Tit Livije Istorija Rima II.pdf

СРПСКА К Њ И Ж ЕВНА ЗА Д Р У Г А осковаиа 1892 годиие

КОјК Н Х Ш Ш КЊИГА 584

и н и ц и ја л

ск;

РТАО

ЈО В А Н ЈО В А Н О В И Ћ З М А Ј

ТИ Т Л Н ВИ ЈК

ИСТОРИЈА РИМА ОД ОСНИВАЊА ГРАДА ДРУГО ПЕТОКЉИЖЈЕ ПРЕВОД, ПРЕДГОВОР И ОЕЈАШЊЕЊА

МИРОСЛАВА МИРКОВИЋ

БЕОГРАД 1995

НРЕДГОВОР

УЗ ДРУГО ПЕТОКЊИЖЈЕ ЛИВИЈЕВЕ ИСТОРИЈЕ

Првобитни план да преведем само првих пет књига из обимног дела Тита Ливија Историја Рима од оснивања града (Ab Urbe condita) променила сам на подстицај Српске књижевне задруге и наставила превођење следећих пет после објављивања прве пентаде у LXXXIV колу СКЗ. Тако ће се са овом новом књигом на српском појавити први пут целина прве декаде Тита Ливија, знаменита по томе што је једина самувана историја постанка римске државе, по утицају који је имала на политичке теоретичаре и песнике од времена хуманизма и ренесансе и по дискусији коју покреће у науци о настанку Рима и римске државе. Превод другог дела декаде, са књигама VI-X, носи ознаку II, премда ознака I недостаје на књизи која обухвата прву пентаду; ово зато што сам одлучила да наставим превођење после изласка из штампе књига I-V. Ознаком II наглашена је веза овога тома са претходним, са којим чини целину. Од укупно 142 књиге Ливијевог дела Ab Urbe condita, подељене на 14 декада (група од десет књига), сачуване су, осим прве која је преведена, трећа, четврта и половина пете, као и више фрагмената из многих књига. Дакле, остало би као посао за будућност да се укупно преведе још 25 књига. ПРВА ДЕКАДА

Прва декада Ливијеве Историје, чији је превод дат у ове две књиге, сматрана је за посебну целину већ у античко до-

VIII

Мирослава Мирковић

ба; и данас се издваја по свом значају међу сачуваним декадама. Њоме је обухваћена најстарија историја старог Рима и римске државе, од доласка тројанског јунака Енеје на ушће Тибра, после дугих лутања морима, до 293. пре н.е. Прва пентада у оквиру првих десет књига чини тематску целину, како је и Ливије замислио. Она се завршава галским заузимањем Рима. То је догађај који без сумње означава крај једног периода римске историје. Он чини прекид у дотадашњем развитку и зауставља ширење римске доминације у Италији. Шеста књига је нов почетак, ab secunda origine, и Ливије јој даје нови увод у коме укратко резимира садржај претходних пет књига и објашњава разлику између њих и оних које следе: „Ти догађаји [изложени у првих пет књига - прим. М. М.] мало су познати не само због своје старости, због које се у далеким временима једва назиру, него и зато што је писменост у то време мало и ретко коришћена, тако да је сећање једини поуздан извор за оно што се догађало. Ако је нешто и било записано у хроникама свештеника и другим јавним и приватним документима, то је већином пропало у време када је град горео. О ономе што се догодило у унутрашњој и спољној политици после поновног подизања града, који је из старих корена никао већи и моћнији, излагање ће бити јасније и поузданије.” О најстаријој епохи, Ливије слично говори и у Предговору: „Оно што је претходило оснивању Рима познато је више на основу поетских казивања неголи поузданих докумената о историјским збивањима, те се не може ни прихватити као истинито, али ни одбацити.” Шеста књига почиње обновом Рима после повлачења Гала; дакле, у њој Ливије наставља излагање догађаја тамо где се завршава V књига. У њој је изложена и кључна фаза у борби плебејаца за политичка права и за законе које су предложили Лициније и Секстије 367. пре н.е. Од VII књиге, Ливје излаже ток ратова за покоравање Италије. Декада се завршава 293. годином пре н.е. Сматра се да тај датум не представља никакву прекретницу у римској историји, било

Предговор

IX

да је реч о унутрашњем развоју или спољној политици, и да стога прва декада није ни била тематска целина: крај историје борбе плебејаца за политинка права, са Хортензијевим законом из 278. пре н.е., био је изложен у XI књизи која није сачувана, као ни остале које су улазиле у другу декаду. У почетку друге декаде био је изложен и последњи рат за покоравање Италије седамдесетих година III века пре н.е. Међутим, то не значи да је и Ливије није сматрао целином. Распоред догађаја у осталим књигама - он се може поуздано утврдити на основу сачуваних епитома, кратких садржаја појединих књига - показује да у тако огромној грађи није било могућно створити тематски самосталне целине од десет књига Сачувана прва књига III декаде, XXI, почиње Другим пунским ратом, а не, како би се очекивало, Првим ако би дело било подељено тематски, па ипак садржи посебан увод као и књиге VI и XXXI. Чини се да је једино делу историје у коме је реконструкција прошлости извршена у облику мита и легенде било могућно унапред одредити обим, и стога су после V књиге јасно означени прекид и крај једне епохе. Дал>а историја Рима тече континуирано, без наглих прекида и промена, те је подела историјског приказа на декаде могла бити извршена механички. Ипак се I декада издваја као целина јер се тиче најдубље римске прошлости. Прва декада је посвећена најстаријим догађајима римске историје, онима за које има мало документарног материјала или сачуваних дела других историчара. У томе се, по карактеру и поузданости обавештења, у извесној мери разликују већ прва и друга пентада. За догађаје описане у књигама VI-X, Ливије чешће и више но раније, понекад и уз навођење старијег историчара, износи и другачије мишљење, било да су у питању догађаји или личности. Напротив, започињући излагање римске историје од митских времена и Енеје, он у Предговору каже: „Дубокој прошлости је у ствари дозвољено да меша божанске и људске ствари да би почетке држава тако учинила што величанственијим.” Разлику између I и II декаде није могућно утврдити јер је II изгубљена; ра-

X

Мирослава Мирковић

злика је несумњива између I и III декаде. У III декади су изложени догађаји добро познате римске историје, од 219. пре н.е. и почетка Другог пунског рата до Ханибаловог пораза код Заме 201. пре н.е. И у њој има доста анегдотског, али је реч о догађајима за које је Ливије имао боље изворе. Неки од њих као Полибије, и данас су делом сачувани, па наука може проверавати како их је користио. Разлика између I декаде и осталих књига Ливијеве историје је у ствари разлика између митске и легендарне прошлости с једне стране и историје која се може проверавати и код других писаца са друге стране. ПРВА ДЕКАДА И ПЕСНИЦИ, ПОЛИТИЧКИ ТЕОРБГИЧАРИ И ИСТОРИЧАРИ У ПОТОЊИМ ВЕКОВИМА

Историју Рима Тита Ливија су још у антици ценили и савременици и каснији римски историчари и рановизантијски хроничари. Било је и њених прерада већ у позној антици. Један папиролошки текст, откривен 1903. у Оксиринху у Египту, садржи део римске историје сачињен у IV веку на основу Ливијевог текста У раном средњем веку, у време каролиншке ренесансе, Ливије је утицао на образовање и на историчаре. Он је један од писаца на чијем се тексту учио латински у Академији у Ахену, а утицао је и на Ајнхарта, историчара Карла Великог. Ливије је и касније, у италијанском хуманизму и ренесанси, високо цењен код историчара и политичких мислилаца због свог моралног идеализма, патриотизма и историографске поузданости. Податке су користили и песници: Бокачо је написао Ливијеву биографију, Петрарка га је преводио, а за Дантеа је Ливије историчар који се никад не вара - Соше scrive Livio che non erra. Kao једина сачувана историја најстарије римске прошлости, I декада Тита Ливија је више и раније од осталих била предмет дискусије; приче и легенде које она садржи коришћене су у песничким делима, а као

Предговор

XI

примери људског понашања, добри или рђави, налазе се у трактатима намењеним политичарима и државницима Ливијев цил> је да пружи примере добре и рђаве, оне које треба следити и оне које треба избегавати: „Оно што изучавање историје чини здравим и плодоносним је управо то што ти дозвол>ава да видиш поучне примере узидане у поменик славе; ту је теби и држави дато да видиш какве примере треба подражавати, а шта треба избегавати јер је срамно и по побудама и по последицама.” Овако формулисаним Ливијевим циљевима, највише ће се приближити Макијавели (1469-1527). Већ у једном малом раном трактату, Del modo di trattare i populi della Valdichiana ribellati (O начину поступања са побуњеним народом Валдихијане), 1503, Макијавели препоручује исто што и Хереније код Ливија, VI, 3, упитан за савет како поступити према Римљанима заробљеним у Каудијском кланцу: или опростити и стећи пријатељство побеђених, или их све побити. Видан је Ливијев утицај и у знаменитом Макијавелијевом делу Владалац. Првој декади је посветио посебну расправу, Dišcorsi sopra la prima deca di Tito Livio. Како у својој садашњости није видео примере које треба подражавати, он се окреће Ливију и, упоређујући своју стварност са Ливијевом историјом, сматра да се лек за искварени свет мора тражити у неисквареном делу римског света; остатак треба да служи као илустрација случаја, али не као начин за оздрављење или облик понашања. Пишући коментаре за Ливијево дело, Макијавели запоставља време које га дели од ране римске историје. Прва лекција коју би, по његовом мишљењу, требало научити од Рима јесте то да су Leggi е ordine in beneficio della publica liberta, тј. „Закони и ред су на добро јавне слободе”. И за Монтескјеа и његове историјско-филозофске расправе, Дух закона и Разматрања о узроцима величине Рима и његове пропасти, 1748, Ливијево дело је важно не због описа појединих догађаја или њихове истинитости, него за утврђивање духа народа. Римска врлина би била љубав према отаџбини и законима

XII

Мирослава Мирковић

Другачији су цил> и поступак у коришћењу Ливијевог дела код Георга Бартолда Нибура, знаменитог историчара чија Римска историја означава почетак увођења научнопЈљетода у проучавању историје. За њега је то извор за рану римску историју, и он у њему не тражи примере моралног понашања него историјске чињенице. Главно питање је да ли се Ливију може веровати или не. Критикујући Ливијев текст, пре свега I декаду, Нибур поставља темел»е научном приступу изворима. Објављивање његове Историје Рима, 1811-1812, изазвало је велику пажњу у јавности и представљало културну сензацију. Премда је и сам некада заузимао значајан положај у политици, Нибур је Ливијевом тексту приступио као историчар; он оцењује његову тачност и поузданост обавештења О његовој оцени Ливијевог дела је дискутовано у кругу пријатеља, међу којима су били В. Хумболт, Гете, К. Ф. Савињи и други. Гете се на овај предмет враћао у својим писмима пријатељима током 20 година, све до своје смрти 1831. Нибур је са скепсом узимао Ливијеве податке о раној римској историји и био склон закључку да је она пре легендарна но историјска. Међутим, како су показали каснији развитак науке и археолошка истраживања, ова скепса је без сумње била претерана. Већ је потврђен и сам датум оснивања Рима 753. пре н.е. јер су археолошка истраживања показала да је најстрије насеље на територији Рима настало средином VIII века пре н.е. РУКОПИСНА ГРАДИЦИЈА ПРВЕ ДЕКАДЕ

Књиге 1-Х су сачуване у двострукој рукописној традицији: једно је MS Veronensis који је у ствари палимпсест од шест листова (фрагменти III-VI књиге), писан унцијалом IV века. Тај текст је дешифровао и публиковао Момзен 1868. Друга „породица” рукописа је такозвана Никомохијска. То је I декада коју је по налогу Квинта Аурелија Симаха, конзула у Риму 391. пре н.е., преписао извесни Tascius Victorianus и

Предговор

хш

његов потпис носе све кн>иге од I—IX: Victorianus emendavit dominis Symachis. Ha књигама VI—VIII је и потпис Никомаха Флавијана, зета Симаховог, који је био градски префект Рима, а на књигама III—V је потпис његовог сина Никомаха Декстера Од овог архетипа потичу сви каснији рукописи Ливијеве I декаде осим поменутог MS Veronensis. Најпознатији данас сачувани препис је MS Mediceus, мали кодекс XXI века који садржи првих десет књига Преписи су верни оригиналу до апсурдности: преузимају се и грешке, дитографије и слично. Editio princeps (прво издање) је издао Андреас, касније епископ Алерије; штампан је у Риму 1469. Прво потпуно издање је издао Lusignanus у Риму 1616. године. За превод у овом тому је као и у првом коришћено оксфордско издање, R. S. Conway i C. F. Walters, Titi Livi ab urbe condita, 1969, и критичко издање текста у Bibliotheca Teubneriana, Leipzig, 1858-1859. Коментар je урађен на основу стандардних приручника за класичне науке, поменутих у Предговору прве књиге. Мирослава Мирковић

ИСТОРИЈА РИМА ОД ОСНИВАЊА ГРАДА II

V IК Њ И Г А 389-367. године пре н.е.

1. У првих пет књига сам изложио шта се догађало у Риму од његовог оснивања до галског освајања, који су ратови вођени и какви су били унутрашњи немири најпре под краљевима, затим под конзулима и диктаторима и под децемвирима и војним трибунима с конзуларном влашћу.1 Ти догађаји су мало познати, не само због своје старости, па се у далеким временима једва назиру него и због тога што је писменост у то време мало и ретко коришћена, тако да је сећање једини поуздан извор онога што се догађало. Ако је нешто и било записано у хроникама свештеника2 и другим јавним и приватним документима,3 то је већином пропало у време када је град горео.'* О ономе што се догодило у унутрашњој и спољној политици после поновног подизања града, који као да је из старих корена никао виши и моћнији, излагање ће бити и јасније и поузданије. Прво, пошто је у подизању града помогао Марко Фурије, знаменити и први грађанин, нису му дозволили да абдицира5 пре но што се година заврши. Како нису желели да се конзуларни избори за годину која долази обаве под војним трибунима6 под којима је град пао у руке Гала, вратили су се на интерегнум.7 Држава је била заузета напорним и непрестаним радом на поновном уздизању града и тако је Квинт Фабије лишен власти тек онда када га је народни трибун Гнеј Марције оптужио зато што се потукао с Галима којима је био упућен као посланик и тако повредио међународно право. Осуде га је спасла смрт, која га је задесила у тако

2

ТитЛивије

погодном тренутку да су многи поверовали да је била добровољна. Започе интерегнум: најпре је био интерекс Публије Корнелије Сципион, а после њега Марко Фурије Камил. Под овим последњим су за војне трибуне са конзуларном влашћу изабрани Луције Валерије Публикола (други пут), Луције Вергиније, Публије Корнелије, Аул Манлије, Луције Емилије и Луције Постумије. Кад су ови ступили на дужност одмах после интерегнума, најпречи задатак им је био да се посаветују са Сенатом око религијских ствари. Као прво су наредили да се скупе уговори и закони - већ су постојали Закони XII таблица8 и неки краљевски закони9 ако могу да се нађу. Неки од њих су били обнародовани. Оно, међутим, што се тицало култа, свештеници су држали у тајности да би религијом држали у потчињености духове мноштва Тада су донете одлуке о датумима у религији; 18. секстил (јул) обележила је двострука несрећа: тог дана су изгинули Фабији код Кремере,10 а истог датума је вођена битка код Алије11 и изгубљен је Рим. Према овом последњем догађају назвали су га Алијским даном и наредили да се тога дана не обавља никакав посао, ни јавни ни приватни. Стога што војни трибун Сулпиције није дан после Јулских ида принео праву жртву боговима, тако да римска војска није добила сагласност богова ни трећег дана, а он ју је ипак супротставио непријатељу, одређено је да се и на дан који следи Идама уздржава од сваког религијског ритуала. Прича се да је тада ушло у обичај уздржавања од религијских ритуала и један дан после Календа и Ида.12 2. Није било дато Римљанима да се дуже време на миру баве подизањем своје земље из тако тешке пропасти. С једне стране зграбише оружје Волсци,13 стари римски непријатељи, с намером да искорене и само римско име, а са друге стране трговци донеше глас да су се прваци свих етрурских народа, у светилишту Волтумне,м заверили на рат против Рима Нов страх унесе вест да су се одметнули Латини и Херници, који се после битке код Регила,15 готово 200 годи-

Историја Рима - Шеста књига

3

на, никад нису поколебали у верности и пријатељству према римском народу. Како је тако велика опасност претила са свих страна, и како је свима било јасно да се римски углед рушио не само због мржње непријатеља него и због презира савезника, одлучено је да се држава брани под истим ауспицијама16под којима је и спасена из опасности, а за диктатора је именован Марко Фурије Камил. Овај за команданта коњице именова Гаја Сервилија Ахалу. Наредио је да се обуставе сви судски послови, извршио је регрутовање младића, а и старије је узео под заклетву у центурије, уколико је у њима још било снаге. Тако регрутовану и наоружану војску поделио је у три дела: једне је супротставио Етрурцима код Веја, другом делу је наредио да постави свој логор испред града. Овима је био на челу војни трибун Аул Манлије, а онима који су били упућени против Етрураца командовао је Луције Емилије. Он сам је повео трећи део војске против Волска и недалеко од Лавинијума17- место се звало Ad Mecium - кренуо у напад на њихов логор. Ови кренуше у борбу с ниподаштавањем јер су веровали да су римску омладину сатрли Гали. Но кад су чули да их води Камил, тако су се препали да су се одмах Јггврдили насипом, а преко њега набацали дрвеће да Римљани не би могли продрети у утврђење. Када је Камил ово видео наредио је да се запале барикаде које су стајале на путу. Случајно се догодило да је ветар велике снаге дувао према непријатељу, тако да је не само био пут отворен ватром него су и пламен који је продро у непријатељски логор, помешан с димом и паром, а уз то и пуцкетање запаљеног зеленог дрвећа тако престрашили непријатеља да су римски војници без икаквог напора прескакали барикаде захваћене пожаром. Када су непријатељи разбијени и побијени, диктатор је на јуриш заузео логор и препустио војницима плен. Пошто је то дошло од војсковође који није био дарежљив, донело му је код војника још већу омиљеност. Гонећи потом бегунце опустошио је целу територију Волска и најзад их је, после“Седамнаест година рата, натерао да капитулирају. На-

4

ТитЛивије

кон победе над Волсцима, Камил се окреиуо против Еква18 који су се припремали за рат против Рима Њихову војску је потукао код Бола и не само да је напао на њихов логор него је заузео и њихово главно утврђење при првом нападу. 3. Док је у делу војске, којом је командовао Камил, ратна срећа била на римској страни, друге две војске је снашла велика невоља. Етрурци, сви под оружјем, кренули су у опсаду Сутријума,19савезника римског народа. Када су сутријски посланици стигли пред римски Сенат с молбом да им се помогне у несрећи која их је снашла одлумено је да диктатор доведе помоћ што је могућно брже. Како ни ово није могло донети одлагање несреће опседнутих, малобројни који су остали у утврђењу, изнурени напором, стражарењем и ранама - све је то притискивало увек исте људе - предадоше град непријатељу под условом да га могу напустити без оружја, само у доњој одећи. Тако су у тужној поворци напустили своје пенате.20 Управо у том тренутку је стигао Камил с римском војском. Када му се ова тужна маса бацила пред ноге и кад је говор првака, који је приказивао крајњу опасност, заглуххшо плач жена и деце који су пратили изгнанике, Камил им реме да престану да јадикују: он сада Етрурцима носи жалост и сузе. Остављајући овде терет и малу стражу заустави Сутрињане, а војницима нареди да с оружјем крену за њим. Када је с тако спремном војском кренуо на Сутријума наишао је, како је и могао очекивати кад се ствар срећно преокрене, бедеме без икакве страже и капије широм отворене. Растурени по граду, непријатељи су износили плен из кућа Тада Сутријум би други пут освојен у току истог дана. Победиоце Етрурце сада су убијали нови непријатељи који им нису дозволили да се скупе као јединствена војска нити да зграбе оружје. Када сви појурише према капијама да би некако изашли напоље, нађоше их затворене јер је тако наредио диктатор. И док су једни узимапи оружје, други, које је узбуна случајно затекла с оружјем, позваше своје да крену у битку. Како је непријатељ био у безнадежном положају дошло би до жестоког окршаја да диктатор

Историја Рима - Шеста књига

5

није послао гласника кроз град да их позове да положе оружје и да објави како ће сила бити примењена једино против оних који су наоружани. Нато су се Етрурци, премда спремни на борбу на живот и смрт, предали непријатељу кад им је дата нада на спас. Затим је маса била раздвојена и ставл>ена под стражу. Град је пре ноћи био враћен Сутрињанима неоштећен и спасен свих ратних невоља, јер није био заузет него се предао по споразуму. 4. Камил се вратио тријумфално у Рим као победник у три битке. Испред кочија је ишла дуга колона заробљеника из Етрурије. Када их је продао „испод копља”21 добио је толико да је могао новцем платити злато матронама, а од онога што је преостало дао је да се начине три златне вазе које су, као што је познато, с урезаним његовим именом стајале пре пожара на Капитолу, у Јупитеровом светилишту, пред ногама Јуноне. Исте године је дато римско грађанско право грађанима Веја и Капене,22 као и Фалисцима23 који су за време рата прешли на римску страну, и овим новим грађанима је додељена земља. По одлуци Сената, из Веја су позвани да се врате они који су се тамо одселили да не би морали да поправљају своје куће у Риму. У Вејама су се населили у опустеле куће. Испрва су одбили да се врате, презирући наредбу, али када је одређен рок и предвиђена смртна казна за оне који се не врате у Рим, страх их подели и они се покорише. Тако се у Риму повећало становништво и град се полако дизао из рушевина. Држава је помагала у трошковима, а едили24 су надгледали радове као да су у питању јавне грађевине. А грађани су журили да заврше домове јер их је подстицала жеља да у њима живе. И тако је град у току само једне године био поново подигнут. Крајем године су одржани избори за војне трибуне с конзуларном влашћу. Изабрани су Тит Квинкције Цинцинат, Квинт Сервилије Фидена (пети пут), Луције Јулије Јул, Луције Аквилије Корв, Луције Лукреције Триципитан и

6

ТитЛивије

Сервије Сулпиције Руф. Једна војска је била упућена против Еква, али не ради рата - признали су, наиме, да су побеђени - него из мржње, ради пустошења њихове земље да им не би остало снаге за нову побуну. Друга војска је била упућена на територију Тарквинијенза.25Овде су на јуриш заузете и разорене етрурске тврђаве Кортуоза и Контенебра. Код Кортуозе није било никакве борбе; заузета је преко сваког очекивања лако и на први напад, а затим је опљачкана и спаљена. Контенебра је издржала неколико дана опсаде, али ју је исцрпла непрестана борба која није престајала ни ноћу. Када је римска колона, подељена у 6 одреда који су се наизменично борили по 6 сати, продрла је у град супротставила јој се група која се непрестано борила и која је већ била уморна. Најзад су одустали од борбе и отворили капије Римљанима. Војни трибуни су одлучили да се ратни плен преда држави. Али у издавању наређења били су спорији но у одлуци и, док се оклевало, план се већ нашао у рукама војника и није могао бити враћен осим по цену великог замерања. Да се грађевинска активност не би ограничила само на приватне куће, Капитол је подзидан великим каменим квадерима - дело које се може видети и усред садашње величине нашег града. 5. И у граду који је био заузет грађењем, плебејски трибуни су настојали да привуку мноштво на своје скупштине помоћу аграрних закона Ставл>али су му у изглед и помптинску територију24 чије поседовање сада није долазило у сумњу јер је Камил победио Волске. Узвикивали су да је она сада више у опасности од аристократије но што је пре била од упада Волска. Непријатељ је, наиме, вршио упаде док је имао моћ и оружје; нобили грабе и освајају државну земљу. И ако се она не подели пре но што је нобили27 зграбе, народу неће остати ништа. Код плебејаца, међутим, овим нису много постигли, било стога што су били ретко у Форуму јер су били заузети грађењем, или стога што овде, исцрпљени

Историја Рима - Шеста кнмга

7

трошковима око грађења, нису мислили на земљу за чију обраду су такође била потребна средства. Овом граду, који је већ био веома познат као религијски центар, а чије су вође после последње катастрофе постале и веома сујеверне, враћен је интерегнум да би се обновиле ауспиције. Интерекси су били, један за другим, Марко Манлије Капитолин, Сервије Сулпиције Камерин, Луције Валерије Потит. Најзад овај последњи, обави изборе војних трибуна с конзуларном влашћу. Беху изабрани следећи да од интерегнума преузму своју магистратуру: ЈТуције Папирије, Гај Корнелије, Гај Сергије, Луције Емилије други пут, Луције Мененије и Луције Валерије Публикола трећи пут. Ове године је подигнут храм Марсу, на шта су се заветовали у галском рату. Посветио га је Тит Квинкције, дуовир за вршење светих обреда.28 Граду су додате четири трибе које су сачињавали нови грађани: Стелатина, Троментина, Сабатина и Арнијенсис.29Тиме је број триба повећан на 24 укупно. 6. Питање земље Помптина поставио је пред народ, који је био све многобројнији на скупштини, народни трибун Луције Сициније. Народ је сада било лакше покренути но раније јер је био похлепан да добије земљу. Питање рата против Латина и Херника,30 покренуто у Сенату, било је одложено због претње једног већег рата: Етрурија је стајала под оружјем. Власт и бригу око државе поново преузе Камил, изабран за војног трибуна с конзуларном влашћу. Додата су му петорица колега: Сервије Корнелије Малугиненсис, Квинт Сервилије Фидена, који је то био шести пут, Луције Квинкције Цинцинат, Луције Хорације Пулвил и Публије Валерије. Почетком године, пажњу људи је од етрурског рата одвукао други догађај: колона бегунаца с помптинске земље изненада се појавила пред градом, носећи вест да су Антијати под оружјем и да су Латини своју омладину овима тајно прикључили, али да то јавно одричу. Говорили су да они не

8

ТитЛивије

могу спречити своје људе да буду добровољци у коме год хоће рату. Римљани су видели да не смеју занемарити ове ратове. И тако Сенат захвали боговима што је у том тренутку био на власти Камил; но и да није био именовали би га за диктатора Његове колеге су говориле да власт треба дати једном новеку и били су у души спремни да се потчине Камиловој врховној команди ако би опасност од рата порасла. Сматрали су да њихово достојанство неће бити окрњено ако уступе команду таквом човеку. Сенат је захвалио трибунима, као и сам Камил, дубоко дирнут овим. Потом рече да му је народ наметнуо велику одговорност када га је изабрао четврти пут. Исто тако га је и Сенат обавезао тако високим мишљењем о њему, као и колеге које су, премда славне, спремне да се њему потчине. Стога, ако још може да повећа своје настојање и бригу бориће се и са самим собом да би оправдао тако високо мишљење целокупне државе о себи. Што се тиче Антијата и рата с њима, то је била више претња него права опасност. Но Камил је сматрао ако се нечега не треба бојати, то не треба ни потцењивати. Рим је опкољен завишћу и непријатељством суседа Стога је сматрао да је држави потребно и више војсковођа и више војске. „Ти се, Публије Валерије”, рече, „придружи мени у врховном вођењу рата и у саветима, и заједно са мном поведи легије на антијатског непријатеља; ти, Квинте Сервилије, организуј другу војску и припреми се да држиш логор у близини града, спреман за борбу ако у међувремену Етрурци крену на град, као што су недавно учинили, или то учине Латини и Херници који су сада нова брига. Сигуран сам да ћеш ствар тако водити да буде достојна твог оца и деде и тебе самог и твојих шест трибуната. Трећу војску нека регрутује Луције Квинкције међу онима који су отпуштени из војске због повреда и међу старијим људима и нека остане као заштита граду и бедемима. Нека се Луције Хорације побрине за оружје и копља, као и за жито и све друго што је потребно када је држава у рату. А тебе, Сервије Корнелије,

Историја Р иш - Шеста књига

9

именујем у име свих колега да будеш на челу државног савета, нувар религије, скупштине, права и закона и свих ствари које се тичу града.” Сви су прихватили задатке који су им одређени и обећали да ће их ревносно испуњавати. Валерије, изабран да дели команду с Камилом, додао је да ће Марка Фурија сматрати диктатором и да ће му служити као командант коњице. Јер какав им је став према једном вођи, таква ће им бити и нада у исход рата. Сенатори су с радошћу узвикнули да се надају најбољем у раду и миру и у целој држави, да у римској држави никад не би ни било потребе за диктатором да су имали такве магистрате, тако повезане и сложне, спремне да се покоравају исто толико колико и да наређују, спремне пре да допринесу својом славом општој ствари но да општу ствар искористе за своју славу. 7. Пошто су судови обуставили рад и извршено регрутовање, Фурије и Валерије су кренули Сатрикуму код кога су Антијати скупили не само војску регрутовану међу новом генерацијом Волска него и огромну силу Латина и Херника, народа који су услед дуготрајног мира веома ојачали. Уједињен нови непријатељ са старим поколеба храброст римског војника Камилу који је већ поставио бојни ред, центуриони су јавили да војници неодлучно прихватају оружје, да оклевају и да се опиру изласку из утврђеног логора, јер слушају гласине да ће у борби на једног доћи сто непријател>а; овом мноштву тешко могу одолети и кад је ненаоружано, а још мање када је под оружјем. Када Камил то чу, скочи на коња, изјаха испред бојних знакова и бојне линије и узвикну: „Каква је то зловоља, какво је то чудно оклевање, војници? Зар не познајете ни непријатеља, ни мене, ни сами себе? Шта је непријатељ друго но извор ваше храбрости и славе? Па ви сте под мојим вођством - да не помињем заузимање Фалерија31 и Веја, или погибију галских легија у отаџбини коју су они већ били освојили - постигли троструку победу над овим истим Волсцима и Еквима, као и над Етрурцима и за то сте награђени славним троструким тријумфом. Зар ме не признајете за вођу зато

10

ТитЛивије

што вам знак за почетак битке дајем као војни трибун, а не као диктатор? Али ја нисам желео највишу власт као ваш командант, и вама не приличи да у мени гледате што друго осим мене самог. Дикатура није никад утицала на моју храброст, а ни прогонство ми је није одузело. Сви смо дакле исти као што смо пре били и пошто у овај рат улазимо с истим особинама можемо и очекивати исти исход као и у ранијим ратовима Стога кренимо и нека свак учини оно што је увек чинио, што је навикао; ви ћете победити, непријатељи ће побећи с бојног поља” 8. Пошто даде знак за почетак боја, сиђе с коња и зграбивши бојни знак који му је најближе стајао понесе га на непријатеља узвикујући: „Подигни, војниче, заставу!” Кад видеше да сам Камил, човек у годинама, чија је снага већ малаксавала, креће на непријатеља појурише сви уз покличе: „Следимо команданта!” Кажу да је на Камилову заповест бачена застава на бојну линију непријатеља Да би је повратили, они у првим бојним редовима морапи су да пожуре. Када су из првог покушаја разбили Антијате, паника се није ограничила само на њихове прве редове него се раширила све до средишта резерве. Оно што је Волске највише плашило није била војна сила, коју је бодрило присуство војсковође, већ застрашујући лик Камила који се изненада појавио. Куда год би се он окренуо био је сигуран да са собом носи победу. Ово је било нарочито очигледно кад се окренуо према левом крилу које је било савим разбијено. Дојуривши заклоњен пешачким штитом, он је већ својом појавом успоставио бојни ред, показујући на осталу бојну линију која је односила победу. Већ је и победа била сигурна Непријатељу је сметало мноштво при бекству и да би се то мноштво побило требало је извршити покољ, а војници су били уморни. Но изненада уз страшну олују пљусну киша и прекиде не толико битку колико посве сигурну победу. Дат је знак за повлачење и ноћ која је наступила донела је крај рата Римљанима, а да се нису даље борили. Херници су окренули кући, остављајући Волске саме, што је био исход достојан

Историја Рима - Шеста књига

11

њиховог п о д л о г подухвата. Када су Волсци видели да су их оставили они у које су се поуздали при побуни напустили су утврђене положаје и затворили су се у бедеме Сатрикума. Њих је Камил најпре одвојио бедемом и насипом, па кренуо да их опседа. Но кад је видео да га они иза бедема не ометају у томе никаквим нападима одустао је од тога да дуго чека на победу. Војнике је подстицао да се не сатиру у дугој опсади као под Вејима и у послу без краја кад већ имају сигурну победу. Кренувши са свих страна ка бедемима уз гласне повике војника, он лествама заузе тврђаву, а Волсци бацише оружје и предадоше се. 9. Но дух војсковође је стремио већој ствари, освајању Анција.32 Он је био средиште Волска и ту је и избио последњи рат. Али како овако утврђени град није могао заузети без добре опреме, ратних машина и справа за бацање оружја, он, остављајући колегу код војске, крену у Рим да убеди Сенат да предузме разарање Анција Док је он говорио - верујем да је боговима било на срцу да продужи живот држави Антијата - стигли су посланици из Непета33 и Сутријума да траже помоћ против Етрураца, наглашавајући да је та помоћ неопходна у што краћем року. Тако је судбина тиме окренула Камилов ударац од Анција на другу страну. Ова два места су у ствари окренута према Етрурији и представљају као неку брану и капију према римској области. Етрурци су користили сваку прилику да их поново нападну, а Римљани су настојали да их сачувају и бране. Стога Сенат предложи Камилу да напусти Анциј и да се прихвати рата с Етрурцима Додељене су му легије које су се налазиле у граду под Квинкцијевом командом. Премда је више волео увежбану војску која је ратовапа против Волска и била навикнута на његову команду, он ни ово није одбио. Једино је тражио да Валерије дели команду са њим. Квинкције и Хорације су били упућени као замена Валерију у рату против Волска Када су Фурије и Валерије стигли до Сутријума затекли су Етрурце који су већ били заузели један део утврђења, а

12

ТитЛивије

грађане како из другог дела града, иза барикада, с муком одбијају нападе напријатеља Долазак римске помоћи и само име Камила, познато и непријатељима и савезницима, као да су у тренутку зауставили погубни ток догађаја, оставише времена да се пружи помоћ. Камил је поделио војску и наредио колеги да крене с једним делом у напад на онај део бедема који је држао непријател>. Није, наиме, могао да заузме, утврђење поуздавајући се једино у лестве, него је настојао да одврати пажњу непријатеља на ту страну и тако олакша онима у утврђењу да, уморни од борбе, предахну. Тако би он могао да уђе у град и заузме бедеме без борбе. Како су једна и друга акција истовремено биле изведене и како је непријатељ био угрожен и са једне и са друге стране, тј. како су противници нападали с великом силом на бедему, а видели су их и у бедемима, појурили су у паници кроз једну капију која је случајно остала без страже. Настаде велики покољ непријатеља који је бежао, и у граду и ван бедема Фуријеви војници су их убијали у граду, а Валеријеви су их убијали у бекству. Тек је ноћ прекинула убијање, јер се непријатељ није више видео. Када је Сутријум поново био освојен и враћен савезницима, војска је кренула према Непету који су већ држали Етрурци пошто се град предао. 10. Заузимање овог града чинило се да ће бити веома тешко, не само стога што је већ био у рукама непријатеља него и због издаје једног дела грађана који су предали град Етрурцима. Ипак је било одлучено да се упути порука њиховим вођама да напусте Етрурце и да верност коју су тражили од Римљана, сада и сами покажу према Римљанима. Одговорили су да ништа не могу учинити, јер Етрурци држе град и стражу на капијама и бедемима. Прво су покушали да их заплаше тиме што су им опустошили поља Но како им је светија била заклетва при предаји него при савезу, римска војска се приближила бедемима носећи снопове сувог грања које је покупила по пољима. Пошто су тиме испунили јарак и пошто су поставили лестве, уз узвике су кренули у напад и утврђење је заузето на први јуриш. Затим је наређено ста-

Историја Рима - Шеста књига

13

новницима да положе оружје и ненаоружани су били поштеђени. Етрурци су сви побијени, они са оружјем и без њега. Они становници Непета који су били криви за издају посечени су секирама. Недужнима је враћена имовина која им је била одузета, а у утврђењу је оставл>ен гарнизон. И тако, пошто су оба савезничка града повраћена од непријател>а, војни трибуни су уз велику славу вратили победничку војску у Рим. Исте године је затражено од Латина и Херника објашњење зашто последњих година нису слали војнике како је било одређено уговором. И један и други народ, на скупштини којој су сви присуствовали, одговоре да то није била ни кривица племена нити одлука државе што је један део омладине ратовао на страни Волска. Ови су пак сами били кажњени за свој поступак, јер се ниједан није вратио из рата. Војнике нису послали из страха од Волска, које су имали уз свој бок као велику невољу коју у толиким ратовима нису могли да отклоне. Овај одговор је изнет пред римски Сенат, а сенатори су сматрали да више недостаје времена но разлога за рат с њима. 11. Следеће године, под војним трибунима Аулом Манлијем, Публијем Корнелијем, Титом и Луцијем Квинкцијем Капитолином, Луцијем Папиријем Курсором - ова два последња су други пут бирана на ту дужност - и Гајем Сергијем, такође изабраног други пут, избио је озбил>ан рат са спољним непријатељем, а још тежи у самој држави: рату с Волсцима придружио се устанак Латина и Херника; сукоб у Риму је дошао одакле се најмање очекивало, од Марка Манлија Капитолина, човека и чувеног рода и признате славе. Он је у души презирао колеге осим једног коме је завидео и на изузетним почастима и на храбрости: то је био Марко Фурије. Тешко је подносио што је овај увек или на положају или је с војском. Толико је блистао да оне који су изабрани под истим ауспицијама није сматрао за колеге него за помоћнике. При свему томе, сматрао је он, ако неко право просуђује, Марко Фурије не би могао да спасе отацбину од галске

14

ТитЛивије

опсаде да није Манлије пре тога самувао Капитол и тврђаву. Он је напао Гале кад су примали злато и када им је већ закључени мир успавао храброст. Манлије је био тај који их је отерао кад су с оружјем кренули да заузимају тврђаву. Део Камилове славе припада војницима који су са н>им заједно однели победу; од њега нико на свету нема више права на његову победу. Такве мисли су му испуњавале душу, а и неком грешком природе био је жестоке ћуди и склон насиљу, па кад је видео да од сенатора не добија признање за своје способности, како је веровао да заслужује, окренуо се плебејцима - био је први патрициј који је водио популарску политику34- и почео је да сарађује с плебејским магистратима. Нападајући сенаторе настојао је да придобије мноштво, не управљајући се више по разуму него се заносећи ласкањима плебејаца. Више је волео да му слава буде велика но лепа. Незадовољан аграрним законима, који су увек пружали повод народним трибунима за изазивање побуна, почео је да подрива народно поверење: сматрао је да дугови јаче уфожавају људе, јер не прете само материјално, немаштином, него и оковима и ланцима, страшном казном за слободног човека.35 У ствари, дугови и јесу били велика опасност, која је претила и богатима јер су се због грађења задуживали. Рат с Волсцима, тежак сам по себи, а још више отежан и одметањем Латина и Херника, био је изговор да се прибегне једној изузетној команди. Но више од тога је Манлијева побуна натерала Сенат да изабере диктатора Именован је Аул Корнелије Кос који је себи за команданта коњице узео Тита Квинкција Капитолина. 12. Диктатор је увиђао да предстоје веће борбе у држави но у рату с непријатељем, али је ипак извршио регрутовање и упутио се на територију Помптина када је чуо да су се ту скупили Волсци. На то се одлучио било зато што је рат захтевао да пожури, или зато што се надао да ће победом и тријумфом ојачати своју диктатуру. Нема сумње да ће онима који читају толике књиге о ратовима с Волсцима, поред све засићености тиме пасти на памет питање, које је и мени

Историја Рима - Шеста књига

15

пало док сам читао писце који су ближе догађајима, како су Волсци, толико пута већ побеђени, још увек могли да регрутују војнике. Но кад стари писци ћутке прелазе преко тога, што тек ја могу учинити сем да нагађам? Чини ми се да је близу истине претпоставка да су читаве генерације које су стасале између ратова узимане у војску као што се данас чини у Риму, или да регрутовање можда није увек вршено у истом племену, премда је увек исти народ започињао рат; најзад, могућно је да је у местима у којима се данас једва може регрутовати нешто војника, а римски робови их спасавају да сасвим не опусте, некада живело небројено мноштво слободних људи. У сваком случају, сви писци се слажу у томе да је војска Волска била огромна, премда је мало пре тога претрпела знатне губитке од руке и под ауспицијама Камила. Придружили су им се Латини и Херници, неки из Цирцеја,3* па и римски колонисти из Велитра. Диктатор је поставио свој логор и већ сутрадан је, пошто је извршио ауспиције и принео боговима жртвену животињу молећи их да му буду наклоњени, приступио војницима који су већ зором стављали оружје на се и били спремни, како је наређено, за први бојни знак. „Наша је победа, војници’\ узвикну, „ако богови и њихови тумачи могу да предвиде будућност. И тако како доликује онима који су испуњени поуздањем када се сукобљавају с непријатељем који им није раван наступимо с копљима спуштеним к нози, наоружавши само деснице мачем. Не бих желео да неко истрчи испред бојне линије; наступите чврстим кораком и дочекајте напад непријатеља. Када они већ баце копља узалуд и када у нереду налете на вас, ви останите чврсто збијени и тада нека севну мачеви. Имајте на уму да богови помажу Римљанима, богови који су нас послали у бој дајући повољан знак по лету птица. А ти, Тите Квинкције, задржи коњицу и пази на знак за почетак битке. Када будеш видео да се бојна линија примиче и да човек иде на човека, коњицом заплаши оне које већ држи један страх и налетом растури редове напада-

16

ТитЛивије

ча” Тако су се борили и пешак и коњаник и тако командант није преварио легије нити је срећа издала њега 13. А маса непријатеља, не поуздавајући се у друго до у свој велики број, мерећи само очима један и други бојни поредак, уђе насумице у бој и исто га тако неочекивано остави. После поклича и бацања копаља, што је страшно само при првом нападу, противник је био немоћан против мачева у сукобу прса у прса и није могао да издржи видевши лица противника на којима су се одражавали жар и храброст. Када су први редови разбијени, страх се раширио на оне иза њих. И римска коњица је дала свој удео у изазивању страха. Многи редови су разбијени; све је било пољуљано и бојни ред непријател>а се разлио као вода. Када су први редови пали и кад је свак видео да му се приближава пропаст, окренули су у бекство. Римљани су их гонили у стопу и док су још под оружјем и у збијеним редовима бежали, био је задатак пешадије да их гони, када се видело да бацају оружје на све стране и да бекство преко пол>а разбија непријатељску колону, против њих су упућене коњичке турме са наредбом да се не задржавају убијајући непријатеља појединачно и тиме даду прилику већини да умакне: довољно је да коњица унесе страх, спречи бекство и јахањем задржи колону док не стигне пешадија и уништи непријател>а у правом покољу. Тек је ноћ учинила крај бекству и гоњењу. Истог дана је заузет и опљачкан волшки логор. Сав плен је осим заробљених слободних људи препуштен војницима. Највећи део заробљеника били су Латини и Херници. Нису сви били, како би се могло веровати, плебејци који су ратовали за награду; ту су се нашли и неки младићи високог порекла, што је јасно показивало да су се по званичној одлуци прикључили Волсцима као непријатељи. Препознати су и неки становници Цирцеја, као и неки римски колонисти из Велитра.37 Послати су у Рим и када су их сенатори испитивали објаснили су, исто као и диктатору, одметање од народа којима су припадали. 14. Диктатор је држао војску у војним логорима, не сумњајући у то да ће Сенат наредити рат са овим народима.

Историја Рима - Шеста књига

17

Међутим, велика невоља у земљи позва га назад у Рим, јер се побуна из дана у дан све више ширила, а онај који ју је подстакао чинио ју је још страшнијом. Својим говорима, Манлије је придружио акције које су на изглед биле популарне, а у ствари бунџијске с обзиром на то каква им је намера била Када је угледао како једног центуриона, који је стекао углед ратним подвизима, одводе у затвор због дугова појурио је на Форум са својом бандом и узео га у заштиту. Потом, грдећи охолост патриција и суровост повериоца, викао је да су плебејци бедни и истицао врлине овог човека и његову злу судбину. Најзад је узвикнуо: „Узалуд сам ја овом десницом спасао Капитол и тврђаву38 ако морам гледати да овог грађанина и мог саборца воде у ропство и ланце као да је галски зapoбљeник.,, Нато је јавно, пред народом, исплатио повериоцу дуг и ослободивши дужника „помоћу либре и бакра”39 отпустио га Овај позва богове и људе да захвале Марку Манлију, његовом ослободиоцу и оцу римског народа. Гомила га одмах прихвати, док је он повећавао немир показујући ожиљке од рана задобијених у ратовима против Веја и Гала и других непријатеља. Говорио је да је ратовао, да је потом поново подигао порушени дом, а дуг, већ сто пута отплаћен, поново се појавио у виду камате. Најзад су га сломиле камате. Ако поново гледа светлост дана и Форума и лица својих суграђана, то је заслугом Марка Манлија. Сва доброчинства која би се могла очекивати од једног оца потичу од овог човека; стога њему заветује све што му је остало од снаге, живота и крви. Везе које га повезују са отаџбином, са приватним и јавним пенатима, убудуће ће зависити од Марка Манлија, само од њега. Овим речима подстакнут, сав народ већ беше на његовој страни. Тада Манлије, да би га још више раздражио на побуну, додаде и другу ствар, добро прорачунату: рече да је пољско добро у Вејима, главни очински посед, продао преко гласника, „да не би неко од вас, Квирити”, рече, „докле год је у мене неке имовине, на моје очи био осуђен и бачен у окове”. Ово је тако распалило духо-

18

ТитЛивије

ве да су били спремни да га као браниоца слободе прате свуда, у добру и у злу. Код своје куће је, као да је у скупштини, држао говоре оптужујући сенаторе. При томе је губио сваку меру и мешао стварно и измишљено. Оптуживао је патриције да су сакрили галско злато и да се нису задовољили само тиме да поседују државну земљу него су приграбили и државни новац. Када би се нашло ово благо, могли би се плебејци ослободити дуга Ова нада заведе народ, јер се чинило да су недостојно преварени: злато дато ради откупа државе од Гала било је сакупљено од пореза, а кад је одузето од непријатеља постало је плен појединаца. И тако су почели да истражују где је сакривено благо; говорио је да ће им у своје време открити ту тајну, да ће запоставити све остало и да ће му то бити прва брига. Чинило се да за истинито откриће неће бити мала захвалност, као ни казна ако је оптужба лажна. 15. Ситуација је била веома опасна и стога би позван диктатор, који остави војску и појави се у Риму. Следећег дана је одржао седницу Сената и кад је сазнао шта људи хоће забранио је сенаторима да се удаљавају и заједно са многима од њих кренуо је у скупштину где је било постављено његово седиште. Затим је упутио гласника Марку Манлију. Када је овоме стигао позив који му је упутио диктатор, он даде знак својима да се приближава час борбе и праћен великом гомилом стиже пред трибунал. На једној страни су били сенатори, а на другој народ, и свак је гледао у свог вођу као да су се спремили за бој. Кад је настала тишина, диктатор рече: „Нека би се ја и патрицији римски сложили са римским плебејцима и у другим стварима, као што ће се сложити у ономе што се тебе тиче и у ствари коју ћу од тебе тражити. Видим да си код грађана пробудио наду да могу, не крњећи поверење, да врате своје дугове од злата које су прваци Сената сакрили. Ја сам далеко од тога да те спречавам у тој ствари, чак те и подржавам, Марко Манлије, у томе да римски плебс ослободиш камата и да одузмеш скривени плен од пл>ачкаша који леже на државном благу.

Историја Рима - Шеста књига

19

Ако ово не учиниш наредићу да те баце у окове и одведу у затвор под оптужбом да си узео учешћа у пљачки, или због лажне оптужбе, али нећу даље трпети да народ узнемираваш лажним надама.” Нато Манлије одговори да му је јасно да диктатор није изабран због Волска, који су им већ толико пута били непријатељи колико је то одговарало патрицијима, нити против Латина и Херника који су само због лажних оптужби натерани у рат, него је то умињено ради борбе против н>ега и римског народа Сада кад је прошао рат кога у ствари није ни било, своју моћ је диктатор окренуо против њега. Диктатор већ позива повериоце на злочин против плебејаца; већ и наклоност масе према њему приписује му у кривицу да би га уништио. „Зар тебе, Ауле Корнелије, и вас, оци сенатори, вређа то што је народ на мојој страни? Зашто је сваки од вас не одвоји од мене својим доброчинством? Хајде, ослободите своје суграђане окова, забраните да дужнике осуђују и воде их у затвор; помозите оним што вам претиче оне који ништа немају. Но зашто вас ја подстичем да од свога дајете? Задовољите се једном одређеном сумом, одвојите од главнице интерес који сте већ више пута урачунавали, и моја пратња ће бити исто толика као и у сваког другог. Али, реците зашто се ја једини бринем о народу? Немам ништа друго да одговорим, него исто као и да ме питаш зашто сам управо ја спасао Капитол и тврђаву. Тада сам помогао свима; сада моја помоћ спасава појединце. Што се тиче галског злата, ствар је по себи проста, али је компликованом чини само питање. Зашто питаш оно што ви сви знате? Зашто наређујеш да се испита оно што ви носите у наборима своје тоге, уместо да то ви сами изнесете, уколико у томе нема неке подвале? Уколико више наређујете да се покажу ваше подвале, утолико се ја више плашим да ћете нас на сопствене очи преварити док гледамо у вас. Стога нека не будем ја тај који ће изнети на видело вашу пл>ачку; то сте пре ви које треба навести да то покажете.”

20

Тит Л ивије

16. Нато је диктатор наредио да се мане околишавања и да изнесе праве доказе, или да призна кривицу за лажну оптужбу против Сената и за то што га је изложио мржњи због лажне оптужбе. Када је Манлије одговорио да неће да говори по наређењу својих непријатеља, диктатор је наредио да га воде у затвор. Кад га је диктаторов гласник зграбио, он је узвикнуо: „Јупитеру Најбољи Најмоћнији, Јуноно краљице, Минерво, и сви други богови и богиње који настањујете Капитол и тврђаву, зар дозвољавате да вашег војника и заштитника вуку непријатељи? Зар да ова десница која је отерала Гале од вашег светилишта, сада буде ланцима окована?” Није било никога ко је могао да гледа нити да слуша ово понижење. Међутим, држава је била неумољива и постојана у свом настојању да принуди на покоравање законима, и тако се нису усудили ни плебејци ни народни трибуни да изусте ни реч против диктаторове власти, ни поглед да подигну. Одвођење Манлија у затвор било је разлог да се многи плебејци обуку у црно, да многи пусте косу и браду, а маса се у тузи скупљала у предворју затвора. Диктатор је тријумфовао због победе над Волсцима, али је тиме стекао више мржње но славе. Шапутало се да је тријумф стекао у Риму, а не у рату борећи се не против непријатеља, него против суграђана; да је његовој охолости недостајало једино то што Марко Манлије није вођен испред његових кола. Побуна само што није била избила. Да би ублажио незадовољство, Сенат је изненада постао дарежљив и, премда нико није тражио, основао је колонију у Сатрикуму, наредивши да се у њу одведе 2.000 грађана Свакоме је било додељено по два и по јутра земље. Пошто је то дато малом броју и тако мало, то се тумачило као награда онима који су издали Марка Манлија Овај „лек” је само појачао незадовољство. И већ су се Манлијеве присталице могле лакше препознати по црној одећи и по лицу које је било као у оних који су оптужени. С абдикацијом диктатора после тријумфа нестао је страх од његове власти, а ослободио се и језик људима

Историја Рима - Шеста књига

21

17. Тако су се сада у јавности чули гласови оних који су прекоревали народ да своје браниоце уздиже када је тешкоћа ту и даје им подршку, а у опасности их увек напушта Тако су поступили са Спуријем Касијем40 који је позивао народ да подели земљу, тако је прошао и Спурије Мелије41 док је грађане спасавао од глади о свом трошку; тако је и Марко Манлије предат својим непријатељима док је велики део грађанства, које је пропадало због камата, извлачио на светлост и слободу: кљука народ своје вође да би их потом заклао. Зар је толики грех ако неко не одговори диктаторовом наређењу, и то човек који је некада био конзул? Чак и ако се претпостави да је најпре лагао и да после није знао шта да одговори. Но да ли је икада ико, чак и ако је роб, био бачен у ланце само зато што је лагао? А кад је Манлије у питању, зар је тако лако заборављена она ноћ која замало није била за Рим последња и вечна? Или изглед галске колоне која се пење уз Тарпејску стену?^2 Зар се заборавило како изгледа сам Марко Манлије - наоружан, обливен знојем и крвљу као да самог Јупитера отима из руку непријател>а? Зар на тај начин захваљују спасиоцу отаџбине што му дају пола фунте хлеба? И зар онај кога су до неба уздизали и надимком га изједначили с Јупитером Капитолином, сада трпи везан у затвору и проводи дане у очекивању одлуке крвника? И зар није тај један човек био спремнији да помогне свима, но што су толики људи спремни да помогну њему једном? - Сада се велико мноштво људи није више ни ноћу разилазило с овог места, претећи да ће на силу отворити затвор. Но тада им би дато оно што би сами отели: сенатском одлуком, Манлије би ослобођен. Међутим, овим није учињен крај побуни: само јој је дат вођа. Тих дана је Латинима и Херницима, а у исто време колонистима из Цирцеја и Велитра, који су се правдали због учешћа у последњем рату и тражили да им се врате заробљеници да их казне по законима, упућен неповољан одговор. Још строжи су Римљани били према колонистима који су као римски грађани пристали да учествују у нападу на своју

22

ТитЛивије

отаџбину. Не само да је одбијен њихов захтев да им се врате заробљеници него је Сенат њиховим посланицима наредио - тога су били поштеђени савезници - да што пре оду из града и уклоне се с онију римског народа, јер су се плашили да их неће заштитити ни закон који штити посланства, предвиђен не за грађане него за странце. 18. Манлијева побуна се поново распламсала крајем године када су извршени избори и изабрани војни трибуни с конзуларном влашћу, и то патрицији Сервије Корнелије Малугиненсис трећи пут, Публије Валерије Потит други пут, Марко Фурије Камил пети пут, Сервије Сулпиције Руф други пут, Гај Папирије Крас и Тит Квинкције Цинцинат други пут. Спољни мир почетком ове године био је добродошао и плебејцима и патрицијима: плебејцима јер их је ослободио регрутовања, а то им је будило наду да ће под таквим вођом изборити обарање камата; патрицијима - да им спољна опасност неће одвући пажњу од сређивања унутрашњих прилика. Дакле, и једна и друга страна су енергично наступиле и час сукоба се приближавао. Манлије је ноћу позивао плебејце у кућу и држао је састанке с вођама побуне, много више испуњен и огорчењем и жестином но раније. Његову мржњу је распаљивало недавно претрпљено понижење, јер у души није био навикнут да претрпи увреду. Храброст му је повећавало то што се диктатор није усудио да поступи с њим онако како је Квинкције Цинцинат поступио са Спуријем Мелијем и што је огорчење које је изазвало његово хапшење принудило диктатора да се повуче, а и Сенат није могао да му се супротстави. Тако свим овим и узохољен и охрабрен подстицао је плебејце који су и сами већ били раздражени: „Докле ћете заборављати на своју снагу? Природа је одредила да су је и животиње свесне. Бар избројте колико је вас, а колико непријатеља. Онолико колико вас је било као клијената око једног патрона, толико ће вас сада бити на једног непријатеља. Чак и ако се сукобите један против једног верујем да ћете се ви храбрије борити за слободу но

Историја Рима- IUecra књига

23

они за власт. Само покажите рат - имаћете мир. Ако виде да сте спремни на отпор, и они ће вам сами вратити ваша права. Или нека сви заједно покажу одважност, или ће сваки појединачно морати да трпи. Докле ћете гледати једино на мене? Ја нећу преварити никога од вас; настојте да срећа не превари мене. Ја као ваш заштитник, зачас сам нестао кад је то хтео непријатељ. А ви сте гледали како ме одводе у затвор, мене који сам сваког од вас штитио од затвора. Чему онда да се надам ако противник поново крене против мене? Очекује ли и мене судбина Касија и Мелија? Добро је ако се тога гнушате. И богови су против тога, али због мене никад неће сићи с неба. Вама треба да дају снагу да то спречите, као што су мени дали снагу као грађанину и као војнику да вас браним од спољног непријатеља и охолих суграђана Зар је у тако великог народа тако ситан дух да сте задовољни када вам помоћ против патриција пруже ваши трибуни и никад се нисте борили против патриција осим када сте им дозволили да вама владају. Послушност вам није дата од природе, на н>у сте се навикли. Зар се не борите против спољног непријатеља тако храбро да бисте показали како је ваше право да владате над њим? Ако се с њим борите за власт, утолико пре треба да то покушате с патрицијима јер је слобода у питању. Но било ког вођу да сте имали и било какви да сте ви сами били, све оно што сте до сада тражили добили сте или силом, или што вам је срећа била наклоњена Дошло је време да се предузму веће ствари: искушајте своју срећу и мене као вођу у чију сте се срећу већ уверили. Уз мали напор ћете патрицијима наметнути онога ко ће да им заповеда, као што сте им наметнули оне који се одупиру њиховим заповестима. Потребно је укинути диктатуру и конзулат, па ће римски плебејци да дигну главу. Стога крените, забраните затвор због дугова. Ја ћу бити заштитник плебејаца - то сам заслужио бригом за народ и својом верношћу. А ви уколико свом вођи будете дали назив који показује више моћи и почасти, утолико ћете пре постићи оно што желите.” Кажу да је од тог дана почео да тежи

24

ТитЛивије

краљевској власти. Но с ким се о томе договарао и с којим циљем, у изворима није речено. 19. Сенат је узнемиравала сецесија плебејаца,43 овог пута у приватној кући која се уз то случајно налазила на тврђави, као и опасност која је претила слободи. Многи су узвикивали да је овде потребан један Сервилије Ахала,44 који не би државног непријатеља затварао и тиме изазивао још веће узнемирење јавности, него би жртвујући једног човека уклонио опасност од грађанског рата. Најзад је донета одлука која је, премда је по речима била блажа, имала исту снагу: „Нека они који управљају државом учине све да се град спасе од опасности која му прети због побуне Марка Манлија.”45 Нато су се сви војни трибуни с конзулском влашћу и народни трибуни - ови последњи су схватили да с нестанком слободе нестаје и њихова власт - потчинили ауторитету патриција и учествовали у расправљању о ономе шта ваља чинити. И док никоме ништа друго није падало на ум осим насиља и проливања крви, пошто су сматрали да предстоји страшан сукоб, Марко Мененије и Квинт Публије, народни трибуни, рекоше: „Зашто поступак према једном злокобном грађанину претварамо у сукоб између патриција и плебејаца? Зашто нападати плебејце заједно с оним човеком кога је најбоље напасти помоћу плебејаца, тако да падне угрожен сопственом снагом? Предлажемо да се он изведе на суд. Ништа није тако непопуларно као краљевство и када народ види да се битка не бије с њим, од бранилаца ће се претворити у судије и плебејци тужиоци ће гледати у овоме патрицију кривца који хоће краљевску власт; народ, наиме, никога не ставља изнад своје слободе.” 20. Ово су прихватили сви, па је заказан дан суђења. То је изазвало велико узбуђење, нарочито када су видели оптуженог одевеног у црно, а да уз њега нико, не само од сенатора него ни од рођака или пријатеља, па ни његова браћа, Аул и Тит Мененије, није то исто учинио. То се још није догодило да се у таквој опасности за оптуженог нико, па ни његови најближи, не одене у црно: када је Апије Клаудије вођен у

Историја Рима - Шеста књига

25

затвор, у црнини су били Гај Клаудије, његов противник, и сав клаудијевски генс.46 Било је очигледно да су се сви сложили у томе да треба уништити овог пријатеља плебејаца као првог патриција који је прешао на њихову страну. Дан суђења је дошао; међутим, ни у једног писца нисам нашао да је Манлија било ко оптужио да тежи краљевској власти. Оптуживан је да скупља народ и позива на устанак, да расипа новац и лажно оптужује. Но без сумње, оптужбе су биле тешке, па ако је народ оклевао да га осуди, то није било због саме ствари него због места суђења47 Сматрам да треба скренути пажњу на једну ствар: заслуге које је имао је његова жеља за краљевском влашћу не само учинила безвредним, него и омрзнутим. Кажу да је именовао око 400 људи којима је зајмио новац без камата, спасавајући њихова добра од продаје, а њих од затвора; своје ратне заслуге не само да је набројао него је донео и доказе: оружје скинуто са 30 убијених непријатеља, 40 одликовања добијених од својих команданата, међу њима два венца за освајање бедема, осам за спасавање грађана, од којих је именовао и Гаја Сервилија, командант коњице који овоме није присуствовао. Пошто је тако своје ратне заслуге поменуо у говору што је својом величанственошћу одговарао величини дела, изједначавајући по величини речи и подвиге, откри своја прса покривена ожиљцима стеченим у ратовима и позва Јупитера и друге богове у помоћ својој срећи, упирући поглед у Капитол. Молио је да онај исти дух који су њему удахнули када је сачувао капитолску тврђаву спасавајући римски народ, сада удахну римском народу на његовом суђењу. Молио је све и појединце да му суде гледајући на Капитол и тврђаву, као да се окреће самим боговима. Народ је био сазван на Марсово поље да би гласао по центуријама. Како је оптужени, пружајући руке према Капитолу, окретао своје молбе од људи према боговима, трибуни су схватили да уколико не окрену погледе народа од места које подсећа на толике Манлијеве подвиге неће никад доћи до осуде, јер ће пажња људи бити заокупљена једино

26

ТитЈЈивије

његовим доброчинствима И стога на дан који је био одређен за доношење пресуде сазваше народ у Петилијском гају иза Флументанске капије,48 одакле се Капитол није видео. Овде је кривица доказана и изречена дотад нечувена казна, страшна и за саме судије. Према неким писцима, пресуду су донели дуовири изабрани да му суде за велеиздају. С Тарпејске стене су га бацили војни трибуни. Тако је ово место за једног човека било споменик и велике славе и најгоре казне. Смртној казни додате су и друге одлуке од којих је једна била јавна и тицала се његове куће која се налазила на месту где су данас храм и ковница Монете:49 тражено је да народ изгласа одлуку да патрицији више не станују ни на Капитолу ни у тврђави. Друга је потекла из његовог клана и њоме се забрањује да се неко у њему убудуће зове Марко Манлије. Такав је био крај човека који и да није био рођен у слободној држави остао би име вредно помена Потом га се народ, када је нестала опасност од њега, сећао само по његовим заслугама Једну заразу која се појавила без неког посебног разлога, као јавна несрећа, многи су сматрали казном за погубљење Марка Манлија Сматрало се да је Капитол оскрнављен крвљу свог спасиоца, да боговима није по вољи што је пред њиховим очима извршена казна над оним који је њихове храмове отргао из руку непријатеља 21. После епидемије уследила је несташица хране и пошто се глас о оба зла раширио, у следећој години је уследило више ратова, за време војних трибуна с конзуларном влашћу Луција Ваперија, изабраног четврти пут, Аула Манлија трећи пут, Сервија Сулпиција трећи пут и Марка Требонија Осим Волска, које као да је судбина одредила да се на њима вежбају римски војници, и колонија Цирцеи и Велитре које су већ дуже време смишљале отцепљење, и Лација, чија је лојалност постала сумњива, појавио се као нов непријатељ и Ланувијум50који је некад био највернији град. Сенатори су сматрали да је толико потцењивање Рима дошло отуда што је тако дуго оставио некажњеним побуну

Историја Рима- Шеста књига

27

римских грађана у Велитрама, и стога одлучише да изнесу предлог пред народ да им се објави рат. Да би придобили плебејце за рат изабрали су комисију од пет чланова (квинквевире) за дељење помптинске земље и комисију од три члана (тријумвире) ради оснивања колоније Непета. Тада је сазван народ да одлучи о рату и све су трибе за то гласале51 упркос противл>ењу народних трибуна, који су га узалуд од тога одвраћали. Рат је био припремљен ове године, али војска није изведена из града због епидемије. Ово оклевање дало је прилику колонистима да замоле Сенат за опроштај; већ је већина била за то да се посланство са таквом молбом упути у Рим. И до тога би дошло да није, како се често догађа, опасност за целу заједницу била повезана с опасношћу за појединце. Покретачи одметања су, наиме, из страха да се они сами не би изложили римском гневу одвратили колонисте од мировних намера Не само да су спречили свој сенат да упути посланике него су подстакли већи део народа да крене у пустошење римске земље. Та нова кривица одузела је сваку наду на мир. Ове године је стигао у Рим први пут и глас о одметању Пренестина.52 Када су ово обелоданили Тускулани, Габини и Лабикани,53 на чије су границе такође нападали, римски Сенат је тако благо одговорио да је било јасно како није поверовао у оптужбе зато што није желео да оне буду тачне. 22. Нови војни трибуни с конзуларном влашћу, изабрани за следећу годину, Спурије и Луције Папирије повели су војску на Велитре, док су четворица њихових колега, Сервије Корнелије Малугиненсис, изабран трећи пут, Квинт Сервилије и Гај Сулпиције и Луције Емилије, изабран четврти пут, остављени да штите град ако би било јављено о неком новом покрету из Етрурије - на овој страни све је било сумњиво. Код Велитра је вођена битка с повољним исходом против трупа које су у помоћ послали Пренестини и које су биле веће од снага колониста Близина града била је разлог да непријатељ брзо побегне с бојног поља, а то му је давало и једину могућност да се спасе. Конзуларни трибуни нису

28

ТитЛивије

кренули на град, плашећи се да би исход напада био неизвестан, а уз то су сматрали да не треба ратовати тако да колонија дође у опасност да буде разорена Писмо којим су јављали Сенату за победу, оштрије је оптуживало Пренестине но колонисте из Велитра. И тако је на предлог Сената и по одлуци народа објавл>ен рат Пренестинима, који су се ујединили с Волсцима и следеће године кренули на Сатрикум,54 колонију римских грађана Премда је она пружила одлучан отпор заузели су је на јуриш и срамно поступили с онима који су им се предали, користећи своју победу. Огорчени, Римљани изабраше Марка Фурија Камила за војног трибуна шести пут. За колеге је имао Аула и Луција Постумија Региленсиса, Луција Фурија заједно с Луцијем Лукрецијем и Марком Фабијем Амбустом. Вођење рата с Волсцима дато је, преко уобичајеног реда, Марку Фурију. Од осталих трибуна, за помоћнике му је одређен Луције Фурије, не толико због државних интереса колико да би то био разлог почасти датој Камилу, да поправи ствар коју је овај у својој површности пропустио као човек који је више волео да од Фуријеве грешке стекне за себе захвалност но славу. Камил је већ био веома стар. При избору је хтео, полажући заклетву, да се оправда лошим здрављем, али га је народ у томе спречио. Крепак дух је још горео у снажним грудима и ум му је још увек био свеж, и премда се више није бавио политиком, рат га је надахњивао. Регрутовао је четири легије, сваку од по 4.000 војника па сазвавшу војску следећег дана код Есквилинске капије55 крену ка Сатрикуму. Нападнута колонија није се преплашила, поуздавајући се у свој велики број војника, и очекивала га је. Кад видеше да се Римљани приближавају кренуше у борбу у жељи да без оклевања окушају срећу у једној одлучној бици, сматрајући да код тако малог броја непријател>а, све способности једног војсковође у кога се он једино поуздавао не могу много користити.

Историја Рима - Шеста књига

29

23. Исти борбени жар био је обузео и римску војску и једног од њена два команданта. Од упуштања у борбу чији би исход зависио једино од среће спречила их је мудрост и заповест другог команданта који је чекао повољну прилику и зато продужавао рат да би разумно сачувао своје људе. Непријатељ је чинио све да би изазвао сукоб: не само да је своју бојну линију развио испред логора него је изашао до средине поља и, носећи бојне знаке, стигао све до римских опкопа, манифестујући охолост и самопоуздање. Римски војници су ово тешко подносили, а још теже други командант, Луције Фурије, смео и због своје младости и због своје нарави, а подстакнут и надом коју је гајила маса војника којој је и најнезнатнији повод подизао дух. Луције Фурије је још јаче подстицао војнике који су и сами били узбуђени, имајући предност над колегом због своје младости - једино га је у томе и превазилазио - говорећи да је рат за младе људе и да дух заједно са телом и цвета и сахне. Говорио је да је Камил од енергичног војсковође постао колебљивац и онај који је некад у прошлости освајао градове при првом нападу, сада седи и траћи време заштићен бедемима. Каквом се он напредовању својих снага и повлачењу непријатеља може надати? Каква је то повољна прилика, које је то време и место што их он припрема за заседу? Вену и постају беживотни планови старог човека. Камил је доста живео и доста му је славе; шта могу постићи ако снага државе, која треба да је вечна, почне да стари заједно са смртним телом једног човека? Таквим речима је Луције Фурије придобио на своју страну сав војни логор. Како је на све стране тражено да се уђе у битку, он рече Камилу: „Марко Фурије, не можемо издржати притисак војника, а ни непријатеља, чија се храброст повећава због нашег оклевања и чија се надменост више не може издржати. Попусти: ти си један против свих и допусти и прихвати савет да ћеш пре победити ако ступиш у борбу.” Нато му Камил одговори да је до сада све ратове водио под сопственим ауспицијама и да се ни он ни римски народ ни-

30

ТитЛивије

су могли пожалити ни на његову стратегију ни на ратну срећу. Сада знају да он има колегу који му је по команди и праву једнак, а да га надмашује снагом и младошћу. Што се тиче војске, он је навикао да командује војском, а не она њиме, али свог колегу не може спречити у ономе што хоће: нека, уз помоћ богова, учини оно што је добро за државу. За своју старост тражи само једну милост: да не буде у првом бојном реду. Он неће запоставити оно што је дужност једног старца у рату. А бесмртне богове моли да се не догоди да његов бојни план постане достојан похвале. Но нити су људи слушали ове мудре речи, нити су богови чули његову побожну молитву. Први бојни ред постави онај који је желео битку. Камил је учврстио резерву и поставио снажну предстражу испред војног логора. Сам је стао на узвишење - пажљиви посматрач туђе стратегије и њеног исхода. 24. Чим је при првом судару зазвекетало оружје, непријатељ је окренуо у бекство, али не из страха него због лукавства. Између бојног поља и непријатељског војног логора, са задње стране били су блага падина и једно узвишење. Захваљујући свом великом броју, непријатељ је могао да остави у логору неколико добро увежбаних и наоружаних кохорти да нападну кад започне битка и Римљани се приближе бедемима Римљани су у растуреном бојном поретку следили непријатеља који се повлачио и тако су били навучени на нераван терен. Ту је створена прилика непријатељу за напад. Сада је страх прешао на досадашњег победиоца. Због појаве нових непријатељских снага, а и због падине која се стрмо уздизала, римска бојна линија се расула. У стопу су је гонили нови одреди Волска који су изјурили из логора Придружили су им се и они који су напустили битку, претварајући се да беже. Римски војник се није повлачио у реду: заборављајући на недавну храброст и стару славу, он је окренуо да бежи тражећи заштиту у војном логору. Камил, кога је његова пратња ставила у седло, изводећи сместа своје резервне одреде узвикну: „Зар је ово, војници, битка

Историја Рима - Шеста књига

31

коју сте тражили? Који је то човек или бог кога за ово смете оптужити? То је само ваша непромишљеност и ваша неспремност. До сада сте следили једног команданта - сада следите Камила и однећете победу, онако како сте навикли када вас ја водим. Шта гледате на бедеме и на логор? Никога од вас они неће примити осим као победнике.” Најпре су се постидели, а потом кад су видели да се заставе и бојна линија окрећу према непријатељу и да се командант, одликован толиким тријумфима и упркос толиким годинама, излаже у првим бојним редовима, где су и највећи напор и опасност, стекоше поново храброст и она се прошири на цео фронт, јер су једни друге храбрили и кроз целу војску се заори поклич. Ту је био и други војни трибун; њега је колега, који је успоставио ред у пешадији, послао коњици, али не да кажњава Ту је он наредбу заменио молбама: молио је појединце и све заједно да га, кривца за исход овог дана, ослободе кривице. Говорио је: „Занемарујући колегу, ја сам прихватио неразумност многих пре но опрезност једног међу нама Какав год да је обрт ваше среће, Камил ће у томе наћи своју славу. Ја ћу, ако се битка не обнови искусити заједно са свима несрећу, а срамоту ћу сам сносити.” Чинило се да је најбол>е да се коњи пусте, пошто се бојна линија још колебала, и да се напад изврши пешадијом. Напредовали су истичући се и оружјем и храброшћу; кретали су према оном делу где су видели да су пешадијски одреди највише притиснути. Сва пажња и војника и команданата била је концентрисана на битку. Буђење храбрости имало је утицаја и на непријател>а: Волсци који су пре тога устукнули симулирајући страх, сада су се дали у право бекство; многи су били убијени у самој бици, а многи и у бекству, најзад и у самом логору који је заузет при првом нападу. Ипак је више било заробљених но убијених. 25. При пребројавању заробљеника препознати су неки из Тускулума, одвојени од осталих и одведени пред трибуна. У испитивању су признали да су ратовали по наређењу државе. Уплашен рата који је могао избити у непосредној

32

ТитЛивије

близини Рима, Камил рече да ће заробљенике одмах сам одвести у Рим да би Сенат обавестио да је Тускулум напустио савез. За време његовог одсуства, логор и војска би остали под командом његовог колеге. У току једног јединог дана, овај је научио да својој намери не даје предност над саветом бољег од себе. Ни он нити ко други у војсци нису веровали да ће Камил опростити грешку која је довела државу у тако тежак положај. Не само у војсци него и у Риму је свак знао да је у рату с Волсцима који је вођен с променљивом срећом, кривицу за пораз и повлачење сносио Луције Фурије, а да сва заслуга припада Марку Фурију. Кад су заробљенике извели пред Сенат одлучено је да се Тускулуму објави рат. Именован за команданта у том рату, Камил је затражио да му се одреди један помоћник у команди, и када му је дозвољено да сам међу колегама изабере једног, он је, супротно сваком очекивању, изабрао Луција Фурија. Овим великодушним гестом је умањио срамоту свог колеге, а за себе стекао велику славу. Но рат с Тускулумом није вођен. Како римску силу нису могли да савладају оружјем, то су учинили мирним држањем. Кад су Римљани стигли на њихову територију, они се нису повукли из места која су се налазила поред пута, нити су прекинули рад на пољима; кроз градске капије које су биле широм отворене, многи су у тогама и без оружја излазили римским војсковођама у сусрет; без срџбе су римској војсци довлачили снабдевање у војни логор, и из града и са поља. Поставивши војни логор испред капија, Камил је ушао у град желећи да види да ли је и у граду иста мирољубивост као на пољима. Ту је наишао на отворена врата на кућама, на отворене радње у којима је све било изложено без скривања Занатлије су биле заузете својим послом, из школе су допирали весели гласови ђака, улице су биле пуне људи, жене и деца су ишли тамо-амо, куда је кога водио посао. Не само да није било страха него ни било чега што би се могло назвати чуђењем. Камил је гледао на све стране не би ли угледао неки знак рата, али никаквог трага није било

Историја Рима - Шеста књига

33

ни да је нешто склоњено због опасности од рата или однето: све је било спокојно и владао је такав мир да је изгледало да овде није доспео ни глас о рату. 26. Побеђен најзад стрпљивошћу непријатеља, Камил нареди да се сазове њихов сенат и онда им рече: „Сами сте, Тускулани, смислили право оружје и нашли праву снагу којом ћете се одбранити од римске срџбе. Идите у Рим пред Сенат: сенатори ће оценити да ли ћете бити кажњени за оно раније, или ће вам бити опроштено због овог сада. Ја нећу примити вашу захвалност пре но што вам јавно не буде опроштено. Дајем вам прилику да молите; на ваше молбе, Сенат ће одговорити како сам одлучи.” Тако су Тускулани стигли у Рим. Када су у Риму видели ојађеност сената једног донедавно верног савезника како понизно чека у предворју Курије, римски сенатори су се сажалили и наредили да их позову у Сенат више као пријател>е но као непријател>е. Нато диктатор Тускулума овако проговори: „Као они којима сте рат објавили и које сте напали, оци сенатори, ми сада излазимо пред вас исто онако наоружани и спремни, и као што нас сада видите у предворју ваше Курије, тако смо изашли у сусрет вашим заповедницима и вашој војсци. То је и наше држање и држање нашег народа било и увек ће бити осим ако се не дигнемо на оружје по вашем наређењу, или бранећи ваше интересе. Захвални смо вашим војсковођама и вашим четама што су више поверовали ономе што су видели својим очима но ономе што су чули, и што нису наступили као непријатељи тамо где није ни било непријатељства. Исту мирољубивост коју смо показали, сада молимо од вас. Преклињемо вас, окрените рат на другу страну; ако морамо да претрпимо оно што нам ваше оружје наноси, искусићемо то без оружја. То је наш став, и богови ће дати да буде срећан онолико колико је искрен. Што се тиче кривице због које сте нам објавили рат, она се не може избрисати речима јер је већ почињена. Ипак, иако је то тачно, сматрамо да мирно можемо признати да смо криви после тако очигледног кајања. Допустите људима да

34

ТитЛивије

вам наносе увреду докле год сте достојни да примите овакву сатисфакцију.” Тако рекоше Тускулани. Тада су добили мир, а ускоро затим и римско грађанско право. Римске легије су повучене из Тускулума. 27. Камил се затим повукао с дужности, истакавши се мудрошћу и храброшћу у рату против Волска, а срећом у рату против Тускулума, те у једном и другом рату - посебним стрпљењем и умереношћу према свом колеги. За следећу годину изабрани су за војне трибуне Луције Валерије пети пут, Публије Валерије трећи пут, Гај Сергије трећи пут, Луције Мененије други пут, Публије Папирије и Сервије Корнелије Малугиненсис. Те године су били неопходни и цензори56 због неких неодређених гласина о дуговима. Народни трибуни су претеривали у оцењивању ове иначе тешке ствари, док су је чинили лакшом они који су сматрали да је дуг у опасности више због непоузданости дужника но због немогућности да се плати. За цензоре су изабрани Гај Сулпиције Камерин и Спурије Постумије Региленсис и они су већ започели посао, али је био прекинут Постумијевом смрћу. Религија је забрањивала да се цензору поново бира колега Када је Сулпиције абдицирао изабрани су други цензори, апи како је избор извршен непрописно, они нису ступили на дужност. Избор трећих цензора није религија дозвољавала, па се чинило да богови не одобравају цензуру у овој години. Народни трибуни су сматрали да је то изигравање ствари и да то не треба трпети. Говорили су да Сенат настоји да сакрије јавне таблице које сведоче о цензу сваког човека57 да се не би видело колика је висина дуга То би показало да једна половина грађана притискује другу половину, док су задужени плебејци изложени увек новим непријатељима; рат се тражи на све стране без икаквих обзира: од Анција се прелази на Сатрикум, од Сатрикума на Велитре, одатле се легије воде на Тускулум. Већ се планира да се оружјем крене на Латине, Хернике и Пренестине, и то више из мржње према грађанима но према непријатељима, с намером да се плебејци сатру у рату како им се

Историја Рима - Шеста к/шга

35

не би дозволило да предахну у граду и да у миру размишљају о слободи, или да присуствују народним скупштинама где се понекад чује и глас народних трибуна који траже укидање камата или других неправди. Но када би плебејци имали способност да призову у сећање слободу својих предака не би никад дозволили да се римски грађани одводе у затвор због дуга, нити да се изврши регрутовање док се не испита висина дуга и предложи његово смањење како би свак знао шта је још његово а шта није, да ли му остаје слобода, или већ и своје тело предаје ланцима Када је тако стављена у изглед награда за побуну, она је одмах и избила, јер многи су већ били осуђени због дуга, а и сенатори су донели одлуку о регрутовању нових легија на вест о рату са Пренестинима. Народни трибуни су настојали да спрече и једно и друго, те да својим ауторитетом узму у заштиту плебејце: нису дозволили да дужници буду одведени, нити да се младићи упишу у војску. Сенатори су више бринули за регрутовање но за утеривање дугова, јер је јављено да је непријатељ већ напустио Пренесте и да је ушао на габинску територију. Глас о овоме није задржао народне трибуне, него их је и више надахнуо за започету борбу но што их је заплашио. За угушење побуне у граду, рат је могао помоћи једино ако се приближи градским капијама. 28. Наиме, кад је јављено Пренестинима да у Риму још није регрутована никаква војска, да још нико није сигурно изабран на командни положај, да су патрицији и плебејци окренути једни против других, њихове вође су одмах кренуле са својим трупама, сматрајући да им се указала повољна прилика; пошто су опустошили оближња поља кренули су са својим бојним знацима према Колинској капији. Нато је у граду настала велика узнемиреност. Упућен је позив да се зграби оружје и сви се сјурише према бедемима и капијама И најзад се окренуше од побуне рату и изабраше за диктатора Тита Квинкција Цинцината, који себи за команданта коњице узе Аула Семпронија Атратина. Када се о овоме ра-

36

ТитЛивије

ширио глас, већ је страх и од самог његовог имена био тако велик да су се истовремено и непријатељи повукли од бедема, а млађи Римљани се сакупили без противљења кад их је он сазвао. Док је у Риму регрутована војска, непријатељ је поставио свој логор недалеко од реке Алије. Одатле је на све стране харао, хвалећи се да је заузео место злокобно за Римљане.58 Задаће им исти страх и натераће их у бекство као што је то било у галском рату. Јер ако се Римљани плаше и дана који је, носећи назив по овом месту, ушао као „црни дан” у њихов календар, зар се неће још више но Алијског дана плашити саме Алије која их подсећа на овај пораз? Пред очима ће имати Гале и у ушима ће им одјекивати њихов глас. Бавећи се овим некорисним комбинацијама и заваравајући се лажним надама, непријатељ је тако везивао свој спас за случајност овог места Римљани су насупрот томе гледали у Латинима, без обзира на то где су се сада налазили, оне које су победили на Регилском језеру и држали их у покорности следећих сто година А место, значајно по томе што их је подсећапо на пораз, пре их је подстицало на то да борећи се избришу успомену на срамоту но што им је изазивало страх, зар постоји нека земља која би спречавала њихову победу? Чак и када би им се сами Гали супротставили на овом месту, борили би се тако као што су се борили у Риму да би повратили своју отацбину и као што су се борили следећег дана код Габија, да не допусте да ико од непријатеља ко је једном крочио у римске бедеме преживи како би однео глас о променљивости среће у своју отаџбину. 29. Тако су размишљали једни, а тако други кад су стигли до Алије. Када је римски диктатор видео непријател>а у бојном поретку и спремног за борбу рече своме колеги: „Видиш ли, Ауле Семпроније, да су се ови поставили на Алији рачунајући на срећу места? Нека им богови бесмртни не дају ништа сигурније у шта би веровали и ништа значајније што би им било од помоћи. А ти, поуздавајући се у оружје и сопствену присебност, пободи коња и нападни центар

Историја Рима- Шеста к/шга

37

њихове бојне линије, а ја ћу с пешадијом усмерити напад на оне који су испали из бојног поретка и који су престрашени. Помозите, богови, који сте сведоци положене заклетве и склопљеног уговора и очекујте да ће бити кажњени они који су истовремено згрешили и према вама, вређајући вас, и према нама, јер су се огрешили о ваше свето име издајући нас.” Пренестини нису одолели ни коњици ни пешадији и при првом нападу и бојном покличу, њихови бојни редови су се растурили. Потом су, како се фронт нигде није одржао, окренули у бекство у паници и страхом ношени пројурили поред свог логора и нису се зауставили у бекству све док нису угледали Пренесте. Ту се зауставише и заузеше ужурбаним напором једно узвишење. Бојали су се, наиме, да не буду опседнути у граду ако се повуку у бедеме, јер ће поља бити одмах спаљена и све опустошено. Но када се појавише победиоци Римљани пошто су заузели логор на Алији, они напустише и овај положај. И сматрајући да их и бедеми тешко могу заштитити повукоше се у град Пренесте. Под влашћу Пренесте налазило се још осам утврђења. Борба је пренета и на њих. Пошто су их заузели без велике борбе, Римљани одведоше војску на Велитре и оне беху заузете. Најзад стигоше до Пренесте, одакле је рат и започео. Она није заузета силом јер се предала. Квинкције, победник у једној бици, освајач два непријатељска логора и девет утврђења, примио је предају Пренесте и потом се вратио у Рим. У тријумфалној поворци однео је на Капитол кип Јупитера Императора који је донео из Пренесте. Свечано је постављен између светилишта Јупитера и Минерве и на њему је у знак сећања на Квинкцијева дела постављен натпис с оваквим текстом: „Јупитер и сви богови су подарили Титу Квинкцију, диктатору, да освоји девет градова”.59Одрекао се диктатуре двадесет дана после свог именовања. 30. Потом беху одржани избори за војне трибуне с конзуларном влашћу, међу којима је био подједнак број плебејаца и патриција. Међу патрицијима су изабрани Публије и Гај Манлије, заједно с Луцијем Јулијем; плебејци су били

38

ТитЛивије

Гај Секстилије, Марко Албиније и Луције Антистије. Манлији су по роду имали предност над плебејским трибунима, а у популарности над Јулијем, па им је тако дата команда у рату с Волсцима без о д р еђ и вањ а коцком или договора с колегам а. Због т о га су се и о н и сам и к а с н и је кајал и , као и сен атори који су им то дали. Без претходног испитивања терена, кохорте су послате да прикупе храну. И верујући да су опкол>ене, јер је стигло лажно обавештење о томе, остали им пожурише у помоћ не задржавајући ни самог гласника ове вести - то је био непријатељ Латин преодевен у римског војника - и упадоше у клопку. И док су се овде на неравном терену одржавали једино захваљујући храбрости војника, који су обарајући друге и сами гинули, непријатељ с друге стране нападе на римски логор који се налазио у равници. Тако су војсковође својом непромишљеношћу издале ствар на два места Оно што је спасено, за то треба захвалити једино храбрости римских војника којима више нико није командовао. Када је о овоме стигла вест у Рим, најпре одлучише да изаберу диктатора; потом, када је јављено да Волсци мирују, позваше назад и војску и војсковође, јер се чинило да Волсци не знају ни победу да искористе на време. Тако је настао мир, бар што се тиче Волска. Једино је крајем године изазвала узнемиреност побуна Пренестина, који су на то подстицали и друге латинске народе. Исте године су уписивани нови колонисти за Сетију*0 пошто су се овде жалили да немају довољно људи. Док у рату није било среће, у земљи је, за утеху, владао мир. Томе су допринели љубав и поштовање плебејаца према својим трибунима 31. На самом почетку следеће године букнула је велика побуна. Војни трибуни с конзуларном влашћу су били Спурије Фурије и Квинт Сервилије, поново изабран, Луције Мененије трећи пут, Публије Клоелије, Марко Хорације и Луције Геганије. Предмет и разлог побуне били су дугови. Да би се ствар испитала именовани су цензори Спурије Сервилије Приск и Квинт Лелије Сикул. Рат их је међутим спречио да то учине. Најпре су уплашени гласници донели

Историја Рима- Шеста кпмга

39

вест - а то је потврдило и бекство људи са поља - да су легије Волска прешле на римску територију и да пљачкају на све стране. Но у тако алармантној ситуацији, страх од спољног непријатеља није спречио грађански сукоб него је деловао супротно и повећавао моћ народних трибуна који су чинили све да спрече регрутовање; с друге стране, патрицији су поставили услов да нико не плаћа ратни порез док траје рат, нити да се доносе пресуде о дуговима. Плебејци, добивши ту олакшицу, пристадоше на регрутовање. Пошто су сакупљене нове легије одлучено је да се војска подели и тако одведе на територију Волска: Спурије Фурије и Марко Хорације су кренули десно, према Анцијуму и обали, а Квинт Сервилије и Луције Геганије лево, према планинама и Ецетри. Ни једној ни другој војсци није непријатељ изашао у сусрет. Када су кренули у пустошење њихове земл>е, Римљани то нису чинили у нереду, како су то обично радили Волсци који су као пљачкаши, поуздавајући се у неслогу непријатеља, а плашећи се његове храбрости, дрхтећи скупљали плен, него су томе приступили као војска и спроводили на прави начин, и уколико је то дуже трајало имало је теже последице. Волсци су, плашећи се да из Рима не изађе војска, вршили нападе у пограничним областима Римљанима је, напротив, био циљ да непријатеља који је мировао изазову на борбу. И стога су на све стране спаљивали куће на пољима и у селима, а нису поштедели ни дрвеће с воћем, нити било шта од онога што је требало да донесе плод. Одводећи као плен све што се од стоке и људи налазило ван бедема, обе римске војске се вратише у град. 32. Дужницима је било остављено кратко време да предахну: како се непријатељ држао мирно, судови су поново оживели. Док је нада на брисање старих дугова постепено ишчезавала, настајали су нови због увођења пореза који су поставили цензори за грађење бедема од камених квадера. Овим теретом били су сломљени плебејци, јер није било потребе за регрутовањем које би спречили народни трибуни. Утицај моћних људи је био довољно велик да сви војни

40

ТитЛипије

трибуни буду изабрани међу патрицијима: Луције Емилије, Публије Валерије четврти пут, Гај Ветурије, Сервије Сулпиције, Луције и Гај Квинкције Цинцинат. Ови су уједињеним снагама постигли да се против Латина и Волска, који су заједно наступали и свој логор поставили код Сатрикума, регрутују три војске. Нико није протестовао кад су сви младићи положили заклетву. Један део војске је био остављен за заштиту града, друга је била одређена за изненадне нападе ако би негде избила побуна, а трећу, неупоредиво најјачу, повели су Публије Валерије и Луције Емилије на Сатрикум. Они наиђоше на непријатеља у равници, спремног за борбу, и одмах га нападоше. И док још није било јасно на чијој је страни ратна срећа, пљусак који се излио уз олују прекиде битку у тренутку кад је много обећавала Следећег дана је битка обновљена и извесно време су латинске легије одолевале, једнаке и у храбрости и у срећи римским од којих су много научиле у дуготрајном савезу. Но онда је наступила коњица која је разбила бојни поредак, а на растурене бојне редове навалила је пешадија. И колико је римска бојна линија напредовала, толико је непријатељска узмицала. И када је једном настао обрт у бици, римски удар је био незадржив. Разбијени непријатељ није бежао у свој логор, него у Сатрикум који је био удал>ен две миље одатле трпећи велике губитке, нарочито од коњице. Њихов војни логор је заузет и опљачкан. Они су у ноћи која је следила битку напустили Сатрикум и у колони као бегунци кренули према Анцију. Римска војска их је у стопу пратила, а њиховој брзини је више доприносио страх него бес. И тако су непријатељи ушли у бедеме пре но што су Римљани могли да стигну или задрже последње редове. Римљани су остали овде неколико дана пустошећи поља; бедемима нису приступили јер нису били довољно опремљени опсадним машинама, а непријатељи се нису усудили да изађу у борбу. 33. А онда изби сукоб између Антијата и Латина. Док су Антијати, измучени ратним невољама и ратом у коме су рођени и остарели, били спремни да се предају, Латине је,

Историја Рима - Шеста књига

41

ојачане у дугом миру и свежег духа, ова нова побуна охрабрила да истрају у рату. Крај међусобне борбе је наступио онда када су и једни и други схватили да ниједној страни ништа не стоји на путу да поступи онако како је наумила. Латини су отишли ослобађајући себе, како су сматрали, од савеза у једном нечасно склопљеном миру, а Антијати, пошто су се ослободили незгодног судије своје спасоносне намере, предали су и град и територију Римљанима. У бесу због тога што нису ни Римљанима нашкодили ратом, нити су Волске могли оружјем задржати, Латини спалише Сатрикум, град у коме су нашли прво уточиште после пораза у бици. Није остала ниједна кућа читава, јер су бакл>ама подједнако потпалили све приватне и јавне грађевине осим храма Мајке Матуте.61Кажу да их је овде задржао не религијски обзир или страхопоштовање пред боговима, него застрашујући глас из светилишта који им је претио страхотама ако пламен не отклоне од светиње. Пошто су овде све предали пламену, с истом жестином су кренули према Тускулуму, бесни на овај град што је напустивши Латинску лигу не само ушао у савез са Римом него је примио и римско грађанско право. Капије су биле отворене јер напад није очекиван, и при првом јуришу је цео град заузет осим тврђаве. У тврђаву су побегли грађани са женама и децом, а гласници су упућени у Рим да обавесте Сенат о томе шта се догодило. Без оклевања, римска војска је кренула према Тускулуму, како је већ доликовало верности римског народа. Водили су је војни трибуни Луције Квинкције и Сервије Сулпиције. Капије Тускулума нађоше затворене и Латине који су истовремено и опседали и били опседнути: на једној страни су бранили бедеме, а на другој су опседали тврђаву, и сами застрашени док су другима изазивали страх. Страх код Тускулана пређе у велику радост, а код Латина сигурно веровање да ће, пошто су заузели град, сигурно заузети и тврђаву, ускоро замени слаба нада на сопствени спас. На поклич Тускулана, из тврђаве још јачим одговорише Римл>ани. Латини су били притиснути са две стране: нису могли

42

ТитЈЈивије

да издрже напад Тускулана из тврђаве јер је долазио с вишег места, нити су могли да зауставе Римљане који су одоздо прилазили бедемима; две су резе на капијама већ попуштале. Ови су најпре заузели бедеме, а потом су разбили браве на капијама Како су били нападнути са две стране, за борбу нису имали снаге, а за бекство није било излаза и тако су овде сви до једног поубијани. Пошто је Тускулум повраћен од непријатеља, римска војскасе повукла 34. Држава је била мирна од спољног непријатеља захваљујући успешним ратовима, али је у држави утолико више расла моћ патриција на једној и беда на другој страни. Дугови су морали да се плате, али је недостајала могућност да се то и учини. И како имовина није била довољна за враћање дуга, на ред су дошли углед и личност дужника који су одвођени у затвор, и тако је поверење уступило место казни. Зависност је заробила душу не само простих плебејаца него и њихових вођа, па се нису више надметали не само за војни трибунат - за то су се некада борили с много енергије - но и за плебејске магистратуре је недостојао човек велике снаге и храбрости. Чинило се да су плебејци само привремено узурпирали право на државне положаје, на неколико година, и да су их сада патрицији повратили заувек. Но да ипак не би сва радост била само на једној страни, због једне незнатне ствари - како се то често догађа - настаде велика промена: Марко Фабије Амбуст, човек који је имао велики углед не само у сталежу коме је припадао него и код плебејаца, од своје две ћерке је једну удао за Сервија Сулпиција, а другу је дао за жену Гају Лицинију Столу, изврсном човеку премда плебејцу, јер није презирао ни овај сталеж. Како је ценио и ово сродство, то му је донело наклоност плебејаца. Једном се догодило случајно да су се сестре, како се често догађало, дуже задржале у разговору у кући Сервија Сулпиција, војног трибуна Када је овај с Форума стигао својој кући, ликтор који га је пратио је штапом закуцао на врата како је био обичај. Кад се млађа сетра Фабија, која за тај обичај није знала, преко мере уплашила, старија се на-

Историја Рима - Шеста књига

43

смејала чудећи се да сестра за то не зна Но овај подсмех поста подстрек у женској души, осетљивој на ситне ствари. Верујем да је и мноштво људи који су пратили трибуна, молећи га за разне ствари, допринело томе да јој се сестрин брак чинио срећним, док се она свог стидела због лошег расуђивања које доводи до тога да људи не желе да их неко од блиских у нечему надмаши. Кад ју је отац случајно срео, снуждену због недавног догађаја који ју је у срце погодио, и упитао да ли је добро, она најпре сакри прави разлог који би показао да није довољно привржена сестри ни довољно часна према мужу; али кад је он, љубазно се распитујући, ипак извукао одговор, она рече да је тужна због тога што је удата за човека који јој није раван и у кућу која је затворена за почасти и јавну наклоност. Амбуст, тешећи ћерку, рече јој да се разведри: ускоро ће и у својој кући видети оне почасти које је видела код своје сестре. Онда је почео да се договара са зетом, а придружио им се и Луције Секстије, млад човек коме је једино недостајао патрицијски род. 35. Прилике за промену чини се да су настале услед огромног дуга који народ није знао како би другачије збацио осим ако не доведе своје људе на највише положаје. Требало се припремити за ову намеру. Покушавајући и радећи у том правцу, плебејци су већ начинили такав напредак да су, уколико би даље настојали, могли доћи до врха и изједначити се с патрицијима како у почастима тако и у достојанству. За овај тренутак одлучено је да то буду народни трибуни који ће преко ове магистратуре отворити себи пут за друге почасти. За трибуне су изабрани Гај Лициније и Луције Секстије, који су предложили законе против моћи патриција: један о дуговима, да се одузме од главнице оно што је од дужника као камата прекомерно узето, а оно што је преостало да се у току три године у једнаким ратама отплати; други о величини земље, да неко не би поседовао више од 500 југера; трећи, да не буде избор војних трибуна и да један од конзула буде биран међу плебејцима Све је то имало огроман значај и није се могло постићи без велике борбе.

44

ТитЛивије

Пошто су све ствари за којима смртници имају неумерену жељу, земља, новац и власт, заједно стављене на одлучивање, уплашени патрицнји су се ужурбали и после јавних и приватних саветовања нису нашли никакав други одговор доли intercessio62(вето), примењиван већ и раније у борбама, и припремили су против трибуна њихове колеге. Ови, када су видели да Лициније и Секстије прозивају трибе да гласају, окружени патрицијским стражама нису дозволили да се објаве rogationes (тј. да се постави ствар на гласање), нити да се обаве уобичајене свечаности око плебисцита.63 И пошто су се плебејске скупштине више пута узалудно састајале, при чему је остајало по старом, Лициније је узвикнуо: „Нека буде тако, када хоћете да се употреби intercessio, истим оружјем ћемо штитити народ. Крените, дакле, патрицији, закажите скупштине ради избора војних трибуна Потрудићу се да некога не обрадује ова иста реч вето, коју сада, када је певају неке наше колеге, тако радо слушате.” То нису биле узалудне претње: нису држане друге скупштине, осим оних ради избора народних трибуна и едила Лициније и Секстије који су поново бирани за трибуне нису дозволили да се уопште бирају курулни магистрати.64 Одсуство магистрата је трајало пет година јер је народ изабрао двојицу трибуна који су спречавали одржавање избора за војне трибуне. 36. Срећом, није било великих ратова Но колонисти Велитра, који су ојачали у миру, знајући да у Риму не постоји никаква војска не само да су вршили честе упаде на римску територију него су започели опсаду Тускулума. Ствар Тускулана пак, који су били стари савезници и сада нови суграђани65 и који су тражили помоћ, није оставила равнодушним не само патриције него и плебс. Пошто су народни трибуни попустили, одржана је скупштина под председништвом интерекса и изабрани војни трибуни Луције Фурије, Аул Манлије, Сервије Сулпиције, Сервије Корнелије, Публије и Гај Валерије. Али народ није ни издалека био тако спреман за регрутовање као што је био за изборе. Уз велики напор уновачили су војску и напредовали, па су не само принудили

Историја Рима - Шеста књига

45

непријатеља да дигне опсаду Тускулума него су га натерали у сопствене зидине и опседали су га исто тако с великим снагама као што су Велитре опседале Тускулум. Но они који су започели опсаду нису је могли окончати пре избора нових војних трибуна Изабрани су били Марко Корнелије, Квинт Сервилије, Гај Ветурије, Аул Корнелије, Квинт Квинкције и Марко Фабије. Ови трибуни нису извршили ништа значајније под Велитрама Унутрашње ствари у Риму кретале су се опасним током. Осим Лицинија и Секстија, који су предлагали законе и који су осми пут били бирани за народне трибуне, за законе се залагао и Фабије, војни трибун и таст (Лицинија) Стола Он је био и творац закона Пошто је од осам народних трибуна, који су у почетку стављали свој veto („забрањујем”), сада било само пет, и како често бива код оних који напусте своју странку, заробљеног и збуњеног духа, само са својом интерцесијом су понављали оно што их је други научио да кажу. Код Велитра у војсци плебејаца, велики део је одсутан; скупштину треба одлагати до доласка војске да би сав плебс могао да гласа о стварима које се њега тичу. Лициније и Секстије с делом колегија народних трибуна и једним војним трибуном, Фабијем, постали су већ дугим искуством веома вешти у поступању с народом; истакнуте прваке Сената заокупљали су питањима о појединостима које ће поставити пред народ: да ли ће се усудити да док народу деле по два југера земље, себи дозволе више од пет стотина југера, да док сами имају посед једнак поседу три стотине грађана, плебејцу земља једва да покрива онолико колико је потребно за кров над главом или за гроб? Или им је по вољи да плебс, доведен у шкрипац дуговима, радије преда своје тело у окове и затвор но да реши основни дуг? Да ли су за то да свакодневно у гомилама одводе осуђене с Форума и да људима који су у оковима испуњавају отмене домове и тако места у којима станују патрицији претварају у затворе за друге?

46

ТитЛивије

37. Када су говорећи ово, што је срамно и јадно нути, код оних међу слушаоцима који су се плашили за себе створили веће незадовољство но код самих себе тврдили су да нема другог начина да патрицији не заузимају земљу и не убијају народ каматом осим да један од конзула, бранилац њихове слободе, буде биран међу плебејцима За презирање су неки народни трибуни, јер сопствену моћ ломе стављањем забране. Не може се радити с једнаким правом ако је право да заповедају код једних, а код других само право на помоћ. Док не буде имао и право да заповеда, народ неће имати једнаку улогу у државној управи. Нико не сматра да је довољно то да се плебејски предлог узме у обзир на конзуларним изборима; ако се не постави као обавезно да један од конзула буде плебејац, нико од плебејаца ту неће бити. Зар је већ ишчилело из сећања да су се у време када је решено да радије бирају војне трибуне но конзуле сложили да та почаст буде отворена и за плебејце, а да за четрдесет и четири године није ниједан плебејац изабран за војног трибуна? Ко може веровати да би сада, кад су у питању само два места, својом вољом уступили ту част плебејцима они који су навикли да сами заузимају осам места војних трибуна, и да ће проћи на путу конзулата они који су тако дуго држани по страни од трибуната? Законом нека се добије оно што скупштина није хтела милом и нека без изборне борбе буде издвојено за плебс једно конзулско место, јер ако се то препусти борби, награда ће увек припасти ономе који је моћнији. Тако неће моћи да се каже, што су патрицији раније радо чинили, да међу плебејцима нема погодног човека за курулне магистратуре. Зар није државна управа и активнија после трибуната Публија Лицинија Калва, који је први изабран међу плебејцима, када осим патриција нико други није био војни трибун? Штавише, неки патрицији су кажњени после трибуната, од плебејаца нико. Квестори су се од пре неколико година, као и народни трибуни, почели бирати међу плебејцима и народ ни у једном случају није незадовољан њима. Плебејцима остаје још конзулат; то је тврђава слобо-

Историја Рима - Шеста књига

47

де, то је стуб. Ако се и то постигне, римски народ ће моћи да сматра да је заиста истерао краљеве и да има чврсту слободу. С тим даном ће народ стећи све оно чиме се патрицији одликују, врховну команду и част, ратну славу, чувено порекло и отменост, себи на уживање и још више да остави деци. Када су видели да је ова врста говора била прихваћена предложили су нове мере; да се уместо дуовира који надгледају религијске ритуале бирају децемвири, и то да један део буде из редова плебејаца, а један део из редова патриција. Све ове захтеве је скупштина одложила док се не врати војска која је опседала Велитре. 38. Протекла је читава година док се нису вратиле легије из Велитра Тако прекинута ствар око закона била је пренета на нове војне трибуне. Народ је међу народним трибунима поново бирао ону двојицу који су предлагали законе. За војне трибуне су изабрани Тит Квинкције, Сервије Корнелије, Сервије Сулпиције, Спурије Сервилије, Луције Папирије и Луције Ветурије. Већ у самом почетку године дошло је до веома оштре борбе око закона И када су трибе биле прозване да гласају и када није уследила ниједна интерцесија колега према доносиоцима закона, уплашени патрицији су прибегли двема крајњим мерама: највишој власти и најмоћнијем грађанину; одлучили су да именују диктатора Изабран је Марко Фурије Камил, који је себи узео за комацданта коњице Луција Емилија Да би се супротставили так&нм мерама противника, предлагачи закона су, пробудивши ународу ентузијазам, сазвали скуп плебејаца и позвали трибе да гласају. Када је диктатор сео, опкољен патрицијима, испуњен срцбом и претњом, ствар је започела уобичајеном борбом између трибуна који су предлагали законе и оних који су се томе супротставл>али, стављајући на те предлогевето. Премда је вето по правилу био јачи, ипак су победили предлагачи закона и снагом самих предлога и предлагача Када су се прве трибе изјасниле „за” („као што тражиш”), Камил

48

ТитЛивије

рече: „Квирити, пошто се ви не покоравате закону него самовољи народних трибуна, и пошто право интерцесије трибуна чините некорисним, ја ћу као диктатор, штитећи исто толико ваш интерес колико и интерес целе државе, лично заштићен врховном влашћу коју имам, узети у одбрану и подржаћу право на стављање забране на законски предлог („вето”), као и ваше право на тражење заштите. Служићу се при том истим средством којим сте ви ова права стекли и одвешћу плебејце из државе. Ако се Гај Лициније и Луције Секстије повинују забрани својих колега, ја нећу наметати патрицијску власт плебејској скупштини; али ако упркос интерцесији својих колега и даље настоје да наметну своје законе римској држави као да је покорена земља, ја нећу дозволити да се трибунска власт сама од себе руши.” Када су, упркос томе, народни трибуни, презирући његове речи, наставили да воде ствар с истом енергијом, Камил је послао ликторе у гомилу и додао претњу да ће све младиће одмах узети под заклетву и као војску одвести из града ако наставе и даље истим путем. Плебс је овим веома застрашио, али је вођама плебса само још више распалио духове за борбу. Но како је ствар остала нерешена, магистрат је абдицирао, било зато што је начињена грешка при његовом избору,66као што неки пишу, или стога што су трибуни предложили, а народ изгласао да М. Фурије плати казну од 500.000 аса уколико било шта предузме против њих у својству диктатора. Радије верујем, судећи по природи човека, да је био више заплашен неповољним ауспицијама, него начином гласања који је без преседана; јер њега је одмах заменио П. Манлије диктатор - зашто би овога именовали за борбу коју је већ изгубио Фурије? Овај исти М. Фурије је следеће године именован за диктатора. Он би се без сумње стидео да преузме врховну команду да је она била сломљена у претходној години када ју је он држао. Уз то је у оно време, за које се прича да је изгласана казна за њега којом је требало да буде лишен ауторитета, могао или да има моћ да се супротстави овом предлогу, или није могао да спречи оно

Историја Рима- Шеста књига

49

ради чега је тај предлог и поднет. У свим случајевима, за које се до нашег времена зна, у којима су се спорили народни трибуни и они с конзулском влашћу, диктатура је увек била надмоћнија. 39. У времену између абдицирања диктатора и почетка нове диктатуре Манлија, народни трибуни су као у интерегнуму одржали скупштину плебса и ту се показало шта је народу корисно, а до чега држе предлагачи. Плебс је гласао за предлоге о камати и о земљи, а одбио предлог о плебејском конзулату. И ствар би се тиме завршила да нису народни трибуни захтевали да народ одлучи о сва три предлога заједно. Потом је диктатор П. Манлије, наклоњен плебсу, именовао Г. Лицинија, плебејца који је био војни трибун, за команданта (магистра) коњице. Сазнао сам да су сенатори тешко допустили да ово прође. Диктатор се правдао тиме да му је Лициније близак рођак, а у исти мах је одрицао да командант коњице има већу власт од конзуларних трибуна. Када су Лициније и Секстије заказали скупштину ради избора народних трибуна држали су се тако као да одбијају да остану на овом положају, а при том су распаљивали народ за оно што су у ствари тражили, претварајући се да то неће: већ девет година стоје као у борби против оптимата, уз велику опасност за себе, а без икакве јавне користи. Застарели су тиме и предложени закони и власт народних трибуна. Најпре су се борили за своје законске предлоге уз опозицију својих колега, а поред слања омладине под Велитре, најзад је на њих уперена и муња диктатора. Сада им не стоје на путу ни колеге ни диктатор, јер је, поред осталог, знак плебејског конзулата дат команданту коњице, изабраном међу плебејцима То сада сам народ стоји на путу својим интересима. Народ може ако хоће да има град и Форум слободан од поверилаца, слободна поља од неправичног запоседања. Каква награда и колика захвалност треба по мишљењу народа да припадну онима што су предложили законе које они усвајају ако им ускрати и наду на почасти? Не одговара скромности римског народа да захтева да се камата укине и

50

ТитЛивије

да се земља одузме од моћних који су је неправично запосели, а да оне преко којих су то постигли оставе да остаре као трибуни не само без политичких положаја него и без наде на њих. У почетку су припремили духове за оно што хоће, затим су на трибутским комицијама објавили своју вољу: ако донесу сва три закона које им они предлажу, тада пристају да поново буду народни трибуни. Спровешће, дакле, оно што су предложили. Ако пак неко хоће да прихвати само оно што се тиче приватних интереса, онда нема разлога за продужавање њихове службе: они ће бити без трибуната, а народ без онога што је предложено. 40. Против тако одлучног говора трибуна, док је незадовољство током ствари и запрепашћење оставило сенаторе неме и непокретне, иступио је Апије Клаудије Крас, унук децемвира,67 и, како кажу, више из мржње и у љутини но због наде да ће неког разуверити, узео реч и рекао приближно ово: „Не би било ни ново ни неочекивано ако бих ја сада чуо оно што су увек замерали нашој фамилији побуњени трибуни: да Клаудијевом генсу није ништа прече у држави од достојанства сенатора, да су увек против интереса плебса Ову прву ствар нити одбијам нити поричем, а да смо ми, откад смо примљени у римску државу и међу сенаторе, редовно настојали да достојанство родова, међу којима смо и ми, пре буде увећано преко нас но умањено, то се може мирно рећи. А за ово друго усуђујем се да тврдим за себе и за своје претке, о, Квирити, да против плебса нисмо ништа учинили, ни приватно ни с државног положаја, нити се као истинито може тврдити да смо ишта рекли или учинили против ваших интереса, премда не и против ваше воље, осим ако неко сматра да оно што је у интересу целе државе да је то против плебејаца, као да они живе у неком другом граду. Но и да не потичем из генса Клаудија и да нисам патрицијске крви, него да сам било ко од Квирита, рођен од слободних родитеља и да знам да живим у слободном граду, да ли бих могао да прећутим, да овај JI. Секстије и овај Ц.

Историја Рима - Шеста кнмга

51

Лициније, вечни трибуни по дозволи богова, толику слободу узму за девет година, колико владају, да вама одричу могућност слободног гласања и у изборима и у доношењу закона. ,Под одређеним условима’, каже, ,можете нас изабрати за трибуне десети пут\ Шта је друго речено тиме но то ,што други траже, ми у тој мери презиремо да то нећемо прихватити без велике награде’. Но каква је, најзад, награда то да вас имамо увек као народне трибуне? ,Да наше предлоге’, каже, ,било да вам се допадају или не, било да су корисни или штетни, све заједно изгласате’. Преклињем вас, о, народни трибуни тарквинијевског соја, замислите мене као једног од грађана како узвикујем усред народне скупштине: ,Приличи вашој захвалности да од свих предлога гласате оно што сматрамо да је за нас добро, а остало оставите по старом. Не приличи теби’, каже, ,који решаваш о камати и о земљи, што се тиче свих вас, да се не постараш да у римском граду буду конзули Л. Секстије и Ц. Лициније’, они који ти предлажу оно што сматраш за недостојно и чега се гнушаш. - ,Или све прихвати, или ниједан закон нећу донети’; то је као кад неко ономе ко умире од глади донесе храну с отровом и тражи да или одустане од онога од чега живот зависи, или да помеша смртоносно са животним. Да је ово била слободна држава не би твоји пратиоци узвикивали: ,Иди са својим трибунатом и са својим предлозима!’ Шта, зар ако ти не предложиш оно што је у интересу народа, нема никога ко ће такве закоће донети? - Ако би неки патрициј, ако би неки - кога сматрате веома омраженим - Клаудије ово рекао: ,Или све прихватите, или ништа нећу предложити’ ко би од вас, о, Квирити, то поднео? Да ли ћете икада гледати пре на суштину ствари него на предлагача? Уместо тога, увек спремно слушате оно што говоре ови магистрати, а одбијате оно што ми кажемо. Овај говор, Херкула ми, могли бисте рећи да не одговара држави. Шта? Какав је предлог који сте ви с презрењем одбацили? Веома сличан овом говору, Квирити. ,Не приличи

52

ТитЛивије

вама’ каже, ,да бирате конзуле које хоћете’. Зар друго тражи онај ко вам допушта да један конзул буде плебејац, а не даје вам право да бирате два патриција? Да су сада ратови, као што је био онај када је Порсена држао поседнут Јаникул, или какав је био онај галски кад је осим Капитола и тврђаве било све у рукама непријатеља, и да овај JI. Секстије тражи конзулат с овим Марком Фуријем, или било којим другим патрицијем, да ли бисте могли постићи да Секстије буде сигурно изабран за конзула, а Камил да се бори да не изгуби? Зар се то назива заједништво у почастима да два плебејца могу да буду конзули, а да то не приличи двојици патриција? И да је неопходно једног бирати из плебса, а да се избегава да обојица буду патрицији? Какво је то друштво, какво заједништво? Зар се једнакост ако ти, који досад ниси имао никаквог удела у управи, сада учествујеш тражећи део, а узимајући све? - ,Плашим ce’, кажеш, ,да ако буде дозвољено да се бирају два патриција да ниједан плебејац неће бити изабран’. - Које друго значење има ово доли ,пошто недостојне нећете да бирате од своје воље наметнућу као нужност да бирате оне које нећете’. Шта друго из овог следи сем да народу не дугује захвалност ако се с двојицом патриција надмеће један плебејац и ако се каже да није изабран гласањем него по закону? 41. Траже начин на који би изнудили почасти, а не како би их стекли. И тако ће највише добити, а да ништа, па ни најмање, не дају. Више воле да стекну почасти законима који су им наклоњени но заслугама. Има оних којн се и плаше да буду испитани и оцењени, који сматрају да су им осигурани државни положаји за које се други кандидати боре, који верују да су изузети од сваког вашег оцењивања, који гласање вас слободних грађана чине узалудним и ропским. Остављам по страни Лицинија и Секстија чије године вечне власти већ бројите као да су краљеви на Капитолу. Има ли у држави данас икога ко је тако безначајан да му пут до конзулата није овим законима учињен много лакшим но што је онај за нас и нашу децу? Неке од нас нећете моћи да бирате

Историја Рима - Шеста књига

53

и ако будете желели, а неке од њих ћете бити принуђени да бирате и ако не будете хтели. О ономе што је недостојно, довољно је речено. Али и достојанство се тиче људи. Шта да кажем о религији и ауспицијама чије нападање представља богохуљење? Овај град је основан под добрим знамењем, сви знају да се у овом граду све обавља после посматрања знамења У кога је то право наслеђено од предака? - Свакако у патриција, јер никад ниједан плебејац није изабран на неки положај после посматрања знамења Нама припада право ауспиција не само стога што народ бира патрицијске магистрате према њима него и стога што ми сами, без гласања народа, бирамо интерекса пошто смо обавили тај обред. Ми и приватно имамо право на ауспиције, које плебејци немају ни код званичних положаја. Шта друго, у ствари, чине они који стварају плебејске конзуле сем што одузимају из државе и од патриција оно што они једино могу имати. Да ли доликује да исмевају религију они који кажу: ,Шта значи ако кокоши не кљуцају, ако из кавеза касније изађу, ако птица злослутно запева?’68 Ово су све ситне ствари; али не презирући мале ствари, ваши преци су учинили ову државу великом. Сада смо ми, пошто богови у миру не играју никакву улогу, све обреде оскрнавили. Нека се међу руљом бирају свештеници, аугури, као ,краљеви’ жртвовања69 Било коме стављамо на главу тијару фламена Диалиса70само ако је људско биће, допуштамо да се служе светим стварима и да улазе у света места, препуштамо и богове и бригу за богове онима којима их је грех препустити. Нека не доносе законе посматрајући знамења, нека не бирају магистрате, нека не буду сенатори иницијатори центуријатских и куријатских скупштина! Лициније и Секстије владају у Риму као Ромул и Тације,71јер они одлучују о дуговима и они додељују земљу на поклон. Зар толико уживају у пљачкању туђег имања да им не пада на памет да ће једним од ових закона настати простране пустиње на пољима терањем земљопоседника, а по другом да ће се уништити поверење којим се цело људско друштво

54

ТитЛивије

одржава? Због свега тога сматрам да треба одбацити ове предлоге. Ако ово учините, богове ћете усрећити.” 42. Апијев говор је утицао само толико да се време доношења одлуке одгоди. Изабрани десети пут за трибуне, Секстије и Лициније су донели закон да се један део децемвира који се брину о светим стварима бира међу плебејцима Бирано је пет патриција и пет плебејаца; чинило се да је овим већ учињен један корак на путу ка конзулату. Овом победом задовољан, плебс је учинио уступак пвтрицијима и, изоставл>ајући имена конзула у том тренутку, изабрао војне трибуне. Изабрани су А. и М. Корнелије други пут, М. Геганије, П. Манлије, Л. Ветурије и П. Валерије шести пут. Док је римска спољна политика мировала, осим опсаде Велитра чији је исход више каснио но што је долазио у сумњу, изненадна вест о поновном рату с Галима стиже и натера државу да именује Марка Фурија за диктатора четврти пут. Овај именова за команданта коњице Тита Квинкција Пена Током ове године ратовало се с Галима на реци Анијену, како обавештава Клаудије (Квадригарије), и ту на мосту се одиграла чувена битка у којој је Тит Манлије убио Гала који га је изазвао на двобој и у присуству двеју војски одузео му офлицу (torques). Но следећи већину других аутора, пре верујем да се ово догодило десет година касније, а у овој години да се одиграла битка с Галима под диктатором Марком Фуријем на Албанском пољу.72Битка није била ни тешка нити је исход долазио у сумњу, премда су Гапи задавали страх због сећања на раније поразе. Хиљаде варвара је убијено у бици, а многи су настрадали када им је логор заузет. Расути, једни су се, највише се упутивши према Апулији, спасли од непријатеља, док су их растурили како бекство у удаљене крајеве тако истовремено и страх и лутање. Диктатору је додељен тријумф уз сагласност сенатора и плебса Једва да је овај рат био окончан, кад је избио још опаснији устанак у земљи, па су диктатор и Сенат у тешкој борби

Историја Рима - Шеста књига

55

претрпели пораз, а предлози трибуна су прихваћени. Одржана је скупштина за избор конзула уз противљење нобилитета и на н>ој су плебејци изабрали као свог првог конзула Луција Секстија. Но и то није био крај борбе. Пошто су патрицији одбили да санкционишу будуће изборе дошло је до сецесије плебса, до страшних ствари и других претњи грађанским ратом, док диктатор није смирио нереде компромисом. Патрицији су дозволили народу плебејског конзула, а плебс је нобилитету учинио уступак да један од претора, задужен за судство у граду, буде биран међу патрицијима. И тако су се сталежи помирили после дуготрајне свађе. Тако је Сенат сматрао да ова ствар заслужује, ако је икад нешто заслуживало, да се славе бесмртни богови, да се прославе Велике игре73 и да се на дотадашња три дана дода још један. Пошто су плебејски едили одбили ову дужност, млади патрицији су узвикнули да ће они то добровољно обавити у почаст бесмртним боговима Када је ово обављено уз захвалност свих, Сенат је одлучио да диктатор пита народ за избор два едила који се бирају међу патрицијима, а да Сенат ратификује све изборе у тој години.

VIIКЊИГА

366-342. године пре н.е.

1. Ову годину су обележиле две ствари: један homo novus1 је дошао на највиши положај, а уведене су и две нове магистратуре, претура2 и курулни едилитет.3 Ове положаје су тражили патрицији за себе, а заузврат су били спремни да уступе плебејцима положај једног од конзула Плебејци су конзулску власт поверили Луцију Секстију, човеку чијом заслугом им је овај положај и постао доступан. Патрицији су добили претуру за Спурија Фурија Камила, Марковог сина, а едилитет за Гнеја Квинкција Капитолина и Публија Корнелија Сципиона, људе из свог сталежа, захваљујући утицају који су имали на Марсовом пољу.4Луцију Секстију је додат колега патрицијског порекла, Луције Емилије Мамерк. Почетком године се раширио глас да се Гали, који су најпре лутали по Апулији, сада скупљају, а говорило се и о одметању Херника. Патрицији су намерно одлагали све акције да не би плебејски конзул нешто предузео. У свему наступи ћутање и прекид, па и у судским пословима. Но народни трибуни нису мирно прешли преко тога што су патрицији као замену за једног плебејског конзула заузели три курулна положаја и што седе на курулним седиштима као да су конзули, улазећи тако у римски нобилитет.5 Претор је добио право да суди и тако постао колега конзулима, изабран под истим ауспицијима. Сенат се постидео што је наредио да се курулни едити бирају међу патрицијима, па је најпре одлучио да се тај положај уступи плебејцима сваке друге године, а потом је та служба постала заједничка

58

ТитЛивије

Следеће године, конзули су били Луције Генуције и Квинт Сервилије. Наступио је предах и од побуна и од ратова, али да не би било сасвим без страха и брига изби страшна епидемија. У току епидемије изгубише живот један цензор, један курулни едил и три народна трибуна, док је и у народу помро сразмерно велики број људи. Ако ни по чему другом, ова епидемија је остала у сећању по смрти Марка Фурија Премда је била очекивана, смрт је ипак била тужна Био је човек јединствен у сваком погледу, првак у рату и миру пре свог прогонства, потом још истакнутији у прогонству, када се има на уму како је недостајао отацбини која је, заузета од непријатеља, вапила за његовом снагом, или када је, поново враћен, он сам вратио слободу својој отаџбини. За следећих 25 година, колико је потом живео, задржао је углед славног човека толико да се сматрало како је достојан да се назове другим оснивачем Рима после Ромула 2. Епидемија је трајала и ове и следеће године, за време конзула Гаја Сулпиција Петика и Гаја Лицинија Столона Те године се није догодило ништа значајно осим што је приређен банкет за богове6 - трећи од оснивања Рима - да би се измолила милост од богова И како снага болести није умањила ни људску предузимљивост ни моћ богова, попустило се сујеверју. Прича се да су уведене, поред осталог, и позоришне игре да би се ублажио гнев неба То је била новина код овог ратничког народа, који је дотад знао једино за циркуске представе. Ови почеци су, као и сваки други, били скромни, а и то је било донето са стране. Без икаквог певања или покрета који би подражавали певање, играчи доведени из Етрурије скакали су по ритму који је давала фрула, крећући се на допадљив начин по етрурском обичају. Њих је потом почела да подражава омладина која је своје међусобне шале казивала у невештим стиховима, доводећи то у известан склад с покретима Ствар је потом била прихваћена и честим извођењем је почела да живи. Како се на етрурском играч зове ister, домаћи уметници су називани histriones. Нису више као раније, измењивали грубе стихове без ритма,

Историја Рима- Седма књига

59

као Фесценини,7 него су изводили представе у сатури* пуној мелодије, у стиховима усаглашеним са звуком и ритмом флауте. Ливије Андроник9 је био први који је неколико година касније напустио сатуре и који се усудио да у комад унесе причу. Као што је тада био обичај, кажу да је сам играо у својим комадима, па како је, често позиван, губио глас тражио је и добио дечака који је стојећи испред флаутисте певао монодију. Тако је он могао да води комад живљим ритмом, јер му није сметало истовремено певање. Од тада су глумци почели да се служе певачима, а њиховом гласу су били остављени само дијалози. Потчињене том правилу, представе су се ослобађале шала и смеха, а игра је постепено постајала уметност. А младићи су, препуштајући позоришну представу глумцима, поново почели да на старински начин добацују шале у стиховима и тако је рођено оно што је касније названо exodium (завршетак) и што је сачувано у комадима званим ателана.10 Ателанском је названа посебна врста комедија преузета од Оска.11 Њу су младићи задржали за себе и нису дозволили да је глумци искваре. Стога је и остала традиција да они који су учествовали у ателани нису били искључени из триба,12и служили су војску као да нису учествовали у овој врсти игре. Чини се да је добро истаћи порекло игре, као и осталих ствари које су имале скромне почетке, да би се видело како је ствар из здравих корена достигла ову лудост наших дана коју и богатство краљева једва може да издржи. 3. Ипак игре, први пут уведене из религијских разлога, нису ослободиле ни дух људи страха од богова, ни тело од болести. У ствари, кад се усред игре излио Тибар и прекомерна вода преплавила Циркус, то је изазвало велики страх код људи, јер се чинило као да су се богови окренули од њих, презирући средство којим су ови настојали да ублаже њихову срџбу. И тако за време другог конзулата Гнеја Генуција и Луција Емилија Мамерка, пошто су жртве помирења више узнемириле духове људи но болест тело, прича се да

60

ТитЛивије

су се старији људи сетили да је епидемија некад била стишана кад је диктатор закуцао клин. Подстакнут овим веровањем, Сенат нареди да се одреди диктатор ради забијања клина Изабран је Луције Манлије Империозус који је себи за команданта коњице узео Луција Пинарија. Постоји закон из давних времена, записан старинским писмом и старинским језиком, о томе да велики претор забија клин на Септембарске иде (13. септембар). Он је био причвршћен десно од храма Јупитера Најбољег Најмоћнијег, с оне стране где је Минервин храм. Кажу да је служио за обележавање броја година у оно време кад се једва знало за писменост. Стога је и овај закон био посвећен Минерви јер је она измислила број. У Волсинијима се године такође означавају помоћу клинова који су фиксирани у храму Нортије, етрурске богиње. То потврђује и Цинције13 који је брижљиво бележио таква сећања. Према овом закону, конзул Марко Хорације је био тај који је посветио храм Јупитеру Најбол>ем Најмоћнијим у години у којој су изгнани краљеви.14 Касније су конзули пренели на диктатора свечано забијање клинова јер је његова власт виша од њихове. Како је обичај пао у заборав чинило се да је већ само ради тога вредно изабрати диктатора. Тако изабраше Луција Манлија, а овај као да је изабран да ратује, а не из религијских разлога, објави рат Херницима и енергично крену у регрутовање омладине. Најзад се против тога дигоше сви народни трибуни и диктатор се одрече диктатуре, побеђен или силом или стидом. 4. Ипак је следеће године, за време конзула Квинта Сервилија Ахале и Луција Генуција, народни трибун Марко Помпоније извео Манлија пред суд. Строгост коју је показао при регрутовању била је нечувена: грађане је кажњавао не само глобом него и телесним казнама, оне који се нису одазвали регрутовању тукао је шибама, а неке је дао да се одведу у затвор. Највише је била омрзнута суровост његовог духа и његов надимак Imperiosus.15 Он је био тежак слободној држави, а стекао га је по томе што је поседовао суро-

Историја Рима - Седма књига

61

вост коју је показивао и према другима и према својим рођацима. Трибун га је, поред осталог, оптуживао и зато што је свог сина, који је био младић, без икакве кривице искључио из куће и из града, одвојивши га од пената, од Форума и од светлости, од дружења и од вршњака. Натерао га је да ради робовске послове, држећи га у затвору или робовској радионици. Ту је овај младић, рођен у највишем сталежу и син диктатора, научио у свакодневној беди да га је родио отац „који наређује”. А због какве кривице? Само стога што је био неспретан на речима Да ли отац, ако је у њега иоле хуманости, грешку природе треба да настоји да излечи, или да је казном и мучењем учини још упадљивијом? Чак и немуште животиње ништа мање не гаје и не хране пород који је слаб. „Херкула ми”, говорио је народни трибун, „Луције Манлије још и увећава злом несрећу свог сина, а спорост његовог ума исувише притишће, па ако и има неке мале снаге, она се у њему гаси јер живи на селу где га отац држи, бавећи се сељачким пословима, међу животињама” 5. Али ове оптужбе су више огорчиле остале но самог младића Њему је тешко падало то што је против своје воље постао предмет оптужбе против оца и разлог огорчења на њега И да би сви људи и богови знали да он пружа подршку оцу донео је једну одлуку у својој припростој и некултивисаној души која је, премда није пример цивилизованог поступка, за сваку похвалу јер је била надахнута оданошћу. Не обавештавајући никога, само с великим ножем за појасом, упутио се ујутру у град и кренуо право на врата народног трибуна Марка Помпонија Вратару рече да има неодложног посла с његовим господарем и да га мора одмах видети; нека му јави да је ту Тит Манлије, Луцијев син. Ускоро је уведен. Очекивало се да га је подстакло огорчење на оца, или да има неки нови план како да се поступи са њим. Пошто су измењали поздраве рече да жели с њим разговарати, али пошто се уклоне сведоци. Када се сви удаљише, он потегну нож и стојећи над трибуном на лежају с упереним оружјем запрети му да ће га сместа пробости ако се не закуне, по-

62

ТитЛивије

нављајући речи заклетве за њим, да никад неће одржати скупштину да би оптужио његовог оца А трибун, блед од страха, гледајући како му сечиво блиста пред очима, док је сам ненаоружан, и снажног младића, уз то и лудо храброг због своје снаге - тога се такође требало плашити - закуне се оним речима како је то од њега тражено. Потом је у јавности говорио да је силом био натеран да одустане од онога што је био започео. А плебс, као што је пре тога желео да суди кривцу због суровости, сада то није замерао сину јер се усудио да то учини за оца. Овај поступак су утолико више сматрали вредним похвале што ни суровост оца није могла да одврати дух сина од оданоста И тако, не само да су одустали од оптужбе против оца него су и сину дали почасти: ове године је први пут одлучено да се војни трибуни легија бирају, док су раније, као и данас, оне који се називају руфули16 бирали команданти - и он је изабран као други између шесторице. Али ни у рату ни у миру није имао заслуга да би постао омиљен. То се и могло очекивати од човека који је младост провео на селу и дапеко од сваког контакта с људима 6. Те године, било због земљотреса или дејства неке друге силе, Форум се распукао готово по средини и указала се, кажу, пукотина велике дубине. Овај амбис се није могао попунити набацивањем земље коју су сви доносили. Најзад, опоменути од богова, почели су да траже оно што представља главну снагу римског народа; јер, како су прорицали гатари, то је требало жртвовати на овом месту ако су желели да Римска држава буде вечна Кажу да је Марко Курције, младић изврстан у рату, презирао оне који су сумњали у то да римско добро може бити нешто друго доли оружје и храброст. Када су сви заћутали, он је гледајући на храмове бесмртних богова, који су блистали на Форуму, и на Капитол и пружајући руке најпре према небу, а потом према пукотини која је зјапила и подземним боговима, заветовао самог себе. Узјахавши коња који је био прекрасно опремљен, а и сам под оружјем, спустио се у овај бездан. Многи људи су га засипали даровима и плодовима Језерце на овом месту на-

Историја Рима - Седма књига

63

звано је Курцијевим по н>ему, а не по оном старинском Курцију Метију, војнику Тита Тација17 Ја не бих жалио труда ако би постојао било какав пут који би водио до истине. Но данас треба остати на сећању у свим стварима где старост не дозвољава да се истина утврди. Стога треба веровати да име језерца потиче од ове новије, боље познате личности. Пошто је проблем овог знамења решен на тај начин, исте године се Сенат позабавио Херницима. Како је узалуд слао фецијале18 да траже назад оно што је узето сматрао је да може већ следећег дана изнети пред народ предлог о објављивању рата Херницима. У скупштини у пуном саставу, народ се одлучио за рат. Коцком би одлучено да се ова команда повери Луцију Генуцију. Цела држава је била у очекивању јер је он био први плебејски конзул који ће под сопственим ауспицијама водити рат и на основу тога, како ствар буде изведена, судиће се о томе да ли је таква почаст дата на добро држави или на зло. Случај је хтео да је Генуције, кренувши с великим полетом на непријатеља, налетео на заседу и пошто су се легије преплашене изненадним нападом разбежале, конзул је изгубио живот од оних који нису ни знали кога су убили. Када је о томе стигла вест у Рим, патрицији су, не толико ожалошћени због јавне несреће колико бесни због држања несрећног плебејског конзула, показивали свуда своје незадовољство: нека само и даље бирају плебејског конзула, нека преносе ауспиције на оне на које је грех преносити их; могли би одлуком плебејаца да и патриције лише почасти које им по праву припадају. Зар тај закон донет против ауспиција није и против бесмртних богова? Осветили су богови своје име и своје ауспиције. Када их је први пут дотакао онај ко на то нема ни право ни одобрење богова, војска је заједно с војсковођом уништена, а то је опомена и скупштини која не води рачуна о праву генсова. Такви гласови су одјекивали у Курији и на Форуму. Апије Клаудије, који је био против таквог закона, сада је с још већим ауторитетом осуђивао догађај који се одиграо против његове воље. Уз сагласност сенатора, конзул

64

ТитЛивије

Сервилије га је имеиовао за диктатора. Он је предузео регрутовање и обуставио рад судова. 7. Пре но што је диктатор с новим легијама стигао до Херника, легат Гај Сулпиције је водио рат с много успеха Римска војска је напала на Хернике који су после конзулове смрти наступали нехајно, надајући се да ће без отпора заузети логор. Била је испуњена срџбом због понижења, а подстицао ју је легат. Тако је Херницима измакла нада да ће се приближити палисадама и морали су да се повуку у нереду. С доласком диктатора, старој војсци се прикључила нова, па су се тако римске снаге удвостручиле. Диктатор је пред сакупљеним војницима похвалио и легата и војску, чијом је храброшћу спасен логор. Тиме је подигао дух онима којима су похвале биле упућене, а у исто време је подстакао остале да следе њихов пример. Сада је и непријатељ схватио рат исто тако озбиљно: сећајући се ранијег римског успеха и знајући да су Римљани повећали своје снаге, а непријатељ је појачао своју војску. Били су позвани да ступе у војску сви припадници племена, они који су били за војну службу. Регрутовано је 8 кохорти од по 400 људи који су били изабрани. Овај цвет омладине придобили су и тиме што су им обећали двоструку плату. Обећали су им и то да ће бити ослобођени уобичајених војничких послова и да ће бити чувани само за велике битке. Знали су да треба да се истакну више но што је то у моћи обичног човека Постављени су ван бојне линије да би се боље видела њихова храброст. Римски и хернички табор раздвајала је равница широка две миље. Битка настаде усред тога поља, на једнаком растојању од једног и другог логора Битка је у почетку била неизвесна; узалуд је римска коњица покушавала да разбије непријатељски поредак. Како је коњичка битка по резултату била још мање успешна но први покушаји, коњаници су, пошто су се посаветовали с диктатором, по његовом одобрењу оставили коње. Потом су кренули уз громогласне покличе испред застава и обновили битку, и нико им не би

Историја Рима - Седма књига

65

могао одолети да им се нису супротставиле специјалне кохорте, подједнако снажне и телом и духом. 8. Овде је битку решавао сукоб најбољих у оба народа И када је ратни бог Марс однео на једној или другој страни по неког, губитак је био много већи него што је то број палих показивао. Остала гомила војника је, као да је битку пренела на прваке, своју будућност поверила храбрости других. Многи су пали и на једној и на другој страни, многи су били рањени. Најзад су се коњаници, упућујући једни другима прекоре, питали шта им преостаје ако нису непријатеља разбили док су били на коњима, а као пешаци нису више постигли; да ли очекују трећу битку? Зашто су тако храбро излетели испред бојног реда да се боре на туђем месту? Тако су, подстрекујући једни друге тим речима, поново јурнули напред уз поклич. Најпре су потиснули непријатеља, потом га разбили и најзад коначно одбацили. Тешко је рећи шта је претегло на римску страну при тако једнаким снагама осим ако није била реч о ратној срећи једног и другог народа; она је могла или да подигне морал или да обесхрабри. Римљани су следили Хернике у бекству све до њиховог логора. Одустали су од напада на логор јер се већ смркавало. Битка у ствари није почела пре средине дана, кад је диктатор дао знак за напад. До тада је чекао на повољан исход жртвовања. Стога се и битка протегла све до ноћи. Следећег дана су Херници побегли, остављајући логор пуст; остављени су били једино рањеници. Колону бегунаца су разбили они из Сигније угледавши је с бедема кад је пролазила поред града с малобројним бојним знацима Потом су се разбежали на све стране. 9. Конзули следеће године Гај Сулпиције и Гај Лициније Калв, поново су повели војску против Херника и како непријатеље нису нашли у пољу, силом су заузели њихов град Ферентин.19 Но када су се враћали, Тибур20 им је затворио капије. Ово је била последња кап: и пре тога су многе тужбе ишле и тамо и овамо, и како је преко фецијала узалуд тражено да се узето врати, би објављен рат тибуртинском народу.

66

ТитЛивије

Како је познато, те године је био диктатор Тит Квинкције Пен, а командант коњице Сервије Корнелије Малугиненсис. Лициније Мацер21 пише да је именовање диктатора извршено ради одржавања избора и да је то учинио конзул Лициније да би се супротставио рђавој намери свог колеге, који је журио да одржи изборе пре почетка рата како би себи продужио конзулат. Међутим, Лицинијево сведочанство има малу тежину јер је овим тражио славу за свој генс. О томе нисам у старим хроникама нашао никакав помен, па сам стога склон да верујем како је именовање диктатора извршено због рата с Галима. Поуздано се зна да су Гали те године поставили свој логор на трећој миљи „Сланог пута” (Via Salaria),22после моста преко реке Анијена Диктатор је због галске опасности обуставио рад судова и пошто је узео под заклетву све млађе људе извео је из града огромну војску. Свој логор је поставио на левој обали Анијена. Између њих се налазио мост, који ни једна ни друга страна није порушила да то не би било протумачено као знак страха. Било је више сукоба при покушајима да се мост заузме и није се могло предвидети ко ће га се дочепати. Но онда ступи на мост Гал изузетног раста и громогласно узвикну: „Нека изађе да се са мном бори човек који је најјачи у Риму, а исход наше борбе нека покаже који је од два народа бољи у рату.” Код младих римских првака настаде тајац; бојали су се да одбију борбу, а нису хтели ни да изазивају судбину хрлећи у опасност. Но тада се Тит Манлије, Луцијев син, који је избавио оца од оптужби трибуна, са свог места упутио диктатору и рекао: „Без твог наређења се, императоре, не бих борио чак и ако бих видео сигурну победу. Али с твојом дозволом бих хтео да покажем овој звери, која тако дивље искаче испред бојног реда, да потичем из породице оног човека који је галску колону бацио с Тарпејске стене.” Нато ће диктатор: „Нека ти је на срећу и храброст и оданост, како према оцу тако и према отацбини - пођи и уз помоћ богова сачувај непобедивост римског имена” Потом су га његови вршњаци наору-

Историја Рима - Седма књига

67

жали: он узе пешадијски штит и опаса шпански ман, погодан за борбу изблиза. Тако наоружаног и опремљеног испратише га против Гала. Овај је био будаласто весео и - ово су стари писци сматрали вредним да се забележи - исплазио је језик, подсмевајући се. Када су се други повукли, њих двојица остадоше сами у средини, један према другом, наоружани више за представу но по правилима рата: један стаса натприродне величине, у шареној одећи која је блештала и шарама и златним украсима; други војник осредњег стаса, са скромним оружјем, које је пре било лако за коришћење но украс. Није било песме, ни скокова, ни узалудног махања оружјем, али је било срца испуњеног тихим гневом и храброшћу: сву срчаност је чувао за одлучни тренутак. Док су тако стајали између два бојна реда, оне около су испуњавали и нада и страх. Гал је као огромна стена претио одозго, истуривши левом руком штит да би се заштитио од оружја противника који се приближавао. Када је уз страшан звекет извукао мач ударио је у празно. А Римљанин, истуривши високо мач у својој десници, штитом је ударио доњи део Галовог штита и целим телом се нашао у његовом заклону, заштићен од рањавања, а затим је, нашавши се између нападача и његовог оружја, другим ударцем распорио непријатељу трбух и слабине. Непријатељ се сруши и покри огроман простор. Тело које је лежало Римљанин поштеде сваког другог ударца Једино је са њега скинуо огрлицу попрскану крвљу и ставио је себи око врата Гали стајаху запањени од страха и дивљења, а Римљани, раздрагани, појурише у сусрет свом војнику: честитајући му и хвалећи га одведоше га диктатору. У војничким шаљивим и невештим стиховима чуо се и надимак Торкват (Огрличар). Славан и частан, овај надимак остаде и потомству у овој породици. Диктатор му додели златан венац и у дивним похвалама уздиже његов двобој пред окупљеним војницима 11. И тако ми Херкула, ова борба је била веома значајна за исход целог догађаја; Гали су у току ноћи журно оставили свој логор и прешли на тибуртинску територију. С њима

68

ТитЛивије

су склопили савез и пошто су их Тибурти снабдели, добровољно су прешли у Кампанију. Ово је био разлог што је конзул следеће године, Гај Петелије Балб, када је његовом колеги Марку Фабију Амбусту припала команда у рату против Херника, по одлуци народа повео војску против Тибура А кад су овом граду стигли у помоћ Гали из Кампаније извршено је страшно пустошење земље Лабикана,23 Тускулума и Албана, без сумње под вођством Тибурта И док је држави за вођење рата против Тибура био довољан конзул, због галске опасности је била принуђена да именује диктатора, Квинта Сервилија Ахалу, који је за команданта коњице изабрао Тита Квинкција и заветовао се, по одобрењу Сената, да ће приредити Велике игре ако се рат повољно заврши. Диктатор је одлучио да војска остане конзулу да би даље водио рат против Тибура, а сам је примио под заклетву сву омладину, не дозвољавајући никакав изговор да би се избегла војна служба Битка је вођена недалеко од Колинских врата, тако да су римски војници из целог града били пред очима родитеља, жена и деце. То им је било велико охрабрење и онда кад су се борили далеко, а сада кад су се борили ту, испуњавало их је све и стидом и саосећањем. Губици су били велики и на једној и на другој страни, али ипак први попусти галски фронт. Бежећи, Гали потражише Тибур који им је био као ратни логор. Док су лутали сусрео их је недалеко од Тибура конзул Петелије и кад су им из Тибура изашли у помоћ морапи су заједно да потраже уточиште иза капија града И конзул и диктатор су изврсно водили рат. Са своје стране је и други конзул, после неких мањих успеха против Херника, победио у јединој, памћења вредној бици пошто га је непријатељ напао са свим снагама Диктатор је и једног и другог конзула високо уздигао својим похвалама, додајући њиховој почасти и неке своје заслуге, па се потом одрекао диктатуре. Петелије је славио двоструки тријумф; за победу над Галима и над Тибуром. За Фабија је одлучено да је довољно да овенчан уђе у град.

Историја Рима - Седма кнмга

69

Тибурти су исмевали Петелијев тријумф: „Где се то он с њима сукобио у бици? У ствари, неколицина посматрача је изашла испред капије и посматрала бекство и панику Гала, а када су видели да се напад окреће и против н>их и да Римљани убијају све без разлике повукли су се у град. Ово су Римљани сматрали достојним тријумфа Зар се чуде што су изазвали панику пред туђим вратима, кад су још већу сами видели под сопственим бедемима?” 12. Тако су следеће године, за време конзула Марка Попилија Лената и Гнеја Манлија, кренули из Тибура своју војску када је наступила ноћ и стигли под Рим. Неочекиван догађај и ноћни страх изазвали су панику међу људима који су се пробудили из сна. Већина при том није знала ни ко је непријатељ ни откуда долази. Убрзо су, међутим, позвани под одружје, на капијама су постављене страже, а бедеми су заштићени. А када се при првој светлости дана показало да је под бедемима само омања група и да непријатељ није нико други до Тибурти, конзули су изашли кроз две капије и кренули против непријатеља који је у две колоне већ био стигао до бедема Показало се, међутим, да су дошли користећи пре прилику но што су се поуздавали у своју храброст, тако да су једва издржали први римски напад. Њихов долазак се Римљанима ипак показао као добродошао јер је сукоб између плебејаца и патриција, који се већ осећао у ваздуху, потиснут из страха од непријатеља који је тако близу. Други упад непријатеља био је још тежи за римска поља Тарквинијензи, жељни пљачке, упали су на римску територију и то на оном делу који се граничи са Етруријом.24 Када су одбили да врате оно што су узели, конзули Гај Фабије и Гај Плауције, су им објавили рат по одобрењу народа Фабију је пао у део рат против њих, а Плауције је добио команду за рат против Херника. Ширио се глас и о упаду Гала. Но код толиких опасности, утеха је била то што су с Латинима, на њихово тражење, склопили уговор. Према старом уговору, који је током мно-

70

ТитЛивије

гих година био запостављен, од њих су добили велики број војника. Ова помоћ је била велика потпора Римљанима, па су лакше поднели вест да су Гали већ стигли до Пренесте и да су се утврдили код Педума.25Одлучено је да се за диктатора именује Гај Сулпиције, те су послали по конзула Плауција да га именује. Диктатору је дат за команданта коњице Марко Валерије. Они су против Гала повели војнике изабране из две конзуларне војске. Рат се отезао више но што је желела и једна и друга страна Испрва су Гали желели борбу, али кад је римски војник зграбио оружје и ушао у борбу, галска храброст је мало попустила, а римска порасла. Диктатору се то није допало јер није желео да улази у борбу на срећу када га на то ништа није присиљавало, против непријатеља кога ће време ослабити на страном терену и без залиха хране и без утврђеног положаја где би се задржао. Уз то је био у питању непријатељ чија се снага и духа и тела испољавала у нападу, а малаксавала при сваком оклевању. Имајући ово на уму, диктатор је одуговлачио рат и запретио тешком казном ономе ко би без наређења започео битку. Војници су то тешко подносили и гунђали су против диктатора у међусобним разговорима на положајима и предстражама, а нападали су и патриције што нису оставили вођење рата конзулима. Уместо тога изабрали су ванредног команданта као јединог вођу који чека да му победа падне с неба Ускоро су му то и многе горе приговоре и јавно поновили: или ће и без његове наредбе ући у бој, или ће се у бојном поретку вратити у Рим. Ускоро су се војницима придружили и центуриони, и то више нису била шапутања у малим групама него су се и на главним пролазима кроз логор и пред шатором команданта, сви разговори сводили само на то. У скуповима се повећавала маса и са свих страна се чуо глас да се иде диктатору. У име војника требало је да говори Секст Тулије, и то на начин који је одговарао његовој храбрости.

Историја Рима - Седма књига

71

13. Тулије је већ седми пут био први центурион, и у војсци, међу онима који су служили у пешадији, није било истакнутијег човека од њега. На челу групе војника упутио се према трибуналу и обратио диктатору, који се није толико зачудио када је видео групу колико њеном вођи Тулију који је као војник био најревноснији у испуњавању наредби. „Диктатору”, рече он, „ако је допуштено да ти кажем, цела војска сматра да си је казнио због кукавичлука и да је ради те казне држиш овде ненаоружану. Молила ме је да о тој ствари с тобом разговарам. Дакле, и ако би нам се пребацило да смо напустили положаје, да смо окренули у бекство, да смо срамно изгубили заставе, сматрам да би и у том случају могао дозволити да своју грешку искупимо храброшћу и да новом славом избришемо сећање на грешку. И легије које су на Алији због страха изгубиле отаџбину, касније су је повратиле наступајући из Веја. Нама ће остати неокрњена слава и читава домовина божјом помоћи, твојом срећом и срећом римског народа. Једва се усуђујем да говорим о слави кад нам се и непријатељ смеје да смо се као жене сакрили иза палисада од сваке опасности, док ти, наш заповедник то нам још теже пада - сматраш да је твоја војска без јуначког срца и без оружја и без руку, и пре но што си нас искушао презиреш нас као да си вођа богаља и слабића. Шта друго можемо мислити да је разлог томе да као искусан војсковођа, изузетне храбрости у рату, седиш, како кажу, скрштених руку. Било како да ствар стоји чини се да ти пре сумњаш у нашу храброст него ми у твоју. Али ако ово није твој став и ако ово није рат против Гала, но нека завера патриција да нас држе далеко од града и наших пената, онда те молим да сматраш да ово није говор војника упућен заповеднику, него су речи плебејаца патрицијима. Ако ви водите своју политику, они ће имати своју. И ко на крају може да се љути на то што смо ми војници, а не робови? Послати смо у рат, а не у прогонство. Ако буде дат знак поведи нас у битку и ми ћемо се борити како доликује људима и римским грађанима. А ако нема посла за оружје, зар не бисмо радије

72

ТитЛивије

проводили време у Риму но у војном логору? Ово је оно што бисмо рекли патрицијима. А тебе као заповедника молимо као војници да нам пружиш прилику за борбу. Ако желимо победу, желимо је под твојим вођством; теби ћемо донети ловоров венац, с тобом ћемо у тријумфу ући у Рим и у пратњи твоје тријумфалне кочије ући ћемо у храм Јупитера Најбољег Најмоћнијег, овенчани славом и захвални.” Тулијев говор подржаше војници својим молбама. Са свих страна су се чули повици да даде знак за борбу и изда наредбу да се зграби оружје. 14. Премда је сматрао да ова ствар, добра по побудама, неће бити добар пример по начину извиђања, диктатор је предузео да учини онако како су сви војници желели. А ипак је Тулија одвео на страну и запитао га о чему је заправо реч и како је до овога дошло. Тулије је искрено молио диктатора да му верује да није заборавио на војничку дисциплину, да има на уму и своје диктаторово достојанство. Узнемирена маса иде увек за онима који су је покренули; он није одбио да им буде вођа да не би побуњена маса, како се обично догађа, изабрала другог. Он сам неће ништа учинити против воље свог команданта. Ипак му се чини да је веома тешко задржати војнике; ствар се не може одлагати ако су духови тако узнемирени: сами ће изабрати и време и место за битку ако то заповедник не учини. Док су они разговарали догоди се да је један Гал покушао да одведе стоку која се случајно напасала у близини палисада. Два римска војника су га спречила у томе, па су их Гали гађали камењем. Нато се дигоше повици на римским положајима, те са једне и са друге стране појурише људи. Дошло би до праве битке да их центуриони нису раздвојили. Овај догађај је показао Сулпицију колико је Тулије у праву. Ситуација није дозвољавала никакво одлагање и диктатор најави да ће сутрадан ступити у битку. Пошто се одлучио за битку, поуздавајући се више у храброст но у снагу своје војске, диктатор је гледао и размишљао како би и на који начин изазвао страх код непријатеља

Историја Рима - Седма књига

73

Брижљиво је размишљао о једном начину, који су потом и наши и страни команданти користили све до наших дана: наредио је да се мулама скину самари и оставе само покривачи, а коњушаре је наоружао оружјем које је припадало непријатељу или војницима који су били болесни. Ових је било око 1.000, а додао им је и 100 коњаника и наредио да се ноћу повуку у брда изнад логора и да се сакрију у шуму, те да одатле не крећу док им он не буде дао знак. А сам је у свитање у подножју брда намерно развукао своју бојну линију како би непријатеља натерао да се постави према брду. Ту је извршио припреме да их престраши, знајући да се празним страхом постиже више но правом снагом. Галске вође су мислиле да Римљани неће сићи у равицу; затим кад су их видели како ипак силазе, жељни битке грунуше у напад и тако борба започе пре но што су вође дале знак. 15. Гали су оштро напали на десно крило и оно не би могло издржати напад да се ту случајно није нашао сам диктатор. Позвао је Секста Тулија по имену и запитао га зар је обећао да ће се војници тако борити? Где су сада они узвици којима су тражили оружје, где су претње да ће и без наредбе диктатора ући у борбу? Сада их сам заповедник позива да крену напред. Усуђују ли се сада да крену за њим они који су били спремни и да воде, они који су храбри у логору, а кукавице у бици? Тако им је говорио истину и они су је чули. Стид их је покренуо и они су јурнули у сусрет непријатељу, заборављајући на опасност. Овај напад, готово безуман, збуни непријатеља, а онда тако збуњен крену да бежи пред римском коњицом. А диктатор, видевши да бојни поредак на другој страни попушта, пренесе бојне знакове на лево крило где су непријатељи збијали своје редове, па онда даде знак онима у брдима да крену. Кад се оданде заори нов бојни поклич и када Гали видеше да ови крећу према њиховом логору, напустише битку из страха да не буду одсечени и у нереду кренуше ка логору. Када им се ту супротставио Марко Валерије, командант коњице, који је гонећи десно крило непријатеља стигао до њиховог утврђења, они окре-

74

ТитЛивије

нуше према брдима и шуми. Овде су, пошто се битка већ смирила, лажни коњаници и коњушари хватали оне који су бежали у шуму; настаде страшно убијање. Од времена Марка Фурија није било заслуженијег тријумфа над Галима од онога који је прославио Гај Сулпиције. Злато које је запленио од Гала у великој количини посветио је на Капитолу, оградивши га зидом од тесаног камена. Ове године су и конзули водили ратове, али је исход био различит. Гај Плауције је победио и покорио Хернике, док се против Тарквинијенза борио његов колега Фабије, неопрезно и лакомислено. Није било толико губитака у бици колико је Римљане погодило то што су Тарквинијензи принели на жртву 307 заробљених римских војника. Ова срамна казна била је још упадљивија опомена римском народу. На тај пораз се надовезало и пустошење римске територије на коју су упали најпре Привернати, потом Велитрани. Исте године су основане још две римске општине (трибе), Помптина и Публилија Одржане су и свечане игре на које се заветовао Марко Фурије као диктатор. Закон против подмићивања, први пут је предложио у скупштини народни трибун Петелије по одобрењу Сената. Веровало се да ће се овим законом сузбити обичај придобијања гласача, пре свега код скоројевића који су ради тога обилазили вашаре и друге скупове. 16. Законски предлог Марка Дуилија и Луција Мененија, народних трибуна, о камати од 1 унције,26 поднет следеће године за време конзула Гаја Марција и Гнеја Манлија, није био по вољи патрицијима, али су га плебејци изгласали с већим одушевљењем но било који други закон. Поред ратова, на које су се одлучили претходне године, Римљанима су се појавили и Фалисци као нов непријатељ. Њихова кривица је била двострука: прво, њихови младићи су ратовали против Рима заједно с Тарквинијензима; друго, оне Римљане који су после пораза побегли у Фалериј нису вратили кад су их фецијали затражили назад. Команда против њих припала је Гнеју Манлију, док је Марције одвео војску на територију

Историја Рима- Седма кнмга

75

Приверната и на њихова поља, која су услед дугог мира била поштеђена сваког пљачкања, и ту се војници натоварише пленом. Овоме је додао и сопствену дарежљивост, тако да државна каса није трпела а тиме је допринео да се повећа приватна имовина војника. Док су Привернати боравили у утврђеном логору испред својих бедема, он сазва војнике у скупштину и рече: „Предаћу вам као плен и логор и град непријатеља ако ми обећате да ћете се у борби храбро држати и да ћете мислити на бој, а не на пљачку.” Одмах су затражили бојне знаке, уз гласне повике и одушевљење, и како се указала сигурна нада уђоше у битку. Ту испред бојних знакова, Секст Тулије, о коме је напред било речи, узвикну: „Ево, команданте, како твоја војска испуњава обећање” и оборивши копље извуче мач и јурну на непријатеља. Тулија су следили сви који су ишли напред и при првом нападу разбише непријатеља, а када се овај растурен даде у бекство, кренуше за њим. Кад су бедемима примакли лестве принудили су град на предају. За победу над Привернатима био је прослављен тријумф. А други коцзул није постигао ништа што би било вредно помена осим што је на начин који није био уобичајен, у логору код Сутријума донео закон о порезу од 5 посто на ослобађање робова, који су изгласали војници разврстани по трибама.27 Сенат је прихватио овај закон јер је доносио велики приход празној државној каси. Али народни трибуни, узнемирени не толико због закона колико због примера који су други могли следити, затражише смртну казну за онога ко сазове народ у скупштину ван Рима.28 Ако би се то дозволило, по њиховом мишљењу би војници који су се заклели конзулима донели одлуку о било чему, па и о ономе што је погубно за народ. Исте године је Лициније Столон на тужбу Марка Попилија Лената, по овом закону осуђен да плати 10.000 аса зато што је поседовао 1.000 југера земље заједно са сином, кога је ослободио очинске власти29 да би изиграо закон.

76

ТитЛивије

17. Нови конзули, Марко Фабије Амбуст и Марко Попилије Ленат, обојица изабрана други пут, водили су два рата; један од н>их, који је Ленат водио против Тибуртина, био је лак: непријатеља је отерао у град и опустошио му поља. Другог конзула су поразили Фалисци и Тарквинијензи у првом сукобу. Панику су изазвали њихови свештеници који су наступали као махнити, са запаљеним бакљама и носећи змије; преплашени страшним призором, римски војници се луди од страха и запрепашћења повукоше у свој логор у нереду. Но потом, када су их конзул и легати и трибуни исмејали зато што се као деца плаше празних утвара и кад су их изгрдили, н>их обузе стид и као слепи се устремише на оне од којих су побегли. Пошто су тако разбили најпре утваре код непријатеља, ударише на оне који су носили оружје и натераше у бекство читав бојни ред. Истог дана су се докопали и њиховог логора и, задобивши велики плен, вратили се као победници. У војничким шалама су се подсмевали и појави непријатеља и свом страху. Но потом се диже сва Етрурија и под вођством Тарквинијенза и Фалиска стиже до Салина. Овој опасности се супротстави Гај Марције Рутул, први диктатор плебејац. За команданта коњице имао је Гаја Плауција, такође плебејца. Патрицијима се чинило недостојним да чак и диктатуру деле с плебејцима и стога су правили све могуће сметње диктаторовим одлукама и припремама за овај рат. Утолико је народ спремније прихватао све оно што је диктатор предлагао. Он изађе из града и сплавовима превезе војску с једне обале Тибра на другу да би отерао оне који су се растурили по пољима ради пљачке. Неочекивано се појавивши, заузе им и војни логор. Заробио је 8.000 непријатеља, док је остале или побио или натерао да оставе римску земљу. Тријумфовао је по одлуци народа и без одобрења Сената. Како патрицији нису желели да конзуларне изборе одржи плебејски диктатор или конзул, а другог конзула је задржавао рат, држава се одлучила на интерегнум. Интерекси су били, један за другим, Квинт Сервилије Ахала, Марко

Историја Р и ш - Седма књига

77

Фабије, Гнеј Манлије, Гај Фабије, Гај Сулпиције, Луције Емилије, Квинт Сервилије и Марко Фабије Амбуст. За време другог интерекса настала је расправа око тога што су оба кандидата за конзуле били патрицији. Народни трибуни су на то ставили вето, на шта је интерекс Фабије објавио да према једном од Закона XII таблица, оно што народ одлучи има снагу закона и пошто је народ гласао, то је и важећа одлука Својом интервенцијом, трибуни нису ништа друго постигли осим то да се скупштина одложи. За конзула су изабрани Гај Сулпиције Петик (трећи пут) и Макро Валерије Публикола, обојица патрицији. Истог дана су ступили на дужност. 18. То је било четири стотине година после оснивања града Рима, а 35 година после ослобађања од галске опсаде. Конзулат је одузет од плебејаца пошто су га држали 11 година Ове године је Емпулум одузет од Тибурта, а да при том није вођена битка која би била вредна помена Вођен је рат под ауспицијама двојице конзула, како неки писци кажу, или је Сулпиције пустошио поља Тарквинијенза, док је у исто време Ваперије водио легије против Тибурта У Риму је вођена тешка борба с плебејцима које су предводили народни трибуни. Конзули су сматрали да је питање не само части него и храбрости да конзулат који су добили као патрицији предају следеће године патрицијима Сматрали су да га или у целини треба напустити, тако да буде плебејска магистратура, или га у целини задржати будући да су га као таквог примили од предака Плебејци устадоше против тога: зашто живе и рачунају се као део грађанства ако не могу да добију све оно што је већ остварено храброшћу двојице људи, Луција Секстија и Гаја Лицинија? Радије ће трпети краљеве или децемвире, или неку још гору власт, но што ће мирно гледати да оба конзула буду патрицији. Не смењују се они који командују и они који слушају да би један део грађанства вечно био на власти, а плебејци одређени да робују. Ту су били и народни трибуни као иницијатори, али како су уз побуну сви пристали,

78

ТитЛивије

вође су се једва истицале. Пошто је народ више пута узалуд силазио на Марсово поље и многе скупштине прошле у побунама, најзад победи упорност конзула Нато у народу изби такво незадовољство да су трибуни узвикивали да је слобода изгубљена и да треба напустити не само скупштину него и град, сада освојен и притиснут краљевском влашћу патриција. Конзули су завршили изборе врло енергично без обзира на то што их је део народа напустио и упркос малом броју гласача. За конзуле су били изабрани патрцији Марко Фабије Амбуст трећи пут и Тит Квинкције. У неким хроникама, као конзула нађох Марка Попилија уместо Тита Квинкција 19. Ове године су с успехом вођена два рата: против Тарквинијенза и Тибурта; сТибуртима се ратовало све док нису принуђени на коначну предају. Од н>их је одузет и град Сасула И остали градови на њиховој територији имали би исту судбину да се цело племе није предало на веру конзулу. За победу над Тибуртима прослављен је тријумф, премда победа није била сурова Према Тарквинијензима није показана никаква милост: многи смртници изгубише живот у овом рату, а из огромног броја заробљеника изабрано је 358 најбољих по пореклу и послато у Рим, док су остали побијени. Но народ није блаже поступио ни према онима који су стигли у Рим: насред Форума су најпре претучени батинама, а затим посечени секирама Ово је била одмазда за Римљане који су били жртвовани на Форуму у Тарквинијима Успешно вођени ратови су натерали и Самните да траже римско пријатељство. Сенат је њиховим посланицима дао повољан одговор, па је склопљен уговор о пријатељству. Но римски плебс није имао толико среће код куће као што је имао у рату. Премда је увођење камате од 1 посто олакшавало враћање дугова, сиромашне је и сама главница уништавала и они су доспевали у дужничко ропство. Тако им ни околност да су оба конзула изабрана међу патрицијима, ни брига за комиције нису могле одвојити пажњу од њихових приватних проблема А конзулат је остао код па-

Историја Р иш - Седма књига

79

триција. За конзуле су изабрани Гај Сулпиције Петик њему је ово био четврти избор - и Марко Валерије Публикола други пут. Држава је сада била окупирана бригом због рата с Етруријом. Говорило се да су се Цере30 и из сажаљења и због сродства прикључиле Тарквинијензима. У исто време су латински посланици јављали да Волсци врше регрутовање и наоружавају војску, да већ прете њиховим границама; одатле ће ускоро стићи и на римска поља. Сенат је одлучио да не занемари ни једну ни другу вест и наредио да се изврши регрутовање за оба рата, а да конзули преузму команду. Ипак је пажња била више окренута рату с Етрурцима пошто се из писма конзула Сулпиција, коме је припадала команда за рат против Тарквинијенза, сазнало да је опустошена територија око римских солана и да је део плена одвучен у земљу Цера јер се међу онима који су пљачкали налазила и омладина овог града И тако је Сенат наредио да се конзул Валерије, који је кренуо у сусрет Волсцима и поставио логор код Тускулума, врати и да именује диктатора Он именова Тита Манлија, Луцијевог сина Овај се, пошто је за команданта коњице узео Аула Корнелија Коса, задовољио конзулском војском и по одобрењу Сената и одлуци народа објавио рат Цеританима 20. Нато Церитане обузе прави страх од рата, као да је у речима непријатеља било више снаге да се изазове рат но у њиховим поступцима и пљачкању, које је и изазвало Римљане да им објаве рат. Како су јасно видели да својим снагама нису дорасли овоме рату изразили су кајање због пљачкања и проклињали Тарквинијензе који су их наговорили да се одметну. Нису се наоружавали и нису се спремали за рат; свак је тражио да се упуте посланици да траже опроштај за грешку коју су починили. Када су посланици стигли у Сенат, овај их је упутио на народ. Овде су призивали богове, чије су свете предмете култа примили у време галске најезде и о њима се бринули како то култ налаже, да сада кад су Римл>ани поново срећни покажу према њима ону самилост

80

ТитЛивије

коју су они показали према римском народу у тешким временима. Окрећући се према Вестином храму подсећали су и свештенике и весталке на своје гостопримство,31 чисто и испуњено религијским обзиром. Зар ће неко веровати да ће и после толиких заслуга за римски народ постати непријатељи без разлога? Зар би намерно скорашњим неделом покварили своја некадашња доброчинства према онима који су пуни захвалности? Према народу чије пријатељство сада траже испуњени кајањем? Нека се не назива слободном одлуком оно што је страх и присила Кад су Тарквинијензи прелазили преко њихове територије у пуном бојном поретку нису ништа друго тражили осим пролаза, али су са собом као пратиоце повукли неке сел>аке да заједно учествују у пљачки која се сада свима приписује као кривица Ако ово треба да им предају, они су спремни да то и учине, а ако Римљани захтевају да се они казне, и то ће учинити. Цере као светилиште римског народа, уточиште свештеника и склониште за римске светиње, нека остану недирнуте и чисте од кривице за рат због гостопримства које су указали весталкама и због неговања култа богова. Народ, више дирнут старом заслугом но садашњом кривицом, био је пре спреман да заборави скорашње зло него старо доброчинство, и тако је подарен мир народу Цере. Склопљено је примирје на сто година и одлучено да се то забележи на бронзаној табли. Сва војна сила је сада била окренута против Фалиска, који су били оптужени за исту ствар. Али се на непријател>а није наишло. Римљани су пљачкајући прешли преко њихове земље, али су се уздржали од напада на градове. Легије су враћене у Рим, а остатак године је прошао у поправци бедема и кула; Аполону је посвећен храм. 21. Крајем године, конзуларне изборе је прекинула борба између патриција и плебејаца Док су народни трибуни говорили да неће дозволити да се одрже избори уколико се не буду поштовали закони Лицинија и Секстија, диктатор је упорно остао при томе да ће радије укинути конзулат у држави но што ће дозволити да тај положај деле патрицији

Историја Рима- Седмакњига

81

и плебејци. Избори су одложени док диктатор није отишао с власти, а онда се држава вратила интерегнуму; како су интерекси сматрали да су плебејци опасни за патриције, све до једанаестог интерегнума32 су се борили против трибуна који су се разметали да штите Лицинијеве законе. Плебејцима су, међутим, дугови били већа брига јер су се све више повећавали, па је тако приватни проблем избио у први план у јавним сукобима. Када му је ово додијало, Сенат је наложио Луцију Корнелију Сципиону, једном интерексу, да ради опште слоге при изборима поштује Лицинијеве законе. И тако је Публије Валерије Публикола добио за колегу плебејца Гаја Марција Рутула. Пошто су тиме многи духови били смирени, нови конзули су покушали и да ублаже терет камата пошто се чинило да то раздваја људе. Решавање дугова су пренели на државу, изабравши комисију од пет чланова (квинквевире) који су називани mensarii (банкари)33 јер су делили новац. Изабрани су Гај Дуилије, Публије Деције Мур, Марко Папирије, Квинт Публилије и Тиберије Емилије. Овај посао није био лак пошто су често и једна и друга страна биле незадовољне, а једна увек. Они су га успешно обавили јер су имали умерен став и нису расипали државни новац. Плаћања која су каснила пре због спорости дужника но због недостатака средстава решили су тако што су на Форуму поставили столове, па су дугове или плаћали из државне касе пошто би примили гаранцију, или су дужнике ослобађали након што би правично проценили њихову имовину. Тако је решена огромна маса дугова и без неправде и без иједног спора међу странкама. Потом како је настао неоснован страх од Етрураца јер је стигао глас да су заверили 12 етрурских народа,34 био је именован диктатор. Именовање је изршено у војном логору пошто је сенатска одлука тамо упућена конзулима За диктатора је изабран Гај Јулије коме је као командант коњице дат Луције Емилије. Међутим, на свим границама је владао мир. 22. Покушај диктатора у Риму да за конзуле доведе двојицу патриција вратио је државу на интерегнум. Два инте-

82

ТитЛивије

рекса, Гај Сулпиције и Марко Фабије, спровели су оно што је диктатор узалуд покушавао. Оба конзула су изабрана међу патрицијима јер је народ постао помирљивији због недавне помоћи око измиривања дугова. Били су изабрани сам Гај Сулпиције, који је први напустио положај интерекса, и Тит Квинкције Пен. Неки Квинкцију додају преномен Цезон, други - Гај. Обојица кренуше у рат, Квинкције против Фалиска, Сулпиције против Тарквинијенза Како им непријатељ нигде није изашао у сусрет, рат су водили више тако што су спаљивали и пустошили поља но што су се борили с људима. Пошто је отпор оба народа био савладан, на исти начин као што дуга болест савлада старост, затражили су најпре примирје од конзула, а затим, по дозволи конзула од Сената. Било је закључено на 40 година. Тако је отклоњена брига око два рата која су претили и војска је најзад могла да предахне. Пошто је наступио период релативног мира одлучено је да се изврши попис становништва и процена имовине, пошто је решавање питања дугова довело до тога да су многе ствари промениле власнике. Али кад су заказани избори за цензоре и кад је Гај Марције Рутул, први диктатор изабран међу плебејцима, објавио да ће се надметати за цензуру, то је нарушило слогу међу сталежима. Чини се да је свој захтев поставио у незгодно време, када су оба конзула били патрицији који су изјавили да неће гласати за њега. Но он се држао онога што је започео и постигао је циљ и својом упорношћу и уз помоћ народних трибуна, који су улагали напор да плебејци поново стекну конзулат који су изгубили на последњим изборима Његово достојанство је отворило пут плебејцима до диктатуре, па је помоћу истог дела народа настојао да дође и до цензуре. И тако није било много противљења кад је Марције изабран за цензора заједно с Манлијем Невијем. Ове године је изабран за диктатора Марко Фабије, не због ратне опасности него стога да би на конзуларним изборима спречио да се примени Лицинијев закон. Командант коњице му је био Квинт Сервилије. Ипак ни избор диктатора није

Историја Рима- Седма кн>ига

83

помогао; његова власт је мало утицала јер су патрицији били исто тако немоћни као и при избору цензора. 23. Од плебејаца је био изабран за конзула Марко Попилије Ленат, а патрицији су дали Луција Корнелија Сципиона Захваљујући срећи, већа слава је припала плебејском конзулу. Када је јављено да се огромна галска војска утаборила на латинској територији, команда за рат против Гала је преко реда додељена Попилију јер је Сципиона напала тешка болест. Попилије је хитно приступио регрутовању војске и наредио да сви млађи људи под оружјем дођу код Марсовог светилишта, с оне стране Капенске капије,35 а да квестори изнесу бојне знаке из ераријума.36 Пошто је од сакупљених попунио метири легије, остале је предао претору Публију Валерију Публиколи. Од Сената је затражио да се регрутује још једна војска која би штитила државу у случају да дође до непредвиђеног обрта у рату. Пошто је све ваљано проучио и припремио, сам је кренуо на непријатеља. Да би своје снаге испробао пре но што дође до праве опасности заузео је један брежуљак који је лежао веома близу галског табора и започео да га утврђује палисадама. Када је ово дивље племе, у души жељно окршаја с Римљанима, угледало римске заставе, поставило се тако као да ће сместа ући у битку. Потом када су видели да Римљани не силазе у равницу и да су се утврдили, како природним положајем узвишења тако и бедемом, поверовали су да су се преплашили. Сматрајући да је то повољна прилика за напад, јер су Римљани заузети својим утврђивањем, наступише уз страшну буку. Римљани, међутим, нису одустајали од свог посла: тријарији су радили на утврђивању, а хастати и принципији37 су стајали испред њих под оружјем и опрезно се супротставили нападу. Осим храбрости помогла је и околност да је место било на узвишици тако да копља нису бацали узалуд, као што се често догађа у равници, него су сва, као да су ослобођена сопствене тежине, погађала циљ. А Гали, приближавајући се у трку, застали су неодлучно јер су их сада копља оптерећивала било да су се забијала у њихове штитове или их пробада-

84

ТитЛивије

ла Сопствено колебање им је смањивапо храброст, а у исти мах повећавало смелост непријатеља, те они грунуше назад, једни преко других. Сударајући се међусобно, још више су сами доприносили својој погибији: тако су се стрмоглавили низ падину да их је више погажено у гужви него што су страдали од мача 24. Но римска победа још није била коначна Када су сишли у пол>е наишли су на другу масу непријатеља, јер огромно галско мноштво није ни осетило претходне губитке и успостављало је нову бојну линију, довлачећи увек нове војнике против победоносног непријател>а Римљанин се заустави у свом јуришу; био је уморан да би се поново изложио нападу. Осим тога је и конзул, док је подстицао оне у првим редовима, неопрезно себе изложио и како му је лево раме било готово одсечено, он се закратко повуче из борбе. И кад је изгледало да је победа изгубљена због оклевања, конзул се, пошто му је рана била превијена, врати до застава и узвикну: „Што стојиш, војниче? Није реч о непријатељу као што су Латини или Сабини, које ћеш после победе претворити од непријател>а у савезника; оружје смо подигли на звери; или ћемо туђу крв пролити, или ћемо сами изгинути. Отерали сте их од логора, одбацили сте их у долину; стали сте ногом на лешеве побијених непријатеља, а ви сте још на ногама Покријте поље њиховим мртвима као што сте испунили брда Не надајте се да ће непријатељ узмаћи ако ви стојите: подигните заставе и крените напред.” Охрабрени овим речима, поново су кренули и отерали прве манипуле Гала Затим су као клин продрли међу непријатељске редове. Ту су варвари почели да се растурају и, немајући ни дисциплине ни вође, окренуше напад на своје савезнике. Растуривши се по пољу и мимоишавши сопствено утврђење тражили су највиши међу бреговима који су их опкољавали и дохватили се Албанских планина Конзул их није следио даље од логора, прво стога што му се рана погоршавала, а друго зато што није хтео да води војску испод брегова које су заузели непријатељи. Пошто је сав плен из неприја-

Историја Рима - Седма књига

85

тељског логора разделио војсци вратио је победничке чете у Рим натоварене пленом. Конзулова рана је довела до одлагања тријумфа То је био разлог да Сенат именује диктатора ради одржавања конзуларних избора јер су оба конзула била болесна. Изабран је Луције Фурије Камил, а за команданта коњице Публије Корнелије Сципион, који је патрицијима вратио старинско право конзулата Због ове заслуге је, уз велико залагање патриција, био изабран за конзула; он објави избор свог колеге, Апија Клаудија Краса 25. Пре но што су нови конзули ступили на дужност, Попилије је прославио тријумф за победу над Галима, на велику радост и одушевљење плебејаца. Међусобно су се дошаптавали и питали да ли сада има некога коме се конзул не допада. У исто време су нападали диктатора да је самог себе изабрао за конзула и да је на тај начин презирући Лицинијев закон, грамзивошћу и јавном неправдом стекао ову срамну награду. Години су дали обележје многи и разноврсни потреси. Гали су силазили с Албанских планина јер нису могли да издрже оштрину зиме; пљачкали су растурени по пољима и приморским местима. Море, као и обала код Анција, у лаурентинској области, и ушће Тибра угрожавали су грчки бродови. После неодлучених битака с неизвесним исходом, Гали су се повукли у свој логор, а Грци на своје бродове, не знајући да ли су побеђени или су победили. Али неупоредиво већи страх но ови догађаји изазвала је скупштина Jlaтина која је одржана у гају Ферентине.38 Када су Римљани затражили да им пошаљу трупе за њихове ратове одговорили су им без икаквог околишења да престану командовати онима од којих траже помоћ; Латини ће се радо латити оружја кад је у питању њихова слобода, али то неће учинити на туђу команду. Уплашен због овог одметања савезника усред два истовремено вођена рата, Сенат је наредио конзулима да примене своја овлашћења у пуној снази и да изврше регрутовање, увидевши да страхом треба задржати од одметања оне које не задржава обавеза верности: кад је савезник издао

86

ТитЛивије

треба се ослонити на војску грађана. Кажу да је регрутовање вршено и међу градском омладином и у селима и да је створена војска од 10 легија, свака од 4.200 пешака и 300 коњаника. Ако би данас грунуо неки спољни непријател>, овај број би тешко могла да достигне свеукупна снага римског народа, премда је свет једва издржава: у тој мери је јасно да смо увећали наше снаге једино за нашу пропаст, за богатство и луксуз. Међу остале тужне догађаје из ове године спада и смрт једног од конзула, Апија Клаудија, који је умро усред припрема за рат. Сва власт је дата Камилу као једином конзулу јер је Сенат одбио да именује диктатора, било стога што Камил због свог угледа не би могао да му се потчини, или стога што је његово име било срећан omenMу рату с Галима. Конзул је две легије оставио у граду, а осталих осам је поделио с претором Луцијем Пинаријем. Сећајући се очеве славе узео је команду за рат против Гала, а не препуштајући избор коцки, а претору је наредио да обезбеди обалу и да грчке бродове држи дал>е од копна. Када је сишао у Помптинска поља изабрао је погодно место за утврђени логор. Желео је да избегне битку на отвореном пољу уколико то буде могућно. Сматрао је да ће савладати непријатеља ако га спречи да пљачка, јер је навикао да живи од тога. 26. Док је тако пролазило време испуњено мировањем и стражарењем, напред иступи Гал, упадљив и по својој величини и по оружју. Ударајући копљем по штиту изазвао је тишину и онда је затражио неког од Римљана ко ће се с њим огледати у оружју. Беше неки млад трибун по имену Марко Валерије који је себе сматрао достојним оне исте части коју је стекао Манлије и, затраживши дозволу од конзула, појави се под оружјем насред поља. Но интервенција богова у овој бици је унеколико умањила славу учесника. Римљанин се већ био ангажовао у борби, кад му изненада на шлем слете гавран, окренут према непријатељу. Он то с радошћу прими као срећан предзнак послат с неба, а затим се помоли да му, било да је у питању бог или богиња, у борби буде наклоњен.

Историја Рима - Седма књига

87

Чудно је да је птица не само остала тамо где је слетела него је кљуном и канџама нападала непријатеља кад год је Римљанин кренуо у напад. Најзад је Валерије посекао Гала, престрављеног што је и видео и схватио такво чудо, а нато се гавран изгубио из вида и нестао према истоку. До тог тренутка су обе војске остале мирне, али кад је Валерије почео да скида плен са убијеног непријатеља, Гали се нису више држали својих положаја; Римљани беху још бржи од њих и стигоше до победника Овде настаде борба око палог непријатеља, и то доведе до праве битке. Ствар нису више водиле манипуле које су најближе стајале, него и легије на једној и другој страни. А Камил, срећан због победе трибуна и због наклоности богова, нареди војницима да крену у битку. Показујући на трибуна који је на се ставио оружје непријатеља рекао је: „Овога подражавајте; оборите и галске хорде поред вође простртог на земљи.” У овој бици су узели учешћа и богови и људи и борили се до краја. У исход битке није постојала више никаква сумња: двобој двају војника је утицао на дух војника и на једној и на другој страни. Остатак Гала, пре но што су им се Римљани примакли надомак копља, окрену у бекство. Најпре су се растурили по земљи Волска и на територији Фалерна, а одатле се упутили према Апулији и према доњем мору.40 Конзул је сазвао збор војника и похваливши трибуна обдарио га с десет волова и златним венцем. Сенат је наложио конзулу да се и сам побрине за рат на мору и да уједини снаге с претором. Али видевши да ће се рат отегнути због тромости Грка који се нису упуштали у борбу, конзул по одобрењу Сената именова за диктатора Тита Манлија Торквата ради одржавања избора Диктатор, узевши за команданта коњице Аула Корнелија Коса, одржа конзуларне изборе. Под његовим председништвом би изабран за конзула његов такмац у слави, Марко Валерије Корв - отад је носио овај надимак - младић од 23 године, уз велико одушевљење народа. Корв је за колегу добио Марка Попилија Лената који је изабран међу плебејцима и који је већ четврти пут био

88

ТитЛивије

изабран за конзула У борби против Грка, Камил није постигао ништа значајније: нити су они однели победу на копну, нити Римл>ани на мору. Најзад су одбијени од обале, а оскудица у води их је натерала да оставе Италију. Не зна се сигурно коме су народу или којем племену припадали ови бродови. Верује се да су то били тирани са Сицилије, а не из Грчке која је у то време била заузета унутрашњим ратом и уз то стрепела од моћи Македоније. 27. Како је захваљујући слози међу сталежима владао мир у земљи, а и на границама, војска је била распуштена Али да срећа не би била потпуна, у држави настаде епидемија, што је натерало Сенат да нареди децемвирима да погледају у Сибилинске књиге. По њиховом савету би приређен лектистериј.41 Исте године су Антијати послали колонисте у Сатрикум, а град који су били порушили Латини, поново је био подигнут. У Риму је склопљен савез с Картагином преко њених посланика који су дошли да траже уговор о пријатељству. Мир се одржао у земљи и за време конзула Тита Манлија Торквата и Гаја Плауција. Стопа интереса на дугове смањена је од унције на пола унције,42 а дугови су се могли отплаћивати у једнаким ратама у току три године, с тим да прва четвртина буде одмах плаћена Тај проблем је и даље притискивао део плебејаца, али је Сенату било важније успостављање јавног поверења него тешкоће појединаца Но ствар је била олакшана тиме што није било ни ратног пореза ни регрутовања Треће године по обнављању Сатрикума, за време конзула Марка Валерија Корва, који је на ту дужност изабран трећи пут заједно с Гајом Петелијем, би јављено из Лацијума да анцијски посланици обилазе латинске народе и да их подстичу на рат. Ваперије одлучи да зарати на Волске пре но што се повећа број непријатеља и крену у напад на Сатрикум. Чувши за то, Антијати и Волсци, са снагама које су унапред припремили за случај ако од Рима крене напад, без

Историја Рима- Седма књига

89

икаквог оклевања пођоше у сусрет непријатељу, испуњени мржњом која се накупила за време дугог мира. Али Волсци, храбрији у побуни но у бици, били су побеђени и повлачећи се у нереду журили су према бедемима Сатрикума Како им ни бедеми нису више пружали праву наду за спас, јер су римски војници већ били опколили град и готово га освојили помоћу лестви, предало се око 4.000 војника и мноштво оних који се нису ни борили. Град је разорен и запаљен; од пожара је сачуван једино храм богиње Мајке Матуте.43 Војницима је раздел>ен огроман плен. Од оних који су се предали на милост изабрано је 4.000 људи. Њих је конзул везане водио испред кочија у свом тријумфу. Када су продати, велики новац је враћен у државну касу. Има писаца који кажу да су то у ствари били робови, али је ипак много вероватније да је реч о заробљеним грађанима. 28. Потом су уследили конзули Марко Фабије Дорсон и Сервије Сулпиције Камерин. Предузет је рат против Аурунка44 који су у својим изненадним нападима пљачкали туђе територије, а из страха да њихов пример не следе сви Латини изабран је диктатор који ће се оружјем супротставити Лацију. Избор је пао на Луција Фурија, а он је за команданта коњице узео Гнеја Манлија Капитолина. Пошто су обустављени сви судски процеси, што се догађало кад би наступила велика опасност, узимани су у војску сви без изузетка и легије су што је могућно брже одведене против Аурунка. Но показало се да су они пре пл>ачкаши него прави непријатељи, тако да су у првој бици били поражени. Али како су они изазвали рат и како су и битку прихватили без оклевања, диктатор је сматрао да треба да обезбеди и божанску помоћ и стога је у току саме битке заветовао храм Јунони Монети. Обавезан овим заветом, он победи и кад се врати у Рим одрече се диктатуре. Ради грађења овог храма, по налогу Сената беху изабрани дуовири. Храм је требало да одговара величини римског народа. За то је одређено место на тврђави, тамо где је стајала кућа Марка Манлија Капитолина Војску

90

ТитЛивије

диктатора преузели су конзули и с њом су заратили против Волска и заузели Сору, напавши изненада непријатеља. Годину дана после завета, храм Монете био је посвећен за време конзула Гаја Марција Рутула, изабраног трећи пут, и Тита Манлија Торквата, на овом положају други пут. Непосредно после посвећења појавило се привиђење, слично ономе које је некад виђено на Албанским горама: падала је киша од камења и чинило се да се усред дана спушта ноћ. Док је цела римска заједница била испуњена побожним страхом испитане су свете књиге, а Сенат је наредио да се изабере диктатор који ће одредити празничне дане. Изабран је Публије Валерије Публикола, а за команданта коњице му је додељен Квинт Фабије Амбуст. Одлучено је да се приреде молитве не само у свим трибама у Риму него и код суседних народа. Утврђен је и ред ког дана ће се ко молити. Кажу да је ове године и народ оштро оптужио зајмодавце и да су их едили извели на суд. Потом је дошло до интерегнума из разлога који није познат. Престао је пошто су за конзуле изабрана двојица патриција, па би то објаснило и зашто је уведен. Изабрани су Марко Валерије Корв, на том положају трећи пут, и Аул Корнелије Кос. 29. Сада ћемо већ говорити о великим ратовима и по томе колико је било непријатеља и колико су трајали и по великом простору на коме су вођени. У овој години се, наиме, кренуло на Самните,45 племе које је било моћно и по оружју и по снази. После рата са Самнитима, који је имао неодређен исход, појавио се Пир као непријатељ,46 а за Пиром су следили Картагињани. Како су то били страшни догађаји! Много пута се дошло у крајњу опасност, да би се из тога подигло царство до садашње величине, толико тешке да се једва може поднети. Разлог рата са Самнитима, с којима су Римл>ани били повезани савезом и пријатељством, није настао између њих него је дошао споља. Кад су Самнити започели неправичан рат са Сидицинима47 само зато што су их снагом превазила-

Историја Рима- Седма књига

91

зили, ови у својој немоћи потражише помоћ моћнијих и ујединише се с Кампанцима. Кампанци су им могли помоћи пре својом репутацијом но правом снагом: ослабљени луксузом били су разбијени на Сидицинским пољима од народа очврслог у сталним ратовима, тако да су их сада окренули против себе. Сада су Самнити оставили Сидицине и напали Кампанце и њихову тврђаву која се налазила у суседству. Победа је била лака, а плен и слава велики. Заузели су брегове Тифате који се дижу изнад Капуе,48 а затим су у квадратној формацији сишли у поље између града и Тифате. Овде су се поново сукобили и после неповољног исхода битке, Кампанци су се повукли иза бедема. Како су њихове снаге биле ослабл>ене, то се нису могли надати скором спасу и били су принуђени да се Римљанима обрате за помоћ. 30. Њихови посланици, изведени пред Сенат, говорили су највише у овом смислу: „Народ Кампанаца вам шаље, оци сенатори и дописани чланови, своје посланике да од вас траже пријатељство за вечна времена, а помоћ у садашњем тренутку. Да смо ово тражили у срећнијим временима, прво би брзо било постигнуто, али би обавеза била слабија. Јер у том случају бисмо долазили као једнаки једнакима да тражимо пријатељство и, премда пријатељи, мање бисмо имали разлога да вам будемо захвални и потчињени. Но сада, обавезни вашим милосрђем и брањени вашом помоћи у овим тешким тренуцима, морамо памтити примљено доброчинство да нас не би сматрали незахвалним и недостојним људске и божанске помоћи. Сматрамо, тако нам Херкул помогао, да околност што сте већ пријатељи и савезници са Самнитима не треба да буде сметња да нас примите за пријатеље. Они имају предност само због ранга и старости савеза, али савез с њима не може вас спречити да склапате нове савезе. Код вас је при склапању пријател>ства увек било важно да га потражи онај ко га жели. Кампанци, премда им тренутна ситуација не дозвол>ава да се хвале, не уступају ни пред једним народом осим пред вама, ни у величини свог града ни

92

ТитЛивије

у плодности својих пол>а, и склапајући пријатељство с нама повећавате свој просперитет. Ми стојимо иза леђа Еквима и Волсцима, вашим непријатељима, и на путу смо им било куда да крену. И оно што ви будете учинили за наш спас, ми ћемо увек чинити за вашу моћ и вашу славу; када будете покорили ове народе који се налазе између вас и нас, што скора будућност обећава, као и ваша храброст и ратна слава, допреће ваша власт све до нашег града. Сурово је и јадно то на шта нас наша худа срећа приморава и шта све морамо да кажемо. Дошли смо дотле, оци сенатори, да се предамо или пријатељима или непријатељима: припашћемо, ми Кампанци, вама ако нам помогнете; ако не, припашћемо Самнитима. Одлучите, дакле, да ли желите да Капуа и Кампанци увећају ваше снаге или снаге Самнита. Истина је, Римл>ани, да су ваша помоћ и ваша милост свима подједнако доступне, али пре свега онима који су другима пошли у помоћ, док су имали снаге, а када им је понестало снаге дошли су у тај жалосни положај да и сами моле за подршку. Премда смо се, на речи, борили за Сидицине, ми смо у ствари то чинили ради себе. Када смо видели да Самнити крећу на овај народ, који је у нашем суседству, ради безбожног разбојништва схватили смо да ће се пожар на нас пренети када Сидицини изгоре. Сада Самнити крећу у напад на нас не стога што су претрпели неправду, него зато што су срећни да су добили изговор за то. Да је ово била освета из срџбе, а не прилика да се оствари похлепа, зар се не би задовољили тиме што су победили наше легије најпре у земљи Сидицина, потом у самој Кампанији? Каква је то неутољива срџба која се није могла умирити крвљу проливеном у двема биткама? Па ако се томе дода и пустошење поља и одвођење људи и стоке као плен, паљење и рушење кућа у пољу и пустошење огњем и мачем на све стране, зар је све то недовољно да се утоли њихов гнев и бес? Но у питању је њихова похлепа коју је требало задовољити: то је оно што их је водило да нападну Капуу. Желели су или да разоре овај лепи град, или да га се докопају. А

Историја Рима- Седма књига

93

ви, Римљани, зар не бисте радије својим доброчинством заузели овај град него дозволили да га они својим злоделом добију? Говорим пред народом који не одбија да уђе у правичан рат. Но ако само покажете своју спремност да нам помогнете неће ни бити потребно да сами ратујете. Презир Самнита је стигао до нас, али се даље неће пењати. И тако бисмо се под сенком ваше помоћи бранили, а све што потом будемо имали, све што будемо постигли, сматраћемо да је то и ваше. За вас ће се обрађивати кампанско поље, за вас ће се Капуа испунити људима. Ви ћете бити сврстани међу осниваче, међу прародитеље, међу богове бесмртне; неће бити ниједне ваше колоније која ће нас превазићи у оданости и верности према вама Подарите, оци сенатори, вашу милост и вашу непобедиву помоћ Кампанцима и дозволите да се надамо да ће Капуа преживети. Тешко можете замислити колика нас је гомила сваковрсног народа испратила кад смо вама кренули; како смо оставили све у сузама и заветима; можете ли замислити у каквом су ишчекивању сада наш Сенат и народ кампански, и наше жене и наша деца? Сигурни смо да свеукупан народ сада стоји на капији и гледа на пут који овамо води. Какву вест наређујете, оци сенатори, да однесемо тамо онима чији се дух колеба и стрепи? Један одговор би значио спас и победу, светлост и слободу; ужасавамо се и да замислимо шта би други донео. Стога одлучите о нама или као о будућим пријатељима и савезницима, или као о онима којих у будућности више неће бити.” 31. Посланици су се потом повукли, а Сенат је одлучивао. Пошто је град био најбогатији и највећи у Италији, с плодном територијом и у близини мора, многи су сматрали да би могао бити житница која би хранила римски народ. Ипак је и над таквом коришћу дата предност верности и конзул је по овлашћењу Сената овако одговорио: „Сенат сматра да сте ви Кампанци достојни наше помоћи, али да с вама можемо успоставити пријатељске односе само тако да тиме не повредимо неко раније пријатељство и савез. Са Самнитима смо везани уговором и стога одбијамо

94

ТитЛивије

да вам дамо војну помоћ против њих, јер би тиме повредили пре божанско него људско право. Но упутићемо посланике Самнитима као савезницима и пријатељима, како налаже право и како је ред, с молбом да вам не наносе никакво зло.” Нато вођа посланства - тако му је код куће било наложено рече: „Пошто нећете на неправду која је нама нанета и на насиље да одговорите силом, сигурно ћете бранити вашу ствар. Стога под вашу власт и власт римског народа предајемо и кампански народ и град Капуу, поља и храмове богова, све што је људско и божанско, оци сенатори. Све оно што потом будемо трпели, трпећемо као они који су се вама предали.” Говорећи ово, пружали су руке према сенаторима и плачући се прострли у предворју курије. Сенатори беху дубоко дирнути променљивошћу људске среће: овај народ огромне моћи, чувен и по луксузу и охолости, од кога су суседи донедавно тражили помоћ, сада је тако сломл>еног духа да себе и све оно чиме располаже предаје у власт другоме. Сада су сматрали да је питање части да се не издају они који су им се предали. Веровали су да ће и самнитски народ увидети да није правично да нападне земљу и град који се предао римском народу. Стога су одлучили да одмах упуте посланике Самнитима. Наложено им је да их обавесте шта су Кампанци молили и шта им је Сенат одговорио, имајући на уму пријатељске односе са Самнитима и, најзад, како су се предали власти Рима; да затраже у име савеза и пријатељства да поштеде оне који су се предали на милост Риму и да не врше упад у земљу која је сада постала римска. Ако говорећи благо постигну мало нека опомену Самните у име римског народа и Сената да се држе даље од града Капуе и кампанске територије. Овим посланицима, пошто су говорили у скупштини Самнита, дат је оштар одговор: не само да ће водити овај рат него да су њихови команданти, док су римски посланици још ту стајали, изашли и позвали команданте кохорти и гласно им наредили да одмах крену у пустошење кампанских поља.

Историја Рима- Седма књига

95

32. Кад су посланици ово јавили у Рим, оци сенатори су оставили све друге послове по страни и послали фецијале да траже оно што је опљачкано. Како Самнити нису ништа вратили сматрало се да је рат по свим правилима објављен. Одлучено је да се ствар што пре изнесе пред народ. По одобрењу народа, оба конзула су са двема војскама кренула из Рима. Валерије у Кампанију, а Корнелије у Самнијум. Један се улогорио у планини Гаур,49а други у близини Сатикуле.50 Самнитске легије су најпре наишле на Валерија, сматрајући с правом да са те стране долази главни удар. Били су огорчени на Кампанце који су тако спремно затражили страну помоћ против њих. Чим су угледали римски логор, сви су храбро тражили од војсковође знак за борбу. Говорили су да ће Римљани донети Кампанцима исту срећу помажући их као што су Кампанци донели Сидицинима Валерије је неколико дана испробавао непријатеља у лаким окршајима, а затим је дао знак за битку, претходно охрабривши своје војнике с мало речи: не треба да се плаше ни новог рата ни новог непријатеља; што даље напредују од Рима наићи ће на племена која су све мање спремна на рат; нека не просуђују о храбрости Самнита по томе што су Кампанци и Сидицини претрпели пораз од њих. Бориле су се две стране: какви год да су једни и други, једни морају победити. Кампанци су без сумње побеђени стога што су утонули у луксуз, па их је савладало њихово сопствено мекуштво, не непријатељ. Шта су најзад два успешна рата Самнита у току толиких векова у поређењу с толиким славним делима Римљана, у којих је прослављено више тријумфа но што је година протекло од оснивања града. Око њих су народи који су сви оружјем побеђени: Сабињани, Етрурци, Латини, Херници, Екви, Волсци, Аурунци; најзад, и Гале су толико пута победили да су их коначно натерали на бродове и принудили да морем побегну. Треба да крену у борбу уздајући се у своју ратну срећу и у своју храброст; треба да имају на уму и то под чијим вођством и ауспицијама улазе у бој: да ли је реч о некоме ко изврсно храбри друге док га слушају и хра-

96

ТитЛивије

бар је једино на ремима док сам не улази у борбу, или човеку који сам баца копље, иде испред бојних знакова и зна да се снађе и усред тешке битке. „Волео бих, војници”, рече, „да следите моја дела, а не моје речи и да од мене не тражите само команду но и добар пример. Ја нисам преко политичких веза или интригама стекао три конзулата, него својом десницом и највећим похвалама Било је време када се и овако могло рећи: Т и си патрициј и водиш порекло од ослободиоца државе; твоја породица је добила конзулат оне године у којој је римска држава добила конзуле’.51Али сада је и нама патрицијима и вама плебејцима подједнако доступан конзулат, и он је награда не више као некад за племенито порекло но за храброст. Стога гледајте, војници, на оно што представља највише одликовање. Ако сте ми дали нов надимак Корвин (гавран), коме су богови узрок, немојте заборавити ни стари надимак Публикола у мом роду.52Ја сам увек, и у рату и у миру, као приватно лице и на државним положајима малим и великим, било као трибун или конзул, подједнако у току свих својих конзулата бринуо и сада бринем за плебејце. У ономе што нам сада предстоји потражите, уз помоћ богова, заједно са мном нов и до сада невиђен тријумф над Самнитима.” 33. Није било војсковође који је био тако близак с војницима. Узимао је с лакоћом учешћа у дужностима заједно с војницима најнижег ранга Осим тога, у војничким играма, кад би се вршњаци надметали међусобно у брзини и снази, победу као и пораз примао је уљудно и лако и није презирао никога ко би му се као њему раван супротставио. Добронамеран у делима, у говорима је имао на уму исто толико туђу слободу колико и своје достојанство. И оно што се посебно допадало народу: на исти начин је обављао своје високе функције као што их је и стекао. И тако је сва војска, уз велико одушевљење, одговарајући на војсковођино охрабрење, напустила утврђење. Битка је започела више но икада дотле с једнаком надом за обе стране, с подједнаким снагама, с вером у сопствене

Историја Рима - Седма књига

97

снаге и без потцењиван>а непријатеља. Самнитима је повећало храброст оно што се недавно догодило, као и двострука победа неколико дана раније. Римљане је пак храбрило 400 година непрекидне славе и победа од самог оснивања града. Али и једне и друге је узнемиравало то што су пред собом имали новог непријатеља Битка је показала дух који је водио једне и друге, јер ниједна страна није имала превласт. Тада конзул, пошто силом није могао да потисне непријател>а, одучи да унесе неред код њега и посла коњицу да му разбије прве редове. Кад је видео да коњичке турме узалуд маневришу на уском простору и да не могу себи отворити пут ка непријатељу одјурио је првим редовима пешадије и, скочивши с коња, узвикнуо: „На нама пешацима је сада задатак, војници. Крените чим ме видите да крећем према непријатељском фронту и мачем пробијам пут. Нека сваки од вас посече оне на које наиђе. Простор испред вас, на коме се сада блистају усправљена непријатељска копља, ускоро ћете видети покривен палим непријатељима.” Када ово рече нареди коњаницима да се повуку на крила и да тако отворе пут легијама у средини своје бојне линије. Испред свих је у нападу ишао конзул, па како би наишао на непријател>а посекао би га. Овим примером подстакнути, војници су и десно и лево ступали у борбу испред себе, у борбу која ће се памтити. Самнити су, међутим, чврсто стајали пружајући отпор, премда су више рана задобили но што су их задали. Борба је трајала већ неко време и око самнитских застава је настао велики покољ, али ни једна ни друга страна није одступила јер су биле одлучиле да само смрћу буду побеђене. Када су приметили да им снага као да отиче од умора и као да им понестаје, Римљани се бацише још једном на непријател>а, испуњени мржњом. И онда су први пут приметили да Самнити крећу у бекство: тада су их убијали или заробљавали, и не би их много претекло да ноћ није прекинула пре би се рекло победу него битку. Римљани су говорили да се никад нису сукобили са упорнијим непријатељом, а Самнити су, када су их питали шта их је најзад нагнало у

98

ТитЛивије

бекство после тако упорне борбе, говорили да су видели како Римљанима пламте очи, да им је лице имало дивљи изглед и да је то изазвало већи страх но све остало. Овај страх је довео до исхода битке, али и до повлачења Самнита следеће ноћи. Ујутру су се Римљани докопали празног непријатељевог логора. Ту је дотрчало мноштво Кампанаца да им честита. 34. Но мало је недостајало да ова победа буде обезвређена због страшног пораза у Самнију. Овде је конзул Корнелије, кренувши од Сатикуле, неопрезно увео војску у шуму кроз једну дубоку долину. Када је већ дубоко зашао у њу, до тачке одакле није више могао да се повуче, опазио је изнад главе непријатеља који је претио. Самнити су остали мирни све док римска колона није стигла до дна долине. Тада је војни трибун Публије Деције угледао у шуми једно узвишење које је доминирало над непријатељским табором. Било је тешко за успон оптерећеној колони, али не и лако наоружаним војницима И приступивши престрашеном конзулу, он рече: „Видиш ли, Ауле Корнелије, оно узвишење изнад непријатеља? Оно је стожер наше наде и нашег спаса ако успемо да га се хитро дочепамо: Самнити су га слепо превидели. Дај ми не више него војнике из прве и друге борбене линије из једне од легија (принципе и хастате). Када ја са њима стигнем тамо крени према врху без страха и сачувај и себе и војску. А непријатељ неће моћи да крене а да се не изложи опасности нашег удара. Остало ће разрешити или срећа римског народа или наша храброст.” Уз све похвале од конзула добио је малу пратњу и кренуо кришом кроз шуму. Непријатељ га није угледао пре но што се приближио месту коме се био упутио. Затим кад су сви Самнити, бледи од чуђења, окренули очи према њему, конзул је искористио време да доведе колону на повољније место. Он сам је заузео положај на врху узвишења Док су окретали оружје час на једну час на другу страну, Самнити су пропустили прилику, па нити су могли да прогоне конзула кроз ону исту долину у којој су га мало раније држали у клопци својим

Историја Рима - Седма књига

99

стрелама, нити су могли да поведу бојну колону на узвишење изнад свога логора јер га је Деције већ био заузео. Бес их је, међутим, подстицао против оних који су им одузели прилику да однесу победу, чији је број уз то био мали, а место на коме су се налазили било у њиховој непосредној близини. Час су хтели да опколе брег са свих страна да би Деција одсекли од конзула, час да му оставе отворен пут како би га изазвали да крене у долину и да га онда нападну. Док су они тако неодлучно чекали пала је ноћ. Деције се најпре надао да ће се борити с вишег места када они крену према брегу; затим нада уступи место чуђењу кад они не кренуше у битку, а нису се ни осигурали бедемом или утврђењем пошто их је његов план довео у неповољнији положај. Стога сазва центурионе и рече им: „Какво је ово непознавање ратне вештине, каква је ово непокретност? На какав начин су ови стекли победу над Сидицинима и над Кампанцима? Гледајте како померају заставе тамо-амо, како их скупљају и поново извлаче. Нико не започиње да ради, премда смо већ могли бити затворени палисадама И ми ћемо бити слични њима ако дуже останемо овде где нам је сигурно. Покрените се, пођите са мном да испитамо док је још светлости дана где су им постављене страже и где се отвара пролаз одавде.” Све је потом обишао одевен у обично војничко одело и праћен центурионима, који су такође били одевени као остали како непријатељ не би приметио да је и командант с њима. 35. Пошто је разместио страже наредио је да свима осталим дају наредбу: када за друге страже буде дат знак нека, сви наоружани и у тишини дођу к њему. Када су учинили како је наређено и у тишини дошли, он им рече: „Будите тихи, војници, јер треба да чујете оно што ћу вам рећи, не изражавајући гласно своју сагласност. Кад вам будем изложио свој план, они који се слажу нека у тишини пређу на десну страну. На којој страни буде већина, тој одлуци ћемо се приклонити. А сада чујте шта намеравам: непријатељ вас је опколио овде где вас није довело бекство нити задржала

100

ТитЛивије

инертност. Својом храброшћу сте доспели на ово место и храброшћу треба из њега да се извучете. Доспевши овде сачували сте једну изврсну војску римском народу. Ваша је заслуга што сте, премда малобројни, донели спас многима, а при том вама самима није потребна ничија помоћ. Пред вама је непријатељ који је у јучерашњем дану пропустио прилику да уништи сву нашу војску, и то због своје немарности, јер није приметио изнад своје главе ово узвишење пре но што смо га ми заузели. Осим тога није нама, којих има тако мало, с толико хиљада људи затворио пут овом узвишењу, нити нас је опколио када смо га заузели, премда је још доста било остало од дневне светлости. Када сте успели да га преварите док се још видело и док је стражарио морате га преварити и сада када је опхрван сном. Наша ситуација је таква да вам ја указујем на то шта треба у овом тренутку чинити, а не говорим као неко ко је већ створио план. Не може се одлучивати да ли ћете остати или отићи ако знате да вам срећа није оставила друго сем оружја и храбрости духа; умрећемо од глади и жеђи ако се будете плашили оружја више но што доликује људима и што доликује Римљанима. Стога је једини спас у томе да се пробијемо и одемо. Ово се мора учинити било дању или ноћу. Ово последње је сигурније, јер ако очекујемо дан, како се можемо надати да нас непријатељ неће опколити јарком и непрекидним бедемом кад је већ сада направио обруч око брега свим својим снагама? Па ако је ова ноћ погодна за напад, као што јесте, онда је сада наступио час који нам највише одговара. Сакупили сте се на знак за време друге страже, онда кад смртнике притишће најдубљи сан. Ићи ћете преко поспаних тела бешумно да не бисте пробудили оне који су неопрезно заспали, или ако вас примете, онда уз вику да бисте их уплашили изненадним повицима. Ви само следите мене као што сте и досад чинили, а ја ћу ићи за срећом која ме је овамо довела. Ви који сматрате да нам ово може донети спас крените и пређите на десну страну.”

Историја Рима - Седма књига

101

36. Сви су прешли на десну страну и, крећући према оним местима на којима није било страже, пратили су Деција. Већ су били заузели пола непријатељског логора, кад један војник изазва буку ударивши у штит док је прескакао стражара. Узнемирени стражар пробуди оног до себе и обојица се подигоше и пробудише остале, не знајући да ли је у логору њихов или непријатељски одред који се повлачи, или конзул који је заузео логор. Тада је Деције, пошто није успео да их превари, наредио војницима да дигну буку и тиме престраше још буновне непријатеље. Страх је тако спречио непријатеље да хитро зграбе оружје да нису могли ни да се одупру Римљанима нити да их гоне. Римски одред искористи општу панику и гужву, те убијајући стражаре који су се супроставили крену према конзуловом логору. Преостали део ноћи су провели на сигурном, а Деције им рече: „Свака част вашој храбрости, војници; ваш пут и повратак биће кроз векове хваљен. Но да би се видела толика ваша храброст потребна је светлости дана, јер ви нисте заслужили да толику славу повратка у главни логор сакривају ћутање и ноћ. Стога ћемо овде мирно сачекати свелост дана.” Повиноваше се ономе што је рекао, а кад је свануло упутише гласника напред конзулу. То изазва огромну радост у главном логору, а глас се брзо раширио да су се безбедно вратили они који су себе изложили опасности ради спаса свих. Сусретали су их с похвалама, честитали им и називали их својим спасиоцима, захваљивали су боговима и хвалећи Деција уздизали су га до неба. Ово је био прави Децијев тријумф у логору: ступао је средином логора с наоружаним пратиоцима, док су сви погледи били окренути њему; указивали су му почасти као да је конзул. Када су стигли до конзуловог шатора, конзул је дао да се трубом сазове скупштина и започео заслужену похвалу Децију. Но Деције га прекиде и он распусти скупштину. Предложио је да се све то одложи за касније и натерао конзула да крену на непријател>а док им је дата прилика за то. Непријатељ се још није повратио од ноћног страха и био је растурен по малим

102

ТитЈТивије

утврђењима око брега. Вероватно су неки који су били послати да гоне Римљане, још лутали по шуми. Наређено је легијама да зграбе оружје и да крену из логора, јер је шума постала позната преко извидника и пут се отварао према непријатељу. Кренувши изненада нашли су га неспремног: самнитски војници су још били растурени на све стране, многи и без оружја Сада нису могли ни да се сакупе и да узму оружје, а ни да се повуку иза бедема. Најпре су их сатерали у логор, а потом су логор заузели пошто су савладали предстраже. Узвици су се чули свуда око брега и свак је напуштао свој положај. И тако се повукао већи део непријател>а који је био ван логора, а сви они које је страх одвео у утврђење - било их је око 30.000 - били су побијени, док је логор опљачкан. 37. Пошто се то тако окончало, конзул је поново сазвао скупштину и изнео похвале Децију, не само оне које је започео него је овима додао и нове за храброст коју је још једном показао. Поред војничких награда подарио му је златан венац и сто волова, међу њима и једног изузетног, белог, предивног, с позлаћеним роговима. Војнике који су ишли с њим у извидницу обдарио је двоструким следовањем и за будућност, а у садашњости - сваког по једним биком и две тунике. Следећи конзула, легије су обдариле Деција и уз опште одобравање ставиле му на главу венац од биља као признање за опсаду. Другим венцем га је овенчала његова пратња у знак признања за исте заслуге. Украшен овим инсигнијама жртвовао је белог бика Марсу, а сто волова је разделио војницима који су са њим ишли у експедицију. Овим војницима су и легионари донели по либру53 брашна и секстариј5'1 вина. И све се ово одиграло уз бучне повике и весеље војника у знак одобравања. Трећа битка се одиграла код Суесуле.55 Самнитска војска која је умакла Марку Валерију позвала је под оружје сву омладину у својој земљи и решила да окуша ратну срећу у трећој бици. Гласници њихових суседа стигоше ужурбано у Капуу, а одатле брзи коњаници беху упућени Валерију да

Историја Рима - Седма књига

103

измоле помоћ. Римљани су сместа подигли бојне знаке и колона је журно кренула, остављајући комору с јаком заштитом у логору. За логор изабра веома уско место недалеко од непријатеља Оно је могло да прими коње, али не и осталу стоку и коморџије. Самнитска војска постави бојни ред као да ће до битке одмах доћи. Пошто им нико није изашао у сусрет подигли су бојне знаке и кренули према непријатељском логору. Када су видели да су војници у заклону и кад им је извидница са свих страна јавила да је логор подигнут на веома уском простору, те да је према томе у њему мали број непријател>а, сва војска је бумно тражила да се затрпају ровови око логора, поруше палисаде и нападне на логор. И овим би се рат и завршио да војсковође нису задржале напад војника Но како је огромна самнитска војска имала тешкоћа око снабдевања (а оно је и раније због задржавања код Суесуле, као и сада због одлагања битке било такво да се већ оскудевапо у свему) и пошто се непријатељ скривао затворен у своје бедеме одлучише, да покупе жито с поља и да га војници довуку у логор. За то време су Римљани остали мирни, премда су оскудевали у свему, јер су у логор стигли са онолико жита колико је сваки војник могао да понесе на својим раменима заједно са оружјем. Када је конзул видео да је непријатељ растурен по пољима, а да су на положају остављене само малобројне страже, охрабривши војнике с мало речи поведе их на непријателлки логор. Пошто га је заузео у првом јуришу, више је непријатеља побио у шаторима него на капијама или на палисадама Наредио је потом да се заплењене заставе донесу на једно место, и оставивши две легије ради заштите и страже, строго им наредио да се уздрже од сваке пљачке док се он не врати, па с осталом војском кренуо у строгом војном поретку. Када је напред послата коњица сатерала Самните у логор наредио је беспоштедан покољ. Престрашени, нису били у стању да одлуче под којом заставом ће се сакупити, ни да ли да траже спас у логору, или да беже што

104

ТитЛивије

даље. Толика их је паника обузела при бежању да је конзулу донето 400 штитова, премда толико непријатеља није било побијено, и око 170 застава заједно с онима које су стечене при заузимању логора. Када се конзул вратио у логор, војницима је било дозвољено пљачкање. 38. Срећан исход ове битке натерао је Фалиске, с којима је било склопљено примирје, да траже склапање мира од Сената, а Латине да већ спремну војску за рат против Рима окрену против Пелигна.56 Глас о овим догађајима се раширио и ван Италије, па су Картагињани упутили у Рим посланике да честитају победу, са златним венцем као поклоном који су положили у светилишту Јупитера на Капитолу. Био је тежак 25 фунти. Оба конзула су тријумфално ушла у Рим, а пратио их је Деције који је скретао пажњу на себе и због похвала и због дарова. У војничким пошалицама, име трибуна није било мање слављено од конзуловог. Потом су примљена посланства Капуе и Суесуле. На њихову молбу је одобрено да се предстраже упуте и у току зиме да би се заштитила она места на којима Самнити врше упаде. Капуа никако није била место где се могла одржавати војничка дисциплина С оним задоволлтвима која је пружао, град је заробљавао дух војника и одвраћао га од мисли на отацбину. Тако је у овом зимском логору створен план да се Капуа одузме Кампанцима на исти начин како су је ови одузели старом становништву. Сматрали су да Кампанци заслужују да се њихов сопствени пример искористи против њих. Зашто би најплоднија поља Италије и град који је достојан центар такве области држали Кампанци, који не могу да обезбеде сигурност ни себи ни ономе што им припада, а не победничка римска војска која је својом крвљу и знојем отерала Самните одавде? Зар је право да они који су се предапи на милост и немилост другоме уживају ово обиље и ову лепоту, а они као победници да се боре против немаштине на сувој и неплодној земљи у околини Рима, или да у самом Риму трпе страшан терет камата које расту из дана у дан?

Историја Рима - Седма књига

105

Овај план, стваран на тајним састанцима, открио је нови конзул Гај Марције Рутул док се глас о томе још није био раширио међу свима. Њему је коцком била додељена команда у Кампанији, док је његов колега Квинт Сервилије остао у граду. И тако кад је сазнао како је све ово вођено преко трибуна, Рутил по годинама и делима већ искусан човек, јер му је ово био четврти конзулат, сматрао је да ће најбоље осујетити војни напад ако побуњеницима остави наду да ће моћи да остваре своје намере кад буду хтели. Стога је раширио глас да ће и идуће године преко зиме држати стражу у истим утврђењима. Војници су, наиме, били раздељени по кампанским градовима, а из Капуе су ширили своје намере по целој војсци. Дајући овим предах побуњеницима, тренутно је смирио побуну. 39. Конзул је одвео војнике у поља и док су Самнити мировали предузео је чишћење војске од бунтовних војника. Отпуштао их је из војске говорећи једнима да су већ одслужили свој рок, а другима да их оптерећују године и да их издаје снага. На одсуство је слао најпре појединце, а затим читаве кохорте, под изговором да су зиму провели далеко од куће и од својих имања. Под изговором да треба да обаве неки војни задатак, једни су упућивани на једну страну, други на другу, тако да већина више није била ту. Оне који су упућени у Рим, претор је задржавао под разним изговорима Не слутећи превару, најпре су се радовали да поново виде своје домове. Потом када су видели да се они који су зимовали у Кампанији не позивају више под заставу и да се отпуштају само они који су били подстрекачи преврата, испрва им душу обузе чуђење, а затим и страх да су њихови планови изашли на видело: већ су осећали да ће бити испитивања, да су сигурно откривени, видели тајна кажњавања појединаца, као и примену неограничене и окрутне власти конзула и сенатора. Такви су били страхови који су се ширили на тајним састанцима оних који су остали у логору; схватили су да су вештином конзула осујећени планови њихове завере.

106

ТитЛивије

Једна кохорта која се налазила недалеко од Анксура била је послата да заузме положај недалеко од Лаутула,57 у уском кланцу између мора и планине, и да сакупи оне које је конзул под разним изговорима послао на разне стране, као што је напред речено. Они су већ представл>али доста бројан одред, а да би били једна права војска није им недостајало ништа друго осим вође. Тако растурени стигоше пл>ачкајући на Албанска поља и под гребеном Алба Лонге се утаборише и подигоше бедем. Пошто су обавили тај посао, остатак дана су провели у расправљању о команданту. Нису се поуздавали ни у једног од присутних. Кога би могли из Рима да извуку? Ко би, било да је патрициј или плебејац, знајући каква је опасност, себе понудио? Или коме би они поверили војску, а да је не издају због њеног неправичног лудила? Следећег дана, док су још о томе расправљали, неко од оних који су пљачкајући лутали около обавести их како је сазнао да Тит Квинкције живи недалеко од Тускулума, обрађујући своју земљу и не мислећи више ни на град ни на почасти. Он је био човек патрицијског рода чија је војна каријера, испуњена славом, била прекинута зато што је био рањен у ногу и постао хром. Због тога је живео на селу далеко до политике и Форума Чим су чули то име схватише о коме је реч и наредише да га доведу, надајући се добром обрту ствари. Како је била мала нада да ће нешто постићи милом одлучише се да примене силу и застрашивање. И тако, у тишини и ноћи, увукоше се под кров виле они који су њему били послати. Квинкција, још буновног од сна, притиснуше рекавши му да нема избора: или ће прихватити војну команду и почасти, или ће га убити ако пружи отпор. И тако га одвукоше у свој логор. Чим је стигао, одмах су га прогласили за војног заповедника и док је још био престрашен изненадним и чудним догађајем навукоше му инсигније овог почасног положаја и наредише да крене на Рим. А потом, вођени пре својом жестином но његовом командом, успоставише бојни поредак и стигоше на осму миљу од Града, на путу који се сада назива Апијевим.58 Кренули би

Историја Рима - Седма књига

107

они одмах и на Рим да нису чули да против њих иде војска с Марком Валеријем Корвом, који је сада био изабран за диктатора, заједно са командантом коњице Луцијем Емилијем Мамерком. 40. Чим су стигли дотле да čy могли угледати град и препознати римско оружје и заставе, мисао на отаџбину је свима ублажила гнев. Људи још нису били кадри да проливају крв суграђана, а за рат су знали једино против непријател>а; одвајање од сопственог народа сматрали су највећим лудилом. Тако су и вође и војници и на једној и на другој страни тражили да се састану и разговарају. Квинкцију је било доста и оружја и војне службе за отаџбину, а камоли против ње; с друге стране, Корв је своју благост показивао према грађанима, а пре свега према својима. Овај крену у разговоре. Одмах је био препознат и супротна страна га прими смерно и у тишини. Он започе: „Бесмртне богове, војници, који су и наши и ваши, преклињао сам полазећи из града и смерно сам од њих молио милост да ми дају славу да успоставим слогу, а не победу над вама Ратова у којима се стичу слава и одликовања било је и биће; овде треба успоставити мир. А ви ми можете помоћи да испуним један од завета које сам дао боговима ако будете мислили на то да нисте подигли логор ни у Самнију ни код Волска, него на римској земљи и ако будете имали на уму да су брегови које видите брегови ваше отаџбине, да је ово војска вашег суграђана, да сам ја ваш конзул под чијом сте командом и ауспицијама прошле године два пута разбили самнитске легије и два пута заузели њихов логор. Војници, ја сам Марко Валерије Корв чије сте патрицијско порекло искусили не као неправду но као доброчинство према вама; нисам никад предложио неки закон против вас, нити иједну сурову одлуку Сената; за све време док сам био на власти био сам строжи према себи но према вама Ако некога може порекло, храброст или узвишеност, ако некога могу и почасти испунити поносом, ја сам рођен у таквим приликама и ја сам дао доказ о својим способностима. Изабран сам за конзула тако млад,

108

ТитЛивије

са 23 године, да сам могао показати необузданост не само према плебејцима него и према патрицијима. Да ли сте чули неке моје речи или видели неки мој поступак као конзула који би био строжи но у трибуна? У том духу сам радио током своја два узастопна конзулата и тако обављам и своју диктатуру која даје тако велику власт. Не бих био блажи ни према својим војницима но према вама - ужасавам се да то и кажем - као непријатељима. Пре бих дозволио да ви потегнете оружје на мене него ја на вас; ако се треба сукобити, на вашој страни ће прво бити трубом дат бојни знак, код вас ће се прво подићи бојни поклич и почети напад. Одлучите у души оно на шта се нису одлучили ни ваши очеви, ни ваши дедови, ни они који су се одвојили на Свето брдо, ни они који су се повукли на Авентин.59 Очекујте онда да појединцима међу вама изађу у сусрет мајке и жене, распуштене косе као у жалости, као некада Кориолану.60 Но тада су се легије Волска држале мирно јер су имале римског команданта. А зар ви, римски војници, нећете одустати од овог грешног рата? А ти, Тите Квинкције, било да си ту и на том положају зато што хоћеш, или против своје воље, повуци се међу оне најмлађе војнике у последњим редовима ако дође до рата Биће часније да будеш побеђен и да окренеш у бекство пред грађанима, но да се бориш против отацбине. А ако ћеш бити тумач у овом спасоносном разговору остани у првим редовима, часно међу првима, ради мирног решења. Тражите и предложите праведну ствар. Пре треба дозволити и неправичан закон него да се огрешимо у међусобном сукобу.” Тит Квинкције се са сузама окрете својима и рече: „Ја бих радије био вођа у миру но у рату ако се од мене може још имати нека корист. Јер човек који вам је говорио није био ни Волск ни Самнит, него је ваш конзул, ваш командант, војници, на своју корист сте искусили у борби његове ауспиције; немојте сада искусити његову снагу окренуту против вас. Сенат има и друге војсковође који би се енергичније борили против вас, а изабрао је ипак онога, војници, који ће вас најпре поштедети, онога коме ћете ви, као свом

Историја Рима - Ссдма књига

109

команданту, највише веровати. Они који могу да победе желе мир, а шта ви желите? Зашто не бисте напустили гнев и своје намере и предали своје интересе у руке човеку познате верности?” 41. Док су сви одобравали повицима, Тит Квинкције је изашао испред застава и изјавио да ће се војници потчинити власти диктатора. Молио га је да у своје руке узме ствар својих јадних суграђана и да се о н>ој брине као што је увек чинио када је био на челу државе. „За мене самог”, рече, „ја не бринем. Нада ми је моја невиност у свему овоме. Али војницима треба пружити гаранцију сада, као што су некада патрицији гарантовали плебејцима, да неће бити кажњени због побуне.” Пошто га је Квинкције похвалио и тиме изазвао наде код других, диктатор је узјахао коња и вратио се у Град. Уз одобрење Сената постигао је на народној скупштини у Петилијском гају*1 да нико од војника не буде кажњен због побуне. Молио је такође Квирите да им нико то ни у шали ни озбиљно не пребаци. Донет је и један свети војни закон да име ниједног војника не буде избрисано из списка осим ако то он сам не жели. Овом закону је додато и то да ако је неко био војни трибун, он не може више командовати центуријом. Ово су тражили завереници због Публија Салонија који је једне године, наизменично, био трибун, а следеће први центурион (оно што данас називају примипил). Војници су због тога били озлојеђени на њега јер је стално нападао њихове бунтовничке планове, а да не би у њима учествовао побегао је у Лаутулу. Но Сенат није хтео да примени ово правило на њега. Али он је молио сенаторе да не цене више његову част но грађанску слогу и натерао их да се и то изгласа. Исто тако је узалудно тражено да се смањи плата коњаницима - у ово време је била троструко већа него у пешадији - јер су били против завере. 42. Осим овога, код неких писаца сам нашао да је Луције Генуције, народни трибун, донео један закон против камата

110

ТитЈЈивије

на дуг. Другом одлуком народа је забрањено да се иста магистратура поново држи пре но што прођу две године. Исто тако је дозвољено да и оба конзула могу бити плебејци. Ако су сви ови уступци учињени плебејцима, онда снага ове побуне није била мала У других писаца сам нашао и податак да Валерије није био именован за конзула, него да су целу ствар водили конзули и да завереници нису зграбили оружје пре но што су стигли до Рима; да завереници нису извршили напад ноћу на вилу Тита Квинкција, него на кућу Гаја Манлија и да су њега натерали да им буде вођа; да су потом дошли на четврту миљу од Рима и да су се ту утврдили; да слогу нису успоставиле вође, него да су се две војске поздравиле када су се приближиле једна другој наоружане, да су војници плачући пружили једни другима руку и да су конзули, када су видели да су војници одустали од битке, били принуђени да обавесте Сенат о успостављеној слози. Тако се стари писци не слажу ни у чему другом осим у томе да је било побуне. Глас о овој побуни и вест о томе да је у Самнију предузет тежак рат одбио је неке народе од савеза с Римом и осим неверних Латина, и Привернати су изненада напали римске колоније Норбу*2и Сетију и опустошили их.43

VIIIКЊИГА

341-322. година пре н.е.

1. Већ су били ступили на дужност конзули Гај Плауције, изабран други пут, и Луције Емилије Мамерк, када у Рим стигоше колонисти из Сетије и Норбе као гласници одметања Приверната, жалећи се на невоље које су од њих претрпели. Јављено је такође да је војска Волска под вођством Антијата опсела Сатрикум. И један и други рат био је коцком додељен Плауцију. Најпре је кренуо против Приверната и одмах их напао. Непријатељ је побеђен без муке, утврђење је заузето и враћено Привернатима, али је остављена јака римска посада. Одузете су им и две трећине територије. Одатле је победнинка војска одведена под Сатрикум против Антијата. Овде се одиграла страшна битка, уз велике губитке и са једне и са друге стране. Римљани нису посустали кад их је олуја раздвојила пре но што је победа претегла на једну или другу страну, те и поред неодређеног исхода припремали су се да наставе борбу следећег дана; но Волсци, кад су проценили колико су људи изгубили у бици, нису били расположени да је наставе. Стога су у току ноћи кренули убрзаним маршем у Анцијум као да су побеђени, остављајући рањенике и један део опреме. Римљани су нашли много оружја међу телима побијених непријатеља, а исто тако и у логору. Конзул је наредио да се оно посвети богињи Луа Матер,1 а затим је опустошио непријатељску земљу све до мора Други конзул, Емилије, није нашао у земљи Самнита ни војни логор ни непријатељске легије. Када је огњем и мачем опустошио њихова поља сти-

112

ТитЛивије

гли су посланици Самнита да га моле за мир. Он их је упутио Сенату и када им је дозвољено да говоре, они су, заборављајући на своју гордост, затражили мир за себе и право да могу ратовати против Сидицина. Сматрали су да имају право да ово траже, јер су ступили у пријатељски савез с Римом у време свог просперитета, а не притиснути невољом као Кампанци. Окренуће оружје на Сидицине, своје вековне непријател>е, с којима Римљани нису никад били у пријатељству. Они нису тражили римско пријател>ство у миру као Самнити, а ни помоћ у рату као Кампанци. Најзад, они нису ни под заштитом ни под влашћу римског народа. 2. Када је претор Тит Емилије реферисао у Сенату о захтевима Самнита и кад су сенатори одлучили да с њима обнове мир, он им је рекао да не постоје никакве сметње да се са њима обнови пријатељство. Стално пријатељство нису прекинули Римљани. Осим тога, кривицу за рат преузимају на себе. Што се тиче Сидицина, самнитски народ ништа не спречава да слободно одлучује о рату и миру. Тако су се Самнити по закључењу мира вратили назад, а римска војска је повучена из њихове земље пошто је од њих примила плату за годину дана и снабдевање за три месеца, како је захтевао конзул при закључењу примирја док се посланици не врате из Рима. Тако су Самнити с истим снагама које су употребили за рат против Рима кренули на Сидицине, у чврстој нади да ће брзо заузети непријатељски град. Међутим, догодило се да су Сидицини започели преговоре с Римљанима о сопственој предаји. И пошто је Сенат одбио њихов предлог, јер је стигао сувише касно и био изазван крајњом невољом у којој су се нашли, они се окретоше Латинима, који су већ својом вољом дограбили оружје. Ни Кампанци се нису уздржали од рата јер су се живље сећали неправде коју су им нанели Самнити него доброчинства које су им учинили Римљани. Огромна војска, састављена од свих ових народа, напала је под вођством Латина самнитску земљу и нанела јој више зла пљачкањем но биткама. Латини који су у борбама увек

Историја Рима- Осма књига

113

излазили као победници, ипак су радије пљачкали земљу непријатеља да не би морали да иду из битке у битку. Ово је дало времена Самнитима да упуте посланике у Рим. Када су ови изашли пред Сенат пожалили су се да сада као римски савезници трпе исто као да су им непријатељи; понизно су молили Римљане да не дозволе да их сада, пошто су им одузели победу над Кампанцима и Сидицинима, победе тако слаби народи. Ако су Латини и Кампанци под римском влашћу нека им се забрани да пустоше самнитску територију. Ако они одбију да се покоре нека се оружјем на то присиле. Добили су неодређен одговор пошто је Римљанима било неугодно да признају како Латини нису више у њиховој власти, а плашили су се да ће их сасвим одбити ако то и покажу. Кампанци, рекоше, имају други статус: они нису уговором дошли под римску власт, него предајом по сопственој одлуци. Стога ће, било да то желе или не, положити оружје. У уговору с Латинима, међутим, нема одредбе која би им забрањивала да ратују са ким желе. 3. Док је овај одговор оставио Самните у неизвесности шта ће Римљани предузети, он је код Кампанаца изазвао страх и они су се повукли; међутим, Латине је уверио да нема ствари у којој им Римљани не би попустили, и то их учини још дрскијим. Тако су, под изговором да се спремају на рат са Самнитима, често заказивали скупове, а прваци су на тајним разговорима припремали рат против Римљана. У томе су узимали учешћа и Кампанци против својих спасилаца Но премда су све ово радили у великој тајности, јер су хтели да се ослободе Самнита иза леђа пре него што нападну на Рим, ипак су неки Латини, који су били повезани с Римом личним пријатељством или сродством, обелоданили ову заверу. Конзули су позвани натраг да би се изабрали нови који ће се супротставити толикој опасности. Искрсла је, међутим, једна религијска тешкоћа: изборе нису могли да одрже они чија је власт већ била престала. Тако је уведен интерегнум. Сменила су се два интерекса, Марко Валерије и

114

ТитЛивије

Марко Фабије, и овај последњи је спровео изборе. Изабрани су Тит Манлије Торкват трећи пут и Публије Деције Мус. Познато је да је исте ове године флота Александра, епирског краља, пристала уз обалу Италије. И да је при првом покушају успео, рат би се проширио до Рима. То је било време подвига Александра Великог који је био сестрић овог краља. Он је у другом делу света, непобедив у рату, уништен болешћу као млад човек. А Римљани су, премда није било никакве сумње да ће се савезници и сви Латини побунити, као да су више бринули о Самнитима но о себи, позвали десеторицу латинских првака у Рим и изложили им шта Рим жели. Латини су имали два претора, Луција Анија из Сетије и Луција Нумизија из Цирцеја Обојица су потицала од римских колониста и они су подстакли римске колоније Сигнију и Велитре да се побуне, а увукли су у рат и Волске. Одлучено је да се они поименице позову. Пошто су знали зашто су позвани сазвали су скупштину пре но што су пошли и обавестили да их је римски Сенат позвао, рекли шта претпостављају да ће бити у питању и запитали шта треба да одговоре. 4. Мишљења су била подељена. Нато Аније рече: „Премда сам ја питао Савет шта треба одговорити сматрам да за нас има много већи значај то шта треба предузети него шта треба рећи. Лако ће се наћи речи за дела кад се наумљено изврши. Ако сада можемо у сенци равноправног савеза да трпимо ропство, зар ћемо оклевати да се, издавши Сидицине, привидно потчинимо не само ономе што нареде Римљани него и Самнити, те одговоримо Римљанима да ћемо положити оружје онда када они дају за то знак? Но ако најзад и нама жеља за слободом раздире душу, ако је и савез и удруживање и изједначавање у правима, ако смо ми исте крви као и Римл>ани - тога смо се некад стидели, а сада се тиме поносимо - ако је наша војска таква да уколико се с њом удруже, они удвостручују своје снаге, ако на њу гледају као на део својих планова вођења и окончавања сопствених ратова, за-

Историја Рима- Осш кнмга

115

што се онда у свему не изједначимо? Зашто онда једног конзула не дају Латини? Тамо где је део снага, тамо нека буде и део команде. Ово само по себи и не би представљало велику ствар за нас, јер смо Риму дозволили да буде центар Лацијума. Но сада се чини да много захтевамо зато што смо дуго допуштали да тако буде. Али ако сте икада пожелели да дође време да с њима заједно учествујете у власти, оно је сада ту. Прилику ће вам дати ваша храброст и божја помоћ. Искушали сте њихово стрпљење када сте одбили да им дате војнике. Зар је ико сумњао у то да ће се они разбеснети кад ми прекинемо обичај стар више од двеста година? Па ипак су они поднели ово разочарање. Ми смо водили рат у своје име против Пелигна, а они се ипак нису успротивили, премда нам раније нису дозвољавали да сами водимо бригу о својим границама. Чули су да смо Сидицине узели под заштиту, да су се Капуанци одметнули против њих и да војску спремамо против Самнита, а да се нису ни померили из града. Откуд би имали ту уздржаност да нису свесни и својих и наших снага? Имам поузданог сведока који ме је обавестио да су се Самнити жалили на нас и да је римски Сенат тако одговорио да се лако могло разумети како више и не траже да Лациј буде под њиховом влашћу. Крените, дакле, и тражите оно што вам је прећутно већ дато. Ако вас страх задржава да то кажете, ја вам обећавам да ћу ја рећи док слушају римски народ и Сенат, док слуша и сам Јупитер, који обитава на Капитолу, да Римљани треба да траже од нас једног конзула и пола Сената ако желе да су са нама и даље у савезу и пријатељству.” Док је ово пркосно не само саветовао него и обећавао, сви су му узвицима одобравали да говори и чини све оно што је у интересу свих Латина и што одговара његовој части. 5. Када су стигли у Рим, Сенат их је примио на Капитолу. Овде је с њима у име Сената водио разговор конзул Тит Манлије и саветовао им да не воде рат против Самнита који су римски савезници. Нато је Аније, као да је као победник заузео Капитол, а не као посланик заштићен међународним правом, узео реч и рекао: „Већ је дошло време, Тите Манлије

116

ТитЛитје

и оци сенатори и дописани, да с нама не поступате као они који имају врховну власт, јер сте видели да је Лацијум, уз божју помоћ, у процвату и по војној моћи и по броју људи. Самните је у рату победио, Сидицини и Кампанци су му постали савезници, а недавно су му се прикључили и Волсци. Чак су и неке ваше колоније претпоставиле латинску власт римској. Но како се ви нисте одлучили да сами окончате своју власт која је остала без моћи, ми, премда и оружјем можемо вратити Лацијуму слободу, предлажемо мир под истим условима за обе стране. Јер пошто боговима годи да смо једнаки по снази треба бирати једног конзула из Рима, а другог из Лацијума, док Сенат треба да чини подједнак број људи из оба племена. И да би се створили један народ и једна држава која би имала једно средиште, и како једна страна увек мора да попусти да би свима било добро, нека овај град буде заједничка отацбина и нека се сви зовемо Римљани.” Случајно је било да је и римски конзул Тит Манлије имао исту необузданост природе као и Аније. Њега обузе такав бес да је јавно изјавио како ће, ако би часне оце сенаторе и дописане чланове обузело такво безумље да од човека из Сетије примају законе, он сам доћи у Сенат опасан мачем и сам ће сваког Латина кога буде нашао у Курији посећи својом руком. И окренувши се према Јупитеровом храму узвикну: „Чуј, Јупитере, ове безбожне речи, чујте, правдо и закони - странац конзул и странци у Сенату! Видећеш и самог себе у свом посвећаном храму заробљеног и савладаног, о Јупитере. Зар је то уговор, Латини, који је римски краљ Тул склопио с вашим прецима Албанима? Или онај који је потом с вама склопио Луције Тарквиније? Зар вам не пада на ум битка код Регилског језера? Зар сте заборавили и свој пораз и нашу доброту према вама?”2 6. Конзуловом говору је уследило опште незадовољство сенатора. У старих писаца сам нашао како се насупрот молитвама конзула, који су призивали вишње богове за сведоке савеза, чуо глас Анија који је презирао светлост римског

Историја Рима - Осма књига

117

Јупитера. Када је покренут гневом изјурио из предворја храма пао је преко степеника и тешко повредио главу. У ствари, тако је ударио у камен да је остао без свести. У писаца нисам нашао податак да је и издахнуо, као ни поуздано сведочанство о томе да се због призивања богова за сведоке да се крши уговор, уз страшну грмљавину с неба сручила олуја Но било да је истина или измишљено, добро може да представи гнев богова. А Торкват, када је послат да отпусти посланике, видевши Анија да лежи узвикну тако да су га могли чути и народ и Сенат: „Добро је овако; правични богови покрећу рат и ово је знак с неба. Ту си, велики Јупитере. Нисмо ти узалуд, оче богова и људи, посветили ово седиште. Зашто оклевате, Квирити, и ви оци сенатори? Зашто не зграбите оружје, предвођени боговима? На исти начин како лежи њихов посланик биће оборене и њихове легије.” Конзулов глас је имао такав одјек код народа и тако је запалио жар у духовима да су посланици, који су одлазили по наређењу конзула, морали бити заштићени од гнева и напада, пре ауторитетом магистрата но међународним правом. И Сенат се сагласио да рат започне, па су конзули, пошто су ратовале две војске, кренули преко земље Марса3 и Пелигна и пошто су ујединили снаге са Самнитима поставили су логор код Капуе. Ту су већ били стигли Латини и њихови савезници. Овде су, како се прича, оба конзула истовремено видела у глувој ноћи прилику човека, већу и горостаснију но што је људска, која им је рекла да се из једне војске мора подземним боговима и Мајци земљи жртвовати војсковођа, а из друге војници. Победа ће бити на страни оног народа чији војсковођа пре принесе на жртву непријатељске легије и самог себе. Конзули су међусобно разговарали о поноћној утвари и одлучили да принесу жртву да би умирили срџбу богова, али истовремено да виде да ли и утроба жртвених животиња показује исто што се њима ноћу показало. У том случају треба да један или други конзул испуне оно што је судбина одредила. Харуспицини су потврдили оно побожно уверење које им је већ обузело душу, те они сазваше све

118

ТитЛивије

легате и трибуне и јавно их обавестише о ономе што богови налажу. Да не би добровољна конзулова смрт у бици престрашила војску договорише се међусобно да се конзул жртвује за римски народ и Квирите на оном делу фронта где почне римска војска да се повлачи. У овом саветовању је такође одлучено да се у војску врати сва строгост старе дисциплине, јер сада је прилика за то више но икада. Бригу је повећавала околност да се требало борити против Латина од којих се нису разликовали ни по језику ни по обичајима; слично им је било и наоружање, а пре свега су им биле исте и војне институције: војници су одговарали њиховим војницима, центуриони центурионима и трибуни трибунима Браћа по оружју, често су делили исти војни логор, а често и исте манипуле. Да би се, кад је већ то тако било, избегле забуне наређено је војницима да се нико не бори против непријатеља ван свог строја 7. Случајно се догодило да се међу командантима римских турми, које су биле послате на све стране у извидницу, налазио и Тит Манлије, конзулов син. Он је одјахао на узвишицу изнад непријатељског логора тако да је од њега био удаљен једва на домет копља. Ту се налазио коњички одред из Тускулума. Командовао му је Гемин Меције, славан међу својима и по роду и по делима. Када овај препознаде римске коњанике и њиховог команданта, конзуловог сина - они су се међусобно знали као људи високог рода - он узвикну: „Римљани, зар ћете се с једном турмом супротставити Латинима и њиховим савезницима? Чиме се у међувремену баве два конзула и две конзулске војске?” - „Стићи ће они на време”, одговори Манлије, „а са њима ће стићи и сам Јупитер, сведок вашег кршења уговора, он који је и моћнији и силнији од нас. Ако смо се код Регилског језера борили против вас колико смо хтели, овде ћемо то исто учинити тако да вам више не падне на памет да дигнете оружје на нас.” Нато ће Гемин, који је изјахао мало напред, испред својих: „Хоћеш ли у међувремену, док не дође тај дан када ћете у великом замаху да покренете своју војску, да се сам са

Историја Рима- Осма књига

119

мном огледаш, да се већ из сукоба нас двојице види колико латински коњаник надмашује римског?” Младићево храбро срце покрену срџба или стид да не одбије борбу, или пак неумољива снага судбине. Он заборави, дакле, очеву заповест и оно што су оба конзула наредила и похрли у ову борбу, не бринући о томе да ли ће бити победник или побеђен. Пошто су се други коњаници повукли, као за неку представу на дну поља, они кренуше ка средини подбадајући коње један на другога И тада појурише с упереним копљима. Манлијево копље пролете изнад шлема, а Мецијево поред врата коња. Окренуше коње и како се Манлије пре усправио и спремио за нов ударац, он забоде врх копл>а између ушију коња. Када коњ осети ударац пропе се на предње ноге и великом снагом, затресавши гривом, збаци коњаника са себе. Када се овај, дочекавши се на копље и штит, подиже после овог страшног пада, Манлије га обори поново на земљу страшним ударцем копља, које је прошло кроз грло и изашло између ребара Пошто је узео оружје са њега вратио се својима и уз тријумфално клицање своје турме кренуо ка логору и командантском шатору свога оца, не слутећи ни каква му је судбина ни каква будућност, и да ли га чека похвала или казна. „Сада сви могу”, рече, „оче, с правом да кажу да сам твоје крви: изазван на двобој доносим ти овај коњички плен са убијеног непријатеља.” Када је конзул ово чуо окренуо је главу од свог сина и наредио да се трубом сазове збор. Кад су се сви сакупили, он рече: „Пошто си се ти, Тите Манлије, не поштујући ни заповест конзула ни достојанство своје отаџбине, упркос нашем наређењу ван бојног поретка борио с непријатељем и својом кривицом прекршио војну дисциплину, на којој римска држава почива све до данашњег дана, довео си ме у тежак положај да или заборавим на државу или на самог себе. Пре ћу казнити твоју грешку но што ћу дозволити да држава претрпи штету због наше кривице. Пружићемо потоњим поколењима жалостан, али поучан пример.

120

ТитЛивије

Дубоко сам дирнут како због урођене склоности оца према сину тако и због примера храбрости коју је обманула погрешна представа о слави. Ако те казним смрћу, тиме ће бити оснажена врховна власт конзула, али ако то не учиним, она ће заувек остати уништена. Сматрам да нећеш одбити да се повинујеш војничкој дисциплини која је пољуљана твојом кривицом. Допринећеш да се она поново успостави ако у теби има иоле наше крви. Иди, ликторе, вежи га за стуб.” Сви беху запањени тако суровом заповешћу и свак се осећао као да је на њега подигнута секира. Сви су остали непомични из страха, а не због послушности. Стајали су као приковани и у тишини, као да им је дах стао од чуђења Затим, кад се из посеченог врата разли крв, изненада се ослободи жалост и подигоше гласови којима су подједнако грдили наређење и проклињали. Тело младиђа беше покривено стеченим пленом и, подигавши ломачу изван бедема, спалише га уз почасти војничког погреба. Манлијево наређење је тада не само све застрашило него је и у потомству важило за суров пример. 8. Ипак, ма како сурова, ова казна је допринела да војска буде послушнија према војсковођама Ова строгост је допринела не само томе да се посвети већа брига стражама и реду у предстражама него и у самој бици, када су трупе сишле да се боре. Битка је у ствари веома личила на сукоб међу грађанима Осим по духу, Латини се ни по чему нису разликовали од Римл>ана Римљани су раније употребљавали мале округле штитове. Потом кад су почели да служе за плату, ове су заменили овалним. Раније су улазили у битку у бојном поретку фаланге која је била слична македонској, а касније су се постављали у бој по манипулама, док су се они иза њих постављали у више редова: прва линија су били хастати4 којих је било 15 манипула,5а оне су биле постављене на малом међусобном растојању. Манипулу је чинило 20 лако наору-

Историја Рима - Осма књига

121

жаних војника, остали су имали округле штитове. Лако наоружанима су сматрани они који су носили само дуго копл>е и копље за бацање. Ову прву линију фронта у бици чинио је цвет омладине која је тек стасала за борбу. Иза н>их су следили они у зрелим годинама, распоређени у исто толико манипула. Називани су принципијима, носили су штитове и истицали се по оружју. Ових 30 манипула називане су антипиланима.6 Иза застава је било постројено још 15 редова, од којих је сваки имао три дела и сваки од њих се називао primipilum,7 сваки је имао три заставе, испод сваке су ишли 60 војника, два центуриона и један заставник, док је цела група бројала 186 људи. Под првом заставом марширали су тријарији,8 стари војници проверене храбрости; под другом су били рорарији,9 млађи и мањег искуства; трећи су били акцензи10 и представљали су снаге у које се најмање могло поуздати. Стога су и били поставл>ени као последња линија Кад је војска била тако постројена, у битку су најпре улазили хастати. Ако они не би успели да потисну непријатеља, лаганим кораком би се повукли назад и били би примљени у редове принципија, који су сада преузимали битку, док би их хастати следили. Тријарији су седели под заставама, с испруженом левом ногом, са штитом наслоњеним на раме и усправљеним копл>ем чији је врх био пободен у земљу. Они су се држали тако као да је битка, која је беснела, била од њих одвојена бедемом. Ако не би био срећан ни исход борбе принципија, и они би се из првог бојног реда неприметно повукли међу тријарије. Отуда пословица када ствар не иде како треба да се „ствар враћа тријаријима”. Када међу своје редове приме и хастате и принципије, тријарији се дижу и одмах збијају своје редове као да затварају пут, па у непрекидној линији нападају на непријател>& Пошто иза њих не остаје никаква нада, непријатељу је њихов напад најстрашнији. Наиме, када крену да гоне Римљане, испред њих се изненада подиже нова бојна линија с много већим бројем људи. Римл>ани обично регрутују по четири легије, сваку од по 5.000 пешака и 300 коњаника.

122

ТитЛивије

Раније су водили са собом исто толику војску Латина Овог пута су им Латини били непријатељи и своју борбену линију су уређивали на исти начин. Знали су да ће се, ако редови не буду поремећени, сукобити хастати с хастатима и принципији с принципијима, а исто тако центуриони с центурионима. Међу тријаријима је и на једној и на другој страни био по један примипил (први центурион). Онај на римској страни није био снажан телом, али је у свему осталом био врстан човек и искусан борац. Знали су се међусобно јер су дотад увек водили исте одреде. Пошто се римски примипил није поуздавао у своју снагу, конзули су му још у Риму дозволили да себи изабере подофицира кога жели да би га штитио од оног човека који му је био одређен као непријатељ. Младић кога је овај изабрао супротставио се у бици латинском центуриону и однео је победу над њим. Борба је вођена недалеко до планине Везувија,11на месту где је пролазио пут за Везерис.12 9. Римски конзули су принели жртве пре но што су кренули у битку. Кажу да је врач показао Децију како је врх јетре оштећен на пријатељској страни,13 али да су богови у свему осталом благонаклоно примили жртву и да је Манлијева жртва веома повољна. „Добро је”, рече Деције, „ако је мој колега примио добре знаке.” Пошто су уредили војску како је напред речено кренули су у бој. Манлије је командовао на десном, а Деције на левом крилу. У почетку су и један и други командовали с подједнаким снагама и са истим жаром у души. Потом су се римски хастати на левом крилу, не могавши да одоле притиску Латина, повукли међу принципије. И усред нереда који због тога настаде, конзул Деције гласно позва Марка Валерија: „Потребна нам је”, рече, „помоћ богова, Марко Валерије; хајде, врховни свештениче римског народа, изговори речи с којима ћу себе принети као жртву за своје легије.” Свештеник му нареди да обуче тогу претексту14 и да покривене главе, с руком испод тога подигнутом до браде, са обореним копљем под својим ногама изговори ове речи: „Јане, Јупитере, Марсу, Квирине, Бело-

Историја Рима - Осма књига

123

на, лари, богови Новенсили, богови Индигети,15 сви богови који имате моћ над нама и непријатељем, и ви, богови Мани, вас молим и вама одајем пошту и вама се молим да римском народу Квирита подарите милост, да му дате снагу да срећно победи и да на непријатеље римског народа Квирита навучете страх, грозу и смрт. И као што то речима изражавам, тако да се за спас државе римског народа Квирита, за војску легија и помоћних одреда римског народа Квирита жртвујем боговима Манима и Земљи заједно с легијама и помоћним одредима непријатеља.” Помоливиши се тако нареди ликторима да оду Титу Манлију и да му што пре јаве да се његов колега заветовао за спас војске. А сам се опасавши на габијски начин16 и с оружјем скочи на коња и јурну усред непријател>а, изложен погледима једне и друге војске. Изгледао је нешто виши од обичног човека, као да је послан са неба да испашта срџбу богова и да окрене пропаст од своје војске на непријатеља. С њим сав страх и трепет бише пренети на непријатеља; прво је напао на бојне знаке Латина, а страх се затим рашири на све бојне редове иза њих. Ово се најбоље видело када би окренуо коња: тамо су непријатељи падали као да су погођени злослутном звездом. Када се најзад срушио погођен многим копљима, све латинске кохорте су већ биле престрашене и разбежале се на све стране. Истовремено су Римљани, ослобођени религијског страхаг кренули и као да је тек тада дат знак за борбу, поново су започели битку. И рорарији су се пробили између антепилана и тако повећали снагу хастата и принципија, а тријарији, клекнувши на десно колено, очекивали су наређење конзула да се усправе. 10. Битка је настављена, а на другим тачкама надвладали су Латини којих је било много. Конзул Манлије, чувши за судбину свог колеге, најпре је, како је био ред и како је побожност налагала, сузама и похвалама обележио смрт тако достојну сећања; затим је мало оклевао, мислећи да ли је време да се тријарији усправе. Потом, сматрајући да је ипак боље да их сачува за крајњу невољу, нареди акцензима да

124

ТитЛивије

крену из последњих редова до испред застава. Чим су ови стигли у прве редове, непријатељ је покренуо своје тријарије, мислећи да је непријатељ учинио то исто. Ови, пошто су се извесно време борили врло оштро, заморили су се, а копља су или сломили или отупели, али су ипак успели да потисну непријатеља, сматрајући да су савладали последњу линију противника. Нато конзул нареди тријаријима: „Дижите се сада и наступите одморни против уморног непријатеља, имајући пред очима отаџбину, очеве, жене и децу, и сећајући се конзула који је свој живот жртвовао да бисмо ми победили.” Када су се тријарији подигли, одморни и са сјајним оружјем, битка је поново започела. Између редова су примани и антепилани, те сви заједно, уз узвике, изазваше неред у првим редовима Латина. Снагу оних напред су сломили бацајући им копља у лице, а преко других манипула су прешли као да су ненаоружане; сами готово нетакнути, нанели су такве губитке непријатељу да их је једва једна четвртина претекла Самнити, постројени мало даље у подножју брда, такође су уносили страх међу Латине. Уосталом, и римски грађани и савезници приписивали су сву похвалу за овај рат конзулима. Један од њих је окренуо према себи све претње богова неба и подземља; други је у бици показао такву храброст и мудрост да су сви они који су се касније сећали ове битке, Римљани и Латини, поколењима пренели како истину да би у сваком случају победа била на оној страни на којој је командовао Тит Манлије. Латини у свом бекству стигоше до Минтурна.17После битке је заузет и њихов логор. Многи који су преживели, нарочито Кампанци, били су том приликом побијени. Децијево тело није нађено тог дана, а даље трагање је спречила ноћ. Следећег дана је нађено на месту где је било највише побијених непријатеља и прекривено стрелама. Колега му је приредио погреб који је био достојан његове смрти. Чини се да треба додати и ово: да конзул, диктатор или претор када се заветују непријател>ске легије не мора да заветује и самог себе, него било ког римског грађанина који је

Историја Рима- Осма књига

125

регрутован у легију. Па ако тај мовек погине сматра се да је добро учињено, а ако не, онда се његов кип, висок седам стопа или више, сахрани у земљу и на гробу се приреди жртва за измирење. На место где је кип покопан забрањено је римском магистрату да ступи ногом. Ако, међутим, војсковођа хоће себе да заветује, као што је то учинио Деције, те ако не погине не сме више вршити никакав религијски чин, државни ни приватни, нити сме приносити жртве нити било шта друго што науми. Онај ко себе жртвује има право да своје оружје посвети Вулкану,18 или коме другом богу кога изабере. Грехом се сматрало ако се непријатељ докопа копља на које се конзул ослањао док се молио. Ако се то догоди, жртва покајница су били свиња, бик и овца принесени Марсу.19 11. Премда су сви ови људски и божански обичаји ишчезли из сећања, јер су нови и страни однели предност над њима као старим и наслеђеним од предака, ипак сам сматрао да нећу одвући пажњу од предмета ако ово поновим речима како је нама пренето. Битка се већ одиграла када су Самнити дошли у помоћ, пошто су најпре сачекали какав ће бити исход, како сам нашао у неких писаца. С друге стране, Лавинијум је послао снаге у помоћ Латинима након што је много времена изгубио у расправљању о томе. Када су кроз капије већ изашле заставе и део војске стигао је гласник који је јавио о поразу Латина. Нато су окренули заставе и вратили се у град. Прича се да је њихов претор Милионије рекао да ће за овај мали пређени пут морати Римљанима много да плате. Латини који су преживели битку растурили су се у разним правцима. Кад су се поново сакупили, уточиште им је био град Весција.20 Овде на скупштини која је одржана, њихов војсковођа Нумизије је тврдио да је ратна срећа била иста и једнима и другима, те да је победа само формално остала на римској страни, а у свему осталом су исто прошли као да су побеђени. Командни шатор и једног и другог кон-

126

ТитЛивије

зула је крвљу попрскан, један убиством сопственог сина, други крвљу конзула који је себе жртвовао. Читава војска им је уништена, побијени су им и хастати и принципији, покољ је извршен и испред застава и иза н>их; тријарији су тек на крају спасли ствар. Премда су и латинске снаге настрадале, ипак се оне могу пре надокнадити но код Римљана, и то регрутовањем било у Лацију или међу Волсцима И стога, ако се они слажу, он ће брзо дићи нову војску међу омладином Латина и волшких племена и вратиће се у Капуу са снагама спремним за борбу. Римљани који омекују све друго пре но битку биће разбијени при овом неочекиваном нападу. Писма пуна преваре била су разаслата по Лацију и у земљу Волска и они који нису учествовали у бици, лако су им поверовали. И тако је са свих страна стигла у нереду на брзину скупљена војска. Овој војсци изађе у сусрет конзул Торкват код Трифанума.21 То место се налази између Синуесе и Минтурни. Пре но што је изабрано место за војни логор, и једни и други су сакупили пртљаг на гомилу; сукобише се и битка би одмах окончана. Снаге Латина су биле тако ослабљене да су се, видевши да конзул победник креће да пустоши њихова поља, одмах предали, а у томе су их следили и Кампанци. За казну, Латинима и Капуи је одузета земља. Латинска територија којој је додато и оно што је припадало Привернатима и Фалерну - ово су кампански народи све до реке Волтурна - подељена је римским плебејцима. Сваки је добио по два југера латинске земл>е, што је допуњено са по три четвртине југера на земљи Приверната, или по три југера у области Фалерна, а уз то још по једном четвртином због удаљености ове области. Од казне која је стигла Латине поштеђени су само Лауренти22 и коњаници Кампанаца јер се нису прикључили побуни. Одлучено је да се поново склопи уговор и са Лаурентима, и он је потом сваке године обнављан десетог дана после Свелатинског празника. Кампанским коњаницима је дато римско грађанско право и одлучено је да сведочанство о томе буде бронзана табла постааљена у Касторовом храму23у Риму. Кампанском

Историја Рима - Осма књига

127

народу је наређено да сваком од њих а њих је било 1.600, плаћа годишње 450 денара24 12. Рат је тако завршен и пошто је према сваком поступио по заслузи, конзул Манлије се вратио у Рим. Познато је да су му при доласку изашли у сусрет само старији људи. Омладина га се и тада и касније, све до краја његова живота, клонила јер је сматрала да је проклет. Антијати су вршили упаде на територију Остије, Ардеје и Солонијума25 Конзул Манлије није могао командовати у овом рату због лошег здравља Стога је именовао за диктатора Луција Папирија Краса, који је тада био претор. Овај узе себи за команданта коњице Луција Папирија Курсора У рату против Антијата, диктатор није извршио ништа што би било вредно помена, премда је неколико месеци таборовао на њиховој територији. У години која је следила ову, која је била тако значајна због победе над толиким и тако моћним непријатељем, као и по конзулима од којих је један славно погинуо, а други остао у сећању како по страшном тако и по славном вођству, ступили су на дужност конзули Тиберије Емилије Мамерк и Квинт Публилије Филон. Они нису запамћени по сличним подвизима Бринули су се више за своје и страначке интересе но за државне. Латине који су се поново побунили, огорчени због одузимања земље, разбили су на Фенектанским пољима и истерали их из логора Док су се Латини, чија је омладина овде изгинула, предали Публилију, под чијом је командом и ауспицијама рат и вођен, Емилије је одвео војску на Педум. Педанима су помагали народи Тибура, Пренесте и Велитра; стигла им је и помоћ од Ланувијума и Анција Премда су Римљани унеколио били надмоћнији у борби, овде је ипак предстојао напор око заузимања самог града Педума као и логора његових савезника који су му се прикључили. Но конзул је изненада напустио рат на вест да је његовом колеги додељен тријумф, вратио се у Рим и захтевао тријумф за себе пре победе. Пошто су сенатори, озлојеђени овим поступком, одбили да му доделе тријумф док се Педум не заузме или не преда, Еми-

128

ТитЛивије

лије је, удаљивши се од Сената, даље водио свој конзулат слично бунтовном трибунату. Премда је био конзул, непрестано је пред народом нападао патриције, а његов колега се није томе супротстављао јер је и сам био плебејац. Повод за оптужбе пружило му је то што је земља у Лацијуму и Фалерну тако шркто била подељена плебејцима. Најзад, када је Сенат одлучио да скрати време власти конзула и наредио да се именује диктатор ради борбе с Латинима, Емилије који је тада држао fasces26именовао је свог колегу за диктатора. Он узе за команданта коњице Јунија Брута. Овај диктатор је служио интересима плебејаца и у говорима је нападао Сенат. Донео је три закона који су били веома повољни за плебејце, а против интереса нобилитета: прво, да одлуке донете на скуповима плебејаца, тзв. plebiscita, обавезују и све Квирите;27друго, да законе које доносе центуријатске комиције мора одобрити Сенат пре но што буду изнети на гласање; треће, да један од цензора мора бити биран међу плебејцима - стигло се већ дотле да се могло догодити да обојица буду плебејци. 13. Следеће године за време конзула Луција Фурија Камила и Гаја Менија, Сенат је бучно захтевао да се Педум заузме оружјем, нападом и сваком силом, да би то још јаче истакло пропуст Емилија, конзула из претходне године, који то није учинио. Конзули су били принуђени да запоставе све остало и да се посвете само овоме. Луцијум се налазио у таквом стању да није могао да издржи ни рат ни мир. За рат нису Латини имали снаге, а мир су презирали увређени због одузимања земл>е. Чинило им се да се треба држати средњег пута и затворити се у градове да Римљанима не би дали повода за рат, а ако би било јављено да је неки град опседнут, да се опседнутима доведе помоћ са свих страна. Ипак је Педанима упутио помоћ само мали број племена. До Педума су стигли Тибурти и Пренестини, који су им територијално били најближи. Арицине, Ланувине и Велитране, којима су се прикључили и Антијати и Волсци, разбио је у изненадном нападу конзул Меније на реци Астури.2®Ка-

Историја Рима- Осма књига

129

мил се код Педума сукобио с Тибуртима и њиховом веома моћном војском у тешкој, али и успешној бици. Највећи неред је изазвала изненадна провала оних из града за време борбе. Камил, који је део војске окренуо против ових, не само да их је вратио међу бедеме него је истог дана, пошто је савладао и њих и њихове савезнике, помоћу лестава заузео град. Одлучено је сада, уз повећану храброст и намере, да се од заузимања једног града крене с победничком војском и заузме цео Лацијум. И конзули се нису зауставили док нису покорили целу ову област, неке градове заузимајући, а друге примајући на предају. Пошто су оставили гарнизоне у освојеним градовима, конзули су отишли у Рим да би прославили тријумф који им је био додел>ен уз опште одобравање. Осим тријумфом награђени су и тиме што су им на Форуму подигнуте статуе на коњу - што је била ретка почаст за оно време. Пре но што је на скупштини постављено питање избора конзула за следећу годину, Камил је реферисао у Сенату о латинским народима следеће: „Оци сенатори и дописани, рат који смо морали оружјем да водимо против Латина, уз божју помоћ и људску храброст је окончан. Разбијена је непријатељска војска код Педума и код Астуре. Заузети су или су се предали сви латински градови, а од волшких Анцијум, док су у некима остали ваши гарнизони да их држе силом у покорности. Пошто нас често узнемиравају побунама остало је да се одлучи на који начин ћемо постићи трајан мир. Бесмртни богови су нас учинили тако моћнима и предали су вама да одлучите да ли ће Лацијума још .бити или не. Тако ви можете обезбедити вечни мир било примењујући силу или праштање. Да ли ћете се одлучити за сурове мере према онима који су се предали и који су побеђени? Ако донесете такву одлуку, онда треб» уништити Лациј и претворити га у пространу пустињу, ту где сте често сакупљали изврсну војску за многе, честе и велике ратове. Хоћете ли да, следећи пример предака, повећате државу примајући у њу побеђене, онда овде имате прилику за то која ће вам донети

130

ТитЛивије

славу. Без сумње је најчвршћа власт она којој се људи добровољно потчињавају. Но било шта да одлучите, то треба брзо да учините, јер толике народе држите у неизвесности између страха и наде. Треба у исто време да се и ви ослободите бриге за њих и у страху који их још увек држи да испуните њихова срца или свешћу о казни или о доброчинству. Ми смо постигли то да ви сада можете одлучивати о свему; на вама је сада да одлучите оно што је најбоље и за вас и за државу.” 14. Сенатори су похвалили извештај конзула о општој ситуацији, али су сматрали да код свих народа није реч о истом; стога су мислили да би било боље да се о сваком народу посебно обавесте како би се одлучило по заслузи. Тако је о сваком посебно поднет изештај и донета одлука: становницима Ланувијума је дато римско грађанско право и враћене су им светиње под условом да свети гај Јуноне Соспите буде заједнички грађанима Ланувијума и Римљанима. Ариција, Номентум и Педум добили су исти правни статус као и Ланувијум. Становници Тускулума су задржали грађанско право које су имали. Они су кривицу за побуну пребацили на малобројне коловође. Према Велитрама, у којима су живели стари римски грађани, поступили су веома строго: бедеме су морали да поруше, сенат им је укинут и наређено им је да се преселе на другу страну Тибра. Ако неко од њих буде ухваћен с ове стране реке биће кажњен с 1.000 фунити у бронзи, а онај ко га ухвати не сме му скинути окове пре но што казна буде плаћена. На земљу њихових сенатора насељени су нови колонисти и када су ови стигли, Велитре су поново добиле изглед густо насељеног града. И у Анцијим су упућени нови колонисти, уз услов да се међу њих може уписати и неко од Антијата ако жели. Граду су одузети бродови, а народу Антијата је забрањен излаз на море, али му је дато грађанско право. Тибурти и Пренестини су изгубили своју територију, не толико стога што су се сада придружили осталим Латинима у побуни, него зато што су, мрзећи римску моћ, некада ујединили оружје с Га-

Историја Рима - Осма књига

131

лима који су суров народ. Осталим Латинима су забрањени међусобно склапање брака, трговање и заједнички скупови.29 Кампанцима је дато грађанско право, али без права гласа,30 из почасти према њиховим коњаницима који нису учествовали у побуни. Исто су добили и грађани Фундија и Формија зато што је пролазак преко њихове територије увек био слободан и сигуран. Одлучено је да се и грађанима Куме и Суесуле дају иста права и исти статус као онима у Капуи. Бродови Антијата су делом спроведени у римску луку, делом спаљени. Донета је одлука да се њиховим кљуновима украси трибунал који је изграђен на Форуму. Ово освећено место је добило назив Ростра или Кљунови.31 15. За време конзула Гаја Сулпиција Лонга и Публија Елија Паета, док је солидан мир одржаван не само због римске моћи него и због захвалности оних којима је учињено доброчинство, избио је рат између Сидицина и Аурунка. Аурунци, које је покорио конзул Тит Манлије, нису се дотад бунили и стога су с више права тражили сада помоћ од Римљана Али пре но што су конзули одвели војску из Рима - Сенат је наиме одлучио да се бране Аурунци - стигао је глас да су ови напустили своје утврђење из страха, да су избегли са женама и децом и да су се утврдили у Суеси, која се данас назива Аурунка Њихове бедеме и град разорили су Сидицини.32 Љут због овога на конзуле, чије је оклевање довело до тога да се издају савезници, Сенат нареди да се изабере диктатор. Изабран је Гај Клаудије Региленсис који за команданта коњице узе Гаја Клаудија Хортатора Али онда се појави религијска тешкоћа око избора диктатора, јер су аугури изјавили да је учињена грешка при његовом именовању. Тако су диктатор и његов командант коњице морали да се повуку с положаја Исте године је весталка Минуција била оптужена, најпре стога што је себи посвећивала више пажње него што је било прописано, потом је оптужена код врховног свештеника јер ју је роб потказао. Као прво јој је било наређено да се одрекне свог религијског положаја и да држи под контролом своје робове,33а затим је осуђена и жи-

132

ТитЛивије

ва закопана у близинн Колинске капије,34десно од поплочаног пута који води у „Пол>е злодела”, тако названо, верујем, због њеног прекршаја Ове године је изабран Квинт Публилије Филон за претора и био је први плебејац на том положају, премда се томе противио конзул Сулпиције који је одбио да га призна. Сенат који се толико противио доласку плебејаца на највише положаје, при избору претора се показао помирљивим. 16. Следећу годину у којој су конзули били Луције Папирије Крас и Кезон Дулије обележио је нов, али не и велики рат против Аузона Овај народ је живео у граду Калес.35 Ујединио се с оружјем са суседним Сидицинима Само у једној бици, која није била вредна да се запамти, војска оба ова народа била је разбијена. Близина њиховог града, која их је подстакла на бекство, пружила им је и спас. Но брига Сената због овог рата није овим престала: Сидицини су већ толико пута или сами кретали у рат, или су пружали помоћ онима који су ратовали против Рима, или су били узрок рата. И стога се потруди да за конзула четврти пут буде изабран, највећи војсковођа тог времена, Марко Валерије Корв. За колегу је добио Марка Атилија Регула И да не би случајно дошло до забуне тражено је да се област Сидицина даде као поље акције Корву, без одлучивања коцком. Пошто је примио победничку војску од претходних конзула, Корв је кренуо на Калесу, где је рат и започео. Када је непријатеља, који се сећао и ранијих ратова, разбио у првом нападу, кренуо је у напад на саме бедеме. Војска је у свом борбеном жару хтела одмах да крене с лествама на бедеме с намером да их поруши. То је био тежак задатак и Корв је желео да ово што је започето заврши тако да пре изложи војнике напору него опасности. Стога је подигао насип, довукао заштитне кровове и примакао куле бедемима Али није их искористио јер се указала повољнија прилика: један римски заробљеник, Марко Фабије, искористио је немарност аузонске страже за време неког празника и, ослободивши се окова, помоћу конопца прикаченог на врх бедема пребацио се преко зида

Историја Рима - Осма књига

133

на римске опсадне справе. Римског војсковођу је наговорио да нападне непријатеље, мамурне од вина и гозбе. И тако су Аузони заробљени заједно са својим градом, уз исто тако мало напора као што су побеђени у бици. Ратни плен је био огроман. Један гарнизон је остављен у граду, а легије су враћене у Рим. Конзул је по одлуци Сената прославио тријумф, а да не би други конзул остао без славе одлучено је да оба конзула крену у рат против Сидицина. Пре тога су, по одлуци Сената, именовали за диктатора Луција Емилија Мамерка ради одржавања избора. Овај узе себи за команданта коњице Квинта Публилија Филона На изборима, којима је председавао диктатор, изабрани су за конзуле Тит Ветурије и Спурије Постумије. Да би изашли у сусрет жељи плебејаца, они су поднели законски предлог да се у Калес упуте колонисти, премда рат са Сидицинима још није био окончан. Сенат је одобрио да се за то упишу 2.500 људи и одредио је као тријумвире, који ће водити колонисте, Кезона Дуилија, Тита Квинкција и Марка Фабија. 17. Потом су нови конзули преузели војску од старих и ушли на територију непријател>а Пустошећи је доспели су до самих градских бедема Како се чинило да ће се Сидицини борити до последњег даха, јер су припремили огромну војску, а уз то је стигао и глас да се и Самниј наоружава, конзули су по одлуци Сената именовали диктатора Публија Корнелија Руфина, коме је командант коњице био Марко Антоније. Но како је избор био извршен уз религијски пропуст морапи су да се одрекну своје магистратуре. Овоме су уследиле болештине, као да су овом грешком и ауспиције доведене у питање, па је држава враћена на интерегнум. Тек за петог интерекса, Марка Валерија Корва, изабрани су конзули Аул Корнелије други пут и Гнеј Домиције. Прилике су се тако смириле, али на глас о галском рату настаде узбуна због које је одлучено да се изабере диктатор. Изабран је Марко Папирије Крас, а за команданта коњице Публије Валерије Публикола Док су они вршили регрутовање у ве-

134

ТтЛивије

ћем обиму но када су у питању ратови против суседа, извиђачи послати код Гала јавили су да је тамо све мирно. Веровало се, међутим, да Самниј припрема побуну јер су немири код н>их трајали већ две године. Римске војне снаге још нису биле повучене из земље Сидицина. Но рат против Александра из Епира одвео је Самните у Луканију. Ова два народа су кренула у бој против Александра који је у овом рату био јачи. Склопио је споразум с Римљанима, мада је било неизвесно да ли ће га се верно придржавати ако и даље буде имао успеха Ове године је у Риму извршен ценз36 и пописани су нови грађани. Због њих су додате две нове трибе (општине) Мециа и Скаптија Додали су их цензори Квинт Публилије Филон и Спурије Постумије. По закону који је предложио претор Луције Папирије, становници Ацере су постали римски грађани, али без права гласа37То би било све што се те године догађало у рату и миру. 18. Следећа година је била тешка, било због ћуди неба или људског зла Конзули су били Марко Клаудије Марцел и Гај Валерије. За овог последњег нашао сам различит когномен у разним изворима; Флак и Потит. Уосталом, у овом случају то и није важно. Више бих волео да је нетачно - а у томе се не слажу сви писци - да су били отровани и да је њихова смрт учинила ову годину по злу чувеном. Ипак, да се не би учинила неправда ниједном писцу треба изнети како се у њих о томе говори: пошто су државни прваци умирали од те исте болести и готово сви на исти начин, једна робиња се пријавила код курулног едила Квинта Фабија Максима и изјавила да ће открити разлог за овај општи помор. Фабије је о томе одмах, обавестио конзуле, а конзули Сенат и сви у Сенату су једнодушно поверовали сведоку. Тада се открило да држава трпи због женске преваре и да су у ствари матроне припремиле отров. Ако би одмах кренули да истражују, рече робиња, могли би их ухватити на делу. Следећи робињу нашли су неке жене како кувају отрове и друге тајне напитке. Све је то донето на Форум, а гласник је

Историја Рима- Осма књига

135

довео и 20 матрона које су у томе учествовале. Две од н>их, Корнелија и Сергија, обе патрицијског рода, тврдиле су да су ови напици лековити. Нато их она која их је потказала позва да их попију како би пред свима показале да је њено сведочење лажно. Оне затражише да им се остави времена да се договоре. Када се народ повукао, оне саопштише осталим матронама и све се сложише да попију отровни напитак. Тако су и саме биле жртве свог злочинства Њихове следбенице су одмах ухваћене и оне су одале велики број других матрона, па их је више од 170 осуђено. То је било прво суђење у Риму због тровања Њихово дело је сматрано за чудовишно, и на то се гледало пре као на лудило него као на злочин. И како се из старих анала сазнало да је диктатор при сецесији плебејаца причврстио клин и тим чином вратио себи неслогом отуђени људски ум одлучено је да се и овом приликом изабере диктатор да би то исто урадио. Изабран је Гнеј Квинтилије који себи узе за команданта коњице Луција Валерија Пошто је причврстио клин одрекао се дикататуре. 19. За конзуле су потом изабрани Луције Папирије Крас и Луције Плауције Венокс. Почетком те године стигли су у Рим посланици Волска из Фабратерије и посланици Луканаца38 и замолили да буду примљени под заштиту: ако их Рим оружјем одбрани од Самнита, они ће остати под римском влашћу верно и покорно. Нато је Сенат упутио посланике Самнитима и поручио им да не врше насиља на територији ових народа Посланство је имало успеха не толико стога што су Самнити желели мир, него зато што нису били спремни за рат. Исте године је започео и рат против Привернума39 Њихови савезници су били Фундани/° а и вођа им је био Фундан, Витрувије Вак, познат не само у својој земљи него и у Риму. Имао је кућу на Папатину, на месту које је касније названо Вакова пољана кад је кућа разрушена и земља конфискована Када је овај кренуо у пл>ачку на територију Сетије, Норбе и Коре, против њега је кренуо Луције Папирије и

136

ТитЛивије

зауставио се недалеко од његовог логора. Витрувије није имао довољно нврстине духа и опрезности да се држи бедема пред надмоћнијим непријатељем, а ни довољно храбрости да би се борио ван свог логора Једва да је цела колона изашла кроз капије, а већ је више мислила на бекство него на непријатеља и битку. Без храбрости и плана уђоше у битку; пораз је био брз и сигуран, али се он, користећи мало растојање од логора, повуче назад и тако спасе војску тешких губитака. У бици није погинуо готово нико, али су неки страдали када су у гомили нагрнули назад у логор. Већ у први сумрак кренуше према Привернуму ужурбаним маршем и тако нађоше уточиште међу бедемима, који су сигурнији заклон од палисада логора Други конзул, Плауције, напусти Привернум и пустошећи поља доведе војску на територију Фундија Када је ступио на њихову земљу, фундијски сенат му изађе у сусрет. Рекоше да нису дошли да моле за Витрувија и оне који су пошли за њим, него за народ Фундија И сам Витрувије је јасно показао да они нису учествовали у рату тиме што је уточише у бекству нашао у Привернуму, а не у својој отаџбини. Привернум стога треба да буде кажњен као непријатељ римског народа; одметнуо се истовремено и од Рима и од Фундија, заборављајући и на једну и на други отаџбину. У Фундијима је мир, становници су свом душом за Рим и захвални су му што им је додељено римско грађанско право.41 Моле конзула да одустане од рата против невиног народа У власти римског народа су и њихов град и њихова поља, њихове жене и деца, као и они сами, и ту ће и остати. Пошто је похвалио Фундане, конзул је упутио писмо у Рим у коме је јавио да су се они потчинили, а затим је окренуо према Привернуму. Клаудије42 пише да је конзул пре тога казнио оне који су били на челу побуне и да је 350 завереника везане упутио у Рим, али да ову предају Сенат није прихватио, јер је сматрао да Фундани желе да сачувају цео народ на рачун ових бедних и јадних грађана

Историја Рима - Осма књига

137

20. Док су две конзулске војске опседале Привернум, један конзул је позван у Рим ради одржавања избора Ове године су први пут у Циркусу саграђене преграде за старт коња (carceres).43 Док Римљани још беху заузети око Привернума стиже страшан глас о покрету Гала. Такву опасност није Сенат никад потцењивао. Одмах су оба новоизабрана конзула, Луције Емилије Мамерцин и Гај Плауције, већ оног истог дана када су ступили на дужност, на Јулске календе,41 добили наређење да међусобно поделе команду за области у којима ће ратовати. Мамерцину је допао рат с Галима и наређено му је да врши регрутовање свих способних за војску, без икаквог изузетка Кажу да су у војску узете и занатлије, људи који су седећи обављали свој посао и стога најмање погодни за војну службу. Огромна војска је била сакупљена у Вејима да би одатле кренула у сусрет Галима. Одлучено је да се не иде даље да не би непријатељ, наступајући другим путем, стигао до Града. После неколико дана, када су се уверили да се Гали држе мирно, окренули су сву ту војску према Привернуму. О даљем току догађаја постоје две приче: једни писци кажу да је град заузет на јуриш, а Витрувије жив заробљен; по другима, предао се сам на милост и немилост конзулу носећи гласнички штап;45 пре но што је дошло до одлучујућег напада, Витрувија су предали сами грађани. Када је Сенат расправљао о Привернуму и Витрувију позвао је конзула Плауција да поруши бедеме града, да остави јак гарнизон у њему и да се врати у Рим да би славио тријумф. Наредио је да се Витрувије чува у затвору док се конзул не врати, затим је ишибан и убијен. Наређено је да се његова кућа на Папатину поруши и да се тај простор посвети Семону Санку.4* Од новца који је од њих добијен искована су два бронзана диска која су постављена у светилишту Санка, насупрот храма Квириновог. Што се тиче сената у Привернуму одлучено је да се сви сенатори, који су остали у граду после његовог одметања од Рима, морају преселити с оне стране Тибра, кажњени на исти начин као они из Велитра О Привернати-

138

ТитЛивије

ма се није расправљало све до Плауцијевог тријумфа. После тријумфа, пошто је погубио Витрувија и његове присталице, сматрајући да је правда задовољена кажњавањем оних који су криви и да сада може слободно говорити о Привернатима, конзул је рекао: „Оци сенатори, сада када су покретачи побуне добили заслужену казну и од бесмртних богова и од вас, шта треба по вашем мишљењу учинити са народом који је недужан? Што се мене тиче, ја знам да треба пре да питам друге за мишљење но сам да га дајем, али ипак мислим да околност да су Привернати суседи Самнитима, с којима нам је сада веома несигуран мир, треба да остане што мање разлога за њихово огорчење на нас.” 21. Ствар је и сама по себи била спорна, а уз то је и сваки појединац, већ према својој природи, био спреман на оштрије или блаже мере од оних које су предлагане. Ствар је учинио још компликованијом један од посланика из Привернума. Он је имао на уму више услове у којима је рођен него нужност тренутка Када га је један од оних који су били за строже мере упитао какву казну, по његовом мишљењу, заслужују Привернати, он је одговорио: „Ону коју заслужују људи достојни слободе.” Кад је конзул видео да овај храбри одговор појачава непријатељство и оних који су били за блаже мере постави добронамерно питање да би добио блажи одговор: „А ако се одрекнемо свога права да вас казнимо, каквом се миру с вама можемо надати у будућности?” - „Ако нам дате добре услове за мир, ми ћемо их се држати верно и вечно, а ако буду рђави - мир неће бити дуготрајан.” Док су нато неки повикали да им овај Привернат прети и да нема сумње у то да оваквим говором подстиче на побуну покорене народе, на умереније чланове Сената је овај одговор учинио добар утисак и рекоше да су чули одговор човека који је слободан; но да ли се може веровати иједном народу или човеку да ће остати дуже него што мора у положају у коме није задовољан? Мир је поуздан онда када се добровољно склапа и не треба се надати верности тамо где се успоставља ропство. Конзул је највише допринео то-

Историја Рима - Осма кнмга

139

ме да се прихвати благо решење и обраћајући се конзуларима, који су први гласали, рекао је тако гласно да су га и остали могли чути: „Они који не размишљају о другом до о својој слободи достојни су да постану римски грађани.” Тако је придобио Сенат, а по овлашћењу сенатора предложено је народној скупштини да се Привернатима да слобода Исте године је упућено 300 колониста у Анксур; сваки од њих је добио по два југера земље. 22. Уследила је година у којој се није догодило ништа значајно ни у спољној ни у унутрашњој политици. Конзули су били Публије Плауције Прокул и Публије Корнелије Скапула Једино је значајно то да су упућени колонисти у Фрегеле. Ово је била територија народа Сигније која је потом припала Волсцима Осим тога, Марко Флавије је народу поделио месо поводом погреба своје мајке. Неки су то тумачили тако да је под привидом почасти преминулој мајци платио народу оно што му је дуговао јер га је ослободио када је изведен на суд по оптужби едила да је обешчастио удату жену. Подела меса као награда за суђење које је прошло донела му је и нов положај: на следећим изборима за народне трибуне дата му је предност над другим кандидатима, премда је био одсутан. Некада се недалеко од места где је сада Неаполис налазио Палеполис. Оба града су имала исто становништво које је потицало из Киме, а ови су водили порекло из еубејске Халкиде.47 Бродови који су их донели из отацбине били су им главна снага на обали где су се населили. Стигли су најпре на острва Енарију и Питекусу,48 а онда су се одважили да пређу на обалу. Та заједница, ослањајући се на своје снаге и на савез са Самнитима који су изневерили Рим, почела је да се понаша непријатељски према Римљанима насељеним на територији Кампанаца и Фалерна кад је чула да у Риму влада епидемија Стога су под конзулима Луцијем Корнелијем Лентулом и Квинтом Публилијем Филоном упућени фецијали у Палеполис да траже назад оно што је опљачкано. Ка-

140

ТитЛивије

да су Грци, племе које је храбрије на речима него на делу, дрско одговорили на ово тражење, народна скупштина је по одобрењу Сената објавила рат грађанима Палеполиса. Конзули су у међувремену поделили команду, па је команда за рат против Грка допала Публилију. Корнелије је с другом војском кренуо против Самнита да их спречи уколико би они нешто предузели. Стигао је, наиме, глас да ће они подићи свој логор ако се Кампанци повуку и стога се Корнелију чинило најбоље да свој логор постави ту. 23. Оба конзула су уверавала Сенат да је слаба нада да може бити мира са Самнитима. Публилије је известио да су 2.000 војника из Ноле и 4.000 из Самнија примљени у Палеполис, пре на инсистирање Нолана но стога што су то Грци хтели, а Корнелије је рекао да су магистрати у Самнију прогласили општу мобилизацију, да је дигнута на ноге не само цела земља него су и суседни народи у Привернуму, Фундијима и Формијама подстакнути, нема никакве сумње, да им се придруже. Одлучено је да се пре но што објаве рат Самнитима упуте посланици. Они су, међутим, донели пркосан одговор; оптуживали су Римљане за неправде, а себе нису настојали да оправдају за оно што им се замерало: они не помажу Грке званично, а Фундане и Формијце не подстичу на побуну, јер ако би дошло до рата, они се довољно уздају у своје снаге. Уосталом, не могу сакрити да је самнитска заједница озлојеђена тиме што Фрегеле,49 које су они одузели од Волска и разорили, сада римски народ обнавља за себе и шаље колонисте на самнитску територију, а колонију назива Фрегеле. Они ће ову увреду и неправду отклонити свим својим снагама ако је не отклоне они који су је учинили. Када их је римски посланик позвао да о овоме расправљају као савезници и пријатељи, самнитски представник је одговорио: „Зашто тако увијено разговарамо? Нису потребни ни преговори посланика ни појединаца; реч је о Кампанском пољу око кога се треба борити. О томе нека одлуче оружје и бог Марс који је заједнички и нама и вама. Стога поставимо логоре једни насупрот другима, између Капуе и Суесуле, и

Историја Рима - Осма књига

141

одлучимо о томе да ли ће у Италији бити успостављена самнитска или римска власт.” Римски посланици одговорише да ће ићи тамо куда их буду водили њихови команданти, а не где их непријатељ позива...50 Заузевши повољан положај између Палеполиса и Неополиса, Публилије је већ одузео непријатељу могућност да се удружи и узајамно помаже што је увек чинио ако би једно или друго место било угрожено. Но приближавао се дан избора нових конзула, а држава није могла да званично позове натраг Публилија који је запретио бедемима непријатеља и сваког часа могао да заузме град. Стога је преко трибуна постигнуто да се предложи народу да Квинт Публилије Филон, и кад буде отишао с дужности конзула води рат и даље као проконзул све док Грци не буду покорени.51 Како не би морали да позову назад ни Корнелија, који је већ ушао у Самнијум, па би морао да прекине напад, упућено му је писмо да именује диктатора који ће да спроведе изборе. Овај на то именова Марка Клаудија Марцела, који за команданта коњице узе Спурија Постумија. Изборе ипак није одржао овај диктатор, јер није био изабран по свим правилима, тако да је избор требало испитати. Када су аугури упитани, они објавише да је процедура избора била непрописна Али ту одлуку учинише сумњивом трибуни својим нападима Говорили су да се грешка тешко може открити већ и стога што је конзул, уставши ноћу, у тишини именовао диктатора, да конзул о томе није писао никоме, ни јавно ни приватно, и да нема човека који је видео или чуо шта је при томе рекао и какве су ауспиције које није извршио. Нису ни аугури, седећи у Риму, могли погодити шта је учињено у војном логору конзула Нису ли аугури видели грешку у томе што је диктатор плебејац? Узалуд су трибуни ове и сличне ствари износили: држава се најзад окренула интерегнуму и избори су поново одлагани под разним изговорима Најзад је четрнаести интерекс, Луције Емилије, изабрао за конзуле Гаја Петелија и Луција Папирија Мугилана (у неким аналима сам нашао да се звао Курсор).

142

ТитЛивије

24. Забележено је да је ове године основана Александрија у Египту52и да је Александра, епирског краља, убио један прогнаник из Луканије. То је догађај који је предвидело пророчиште Јупитера у Додони. Када су га Тарентинци позвали у Италију у помоћ, било је пророковано да треба да се чува реке Ахеронта и града Пандозије,53јер ће му ту судбина донети крај живота Због тога је и пожурио да пређе у Италију како би био што даље од града Пандозије у Епиру и реке Ахеронта која је текла из земље Молоса према Доњим мочварама, мешајући своју воду с Теспротским заливом.54 Али како се често догађа када се бежи од судбине, управо је у њу упао. Како је доста пута побеђивао легије Брута и Луканаца, од ових последњих је одузео Хераклеју, колонију Тарентинаца и Сипонт од Апулаца,55 а осим тога брутске градове Консентију и Терину и неке градове Месапа56 и Луканаца У Епир је послао као таоце 300 угледних породица Недалеко од града Пандозије, који се уздизао на граници Луканије и Брутије,57заузео је три узвишења koja су се налазила на малом међусобном растојању и одатле је вршио упаде на све стране у непријатељска поља Код себе је држао 200 луканских изгнаника којима је веровао. Но како је ћуд у таквих људи превртљива, они су мењали своју веру заједно с променом среће. Непрестане кише су поплавиле сва поља, тако да су се три дела војске на узвишењима нашла изолована, без могућности да један другоме помогне. Два гарнизона је притиснуо неочекиван напад непријатеља Пошто су их потукли, непријатељи су се окренули ономе с којим је био крал>. Нато су лаконски бегунци упутили гласника својима и поручили им да ако им омогуће повратак, они ће им предати краља живог или мртвог. Међутим, краљ се с одабраном групом одважио на изванредно дело и упавши усред непријатеља убио је вођу Луканаца који му је кренуо у сусрет. Сакупивши своје људе који су се у бекству растурили стигао је до реке. Пут су означавали остаци моста који је вода однела Док су прелазили реку преко несигурног плићака, један вој-

Историја Рима - Осма књига

143

ник, изнурен од страха и напора, грдећи реку довикну њено застрашујуће име: „С правом те зову Ахеронт.” Када краљ ово чу сети се пророчанства и застаде, колебајући се да ли да је пређе. Нато га Сотим, један од дечака у његовој пратњи, запита зашто оклева у тако опасној ситуацији и показа му да Луканци траже место за заседу. Кад их краљ угледа како долазе из далека, формирајући групу, извуче мач и натера свог коња усред реке. И када је већ излазио у плићак, један лукански изгнаник баци копље и прободе га. Он паде, а његово беживотно тело прободено копљем донесе река до непријатељске страже. Овде је дошло до варварског растрзања тела: пресекли су га напола и једну половину послали у Консентију, а другу задржали ради поруге. Док су га гађали камењем и копљима, једна жена се умешала у гомилу, која је беснела више но што се може веровати да људи чак и у великој мржњи могу да чине, и замолила их да престану начас; рече да су јој муж и деца заробљени код непријатеља, па се нада да би телом краља, ма како да је осакаћено, могла да откупи своје. Ово је учинило крај злостављању, а у Консенцији је оно што је остало било спаљено и то настојањем једне жене, и послато непријатељу у Метапонт.58 Одатле је бродом пренето у Епир и предато краљевој жени Клеопатри и сестри Олимпијади, од којих је прва била сестра, а друга мајка Александра Великог. Прича о жалосном крају Александра из Епира може се на овом месту правдати тиме што је он, премда му судбина није доделила рат против Римљана, ипак водио рат у Италији. 25. Ове године је одржан лектистерниј у Риму, пети од оснивања града, и то ради ублажавања богова као и раније. Потом су нови конзули по одлуци народа упутили људе који ће Самнитима објавити рат. У међувремену су се припремали за рат много темељитије него што су то чинили за рат с Грцима. Неочекивано су прешли на њихову страну Луканци и Апулци, с којима до тог тренутка нису имали никаквог додира, и ставили су се под њихову заштиту уз обећање да ће дати оружје и људе за рат. С њима је склопљен уговор и

144

ТитЛивије

примљени су за прнјатеље римског народа У исто време вођен је и успешан рат у Самнију. Три града су дошла под римску власт: Алифе, Калифе и Руфријум, а сва остала територија је опљачкана већ при проласку конзула Овај рат је тако срећно започео, а истовремено се онај који је вођен против Грка приближавао крају. Непријатељи, чије су комуникације биле пресечене и снаге подељене, имали су у бедемима да се плаше више од онога што их је чекало ван њих - као да су сами себе заробили сопственим стражама Трпели су оскудицу у свему и понашали се недостојно и према женама и деци, као што се догађа у заузетом граду. Уто им је стигао глас о помоћи од Самнита и Тарента Што се тиче Самнита сматрали су да их у својим бедемима имају више но што је потребно; али Тарентинци, као Грци у једном грчком граду, могли су им пре помоћи да се одупру Самнитима и Ноланима него Римљанима као непријатељима Ипак им се на крају чинило да ће бити најмање зло ако се предају Римљанима Тако су државни прваци Харилај и Нимфије, пошто су се међусобно посаветовали, приступили остварењу плана поделивши улоге: један ће пребећи римском заповеднику, а други ће остати у граду да га припреми за предају. Харилај је дошао Публију Филону и рекао да је дошао да отвори врата града, на срећу и задовољство и Палеполитана и Римљана Када ово учини, питање је римског часног држања да ли ће се сматрати да је издао своју отаџбину или јој је служио. За себе се не залаже, нити шта тражи. А за државу тражи да уколико преговори буду успешни нека римски народ мисли пре на то уз какву су опасност и труд повратили римско пријатељство, него на то каквом су га лудошћу и непромишљеношћу изгубили. Римски командант га је похвалио за ово и дао му 3.000 војника да заузме онај део града који су држали Самнити. Овим одредом је командовао трибун Луције Квинкције. 26. У исто време је и Нимфије вешто натерао самнитског претора да му дозволи да опреми флоту и да је доведе до територије коју држе Римљани, те да пустоши не само оба-

Историја Рима - Осма књига

145

лу мора него и саму околину града, док се римска војска налази и око Палеполиса и у Самнију. Али да не би били откривени требало је ноћу кренути и одмах превести лађе. Да би ово било што пре извршено, на обалу је била упућена сва самнитска омладина осим оних који су остали на стражи у граду. И док је Нимфије овде чекао у тами дапрође време и док је масу која је сама себе ометала још више збуњивао противречним наредбама, Харилаја су по договору примиле његове присталице у град и када су највиши део града испунили римски војници, он је наредио да се узвикне бојни поклич. Грци су нато, тајно опоменути од свог вође, остали мирни, док су Нолани кренули на капију на супротној страни и побегли путем који је водио у Нолу. Самнити су, одсечени од града, кренули у бекство и у почетку им се чинило лако, а затим и срамно пошто су избегли опасност; остали су без оружја јер су све што су имали оставили непријатељу, па су се изложили подсмеху и својих и странаца. Опљачкани и бедни вратили су се својим кућама. Знам и за другу причу, према којој су издају извршили Самнити, али сам предност ипак дао писцима који су достојнији поверења. Осим тога постоји и уговор с Неаполитанима (тамо су се, наиме, преселили Грци), и то показује да је пре с Грцима обновљено пријатељство. Публију је додељен тријумф, јер се сматрало да је непријатељ поново покорен пошто је био опседнут. Овај човек је први међу Римљанима уживао две посебне привилегије: продужење врховне команде, које пре тога није ником било дозвољено, и тријумф пошто је већ био завршио конзулат. 27. Овом рату је одмах уследио други с Тарентинцима,59 Грцима на супротној обали. Ови су, пошто су неко време потхрањивали лажну наду Папеполитанима да ће им пружити помоћ, на вест да су Римљани заузели град почели да грде Палеполитане као да су их напустили, а не они њих. Били су огорчени и на Римљане и из беса и из зависти, утолико више када су сазнали да су се Луканци и Апулци ставили под њихову заштиту. Савез и са једнима и са други-

146

ТитЛивије

ма датира из те године. Како су Римљани били готово стигли и до н>их, то су сматрали да ће морати да их прихвате или као непријатеље или као господаре. Њихова судбина ће зависити од самнитског рата и његовог исхода Једино је остало ово племе, али и оно више није било довољно моћно пошто су га Луканци изневерили. Сматрали су да их могу повратити у свој табор и да их могу навести на то да одбаце савез с Римљанима ако употребе вештину сејања раздора. Ове намере Тарентинаца наишле су на одзив код оних који су желели преврат. Тако су неки млади Луканци, придобијени новцем и више познати међу суграђанима но славни, ишибали једни друге, а затим су сакупл>еним суграђанима показали своја нага тела, узвикујући да су Римљани у логору наредили да буду ишибани и да су их готово погубили секирама када су се усудили да уђу у логор. Ствар је сама по себи изгледала ружно, а кад се томе дода и привид неправде, маса је узбуђено узвикивала и тражила од магистрата да сазову сенат. Неки од оних који су опколили скупштину тражили су рат против Римљана, а други су одјурили да позову сељаке на оружје. Како је немир обузео и трезвене духове, то и они одлучише да обнове савез са Самнитима и упутише посланике да то и учине. Ова изненадна одлука није имала прави разлог, па према томе ни убедљивост, и кад су Самнити затражили да дају таоце и приме њихове гарнизоне у утврђена места, они, заслепљени преваром и гневом, ништа нису одбили. Ускоро је, међутим, превара изашла на видело кад су учесници овог злодела отишли у Тарент. Но како су изгубили своју моћ није им остало друго сем да се узалуд кају. 28. Ове године се римски народ тако рећи поново родио јер је било укинуто ропство за дуг.60 До промене закона је довела изузетна суровост једног повериоца, који је показао и велику грамзивост. То је био Луције Папирије, коме се због очевог дуга продао у ропство Гај Публилије. Његова младост и лепота, које би код сваког изазвале сажаљење, пробудиле су у срцу повериоца срамну пожуду. Сматрајући да је

Историја Рима- Осма књига

147

његова младост у цвету додатак дугу, најпре је покушао да примами младића грешним наговарањем, а потом, како је овај то с презиром слушао, почео је да га застрашује претњама и истовремено да га подсећа на његов положај. Најзад кад је видео да овај цени своје слободно порекло и не мисли на свој тренутни положај наредио је да га свуку и ишибају. Сав изранављен, младић истрча на улицу жалећи се на суровост повериоца. Нато се огромна маса људи, подстакнута и сажаљењем према његовој младости и недостојном неправдом, а исто тако мислећи и на свој положај и на своју децу, сакупи на Форуму, а одатле се упути у Курију. И када су конзули под притиском непрестаних немира сазвали Сенат, сакупљени народ је показивао сенаторима, који су улазили у Курију, ишибана леђа младића, падајући пред ноге појединаца И тога дана је због неправде коју је учинио један моћник раскинут страшан ропски ланац поверилаца Конзули су позвани да народу предложе закон да се нико осим криминалаца не држи у ланцима или оковима док издржава казну. За неплаћене дугове, дужник треба да одговара повериоцу својом имовином, а не својим телом. Тако су ослобођени они који су били поробљени, а забрањено је да се то чини у будућности.61 29. Исте године, премда су већ самнитски рат сам по себи, побуна Луканаца, заједно с Тарентинцима као подстрекачима побуне, значили догађаје који су били довољни да држе сенаторе у напетости додата је и побуна Вестина62који су се придружили Самнитима И док се о овоме више расправљало у разговорима него на јавним местима, следеће године је скупштина под конзулима Луцијем Фуријем Камилом, који је на том положају био други пут, и Јунијем Брутом Сцевом одлучила да Сенат о овоме треба да донесе одлуку као о најхитнијој и најважнијој ствари. И премда није била реч о нечему што је дотад било непознато, сенатори су били у бризи и подједнако се плашили да се тим проблемом баве као и да га запоставе да не би Вестини, ако би остали некажњени, побунили друге суседне народе, а ако би

148

ТитЛивије

били кажњени ратом, да би то изазвало револт и срџбу суседа. Онда би то био рат једнак самнитском: ако нешто предузму против Вестина имаће за непријатеше Марсе, Пелигне и Маруцине.63 Најзад победи она струја за коју се у том тренутку нинило да има више храбрости него мудрости. Но догађаји показаше да храбрима и срећа помаже. По одобрењу Сената, народна скупштина је објавила рат Вестинима Бруту је коцком допала команда против Вестина, а Камилу против Самнија Обојица су повели војску док је непријатељ био спречен да уједини снаге, јер је морао да чува сопствене границе. Но један од конзула, Луције Фурије, на коме је био већи терет рата, морао је да напусти бојиште због тешке болести. Било му је стога наложено да именује диктатора који ће наставити рат и он је изабрао Луција Папирија Курсора, највећег војсковођу тог времена Он узе за команданта коњице Квинта Фабија Максима Рулијана64Били су обојица подједнако славни по делима која су извршили док су били на положају, а још познатији по свађи у којој су, борећи се, ишли до крајности. Други конзул је водио рат против Вестина на много страна, али свуда с подједнаким успехом. Пустошио им је поља и односио са њих све што су посејали. Палећи куће непријатеља натерао га је да прихвати борбу и онда када није желео. Тако је само у једној бици нанео такав ударац Вестинима, не штедећи при томе ни крв својих војника, да су најпре побегли у свој логор, а потом су се, не уздајући се у насипе и јарак, растурили по утврђењима Најзад конзул сам крену да осваја њихове градове, на велико огорчење својих војника због рана које су задобили, јер готово нико није нерањен изашао из битке. Најпре заузе Кутину помоћу лествица, потом Цингилију. Плен из оба града предаде војницима, јер их нису зауставили ни бедеми ни капије. 30. На Самнијум се кренуло уз неизвесне ауспиције. Ово се ипак није одразило на рат који је срећно вођен, али се показало као бес и срџба команданата Наиме, када је Папирије, кога су опоменули чувари светих пилића,65 кренуо у

Историја Рима - Осма књига

149

Рим да поново изврши ауспиције позвао је команданта коњице да га замењује, али да ништа не предузима против непријатеља док је он одсутан. Међутим, кад је Квинт Фабије после диктаторовог одласка сазнао преко извидника да је непријатељ посве безбрижан као да се више ниједан Римљанин не налази у Самнију, овај млади човек, било стога што је сматрао да је понижен тиме што је, како му се чинило, сва моћ у рукама диктатора, или стога што је мислио да му се пружила добра прилика за подвиг, окупи војску и крену на место које се звало Имбринијум и сукоби се са Самнитима Битка је вођена тако срећно да није било ничега што и сам диктатор не би учинио да је био ту. Нити је војнику недостајао прави командант, ни команданту војник. Коњица је била под командом војног трибуна Луција Коминија Премда је више пута предузимала напад није могла да пробије линију непријатеља Најзад коњаници попустише дизгине коњима и тако их подбодоше мамузама да их више никаква сила није могла задржати. Пред њима се простреше на све стране и људи и оружје. Пешадија је следила напад коњице и навалила на непријатеља који је био у расулу. Прича се да је тог дана погинуло 20.000 непријатељских војника У неких писаца сам нашао да су била два сукоба с непријатељем док је диктатор био одсутан и да је ствар оба пута била изврсно вођена Али се код најстаријих писаца помиње само једна битка, а у неких аналиста66је изостављен читав догађај. Како је после таквог покоља стекао огроман плен, командант коњице је сакупио оружје непријатеља на огромну гомилу и у огњу га сагорео. То је учинио као испуњење завета неком богу или, ако се некоме допада да верује, Фабију67 да не би диктатор уграбио плод његове славе и на оружју исписао своје име, или га као плен носио у свом тријумфу. Писмо о томе да је битка срећно окончана упућено је Сенату а не диктатору, што такође показује да ни најмање није желео да са њим дели похвале. Диктатор је тако и разумео ствар и док су се остали радовали победи, он је показивао само срџбу и незадовољство. Распустивши напречац

150

ТитЛивије

Сенат изјурио је из Курије, узвикујући да је командант коњице победио легије непријатеља исто толико колико и достојанство врховног заповедника. И војна дисциплина ће бити побеђена и уништена ако његово презирање врховне команде остане некажњено. И тако испуњен бесом, претећи је кренуо у војни логор. И премда је прелазио пут у највећим дневним етапама није успео да спречи да глас о његовом доласку стигне пре њега. Наиме, пре њега су кренули из града они који су јављали да диктатор долази жељан освете и непрестано хвалили поступак Тита Манлија.68 31. На глас о томе, Фабије је хитно сазвао војнике у скупштину и заклињао их да га с оном истом храброшћу с којом су бранили државу од најопаснијег непријатеља под његовим вођством и ауспицијама, сада заштите од необуздане суровости дикататора. Овај стиже избезумљен од зависти, побеснео због туђе храбрости и среће; бесни због тога што је у његовом одсуству стечена изврсна победа Да може изменити срећу, више би волео да је победа на страни Самнита но Римљана. Говори о томе да је презрена врховна команда, као да није забранио да се води борба из истог оног разлога из кога сада жали што је дошло до битке. Сада га завист спречава да цени туђу храброст, а војницима који највише желе да се боре одузео би оружје да не би кренули у борбу док је он одсутан. И сада његова тешка патња и потиче отуда што војници у одсуству Луција Папирија нису били ни без оружја ни сакати и што се Квинт Фабије држао као командант коњице, а не као слуга диктатора. Шта би тек учинио да су Марс и ратна срећа донели несрећан исход битке кад сада, пошто је непријатељ побеђен, државни посао изврсно вођен тако да га ниједан други војсковођа не би могао водити, прети победиоцу, команданту коњице? Он је исто толико опасан и за војне трибуне и центурионе, па и за војнике, колико за команданта коњице. Ако буде могао, свој бес ће искалити на свима, а ако не буде могао окренуће се против једног. Завист, као и огањ, уперени су према врху: најпре ће напасти главу целог подухвата и вођу. Ако му пође за руком да

Историја Рима - Осма књига

151

њега, Фабија, уништи заједно са славом овог догађаја окренуће се као победилац према војсци као да је побеђена и усудиће се да и над војском спроведе исто што и над командантом коњице. Стога бранећи њега бране слободу свих. Ако види да је слога у војсци, која је владала и у бици, остала иста и када треба бранити слободу, те да за спас једног сви брину заједно приклониће се блажем решењу. Најзад, он свој живот и срећу поверава њиховој верности и храбрости. 32. У целој скупштини се подиже жамор да се храбро држи: нико му не сме нанети зло док је римских легија. Ускоро је стигао диктатор и одмах је трубом дат знак да се сви скупе на збор. Пошто је настала тишина, гласник је позвао Квинта Фабија, команданта коњице. Овај једва да је стигао до трибунала, кад диктатор започе: „Будући да постоји врховна власт диктатора којој се покоравају и конзули, премда су наследници краљевске моћи, а исто тако и претори, изабрани под истим ауспицијама као и конзули, питам те, Квинте Фабије, сматраш ли да његове наредбе треба да слуша и командант коњице или не? Знајући да сам кренуо из Рима у поход под ауспицијама које нису биле јасне питам те исто тако да ли је требало да доведем државу у опасност с обзиром на религијску неправилност, или да поновим обред ауспиција како не бих учинио нешто што није по вољи боговима? Или командант коњице мисли да је ослобођен религијских обзира ако диктатор сматра да постоји религијска сметња за вођење рата? Али зашто ја ово питам када си ти, и да сам ћутећи отишао, морао у својим поступцима да се држиш онога што ја желим. Хајде одговори да ли сам ти наредио или нисам да било шта предузмеш док сам ја одсутан, да ли сам ти наредио или не да кренеш на непријатеља? У ствари, ти си се презирући моја наређења, под нејасним ауспицијама, противно религијским правилима, војничком обичају и дисциплини наслеђеној од предака и против божанске воље усудио да сукобиш с непријатељем. Одговори на моја питања, пази да томе не додаш ниједну реч. Приступи, ликтору!”

152

ТитЛивије

Није било лако одговорити на постављена питања и Фабије се час жалио на то да је онај који га оптужује, у исти мах и судија који одлучује о његовом животу и смрти, час је узвикивао да га пре може лишити слободе него славе за извршена дела И док је наизменично правдао себе и нападао диктатора, Папирије у поновном наступу беса нареди да се скине одело са команданта коњице и да се припреме шибе и секире. Фабије је плачући призивао верност војника и док су ликтори цепали одећу са њега повукао се међу тријарије, који су већ уносили неред у скупштину. Нато настаде вика на све стране: на једној страни су се чуле молбе, на другој претње. Они који су стајали ближе трибуналу и били изложени погледу диктатора те могли бити препознати молили су да се поштеди командант коњице и да се заједно с њим не кажњава и војска; они који су стајали на крају скупштине и гомила око Фабија немилосрдно су нападали диктатора, па је побуна била на помолу. Ни сам трибунал се није мирно држао. Легати који су стајали око седишта диктатора молили су га да се ствар одложи до следећег дана, да се срџба тако стиша и да се размисли; говорили су да је млади Фабије довољно кажњен и да је довољно компромитована његова победа; не треба казну спровести докраја, нити наносити срамоту овом јединственом младићу, његовом веома славном оцу и генсу Фабија Како су мало постигли молбама и разлозима скренуше му пажњу на скупштину која је изгледала претећи: не одговара ни његовим годинама ни његовој мудрости да потпаљује ватру код већ разгневллних војника, нити да даје повод побуни. За то нико неће окривити Фабија, који је само молио да га не казни, него диктатора који је заслепљен гневом покренуо разјарено мноштво против себе у једној опасној борби. Најзад рекоше, заклињући се, да све ово не чине због Квинта Фабија него стога што његово кажњавање не одговара интересима државе у овом тренутку. 33. Овим речима су легати у ствари више подстакли диктатора против себе но што су ублажили његову срџбу про-

Историја Рима- Осма књига

153

тив команданта коњице. Наредио им је да сиђу с трибунала. Преко гласника је захтевао тишину, али услед буке и нереда није се чуо ни глас диктатора ни његових службеника Најзад, као у некој бици, ноћ учини крај сукобу. Следећег дана је диктатор наредио команданту коњице да се појави. Но како су сви говорили да ће Папирије постати још раздраженији зато што је наишао на отпор, овај кришом побеже из логора у Рим. На захтев његовог оца Марка Фабија, који је већ три пута био конзул и диктатор, одмах је сазван Сенат. Управо док се жалио сенаторима на насиље и неправду диктатора, изненада се пред Куријом зачула бука ликтора који су правили пролаз, а затим се појавио и сам Папирије, спреман за борбу. Пошто је сазнао да је Фабије отишао следио га је с малим одредом коњице. Обновљена је расправа Папирије је наредио да зграбе Фабија И када је упркос молбама првака Сената остао упоран у ономе што је започео и без милости, Квинтов отац Марко Фабије му рече: „Пошто за тебе нису важни ни ауторитет Сената ни моја старост, у коју си спреман да унесеш пустош, ни храброст и племенито порекло команданта коњице кога си сам именовао, а ни молбе које би и непријатеља смекшале, које и срџбу богова ублажавају, ја позивам народне трибуне да апелују на народ. Народ позивам да ти буде судија, теби који си презрео суд своје војске и суд Сената; његова моћ је једино већа од моћи твоје диктатуре и може више од ње. Видећу да ли ћеш устукнути пред ауторитетом пред којим се повукао и римски краљ Тул Хостилије.”да Из Курије кренуше у скупштину. Када су се тамо попели - диктатор са неколицином око себе, командант коњице праћен читавом четом угледних људи - диктатор нареди да Фабија одведу са трибунала на Рострама на неко ниже место. Отац који га је пратио, нато примети: „Добро чиниш”, рече, „што наређујеш да нас одведу на место одакле можемо говорити и као приватна лица” Испрва се није чуо ни један целовит говор, него су сви између себе измењивали љутите речи. Најзад буку и тутњаву надјачаше глас и огорчење ста-

154

ТитЛивије

рог Фабија. Нападао је Папиријеву охолост и суровост. И он сам је, рече, био диктатор у Риму, а није никога повредио, чак ни плебејце, ни центуриона, ни обичног војника; Папирије тражи победу и тријумф над римским војсковођом као да је у питању непријатељски. Каква разлика између умерености предака и садашње охолости и суровости! Када је диктатор Квинкције Цинцинат избавио конзула ЈТуција Минуција из непријатељске опсаде, своју љутњу је изразио једино на тај начин што га је сменио са положаја конзула и поставио га за свог легата у војсци; Марко Фурије Камил је у својој срџби на Луција Фурија који се, презревши његову старост и ауторитет, упустио у борбу веома срамног исхода, показао не само умереност у том тренутку, те није ништа написао ни римском Сенату ни народу о свом колеги, него је и по повратку, кад му је Сенат дозволио слободан избор колеге у власти, изабрао њега међу свим конзуларним трибунима А народ који има сву власт није никад оне који су из незнања или због немарности изгубили војску казнио друкчије осим новчаном казном. Смртну казну није нико до данас затражио ни за онога ко је рђаво водио рат, а сада се војсковођама римског народа који су као победници заслужили тријумф прети шибама и секирама, што није дозвољено ни према онима који су у рату побеђени. Шта би се тек догодило његовом сину да је изгубио војску, да је био разбијен, да је побегао, да је био избачен из свог војног логора? Шта је то што је изазвало толику срџбу и насилништво Папирија да га шиба и да га погуби? Како се то може помирити једно с другим, да грађани због победе Квинта Фабија радосно прослављају у молитвама захвалницама боговима, а победника, због кога се отварају врата божанских светилишта, са жртвеницима препуним дарова и испуњеним димом од принетих жртава, без одеће шибама рањавају наочиглед римског народа, док гледа на Капитол и тврђаву и богове које није узалуд призивао у помоћ у двема биткама? Како ће ово примити војска која је под његовим вођством и ауспици-

Историја Рима - Осма књига

155

јама победила? Каква ће жалост иаступити у римском табору, каква радост код непријатеља! Овако грдећи и жалећи се истовремено позивао је за сведоке богове и људе, грлећи сина, обливен сузама 34. Имао је уза се достојанство Сената и наклоност народа, уз њега је и помоћ народних трибуна; и војска која није била ту, у мислима је била на његовој страни. Томе насупрот, противник је истицао непобедив ауторитет римског народа, војну дисциплину и команду дикататора која је увек сматрана као нешто што је добијено од богова: позивао их је да се сете Манлијеве строгости - он је љубав према сину жртвовао општем добру; тако је некада поступио Луције Брут, творац римске слободе, према својим синовима „А сада”, наставио је диктатор, „сенатори су старци, испуњени милосрђем, који олако узимају кршење диктаторовог наређења, као да је у питању нека незнатна ствар, и праштају младима када се оглуше о војну дисциплину!” Но упркос томе, он ће истрајати у оном што је започео и неће одустати од тражења правичне казне за свакога ко се супротстави његовом наређењу и презревши религијске обзире ступи у борбу, премда ауспиције нису биле јасне. Да ли је достојанство римске врховне власти важно или није, то није у његовој моћи да одлучује. Луције Папирије неће учинити ништа што би је умањило. Он жели да трибунска власт, сама неповредива, не повреди својом интерцесијом врховну власт у Риму и да народ, нападајући њега као диктатора, не угуши снагу и право диктатуре. Ако то учине, потомство неће оптужити Луција Папирија него народне трибуне и рђаву народну одлуку, јер ако војна дисциплина буде једном нарушена неће се више покоравати ни војник центуриону, ни центурион трибуну, ни трибун легату, ни легат конзулу, па ни командант коњице врховној власти диктатора Нико више неће имати поштовања ни за човека ни за богове, неће се обазирати ни на наређења војсковођа, ни на ауспиције; војници ће без допуста лутати растурени по савезничкој и по непријателлкој територији и, заборављајући на заклетву,

156

ТитЛивије

по сопственој одлуци и где сами хоће напуштати војну службу; заставе ће пустити да падну и људи се неће сакупљати под заставу на наредбу; бориће се не разликујући дан и ноћ, повољно и неповољно место, без обзира на то да ли је командант то наредио или није, неће се више држати ни својих бојних знакова ни свог ранга; биће само слепа и случајно сакупљена гомила пљачкаша, уместо часне и свете војске. „За тај злочин, ви ћете бити криви кроз сва времена, ви, народни трибуни; пружите своје откривене главе за зад о в о л јС т в о Квинта Фабија.” 35. Народни трибуни беху запрепашћени и сада забринути више за своју судбину но за онога за кога је тражена њихова помоћ. Ослободи их страха римски народ који се сложно окрете диктатору с молбама и преклињањима да опрости команданту коњице. И народни трибуни су следили ток којим је ствар кренула и усрдно молили диктатора да заборави људску погрешку и да опрости младости Квинта Фабија Он је већ довољно кажњен. Сада су и сам младић и његов отац Марко Фабије, заборавивши на огорчење, пали на колена и настојали да молбама ублаже диктаторову срџбу. Најзад, када је наступила тишина, диктатор рече: „Добро је, Квирити, победила је војна дисциплина, победило је достојанство врховне власти која је била у опасности, и овај дан нека учини крај томе. Није ослобођен кривице Квинт Фабије који је ступио у борбу не слушајући наредбу команданта, него је кажњен за свој прекршај; он за свој спас дугује римском народу и дугује трибунској власти која му је помогла не по праву но из сажаљења Живи, Квинте Фабије, и буди срећнији због опште сагласности народа да те спасе него због победе због које си се донедавно тако охоло понашао; живи, премда си се усудио на зло дело које ти не би опростио ни отац да је Луције Папирије. Са мном ако желиш можеш и даље бити у пријатељству, а римском народу коме дугујеш живот, најбоље ћеш се одужити ако те је овај дан научио да се и у рату и у миру покораваш законској власти.” Када је диктатор најзад изјавио да команданта

Историја Рима- Осма књига

157

коњице ништа не задржава да оде, овај је сишао са трибунала на задовољство Сената, а још веће код народа. Опколили су га и пратили, честитајући на једној страни команданту коњице, на другој диктатору. Чини се да је највишу власт ојачала опасност у којој се нашао Квинт Фабије, ништа мање него некад трагична казна младог Манлија. Случајно се и сада догодило оно што се често догађало кад диктатор остави војску: непријатељ у Самнијуму се покренуо. Али пример Квинта Фабија предочио је легату Марку Валерију, који је командовао војском, да се пре треба плашити страшног диктаторовог гнева но непријатељске силе. И тако кад су они који су снабдевали војску били убијени из заседе, јер нису могли да се боре на неповољном терену, завладало је опште уверење да им је легат могао доћи у помоћ да није био заплашен строгим диктаторовим наређењем. Срџба због овога удаљи војнике од диктатора Они су већ пре тога били увређени зато што је био неумољив према Квинту Фабију и што је римском народу дозволио оно што није дозволио на њихове молбе. 36. Диктатор се вратио у логор пошто је у граду као заповедника оставио Луција Папирија Краса Квинту Фабију, команданту коњице, забранио је да на било који начин одлучује као магистрат. Његов долазак у логор није обрадовао војнике, нити је задао страх непријатељима Они су следећег дана, било стога што нису знали да се диктатор вратио, или што нису сматрали да је важно је ли он ту или није, успоставили бојни поредак и кренули према римском логору. Ипак је утицај Луција Папирија, једног човека, био тако велик да је ван сваке сумње да би се успешно сукобили са Самнитима истог дана да је савест вође пратила оданост војника И он постави војску у бојни поредак тако што га је обезбедио и добрим положајем и резервама и сваком војном вештином. Победа је, међутим, одложена и због оклевања војника и због настојања да се онемогући слава војсковођи. Много је Самнита пало, а још више Римљана рањено. И искусни римски командант је осетио шта је стајало на путу

158

ТитЈЈивије

римској победи. Морао је да укроти своју нарав и да љубазношћу ублажи строгост. Стога је у пратњи легата сам обилазио рањене војнике. Промоливши главу у шаторе питао је појединце како им је, препуштајући бригу о њима, именујући их, легатима, трибунима и префектима. Овај поступак, сам по себи популаран, извео је тако вешто да је пре залечио душу војника него тело, и ништа није тако повољно утицало на њихов опоравак као захвалност с којом су примали ову бригу. Са" опорављеном војском сукобио се с непријатељем, те како ни он ни војници нису сумњали у успех, тако је разбио и растурио Самните да се после овог дана нису више усудили да нападну диктатора. Победничка војска је затим кренула тамо куда ју је водила нада на плен. Прешли су преко непријатељских поља а да нису наишли ни на какав отпор, нити су били изложени нападу, ни отвореном ни из заседе. Спремности војника да се боре допринело је и то што је војсковођа предао војницима целокупан плен. Тако су приватна добит и јавни интерес појачали мржњу на непријатеља Обесхрабрени поразом, Самнити су затражили мир од диктатора. С њим су склопили споразум да сваком војнику дају по једно одело и годишњу плату. Упућени пред Сенат изјавили су да ће следити диктатора и да своју судбину предају њему уздајући се у његову веру и част. Нато је војска напустила Самниј. 37. Диктатор је у тријумфу ушао у Рим. Пре но што је абдицирао, Сенат му је наложио да именује конзуле. Изабрани су Гај Сулпиције Лонг, други пут на овом положају, и Квинт Емилије Церетан. Како је још било двоумљења око услова мира са Самнитима, он није коначно склопљен него им је дато примирје на годину дана Али они нису поштовали ни то и чим је Папирије отишао с власти јављено је да се припремају за рат. За време конзулата Гаја Сулпиција и Квинта Емилија (према неким аналима звао се Аулије), одметање Самнита је довело до рата у Апулији. Тамо су биле упућене обе војске. Коцком је рат против Самнита додељен Сулпицију, а про-

Историја Рима - Осма књига

159

тив Апулаца Емилију. Неки историчари пишу да са Апулцима није вођен рат, него да су штићени савезници овог народа од насиља и неправди Самнита. Но како су Самнити у то време били тако слаби да су једва били у могућности да се бране, чини се мало вероватним да су они напали Апулце. Пре ће бити да су Римљани водили рат истовремено са оба племена Уосталом, није било ничег вредног сећања. Опустошене су и земља Апулаца и земља Самнита, а да се при томе није наишло на непријатеља ни у једној ни у другој. А у Риму, изненада ноћу пробуди страх грађане који су се тако ужурбали као да су Капитол и тврђава, бедеми и капија пуни непријатеља. Сви стрчаше са свих страна и у свим деловима града беху позвани на оружје, али све до прве светлости се не појавише ни онај ко је изазвао страх ни оно што га је проузроковало. Исте године се на предлог Флавија судило грађанима Тускулума Наиме, народни трибун Марко Флавије је предложио народу да казни становнике Тускулума зато што су на њихов подстрек и уз њихову помоћ Велитрани и Привернати заратили против римског народа. Грађани Тускулума дођоше у Рим са женама и децом. Ово мноштво људи у одећи за жалост и са изгледом криваца обилазило је трибе и падало на колена пред свима И тако је милосрђе допринело благости казне више но што је вредео разлог да се разјасни кривица Све трибе су гласале да се ништа не предузме осим трибе Полије која је тражила да се одрасли мушкарци ишибају и погубе, а деца и жене да се продају по ратном праву (sub corona). Сећање на предлагаче тако окрутне казне остало је све до генерације наших отаца, па кандидат из трибе Полије није никад могао добити гласове у триби Папирија 70 38. Следеће године, за време конзула Квинта Фабија и Луција Фулвија, диктатор Аул Корнелије Арвина и командант коњице Марко Фабије Амбуст, плашећи се рата са Сам-

160

ТитЛивије

нирима, извршили су велико регрутовање и повели ту изврсну војску против Самнита. Говорило се, наиме, да су Самнити сакупили најамничку војску код суседних народа Римски војни логор је био постављен на непријатељској територији тако немарно као да је непријатељ далеко. Самнитске легије су се појавиле изненада и неустрашиво поставиле свој опкоп све до римских предстража Само их је ноћ која се приближавала спречила да крену на римско утврђење. Међутим, нису прикривали да ће то учинити чим сване. Када је диктатор видео да ће доћи до битке пре него што се надао изв^о је легије на неповољан положај да не би умањио храброст војника, а на више места је оставио запаљене ватре како би заварао непријатеља То му, међутим, није пошло за руком због мале удаљености између оба табора Самнитска коњица која је одмах одвојена стајала је уза саму колону, али се није усуђивала да нападне пре него што сване, а њихова пешадија није ни изашла из логора пре сванућа Најзад, у сам освит, самнитска коњица се одважи да нападне, и то узнемиравајући задње редове и на тешким прелазима Тако је задржала колону. У међувремену је и пешадија следила коњицу, па су све снаге Самнита кренуле у напад. Нато диктатор нареди да се улогоре на месту на коме су се налазили пошто се није могло напред. Но како их је непријатељска коњица опкољавала са свих страна, то нису могли да поставе палисаде ни да започну утврђивање. Када је диктатор видео да његове снаге не могу ићи даље нити остати ту где су постави их у бојни поредак, претходно уклонивши комору. И непријатељ се постави за битку, једнак по снагама и храбрости. Највише их је храбрило то пгго су мислили да се непријатељ повукао због њих, а не због неповољног терена Веровали су да гоне Римљане који беже у страху. То је извесно време одржавало равнотежу у бици, јер су Самнити већ дуже били одвикнути да слушају поклич римске војске. И Херкула ми, како кажу, битка је тога дана остала неодлучна од трећег до осмог дневног сата

Исгорија Рима - Осма књига

i6 i

Нити се војни поклич чуо при првом јуришу, нити су заставе померене напред ни враћене назад, а није устукла ни једна ни друга страна. Борили су се чврсто стојећи, надирали су са штитовима без предаха и нису се освртапи. Чинило се да ће уједначена бука и тутњава битке трајати до последњег даха, или док не наступи ноћ. Већ је људима понестајало снаге и оружју моћи, кад изненада самнитска коњица, предвођена једним сквадроном, откри да се римска комора налази далеко од војних снага и незаштићена. Жељни плена, Самнити нападоше на њу. Кад гласник сав уплашен јави ово диктатору, он одговори: „Оставимо их да се оптерете пленом.” А Самнити су позивали једни друге да грабе и носе, да пљачкају војничко благо. Тада диктатор позва команданта коњице и рече му: „Да ли ти видиш, Марко Фабије, да је непријатељска коњица напустила битку? Сада су се оптеретили оним што је нас оптерећивало. Крени на њих док су, као свака војска која пљачка, растурени у нереду. Мало их је у седлу, мало их је с оружјем у руци. Док товаре коње пленом убијај их ненаоружане, учини им плен крвавим. Ја ћу се у бици побринути за легије и пешадију; теби остављам коњицу да се прославиш.” 39. Коњички одред у савршеном поретку крену у напад на растурене и натоварене непријатеље и све их посече. Падали су између напуштеног плена на који су се саплитали они који су бежали између престрашених коња. Нису могли да беже ни да се боре. И када је непријатељска коњица била готово уништена, Марко Фабије окрену једно крило своје коњице и крену на самнитску пешадију с леђа Зачу се нов бојни поклич који престраши Самните. Диктатор угледа како се први редови непријатеља окрећу назад, виде заставе које се у нереду колебају, као и читав бојни поредак Самнита, па је час позивао војнике, час их храбрио, а трибуне и команданте одреда је позивао по имену да са њим поново крену у битку. Својим покличом су подигли заставе и уколико су више напредовали, утолико је непријатељ био у све већем расулу. Већ су први редови могли да препознају рим-

162

ТитЛивије

ску коњицу у даљини, а Корнелије, окренувши се својим манипулама, показивао је колико је могао и рукама и виком да препознаје и бојне знаке и округле штитове својих. Када су римски војници ово чули, а истовремено и видели, сасвим су заборавили на напор који су подносили целог дана, на ране које су задобили и навалили су на непријатеља као да су тог тренутка одморно кренули заставе из утврђења. А Самнити нису више могли да издрже ни страх од коњице, ни снагу пешадије. Један део је на месту изгинуо, други су се дали у бекство. Коњица је направила покољ међу бегунцима. Међу погинулима налазио се и самнитски командант. Ова последња битка је сломила снагу Самнита На свим скуповима су бучно гунђали да није чудо пгго нису имали успеха у једном безбожном рату, који је предузет пошто је била презрена заклетва уговора; тако су се више замерили боговима но људима За то треба да испаштају дајући велику ратну одштету и великим кајањем. Питање је било једино то да ли ову велику цену треба да плате крвљу неколицина или невина већина Већ су се чула имена покретача рата Најчешће је помињано име Брутула Папија, па је и у хору узвикивано. Он је био веома моћан човек аристократског порекла и без сумње онај који је прекршио уговор с Римом. Принуђени да о њему известе, самнитски претори одлучише да га предају Римљанима Донета је и одлука да се с њим врате и сав ратни плен у Рим, сви заробљеници и све оно што су фецијали тражили, како је право и како треба После тога кренули су њихови фецијали у Рим, али с мртвим телом Брутула Он се, наиме, добровољном смрћу спасао понижења и казне. Одлучено је да се заједно с његовим телом врате Римљанима и њихова добра Но од свега тога су Римљани прихватили само повраћај заробљеника и онога што је признато као плен. Предаја осталога је одбијена Диктатор је по одлуци Сената прославио тријумф. 40. Неки писци кажу да су овај рат водили конзули и да су они тријумфовали за успех у рату против Самнита Према Фабију, Римљани су напредовали и према Апулији и

Историја Рима - Осма књига

163

отуда донели велики плен. Али сви се слажу у томе да је диктатор био Аул Корнелије. Неизвесно је, међутим, да ли је био изабран да би водио рат, или да би дао знак римским квадригама и тако отворио римске игре71јер се претор Луције Плауције изненада тешко разболео. Кад је то обавио абдицирао је пошто није било ничега другог важног да се уради. Није лако изабрати између ових двеју ствари, или дати предност једном писцу над другим. Сматрам да је ствар искривљена преко похвалних посмртних беседа и лажних натписа на портретима покојника,72 јер је свака породица настојала да себи лажно присвоји славу магистратуре и победе. Отуда и настају забуне у историји подвига појединаца и о догађајима на јавним споменицима. А не постоји ниједан писац који би био савремен догађајима на кога би се могло поуздано ослонити.

1ХКЊИГА

321-304. година пре н.е.

1. Уследила је година позната по томе што је у њој дошло до Каудијског мира који је био последица чувеног римског пораза за време конзула Тита Ветурија Калвина и Спурија Постумија. Те године је Самните предводио Гај Понтије, син Херенија Отац му је био познат као мудар човек, док је он сам био први као ратник и војсковођа. Када су се вратили посланици који су били упућени у Рим да предају оно што је тражено, не постигавши мир, он им је рекао: „Немојте мислити да је ово посланство било узалудно; његовом мисијом је са нас скинута мржња богова због кршења уговора Поуздано знам да боговима, ма колико да су желели да се покоримо и признамо оно што је од нас уговором тражено, ипак није по вољи то што су Римљани тако охоло презрели наше испаштање стога што смо прекршили уговор. Шта би се више могло учинити за умирење богова и за ублажавање људи од онога што ми чинимо? Вратили смо им све оно што смо као плен задобили и што се чини да нам припада по ратном праву; виновнике рата смо предали мртве пошто нисмо могли живе; и њихову имовину смо послали у Рим да ништа од тог зла не би остало код нас. О, Римљани, шта вам још дугујемо по уговору или по вољи богова, који су чувари уговора? Кога бих још могао да призовем као судије ваше срџбе и нашег испаштања? При томе не бих изоставио ниједан народ и ниједног појединца Али ако слабијем не остаје никаква могућност да се позива на људска права у односу на моћног, ја тражим заштиту од

166

ТитЛивије

богова; они кажњавају прекомерну охолост оних којима није довољно ни оно што им се враћа, нити оно што су туђе покупили; оних чију срџбу не могу ублажити ни смрт оних који су криви, ни тела криваца који су преминули, оних који се неће смирити док им не дозволимо да нашу крв пролију и нашу утробу раздеру. Правичан рат је, Самнити, онај који је нужан, а свето је оружје у оних којима оно пружа једини спас. Стога, пошто је најважније у људским стварима то да ли се нешто чини по одобрењу богова или против њихове воље, знајте да су ваши ранији ратови вођени пре против богова него против људи, а овај који вам предстоји водићете предвођени самим боговима.” 2. Предсказујући ово, колико срећно толико и истинито, извео је војску и поставио свој логор у близини Каудијског кланца.1 Одатле је у Калатију,2 јер је чуо да се ту налазе римски конзули и римски логор, послао десет војника преодевених у пастире и наредио им дасе претварају да напасају стадо, растурено на све стране, у близини римских предстража Исто тако им је наложио да сви причају исто: да су легије Самнита у Апулији, да са свим снагама опседају Луцерију3и како мало недостаје да је силом заузму. Ове гласине, већ и раније намерно ширене, допрле су и до Римљана Заробљеници су, међутим, највише допринели да се у њих и верује пошто су сви тврдили исто. Није било никакве сумње у то да ће Римљани поћи у помоћ Луцерији, добром и верном савезнику. Тиме би спречили и отцепл>ен>е Апулије пред садашњом опасношћу. Једино о чему се још расправљапо било је то којим путем да крену. До Луцерије су водила два пута: један дуж обале „Горњег” (Јадранског) мора, отворен и сигуран, али колико је био сигурнији толико је био и дужи. Други, краћи, водио је кроз Каудијски теснац, место које је изгледало овако: две дубоке клисуре, уске и шумовите, а повезане непрекидним планинским ланцем. Између њих се налазила доста пространа затворена раван, са довољно траве и воде. Њеном средином је водио пут. Али пре но што до ње стигнеш, пред-

Историја Рима - Девета књига

167

стоји ти улазак у први теснац. Можеш се вратити истим стопама, али ако хоћеш даље мораш ући у другу клисуру која је још ужа и тежа за пролазак. Римљани су стигли на ову раван првим пролазом у колони, укопавајући пут у стени. Када су се упутили према другом теснацу наишли су на препреку коју су створили оборено дрвеће и обрушено камење. Тек ту су открили непријатељеву превару, а у исти мах су угледали непријатеља који је стајао на врху клисуре. Пожурили су назад у намери да се дочепају пута којим су дошли, али је и он био затворен непријатељским барикадама и оружјем. Зауставили су се без ичије команде; запрепашћење је захватило све духове и нека обамрлост им је укочила све удове. Загледали су се међусобно, при чему је свак веровао да онај други више господари разумом и мишљу него он сам, и дуго су остали непомични без иједне речи. Затим, кад су видели да се подиже шатор за конзула и да неки од људи износе оруђе за утврђивање, сви су се без ичије наредбе или подстрека окренули утврђивању да не би несрећи додали и грешку, премда су знали да је бесмислено да се утврђују у положају који је безнадежан, кад је све изгубљено. Jlorop су поставили поред воде. Док их је непријатељ са свих страна нападао, сами су свој посао и узалудан напор исмевали уз сажаљење. Легати и трибуни су лично дошли конзулима, који у очајању нису никог сазивали у савет, јер није било ни места саветовању нити спаса, док су војници, окренути конзулским шаторима, од војсковођа тражили спас, који једва да су могли и бесмртни богови да им донесу. 3. Ноћ их затече више у јадиковању но у саветовању. Свак је мрмљао, већ према својој нарави: „Кренимо преко препреке на путу”, говорили су једни. „Кренимо преко планине, куд год можемо носити оружје, само да стигнемо до непријатеља кога побеђујемо већ 30 година. Свако поље је за Римљане равно кад се боре против неверних Самнита.” Нато ће други: „Куда и којим путем да идемо? Зар се спремамо да померамо планине из њихових лежишта? Док се ови пла-

168

ТитЛивије

нински ланци уздижу, којим ћеш кренути на непријатеља? Наоружани или без оружја, храбри или кукавице, сви смо заједно заробљени и поражени; непријатељ не мора ни да потегне оружје на нас да би нас достојно погубио - седећи може да оконча рат.” Ноћ су провели у таквим разговорима, не мислећи ни на храну ни на сан. Ни код Самнита, чак и у тако повољним околностима, није било чврсте одлуке. Најзад су се сви сложили у томе да писмом затраже савет од Херенија Понтија, оца свог команданта, шта треба радити. Већ у дубокој старости, он се повукао не само из ратова него и из цивилних послова. Али у већ оронулом телу, још се одржавала снага духа и ума. Кад је сазнао да је римска војска затворена у Каудијском кланцу, између две шумовите клисуре, и када га је гласник његовог сина упитао за савет одговорио је најпре да сматра да их све треба пустити да прођу без напада Кад је овај савет одбијен, он је гласнику, који је поново дошао да га пита за савет, рекао да треба све Римљане побити. Пошто су у логор стигла два тако међусобно различита одговора, као у неком двосмисленом пророчанству, син је међу првима посумњао да је дух његовог оца у ослабљеном телу остарио, али је послушао савет свих и позвао га да лично дође на саветовање. Стари човек се није бунио и, како кажу, био је довезен колима у савет. Дао је исти одговор и није ништа променио у свом мишљењу, али је додао разлоге: ако послушају први савет, који он сматра за најбољи, овим добрим делом би учврстили вечни мир и пријатељство с најмоћнијим народом на свету; послушавши други савет одложили би рат за многе генерације, јер се Римљани не би лако опоравили изгубивши две војске. Трећег савета нема. Када га је на то његов син, заједно с другим првацима, упитао шта би се догодило ако би изабрали средњи пут: да пусте Римљане здраве и читаве и да им потом наметну закон побеђених, он рече: „Тај пут нити ствара пријатеља, нити слаби непријатеља Постићи ћете једино то да их таквим понижењем разјарите: римски народ је такав да ни побеђен

Историја Рима - Девета књига

169

не зна да мирује. У њиховим срцнма има нечега што тренутна невоља само распаљује; не очекујте да ће мировати пре но што вам вишеструко врате казну коју су претрпели.” Пошто ни први ни други његов предлог није прихваћен, Хереније је враћен из логора кући. 4. А у римском логору је после многих неуспешних покушаја да се пробију настала несташица хране. Побеђени невољом упутили су посланике који су најпре затражили мир под једнаким условима за обе стране. Ако им то не пође за руком наложено им је да изазову непријатеља на битку. Понтије им је одговорио да је рат завршен и да су они побеђени и заробљени. Пошто нису свесни свог положаја послаће их да прођу „испод јарма”4 разоружани и само у доњој одећи. Остали услови за мир биће равноправни за победнике и побеђене; ако се повуку са самнитске територије и одведу римске колонисте, Римљани и Самнити ће живети у равноправном савезу, сваки по својим законима. Под тим условима је спреман да склопи мир с конзулима. Ако било шта од овог не прихвате, он забрањује посланицима да му поново дођу. Када посланици ово јавише, са свих страна се подиже таква бука и настаде толика жалост код свих да се чинило да теже не би примили ни вест да сви морају изгинути на овом месту. Најзад, после дужег ћутања - конзули нису могли ништа да кажу ни за тако сраман споразум, нити против тако нужног уговора - проговори Луције Лентул, који је због заслуга и почасти био први међу легатима: „Често сам, конзули, слушао свог оца како се у сећањима враћа на то да је једини заговарао да Сенат златом откупи државу од Гала, и то у ситуацији када нису били опкољени ни јарком ни палисадама, од непријатеља који није познавао никакву вештину опседања, када су могли и да се пробију, па ако не без велике опасности, а оно ипак без сигурне погибије. Ако су Римљани тада могли с Капитола да бацају оружје на непријатеља, као што често чине они који су опсађени против оних који их опседају, онда ми можемо само да се сукобимо с неприја-

170

ТитЛивије

тељем на повољном или неповољном терену. Стога ја нећу изневерити дух свога оца у давању савета. Признајем, предивно је умрети за отаџбину и ја сам спреман да се жртвујем за римски народ и за римске легије и да се бацим усред непријатеља Али ја отаџбину видим овде, овде су и римске легије, па ако оне неће да крену у смрт за саме себе коме ће онда користити њихова смрт? Неко ће рећи 'домовини и Граду’ и 'бедемима и становницима који у њему живе’. Но, Херкула ми, ако ова војска пропадне, то ће их предати непријатељу и неће их спасити. Ко ће их онда чувати? Народ не ратује, он није наоружан. Како се тада, богови, бранило од Гала? Зар нису из Веја тражени војска и Камил за вођу? Овде су и сва снага и сва нада; ако их чувамо, ми служимо отаџбини, а ако их предамо смрти предајемо и отаџбину и напуштамо је. Неко ће на то рећи да је предаја срамна и нечасна. Али љубав према отаџбини је тако велика да ћемо јој служити и по цену срамоте, па и смрти ако је то потребно. Подвргнимо се овом понижењу, ма какво да је, и будимо спремни на нужност од које ни сами богови нису моћнији. Крените, конзули, и предајући оружје откупите државу као што су је ваши преци откупили златом.” 5. Кренуше Понтију на разговор. Када победилац предложи уговор, они изјавише да он не може бити склопљен без одобрења народа, без фецијала и уобичајеног церемонијала. И тако није, како народ обично мисли, а Клаудије5 и пише, Каудијски мир склопљен као уговор, него је само био договор.4 Не би били потребни јемци и таоци да је уговор био склопљен, гарантован на религијски начин: „Нека је народ одговоран за свако одступање од договорених услова, нека падне под ударцима Јупитера као жртвена свиња под ударцима фецијала.”7 Јемци су били конзули, легати, квестори и војни трибуни. Постоје и имена свих оних који су гарантовали мир. Да је у питању уговор, ниједно друго име не би било познато осим имена двојице фецијала Због неопходног одлагања да се склопи уговор тражено је да 600

Историја Рима - Девета књига

171

коњаника буду таоци који ће бити погубљени ако се не буде држало онога што је било договорено. Одређено је и време за предају талаца и за распуштање и разоружавање војске. Жалост је поново настала кад су се конзули вратили у логор. Војници су се једва уздржавали од напада на оне чијом су несмотреношћу доведени на ово место, на оне због чијег ће кукавичлука изаћи одавде још срамније него што су ушли. Нису имали ни водича ни извидника, упали су у клопку као слепе дивље звери наведене у замку. Гледали су једни у друге, загледали оружје које ће ускоро морати да предају, своје деснице које ће ускоро остати без оружја, своја тела која ће предати на милост непријатељу. Пред очима им је био непријатељски,јарам”, слушали су поруге непријатеља и видели надмена лица; већ су видели и пролазак ненаоружаних кроз кордон наоружаних непријатеља и себе како у срамној колони следе свој бедни пут преко савезничких градова на повратку родитељима, пут којим су се и они сами, као и њихови преци, враћали у тријумфу. Сада су они били побеђени без рана, без оружја, без борбе. Није им дозвољено да извуку мачеве, нити да се сукобе с непријатељем. Узалуд им је било дато оружје, узалуд снага, узалуд храброст. Уз овакве јадиковке дочекаше час понижења који ће стварност учинити још жалоснијом него што су је они себи у души представљали. Најпре им је било наређено да само у једној одећи и без оружја изађу из логора; предати су таоци и одведени под стражом. Потом је наређено ликторима да оставе конзуле, а овима су скинути огртачи. То изазва сажаљење и међу онима који су мало пре тога сматрали да конзуле треба проклети, предати и растргнути. Сви су заборавили на сопствени положај и од тако страшне деградације су окретали очи као од неког грешног призора 6. Најпре су конзули, готово наги, послати под „јарам”, а затим је сваки од њих, већ према свом рангу, био изложен том понижењу; најзад су кроз то прошле једна по једна ле-

172

ТитЛивије

гија Около су стајали непријатељи под оружјем, грдећи их и исмевајући их. Многи су потезали и мачеве, неке су и ранили, а неке и погубили кад би им на лицима прочитали презир према победиоцу за овако недостојан поступак. И тако су сви прошли испод „јарма” и, што је још горе, пред очима непријатеља. Када су најзад изашли из клисуре личили су на људе који су се вратили из пакла и први пут угледали светлост дана. Али је светлост показала до које мере је стање војске било понижавајуће, па им је била неподношљивија од саме смрти. И тако, премда су пре ноћи могли да стигну у Капуу, зауставили су се не због тога што се нису поуздавали у верност савезника, него зато што их је стид спречавао да иду даље, те су своја уморна тела прострли поред пута који је водио у град. Када је ово јављено у Капуу, сажаљење према савезницима је победило урођену охолост Кампанаца и они су одмах послали конзулима своје инсигније власти, а војницима оружје, одећу, коње и намирнице. А кад су Римљани ушли у Капуу, у сусрет су им изашли цео сенат и народ и пружили им свако гостопримство, и јавно и приватно. Па ипак, ни предусретљивост ни љубазна лица ни било шта друго није могло да измами ниједну реч; нису могли да их наведу да подигну очи и погледају пријател>е који су их тешили. Поред жалости, и стид их је терао да беже од разговора и скупова Следећег дана дошли су младићи из аристократских кућа да их испрате до граница Кампаније. Када су се ови вратили у Капуу и били позвани у сенат, они су на питања старијих како су се држали одговорили да су били још тужнији и још малодушнији. Колона је корачала у ћутању, као да је нема; сломљен је познати римски дух, као да су с оружјем изгубили и сваку срчаност: нису одговарали на поздрав онима који су их поздрављали, нису одговарали на питања. Од стида није нико могао да изусти ниједну реч, као да су на свом врату још носили јарам кроз који су морали да прођу; држали су се као да Самнити имају не само славну него и вечну победу; као да су заузели не Рим, као

Историја Рима - Девета књига

173

некад Гали, но римску врлину и храброст, за шта је била потребна много већа ратна вештина 7. Док су ово причали, а други слушали, и док је римско име готово оплакано на скупу верних савезника, кажу да је Аул Калавије, Овијев син, славан и по пореклу и по делима, а тада већ у годинама које су заслуживале поштовање, изјавио да он гледа на ствар сасвим другачије: „Ово упорно ћутање, очи оборене земљи и уши глуве за сваку утеху, као и стид да се гледа светлост - све је то израз само дубоке срџбе, из дубине душе. Или он не познаје добро римску нарав, или ће ово ћутање ускоро донети Самнитима жалосне јауке и уздисаје; сећање на Каудијски мир ће остати у жалоснијем сећању Самнитима него Римљанима. Свак носи свој карактер свуда где се нађе, а Самнити неће свуда наћи Каудијски кланац.” У Рим је већ био стигао глас о срамном поразу. Најпре се чуло да су опкољени, затим је јављено о срамном миру, што је било тужније од вести о опасности. Кад је стигла вест да су опкољени започело је регрутовање, али су припреме за слање помоћи напуштене јер се сазнало да је извршена тако срамна предаја. Одмах је, без икакве званичне одлуке, настала општа жалост. Радње око Форума су биле затворене, а судски послови и делатност на Форуму су обустављени пре но што је то било наређено. Људи су скинули тунике с црвеним порубом и златно прстење:8 готово да је држава била тужнија од војске. Презирали су не само војсковође које су склопиле овај срамни мир него и невине војнике и сматрали да их не треба примити ни у град ни у кућу. Али долазак војске у стању које је изазивало сажаљење ублажило је то огорчење. Војници су ушли у град не као они који су се вратили у отаџбину, неочекивано спасени из опасности, него са изразом и изгледом заробљеника. Стигли су позно у ноћи и одмах нестали у својим кућама. Ни следећих дана није нико од њих пожелео да се појави на Форуму или другим јавним местима. Конзули су се повукли и нису обављали никакве званичне послове осим што су хитно затражили

174

ТитЛивије

сенатску одлуку да се именује диктатор који ће спровести изборе. Именован је Квинт Фабије Амбуст, а за команданта коњице Публије Елије Пает. Али пошто нису били изабрани на прописан начин заменили су их Марко Емилије Пап као диктатор и Луције Валерије Флак као командант коњице. Међутим, ни они нису одржали изборну скупштину, na како је народ био незадовољан свим магистратима те године, држава се вратила на интерегнум. Интерекси су били Квинт Фабије Максим и Марко Валерије Корв. Овај последњи је изабрао за конзуле Квинта Публилија Филона, који је био на том положају трећи пут, и Луција Папирија Курсора, конзула други пут, без сумње уз одобравање народа јер у то време није било славнијих војсковођа од њих. 8. Истог дана кад су изабрани - тако одлучише оци сенатори - конзули ступише на дужност. Пошто је извршена сенатска одлука о свечаном ритуалу, одмах је постављено питање о Каудијском миру. Публије, у кога су били fasces,9 рече: „Говори, Спурије Постумије.” Овај се диже са истим изразем лица с којим је био послан под јарам и започе: „Знам, конзули, да сам позван и да ми је наређено да говорим као први не због почасти, но због кривице, делом за несрећно вођен рат, делом за сраман мир. Али пошто нисте поставили питање ни наше кривице ни наше казне, ја ћу, запостављајући одбрану која не би била тешка пред онима којима људска несрећа и њена неминовност нису непознати, укратко изложити оно што сте тражили. Овај говор ће показати да ли сам штедео себе или ваше легије кад сам се обавезао срамним, али нужним уговором. Пошто је закључен без одобрења римског народа, он и не обавезује народ и по њему ништа не дугујемо Самнитима осим наших личности. Нека нас стога фецијали њима врате, наге и везане. На тај начин ћемо народ ослободити религијске обавезе, ако смо га уопште на нешто и обавезали, тако да на путу не стоји ништа, ни људско нити божанско, да се поново започне правичан и свети рат. У међувремену нека конзули регрутују војску, нека је наоружају и нека је поведу, али нека

Историја Рима - Девета књига

175

не ступе ногом на непријатељску територију док све не буде завршено како треба за нашу предају. А ви, богови бесмртни, молим вас и преклињем, пошто вам већ није било на срцу да конзули Спурије Постумије и Тит Ветурије воде успешан рат са Самнитима, ако вам је довољно што сте видели како су нас послали под „јарам” и како смо се обавезали на сраман уговор, како се предајемо непријатељу наги и поражени, примајући сав бес непријатеља на своју главу, дајте да нови конзули и римске легије воде рат са Самнитима тако како су то чинили сви конзули пре нас.” Овим говором је изазвао такво дивљење код људи и сажал>ење према себи да се једва могло веровати да је то онај исти Спурије Постумије који је био творац тако срамног уговора Једино су сви жалили што је један тако изузетан човек претрпео такву казну од непријатеља који је био утолико разјаренији што је видео нарушавање мира Док су сви само хвалили овог човека и у својим говорима се придруживали његовом мишљењу, народни трибуни Луције Ливије и Квинт Мелије су покушали да се умешају, благо опонирајући.10 Рекоше да не може бити ослобођен обавезе предајом конзула ако Самнитима не врате све оно што су пре Каудијума постигли. Конзули не заслужују никакву казну због тога што су склопили мир служећи интересима римског народа, нити могу бити предати непријатељу и кажњени, будући да су у религијском смислу неповредиви. 9. Нато Постумије одговори: „Сада предајте нас који нисмо посвећени јер то можете а да не повредите религијска правила, па после тога можете предати људе у религијском погледу неповредиве чим се повуку с положаја Али ако мене слушате ишибајте их пре него што их предате, и то у скупштини, тако да већ овде буду унапред кажњени. Ко је тај ко толико не познаје фецијално право да не би видео како они који одричу да се нашом предајом народ не може ослободити обавезе чини то стога да сам не би био предан, а не стога што је то стварно тако? Нећу ни ја одрицати, оци сенатори, да споразум није тако свет као уговор код људи

176

ТитЛивије

који поред религије негују и част. Но одричем да се без одобрења народа може закључити било шта што би народ обавезивало. Да су нас Самнити са истом оном суровошћу с којом су нас принудили на капитулацију натерали да изговоримо формулу предвиђену за побеђене да предају градове, зар бисте ви, трибуни, одлучили да се римски народ и овај град, с храмовима и светим местима, својим границама и водама, преда Самнитима? Али оставимо по страни капитулацију, јер је сада реч о споразуму. Шта би било да смо се споразумели да римски народ напусти овај град? Да буде спаљен? Да у будућности нема ни магистрате, ни Сенат, ни законе? Да се покорава краљевима? Рећи ћете да то богови не би дозволили. Међутим, недостојни услови не негирају важност споразума Ако народ може да се обавеже у једној ствари, онда може у свему. Није важно, како неки мисле, да ли се обавезао конзул, или диктатор, или претор. И Самнити су показали да мисле тако, па су, сматрајући да није довољно што су споразум гарантовали конзули, натерали и легате, квесторе и војне трибуне да се такође обавежу. Зар ме нико неће питати зашто сам гарантовао за тај мир кад конзул нема такво право? Када им нисам могао гарантовати мир, јер то не спада у моја овлашћења, а нисам то могао да учиним ни у ваше име кад ми ви то нисте наложили? Код Каудија, оци сенатори, није се ништа одиграло по одлуци човека; бесмртни богови су лишили разума и ваше и непријатељске војсковође. Ми у рату нисмо били довољно опрезни, а они су победу стечену злом изгубили рђавим држањем. Како се нису довољно поуздавали у место које им је донело победу пожурили су да одузму оружје људима који су рођени с оружјем. Да су били при здравој памети, зар би им било тешко да пошаљу посланике у Рим, док су себи позвали старца на саветовање? Да овде разговарају са Сенатом и с народом о миру; да су пожурили могли су стићи за три дана У међувремену би владало примирје док посланици не би из Рима донели или сигурну победу или мир. Најзад, сигуран је само онај уговор на који се обавежемо по

Историја Рима - Девета књига

177

вољи народа Али нити сте ви донели ту одлуку, нити смо се ми на н>у обавезали. Није било суђено да се ствар другачије заврши но као да су се поиграли у неком сну, срећнијем него што је њихов ум могао да схвати. Нашу војску је ослободила она иста срећа која их је заробила, а њихову узалудну победу учинио је неважећом још узалуднији мир. Постигнут је споразум који никога не обавезује осим оне који су гарантовали за њега Има ли ичега у њему што би се тицало вас, оци сенатори, или римског народа? Ко се на вас може позвати, ко може рећи да сте га преварили? Непријатељ? Грађани? Непријатељу нисте обећали ништа, а нисте наредили ни неком од грађана да закључи споразум. Ви, дакле, немате о чему да расправљате ни са нама јер нам нисте ништа наложили, а ни са Самнитима с којима нисте преговарали. Самнитима смо ми јемци, довољно поуздани у ономе чиме можемо гарантовати, а то су наша тела и наш дух, и то ћемо изложити њиховој срцби и њиховим мачевима, на томе нека искале свој бес. А што се тиче трибуна, ви одлучите да ли предаја треба да буде извршена сада или је треба одложити. А ми, Тите Ветурије и остали, принесимо наше презрене главе као откуп за споразум и том казном ослободимо римско оружје.” 10. Дирнуше сенаторе како ове речи тако и говорник. Поред свих осталих, и народни трибуни рекоше да ће се покоравати Сенату. Конзули су одмах разрешени дужности и предани фецијалима да би са осталима били одведени у Каудијум. Кад је Сенат донео ову одлуку видело се како некаква светлост обасјава град. Сви су говорили о Постумију, хвалили га и уздизали у небо, упоређивали његово држање са жртвовањем Публија Деција11 и са другим славним делима; говорило се да ће држава изронити из понижавајућег положаја због мира захваљујући његовом савету и делу, да је себе разапео на крст и предао бесу непријатеља, да испашта за римски народ. Сви су сада мислили једино на рат и на оружје; питали су се да ли ће још икад имати прилику да се сукобе са Самнитима

178

ТитЛивије

Док су сви у држави пламтели од срџбе и мржње извршено је регрутовање и готово су се сви добровољно пријавили. Исти војници су регрутовани за нове легије и војска је одведена према Каудијуму. Фецијали су ишли напред и кад су стигли до капија непријатељевог логора наредили су творцима мира да скину одећу, а онда су им везали руке на леђа. Када је један од потчињених који је то изршавао, лабаво везао Постумија, устручавајуђи се пред магистратом, овај је узвикнуо: „Затегни ремен, нека буде права предаја.” Пошто су изашли пред скупштину Самнита и пред трибунал Понтија, фецијал Аул Корнелије Арвина је овако проговорио: „Пошто су ови људи без наредбе римског народа и Квирита гарантовали да ће бити склопљен споразум и тиме починили грешку предајемо вам ове људе зато да би римски народ био ослобођен те грешне кривице.” Док је фецијал ово изговарао, Постумије га удари коленом у бутину што је могао јаче и јасним гласом изјави да је он сада самнитски грађанин, а овај је посланик кога је он повредио, противно сваком међународном праву, па ће Римљани имати разлог да поведу правичан рат. 11. Нато ће Понтије: „Нити ја примам ову предају, нити ће је Самнити сматрати важећом. А ти, Спурије Постумије, ако верујеш да има богова, зашто ово чиниш неважећим и зашто се не држиш оног што је договорено? Самнитском народу су дужни да се предају сви који су у његовој власти, или мир уместо њих. Али зашто се ја обраћам теби који се држиш задате речи враћајући се као заробл>еник победиоцу? Ја позивам римски народ да врати легије у теснац где су биле опкољене ако се стиди уговора који је договорен код Каудијског кланца. Нека нико никог не превари; нека све буде као да ништа није окончано. Нека поново узму своје оружје које су оставили при предаји, нека се врате у свој логор; све оно што су имали пре преговора нека поврате. Нека се тада енергично одлуче на рат, нека се одбаци и договор и мир. Водићемо рат са оном ратном срећом и на оним местима која смо држали пре него што се преговарало о

Историја Рима - Девета књига

179

миру, па нити ће римски народ оптуживати конзуле за споразум, нити ћемо ми сматрати Римљане невернима. Да ли вам је икад недостајао изговор за то што се и као побеђени не држите договореног? Порсени сте дали таоце - преваром сте их довели назад; златом сте откупили државу од Гала убијени су док су примали злато; мир сте договорили с нама да бисмо вам вратили заробљене легије - тај мир сте учинили неважећим. И увек некој превари дајете изглед права. Римски народ не одобрава то што су легије спасене нечасним миром? Нека онда себи задржи мир, а заробљене легије врати победнику. То би било часно и достојно савеза и церемонијала фецијала. Зар ти, Ауле Корнелије, зар ви, фецијали, називате правом да ти оно што тражиш добијеш споразумом - толике грађане који су остали неповређени - а да ја не добијем мир који сам стекао пуштајући их? Ја сматрам да не треба примити оне за које се претварате да предајете, нити их сматрати за предате, и нећу се противити да се врате у државу као они који су се обавезали на извршење споразума, па нека изазову срџбу богова чију су вољу изиграли. Поведите рат пошто је Спурије Постумије управо сада ударио коленом посланика, тако да ће богови поверовати како је Постумије самнитски грађанин а не римски, и да је према томе самнитски грађанин повредио римског посланика. На тај начин ћете повести правичан рат против нас. Не стидите се да покажете на светлости дана ово исмевање религије и под изговором који једва да доликује детету; стари човек и бивши конзул настоји да изврши превару. Крени, ликтору, скини окове Римљанима; нико неће бити задржан да не оде куда хоће.” И тако се ови, ослобођени онога што је требало лично да учине, а можда и римски народ, вратише од Каудија неповређени у римски логор. 12. Када су се Самнити одлучили да уместо мира, у коме би они доминирали, имају поново рат, све оно што ће се збити нису више имали у машти, него су то видели пред очима: касно и узалуд су хвалили оба савета старог Понтија. Они су изабрали средњи пут и мењали победу коју су већ

180

ТитЛивије

имали за иесигуран мир. Уз то, пошто су пропустили прилику и за доброчинство и за зло, бориће се са онима које су могли да као непријатеље уклоне за вечна времена, или да их учине пријатељима. И без икакве битке која би дала предност снагама једне или друге стране после Каудијског мира, расположење се толико изменило да је Постумије постао славнији у Риму због предаје но што је Понтије био код Самнита после победе која није коштала његове војнике ни капи крви; и док су Римљани веровали да могу водити рат и победити, код Самнита је завладало уверење да су Римљани, чим је почело непријатељство, већ и победили. У међувремену су Сатрикани прешли на страну Самнита Колонија Фрегеле коју су Самнити неочекивано напали - знало се да су и Сатрикани са њима - заузета је у току ноћи. Потом је узајамни страх држао мирне и једне и друге све до зоре. Када се појавила светлост дана започела је битка која је извесно време била неодлучна. Како се борило за жртвенике и огњишта и како је мноштво оних који нису били борци храбрило своје са кровова, Фрегеле су одолевале. Али је подвала потом донела преокрет; чуо се глас гласника да ће сваког ко положи оружје пустити да оде неповређен. Нада одврати пажњу од битке и на све стране почеше да бацају оружје. Они који су били одлучнији провалили су кроз капију на супротној страни, и ту се показало да је била сигурнија храброст ових но неоправдан страх оних који су поверовали непријатељу. Оне који су се предали, Самнити су опколили у кућама те их запалили и тако су изгорели, узалуд призивајући богове и позивајући се на задату веру. Конзули су у међувремену поделили провинције:12 Папирије је кренуо ка Луцерији у Апулију где су се под стражом налазили римски коњаници дати као таоци после Каудија, а Публилије се зауставио у Самнијуму, окренут према легијама у Каудију. Ова тактика је учинила Самните неодлучним, јер се нису усуђивали да иду према Луцерији да им непријатељ не би ударио с леђа, нити да остану, па да

Историја Рима - Девета књига

181

Луцерију у међувремену изгубе. Чинило им се најбол>е да се ствар препусти срећи и да се сукобе с Публилијем. И тако поведоше своје снаге у бој. 13. Пре но што ће се сукобити са њима, Публилије је сматрао за потребно да говори војницима, те нареди да се сазове збор. Али како су дотрчали пред преториј команданта13уз велику буку, јер су тражили да се уђе у битку, то нису чули охрабрење команданта. Свак је себе храбрио, осећајући још увек понижење у души. Тако кренуше у борбу пожурујући заставнике. Да се у јуришу не би задржавали бацањем копља пре но што потегну мачеве бацише копља, као да је за то био дат знак, и са исуканим мачевима кренуше на непријател>а. Тако распоред по војним правилима и постављене резерве нису ништа значиле: све је одлучио бес војника у једном готово лудом нападу. Непријатељи су били не само разбијени него се нису усудили ни да се задрже у свом логору. У нереду су се растурили и упутили ка Апулији. До Луцерије су ипак стигли у поретку који је поново успостављен. А Римл>ане је она иста срџба која их је бацила усред непријател>а довела и у њихов војни логор. Овде је проливено више крви и извршен је већи масакр но у борби, а велики део плена је у бесу уништен. Друга војска, под командом конзула Папирија, морском обалом је стигла до Арпа,14 кроз област која се држала мирно, више из мржње према Самнитима и неправди које су им причинили, него због неког доброчинства које су им учинили Римљани. Самнити су, наиме, боравећи тада у планинама и по селима пустошили места у равници и приморју, презирући као дивљи горштаци благу природу становника ових крајева, сличну, како често бива, местима на којима су живели. Да је ова област била на страни Самнита не би дозволила римској војсци пролазак до Арпа него би је уништила лишавајући је неопходних намирница пошто је била одсечена од снабдевања Када су стигли до Луцерије, несташица је подједнако погађала и опсађене и оне који су опседали. Арпи су снабдевали Римл>ане, али у малим количинама.

182

ТитЛивије

Војници су били на стражи или у станицама, или пак заузети радовима на утврђивању, а храну су у логор доносили коњаници у малим кожним торбама које су при нападима непријатеља бацали с коња да би се борили. Они који су били опкољени добијали су снабдевање и помоћ из самнитских планина пре но што је стигао други конзул с победничком војском. Доласком Публилија, ово се смањило јер је он бригу око опседања оставио колеги, а сам је слободно крстарио по пољима и угрожавао снабдевање непријатеља И када су нестали сви изгледи да ће опсађени моћи дуже да издрже оскудицу, Самнити, који су имали логор код Луцерије, сакупили су своје снаге и кренули на Папирија. 14. И када су и једни и други били спремни да се сукобе, умешали су се посланици из Тарента позивајући и Самните и Римљане да одустану од борбе. Претили су и једнима и другима да ће се против онога ко се покаже мање спреман да одустане од боја борити на страни оног другог. Када је Папирије саслушао ово посланство, претварајући се да је дирнут оним што је чуо, одговорио је да ће се посаветовати с колегом. Послао је по њега, а у међувремену је вршио припреме за битку; после разговора са њим о ствари око које није било никаквог колебања дао је знак за битку. Док су конзули обављали религијски церемонијал и вршили припреме неопходне за битку пришли су им тарентински посланици очекујући одговор. Папирије им рече: „Ауспиције су повољне, Тарентинци, како јавља чувар светих пилића.15 Осим тога, и богови су веома повољно примили жртве. Као што видите, с боговима као вођама кренућемо у борбу.” Нато је наредио да се подигну бојни знаци и извео војне снаге, ругајући се Тарентинцима као најлуђем народу који, немоћан у сопственој кући због неслоге и побуна, сматра да треба одлучивати шта да чине други у рату и миру. На другој страни су Самнити потпуно престали да се брину о рату, било стога што су искрено желели мир, или су сматрали корисним да се претварају како га желе да би придобили Тарентинце. Када изненада угледаше Римљане

Историја Рима - Девета књига

183

спремне за бој узвикнуше да се држе одлуке Тарентинаца и да неће изаћи Римљанима у сурет, нити ће изнети оружје ван утврђења, да ће радије примити оно што случај донесе но што ће презрети мировну мисију Тарентинаца. Римљани одговорише да су примили знамење од богова, па их моле да не бране непријатеља и бедеме. Сами су, међутим, поделили снаге и пришли непријатељском утврђењу. Кренули су истовремено из два правца и док је један део војске насипао јарак, други су разваљивали палисаде и бацали их у јарак. Подстрек да заузму и непријатељски логор давала им је не само необична храброст него и срџба и огорчење духова рањених понижењем. И свак је себе подсећао да ово није ни кланац ни Каудиј, нити беспутна шума где је лукавост имала надмоћну победу над заблудом, него да је то римска храброст коју не могу зауставити ни бедеми ни јарак. Убијали су подједнако оне који су пружали отпор и оне који су бежали, подједнако ненаоружане и оне с оружјем, робове и слободне, одрасле и децу, људе и стоку. Чак не би осгала ниједна животиња да коњици није био дат знак за повлачење, а војници жедни крви истерани из непријатељског логора и наредбом и претњама. Пошто су се љутили што им је одузето задовољство да искале свој гнев, конзули су им одржали говор да би их убедили да ни они не заостају иза било ког војника у мржњи према непријатељу, и као што су их повели у битку, тако би то учинили и у извршењу немилосрдне казне кад их у томе не би спречавао обзир према 600 коњаника које као таоце држе у Луцерији и страх да их непријатељ, према коме нема милости, не би побио пре него што и сам пропадне. Војници су то радо прихватили и били срећни да се стало на пут њиховој превеликој срџби. Говорили су како су спремни да све поднесу само да би спасили толике прваке римске омладине. 15. Пошто је распуштена скупштина војника одржан је савет да би одлучили да ли да крену у опсаду Луцерије са свим снагама, или да један конзул с једном војском настоји да придобије Апуле у околини - племе чије расположење у

184

ТитЛивије

овом случају није било извесно. Конзул Публилије крену у обилажење Апулије и народа који су у њој живели да их у једном походу или силом покори, или их придобије за савезнике дајући им повољне услове. А Папирију који је остао да опседа Луцерију, ускоро се указала прилика којој се надао. Како је био запосео све путеве којима је непријатељу могло стићи снабдевање из Самнија, Самнити који су имали гарнизон у Луцерији побеђени су глађу, па су упутили посланике римском конзулу с предлогом да дигне опсаду, а они ће пустити коњанике које су узели као таоце у рату. Папирије им одговори нека питају Понтија, Херанијевог сина, који је Римљане послао под „јарам”, за мишљење о томе шта побеђени морају да поднесу. Али како више воле да непријатељ одлучи о правичној казни за њих него да то сами предложе, он им наређује да јаве у Луцерију да у бедемима оставе оружје, комору, стоку и оне који нису способни за борбу, а војнике да пошаљу под „јарам” само у једној одећи. Тиме им Римљани неће нанети ново понижење него само осветити старо. Самнити ништа нису одбили: 7.000 њихових војника је послано под „јарам”, а Римљани су у Луцерији стекли огроман плен. Враћени су им све заставе и бојни знаци које су изгубили код Каудија и, што је изазвало највећу радост, добили су и коњанике које су као таоце за мир предали Самнитима у Луцерији на чување. Тешко би се могла наћи славнија победа Римљана од ове, особито ако је тачно оно што сам нашао код неких аналиста, наиме да је Понтије, Херенијев син, самнитски војсковођа, заједно са осталима послан под „јарам”. Уосталом не чудим се што је остало непознато да ли се непријатељски заповедник предао, а затим прошао кроз ово понижење; чуднија ми је неизвесност око тога да ли је ову ствар код Каудија водио Луције Корнелије као диктатор, с Луцијем Папиријем Курсором као командантом коњице, а затим и код Луцерије био једини осветник римског понижења; не знам да ли је због тога тријумфовао као најзаслужнији војсковођа од времена Фурија Камила до тада, или је та почаст припала конзулима, пре

Историја Рима - Девета књига

185

свих Папирију. Тој неизвесности следи још једна: не зна се да ли је Папирије Курсор био тај који је на следећим изборима биран поново за конзула, због победе код Луцерије (колега му је био Квинт Аул Церетан), и тако заузео овај положај трећи пут, или је то био Луције Папирије Мугилан, а грешка је у когномену. 16. Међутим, сви се слажу у томе да су све остало у овом рату извршили конзули. Аул је у једној срећној бици победио Ферентане, примио предају града у који се склонила разбијена војска и захтевао таоце. Подједнако срећан био је и други конзул у сукобу са Сатриканима који су, премда римски грађани, после Каудија прешли на страну Самнита и примили њихов гарнизон у град. Кад је град упутио посланике да измоле мир, конзул им је строго одговорио да му се не враћају ако не побију самнитски гарнизон или га не предају. Таквом поруком је изазвао већи страх код колониста но што би то могао учинити оружјем. Пошто су посланици упорно тражили од конзула да одговори на који би начин они, тако малобројни и немоћни, могли на то да принуде тако моћан гарнизон, он им је наложио да траже савет од онога по чијем су налогу примили страну посаду у град. Кренуше назад пошто су тешком муком постигли дозволу да се о томе посаветују са сенатом и да га потом обавесте. Тако се вратише својима. Њихов сенат се подели у две странке: једну коју су предводили они који су били кривци за побуну против римског народа, и другу у којој су били грађани верни Риму. Али и једни и други су били сагласни да се придобије римски конзул за то да се успостави мир. Како се самнитска посада спремала да умакне следеће ноћи, пошто није било ништа припремљено да се издржи опсада, једна странка је сматрала да је довољно да се јави конзулу у који ће ноћни час, на коју капију и којим путем кренути непријатељ; други, који су се и раније противили да се окрену Самнитима, исте ноћи су отворили капију конзулу и, не обавештавајући никога, кришом од Самнита примили наоружане војнике у град. Тако је самнитски гарнизон био

186

ТитЛивије

неочекивано притиснут овом двоструком издајом. Они који су се сакрили по шумовитим местима напали су на Самните, а истовремено се и из града, пуног непријатеља, нуо ратни поклич. У току једног сата побијени су Самнити, а Сатрикани заробљени и све је дошло под власт конзула. Кад им је поставио питање ко их је наговорио да се побуне и пошто је сазнао ко су кривци наредио је да их ишибају и погубе секирама. Потом је оставио јачу посаду, а Сатриканима је одузео оружје. Они историчари који пишу да је под вођством Папирија Курсора поново заузета Луцерија, а Самнити послани под „јарам”, кажу да се потом вратио у Рим да би славио тријумф. А он је био човек достојан сваке похвале као војник, изврстан не само снагом духа него и телесном снагом. Посебно је имао хитре ноге, по чему је и стекао надимак.16 Кажу да је био победник у свим тркама свог времена, колико захваљујући снази својих ногу толико и сталним вежбама Могао је много и да попије и да поједе. Како му је тело одолевало сваком напору, у војсци није било никог оштријег од њега и према пешацима и према коњаницима. Када су се коњаници једном усудили да затраже да их због доброг држања ослободи неког посла, он је одговорио: „Да не бисте рекли да никад ништа не дозвољавам допуштам вам да не истимарите леђа коњима када сиђете са њих.” Имао је способност да заповеда и грађанима и савезницима. Када је пренестински претор био из страха нешто спорији у довођењу својих снага као потпору првом бојном реду, Папирије је прошетао испред његовог шатора и захтевао да га позову, а ликтору наредио да припреми секиру. Чувши ово, Пренестинац претрну од страха, а Папирије рече ликтору: „Хајде пресеци овај пањ, смета онима који се шетају.” Пошто му је изрекао новчану казну отпустио га је испуњеног страхом од најгоре казне. У то време, које је као ниједно друго било богато у примерима врлине, без сумње није било човека у кога би се римска држава могла више поуздати. По способностима вође сматрали су да би се могао мерити с Алек-

Историја Рима - Девета књига

187

сандром Великим да се овај после покоравања Азије окренуо Европи. 17. Може се видети да сам од почетка овог дела избегавао да се удаљавам од главног тока догађаја и да разним дигресијама настојим да читаоцу пружим угодно одвајање од материје, а свом духу предах. Ипак, помињање тако великог краља и војсковође, о коме сам често ћутећи размишљао у себи, водило ме је до питања шта би било да је римска држава морала да се бори с Александром. Чини ми се да у рату могу много да постигну велики број војника и њихова храброст, способност војсковође и ратна срећа, важна у свим људским стварима, а највише у рату. Све ове ствари посматране и свака за себе и све заједно, лако дају да се закључи како римска држава не би била ништа мање непобедива за Александра као и за друге краљеве и народе. Прво, да почнем од војсковођа: не поричем да је Александар био изврстан војсковођа; али још славнијим га је учинило то што је он једини војсковођа који је умро млад, на врхунцу славе, док још није био искусио и другу страну среће. Но да оставим по страни друге славне војсковође и краљеве као примере променљивости среће и да се подсетимо Кира, кога Грци славе многим похвалама: шта га је друго доли дуг живот изложило тако променљивој срећи, као у новије време Помпеја великог? Пређимо на римске војсковође, и то не на све и из свих епоха, него само на оне конзуле и диктаторе са којима се Александар могао сукобити да је било прилике: Марка Валерија Корва, Гаја Марција Рутула, Гаја Сулпиција, Тита Манлија Торквата, Квинта Публија Филона, Луција Папирија Курсора, Квинта Фабија Максима, двојицу Деција, Луција Волумнија, Марка Курција Било би и других изврсних људи да се окренуо најпре рату с Картагином пре но што би заратио против Рима, будући да би већ био у зрелијим годинама када би прешао у Италију. Сваки од ових које сам споменуо био је подједнако обдарен и духом и храброшћу као Александар. Исто тако је и војна вештина, предавана с колена на колено од почетка града Рима,

188

ТитЛивије

прерастала у праву уметност, уређену по одређеним начелима То су начела по којима су ратове водили краљеви, затим и они који су протерали краљеве, Јунији и Валерији, потом Фабији, Квинкцији, Корнелији, а исто тако и Фурије Камил кога би младићи који би се борили с Александром видели као старца. Али ако би се Александру супротставила вештина војника - она је Александра учинила такође славним - устукнуо би кад би му у сусрет изашли Манлије Торкват и Валерије Корв који су се најпре истакли као војници, а тек потом као војсковође, устукнуо би и пред двојицом Деција, који су се обрушавали на непријатеља не штедећи ни себе, као и пред Папиријем Курсором, човеком онакве снаге тела и духа. Зар би памећу једног младића био побеђен овај Сенат - да не говорим о појединцима у њему - за који је у праву био онај ко га је назвао скупом краљева? Претпостављам да нема опасности да би мудрије од било кога од ових које сам именовао изабрао погодно место за логор, обезбедио снабдевање, осигурао се од изненађења, изабрао погодно време за битку, поставио бојну линију и ојачао је резервама. Било би му речено да то није Дарије који је са собом водио жене и евнухе, утонуо у пурпур, оптерећен златом и својим богатством и према томе био више плен него противник. Њега је победио без проливања крви стога што се усудио да презре такво шепурење. Посве другачије од Индије, преко које је весело тумарао у пијаној колони, учинила би му се Италија кад би угледао брегове Апулије и планине Луканије, као и свеже трагове погибије својих рођака, место где је његов ујак Александар из Епира изгубио свој живот. 18. Говорили смо о Александру усред срећних околности у којима се нико није горе понашао од њега А ако бисмо га посматрали у светлу нове среће и, да тако кажем, у новом расположењу које су створиле нове победе дошао би у Италију више сличан Дарију но Александру. Довео би војску која је заборавила Македонију и већ била изопачена по персијским обичајима Непријатно се осећам пишући о таквом

Историја Рима - Девета књига

189

краљу како је променио начин одевања и како је тражио да му ласкају, простревши се по земљи - то би Македонцима било тешко и да су побеђени, а камоли као победиоцима - о суровим казнама, о убиству пријатеља услед пијанке и гозбе, о разметању лажним пореклом. Шта би било ако би љубав према вину постајала сваког дана све јача? Или дивља и силна срцба? Говорим о ономе што писци сматрају за сигурно. Да ли можемо тврдити да то не би нанело никакве штете врлинама војсковође? Опасност је у томе да неки од грчких писаца, који нису много значајни, имају обичај да кажу, истичући персијску славу насупрот римској, како римски народ не би био способан да разуме величину имена Александровог, премда сматрам да осим имена једва нешто знају о њему, и да се нико од римских аристократа не би усудио да слободно подигне глас против овог човека, против кога су се Атињани усудили да слободно говоре у скупштини, у држави која је сломљена македонским оружјем, док су гледали како се диже дим из рушевина оближње Тебе. Ма како да нам се Александар чини великим, то је ипак величина једног човека створена за нешто више од десет година среће. А они који кажу да је римски народ, премда непобедив у свим ратовима, ипак био поражен у неким биткама, док Александар није био лоше среће ни у једној, заборављају да упоређују дела једног човека, и то младића, с делима једног целог народа који ратује већ 400 година Зар је чудно ако видимо да је у једној држави која има више генерација но друга година, срећа променљивија у тако дугом временском периоду него у једном животу од 30 година? Зашто се не упоређују човек с човеком и војсковођа с војсковођом у срећи? Колико сам навео римских војсковођа које ратна срећа није никад изневерила! Треба листати странице у аналима и списковима магистрата и свуда видети конзуле и диктаторе чије се храбрости и ратне среће не стиди римски народ. Оно у чему су достојнији дивљења више но Александар или који други крал>, то је чињеница да су неки диктатори били на власти само десет или двадесет

190

ТитЛивије

дана, док ниједан од конзула није био на положају дуже од годину дана. Регрутовање су место спречавали народни трибуни, касно се одлазило у рат, рано су позивани назад да би извршили изборе за следећу годину. Само што би приступили послу, година би већ прошла. Исто тако, ефикасности сметају час брзоплетост, час злоба колеге; наслеђујући послове које су други рђаво водили; често преузимају команду у војсци коју чине тек регрутовани или недисциплиновани војници. А краљеви, тако ми Херкула, не само да су ослобођени свих ових тешкоћа него су господари и прилика и свог времена; све воде како сами хоће и у одлукама не морају да следе другог. Александар је, дакле, као непобедив војсковођа водио ратове протих непобедивих војсковођа и исти залог среће је уносио и у опасне ситуације. Већој опасности би се излагао но они, јер су Македонци имали само једног Александра. Он се не само налазио у опасним ситуацијама него им се и сам излагао. Код Римљана би се многи могли мерити са Александром и у слави и у величини подвига, али је сваки од њих умирао како му је судбина одредила, не доводећи државу у опасност својом смрћу. 19. Остаје да се упореди војска с војском, по броју и по врсти војника или по величини помоћних трупа. У ово време је становништво Рима процењено на 250.000 глава. У време општег отпадништва савезника, када је регрутовање било ограничено само на град, могло се регрутовати десет легија У тим годинама се догађало да су по четири и по пет војски биле истовремено ангажоване у ратовима у Етрурији и Умбрији, где су се као непријатељи појавили Гали, у Самнијуму и против Луканаца Цео Лациј, са Сабинима и Волсцима, Еквима и делом Кампаније, делом Умбрије и Етрурије, с Пиценима, Марсима и Пелигнима, с Вестинима и Апулцима, са целом обалом „доњег” мора које држе Грци од Турија све до Неаполиса, а одатле све до Остије и Анција - све ово су могли бити или моћни пријатељи Римљана, или непријатељи побеђени у рату. А Александар је могао прећи преко мора сам с македонским ветеранима, не више од 30.000 пе-

Историја Рима - Девета књига

191

шака и 4.000 коњаника који су већим делом били Тесалци. То му је била главнина снага. Ако би томе прикључио Персијанце и Индусе и друга племена, то би га више оптерећивало но што би му помогло. Додај томе да су Римљани у својој земљи могли лако да попуне губитке, а Александру би се догодило исто што и касније Ханибалу; да му се војска исцрпљује и смањује ратујући у туђој земљи. Оружје његовим војницима чине дугуљаст овалан штит и сарисе,17 а Римл>анима четвороугли штит, који је довољно велик да покрива читаво тело, и копл>е за бацање за које је потребна другачија вештина но за кратко копл>е; оно јаче удара и лакше је за бацање од кратког. И једна и друга војска се боре у чврстој формацији у којој се сваки војник држи свог реда. Али на оној страни је фаланга18 непокретна и јединствена, док је римски војни поредак отворенији и састоји се из више делова, који се лакше одвајају ако је неопходно и лакше се поново спајају. А у утврђивању ко се може мерити с римским војником, ко је у издржљивости бољи од њега? Ако би био побеђен у једној бици, Александар би био поражен у рату, а која је то битка која може уништити римског војника ако га није сломио пораз код Каудија или код Кана?19 Није ли се он често, премда је испрва све ишло добро, жалио на Персијанце и Индусе и на нератоборну Азију, говорећи да је водио рат са женама, како кажу да је рекао епирски краљ Александар, смртно рањен, када је упоређивао своју судбину са оном с којом је ратовао овај младић у Азији.20 Када се сетим да смо с Картагином ратовали 44 године на мору мислим да за то не би био довољан цео Александров живот. А да се догодило да се римска и картагинска држава уједине у рату, пошто су биле везане старинским уговором,21 и да је страх од заједничког непријател>а учинио да се две најмоћније државе наоружају и опреме људе, Александар би био сломл>ен у истовременом рату и против Рима и против Картагине. Истина, Римл>ани нису били у рату с Македонијом док им је краљ био Александар и док им је држава била моћна, али су искусили Македонију као непријатеља за

192

ТитЛивије

време Антиоха, Филипа и Персеја,22и то не само без иједног пораза него и без икакве опасности по себе. Говорећи без зависти и изостављајући грађанске ратове: никада нас није потукла ни пешадија, никад нисмо побеђени у отвореној бици, никад били у ситуацији да су обе стране имале повољан положај, или на терену повољном само за нас; коњица и стрелци, неопходни пролази, области у којима нема путева којим се војска снабдева могу застрашити и тешко наоружану војску. Хиљаде битака, тежих од оних које су водили Александар и Македонци, Римљани су водили или ће их водити ако само потраје љубав према миру и брига за грађанску слогу. 20. Следеће године за конзуле су били изабрани Марко Фолије Флацина и Луције Плауције Венокс. Те године су представници многих самнитских народа дошли да траже мир од Сената. Простревши се по земљи дирнули су неке сенаторе, али кад су се појавили пред народном скупштином нису наишли на одзив на своју молбу и њихов мировни предлог је одбачен. Међутим, пошто су неколико дана салетали појединце својим молбама постигли су двогодишње примирје. Исто тако су Теаненси и Канузини у Апулији, исцрпљени тиме што су им Римљани пљачкали земљу, дали таоце конзулу Луцију Плауцију и предали се. Ове године су први пут изабрани префекти за Капуу пошто им је претор Луције Фурије дао законе. И једно и друго су тражили сами Капуанци као лек за унутрашње сукобе. Риму су додате две нове трибе, Уфентина и Фалерна.23 Пошто су ствари у Апулији једном кренуле тим током, апулски Теати су такође дошли новим конзулима Гају Јунију Бубулку и Квинту Емилију Барбули да траже савез као покретачи мира с римским народом у целој Апулији. Сигурност с којом су ово обећали учинила је да им се одобри савез, али не као с једнаким партнером него под условом да признају власт римског народа. Пошто је Апулија тако покорена - Јуније је покорио и јаку тврђаву Форентум24 Римљани су кренули на Луканце. Овде заузет Нерулум

Историја Рима - Девета књига

193

изненадним нападом конзула Емилија А како је успостављање мира у Капуи допринело ширење гласа код римских савезника о римској дисциплини, Сенат је Антијатима који су се жалили да живе без мврстих закона и без магистрата одредио патроне колоније да им дају законе. И тако је не само римско оружје него и римско право постало моћно. 21. Конзули Гај Јуније Бабулко и Квинт Емилије Барбула нису предали легије на крају године новоизабраним конзулима Спурију Науцију и Марку Попилију, него диктатору Луцију Емилију. Он је с командантом коњице Луцијем Фулвијем кренуо у опсаду Сатикуле, што је Самнитима дало повода за побуну. Ово донесе Римљанима претњу с две стране: на једној су Самнити, скупивши велику војску да би савезнике ослободили опсаде, поставили свој логор недалеко од римског, на другој су Сатикулани, отворивши изненада капије, у великој маси напали непријатељеве предстраже. Потом и једна и друга непријатељска војска, поуздавајући се више у помоћ другог но у сопствене снаге, започеше праву битку у којој су Римљани били притиснути. И премда је био нападнут на две стране, диктатор је ипак задржао свој фронт на обе јер је изабрао положај који је било тешко опколити и распоредио бојну линију лицем према једној и другој страни. Ипак је имао више успеха против оних који су наваљивали из града, па их је без великог напора натерао да се врате у бедеме. Затим је целокупну војску окренуо против Самнита. Овде је било више борбе, те је победа постигнута тек касно увече, али је била сигурна и потпуна. Самнити се повукоше назад у свој логор и погасивши ватре ноћу напустише га. Пошто су напустили наду да ће спасити Сатикулу опсели су Плистику која је била римски савезник да би непријатељу вратили истом мером. 22. Пошто је година протекла, вођење рата је поново прешло у руке диктатора Квинта Фабија. Нови конзули, као што је то било и с претходним, остадоше у Риму. Фабије стиже до Сатикуле с новим снагама да би преузео војску од Емилија. Самнити нису остали код Плистике, него су до-

194

ТитЛивије

бивши нове трупе из своје земље поставили логор на истом месту као и раније и, поуздавајући се у своју многобројност, намеравали су да Римљане натерају да дигну опсаду, узнемиравајући их сталном борбом. Нато се диктатор с још већом енергијом окренуо непријатељским бедемима, водећи овај рат само зато да би заузео град. Самните је запоставио осим што им је супротставио страже да не би напали његов логор. Утолико су Самнити смелије долазили до бедема не дајући му мира. И када су већ били на капијама логора, командант коњице Квинт Аулије Цератан, не питајући диктатора, у великом нападу са свим коњичким одредима отера непријатеља И тада у сукобу, који није вођен с великом упорношћу, срећа је показапа своју моћ тиме што је донела велике губитке обема странама и погреб вођама једне и друге стране. Најпре је командант Самнита, коме је тешко пало то што су отерани с позиције до које су тако храбро дојахали, ступио у битку молећи и храбрећи своје коњанике. Нато је римски командант коњице, који се међу својима истицао нестрпљењем, са упереним копљем натерао коња на њега таквом брзином да га је једним ударцем оборио с коња Но пад војсковође, као што се често догађа, више је разјарио него уплашио оне који су ишли за њим. Они из његове пратње бацише стреле на Аула који је насумице дојахао у непријатељски сквадрон. Богови дадоше брату самнитског војсковође да га освети. Он је римског команданта коњице оборио с коња и убио, а мало је недостајало да се Самнити докопају и његовог тела пошто је пао између непријатељских турми. Но Римљани су одмах сјахали, па су и Самнити били принуђени да учине исто. И тако започе пешадијска битка и борба око тела војсковође. Римљани однеше несумњиву победу и дограбише Аулово тело вратише се као победници у логор, мешајући радост с тугом. А Самнити, пошто изгубише вођу и учинише што се могло у коњичкој бици, изгубише Сатикулу увидевши да је узалуд бране и вратише се опсади Плистике. После неколико дана,

Историја Рима - Девета књига

195

и Сатикула се предала Римљанима, а Самнити су се на јуриш докопали Плистике. 23. Након тога је померено место ратних догађаја Легије су биле пребачене из Самнија и Апулије у Сору25 која је, побивши римске колонисте, прешла на страну Самнита Римска војска је после дугог марша стигла најпре ту да би осветила убиство својих грађана и повратила колонију. Извидници који су били послани на све путеве да прате кретање самнитских легија, један за другим су јављали да непријатељ није далеко. Римљани су кренули на непријатеља и једна неодлучена битка је вођена код Лаутуле. Није била ни уништена ни натерана у бекство ни једна ни друга војска Ноћ је прекинула битку а да се није знало ко је победник, ко побеђен. Код неких историчара сам нашао да је ова битка била неповољна за Римљане и да је у њој погинуо Квинт Аулије, командант коњице. На његово место је из Рима дошао с новом војском као замена за команданта коњице Гај Фабије. Он је преко гласника питао диктатора где да се заустави, у које време и са које стране да нападне непријател>а Пошто је диктатор добио подробна обавештења о његовом плану задржао се на месту где је могао да сакрије своју војску. А диктатор је после битке задржао неколико дана своју војску иза палисада као да је он опкољен, а не онај који опкољава Затим је дао знак за борбу и, сматрајући да је боље за подстицање храбрости људи да се не поуздају ни у какву другу помоћ него у саме себе, сакрио је од својих војника долазак команданта коњице с новом војском. Као да им једини спас беше у пробијању, он рече војницима: „Ухваћени смо у теснацу, војници, и нећемо имати излаза ако га победом не отворимо. Наш логор је сигуран јер је утврђен, али га оскудица чини несигурним пошто су се одметнула сва околна места одакле би могло да се довезе снабдевање. Но и када би људи били на нашој страни, природа места је против нас. И тако, нећу вас заваравати, треба да напустите овај логор у који сте се вратили претходног дана кад је победа изостала Утврђење треба чувати оружјем, а не оружје

196

ТитЛивије

утврђењем. Jlorop држе и поново се враћају у њега они који имају циљ да продуже рат. А ми гледајмо да се лишимо свега осим изгледа на победу. Крените на непријатеља. Кад колона буде ван бедема, нека они којима то буде наређено спале логор. Оно што тиме изгубите надокнадићете пленом код народа који су се одметнули.” И војници, подстакнути говором диктатора који им је указао на нужност, кренуше на непријатеља Призор логора који је горео није их ни најмање узнемиравао, иако су пламену били предати најближи шатори како је диктатор наредио. И тако, као ношени бесом, већ при првом нападу изазваше панику код непријател>а. У том тренутку и командант коњице, угледавши у близини логор који је горео - а то је био уговорени знак - нападе с леђа. На тај нанин опкољени, Самнити су се разбежали на све стране, куд је ко могао. Огроман број оних које је страх сабио у гомилу и које је њихово мноштво оптерећивало, стварајући хаос, био је побијен на месту. Непријатељев логор је заузет и опљачкан, а диктатор је вратио војнике у логор оптерећене пленом. Били су срећни не толико због победе колико због тога што су логор нашли готово неоштећен, јер је ватра захватила само мали део. 24. Римљани су се потом вратили у Сору. А нови конзули, Марко Петелије и Гај Сулпиције, примили су од диктатора војску. Из ње су отпустили велики број старих војника, а на њихово место су довођене нове кохорте. И док су стајали пред градом јер нису знали како да га заузму пошто је лежао на неприступачном месту, па је победа могла бити или после дужег времена, или брза и опасна, потајно је стигао пребегар из Соре. Када је доспео до римских стража затражио је да га одмах одведу пред конзуле Пошто је изведен пред њих обећао је да ће им предати град. На питање како ће то извести показао је да је изводљиво оно што је смислио. Убедио их је да римски логор, који се налазио уза саме бедеме, помере на шест мил>а од града тако да смање будност и дневних и ноћних стража које чувају град. Следеће ноћи, док је неким кохортама заповеђено да буду у заседи на шумовитим мес-

Историја Рима - Девета књига

197

тима испод града, сам је преко стрмих и готово непроходних места довео десет изабраних војника у тврђаву. Они су понели више копаља за бацање но што је било људи. Овде је било доста камења које се ту случајно налазило, као што је то честа појава на каменитом терену, али и оног које су сакупили становници града да би утврдили ово место. Када је Римљане довео на то место, пребегар им је показао уску и стрму стазу која се пењала из града у тврђаву. „На овом пролазу”, рече, „тројица наоружаних људи могу спречити мноштво, ма како велико, да прође. А вас су десеторица и, што је још важније, Римл>ани сте и то најхрабрији међу њима. Ви имате и повољан положај, а наступиће и ноћ, па ће онима који су уплашени све изгледати у мраку веће него што је. Ја ћу се већ постарати да их уплашим, а ви пажљиво мотрите на тврђаву.” Затим је одјурио доле узвикујући: „На оружје! За свој спас, грађани! Тврђаву је заузео непријатељ, крените да је браните!” Ово је узвикивао ударајући на врата вођама, као и свима које је срео, или онима који су бледи од страха истрчали на улице. Уплашени преко једног човека, многи су даље ширили панику по целом граду. У великом страху, прваци послаше извиднике на тврђаву; а кад су чули да је држе наоружани људи, чији је број преувеличан, напустила их је свака нада да је могу повратити. Настаде бежање на све стране и капије попустише пред полусањивим и већим делом ненаоружаним људима. Кроз једну од капија упаде римска предстража привучена буком и поби многе који су престрашени јурили улицама. У освит, када су стигли конзули, Сора је већ била заузета Примили су оне које је срећа спасила и од ноћног покол>а и од бекства Од ових су издвојени њих 225, на које су сви указивали као на кривце и за страшан покољ колониста и за побуну, те су их везане послали у Рим. Остале су разоружали и оставили у Сори, која је морала да прими и римску посаду. Сви они који су били одведени у Рим, шибама су јавно претучени на Форуму, а затим посечени секирама, уз велико одобравање народа који је желео да они који одлазе у колонију буду безбедни.

198

ТитЛивије

25. Конзули су напустили Сору и пренели рат на територију и градове Аузона.26 Све је, наиме, било поремећено доласком Самнита кад је вођена битка код Лаутуле, а завере су стваране свуда по Кампанији. И Капуа није била без кривице. Истрага је стигла и до Рима и вођена је против неких првака Но Аузони су покорени помоћу издаје у градовима, као што је било и у Сори. Из Аузоне, Минтурне и Весције дошла су конзулима дванаесторица младића који су припадали аристократији. Они су се договорили да издају своје градове. Открили су Римљанима да су њихови суграђани већ раније желели долазак Самнита, а чувши за битку код Лаутуле мислили су да су Римљани побеђени, па су помогли Самните и оружјем и људима Пошто су се Самнити повукли живели су у несигурном миру, не затварајући своје капије пред Римљанима, бојећи се да их не изазову да их нападну, али су ипак одлучили да их затворе ако се римска војска приближи. И док се овако колебају могу бити изненађени и савладани. На њихов предлог, римски логор је померен напред, а војници су непрестано слати да обилазе око ова три града. Неки од њих су били наоружани и скривени у заседи у близини бедема; други који су били у тогама, тако да су одећом скривали оружје, ушли су у градове у освит дана кад су капије отворене, а онима који су били наоружани дат је знак да искоче из заседе. Потом су заузете капије и сва три града су пала у исто време и по истом плану. И како је напад извршен док су војсковође још биле одсутне, то није било мере у убијању, па је аузонско племе зато што се одметнуло било тако искорењено као да се борило у рату и изгубило тај рат. 26. Исте године је Луцерија прешла у руке Самнита и предала им римску посаду. Но ови издајници нису остали дуго некажњени: римска војска се налазила недалеко одатле, те је град који се налазио у равници пао при првом јуришу. Луцерини и Самнити су побијени до последњег. Мржња је стигла и до Рима, па кад је у Сенату расправљано о слању колониста у Луцерију, многи су гласали за то да се

Историја Рима - Девета књига

199

град разори. Осим мржње која је била велика према граду који су двапут освајали, таквом ставу је допринело и то што је град био удаљен и што је постојала бојазан да се грађани шаљу тако далеко од отаџбине, опкољене таквим опасним племеном. Ипак је победило мишљење да се колонисти пошаљу, па је у колонију упућено 2.500 колониста Како су у овој години сви били неверни Риму, и у Капуи је била скована завера првака Кад је о томе јављено Сенату, ствар није никако била занемарена: одређен је суд и одлучено да се изабере диктатор који ће водити истрагу. Именован је Гај Меније, а за команданта коњице Марко Фолије. Ова магистратура је изазвала велики страх. Било да их је на то натерао страх или грижа савести, Калавији, Овије и Новије који су стајали на челу завере спасли су се од суда својом смрћу коју су без сумње сами изазвали. После тога, пошто је ствар у Капуи била решена, пренета је у Рим да би добила своје тумачење јер је Сенат наредио истрагу, али не против појединаца у Капуи него против свих који су заједно ковали заверу против римске државе. Састанци су одржавани ради стицања политичких положаја и стога су антидржавни. Испитивање је добило широке размере што се тиче кривице и личности, док је диктатор тражио да његовим овлашћењима не буду постављене никакве границе. Изведени су на суд многи угледни људи, а кад су се обратили народним трибунима за помоћ нису наишли ни на какав одзив и ови нису спречили да се њихова имена унесу на листу. Нато су аристократи, не само они који су били окривљени него сви, одрицали да су криви јер је њима у сваком случају, уколико се томе не испречи превара, пут ка највишим положајима отворен. Окривљивали су скоројевиће за све то. Оптуживали су и диктатора и команданта коњице, сматрајући да су у томе пре они које треба оптужити но тужитељи и да ће то схватити када оду с власти. Нато је Меније, који је био познатији по репутацији него по ауторитету, иступио у скупштини и рекао ово: „Ви сте,

200

ТитЛивије

Квирити, сведоци мог протеклог живота, а сама дужност која ми је поверена је сведочанство моје невиности. Јер и у другим временима, када је то ситуација захтевала, за судију је биран диктатор, али не онај који је у рату био најславнији него онај који се држао далеко од оваквих завера. А нобили из ког разлога, бол>е је да ви процените но ја као магистрат да кажем нешто што није проверено - најпре су свом снагом настојали да избегну ова испитивања, а потом, како за то нису били довољно моћни, ставили су се под заштиту противника, и премда су патрицији затражили су заштиту од народних трибуна Најзад, пошто су одбијени и пошто су сматрали да је све сигурније сем да докажу своју невиност, окомили су се на нас и нису се стидели да као приватна лица оптуже диктатора као кривца. Да бих свим људима и боговима показао да ће ови све покушати радије него да положе рачун о свом животу, ја ћу се изложити њиховој оптужби и понудићу себе као кривца својим непријатељима Стога се одричем диктатуре. А вас, конзули, молим да уколико вам Сенат буде поверио ту дужност, испитивање најпре примените на мени, а затим на команданта коњице Марка Фолија како би наша невиност јасно показала да нас положај није штитио од таквих оптужби.” Нато се одрекао диктатуре, а то је учинио и Марко Фолије, командант коњице. Најпре су изашли пред конзуле којима је била поверена истрага и били ослобођени упркос неповољном сведочењу нобила. Исто тако је био оптужен и Публилије Филон, који се истакао многим подвизима у рату и миру и много пута био на највишим положајима, али је ослобођен. Но истрага је, како се то често догађа, била строга у почетку и док се тицала славних имена Затим је прешла на мање вредне главе, док је најзад нису угушиле тајне групације и тајна удружења против којих је и била организована 27. Глас о овим догађајима, а још више нада да ће се побунити Кампанија, због које је завера и била склопљена, изазвали су Самните и Апулце да се поново окупе у Каудију да би Римљанима одузели Капуу ако им овај покрет пружи

Историја Рима - Девета књига

201

прилику. Тамо стигоше и конзули с јаким војним снагама. Испрва су и један и други оклевали пред клисуром јер је пут који је водио непријатељу био несигуран. Самнити су у међувремену преко отвореног простора, пошто су направили мали заокрет, одвели војску у равницу, у Кампанска поља, где су Римљани први пут угледали њихове логоре. У лаким окршајима, чешће коњице но пешадије, огледали су се и једни и други. Али Римљани нису били узнемирени ни њиховим доласком ни задржавањем које је продужавало рат. Међутим, самнитске војсковође су увиделе како слабе свакодневним губицима и како им снага јењава због одуговлачења рата Римљани кренуше у битку с коњицом на једном и другом крилу; наложили су јој да пази више на логор, да га штити од сваког напада, него на битку: она ће цела бити на пешадији. Конзул Сулпиције је стао на чело десног крила, Петелије левог. Десна страна је била растегнута јер су јој насупрот стајали Самнити у разређеним редовима, било стога да би опколили непријатеља, или да не би сами били опкољени. Редови на левом крилу су били гушћи, а осим тога су им додане нове снаге на изненадну заповест конзула Петелија. Наиме, он је резервне трупе, које су чуване за случај да се битка продужи, упутио у прве редове и са свим снагама потиснуо непријатеља већ при првом нападу. Кад се повукла пешадијска линија Самнита наступила је коњица Међутим, када је кренула напред и нашла се између две војске, римска коњица је подбола коње, напала ту попречну колону и тако помешала редове коњице и пешадије да им је на тој страни потпуно пореметила бојну линију. На овом крилу је био присутан не само Петелије него је стигао и Сулпиције да би охрабрио војнике. Он је оставио своје људе који још нису стигли да се сукобе с непријатељем, а дошао је на лево крило јер се борбени поклич ту пре заорио. Кад је видео да је овде победа сигурна кренуо је на крило које је било под његовом командом са 1.200 људи и ту затекао другачију ситуацију: Римљани су били потиснути са својих позиција, а непријатељ је као победник нападао

202

ТитЛивије

на њихове разбијене редове. Но долазак конзула је све изменио. Пред погледом војсковође, војник поврати храброст, а људи који су дошли са њим били су већа помоћ него што би се од њиховог броја очекивало. Када су чули да је на другом крилу постигнута победа, коју су већ гледали и код себе, поново су ушли у битку. И ускоро су Римљани побеђивали на целом фронту, док су Самнити, предајући битку, били убијани и заробљавани. Мали број је побегао у Малевент, који се сада зове Беневент.27 А прича се да је убијено или заробљено 30.000 Самнита 28. После ове сјајне победе, конзули поведоше легије напред ка Бовијануму28да би га опсели. Овде су и зимовали све док нови конзули, Луције Папирије Курсор, биран пети пут, и Гај Јуније Бубулко, биран други пут, нису именовали диктатора Гаја Петелија с командантом коњице Марком Фолијем. Овај преузе војску. Кад сазнаде да су тврђаву Фрегеле заузели Самнити, он остави Бовијанум и крену према Фрегелама Пошто су Самнити побегли у току ноћи, овде је заузео Фрегеле без борбе и ту оставио посаду. Потом је кренуо назад у Кампанију, највише стога да би оружјем повратио Нолу.29 На вест о доласку диктатора, овде су сви Самнити и мноштво ноланских сељака потражили уточиште међу бедемима града Осмотривши положај града, диктатор је запалио куће оних који су густо збијени живели уз бедеме да би приступ граду учинио лакшим. Ускоро је Нола заузета или ју је заузео диктатор Петелије или конзул Гај Јуније: у традицији се помињу и један и други. Они који тврде да је част да заузме Нолу припала конзулу наводе да је исти човек заузео и Атину и Калатију,30а да је Петелије изабран за диктатора да би закуцао клин31јер је избила епидемија Исте године су основане колоније Суеса и Понтија32 Суеса је припадала Аурунцима, а Понтију, која је била острво, насељавали су Волсци којима је припадало и копно насупрот њој. Сенат је такође донео одлуку да се пошаљу колонисти и у Интерамну Сукасину,33 али су конзули Марко

Историја Рима - Девета књига

203

Валерије и Публије Деције тек следеће године изабрали тријумвире и послали 4.000 колониста. 29. Рат са Самнитима се ближио крају, али пре него што је Сенат био ослобођен ове бриге стигао је глас о рату са Етрурцима. У ово време није било племена - ако се остави по страни покрет Гала - које би за Рим представљало већу опасност, не само зато што му је земља била тако близу римске него и због многобројног становништва И тако док је један конзул завршавао рат у Самнијуму, а други, Публије Деције, који је био тешко болестан, остао у Риму, на предлог Сената именован је диктатор Гај Сулпиције Лонг, који је за команданта коњице узео Гаја Јунија Бубулка. С обзиром на величину опасности, Сулпиције је узео под заклетву све млађе људе и све је, према приликама, извршио с највећом брижљивошћу. Али и уз тако велике припреме није смерао да крене у офанзивни рат, него је намеравао да остане мирно ако Етрурци с оне стране не буду кренули. Но исте намере су имали и Етрурци, те премда су били спремни уздржавали су се од напада. И тако ни једни ни други нису прешли границу. Ова година је била славна и по цензури Апија Клаудија и Гаја Плауција. Име Апија Клаудија је имало више среће да остане у сећању потомства јер је изградио пут и довео воду у град.34 То је све сам извршио зато што му је колега поднео оставку јер није могао да с њим дели срамоту због пристрасног начина на који је ревидирао списак сенатора Апије, који је поседовао тврдоглавост, од старине познату у тој породици, наставио је да сам обавља ову дужност. На предлог овог Апија, генс Потитија, који су имали наследну свештеничку дужност Херкуловог култа код Великог жртвеника,35 научили су државне робове да обављају те свечаности да би им предали ову дужност. Прича се да се онда догодило нешто чудно, што је довело до тога да се обесхрабре новатори у култним и ритуалним стварима: генс Потитија који је у то доба имао 12 породица и 30 мушкараца у младим годинама, потпуно је изумро и род им се затро. Не само да се име

204

ТитЛивије

Потитија угасило него је и цензор ослепео36да би се трајно сећао срџбе богова 30. Тако су се конзули следеће године, Гај Јуније Бубулко (трећи пут) и Квинт Емилије Барбула (други пут), жалили народу почетком године да је сенаторски ред деградиран избором сенатора, при чему су мимоиђени неки бољи од оних који су изабрани. Одбили су да признају овај избор у коме није прављена разлика између добрих и рђавих, него је извршен по наклоности и омиљености. Обновили су листу сенатора који су на њој били пре цензуре Апија Клаудија и Гаја Плауција. Ове године је народ почео да додељује и две војне команде: прво, предложено је да 60 војних трибуна распоређених у четири легије бира народ - њихов избор је раније била награда коју су одређивали диктатор и конзули, а народу је био остављен мали број положаја на које је могао да бира своје људе; овај предлог су поднели народни трибуни Луције Атилије и Гај Марције; друго, народ је исто тако могао да бира два поморска официра задужена за опрему и оправку бродова Предлагач ове одлуке народа био је трибун Марко Деције. Има једна ствар у овој години која једва да је вредна помена и ја бих је изоставио када се не би тицала религије. Фрулаши којима су последњи цензори забранили да обедују у храму Јупитера, озбиљно су се наљутили и сви заједно отишли у Тибур. Како у граду није било више никога ко би свирао при жртвовању, а узнемирен због религијске стране ове ствари, Сенат је послао посланике у Тибур с молбом да наговоре ове људе да се врате у Рим. Тибуртини су се радо тога прихватили и најпре су позвали те људе у курију и храбрили их да се врате у Рим. Пошто нису успели да их наговоре прибегли су плану који одговара људској природи. Одређеног дана су сваког од њих позивали на гозбу под изговором да прослављају уз музику, па кад су ови отежали услед попијеног вина - на то је ова врста људи увек била похлепна - успаване и побеђене сном стрпали су их у кола и одвезли у Рим. Освестили су се када их је светлост онако

Историја Рима - Девета књига

205

мамурне изненадила у колима која су била остављена на Форуму. Тада се народ окупио око н»их и наговорио их да остану. Дозвољено им је да сваке године у току три дана пролазе градом у свечаној одећи, уз песму и распуштено, у расположењу које је сада постало свечано. Враћено је и право обеда у светилишту онима који су свирали при жртвовању.37 Све се ово догодило док су вршене припреме за два велика рата 31. Конзули су поделили команду међу собом. Коцком је Јуније добио рат са Самнитима, а Емилије рат са Етрурцима. У Самнијуму је римска посада у Клувијима,38 пошто није могла бити побеђена, била принуђена глађу и опсадом да се преда Самнитима Самнити су оне који су се предали погубили, а пре тога су их свирепо претукли шибама. Разјарен овом суровошћу, сматрајући да ништа није прече од заузимања Клувија, конзул Јуније их је заузео истог дана када је стигао, а све младиће је побио. Одатле је као победник одвео војску на Бовијанум. То је био центар Пентријских Самнита који су били најбогатији и најмоћнији како у оружју тако и у људима. Како су војници овамо кренули подстакнути не само срџбом него и надом на плен, град је био заузет. Према непријатељу није показана велика оштрина, али је из Самнијума однето више плена него икада и све је предато војницима Пошто нису могли да одоле надмоћном римском оружју ни у једној бици, а логори и градови су се предавали једни за другима, самнитске вође су сву пажњу усредсредиле на то да нађу погодно место за заседу да би тако опколиле или заробиле римску војску, расуту на све стране ради пљачке. Неке избеглице са поља и заробљеници, доспевши у руке Римљана било случајно или намерно, су сви исто изјавили конзулу зато што је то и било истинито: огромно стадо је натерано у беспутну шуму. Наговарапи су конзула да поведе легије да би га одвео као плен. У шуми је била скривена огромна непријатељска војска која је запосела и путеве. Када су видели да су Римљани ушли у шуму, изненада су крену-

206

ТитЛивије

ли и уз повике и буку напали неопрезног противника. Ово је најпре изазвало страх и неред, а онда су зграбили оружје и товар донели у средину. Пошто се свак растеретио и опасао оружје окупили су се сви око застава. Дугом вежбом је свак научио где му је место и без упутства су сами формирали бојни поредак. Конзул дојаха тамо где је битка била неизвесна, сјаха с коња и позва Јупитера, Марса и остале богове за сведоке да је стигао на ово место не тражећи славу за себе него плен за војнике. Његова кривица је највише у томе што је хтео богат плен за војнике. А из ове срамоте га може спасити једино храброст војника Стога нека војници напрегну све своје снаге и нека нападну на непријатеља, који је у бици већ поражен, избачен из свог логора и лишен градова. Још последњу наду полаже у превару и заседе, поуздавајући се у повољан положај, а не у оружје. Али које је то место које је неосвојиво за римско оружје? Нека се сете и фрегеланске тврђаве и соранске и свих других до којих је прилаз био неприступачан. Овим говором охрабрени, војници су заборавили на све тешкоће и кренули на непријатељску бојну линију која је била остављена изнад њих. Овде је било нешто теже за борбу јер је колона морала да се пење стрмом падином. Али затим, пошто су се први редови докопали заравњеног врха и кад је остатак колоне схватио да већ стоји на равном терену, страх је прешао на оне који су били у заседи. У паници су бежали, бацајући оружје и тражећи она иста места у којима су се мало пре тога скривали. Но места која је непријатељ могао тешко да открије, сада су и саме Самните због сопствене преваре ухватила у замку. И само је мали број открио склоништа. Убијено је око 20.000 људи, а Римљани су се сјурили према стадима која им је сам непријатељ понудио. 32. Док се ово догађало у Самнију, У Етрурији се сви осим Аретињана39 дигоше на оружје да би опсели Сутријум.40 Овај град је као савезник Рима представљао капију према Етрурији. Тако започе велики рат. Тамо стиже с војском други конзул Емилије да би савезнике ослободио опса-

Историја Рима - Девета књига

207

де. Када су Римљани стигли до Сутријума, његови грађани су добровољно донели снабдевање у њихов логор. Први дан су Етрурци провели у већању о томе да ли ће рат водити брзо или ће га одуговлачити. Пошто је вођама више одговарао брз него спор рат, следећег дана чим је грануло сунце дат је знак за борбу и Етрурци су под пуним оружјем кренули напред. Кад је то јављено конзулу, он је одмах заповедио да се војницима изда храна, а затим кад су тиме ојачани наредио да узму оружје. Наређење би извршено. Кад конзул виде да су спремни и наоружани, он нареди да се заставе изнесу ван бедема логора и постави своју бојну линију недалеко од непријатеља Извесно време су и једни и други напрегнуто стајали, очекујући да непријатељ узвикне поклич и крене у битку. Но већ је и подне било ту, а ни на једној страни није било бачено копље. Најзад Етрурци, да не би отишли не учинивши ништа, пустише бојни поклич, затрубише трубе и кренуше у напад. Али и Римљани спремно одговорише. Непријатељ је Римљане надмашивао бројем, Римљани непријатеља храброшћу. Битка је била неодлучна, однела је многе са једне и друге стране, међу њима и оне најхрабрије, и ствар није претегла ни на једну страну све док друга борбена линија Римљана није дошла у прве редове и заменила уморне борце. А како код Етрураца није прве редове појачала резерва пали су погођени испред застава и око њих. И ни у једној бици не би било ни веће погибије нити већег бекства да ноћ није покрила Етрурце који су били спремни да умру. Тако су победници пре одустали од даље борбе него побеђени. По заласку сунца је дат знак за повлачење и тако су се и једна и друга војска вратила у свој логор. После тога се није више ништа догодило код Сутријума у овој години, јер је непријатељски први бојни ред био потпуно уништен у овој бици, а претекле су само резервне трупе, што је било једва довољно за посаду у логорима, док је код Римљана било толико рањених да их је више умрло од задобијених рана но што је погинуло у бици.

208

ТитЛивије

33. Квинт Фабије, конзул следеће године, добио је да води рат код Сутријума. За колегу је имао Гаја Марција Рутула Фабије је довео замену војсци из Рима, а Етрурцима је нова војска стигла од куће. Већ је прошло много година а да између патрицијских магистрата и плебејских трибуна није било никакве борбе, кад је сукоб изазвала породица којој као да је судбина одредила да се увек сукобљава с трибунима и плебејцима. Апије Клаудије је био цензор већ 18 месеци, што је био рок на који је ограничена та служба по Емилијевом закону.41 Његов колега се већ био одрекао власти, али он није могао бити натеран никаквом силом да се повуче са те функције.42 Публије Семпроније је био народни трибун који је започео акцију да се цензура заврши у предвиђеном року. Ова акција је била исто толико правична колико и популарна, а није била ништа мање драга маси него неком од аристократа. Непрестано читајући Емилијев закон и хвалећи аутора, диктатора Емилија Мамерка, што је цензуру, која је пре тога трајала пет година и због своје дужине постала деспотска, ограничио на годину дана и 6 месеци, рекао је: „Кажи нам, Апије Клаудије, шта би ти радио да си био цензор у време кад су цензори били Гај Фурије и Марко Геганије?” Апије одговори да питање трибуна нема посебног значаја за његов случај, јер се Емилијев закон односио на оне цензоре за чијег је службовања донет, а народ је изгласао закон пошто су цензори већ били изабрани. А оно што је последње изгласано, то има снагу закона. Међутим, ни он ни они који су изабрани после овог закона нису обавезни да поступе по њему.43 34. Ови Апијеви софизми не наиђоше ни код кога на одобравање, па Семпроније рече: „Није ли, Квирити, овај Апије потомак оног који је био изабран за децемвира на једну годину, а сам је себе изабрао за још једну, док треће године нити је био изабран нити је сам себе изабрао, него је као приватно лице задржао и fasces и врховну власт и није одустао од тако продужене магистратуре пре но што га је срушила сама моћ, из зла рођена, рђаво вођена и незаконито

Историја Рима - Девета књига

209

држана?44То је она иста породица, Квирити, чије су вас моћ и неправда принудиле да напустите државу и да се преселите на Свето брдо да би сте јој се супротставили, њој сте насупрот изабрали као заштиту народне трибуне;45она је та због које су две ваше војске логоровале на Авентину;46 то је породица која је нападала законе о дугу; која се увек супротставл>ала аграрним законима; она је укинула и брак између патриција и плебејаца, као што је препречила и пут плебејцима ка највишим магистратурама Име Апија је опасније за вашу слободу и од самих Тарквинија. Тако, дакле, Апије Клаудије, већ је сто година како је Емилије Мамерко био диктатор и од толиких цензора који су сви били племенити и сјајни л>уди, зар нико није читао Законе XII таблица? Зар нико није знао да је важећи закон оно што народ последње изгласа? Сви су они то знали, али су се радије покоравали Емилијевом закону но оном старинском по коме су били изабрани први цензори, јер је овај последњи изгласао народ, а када су у питању два закона, увек се стари замењује новим. Или хоћеш да кажеш, Апије, да се народ не држи Емилијевог закона? Или да га се народ држи, али да си ти изузет од закона? Емилијев закон је обавезивао и оне силовите цензоре Гаја Фурија и Марка Геганија који су показали какво зло може ова магистратура нанети држави кад су у бесу што им је магистратура скраћена, Емилија Мамерка, првака тога времена у рату и миру, сврстали у најнижу категорију грађана, оних који плаћају порез. Тога закона су се потом држали сви цензори током времена од сто година; држао га се и Гај Плауције, твој колега који је изабран под истим ауспицијама и по истом закону као и ти. Зар њега није изабрао народ да с пуним правом буде цензор? Зар си ти једини за кога важи нека изузетна и посебна привилегија? Зар ће „жртвени краљ”47 кога ћеш ти бирати, заиста и бити краљ јер носи ту титулу и биран је по свим правилима избора краља? Којег диктатора сматраш задовољним са шест месеци власти, кога интерекса са пет дана? Сматраш ли за дрскост да неко буде изабран за диктатора само зато да би

210

ТитЛивије

„забио клин”, или да би одржао свечане игре? Како се теби чине будаласти и слабоумни они који су извршивши велике задатке за 20 дана вратили диктаторска овлашћења, или они који су изабрани на непропнсан начин, па напустили положај. Зашто да наводим примере из старине? Није ли се недавно диктатор Гај Меније, када је строже поступио него што су неки моћни људи сматрали да је добро за државу и кад су га неки злонамерни људи оптужили да је он крив за оно за шта је друге оптуживао, сам одрекао диктатуре да би као приватно лице изашао на суд? Нећу од тебе тражити такву скромност да не би био изрод у тако властољубивој и тако охолој породици, и не тражим да одеш с власти ни један дан, ни један час раније но што је неопходно, него једино да не пређеш временску границу која је одређена Цензури је довољно додати један дан или један месец, а он каже да је на том положају три године и шест месеци више но што одређује Емилијев закон, и то сам без колеге. То је већ слично монархији. Зар ћеш предложити да ти се поново бира колега - нешто што религија забрањује чак и у случају смрти једног од цензора? Ниси задовољан тиме што је служба најстаријој светињи прешла твојом заслугом из руку најугледнијих породица у руке робова, као и култ који је установио сам бог, није било довољно што је породица, старија и до самог почетка Града, света већ и по томе што је пружила гостопримство бесмртним боговима, искорењена захваљујући твојој цензури у току једне године? Не, теби је потребно да целу државу бациш у грех чији и знак већ изазива језу у души. Град је био заробљен у таквом lustrumu48 (светом обреду) кад је Луције Папирије Курсор да не би напустио положај пошто му је колега Гај Јулије умро затражио на његово место за колегу Марка Корнелија Малугиненсиса А колико је ова жеља за влашћу била скромнија од твоје! Јер Луције Папирије није сам држао магистратуру, нити преко временског рока одређеног законом. Али ни у томе није било никога ко би следио његов пример. Сви каснији цензори су абдицира-

Историја Рима - Девета књига

211

ли у случају смрти колеге. Тебе не обуздава ни то што су ти дани цензуре протекли, нити то што ти је колега отишао с положаја, а ни закон ни стид. Врлина ти је у охолости, у дрскости, у презиру богова и људи. А ја, о, Апије Клаудије, не бих хтео због самог достојанства ове магистратуре коју држиш и због страхопоштовања према њој да те не само физички повредим него и да те неком грубом речју назовем. А и ово што сам до сада рекао, на то ме је натерала твоја тврдоглавост. Али ако се не покориш Емилијевом закону наредићу да те одведу у затвор. Како су наши преци одредили да ако у избору цензора било који од двојице не би добио број гласова предвиђен законом, ни други не би могао бити проглашен, то ја нећу трпети да ти дуже останеш цензор пошто не може бити изабран само један.” Након што је то и друго слично томе рекао наредио је да зграбе цензора и да га воде у затвор. Док су шесторица трибуна одобравала ово што је чинио, тројица су стала на страну Апија који их је позивао у помоћ. И тако је, премда су сви сталежи тиме били незадовољни, сам наставио да води цензуру. 35. Док се ово догађало у Риму, Етрурци су већ били опсели Сутријум, а конзулу Фабију, који је водио своју војску обронцима планина да би помогао савезницима, нападајући успутно непријатељска утврђења где год је то могао, изашла је у сусрет непријатељска војска. Кад је равница која се пружала испод њега показала њихов огроман број, конзул је мало савио своју линију да би тако, користећи повољан терен, сакрио мали број својих војника при успону на планину - пут је био стрм и каменит. Затим окрену оружје на непријатеља А Етрурци су, не видећи ништа друго осим свог мноштва у које су се и поуздавали, ушли у борбу тако журно и жељно да су бацили копља у жељи да се што пре сукобе и, потегнувши мачеве, јурнули према непријатељу. Насупрот томе, Римљани су бацали на њих час копља час

212

ТитЛивије

камење којим их је ово место довољно наоружавало. Премда су тако погађали штитове и кациге и премда нико није био рањен, ипак је то изазвало неред код Етрураца, тако да нису могли лако прићи да се боре изблиза, а више нису имали копља за борбу издалека И тако су стајали и излагали се ударцима пошто их ништа више није покривало, па су неки већ окренули да беже. На њихову бојну линију, која се и тако већ колебала и постала несигурна, напали су римски први и други бојни ред са упереним мачевима, уз поновл>ен бојни поклич. Овај напад нису Етрурци издржали и, окренувши бојне знаке, кренули су разбијени назад у свој војни логор. Али кад су се римски коњаници, који су дојахали преко поља, супротставили бегунцима, они су са пута ка логору кренули према планинама. Овде су у готово ненаоружаној колони, оптерећеној рањеницима, стигли у Циминску шуму. Пошто су побили многе хиљаде Етрураца и пошто им је пало у руке 38 етрурских бојних знакова, Римл>ани су заузели и непријатељев логор и ту стекли огроман плен. И онда су почели да разматрају могућност да гоне непријатеља. 36. Циминска шума је била још непроходнија и још више је застрашивала но што нас је недавно застрашивао германски кланац.49 Све до овог времена није у њу зашао ни случајни путник. У њу се ни сада није нико усуђивао да уђе осим самог војсковође. Осталима је још у живом сећању био пораз у Каудијском кланцу. Од осталих који су се ту задесили, конзулов брат, за кога неки писци кажу да се звао Цезон Фабије, а неки да је то био Гај Клаудије и да га је родила иста мајка као и Цезона, понудио се да оде у извиђање и да се ујутру врати с поузданим обавештењима. Он је стекао образовање у Церама, у кући пријатеља, и отуд је знао етрурско писмо, а знао је добро и етрурски језик. Код неких писаца сам нашао да је тада било уобичајено да млади људи уче етрурско писмо као што сада уче грчко. Али је вероватније да је у њему било нечег посебног што га је навело да се умеша међу непријатеље, тако храбро се претварајући. Кажу да му је један роб био једини пратилац. Он је одрастао са

Историја Рима - Девета књига

213

н>им и знао је етрурски језик као и његов господар. Кренули су не знајући ништа друго сем неких сумарних представа о природи области у коју је требало продрети и имена оних који су били на челу појединих народа, тако да не би били откривени ако би оклевали у разговору о општепознатим стварима. Кренули су одевени као пастири и носили оруђе сел>ака, српове и по два копља Али ни познавање језика ни начин на који су били наоружани нису их штитили толико колико опште уверење да се нико од странаца не би усудио да уђе у Цимински кланац. Кажу да су продрли све до Камеринума50 у Умбрији. Овде су се усудили да кажу да су Римљани. Изведени пред сенат водили су разговоре у име конзула о савезу и пријатељству. Били су пријатељски прихваћени и било им је наложено да јаве Римљанима да ће им бити доставл>ено снабдевање за војску за 30 дана ако зађу у ове области и да ће се младићи камерташких Умбра ставити под њихову команду. Када је то јављено конзулу, он је увече код првих стража послао комору напред, а затим је наредио легијама да крену после коморе. Он лично их је следио с коњицом. Кад је следећег дана свануло пројахао је поред непријатељевих предстража које су биле поставл>ене испред кланца. Пошто је тако држао непријатеља довољно дуго у напетости повукао се у логор, а затим је изашао на другу капију логора и пре ноћи стигао колону. Идућег дана у освит су већ држали планински ланац Циминија. Одатле је конзул, гледајући на плодна пол>а Етрурије, послао на њих војнике. И већ су се Римл>ани с пленом враћали кад их је пресрела чета сељака, коју су њихове вође на брзину сакупиле. Но ови осветници плена били су тако необучени да су замало и сами постали плен. Пошто су их побили или разјурили, Римљани су се као победници, пустошећи поља на све стране, вратили у логор натоварени огромним пленом. И управо тада стигоше петорица легата с двојицом народних трибуна носећи Фабију одлуку Сената да не прелази Цимински кланац. Пошто су срећом стигли

214

ТитЛивије

сувише касно да би спречили рат вратили су се у Рим као весници победе. 37. Овом експедицијом конзула, рат у ствари није био окончан него проширен, јер је пустошење земље у подножју Циминских планина изазвало незадовољство не само код Етрураца него и код Умбра који су се граничили са њима И тако под Сутријум стиже војска бројнија него икад дотле; и не само да су своје логоре померили напред, испред шуме, него су из жеље да се што пре сукобе с Римљанима поставили своју бојну линију у пољу. Пошто су то учинили остали су на свом месту, препуштајући непријатељу простор насупрот себи. Потом кад су видели да Римљани не прихватају борбу стигли су до бедема Пошто су овде видели да су и неке предстраже повучене у утврђени простор почели су да довикују војсковођама да им се храна за тај дан донесе из логора: они ће остати под оружјем и кренуће на непријатељски логор или у току ноћи или кад сване. А римску војску, која није била ништа мирнија, задржавао је војсковођа Већ је било око десет часова пре подне кад је наредио да војници узму следовање, да буду под оружјем и спремни да одговоре на бојни знак у било које доба дана или ноћи. Војницима је упутио мапо речи, величајући успехе у рату са Самнитима и потцењујући Етрурце: један непријатељ се не може поредити с другим, а ни њихов број. Међутим, има једно тајно оружје и за њега ће сазнати када за то дође време. Дотле треба ћутати. Овим загонетним речима хтео је да пробуди код војника уверење да је непријатељ издан како би им подигао дух јер су били престрашени великим бројем непријатеља А како су Етрурци стајали без утврђења изгледапо је близу истине оно што је он измислио. Пошто су узели храну предали су се сну. Око четврте страже били су пробуђени без буке и ставили оружје на себе. Коњушарима су дате мотке да би разорили бедем и испунили јарак. Бојну линију су поставили испред бедема, а одабране кохорте су стајале на изласку из капије. На дати знак мало пре освита, који је у летњим ноћима тренутак

Историја Рима - Девета кнмга

215

највеће поспаности, колона изађе кроз разрушени бедем и нападе непријатеља растуреног по целом пол>у. Једне су убијали док су лежали у сну, друге полупоспане на њиховим лежајима, а највише оне који су пожурили ка оружју. Будући да су остали и без бојног знака и без вођа које би следили, Римљани их разбише и кренуше да их гоне. Једни пођоше ка логору, други према шуми; шума им је пружила уточиште, док је логор, постављен усред поља, био заузет још истог дана. Наређено је да се заплењено злато и сребро однесе конзулу, а остало је предато војницима Тог дана је убијено или заробљено 60.000 непријатељских војника. Неки историчари кажу да је ова славна победа с оне стране Циминске шуме стечена код Перузије51 и да је стога у римској држави завладао велики страх да би војска могла бити затворена у тако великом кланцу и опкољена Етрурцима и Умбрима који су могли доћи са свих страна. Али без обзира на то где је битка вођена, Римљани су били победници. И тако се појавише посланици из градова који су могли бити центри етрурског народа у то време, из Перузије, Ареција и Кортоне, те затражише од Римљана мир. Постигли су да се склопи примирје на тридесет година. 38. Док се ово догађало у Етрурији, други конзул, Гај Марције Рутул, одузео је на јуриш Алифе од Самнита. Многе друге тврђаве и села били су или разорени, или су неоштећени пали под римску власт. У исто време је римска флота под командом Публија Корнелија, кога је Сенат одредио да надгледа обалу, отпловила у Кампанију и стигла у Помпеје. Поморски савезници52 кренуше да пљачкају поља Нуцерије. Пошто су брзо опустошили она која су била близу, па је и повратак на бродове био сигуран, кренули су даље из жеље за пленом, како се то често догађа, изазивајући непријател>ство. Док су били растурени по пољима није им нико изашао у сусрет, премда су могли бити уништени. Када су се неопрезно враћали у колони, сељаци који су их пратили напали су их недалеко од

216

ТитЛивије

бродова, одузели им плен, а неке и убили. Они који су умакли погибији били су у нереду натерани назад у бродове. Док је прелазак Квинта Фабија преко Циминског кланца изазивао страховања у Риму, код Самнита је примл>ен као радосна вест, као да је римска војска и кланцу затворена и опкољена Сећали су се Каудијског кланца и говорили да је овај народ са истом неопрезношћу из жеље да види шта је са оне стране, заведен у беспутан кланац и одсечен не толико због непријатеља колико тешким тереном. Већ су с радошћу мешали и завист што је срећа у рату с Римл>анима пренета са Самнита на Етрурце. Стога су журили да сакупе све своје снаге да би сломили Гаја Марција, другог конзула. Пожурили су да нађу пут преко земље Марса и Сабина у Етрурију уколико би Марције избегао сукоб. Вођена је сурова битка, погубна за обе стране и с неизвесним исходом. А како је била нерешена пронео се глас да су Римљани побеђени, да су изгубили неке људе коњичког сталежа и неколико трибуна, па и једног легата, а оно што је било најважније да је и сам конзул рањен. Како се обично догађа, глас о томе је преувеличаван и сенатори су обузети страхом одлучили да именују диктатора. Нико није сумњао у то да треба изабрати Папирија Курсора, за кога се веровало да је био човек највећег војног искуства Али нити је гласник могао сигурно стићи у Самнијум, где су сви били непријатељски расположени према Риму, нити су били сигурни да је конзул још у животу. Други конзул, Фабије, био је у свађи с Папиријем. Сматрајући да приватна свађа не би требало да стоји на путу јавним интересима, Сенат је одучио да овоме упути посланике, изабране међу бившим конзулима, који ће га не само државним него и личним ауторитетом натерати да заборави на непријатељство ради добра отаџбине. Кад су посланици стигли Фабију и предали му сенатску одлуку, уз речи које су одговарале ономе што је наложено, конзул се оборивши очи земљи повукао, оставл>ајући посланике у неизвесности шта ће учинити. Затим је у тишини ноћи која је наступила име-

Историја Рима - Дсветакњига

217

новао за диктатора Луција Папирија, као што је то био обичај. Када су му посланици захвалили што је тако сјајно савладао своја осећања наишли су на упорно ћутање. Отпустио је посланике без одговора или објашњења за свој поступак, а чини се да је јаком вољом савладао велики бол. Папирије је за команданта коњице именовао Гаја Јунија Бубулка. Када је од куријатске скупштине затражио да потврди његов избор,53 то је било прекинуто лошим предзнаком јер је курија Faucia била прва при гласању,54 а била је позната по два пораза: заузимању Града55 и Каудијском миру. Оба су се догодила у годинама када је ова курија имала право да се прва изјасни. А Лициније Мацер још једном учини ову курију злосрећном: поразом који је претрпео код Кремере.56 39. Следећег дана је диктатор поновио ауспиције и спровео закон. И под утицајем страха за војску преведену преко Циминске шуме крену с легијама које су недавно биле регрутоване и стиже до Лонгуле. Пошто је од Марција примио старе војнике повео је војску у бој. Чинило се да и непријатељ радо прихвата борбу. И једни и други су се постројили под оружјем, али је и ноћ наступила, а они нису започели битку. Поуздавајући се сваки у своју снагу, не потцењујући непријатеља, поставили су војне логоре на малој удаљености једни од других. Примењујући 1ех sacrata,57 Етрурци су сакупили војску тако да је сваки војник бирао још једног, и борили су се с толиком храброшћу и толиким снагама као никад дотле ни у једној бици. Борба је вођена с толико жара да ни са једне ни са друге стране није било бачено ниједно копље; битка је вођена од самог почетка само мачевима и веома ourrpo, а како победа извесно време није претегла ни на једну страну, то је бивала све суровија Чинило се да се боре не са већ побеђеним Етрурцима него са сасвим новим племеном. Нико ни на једној страни није кренуо у бекство. Падоше први редови, они који су ишли испред застава, а да заставници не би били откривени, од друпзг бојног реда постаде први. Затим су доведени војници

218

ТитЛивије

из последњих резерви. Напор и опасност су били тако велики да су римски коњаници сјахали с коња и кренули на прве непријатељске редове, супротстављајући им и оружје и своја тела Ово као да је успоставило нову бојну линију код оних који су већ попуштали. То поколеба етрурске заставе. Они иза коњаника, премда су били посустали, следили су их у нападу и тако су непријатељски редови били разбијени. Тиме се започела сламати етрурска упорност и неке манипуле су се поколебале; када су ови једном окренули леђа, код осталих је настало бекство. Тога дана је ратна срећа први пут сломила моћ Етрураца, који су дотле све више живели у изобиљу. Сва њихова снага била је сломљена у бици; у истом нападу им је заузет логор и опљачкан. 40. И рат у Самнијуму се ускоро изједначио са овим и по опасности и по славном завршетку. Поред других ратних припрема, непријатељ је заблистао својим бојним поретком, с новим и сјајним оружјем. Биле су две војске, од којих је једна имала штитове украшене сребром, а друга златом. А штитови су имали овалан облик: горе су били шири да би покрили груди и рамена, с равном горњом ивицом, а доле су се завршавали као клин да би се њима лако руковало. Панцири су им били постављени сунђером и штитили су им груди, а лева нога је била покривена. На глави су имали кацигу с перјаницом, која им је и стас чинила вишим. Тунике „златних” војника су биле разнобојне, а „сребрни” су носили беле ланене. У ових беху и корице за мач сребрне као и појасеви, а у првих златни; покривачи за коње беху златом извезени. Десно крило беше овима одређено, а другима лево. Римљанима су већ били познати и ова опрема и сјајно оружје; њихов војсковођа их је међутим учио да војник мора бити храбар, а не покривен златом и сребром; гвожђем и храброшћу треба да тутњи. Јер ово је био пре ратни плен но оружје, сијало је пре битке, а губило је сјај у крви и ранама. Научили су да је храброст украс војника, а све остало следи после победе; богат непријатељ је награда победиоцу, маколико да је сам сиромашан.

Историја Рима - Девета кнмга

219

Тако је Курсор повео војнике у борбу пошто их је охрабрио речима. Сам је био на десном крилу, а левим је командовао командант коњице. Већ при првом судару разви се велика битка с непријатељем, али и борба, ништа блажа, између диктатора и команданта коњице око тога на чијој ће страни бити победа Случајно се догодило да је Јуније први потиснуо непријатеља. С левим римским крилом супротставио се десном самнитском, где су се по обичају Самнита налазили они који су сами себе жртвовали, па стога били у белој одећи и носили бело оружје. Говорећи да ће их жртвовати Орку,58 Јуније крете на њих, поремети им редове и несумњиво им разби бојни поредак. Када диктатор то виде, он узвикну: „Зар ће победа бити на левом крилу? Зар ће оно на десној страни, којим командује диктатор, следити друге у нападу? Зар неће однети највећи део победе?” Охрабри војнике тако да нити је пешадија препуштала вођство коњици, нити су легати заостајали у ревности за војсковођом. Марко Валерије на десном крилу, Публије Деције на левом, обојица бивши конзули, одјахаше коњици која је била постављена на крилима, храбрећи је да с њима узме део славе и да изврши јуриш на непријатељеве бочне стране које су им стајале насупрот. Ова нова опасност са обе стране опколила је непријатељску линију, па кад су римске легије на ужас непријатеља грунуле дижући бојни знак настаде бежање непријатеља Поље ускоро прекрише пали војници и сјајно оружје Самнити су се прво докопали свог војног логора, али ни ту нису могли да се задрже. Пошто је заузет и опљачкан пре ноћи предат је огњу. По одлуци Сената, диктатор је славио тријумф коме је највећи сјај дало заплењено оружје. Оно је изгледало тако величанствено да је било раздељено власницима радњи сребром да њиме украсе Форум.59 Кажу да је тада настао обичај да едили украшавају Форум кад преко њега прелазе tensae (покривена кола са статуама богова).60 И неки Римљани су употребљавали ово изузетно оружје у част богова, док су Кампанци, из презира и мржње према Самнитима, тим

220

ТитЛивије

украсним оружјем наоружавали гладијаторе који су их забављали за време гозбе и које су називали „Самнитима”.61 Исте године је са остацима Етрураца водио борбу конзул Фабије код Перузије, а победа је била сигурна и лака. Заузео би и сам град - као победник је, наиме, стигао до бедема - да нису изашли посланици и предали град. Пошто је оставио посаду у Перузији, а посланике из Етрурије који су тражили римско пријателлтво послао испред себе у Рим, ушао је у град у тријумфу, славећи још сјајнију победу него диктатор. Слава за победу над Самнитима припадала је великим делом легатима Публију Децију и Марку Валерију. Народ их је на следећим изборима једногласно изабрао, једног за конзула, другог за претора. 41. Због славне победе над Етрурцима, Фабију је продужен конзулат, а Валерије је четврти пут био биран за претора Конзули су поделили команду и Децију је допала Етрурија, а Фабију Самнијум. Овај последњи крену против Нуцерије Алфатерне.62 Пошто су опсађени одбили оно што им је понуђено кад су затражили мир, он је нападом присилио град да се преда Са Самнитима је вођена борба и они су побеђени у безначајном окршају. Ова борба не би била ни запамћена да се тада Марси нису први пут сукобили с Римљанима И Пелигни, који су следили Марсе у побуни, имали су исту судбину. И други конзул, Деције, је исто тако имао среће у рату. Тарквинијензе је застрашивањем натерао да дају жито за војску и да траже примирје на 40 година Нека утврђења народа Волсинија је заузео на јуриш и разорио их да не би служила као склоништа непријатељу. Пошто се рат проширио на све стране настао је такав страх да су сви они који су се сматрали Етрурцима затражили мир од конзула Међутим, то нису постигли, али им је дато примирје на годину дана Од непријатеља је затражено да даде римској војсци плату за годину дана и по две тунике - то је била цена примирја

Историја Рима - Девета књига

221

Мир у Етрурији је нарушила изненадна побуна Умбра, племена која су била поштеђена од невоља рата. Једино су њихова пол>а осетила пролазак војске. Они покренуше своју омладину, а уз то и многе Етрурце да се побуне. Организовали су толику војску да су се хвалили, уздижући себе и презирући Римљане, како ће конзуле оставити иза себе у Етрурији, а да ће сами кренути у напад на Рим. Кад су конзула Деција обавестили о томе шта су ови наумили, он је кренуо из Етрурије ка Риму убрзаним маршем и зауставио се у пољима која су припадала Пупинији,63 пажљиво ослушкујући вести о непријатељу. Ни у Риму нису потценили опасност од рата са Умбрима. И саме претње су изазивале страх код оних који су у галском рату видели како је град у коме живе незаштићен. Стога су упутили посланике конзулу Фабију да хитно води војску у Етрурију ако има предаха од рата са Самнитима. Конзул се покори наредби и убрзаним маршем крену ка Меванији64 где су се тада налазиле етрурске снаге. Изненадна појава другог конзула, за кога се веровало да је заузет ратом у Самнијуму, далеко од Умбрије, тако је престрашила Умбре да су једни сматрали како се треба повући у утврђене градове, а други да би требало прекинути рат. Али људи из једног њиховог округа, који се називао Материна, не само да су остале држали под оружјем него су их одмах повели у борбу. Напали су Фабија док је утврђивао свој логор. Када је конзул видео како без чврстог поретка нападају на утврђење позвао је војнике да напусте посао и поставио их за битку онако како се могло с обзиром на место и време. Храбрио их је истинском похвалом за славу коју су стекли у рату против Етрураца и у Самнијуму и позивао да овај безначајан додатак рата с Етрурцима успешно заврше и казне их за безбожну претњу да ће напасти Рим. Ово су војници примили с таквим одушевљењем да су спонтаним бојним покличем прекинули војсковођин говор и пре но што је пала команда кренули у широком фронту на непријатеља, уз једногласне звуке трубе и рогова. Јуришали су као да

222

ТитЛивије

пред њима нису били људи и оружје. Чудесно је то рећи, али су најпре отели заставе заставницима, а заставнике одвукли до конзула; затим су наоружане људе гурали из једног бојног реда у други. Где су наишли на отпор, више су се борили штитовима но мачевима, ударајући непријатеља и обарајући га на земљу. Више људи је заробљено него побијено, а дуж бојне линије чуо се само један глас, онај који је наређивао да се положи оружје. И тако је усред битке вршена предаја, и то оних који су рат започели. Тога и следећег дана предали су се и остали умбријски народи. Становници Окрикулума65су примљени за савезнике уз гаранцију. 42. Фабије, победник на бојном пољу које је коцком било додељено другом, врати потом војску у своју област. И као што му је народ у претходној години продужио конзулат, тако му је сада Сенат због успешно вођеног рата продужио војну команду и за следећу годину, у којој су конзули били Апије Клаудије и Луције Волумније, уз велики отпор првог. У неким аналима сам нашао да је цензор Апије Клаудије тражио конзулат, а да је његов избор оспоравао народни трибун Луције Фурије, тражећи да се најпре одрекне цензуре. После избора, његов колега је одређен да води нови рат са Салентинима,'*’ а Апије је остао у Граду да у цивилним пословима јача своју моћ пошто је стицање ратне славе препуштено другима. Волумније је оправдао свој избор. Водио је многе битке и неке непријатељске градове је заузео на јуриш. Био је издашан при подели плена, а своју доброћудност, која је сама по себи пријатна, повећао је љубазношћу. На тај начин је војска постала спремна да се излаже опасности и напору. Квинт Фабије се као проконзул сукобио са самнитском војском код Алифа Исход је био сигуран: непријатељи су били разбијени и сатерани у своје логоре. Не би задржали ни логор да је дан потрајао дуже. Ипак су опкол>ени пре мрака, а постављене су и страже да нико не би умакао. Следећег дана, већ при појави прве светлости, почели су да се

Историја Рима - Девета кнмга

223

предају. Предаја оних који су били Самнити примана је под условом да оду у само једној туници; сви су били послани под „јарам”. Самнитски савезници нису били заштићени никаквом гаранцијом и 7.000 их је предано у ропство. Они који су рекли да су Херници држани су посебно под стражом, а Фабије их је све послао у Рим пред Сенат. Пошто су им поставили питање да ли су били насилно регрутовани, или су се добровољно борили на самнитској страни против Римљана, предани су Латинима да их чувају, а новим конзулима Публију Корнелију Арвини и Квинту Марцију Тремулу - они су у међувремену били изабрани - наложено је да о овој ствари поново исцрпно реферишу Сенату. Ово су Херници узели за зло. Народ Анагније67је сазвао скуп свих народа у циркусу који се називао Поморски циркус и у њему су сви Херници осим оних из Алатријума, Ферентинума и Веруле68објавили рат Римљанима. 43. У Самнијуму је Фабијев одлазак изазвао нове немире. Калатија и Сора су заједно с римском посадом која је остављена у њима биле заузете, а са заробљеним војницима се срамно поступало. Стога је тамо упућен с војском Публије Корнелије. Марцију је пао у део рат с новим непријатељем рат је био објављен Анагнији и осталим Херницима. Испрва су сва важна места између логора двојице конзула заузели непријатељи, тако да ни гласници нису могли да се пробију. Стога су неколико дана били у потпуној неизвесности о свему што се догађало и сваки конзул је поступао самостално не знајући ништа о оном другом. И у Риму је завладао страх за њихову судбину, па су регрутовани и узети под заклетву сви одрасли мушкарци, а припремљене су и две нове војске за случај изненадне опасности. Оволики страх, међутим, није одговарао правој опасности од садашњег рата, а ни старој слави овог племена Нису се усудили на било шта важно и за неколико дана су изгубили три логора на овом простору. Склопили су примирје на 30 дана и упутили посланике у Рим. Пристали су да војницима дају плату за два месеца, да им обезбеде снабдевање и да сваком војнику даду

224

ТитЛивије

по тунику. Сенат је вратио посланике Марцију, коме је дозволио да поступи с Херницима како сам нађе за сходно. И он прими предају овог племена. И у Самнијуму је други конзул по снази био надмоћнији од непријатеља, али је био у неповољнијем положају због терена Све путеве је држао непријатељ, а заузео је и природни пролаз кроз кланац, у којем није било пута, тако да није могло бити допремано снабдевање. А конзулу није пошло за руком да их изазове на битку, премда је сваког дана пружао прилику за то. Било је јасно да Самнитима није одговарала битка, а Римљанима одлагање рата Долазак Марција, који је после покоравања Херника пожурио колеги у помоћ, на крају је одузео непријатељу могућност да одпаже битку. Пошто су сматрали да нису били једнаки по снази ни војсци једног конзула схватили су да им неће остати никаква нада за спас ако дозволе да се споје две конзулске војске. Стога у хаотичном маршу кренуше у сусрет Марцију. Овај сместа сакупи сав терет на средину и, колико му је то време дозвољавало, уреди војску за борбу. Најпре бојни поклич, а затим и облак прашине који се у даљини видео изазваше узбуну у логору другог конзула, те он одмах нареди војницима да зграбе оружје и да тог часа крену у битку. Напао је бок непријатељске колоне, заузете у другом окршају, узвикујући да ће бити невиђена срамота ако дозволе да друга војска ужива обе победе и ако не потраже славу у рату који сами воде. Ту где је напао разбио је непријатељску колону на два дела и кроз средину кренуо на непријатељски логор. Како је био без људи заузео га је и спалио. Када га Марцијеви војници угледаше у пламену, а и непријатељски војници то исто видеше, настаде бекство Самнита на све стране. Али смрт је на све стране затварала пут бекству и није више било места где би се могло наћи уточиште. Већ је око 30.000 непријателлких војника било пало, кад је конзул дао знак да се повуку. И док су сакупљали снаге и међусобно једни другима честитали, изненада су у даљини угледали нове непријатељске кохорте које су регрутоване

Историја Рима - Девета књига

225

као помоћ. Оне изазваше нов сукоб. Победници кренуше на њих и не чекајући наређење конзула нити бојни знак за почетак борбе, уз узвике да ће научити Самните да су ово регрутовање извршили себи на зло. Конзули су попустили пред борбеним жаром легије, јер су добро знали да нови непријатељски војници неће ни покушати да се боре када се нађу међу старима који су у расулу и бекству. И нису се преварили у очекивању: све самнитске снаге, старе и нове, окренуше у бекство и дограбише се оближњих планина. Тамо се упути и римска колона, па више нигде није било сигурног места за побеђене. Отерани с планинских ланаца којих су се докопали, сви су углас тражили мир. Пошто су обећали да ће дати жито за три месеца, плату војницима за годину и по једну тунику за сваког војника, ови молиоци за мир су упућени Сенату. Корнелије је био остављен у Самнијуму, док се Марције вратио у Рим у тријумфу који му је био додељен за победу над Херницима. Одлучено је да му се постави статуа на коњу и она се налазила испред Касторовог храма Херничким народима из Алатријума, Верула и Феретинума враћени су њихови закони, јер су више волели то него да стекну римско грађанско право. Дато им је и право да међусобно склапају бракове. То је привилегија коју су извесно време само они уживали међу Херницима Народу Анагније и неким другима који су се дигли на оружје против Римљана дато је грађанско право, али без права гласа Одузето им је право на скупове и право брака са другим народима, а забрањено им је и да бирају магистрате осим оних који су се бринули о религији. Ове године је цензор Гај Јуније Бубулко започео грађење храма Спасу.69 На то се био заветовао као конзул за време самнитског рата Он и његов колега Марко Валерије Максим саградили су путеве кроз земљу о државном трошку. Ове године је био обновљен и уговор с Картагином трећи пут, а њихови посланици који су ради тога дошли у Рим били су богато обдарени.

226

ТитЛивије

44. Исте ове године, диктатуру је држао Публије Корнелије Сципион, с командантом коњице Публијем Децијем Муром. Они су одржали скупштину ради избора конзула пошто ниједан конзул није могао да остави рат. За конзула су изабрани Луције Постумије и Тиберије Минуције. Пизон70ставља ове конзуле после Квинта Фабија и Публија Деција, изостављајући две године у којима су, као што смо већ изнели, конзули били Клаудије и Волумније, те Корнелије с Марцијем. Не зна се да ли је то заборављено при редакцији Анала,п или су намерно изостављена два пара конзула Ове године су Самнити вршили упаде на Стелатско поље у Кампанији. Стога су оба конзула упућена у Самнијум, али у различите области. Постумије се упутио у Тифернум,72 а Минуције у Бовијанум. Борба је започела у Тифернуму где је командовао Постумије. Једни кажу да су Самнити без сумње били побеђени и да је заробљено 20.000 људи, док други тврде да је битка била нерешена и да је Постумије, претварајући се да је уплашен, ноћу тајно повукао своје трупе у планине. Непријатељ га је следио и утаборио се на две миље удаљености од њега. Да би изгледало да тражи и сигуран положај и положај који је лако снабдевати - а то је у ствари био - конзул је утврдио логор и опремио га у свему, а онда је, остављајући поуздану посаду у њему, с треће стране директним путем повео легије свом колеги, који је такође био у војном логору, према другом непријатељу. Овде је Минуције на Постумијев предлог кренуо у бој на непријатеља Како се неодлучна битка протегла на више дана, Постумије је с новим легијама изненада напао већ изнурену непријателлку бојну линију. Пошто су их умор и ране спречавале да беже, непријатељи су просто били уништени, а заплењен је и 21 бојни знак. Затим су Римљани кренули према Постумијевом логору. Овде су обе победничке војске кренуле на непријатеља, који је већ био престрашен чувши за претходну битку, разбиле га и расуле. Римљанима је пало у руке 26 бојних знакова, заробљени су и самнитски заповендик Статије Гелије и многи други, а заузета су и оба

Историја Рима - Девета књига

227

непријатељска логора. Следећег дана је започела опсада града Бовијанума. За кратко време је и он заузет, и конзули су добили тријумф за ова славно извршена дела Има писаца који кажу да је Минуције с тешком раном пренет у логор у коме је и умро. Они додају да је на његово место изабран за конзула Марко Фулвије и да је он, упућен да преузме Минуцијеву војску, заузео Бовијанум. Исте године су од Самнита повраћени Сора, Арпинум и Цесенија, а Херкулу је постављена и посвећена велика статуа на Капитолу. 45. За време конзула Публија Сулпиција Саверија и Публија Семпронија Софа, Самнити су упутили посланике у Рим да траже или крај или одлагање рата На њихове понизне молбе, Римљани су одговорили да Самнити нису често тражили мир док су припремали рат, и да мир може бити склопљен убрзо после обављених разговора Но пошто речи могу бити празне, Римљани ће остати код чињеница и конзул Семпроније ће с војском остати извесно време у Самнијуму. Њега не могу преварити у томе да ли расположење у Самнијуму нагиње рату или миру. Када лично о томе стекне уверење известиће Сенат. Посланици могу сачекати његов повратак из Самнијума Пошто је римска војска те године, после победе у Самнијуму, добровољно снабдевана, са Самнитима је обновљен стари савез. Потом су Римљани окренули оружје против Еква,73 старих непријатеља који су се много година држали мирно, привидно поштујући споразум коме у ствари нису били верни. Док су Херници били независни, они су заједно са њима слали помоћ Самнитима, а после покоравања Херника, цело племе је прешло на страну непријатеља, не скривајући своју политику. Када су им били упућени фецијапи да траже назад оно што су запленили, пошто је са Самнитима склопљен мир у Риму, они су одговорили како Римљани покушавају уз претњу ратом да их натерају да постану римски грађани. А колико је то ствар коју не треба желети пока-

228

ТитЛивије

зује пример Хериика, јер су сви они којима је то било дозвољено више волели да задрже своје законе него да добију римско грађанство. А они којима није било остављено да бирају оно што желе гледали су на давање римског грађанства као на казну. Пошто су ово изнели јавно на својој скупштини, римски народ је одлучио да зарати против Еква Оба конзула кренуше у овај нови рат и утврдише се на четвртој миљи од непријатеља. Војска Еква, који много година нису самостално водили ниједан рат, била је у паничном страху, без добрих војсковођа и праве команде. Једни су сматрали да треба прихватити борбу, други - да треба чувати логор. Оно што их је покретало било је то да су им поља могла бити изложена пљачкању и да су могли бити разорени градови у којима су оставили малу посаду. И тако, кад се међу многим мишљењима чуло и то да треба напустити општу ствар и да се свак окрене себи, да код првих стража напусте војни логор да би све са поља пренели у градове, јер градове штите бедеми, сви су прихватили тај предлог уз опште одобравање. И док је непријатељ већ у зору био растурен по пољима, Римљани су кренули у бој. Како им се нико није супротставио, они су убрзаним маршом кренули према непријатељском логору. Али кад овде нису видели ни страже на улазима нити било кога на опкопу, а није било ни уобичајеног жамора у логору, узнемирени овом необичном тишином зауставили су се из страха од заседе. Прешавши затим преко бедема нађоше све напуштено и кренуше стопама непријатеља да га гоне. Но трагови су водили на све стране, као да се војска свуда растурила, и то их испрва збуни. Потом кад су преко извидника сазнали за намере непријатеља кренули су да им опседају градове. За педесет дана заузели су 31 град, и то све на јуриш. Већину су разорили и спалили, а народ Еква су готово искоренили. За победу над Еквима се тријумфовало. Опоменути овим примером, племена Маруцина, Марса, Пелигна и Ферентана упутише посланике у Рим да траже мир и прија-

Историја Рима - Девета књига

229

тељство. Са овим народима је склопљен савез који су тражили. 46. Ове године је Гнеј Флавије, син Гнеја, државни писар који је потицао од оца ослобођеника и био сиромашан, али мудар и речит човек, постао курулни едил. У неким аналима сам нашао да је с обзиром на то да је служио код едила схватио да би га трибе подржале као едила, али да је његово име скинуто са листе јер је служио као записничар, па је одложио таблице за писање и заклео се да неће даље записивати.74Лициније Мацер тврди да је он нешто раније престао да служи као писар и да је већ био трибун и два пута члан комисије од три члана, једном за ноћне страже, други пут за насељавање колониста Међутим, оно у чему се писци слажу јесте његова упорна борба против аристократије која га је презирала због ниског порекла Он је објавио грађанске законе, скривене у архивама свештеника, и учинио их доступнима народу, а календар је изложио на Форуму на набељеним таблицама да би се знало кад може да се суди. Посветио је храм Слози на простору који је био посвећен Вулкану, уз велики протест аристократије. А Корнелије Барбат је као врховни свештеник морао, јер је народ тако једногласно одлучио, да изговара свету формулу пре њега, премда је тврдио да по обичају предака нико осим конзула или онога ко има врховну команду не може посветити храм. По одлуци Сената је тако предложено у народној скупштини да нико не може посветити ни храм ни жртвеник без одлуке Сената или већине народних трибуна. Сада ћу испричати догађај који сам по себи не би био вредан пажње кад не би представљао сведочанство о томе како је народ бранио своју слободу од охолости аристократије. Када је Флавије дошао да обиђе болесног колегу, нико од младих нобила који су ту седели није, по договору, устао; он је нато наредио да се донесе курулна столица и са тог званичног седишта је гледао на своје непријатеље, пуне зависти на његов почасни положај. Флавија је у ствари изабрала за едила странка с Форума, она која је стекла моћ за

230

ТитЛивије

време цензуре Апија Клаудија. Овај је био први који је понизио Сенат тако што је међу сенаторе примио синове ослобођеника. Како нико није примио овај његов избор и како није стекао утицај у Курији, чему је тежио, он је оне који су били ниског порекла разместио у све трибе и тиме пореметио и Форум и центуријатску скупштину.75 Избор Флавија је сматран за тако недостојан да су многи нобили оставили свој златни прстен76и одликовања. Од тог времена се држава поделила на две странке: на једној страни је био здрав део народа који је штитио и неговао оно што је добро, а на другој страни улична странка која је тежила супротном, све до конзулата Деција и Фабија Делом због успостављања слоге, а делом и зато да скупштина не би била у рукама најнижег сталежа, Фабије је сакупио уличну руљу и поново је разделио у четири трибе77 које је назвао Градским трибама. Кажу да је ова ствар била примл>ена с таквом захвалношћу да му је донела надимак Велики који је био ускраћен многим војсковођама. Кажу да је овај Фабије увео и коњичку параду на дан 15. јула.78

ХКЊИГА

303-292. година пре н.е.

1. За време конзула Луција Генуција и Сервија Корнелија, готово да није било спољних ратова У Сору и Албу су упућени колонисти. За Албу која се налазила на територији Еква било је уписано 6.000 колониста.1Сора је била на територији Волска, али су је држали Самнити; тамо је било послато 4.000 људи. Ове исте година дато је римско грађанско право Арпинатима и Требуланима2Фрусинати3су кажњени тако што им је одузета једна трећина земље јер се сазнало да су подбунили Хернике. Конзули су испитали ову ствар по одлуци Сената, а коловође завере су потом биле ишибане и секирама погубљене. Да година ипак не би прошла сасвим без рата, конзули су повели мању експедицију на Умбре јер је било јављено да су неки наоружани људи, сакривени у пећини, вршили препаде на поља У ову пећину су продрли са заставама, али су у мраку задобили многе ране, и то највише од баченог камења, све док нису пронашли други излаз пећина је, наиме, била пролазна Потом су на оба излаза набацали дрвеће и запалили га, па су тако димом и паром угушили 2.000 наоружаних људи који су се у настојању да се избаве бацали у пламен. Под конзулима Марком Ливијем Дентером и Марком Емилијем обновљен је рат са Еквима Незадовољни оснивањем колоније која је била постављена на њиховој граници као тврђава кренули су у напад на њу с великим огорчењем, али су их сами колонисти отерали. Међутим, у Риму је овај догађај изазвао велики страх, јер се тешко могло поверовати

232

ТитЛивије

да су се Екви одважили на раг ослањајући се једино на своје снаге. Због ове узбуне изабран је диктатор Гај Јуније Бубулко. Заједно с командантом коњице Марком Титинијем, он крену у рат и у првом окршају разби Екве. Када се осмог дана од почетка рата тријумфално вратио у Рим извршио је освећење храма Спаса, који је подигао као цензор испуњавајући завет који је дао као конзул. 2. Ове године је грчка флота под командом Клеонима4 Лакедемоњанина пристала на обалу Италије и заузела Турије, град који се налазио у области Салентина.5 Против овог непријатеља је упућен конзул Емилије, који је постигао то да Грци бежећи потраже своје бродове. Турије су враћене онима који су ту живели, а на салентинској територији је успостављен мир. У неким аналима сам нашао да је на салентинску територију упућен диктатор Јуније Бубулко и да је Клеоним напустио Италију пре сукоба с Римљанима Пловећи одатле око рта код Брундизија био је захваћен олујом која га је бацила насред Јадранског мора, тако да је с леве стране имао италску обалу без лука, а са десне Илире, Либурне и Хистре, дивља племена и већином позната као пиратска6 Тако у страху доплови дубоко до обале Венета7 и посла неколико људи да испитају ту област. Преко њих је сазнао да је обала пред њима уска и кад се она пређе остају иза леђа баруштине и лагуне којима пролазе морске струје, а у близини су поља с бреговима који се дижу изнад њих; ту је и ушће једне предубоке реке - име јој је било Медуакус® у коју њихове лађе могу упловити као у сигурну луку. Клеоним нареди да бродови уплове и крену уз реку. Али речно корито није било довољно дубоко да прими и најтеже лађе, па стога мноштво наоружаних људи пређе у лакше бродове. Тако стигоше у густо насељена поља трију патавинских племена која су живела на обали реке. Искрцавши се оставили су на бродовима само малобројну стражу и напали села, палећи куће и пленећи стоку. Вођени похлепом да пљачкају, све су се више удаљавали од бродова %

Историја Рима - Десета књига

233

Када је о томе јављено у Патавијум* где су становници увек били под оружјем због близине Гала, они поделише снаге на два дела: једни су кренули у област за коју је јављено да су се по њој растурили пљачкаши, а други су, да их пљачкаши не би пресрели, кренули другим путем ка месту где су остали бродови. Оно је било удаљено од утврђења 14 миља. Ови су напали на бродове и побили стражаре који нису ни слутили шта се догађа, а уплашене морнаре су натерали да пребаце бродове на другу обалу реке. И на копну је исто тако вођена успешна борба против растурених пљачкаша, док су се Грцима који су побегли у пристаниште супротставили Венети. Тако су се нашли у средини између две војске и били побијени. Они који су били заробљени открили су да се краљ Келоним с бродовима налази удаљен три миље одатле. После тога, пошто су заробљеници дати на чување у оближње село, један део ненаоружаних људи је ушао у речне бродове који су грађени с равним дном и прилагођени за плићаке лагуне, а други су запосели заробљене бродове и заједно се упутили према флоти, те опколили бродове чија се посада више плашила непознатог места но непријатеља Уместо да пруже отпор, они се упутише у дубл>е воде. Непријатељ их је следио све до ушћа реке и пошто је неке бродове заробио, а неке спалио јер су забуном доспели у плићаке, вратио се као победник. А Клеоним, који је једва успео да сачува петину бродова, отпловио је немајући среће ни у једном делу Јадранског мора. Има још живих људи који су у Патавијуму видели кљунове бродова и плен одузет од Лаконаца, изложене у старом храму Јуноне. Као сећање на ову битку, на дан када се одиграла, сваке године се на реци која тече кроз град приређује као представа сукоб бродова. 3. Ове године је с Вестинима10 који су тражили пријатељство Рима склопљен савез. А затим догађаји на разним местима изазваше страх: јавише да се Етрурија побунила, изазвана покретом у Арецију, где су из зависти покушали да оружјем отерају богати род Цилнија.11 Истовремено су и

234

ТитЈЈивије

Марси пружили оружани отпор при заузимању земље ради основане колоније Карсеоли,12 за коју је било већ уписано 4.000 људи. И тако је због ових узбуна био именован за диктатора Марко Валерије Максим који је себи узео за команданта коњице Марка Емилија Паула. Ја пре верујем у то него да је Квинт Фабије у овим годинама и на овом положају био потчињен Валерију. Али не одричем могућност да је до грешке дошло због надимка Максим.13 Кренувши с војском, диктатор разби Марсе у првој борби. Пошто их је отерао у утврђене градове заузео је Милионију, Плестину и Фресилију у току кратког времена и казнивши Марсе одузимањем дела територије обновио је савез са њима. Затим су снаге окренуте против Етрураца. И кад је диктатор отишао у Рим ради обнављања ритуала ауспиција, командант коњице је кренуо у набавку хране и био опкол»ен из заседе. Изгубио је више застава и после срамне погибије и бекства војника натеран је назад у логор. Овај пораз се никако не може приписати Фабију не само зато што је свој надимак стекао због војне славе него и стога што се, сећајући се Папиријеве строгости, не би усудио да изађе у битку без наређења диктатора.14 4. Када је о том поразу стигла вест у Рим, она је изазвала већи страх него што је ствар сама по себи заслуживала. Судови су обуставили рад, као да је војска била уништена, по улицама су постављене ноћне страже, а оружје и остало што се бацало на непријатеља било је сакупљено на бедемима Кад је диктатор узео под заклетву све младиће и стигао у логор нашао је све мирније но што се надао, јер је све било доведено у ред настојањем команданта коњице: логор је био померен на сигурније место, кохорте које су биле изгубиле бојне знаке затекао је ван бедема и без шатора,15 а војска је била спремна за бој да би се што пре ослободила кривице. Стога он без оклевања крену на територију Русела.16 Све до овог места пратили су га непријатељи и премда су се надали да ће победити и у отвореном сукобу после успеха који су постигли, ипак су нападали из заседе, у чему су и пре тога

Историја Рима - Десета књига

235

успевали. Недалеко од римског логора налазиле су се полусрушене куће села које је било спаљено приликом пустошења поља Сакривши овде наоружане људе истерали су стоку тако да је виде римске предстраже којима је командовао легат Гнеј Фулвије. Како се на овај мамац није нико ни померио с римског положаја, један од пастира, пришавши до самог утврђења, позва остале који су оклевали да потерају стада из рушевина села, питајући их зашто оклевају када могу слободно да прођу преко римског логора Кад су тумачи из града Цера превели ово легату настало је велико незадовољство војника у свим манипулама, али се ипак нису усудили да крену без наредбе. Командант наложи онима који су знали језик да обрате пажњу на то да ли је тај језик онај који се говори на селу, или онај из града Када га ови обавестише да су и језик и изглед људи, као и извесна углађеност, финији него што се може очекивати код пастира, он им рече: „Идите и реците им да открију узалуд постављену заседу. Римљани све знају, па нити се могу ухватити у замку, нити се могу победити оружјем.” Пошто су ово чули и пренели онима који су били у заседи, ови су се одмах подигли из склоништа и изнели заставе на отворено поље, тако да су се могли одасвуд видети. Легату се учинило да је војска непријатеља сувише велика да би јој се могао супротставити са својим снагама и стога је хитно упутио позив диктатору тражећи помоћ; чекајући на њу, сам се супротставио непријатељу. 5. Чим је примио вест, диктатор је наредио да се дигну заставе и да их војска под оружјем следи. Но све је текло брже од његове команде. Одмах су зграбили и заставе и оружје, па је војнике било тешко задржати од напада и јуриша Није то била једина срџба која их је покретала због недавно претрпл>еног пораза колико повици који су до њих допирали јаче уколико је битка била ближа Једни друге су пожуривали и заставнике подстрекивали да иду брже. А диктатор их је утолико више задржавао уколико је видео да више журе и наређивао им да иду спорије. Супротно томе, Етрурци

236

ТитЛивије

су већ на почетку журно кренули у битку, наступајући са свим својим снагама Једна вест је стизала другу да су све етрурске легије ступиле у борбу и он више није могао задржавати своје снаге, а са узвишице на којој је стајао видео је у каквој се опасности налази римска предстража Уздајући се да ће легат издржати у борби и да се сам као спасилац напази у близини у опасности хтео је да замори непријатеља што више, а потом кад буде посустао да га нападне са свим својим снагама Премда су Римљани споро напредовали делило их је мало растојање и остало је мало места за напад, нарочито коњици. Напред је ишла пешадија са заставама да непријатељ не би открио да је у питању заседа или нешто скривено, али је између пешадијских редова оставио довољно простора да би коњи могли да уђу. Истовремено су легије пустиле бојни поклич и коњи у слободном трку налетели на непријатеља Неприпремљеног за коњички напад, непријатеља захвати паника Пошто је тако стигла помоћ, која умало није закаснила, они који су били готово опкол>ени предахнуше. А затим су, повративши се, поново прихватили борбу која није била ни дуга ни неизвесна Разбијени непријатељи потражише спас у утврђеном логору, а када су се римске заставе и ту појавиле, они устукнуше и скупише се у најудаљенији део логора Бежећи, заглавили су се у уским капијама логора Велики део војника се попео на насипе и бедеме да би се бранили с вишег места, или да би их прескочили и тако се спасили. Изненада се бедем, рђаво испуњен на једном месту, сруши у јарак под тежином оних који су стајали на њему. Преко овог насипа, који као да су им сами богови послали, многи умакоше, али више без оружја но са њим. Како су етрурске снаге разбијене други пут у овој бици договорено је да римским војницима дају годишњу плату и снабдевање за два месеца Диктатор им је дозволио да упуте посланике у Рим ради разговора о миру. Њихов мировни предлог је одбијен, али им је дато примирје на две године. Диктатор се у тријумфу вратио у Рим. Код неких историча-

Историја Рима - Десета књига

237

ра сам нашао да је диктатор умирио Етрурију без иједне борбе вредне помена, да је устанак био једино код Аретина и да је диктатор помирио род Цилнија с плебејцима Марко Валерије се одрекао диктатуре и био изабран за конзула. Неки кажу да он то није тражио и да је био изабран у одсуству, а да је избор одржао интерекс. Једино је несумњиво то да је био конзул са Апулејем Пансом. 6. За време конзулата Марка Валерија и Квинта Апулеја, односи с другим државама били су доста сређени. Етрурија се држала мирно због неуспешног рата и због примирја Самнити су били покорени, трпећи поразе током многих година, и били задовољни недавно склопљеним савезом. И у Риму се мноштво држало мирно јер је град био растерећен слањем великог броја људи у колоније. Ипак да не би владао мир дошло је до сукоба који су започели народни трибуни Квинт и Гнеј Огулније с првацима државе, било патрицијима било плебејцима Они су тражили сваку прилику да код плебејаца окриве патриције, а како им то није пошло за руком предузели су акцију која је била у интересу не нижих слојева плебејаца него њихових врхова, оних који су били конзули и који су имапи право на тријумф. Њима није недостајало ништа друго осим почасти највиших свештеничких положаја, који још нису били отворени за све. Како су у то време била четворица аугура и четворица понтифика,17 они су предложили закон да се повећа број свештеничких положаја и да се додају још четворица понтифика и петорица аугура које би требало изабрати међу плебејцима Нисам могао да откријем како је тај колегијум сведен на четворицу аугура осим ако до тога није дошло смрћу двојице. Јер као што је познато, број аугура би требало да буде непаран, пошто је свако од три старинска племена, Рамни, Тицијензи и Луцери, требало да има свог аугура; ако је био потребан већи број свештеника, њихов број се повећавао пропорционално. Тако се број повећао као да су на ту четворицу додата још петорица, па да их буду деветорица, на свако племе тројица Но како је колегијуму требало додати плебејце, патрицији

238

ТитЛивије

су били незадовољни, као онда кад су видели да се конзулат отвара за све. Претварали су се да је ово ствар која се не тиче њих него богова и да ће се сами богови побринути за то да се служба посвећена њима не скрнави; они се само брину да нека несрећа не снађе државу. Ипак се неће сувише борити против тога, јер су навикли да у борби те врсте буду поражени. А своје противнике неће спречавати да и то постигну пошто су борбом стекли положаје којима су се једва могли и надати, а сада их имају, као што су положај конзулата на који су могли доћи више пута, цензура и право на тријумф. 7. Кажу да је највише сукоба око тога да ли треба овај закон прихватити или одбацити било између Апија Клаудија и Публија Деција Мура. Пошто су изнели готово исте аргументе о правима патриција и плебејаца који су изнети за и против Лицинијевог закона, кад су плебејци тражили конзулат, кажу да је Деције евоцирао лик свога оца, као што су га памтили и многи који су још седели у скупштини, како опасује своју тогу по габинијевском светом обичају и стоји изнад свог оружја, заветујући себе за римски народ и римске легије:18тада је Публије Деције изгледао бесмртним боговима исто тако чист и побожан као и његов колега Тит Манлије кад се заветовао. Зар овај Публије Деције, запита их, не би по закону могао обавити свети ритуал римског народа? Зар постоји опасност да би богови мање спремно услишили његове молитве него оне које би им упутио Апије Клаудије? Зар Апије Клаудије искреније врши свете обреде у својој кући и одаје пошту боговима спремније од њега? Има ли икога ко се каје што су се толики плебејски конзули јавно заветовали за спас државе, или толики диктатори преузимајући војску или у току рата? Нека изброје војсковође у оним годинама које су прошле откако су под плебејским вођством и ауспицијама започети ратови; нека се изброје тријумфи; чак и у нобилским врховима немају плебејци за чим да зажале. Сасвим је сигурно да римски народ и Сенат неће ни у случају новог рата полагати више наде у патрицијске но у плебејске војсковође.

Историја Рима - Десета књига

239

„Када тако ствари стоје, коме се од богова или од људи може учинити недостојним”, узвикну, „да они људи који су с правом добили почаст на курулна седишта, право на тогу с црвеним рубом, тогу украшену папмама и шарену тогу, на тријумфалну круну и ловоров венац,19 они чије сте домове видели да се истичу међу другима тиме што је на њих обешен ратни плен узет од непријатеља, да они томе додају и инсигније достојанства понтифика и аугура? Зар онај који се одевен као Јупитер Најбољи Најмоћнији попне на Капитол, прошавши кроз град у позлаћеној кочији, не може да се покаже с посудама за жртвовање како покривене главе и са свештеничким штапом приноси жртву или прима аугуријум с Капитола? Зар ће онима који на натписима на посмртним маскама20 таквих људи читају о њиховом конзулату, цензури и тријумфу бити неподношљиво да прочитају и о њиховом понтификату и аугурату? Стога - нека ми богови опросте што ово говорим - сматрам да ћемо ми захваљујући римском народу бити они који ће додати части свештеничког положаја својим достојанством исто толико колико смо и примили и очекујемо, више због богова него због себе, да онима којима смо приватно одавали пошту, то исто учинимо и у име државе. 8. Али зашто ја о овоме расправљам као да је то у потпуности остала привилегија патриција и као да ми већ немамо ниједан од врховних свештеничких положаја? Већ видимо плебејце као чланове тела од десет чланова задуженог за обред жртвовања,21 као интерпретаторе Сибилинских књига и судбине целокупног народа,22 као оне који су надзорници у ритуалу Аполону и другим светим обредима Није учињена никава неправда патрицијима када је број дуовира који су се бринули за свечане жртве повећан због плебејаца; у ствари, сада овај храбри човек, одважни трибун, предлаже додавање пет аугурских места и четири понтифика да би се на њих именовали плебејци. То се не чини, Апије, зато да би вас патриције отерали с ваших места, него да би вам помогли људи плебејског сталежа у управљању религијским

240

ТитЛивије

пословима, као што вам помажу и у профаним стварима, сразмерно својој снази. Немој се стидети, Апије, да као колегу у свештеничком колегијуму имаш онога који ти може бити колега у цензури и колонату; могућно је да он буде диктатор, а ти камандир коњице. Сабинског дошљака, првог у вашем роду који је припадао нобилитету - можеш га звати Атије Клаус или Апије Клаудије23 - примили су у свој сталеж стари патрицији. Стога немој одбијати да нас примиш међу свештенике. Са собом ћемо донети и славу којом се поносимо; Луције Секстије је био први плебејац који је изабран за конзула, Гај Лициније Столо је постао први плебејски командант коњице, Гај Марције Рутул је био први диктатор и цензор, а Квинт Публије Филон је био први претор. Од вас смо увек слушали исто; да ауспиције припадају једино вама, да сте ви једини племенитог рода, да је само у вас права врховна власт и право на ауспиције у рату и миру. Но потом су и врховна власт и консултовање небеских знакова, заједнички и патрицијима и плебејцима, били подједнако срећни, а тако ће бити и у будућности. Зар сте икад чули да су пали с неба они који су први били патрицији? То су били они који су могли именовати свога оца, дакле они који су рођени као слободни људи. Али већ ја могу да наведем конзула као свога оца, а мој син ће имати конзула за деду. Није у питању ништа друго, Квирити, него да стекнемо оно што нам је до сада било ускраћено. А патрицији су ти који траже сукоб, а не брину за то какав ће имати исход. А ја сматрам да овај закон, који ће бити на добро и срећу и вама и држави, треба да усвојите онако како је предложен.” 9. Народ одлучи да се трибе одмах позову да гласају и чинило се да се закон прихвата. Али истог дана је ипак скинут са дневног реда, јер је један од народних трибуна ставио вето. Следећег дана, међутим, трибуни су се уплашили и закон је једногласно прихваћен. За понтифике су изабрани прво предлагачи закона; Публије Деције Мур с Публијем Семпронијем Софом, Гај Марције Рутул, Марко Ливије Дентер; била су и петорица плебејаца међу аугурима; Гај Гену-

Историја Рима - Десета кнмга

241

ције, Публије Елије Петус, Марко Минуције Фемус, Гај Марције и Тит Публилије. Тако је сада било осам понтификата и девет аугура. Исте године је конзул Марко Валерије после брижљиве припреме предложио закон о призиву на народ.24Ово је било треће предлагање после истеривања краљева, и увек су га предлагали људи из исте породице. Сматрам да разлог за обнављање овог закона не може бити друго осим да је моћ појединаца била јача од слободе народа Порцијев закон је донет, како ми се чини, зато да би се грађани заштитили од телесних казни, јер је предвиђао тешку казну за онога ко претуче или убије римског грађанина.25Валеријевом закону, којим је забрањено да се онај ко се позове на народ претуче батинама и погуби секиром, није ништа друго било додато осим да је „рђаво поступио” онај који то ипак учини. Ово је тада, кад је у људи још постојао стид, верујем била довољна гаранција да ће закон бити поштован; тешко да би данас неко овакву претњу озбиљно узео. Ове године је против побуњених Еква вођен рат који једва да је вредан пажње, јер њима осим немирног духа није остало ништа друго од старе среће. Други конзул, Апулеј, опсео је утврђење Неквинум у Умбрији. Место је било кршевито, а са једне стране се стрмо спуштало, ту где је сада Нарнија, па се није могло заузети ни на јуриш ни опсадним справама И тако су опсаду као незавршен посао преузели нови конзули Марко Фулвије Петус и Тит Манлије Торкват. Лициније Мацер и Туберо26 кажу да су се у овој години све центурије изјасниле за Квинта Фабија који није тражио конзулат, него је захтевао да му се та служба помери на годину у којој ће бити више ратова Сматрао је да би било корисније за државу ако би у овој години вршио неку градску магистратуру. И тако, не кријући шта има на уму, али и не тражећи, био је изабран за курулног едила заједно с Папиријем Курсором. Ово ипак не наводим као сигурно зато

242

ТитЛивије

што Пизон,27 који је као писац Анала старији, наводи да су ове године били курулни едили Гнеј Домиције Калвин, син Гнејев, и Спурије Карвилије Максим, Квинтов син. Верујем да је збрку у листу едила унео когномен и да је прича потом усаглашена с грешком која је настала због тога што су помешани избори за едиле са онима за конзуле. Ове године је завршен и lustrum под цензорима Публијем Семпронијем Софосом и Публијем Сулпицијем Саверијем и додате су две трибе, Анијензис и Терентина. То је оно што се догодило у Риму. 10. Како се опсада града Неквинума отегла, у међувремену су два човека из утврђења, чије су се куће налазиле уз бедем, прокопала тунел и овим тајним путем стигла до римских стража. Изведени потом пред конзула потврдили су да су спремни да приме у бедеме утврђења чету наоружаних војника. Чинило се да овај предлог не треба презрети, али и да га не треба неопрезно прихватити. Док је један од ове двојице задржан као талац, са другим су упућена два извидника да прођу кроз тунел. Пошто су испитивања показала да је све поуздано упућено је 300 људи под вођством пребегара да заузму најближу капију. Кад је она насилно отворена, римска војска је предвођена конзулом заузела град без борбе. Тако је Неквинум потпао под римску власт. У град су упућени римски колонисти да надгледају Умбре. Римска колонија је по реци Нар названа Нарнија. Војска се вратила у Рим с великим пленом. Исте године су Етрурци припремали рат против Рима, кршећи примирје. Али док су они били тиме забављени, њихове границе је напала огромна галска војска, па их је то одвратило од наумљеног. Потом су, поуздавајући се у снагу новца којим су могли много да постигну, намеравали да Гале од непријатеља преобрате у савезнике и да, ујединивши снаге са њима, зарате против Рима. Варвари нису одбили савез са Етрурцима; у питању је била једино цена за то. Када је све било уговорено и кад је новац примљен, а све остало припремљено за рат, Етрурци су наредили Галима да их

Историја Рима - Десета књига

243

следе. Међутим, Гали, то одбише, говорећи да примљени новац није награда за рат с Римљанима; они су га примили за то да не пустоше етрурска поља и да оружјем не нападају сељаке. Ипак су спремни и да ратују за њих ако то Етрурци желе, али ни за какву другу награду осим да добију део етрурске територије како би се најзад зауставили на одређеним седиштима. Одржано је неколико скупштина етрурских народа на којима се расправл>ало о томе, али нису могли ништа да одлуче, и то не из страха да би тиме смањили своју територију, него стога што су се бојали да у земљу приме људе тако дивл>ег племена. И тако су Гали пуштени да оду и однесу огроман новац који су стекли без напора Међутим, глас о покрету Гала изазвао је велики страх у Риму зато што је био у вези с ратом против Етрураца Стога се пожурило да се склопи савез с пиценским народом. 11. Команда за рат у Етрурији била је коцком додељена конзулу Титу Манлију. Он једва да је прешао границу непријател>ске земље, кад је збачен с коња у брзом трку док је увежбавао коњицу и умало није на месту издахнуо - преминуо је трећег дана после удеса. Узимајући овај догађај као предзнак с неба, Етрурци су сматрали да богови започињу рат у њихову корист и то им подиже храброст. У Рим стиже вест о конзуловој смрти у тако неповољном тренутку. Сенатори би именовали диктатора да нису одржани избори за замену конзула по одлуци државних првака; на њима су се све центурије изјасниле за Марка Валерија, кога је Сенат хтео да именује за диктатора Напожено му је да одмах с легијама крене у Етрурију. Његов долазак је тако потиснуо Етрурце да се нико није усуђивао да напусти утврђења, док им је сопствени страх стварао осећање да су опсађени. Нови конзул није успео да их намами у битку, иако им је пустошио пол>а и спаљивао куће, иако се дим подизао са спаљених вила и многих села. И тако, док се рат овде одвијао спорије но што је било замишљено, посредством Пицена,28 нових савезника, стигао је глас о другом, за који није без разлога сматрано да би могао бити страшан пошто је до тада у суко-

244

ТитЛивије

бима и иа једној и на другој страни било много губитака Пицени су, наиме, обавестили да Самнити настоје да се наоружају у намери да дигну устанак, те да су и њих на то подстицали. Пиценима је изражена захвалност, а Сенат се од Етрураца окренуо Самнитима Оскудица у храни је такође изазивала забринутост државе и, како пишу они којима је било по вољи што је ове године био едил Фабије Максим, дошло би до велике невоље да није било настојања овог човека који је у миру, бринући се за жито, за набавку и довоз хране, показао исту способност коју је имао и у многим ратним олујама Ове године се прешло на интерегнум - разлог за то се не наводи. Интерекси су били Апије Клаудије, потом Фабије Сулпиције. Овај последњи је одржао изборе за конзуле, на којима су изабрани Луције Корнелије Сципион и Гнеј Фулвије. Почетком године су стигли лукански посланици да се новим конзулима жале на Самните који су почели да пустоше њихову територију, пошто нису успели да их придобију да ступе са њима у савез, да би их ратом натерали на рат. Обавестили су их такође да лукански народ, који је већ раније напустио пут који води дужностима, сада одлучан и спреман да радије претрпи све друго него да поново увреди римско име; они моле сенаторе да Луканце приме под окриље и да их заштите од насиља и неправди које им наносе Самнити; и премда су већ самим тим што су започели рат са Самнитима дали неопходан залог верности, сада су спремни да дају и таоце. 12. Саветовање у Сенату је било кратко: сви сенатори су се сложили да се склопи савез с Луканцима и да се тражи сатисфакција од Самнита Тако је Луканцима дат повољан одговор и са њима склопљен савез. Самнитима су упућени фецијали да од њих захтевају да напусте територију римских савезника и одведу војску с територије Луканаца Фецијалима су изашли у сусрет они који су носили поруку Самнита да неће изаћи неповређени ако дођу у самнитску

Историја Рима - Десета књига

245

скупштину. Када је Рим о томе обавештен, Сенат је предложио да се Самнитима објави рат, а народ се сложио са тим. Конзули су међусобно поделили команду тако да је Сципиону припала Етрурија, а Фулвију Самнити, па су обојица кренула у рат који им је одређен. Премда је очекивао спор рат, сличан ономе из претходне године, Сципиону је ипак изашао у сусрет непријатељ код Волатера29 у бојном поретку. Борили су се већи део дана, уз велике губитке на обе стране. И ноћ је наступила, а није се још знало на чијој је страни победа. Тек прва светлост дана показа ко је победник, а ко побеђен, јер су се Етрурци повукли и ноћу напустили логор. Римљани кренуше у бој, а онда видеше да им је непријатељ, отишавши, препустио победу. Кренуше ка етрурском логору и заузеше га, али га нађоше празног, но с много ратног плена јер је то био стални логор који је војска напустила. Сципион је потом одвео војску на територију Фалиска и док је комору оставио у Фалеријима с малом стражом, брзим маршом је кренуо на територију непријатеља да би је опустошио. Не само да су је оставили опустошену него су огњем спалили и утврђења и села Конзул се уздржао од напада на градове у које је страх отерао Етрурце. Други конзул, Гнеј Фулвије, извојевао је славну битку код Бовијанума у Самнијуму и стекао несумњиву победу. Затим је напао и сам Бовијанум и заузео га на јуриш, а ускоро затим и Ауфидену.30 13. Исте године је основана колонија Карсеоли на територији Еквикола.31 Конзул Фулвије је прославио тријумф за победу над Самнитима. Када су се већ ближили избори за конзуле стигао је глас да Етрурци и Самнити регрутују огромну војску. Причало се да су се њихови прваци на свим скуповима Етрураца жалили што нису на било који начин увукли Гале у рат; самнитске вође су нападали што су војску припремл>ену за рат против Луканаца супротставили Римљанима, док је непријатељ кренуо у рат са сопственим сна-

246

ТитЛивије

гама и снагама својих савезника, па су се тако сукобили под неједнаким условима. Премда су се за конзулат надметали и други славни људи, страх од ових ратова је учинио да се све очи окрену Квинту Фабију Максиму који се, прво, није ни кандидовао, а друго, кад је видео шта народ хоће, то је и одбио. „Зашто би се”, питао је, „као стар човек који је већ одслужио своје узнемиравао и ратним напорима и наградама за напоре?” Није му ни у души ни у телу остало много од раније снаге, а плаши се и превртљивости среће, да се неком од богова не учини да је јачи него што они желе кад су у питању људска бића. Он је већ допринео слави својих предака, а радовао би се да се и други подигну до његове среће. Јер у Риму има и прилика за почасти најмоћнијих, а исто тако има и храбрих људи. Овом скромношћу је само појачао настојања својих пријател>а, која је и заслуживао. А Фабије, који је сматрао да треба подсетити на поштовање закона, нареди да се прочита закон по коме није било дозвољено да се исти човек бира други пут за конзула пре но што прође десет година32 Нато настаде таква галама да се читање закона једва чуло, а народни трибуни рекоше да то у будућности неће представљати сметњу пошто ће они предложити народу да се он изузме од дејства овог закона. Али Фабије је истрајао у одбијању. „Од какве је важности”, питао је, „доносити законе ако их крше они који их доносе? Закони не владају, него се по њима влада.” Без обзира на све то, народ је приступио гласању, па како је која центурија прозивана, без оклевања се одлучивала за Фабија. Најзад је био побеђен сагласношћу целе државе. „Нека су богови сагласни са оним што радите, Квирити. Али пошто ћу ја поступати по вашим жељама, то тражим од вас да захвалност покажете при избору мог колеге. Молим вас да за конзула који ће бити на власти заједно са мном изаберете Публија Деција, чију сам способност упознао кад смо заједно вршили ову дужност; достојан је и вас и свог оцаЛ’ Сматрали су да је предлог добар и све остале

Историја Рима - Десета књига

247

центурије су гласале за конзуле Квннта Фабија и Публија Деција. Ове године су едили извели многе на суд под оптужбом да су имали више земље но што је било дозвољено.33 Слаби су изгледи да се било ко од н>их оправдао и тако је зауздана претерана грамзивост. 14. Док су нови конзули, Квинт Фабије, који је биран четврти пут, и Публије Деције Мур, биран трећи пут, већали међу собом да један узме рат против Етрураца, а други против Самнита и колике су снаге потребне за оба фронта, као и о томе ко је погоднији за који рат, стигли су посланици из Сутријума, Непета и Фалерија с вешћу да су Етрурци на скупштини закључили да се тражи мир, па се рат свом тежином окренуо против Самнита. Да би лакше снабдевали војску и да би непријатеља држали у неизвесности одакле ће војска наићи, конзул Фабије је кренуо преко територије Соре, а Деције преко земље Сидицина и тако су повели легије на Самнијум. Када су стигли до непријатељске територије, конзули су раширили своју фронталну линију, пустошећи све пред собом. При том су ипак више испитивали терен но што су пљачкали. Тако су избегли да их непријатељ изненади из заседе коју је поставио у скривеној долини код Тиферна, спреман да са узвишице крене на њих. Пошто је повукао комору на сигурно место и оставио мале војне снаге да је чувају, Фабије је, упозоривши војнике да предстоји битка, кренуо у квадратном војном поретку ка месту где су се скривали непријатељи. Видевши да изненађење више није могућно и да мора доћи до отвореног сукоба, Самнити су и сами изабрали прави бојни поредак. И тако су сишли у равницу и предали се ратној срећи, с више храбрости него наде. И било стога што су сакупили снаге колико год их је било код свих самнитских народа, или стога што им је опасност у којој су се нашли појачавала храброст, они су изазвали страх код Римљана.

248

ТитЛивије

Када је Фабије видео да иепријатеље не може померити ни с једног положаја наредио је свом сину Максиму и Марку Валерију, војним трибунима с којима је дојурио до прве бојне линије, да најхитније оду до коњаника и да их охрабре, па ако се сећају да је коњица икад помогла држави нека заблистају тога дана и тако сачувају славу овог рода војске. У пешадијској бици, непријатељи су остали на својим позицијама; сву наду су, дакле, полагали у напад кФшце. Обраћали су се младићима по имену, подједнако љубазни и један и други, и обасипали их час похвалама, час обећањима. Али схватајући да ће имати слабу корист од тога одлуче да се прибегне лукавству када се снагом не може постићи циљ. Стога нареде свом легату Сципиону да хастате прве легије повуче из борбе и да их у што већој тајности одведе околним путем на брегове у близини, да их овде на прилазу скривеном од погледа постави у бојни поредак и да се изненада појаве непријатељу иза леђа. А коњаници су под вођством трибуна, кад су се изненада појавили испред застава, изазвали не мању забуну код својих но код непријатеља Самнитска линија је остала непомична пред сквадронима у галопу и није се дала ни отерати ни пробити ни на једном делу. Како је овај напад био узалудан, коњаници су се повукли иза застава и напустили битку. Ово охрабри непријатеље, те они у првом реду не би издржали дужу борбу и појачану снагу непријатеља, у кога се повратило поверење у сопствене снаге, да конзул није наредио другој бојној линији да ступи напред. Свеже снаге спречише продор непријатеља напред. Али знак који се у том тренутку појавио на бреговима и поклич који га је следио нису били једино што је испунило Самните страхом. Фабије је узвикнуо да се његов колега Деције приближава, па су и војници у радости и узбуђењу кликтали да је ту и други конзул, ту су и легије. И та превара, добродошла Римљанима у том тренутку, испуни Самните страхом и нагна их у бекство. Највише их је плашило то да их тако уморне не савлада одморна и свежа војска. И пошто су се

Историја Рима - Десета књига

249

разбежали на све стране било их је убијено ман>е него што би се очекивало код такве победе: мртвих је било 3.500, заробљених 830, а изгубили су и 23 бојна знака. 15. Самнитима би се прикључили и Апулци пре битке да им конзул Деције није супротставио свој логор код Малевентума и да их није натерао у битку и победио. И овде је било више бекства но погибије: убијено је 2.000 Апулаца. Тако је Деције, презревши таквог непријател>а, одвео легије у Самнијум. Овде су две конзулске војске, кренувши у разним правцима, пет месеци пустошиле сву земљу. Деције је логоровао на 45 места, а други конзул на 86; за собом нису оставили само трагове бедема и јаркова него много видљивија сведочанства у опустошеним и опл>ачканим областима. Фабије је заузео и утврђење Киметра. Овде је заробљено 2.900 ратника, а од оних који су се борили било је убијено 930 људи. Конзул је после тога кренуо у Рим ради одржавања избора, а журио је да то обави што пре. Пошто су центурије које су прве биле прозване, све гласале за Квинта Фабија, то је Апије Клаудије, који је био кандидат за тај положај, човек продоран и амбициозан, кренуо свом својом снагом и снагом нобилитета коме је припадао да буде именован за конзула заједно с Фабијем, не само због свог частољубл>а него и зато да патрицији поврате оба конзулска места. Фабије је то одбио за себе, наводећи исте разлоге као и претходне године. Нато је цео римски нобилитет опколио његово седиште; сви су га молили да извуче конзулат из плебејског блата и да му врати некадашње достојанство, и то не само овом положају но и патрицијским родовима. Кад су најзад заћутали, Фабије је својим умереним говором стишао узбуђење: рече да ће им помоћи да добију два патрицијска имена као конзуле ако се потруде да нађу неког другог кандидата уместо њега Он неће ставити своје име на избор, јер би то било незаконито и служило би као лош пример. И тако се догодило да је плебејац Луције Волумније изабран за конзула заједно са Апијем Клаудијем, с којим је већ једном држао

250

ТитЛивије

конзулат. Нобили су замерали Фабију да је намерно избегао Апија као колегу пошто је и као говорник и као политичар био без сумње истакнутији од њега 16. Након што су избори обављени и старим конзулима било наложено да наставе да воде рат у Самнијуму продужена им је и власт на још шест месеци. И тако је у следећој години, за време конзула Луција Волумнија и Апија Клаудија, сада Публије Деције, којег су као конзула оставиле колеге у Самнијуму, као проконзул наставио да пустоши земљу све док самнитску војску, коју никада није срео у боју, најзад није истерао из земље. Истерани из своје земље, они су кренули у Етрурију, сматрајући да ће оно што су често и узалуд покушавали преко посланика, сада постићи када се појаве с толиким бројем ратника Додајући молбама претње затражили су скуп етрурских првака Када се ови скупише изложише им колико се дуго боре с Римљанима за слободу. Све су покушали, рекоше, не би ли сопственим снагама поднели толики терет рата; покушали су и да добију помоћ суседних народа, али без успеха; пошто нису могли даље издржати рат тражили су и мир с Римљанима. Но потом су се побунили, јер им је било теже у миру као поробљенима него у рату као слободнима Етрурци су им још једини остали као последња нада Знају да су они племе које је у Италији најбогатије у оружју, у људима и у новцу; имају уза се и Гале, народ који се рађа уз звекет оружја, имајући не само ратничку способност него и осећање непријатељства према Римљанима, хвалећи се, не без разлога, како су их победили, а затим им допустили да се откупе златом. Ако је у Етрураца остало нешто од духа Порсене34 и њихових предака, ништа им не стоји на путу да отерају Римљане из свих земаља северно до Тибра и да их натерају да се боре, не за власт у Италији која је постала неподношљива, него за свој спас. Самнитска војска је за то спремна: наоружана, плаћена и одлучна да их одмах следи ако би их повели да опседају и сам Рим.

Историја Рима - Десета књига

251

17. Док су се они у Етрурији овако хвалили и то предлагали, у њиховој земљи је пламтео рат с Римљанима. Јер када је Деције преко извидника сазнао да је самнитска војска отишла сазвао је ратни савет и рекао: „Зашто лутамо пољима и водимо рат около по селима? Зашто не кренемо да заузимамо градове и бедеме? У Самнијуму не стражари више никаква војска; она се повукла ван границе и тако је сама себе осудила на прогонство.” Уз опште одобравање повео је војску у напад на Мургантију која је била моћан град. Одушевљење војника је било велико не само због омиљености вође него и због наде да ће плен бити већи од онога који су стекли пљачкајући поља, и тако су за један дан силом и оружјем заузели град. Ту је све опкољено и заробљено 2.100 Самнита, а стечен је и огроман плен. Да не би овим сувише оптеретили војску која је у маршу, Деције је наредио да се сакупе војници и рекао им ово: „Да ли ћете овом једном победом и овим ратним пленом бити задовољни и у будућности? Зар неће ваша храброст бити једнака вашим надама? Сви самнитски градови и сва добра у њима препуштени су вама сада кад сте њихове легије, разбијене у толиким биткама, најзад истерали из сопствене земље. Продајте ово и тако наведите трговце да због користи прате војску, а ја ћу се потом побринути да вам пружим прилику да стекнете оно што ћете продати. Сада кренимо на град Ромулеа35 где вас очекују невелик напор и огроман плен. Пошто су продали плен, подстицали су заповедника да их води на Ромулеу. И овде су без напора и без справа за бацање, подигавши заставе, без страха да ће их неко с бедема града заплашити, поставили мердевине уз бедеме који су били најближи и попели се на зидине. Утврђење је заузето и опљачкано. При том је убијено 2.300 људи и заробљено 6.000, а војници су стекли огроман плен и били принуђени, као и пре, да га продају. Одатле су одведени на Ферентин и премда им није дозвољено да предахну ишли су са одушевљењем. Али овде је било више и напора и опасности: бедеми су снажно брањени, а и место је било обезбеђено и

252

ТитЈЈивије

природним положајем и утврђењем. Но све су то војници савладали, већ навикнути на плен. Око бедема је било убијено 3.000 људи, а плен је припао војницима Код неких историчара се слава за освајање ових традова приписује највећим делом Максиму. Наводи се да је Деције заузео Мургантију, а Фабије Максим узео Ферентин и Ромулеу. Има и писаца који сву славу приписују новим конзулима, али не обојици него само старијем од њих, Луцију Волумнију, јер је њему припала команда у Самнијуму. 18. Док се ово одигравало у Самнијуму - без обзира на то ко је имао команду и ауспиције - против Римљана је припреман велики рат у Етрурији и то од многих племена које је подстрекивао Гелије Егнације из Самнијума Готово сви Етрурци су се определили за рат; за то су били придобијени и суседни умбријски народи, а добијена је и галска помоћ за новац. Цело ово мноштво стиже у самнитски табор. Када је о тим неочекиваним немирима било јављено у Рим одлучено је да Апије Клаудије крене што пре у Етрурију, јер је конзул Луције Волумније већ био отишао у Самнијум с другом и трећом легијом и са 15.000 савезничких војника Са Апијем су кренули и две легије, прва и четврта, и 12.000 савезничких војника Утаборили су се недалеко од непријатеља Ту је више постигнуто тиме што се кренуло на време, због чега су неки етрурски народи, који су већ били спремни на рат, морали да одустану плашећи се више Римљана него Апијевог вођења рата, које није одликовала ни способност ни ратна срећа Вођене су многе борбе на неповољном терену и у неповољно време, тако да је непријатељ сваким даном стицао све више поуздања и постајао све опаснији. Најзад је војсковођа изгубио поверење у војнике и војници у војсковођу. Код три историчара сам нашао податак да је упутио писмо колеги и тражио да дође из Самнијума Ипак нисам ову ствар могао тачно утврдити, јер се у томе не слажу конзули који су на овом положају били други пут заједно:

Историја Рима - Десета кнмга

253

Апије је порицао да је писмо послао, а Волумније је тврдио да га је примио. Волумније је већ био заузео три утврђења у Самнијуму и у њима побио око 3.000 војника, а око половину тог броја је заробио; устанак у Луканији који су подигле вође плебејаца и сиромашних угушио је уз опште одобравање оптимата,* упутивши тамо Квинта Фабија као проконзула са старом војском. Остављајући Деција да пустоши непријатељева поља, Волумније се упутио у Етрурију да се придружи свом колеги. Примили су га с великом радошћу. Апије се, међутим, држао према томе каква му је била савест: ако није писао љутио се с правом, а незахвално и нехумано ако му је била потребна помоћ; сада се претварао да је није тражио. Изашао му је у сусрет и једва да су се поздравили, кад му рече: „Да ли си добро, Луције Волумније? Како стоје ствари у Самнијуму? Шта те је натерало да напустиш област која ти је коцком додељена да у њој ратујеш?” Волумније одговори да се рат у Самнијуму срећно одвија и да је дошао зато што га је он писмом позвао. Ако је оно било лажно, а његов долазак у Етрурију некористан, он ће одмах окренути заставе и отићи. Апије нато рече: „Ти свакако иди и нико те неће задржавати; ни најмање ти не приличи што се, једва излазећи накрај са својим ратом, дичиш тиме да си другом довео помоћ.” Волумније му одговори да моли Херкула да се ово окрене на добро: више би волео и да је учинио узалудан напор него да се догоди нешто због чега у Етрурији не би била довољна једна конзулска војска. 19. Конзули су се већ разилазили, кад се легати и трибуни из Апијеве војске окупише око њих. Неки су молили свог команданта да помоћ колеге, коју је и требало тражити, не презире сада кад је добровољно стигла, други су настојали да спрече Волумнија да оде. Преклињали су га да не изда оно што је добро за отаџбину због безначајног сукоба с колегом. Ако настане нека невоља, више ће штете бити нането ономе ко одлази него ономе ко је остављен. Дошло је дотле да су Луцију Волумнију приписивали све што ће се одигра-

254

ТитЛивије

ти у Етрурији, добро и зло: нико се неће питати што је Апије рекао, него каква је била судбина војске; њега је Апије отпустио, држава и војска га задржавају; нека се повинује вољи војске. Овако их опомињући и супротстављајући им се, конзуле који су се опирали одвукли су у скупштину. Овде су држани дуги говори, али се у суштини рекло исто оно што је пред неколицином већ пре тога речено. И док је Волумније и бранио јачу ствар и показао да није мање речит од свог изузетно обдареног колеге, Апије подругљиво примети да њему треба приписати у заслугу што уместо мртвог и немог имају сада речитог конзула За време ранијег конзулата, бар у првим месецима, није знао ни речи да изусти, а сада већ сеје популарске говоре. Нато Волумније одговори: „Како бих волео да ти од мене научиш да одважно поступаш као што сам ја од тебе научио да умешно говорим.” Најзад постави услов да се одлучи не ко је бољи говорник - наиме, то није ствар коју држава тражи - него ко је од њих двојице бољи командант. Области у којима се ратује су Етрурија и Самнијум; нека изабере ону коју сам жели; он ће се са својом војском или повући у Самнијум, или остати у Етрурији. Нато се подиже граја међу војницима који су тражили да обојица заједно поведу етрурски рат. Кад виде ову једнодушност, Волумније рече: „Пошто сам се преварио у тумачењу воље мог колеге, то нећу направити још једну грешку и оставити као несигурно оно што ви желите: узвицима покажите да ли желите да одем или да останем.” Нато су тако гласно узвикивали да су извукли непријатеља из логора Апије је, кажу, оклевао јер је видео да ће победа припасти његовом колеги било да се бори било да остане по страни. Најзад, бојећи се да и његове легије не пођу за Волумнијевим, и сам даде знак својима који су постали нестрпљиви у жељи да крену. Ни једна ни друга страна нису биле добро постављене за борбу. Самнитски командант Гелије Егнације је са неколи-

Историја Рима - Десета кнмга

255

ко кохорти отишао да обезбеди снабдевање, па су војници по сопственом осећању ушли у борбу, а не под нечијом командом; код Римљана нису ни једна ни друга војска вођене на исти начин, а није било ни довољно времена да се поставе у бојни поредак. Најпре је кренуо Волумније и стигао до непријатеља, тако да је линија напада била неравна И као да су коцком променили непријатеље на које су навикли, тако Етрурци кренуше против Волумнија, док су Самнити, мало оклевајући јер им је вођа био одсутан, кренули на Апија Кажу да је Апије у одлучујућем тренутку битке, подигавши руке према небу и стојећи испред првих редова тако да су га сви видели, овако замолио: „Белона,37ако нам данас даш победу заветујем ти храм.” Изговарајући ову молитву, сам се изједначио у храбрости с колегом као да га је богиња обдарила, а војска га је следила с једнаком храброшћу. Сада су се команданти понашали као прави заповедници, а војска је пазила да победа не почне најпре на другој страни. Тако су разбили и растерали непријатеља који није могао издржати напад веће силе од оне с којом је био навикао да се бори. Наваљујући на оне који су пали и гонећи оне који су се разбежали стигли су до њиховог логора. Овде је опет оживела борба јер се умешао Гелије са сабелским кохортама Али су и ови били брзо разбијени и победници су већ нападали војни логор. И док је Волумније сам прошао кроз капију са заставом, Апије је, славећи Белону која доноси победу, подстицао дух војника да продру преко јарка и бедема Jlorop непријатеља је заузет и опљачкан; стечен је огроман ратни плен и уступљен војницима Убијено је 7.800 непријатељских војника, а 2.120 је заробљено. 20. Док су оба конзула и сва римска сила били готово потпуно заузети ратом у Етрурији, у Самнијуму је подигнута нова војска с намером да се пустоши римска територија И прешавши преко земље Весцина у Кампанију и на територију Фалерна стекли су огроман плен и док се Волумније дугим маршем враћао у Самнијум - наиме, већ се ближио крај продуженој власти Фабија и Деција - глас о самнитској

256

ТитЛивије

војсци и пустошењу кампанских поља окрену га с пута и он пође да штити савезнике. Кад је стигао до Каленума, и сам је видео трагове скорашњег пустошења, а и Калењани су причали да је непријатељ одвукао толики плен да се једва могао кретати у војном поретку; већ су и самнитске вође говориле да би се требало упутити одмах према Самнијуму да се тамо остави ратни плен, а да се потом врате у експедицију; говорили су отворено да тако натоварена колона не треба да улази у борбу. Премда је ово могло да се прими као истинито, ипак је сматрао да је сигурније да се ствар испита и стога је послао коњанике који су похватали шмчкаше растурене по пољима Испитујући их сазнао је да се непријатељ зауставио на реци Волтурнус и да ће одатле кренути за треће страже- правац је био Самнијум. Пошто је ово темељно испитао кренуо је и зауставио се на толиком растојању од непријатеља да његов долазак није могао бити примећен ако би се приближио, а могао је са друге стране изненадити непријатеља ако би кренуо из логора Нешто пре зоре се приближио непријатељском логору и неке који су познавали осачки језик38послао је у извидницу. Ови су се помешали с непријатељем, што није било тешко у ноћној ужурбаности, и сазнали да су заставе кренуле праћене малим бројем наоружаних људи, да су плен и његови чувари изашли, али да се колона тешко креће јер је сваки човек био заузет својим послом, да нема никаквог договора међу њима, нити довољно чврсте команде. Стога се чинило да је повољан тренутак да се крене, а већ се и светлост дана појављивала И тако конзул нареди да се даде знак за напад на непријатељску колону. Оптерећени пленом Самнити, су имали мали број наоружаних људи. Један део убрза корак, терајући плен испред себе, а други су неодлучно стајали, не знајући да ли да крену даље или да се врате у логор. Док су они тако оклевали, Римљани су их напали и већ су прелазили преко бедема, кад у логору настаде покољ и хаос. Самнитска војска је била у расулу не само због непријателлког напада него и због бекства заробљеника Неки од њих који

Историја Рима - Десета књига

257

су успели да се ослободе ослобађали су оне који су били везани, а неки су грабили оружје које се налазило у товару и тако стварали неред, гори од саме битке. Пошто су се умешали у колону извршили су дело достојно памћења напавши самнитског вођу Стаја Минуција док је обилазио своје војнике храбрећи их. Пошто су се коњаници у његовој пратњи били растурили, ови су га опколили и заробили док се налазио у седлу на коњу, а потом га одвели римском конзулу. У гужви која је настала, самнитске заставе су потиснуте назад, а борба која је била замрла оживела је поново. Самнити нису могли да издрже дуго. Убијено је 6.000, а заробљено 2.500 људи, међу којима и четири војна трибуна, уз то је задобијено 30 бојних знакова и оно што је победиоцима било најдраже: повратили су 7.400 војника свОјих савезника који су били заробљени и огроман ратни плен који им је припадао. Једним прогласом су позвани власници ових ствари да дођу одређеног дана да их препознају и узму. Оне ствари за које се није нашао господар предане су војницима, а они су натерани да продају плен како не би мислили на било шта друго осим на оружје. 21. Ово пљачкање Кампаније изазвало је у Риму велики немир. Случајно се догодило да је истог дана стигао и глас из Етрурије да су Етрурци после Волумнијевог одласка поново дигли оружје, да је самнитски вођа Гелије Егнације позвао и Умбре на устанак, на шта је подстрекивао и Гале нудећи им велики новац. Уплашен овим вестима, Сенат је наредио да судови обуставе рад и да се регрутују људи свих сталежа Под заклетву су позвани не само слободни људи и младићи него су створене и кохорте старијих људи, а ослобођеници су сврставани у центурије. Одржавана су саветовања о одбрани града, а врховна команда је дата претору Публију Семпронију. Али писмо конзула Волумнија којим је јављао да је побио и растерао пљачкаше Кампаније ослободило је Сенат једне бриге. Он одреди да се одрже „захвалнице боговима” за конзулове успехе и да се судови који су

258

ТитЛивије

били затворени 18 дана поново отворе. „Захвалнице” су протекле у великом весељу. Потом су започела саветовања о томе како да се заштите области које су пустошили Самнити. Донета је одлука да се оснују две колоније, код Весцина и на територији Фалерна, прва која је названа Минтурне, на ушћу реке Лирис, а друга у Весцинској шуми која допире до територије Фалерна, на месту где је, како кажу била, грчка колонија Синопе коју су римски колонисти назвали Синуеуса39Народним трибунима је дато у задатак да се плебисцитом одреди да претор Публије Семпроније оснује комисију од три члана која ће одвести колонисте. Није било лако наћи оне који ће се пријавити, јер се сматрало да се колонија оснива у немирној области као стража, а не као насеље на земљи. Од ових брига је пажња Сената била одвраћена због тога што се опасност од рата у Етрурији повећавала, као и зато што је Апије у честим писмима опомињао да се не запоставе немири у области под његовом командом, четири племена: Етрурци, Самнити, Умбри и Гали ујединили су оружје; већ су и свој логор морали да поделе на два пошто један није могао да прими толико мноштво. Због тога, као и због избора који су се приближавали, позван је у Рим конзул Луције Волумније. Пре но што је позвао центурије на гласање, он је народу сакупљеном у скупштини говорио много и дуго о величини рата у Етрурији. Још док је он био тамо и заједно с колегом водио ствар, рат је био тако велик да га један војсковођа није могао водити с једном војском; потом су, кажу, уз то дошли и Умбри и офомна војска Гала; нека имају на уму да овог дана треба да изаберу команданте који ће се борити против четири народа; а кад не би био убеђен да ће римски народ једнодушно изабрати конзуле који су несумњиво први међу војсковођама, он би одмах именовао диктатора 22. Нико није сумњао у то да ће Фабије уз општу сагласност бити пети пут изабран за конзула. А њега ćy и изабра-

Историја Рима- Десета књига

259

ле, заједно с Луцијем Волумнијем, и прерогативне центурије40 и све оне које су прве гласале. Фабије је држао говор као и пре две године; затим је, пошто је попустио пред једнодушношћу свих, завршио тиме што је за колегу затражио Луција Деција: нека он буде потпора његовој старости. Вршећи са њим заједно дужност цензора и два пута конзулат уверио се да је слога међу колегама оно што највише користи држави. Његов стари дух се тешко може навикнути на новог колегу - са оним чији карактер познаје биће му лакше да дели дужности. Његов говор је подржао и конзул, хвалећи Деција како је и заслужио, подсећајући на то како од слоге конзула долази добро у управљању војним стварима, а од неслоге само зло, како је недавно замало дошло до катастрофе због његовог сукоба с колегом; Деције и Фабије ће живети као једна душа и један ум. Обојица су рођена да буду војници, велики су на делима, неспретни на речима и у вербалним сукобима А и природно су обдарени за конзуле: промишљени су и вешти, у праву и говорима мудри, као што је био Апије Клаудије, било да председавају у граду и на Форуму, или као претори изабрани да управљају судством. Тако је у овоме протекао дан. Следећег дана, по наређењу конзула, извршени су избори конзула и претора За конзуле су изабрани Квинт Фабије и Публије Деције, а Апије Клаудије за претора - сви у одсуству.41Луцију Волумнију је по сенатској одлуци и гласању народа продужена команда за још једну годину. 23. У тој години су била многа знамења и да би отклонио несрећу, Сенат је наредио дводневне молите. Држава је за то дала вино и тамјан, а у молитвама су учествовали многи људи и жене. Молитве су остапе у сећању по томе што је дошло до сукоба међу матронама у светилишу „Патрицијске чедности”, које се налазило на Сточном тргу поред Херкулове ротонде.42 Аулову кћерку Вергинију искључиле су матроне из церемоније зато што се као патрицијка удала за плебејца, конзула Луција Волумнија Свађа изби из кратке расправе и женске срџбе, те се распламса у жестоку распра-

260

ТитЛивије

ву. Вергинија се с правом дичила да је у храм ушла и као патрицијка и као чедна жена, будући да се удала за човека коме је била дата као девица, да се не стиди ни човека ни његовог положаја, а ни његових подвига. Затим је својим речима додала и поступак вредан сваке похвале: у насељу Дуго село, где је живела, у делу своје простране куће одвојила је капелу и ту поставила жртвеник. Сазвала је потом плебејске жене и пожаливши се на неправду патрицијских жена рекла им: „Овај жртвеник посвећујем ’Плебејској чедности’ да вас храбри у чедности, да се надмећете у њој као што се мушкарци у овој држави надмећу у храбрости. Настојмо да овај жртвеник буде светији, ако је то могућно, од онога и нека га негују чедније жене.” Овом жртвенику су служили у истом ритуалу као и у оном који је био старији, а право да на њему приносе жртве имале су једино жене проверене чедности и оне које су се само једном удавале. Касније је дато право и нечистима да учествују у култу, и то не само матронама него женама свих положаја, док најзад није пао у заборав. Исте године су Гнеј и Квинт Огулније као курулни едили извели на суд оне који су давали новац на зајам уз камату. Казнили су их тиме што су им продали имања, а од онога што је приспело у државну касу поставили су бронзане прагове на Капитолу, сребрно посуђе на три стола у Јупитеровом светилишту и статуу Јупитера с четворопрегом на крову, а код смокве Руминалис статуу деце, оснивача Града, под вучицом која их доји.43Уз то су и пут од Капенске капије до Марсовог храма појачали квадратним плочама А плебејски едили Луције Елије Пает и Гај Фулвије Курв, новцем који су узели од сточара44 приредили су јавне игре и Церери посветили златне посуде које се употребљавају при жртвовању. 24. Потом је Квинт Фабије започео свој пети конзулат, а Публије Деције свој четврти. Колеге у три конзулата и у цензури били су славни колико по великим подвизима толико и по својој слози. То што она није вечно трајала сматрам да је више била последица сукоба сталежа него њихове

Историја Рима - Десета књига

261

међусобне борбе. Патрицијн су настојали да Фабије добије команду у Етрурији, не поштујући правило да се команда додељује коцком, а плебејци су захтевали од Деција да тражи да се одлука коцком поштује. О томе је расправљано и у Сенату, а како је Фабије ту био моћнији, ствар је изнета пред народ. Говори у скупштини су били кратки, како доликује војницима и људима који су више ценили дела од речи: Фабије је рекао да није право да други скупљају плодове с дрвета које је он посадио; он је отворио пут кроз Циминску шуму, продирући с римским оружјем кроз непроходну планину; зашто се он, стар какав је, изложио напору због тога ако ће се рат сада водити под другим командантом? Приговарао је да је себи изабрао противника, а не сараднике у команди, да је Деције покварио слогу која је владала у три заједнички обављане дужности; најзад, он не тражи друго осим да му дају ову команду уколико га сматрају достојним н>е; покорио се одлуци Сената, а покориће се и одлуци народа. Публије Деције се жалио на неправду Сената: докле год су могли, сенатори су спречавали долазак плебејаца на високе положаје. А пошто су сопственом снагом победили и учинили да права буду призната сваком сталежу, они сада траже начин на који би обезвредили не само одлуку народа него и суд среће да би власт сачували за мали број људи. Сви конзули су коцком међусобно одређивали ко ће добити коју команду; сада без коцке, Сенат даје команду Фабију. Када би он то чинио да би указао почаст Фабију, он би рекао да је заслуга и државе, али и његова што је истакнута слава Фабија, али само дотле док је он не користи како би н>ему нанео штету. Зар има икога ко не би поверовао у то да ако се један тежак и суров рат поверава без коцке једном конзулу, да се други сматра за сувишног и непотребног. Слави се Фабије за подвиге у Етрурији: и Публија Деција треба такође да славе, јер ће он угасити ватру коју је овај оставио запретену тако да је неочекивано поново букнуо пожар. Најзад, он ће колеги уступити и почасти и награде из по-

262

ТитЛивије

штовања према његовим годииама и угледу, али када су у питању опасност и борба, он нити је досад од своје воље устукнуо нити ће устукнути. Но ако ништа друго, овим сукобом је добио то да оно што припада народу, он то користи као право, а не захваљује Сенату за то. Он моли Јупитера Најбољег Најмоћнијег и остале бесмртне богове да њему и његовом колеги дају исту срећу с коцком уколико су спремни да им дају и исту храброст и исти успех у вођењу рата А сигурно је и по природи ствари право, а као пример корисно, што доприноси и угледу римског народа, да су оба конзула такви да било који од њих буде изабран за рат може га добро водити против Етрураца Фабије је једино молио римски народ да пре но што трибе буду позване да гласају чују писмо претора Апија Клаудија које је стигло из Етрурије. Затим оде из скупштине. Народ је исто тако једнодушно као и Сенат био за то да се команда за рат у Етрурији додели Фабију без бацања коцке. 25. Сва омладина се потом окупила око конзула и свак се уписивао у војнике; толико је била јака жеља да се врши војна служба под овим командантом. Опкољен великим мноштвом, он рече: „Намеравам да регрутујем 4.000 пешака и 600 коњаника; оне које попишем у току данашњег и сутрашњег дана водићу са собом. Више ћу водити рачуна о томе да оне које будем водио вратим неповређене него да у рат водим велики број војника” Са спремном војском која је била испуњена поверењем и надом, јер није била многобројна, кренуо је потом према утврђењу Ахарна45 које се налазило недалеко од непријатеља и према логору претора Апија На неколико миља од логора срели су дрвосече које су ишле са оружаном пратњом. Кад су видели да напред иду ликтори и схватили да је то конзул Фабије, весели и срећни су захвалили боговима и римском народу што су им послали њега за команданта Док су га окруживали и поздрављали као конзула, Фабије их је упитао куда су се упутили. Кад одговорише да иду по дрва, он узвикну: „Зар немате логор ограђен паписадама?” Пошто му одговорише да је логор

Историја Рима - Десета књига

263

утврђен двоструким палисадама и јарком и да су сада у самртном страху, он им рече: „Дакле, имате доста дрва; вратите се и ишчупајте палисаде.” Вратише се у логор и чупајући палисаде изазваше велики страх и код војника који су остали у логору и код самог Апија Нато су ови обавестили друге да то чине по наређењу конзула Фабија. Следећег дана је логор био уклоњен, а Апије послан у Рим. Отад Римљани нису више имали сталне логоре, јер се сматрало да није добро да војска остаје на једном месту: марширањем и променом места, војска је и покретнија и здравија. Марш је био онакав како је време дозвољавало пошто зима још није била прошла У рано пролеће, остављајући другу легију у Клузију који се некад звао Камарс46 и Луција Сципиона као заменика претора да командује у логору, Фабије се вратио у Рим да би се посаветовао о вођењу рата То је учинио или зато што је то сам одлучио пошто је у изгледу био већи рат него што је он очекивао, или стога што га је Сенат позвао. И један и други разлог се помињу код писаца Неки сматрају да га је претор Апије Клаудије натерао да се врати зато што се и у Сенату и у скупштини појачао страх од Етрураца Он је то у писмима увек истицао, тврдећи да за рат неће бити довољан један војсковођа с једном војском против четири народа Били су опасни без обзира на то да ли сви заједно притисну једног војсковођу или да раздвојени воде рат, тако да један командант не може да се нађе свуда; он је у Етрурији оставио две легије, а са Фабијем је стигло мање од 5.000 пешака и коњаника; њему се чини како би било добро да и конзул Деције што хитније крене у Етрурију, а да се Луцију Волумнију повери Самнијум; а ако би конзул више волео да иде у област која му је додељена, онда да Волумније крене конзулу у Етрурију с правом конзулском војском. Претор је својим говором утицао на многе, док је Публије Деције, како кажу, сматрао да све ово треба препустити слободној одлуци Квинта Фабија да лично, уколико због других државних послова буде долазио у Рим, или преко легата које би послао

264

ТитЛивије

Сенат обавести какав је рат у Етрурији, колике су војне снаге и колико војсковођа је за то потребно. 26. Када се Фабије вратио у Рим одржао је пред Сенатом, као и у скупштини, умерен говор: гласове о рату не треба ни преувеличавати ни потцењивати; прихватајући још једног војсковођу, то ће учинити пре да би умирио страх других него због опасности за себе или за државу. Уосталом, ако намеравају да му дају некога ко ће му помоћи и са ким ће делити команду, онда не могу заборавити конзула Публија Деција с којим је стекао искуства кроз толике заједничке службе. Ни с ким не би толико желео да подели команду као са њим. Када је заједно с Децијем неће му никад бити сувише ни војске ни непријатеља. Али ако његов колега нешто друго жели, нека му као помоћника дају Луција Волумнија. Одлуку су Сенат и народ, као и његов колега, препустили Фабију. И када је и сам Публије Деције показао спремност да крене или у Самнијум или Етрурију настало је велико весеље уз честитање као да се у мислима већ видела победа и чинило се да је конзулима додељен тријумф, а не рат. Код неких писаца сам нашао да су и Деције и Фабије одмах по пријему конзулске дужности кренули у Етрурију. Они не помињу ни одређивање команде коцком ни сукоб међу колегама који сам изложио. А има их који не само да пишу о тим сукобима него додају и Апијеве оптужбе код народа у Фабијевом одсуству, преторову тврдоглавост у његовом присуству, као и другу свађу међу колегама изазвану тиме што је Деције тражио да сваки преузме команду која му је коцком одређена. Сви извори се, међутим, слажу у приказу догађаја од тренутка кад су оба конзула кренула у рат. Али пре но што су конзули стигли у Етрурију, галски Сенони47су у огромном броју продрли до Клузија и напали римске легије и римски логор. Сципион, који је имао команду у логору, оценивши да повољним положајем може надокнадити малобројност своје војске, постави бојни ред

Историја Рима - Десета књига

265

на брегу који се налазио између града и логора. Но како се то често догађа у случају изненадне опасности, он није добро испитао пут и стога је доспео на планински ланац који су непријатељи већ били заузели, приспевши тамо са друге стране. И тако је легија била нападнута и са леђа и спреда, те притиснута непријатељем са свих страна. Према неким писцима, легија је овде била уништена тако да није претекао нико, чак ни гласник који би о томе јавио, па конзули који се нису више налазили далеко до Клузија нису ништа знали у вези са тим док се пред њима нису појавили галски коњаници који су на сапима коња или на копљима носили главе побијених, славећи то песмом по свом обичају. Има писаца који кажу да то нису били Гали него Умбри, да пораз није био тако тежак и да је нанесен онима који су под легатом Луцијем Манлијем Торкватом лутали и били опкољени. Сципион им је као пропретор дошао у помоћ из логора, нанео пораз победиоцима Умбрима у обновљеној бици и одузео им и заробљенике и плен. Ипак ће пре бити да су овај пораз доживели од Гала, не од Умбра, јер као што се често догађало и раније, покрет Гала у овој години је изазвао велики страх у римској држави. И стога је осим два конзула са четири легије и великим одредом римске коњице, у рат кренуло и 1.000 изабраних кампанских коњаника, датих за овај поход, те војска савезника и Латина, још већа од римске. Још две војске су изашле против Етрурије недалеко од Града: једна на Фалишком пољу, а друга на Ватиканском. Гнеју Фулвију и Луцију Постумију Мегелу, који су били пропретори,48 наређено је да поставе сталне логоре на овим местима. 27. Кренувши на непријатеља, конзули су прешли Апенине, стигли на територију Сентина49и ту поставили логоре на растојању од четири миље. Код непријатеља је одржано саветовање и одлучено да не логорују сви заједно и да не ступе сви заједно у борбу. Самнити су се спојили с Галима, а Етрурци са Умбрима. Одређен је и дан за битку; одлучено је да Самнити и Гали започну борбу, а Етрурцима и Умбрима је наређено да нападну на римски логор. Али ове плано-

266

ТитЛивије

ве су покварила тројица пребегара из Клузија који су потајно ноћу дошли конзулу Фабију. Пошто су издали оно што је непријатељ смерао отпуштени су с поклонима, с тим да јаве ако буду дознали да је одлучено нешто ново. Конзули су упутили писма Фулвију да крене војску са Фалишког поља, а Постумију да крене с Ватиканског у правцу Клузија и да с великом војском опустоше непријатељска поља Глас о том пустошењу одвуче Етрурце с територија Сентина и они кренуше да бране своја поља А конзули су настојали да се битка одигра док су они одсутни. Непријатеља су узнемиравали у току два дана, али нису постигли ништа што би било вредно помена Мали број људи је изгинуо на обе стране и није дошло до одлучујућег исхода, али је постигнуто то да духови буду подстакнути за праву битку. Трећег дана су обе стране сишле у бојно поље са свим својим снагама Док су тако стајали спремни за борбу, преко пол>а је између две војске протрчала једна кошута коју је гонио вук потеран с планине. Одавде су ове две животиње кренуле у различитим правцима: кошута је кренула према Галима, а вук према Римљанима И док су Римљани пропустили вука кроз своје редове, Гали су проболи кошуту. Нато је римски војник, један од оних који иду испред заставе,50 рекао: „Бекство и пораз ће се окренути на ону страну где видите да Дијанина животиња лежи убијена; а на овој страни Марсов вук читав и неповређен подсећа нас, Марсово племе, на нашег оснивача”51 На десном крилу су стајали Гали, на левом Самнити. Квинт Фабије је према Самнитима поставио прву и трећу легију да чине десно крило, а Деције је према Галима распоредио пету и шесту легију; друга и четврта су под проконзулом Луцијем Волумнијем водиле рат у Самнијуму. При првом судару, снаге на обе стране су биле уједначене, тако да би Римљани претрпели пораз ако би Етрурци и Умбри били или у бици, или у нападу на логор, или било где да се окрену.

Историја Рима - Десета књига

267

28. Али ма како да је ратна срећа била једнака на обе стране и премда Фортуна није показивала где ће се окренути, борба ипак није била иста на левом и десном крилу. Код Фабија су се Римљани више бранили него што су нападали и он је битку отезао докле год је трајала светлост дана. То је било стога што је Римљанима саветовао њихов војсковођа да тако раде и да се Самнитима и Галима само супротстављају, јер су они страшни једино при првом нападу. При дужој борби, дух Самнита малаксава мало-помало, а и Гали тешко подносе физичке напоре и сплашњава им борбени жар, па су им тако снаге у почетку веће но у обичних мушкараца, а на крају мање него у жена Стога снаге војника треба чувати за тренутак кад се непријатељ може победити. А Деције, коме су године и снага духа давале одважност, ангажовао је све своје снаге већ у првом сукобу. И кад се чинило да пешадија посустаје, он је подстакао коњицу да уђе у битку, а сам се умешао у сквадрон најхрабријих младића Бодрио је омладинске прваке да са њим крену у напад на непријатеља: слава ће им бити двострука ако победа крене од левог крила и од коњице. Два пута су потисли галску коњицу; други пут их је борба одвукла даље и већ су се нашли усред пешадијске линије, када их престраши нов начин борбе; стојећи у бојним и товарним колима под пуним наоружањем, непријатељ је кренуо уз огромну буку коју су стварали и галоп коња и точкови кола, плашећи тиме коње Римљана И тако коњанике победиоце растури паничан страх и неочекивано их натера у бекство. Поколебаше се и заставе пешадије и многи у првим редовима беху прегажени у налету непријатељских коња и кола А галска пешадија која их је следила видела је како је непријатељ престрашен и није му допуситла ни да одахне ни да се поврати. Викао је Деције питајући их зашто беже и какву наду полажу у бекство, спрачавао их да нападају и позивао назад оне који су бежали. И кад никаквим напором није могао да их заустави призвао је по имену свог оца Публија Деција и рекао: „Зашто даље да кочим ход судбине наше породице? На-

268

ТитЛивије

шем роду је суђено да буде жртвован ради одвраћања опште опасности и ја приносим себе заједно с непријатељским легијама на жртву земљи и подземним боговима.” Ово говорећи и наредивши свештенику Марку Ливију да га не оставља сиђе на бојно поље. Затим му рече да изговара речи према којима он себе и непријатељске легије заветује за спас римског народа и Квирита Потом се заветова уз исту молитву и истим поступком као некад његов отац Публије Деције код Весериса на Латинском пољу. Свечаним молитвама је додао да испред себе ставља страх и бекство, пропаст и крв, срџбу небеских и подземних богова, да ће смртоносним знамењем погодити заставе, оружје и копља непријатеља, да ће на истом месту снаћи пропаст и њега и непријатеља, Гале и Самните. Овако изричући проклетство на себе и непријатеља потера коња тамо где су непријатељски редови били најгушћи и погибе излажући се смртоносном оружју. 29. Чинило се да је битка после тога измакла свакој људској контроли. Пошто изгубише вођу - догађај који би требало да је изазвао страх - Римљани зауставише повлачење желећи да поново успоставе бојни ред. Гали, сакупивши се готово сви око конзуловог тела, као да су били лишени сваког разума бацали су копља у празно. Стајали су као укопани, не одлучујући се ни да нападну ни да се повуку. А на другој страни је свештеник Ливије, коме је Деције оставио ликторе и именовао га за пропретора, узвикивао да је победа римска и да су конзуловом смрћу ослобођени опасности, да Гали и Самнити већ припадају Мајци земљи и подземним боговима, да Деције призива себи и граби бојне редове које је заједно са собом заветовао и да сада непријатеља гоне фурије и страх. И док су Римљани поново започињали борбу стигли су им у помоћ Луције Корнелије Сципион и Гај Марције, доводећи своје војнике који су по наређењу конзула Фабија били упућени Децију у помоћ. Када ови чуше за судбину Публија Деција, то их охрабри да све учине за отаџбину. И док су Гали, истуривши штитове испред себе,

Историја Рима - Десета књига

269

стајали у збијеним редовима тако да се чинило да битка неће бити лака изблиза, легати заповедише да се сакупе копља која су лежала на земљи између две бојне линије и да се баце на „корњаче”52 непријатеља Она су најпре падала на штитове, а понекад би погодила и тело војника, па је непријатељска фаланга била разбијена. Многи су падали јер су овим били изненађени, тако да је ратна срећа на левом крилу почела да се мења. Фабије је на десној страни, као што је напред изложено, најпре оклевао и развлачио време. Потом кад је видео да ни узвици непријатеља, ни њихов напад, а ни копља која су бацали немају више исту снагу издао је заповест пешадији да полако крене, пошто је претходно наредио командантима коњице да поведу своје трупе око самнитског крила да би га на дати знак напали с бока великом снагом и тако потиснули непријатеља Кад су видели да они не дају отпор и да су без сумње уморни, он прикупи и одреде које је држао у резерви, покрену легије и даде знак коњици за напад на непријатеља Самнити нису издржапи напад, а Гали, остављајући савезника у борби, кренуше у разбијеним редовима према логору. Ту су се сврстали у збијене редове и начинили „корњачу”. Када је Фабију стигла вест да му је колега погинуо, он је наредио кампанском одреду, од готово 500 коњаника, да изађе из бојног реда, да заобиђе бојну линију Гала и да их нападне с леђа, а принципијима треће легије заповедио да их следе. Пошто опази да је бојни поредак непријатеља поремећен нападом коњице крену да их убија тако престрашене. Он сам, пошто је заветовао Јупитеру храм и spolia opima,53 крену на логор Самнита куда се упутило престрашено мноштво. Како кроз капију није могао да прође толики број људи покушали су да се боре под самим бедемима, али су били ометани гомилом оних који су ишли за њима Овде паде самнитски командант Гелије Егнације. Затим су Самнити натерани у бедеме логора, који је заузет уз малу борбу, а Гали били опкољени с леђа У овом боју је убијено 25.000 непријател>ских војника, а 8.000 је заробљено. И за Римљане

270

ТитЈЈивије

је ово била крвава битка јер је убијеио 7.000 Децијевих војника и 1.700 Фабијевих. Пошто је послао људе да траже тело његовог колеге, Фабије је покупио оружје с непријатеља на гомилу и спалио га у славу Јупитера Победника Тог дана нису успели да пронађу тело другог конзула јер је било затрпано гомилом Гала који су на њему лежали. Тек следећег дана је пронађено и донето, а оплакало га је мноштво војника. Потом су одложили све и Фабије је приредио погреб колеге уз све почасти и заслужене похвале. 30. У Етрурији је у исто време водио успешан рат пропретор Гнеј Фулвије. Поред тога што је опустошио непријатељеву земљу, успешно се и борио против њега Убијено је више од 3.000 Перузина и Лузина и одузето од непријатеља 20 бојних знакова Како је самнитска војска бежала преко територије Пелигна, ови су их опколили и од 5.000 убили око 1.000 војника Славан је био дан када је вођена битка код Сентина уколико се то прими за истинито. Јер да би то учинили што уверљивијим, неки писци наводе да је у непријатељској војсци било 600.000 пешака, 56.000 коњаника и 1.000 борних кола Премда ту укључују и Умбре и Етрурце који су учествовали у бици, ипак претерују. Да би и римске снаге преувеличали, они додају и проконзула Луција Волумнија као команданта заједно с конзулима, а његову војску и легије додају конзулској. У неким аналима се говори да је ова победа била заједничка двојици конзула, да је Волумније у исто време водио рат у Самнијуму, да је самнитску војску потиснуо у планине Тиферна и, не плашећи се тешког терена, разбио је и растурио. Остављајући Децијеву војску као посаду у Етрурији, Квинт Фабије је своје легије одвео у Рим и ту је прославио тријумф за победу над Галима, Етрурцима и Самнитима У тријумфу га је пратила његова војска У грубим војничким песмама слављена је исто толико Фабијева победа колико и славна Децијева смрт; у похвалама сину оживљено је сећање

Историја Риш - Десета књига

271

на оца с којим се он изједначио у приватном и јавном животу. Војницима су после тога подељени по 82 бронзана аса из плена, по ограч и туника - војничка награда која у то време ипак није презирана. 31. Премда су постигнуте ове победе није било мира ни у Самнијуму ни у Етрурији. Наиме, када је конзул повукао војску избила је побуна коју су изазвали Перузини, а Самнити су стигли на територију Весцина и на поља Формија, те на другој страни и на територију Асерије и у области уз реку Волтурнус, пљачкајући све уз пут. Против њих је упућен претор Апије Клаудије с Децијевом војском. Фабије је у побуњеној Етрурији поново побио 4.500 Перузина и око 1.750 заробио; ови последњи су откупљени по 310 аса сваки. Остали плен је препуштен војницима. А Самнити, чији је један део пратио Апије Клаудије, а други Луције Волумније, стигли су на територију Стелате где су се спојили. Они се утврдише код Кајатије,54 а Апије и Волумније такође ујединише своје снаге. Борба је била огорчена На једној страни је изазвало срџбу то што се боре против оних који су се толико пута бунили, а на другој је на храброст подстицала последња нада коју су полагали у исход. Убијено је 13.600 Самнита, а заробл>ено 2.700; код Римљана је погинуло 2.700 војника. Срећна у ратовима, година је била тешка услед болести и узнемирујућа због знамења која су се указивала. Стигла су обавештења с многих страна да је у виду кише падала земља с неба и да су у војсци Апија Клаудија многи погођени муњом. Због тога се окренуше Сибилинским књигама за савет. Ове године је и Квинт Фабије Гургес, конзулов син, новчано казнио неке матроне због прељубе. Од новца који је плаћен као казна дао је да се сагради храм Венере, онај који је близу Циркуса Предстојали су даљи ратови са Самнитима, они о којима говоримо већ у четири књиге и који трају већ 46 година, још од времена конзула Марка Валерија и Аула Корнелија који

272

ТитЈТивије

су први ратовали против њих. И да сада не улазим у то колики су губици били на једној и другој страни и колико је напора уложено у то да се сломи њихов ратнички дух; само у години која је прошла, Самните су на територији Сентина, у земљи Пелигна код Тиферна и на Стелатинским пољима, било саме са њиховим легијама или заједно са другима, тукле четири римске војске и против њих су ратовала четворица римских војсковођа; изгубили су најчувенијег војсковођу свог племена и гледали како њихови савезници Етрурци, Умбри и Гали доживљавају исту судбину као и они; видели су да се не могу одржати ни сопственим снагама нити помогнути туђим - а ипак нису престајали да ратују. Није их заморила ни неуспешна одбрана слободе; више су волели да поново покушају да победе и да буду побеђени него да не покушају. Кога онда може заморити да пише о овим ратовма или да чита о њима ако то није уморило оне који су их водили? 32. После Квинта Фабија и Публија Деција уследили су конзули Луције Постумије Мегел и Марко Атилије Регул. Обојици је додељен Самнијум као област у којој ће ратовати пошто је стигао глас да је непријатељ регрутовао три војске: с једном је кренуо у Етрурију, са другом у Кампанију, а трећу је оставио да чува границе. Постумија задржа лоше здравље у Риму. Атилије одмах крену у Самнијум - тако је одлучо Сенат - да би поразио непријатеља пре но што изађе ван граница Непријатеља је срео, као да је намерно тако планирао, на месту где Римљанима није било дозвољено да пустоше самнитску територију, док су сами спречили Самните да пређу на територију која је умирена, или је припадала римским савезницима Када су поставили логоре један према другом, Самнити су се усудили да учине оно што би се тешко усудили чак и Римљани који су много пута били победиоци: напали су римски логор, што се може објаснити једино тиме да их је безнадежан положај натерао да учине крајњу лудост. И премда тако смео подухват није довео до крајњег успеха, ипак није био ни сасвим узалудан. Магла је

Историја Рима - Десета књига

273

целог дана била тако густа да се није ништа видело; не само ван бедема логора него ни у самом логору нису људи на малом растојању видели једни друге. Уздали су се у маглу као у заклон за заседу и док се светлост кроз њу једва пробијала, и то веома оскудна, стигли су до римске страже на капији која није била добро чувана. При изненадном нападу недостајали су и срчаност и снага за отпор. Напад је извршен са задње стране логора, на декуманску капију.55Потом је заузет квесторијум56 и ту је убијен квестор Луције Опимије Панса. Нато је дат општи позив на оружје. 33. Пробуђен виком, конзул нареди двема кохортама савезника, оној из Луканије и оној из Суесе које су се налазиле у близини, да чувају преторијум.57 Легијске манипуле је повео кроз логор главном комуникацијом, via principalis. Чим су зграбили оружје, војници су се одмах постројили. Непријатеље су открили по буци пре него што су их видели, па нису могли да оцене колико их има. Најпре су се повукли, не знајући да ли им је срећа наклоњена, али кад је конзул почео да узвикује питајући их да ли ће дозволити да их непријатељ избаци из логора и да их нападне у сопственом логору, они су се уз бојни поклич најпре одупрли и супротставили, а затим кренули у напад и потиснули непријателл Како је страх који је до тада држао њих, сада прешао на непријатеља, они га истераше из бедема кроз капију. Даље се нису усудили да крену и да их следе, плашећи се заседе којој је наруку ишла оскудна светлост што се пробијала кроз маглу. Задовољни тиме што су ослободили свој логор, вратили су се убивши око 300 непријатељских војника. На римској страни су изгинули они који су се налазили на предстражи и они који су били изненађени око квестуре, укупно око 730 људи. Овај храбар покушај, који је делом и срећно изведен, подиже дух Самнитима тако да Римљанима не само нису дозволили да изађу из логора него су их спречавали да снабдевају своју војску са околних поља Морали су се враћати на поља Соре која су била умирена да би се снабдевали.

274

ТитЛивије

Глас који се о овоме ширио изазвао је већу узнемиреност него догађај сам по себи. Када стиже до Рима натера конзула Луција Постумија, који једва да беше прездравио, да крене из Рима Пре но што је напустио град наредио је да се војници сакупе у Сори, док је он посветио храм Победи58 који је саградио курулни едил од новца наплаћеног као казна. Потом крену тамо где се налазила војска; од Соре оде даље према логору свог колеге. Пошто су Самнити увидели да не могу одолети двема војскама, они су се повукли, а конзули су се раздвојили да би пустошили поља и нападали градове. 34. Постумије је кренуо у напад на Милионију. Пошто је јуришом мало постигао окренуо се вештини и ратним справама: примакао је заштитни кров бедемима и заузео град. У заузетом граду је настављена борба од четвртог до осмог сата у готово свим његовим деловима, уз сву неизвесност у погледу успеха Најзад Римљани постадоше господари града При томе је убијено 3.200 Самнита, заробљено 4.700 и стечен идруги плен. Одатле одведоше легије под Феретриј. Становници овог града су ноћу измакли на задња врата, односећи све оно што су могли да понесу или одвезу. Конзул је стигао тек онда кад је то могао учинити у пуном бојном поретку, очекујући исти отпор као и код Милионије. Међутим, кад га је дочекала мукла тишина у граду и када никога није видео ни на кулама ни на бедемима задржао је војску, која је хтела да заузме опустеле зидине, да не би неопрезно улетела у скривену замку. Наредио је као прво да две турме савезника Латина обиђу бедеме и да их испитају. Коњаници су испитали обе капије које су се налазиле на истој страни утврђења на малом растојању једна од друге, а на путевима који су водили од њих наишли су на трагове ноћног бекства Потом опрезно ујахаше кроз капије и видевши да је град сигуран у свим правцима којима воде улице јавише конзулу да је све напуштено. Није било никакве сумње да је град опустео, што се видело по траговима бекства и по разбацаним ствари-

Историја Рима - Десета књига

275

ма које су у ноћној журби остављене на све стране. Саслушавши ово, конзул је повео колону кроз ону капију кроз коју су прошли коњаници. Пошто је недалеко до капије зауставио чело колоне наредио је петорици коњаника да уђу у град и када пређу извесно растојање да тројица остану на том месту ако буду видели да је све дотле сигурно, а двојица да се врате како би обавестили о ономе што су видели. Када су се ови вратили и известили да су стигли до места одакле се види на све стране, да је све тихо и празно, конзул је одмах увео у град кохорте с малим пртљагом, а осталима наредио да истовремено осигурају логор. Војници који су у граду провалили у куће наишли су само на малобројне старце и инвалиде; остало је једино оно што се није могло понети. И то је узето. Од заробл>еника се сазнало да се неколико околних градова одлучило на бекство по заједничком договору; рекоше и то да су њихови отишли у рану зору; верују да ће Римл>ани наћи и друге градове исто тако празне. Конзул је поверовао речима заробљеника и заузео напуштене градове. 35. Другом конзулу, Марку Атилију, рат није био тако лак. Када је кренуо с легијама према Луцерији, за коју је јављено да је нападају Самнити, непријатељ га је сачекао л а луцерској граници. Срџба је ту изједначила снаге непријатеља и снаге Рима. Битка је имала колебљив ток и неизвестан исход. Ипак је на крају била неповољнија за Римљане, најпре стога што нису били навикнути да буду тучени, а друго зато што су, повукавши се из битке, сагледали боље него док је она још трајала колико је на њиховој страни било више рањених и убијених. Тако настаде паника у логору. Да их је била захватила док су се борили претрпели би катастрофалан пораз. Ноћ су провели немирно у уверењу да ће Самнити напасти логор, или да ће већ у саму зору имати сукоб с победиоцем. Непријатељ је имао мање губитака, али је и њему понестало храбрости. Чим се појавила прва светлост дана одлучили су да се повуку без борбе. Међутим, постојао је само

276

ТитЛивије

један пут за то и он је водио поред непријатеља. Када су кренули њиме изгледало је као да намеравају напасти логор. Стога конзул нареди војницима да зграбе оружје и да са њим изађу ван бедема Издао је наређења легатима, трибунима и заповедницима савезничких одреда шта ко од њих треба да ради. И док су ови сви потврдили да ће учинити оно што се од њих захтева, војници су остали утучени. Целе ноћи су бдели због рана и ропца самртника. Да је непријатељ случајно стигао до логора пре зоре, бојни знаци би били остављени услед страха који је захватио оне у њему. Само их је стид задржавао од бекства, а у свему осталом су се држали као да су већ побеђени. Кад је конзул то видео закључио је да ће бити најбоље да сам обиђе војнике и да разговара са њима. Стигавши до оних који су оклевали храбрио их је да узму оружје; зашто се повлаче и окрећу леђа? Непријатељ ће доћи у логор уколико они не изађу ван бедема и не буду се борили за своје шаторе, ако већ неће за палисаде; ако буду узели оружје и борили се не зна се чија ће бити победа; а ако ненаоружани и беспомоћни чекају непријатеља, савим је извесно, да неће избећи или смрт или ропство. На ове прекоре и храбрење одговарали су да су исцрпљени битком претходног дана и да немају више ни снаге ни крви, а непријатељ ће се појавити са још већим снагама но претходног дана У међувремену се колона приближавала и растојање је већ било тако мапо да су могли да их виде. Говорили су да Самнити са собом носе кочеве и да без сумње имају намеру да логор опколе палисадама Нато је конзул нестрпљиво узвикнуо да је недостојно да се тако понизно прими пораз од тако кукавног непријатеља „Зар ћете дозволити да будете опкољени у свом логору и бити спремни да пре недостојно помрете од глади него од оружја, ако то буде потребно, храбро се борећи?” Богови нека им помогну. Свак мора да поступи онако како сматра да је њега самог достојно, а он, конзул Марко Атилије, сам ће кренути на непријатеља ако нико не пође за њим и пре ће пасти између непријатељских

Историја Рима - Десета књига

277

застава, но што ће гледати како палисадама опкољавају римски логор. Конзулов говор примише са одобравањем и легати и трибуни и сви сквадрони коњице, као и центуриони највишег ранга. Нато су војници, побеђени стидом, почели полако да се наоружавају и да излазе из логора, у дугој испрекиданој колони. Жалосни и готово побеђени кренули су против непријатеља који ни сам није у души био бољи, нити се надао бољем. Чим су угледали римске заставе, Самнити су помислили да су Римљани, као што су се и бојали, изашли да им препрече пут; раширио се жамор да им није остављен пут ни за бекство, да ће на овом месту изгинути или ће, разбивши непријатеља, умаћи преко њихових тела. 36. Самнити су сакупили пртљаг на средину; свак је под оружјем заузео своје место и тако су се сви поставили спремни за борбу. Растојање између једне и друге бојне линије се смањивало. Стајали су очекујући да ли ће непријатељ први узвикнути бојни поклич. Ни једни ни други нису били орни за борбу и разишли би се здрави и читави на разне стране да се нису бојали да ће они други наступити ако они одступе. Тако сама од себе започе борба између два непријатеља, од којих је ниједан није желео, оба спремна да окрену назад; уз несигурне и усамљене повике, нико се није мицао с места. Нато конзул, да би некако оживео борбу, одвоји неколико сквадрона коњаника и упути их ван бојног поретка да се умешају у сукоб. Како је већина ових сјахала с коња, а остали стајали збуњени, Самнити су притрчали из своје колоне да би потисли оне који су пали с римске стране и да би заштитили своје. Тако је борба мало живнула. Али су Самнити били бржи на оружју и дојурили у већем броју, а збуњени римски коњаници су са уплашеним коњима газили сопствене саборце. Ту започе повлачење и то поремети римску бојну линију. Самнити су већ били за петама бегунцима, кад дојаха конзул на капију логора и ту постави стражу од

278

ТитЛивије

коњаника којима је наредио да свакога ко стигне до бедема, било да је Римљанин или Самнит, сматрају за непријатеља. Он сам се претећи постави према својима који су бежали у логор. „Куда си кренуо, војниче?” - узвикивао је. „Ту су и војници и оружје, па док сам ја као конзул жив нећеш ући у логор осим као победник. Изабери, дакле, да ли ћеш се борити са својим суграђанима или с непријатељем.” Док је конзул то говорио, коњаници су обилазили око пешадије са упереним копљима и наређивали пешацима да се врате у битку. Најзад је помогла конзулова храброст, а уз то и случај да Самнити нису искористили предност коју су стекли и тако дали Римљанима времена да окрену бојне знаке. Потом се бојна линија окрену од логора према непријатељу. Борци су храбрили једни друге да поново започну битку. Центуриони су зграбили бојне знаке од заставника и понели их напред, показујући војницима како непријатељ долази и у малом броју и у растуреном поретку. У међувремену је конзул дигао руке ка небу и јасним гласом да га сви чују заветовао храм Јупитеру Статору ако римску војску заустави у повлачењу. У обновљеној борби је потпуно уништио самнитске легије. Сада су сви на све стране настојали да обнове битку, како војсковође тако и војници, коњичке снаге исто као и пешадијске. Чинило се да су сада и богови на римској страни пошто је тако лако настао преокрет и непријатељ одбијен од логора. Убрзо је враћен тамо где је битка започела Овде су се зауставили јер им је на путу стајала гомила од пртл>ага који су претходно сакупили на средину. Кад су је опколили да не би била опљачкана, с једне стране их притисну пешадија, а са друге коњица. И тако ухваћени у средину били су или поубијани или заробљени. Заробљено је 7.800 војника и сви су без одеће послати под „јарам”. Број побијених је достигао 4.800 људи. Али победа није била весела ни за Римљане. Кад је конзул израчунао колико је изгубљено у дводневној борби, број се попео на 7.800 људи.

Историја Рима - Десета књига

279

Док се ово догађало у Апулији, Самнити су с другом војском намеравали да заузму Интерармну, римску колонију која се налазила на Латинском путу, али им то није пошло за руком. Поља су опљачкали, но док су одводили плен, заједно са стоком и заробљеним сељацима, налетели су на конзула који се као победник враћао из Луцерије. Плен нису испуштали, а како су се кретали у дугој колони без реда, сви су изгинули. Конзул је стигао у Интерамну и пошто је позвао грађане да препознају своје ствари и да их преузму оставио је овде војску и отишао у Рим да би одржао изборе. Тражио је тријумф, али га није добио; прво зато што је изгубио толико војника, друго што је непријатеља послао под „јарам” не постављајући му никакве услове. 37. Други конзул, Постумије, преместио је војску у Етрурију пошто у Самнијуму није више било рата, па је најпре опустошио територију Волсинија,59 а затим се недалеко од бедема града сукобио са онима који су изашли да би их у томе спречили. Ту је убијено 2.800 Етрураца, а остале је спасло то што је град био у близини. Војска је затим одведена на територију Русела. Ту није опустошена само земл>а него је и град заузет. Заробл>ено је 2.000 људи, а нешто мање од 2.000 је убијено под бедемима града Ове године је у Етрурији успостављен мир који је био и славнији и већи од рата који је вођен. Три најмоћнија града Етрурије, Волсинији, Перузија и Арецијум, тражили су мир. С конзулом су се договорили да дају одећу и жито војницима а у замену им је дозвол>ено да пошаљу у Рим посланике, који су потом добили примирје на 40 година; као казну, градови су одмах морали да плате по 500.000 аса Због ових подвига, конзул је од Сената затражио тријумф, више по обичају но што се надао да ће га добити, али када је видео да су једни против тога зато што је касно напустио Рим, а други стога што је без наређења Сената прешао из Самнијума у Етрурију, једни као његови непријатељи, други као пријатељи његовог колеге, кога су тешили тиме да је и Постумије одбијен, рекао је: „Ја ценим вашу узвише-

280

ТитЛивије

ност, оци сенатори, али не толико да бих заборавио да сам конзул. Са истим правом с којим сам водио ратове тражићу тријумф за покоравање Самнијума и Етрурије и за постизање мира.” С тим речима напусти Сенат. После тога настаде расправа међу народним трибунима: једни су говорили да ће искористити своје право да ставе забрану на стицање тријумфа на овај дотад непознат начин, други да ће помоћи овом конзулу да тријумфује упркос противљењу својих колега. Тако ствар би пренета у народну скупштину. Конзул позван да говори рече да су конзули Марко Хорације и Луције Валерије, а исто тако и његов отац Гај Марције Рутул, који је потом био цензор, некад тријумфовали не по одпуци Сената него по наређењу народа. Додао је да би и он пренео ово питање на народ да није био свестан тога да ће неки народни трибуни, робови аристократије, спречити тај закон. Али воља и одборавање народа који је једнодушан, сада је и биће увек закон за њега Тако је следећег дана тријумфовао уз подршку тројице и опозицију седморице народних трибуна, као и уз противљење целог Сената и опште одушевљење народа У ствари, традиција није сасвим поуздана што се тиче догађаја из те године. Према Клаудију** пошто је у Самнијуму заузео неколико градова Постумије је био разбијен у Апулији и потом се и сам рањен повукао с малим бројем пратилаца у Луцерију, а Атилије је водио рат у Етрурији и за њега добио тријумф; међутим, Фабије61 пише да су оба конзула водила рат у Самнијуму и код Луцерије, а да је војска потом пребачена у Етрурију - не каже да је то учинио конзул - док је код Луцерије изгинуло много људи на једној и на другој страни; у овој бици би био заветован и храм Јупитеру Статору на исти начин како је то учинио и Ромул, али му је дотада био посвећен само fanum62 или место намењено храму. Сенат је ипак наредио да се ове године подигне храм, тако да је држава сада други пут примила обавезу због истог завета

Историја Рима - Десета кнмга

281

38. Следећа година је донела Риму конзула Луција Папирија Курсора, чувеног и по очевој и по личној слави због великог рата са Самнитима и победи какву нико није стекао осим његовог оца Луција Папирија. Случај је хтео да су Самнити на исти начин кренули у рат, са истом војном спремом и сјајним оружјем, да су на исти начин призивали богове, заклевши војнике по истом ритуалу и истом старинском заклетвом. Регрутовање је извршено у целом Самнијуму по новом обичају: ако се млади човек не одазове наредби команданта или напусти војску без његовог одобрења, глава му се посвећује Јупитеру. Када је све то обављено одређено је да се сва војска сазове у Аквилонији.63 Ту се сакупила целокупна снага Самнијума, укупно 40.000 војника. Негде у средини логора је ограђено једно место, покривено прућем, грањем и платном, око 200 стопа у дужину и ширину. Овде су према правилима која су читали из старих „платнених књига”64 принели жртву. Свештеник при обреду био је Овије Пакције, веома стар човек који је тврдио да је овај ритуал пронашао у старој самнитској религији; применили су га некад његови преци када су држали тајни савет како да од Етрураца одузму Капуу. Пошто је принесена жртва, командант је наредио да се преко гласника позову сви они који су познати било по пореклу било по својим делима. Доведени су један по један. Поред осталих припрема, које су могле да испуне душу религијским страхом, ту је био и ограђен простор са жртвеником у средини око кога су се налазиле жртвоване животиње. Около су стајали центуриони са исуканим мачевима. Ту су ови приведени, више као жртве него као учесници у ритуалу, и натерани да се закуну да о ономе што ће чути и видети на овом месту неће ником причати. Потом су морали да се закуну неким суровим стиховима у којима се призива зло на њихову главу, њихову породицу и род ако не оду у битку куда их буде повео војсковођа, или ако сами побегну или не убију онога кога виде да бежи. Они који би одбили да се закуну били су одмах поклани крај жртвеника и лежали су поред жртвених

282

ТитЛивије

животиња као опомена другима да не одбију заклетву. Пошто су прваци Самнита били тако обавезани овом заклетвом, командант је именовао десеторицу којима је наређено да сваки изабере по једног човека, а сваки изабрани даље по једног док се не дође до броја од 16.000 људи. Ови су названи „Платнена легија” по платну које је покривало простор на коме је извршено заклињање аристократије. Дати су им сјајно оружје и шлемови с перјаницом да би се истицали међу другима. Остала војска је бројала нешто више од 20.000 људи; она није била гора ни по опреми ни по вредности људи од „Платнене легије”. Ова нова војска је у пуном броју таборовала у Аквилонији. 39. Конзули су кренули из Града, најпре Спурије Карвилије коме су биле додељене старе легије, оне које је Марко Атилије, конзул претходне године, оставио на територији Интерамне. Са овом војском је кренуо према Самнијуму и док је непријатељ био заузет безбожничким ритуалом и држао тајни савет, он је на јуриш заузео самнитско утврђење Амитернум.65 Овде је убијено 2.800 и заробљено 4.270 људи. Папирије је регрутовао нову војску - тако је, наиме, било одлучено - и заузео на јуриш Дуронију. Заробио је мањи број непријатеља него његов колега, али је нешто више побио. И један и други конзул стекли су велики плен. Потом су конзули прокрстарили кроз Самнијум и највише опустошили поља Атине. Затим је Карвилије стигао у Коминијум, а Папирије у Аквилонију где се налазила главна снага Самнита. Овде извесно време нису ни мировали нити су се жестоко борили. Време су проводили изазивајући непријатеља кад је мировао и повлачећи се ако би пружио отпор, више претећи него нападајући. Било шта да су предузимали, нападали или се повлачили, јављали су одмах у други римски логор без обзира на то о колико је ситним стварима била реч. Тако је други конзул Карвилије учествовао у свему, премда није био ту, и био упућен у оно што се догађало код Аквилоније, где је опасност била већа него у Коминијуму који је он опседао.

Историја Рима - Десета књига

283

Већ довољно спреман за борбу, Луције Папирије упути гласника колеги с вешћу да намерава ако ситуација дозволи да се следећег дана сукоби с непријатељем. Било би стога потребно да и он што јаче навали на Коминијум како не би Самнитима дозволили никакав предах и могућност да пошаљу помоћ у Аквилонију. Гласнику је био потребан један дан да би стигао. Вратио се ноћу и потврдио да Карвилије одобрава колегину намеру. Чим је послао гласника, Папирије је сазвао војнике у скупштину. Говорио је много о овој врсти рата и о опреми непријатеља која је пре празно показивање него права опасност. Рече им да перјанице не стварају ране, да римско копље пробија и позлаћене штитове, а одреди који се сјаје у белим туникама постаће крвави када се мачеви укрсте. Једном је његов отац потпуно уништио позлаћену и посребрену бојну линију Самнита, а да сребро и злато као ратни плен више почасти доносе победиоцу но што служе њима као оружје. Суђено је, рече, његовом имену и његовој породици да се као војсковође супротставе највећем нападу Самнита и да кући донесу ратни плен који као обележје служи за украшавање јавних места; бесмртни богови су ту да суде због уговора који је толико пута тражен, а потом прекршен. Ако је уопште могућно тумачити мисао богова, онда се чини да ниједној војсци нису били мање наклоњени него овој која, мешајући светогрђе са убиствима, попрскана крвљу и људи и животиња, те двоструким заветовањем, с једне стране има богове као сведоке^а закључивање савеза с Римом, а са друге, плашећи се проклетства због положене заклетве против тог истог савеза, мрзи и заклетву и истовремено се плаши и богова и својих грађана и непријатеља 40. О овоме страху је Папирије сазнао преко пребегара. И када је о томе говорио својим војницима, који су већ били огорчени, они су сложним повицима тражили борбу, испуњени надом у богове и људе. Били су незадовољни померањем битке за следећи дан, а чекање целу ноћ и цео дан изазивало је њихову мрзовољу. Када је за треће ноћне стра-

284

ТитЛивије

же примио писмо од колеге, Папирије је устао усред ноћне тишине и послао чувара светих пилића да изврши ауспиције. Сви у логору су горели од жеље да започну бој - то су подједнако желели сви, од највиших команданата до обичних војника. Војсковођа је могао видети борбени жар код војника, а војници код војсковође. Он се проширио и на оне који су вршили ауспиције. Како пилићи нису кљуцали, њихов чувар се усудио на превару и јавио конзулу да је добио повољан знак. Срећан због повољних ауспиција, конзул објави да ће рат водити онако како то богови хоће. Већ је кретао кад му један пребегар случајно јави да је готово 20 кохорти Самнита, свака од по 400 људи, кренула према Коминију. Да његов колега не би остао необавештен о томе, одмах му је упутио гласника Потом је наредио да брже покрену заставе. Одредио је резерве која ће држати свој положај и дао им команданта. Наредио је Луцију Волумнију да командује десним крилом, а лево је поверио Луцију Сципиону; коњанике је ставио под другу команду и поверио их легатима Гају Цедицију и Титу Требонију; наредио је Спурију Науцију да са три коњаничке кохорте обилазним путем одведе мазге, којима су скинути самари, на брдо које се налазило у близини и да се ту покаже у току битке, дижући прашину што више може. Док је командант био заузет овим настала је свађа између чувара пилића о асупицијама тога дана. Њу су чули римски коњаници, па дматрајући да то није ствар коју треба заташкати обавестили су о томе Спурија Папирија, конзуловог нећака Младић који је био рођен пре но што је настало учење о презирању богова, најпре је испитао да ли је реч о лажној вести, а затим је о томе обавестио конзула Нато ће конзул: „Ти буди срећан због свог држања и своје ревности. Уосталом, онај ко је присуствовао ауспицијама и лажно објавио њихов исход, сам је на себе навукао проклетство. Мени је јављено да су повољне и то је био сјајан знак за римски народ и римску војску. Затим је наредио центурионима да чуваре пилића ставе у први борбени ред.

Историја Рима - Десета књига

285

Кренуше и Самнити у бој. Наилазила је војска, накићена и наоружана тако да је и за непријатеља представљала величанствен призор. И већ пре него што се заорио бојни поклич и две војске јурнуле једна на другу, једно случајно бачено копље погоди чувара пилића и он погибе. Када ово јавише конзулу, он рече: „Богови присуствују бици; онај ко је крив кажњен је.” Док је конзул ово говорио, испред њега се појавио гавран и заграктао јасним гласом. Срећан због овог предзнака, конзул нареди да се затруби и пусти бојни поклич, говорећи да богови нису никад као сада били присутни, учествујући у људским стварима. 41. Вођена је оштра битка. По духу су се, међутим, ове војске међусобно веома разликовале. Римљане, жедне непријатељске крви, у битку су водиле срџба, нада и жеља да се боре; Самните, који су нерадо улазили у борбу, терале су и нужда и религијска обавеза; били су спремни пре да се бране него да нападају и не би одолели ни првом нападу Римљана, јер су већ годинама били навикли да трпе поразе, да их од бекства није задржао други страх који се скривао у срцима. Наиме, пред очима им је лебдео призор тајног ритуала с наоружаним свештеницима и побијеним људима и животињама, који су заједно лежали попрскани крвљу, као и сурове клетве изражене у страшним стиховима који наговештавају пропаст и рода и породице. Приковани овим ланцима страха стајали су плашећи се више својих суграђана него непријатеља Римљани су навалили са оба крила и на центар, те их обарали укочене од страха од богова и људи. Давали су отпор, али слаб, као они које само страх задржава од бекства Пораз се већ ближио и самим заставама, кад се на брду појавио облак прашине као да га диже огромна војска То је био Спурије Науције, или како неки писци кажу Октавије Меције, с помоћним одредима Подигли су већу прашину но што је одговарало броју људи тако што су коњушари који су јахали на мазгама вукли по земљи лиснате гране. Најпре се у мутној светлости појавило оружје, затим заставе. Потом

286

ТитЛивије

већа и гушћа прашина иза њих као да је потицала од коњаника који су штитили колону, и то превари не само Самните него и Римљане. И конзул је допринео забуни јер је узвикивао у првим редовима, тако да су га и непријатељи чули, да је Коминијум заузет и да стиже његов колега као победник; нека стога настоје да победе док не стигне друга војска да им одузме славу. Ово је говорио из седла, наређујући и центурионима и трибунима да отворе пут коњаницима. При том је упозорио Требонија и Цедиција да усмере коње на непријатеља пуном снагом тамо где буду видели и његово усправљено копље како се њише. Све се догодило како је он желео пошто је тако раније планирано. Пролази између редова су били остављени и кроз њих је пролетела коњица са упереним копљима и ударила у средиште непријатељског фронта, разбијајући му борбене редове куда год би се окренула. Одмах потом наступише Волумније и Сципион рушећи разбијене непријатеље. Најзад су биле побеђене и растурене и „Платнене кохорте”, како божанском помоћи тако и људском снагом. Сада су бежали и они који су се заклели и они који нису, не плашећи се више ничега осим непријатеља Оно што је од пешадије преживело било је потиснуто у логор или у Аквилонију. Аристократија и коњаници су побегли у Бовијанум. Коњанике су прогонили коњаници, а пешадију пешаци. Крила римске војске су кренула у разним правцима; десно према самнитском логору, лево према граду. Волумније је нешто раније заузео логор; код града је Сципион наишао на мало јачи отпор, не зато што је ту непријатељ имао више храбрости, него стога што су бедеми града боље одбијали непријатељски напад но насип код војног логора Сматрајући да ће напад на утврђени град бити тежи ако се ствар не заврши што пре, то јест пре но што се непријатељ поврати од страха, гласно је упитао војнике да ли ће мирно гледати како друго крило заузима логор, док они, премда су победиоци, буду отерани од градских капија Пошто су углас одговорили да не би, он први са штитом над главом крену према

Историја Рима - Десета књига

287

капији. Следили су га остали и начинивши „корњачу” ушли су у град, а бедеме су заузели тек пошто су разбили Самните који су стајали на капијама. Нису се усудили да уђу дубље у град јер су били малобројни. 42. Конзул није знао ништа о томе и стога је имао намеру да повуче војску. Сунце се већ клонило западу и приближавала се ноћ пуна опасности, па је и победиоцу све изгледало претеће и сумњиво. Крећући даље видео је на десној страни заузет самнитски војни логор, док су се на левој страни мешали узвици оних који се боре са узвицима преплашених противника. Случајно се управо тада одвијала борба код капије. Дојахавши ближе и видевши своје људе на бедемима, он схвати да је непромишљеност овог малог броја људи створила праву прилику за њега Стога нареди да се позову сви они који су се повукли из града и да се поново крене. Ушли су у град са стране која им је била најближа. И како је наилазила ноћ, они се примирише. У току ноћи, непријатељ је напустио град. Тога дана је код Аквилоније убијено 20.340 Самнита, заробљено 3.870 и стечено 97 бојних знакова Прича се да није било команданта који би био веселији у бици, да ли зато што му је била таква нарав, или што је веровао да ће се ствар добро завршити. Овом јачином духа би се могло објаснити што га од битке нису могли одвратити ни неповољне ауспиције. У часовима невоље, кад је требало заветовати бесмртним боговима, он се заветовао Јупитеру Победнику да ће му ако разбије непријатељске легије поклонити медовину пре него што сам попије чашу вина Овај завет се допаде боговима и они окренуше ауспиције на добро.66 43. Добра срећа је послужила и другог конзула у збивањима око Коминијума Приступивши граду са свим снагама у освит дана, он га опколи и постави ојачања према капијама да непријатељ не би кроз њих извршио напад. Када је већ дао знак за напад стигао му је гласник од колеге са узнемирујућом вешћу о доласку 20 непријатељских кохор-

288

ТитЛивије

ти. Ово је одложило напад и принудило конзула да опозове део снага које већ беху распоређене и спремне за напад. Свом легату Дециму Бруту Сцеву нареди да с првом легијом, са десет помоћних кохорти и с коњицом крене против појачања које је стизало непријатељу, да му се супротстави ма на ком месту да га сретне, да га задржи, а ако ситуација то буде захтевала нека се и сукоби само да онемогући да ове снаге стигну до Коминијума. Осталима је наредио да мердевине принесу бедемима на свим странама града, а сам је с „корњачом” кренуо према капијама. Истовремено је он развалио капију и војска напала на бедеме на свим странама града. Самнити који су имали довољно храбрости да спрече непријатељев приступ граду пре него што су на бедемима видели војску, сада кад битка није више вођена на растојању и бацањем копља него прса у прса, и кад су они којима је био тежак приступ из равнице на бедеме савладали оно чега су се највише бојали, те се сада с лакоћом борили с непријатељем на равном, напустише куле и бедеме. Натерани на форум учинили су последњи покушај да се боре, а затим су положили оружје и предали се конзулу, укупно 11.400 људи. Убијено је 4.880 војника. Тако се ратовало код Коминијума и Аквилоније. На простору између два града, где је очекивана трећа битка, није се наишло на непријатеља. Када су се удаљили седам миља од Коминијума позвали су их назад њихови команданти, тако да нису учествовали ни у једној борби. Кад су у сумрак угледали свој логор и Аквилонију задржали су их повици који су стизали са обе стране. Потом се са места где се налазио логор подигао пламен од пожара јер су га Римљани запалили; то је био сигуран знак пораза који их је зауставио у дал>ем кретању, па су се на месту где су се случајно затекли, на све стране прострли на земљу заједно с оружјем. Ту су провели немирну ноћ, очекујући светлост дана које су се истовремено плашили. У зору, не знајући куда да крену, били су изненада натерани у бекство јер их је угледала римска коњица; она је гонила Самните који су ноћу побегли из

Историја Рима - Десета књига

289

града. Коњаници су видели масу коју нису штитили ни бедеми ни стража Њих су са бедема Аквилоније угледале и легијске кохорте и кренуле против њих. Али док пешадија није успела да их гони, коњаници су у њиховим последњим редовима побили готово 280 људи. У страху су оставили много оружја и 18 застава. Остатак колоне је умакао без губитака и безбедно стигао у Бовијанум. 44. Радост римске војске повећало је и то што је рат срећно завршен и на другом месту. Оба конзула су се сложила да се заузети град преда војницима да га опллчкају. И пошто су куће опљачкали предали су их пламену. Истог дана су Коминијум и Аквилонија горели у пламену, конзули су један другом честитали, а исто тако и легије које су спојиле своје логоре у један. У присуству обеју војски, Карвилије је сваког војника по заслузи похвалио и одликовао. А Папирије, који је водио више битака и око логора и око града, одпиковао је Спурија Науција и свог синовца Спурија Папирија, четворицу центуриона и манипулу хастата наруквицама (armilae) и златним венцем, и то Науција зато што је извршио продор и застрашио непријатеља као да је са собом имао велике војне снаге, младог Папирија због изванредног поступка с коњицом и у борби и у ноћи кад је спречио бекство Самнита који су потајно изашли из Аквилоније, а центурионе и војнике зато што су први заузели капије и попели се на бедеме Аквилоније. Све коњанике је одликовао сребрним роговима и наруквицама због тога што су се истакли на многим местима.67 Потом је одржан савет на коме је расправљано да ли је већ време да се војске одведу из Самнијума, или обе или само једна Чинило се да је ипак најбоље да уколико су већу штету нанели Самнијуму и уколико су више разбили Самните, утолико упорније и суровије треба ствар даље водити и настојати на томе да се конзулима који их наследе преда умирени Самнијум.

290

ТитЛивије

Када више није било никакве непријател>ске војске за коју би се могло рећи да је способна да им се отворено супротстави, још једино је остало да се освоје градови. Војску је нада на богат плен могла подстаћи да се бори за њихово уништење, а непријатеља тежња да сачува своје светиње и огњишта. И тако су конзули, пошто су писмима обавестили Сенат и римски народ о својим подвизима, повели легије у разним правцима: Папирије на Сепинум, Карвилије на Велију.68 45. Писма конзула су прочитана у Сенату и то је изазвало велику радост и ту и у скупштини. Радост је нашла израза у томе што се четири дана у молитвама приватно захваљивало. Ово је за римски народ била не само велика победа него и догађај који је дошао у прави час, јер је управо у то време јављено да су се Етрурци побунили. Питали су се како би могли да се одупру Етрурциму да ćy ствари у Самнијуму случајно кренуле наопако. Јер завера против Рима у Самнијуму и ангажовање оба конзула са целокупном војском у овој земљи охрабрила је друге непријател>е, па су искористили прилику да се побуне док су Римл>ани били заузети на другој страни. Посланства савезника примио је у Сенату претор Марко Атилије. Они су се жалили да су пограничне области према Етрурији попаљене и опустошене зато што они нису хтели да прекину везе са римским народом. Преклињали су сенаторе да их заштите од насиља и неправде коју им наноси заједнички непријатељ. Сенат им је одговорио да ће се побринути да се римски савезници не кају у будућности за своју верност и да ће ускоро и Етрурце задесити истћ судбина као и Самните. Но проблем са Етрурцима не би ипак био тако брзо разматран да није јавл>ено да су Фалисци,69 који су током многих година били у пријател>ским односима са Римом, сада ујединили оружје са Етрурцима. Околност да се овај народ налазио близу појачала је бригу сенатора, па су одлучили да упуте фецијале да траже оно што је опл>ачкано. Како они то нису учинили, народ по одобрењу Сената одлу-

Историја Рима - Десета књига

291

чи да објави рат Фалисцима, а конзулима нареди да један од н»их напусти Самнијум и пређе с војском у Етрурију. Карвилије је од Самнита већ био одузео Велију, Палумбинум, и Херкуланеум. Велија је пала за неколико дана, а Палумбинум истог дана кад се конзул приближио његовим бедемима Када је окренуо оружје према Херкуланеуму дошло је до битке у којој су губици на страни Римљана били већи него непријатељеви. Нато је поставио логор и затворио непријатеља у његове бедеме; тако је град нападнут и заузет. У та три града је заробљено или побијено 10.000 људи. Број заробљеника је био нешто већи од броја погинулих. Потом када је коцком одређивана команда у Етрурији, она је додељена Карвилију. То је одговарало војницима који су тешко подносили оштру зиму у Самнијуму. За то време се Папирију код Сепинума супротставила велика сила непријатеља Сукобили су се више пута, у бици или при нападу на колону, а често се борило и око града против оних који су јуришали. То није била опсада него сукоб једнаких по снази. Потом су Римљани непрестаном борбом натерали непријатеља у град и приступили опсади и опкољавању. Најзад заузеше град опсадним справама. Расрђени тиме побили су многе када је град заузет: убијено је 7.400, а заробл>ено 3.000 људи. Плен који је био огроман, јер су Самнити ставили све богатство у мали број градова, био је предат војницима 46. Снег је већ био покрио све и није се могло издржати на отвореном простору, па је конзул одвео војску из Самнијума Када је стигао у Рим додељен му је био тријумф уз општу сагласност. Тријумфовао је док је још био на дужноости, а тријумфална поворка је била сјајна према приликама оног времена Пролазили су пешаци и пројахали коњаници окићени одликовањима Виђени су многи златни венци који су добијени за освајање градова, бедема и капија;70 загледано је оружје скинуто са Самнита и упоређивано са сјајем и лепотом онога које је стекао његов отац. Оно им је било добро познато јер је красило јавне грађевине. У тријумфу су

292

ТитЛивије

вођени неки славни заробљеници, знаменити по својим делима или делима својих предака. Донето је „тешког бакра” 2.533.000 либри.71 Кажу да је овај бакар добијен продајом заробљеника. Било је и 1.830 либри сребра које је узето из градова. Сав бакар и сребро су стављени у државни трезор, па војницима није дато ништа од плена. Ово је изазвало незадовољство код плебса јер је био сакупљан ратни порез за исплату војника, ако је слава презрена и новац стављен у касу, плен је требало дати војницима као дар, а такође им се могла дати и плата. Папирије је посветио храм Квирину. Нисам нашао ни код једног писца податак да га је заветовао у току рата, а не верујем ни да је могао бити саграђен за тако кратко време. Његов отац се у ствари на то заветовао као диктатор, а син га је као конзул посветио и украсио пленом скинутим са непријатеља. Плена је било толико да је њиме украсио не само храм и Форум него је остатак поделио савезницима и оближњим колонијама да њиме украсе храмове и јавна места. После тријумфа је одвео војску у земљу Весцина на зимовање пошто су њихову земљу угрожавали Самнити. У међувремену је конзул Карвилије у Етрурији кренуо у напад на Троилум и договорио се са 470 најбогатијих становника града да их за велику суму новца пусти да оду куда хоће. Остало мноштво је заједно с градом покорио. Потом је заузео пет утврђења која су се налазила на неприступачним положајима. Овде је убијено 2.400 људи, а нешто мање од 2.000 заробљено. Фалисцима који су тражили мир одобрено је једногодишње примирје. Договорено је да плате 10.000 „тешких аса” и да дају плату војницима за ту годину. Пошто је то завршио, конзул се вратио ради тријумфа, па премда је био мање славан од свога колеге изједначио се са њим због рата са Етрурцима. Од стечених „тешких аса” унео је у државну благајну 380.000 либри. Од остатка ратног плена је дао да се сагради храм Моћне Среће,72 поред храма ове богиње који је некада саградио Сервије Тулије. Из ратног плена је поделио сваком војнику по 102 аса, а два пута толико је дао центурионима и коњаницима. Тиме је изазвао захвал-

Историја Рима-Десета књига

293

ност, која је била утолико већа што је његов колега био шкрт. Омиљеност конзула је донела заштиту његовом легату Луцију Постумију. Наиме, он је избегао казну кад га је оптужио народни трибун Марко Скантије, како се прича, на тај начин што је био именован за легата Тако је било лакше претити му казном него је и остварити. 47. Пошто је година била на измаку, на дужност су ступили нови народни трибуни. Они су после пет дана замењени другима јер при избору нису била поштована правила Ове године је извршен и попис грађана за време цензора Публија Корнелија Арвина и Гаја Марција Рутула73 Пописан је 262.321 човек. Овај цензорски пар је био двадесет шести од увођења те службе, а попис је био деветнаести по реду. Ове године су први пут присуствовали Римским играма с венцем на глави и они који су успешно водили рат, а победиоцима су први пут додељене палме по обичају који је пренет из Грчке. Исте године је од казне коју су курулни едили као приређивачи ове игре наплатили сточарима био поплочан пут од Марсовог храма до Бовила74 Конзуларне изборе одржао је Луције Папирије. Изабрани су Квинт Фабије Гургес, син Максимов, и Децим Јуније Брут Сцева, а сам Папирије је изабран за претора Сви успеси који су се догодили у овој години, једва могу бити утеха за велику несрећу, за болест која је најпре опустошила град, а затим и околину. Ово је већ слутило на зло и стога су питане Књиге75 када ће му доћи крај и који ће му лек дати богови. Пронађено је у Књигама да Ексулап74треба да буде пренет из Епидаура у Рим. Али у овој години није ништа учињено да се то и оствари, јер су конзули били заузети ратом. Једино је одржана једноставна молитва за Ескулапа

ОБЈАШЊЕЊА

VIКЊИГА 1. На почетку VI књиге, Ливије даје краћи увод у коме резимира садржај претходних књига. То потврђује теорију да је Ливије писао своје огромно дело у пентадама, по пет књига. 2. Свештеници у Риму су бележили из године у годину, по именима конзула на власти, главне догађаје значајне за заједницу и државу. Ове хронике су називане Лл/ш/е? (Годишњаци или Летописи). 3. У приватне документе спадају пре свега tituli, натписи на бистама знаменитих личности које су чуване у атријуму кућа људи из славних родова. 4. Мисли се на пожар у време када су Гали држали Рим, 387. пре н.е. 5. Марко Фурије Камил, победник над Вејима. Диктатор је биран на шест месеци, али је могао да абдицира - што се од њега и очекивало - ако би пре истека тог времена обавио задатак због кога је био изабран. 6. Војни трибуни са конзулском влашћу бирани су од 444. пре н.е. уместо конзула. Ha тај положај су могли бити бирани и плебејци. 7. У случају смрти оба конзула, до избора нових биран је сваких пет дана један interrex међу сенаторима. 8. ЗакониХЈЈ таблица представл>ају прво записивање римског обичајног права; тај посао је завршен 449. пре н.е. 9. Leges regiae је збирка закона која је приписивана римским краљевима 10. Битка код Кремере се одиграла 477. пре н.е. и у њој се генс Фабија борио против Beja; свих 306 чланова рода је изгинуло. Дан битке, по традицији 18. јул, ушао је у римски календар као dies ater (црни дан). 11. На речици Алији се одиграо судбоносан сукоб између Римљана и Гала 387. пре н.е.; после тога су Гали заузели Рим. Вид. Ливије, V, 35 и даље. 12. Idae су 15. дан у марту, мају, јуну и октобру, и 13. у осталим месецима. Calendae су први дан у месецу. 13. Волсци су народ у средњој Италији, између Лација и Кампаније, у долинама река Лирис, Мелпис, Толкрус и Уфеус. Према традицији, Римљани су ратовали против њих још у време краљева. 14. Светилиште Волтумне - Ad Fanum Voltumnae - место на коме су се сакупљали сви Етрурци ради заједничког култа боговима. Налазило се на територији града Волсинији. Волтумна је била етрурска богиња.

298

Мирослава Мирковић

15. Битка код Регилског језера се одиграла 496. пре н.е. између Римљана и Латина; исход је био нерешен. Мир је закључен 486. пре н.е. као foedus aequum (мир под подједнаким условима за обе стране). 16. Au&picia су обред ритуалног посматрања повољних и неповољних знакова пред битку или неки значајан подухват. Уколико би знаци (omina) били неповољни, војсковођа се није усуђивао да започне поход или уђе у битку, јер су богови против тога, 17. Lavinium је град латинског народа Лаурената; налазио се на обали Тиренског мора, између ушћа Тибра и Нумика. По традицији основао га је Енеја по доласку у Италију и назвао именом своје жене, ћерке краља Латина. 18. Екви (Aequi) су народ у средњој Италији. Спустили су се са горњег тока реке Анио до Тускула у Лацију и до реке Алгидус. 19. Sutrium је био град на Via Cassia, на 33 миље (око 50 км) од Рима. 20. Пенати су били богови домаћег огњишта у Риму. По традицији, Енеја их је донео у Лавинијум. 21. При безусловној предаји, заробљеници су морали да прођу испод „јарама” који су чинила три копља, два пободена у земљу и треће водоравно преко њих. 22. Capena је била етрурски град; по традицији основали су га Веји. 23. Фалисци су били становници града Фалерији у јужној Етрурији, на ушћу реке Трерус у Тибар. Језички остаци показују да Фалисци нису били Етрурци него Италици. 24. Едили (aediles) су високи чиновници у римској држави, првобитно чувари храма богиње Церере; касније су се бринули о уређењу града, о јавном реду, снабдевању града и приређивању свечаних игара. Бирани су на годину дана као и остале магистратуре. У почетку су били плебејска магистратура, а од 360. пре н.е. су и курулни едили бирани међу патрицијима. Заједно са плебејским чинили су колегијум. 25. Тарквинијензи су били становници етрурског града Тарквији, једног од најмоћнијих градова у јужној Етрурији. 26. Помптинска територија је територија града Pometia чији се положај не може тачно утврдити. 27. Ливије овде, као и на другим местима, употребљава термин нобили (nobilitas) кад мисли на аристократију или сенаторски сталеж. У позној републици, термин означава највиши социјални слој у римској држави. Припадали су му само они чији су преци доспели бар до претуре, ако не до конзулата. 28. Duoviri sacris faciundis су били колегијум од два члана који је по налогу Сената могао да чита Сибилинске књиге и да се брине о извршавању онога што оне налажу. 29. Трибе или општине у Риму су територијалне административне јединице у којима су вођени спискови грађана. Неке су називане по чувеним родовима, неке по топонимима. У почетку су биле само четири градске трибе, затим 16; број се повећавао до 35. Последња је додата 241. пре н.е.

Објашњења

299

30. Херници су били народ у средњем Лацију. На њиховој територији су били градови Алатријум, Ферентинум, Веруле, Анагнија и други. 31. Falerii су град у јужној Етрурији; по традицији основао га је Аргивац Халесус. 32. Град Анцијум (Antium) на реци Лирис у Лацију; становници су били Антијати који се често помињу у историји римских ратова са Латинима 33. Непетум је био етрурски град источно од Сутријума. 34. Говорећи о популарској политици, Ливије у прошлост преноси политички термин свог времена, када су популари представљали политичку групацију која је своју политику спроводила преко народне скупштине, за разлику од оптимата који су се ослањали на Сенат. Овде Ливије мисли на политичаре који су се ослањали на плебејце. 35. У раном Риму се због дугова могла изгубити слобода; дужник је могао бити затворен, па и продан „преко Тибра”, тј. ван Рима. 36. Цирцеи су град у Лацију, на обали, наводно тако назван по Кирки. Са Латинима се 498. пре н.е. борио против Рима, који је 393. пре н.е. послао у Цирцеи своје колонисте. 37. Велитре су биле град на јужним обронцима Албанских планина. Језик је још у V веку пре н.е. био волшки, а не латински. 38. М. Манлије Капитолин је познати бранилац Капитола у време галске опсаде Рима, 387. пре н.е. 39. Продаја помоћу ses и libra је вршена на тај начин што би државни чиновник држао вагу у присуству пет сведока, пуноправних римских грађана, а купац изговарао одређену формулу држећи бакарни новац. 40. Спурије Касије, конзул у Риму, оптужен да жели краљевску власт; упор. Ливије II, 41 и дал>е. 41. Спурије Мелије, богати плебејац који је за време глади 440-439. пре н.е. из својих средстава помогао народ житом; касније је оптужен да тежи тиранији, био затворен и погубљен. 42. Тарпејска стена (Tarpeium saxum или rupes) је на југоисточној окомитој падини Капитола. Са ње су бацани они који лажно сведоче, издајници својих господара или издајници државе. Та врста казне је последњи пут извршена 43. пре н.е. и потом забрањена. 43. Сецесија (secessio) је била облик борбе плебејаца против патриција: незадовољни, плебејци су напуштали римску државу с намером да створе своју. 44. Сервилије Ахала је био командант коњице 439. пре н.е. Он је убио Спурија Мелија (вид. нап. 41). 45. То је поступак који је у римској држави називан Senatus consultum ultimum (последња одлука Сената). 46. Апије Клаудије је озлоглашени децемвир, један од десеторице који су били изабрани да донесу ЗаконеХН таблицл Вид. Ливије, III, 33 и даље. 47. Место суђења је било Марсово поље одакле се видео Капитол. 48. Флументанска капија (Porta Flumentana) се налазила на римском бедему између Авентина и Капитола

300

Мирослава Мирковић

49. Храм Јуноне Монете је заветовао Луције Фурије Камил 345. пре н.е., а освећен је 1. јула 341. пре н.е. У храму је кован новац. 50. Lanuvium је латински град на обронцима Албанских планина. По традицији га је после пада Троје основао Диомед, крал> трачких Бистона, син Ареса и Кирене. 51. У римској трибутској скупштини (Comitia tributa) није се гласало појединачно него по трибама, тако да је свака триба имала један глас. 52. Пренестини су становници града Пренесте, на 23 миље од Рима. Град је био чувен по великом светилишту на падини брега, на четири терасе; вероватно је било посвећено Фортуни Примигенији. По традицији, град је колонија Албе. 53. Tusculum, Gabii и Labicum су латински градови, југозападно од Рима. 54. Вид. нап. 19. 55. Есквилинска капија се налазила на такозваном Сервијевском бедему; од ње су почињале Via Tiburtina и Via Labicana. 56. Цензори су као магистратура у Риму установљени Емилијевим законом 366. пре н.е. Податак код Ливија, IV, 8,1, да је цензура постојала у Риму већ 443. пре н.е. је утолико нетачан што је тада била реч само о привременом одвајању те дужности од дужности конзула. Од 339. пре н.е., цензори су могли бити и плебејци. Вршили су попис грађана и процењивали њихову имовину, састављали списак сенатора и водили бригу о моралу у Риму. 57. Јавне таблице су сведочиле о цензу сваког грађанина. При попису је састављана листа грађана по трибама, по којима су и гласали. На крају пописа је обављан свечани Iustrum са жртвом. 58. Река Алија је била место пораза Римљана 387. пре н.е. 59. Према писцу Фесту, заветни дар је био златна круна тешка 2,3 либре. 60. Setia је била латински град на западним обронцима Монтес Лепини. 61. Матер Матута је према Лукрецију, 5, 656, „рана светлост” коју доноси Аурора, док је код других писаца сама Аурора (зора). У Риму јој се налазио храм на Сточном тргу (Forum Boarium), према традицији још од времена Сервија Тулија; изгорео је 213. пре н.е. Празник јој је био 11. јуна и на њему су учествовале matronae unmriae (матроне које су се једном удавале). У Сатрикуму је била главно божанство, а имала је храм и у Пренестама. 62. Intercessio (од intercedere, наступити између) је право народног трибуна да стави забрану (veto, забрањујем) на сваку одлуку у римској држави осим на ону коју донесе диктатор. To право су трибуни стекли почетком V века пре н.е. после првог повлачења плебејаца из римске државе. 63. Plebis scita су одлуке плебејаца донете на трибутској скупштини. Могле су постати и закони (leges) уколико их одобри и Сенат својом auctoritas. 64. Курулни магистрати су они који су имали право на sella curulis, тј. на свечано седиште од слонове кости; ту су спадали конзул, претор, диктатор, цензор и курулни едил. 65. Нови суграђани, тј. они који су том приликом стекли римска грађанска права.

Објашњења

301

66. Неправилност при избору се тицала религијског обреда и неповољних ауспиција. 67. Децемвири су били чланови комисије изабране да запише законе у Риму. Ливије, III, 33 и даље. О Апију Клаудију вид. нап. 46. 68. Реч је о религијском обреду са „светим пилићима” који су ношени и у рат. По томе да ли су пред битку кљуцали зрневље или нису тумачена је вол>а богова да ли су наклоњени Римљанима; ако су кљуцали, то је био добар omen. Посматран је и лет птица. 69. Rex sacrorum или гех sacrificulus је био римски свештеник, први у колегијуму, изнад Јупитеровог свештеника (Flamen Dialis). После истеривања краљева преузео је краљеву свештеничку дужност у коју је спадало: жртвовање Јанусу у згради regia (краљевска кућа), жртве на Календе заједно са pontifex maximus (врховни свештеник), именовање празника на none после приношења жртве на тврђави, учестовање у култу заједно са весталкама, res divinae (религијске службе) на дане 24. марта, 24. маја, а можда и 24. фебруара и др. Именовао га је врховни свештеник на куријатској скупштини, а служба је била доживотна Увек је морао бити патрициј, па и у време кад је нестала разлика у правима између патриција и плебејаца. 70. Flamen Dialis је био Јупитеров свештеник, један од тројице највиших свештеника у Риму, поред Martialis (свештеник Марса) и Quirinalis (свештеник Квирина). До III века пре н.е., те положаје су могли заузимати само припадници патрицијског сталежа. 71. Тит Тације је био сабински краљ који је владао заједно са Ромулом. 72. Албанско поље је била територија некадашњег града Алба Лонга који су Римљани разорили. 73. Велике игре или Ludi magni су свечане игре у Риму у част Јупитера Најбољег Најмоћнијег, слављене су у Риму сваке године, наводно од 366. пре н.е.

VIIКЊИГА 1. Homo novus је у римском јавном животу био онај ко је доспео до највиших државних положаја а да нико од његових предака није обављао курулне функције. 2. Претори у Риму су највиши државни функционери у судству. Колегијум су чинила двојица од којих је један, praetor urbanus, обављао судске послове у граду и није смео одсуствовати дуже од 10 дана. Први плебејац на овом положају био је Р. Publius Philo, изабран 337. пре н.е. Од 242. пре н.е. биран је и praetor peregrinus који је решавао спорове између Римљана и странаца Од 227. пре н.е биран је по један претор за Сицилију и Сардинију, а од 197. пре н.е. и два претора која су управљала шпанским провинцијама.

302

Мирослава Мирковић

3. Два курулна едила су заједно с двојицом плебејских чинили колегијум. Не зна се каква је разлика била између курулних и плебејских едила. Цицерон у говорима против Đepa каже да су курулни били главни и да су председавали играма и свечаностима; једино су они имали право на курулно седиште (sella curulis). 4. Марсово поље је место на коме је одржавана центуријатска скупштина. На њему су Римљани, разврстани у 198 центурија, бирали највише магистрате и одлучивали о спољној политици. 5. 3a нобилитет у Риму (nobilitas) вид. Ливије, књ. VI, нап. 27. 6. Лектистериј (lectus и stemere) је било излагање јела на јастуцима за богове; у изузетним ситуацијама, такве гозбе су приређиване за више богова. Први лектистериј је био приређен 399. пре н.е. због куге у граду (Ливије, V, 13). Тај обичај је био познат и у Етрурији још у V веку пре. н.е. 7. Назив потиче или од града Fescennia у Етрурији, или од речи fascinus, симбол фалуса. У питању су првобитно биле шаљиве и раскалашне свадбене песме (nuptialia carmina), често опсценог карактера. 8. Сатура је књижевна врста код Римљана. Значење речи се битно разликује од модерног које подразумева личну или политичку инвективу. У најстаријем значењу, сатура је дело мешовитог ритмичког метра, збирка различитих стихова. 9. Ливије Андроник је био Грк роб, пореклом из Тарента, 280-204. пре н.е. Био је глумац, учитељ и књижевник и први је у Риму преводио са грчког, превео је Хомерову Одисеју на латински. Писао је комедије и трагедије по угледу на грчке. Од његових дела су сачувани незнатни одломци. 10. Назив ателана потиче од малог града Atella у Кампанији; у питању је фарса са сталним карактерним ликовима, Buceo, Dosenus, Pappus и другима. 11. Осци су били италско племе сродно Самнитима; и самнитски језик је сматран осачким. Живели су некада у Кампанији. 12. Глумци су спадали у нижи социјални слој, па им није било дозвољено да се уписују у римске трибе као грађани нити да служе војску. 13. Цинције Алимент је био римски историчар аналист, савременик Фабија Пиктора, најстаријег римског историчара. Живео је крајем III и у првој пловини II века пре н.е. Могућно је да је то исти Цинције Алимент, претор, који је у време Ханибаловог рата био заробљен. На грчком језику је писао римску историју од њеног почетка до свог времена. 14. У питању је година 509-508. пре н.е. 15. Надимак Imperiosus значи Онај Који Радо Заповеда. 16. Према једној вести код старих писаца постојале су две врсте војних трибуна: rufuli који су именовани у војсци и comitiati именовани у скупштини (комицијама) у Риму. 17. Римски писац Варон помиње трећу верзију по којој је језеро названо по конзулу Курцију јер је он оградио место из кога је избијала пара.

Објашњења

303

18. О фецијалима, свештеничком колегијуму који се бринуо о поштовању међународног права и норми вид. ЈТивије, It 24,32. 19. Град Ферентин се налазио недалеко до садашњег Витерба 20. Град Тибур на реци Аниону основали су по једној причи Аборигини, а по другој Аркађани; они су из утврђења протерали Сикане, пореклом са Сицилије. У језику је остао јак утицај сабинског. После победе над Волсцима основали су свештенички колегијум Салија (Скакача) који су у пролеће под оружјем свечано обилазили градску границу. Такав колегијум је постојао и у Риму. 21. ЛицинијеМацер је био римски историчар о коме се мало зна Припадао је римском нобилитету и био претор у Риму 68. пре н.е., а затим је управљао једном провинцијом. Цицерон га је као претор оптужио за злоупотребе у провинцији; био је осуђен, премда му је политичар Крас пружио подршку. Написао је Annales од којих је сачувано мало фрагмената 22. Via Salaria, Пут соли, тако назван зато што су Сабињани њиме довозили со са мора. 23. Лабиканско поље (campus) је територија града Лабици у Лацију, 18 миља југоисточно од Рима. Римљани су послали тамо своје колонисте још 418. npe н.е. 24. Граница римске територије према Етрурији била је на Тибру. 25. Педум је био латински град између Тибура и Пренеста, некадашњи члан лиге албанских градова Освојио га је Кориолан. 26. Unciarum fenus, уницијарна камата у тексту значила би једну дванаестину; међутим, не зна се, како то треба схватити, као дванаестину од целе дужне суме или од камате, која према једној вести код Тацита, Annales, VI, 16, већ по Законима XII таблица није смела бити већа од 1 посто. Мисли се да је у питању 1 посто месечно, или једна дванаестина годишње. 27. У питању је трибутска скупштина која је до 287. пре н.е. окупљала само плебејце, а после те године, када су њене одлуке и без потврде Сената имале снагу закона, све римске грађане. Велики значај у римском политичком животу имале су у другој половини II века пре н.е. 28. Власт народних трибуна је престајала на једну миљу од Рима; тако је власт конзула ван Рима била неограничена 29. Према закону Лицинија и Секстија из 367-366. пре н.е. није нико смео поседовати више од 500 југера државне земље. Син ослобођен очеве власти (patria potestas) могао је и сам имати 500 југера, а док се налазио под влашћу оца породице могао је имати највише 250 југера 30. Цере су стари етрурски град, северно од Рима 31. У време галског освајања, у Цере су се склонили и свештеници, носећи свете предмете који се користе у култу. 32. Како је сваких пет дана биран нов интерекс, укупно је прошло 55 дана без конзула 33. Назив потиче од лат. mensa, сто.

304

Мирослава Мирковић

34. У питању је познати Савез дванаест етрурских народа (XII Populi Etmriae) који је имао првенствено религијско, а потом и политичко обележје, али без чврсте организације и заједничких институција. 35. Porta Capena се налазила на такозваном Сервијевском бедему у Риму, на падини брега Целија, према долини Камена. Овде је почињао Апијев пут (Via Appia) који је водио на југ. 36. Ераријум је био државна ризница у којој је чувана покретна имовина римске државе; поред сребра и других драгоцености, ту су чувани државни уговори и државне заставе Ерариј се налазио у Сатурновом храму и био је под надзором квестора. 37. О подели римске војске на хастате, принципије и тријарије, вид. Ливије, VIII књига, нап. 7-10. 38. Гај Ферентине, познат и као Caput aquae Ferentinae, место на коме се састајао Латински савез да би заједнички прослављао Јупитера. Налазио се на обронцима албанских планина. 39. Омен је знак који дају богови при ауспицијама и на тај начин показују своју вољу да ли подухват одобравају или не одобравају. 40. Ливије назива Тиренско море Доњим морем. 41. Лектистериј је гозба приређивана боговима: Статуе богова су постављане на јастуке и софе и пред њих су изношена јела. 42. Унција је као новац била једна дванаестина аса, тежински то је 70 грама. 43. Матер Матута, вид. Ливије, VI књига, нап. 61. 44. Аурунци су били италски народ чији су остаци живели између река Лирис и Волтурнус. У V веку пре н.е. борили су се са Римљанима око помптинске територије. Римљани су их готово уништили у IV веку пре н.е. 45. Самнити су скуп племена у средњој Италији, повезаних у лабаву федерацију; крајем V века пре н.е. кренули су у напад на Капуу и Киме. Главна племена су били Хирпини, Кандини, Пеутри, Карацени, можда и Френтани. 46. Пир је био краљ Молоса у Епиру 306-302. и 297-272. пре н.е. и хегемон Епирског савеза. Од 280. до 275. пре н.е. ратовао је против Римљана на позив грчког града Тарента. 47. Сидицини су народ у северној Кампанији, са главним градом Teanum Sidicinum. 48. Капуа је један од најзначајнијих градова Кампаније; основали су је као и Нолу, Етрурци око 800. пре н.е. Самнити су је освојили 424. пре н.е. Ослободила се 343. пре н.е. уз помоћ Рима. 49. Планина Гаур (Gaurini Montes) је кратерски венац у Кампанији, источно од Капуе; била је чувена по виноградима. Ту се одиграла битка са Самнитима 343. пре н.е. 50. Saticula је била утврђени град у Кампанији, освојена тек после тешке борбе. Римљани су у њу упутили своје колонисте 313. пре н.е. 51. О првом римском конзулу Публију Валерију вид. Ливије, II, 9.

Објашњења

305

52. Valerius Publicola, ca надимком који значи „онај који се брине о народу”, Ливије, II, 18, 1. Први у овом роду који је носио тај надимак био је победник над Латинима код Регилског језера 496. пре н.е. 53. Либра је римска фунта или 12 унција, одн. 327,45 гр. 54. Секстариј је римска мера за течност, око 1/2 литра. 55. Суесула је била кампански град између Капуе и Ноле. 56. Пелигни су италски народ на средњем току Алтернуса. 57. Анксур је старо име за Тарацину, на обали Тиренског мора, у јужном Лацијуму, а Лаутула је прелаз преко брега источно од Тарацине. 58. Via Appia је пут од Рима према Капуи; назван је по Апију Клаудију Слепом, цензору који је дао да се сагради. 59. Мисли се на побуну плебејаца и сецесију (одвајање) 494. пре н.е. 60. За Кориолана вид. Ливије, II, 33 и даље. 61. Петилијски гај се налазио између Авентина и Капитола. 62. Норба је град на западним обронцима Лепинских планина. 63. Setia је град такође на западним обронцима Лепина.

VIIIКЊИГА 1. Луа Матер је богиња испаштања, Сатурнова жена; у култу је уједињена са Марсом и Минервом. Оружје заплењено од непријатеља спаљивано је њој у част. 2. О томе вид. Ливије, I књига, 24,52. 3. Марси су народ у области Фуцинског језера. 4. Назив hastati потиче од назива за дуго копље, hasta, уобичајено у раном римском наоружању; касније је уведено кратко копље, pilum. 5. Првобитна римска легија се делила на 10 манипула од по 120 људи, или на 20 центурија по 60 људи. Манипуле хастата биле су означене од прве (prima) до десете (decima). 6. Antipilani у раној римској војсци су они који су у бици ишли испред хастата, принципија и тријарија. 7. Primipili су била оба центуриона (команданта центурија) прве манипуле тријарија; они су имали највиши ранг у колегијуму центуриона. 8. Triarii су били војници у трећем бојном реду; најстарији по годинама су коришћени као резерва 9. Rorarii су војници који су започињали чарку бацањем камења из праћке. Према Варону и неким другим писцима, назив потиче од речи ros-ris, роса, јер је најпре роса, па онда киша. Одговарало би нашој речи чаркаши (В. Јанковић, усмено). 10. Акцензи су према Фесту (граматичар из II века пре н.е.) били обучени, али без оружја и били су замена за праве војнике. У рано доба римске државе чинили су једну центурију. Служили су и као административно особље у војсци.

306

Мирослава Мирковић

11. Везув је познати вулкански брег у Кампанији. Ерупција вулкана у ноћи између 24. и 25. августа 78. пре н.е. уништила је градове Помпеји и Херкуланум у његовом подножју. 12. Veseris се помиње као река код позноримског писца Аурелија Виктора; могућно је да је постојао и истоимени град или тврђава. 13. „Врх” или „глава” је горњи део јетре жртвене животиње; оштећење на том делу је означавало лош предзнак и погибију конзула Деција. 14. Претекстова тога је имала рубове опточене црвеним. Некадашња одећа краљева, касније је резервисана за високе државне чиновнике и неке свештенике. Носила су је и деца слободних људи до своје 17. године. 15. Богови Indigeti су вероватно они који су припадали одређеном месту. Novensiles су они који су као нови били прикључени римском пантеону. 16. Габијевски начин опасивања тоге везан је за одређени ритуал у религији. Вид. о томе Ливије, V књига, 46. 17. Минтурне су град на ушћу реке Лирис у Тиренско море; у граду су се мешали аузонски, самнитски и латински становници. 18. Вулкан је божанство познато у Риму по традицији још у време крал»ева Ромула и Тита Тација; на жртву му је приношена риба. Муњом је најављивао пророчанства У грчком пантеону му је одговарао Хефест. Празник Вулкана у Риму је био 23. маја. 19. Suovetaurilia, са свињом, биком и овном, је жртва Марсу при луструму (свечаном очишћењу) војске. 20. Весција је била град Аузона на ушћу реке Лирис. Римљани су је разорили 314. пре н.е. Сећање је остало једино у називима saltus и ager Vescinus. 21. Трифанум се налазио између Минтурна и Синуесе. 22. Лауренти су народ чији је главни град био Лавинијум. 23. Кастор и Полукс, близанци Диоскури, били су у Риму заштитници коњичког сталежа, па је њихов храм изабран као место за чување уговора о додељивању римског грађанског права латинским коњаницима. 24. Денар је римски сребрни новац чија је вредност била 16 бронзаних аса У време о коме је овде реч, Римљани још нису ковали сребрни новац; први пут су га емитовали 268. пре н.е. 25. Остија је пристаниште на ушћу Тибра; Ардеа је град Рутула на мору. Према легенди, град је основао син Одисеја и Кирке. Ager Soloninus је између Рима и Остије. 26. Fasces су симбол највише власти у Риму; то су снопови прућа са секирама које носе дванаесторица ликтора. 27. Квиритима су називани пуноправни римски грађани. 28. Астура је речица која се улива у Тиренско море јужно од Анција. 29. То су приватна права римских грађана: ius conubii (право склапања правно важећег брака) и ius comercii (право на стицање имовине и заштита имовине). 30. Значи без политичких права и без права учешћа у римским скупштинама. 31. Rostra је говорничка платформа на римском Форуму.

Објашњења

307

32. Suesa Aurunca je тако названа за разлику од града Волска, Suesa Pometia. 33. Да их је ослободила, они не би смели бити саслушавани под мукама, то је био поступак који је у римској држави био дозвољен једино према робовима 34. Весталке које су прекршиле завет чедности биле су живе закопаване. 35. Калес је био град Аурунка или Аузона; М. Валерије Корв је славио тријумф за победу над њима 335. пре н.е. 36. Census је састављање листа грађана с циљем да се процени имовина и да се становништво разврста на имовинске класе. Сви пунолетни римски грађани су били дужни да на Марсовом пољу под заклетвом прија* ве своју породицу и своју имовину. Тај поступак је називан professio censualis. Ц ензсу водили цензори. 37. Ацере су биле град у Кампанији који су основали Сидицини, а касније су га преузели Самнити. Године 332. пре н.е. постали су римски грађани с половичним правом, без права гласа (sine suffragio). 38. Луканци су племе у јужној Италији, у залеђу Тарентинског залива. 39. Привернум је био латински град који су Римљани победили 357. пре н.е. и славили тријумф над њим и поново 329. пре н.е. 40. Фундани су становници града Фунди на Апијевом путу, 74 миље од Рима. 41. Они су у ствари добили половично римско грађанско право и били су cives sine suffragio. 42. У питању је римски историчар Клаудије Квадригарије који је као и његови савременици Сизена и Валерије Антија писао римску историју на латинском, за разлику од старијих аналиста који су писали на грчком. Његови Annales у 23 књиге обухватали су раздобље од галског освајања Града до Сулиног времена, 80-их година I века пре н.е. 43. У питању су штале са попречним преградама које су спуштане када би кола стартовала на тркама. 44. Први јун је био уобичајен датум почетка римске званичне године од 391. пре н.е. до 153. пре н.е., када је померен на 1. јануара. 45. Caduceus је у ствари гласнички штап; овде је знак предаје и спремности да се преговара. 46. Semo Sancus ili Sangus je божанство нижег реда у Риму, познато још у време Ромула и Тита Тација; од 466. пре н.е. имао је храм са отвореним кровом у близини Порта Сангуалис. Назив може бити волшки, умбријски или сабински. Semones су била и још нека божанства у Риму, Фанус, Бона Деа, Пријап, Силван и друга. Њих призивају Fratres Arvales (свештенички колегијум Арвалске браће) у свечаном опходу око града Рима 47. Киме су у Напуљском заливу основали Халкиђани са Еубеје средином VIII века пре н.е. под вођама Мегастеном и Хипоклом. Палеполис је Стариград, а Неаполис - Новиград. 48. To су острва у северном делу Напуљског залива Изгледа да Ливије под Питекусом подразумева групу острва у којој су Питекуса, Леукотеја и Сидонија

308

Мирослава Мирковић

49. Фрегеле су град Сидицина у близини ушћа реке Трерус у Лирис; касније су га освојили Волсци, потом Самнити. 50. На овом месту је у рукописима изгубљен део текста. Вероватно је у њему било речи о исходу посланства, објави рата и почетку опсаде Неаполиса 51. Ово не би био први познатслучај продужавања конзулских овлашћења после истека године за коју су бирани. Ливије помиње да је конзул Тит Квинкције још 464. пре н.е. добио конзулска овлашћења, иако није био конзул, да би завршио рат (Ливије, III, 4,10). 52. Александрију је основао Александар Велики 332-331. пре н.е. Ливије даје погрешну годину, пет година касније, 326. пре н.е. 53. Ахеронт се звала и река у доњем свету и у Епиру. Пандозија је град и у Епиру и у области Касапаја; друга Пандозија се налазила у Брутији у Италији. 54. Теспротски залив се тако називао по Теспротима, једном од три главна епирска племена, од реке Thymis до Амбракијског залива. 55. Град Хераклеја у Луканији, између река Ацирис и Сирис; код ове Хераклеје је Пир победио Римљане 280. пре н.е. Сипонт је била лука на јужној обали Гаргана. 56. Месапи су племе илирског порекла у Апулији. 57. Ова Пандозија у Брутији била је седиште краљева Оинотра. Још једна Пандозија се налазила у Луканији, западно од Хераклеје. 58. Метапонт је био грчки град у Луканији, у Тарентинском заливу; основали су га становници Пилоса на Пелопонезу у VIII веку пре н.е. Касније су се ту населили и Ахајци који су напустили прво насеље у Сибарису. 59. Тарент је био грчка колонија коју су основали Лакедемоњани на месту на коме је раније постојало италско-илирско насеље Јапига. Колоносте (parthenoi, синови девојака) је водио Спартанац Фалантос. Тарент је после опадања Сириса и Сибариса постао најмоћнији град у Тарентинском заливу. 60. Дионисије из Халикарнаса, писац Августовог времена и Ливијев савременик, укидање ропства за дуг датује у 321. пре н.е., а Ливије у 326. пре н.е. 61. Конзули 326. пре н.е. били су L. Papirius Cursor и С. Poetelius Libo, водећи човек плебејаца. Овом последњем се у традицији приписује да је укинуо nexum (ропства за дуг). 62. Вестини су били народ јужно од Пиценума; 326. пре н.е. били у савезу са Самнитима против Римљана, од 306. пре н.е. у савезу са Римљанима. 63. Марси су били народ у средњој Италији, око Фуцинског језера. Пелигни су живели на средњем току реке Алтернус, у планинској области; главни град им је био Корфиниј, касније познат као седиште Латина у време устанка против Рима 90. пре н.е. На њиховој територији се налазио и град Сулмо, завичај песника Овидија. У Риму су се плашили вештица Пелигна. Они су били мешавина илирског и сабинског наро-

Објашњења

64. 65. 66.

67. 68. 69.

70.

71.

72.

309

да Маруцини су били сабелски народ на доњем току реке Алтернус; главни град им је био Теате. Овај Рулијан је био деда Фабија Кунктатора, римског војсковође из времена рата са Ханибалом. О светим пилићима вид. Ливије, VI књига, нап. 68. Аналистима се у Риму називају најстарији историчари који су излагали римску историју из године у годину; њихова дела се често називају Anali. Мисли се на Фабија Пиктора, првог римског историчара; вид. Ливије, Предговор у I књизи. Реч је о Титу Манлију који је погубио свог сина због његове непослушности у току рата. У питању је старинско право призивања на народ (ius provocationis) против одлуке највише власти. Први случај који Ливије помиње у I књизи је из доба Тула Хостилија, кад је отац Хорација, победника над Куријацијима, молио да се поштеди живот његовом сину који је убио сестру. Грађани Тускула су били уврштени у трибу (општину) Папирија и у њој су гласали; очигледно су били тако многобројни да је од њих зависио исход гласања у оквиру трибе. Римске игре (Ludi Romani или Ludi magni) одржаване су у част Јупитера Најбољег Најмоћнијег, у питању је давање знака квадриги (четворопрегу) при тркама. То је право припадника сенаторског сталежа на посмртне портрете предака са натписима у којима су слављена њихова јуначка дела.

IX КЊИГА 1. Не зна се поуздано где се налазио Каудијски кланац (furculae Caudinae). Касније је познато само место Caudinum као станица на Via Appia. 2. Калатија је град у Кампанији, на путу између Капуе и Беневента. 3. Луцерија се налазила у Апулији; од 321. пре н.е. била у савезу са Римом, а 314. пре н.е. примила римске колонисте. 4. За „јарам” вид. Ливије, VI, књига, нап. 21. 5. Клаудије Квадригарије, вид. Ливије, VIII књига, нап. 42. 6. У питању је sponsio, усмени договор или залог који су дали команданти. 7. Вид. Ливије, 1,24,8. 8. Latus clavus је знак сенаторског достојанства. Златан прстен су у Риму у доба Ране републике носили припадници сенаторског и коњичког сталежа, а касније само коњичког. 9. Тј. козулски знаци власти.

310

Мирослава Мирковић

10. Луције Ливије и Квинт Мелије су морали бити изабрани за народне трибуне после битке код Каудијског кланца. Да су били трибуни у години кад се она одиграла не би могли учествовати у њој пошто народни трибуни нису напуштали Рим. Даљи текст показује да су били међу онима који су гарантовали мир. 1 1 . 0 Публију Децију вид. Ливије, VIII књига, 6. 12. У римском државном уређењу, provincia је означавала освојену област ван Италије, међутим, у време ране републике, значи област у којој је војсковођи додељено право команде. 13. Преториј је био центар војног логора у коме су се налазили командантов шатор, ратно веће и главни штаб. 14. Арпи је град у Апулији, у земљи Даунија; град је наводно основао Диомед, јунак из Тројанског рата. 15. Значи да су „свети пилићи” кљуцали зрневље које је било просуто за њих. 16. Његов надимак Курсор значи „Тркач”; надимак је у овом случају био наслеђен: носио га је већ његов деда. 17. Сариса је дуго копље (21 стопа) које су носили македонски војници у фаланги. 18. Фаланга је збијени војни поредак. Македонска фаланга је имала по 50 војника у ширину и 12 до 16 у дубину, а сви су били наоружани сарисама. 19. Битка код Кана на реци Ауфидус одиграла се 216. пре н.е. између Римљана и Ханибала, кад су Римљани претрпели катастрофалан пораз. 20. Према једном податку код Аула Гелија (II век н.е.), када је кренуо на Италију, Александар Епирски је рекао да иде против Римљана где се живи на мушки начин, док је Александар Велики ишао против Персијанаца где се живи на начин жена. 21. Римско-картагински уговори су били склопљени 509,348. и 272. пре н.е. Ливије помиње још један. 22. Са Антиохом III, селеукидским владаром, Римљани су ратовали 193190. пре н.е., а са Филипом и Персејем, владарима хеленистичке Македоније, водили су три рата: 215-205,200-197. и 170-168. пре н.е. 23. Триба (општина) Уфентина налазила се на територији Приверна, на реци Уфеус која се улива у Тиренско море код Тарацина, а триба Фалерна је била на територији Фалерна у Кампанији, између реке Волтурнуса и Mons Massicus. 24. Форентум је град у Апулији у близини Венузије. 25. Сора је град на реци Лирис. Римљани су је заузели 345. пре н.е., 306. пре н.е. је поново самнитска, а Римљани су је коначно освојили 305. пре н.е. 26. Аусони су исто што и Аурунци, између река Лирис и Волтурнус. Готово потпуно су их уништили Римљани у IV веку пре н.е. 27. Малевент је град Хирпина; назив је вероватно илирски и значио би „планински град”. Малевентум је у латинском звучало као „Зли долазак”; па су га Римљани boni ominis gratia променили у Беневентум, „Добри долазак”.

Објашњења

311

28. Bovianum је био самнитски град који су Римљани разорили 298. пре н.е. Назив се доводи у везу са bos-bovis (бик), животињом која је била посвећенаМарсу. 29. Нола, „Новиград”, се налазила североисточно од Везува, на путу од Капуе према Нуцери. Град су наводно основали Халкиђани у VI веку пре н.е. У ствари је био аузонски град који су касније заузели Самнити. 30. Атина и Калатија су градови у Кампанији. 31. О закуцавању клина у светилиште Минерве у великом храму Јупитера на Капитолу вид. Ливије, VII, 3. То је била церемонија „светог клина”. 32. Овде је у питању Суеса Нумика, за разлику од Суеса Пометија; њен оснивач је Аузон. Разорили су је Сидицини 337. пре н.е. Новоподигнути град се звао Аузона; разорили су је Римљани 313. пре н.е., а 312. пре н.е. су у њу упутили своје колонисте. Понтија је острво код Формија. 33. Interamna Sucasina се налазила на реци Лирис; тако је названа да би се разликовала од друге две Интерамне. 34. Апијев пут је испрва повезивао Рим и Капуу, а касније је продужен према Беневенту. Аква Клаудија је први водовод у Риму, од извора у Пренестама, на око 7 или 9 миља (14 до 18 км). Након 39 година, цензор М. Курије Дентат довео је воду у Рим из околине Тибура. 35. О великом Херакловом жртвенику вид. Ливије, 1,7. 36. Апије Клаудије је носио надимак Caecus, Слепи. 37. О овоме има података и код Овидија, Fasti, VI, 651, и Плутарха, Quaestioncs Romanae. Три дана прославе, тзв. „Мали Квинкватрус”, 13,14. и 15. јула, важила су као празник фрулаша. 38. Не зна се где су се налазили Клувији. 39. Арецијум је етрурски град на горњем току реке Арно. Род Cilnii којима је припадао Мецена, познати заштитник уметника у Риму у Августово време, имао је значајну улогу у граду. 40. За Сутријум вид. Ливије, VI књига, нап. 19. 41. По Емилијевом закону (Lex Aemilia) из 366. пре н.е., цензори су бирани сваке пете године са мандатом на 18 месеци. 42. У случају смрти или абдикације једног цензора, и други је морао да напусти положај. Функцију цензора је морао обављати колегијум. 43. Они који су касније изабрани имали су власт на 18 месеци пошто су доцнији закони негирали Емилијев закон. 44. За децемвире вид. Ливије, III књига, 33 и даље. 45. О томе вид. Ливије, II књига, 32 и даље. 46. Ливије, III књига, 1,13 и даље. 47. За гех sacrorum вид. Ливије, VI књига, нап. 69. 48. За lustrum вид. Ливије, VI књига, нап. 57. 49. Ливије вероватно мисли на Цезаров поход на Германију 55. пре н.е., или Агрипин поход 38. пре н.е. Оба догађаја су се одиграла у његово време. 50. Камеринум, град на извору река Потенца и Клиенти.

312

Мирослава Мирковић

51. Perusia, један од најзначајнијих етрурских градова у унутрашњости, код данашње Перуђе. 52. Поморски савезници (socii navales) су били народи или градови који су Римљанима давали бродове у случају рата. 53. Куријатска скупштина у Риму је постојала још у доба краљева; то је био скуп мушкараца по куријама. Курија је било укупно 30; по 10 у сваком од три старинска племена, Тицији, Рамни и Луцери. У доба републике, центуријатска скупштина преузима политичку функцију, а куријатска задржава неке церемонијалне дужности, на пример свечано додељивање империјума (врховна власт) конзулима и преторима. Она је одобравала и адопцију у други генс. 54. При гласању, курије су извлачене коцком. 55. Мисли се на галско заузимање Рима. 56. Битка се одиграла 477. пре н.е. и у њој је изгинуо цео род Фабија. 57. Онога ко повреди „Свети закон” (Lex sacrata) кажњавали су богови. Они који су ступали у војску полагали су заклетву по одређеној формули. Вид. Ливије, X, 28. 58. Бог Оркус, грчки Плутон, био је господар царства мртвих; нису познати ни његов култ ни његов храм. 59. Argentarii је код Ливија могућно превести и као „мењачи сребрног новца”. У Риму је почео да се кује сребрни новац око 40 година после овог догађаја. Могућно је да су мењали сребрни новац који је стизао из Етрурије и „Велике Грчке” на југу Италије. 60. У питању је свечана процесија с киповима капитолских богова од Капитола до Циркуса у време циркуских игара. 61. Кампанци су, као и Римљани, примили гладијаторске игре вероватно од Етрураца. 62. Нуцерија Алфатерна је била један од најзначајнијих градова у Кампанији, на раскршћу путева од Ноле према Беневенту; наводно је била пелазгичко-пелопонеског порекла. 63. Пупинија се налазила јужно од реке Анион, недалеко до Габија. 64. Меванија је град у Умбрији, између Перуђе и Асизија; у антици је била позната по гајењу стоке. 65. Ocriculum је град Умбрије на ушћу реке Нар, на Via Flaminia, 44 миље северно од Рима 66. Салентини су племе илирског порекла које су Римљани називали Месапима; на њиховој територији се налазио и град Брундизиј. 67. Анагнија је била град Херника у Лацију; њени грађани су од 306. пре н.е. били у Риму cives sine suffragio (грађани са приватним правима, али без права гласа). 68. Алатријум, Ферентинум и Верула су били градови Херника у Лацију. 69. Храм Спаса се налазио на брегу Квиринал. 70. Луције Калпурније Пизон Фруги је римски историчар аналист; познато је да је 133. пре н.е. био конзул. 71. Мисли се на Annales nundmi (Велики анали) које је редиговао и у 80 књига издао Публије Муције Сцевола око 114-113. пре н.е.

Објашњења

313

72. На територији Умбра су два града са називом Тифернум: Т. Tiburtinum, данас Cittš di Castello на Тибру, и Т. Metaurensis, данас S. Angelo in Vado am Metauro. 73. Екви су народ у средњој Италији, у непријатељству са Римљанима још од V века пре н.е. Римљани су их савладали 304. пре н.е. 74. Као aparitor није се могао кандидовати за државне положаје, јер је то била служба коју су обавллли државни робови. Гнеј Флавије је био писар Апија Клаудија Слепог, познатог цензора из 312. пре н.е. Мало је вероватно да је заузимао положаје које наводи Ливије. Објавио је legis actiones (судски поступак) који су дотад знали и чували понтифици. Овај текст је у римском праву називан, Ius civile Flavianum. 75. На Форуму се састајала трибутска скупштина, а на Марсовом пољу центуријатска. Сматра се да је Гнеј Флавије увео у скупштину сиромашне трговце и занатлије и тиме ојачао демократски елемент у н>ој. 76. Златан прстен је био статусни симбол сенатора, касније и припадника другог сталежа у држави, коњаника. Остали су носили железни прстен. 77. Четири најстарије трибе (општине) у Риму обухватале су само ужу територију града; та најстарија административна територијална подела се приписује краљу Сервију Тулију. 78. О паради коњаника у Риму говори и Дионисије из Халикарнаса (I век пре н.е.). Према податку код њега, то је био дан римске победе код Регилског језера у рату против Латина Коњаници су у свечаној одећи и са венцем од маслинових гранчица на глави парадирали подељени у ескадроне; парада се одвијала 15. јула од Марсовог поља до Капитола.

ХКЊИГА 1. У питању је Alba Fucens на територији Еква, на 1.000 м надморске висине. Римљани су у њу упутили своје колонисте 304. пре н.е. 2. Арпинум је град на стрмом брегу изнад реке Лирис. Римљани су га одузели Самнитима 305. пре н.е. Из Арпинума су потицали Гај Марије и Цицерон. Trebula је чест топоним у средњој Италији; овде је вероватно у питању Требула између Сатикуле и Суесуле. 3. Фрусинати су становници града Фрисуна, на реци Коса; припадао је Волсцима. 4. Клеоним је Агијад, син спартанског краља Клеомена II. При наслеђивању престола био је мимоиђен и 304. пре н.е. послан у Тарент да помогне граду у борби против Луканаца. Луканце је победио, али је био принуђен да се врати, 279-278. пре н.е. учествовао у борби против Антигона Гонате. Уз Пирову помоћ дошао је на престо.

314

Мирослава Мирковић

5. Град Thuriae у земљи Салентина није познат; град сличног назива, Thurii, налазио се у Тарентинском заливу. Био је колонија Атињана основана 443. пре н.е. 6. Либурни су били илирско племе у северној Далмацији, између река Titius (Крка) и Arsia (Раша). Хистри су били племе у данашњој Истри. 7. Венети су били племе у североисточној Италији, око Венецијанског залива Према легенди коју преноси Ливије, 1,1, и Вергилије, Енејида, 1, 242, и даље, то су били Тројанци измешани са Пафлагонцима који су после пада Троје доспели својим бродовима у северно Јадранско приморје, потиснули Еугенеје, населили се на њиховој територији и назвали се Венетима. Они су основали и Patavium (данашња Падова), Ливијев родни град. 8. Meduacus је данашња река Брента; рачва се у два рукавца, М. Maior и М. Minor, од којих је један чинио луку Патавија 9. Patavium, данашња Падова, Ливијев завичај, стога и ови подаци заслужују поверење јер потичу из локалне традиције. 10. За Вестине вид. Ливије, VIII књига, нап. 62. 11. Том роду је припадао Мецена, заштитник уметника у Риму у Августово време. 12. У питању је грешка код Ливија зато што је колонија Карсеоли основана четири године касније. 13. И Марко Валерије и Квинт Фабије Рулијан носили су когномен (надимак) Максим. 14. Упор. причу о Папирију и Фабију, Ливије, VIII књига, 30-35. 15. То је била казна за кукавичлук. 16. Руселе су биле етрурски град у близини ушћа реке Умбро. 17. Између аугура и понтифика постоји извесна разлика; аугури нису тумачили вољу богова за будућност, него за предузети посао или рат. Како је сваки државни посао могао бити предузет једино auspicato, тј. уз повољне знаке, то је значај аугура у римској држави био велики. Првобитни број три одговарао је броју три племена. По Огулнијевом закону из 300. пре н.е. било их је девет, од којих су петорица били плебејци. Pontifices су свештеници чији је колегијум био највише сакрално тело у римској држави. 18. О Децијевом подвигу вид. Ливије, VIII, 6. 19. За тогу претексту вид. Ливије, VIII, нап. 14; tunica palmata је била украшена везеним палмовим лишћем, а шарену тогу (toga picta) извезену златним нитима носиле су војсковође при тријумфу. Они су на глави имали венац од ловоровог лишћа, док је роб на кочији држао круну изнад њихове главе. 20. Реч је о натписима (tituli) на посмртним ликовима припадника сенаторског сталежа у Риму. 21. То је био колегијум који се звао Decemviri sacris faciundis. Најпре су их била тројица, затим петорица и најзад десеторица. По традицији, институцију је увео краљ Тарквиније Старији, а задатак им је био да тумаче Сибилинске књиге.

Објашњења

315

22. Сибилинске књиге нису збирка пророчанстава него ритуалних прописа грчког порекла. Држане су у тајности и само их је по одлуци Сената могао читати колегијум који је за то основањ 23. По традицији, Attius Claus се доселио из земље Сабина и у Риму је био родоначелник рода Клаудија. 24. О ранијим примерима апеловања на народ вид. Ливије I, II, 8, 2 и III, 4, 4. 25. Lex Porcia (Порцијев закон) је донет тек 198. пре н.е. кад је Катон Старији био претор. 26. Лициније Мацер је римски историчар аналист; зна се да је 83. пре н.е. започео каријеру и да је 66. пре н.е. био претор. Цицерон га је оптужио за лошу управу у провинцији, па је био осуђен. Од његовог дела Annales сачувано је око 20 фрагмената. Елије Туберо је Цезарев савременик; написао је дело Historiae у 14 књига. 27. За Калпурнија Пизона вид. Ливије, IX књига, нап. 70. 28. Пицени су племе на североистоку Апенинског полуострва, између Јадранског мора и Апенина. На њиховој територији су били градови Адрија, Анкона и многи други. 29. Волатере су етрурски град између река Ера и Цецина, са великом територијом која је допирала до Тиренског мора. 30. Ауфидена је самнитски град на ушћу реке Ауфидус. 31. За оснивање колоније Карсеоли вид. нап. 12; неслагање у датуму оснивања потиче вероватно отуда што је Ливије користио два различита извора. Овом другом се даје предност јер се, по њему, град налазио на територији Еквикола; то је старо племе од којег је Анко Марције преузео ритуал фецијала (вид. Ливије, 1,32,5). 32. У питању је закон из 342. пре н.е. који је примењиван на све магистратуре, али је често запостављан. Закон се није могао применити на Фабија пошто је он био конзул десет година раније. 33. Мисли се на државну земљу (ager publicus) и закон Лицинија и Секстија из 367-366. пре н.е. којим је предвиђано да нико не сме имати више од 500 југера. 34. Порсена је био краљ етрурског града Клузија, освојио је и Рим 507. пре н.е. и забранио употребу гвожђа осим за плуг. Римљани су се ослободили уз помоћ Киме. За рат с Порсеном се везују легенде о Хорацију Коклу, Муцију Сцеволи и девојци Клелији. 35. Ромулеа је био самнитски град; на том месту је касније била станица на Апијевом путу под именом Субромула. 36. Оптимати су у позној републици били политичка струја чије су се вође у својој политици ослањале на сенаторски сталеж. Ливије употребљава реч као синоним за сенаторски сталеж. 37. Белона је богиња рата. 38. Осачки се говорио код Самнита. 39. Синуеса се налазила на Апијевом путу, на 106 миља од Рима; у близини су биле познате термалне бање.

316

Мирослава Мирковић

40. Praerogativae су 18 коњичких центурија које су гласале пре осталих пет класа у центуријатској скупштини. После њих је прозивано 80 центурија прве класе. Заједно узете, са 98 гласова чине већину у скупштини. 41. Фабије и Деције су били одсутни само са места гласања, док се Апије налазио ван Рима 42. Pudicitia (Чедност) са храмом на Forum Boarium се у традицији меша са Fortuna Virgo (Девица Срећа) која је имала светилиште поред храма Матер Матуте; њој су невесте поклањале девојачке хаљине. ЈТивијева прича треба да објасни епитет plebeia код Пудицитија 43. На том месту је Тибар избацио на обалу корпу у којој су били Ромул и Рем; назив Руминалис се изводи од Ромуналис, а ово од Ромулус. 44. Вероватно су били у питању они који су напасали стоку на државној земљи, а на њу нису имали право. 45. Ахарна, вероватно исто што и Арна, место у близини Перузије. 46. Clusium је назив етрурског порекла, док је Camars умбријски назив; то је етрурски град, данашњи Chiusi. 47. Сенонес су били келтско племе које је сеобом у IV веку пре н.е. доспело из Галије у северну Италију и ту остало. Касније су Римљани на њиховој територији основали колоније Sena Gallica, Ariminium и Fanum Fortunae. 48. Пропретори су војни команданти који су добили imperium (врховну команду) као да су претори. 49. Сентинум је умбријски град на путу од Сене према Камеринуму; ту се одиграла знаменита битка 296. пре н.е. 50. Ha латинском се они називају antesignani. 51. Мисли се на вучицу која је хранила Ромула и Рема када их је Тибар избацио на обалу. 52. „Корњача” (testudo) је заклон који су војници правили спајајући штитове. 53. Spolia opima је оружје скинуто са убијеног противничког војсковође као плен. 54. Caiatia је био град на месту где је река Волтурнус правила велику окуку. 55. Porta decumana је јужна капија у римском војном логору. 56. Квесторијум је шатор квестора који је водио финансије у току војног похода; налазио се између преторијума и јужне капије логора. 57. Преторијум је центар војног логора, са боравиштем команданта и штабом. 58. Храм се вероватно налазио на Палатину. Ливије доцније, помиње једну капелу Викторије на том брегу. 59. Волсини су један од најбогатијих и најмоћнијих етрурских градова. Налазио се у шумовитим кланцима на језеру Volsiniensis, на месту старијег преетрурског насеља Град је имао бедеме још у VI веку пре н.е. 60. За Клаудија Квадригарија вид. Ливије, VIII књига, нап. 42. 61. За Фабија Пиктора вид. Ливије, Предговор, I књига. 62. Fanum је посвећено место, светилиште или светиња.

Објашњења

317

63. Аквилонија је била самнитски град који је разорен после римске победе 293. пре н.е. Не зна се тачно где се налазио. 64. Libri lintei, стара римска хроника писана на платну. 65. Амитернум је сабински град, 82 миље источно од Рима, родни град историчара Салустија. Римљани су га 293. пре н.е. одузели Самнитима. У близини је Тестрина за коју се веровало да је завичај Сабињана. 66. Temetum је архаичан назив за вино; mulsum је вино с медом. Реч је о једном од шаљивих завета у коме се алудира на супериорност бога у пићу. 67. Corona civica, одликовање оних који су се први попели на бедеме непријатељског града. Носиоци одликовања сребрних рошчића, звани comicularii, били су поштеђени уобичајених послова у војном логору. 68. Сепинум је самнитски град у близини данашњег Terravechia. 69. Фалисци су становници града Фалерија у јужној Етрурији, на ушћу реке Трерус у Тибар. Језички остаци указују на то да нису били Етрурци него вероватно Сабели. 70. То су corona civica и corona muralis. Corona civica je давана и ономе ко у рату спасе римског грађанина. 71. Aes grave, „тешки бакар”, првобитно римски новац тежак једну фунту бакра Тај старински новац је тако назван касније, када је aes или ass постао ситан новац. Либра је тежила једну фунту. 72. Форс Фортуна је била један од најраспрострањенијих култова у Лацијуму и у Риму; у Риму је имала два храма у Трастеверама, а оба су празновала 24. јун. 73. Код Ливија стоји lustrum, што је у ствари завршна свечаност после извршеног пописа грађана. 74. Бовила је латински град на Апијевом путу, на 11 миља од центра Рима; овде је реч о поплочавању Апијевог пута. 75. Мисли се на Сибилинске књиге; вид. нап. 22. 76. Ескулап је грчки Асклепије, бог здравља и медицине.

ИНДЕКС

А вентин- 108, 209 Ad Medicum - 3 А з и ја -187,191 А јн харт-Х Аквилије, Луције Корв - 5 Аквилонија - 281-283, 286-289 Алатријум - 223,225 А л б а - 231 Алба Лонга -1 0 6 Албани -6 8 ,1 1 6 Албанске планине- 84, 85, 90 Албанско поље - 54,106 Албиније, Марко - 38 Александлр (епирски краљ) 114,134,142,143, 188 Александар Иелики - 114, 143, 186-192 Александрија- 142 A .iepH ja —XIII А л и ја-2. 36, 37,71 Алијски дан - 2, 36 Алимент. Луније Цинпилије -6 0 Алифе -1 4 4 , 215, 222 Амитернум - 282 Анагнија - 223,225 Андреас - XIII Аније, Луције -114-117 Анијен - 54,66 А нијензис-242 Анксур -106,139

Антијати - 7-11, 40, 41, 88, 111, 127,130, 131,193 А нтиохШ - 192 Антоније, Марко -1 3 3 Анциј - 11, 34, 39, 40, 85, 111, 127, 129,130,190 Апенини - 265 Апијев п у т - 106 А полон- 80, 239 Апулеј, Квинт Панса - 237,241 Апулија - 57, 87,159,163,166,180, 181,184, 188,192,195, 279, 280 Апулци - 142, 144, 146, 159, 183, 190, 200, 249 А рдеја- 127 А ретин- 237 Аретин»ани- 206 Арециј - 215, 233, 279 Ариција - 130 Арицини - 129 Арнијепсис- 7 Арпи -181 Арпинати-231 Арпинум - 227 А серија-271 А стура- 129 Атилије, Луције - 204; Марко Регул - 132,272,275-280, 282, 290 Атина - 202, 282 Атињани -1 8 9

322 А узони- 132,133,198 Аулије, Квинт Церетан - 185,194, 195 Аурунка (Суеса) -131 Аурунци -8 9 , 95,131,202 Ауфидена - 245 Ахарна- 262 Ахен - X А херонт- 142.143 Ацера -1 3 4 Белона-123,255 Беневент - 202 Бовијанум - 202,205,226, 227,245, 289 Бовила - 293 Бокачо, Ђовани - X Брундизи - 232 Брут, Јуније - 128; Луције - 155; в. и Јуније, Децим Сцева Брути -1 4 2 Брутија- 142 Вак, В итрувије-135-138 Вакова пољана -1 3 6 Валерије, Гај - 44, 134; Луције 135, 280; Луције Потит - 7; Луције Публикола - 2 ,7 ,8 ,2 6 , 34; Луиије Флак - 174; Марко - 70, 73, 86. 87. 157, 219, 220, 237, 241, 243, 248, 271; Марко Корв - S7. 88. 90, 95, 96, 102, 107, 110, 113, 122, 132, 133, 174, 187, 188, 202, 203: Марко Максим - 225, 234; Марко Публикола - 77, 79; Публије - 7, 8, 11, 12,34, 40, 54; Публије Потит - 22; Публије Публикола - 81, 83, 90, 134 Валерији -1 8 8 Walters, С. F. - XIU Ватиканско п ољ е- 265,266 В езерис- 122

Индекс В езув- 122 В е ј и - 3 ,5 ,9 ,17, 71,170 Велија - 290, 291 Велики жртвеник - 203 Велитрани- 159 Велитре - 15, 16, 21, 26-28, 34, 37, 44, 45, 47, 54, 74, 114, 127, 129, 130, 138 Венера- 271 Венети - 232,233 Вергинија (Аулова кћи) - 259,260 Вергиније, Луције - 2 Верула - 223,225 Весерис - 268 Вестин храм - 80 Вестини - 147,148,190,233 Весција- 125,198 Весцини - 255, 258, 271,292 Весцинска шума - 258 Ветурије, Гај - 40; Л уције- 47, 54; Тит Калвин- 133,165,175,177 Волатере- 245 Волсинији - 60, 220, 279 Волсци - 2-4, 6, 9-11, 13-16, 19, 20, 26, 28, 30, 31, 34, 38-41, 79, 87-90, 92, 95, 107, 108, 111, 114, 116, 126, 135, 139, 140, 190, 202, 231 В олтум на- 2 В олтурн ус- 256, 271 Волумније, Л у ц и је - 187, 222, 226. 249, 250, 252-255, 257-259, 263, 264, 266,270, 271,284, 286 Вулкан - 125, 229 Г аби ји -27,35.36 Гали - 1, 3, 7, 14, 17, 20, 21, 36, 54, 57, 66-74, 77, 83-87, 95, 134, 137, 169, 170, 173, 190, 203, 233, 242, 243, 245, 250, 257, 258,265270, 272 Гаур - 95

323

Индекс Геганије, Луције - 38,39; Марко 54, 208,209 Гелије, Статије - 226 Генуције, Гај - 240, 241; Гнеј - 59; Луције - 58,60, 63,109,231 Гете, Јохан Волфганг- XII „Горн>е“ (Јадранско) море - 166 Грци - 85-88, 140, 141, 143-145, 187,190,232, 233 Г р ч к а -8 8 ,293 ДантеАлигијери-Х Д а р и је -188 Деције, Луције - 259; Марко 204; Публије - 98, 99, 101, 102, 104, 177, 187, 203, 219-221, 226, 267, 268; Публије Мус - 81, 114, 122, 124, 187, 226, 230, 238, 240, 246, 247, 249-253, 255, 259261, 263, 264, 266-268, 270-272 Диалис (Јупитеров свештеник) 53 Д о д о н а - 142 Домиције, Гнеј - 133, 242; Гнеј Калвин-242 Доње мочваре -1 4 2 Дуилије, Гај - 81; Кезон - 132, 133; М арко-74 Д уронија- 282 Е вроп а- 187 Е ги п ат- X. 142 Егнаиије, Гелије - 252, 254, 257, 269 Екви - 4, 9. 92, 95, 190. 227, 228, 231, 232, 241 Еквиколи-245 Елије, Луције Пает - 260; Публије П а е т -1 3 1 ,174,241 Емилије, Квинт Барбула - 192194, 204-206; Квинт Церетан (Аулије?) - 158, 159; Луције 2, 3, 7, 27, 40, 47, 77, 81, 193;

Луције Мамерко - 57, 59, 107, 111, 133, 208-211; Луције Мамерцин - 137, 142; Марко 231, 232; Марко Пап - 174; Марко Паул - 234; Тиберије 81; Тиберије Мамерк * 127, 128; Т и т -1 1 2 Емпулум - 7 Енарио- 139 Енеја - VIII, IX Епидаур - 293 Е п и р -1 1 4 ,134, 142,143,188 Есквилинска капија - 28 Ескулап - 293 Етрурија - 5, 7, 11, 27, 58, 69, 76, 79, 190, 206, 213, 215, 216, 220, 221, 233, 237, 243, 245, 252-255, 257, 258, 261-265, 270-272, 279, 280, 290-292 Етрурци - 2-4, 8, 11-13, 79, 81, 95, 203, 205, 207, 208, 211, 212, 214218, 220, 221, 234, 235. 242-245, 247, 250, 251, 255, 257, 258, 263, 265, 266, 270, 272, 279, 281, 290, 292 Еубеја -1 3 9 Ецетра - 39 Закони XII таблица - 2,77,209 Зама - X И лири-232 Имбринијум - 149 И ндија- 188 И н дуси- 191 Интерамна- 279, 282 Интерамна Сукасина - 202 Италија - VIII, IX, 88, 93,104,114, 142,143,187,188,232, 250 Јадранско м о р е -166,232,233 Јаникул - 52 Јанус -1 2 3

324

Индекс

Јулије - 38; Гај - 81, 210; Луције 37; Луције Јул - 5 Јуније - 188; Гај Бубулко - 192, 193, 202-205, 217, 219, 225, 232; Јуније, Децим Сцева - 288, 293; Сцева -147, 148 Јунона - 5, 20, 233; Монета - 26, 89,90; С оспита- 130 Јупитер - 20, 21, 25, 104, 115-118, 123, 142, 170, 204, 206, 260, 269, 281; Император - 37; Капитолин - 21; Најбољи Најмоћнији - 60, 72, 239, 262; Победник 270, 287; Статор - 278,280 Јупитеров храм - 5,37,116,260 Калавије - 199; Аул - 173; Овије 173 Калатија - 166,202,223 К а л е с -132,133 Калифе- 144 Калпурније, Луције Пизон Фруги -226, 242 Камарс (Клузијум) - 263 Камеринум - 213 Кампанија - 68, 92, 95, 105, 172, 190, 198, 200, 202, 215, 226, 255, 257,272 Кампанска пољ а- 140,141,201 Кампанми - 91-93, 95, 99, 104,112, 113, 116, 126, 127, 131, 139, 140, 172.219 Кана- 191 Канузини- 192 Капена-5 Капенска капија- 83,260 Капитол - 5, 6, 13, 17, 19, 20, 25, 26, 37, 52, 62, 74, 104, 115, 155, 159,169, 227, 239,260 Капуа - 91-94, 102, 104, 105, 117, 126,131, 141, 192, 193, 19&-200, 281 К апуанци-115,192

Карвилије, Квинт - 242; Спурије Максим - 242, 282,283,289-292 Карло Велики - X Карсеоли - 234, 245 Картагина - 88,187,191,225 Картагињани - 90,104 Касије, Спурије - 21,23 Касторов храм - 127,225 Каудиј (Каудијум) - 175,176,178, 180,183-185,191,200 Каудијски кланац - XI, 166, 168, 173,178,212,216 Каудијски мир - 165, 170, 173, 174, 180,217 Квинкције - 188; Гај Цинцинат 40; Гнеј Капитолин - 57; Квинт - 45; Луције - 144; Луције Капитолин - 13; Луције Цинцинат- 7, 8,11, 40, 41,154; Тит - 47, 68, 78, 106-110, 133; Тит Капитолин - 7, 13-15, 37; Тит Пен - 54, 66, 82; Тит Цинцинат- 5,22,35 Квинтилије, Гнеј -1 3 5 Квирин- 123,137, 292 Квирити - 17, 50, 51, 117, 118,123, 128, 156, 200, 208, 209, 240, 246, 268 Келоним - 233 Кима - 139 К и р -1 8 7 Клаудије, Апије - 24, 86, 203, 208, 209, 211, 222, 226, 230, 238-240, 244, 249, 250, 252-255, 259, 262, 263, 271; Апије Крас - 50, 51, 54, 63, 85; Гај - 25, 212; Гај Региленсис - 131; Гај Хортатор - 131; Квадригарије - 54, 136, 170, 280; Марко Марцел 134,141 Клаус, Атије - 240 Клеоним Лакедемоњанин - 232

325

Иидекс Клеопатра (епирска краљица) 143 Клоелије, Публије - 38 К лувији- 205 Клузиј (Клузијум) - 263-266 Колинска врата (капија) - 35, 68, 132 Коминије, Л уци је- 149 Коминијум - 282, 283, 287-289 Консентија- 142,143 Контенебра - 6 К о р а - 136 Корнелија- 135 Корнелије - 188; Аул - 45. 54, 133, 271; Аул Арвин - 160, 162, 163, 178, 179; Аул Кос - 14, 19, 79, 87, 90, 95, 98; Барбат - 229; Гај - 7; Луције Лентул - 140, 141, 169, 184; Луције Сципион - 81, 83, 244, 245, 248, 263, 268, 284, 286; Марко - 45, 54; Марко Малугиненсис - 210; Публије - 2, 13; Публије Арвин - 215, 223, 226, 293; Публије Руфин 133; Публије Скапула - 139; Публије Сципион - 2, 57, 85, 226, 264, 265; Сервије Малугиненсис - 7, 8, 22, 27, 34, 44, 47, 66, 231 Кортона- 215 К ор туоза-6 Крсмера - 2, 217 К ум е- 131 Курија - 33, 63, 116, 147. 150, 153, 230; Faucia - 217 Курције, Марко - 62, 63, 187; Метије - 63 К утина-148 Лабикани-27,68 Лавинијум - 3,125 Лајпциг- XIII Лаконци - 233

Ланувијум- 26,127,129,130 Латини - 2, 7-9, 13-16, 19, 21, 34, 36, 38, 40, 41, 69, 84, 85, 88, 89, 95, 104, 110, 112-118, 120, 122г129,131,223,265 Латински пут - 279 Латинско п ољ е- 268 Л аур ен ти -126 Л а у т ул а-106,109,195,198 Лациј (Лацијум) - 26, 88, 89, 115, 116,126,128,129,190 Лелије, Квинт Сикул - 38 Либурни - 232 Ливије Андроник - 59 Ливије, Луције - 175; Марко 268; Марко Дентер - 231, 240 Лирис - 258 Лициније, Гај - VIII, 49-54, 77, 80-82; Гај Калв - 65; Гај Стол - 42-45, 48; Гај Столон - 58, 75, 240; Мацер - 66, 217, 229, 241; Публије Калв - 46 Л онгул- 217 Л узини- 270 Луа М атер- 111 Луканија-134,142,188, 253, 273 Луканци - 135, 142-144, 146, 147, 190, 193, 244,245 Лукрепије, Луције - 28; Луције Трипииитан- 5 Lusigrumus - XIII

Луцери - 237 Луцерија - 166, 180, 181, 183-186, 198, 275, 279, 280 Луцерини -1 9 8 Мајка зем љ а-117,268 М ајкаМ атута-41,89 Македонија - 88,188,191,192 Македонци -189,190,192 Макијавели, Николо - XI Малевент (Белевент) - 202

326

Иидекс

Манлије -38; Аул - 2,3,13,24,26, 44; Гај - 37, 110; Гнеј - 69, 74, 75, 77; Гнеј Капитолин - 89; Луције Империозус - 60, 61, 66, 79; Луције Торкват - 265; Марко Капитолин - 7, 13, 14, 17-22, 24-26, 89; Невије - 82; Публије - 37, 48, 49, 54; Тит 118-120, 157; Тит (свештеник) - 122, 123; Тит Мененије - 24, 54; Тит Торкват - 61,66, 67, 79, 86-88, 90, 114-120, 123, 124, 126, 127, 131, 150, 155, 187, 188, 238,241, 243 Марс - 7, 65, 102, 123, 125, 141, 150, 206 Марси - 117, 148, 190, 216, 220, 228,234 Марсов храм (светилиште) - 83, 260, 293 Марсово поље - 25, 78 Маруцини -1 4 8,228 Марције, Гај - 204, 216, 217, 241, 268; Гај Рутул - 74-76, 81, 82, 90, 105, 187, 208, 215, 240, 280, 293; Гнеј - 1; Гнеј Кориолан 108; Квинт Тремул -223-226 Материна - 221 Меванија-221 Медуакус - 232 Мелије, Квинт - 175; Спурије 21-23 Мененије, Луције - 7, 34, 38, 74; Марко - 24 Меније, Гај - 128,129,199, 210 Месапи -1 4 2 Метапонт -1 4 3 М еција- 134 Меције, Гем ин- 118,119; Октавије -2 8 5 Милионија - 234, 274 М илионије-125 Минерва- 20, 37

Минервин храм - 60 М интурне- 124,126,198,258 М инуција- 131 Минуције, Луције - 154; Марко Фемус - 241; Стај - 257; Тиберије - 226, 227 М ол оси- 142 Момзен, Теодор - XII Монтескје, Шарл - XI М ургантија-251 Н ар-242 Нарнија-241, 242 Науције, Спурије - 193, 284, 285, 289 Н еаполис- 139,141,190 Неаполитани -1 4 5 Неквинум - 241, 242 Н е п е т -11-13, 27, 247 Н ерул ум -193 Нибур, Георг Бартолд - XII Никомах Декстер - XIII Никомах Флафијан - XIII Н имфије- 144,145 Н о в и је -199 Н о л а - 145, 202 Нолани - 140,144, 145 Н ор ба- 110,111,136 Номентум- 130 Нумизије, Л уии је- 114.125 Н уцерија-215 Нуцерија Алфатерна - 220 Овије-199 Огулније, Гнеј - 237, 260; К винт237, 260 Окрикулум - 222 Оксиринх- X Олимпијада (мајка Александра Великог) -1 4 3 Опимије, Луције Панса - 273 О рк -219 О с т и ја -1 2 7 ,190

327

Индекс Осци - 59 Пакције, Овије-281 П алатин- 135,137 П алеполис- 139-141,145 Палеполитани -144 ,1 4 5 Палумбинум - 291 П андозија- 142 Папије, Брутул -1 6 2 П апирија-160 Папирије, Гај Крас - 22; Луције 7, 27, 47, 281; Луције Крас 127, 132, 134-136, 157, 159; Луције Курсор - 13, 127, 146, 148-150,153-155, 157, 174, 180182, 184-188, 202, 210, 216, 217, 219, 234, 241, 281-284, 289-293; Луције Мугилан - 142, 185; Марко - 81; Марко Крас - 134; Публије - 34; Спурије - 27, 284,289 Патавијум - 233 П ед у м - 70,127-130 Пелигни - 104, 115, 117, 148, 190, 220,228,270,272 Пентријски Самнити - 205 Персеј -1 9 2 Персијанци -1 9 1 П ер узи ја-215,220, 279 П ерузини- 270,271 Петелије, Гај - 88, 142, 202; Гај Налб - 68, 69, 74; Марко - 196,

201 Петилијски гај -2 6 ,1 0 9 Петрарка, Франческо - X Пинарије, Л уције- 60, 86 П и р -9 0 П итекус- 139 Пицени -1 9 0 , 243,244 Плауције, Гај - 69, 70, 74, 76, 88, 111, 137, 203, 204, 209; Луције Венокс - 135,136,138,163,192; Публије Прокул -1 3 9

Плестина - 234 П л истика-193-195 Полибије - X Полија (триба) -1 5 9 ,1 6 0 „Поље злодела“ -1 3 2 Поморски циркус - 223 Помпеј, Гнеј -1 8 7 Помпеја-215 Помпоније, Марко - 60,61 П о м п т и н -7 ,14, 74 Помптинско поље - 86 Понтија - 202 Понтије, Гај - 165, 169, 170, 178, 180, 184; Хереније - 165, 168, 169,184 Попилије, Марко - 193; Марко Ленат - 69,75,76,78,83,85,87 П о р с е н а -5 2 ,250 Постумије, Аул - 28; Луције - 2, 226; Луције Мегел - 265, 266, 272, 274, 279, 280, 293; Луције Региленсис - 28; Спурије 133, 134, 141,165,174, 175,177180; Спурије Региленсис - 34 Потитији - 203, 204 Пренесте - 27,28,34,35,37,38, 70, 127,128,130,131 Пренестинци-186 Привернати - 74, 75, 110,111,126, 138, 139, 159 Привернум- 135—137,140 Публије. К винт-24 П ублилија-74 Публилије, Гај - 147; Квинт - 81; Квинт Филон - 127, 132-134, 140, 141, 144, 145, 174, 180-182, 184,187, 200,240; Т и т - 241 Пунски ратови - IX, X Пупинија - 221 Рамни-237 Регил - 2 Регилско језеро - 36,116,118

328 Ромул - 53, 58, 280 Ромулеа- 251,252 Ростра- 131.154 Руминал-260 Руселе - 234, 279 Руфријум -1 4 4 Сабатин - 7 Сабини (Сабињани) - 84, 95, 190, 216, 240 Савињи, Карл Фридрих - XII Салентини - 222,232 Салин - 76 Салоније, П ублије-109 Самнијум - 95, 98, 107, 110, 133, 134, 140, 141, 145, 148, 149, 158, 180, 184, 190, 195, 203, 205, 206, 218, 220, 221, 223-227, 247, 249256, 264, 266, 270-272, 279-282, 289-291 Самнити - 78, 90-98, 102^-105, 108, 111-117,124, 125, 134,135, 138140, 143-147, 149, 150, 157-163, 165-169, 172-182, 184-186, 193196, 198, 200-203, 205, 214-216, 219-221, 223-227, 231, 237, 244, 245, 247-250, 255-258, 265-279, 281-292 Сасула - 78 Сатикула - 95, 98,193-195 Сатикулани- 193 Сатрик (Сатрикум) - 9, 11, 20. 28, 34, 40,41,88,89, 111 Сатрикани - 180,185, 186 Свето б р д о - 108, 209 Свети закон-217 Секстије, Луције - VIII, 43-45,4855,57, 77, 80,240 Секстилије, Гај - 38 Семон С анко- 137 Семпроније, Аул Атратин - 35, 36; Публије - 208, 258; Публије С о ф -2 2 7 ,240, 242,257

Иидекс Сенони - 264 Сентин - 265,266, 270,272 Сепинум - 290, 291 Сервилије, Гај Ахала - 3, 24, 25; Квинт - 27, 38, 39,45, 64, 77, 82, 105; Квинт Ахала - 58, 60, 68, 76; Квинт Фидена - 5, 7, 8; Спурије Приск - 38, 47 С ергија- 135 Сергије, Гај - 7,13,34 Сетија - 38,110,111,114,136 Сибилинске књ иге- 88, 239. 271 С и гн и ја -6 5 ,114,139 Сидицини - 90-92, 95, 99, 112116,131-134, 247 Сидицинска поља - 91 Симах, Квинт Аурелије - XII, XIII С инопа-258 С и н у е са -126,258 С и п о н т -142 Сицилија- 88 Сициније, Луције - 7 Скантије, Марко - 293 Скапитија (триба) -1 3 4 „Слани пут“ - 66 С олонијум - 127 Сора - 90, 195-198, 223, 227, 231, 247, 274 С отим - 143 Стелатин - 7 Стелатинска поља - 226,272 Сточни т р г -2 5 9 С у е с а - 131,202,273 С уесула- 102-104, 131,141 Сулпиције, Гај - 27, 64, 65, 70, 72, 74, 77, 82; Гај Камерин - 34; Гај Лонг - 131, 132, 158, 159, 187, 196, 201, 203; Гај Петик 58, 77, 79; Публије Саверије 227, 242; Сервије - 40-42, 44, 47; Сервије Камерин - 7, 89; Сервије Руф - 2, 6, 22, 26; Фабије - 244

Индекс Сутријум - 4, 5, 11, 12, 75, 206208,211,214, 247 Тарент -144,146,182 Тарентинци - 142, 144-147, 182, 183 Тарквиније, Л уције- 116 Тарквинијензи - 6, 69, 74, 76-80, 82, 220 Тарквинији (град) - 78 Тарквинији (род) - 209 Тарпејска стена - 21, 26, 66 Tkscius V ictorianus - XII, ХП1

Тације, Т и т -5 3 , 63 Теаненси- 192 Теати -1 9 2 Терентина (триба) - 242 Т ерина- 142 Тесалци- 191 Теспротски за л и в -142 Тибар - VIII, 59, 76, 85, 130, 138, 250 Тибур - 65, 68, 69, 76-78, 127-130, 204 Тибуртини -2 0 4 Титиније, Марко - 232 Тифати- 91 Тифернум - 226, 247, 270, 272 Тицијензи-237 Треооније, Марко - 26; Тит - 284, 286 'Гребулани-231 Трифанум- 126 Т роилум- 292 Троментин-7 Туберо, Е лије-241 Тулије, Секст - 70-73, 75; Сервије-2 9 2 Т у р и је -190,232 Тускул (Тускулум) - 27, 31-34, 41, 42, 44, 45, 68, 79, 106, 118, 130,159

329 Умбри - 213-215,221,231,242,252, 258,265,266, 270,272 Умбрија - 190, 213,221, 241 Уфетина (триба) -1 9 2 Фабије - 2,188; Гај - 69,74, 77,195; Квинт - 193, 208, 216, 220-223, 226, 234, 241, 247-250, 253, 255, 258-264, 266-272; Квинт Амбуст - 90, 174; Квинт Гургес 271, 293; Квинт Максим - 134, 174, 244, 246, 248, 252, 293; Квинт Максим Рулијан - 148154, 156, 157, 160, 187; Марко 45, 76, 77, 82, 114, 133, 153, 154, 156; Марко Амбуст - 28, 42, 43, 45, 68, 77, 78, 160, 161; Марко Дорсон - 89; Пиктор -149,163, 280; Ц е зо н -212,213 Фабратерија- 135 Фалерији - 9, 74,245,247 Фалерно - 87, 126, 128, 139, 192, 255, 258 Фалисци - 5, 74, 76, 80, 82, 104, 245, 290-292 Фалишко поље - 265, 266 Фенектанска пол>а -1 2 7 Ферентани - 185,228 Ферентин - 65, 85, 223, 225, 251, 252 Феретриј - 274 Фесценија- 59 Филип - 192 Флавије, Гнеј - 229, 230; Марко 139, 159 Флументанска капија - 26 Фолије, Марко Флацина - 192, 199, 200, 202 Форентум -1 9 2 Формије -131,140, 271 Ф орм и јци-140 Фортуна - 267

330

Индекс

Форум - 42, 61-63, 78, 81,106,131, 135, 147, 173, 197, 205, 219, 229, 230, 259, 292 Фрегеле- 139,140,180, 202 Фресилија - 234 Фрусинати - 231 Фулвије, Гај Курв - 260; Гнеј 235, 244, 245, 265, 266, 270; Луције - 160, 193; Марко - 227; Марко Петус - 241 Фундани- 135-137,140 Ф у н д и -1 3 1 ,136,140 Фурије, Гај - 208, 209; Луције 28, 29, 32, 44, 89, 154, 192, 222; Луције Камил - 85-88, 128, 129, 147, 148; Марко Камил 1-4, 6-15, 28-34, 47, 48, 52, 54, 57, 58, 74, 154, 170, 184, 188; Спурије - 38, 39; Спурије Кам и л -57 Халкида-139 Ханибал- X, 191 Х ари лај-144,145 Хераклеја- 142 Хереније-Х1 Херкул - 51, 61, 67, 91, 161, 170, 190, 203, 227,253 Херкуланеум - 291

Херкулова р отон д а- 259 Херници - 2, 7-9,1 3 -1 6 ,1 9 , 21, 34, 57, 60, 63-65, 68, 69, 74, 95, 223225,227,228, 231 Хистри - 232 Хорације, Луције Пулвил - 7, 8, 11; М арко-38, 39, 60, 280 Хортензије - IX Хостилије, Тул - 116,153 Храм Моћне С реће- 292 Храм П о б еде-2 7 4 Храм Спаса - 225,232 Хумболт, Вилхелм фон - ХП Цедиције, Гај - 284,286 Ц ер е-7 9 , 80,212, 235 Церера - 260 Цесенија - 227 Цилнији - 233, 237 Циминија-213, 214 Циминска шума - 212, 215, 217, 261 Цимински кланац-213, 216 Цингилија- 148 Ц и р к у с -5 9 ,137, 271 Цирцеја- 15,16,21,26,114 Conway, R. S. - XIU Владимир Јанковић

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР Уз друго петокњижје Ливијеве и сто р и је........................VII ИСТОРИЈА Р И М А ......................................................... XV VI књига (389-367. године пре н. е.) ..................................1 VII књига (366-342. године пре н. е . ) ............................... 57 VIII књига (341-322. године пре н. е.)............................. 111 IX.књига (321-304. године пре н. е.) ............................. 165 X.књига (303-292. године пре н. е . ) ............................... 231 ОБЈАШЊЕЊА VI књ ига..............................................................................297 VII к њ и г а ......................................................................... ..301 VIII књ ига......................................................................... ..305 IX.књ и га..............................................................................309 X.к њ и г а ..............................................................................313 ИНДЕКС.............................................................................. 321

ТИТЈШВИЈЕ

ИСТОРИЈА РИМА ОД ОСНИВАЊА ГРАДА ДРУГО ПЕТОКЈЊИЖЈЕ

Издавач СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Београд, Српских владара 19 Председник

Бранко R Радичевић За издавача

Александар Станојевић Главни уредник

Милорад Ђурић Рецензент

Владета Јанковић Технички уредник

Слободан Николић Коректор

Нада Томичевић Тираж 1.000 Штампа ГРАФООФСЕТ Сремска Каменица, Светозара Милетића 15

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 937 ЛИВИЈЕ, Тит Историја Рима од оснивања града : друго петокњижје / Тит Ливије ; превод, предговор и објашњења Мирослава Мирковић. Београд : Српска књижевна задруга, 1995 (Сремска Каменица : Графоофсет). - XIII, 319 с т р .; 19 cm. - (Српска књижевна задруга ; коло 88, књ. 584) Превод дела : Titi Livi Ab Urbe Condita. - Тираж 1000. - Уз друго петокњижје Ливијеве Историје : стр. VII—XIII. - Објашњења : стр. 295-317. - Регистар. ISBN 86-379-0563-3 а) Римска држава - Историја б) Рома ИД = 40327180