dramati~ne korake. Deca ga gledaju kao bez dah a. Donji deo Rajine figure, sa prekr{tenim rukama, pro| u ispred kamere. Raja u| e se, opet » tigrovski« , okrene i zna~ajno pogleda skup.) Jer, OP ASNOST vreba sa svih stran a, i sasvim je m ogu} e da ba{ m e| u vam a, n ajboljim a m e| u n ajboljim a, n a| e P L ODNO TL E za svoje pogubn o delovan je... Sedi, Zoran e, slobodn o. Zoran sedne, sav zbunjen Rajinom li~no{}u, koja je tako stroga prema svima osim prema njemu...

No}. Zoran h oda peronom, natovaren ogromnim rancem i sa dedinim planinarskim {e{irom na glavi. Kamera se br` e povu~e unazad i otkrije da iza njega idu, zabrinutim pogledima tra` e}i voz sa u~esnicima mar{a, Zoranovi otac, majka, baka i deda. ZO RAN (OF F ): Na ` eljezn i~ k oj stan ic i, odak le je trebalo da k ren em o vozom za Zagreb, utvrdio sam da im am n e sam o n ajve} i ran ac (n e treba da n abrajam [ TA JE SV E od h ran e bak a u n jega strpala), n ego i dalek o n ajbrojn iju pratn ju... Zorana jedva uguravaju uz stepeni{te vagona i on upada u h odnik vagona, prepun dece koja se sme{taju na sedi{ta ili kroz prozore razgovaraju sa roditeljima napolju. Zoran ide od kupea do kupea tra` e}i pogledom nekog (naravno, Jasnu)

[1 0 6 ]

[1 0 7 ]

@ E L E ZN I^ K A S T AN IC A

a kamera se povla~i ispred njega. Na vratima vagona stoji Raja i raspravlja se Zoranovom rodbinom koja je poku{ala da u| e u vagon. OTAC: Samo da smestimo malog... RAJA: Ne dolaz i u obz ir! Iz vizure kupea: Zoran prolazi h odnikom i zastane kod vrata kupea Osmeh ne se jer u njemu spazi... ZORAN (OFF): Probijaju} i h odnik om sa tim ^ U D OM na le| ima, tra` io sam pogledom Jasnu. Ali, ono {to sam ugledao » z aledilo mi je k rv u ` ilama« ... Iz Zoranove vizure: U prepunom kupeu, Jasna sedi ste{njena me| u decom i egzaltirano se smeje nekom vicu koji pri~a Kengur, de~ak– rmapalija, koga smo upoznali u Domu pionira. Smeh za trenutak utih ne, jer se svi okrenu ka vratima. Na njima stoji Zoran, sa alpinisti~kim {e{irom na glavi Deca ponovo po~nu da se smeju, ovoga puta svome drugu. Zoran stoji i zbunjeno }uti. Jasna se najzad smiluje i umiri svoje drugove. JAS N A: D a vas upoz nam, ovo je Zoran... A ovo su Kengur, Tanja, L ale... Iz Jasnine vizure: Zoran se svima rukuje ali, celo vreme, krai~kom oka prati pona{anje Jasne prema Kenguru. Kengur je i dalje jako vickast, pri~a Jasni ne{to na uvo a zatim oboje gledaju u pravcu Zorana i smeju se. ZORAN (OFF): Kengur!... Kak o prik ladno i po svemu odgovaraju} e ime z a tog idiota k oji je u svojoj k engursk oj torbi nosio pregr{t najglupljih {tosova k oje mo` e da smisli samo jedan najobi~ niji glupan u svojoj z ak r` ljaloj ma{ti!... Zoran stoji zbunjeno na vratima i sh vata da ga svi posmatraju kao uljeza koji ` eli da im se uvali u dru{tvo. Zato, posle nekoliko trenutaka, iza| e. Na{av{i se u h odniku, Zoran ri| e prozoru vagona i primeti kako na peronu Raja prili~no osorno razgovara sa njegovom porodicom. Baka ga primeti i pojuri ka njegovom prozoru. BAK A: Zorane! E vo ti termos sa toplim ~ ajem, ak o ti bude h ladno! ZORAN : Ne mogu, bak o, i ovak o se jedva k re} em sa ovim ruk sak om... M AJK A: Sine, obla~ i se toplo tamo, ima{ dva para vunenih ~ arapa i... OTAC: Pi{i nam, odmah ~ im stigne{ javi se... D E D A: I paz i k ak o di{e{ dok k or~ a{, to je najva` nije... Voz, u me| uvremenu, kre}e i porodica po~ne da kora~a za vagonom, upu}uju}i Zoranu svoje poslednje savete. Najzad, odustanu i po~nu svi zajedno da ma{u. I Zoran ma{e njima, sve dok se njegova porodica ne izgubi u pari od lokomotive.

Porodica jo{ trenutak ma{e, a onda odustane. Gledaju rasta` eni za vozom koji je protutnjao pored njih . Svenkom otkrivamo da je ispra}aju prisutan jo{ neko: to su PRVI i DRU GI AGE NT . Obu~eni su u ko` ne mantile i gledaju za vozom strogim pogledima policajaca. Prvi da znak drugom i agenti odu niz peron, nestav{vi u oblaku pare koja se polako di` e.

Zoran sedi u jednom od kupea i otkop~ava svoj ranac. Deca oko njega veselo pevu{e neku pesmicu. ZORAN (OFF): Nalaz io sam se dalek o od Jasne, na sasvim drugom k raju vagona, ok ru` en sve samim nepoz natim saputnic ima. Nije mi preostalo ni{ta drugo nego da po~ nem da ~ ere~ im pe~ eno pile, i ak o mi je bak a iz ri~ ito naredila da pile jedem k asnije, k ada » po{teno ogladnim« , a da u voz u k renem od slanih {tanglic a i k uvanih jaja... Zoran otvori ruksak i iz njega izvadi pile uvijeno u papir. Po~ne da sa mukom lomi batak. Iz Zoranove vizure: Deca pevaju i gledaju ga potsme{ljivo. On zastane u pola pokreta i gestom im ponudi da i oni jedu. Deca prekinu da pevaju i po~nu da se smeju. Zoran stoji sa pru` enom rukom, u kojoj je batak, i zbunjeno ih gleda, ne sh vataju}i {ta u tome ima toliko sme{nog. U kadar, me| utim, u| e devoj~ica L JIL JA i sedne do Zorana. L JIL JA: Ja bih mogla malo. Ali, ak o ima{ belog mesa. (Zoran klimne glavom i pru` i joj pile. Ona poka` e na svoj ruksak.) Imamo tamo rusk e salate i » princ es k rofne« z a posle. Voli{ » princ es k rofne« ? Zoran je pogleda neprijateljski i odmah ne glavom. Navali na batak ljutito. ZORAN (OFF): Naravno da sam,VI[ E NE G O I[ TA, voleo » princ es k rofne« ! Ali, ni sam ne z nam z a{to, jedina osoba k oja mi se OVD E nije smejala i bila samnom ljubaz na, i{la mi je na nerve!... U tom trenutku, na vratima se pojavi Raja. Jednim pogledom osmotri situaciju i svoju pa` nju zaustavi na Zoranu. RAJA: Nismo jo{ ni k renuli, a ti ve} ` dere{... Spavanje! Naglim pokretom ugasi svetlo i za sobom zatvori vrata. Deca utih nu. Zoran u polumraku nastavi sa glo| anjem bataka. Zastane i pogleda u L jilju, koja ga posmatra iz neposredne blizine sa neskrivenim simpatijama... L JIL JA: Jesi li siguran da ne} e{ » princ es k rofne« ?... Zoran od jednom naglo ustane i iza| e u h odnik vagona.

[1 0 8 ]

[1 0 9 ]

VOZ

Zoran se kre}e pustim h odnikom vagona i zagleda u kupee. Kada do| e u prvi plan, zaustavi se i svirne u kupe ispred sebe. ZO RAN (O F F ): Nisam , naravno, m ogao da spavam pa sam re{io da odem kod Jasne i » njenog dru{tva« ... Iz Zoranove vizure, kroz polunavu~enu zavesu na prozoru kupea: U polumraku, vid se deca koja se smeju, igraju}i neku igru. Snimljeno iznutra, iz vizure onih u kupeu: Zoran stavi ruke oko o~iju i najednom se uko~i, konsterniran prizorom... Iz Zoranove vizure: Njegova dragana sprema se na poljubac sa Kengurom! ZO RAN (O F F ): Me| utim , tam o sam ugledao » {okantni priz or« — igrali su F O TE a Jasna je upravo pru` ala svoje usne ka oz nojenom i, verovatno, ve} iz brijanom licu one spodobe Kengura!... Zoran naglim pokretom otvori vrata kupea. Iz Zoranove vizure: Poljubac izme| u Jasne i Kengura, koji je taman, na op{tu ciku i vrisku prisutnih , trebalo da se realizuje, Zoranov upad je prekinuo.. Kengur se trgne ljutito a Jasna spusti pogled pritvorno. K E N G U R: Iz a| i m ali, ovo nije igra z a klince! (Iz Jasnine viz ure: Zoran stoji kod vrata neodlu~ no. Kengur ustane i pri| e m u ratoborno.) ^ uje{, klinjo, {ta ti se ka` e?! Zoran je na ivici suza. Pogleda u Jasnu. Jasna posti| eno gleda ustranu. Zoran pogleda u Kengura koji ga posmatra kao zmija ` abu. Najzad, Kengur otvori vrata kupea, gurne ga napolje i Zoran, kao d` ak, ispadne u h odnik. Zoran ispada u h odnik i zatetura se. Ostane na nogama ipak. Snimano iz h odnika: Kengur ga gleda jo{ trenutak kroz prozor kupea pa naglim pokretom navu~e zavesu. Zoran stoji u potpuno pustom h odniku vagona i bori se da ne zapla~e... ZO RAN (O F F ): Tog trenutka, m ogla m i se desiti najve} a m ogu} a katastrofa — da z apla~ em ! (Mogu m isliti kako bi se tom e Jasnino » dru{tvo« radovalo). Sre} om , pa` nju m i je privuklo ne{to jako ~ udno, na sasvim drugom kraju vagona... Zoran pogleda prema drugom kraju h odnika. Iz Zoranove vizure: Na suprotnom kraju h odnika, Raja se {unja od kupea do kupea i, h odaju}i pri tom NA KOL E NIM A, zviri unutra. Upla{en da }e biti uh va}en van svoga mesta, Zoran se osvrne oko sebe i upadne u klozet. Ot{krine vrata i odande nastavi da posmatra svoga vaspita~a. Iz Zoranove vizure: Po{to se unutra{njost kupea o~igledno ne vidi dobro, Raja prisloni uvo na staklo prozora i po~ne da oslu{kuje. Zoran ga posmatra zabezeknuto. ZO RAN (O F F ): Bio sam , {to bi rekao m oj deda, » frapiran« ! D rug R aja se, sav oz nojen i, sa od prljav{tine crnim

kolenim a, {unjao kao pravi Indijanac oko na{ih kupea i [ PIJU NIR AO nas... Stvarno, Raja izvadi svoju ve} vi| enu SPE C IJAL NU svesku i u nju upisuje ne{to! Onda se, opet na kolenima, premesti do slede}eg kupea i prisloni uvo na njegovo staklo. Sav zadih an, ponovo upisuje ne{to u svoj tefter. U unutra{njosti sklozeta: Zoran, ve} skrh an {okovima koje je pre` iveo, zatvori vrata klozeta, stavi na njih rezu, sedne na zatvorenu klozetsku {olju i, sav nesre}an, nasloni glavu na zid. ZO RAN (O F F ): Po~ etak m ar{a nije obe} avao ni{ta dobro. Jasna se prem a m eni pona{ala KR AJNJE odbojno, drug R aja je bio vi{e nego ~ udan a, od sve ove dece ovde, jedina osoba koja se prem a m eni pona{ala ljubaz no i{la m i je na nerve... Zoran polako zatvara i o~i i tone u san, onako sklup~an na klozetskoj {olji... Zoran jo{ uvek sedi na klozetskoj [ olji i spava, s tin {to je ve} dan i voz stoji. Spolja dopire de~ija graja i zvuci bleh muzike. Zoran bunovno otvori o~i i pogleda kroz poluotvoreni prozor klozeta. Iz Zoranove vizure: Kroz prozor se vidi natpis: ZAB RE B A^ KI KOL ODVOR. Snimano iz h odnika vagona: Vrata kupea se polako otvaraju i na njima se pojavljuje upla{eno Zoranovo lice koje osmatra. Ali, mu u vidokrug u| e razjarena Rajina ~eljust. RAJA: G de si ti do sada?! ^ eka{ da ti se donese kafa u krevet... Sre}om, Raja nema vremena da se bak}e sa njim, nego usplah irero po` uri za decom koja, natovarena rancirna, izlaze iz vagona.

[110]

[111]

ZAG RE B A^ K I K O L O D VO R Dan. Zoran ulazi u predvorje ` eleznike stanice, natovaren svojim ogromnim rancem. Probija se kroz decu, koja stoje u velikoj grupi, slu{aju}i pozdravni govor nekoga koga ne vidimo nego samo ~ujemo iz OF F – a. Zoran najzad ugleda Jasnu i nekako se probije do nje. ZO RAN : E j, pogodi gde sam prespavao... JAS N A: Prestani, m olim te! ZO RAN : [ ta ti je? Jesi ljuta ne{to na m ene? JAS N A: Nisam ljuta, h o} u sam o da slu{am {ta ^ O V E K govori! Zoran pogleda u pravcu govornika. Iz Zoranove vizure: Okru` en gomilom dece, okupljenima govori Kengur. Ne ~ujemo {ta pri~a jer slu{amo Zoranov OF F . ZO RAN : Ako do tada nisam sh vatao Jasnino pona{anje, stvari su postale m alo jasnije kada je z agreba~ ke pionire,

u ime svih n as, iza{ao da pozdravi n iko drugi n ego — Ken gur! ^ im je po~ eo sa svojim bljuvotin ama, spazio sam kako ga Jasn a prosto G U TA O ^ IM A, fren eti~ n o aplaudiraju} i posle svake gluposti koju bi ta australiska n akaza prevalila preko svojih odvratn ih usta... Zoran prebaci pogled sa Kengu ra na Jasnu , koja u ` iva u njegovim re~ima stvarno vi{e nego {to je to logi~no. Po~ne freneti~no da aplau dira a ostali to prih vataju . Zoran se iz dvoji u stranu , iz vadi iz ranca alu miniju msku ku tiju z a h ranu , iz nje po~ne da vadi slane {tanglice i da lju {ti ku vana jaja. U trenu tku kada jaje prinese u stima, po {aci ga u dari ne~ija ru ka i jaje mu ispadne. Zoran gleda z a jajetom, pa podigne pogled iz nad sebe. Raja stoji iz nad njega i sik}e. RAJA: Ho} e{ da n as SV E osramoti{, {kembaru jedan ! Jel to h o} e{??? Gru pa pionira oko Kengu ra, koji z a svoje poslednje re~i dobija ovacije. K E N G UR: ...i zato, dozvolite da se zah valim n ajdivn ijim od svih prijatelja koje beogra| an i imaju! D o~ ek, koji ste n am priredili, osta} e zauvek u n a{im src ima, kao n erazru{ivi temelj ljubavi n a{ih n aroda!!! U kadar u | e Zoran, koji paku je alu miniju msku ku tiju u svoj ranac. Iz mase ga primeti Ljilja i konspirativno mu mah ne. Zoran je ne prime}u je, z avez u je svoj ranac neraspolo` eno. Trgne se jer iz a le| a z a~u je glas. ADOL F : A bi ti kod men e spaval? ADOLF je de~ak Zoranovih godina, sa iz raz ito ri| om kosom. Obu ~en je starmalo, sa belom ko{u ljom i kravatom oko vrata dok na sebi ima klasi~ni » redengot« sa somotskom kragnom. Dok sv odu {evljeno aplau diraju Kengu ru , njih dvojca se u poz naju . ZORAN : Ja sam Z oran ... ADOL F : Adolf. Zoran ga gleda z apanjeno ali Adolf mu poka` e da treba da krenu njih dvojca se, z ajedno sa ostalima, u pu }u ju ka iz laz u iz stanice, ZORAN (O F F ): D a budem iskren , bio sam ube| en da je to ime zabran jen o. Adolf mi je, usput, rekao da ga je dobio po dedi i da je to kod n jih u porodic i vi{egodi{n ja TR AD IC IJA? N isam se usudio da ga upitam kako se preziva ali on mi je to sam rekao — Hajn c ??? IS P RE D ZAG RE B A^ K OG K OL ODVORA I U AUT OM OB IL U Adolf i Zoran h odaju ispred Zagreba~kog kolodvora. ZORAN : Sta ka` e{, kako se pi{e?... [1 1 2 ]

ADOL F : Ha–e–i–en –c e–zed. Hein c z... ZORAN : E , sva{ta, jebo te bog! (O F F .) Ta {argarepa u obliku de~ aka bio je jedan od n a{ih doma} in a u Z agrebu kod kojih je trebalo da spavamo. Ko } e kod koga, bilo je pitan je slobodn og izbora... (Dva de~aka z astanu kod jedne prave pravcate limu z ine iz koje iz a| e {ofer. Stane ispred Zorana i, nasme{iv{i mu se, otvori vrata. Zoran ga gleda z bu njeno.) [ ta h o} e ovaj? ADOL F : Izvoli{. U | i. [ ofer u h vati Zoranov ranac i odnese ga u gepek a z bu njeni Zoran i njegov doma}in sedaju na z adnje sedi{te limu z ine. [ ofer kresne motor au tomobila i u retroviz oru pogleda z adnje sedi{te. Au tomobil kre}e. Zoran se, prvo nepoverljivo, a z atim odu {evljeno raz ba{kari na ko` nom sedi{tu . Nasmeje se Adolfu , koji ni jednog trenu tka do sada sa lica nije skinu o svoj setni iz raz . ZORAN (O F F ): O se} ao sam se kao G regori P ek u filmu Nov~anica od milon fu nti! Ali, to n ije bilo n ajve} e izn en a| en je koje me je tog dan a ~ ekalo... [ ofer, u z diskretan sme{ak, u retroviz oru posmatra Zorana. ADOL F OVA VIL A Limu z ina prolaz i kroz veliku kapiju i z au stavlja se ispred prekrasne vile na Tu {kancu . [ ofer nosi Zoranov ranac a ispred u laz | a ih ~eka u niformisana slu ` avka. Zoran blene oko sebe. (Kamera se povla~i ispred Adolfa, [ ofera, koji nosi Zoranov ranac, Zorana koji blene oko sebe otvorenih u sta. Prostorija u koju su stu pili prepu na je u metni~kih slika, {to po z idovima, {to pa podovima. Ove dru ge su naslagane kao u skladi{tu , mnoge okrenu te nali~jem.) ZORAN (O F F ): Kada sam kro~ io u vilu u kojoj je trebalo da prespavam tu n o} , imao sam utisak da sam u{ao u muzej. Sa slika, kojih je ta ku} a bila KR C ATA, uglavn om su me, n ekako strogo i tu` n o u isto vreme, gledale gomile prastarih fac a... Panorama po slikama, koje, u glavnom pretstavljaju poretret velika{a i aristokrata. ZORAN (O F F ): kako su me svi ti metuzalemi gledali pravo u o~ i, n isam mogao da skin em pogleda sa n jih , bio sam kao h ipn otisan ... Kamera kru ` i oko Zorana koji gleda slike sa otvorenim u stima Za~u je se ne~iji glas i kamera stane. Zoran se trgne i pogleda ka stepeni{tu koje vodi na gornji sp[1 1 3 ]

rat. ADOL F OVA M AJKA, om alena ` ena u kostim u po posled njoj m od i, velikon b rz inom se spu {ta niz stepeni{te vile, ci~e}i pri tom » raz d ragano« Zau stavi se ispred z b u njenog Zorana i pogled a ga u z veliki ve{ta~ki osm eh . AD OL F OVA M AJK A: Joj, kak je dra` estan tvoj drug, Alf! Je to pravi S rb? Zoran je posm atra u pla[ eno. Zena se sagne i potu ri m u svoj preterano na{m inkani ob raz z a polju b ac. Zoran z b u njeno pogled a u Ad olfa. AD OL F : To je moja mama... Zoran nem a ku d , sa iz raz om velikog ga| enja polju b i tu iz ve{ta~enu ` enu . Ona njega sam o {a{kasto povu ~e z a ~u perak i od m ah ga u h vati z a ru ku , vod e}i ga u pravcu velike trpez arije. AD OL F OVA M AJK A: Kak ste putovali? S i gladan? ZOR AN : Pa, moglo bi ne{to da se prez alogaji... AD OL F OVA M AJK A: Joj , kak ne ! Klaric a! Klaric a... Pojavi se slu ` avka i njih d ve se ne{to d ogovaraju , ali m i slu {am o Zoranov OF F . ZOR AN : Adolfovu majku nisam APS O L U TNO ni{ta raz umeo, kao da je govorila kineski. Pre svega z bog brz ine kojom je mlela a onda i z bog {oka koji sam pretrpeo udah nuv{i parfem kojim je, o~ igledno, bila O KU PANA. (Ne{to kasnije. Zoran, Ad olf i njegova m ajka sed e sa ogrom nim stilskim trpez ariskim stolom i ru ~aju . Zoran je na jed nom kraju , Ad olf na d ru gom , u d aljen sigu rno sed am d o osam m etara, a Ad olfova m ajka u sred ini. Slu ` avka ih poslu ` u je ru ~kom u lu ksu z nom posu | u i sa sreb rnim escajgom .) Tokom ru~ ka, Adolfova mama mi je postavljala gomile pitanja na koje je sama odgovarala, Adolf je poti{teno } utao a ja sam se, moram priz nati, » davio u h rani« , Jer, klopa je bila vi{e nego S AV R [ E NA... Ad olfova m ajka ne{to pri~a. Pogled a u svoga sina, ne z atvaraju }i u sta. Ad olf skru {eno }u ti i ne oku {a h ranu . Slu ` avka m u od nese netaknu ti tanjir i na njegovo m esto stavi novi, sa slad e}im jelom . Zoran h leb om » om az u je« praz an tanjir. Slu ` avka, u z d ecentni sm e{ak, sklanja taj i spu {ta d ru gi, pu n. Zoran navali na novu klopu i pogled a u Ad olfovu m ajku ispod oka. Ona je tam an z au stila d a prospre b u jicu re~i kad a se z a~u je z vono. Ad olfova m ajka sko~i od stola, od ju riv{i u salon. Kam era se preigra na Zorana koji se m alo pred igne d a b i vid eo {ta se d e{ava u velikom salonu . Iz Zoranove viz u re: M ajka u laz i u salon gd e stoji ^ OVE K i pregled ava slike koje su okrenu te licem ka z id u . Do Zorana d opiru sam o fragm enti. AD OL F OVA M AJK A: Imate ovoga Pelegrinija, ili Ti{bajna... Ne z nam kaj vas z anima?

Ve~e. Ad olfova ru ka prelistava alb u m sa starim fotografijam a. Na njim a su sve sam i stari, d ostojanstveni lju d i u po m alo u {togljenim poz am a. U kad ar u | e Zoranov prst i poka` e na jed nog starca koji sed i ponosito i gled a u kam eru kroz svoj m onokl. ZOR AN (O F F ): A ovaj, ko je ovaj? AD OL F (O F F ): D jed . ZOR AN (O F F ): Adolf?... Zoranov prst pre| e na ` enu koja stoji pored starca i oslanja se na njegovo ram e. ZOR AN (O F F ): A ova? Jel ti to baka? AD OL F (O F F ): Ne. ZOR AN (O F F ): A ko je ona?.. AD OL F (O F F ): D jedova ` ena. Zoran, koji stoji naslonjen na veliki pisa}i sto, iz nena| eno pod igne glavu i pogled a u Ad olfa. ZOR AN : Zar to kod vas nije isto??? Ad olf, koji sed i z a stolom u fotelji povez anoj ko` om , od m ah ne glavom , ne d i` u }i pogled a sa alb u m a.

[1 1 4 ]

[1 1 5 ]

^OVE K : Joj... Ne z nam ni sam. ^ ujte, meni je va` no sam da ima vrijednost... mislim umjetni~ ku. Iz Ad olfove viz u re: Zoran pogled a u pitno u Ad olfa. Iz Zoranove viz u re: Ad olf nez ainteresovano od m ah ne glavom . AD OL F : Kod nas stalno defiliraju komunisti. O ni su mamini najbolji kupc i, z na{. Slu ` avka stavi pred Zorana par~e d ob o{– torte. Zoran od m ah prione. @ va}u }i, pogled a jo{ jed nom prem a salonu . ZOR AN (O F F ): ^ ovek sa kojim se Adolfova mama poga| ala oko slike neodoljivo me je potse} ao na jednog od najbli` ih saradnika druga Tita (B akarevi} ili tako ne{to), ali sam z nao d a je to nem ogu }e... ^ ovek ispla}u je Zoranovoj m ajci pove}u su m u novca. Zoran z avr{i klopanje svog kola~a i pogled a u pravcu Ad olfa. Iz Zoranove viz u re: Ad olf sed i i gled a otsu tno u Zorana. Ispred njega je netaknu ta d ob o{ torta.) Ne} e{? (Ad olf od re~no klim ne glavom i gu rne svoj kola~ ka Zoranu . Off.) Adolf je bio naj~ udniji de~ ak koga sam do sada upoz nao. Pored toga {to ni{ta nije jeo, on je i vrlo, vrlo malo govorio, pa sam prosto morao da mu » klje{tima ~ upam re~ i iz usta« ... B IB L IOT E K A U AD OL F OVOJ VIL I

AD O L F (OF F ): Ne. Ovo je dru ga djedova ` en a, n eka iz Sloven ije. Zoran opet podigne glavu , jo{ vi{e iz nana| en. ZO R AN : D a ti n ije deda prelaz io u tu rsku veru ?... Sada Adolf pogleda njega iz nena| eno. AD O L F (OF F ): Ne... Za kaj? Zoran tam an z au sti na Adolfu pripoveda slu ~aj svoga dede, kada se iz h odnika vile z a~u je neka sva| a, pisku tavi ` enski glasovi. Zoran z bu njeno pogleda Adolfa... ali, ovaj ni~im ne reagu je. Nastavi da prelistava albu m . Zoran u stane od stola i pre| e do vrata biblioteke. Pa` ljivo ih ot{krine i pogleda napolje. Iz Zoran ove viz u re: Adolfova m ajka se n e{to prepire sa slu ` avkom . AD O L F O VA M AJK A: Ne in teresira m e! Ak ti n e pa{e, prosim — z bogom ! Ne ~u jem o dalji tekst ali vidim o da je slu ` avka m oli z a opro{taj. Adolfova m ajka lju tita silaz i stepeni{tem nadole. Slu ` avka krene z a njom ali odu stane. Stoji na po~etku stepeni{ta i gleda z a njom nadole, sva o~ajna. Snim ljeno iz h odnika: Zoran viri iz a vrata i posm atra slu ` avku . Iz Zoranovce viz u re: Slu ` avka, sva slom ljena, sedne na stepeni{te i po~ne da rida... Zoran se okrene od vrata i pogleda ka Adolfu . Iz Zoranove viz u re: Adolf sedi z a stolom u biblioteci i prelistava albu m , kao da se ni{ta z na~ajno ne doga| a. S P AVA] A S O B A U AD O L F O VO J VIL I No}. Zoran se presvla~i z a spavanje, vade}i pi` am u iz svog ogrom nog ranca. Pogleda iz nad sebe. ZO R AN (OF F ): Zatim sm o oti{li n a spavan je, svako u SV OJU sobu . Iz n ad m og kreveta je bila je braz apeta n eka krpa, pon java, {ta li, z a koju sam im ao u tisak da } e m i se sru ~ iti n a glavu ~ im legn em ... Iz Zoranove viz u re: Stvarno, veliki am pir krevet im a ogrom ni baldah in koji se z lokobno lelu ja iz nad de~akove glave. U sobi se pojavi Adolfova m ajka sa velikim svilenim pokriva~em u ru kam a. Dok pokriva Zorana, koji je ve} legao u krevet, ne prestaje da pri~a, opet onim svojim tobo` raz draganim tonom . Ne ~u jem o je jer slu {am o Zoranov O F F . ZO R AN (OF F ): Adolfova m ajka je pon ovo poku {ala da m i u vali obraz z a lju bljen je. Ali, ovoga pu ta sam z n ao z a jadac pa sam sam o c okn u o a da pri tom n isam n i dotakao n jen o n afrakan o lic e... U trenu tku kada je podm etnu la obraz z a 1 ju bljenjenje, Adolfova m ajka oslu {ne. Pogleda u Zorana prom enjenog raspolo` enja i ka` e nervoz no: AD O L F O VA M AJK A: Spavaj lijepo. [1 1 6 ]

\ipi kao oparena, u gasi svetlo i iz leti iz prostorije, ostaviv{i ot{krinu ta vrata. Zoran je gleda z bu njeno iz postelje. ZO R AN : L aku n o} ... Pogleda onda ka baldah inu z abrinu to. Pa` nju m u , m e| u tim , privu ku glasovi spolja. O slu {ku je sva| u iz m e| u m u {kog i ` enskog glasa. Ustane i tih o, na prstim a iz a| e iz kadra. AD O L F O VA VIL A Zoran se iskrada iz sobe i polako, na prstim a, prilaz i ogradi galerije na spratu , sa koje se pru ` a pogled nadole, na veliki salon. Zastane i bez dah a gleda nani` e. Iz Zoranove viz u re: Adolfova m ajka u ` estokoj sva| i sa {oferom . Ali, z a raz liku od slu ~aja sa slu ` avkom , sada su u loge iz m enjene: Adolfova m ajka m oli i preklinje {ofera koji, m e| u tira, nem a nam eru da u sli{i njene » vapaje« . AD O L F O VA M AJK A: Ton i, prosim te’. Ne idi tam ! VO ZA^ : Idem kam h o} u ! Niko m i n e bu n are| ival kaj m ogu a kaj n e m ogu ! Voz a~ otrgne svoju ru ku koju je ona dr` ala o~ajni~ki. Adolfova m ajka se spopletne i padne na z em lju , Iz salona: Zoran gleda netrem ice nadole. Trgne se, jer u kadar u | e Adolf. Za njega, m e| u tim , scena dole ne pretstavlja neki naro~iti doga| aj . Voz a~ pro| e pored Adolfove m ajke, koja le` i u prili~no pateti~nom polo` aju i rida, pa krene brz im koracim a nagore, stepeni{tem . Nestane iz a vrata na su protnoj strani od dvojce de~aka. Dva de~aka gledaju z a njim , pa nadole, odakle dopiru jecaji Adolfove m ajke. AD O L F : Bu m ti n ekaj pokaz al... ZO R AN : ^ ekaj m alo, Jebo te, sad je n ajin teresan ije! AD O L F : Bu { videl n ekaj m n ogo atraktivn ijega. Adolfova m ajka le` i na podu i neu te{no pla~e. [ venk na gore otkriva da po galeriji, neprim e}eni, h odaju Adolf i Zoran. ZO R AN (OF F ): Adolf n e sam o da n ije jeo, n ego, iz gleda, n ije n i spavao... Ali, on o {to je h teo da m i poka` e, u m n ogom e je iz m en ilo m oja isku stva sa K ali{a... B IB L IO T E K A I S T E P E N I[ T E ZA T AVAN U AD O L F O VO J VIL I Adolf i Zoran prolaz e, h odaju }i tih o, kroz neosvetljenu biblioteku , Pro| u do z adnjih vrata i kroz njih iz a| u ka drvenom stepeni{tu . ZO R AN (OF F ): Nam a je tam o bilo n ajva` n ije da z apla{im o on e m an ijake a n ikada, z apravo, n ism o u speli da vidim o {ta lju bavn ic i ^ INE ... [1 1 7 ]

Adolf u polu mraku poka` e Zoranu da bu de tih i krene da se penje drvenim stepeni{tem navi{e, ka vratima od potkrovlja. Zoran ga prati na prstima. ZO RAN (O F F ): P ida je, dodu{e, tvrdio da ve} odavn o » k ara« , ali to mu n ik o (pa n i on sam sebi) n ije verovao. Svak o od n as je imao sasvim maglovite pretstave o tome k ak o izgleda prava » {eva« ali n a{e verzije se n ik ada n isu mogle slo` iti u jedan prec izan opis... TAVAN I P RO S TO RIJA IS P O D NJE G A U AD O L F O VO J VIL I

U AUTO M O B IL U Dan. Zoran i Adolf sede na zadnjem sedi{tu limu zine i voze se u licama Zagreba. Zoran pogleda svoga novog dru ga i u tvrdi da je on, kao obi~no, vi{e nego }u tljiv. Zoran pogleda kroz prozor. ZO RAN: Kak o vam se zove ova ulic a? AD O L F : Il ic a. ZO RAN: Da. Ulic a. Kak o se zove? AD O L F : Ilic a. ZO RAN: Nema veze. Zaboravi. ] u te opet jedno vreme. Zoran ispod oka pogleda {ofera. [ ofer ih posmatra u retrovizoru . Kada u h vati Zoranov pogled, brzo pogleda ispred sebe. Adolf je snu ` den, izgleda da mu Zoranov odlazak te{ko pada. AD O L F : A bih ja mogao s tobom... tam, u Kumrovec ? ZO RAN: [ ta?... Ne zn am, n e verujem. Mi smo za ovaj put izabran i k ao pisc i. Najbolji me| u n ajboljima. Razume{? AD O L F : A, tak ... Adolf razo~arano klimne glavom.

Zoran i Adolf u laze na tavan i kre}u se me| u mno{tvom sku lptu ra, delova name{taja i ramova za slike. Adolf da Zoranu znak da bu de tih i pri| e velikom, pra{njavom sandu ku . Pomeri ga i na podu se u ka` e tanak zra~ak svetlosti. Adolf se spu sti na kolena i prisloni glavu otvoru na podu . Tra~ak svetlosti osvetljava njegovo oko koje netremice zu ri u ne{to dole, ispod. Posle izvesnog vremena, ru kom poka` e da je sada Zoran na redu i njih dvojca, paze}i da ne proizvedu nikakav {u m, zamene mesta. Zoran prinese oko otvoru . Osvetljeni mno{tvom sve}a, na podu le` e slu ` avka i {ofer i vode lju bav. On je okrenu t le| ima a ona anfas kameri, tako da prakti~no gleda u objektiv, to jest u ... Zorana, koji se trgne od otvora kao oparen. Ali, odmah zatim, vrati pogled na prizor ispod sebe. ZO RAN (O F F ): Do sada sam smatrao da je » {eva« n e{to n eozbiljn o, bezobrazn o i, u svak om slu~ aju, n eprimeren o ozbiljn im ljudima. Nisam mogao da u tak voj situac iji zamislim bilo k oga od on ih k oje sam pozn avao i voleo a u mojoj porodic i je ta tema bila strogo zabran jen a, k ao n e{to ~ emu u domu NE MA ME ST A. Sada sam sh vatao da je to n e{to sasvim ozbiljn o i da u ~ itavom prizoru n ema n i~ eg stra{n og; to dvoje odraslih ljudi delovalo ~ ak n ek ak o spok ojn o, u svak om slu~ aju bez traga gri` e savesti ili pan ik e k oju bi svak i prestupn ik morao imati... Zoran se, prakti~no, gleda sa... Slu ` avkom koja se polako primi~e orgazmu . Ona, naravno, nije svesna da je neko posmatra. Ali, Zoran zato u svemu tome u ~estvu je jako emotivno, opsednu t je prizorom. ZO RAN: Jebo te, k ak o je lepa... Zoran podigne pogled i osmotri svoga dru ga. Adolf klimne glavom, kao neki dobar poznavalac seksa. U tom trenu tku , do njih dopre zavr{ni vrisak slu ` avke... Zoran povo pogleda nadole. Voza~ se prevali na le| a i, sav sre}an, pogleda u slu ` avku . Ona le` i i, sva nesretna, gleda u objektiv, tj. Zorana. Voza~ poku {a da je pomilu je po ramenu ali mu ona nervoznim pokretom odgu rne ru ku .

Tramvaj krene sa stanice i orkrije nam Adolfovu limu zinu koja skre}e sa pu ta i zau stavlja se pored gru pe dece, Zoranovih sapu tnika. Oni sede ili stoje oko periferijske tramvajske stanice, o~igledno je da svi ~ekaju Zorana. Sa klu pe u stane Raja i gleda, prosto ne veru ju }i svojim o~ima... [ ofer odlazi do gepeka i odande vadi Zoranov ru ksak, a onda servilno otvori zadnja vrata na kojima se pojavlju je Zoran! Zoran u prti ru ksak na rame i pogleda u u nu tra{njost limu zine. Iz Zoranove vizu re: N a zadnjem sedi{tu , kao kakav u bledeli milioner, sedi Adolf. Zoran na prozoru limu zine. ZO RAN: E , pa, zdravo. H vala n a svemu. AD O L F : Nema n a ~ em. I... provedi se lijepo tam... u T itovom k raju. Zoran klimne glavom. Tog trenu tka, u kadar u | e Rajina glava koja zapanjeno gleda ka Adolfu . Zoran zalu pi vrata i au to krene. Raja gleda za au tomobilom, jo{ u vek zapanjen ~injenicom da mu deca na mar{ dolaze u limu zini sa {oferom, pa po` u ri za Zoranom koji ide ` u rno ka svojim dru govima. RAJA: Ko je to? ZO RAN: Adolf, moj drug. Kod n jega sam n o} io. RAJA: [ ta si rek ao, k ak o se zove?

[1 1 8 ]

[1 1 9 ]

NA TRAM VAJS K O J S TANIC I

ZO RAN: Bardolf... Tak o m u se z vao i deda. Slagav{i ovo, Zoran {mu gne, br` e bolje, u gu ` vu na tramvajskoj stanici. Raja zastane i gleda zbu njeno za au tomobilom koji odlazi. Onda se okrene i drekne. RAJA: U stroj! (U kafanici preko pu ta tramvajske stanice, kelner, koji je slu ` io dvojcu pijanaca, zastane i zapanjeno pogleda preko ograde kafane. Iz vizu re kafane: Deca se nespretno postrojavaju u neku vrstu stroja ba{ ispred same kafane. U kadar u | e Raja, strogo kontroli{u }i svoju vojsku .) Lepo, u dve vrste! Ne gu raj se tam o!... (Pijanci i kelner radoznalo dolaze do ograde i posmatraju ... Decu i Raju koji u laze u kadar. Deca, s le| a, se mu ~e u poku {aju na malom prostoru formiraju dve kolone a Raja se nervo-zno okre}e, ose}aju }i iza svojih le| a prisu stvo pijanaca.) Brz o! Vu ~ ete se k o c reva! (Iz vizu re pijanaca: Zoran se gu ra sa nekolicinom vi{ih od sebe u borbi za ` ivotni prostor. Neko ga gu rne i on naleti na kantu sa sme}em koja je oka~ena na banderi. Kanta se prevrne i sme}e se prospe... Po Rajinim nogama. [ venk na Rajino lice koje je zeleno od sramote i besa. Ipak, nekako se su zdr` i. Uzme vazdu h i po~ne da dr` i govor.) D ru govi pioniri! U sk oro stu pam o na tle sa k oga je ponik ao najve} i sin na{ih naroda, ~ ovek k oji... Pijanci i kelner ga gledaju sa velikom dozom zaprepa{}enja. P RV I P IJANAC: Kaj veli ovaj bedak ?... Raja zbu njeno prekine svoj govor i pogleda pijance zverski! Nastavi nervozno, {etaju }i se ospred stroja. RAJA: ...^ ovek k oji je z aslu ` an z a sve ovo {to danas im am o, bez k oga nik o od vas ne bi... Dva pijanca pa` ljivo prate Rajino izlaganja. D RUG I P IJANAC: Bu m se posral od ovoga! Raja opet prekine i pogleda pijance. Zau sti da ponovo govori a onda sh vati da }e ga sigu rno zavitlavati. Sav svoj bes zato iskali na deci. Urlikne. RAJA: Na levo! Pok retl Upla{ena tonom kojim je naredba izdata, deca potr~e i h ru pe B UKV AL NO levo, tojest u neko privatno dvori{te iza kafane. Dva pijanca i kelner gledaju zapanjeno kako deca protr~avaju pored njih u divljem stampedu . U kadar najednom u leti starinski motorcikl sa prikolicom. U njemu su dva agenta koja smo ve} videli na beogradskoj ` elezni~koj stanici. Ovoga pu ta, pored ko` nih mantila, na glavama imaju i ko` ne kape a na o~ima nao~are za skijanje. O~igledno je, su de}i po pra{ini kojom su pokriveni, da su u pravo pristigli sa du ga~kog pu ta. Agenti gledaju ozbiljno za Rajom i decom.

Odmah iza ku }e... Kamera ide ispred Zorana koji, h u k}u }i i dah }u }i, su sti` e Jasnu . Ona kora~a predano, tako| e zajapu rena od napora. ZO RAN: Jasna, da te pitam ne{to... Tog trenu tka se Kengu r, koji ` u stro h oda ispred Jasne, okrene i zau rla: K E NG UR: U stroju se ne pri~ a!!! Zoran zastane kao u kopan. Jasna i ostali prolaze a on stoji zapanjen onim {to je do` iveo... ZO RAN (O F F ): Nisam verovao svojim u {im a. To vaz elinsk o | u bre je, iz gleda, u m e| u vrem enu jo{ vi{e napredovalo, postalo ne{to k ao pravi pravc ati ru k ovodilac (po va` nosti i m o} i odm ah iz a sam og dru ga R aje), sa k ojim , iz gleda, vi{e nije bilo {ale... Zoran, sniman s le| a, stoji jo{ nekoliko trenu taka pa po` u ri za ostalima, preme{taju }i svoj te{ki ranac s jednog na dru go rame. Kamera se di` e u vis i otkriva da pra{njavi pu t vodi na{u dru ` inu van naseljenog dela, ka pitoresknim bre` u ljcima u daljini.

[1 2 0 ]

[1 2 1 ]

Prvi a g en t, koji sedi u prikolici i o~ig ledn o je {ef, da z n a k dru g om , koji voz i, i m otorcikl kren e pu tem ... KU]A NA P E RIF E RIJI ZAG RE B A Deca , u divljem trku , ru {e og ra du dvori{ta . Ka m era prola z i pored dom a }in a koji n e{to vi~u , iz bez u m ljen i od iz n en a dn og u pa da , z a u sta vlja se n a Zora n u koji se spota ka o i pa o. Zora n ~isti svoj ru ksa k od pra {in e i sa n a porom g a sta vlja n a ra m en a . Ta m a n ka da je h teo da n a sta vi, sa z a prepa {}en jem vidi ka ko se u dn u dvori{ta lju lja ceo koko{in ja c! Iz n u tra se ~u je pa n i~n o kokoda ka n je. Na jz a d, ceo jeda n z id ka ka {in jca se sru {i. Oda n de, sa v iscepa n , prepu n perja i koko{ijih g ova n a , ispa dn e R a ja . Pog leda z bu n jen o oko sebe pa pri| e Zora n u , koji g a g leda bez da h a . RAJA: [ ta ~ ek a{! Napred! Zora n z bu n jen o n a va li ru ksa k n a ra m en a i po` u ri z a R a jom koji g ra bi n a pred, sti` u }i ~elo kolon e. Uspu t u rla ju }i iz da je u pu tstva i preti z bu n jen oj deci, koja u n eredu be` e iz dvori{ta . ZO RAN (O F F ): Ne{to m i je tu b ilo su m n jivo: n isam , jedn ostavn o, verovao da odm ah ovde, iz prljavih u d` eric a i m e| u d` u k c im a k oji su sa svih stran a lajali n a n as, po~ in je Z AV I^ AJ D R U G A T IT A??? Na to pitanje m ogla m i je odgovoriti jedna jedina osoba... PUT NA IV ICI G RAD A

B RE @ U L JAK Deca se kre}u iz dubine ka kam eri a kam era levo– desno: Kolona dece se ve} potpuno razbucala i svako ide na svoju ruku, u poku{aju da se savlada veliki uspon. Pored kam ere pro| e Raja, koji grabi, naravno, najbr` e, pa grupa dece na ~elu sa Kengurom , zatim Jasna. Ostali su dosta zaostali. Od brda nadole: Klate}i se pod velikim teretom svoga ruksaka, Zoran ide, naravno, poslednji. Pogleda nagore i sh vati da je ~elo kolone ve} dobro odm aklo. Pro| e kam eru. Na sam om kraju kolone je zaostala, ili, bolje re}i, ~eka ga devoj~ica L jilja. Zoran u| e u taj kadar. L JIL JA: Ide{? ZO RAN : Naravno da idem ! (L jilja vidi da je Zoran nervozan i zato, kao osoba koja IMA TA KTA , nastavi da se penje, ispod oka posm atraju}i Zoranove m uke. Off.) Slede} e velik o raz o~ arenje do` iveo sam k ada sam sh vatio k ak o } e se m ar{ T E H NI^ KI odvijati...

Zoran se kre}e pri sam om kraju kolone. Tam an kada je zastao i po~eo da skuplja snagu za uspon, pogleda u stranu. Dvojica zabu{anata se odvajaju i kre}u obi~nim , zem ljanim putem . Mah nu Zoranu. Ovaj u| e u kadar i sustigne ih . Sva trojca se sm eju i gledaju prem a svojim drugovim a... koji se pentaraju uz strm inu obraslu niskim ` bunjem i korovom . Kran se spu{ta na L jilju, koja jedina vidi {ta se doga| a ali nastavlja da se penje za ostalim a. PRO PL AN AK

ZO RAN (OF F ): Naim e, dru g R aja je saop{tio da } e m o se po terenu k retati sam o u z pom o} PR IR OD NIH Z NAKOVA (» Kao dru govi partiz ani z a vrem e NOB– a« — objasnio je)... Raja zagleda koru stabla i pokazuje m ah ovinu Kenguru koji, ve} iscrpljen od h oda, klim a poltronski glavom . Raja gleda u sunce. Pogleda nadole i pom o}u senke odre| uje pravac kretanja. [ venk sa senki troje de~aka na njigova lica. Oni gledaju u svoje senke, ne sh vataju}i ni{ta. Raja oli` e svoj prst i podigne ga u vis. Grupa dece dr` i prste podignute u vis i gleda tupo u svoga vaspita~a. Raja kora~a sa m apam u rukam a, pra}en decom koja kora~aju prili~no bezvoljno. Najednom , zastane i poka` e rukom van puta, ka nekoj kozjoj stazi. Krene da se vere nagore, i sam ve} obliven znojem . Ostali idu za njim , gun| aju}i sebi ne{to u bradu. ZO RAN (OF F ): U prak si, to je z na~ ilo da ne} em o h ajati z a postoje} a pravila i pogodnosti k retanja, oli~ ena u PU T E VIM A, nego } em o se k retati u glavnom PR AVOL INISKI, prek o ru p~ aga, najstrm ijih brda i najdu bljih u sek a!

Raja izlazi, i sam ve} obliven znojem , na proplanak brda. Odjednom , zastane kao ukopan! Iz Rajine vizure: Na travici sede Zoran i ona dva zabu{anta. Iza Raje se pojavi od um ora izobli~ena Kengurova glava a zatim i ostali, na ivici slom a od um ora. RAJA: Otk u d vi? Kak o ste stigli? ZAB U [ AN T : Ovu da, k ao i vi . . . K E N G U R: L a` u , dru ` e R ajo! I{li su pu tem ! RAJA: Jel ih video jo{ nek o? Zoran se trgne i pogleda L jilju. Ona ga za trenutak pogleda a onda sagne glavu, bez nam ere da ga oda. Tri zabu{anta ustaju sa svojih m esta i gledaju Raju koji ulazi u kadar. Stane ispred njih , gledaju}i ih ispitiva~ki. RAJA: Vas trojc a } ete stra` ariti z a vrem e odm ora. Njih trojica kiselo klim nu glavam a. Pola sata kasnije... U pozam a stra` ara na okolnim uzvi{enjiraa: prvi zabu{ant, {venk na drugog, {venk na Zorana. On stoji m alo podalje od ostalih i ~e` njivo gleda ka svojim drugovim a. Iz Zoranove vizure: Zoranovi drugovi se odm araju. Izm e| u ostalih , prim e}ujem o Jasnu koja se razdragano sm eje, uop{te ne obra}aju}i pa` nju na Zorana. Pored nje je Kengur koji pri~a ne{to o~igledno jako duh ovito. ZO RAN (OF F ): Bilo je to i previ{e: dok su ostali JE L I i PIL I, nas trojc a sm o osm atrali, » pa` ljivo prate} i sva su m njiva k retanja u ok olini« ! M oj ru k sak , jo{ u vek pu n raz nih bak inih | ak onija, stajao je na z ajedni~ k oj gom ili, nedok u ~ iv u istoj m eri k ao i Jasna k oja se sm ejala nek im tipi~ no k engu roidnim faz onim a... (Zoran se najednom trgne. Iza svojih le| a prim eti L jilju koja se prikrada, nastoje}i da ne bude prim e}ena od ostalih .) [ ta radi{ tu ?! E j, ti! Ona m u, m e| utim , pokretom poka` e da bude tih i spusti nekakav zam otuljak na desetak koraka od njega. Zatim se brzo udalji u pravcu {iblja. Zoran radoznalo pri| e, sagne se i, otovoriv{i zave` ljaj, iznena| eno razroga~i o~i. Iz Zoranove vizure: U zave` ljaju su par~e pite, jabuka i princes krofna!

[1 2 2 ]

[1 2 3 ]

RAS K R[ ] E

Zoran se okrene i z ahvalno pogleda u pravcu dece. Iz Zoranove viz u re: Ljilja se vra}a, napadno glu me}i da nigde nije ni bila... P U T P RE M A M E D V E D N IC I

Zoran stoji nekoliko trenu taka ali oseti Ljiljinu ru ku koja poku {a da u hvati jedan od remena njegovog ru ksaka. LJILJA: D a ti pom ogn em ... Zoran besno otrgne ru ksak iz njene ru ke i, kipte}i od besa i o~ajanja, krene brz im korakom napred. Deca pored koje prolaz i pevaju kroz z u be. D E C A: I u njemu Divni Zagreb grad!... ZO RAN (O F F ): Bilo m i je svejedn o... Pom isao da } e m o MO @ D A prestati da h odarn o i da } e n am D O Z V O L IT I da pijem o vode, u~ in ila je da n e m islim n i n a on o {to n as je ~ ekalo sutra, n i n a bol m e| u n ogam a, ve} sam o n a c ilj — podn o` je plan in e... Zoran proju ri pored gornjeg dela kolone, z atim pored iz nena| ene Jasne, pa Kengu ra i najz ad Raje! Ostala deca, instinktivno krenu da ju re z a njim. Su sti` u Kengu ra koji shvati da je u pitanju takmi~enje pa i on poju ri u poteru z a begu ncem. U kadar najz ad u | e Raja koji prestane da onako odu {evljeno peva. Zbu njeno gleda pomahnitalu decu , poku {ava da ih u miri, hvataju }i ih z a ru ke, ali ne vredi: psihoz a trke je po~ela.

Kolona dece kora~a sada seoskim, pra{njavim pu tem, raz vu ~ena na nekih stotinak metara. Kamera se polako spu {ta i otkriva da je na ~elu Raja, z a njim Kengu r, pa Jasna, negde u sredini Ljilja, a sasvim na kraju Zoran, koji svakih desetak seku ndi preme{ta svoj te{ki ranac s ramena na rame, skida ga i vu ~e po pra{ini, nosi u naru ~ju . ZO RAN (O F F ): Posle tog, vi{e n ego kratkog odm ora, n astavili sm o sa klipsan jem ... Raja se okrene i pogleda u pravcu svoje raz bijene vojske. RAJA: Ne z aostaji tam o dole! Z a~ elje, po` uri da ti ja n e bi tam o dolaz io! Zoran hoda na z a~elju , sa malo ra{irenim nogama. O~igledno, ima probleme sa ojedom. ZO RAN (O F F ): Moj problem sa h odom bio je taj {to sam ja bio m e| u n ajm la| im a, jedan od n ajdebljih i sa ubedljivo n ajte` im baga` om . Uz to, m e| u n ogam a sam po~ eo da ose} am bol od ojeda... Kengu r se okrene i » u kadrira« ... Zorana koji se, z bog ojeda, kre}e sa malko ra{irenim nogama i z ato najvi{e str~i od svih. Kengu r su stigne Raju i ne{to mu ka` e. Ovaj se okrene i, ne prekidaju }i hod, drekne ka z a~elju . RAJA: Ej ti, m ali debeli, po` uri! (Zoran sku pi snagu i po~ne da polako su sti` e z a~elje kolone, bore}i se sa ru ksakom kao sa medvedom i z aboraviv{i bol me| u nogama. Pro| e pored Ljilje, koja ga pogleda ohrabru ju }e, a onda, ve} potpu no crven i obliven z nojem, stigne do Jasne. Ona ga pogleda mnogo, mnogo hladnije. Raja odjednom z astane, {to u ~ine i ostali, bore}i se z a vaz du h. Poka` e ru kom ispred sebe.) Evo je. Medvedn ic a. (Deca, koja pristi` u z adihana, pogledaju u tom pravcu i sa u ` asom u gledaju ... Zoran stigne do Raje i stane tik u z njega. Prosto ne mo`e da veru je svojim o~ima, toliko na njega planina delu je zastrasu ju }e.) Prespava} em o u podn o` ju, a sutra n as ^ eka — US PO N... Idem o, drugovi pion iri! (Krene napred i po~ne da peva iz sveg glasa.) Lepe ti je, lepe ti je, / Zagorje z eleno... Deca prolaz e pored kamere, nevoljno kora~aju }i u su sret planini i pevaju }i. D E C A: Zagorje z eleno, Zagorje z eleno...

Zoran vodi kao maratonac na Olimpiskim igrama, tetu raju }i se kao pijan ali iz dr` avaju }i sve. ZO RAN (O F F ): Moj potez , iz az van gla| u, ` e| i i o~ ajan jem , n apravio je pravo rasulo u n a{im redovim a, pa se kolon a raz vukla n a ~ itav kilam etar... Raja tr~kara, i sam ve} iz bez u mljen od napora i ogromnog tereta koji nosi na le| ima, i poku {ava da u miri » takmi~are« . Ali ne vredi, deca kao da su stvarno pomahnitala. Grabe pored njega i gu be se iz a krivine napred. Zoran se osvrne i vidi kako mu vo}stvo u gro` ava Kengu r, koji u la` e poslednje atome snage da ga su stigne. Raja tr~i z a decom jo{ nekoliko koraka pa onda odu stane, svestan da tu nema pomo}i. Stoji i gleda prema ~elu , bore}i se z a vaz du h. Zoran ve} bau lja, bore}i se sa rancem koji landara preko njegovih le| a kao nekakva ogromna grba a Kengu r pada i di` e se, sve vi{e smanju ju }i rastojanje. Raja najz ad do| e do daha. RAJA: S tan ite!... S tigli sm o! S tigli sm o... Zoran padne kao pro{tac na travu a posle nekoliko trenu taka to u ~ini i Kengu r. Obojca se bore z a vaz du h. Zoran z adovoljno pogleda u Kengu ra. ZO RAN (O F F ): Na c ilj sam stigao PR V I, presre} an {to sam toj australiskoj kreaturi (i Jasn i) pokaz ao {ta z n a~ e volja i sportski m oral. (Kamera se pribli` ava Zoranu koji se smiru je i, onako iz le` e}eg polo` aja, omiri{e cvet pored

[1 2 4 ]

[1 2 5 ]

P U T IS P O D M E D V E D N IC E

sebe a ond a pogled a nagore, prem a nebu.) Sun ce vi{e n ije pr` ilo tako stra{n o, sa plan in e je dopirao sve` i da{ak i, uop{te, vi{e n ije iz gledalo on ako stra{n o kao m alopre... (@ ablja perspektiva. Po nebu plove d va vesela obla~i}a.) Ali, ispostavilo se da je m oja n ada (da je m ukam a m o` da do{ao kraj) bila sasvim bez osn ova.Tam an kada sam pom islio da upitam gde } em o prespavati... IS P O D M E D V E D N IC E (D AN ) Raja i Kengur id u otse~nim koracim a i d ele d eci {atorska krila, ko~i}e i ostali pribor. Malo pod alje, Zoran i jo{ jed an d e~ak poku{avaju z bunjeno d a pod ignu {ipku i d a nekako raz apnu {atorsko krilo, ali m otka im se stalno ru{i, ko~i}i vad e a konopac z am r{uju. ZO RAN (OF F ): D rug R aja i Ken gur su n am podelili [ ATOR E ! U putstva o tom e kako se jedn a takva n aprava in stalira bila su {tura i arogan tn a, dok se Ken gur pon a{ao kao da je, poput beduin a, ceo ` ivot proveo pod {atorom . Kengur i Raja nam e{taju {ator d evoj~icam a. Kengur nastoji d a iz az ove utisak na Jasnu. Zoran i njegov » cim er« po~inju d a se besno otim aju oko {ipke, sa tend encijom d a se na kraju pobiju. Pritr~avaju im Raja i Kengur i, kleknuv{i na z em lju, po~inju d a postavljaju Zoranov ` ator. Zad ih ani i d obro iz grebani, Zoran i njegov » cim er« posm atraju to sa strane. ZO RAN (OF F ): Kada sm o se m oj » cim er« i ja skoro pobili oko toga kako se C E L A STVAR odr` ava u vaz duh u, do{ao je raz besn eli R aja i sa tako| e raz besn elim (?) Ken gurom po~ eo da n am ga li~ n o postavlja, praveve} i od te, u su{tin i, KR P E TINE n a{e budu} e pren o} i{te...

Raja stoji pred strojem pionira. RAJA: ...m ladi} koji je svojim sam opregorom i n esebi~ n im z alagan jem dokaz ao da z aslu` uje poveren je koje m u je ukaz an o... ZO RAN (OF F ): ...n ije postao NIKO D R U G I n ego on aj glavon ja Ken gur... Kengur iz laz i i prim a ~estitanja od Rajs i staje uz jarbol. Raja nastavlja sa govorom . Iz stroja iz laz i, m e| utim , i Zoran. ZO RAN (OF F ): ...dok sam ja ispao prim er svega n egativn og... RAJA: ...on se pokaz ao kao raz m a` en a i n esposobn a m am in a rn az a, koja staln o z aostaje i tako KO^ I svoje drugove! [ okiran ovim , Zoran spusti glavu i tako iz begne pogled e svojih saputnika. Tog trenutka Raja, a ond a i ostali, po~nu d a pevaju » H ej S loveni« . Zoran gled a u vrh ove svojih cipela griz u}i d onju usnu. Kengur prilaz i jarbolu i po~inje d a d i` e z astavu. Zoran pod igne pogled i tako nam otkrije d a su m u o~i pune suz a. ZO RAN (off): Bila je to n epravda. Ja sam stigao n a ciljprvi, to je svako m ogao da vidi, a Ken gur je sada, kao n ajve} i m ogu} i h eroj, diz ao z astavu. ^ in io je to polako, kao da se n alaz i u sam oj tvr| avi Alam o i da je glavom i bradom G ari Kuper, a m i sam o n jegova bedn a, jen kijevska vojska... [ venk po pionirim a koji, svi od red a, pevaju h im nu punim glasom . [ venk se z austavlja na Zoranu koji jed ini ne peva. IS P O D M E D V E D N IC E . N O ]

Gori logorska vatra a d eca stoje u stroju ispred im proviz ovanog jarbola z a z astavu. Raja d r` i govor ali ga ne ~ujem o jer slu{am o Zoranov OF F . ZO RAN (OF F ): Ali, kako sam sam o bio n aivan kada sam poverovao da } em o uskoro n a spavan je! ^ ekalo n as je P AR TIZ ANSKO VE ^ E koje je, iz m e| u ostalog, predvi| alo iz rican je javn e poh vale i KR ITIKE pojedin cim a (z a n jih ovo pon a{an je u toku proteklog dan a). I to bih n ekako podn eo da prvog dan a n a{eg m ar{a glavn i poz itivac...

Pionirski logor po~iva u m iru, sam o se na m ese~ini vid i d im koji se d i` e iz uga{ene logorske vatre. Jed an od {atora se z aljulja, z a~uje se jauk nekog d e~aka, a na ulaz u se pojavi bunovni Zoran, obu~en u pi` am u. Obrati se svom e cim eru unutra. ZO RAN : Iz vin i, m rak je, n e vidi se n i{ta... (Zoran se uputi ka obli` njoj {um ici, bauljaju}i po m raku. Off.) Ne treba tro{iti re~ i oko toga kako sam i KOL IKO spavao te n o} i, {to z bog m isli koje su m i se m otale po glavi, {to z bog sam e ~ in jen ice da sm o le` ali n a z em lji ispod ~ ije povr{in e je n e{to staln o M R D AL O, okru` en i sve sam im ~ udn im , m isterioz n im z vukovim a koji su dopirali iz n eprijateljske P R IR OD E ... Zoran kro~i u {um icu i, tam an kad a se sprem ao d a pi{ki, prim eti ne{to u pravcu logora. Vrati se nekoliko koraka, pri| e jed nom d rvetu i pogled a bolje.

[1 2 6 ]

[1 2 7 ]

IS P O D M E D V E D N IC E (S U M RAK )

ZO R AN (O F F ): Kako NIJE BIL O klozeta, krenuo sam ka obli` njoj {um ic i. Ali, jednog trenutka, prim etio sam ne{to jako ~ udno... Iz Zoranove viz ure: Nekakva pogurena figura {unja se u bliz ini logora. Zoran, naslonjen na drvo, napeto posm atra priliku u m raku. (To je, naravno, Raja koji se kre}e od {atora do {atora, prislu{kuje {ta se u njim a pri~a i, uz svetlost baterije, upisuje ne{to u svoju svesku.) ZO R AN (O F F ): Poga| ate, drug R aja se, poguren kao Kvazim odo, {unjao izm e| u {atora i prislu{kivao dec u koja su {apatom razm enjivala prve utiske i tako poku{avala da se m alo ohrabre, ili su, jednostavno, bunc ala u snu. Sve to on je zapisivao u svoju m isterioznu svesku... M EDV EDN IC A Dan. Deca se penju uz relativno veliki uspon na planini Medvednici. Kako nisu naviknuta na penjanje stalno se kliz aju}i padaju. Ali, najgore prolaz i Zoran koga, to se vidi po njegovom ~udnom h odu, sve vi{e m u~i ojed m e| u nogam a. ZO R AN (O F F ): Sutradan ujutru, krenuli sm o ka vrhu Medvednic e, na{em slede} em odredi{tu. Ja sam krenuo prili~ no am bic iozno, ne ispu{taju} i Kengura iz vida, ali on je re{io da m e PO SV AKU C E NU porazi, pa je, i ako natovaren {atorskim krilim a i ko~ i} im a, navalio da grabi uz brdo kao da im a propeler u dupetu... Kengur stvarno ula` e velike napore i grabi preko granja i sru{enog drve}a, sve vi{e se udaljavaju}i od ~ela kolone. Zoran po~inje polako da z aostaje, oph rvan te` inom ranca i problem im a m e| u nogam a. Polako ga svi presti` u, grabe}i uz strm inu. Me| u poslednjim a ga susti` e Ljilja. L JIL JA: Mo` e{? D a ti pom ognem ... ZO R AN : G ledaj svoja posla! (Ovu njegovu grubost Ljilja podnese stoi~ki i, ne ljute}i se m nogo, nastavi da grabi uz uz brdicu. Zoran postepeno ostaje sam i kre}e se polako, sa raskre~enim nogam a, kao neki pijanac. Off.) Bio sam o~ ajan. Zahvaljuju} i svojoj puna~ koj gra| i, butine su m i se TR L E jedna o drugu pa je m oj ojed po~ eo da li~ i na pravu ranu. Zaostajao sam sve vi{e, a jedini kontakt sa grupom bili su glasovi m ojih saputnika, koji su se, m e| utim , sve vi{e udaljavali... Zoran kora~a sa bolnom grim asom na licu, dr` e}i se {iblja i grana kao po{tapalica. Nekako se popne na m alu z aravan ali tog trenutka, iz a jednog drveta isko~i jedan od njegovih drugara, sa veom a oz biljnim iz raz om na licu. [128]

DE^AK: Stoj! Ko ide?! ZO R AN : Ja sam ... Zoran. DE^AK: Ka` i lozinku! ZO R AN : [ ta ti je, bre?!. Ja sam , Zoran. DE^AK: A ja sam stra` a. Ne pu{tam te dok ne ka` e{ lozinku! ZO R AN : Jedi govna! Sav o~ajan z bog stanja u kom e se nalaz i, Zoran odgurne neodlu~nog de~aka i pro| e pored njega. Zoran prilaz i svojim drugovim a koji, svi od reda, sede na travi i odm araju se. Zoran spusti ranac i padne kao poko{en na travu. Tog trenutka, u lice m u se unese Kengurt KEN G U R : Pokret!!! Zoran ga z apanjeno pogleda, ne veruju}i svojim u{im a da je odm or z avr{en. Ali, oko njega deca ve} ska~u i po~inju da se priprem aju z a pokret. Zoran le` i na travi i bespom o}no ih gleda. Na njega, sre}om , niko ne obra}a pa` nju a deca polako nastavljaju da se penju dalje uz uspon. Ljilja se okrene i pogleda Zorana upitno. Iz Ljiljine viz ure: Zoran le` i na travi i dah }e. Gestom joj poka` e da }e sada i on i da ona sam o slobodno ide. Ljilja slegne ram enim a i krene uz brdo, susti` u}i poslednje sa z a~elja kolone. Ostav{i potpuno sam , Zoran polako ustane, skine pantalone i pogleda u ga}e. ZO R AN (O F F ): Situac ija sa m ojim ojedom bila je krajnje ozbiljna, zahtevala je da se ne{to preduzm a. Jedina te~ na stvar koju sam im ao pri ruc i bila je fla{a m leka koju je, zahvaljivao sam sada bogu, u poslednjem ~ asu u ruksak strpala m oja baka... Zoran iz vadi fla{u i natopi m lekom m aram icu. Onda z avu~e m aram icu m e| u noge i, uz bolan iz raz , ostavi Je tam o kao neku vrstu obloga. Ostatak m leka iskapi a fla{u z avrlja~i u {iprag. M EDV EDN IC A. KAS N O P O P O DN E Kam era se kre}e sporo i prati Zorana koji kora~a jako polako uz uspon, tako re}i nogu pred nogu. Sunce je ve} prili~no nisko a iz {um e dopiru ~arobni z vuci pti~ijeg ve~ernjeg poja. ZO R AN (O F F ): Iako sam krenuo istim sm erom kao i ostali, nikakve glasove vi{e nisam ~ uo. To m e nije posebno zabrinjavalo, pretpostavljao sam da su m oji drugovi ve} poprili~ no odm akli. Utvrdio sam da m i lagani ritam hoda navi{e odgovara (tako m e je ojed najm anje [129 ]

mu~ io), vru} ina je malo popustila, pa mi c ela situac ija vi{e nije iz gledala tak o tragi~ na... Zoran kora~a sa bolnim iz raz om na licu . Zastane i pogleda nagore. Na nebu jato pataka koje prele}u svod. Zoran spu sti pogled pa se osvrne oko sebe. Stavi ru ke na u sta. ZO RAN : Eeeeeeej!... G de steeee?!II... D ru` e R aaaaaajoooo!... Jaaaasnaaaa... (Oslu {ku je nekoliko trenu taka ali od z vu kova se ~u ju sam o z u janje insekata i veselo pevu {enje pti~ica. Zoran nastavlja da vi~e, kre}u }i se u kru g po proplanku , ali vi{e ga ne ~u jem o, slu {am o njegov Off.) Nije bilo sumnje, bio sam potpuno S AM, iz gubljen u sred nepoz nate planine, na samom iz mak u dana...

LJILJA: Nije rek ao, nego je pok az ao... Raja podigne pogled i odjednom u rlikne. RAJA: Kak o — P O KAZ AO ?!! Ljilji krenu su z e od strah a. LJILJA: Ne z nam, dru` e R ajo... ovak o ruk om... Nesretno dete napravi gest koji treba da im itira Zoranov pokret ru kom . Raja u z dah ne du boko. Onda krene u z stroj i ru kom poka` e na dva de~aka i na Kengu ra. Oni ga z bu njeno gledaju , ne z naju {ta to z na~i. On im poka` e da istu pe iz stroja. RAJA: Vi ste dobrovoljc i. S premite se, k re} emo z a deset minuta. KE N G U R: A gde } emo, dru` e R ajo?... RAJA: D a ga tra` imo, budalo jedna!

V RH M E D V E D N IC E . KAS N O P O P O D N E M E D V E D N IC A.V E ^ E Kran se spu {ta i otkriva da na sam vrh planine sti` u , jedan po jedan i u velikim raz m acim a, i poslednji pioniri. Potpu no skrh ana, Ljilja sedne na z em lju i pogleda nadole, prem a {u m i. Zorana nem a. Svu da se ve} di` u {atori, oni koji su tu odavno kora~aju odm orno, nekolicina pali logorsku vatru , dru gi se presvla~e z a no} koju }e provesti u {u rni. Iz m e| u dece kora~a Kengu r i nadgleda pravljenje {atora. Pri tom se, naravno, pravi va` an i odrastao, iz daju }i nare| enja osornim glasom . Kada do| e do Ljilje, ona ga z abrinu to z au stavi. LJILJA: Ej , nema Z orana... KE N G U R: [ ta k a` e{? LJILJA: Nema ga, ostao je tamo... gde smo se odmarali. Kengu r je pogleda z apanjeno ali u brz o njegov iz raz lica postane z adovoljan. Kengu r prilaz i brz im korakom ka Raji, koji u dru {tvu Jasne, nedaleko odatle postavlja jarbol z a z astavu . KE N G U R: Nestao Z oran! RAJA: [ ta trabunja{? Koji Z oran? KE N G U R: O naj mali, debeli, {to su mu roditelji... Raja ga gleda, prosto ne veru ju }i da m u se to dogodilo...

Pioniri su postrojeni u dve vrste i u grobnoj ti{ini prate Rajino nervoz no h odanje tam o, vam o.... Ljilja stoji po strani i u pla{eno gleda u Raju , pom alo se ose}aju }i kao krivac. Raja se z au stavi i progovori, ne di` u }i pogled sa z em lje. RAJA: I {ta k a` e{, rek ao ti je da } e da k rene z a nama k ada se malo odmori.

Skoro }e m rak. Zoran se spu {ta strm im u sekom planine, kre}u }i se nasu m ice... Osvrne se oko sebe: po~inje da pada no} a iz du bine planine se ~u je h u k vetra. Zoran odlu ~i da prom eni pravac i po~ne da se ponovo penje. Na licu oseti prvi da{ak olu je koja se, iz gleda, sprem a. ZO RAN (O F F ): U tom trenutk u, ja sam bauljao nasumic e, ni prema vrhu planine, niti naz ad, k a podno` ju, k re} u} i se prak ti~ no u k rug. Celo vreme sam raz mi{ljao k ak o da provedem no} k oja me je o~ ek ivala. Moja isk ustva u vez i toga ograni~ avala su se isk lju~ ivo na sc ene iz k aubojsk ih filmova u k ojima, obi~ no, glavni dasa z alo` i vatru pored nek og potok a i onda legne pok riv{i se prek o glave } ebetom, sa otk o~ enim revolverom ispod uz glavlja. (Zoran se spotakne o neko granje i padne, ali odm ah u stane, ve} po m alo naviknu t na novu situ aciju i ni m alo u pani~en. Ru kom sklanja veliko li{}e paprati koje ga sada na sve strane okru ` u je.) Me| utim, ovo {to me je ok ru` ivalo ni malo nije li~ ilo na D ivlji z apad. Moglo bi se re} i da sam se, z apravo, nalaz io u src u D ivljeg istok a... Probijaju }i se kroz paprat i bore}i se sa sve ja~im vetrom , Zoran najednom z astane. Iz Zoranove viz u re: Tito ja{e na belom konju . Zoran bez dah a gleda u tom pravcu . Iz Zoranove viz u re: Tito m u daje neki z nak, pokaz u je m u negde na dru gu stranu ... Zoran se osvrne u tom pravcu . Iz Zoranove viz u re: Sevne m u nja i otkrije da se ispred njega se nalaz i ne{to kao krovinjara, ku }ica sklepana od dasaka. Tresne grom . Zoran se trgne i pogleda u pravcu gde je m alopre bio Tito.

[1 3 0 ]

[1 3 1 ]

V RH M F D V E D N IC E . S U M RAK

Iz Zoranove vizure: Tam o nem a nikoga. Sevne ponovo i po~ne orkanski vetar. Zoran poku{ava da otvori vrata krovinjare ali sh vati da su ona uvezana nekom debelom ` icom . De~ak spusti svoj ranac i po~ne obem a rukam a da odm otava ` icu. Vetar prerasta u oluju. Zoran se bori sa ` icom koja se urezuje u njegove slaba{ne ru~ice. Skok po osi unazad. Zoran najzad uspeva da otkloni ` icu i, no{en orkanskim vetrom , otvori vrata kolibe. Zakora~i unutra, to jest u m rkli m rak. ZO RAN (O F F ): Krovinjara, na k oju sam nabasao, iz gledala m i je u tom trenutk u ~ arobna k ao boravi{te Stjuart Brend` era u film u Zatvorenik dvorca Zende... (Osvetljen delim i~no svetlo{}u m unja koje dopiru kroz proreze na daskam a, Zoran se kroz krovinjaru kre}e kao slepac i napreduje, m ic po m ic, po sku~enoj prostoriji. Off.) Ali, k ada sam k ro~ io unutra, osetio sam jez iv sm rad! Kak o se nije video P R ST P R E D O KO M , po~ eo sam da pipam ok o sebe... Odjednom , napipa ne{to {to ispusti ~udan, prodorni zvuk, sli~an zluradom cerekanju. Zoran vrisne od iznena| enja i izleti napolje! Zoran izle}e pred vrata kolibe, di{u}i prepla{eno. Pogleda prem a nebu. Vetar je sve ja~i a iznenada sevne m unja i osvetli ceo prostor oko kolibe. ZO RAN (O F F ): Sve to {to m i se tog ~ asa doga| alo bilo je stvarno STR A[ N O a strah k oji sam ose} ao m ogao se m eriti jedino sa u` asom k oji m e je spopadao svak i put k ada bi m e bak a poslala u na{ m ra~ ni, rnem ljivi podrum po glavic u k iselog k upusa... Zoran stoji ispred kolibe i za` m uri. Tog trenutka po~inje da pada ki{a, kao iz kabla. Munje i grom ovi postaju sve u~estaliji. Zoran otvori o~i i nem aju}i kud, uleti nazad u kolibu. Zoran stoji neodlu~no na vratim a kolibe, osvetljen m unja-m a koje sevaju iza njega. Iz dubine kolibe se ponovo za~uje onaj zlokobni glas. Iz Zoranove vizure: Tog trenutka, svetlost m unje osvetli spodobe koje su unutra — to su dve obi~ne koze, jedna odrasla i jedno jare. Zoran odah ne i, pri scetlosti slede}e m unje, pogleda oko sebe. Iz Zoranove vizure: Planinska staja bez ikakvog nam e{taja ali sa gom ilom sena u uglu. Zoran se um orno spusti na seno i pogleda u pravcu koza. Iz Zoranove vizure: One su uznem irene olujom i njegovim prisustvom , naravno. Odah nuv{i, Zoran iz ranca vadi alum inijum sku kutiju sa h ranom . Munja osvetli njen sadr` aj: jedan sendvi~, jedno jaje i ne{to m alo m ladog luka. Zoran po~ne to h alapljivo da jede ali m u pogled padne na koze. Iz Zoranove vizure: Koze ga gledaju prili~no izgladnelo (???), pu{taju}i pri tom neke m ole}ive zvukove. Zoran zastane u pola zalogaja, ustane i iza| e iz kadra. Zoran boja` ljivo prilazi kozam a. One su uznem irene, ali kada im Zoran pru` i stru~ak luka, one tu ponudu prih vate zah valno. [1 3 2 ]

Zoran se vra}a na svoje m esto i sedne um orno na slam u. Oslu{kuje oluju koja se udaljava i kapi ki{e koje po~inju ravnom erno da dobuju po krovu kolibe. O~i m u se zaklope i on zaspi u trenu... ^ uje se bla` ena m uzika koja se sve vi{e poja~ava... MEDV EDN IC A ( 1) Dan. Zoran se budi na slam i, osvetljen uskim snopom sun~evog svetla. Nam r{ti se i pogleda ispred sebe. Iz Zoranove vizure: One koze ga gledaju radoznalo i ne{to prom rm ljaju u znak dobrog jutra. Zoran im se nasm e{i bunovno a onda podigne pogled i, na svoje zaprepa{}enje, iznad sebe ugleda... Rajinu fizionom iju. [ venk na vrata od kolibe na kojim a su Kengur i dva de~aka, jo{ uvek m okri, kao, u ostalom , i sam Raja, na koga se brzim {venkom vrati kam era. On pogleda na drugu stranu i prom rm lja. RAJA: U redu je, to je on... ([ venk na seljaka koji stoji pored Raje, zbunjen svim ovim doga| anjim a. Preko ram ena Raje, Zoran koji le` i bunovno u slam i. Vrati svoj upla{eni pogled sa seljaka na Raju. Raja se nagne ka Zoranu i pogleda ga poprili~no zverski.) P lati} e{ m i z a ovo... Kre} em o! Vrata kolibe se sa treskom otvaraju i u {um u izlaze Raja, Kengur, ona dva de~aka i najzad Zoran, koji ` uri da im se pridru` i, usput stavljaju}i ko{ulju u pantalone i ruksak na ram ena. Kam era se di` e i otkriva seljaka koji izvodi koze pred svoju staju i za~u| eno gleda ka ~udnoj dru` ini koja nestaje u gustoj {um i. ZO RAN (O F F ): O d tog ~ asa, stek ao sam posebni status. To je z na~ ilo da sam bio pod nek om vrstom prism otre, pa su se pored m ene sm enjivali ne{to k ao [ P IJU N I, z adu` eni da m e neprim etno, u stopu prate i paz e da ne uradim ne{to nepredvi| eno, » {to bi ugroz ilo dalji tok m ar{a« ... MEDV EDN IC A ( 2) Snim an s le| a, Zoran se spu{ta niz blagu padinu. Osvrne se i pogleda iza sebe. De~ak, koji pretstavlja u stvari njegovog pratioca, ide za njim u stopu. Kada oseti Zoranov pogled, napadno pogleda u stranu, naivno se prave}i neve{t. Zoran se ponovo osvrne pa se zaustavi, da tobo` nam esti ruksak. Ispod oka pogleda nazad. Zoranov pratioc se trgne pa i on zastane, nam e{taju}i kao svoj ranac. Kam era je sada ispred Zorana koji naglo krene brzo unapred. Njegov pratioc, koji se vidi iza njega, krene tako| e brzo za njim , ubrzavaju}i onoliko koliko ubrzava Zoran. [1 3 3 ]

ZO R AN (OFF): Oni su svoj z adatak, naro~ ito u po~ etku, obavljali iz uz etno revnosno, ali su ga sh vatali i suvi{e BU KV AL NO. Pojedinc i su R ajinu naredbu: » Pretvoriti se u NJE G OV U senku, ne propu{tati ni najsitniji detalj koji u~ ini« , ispunjavali stvarno D OSL OV NO. Kamera je tik iz a Zoranovog pratioca. U dubini kadra se vidi Zoran koji po~mje novi ispit z a de~aka koji mu je z a petama: krene levo, ovaj z a njim, skrene sada naglo desno, de~ak tako| e. Zoran se naglo z austavi, sagne se i po~ne da vez uje pertlu. I njegov pratioc upravo vez uje pertle ne cokulama! Zoranov pratioc, sniman s le| a, u prvom planu vez uje pertlu. U dubini kadra je Zoran koji naglo ustane i otr~i u ` bunje pored puta. Pratioc ustane pani~no i po` uri u tom smeru. Zoranov pratioc u| e u kadar i z astane. Kamera se pokrene z a njegovim iz nena| enim pogledom i u prvi plan u| e Zoran koji, okrenut anfas kameri, o~igledno pi{ki. Zoran u dobini kadra z avr{ava posao i z akop~ava {lic. O krene se naglo. I njegov pratioc, okrenut sada le| ima Zoranu, tobo` pi{ki. Zoran ga iz dubine kadra gleda. Pratioc ose}a taj pogled pa se polako okrene. Kada ugleda Zorana, ovaj mu prete}e mah ne glavom. Pratioc se, kao neko ko je uh va}en na delu, naglo okrene i nastavi da kao pi{ki... ZO R AN (OFF): Naravno, jednoga trenutka je postalo ne samo meni, nago i NJIM A, jasno o ~ emu se radi pa je kontrola po~ ela po malo da popu{ta... To je z a mene, me| utim, bilo od PR E SU D NOG z na~ aja jer sam, oph rvan bolovima me| u nogama, jednostavno M OR AO da se z aperem...

Divan, sun~an dan. Deca sede na travi i veselo ~avrljaju odmaraju}i se od pe{a~enja. Raja z abrinuto studira mapu, Ljilja ~isti svoju opremu, Kengur raz govara ne{to sa Jasnom, pona{aju}i se krajnje {valerski. Nekolicina dece igra » Jele~kinje–barja~kinje« . ZO R AN (OFF): Takva prilika mi se ukaz ala kada smo stigli na na{e slede} e odmori{te, u bliz inu reke Krapine. Pogodan trenutak da se udaljim iskrsnuo je kada je po~ ela igra » Jele~ kinje– barja~ kinje« u kojoj, iz poz natih raz loga, nisam imao pravo u~ e{} a... Na Zorana niko ne obra}a pa` nju i on se pridi` e sa svoga mesta, na kome je le` ao » kao pro{tac« , i polako, da ne iz az ove pa` nju, po~inje da se udaljava od svoje grupe. Kre}e se u pravcu re~ice koja nedaleko odatle ` ubori.

Zoran z ama~inje u {iblje pored reke, z agaz i u vodu i po~ne polako da skida pantalone, stalno se upla{eno osvr}u}i. U trenutku kada je h teo da skine i ga}e, u bliz ini se z a~uju neki glasovi. Zoran brz o navu~e ga}e i, sa jo{ uvek smaknutim pantalonama, potra` i z aklon u grmlju. ZO R AN (OFF): Pla{e} i se da } e se moji » kerberi« , besni {to sam im iz makao kontroli, pojaviti svakog trenutka, na prvi {um sam se sklonio u vrbak. Ali, ugledao sam nekog sasvim drugog... Iz Zoranove viz ure: Dr` e}i se z a ruke i pona{aju}i se raz dragano, pored re~ice tr~karaju Jasna i Kengur! I oni poku{avaju da iz maknu pa` nji ostalih , naravno iz sasvim drugih raz loga. Zaustave se u neposrednoj bliz ini Zorana, koji se skriva iz a pru}a! Kengur z agrli Jasnu i po~ne da se nadvija nad njom poku{avaju}i da je poljubi. ZO R AN (OFF): Bili su to Jasna i Kengur, koji se pona{ao kao da je, u najmanju ruku, Klerk G ebl u Proh ujalo sa vih orom i po~ eo da uz sebe privija krh ko Jasnino telo, sa TE ND E NC IJOM da je poljubi, i to u U STA!... Jasna se povija unaz ad, ali ~ini to vrlo neuverljivo, tako da njen » otpor« , u stvari, pretstavlja poz iv Kenguru da ne odustane od navaljivanja. Na nekoliko metara odatle, sa pantalonama na kolenima i u vodi do ~lanaka, stoji Zoran, nemo}an da sebe po{tedi prisutva toj, z a njega mu~noj sceni. Ali, na svoj u` as, Zoran primeti da, malo podalje, tu ima jo{ nekog! To je, glavom i bradom, drug Raja koji se, prave}i veliki luk oko obale, pri{unjava » ljubavnicima« , tako| e ne prime}uju}i Zorana. Zoran, u panici, napravi jo{ nekoliko koraka unaz ad (i u dubinu), ali vi{e nema kud: iz a njega je visoka obala, ispred voda i Kengur koji » presaldumljuje« Jasnu u velikom ljubavni~kom stilu... ZO R AN (OFF): Situac ija u kojoj sam se na{ao bila je, z apravo, potpuno identi~ na onoj koju smo upra` njavali sa manijac ima na Kalemegdanu, s tim {to ja OV D E nisam bio svojom voljom nego stic ajem nesretnih okolnosti! U jednom trenutku, Kengur je ve} toliko presamitio Jasnu da je postajala R E AL NA OPASNOST da joj slomije ki~ mu, a R aja im se toliko pribli` io da je skoro nabasao na mene, pa sam POD H ITNO morao ne{to da preduz imam. Spasao me je uh odani {tos sa Kali{a... Zoran se nervoz no osvrne oko sebe, z arobljen u }orsokaku, i utvrdi... da Raja, {unjanju}i se iz bija upravo ispred njega, ne prime}uju}i ga. Zoran se upani~eno osvrne i sa grane do sebe ubere nekoliko bobica. Preko Raje, koji se z gurio, sav u svom {pijunskom transu, Zoran ga| a bobicama Kengura i Jasnu. Najz ad, jedan h itac pogodi Kengura ba{ u trenutku kada su se njegova i Jasnine usne spajale. Kengur se trgne i, sa neopisivo glupim iz ra-

[1 3 4 ]

[1 3 5 ]

R E ^ IC A U ZAG O R JU

zom na licu , ispred sebe prim eti dru g a Raju ! I Raja je zbu njen, pona{a se kao da je u h va}en u voajerisanju . Zato odm ah po~inje da se dere i` petnih ` ila. RAJA: Sram da vas bu de! L ju bakate se tu kao neki!... I to sada, kada smo na domaku K u mrovca’. Keng u r pu sti Jasnu koja zarije g lavu u {ake, sva o~ajna. K EN G U R: D a vam objasnim, dru ` e R ajo... U kadar u | e Raja i krene da g azi niz Krapinu di` u }i oblak vode za sobom . Pri tom , nastoji da se prika` e kao besan a u stvari se spasava neprijatne situ acije. RAJA: D a mi objasni{?! Sta tu ima da se obja{njava, sve je jasno! D a je to u radio neko dru gi, nego ti i... ona! Keng u r stoji neodlu ~no nekoliko trenu taka, razm i{ljaju }i da li da ostane sa Jasnom , koja rida, ili da krene za Rajom i spase {ta se spasti m oie. Odlu ~i se, ipak, za svoju ko` u i po` u ri za Rajom , tr~e}i kroz vodu . K EN G U R: D ru ` e R ajo! Nije to {to vi mislite, mi smo samo... Zoran stoji, u vodi do ~lanaka i sa pantalonam a sm aknu tim na kolena, i posm atra svoju drag u koja, narezana sa le| a, rida. Zoranu je te{ko, ` eleo bi da joj pom og ne. ZO RAN : Jasna... Ona podig ne pog led i kada u g leda pred sobom Zorana, onako sa sm aknu tim pantalonam a, prvo zanem i a onda po~ne da vri{ti. Zoran je zapanjeno g leda. Spu sti zatim pog led nadole i sh vati da, u najm anju ru ku , izg leda prili~no ~u dno u toj pozi, sa sm aknu tim pantalonam a. Po~ne zato, br` e bolje, da navla~i pantalone, nabaciv{i na lice g lu pav izraz. Jasna, vri{te}i i dalje, po~ne da be` i u z reku , na su protnu stranu od Raje, Keng u ra i ostalih . Zoran stoji zbu njeno u vodi. PU T U ZAG O RJE Kasno poslepodne. Deca se polako spu {taju u skom stazom prem a prekrasnom zag orskom g radi}u . Sm iraj je dana, priroda okolo je rasko{na, svu da okolo pevu {e ptice. Vidi se da su deca ve} po m alo o~vrsla i izve{tila se u savla| ivanju pe{a~kih distanci. Jedino Zoran, koji kora~a na sam om za~elju , sve to podnosi te` e i te` e. ZO RAN (OF F ): D akle, stvar se po mene raz vijala u glavnom katastrofalno. Pod A: Jasna je, verovatno, moje prisu stvo z a vreme njenog lju bakanja sa K engu rom i moje spu {tene pantalone dovela u K O ZNA K AK V U kombinaciju ; pod B : i ako smo bili tek negde na polovini pu ta, ja sam ve} bio na iz maku snaga a svoju sramnu boljku sam sve te` e sakrivao; pod C : rez erve h rane u ru ksaku bli` ile su se, prakti~ no, NU L I. Zato sam re{io da pribeg[1 3 6 ]

nem onom, ~ emu u NOR MAL NIM OK OL NOSTIMA nikada nebih — da z atra` im pomo} ... ISPRED ZAM K A » M EH IN O VI] « Su m rak. Kolona se pribli` ava cilju za taj dan. Najzad, Raja poka` e ru kom da deca stanu . RAJA: Ovde } emo prespavati, deco. Iz Rajine vizu re. Zam ak » M eh inovi}« . Kam era se spu {ta i u kadar u | u Raja i deca, snim ljeni s le| a. Gledaju zadivljeno u zam ak. DE^ AK : U z amku ?. . . RAJA: Mo` da ti ne odgovara? Navikao si na bolje? De~ak u }u ti m om entalno. Raja nastavi da obja{njava. RAJA: Tu su nekada boravili velika{i koji su tako ` iveli na ra~ u n sirotinje u tru lom feu daliz mu ... Krene ka zam ku . Zoran prilazi Ljilji. ZO RAN (OF F ): I pored toga {to mi je NE OPISIV O i{la na nerve, jedina osoba kojoj sam mogao da se obratim bila je L jilja... (Ljilji.) E j... Ima{ li mo` da, malo kolonjske vode? L JIL JA: Naravno... A {ta } e ti? ZO RAN : Posekao sam se. D a dez infiku jem ranu ... Gru pa dece, na ~elu sa Rajom , prolazi pored velikog , sada praznog bazena za ku panje i u pu }u je se ka zam ku . Odzvanja Rajin g las. RAJA: Ti{ina tamo!... Taj velika{ se z vao Meh inovi} pa se, po njemu , i z amak z ove » Zamak Meh inovi} « . Ali, to ne z na~ i da on, i njemu sli~ ni, treba da iz begnu osu du i pravednu kaz nu radnika i seljaka, koje su te srednjevekovne deriko` e eksploatisale... Snim ana s le| a, konspirativnim pokretom , Ljilja dotu ra Zoranu ne{to u ru ku . Zoran u zim a to, tako| e nastoje}i da ne bu de prim e}en. Zoranova ru ka se otvori i u njoj u g ledam o fla{icu na kojoj je nacrtana crna m a~ka a }irilicom ispisano: » SA NOA R« . SPAVAO N IC A U ZAM K U Ve~e. Kam era, postavljena u vrh u spavaonice, panoram ira sa jedne tapiserije, preko delova starog oru ` ja nani` e, ka podu te og rom ne prostorije, g de je sm e{teno tridesetak poljskih kreveta, ravnom erno pore| anih u dva reda. Na jednoj strani [1 3 7 ]

su , naime, mu {karci a na dru goj devoj~ice; o~igledno je da Raja vodi ra~u na o strogoj polnoj izolovanosti. U spavaonici vlada prili~na gu ` va. Deca, pod Rajinim nadzorom, poku {avaju da nameste krevete, ve}ina pretu ra po ru ksacima, nekolicina pri~a izme| u sebe. Koriste}i gu ` vu , sa kolonjskom vodom u ru ci, Zoran se iskrada iz prostorije i kroz velika vrata u dnu izlazi iz prostorije. ZO RAN (OF F ): U potrazi za m estom n a kom e bih , kon a~ n o, m ogao da budem S AM, iskrao sam se i po~ eo da lutam h odn ic im a tog, svakako U KL E TOG , zdan ja... H O D N IK –S AL A S A O K L O P IM A U ZAM K U Zoran kora~a du ga~kim h odnikom zamka, nose}i fla{icu u ru ci. Zau stavi se kod pro{irenja sa stepeni{tem pa se neodlu ~no okrene oko sebe. Primeti vrata i otvori ih . Zoran na vratima. Gleda prema prostoriji. Iz Zoranove vizu re: Sredi{te odaje je prazno ali okolo, po zidovima i u u glovima, stoji veliki broj OKL OPA, osvetljenih slabom svetlo{}u koja dopire kroz u ske prozore. Zoran u | e u natra, tj. u svoj su bjektivni kadar, i pogleda po prostoriji koja, u stvari, pretstavlja izlo` bu srednjevekovnih oklopa i naoru ` anja. Uveren da je najzad bezbedan, on skine pantalone, smakne ga}e i SASPE na ranu me| u nogama ogromnu koli~inu kolonjske vode!

Sakriven iz oklopa, Zoran se pretvorio u oklopovu sen ku , n e d i{e. Raja i K en g u r u | u u prostoriju i n aprave n ekoliko koraka u n aokolo. RAJA: Im am ose} aj da se zavijan je ~ ulo iz ovog pravc a. S ta ti m isli{? K E N G U R: A ja im am ose} aj da m iri{e n eki parfem , {ta li... RAJA: Ne lupetaj! Otkud parfem ovde? Jo{ malo razgledaju , pa po| u napolje. Ali, tog trenu tka Zoran napravi jedan nesmotreni pokret i vizir na njegovom oklopu padne » na o~i« , napraviv{i veliku bu ku l Raja i Kengu r se u ko~e u pola pokreta i zabezaknu to se okrenu ka prostoriji. Na Kengu rovom licu se vidi da se dobro u prpio. K E N G U R: Pri~ a se da u zam ku im a duh ova... RAJA: Ko pri~ a? Ko? K E N G U R: Ne zn am ... dec a. Raja se jo{ jednom, besno osvrne oko sebe a onda, nabaciv{i novi, misteriozni izraz na lice, procedi kroz zu be: RAJA: Pokaza} u ja n jim a {ta su duh ovi... S P AVAO N IC A U ZAM K U

Sa smaknu tim pantalonama i ga}ama, Zoran skaku }e po prostoriji sa oklopima i potmu lo jau ~e. Uko~i se jer iz h odnika za~u je korake. Brzo navu ~e pantalone, osvrne se pani~no oko sebe i sko~i iza jednog pove}eg oklopa. Vrata prostorije se otvore i na njima se pojave Rajino i Kengu rovo lice. Raja su mnji~avo gleda oklope.

Zoran se presvla~i u pi` amu , sede}i na ivici poljskog kreveta. Me| u tim, on sve vreme ispod oka prati Jasnu . ZO RAN (OF F ): Moram prizn ati, pre te (kako sm o je kasn ije, po istoim en om film u, n azvali) Bartolomejske no}i, n ikada u ` ivotu n isam S PAVAO sa devoj~ ic om u istoj sobi... (Iz Zoranove vizu re: U redu preko pu ta njega (` enskom), Jasna poku {ava da obu ~e spava}icu skrivaju }i se ispod }ebeta kojim je zagrnu ta. Off.) Dok sam posm atrao Jasn u kako stidljivo, toliko @ E NS KI, poku{ava da se presvu~ e u spava} ic u, pom islio sam da bih m orao da razgovaram sa n jom , da joj kon a~ n o objasn im [ TA sam dan as radio pored reke i, n aro~ ito, ZA[ TO su m i pan talon e bile sm akn ute... Ba{ u trenu tku kada je Jasna ispod }ebeta svu ~ena, svetlost se u gasi. Na vratima spavanice koja je u mraku , osvetljena svetlo{}u iz h odnika, stoji Raju na senka. RAJA: S pavan je! Raja iza| e napolje i zatvori vrata za sobom. Iz Rajine vizu re: Spavaonica je u tonu la u san. Vrata spavaonice se naglo otvore i na njima se ponovo pojavi Rajina prete}a senka. Po{to sh vati da prepad nije u speo, iza| e definitivno.

[1 3 8 ]

[1 3 9 ]

S P AVAO N IC A U ZAM K U Zamkom se razlegne u ` asni krik (da on pripada Zoranu , znamo jedino mi). Deca se prestravljeno u ko~e. Svi gledaju zbu njeno oko sebe. Jedan de~ak se nagne ka, tako| e prepla{enom Kengu ru i {apne mu . D E ^ AK : To su duh ovi... Kengu r u pla{eno pogleda oko sebe. Stravi~ni krik jo{ u vek pu tu je h odnicima zamka. Kengu ru pri| e Raja i konspirativnim pokretom glave mu poka` e da krene za njim. Obojca se u pu te ka vratima prostorije. S AL A S A O K L O P IM A U ZAM K U

Ovoga pu ta, me| u tim, me| u spava~ima nastaje kome{anje; mnogi u staju iz kreveta i preme{taju se, sa svih strana dopire {apat i kikot. Zoranova senka tako| e bau lja po mraku . Najednom zastane. ZO R AN (OFF): U trenutku kada sam poverovao da se nalaz im pred Jasninim krevetom, z a~ uo sam odvratni glas... K E N G UR (OFF): Kako ne sh vata{, Jasna?! Da mu nisam objasnio o ~ emu se radi, ko z na {ta bi pomislio... Zoran stoji u mraku i zapanjeno gleda ispred sebe. ZO R AN (OFF): Neverovatrno! Iz Jasninog kreveta se ~ uo Kengurov glas... JAS N A (off): L a` e{! Ostavio si me tamo na c edilu! Odlaz i! Ostavi me, ne dodiruj me!... Zoran se po~e{e po glavi, jo{ zbu njeniji ovim {to je ~u o. ZO R AN (OFF): Ovo je bilo jo{ neverovatnije!!! Iz istog kreveta se ~ uo i Jasnin glas... Zoran se okrene i ode nazad, ka svome krevetu . Krengu r i Jasna kako le` e u krevetu . K E N G UR : Kako da te ostavim, kad u z amku ima duh ova? JAS N A: Ne lupetajl Dobro z na{ da duh ovi ne postoje. K E N G UR : Ne? E , pa, vide} e{ uskoro... Tog trenu tka se prostorijom prolomi ne{to kao ski~anje, glas sli~an ma~ki kada joj stanete na rep. U spavaonici istog trena nastane grobna ti{ina, tako da se jezivi mjau k jo{ bolje ~u je. Ti{ina se zatim pretvori u lelek i ku knjavu i deca po~nu brzo da be` e u svoje postelje. Prestra{en, Zoran ide ka svome krevetu oslu {ku ju }i zlokobni glas koji kao da se kre}e u kru g h odnicima napolju . Napipav{i svoj krevet, Zoran se baci u njega i pokrije }ebetom preko glave. Ali, trenu tak kasnije krikne u pla{eno i pogleda na u zglavlje do sebe. U njegovoj postelji je L jilja. Devoj~ica se, prili~no ` enstveno, privije u z Zorana. L JIL JA: Ne teraj me,molim te,od sebe,u` asno se pla{im! Tog trenu tka se za~u je i zlokobna {kripa! Vrata od spavaonice se otvore i na njima se, u z stravi~no mjau kanje, pojavlju je nekakva spodoba u motana u beli ~ar{av. Ispod plah te, u visini glave, ne{to SVE TL I, tinja kao sve}a, ~ine}i ceo prizor jo{ jezivijim. Spodoba krene u nu tra a deca se u strah u pokrivaju plah tama preko glave i vri{te. Jedini koji se ne u zbu | u je je Kengu r. Okru ` en mete` om, on zadovoljno pogleda oko sebe i, prili~no {mirantski, po~ne da vi~e: K E N G UR : Duh ... L judi, to je duh ... Ispred kamere ide » du h « a ispred njega je panika: u potrazi za nekim zaklonom, deca ska~u iz svojih kreveta i poku {avaju da izmaknu spodobi koja se kre}e ka nji-

ma. Du h , me| u tim, mirno kora~a izme| u dece koja bezglavo tr~e u kru g. Zau stavi se na sredini prostorije i, prestav{i da zavija kao ma~ka u febru aru , po~ne da PE VU SI . Zoran i L jilja se povla~e pred du h om. Zoran vrisne jer mu je L ju lja zabola nokte u rame. Osvetljen svetlom ispod plah te, » du h « glu mata. DUH: Ja sam duh gospodara ovog z amka... Zovem se Franja... Umro sam pre dvesta godina... U tom ~asu , neko od dece, ne mogav{i vi{e da izdr` i, izleti iz prostorije. To je znak i za ostale da se daju za njim u bekstvo. Na vratima spavaonice nastaje pravi krkljanac.

Deca tr~e kao pomah nitala h odnikom. Po~nu da se spu {taju stepeni{tem nani` e ali tamo ih do~eka » du h « . Ona dru gim stepeni{tem po~nu da se penju nagore ali i tu ih ~eka — DR U G I » du h « ! Deca po~nu da be` e u nazad, saterana u stu picu . U prvi plan u | e u nezvereno Zoranovo lice. Osvrne se oko sebe i, dr` e}i L jilju za ru ku , h ru pi u salu sa oklopima. Za njim polete i ostali. Deca u padaju u prostoriju sa oklopima. Me| u tim, zastanu u pla{eno. Panorama po oklopima. U njih ovim » glavama« gore sve}e, daju }i oklopima fantomski izgled! Iza poslednjeg oklopa, iska~i najednom prvi du h i stane ispred dece. Deca u stu knu i, u z vrisku i ciku , po~nu da be` e u nazad. Ali, na vratima kroz koja su u {li ~eka ih dru gi » du h « ! Taj ispu sti ne{to kao svinje}i groktaj pome{an sa h ijeninim lju bavnim zovom! Prvi du h po~ne da mjau ~e kao pomaman. U kadar u lete deca be` e}i u kru g, ve} potpu no izbezu mljena i zah va}ena psih ozom polu dele mase... ZO R AN (OFF): Bili smo u stupic i: sa svih strana sve sami duh ovi, koji se dernjaju kao pomamni, a nigde prolaz a ni iz laz a. U toj situac iji, po~ eli smo da se pona{amo kao krdo goveda koje su Apa~ i naterali u stampedo... Du h ovi ne dozvoljavaju deci da bilo gde iza| u pa ona po~inju da se tu ku izme| u sebe. Nekolicina razmenju je dobre u darce, a devoj~ice se grebu i ~u paju za kosu . Jedan de~ak podmetne Zoranu nogu , Zoran se spoplete i u leti u naru ~je jednom od oklopa. Oklop se sru {i i raspadne u param par~ad, stvaraju }u pri tome, dakako, u ` asnu bu ku . I ostali oklopi, pod naletom podivljale dece (koja su u panici sh vatila da su to aveti protiv kojih ona MOG U da se bore), po~inju da se ru {e, padaju , raspadaju , stvaraju }i zaglu {u ju }u tu tanjavu ... Sala se najednom rasvetli pu nim svetlom! Deca zastanu u svome ru {ila~kom poh odu i pogledaju prema vratima. Pod je prekriven bu kvalno krh otinama od biv{e izlo` bene postavke oklopa.

[1 4 0 ]

[1 4 1 ]

HO DN IK . O DAJA S A O K L O P IM A U ZAM K U

Na njima ugledaju z abez eknutu facu nekog STARCA. Posle nekoliko trenutaka potpune obamrlosti, jadni dedica z akora~i u prostoriju i po~ne da h oda od krh otine do krh otine, jedva suz dr` avaju}i suz e. ZO RAN (O F F ): Kasn ije sm o utvrdili da je dedic a, koji n as je spasao, u stvari bio KU STO S, ~ ovek koji je c eo svoj ` ivot posvetio prikupljan ju te n esretn e kolekc ije oklopa, z a koje je bilo vi{e n ego o~ igledn o da ih vi{e n e} e sastaviti, » pa tam an da m u je m ajka Jan ja« ... Starac kora~a iz me| u uko~enih de~ijih prilika (ona ose}aju da Je u pitanju nekakav grdni maler) i z austavi se pred jedinom osobom koja mrda. S le| a je narez an starac a ispred njega je Zoran koji se, u predelu struka, z aglavio u poprsju jednog oklopa i poku{ava da se iz njega iskobelja, ritaju}i se i gicaju}i se kao pomaman. Najz ad, iz poprsja se pojavi z ajapurena Zoranova glava. Starac ga gleda o~ajni~ki. K U S T O S : Za kaj?... Isuse! Joj m en i, pa z a kaj ste to n apravili? Zoran ga z bunjeno gleda kroz otvor onog poprsja. ZO R AN: Nisam ja n i{ta, ~ iko... To su uradili on i... Glas mu z vu~i kao da govori iz bureta. Svi u prostoriji, uklju~uju}i i dva » duh a« , posmatraju napeto ovaj dijalog. K U S T O S : Tko? ZO RAN : Pa, on i... duh ovi. Poka` e rukom na na dva » duh a« , to jest dve prilike ispod ~ar{afa koje su nastojala sve vreme da ostanu NE PRIM E ] E NE . Na to, prvi » duh « se pokrene i pri| e starcu. » D U H « : D ru` e, da vam objasn im ... Starac jekne pred priz orom koji vidi. » Duh « sh vati da ne{to nije u radu sa njim pa strgne sa sebe plah tu. Ispod nije nikakav vaz duh , nego, glavom i bradom, Raja! Sada jeknu deca. Raja se z bunjeno osvrne oko sebe i usiljeno se nasme{i dedici. RAJA: To je bila sam o igra, da se dec a oslobode strah a... I drugi » duh « strgne sa sebe plah tu i pri| e kustosu. To je, naravno, Kengur. K E N G U R: To je sve z bog predrasuda, da prestan em o da verujem o da duh ovi postoje... Celo vreme, kustos ih posmatra prili~no z verski. Najz ad, procedi. K U S T O S : Za boga m iloga, pa un i{tili ste z birku od n eproc jen jive um jetn i~ ke vrijedn osti... Netko bu z bog toga debelo odgovaral! To je sve {to je imao da im ka` e; okrene se i, besno lupaju}i nogama, iz leti iz sale. Potpuno pometen, Raja krene nekoliko koraka z a njim pa, po{to utvrdi da ga stari ne ferma, z astane i besno pogleda po h aosu koji svuda unaokolo vlada. Pogled mu se, prirodno, z avr{i na Zoranu.

RAJA: Ti... ti... Zbog ovoga } e{ z a` aliti. To ti ja garan tujem ... Le` e}i na z emlji, Zoran ga posmatra upla{eno.

Deca sede po stepeni{tu z amka, stoje pored baz ena ili se po njemu jurcaju. Jasno je da svi ne{to ~ekaju. Zoran ubija vreme raz gledaju}i veliki » Cindap« motorcikl sa prikolicom, koji je uparkiran nedaleko od vrata z amka. ZO RAN (O F F ): Sutradan , n a{ polaz ak n a slede} u etapu m ar{a dobro je okasn io. Celo pre podn e sm o se dosa| ivali ~ ekaju} i druga R aju koji je R AZG O VAR AO sa dva tipa koju su pred z oru stigli n a m otoru sa prikolic om ... Iz z amka iz a| e z abrinuti Kengur i pridru` i se Jasni koja sedi na stepeni{tu. K E N G U R: Jebo te, on i tipovi od jutros urlaju n a R aju a on sam o odgovara: » Sh vatam , pogre{io sam ...« , » Ne} e se vi{e pon oviti...« Ljilja pri| e Zoranu koji jo{ uvek stoji podalje, pored motorcikla. ZO RAN (O F F ): Za to vrem e, on a L jilja se n avrz la n a m en e, in teresuju} i se, kao, z a m oju posekotin u. D a bih je se n ekako oslobodio, re{io sam da joj se ogadim . (Ljilji.)Ne radi se, u stvari, o posekotin i, n ego o ojedu dupeta. Bulja m i se rasc vetala i c rven a je kao kod m ajm un a. Devoj~icu ova iz nenadna provala prostote ni malo ne iz baci iz takta. Ona samo trepne i jo{ vi{e se z abrine. L JIL JA: Trebalo bi da stavi{ talk... Ho} e{ da ti ga dam ? (Zoran z bunjeno klimne glavom a ona smesta iz vadi iz svog ruksaka kutijicu sa prah om i pru` i mu je.) D a ti pom ogn em ?... ZO RAN : NE ! Na vratima z amka pojavljuju se dva AGE NTA u ko` nim mantilima. Otse~nim korakom, pra}eni pogledima dece, oni se upu}uju u pravcu motorcikla. Za njima, me| utim, ` uri kustos. K U S T O S : Ja, prosim , prasvjedujem i Kad bu u ovoj dr` avi postojal z akon , on da taj lu| ak n e bu h odal okolo slobodan ... Jedan od » ko` iranih « tipova se z austavi i unese se u lice nesretnom kustosu. P RV I AG E N T : ] uti, m atori, da ti n ebi sad, ovde, n a lic u m esta z avrtali jaja! Starac z anemi pred ovom pretnjom. Drugi agent kresne motor i motorcikl iz leti iz kadra.

[1 4 2 ]

[1 4 3 ]

IS P RE D ZAM K A

Dan. Total pu ta koji su pru ` a u nedogled, krivu daju }i piromim z agorskim bre` u ljcima. Iz OF F – a se dopire pesma ~iju smo prvu strofu ~u li u preth odnoj sceni. DEC A: ...I u njemu , divni Zagreb grad! / I u njemu , divni Zagreb grad... Kamera spu {ta ka pu tu i u kadar odjednom h ru pi na{a dru ` ina, predvo| ena Rajom, Kengu rom i ostalima. Deca se, me| u tim, kre}u nekom vrstom » polu tr~anja« . U stvari, h odaju u bistvenim tempom koji na svima ostavlja vidljivog traga. ZO RAN (OF F ): D a bi n adok n adili zak a{n jen je, Raja n as je n aterao n a » u siljen i k orak « , {to u prevodu sn a~ i — tr~ an je dok n e ispu sti{ du {u . Jedin u u tehu , ak o bi moglo da se tak o k a` e, pri~ in javala mi je ~ in jen ic a da se n isam mu ~ io sam; i ostali su ve} pok azivali zn ak ove O^ AJANJA... Sav obliven z nojem, jedan de~ak kora~a kao pijanac, cik– cak.

DE^AK: Nemojte tak o brzo, dru ` e Rajo!... Celo kolone, snimano s le| a, diktira tempo. Raja se u op{te ne obaz ire na de~aka nego samo vi~e. RAJA: Ni{ta te n isam pitao! Devoj~ica, ~ija su u sta ispu cala od ` e| i, proz bori promiklim glasom. DEVO J^IC A: @ edn i smo! Raja se opet ne osvr}e, ali z ato to ~ini Kangu r, prekorno (???) gleda svoje dru gove. RAJA: Ko n e mo` e da izdr` i, trebalo je da ostan e k od k u } e! Jedan de~ak se bori sa su z ama, h odaju }i kao da je u sred Sah are. DE^AK: A za{to n am je, dru ` e Rajo, zabran jen odmor!!! Raja se po prvi pu t okrene. Onako natrontan, sav je obliven z nojem i crven u licu kao bu lka. Poka` e prstom ka z a~elju kolone. RAJA: To je pitajte C INKARO[ A k oji je me| u vama! Deca prolaz e pored kamere levo— desno. Redom se okre}u i gledaju iz a sebe, prate}i Rajino u pu tstvo. Na samom kraju se Zoran i Ljilja. Okrenu se i u tvrde da iz a njih nema vi{e nikoga ko bi mogao da bu de oz na~en kao » cinkaro{» . Zoran i Ljilja anfas. Vrate pogled ispred sebe. Ljilja mu pru ` i fla{u sa vodom. L JIL JA: Koga da pitamo? ZO RAN : Ne zn am, {ta men e pita{! Vrati joj besno fla{u i po` u ri, probija ka ~elu , tj. ka Jasni koja te{ko iz dr` ava ritam koji im Raja name}e. ZO RAN (OF F ): Bilo je k rajn je vreme da mi moja jedin a lju bav, osoba k oja mi je BIL A SV E , n ajzad objasn i svoje pon a{an je i izrazi bilo k ak vo pok ajan je za sve on o {to je u ~ in ila sa Ken gu rom... Zoran su stigne Jasnu i ne` no je dodirne po ramenu . Ona se trgne, pogleda ga i sku pi besno u sne. JAS N A: Sram te bilo, izdajic e! ZO RAN : Za{to, ` ta sam u radio?... JAS N A: [ ta si U RAD IO? Izdao si dru ga Raju pred on im... fa{istom! Skok z a 1 8 0 stepeni, Jasna i Zoran anfas. Zoran je gleda z granu to. Poku {ava da sh vati o ~emu ona, z apravo pri~a. ZO RAN : Pred k ojim fa{istom?... JAS N A: Zn a{ ti dobro, n e pravi se lu d! Pred k u stosom, Mehin ovi} em. ZO RAN : Kak o da zn am da je on ... to, fa{ista? JAS N A: A {to se zove isto k ao zamak ? To ti n i{ta n e govori? Sta misli{, k ak vog je porek la matori... ZO RAN : Jasn a, k ak o sam mogao zn ati da je ispod on og ~ ar{ava ba` dru g...

[1 4 4 ]

[1 4 5 ]

Na vratima z amka se pojavlju je Raja. Delu je prili~no iz mu ~eno i deprimirano. Kengu r sko~i na noge. KEN G U R: Stroj! Brzo! Deca se postrojavaju pored baz ena, gledaju }i svoga vo| u . Raja prolaz i pored njih z ami{ljeno. Onda z astane, ne di` u }i pogleda sa z emlje. RAJA: D ru govi pion iri. Iz razloga o k ojima } emo JO[ razgovarti, veoma k asn imo i postoji realn a opsan ost da n e izvr{imo plan . Ali, ja zn am da u n ama postoje sk riven e sn age k oje } emo izvu } i iz sebe i tak o n adok n aditi gu bitak . D a Ii ho} emo? Deca ga gledaju z bu njeno, nije im jasno {ta to treba da z na~i. DEC A: Ho} emo... KEN G U R: G lasn ije! DEC A: HO– ] E – MO! KEN G U R: Jo{ glasn ije! DEC A: HOOOO– ] E E E – MOOOOO!!! Raja podigne svoj stra{ni pogled i z adovoljno osmotri svoje pu lene. Pogled mu se z au stavi na Zoranu , koji je ba{ ispred njega, i on momentalno promeni svoje dobro raspolo` enje. RAJA: Pa {ta ~ ek amo, on da? POKRE T! (Stroj krene u pravcu obli` nje {u mice. Raz legne se prodorni Rajin tenor.) Lepe ti je, / Lepe ti je, / Zagorje z elenoooooooooo!!! DEC A: Zagorje z eleno, / Zagorje z eleno!!! P U T KRO Z ZAG O RJE

JAS N A: Mnogo si ti naivan! (Zoran zastane. Pored njega prolaze dru govi, svi obliveni znojem . Odjednom , u kadar se ponovo vrati Jasna. Dok njih dvoje stoje, prolazi za~elje.) I jo{ ne{to: m e| u nam a je gotovo, svr{eno. Raskidam sa tobom ! Okrene se i ode. Pored prenera` enog Zorana protu tnji L jilja, osvr}u }i se. Zoran stoji, m e| u tim , na svom m estu a iza njega se pru ` a pu t u nedogled...

posm atrao, IMAO U VID U sve m oje bez bo` ni~ ke aktivnosti, a sada m i daje do z nanja da } e ubudu} e protiv m ene preduz im ati jo{ gore, ko z na kakve stvari... Zoran se najednom okrene od prozora i brzo iza| e iz sobe. KAT E D RAL A U KL AN JC U

Zoran otvori slavinu i, sa bla` enim izrazom na licu , opipa toplu vodu koja stru ji iz ~esm e. Zoran iza| e iz ku patila i odgega se do prozora. Pogleda napolje. Iz Zoranove vizu re: Deo trga na kom e dom inira katedrala. Zoran zam i{ljeno gleda kroz prozor. Kam era {venku je po crkvi, po~ev{i od krsta, preko vajarskih radova na priprati, do u laza, na kom e je fratar u razgovoru sa nekom staricom . ZO RAN (O F F ): Pom islio sam : tim e {to m e je ka` njava, Bog nepobitno dokaz uje da postoji, da m e je sve vrem e

Zoran kora~a trgom ispred katedrala, obu zet nekim ~u dnim , grozni~avim raspolo` enjem . Upu }u je se ka crkvi. ZO RAN (O F F ): [ ta vi{e, bilo je sasvirn m ogu} e da je Bog z nao {ta m islim . U tom slu~ aju, m orao je biti prili~ no ljubom oran na druga Tita i z nati, ako je IO L E bio upu} en u m oja ose} anja, da u konkurenc iji sa njim , u m om e src u nije im ao nikakvih {ansi... (Zoran se konspirativno osvrne i u | e u katedralu ... Zoran kora~a du ` inom crkve, gledaju }i sa strah opo{tovanjem vitra` e, brokatne tapiserije, freske, ikone...) Ali, z ar je m oglo biti druga~ ije? Tito je oduvek i u svakom trenutku RE AL N O postojao, u novinam a ste svakodnevno m ogli pro~ itati {ta je ju~ e radio, gde je bio u poseti, s kim se sreo, dok je Bog nekako stalno bio otsutan. Po vaz dan su m oja druga baka, m am ina m am a, njena dru` benic a — bogom oljka i pop koji nam je svetio vodic u navodili sve sam e D O KAZ E da Boga IMA, ali on sam , li~ no nikada ni{ta nije KO N KRE TN O preduz im ao, kao da se sve ovo vrem e z bog ne~ ega krio... Zoran se zau stavi u prvom planu i pogleda ispred sebe. Zoran narezan s le| a, ispred njega sku lptu ra H ristovog raspe}a. Zoran netrem ice gleda u sku lptu ru H rista. Iz Zoranove vizu re: L ice bo` jeg ~oveka na krstu , {venk na njegove ru ke prikovane ekserim a, telo koje opu {teno visi... ZO RAN (O F F ): I sada, tam an kada sam m islio da ga vi{e nem a, Bog se odjednom pojavljuje, i to u svoj svojoj snaz i i ` estini, na{av{i ba{ m ene kao prim er z a nauk drugim a. Kakav u` as, kakav peh ... Zoran jo{ trenu tak gleda H rista a onda spu sti pogled. Ispred Zorana, koji je narezan s le| a, na oltaru prekrivenim crvenim pli{anim pokriva~em , stoji poslu ` avnik na kom e je nekoliko nov~anica, prilog vernika crkvi. Zoran progu ta knedlu , osvrne se letim i~no oko sebe i onda klekne, gledaju }i one pare iz neposredne blizine sa prili~no lakom im izrazom na licu . Pare na oltaru . Ali, odm ah odu stane od svoje lopovske ideje. Snim an s le| a, on napipava u svojoj vindjaci ne{to i po-

[146]

[147 ]

H O T E L U KL AN JC U Deca stoje na sred h ola velikog, starinskog h otela u Klanjcu . Raja ih proziva i deli im klju ~eve od soba. Kam era se pom eri i otkrije Zorana, koji stoji po strani, kod prozora h otelskog h ola i gleda napolje, prem a starinskom trgu tog lepog gradi}a. Vidno je neraspolo` en i dem oralisan . ZO RAN (O F F ): Sve ovo {to m i se doga| alo, nije m oglo biti ni{ta drugo do BO @ IJA KAZ N A; z asigurno sam ispa{tao z a sve one bez bo` ni~ ke re~ i i dela koje sam u svom e ` ivotu tako olako iz rekao i u~ inio, po~ ev{i od obavez nog: » Baksuz z z z z z z z !« , koje \ ura, Pida, G ane i ja nism o propu{tali da vi~ em o kad god bism o ugledali nekog popa, pa do drpisanja love sa oltara u c rkvi Ru` ic i, onom ad, kada su m i trebale pare z a najnovijeg » Tarz ana« sa D ` oni Vajsm ilerom , u kom e ona {to igra D ` ejn pokaz uje gole sise... Raja ga pogleda ali ne prekida svoj posao. RAJA: Mih ailovi} ! (Raji prilazi Zoran.) Jednokrevetna. Zoran zbu njeno pogleda broj na klju ~u i u pu ti se polako, u m ornim koracim a ka stepeni{tu . Deca polako odlaze u sobe, poneko lu nja h olom , ose}a se da su u m orni od napornog dana. SO B AUH O T E LU

ku{a d a to izvad i. Kako je to » ne{to« za{iveno u postavi, po~ne zubim a d a kid a konac kojim je postava u{ivena. ZO RAN (O F F ): A onda mi je sinula spasonosna ideja! Mo` da bih mogao O V D E da obavim vra} anje onih para koje sam zdimio u R u` ici i da tako, bar delimi~ no, okajem svoje greh e?! Suma, koju mi je baka u{ila u postavu, za » nedaj bo` e« , bila je dovoljna za to, jedino se postavljalo pitanje da li } e ovda{nji, katoli~ ki Bog uredno vratiti ukradene pare na{em, pravoslavnom. No, vi{e nije bilo mesta vaganju, trebalo je u~ initi BIL O [ TA da me se Bog bar malo okane... Kam era kru` i oko Zorana i d olazi m u s lica. On najzad izvad i skriveni novac i po~ne d a ga prebrojava. Re{i najzad d a na oltar stavi SV E {to im a. U trenutku kad a je spu{tao pare na oltar, iz d ubine crkve se za~uje {um . Zoran, koji kle~i pred oltarom , trgne se i pogled a unazad , tj. u sm eru kam ere. Na vratim a crkve, ovetljen d nevnom svetlo{}u, stoji Raja. Pod bo~en, pa` ljivo posm atra Zorana. Zoran kle~i i zapanjeno posm atra zlokobnu Rajinu siluetu. Posle nekoliko trenutaka napetog }utanja i posm atranja, Raja progovori napad no » m irno« . RAJA: Kada zavr{i{ sa molitvom, BU D I TAKO L JU BAZAN i pojavi se u h otelu. Zoran klim ne glavom .

klju~ an u devoja~ koj sobici, Svetlana je, po svoj prilici, dosa| ivala baki, tata je ve} trebalo da se priprema za odlazak u » L otos« , ali mama sigurno nije radila ni{ta, ona je uvek u ovo doba postajala nekako sentimentalna i mo` da je ba{ sada stajala uz okno na{eg prozora i mislila na mene, ba{ kao {to sam ja upravo mislio na sve njih ... Zoranu niz lice poteku suze, prvo polako, a ond a u pravim potocim a, De~ak po~ne d a rid a i napravi pokret d a rukom zad r` i suze. Na to ona d va vrap~i}a prh nu u ki{u. Zoran se trese i pla~e svom ` estinom , ne kontroli{u}i se vi{e. Kao d a je od jed nom iz njega pokuljao sav jad kojeg je svih ovih d ana. Ond a se prem esti d o m alog sto~i}a, otvori kovertu, izvad i olovku i po~ne d a pi{e. (Kam era s le| a.) Njegova ram ena se po m alo um iruju, nervni napad koji je d o` iveo ga prolazi. ZO RAN (O F F ): D ragi mama i tata, bako, deda, tetka, te~ o i ostali... Evo, javljam vam se iz rodnog kraja druga Tita, iz h otela » Palace« . O dmah da vam ka` em da mi je dobro, imam jo{ ~ istih stvari za presvlaku, ali h rana mi nedostaje. Me| utim, ne treba da brinete, imam jo{ para pa } u kupiti ako slu~ ajno budem gladan... Zoran izlazi iz svoje sobe, d r` e}i kovertu u ruci. Pro| e h od nikom i spusti se stepeni{tem nani` e. ZO RAN (O F F ): Putovali smo dobro, u Zagrebu nam je bilo lepo, upoznao sam i jednog de~ aka (zaboravio sam kako se zove) sa kojim sam se jako sprijateljio...

SO B AUH O T E LU P O RT IRN IC A Zoran se raspakiva u svojoj sobi. Iz ruksaka vad i stvari i baca ih bez red a po krevetu. Od jed nom , zastane. Me| u stvarim a je neispisana, bela koverta sa zalepljenom m arkom . Zoran je gled a nekoliko trenutaka. ZO RAN (O F F ): Jednog trenutka sam sh vatio da je pro{lo ko zna koliko vremena od moga odlaska, a da se uop{te nisam javio mojima... Zoran sed ne na krevet d o prozora i pogled a napolje. Iz Zoranove vizure: Nad Klanjcom i okolnim Zagorskim brd im a obru{ila se proletnja ki{a. [ venk na sim s h otelskog prozora na kom e su se {}u}urila d va pokisla vrap~i}a. Zoran zam i{ljeno zuri u ta d va uboga stvora. ZO RAN (O F F ): O djednom, prisetio sam se vesele gu` ve koja je u mome domu svakodnevno vladala. Bilo je kasno popodne i baka je sigurno u kuh inji pripremala ne{to » za sutra« , deda je sedeo za trpezariskim stolom i upravo prelistavao » Politiku« , tetka je, recimo, krojila ne{to u svojoj sobi, te~ a je verovatno majstorisao ne{to za[1 4 8 ]

Zoran se spu{ta stepeni{tem i prilazi babi na portirnici, nose}i onu belu kovertu u ruci. Pita je ne{to a ona m u rukom poka` e ne{to napolju. Zoran izlazi iz kad ra a kem era se preigrava na Raju, koji ustane iz velikog trosed a, u kom e je bio sakriven, i krene za Zoranom . ZO RAN (O F F ): O d Zagreba idemo PE[ IC E po rodnom kraju druga Tita, i sve bi bilo lepo da se jedanput nisam izgubio pa sam prespavao SAM u planini.To se dogodilo jer mi se ojela guza pa me strah ovito boli kad h odam i zato stalno zaostajem za kolonom... T RG U K L AN JC U Zoran prelazi preko trga na putu ka baroknoj zgrad i preko puta. Svenk unazad ! Iza njega, na ped esetak koraka, prati ga Raja u ulozi [ erlok H olm sa. [1 4 9 ]

Kasno popodne. Zoran se penje velikim , sve~anim stepeni{tem h otela. Stu pi u h ol na spratu . Osvrne se oko sebe i krene ka jednim velikirn vratim a koja, o~igledno, vode u kongresnu dvoranu . Prisloni u vo na njih ali se odande ne ~u je ni{ta. Nesigu rnim pokretom ih otovori. Snim ljeno iz sale: Zoran z atvori vrata i okrene se ka sali. Iz Zoranove viz u re: U prostoriji, nalik na neku carsku dvoranu , pore| ano je stotinak stolica u desetak redova. Prvi redovi su ispu njeni njegovim dru govim a a ostali z vrje praz ni. Deca sede, m e| u tim , potpu no m irno i u T I[ INI, gledaju }i ga nekako ~u dno. Za du ga~kim stolom , prekrivenim z elenom ~ojom , sedi, sam sam cijat, dru g Raja. Skok z a 1 8 0 stepeni, iz a dece. Zoran stoji neodlu ~no na vratim a ali se Raja pravi da ga ne prim e}u je, z adu bljen je u ~itanje ne~ega {to je ispred njega. Zoran

krene da se pridru ` i svojim dru govim a, ali Raja podigne svoj pogled i ru kom poka` e na u sam ljenu stolicu po strani. RAJA: Ti tam o. (Zoran ose}a da se de{ava ne{to ~u dno ali jo{ u vek ne z na {ta. Osvr}u }i se z bu njeno ka ostalim a, koji ga gledaju ledenim pogledim a, Zoran pri| e stolici i sedne. Raja jo{ iz vesno vrem e ~ita, i dalje, kao, ne obra}aju }i pa` nju na Zorana. Zoran sedi na stolici i poku {ava da pantom im ski u spostavi vez u sa svojim dru govim a, pitaju }i ih pakretim a obrva, sitnim z nacim a ru ku i sl., O ^ E M U se ovde radi. Zoran narez an s le| a, deca preko pu ta anfas. Niko, m e| u tim , ni ne poku {ava da m u odgovori na te z nake. Ve}ina spu {ta pogled ka cipelam a ili okre}e glavu u stranu . Jedino m u L jilja pla{ljivo daje do z nanja da nem a pojm a o tom e {ta se de{ava. Raja najz ad podigne pogled sa onoga {to je tako pom no bistrio i z na~ajno u z dah ne.) Dobro. Da po~ n em o... Ustane od stola i laganim korakom krene u pravcu Zorana. U ru ci dr` i belu KOVE RT U. Zoran gleda u tu kovertu z apanjeno. ZO RAN (O F F ): Na m oje zaprepa{} en je, prim etio sam da Raja u S VO JO J ru ci dr` i M O JE pism o koje sam , pre n epu n sat, bacio u P RAVO P RAVC ATO po{tan sko san du ~ e!... Kroz glavu m i je sin u lo; Da, on ga je U KRAO !... Ali, za{to??? Po{to je dobro pokaz ao Zoranu {ta im a u ru ci, Raja se okrene deci ispred sebe. RAJA: H teo bih , dru govi i dru garice pion iri, da vam pro~ itam kako pojedin ci m e| u vam a DO @ IVL JAVAJU rodn i kraj dru ga Tita... U sali nastane potpu ni tajac. Zoran gleda prenera` eno u Raju . Raja iz vadi iz koverte pism o i po~ne da ga ~ita. Ne ~u jem o po~etak, jer slu {am o Zoranov off. ZO RAN (O F F ): Raja Je po~ eo da ~ ita m oje re~ i, sa izrazom ga| en ja n a licu . Naro~ ito je n aglasio citat... RAJA: » To se dogodilo jer m i se O JE L A G U ZA pa m e S TRAH O VITO B O L I kada h odam i zato staln o zaostajem za kolon om « ... (Iz sale se z a~u je sm eh koji, m e| u tim , m om entalno u tih ne kada na decu padne Rajin stra{ni pogled.) Nem a tu n i~ eg sm e{n og, dru govi i dru garice pion iri! To je ` alosn o, tragi~ n o. (Nakon tih re~i,Raja se po prvi pu t se okrene ka Zoranu i pogleda ga kao tu ` ilac na su | enju nacisti~kim z lo~incim a u Nirnbergu .) Tako n e govori Titov pion ir. Tako govori razm a` en o, ken jakavo de-

[1 5 0 ]

[1 5 1 ]

ZO RAN (O F F ): In a~ e, osim te m ale n ezgode sa ojedom , sve ostalo je divn o, n aro~ ito m i se svi| aju priroda i lju di. Za sada je bilo n ajin teresan tn ije kada su se pojavili DU H O VI u jedn om zam ku u kom e sm o prespavali, ali posle se ispostavilo da to n isu P RAVI du h ovi n ego dru g Raja i Ken gu r. Veru jem da n as on o n aju zbu dljivije ~ eka tek kada stign em o u Ku m rovec, rodn o m esto dru ga Tita... Zoran do| e do po{tanskog sandu ~eta i spu sti u njega svoje pism o, Zadovoljno odah ne, kao da je sa du {e skinu o veliki teret. ZO RAN (O F F ): Dotle, bu dite sigu rn i da n em a {ta da brin ete, da m i je dobro, dru ` im se sa ostalom decom i, u op{te, n em am n ikakvih problem a. Voli vas va{ Zoran ... Raja z astane, osvrne se oko sebe i u padne u jednu kapiju . Pored njega prolaz i Zoran i ne prim e}u je ga. Raja iz viri i ode u pravcu sandu ~eta... SO B AUH O T E LU Potpu no prom enjenog raspolo` enja, Zoran veselo z vi` du }e ku paju }i se u kadi. Odjednom , z a~u je se na vratim a ku canje. Zoran iz viri iz kade. ZO RAN : Da? Ko je? D E ^ IJI G L AS (O F F ): Rekao ti dru g Raja da si| e{ dole u salu ! ZO RAN : Ne ~ u jem ! G de da si| em ?! U kadar u | e jedan od Zoranovih dru gara. Zvirne u ku patilo. D E ^ AK: U kon gresn u dvoran u . Ne sa~ekav` i slede}e Zoranovo pitanje, de~ak se okrene i nestane. KO N G RE S N A D VO RAN A U H O T E L U

te! Molim vas: » OJE L A MI S E G UZA« ! (Skok po osi unaz ad . Iz z ad njih red ova se opet z a~uje cerekanje, koje naglo prestane onog trenutka kad a Raja iz ved e svoj ve} poz nati » tigrovski okret« i pogled a z verski u onaj manje prestravljeni d eo aud itorijuma.) Ja sam lepo rek ao k ada smo k retali: KO NE MO@ E D A IZD R@ I, NE KA NE KRE ] E ! Nik o se nije prijavio. U redu, svi ste verovali da mo` ete, to je raz umljivo, ~ ovek mora da veruje u sebe k ada k re} e na jedan ovak av z adatak ... Ali, {ta tok om mar{a radi na{ PRIJATE L J Zoran? Posebno nagla{avaju} i re~ » prijatelj« ! (Raja se ponovo okrene ka Zoranu, pri| e mu i upilji mu se u lice iz neposrene bliz ine. Zoran ga gled a kao h ipnotisan. Raja i d alje bulji u Zorana a ovaj u njega kao u h ipnotiz era. Iz a njih su d eca koja bez d ah a gled aju ovo uz buljivo su| enje.) Umesto da priz na da ne mo` e, da NE ] E da iz dr` i, on k onstantno ometa, rek ao bih S AB OTIRA, napore svojih drugova. Zastaje, odugovla~ i, i najz ad ostaje, iz samo njemu z nanih raz loga, da spava sam na Medvednic i, odvojen od ostalih . Time on trojic i svojih drugova (z a mene nije va` no) oduz ima D RAG OC E NI S AN, pa oni, ni k rivi ni du` ni, provode B E S ANU no} u planini, tra` e} i ga po pravoj provali oblak a! (Sa d ruge strane prvobitne rampe: Zoran bez d ah a prati Rajino iz laganje, kao d a se rad i o nekoj z animljivoj prestavi a ne o njegovoj sopstvenoj ko` i, » toliko je sugestivan njegov » tu` ilac« . Raja je svestan svoje nemerljive premo}i nad d e~akom i u` iva u njoj. Okrene se ponovo ka » sud nici« .) U redu, tu je to sa tim... ojedom. Uz mimo mu to k ao olak {avaju} u ok olnost. Ali, on u isto vreme pok az uje jo{ jednu z na~ ajnu c rtu svoga k arak tera — sk lonost k a c ink arenju. Prvi z nak z a to bio je njegov nastup u z amk u Meh inovi} , z nate na {ta mislim. A evo nam sada i drugog: u svom dopisu, G OS POD IN Zoran se prvo ` ali na h ranu, a z atim i na to {to ide pe{ic e! Kak o je on to z ami{ljao da } e se jedan MAR[ odvijati, mo` da tak sijem?... @ ali se jo{ na G UZU... (Raja i Zoran narez ani s le| a, ispred njih » gled ali{te« . Deca se ponovo nasmeju, naro~ito oni iz z ad njih red ova. Raja ovoga puta d opusti to, ne prekid a ih . I sam se, kao, nasmeje.) ...i na mene!!! Kad bi neupu} en ~ ovek pro~ itao ovo pismo pomislio bi da sam ja nek i ludak , manijak , {ta li, k ada mogu tek tak o da se preobla~ im u duh a i pla{im nedu` nu dec u! I to ne obi~ nu, nego [1 5 2 ]

onu sa ojedenim dupenc etom! (Napetost, koja je d o tad a vlad ala u sali, kulminira u vid u salvi smeh a. Kamera se voz i preko d ece koja se smeju relaksirano i z austavlja se na Ljilji koja se jed ina ne smeje. Ona, puna saose}anja, gled a u pravcu... Zorana, koji, me| utim, gled a u Raju. I sam se smeju}i svojoj iz nenad noj slobod i iz ra` avanja, Raja cepa Zoranovo pismo, efektno ga sitne}i u najmanje komad i}e! Tu gomilu konfeta stavi u svoj d ` ep a, ond a, naglim pokretom ruke umiri smeh . Njegovo lice d obije ponovo svoj d ramati~no– kameni iz raz . Pri| e Zoranu i stane pored njega, ne gled aju}i ga.) Rec i svojim drugovima gde sam te danas popodne z atek ao. Zoran se trgne i pogled a ga mole}ivo i pani~no u isto vreme. ZO RAN (OF F ): Nisam mogao da verujem da } u PRE D S VIMA morati da priz nam da sam postao bogomoljac ... Raja ga gled a intenz ivno, sagne se i uh vati ga rukom z a brad u. Prod rma mu sna` no d onju vilicu. RAJA: Hajde, rec i lepo svojim drugovima gde si bio. ZO RAN : U c rk vi... Zoran je to pro{aptao ali efekat njegovih re~i je veliki. Skok unaz ad , iz a le| a d ece. Salom se raz legne h uk z aprepa{}enja. Raja napravi pokret rukama u smislu: » E to, o tome vam pri~am« i od e na svoje mesto z a stolom prekrivenim z elenom ~ojom. Zoran z uri posramljeno u z emlju, kao krivac koji je upravo priz nao nekoliko z verskih ubistava. Deca ga gled aju rad oz nalo, verovatno ve}ina nikad a u svome ` ivotu nije vid ela ne{to tako negativno. A ond a, bled a kao smrt i sa nekim ~ud nim gr~om na usnama, iz posled njeg red a ustane Jasna i uputi se ka Raji. ZO RAN (OF F ): A onda se odigralo ne{to {to nik ada, stvarno NIKAD A ne} u sh vatiti... Kamera se povla~i i prati Jasnu koja d olaz i d o Raje (koji je posmatra iz nena| eno) i na z elenu ~oju spusti neki pred met. Raja pogled a pred met z bunjeno. Zoran se propinje d a vid i {ta je to. Od jed nom, promeni iz raz lica, kao d a je gromom o{inut! Iz Zoranove viz ure: B urma njegove bake. U kad ar u| e Rajina ruka i uz me je. Raja rad oz nalo uz me prsten i upitno pogled a u Jasnu. Jasna, me| utim, samo spusti pogled pokajni~ki. Skok unaz ad . Zoran | ipi sa svoga mesta, poleti ka stolu i po~ne d a od Raje OTIM A prsten. ZO RAN : To je moje! Vratite mi ga naz ad, to je prsten moje bak e!.. Raja se jed nim sna` nim pokretom otrgne od d e~aka, ustane od stola i, z ad ovoljno posmatraju}i prsten koji d r` i u ruci, krene ka ostaloj d eci. Kamera se povla~i unaz ad . [1 5 3 ]

RAJA: Ovaj luksuzn i, dragocen i predmet, prsten koji je krasio ko zn a koliko gen eracija gospodskih ruku, drug Zoran je, izgleda, h teo da upotrebi u sasvim prakti~ n e svrh e... Dr` e}i ven~anu uspomenu Zoranove bake kao nekakav bog– z na– kakav dokaz de~akove z lo~ina~ke aktivnosti, Raja prolaz i iz me| u redova i pokaz uje taj » korpus delikti« deci, kao da se ne radi o pionirskom sastanku nego o skupu najve}ih juvelirskih stru~njaka. ZORAN (OF F ): Zn a se, n aime, {ta zn a~ e dragocen i poklon i u~ in jen i mladim devojkama! Zoran stoji kod stola prekrivenog ~ojom i gleda netremice u Jasnu. Ona iz vesno vreme gleda tupo ispred sebe, a onda po~ne sva da se trese, da bi na kraju h isteri~no z aplakala. Raja u prvom planu, Zoran i Jasna u drugom. Zariv{i glavu u {ake, Jasna poleti iz prostorije i z alupi vrata takvom ` estinom da se svi prisutni uko~e u poz ama u kojima su se z atekli. Prvi se sna| e Raja. Prekine svoju {etnju i veoma poslovno se uputi naz ad, ka stolu. Zoran jo{ uvek gleda z a Jasnom. Pogleda onda u Raju. Raja z astane, po~e{e se po glavi i okrene se ka deci. Promrmlja, kao da se radi o najobi~nijoj stvari; RAJA: Obzirom da je, NE JE D NOM , dokazan o da pon a{an je pion ira Zoran a M ih ailovi} a uti~ e {tetn o n a moral u~ esn ika mar{a Titovim rodn im krajem, odlu~ en o je da je n jegov boravak n a mar{u n emogu} i da treba da se vrati prvim vozom u B eograd. O tome } e n jegovi roditelji i {kola biti pravovremen o obave{ten i. Ni jednom ne pogledav{i Zorana, Raja krene brz im korakom iz prostorije. Onda se ne~eg seti, z astane, vrati se korak– dva i pred Zoranove noge baci ven~ani prsten njegove bake. Prsten se dokotrlja do Zoranovih nogu. Zoran se ne usu| uje da u~ini bilo {ta, samo netremice gleda svog vaspita~a. Raja se okrene i iz a| e iz prostorije.

Kumrovcu. U rodn o mesto druga Tita stigli smo oko podn e, posle relativn o kratke distan ce izme| u Klan jca i n a{eg krajn jeg cilja. On o malo {to sam uspeo da vidim n a putu do stan ice, potpun o me je razo~ aralo! Ni traga n i glasa posebn osti tog slavn og mesta, sve oko men e delovalo je vi{e n ego OB I^ NO, da n e ka` em bezvezn o... Vo` nja se z austavlja ispred table sa natpisom: » Rodna ku}a« . Odmah pored table, je i krava koja, privez ana z a direk od table sa obave{tenjem, besomu~no mu~e. Kolona odlaz i u suprotnocn pravcu od table, u pravcu centra mesta{ca. @ELEZNI^KA S T ANIC A U KU M ROVC U

Kolona dece }utke ulaz i prolaz i pored table sa natpisom: Kumrovec. Ljilja pogleda ispod oka u pravcu Zorana. On gleda u z emlju ali, u trenutku kada prolaz e pored natpisa, podigne pogled i radoz nalo pogleda u prve ku}e pored kojih prolaz e. Ni{ta neobi~no, selo kao i svako drugo, mo` da sa malo vi{e asvalta na putu. Prolaz e pored seljaka koji se voz i na kolima i radoz nalo ih posmatra. ZORAN (OF F ): Najbli` a ` eljezn i~ ka stan ica se n alazila ({to bi moj deda rekao: » Kakve li iron ije!« ) ba{ u samom

Raja kupuje voz nu kartu u h olu provinciske ` elez ni~ke stanice. Krene ka peronu te iz laz i na peron. Skrene ulevo, ka stani~nom bifeu. U kadar u| u deca, koja sede na klupama ili, jednostavno, na z emlji. Svi su neraspolo` eni i gledaju na drugu stranu perona, na desno. Iz viz ure dece: Zorana stoji dvadesetak koraka dalje, sa rancem na le| ima i poti{tenim iz raz om na licu. Ne gleda svoje drugove nego {utira neki kamen~i} ispred sebe. ZORAN (OF F ): Situacija je bila vi` e n ego n eprijatn a. Voz je kasn io n eodre| en o vreme i uop{te n ije bilo izvesn o kada } e sti} i. Kako mi je kon takt sa ostalima IZR I^ ITO bio zabran jen , ja sam d` on jao n a jedn om a svi moji drugari n a sasvim drugom kraju peron a... Pored dece, koja neraspolo` eno pilje u svoga druga, pro| e Raja, nose}i u ruci voz nu kartu i sendvi~. Do| e do Zorana i preda mu obe stvari. RAJA: Karta i sen dvi~ . Raja se okrene i iz a| e iz kadra. Zoran z bunjeno gleda u par~e h leba koje dr` i u ruci, pa u svoje drugove na suprotnoj strani perona. Iz Zoranove viz ure: Raja, prekr` tenim rukama na le| ima, prilaz i deci koja pred Zoranovim pogledom, spu{taju svoje poglede. Jedina osoba koja gleda Zorana je Ljilja. Ona ne h aje z a Rajino prete}e {etkanje ispred njih . Zoran gleda u pravcu svojih drugova pogledam koji se sve vi{e z amagljuje. Smrcne tu` no i pogleda u sendvi~ koji dr` i u ruci. ZORAN (OF F ): I ako me je od samog jutra morila velika glad, ipak mi se sen dvi~ , koji sam dobio, n ekako n ije jeo. Nije se radilo o tome kakav je bio (jedem ja i gore stvari kada me oph rva glad), n ego, jedn ostavn o, n isam mogao. Grlo mi se steglo, stomak zgr~ io a u grudima sam ose} ao n ekakav pritisak, isti kao on da u h otelskoj sobi kada sam se rasplakao.

[1 5 4 ]

[1 5 5 ]

KU M ROVEC

Zoran ponovo pogleda u svoje drugove i krene ka korpi za otpatke koja se nalazi negde na pola puta izme| u njega i njih. Raja se zaustavi, uo~iv{i Zoranovo kretanje. Zoran do| e do korpe i u nju ubaci sendvi~. Krene nazad, ka » svome mestu« , ali ga u tome zaustavi Rajin glas. RAJA: Vrati se i uz m i taj sen dvi~ iz korpe z a otpatke. Deca, koja su izme| u dvojce aktera ove tenzije, kao na teniskom me~u, prebace pogleda sa Raje na Zorana. On se mahinalno okrene i krene nazad, ka korpi. Do| e do nje, pru` i ruku ali zastane u pola pokreta. Pogleda ka ostalima. Svi ga napeto posmatraju. Zoran stoji sa u pola pokreta zaustavljenom rukom. ZO RAN (O F F ): S tajao sam pored te korpe z a otpatke, potpun o n esposoban da bilo {ta preuz m em . S jedn e stran e, n jegov prete} i ton m i je ledio krv u ` ilam a, sa druge, ideja da } u z avu} i ruku u korpu i odan de iz vaditi taj {ugavi sen dvi~ iz gledala m i je potpun o NE IZ VO D L JIVO M, n e{to kao da vas teraju da z avu~ ete ruku u n u` n ik ili, rec im o, m ravin jak... Zoran spusti ruku. Raja na to uzdahne, ustane sa klupe i polako krene ka njemu, pro{av{i pored dece koja ga gledaju napeto. Raja do| e do Zorana i upilji mu se u o~i. Zoran ga gleda kao hipnotisan. ZO RAN (O F F ): Moram re} i da sam se, z a ovo vrem e, ve} po m alo n avikao n a n jegove prete} e prilaske koji su se uvek z avr{avali n em in ovn im susretim a m og i n jegovog, stra{n og pogleda... Stvarno, Raja ga gleda opasnije nego bilo kada. Zoran ne prekida da ga gleda, ali to vi{e nije pogled nekog inferiornog, nego pre nekog ko nema drugog izlaza. Zato se doga| a ne{to sasvim nepredvidivo: Rajin pogled po~inje da gubi svoju ubita~nost... A Zoranov postaje sve sigurniji! Deca gledaju taj » dvoboj« bez daha. Raja trepne nesigurno. Zoranov pogled postaje jo{ sigurniji, de~ak se potpuno smiri. Raja za trenutak spusti pogled pa, odmah zatim, pogleda u Zorana potpuno nesigurno, skoro upla{eno! Zoran ga ne ispu{ta iz vida, kao da sada on njega poku{ava da hipnoti{e! Raja po~inje da, malo po malo, spu{ta svoj pogled u pravcu sopstvenih cipela, sve do trenutka dok ne ostane potpuno pora` en i ukro}en kao neko malo dete! Zoranovi drugovi gledaju taj prizor zapanjeno. I Zoran se prene iz transa u kome se, o~igledno, sve ovo vreme nalazio i upla{eno pogleda u svoje drugove pa u Raju koji stoji i, potpuno obamro, gleda u vrhove svojih cipela. Raja se najzad trgne i pogleda u Zorana pa u decu. Shvativ{i {ta se dogodilo, krene nazad, kod ostale dece i po~ne odmah da vi~e.

RAJA: S troj! B rz o, u dve vrstel S ta ~ eka{?! (Deca ga, me| utim, posmatraju ~udno, sa mnogo likovanja u svojim pogledima. Ve}ina krene lenjo ka sredini perona, bez namere da se po` uri.) Ne vuc i se tako... Po` uri... Ali, Rajin glas sve vi{e gubi na ` estini, proporcionalno de~ijoj nezainteresovanosti za ono {to je do malopre bilo njegovo glavno oru` je. Sta vi{e, deca toliko izme| u sebe pri~aju i ` amore da njegove pretnje postaju sve tanu{nije a glas po~inje da mu se gubi u op{toj buci i smehu... Tog trenutka, u stanicu ule}e voz, obaviv{i sve belom parom. Oblak pare se razilazi i otkriva Raju kako stoji pred strojem i zapanjeno gleda u pravcu Zorana. Ima {ta i da vidi: Pored Zorana stoji L jilja, jednom rukom dr` e}i svoj baga` a drugom Zoranovu {aku, jasno pokazuju}i svoju nameru da sa njim ide i u dobro i u zlo. Pored Raje, nju zapanjeno gleda i sam Zoran. Ali, doga| aji se razvijaju jo{ lu| e: jedan za drugim, i ostali Zoranovi saputnici po~inju da prelaze na » Zoranovu stranu« . Prvo stidljivo, a onda sve otvorenije i u ve}im grupama. I ako se radi o razdaljini od svega nekoliko metara, kao da se odigrava neki masovni prebeg s jedne na drugu teritoriju! » B egunci« pristi` u radosni i ozareni, kao da su presko~ili B erlinski zid. Raja to gleda, ve} potpuno obeshrabren i izgubljen. Kengur, koji sve do poslednjeg trenutka ~eka kako }e se stvari odvijati, najzad i sam » prebegne« na stranu » pobunjenika« . Deca do~ekuju Kengura sa smehom i odu{evljenjem. Na drugoj strani, ostaju potpuno unezvereni Raja i sasvim pribrana Jasna, koju otkrivamo {venkom. Za razliku od ostalih, ona nema nameru da se pridru` i Zoranu. Ostaje, ako se tako mo` e re}i, dosledna sebi. ZO RAN (O F F ): Kada se odigrao taj n everavatn i, n em ogu} i O B R T, i kada su m i se dec a pridru` ila, jedin a osoba koja to n ije u~ in ila bila je Jasn a. G ledala n as je prkosn o, ratoborn o, kao da je h tela da n am poka` e da n ikada n ije bila, n iti } e biti, deo n a{e R E G U L A R NE , sre} n e stvarn osti i da } e z auvek ostati n eko ko je O B E L E @ E N... Stvarno, u Jasninom pogledu ima nekog prkosa i suprotstavljanja svemu i svima. Svenk nazad. Pored nje, me| utim, stoji ruina, » krpa od ~oveka« — drug Raja. Gleda sve to o~ima u kojima se vidi samo duboki, nenadoknadivi PORAZ. Otpravnik vozova ve} po drugi put duva u svoju pi{taljku i zbunjeno gleda grupu na peronu. Situacija je tu veoma ~udna: ve}ina je suprostavljena dvoma, a svi zajedno }ute i gledaju se. Otpravnik vozova dune i po tre}i put. Voz krene polako. Zoran stoji, sav sretan, a pored njega promi~u vagoni...

[156]

[157 ]

ISPRED TITOVE RODN E K U C E U K U M ROVC U Agenti u ko` nim mantilima isprobavaju oz vu~enje koje je instalirano ispred rodne ku}e Josipa Broz a. Kamera se voz i pored grupe na{ih | aka i z austavlja se na Zoranu koji, me| utim, z apanjeno gleda u ogromnu skulpturu koja pretstavlja Tita kako gleda z ami{eljeno negde dole, ispred sebe. Zoran prati taj pogled svoga idola. (Zoranov subjektivni pogled. Putanja kojom Broz gleda se z avr{ava, me| utim, na velikoj gomili kravljih govana.) Zoran pogleda ponovo u Tita, pa u govna, prosto ne mo` e da veruje da bi ON mogao tako intenz ivno da posmatra jednu TAKV U stvar? Jedan od agenata u ko` nim mantilima pri| e Raji, koji stoji malo podalje, bled i iz obli~en. Jasno je da se u njemu de{avaju stra{ne stvari. PRVI AG EN T: Ko od dece govori? (Raja rez ignirano poka` e rukom na Zorana. Agent da z nak drugom agentu i oboje krenu ka de~aku. Zorana iz njegovih misli prene drugi agent koji po~ne profesionalno da ga pretresa, pipkaju}i ga po celom telu i preturaju}i mu d` epove. Zoran po~ne da se gica, o~igledno je golicljiv. Prvi agent mu se, me| utim, unese u lice, sna` no mu okrenuv{u bradu u svome pravcu.) [ ta } e{ ti da govori{? ZORAN : Molim?... Ne z nam. DRU G I AG EN T: Kak o to? Vaspita~ k a` e da } e{ da ~ ita{ ne{to. ZORAN : Mislio je valjda na pesmu ... {to sam napisao z a pismeni... PRVI AG EN T: G de je? P ok a` i to... pesmu . Zoran z bunjeno iz vadi novinski ise~ak sa svojom umotvorinom i preda je prvom agentu. Ovaj brz o preleti pogledom i preda je drugom. I ovaj je pro~ita ovla{. Klimne glavom potvrdno i obojica krenu, sprovode}i Zorana ka bini, napola kao veoma va` nu li~nosta a napola kao neku vrstu uh ap{enika. Zoran se osvr}e ka svojim drugovima z bunjeno ali, pre nego {to je i{ta mogao da ka` e, na| e se ispred mikrofona. Drugi agent kvrcne prstom u mikrofon, poka` e Zoranu da mo` e da po~ne i si| e u gledali{te. Zoran stoji sav z bunjen na bini. Baci pogled na novinski ise~ak sa svojom pesmom a onda pogleda okupljene. ZORAN (O F F ): Kada sam sada, posle iz vesnog vremena, bacio pogled na moju pesmu , na sopstveno z apre{a} enje sam u tvrdio da cela stvar nek ak o z au dara, VO NJA! (Zoran nesigurnom pokretom vrati papir u d` ep pa i sam kvrcne mikrofon. Iz Zoranove viz ure: Deca su se umirila a dvojca agenata su pri{la Raji i o~ekuju {ta }e Zoran re}i. Zoran proguta knedlu.) D ragi dru ` e T ito... Moram [1 5 8 ]

ovde, ispred T voje rodne k u } e, da ti ne{to objasnim... (Pogleda nadole... Deca su prili~no z bunjena » ko` irani« prili~no napeti ovim, neo~ekivanim tokom stvari.) Radi se o jednom velik om nesporaz u mu . Naime, ja sam ovamo dospeo tak o {to mi je pripala velik a ~ ast da pretstavljam svoju {k olu na ovom veli~ anstvenom mar{u ... (Ponovo nesigurno pogleda dole, ka publici. Iz Zoranove viz ure: Raja gleda z akrvavljenim pogledom koji je uokviren crnim podo~njacima.) Ali, ja tu po~ ast ni~ im nisam z aslu ` io. Naprotiv, poslu ` io sam se ne~ im {to ni malo ne slu ` i na ~ ast T itovom pioniru ... (Tipovi u ko` nim mantilima ne{to intenz ivno ispituju Raju, kez e}i se pri tom na njega prili~no opasno. Raja samo sle` e ramenima, ne skidaju}i svoj sumanuti pogled sa Zorana.) U svom {k olsk om z adatk u , na z adatu temu , ja sam napisao ne{to {to nije istina: slagao sam da T ebe volim vi{e nego svoje roditelje. Me| u tim, svak o k o me poz naje z na da ja mamu i tatu volim vi{e od bilo k oga na svetu , pa i od T ebe, dru ` e T ito... (S kok unaz ad, ~ak iz a le| a Raje i dvojice agenata: U jednom trenutku, dvojca agenata naglo prekinu diskusiju sa Rajom, uh vate ga ispod paz uh a i jednostavno ga odignu od z emlje. Deca i Zoran sa bine gledaju to prenera` eno. Agenti prost N OS E Raju u pravcu motorcikla sa prikolicom. Raja pri tom ne pru` a otpor, samo gleda u pravcu Zorana, kao da {to du` e h o}e da posmatra svoga najve}eg z lotvora koji mu je U PROPAS TIO sve: koncepciju, sliku sveta, ` ivot... Zoran nastavi, oh rabren raz vojem doga| aja.) I ne samo to. Ja moram da priz nam da vi{e od T ebe volim moju ; bak u , moga dedu , sve svoje u k u } ane: tetk u , te~ u i moju sestru od tetk e S vetlanu . Isto tak o, ak o } u da bu dem po{ten, volim vi{e strica i strinu , moju dru gu bak u i dva u jak a, k ao i moje dru gove P idu , G aneta i \ u ru ... (Zoran je ve} u nekoj vrsti govorni~kog transa... Pogled mu se z austavi na drugovima... Oni ga gledaju bez dah a. Jednostavno, ne mogu da veruju da ~uju to sopstvenim u{imai M e| u njima, bleda i ustreptalog pogleda, stoji Ljilja.) Naro~ ito bih da naglasim da su mi od tebe mnogo dra` i moji dru govi i dru garice, a naro~ ito jedna devoj~ ica k oju nebih sada da imenu jem... (Zoran narez an s le| a a ispred njega deca kod koje od jednom nastaje veliko raskravljenje koje, ubrz o, prerasta u smeh i z ez anje. Ljilja gleda u Zorana z aljubljeno, kao u svog h eroja.Preko glava [1 5 9 ]

Zoran u| e polako u veliko pretsoblje u kom e nem a nikoga. Spusti ranac pored bakinog kreveta, sedne za sto i um orno pogleda oko sebe.

ZOR AN (OFF): Bio je to moj dom. Na stolu je bu~ no kucao bakin budilnik, iz na{e sobe se ~ ulo veselo mamino pevu{enje a iz kuh inje ie dopirao neodoljivi miris kiselog testa... Ponovo se za~uju koraci. Na vratim a od kuh inje se pojavi prvo baka pa odm ah zatim i tetka. Obe ` ene se radosno nasm e{e Zoranu. BAK A: Kada si stigao? Zoran ih pogleda ozareno ali, tam an kada je h teo da im odgovori, na vratim a njegove sobe pojavi m ajka. M AJK A: Zorane. Vratio si se, sine! Pritr~i i zagrli ga. Kam era i dalje plovi ka Zoranu. On pogleda prem a antreu odakle dolazi njegov te~a, radosno vode}i za ruku Svetlanu. Zoran ponovo pogleda ka klozetu, odakle dolazi, sa novinam a pod m i{kom , njegov otac. OTAC: Dobro do{ao ku} i, sine. Zoran zausti da ne{to ka` e ali, tog trenutka, na o~i m u krenu suze. Majka to prim eti i nasm e{i se, sakriv{i m u glavu rukam a. Baka se vra}a iz kuh inje i stavi pred svoga unuka poslu` avnik prepun krofni. BAK A: Hajde, jedi dok su jo{ vru} i. ZOR AN (OFF): Nekoliko dana kasnije, po{tar je doneo preporu~eno pismo, adresovano li~ no na mene. Smatrao sam da ne{to tako ne smem SAM da otvaram, pa sam odlu~ io da ~ ekam svoje roditelje koji su bili u gradu... Na stolu le` i lepa, bela koverta. Zoran je zagleda sa svih strana, okre}e prem a prozoru, ali je ne otvara. Zoran spusti kovertu na trpezariski sto. Svenk na te~u koji uzm e kovertu i radoznalo je pogleda. TE ^ A: Ovo ON li~ no {alje Zoranu. [ venk na baku, koja se upla{eno prekrsti, {venk na dedu koji je preuzeo kovertu iz te~ine ruke. Pogleda je sa neskrivenim ga| enjem . D E D A: Nemogu} e! Moj unuk nema ni{ta sa komunistima. Tetka se ironi~no nasm eje a pism o najzad zgrabi Svetlana i po~ne sa njim da be` i kroz stan. Zoran pojuri za njom , a svi ostali vi~u na njih da budu m irni. U kuh inji, Zoran najzad sustigne Svetlanu i dobro je opali po glavi. Ona po~ne m om entalno da pi{ti i vri{ti. Zoran pogleda kovertu koja je poluiscepana. Iz nje izvadi pozivnicu sa zlatnim grbom na sredini i ugraviranim Zoranovim im enom . ZOR AN (OFF): Kada sam sustigao Svetlanu, ve} je bilo kasno: koverta je bila pocepana. Unutra, na divnom kartonu, koji je jo{ uvek mirisao na {tampariju, nalaz ila se POZIVNIC A... Cela fam ilija, osim Zoranovih roditelja, ~ita pozivnicu, ne veruju}i svojim o~im a to {to pi` e tam o. Na drugom kraju stola sedi Zoran i gleda ih pretenciozno. Svi prekinu ~itanje, pogledaju u Zorana, pa ponovo po~nu da ~itaju pozivnicu.

[1 6 0 ]

[1 6 1 ]

dece: Zoran govori kao u transu a deca m u m a{u sm eju}i se.) I jo{ ne{to: mnogo vi{e od tebe volim da idem u {etnje sa bakom, z atim u bioskop, na kupanje u Dunavu, da pikam loptu u porti Saborne crkve i da igram krajcare u Donjem gradu na Kalimegdanu. Tako| e, mnogo vi{e volim D` oni Vajsmilera u uloz i Tarz ana, G ari Kupera u svim ulogama, cirkus » Adriju« , onog ciganina {to popravlja lonce i {erpe, kao i ludog Hranislava {to od jutra do mraka stoji u na{oj kapiji sa ta{nom pod mi{kom! U stvari, ja volim sve ljude koji su oko mene, sve one koje ti ne z na{ i pojma nema{ kako su dobri i interesantni, i koliko mi z na~ e... Skoro iz pti~ije perspektive: Zoran zastane u sred svog zanosa jer se ispred njega odr` ava prava » fe{ta« . Deca se sm eju, jure u krug, likuju od iznenadne slobode koja im se ukazala nestankom njih ovog stra{nog vo| e. Okolo prolaze seljaci, natovareni poljoprivrednim alatkam a, u kolim a natrpanim slam om ili teraju}i goveda. Svi od reda gledaju u ~udu tu razuzdanu decu... ZOR AN (off): Tamo u Kumrovcu, ja jo{ nisam pretpostavljao da druga R aju vi{e nikada ne} u videti. Ali, od kako su ga odveli oni tipovi, on se vi{e nije pojavljivao niti ga je iko pominjao. Odmah posle mog nastupa ispred rodne ku} e druga Tita, nas su POD HITNO stpali u jedan veliki autobus i odvez li na z agreba~ ki aerodrom. S TE P E N I[ TE U ZOR AN OVOJ ZG R AD I Dan. Natovaren rancem , Zoran se penje stepeni{tem svoje zgrade. Do| e do vrata svoga stana i zazvoni. ZOR AN (off): Prosto je neverovatno kako neki z vukovi, na koje nikada ne obra} ate pa` nju, kao {to je proz uklo z vr~ anje na{eg z vonceta, u odre| enim situacijama mo` e delovati miloz vu~ no... (Iz stana se za~uju koraci, vrata se otvore i na njim a se pojavi iznena| eno Svetlanino lice. Bez re~i otr~i u unutra{njost stana, odakle se za~uje. Off.) Mama! Tata! Vratio se!... ZOR AN OV S TAN

ZORAN (OF F ): Pozivnicu su svi prisutni pro~ itali najm anje po pet puta. Nije bilo sum nje, drug Tito se obra} ao m eni, i to kao pojedincu sa im enom i prezim enom , i pozivao m e na svoj privatni ro| endan, u svoju ku} u... Na vratima se pojave Zoranovi roditelji. Zastanu , jer vide da se u pretsoblju doga| a ne{to posebno. Deda ih gleda kao da je u pitanju smrtni slu ~aj u porodici. D ED A: Va{ sin ide na ro| endan Brozu! Zoranovi roditelji z bu njeno pogledaju u svoga sina. Zoran klimne potvrdno glavom. Te~a poku {ava da bu de sarkasti~an: TE^ A: Treba da m u kupi poklon. Ne m o` e da ide tam o praznih ruku. A baka na to naivno naseda. BAKA: [ ta ~ ovek m o` e da m u pokloni a da to on ve} nem a?... Zoranov otac u z dah ne i sedne do svoga sina. Pogleda ga u o~i mirno. OTAC: Zoran } e sam da odlu~ i da li } e i} i na ro| endan ili ne} e. Jeli tako, sine? Zoran nesigu rno klimne glavom, nije mu jasno odakle ovolika gu ` va, ZORAN (OF F ): Stigav{i dvadeset ~ etvrtog pred kapiju Belog dvora, sh vatio sam da su tu i svi m oji drugovi sa m ar{a, i da nisam sam o ja pozvan, {to je zna~ ilo jedino to, da drug Tito nije {tedeo na po{tanskim tro{kovim a...

Deca u laz e u predvorje B elog dvora a nekoliko tipova u identi~nim, teget odelima, ih pretresaju detaljno. Deca se smeju kao lu da jer ih pretres, o~igledno, golica. Jedan od tipova u h vati pod ru ku Kengu ra i odvede ga u bo~nu prostoriju . ZORAN (OF F ): Na ulazu u Beli dvor, nekolicina vrlo ljubaznih ljudi nas je detaljno ispipala po ode} i, sve vrem e se sm e{e} i vrlo susretljivo. Sa K engurom , valjda zato {to jedini od nas nije li~ io na dete, bili su najljubazniji: odveli su ga u jednu bo~ nu prostoriju i skinuli do gola, pretra` uju} i m u detaljno svaki deli} ode} e... Zoran i njegovi dru govi, odreda sve~ano obu ~eni i sa crvenim, pionirskim maramama oko vrata, h odaju odajama B elog dvora. Kroz prostorije, oki}ene ` anr–slikama iz NOB –a i biserima socrealisti~kog slikarstva okrenu tih » svakodnevici« , sprovode ih tipovi u teget odelima, sme{e}i se vrlo napadno. Zoran gleda oko sebe radoz nalo. ZORAN (OF F ): Zatim su nas proveli kroz odaje dvora, na ~ ijim zidovim a su, um esto oklopa, stajale slike parti-

zana i radnika kako se m u~ e dok rm baju. Me| utim , m oju pa` nju je, u jednom trenutku, privukao stvarno NE VE R OVATNI prizor... Deca prolaz e odajama. Zoran najedno z astane i vrati se korak dva. Gleda z aprepa{}eno prema... Iz Zoranove viz u re: U jednoj od bo~nih prostorija nalaz i ogromni astal prepu n najraz novrsnijih KOL A ^ A ! Zoran stoji i gleda taj spektaku larni priz or kao oma| ijan. Za rame ga, me| u tim, vrlo sna` no u h vati ru ka u teget sakou . Zoran jau kne i pogleda nagore. Svenk nagore. Jedan od tipova u teget odelima mu se vi{e nego lju baz no nasme{i i iz vu ~e iz kadra... Deca stoje u jednoj od bo~nih prostorija i ~ekaju . Tipovi u teget im se sme{e sve vreme. Posle iz vesnog vremena, u prostoriji nastaje lagani ` agor, deci popu {ta strah opo{tovanje. Tipovi u teget im strogo, ne prekidaju }i U ISTO V R E ME svoje lju baz no ke` enje, pokaz u ju da bu du tih i. Kengu r pri| e Zoranu i {apne mu . KENGUR: Jel zna{ {ta je s R ajom ?... (Zoran se trgne i pogleda ga. Odre~no klimne glavom. Kengu r nastavlja da govori u pola glasa.) Ne zna{? U bio se. Obesio se o kvaku! Zoran ga pogleda, {okiran ovim saz nanjem. Tog ~asa, me| u tim, jedan od tipova u teget odelima sna` no lu pi {akom o {aku i u prostoriji nastane tajac. Nekoliko trenu taka kasnije, kora~aju }i vrlo ` u stro, u prostoriju u | e Josip B roz , u pratnji nekog visokog oficira. B roz se nasmeje {iroko i ra{iri ru ke doma}inski. Deca krenu ka njemu prvo stidljivo a onda se sjate, oh rabrena njegovom neposredno{}u . Malo podalje, stoji Zoran i posmatra ga. ZORAN (OF F ): Prvo {to m i je upalo u o~ i, bila je boja njegove kose: sli~ nu, dre~ avo crvenu nijansu, video sam kod naslovnog junaka u crtanom film u Du {ko Du gou {ko, kad m e je deda jednom vodio u am eri~ ku ~ itaonicu (pre nego {to m u je tata zabranio da m e tam o » odvla~ i« )... (Zoran i dalje stoji po strani i posmatra svoga idola krajnji raz o~arano. Iz Zoranove viz u re: Tito ne{to srda~no raz govara sa decom koja ga, sve od reda, gledaju fascinirano.) Slede} a ~ udna stvar bila je njegova visina: kad gledate ` urnale, sti~ ete utisak da je Tito jedna jako, jako visoka osoba. Sada, dok Je stajao okru` en nam a, decom , nije se dobijao utisak neke naro~ ite razlike u visini; m oglo bi se re} i da je K engur ~ ak bio i m alo vi{i... Zoran posmatra B roz a. On vlada situ acijom, ru tinirano se snalaz i u dru {tvu dece. ^ u jemo fragment njegovog govora: BROZ: ...Ja ne bih ` elio da m oj ro| endan bude slavljen kao nekakav blagdan, ili, {to ti ja znam , ne{to tak.. Volio

[1 6 2 ]

[1 6 3 ]

BEL I D VOR

bih da to bude praz n ik svih vas, djece cijele n a{e socijalisti~ ke z ajedn ice. Da to bude » Dan m ladosti« . Ova zadnja re~enica izazove spontani aplau z (koji je inicirao onaj visoki oficir. Zoran intenzivno posmatra B roza, sa izrazom velikog, du bokog razo~arenja. Kao da se u njemu ne{to prosvetlilo. ZO R A N (OF F ): Naj~ udn ije od svega bio je, ipak, n jegov glas, Ko z n a koliko bih lupao glavu, raz m i{ljaju} i n a {ta m e on potse} a, da m i n ije sin ulo: Da! To je on aj ISTI glas koji dopire iz pe} in e u film u ^ u dotvorni ma~, jez ivo pon avljaju} i re~ en icu: » Daj, babo, glavu. Daj, babo, glavu.« Tog trenu tka, me| u tim, Kengu r prilazi Titu i predaje mu albu m sa fotografijama. B roz otvori albu m i po~ne da se odu {evljava slikama na koje tu nailazi. Kengu r mu ne{to obja{njava. Su de}i po reakcijama dece, radi o zgodama i nezgodama sa mar{a. ZO R A N (OF F ): Dok sam raz m i{ljao odakle drugu Titu vrem e da, pored svih obavez a, jo{ i glum i u dom a} im film ovim a, Ken gur m u je, u im e svih n as, predao ro| en dan ski poklon — album sa fotografijam a sa n a{eg m ar{a. B rozova ru ka, u kra{ena velikim prstenom sa brilijatom, okrene stranu na kojoj je gru pna fotografija u ~esnika mar{a sa Rajom u centru . Kamera mu se pribli` ava, tako da u kadru na kraju ostane samo njegova blesava, idealisti~ka faca koja strogo gleda neku da u bolju (socijalisti~ku ) bu du }nost. B roz podigne glavu i pogleda oko sebe. B R O Z: A tko je to? K E N G U R : Na{... n a{ vaspita~ . Drug Raja... B R O Z: A gdje je on , boga m u? (Odgovora nema, deca ga gledaju zbu njeno. B roz se i dalje osvr}e oko sebe, pogledom tra` e}i Raju .) Kak to da n em a glavn og, boga m u?... Deca }u te, ne znaju }i {ta da mu ka` u . Kengu r sagne glavu . Zoran gleda napeto da li }e neko ne{to re}i. Najzad, visoki oficir pored Tita se nagne ka svome vrh ovnom komandantu i po~ne da mu ne{to {apu }e. B rozovo lice se za trenu tak srnra~i, on klimne glavom ozbiljno, ali odmah zatim ponovo nabaci onaj svoj {iroki, lju dski osmeh ... Jedna bo~na vrata se otvore i kroz njih h ru pe fotoreporteri, njih desetak, koji su , o~igledno, ~ekali u prostoriji pored da na njih do| e red. Oko Tita se gru pi{u deca, gu raju }i se ko }e biti najbli` i njemu . Kamera otkriva Zorana, koji stoji po strani, potpu no zaboravljen od svih , pa i od tipova u teget odelima, i posmatra taj prizor. Iz Zoranove vizu re: Pogled mu se zau stavlja na najsre}nijoj osobi u tome ~asu . Zagrljena sa svojim ku mom, sa Titove desne strane stoji Jasna i u si}eno gleda ka objektivima foto aparata, koji samo {kljocaju i {kljocaju . Zoran se, me| u tim, iskrada iz prostorije i odlazi u onu u kojoj je sto sa kola~ima. Stane ispred njega i pogleda beskraj | akonija koje se pru ` aju pred njim. Po~ne da jede... Do nas dopire zvu k saksofona... [1 6 4 ]

ZO R A N O V S T A N Zoranov otac stoji pored prozora i svira kompoziciju Dejva B ru beka » B lu e rondo a la Tu rc« . Radi to za svoju du {u , u ` ivaju }i u d` ezu . Pri| e prozoru i pogleda kroz njega. Iz vizu re Zoranovog oca: Preko pu ta, na zidu su sedne ku }e, primeti natpis: » ZORA N VOL I L JIL JU « . Otac prekine sa sviranjem i nasme{i se. O~igledno, milo mu je {to su se stvari sredile i {to mu je sin postao kao i sva ostala deca. Nastavi da svira saksafon...*

* TITO I JA — pp: RO » Terra« , Novi Sad, » Tram on tan a« , Beograd, » Jugoex port« Avala film In tern ation al, d.d. Beograd, Televiz ija Beograd, Televiz ija Novi Sad i Magda production s, Pariz — ps: G oran Markovi} — r: G oran Markovi} — f: Radoslav Vladi} — m : Zoran Sim jan ovi} — sc: Veljko Despotovi} — ko: Boris ^ ak{iran — m t: Sn e` an a Ivan ovi} — gl: Dim itrije Vojn ov, L az ar Ristovski, Predrag (Miki) Man ojlovi} , An ica Dobra, Olivera Markovi} , Rade Markovi} , Vojislav Brajovi} , Bogdan Dikli} , L jiljan a Dragutin ovi} , Dragan Nikoli} , Milivoje (Mi} a) Tom i} , Vesn a Trivali} , Ilija Ba{i} — m et: 3.200 — tp: 35m m , kolor, vajdskrin — od: 2. 3 . 1 9 9 2 . [1 6 5 ]