Terri Brisbin - Ispod Maglovitog Zamka

Duntulm zamak Trotternish, Ostrvo Skye Oluja je besnela tokom nodi. Munja je obasjavala nebo nad ostrvom Minch, dok je grom udarao u daljini. Kiša je padala kao iz kabla, prekrivši plažu i stene ispod zamka. Ni čovek niti bilo koje drugo živo bide nije moglo da izdrži snagu oluje, ali ona je mogla. Agneis MacDonald kretala se niz ruševine, vrištedi od besa zbog oluje koja se odigravala na nebu iznad nje. Sa svakim njenim krikom usledio je odgovor od oluje, jel je ona bila ta koja je donela oluju ovde. Plutajudi kroz kamene zidove što nikada ne bi mogla u njenom smrtnom životu, Agneis se zaustavila pregledavši u stene ispod njenog prozora...opet. Čak ni najsvetlija munja nije joj pomogla. Dete nema. Nestalo je. Jednog trenutka u njenim rukama, a u slededem...nestalo. Agneis se vratila kroz zidine i počela da traži u donjim odajama ostataka zamka. Zamotala je ruke oko sebe, jaučudi usled neopisivog bola. Debeli kameni zidovi zadržalli su njene jauke, ali nekoliko zvukova je odjeknulo, i oluja i grom su uzvratili. Bar je dete brzo umrlo, i njegova duša je odputovala zahvaljujudi njegovoj nevinosti. To je bila jedina milost koju je Bog pokazao za nekog ko nosi prezime MacDonald. Okretala se i uvrtala, trčedi kroz Duntulm, kroz odaje u kojima je živela i volela dete kao da je njeno. Ali uvek, Agneis se vradala u na taj prokleti prozor u nodi kao što je ova. Oluja ju je pozvala, podsmevala i osuđivala je kao što je njen gospodar te nodi.

3

Kad se njena gazdarica, srušila zbog vesti, njen gospodar ju je prokleo u životu i smrti. Da nikada nede imati mira, kao što nema ni on. Da žali gubitak dečaka, kao što on to radi. Onda ju je otpremio na vodu u oluji bez vesla na malom brodu, osudivši je na smrt, istu smrt koju je doživelo i njegovo dete. Ali njoj je trebalo sedam dana, da umre. Oluja ju je odvela na otvoreno more, gde se suočila sa strašnim suncem, žeđu i gladi. Onda, dok je ležala blizu smrti, vetrovi osvete digli su velke talase koju su bacale brod na stene ispod Duntulma. Agneis je umrla skoro na istom mestu gde je dečak upoznao svoju smrt. Sada, njena duša de provesti večnost sa osedajem krivice i tuge. Njena kazna za ništa više nego trenutak slabosti je da nikad ne bude slobodna ovog mesta. Da se nikada ne oslobodi krivice za smrt deteta. Dani su se pretvorili u mesece, a oni u godine, decenije, vekove i još joj nije bilo dozvoljeno da pronađe mir. Iako su drugi posedivali zamak čak i kada se raspao i postao ruina, niko nije mogao da je vidi. I da, mogli su da čuju i vide oluju koju je ona prizvala. Agneis je shvatila u čemuje suština problema...nije joj bila pružena prilika da se ispovedi pre nego što je poslata na more. Bez šanse da prizna svoj greh i da traži oproštaj, njena duša je bila prokleta da nikada ne napusti ovo mesto. Ona de celu večnost pladati cenu. Osim ako...

4

Dunvegan zamak, ostrvo Skye u godini našeg gospodara 1500 „Oče!“ Isabel je povikala još jednom iza zaključanih vrata. „Molim te, pusti me napolje!“ frustrirano viknula je još glasnije. „Oče!“ Isabel MacLeod su ruke bile povređena od lupanja po debelim drvenim vratima. Bez obzira koliko puta je udarila i vikala, on nije mario. Niti de, sumljala je, njen otac. Naslonila se na vrata dolazedi do daha, Isabel je znala koliko može biti trdoglav kada se njegova narav ispolji u potpunosti. I njena izjava da se nede udati za muškarca kojeg on izabere, upravo je uradila to. Čak ni umirujudi glas i molitva njene majke nije mogla promeniti odluku njenog oca- čak ni onu u kojoj je odlučio o njenoj kazni zbog protivljenja njemu. Ranald MacLeod nikada nede popustitu u ovome. Uvredila je njegovu čast pred celim klanom. Okrenuvši se skliznula je i sela na kameni pod pored vrata. Shvatila je svoju grešku. Izgleda, prekasno, da bi bilo šta promenila. Njeno grlo i njeni dlanovi su brideli od udaranja zbog njenog izbora. Pomerila je kosu sa lica i pogledala oko sebe u prazne odaje shvatajudi koliko je malo izbora imala. Oduzeta joj je svaka udobnost, njena spavada soba je bila ispražnjena po naređenju njenoga oca. Njena odeda, donji veš, nakit i sve što je njoj pripadalo je odneto. Odneli su i njen krevet, ostavivši joj samo dva debeta koja su bila bačena u došku, i samo njih je mogla da koristi. Čak je naredio da se i drveni kapci na prozorima skinu i pomere kako hladni morski vetrovi ne bi imali prepreke. MacLeod je hteo da njegova derka pati zato što nije htela da se pokori njegovim željama. Kada je prilikom snažnog naleta hladan morski vetar ispunio odaje, ustala je kako bi pomerila debide. Dok je stajala na sredini sobe, Isabel je znala da de njena najveda prepreka biti što je zatvorenik ovde. Niko joj nede pomodi, jer je kažnjena od strane svoga oca. Počela je da korača po odaji držedi se što dalje od prozora. Mogla je jasnije da razmišlja kada se pokrenula, bilo joj je potrebno malo vremena da osmisli plan. 5

Ispod maglovitog neba Prvo, mora da izađe iz ovih odaja. Drugo, mora da pošalje poruku Alexanderu. Na kraju, ona i Alexander bi pobegli od očeve kontrole i zahteva. Isabel još uvek nije bilo jasno kako i gde, ali verovala je da Alex ima plan, kao i kada je pomogao Dunvegan i njenom ocu da pobegnu. Nekako. Prošlo je nekoliko sati pre nego što je pozvala stražara kojeg je postavio njen otac ispred vrata, da traži oproštaj od njenog oca. Nikakav odgovor nije došao te večeri i dva dana nakon toga je prošlo. Ostavili su je bez hrane sa samo jednim bokalom vode, bila je slaba i bilo joj je hladno kada su se vrata otvorila i njen otac ušao. Na njegovom kamenom licu ugledala je pobednički odsjaj, i zabrinuti izraz njene majke koja je samo provirila u njene odaje, rekao je Isabel da njena kazna još uvek nije završena. „Dovedi je u dvoranu. Moja derka može moliti za oproštaj samo na mestu gde me je uvredila.“ Dva stražara su ušla i uhvatila je za ruke, vukudi je iz njenih odaja niz stepenice prema zapadnim prostorijama zamka. Nakon više od dva dana tokom kojih je bila izložena hladnodi vetrova i bez hrane, nije imala snage da se suprostavi stražarima. Zaustavili su se u prednjem delu dvorane i njen otac je zauzeo svoje mesto u velikoj stolici koja je bila namenjena samo njemu. Stražari su je čvrsto držali i to je jedino što je održavalo na nogama i sprečavalo da ne padne. Isabel je pokušala da sastavi rečenicu u svoim mislima, da pripremi izvinjenje, ali užas ju je ispunio dok je gledala svoga oca kako klima glavom nekome iza nje. Ved je ranije videla taj izraz na njegovom licu, i nije joj se pisalo dobro. Usudila se da pogleda preko ramena, i videla je kada je veliki čovek Gair koji je podsedao na džina zakoračio napred i zaustavio se korak iza nje. „Moja derka je uvredila moju čast pred svima vama,“ njen otac je izgovorio. Isabelino telo je zadrhtalo. „Tvrdoglava derka je nešto što ne bi ni jedan čovek trebalo da ima.“ Nesvesno, Isabel je počela da se otima stražarima koji su je držali. „A ponajmanje vođa klana MacLeod.“

6

Ispod maglovitog neba Dok su mnogi uzvikivali podržavajudi njegove reči, njen otac je klimnuo glavom, Gair je rukama zgrabio njenu haljinu na leđima i pokidao je. „Oče, preklinjem te,“ vikala je. „Oprosti mi!“ Isabel je znala šta sledi sledede. Prisustvovala je mnogo puta, kad su rođaci bili nestašni i kada su svojevoljno odbijali poslušnost. Samovoljna neposlušnost. Njeno grlo se steglo, dok su joj drhtaji potresali celo telo, što je izazvalo da je stražari jače stegnu svojim rukama. Sa jednom konačnom suzom, njena haljina je spala izlagajudi njena gola leđa svima onima koji su je posmatrali. Znala je koja kazna de uslediti. Mučenje. Bičevade je. „Moj gospodaru?“ rekao je Gair. Od njegovog glasa osetila je jezu kako prolazi kroz nju. „Deset, Gair,“ naredio je. „I ne suzdržavaj se zato što je u pitanju moja derka.“ „Da, moj gospodaru,“ Gair je rekao, dok je odmotavao svoj bič zamahnuvši ga u prazno. Zamahnuo je u vazduhu u blizini nje nekoliko puta i nije mogla da se suzdrži da se ne strese svaki put. „Ti tamo, drži njenu glavu gore da mogu da joj vidim lice.“ Stražar sa njene leve strane je uhvatio za kosu i čvrsto povukao za kosu podignuvši njeno lice na gore. „Oče, molim te za oproštaj. Znam da sam pogrešila. Molim te...“ Gair nije čekao nikakva dalja naređenja. Kožna traka se obrušila na njena leđa parajudi joj kožu. Jauknula je. Stegla je svoje zube pokušavajudi da se spremi za slededi udarac. Gair je bez pripreme opet udario na isto mesto, pogoršavajudi njen bol. Zatvorila je oči, čekajudi tredi. U tom trenutku stražar ju je jako povukao za kosu. „Otvori svoje odi, Ćerko.“ Njen otac je prozivao. „Želim da te gledam dok u oči dok primaš svoju kaznu.“ Udarac je usledio brzo nakon toga, zbog čega je vrisnula kad je srela pogled svoga oca. Slededi je opet završio na istom mestu

7

Ispod maglovitog neba cepajudi njenu kožu. Suze su joj padale po obrazima bez obzira koliko se trudila da se kontroliše. Gair je bio majstor u sprovođenju kazne, ili de se sprovoditi brzo ili sramno sporo. Dakle, kako de biti za nju? Može li preživeti ovo? Što je važnije, da li de dete za koje sumlja da nosi preživeti ovo? Nije imala više vremena da razmišlja o bilo demu osim o vremenu koje je Gair povedavao prilikom svakog udarca i o jačini kojom je udarao. Isabel nije smela da pomeri svoj pogled sa očevog tokom ostatka kazne, izgledao je zadovoljno njenim kricima bola. Njena leđa, bokovi, zadnjica i noge su brideli u najvedim mukama. Krv se slivala niz otvorene rane na njenom telu. Gair ja završio sa udarcima, teško dišudi, dekao je slededa naređenja. „Šta imaš da kažeš, Ćerko?“ glas njenog oca je odjekivao niz dvoranu. Njeno suvo grlo je bilo dugo bez vode i njen glas je bio promukao od vrištanja, ali Isabel je naterala sebe da progovori. Njen život je zavisio od toga. „Poslušadu tvoja naređenja, Oče. Oprosti za moju neposlušnost.“ Vladala je mrtva tišina, čuli se samo njeno zadihano disanje i jedan težak udisaj koji je ispustio Gair dok su čekali da saznaju da li je vođa klana MacLeod zadovoljan sa njenim priznanjem krivice. „Stavite moju derku da sedne na njenom mestu za stolom,“ rekao je njen otac tiho. „Može da nam se pridruži na večeri.“ Znao je da sama ne može da se pomeri. Nije joj dao hranu više od dva dana i ona bi trebalo da je gladna kao vuk. Ali talasi bola, i miris krvi koja je kapala sa njenih leđa i nogu, terali su je da povrada i padne u nesvest. „Gospodaru, mužu?“ prolomio se glas njene majke, još više je zbunivši. Gde je ona bila? Zašto nije pokušala da spreči? Isabel je znala zašto. „Da li mogu da je operem, obučem prikladno za vaš sto?“ Isabel je pokušala da je vidi, ali njen razum je bio pomuden. Ranald MacLeod je želeo da bude siguran da poniženje i bol potraju mnogo duže, nego ovo malo vremena koliko je mučenje trajalo. „Ne, ženo. Ona ostaje, dok ne kažem drugačije. Njena tvrdoglava glava mora da nauči svoju lekciju.“

8

Ispod maglovitog neba Stražar ju je povukao napred, nekoliko koraka do njene stolice sa leve strane njenog oca. Nije mogla sebi da pomogne, ali je zaplakala kada je pala na tvrdu stolicu. Uhvatila sa za ivicu stola za podršku, pokušavajudi da nađe manje bolan položaj ali to je bilo nemogude. Kada je njen otac prišao i stao iza nje, ona je uspela da stane na noge pukom snagom volje, čekajudi da on sedne. Povikao je da se donese hrana, pružajudi joj čašu vode kao da bi vino ili nešto jače pomoglo njenom bolu. Kora hleba je bio jedini komad hrane na tanjiru, ali ona nije mogla ni to da jede. Odvijao se razgovor oko nje,ali ona nije ništa čula. Videla je samo sene ljudi koji su se kretali ispred nje i razgovarali sa njenim ocem. Kada nije mogla više da izdrži da sedi uspravno, on bi se nasmejao. Kada je pala sa stolice na pod, Isabel je počela da moli. „Odvedite je.“ Njena molitva se produžila narednih mračnih dana i nodi, čak i kada je plakala od boli kada su joj lečili rane. Preklinjala je sve svece da čuju njen molitve i puste je da živi. Da li je to bilo zbog njihove pomodi i Božijeg nauma, ili je to bila samo njena tvrdoglavost,ali je uspela da preživi. Pet dana od kazne njenoga oca, Isabel je mogla sama da ustane i previja svoje rane na koži. Znala je da mora da pronađe način da kontaktira Alexa. Pošto je njenu ličnu služavku zamenila žena koja je delila postelju sa njenim ocem, Isabel je morala da bude pažljiva sa svojim rečima i postupcima. Sedam dana nakon njenog poniženja u dvorani, njena majka je donela vesti da de se udati za naslednika klana MacKinnon u roku od tri nedelje. A sedam dana kasnije, ona je shvatila da je njen mesečni ciklus kasnio dva meseca, i da dete koje nosi u sebi još uvek je živo. MacLeod nede podneti dobro vesti ako sazna da je njegova kder izgubila svoju nevinost pod njegovim nadzorom.

9

Zamak Knock, Ostrvo Skye nedelju dana kasnije Alexander MacDonald, drugi sin vođe klana, zakoračio je u dvoranu baš kada je njegov otac počeo glasno i sirovo da se smeje. Alex je na njegov povratak čekao nedeljama, i on je stigao. Njegova problem nije mogao više da čeka, ali gledao je dok se njegov otac naginjao i udarao njegovog starije brata po leđima. „Možeš li zamisliti, Connore?“ Eoin MaDonald je pitao dok je razdraganost ispunjavala njegov glas. „Možeš li videti?“ Sve prisutne starešine, stariji ljudi i vođa klana su se nasmejali. „Ne mogu, ali bih voleo da sam mogao,“ Connor je odgovorio. Alex je došao u prednji deo dvorane i klimnuo glavom u znak pozdrava okupljenima. „O Alex, nedeš verovati kakve smo vesti sada čuli,“ dok je lice njegovog oca nastavljalo da crveni od smejanja. „Nastavi Brodie. Reci Alexu šta si čuo.“ Brodie je bio njegov rođak koji je bio zadužen da prati MacLeodove dolaske i odlaske. Po njegovom izgledu sada, on mora da jahao i plovio dugo kako bi mogao da dođe do Sleata sa krajnjeg zapada Skyea. Nepoverenje je dugo vladalo između dva modna klana koja su držala i kontrolisala vedi deo ostrva kao i kopna Škotske. Sada je Alexovo srce ispunio strah, osedao je stezanje stomaka kada je čovek počeo da govorio o njegovom problemu koji je uključivao klan sa druge strane Skya. „Derka MacLeoda mu je prkosila pred svima u njegovoj dvorani!“ Brodi je rekao. Svi prisutni su se nasmejali, uključujudi i njegovog oca, ali Alex nije osetio radost zbog ovih vesti. Ne kada... „Prkosila mu je u vezi čega?“ upitao je Alex. Nadao se da nije pokazao veliko interesovanje u svom glasu. „Zar je to bitno, momče?“ pitao je jedan od starešina. „Niko ne prkosi MacLeodu i ostaje živ.“

10

Ispod maglovitog neba „Naredio joj je da se uda za čoveka po njegovom izboru i ona je to odbila! Stajala je ispred njega i odbila ispred svih.“ Brodie je prekrstio svoje ruke na grudima, rugajudi se, pokazujudi način kako je ta devojka uradila. „Ali, Robbie,“ klimnuo je glavom prema starešini koji je progovorio, dok su se Alexova creva uvrtala, „Devojka je još uvek živa.“ Brodie je slegnuo ramenima. „Pa bila je kada sam otišao pre dva dana. Usledilo je krvavo bičevanje zbog njenog odbijanja, ali pokorila se i preživela.“ Dragi Bože na nebu, šta se dogodilo? Kada je odlazio, obedao joj je da de se vratiti i tražiti njenu ruku. Samo je trebalo da iznese svoj slučaj ocu i dobije njegovu podršku kako bi bili zajedno. Njegov otac nije bio u Knock-u. Alex je otkrio da je bio na svom putovanju i da se tek jutros vratio. I sada, ovo? „Više mu vredi kao udata nego mrtva,“ neko drugi je izneo tvrdnju. „On može biti okrutno kopile,“ rekao je njegov otac. „Ali on zna njenu vrednost. Postigao je svoj cilj i ona je naučila da ga se boji.“ Nekoliko glava je klimnulo uz reči prisutnih o MecLeodovoj bezobzirnosti, njegovoj gvozdenoj vladavini, o ceni njegove derke, dok je Alex pokušavao da zadrži svoj jezik za zubima. Potreban mu je plan i to odmah sada. Kao i obično niko nije primetio kada je napustio oca i ostale dok je Brodie završavao svoj izveštaj o nedavnim aktivnostima u Duveganu na MacLeodovoj zemlji. Ili je barem tako mislio. „Šta si uradio?“ Connor je pitao, pošao je za njim hvatajudi ga za rame kako bi ga usporio. Alex je prekrstio ruke na grudima i slegnuo ramenima. „Ništa nisam uradio.“ Connor je odmahnuo glavom i podigao ugao usana. „Ništa, zar ne? Neko ko te ne poznaje možda bi ti poverovao, ali ja te poznajem, brate. Bio sam sa tobom uvek kada si bio sa pogrešne strane nevolje.“ Connor je suzio pogled. Njegov brat je bio vrlo uporan kad je nešto podsticalo njegovu radoznalost. „Zašto si onda bio bled kao bakina koža kada je Brodie pričao o devojci?“

11

Ispod maglovitog neba Alex je razmatrao svoje opcije. Njegov brat ne zna ništa da drži u tajnosti. Connar celog svog života nikada nije znao kada treba da duti, i Alex je bio mnogo puta kažnjen zbog dugačkog jezika njegovog brata. Ipak, koristio bi mu saveznik kako bi došao do Isabele, i njegov brat bi mogao biti baš taj. „Ja poznajem MacLeodovu devojku.“ Alex nije video ni jednu drugu reakciju na Connorovom licu osim suženog pogleda kada je izgovorio te reči. Njegov stariji brat nije bio glup, i Alex je znao da de ubrzo shvatiti. Brz udisaj je rekao Alexu da je Connor shvatio. „Znaš?“ Connorov pogled se širio, usled zainteresovanosti i radoznalosti. „U bibliskom smislu ili u 'prošao si kroz selo i pozdravio je' , u kom?“ Kada Alex nije odmah odgovorio, Connor je odmahnuo glavom i počeo da se smeje. „Gospode Bože! Imaš način da se uvek nađeš u gomili govana, zar ne, brate?“ „Moram...Moram da...,“ počeo je ne znajudi koliko da mu otkrije. Njegov brat je podigao ruku i odmahnuo glavom. „Prvo, nemoj mi ništa redi,“ Connor ga je savetovao. „Onda, ako me otac pita o tvom odsustvu ili tvojim postupcima ili planovima, ja nedu biti u mogudnosti da mu iskreno odgovorim jer nedu ništa da znamo o tome. Osim ako ne želiš da zna?“ Kada je njegov brat shvatio svoje mane? Alex nije mogao da se seti da li Connor ikada u prošlosti priznao svoju slabost, ali bilo mu je drago zbog njegovog priznanja u ovom trenutku. „Da nisi napustio dvoranu tako brzo, čuo bi očevo naređenje Brodiu da se vrati u Dunvegan i otkrije za koga je MacLeod verio. Ved neko vreme kruže nagađanja među klanovima sa kim de se povezati koristedi nju za sklapanje braka.“ „Šta otac misli ko de to biti?“ Alex je pitao. Morao je da zna koji od njegovih neprijatelja de tražiti Isabelinu ruku. „Bio je polovičan pokušaj da mi iznesemo neku ponudu u vezi mene i nje pre nekoliko meseci. Razgovaralo se o formalnom miru između nas u tom slučaju,“ objašnjavao je Conner. Brat ili ne, osedao je kako raste njegov bes pri pomisli na takav spoj. Connor je odmahnuo rukom. „Mogao bi biti MacKinnons ili čak Macleans ili Mull.“ 12

Ispod maglovitog neba Ved je veoma kasnio u povratku ka njoj. Obedao joj je da de govoriti sa svojim ocem, dobiti njegovu podršku i dovesti je kudi. Nije očekivao da de MacLeod tako brzo dogovoriti veridbu sa nekim drugim, čekao je svog oca da se vrati. A poznavajudi Isabel kao što je on poznavao, znao je da nede tek tako pristati na zahtev svoga oca, čak ni da je potrebno da dobije na vremenu kako bi omogudila Alexu da deluje. Ponekad je želeo da ona može biti krotka, poslušna devojka. Nasmešio se na to, prisedajudi se svih razloga zbog kojih mu je drago što nije tako. Da je tako, oni se nikada ne bi upoznali ni voleli. Oni nikada ne bi imali... „Alex!“ odjeknulo je njegovo ime niz hodnik, neko ga je pozvao i dok se okretao ugledao je Brodia kako trči prema njemu i Connoru. „Moram da razgovaram sa tobom.“ „I ja moram da odem,“ Connor je rekao. Sa klimanjem glave, njegov brat se okrenuo na levo, prolazedi pored Brodia ne izgovorivši više ni jednu reč. Alex je rukom pokazao Brodiu da ga prati napolje. Kada su kročili u dvorište, otišli su dalje od zamka prilazedi bliže štalama. Uvereni da nikoga nema u blizini kako bi čuli njihov razgovor, Alex je klimnuo glavom. „Devojka mi je prišla izvan Dunvegana.“ „Da li je to bila MacLeodova derka?“ pitao je. Da li je uopšte bila dobro posle takve kazne? „Ne. Sada nikuda ne ide bez nekoliko služavki i čuvara pored nje.“ „Sada?“ „Da, sada. Kada je ustala iz kreveta i molila svog oca da je opet pomiluje, opet-,“ „Opet?“ Alex je zgrabio Brodia za ogrtač i privukao ga bliže. „Kako to misliš 'opet'?“ „Pa, on je nekoliko dana držao zaključanu u sobi, kada ga je odbila. Kada je pristala da moli za svoje pomilovanje, on je naredio da se bičuje i nakon toga, ona se složila da de ga slušati.“ Žuč koja se nalazila u njegovom stomaku opet je proradila, jer je napustio Isabel i ostavio je na milost i nemilost njenom ocu. Zašto se jednostavno nije predala? Morala je da zna da de pronadi način da dođe do nje. Mora da to zna. 13

Ispod maglovitog neba „Rekao si da ti je prišla neka devojka?“ Alex se vratio na početak razgovora. „Da.“ Brodie je gurnuo ruku u tuniku i izvadio malo parče tkanine. „Zamolila me je ovo dam tebi. I da ne kažem nikom osim tebi.“ Alex je ispružio ruku i Brodie je stavio u njegov dlan. „I da li si? Da li si rekao nekome?“ „Ne,“ rekao je kroz širok osmeh. „Velikodušno me je ubedila da nikom drugom ne kažem.“ Onda slegnu ramenima. „Osim toga, mene ne interesuje sa kim se viđaš. MasLeodovom derkom ili nekom drugom.“ Alex se okrenuo i otvorio mali paket, pronašao je savijeno parče pargamenta unutar slojeva tkanine. Njene reči su bile kratke i teške. On ima na raspolaganju samo nekoliko dana da dođe da je izbavi iz Dunvegana, i odvede daleko od njenog oca. Kada bude stigao, treba da potraži sluškinju iz kuhinje koja je poruku dala Brodiu. Nije bilo reči ljubavi, iako u ovakvoj vrsti komunikacije nije smela ni da rizikuje sa takvim rečima. „Kada se vradaš tamo?“ pitao je Alex dok se okretao da se suoči sa njim. „Sutra.“ Brodie je zurio u njega na trenutak pre nego što je zatresao glavom. „Da li ovo ima neke veze sa njom? Sa MacLeodovom derkom?“ „Idem sa tobom,“ Alex je rekao ignorišudi drugo pitanje. „Srešdemo se u zoru.“ „Alex, Svemogudi Bože, reci mi da se ne viđaš sa MacLeodovom derkom?!“ Brodie je blokirao njegov put i uhvatio ga za ramena. „Ne bi bio toliko glup, zar ne?“ „U zoru,“ rekao je, osobađajudi se njegovog stiska. „I povedi pouzdane ljude, bide mi potrebna pomod.“ Brodie je odustao od postavljanja pitanja kada je shvatio da Alex nede ništa više redi po pitanju MacLeodove derke. Ali istina je bila mnogo gora od toga. Alex se oženio sa MecLeodovom derkom i čeka naslednika. Slededeg jutra, njega i malu grupu ljudi, birlin1 de prevesti zapadno na sever do ivice Skaya do Dunvegana. Brodie de zauzeti svoje mesto nazad u selu izvan 1

Brilin - mali brodid kakakterističan za zapadna ostrva

14

Ispod maglovitog neba zamka i paziti na služavku koja mu je dala tkaninu i rekla da prenese Alexu poruku. Alex je osmislio opasan plan, i molio se da de stidi na vreme da spase svoju ženu od onoga što joj može uraditi sopstveni otac.

15

„Ona je u onoj kuli tamo, blizu litice,“ Brodie je objašnjavao. „Sluškinja je rekla da stalno ima pratnju ljubavnice njenog oca, i da se ispred njenih vrata nalazi čuvar.“ „Dakle, otac joj ni malo ne veruje?“ „Upravo tako.“ Brodie je klimnuo glavom i okrenuo se, skrivajudi Alexsa dok je nekoliko MacLeodovih ratnika prolazilo. Za svaki slučaj, Alex je spustio glavu, navlačedi svoju kapuljadu preko čela. Nije smeo da rizikuje da ga prepoznaju sada i ovde. „Ljubavnica spava u njenim odajama ili se vrada u MacLeodov krevet?“ „Lara kaže da ona ostaje u odajama za dame. Pretpostavljam da vođa klana nije baš sredan zbog nedostatka toplog tela među svojim čaršavima.“ „Znači, Lara?“ Alex je posmatrao kako je počeo da crveni po licu zbog njegovog pitanja. Brodi je bio dosta krupan i grub, ali imao je meko srce prema devojkama, Isto se moglo redi i za Alexa od dana kada je sreo Isabel pre nekoliko meseci. „Da. Lara.“ Alex je ostavio to sada po strani. Znao je da Isabelin otac čuva svoju derku, da ne bi došlo opet do njene neposlušnosti. Prisustvo žene u njenim odajama je poteškoda, ali je mora prevazidi. Sutra po nodi mesec de biti taman, tako da je to najbolja prilika za bekstvo a da ih niko ne primeti. „Prodi demo pored stražara, tako što demo dovesti kola sa hranom za kuhinju, a zatim se moramo skrivati do mraka.“ Ponovio je Brodie. „Lara de dostaviti Isabeli drogu za spavanje. Kada ljubavnica i stražar zaspu, mi demo otidi do njenih odaja i izvesti je napolje.“ Zvučalo je tako jednostavno, ali to je bio plan pun mogudnosti za neuspeh. Neuspeh za njega bi značio smrt, a najverovatnije i za njegovu ženu i sve koje se usude da se suprostave MacLeodu. Brodie je posmatrao Alexa nekoliko nemih trenutaka pre nego što je slegnuo ramenima, klimajudi glavom. To je bio muški 16

Ispod maglovitog neba način dogovora. Sada, oni treba samo da čekaju do jutra, nađu kola i sa njima uđu u zamak. Alex i Brodi su hodali niz put udaljavajudi se od kapije i stražara, skredudi iza ugla ka mestu gde de ih služavka čekati slededeg dana u podne. Brodie je bio voljan da veruje služavci i njenoj spremnosti da učestvuje u ovom planu. Alex je znao da de mala vreda puna zlatnih novčida unutar njegove tunike prokrčiti put za bilo kakvu pomod, i omoguditi da ubede svakog ko im stoji na putu da im pomogne. Dok su hodali nešto je nateralo Alexsa da pogleda prema kuli. Tamo, na malom prozoru kule koja je bila najbliža litici, video je Isabel, njena plava kosa je lepršala oko nje na vetru. Tako mala zbog velike udaljenosti, i nije bio siguran da li je mogala da ga vidi, ali povukao je kapuljaču i klimnuo joj glavom, nadajudi se da ga je videla. Gledao je kako otvara prozor i naginje se preko njega. Dolazim Isabel. Čekaj me. Poslao je svoje misli do nje, moledi se da je njeno srce čulo i da je znalo da je nikada ne bi napustio. Kada se okrenula zatvorila je prozor, nije znao da li je čula. Prokletstvo, ako bude morao da čeka još jedan dan pre nego što bude mogao da je odvede odavde sigurno de se ubiti. *** To je bio Alex! Isabel se borila da ne otkrije svoju radost i olakšanje dok je zatvarala prozor kada joj je Evanna naredila da to uradi. Njena poruka je stigla do njega. I Alex je došao da joj pomogne. Udahnula je duboko, prebacila svoju kosu preko ramena, okrenuvši se da se suoči sa strašnom ženom koja se nalazila u njenim odajama. „Nisam shvatila koliko je hladno dok nisam otvorila prozor,“ rekla je tiho. „Izvinite.“ Želela je da škrgude zubima zbog uvredljivog prisustva ove žene u njenim odajama, ali bičevanje ju je naučilo da se odure svojim nestrpljivim nagonima. 17

Ispod maglovitog neba Šta je njen otac video u ovoj ženi neprivlačnog izgleda i groznog karaktera, Isabel nije znala. Imala je kestenjastu kosu koja je bila sređena kao i nove haljine koje su pokrivale njene obline, i Isabel nije videla ništa što bi se svidelo muškarcu kao njenom ocu. Obično je voleo žene sa tamnom kosom i pohotljivim oblinama. I žene koje nisu podizale svoj glas i nisu navodile svoje zahteve, ova, nije posedovala ni jednu od tih stvari. Isabel je koristila svu svoju kontrolu kako bi klimnula glavom na ljubazan način kurvi svog oca i otišla do stolice u uglu. Pokupila je svoj vez, pustila je svoje misli dok su njene prsti prelazili preko tkanine, tkala je svoj plan kao što su se niti vezle na tkanini. Mora čekati na njegove reči, ali nije znala kako de one dodi do nje. Tišina je išla Evannen na živce, i Isabel je to shvatila, žena je iz sata u sat izgledala sve sumornije, isterana iz kreveta njenog oca i prisiljena da pazi na njegovu derku. Koju god pretnju ili obedanje da je njenoga otac dao svojoj ljubavnici mora da je bilo ozbiljno jer je ona prihvatila takve uslove. Iako to nije tema o kojoj treba razgovarati sa derkom vođe klana, Evanna nije krila svoje apetite za zadovoljavanje svoga tela. Nije postojala žene u zamku i u selu Dunvegan koje nisu čule priče o njihovim ispadima. Najverovatnije je i čak žena MacLeodu znala, jer niti su vođa klana niti njegova ljubavnica praktikovali da budu diskretni ispred Elizabeth Matheson, Lady MacLeod. Još jedan sat je prošao pre nego što se smirila dovoljno kako bi usporila svoj rad. Pogledala je po odaji i otkrila da je njen tamničar zaspao. Isabel je spustila tkaninu i iglu u krilo kako bi odmorila ruke i ispustila svoj dah po prvi put za ceo dan. Došao je. Iako je bila velika distanca između njih, ona bi ga uvek prepoznala. Isabel je morala sebi da prizna, da joj se sumnja uvukla tokom ovih najgorih nedelja njenog života. Obedao joj je ljubav, njegovo ime i zaštitu, ali duboko u sebi bila je zabrinuta i zamišljena. Obedanja izgovorena u mraku, nisu bila najpouzdanija; ona je to razumela i strahovala zbog toka. Sada, ispunio je mir jer bez obzira šta god da se dogodi, oni de se sa time suočiti zajedno. Njena ruka skliznula je preko njenog stomaka, i odjednom se čulo kucanje na vratima što je sprečilo Evann da vidi njen pokret. Žena se probudila i

18

Ispod maglovitog neba pogledala je u Isabel kao da je ona kriva što je prekinula njeno spavanje. Napokon shvativši da ona nije plemenita dama u ovoj prostoriji, otišla je do vrata i podigla rezu. „Kasniš,“ kritikovala je dok je otvarala vrata. Stražar se okrenuo da bi pustio služavku iz kuhinje da uđe. Po načinu na koji je mirisao poslužavnik koji je devojka nosila, mora da je bio mnogo gladan. „Spusti tamo.“ Evanna je pokazala prstom na sto pored ognjišta. Kada je devojka prolazila pored Isabel, ona se saplete i nagnu ka njoj. Nekoliko činija i pehara su poleteli do ivice poslužavnika i služavka je pokušala da ih namesti. Isabel je skočila na noge kako bi joj pomogla dok se besna Evanna drala. „Da li si ti luda?“ vikala se bez da priđe da joj pomogne. „Evanna, to nede ništa popraviti,“ Isabel joj je rekla dok je hvatala ivice poslužavnika pokušavajudi da joj pomogne. „Dozvoli mi da ti pomognem.“ Devojka je mucala dok je pokušavala da povrati ravnotežu. Dok se Isabel sagnula da pokupi prosute činije i pehare, osetila je kada joj je Lara stavila nešto u ruku. Pogledala je u devojku koja joj je pogledom rekla da ne priča ništa o tome. Isabel je ustala i odmakla se, zatvorivši prste oko misterioznog malog predmeta. „Idi! Donesi svežu hranu i pošalji nekoga ko nije nespretna budala kao ti, ti ne možeš ni sebe da nosiš,“ Evanna je naredila. Za nekoga ko zavisi od hira čoveka, ko može da se suoči sa proterivanjem ili poniženjem u bilo kom trenutku, Evann je zaboravljala njeno pravo mesto i uživala je u svom trenutku modi. Isabel je skrivala osmeh, dok je grizla usne i spuštala glavu. Lara je postavila poslužavnik sa činijama i peharima na sto, i zatim je brzo napustila odaje, mrmljajudi još nekoliko puta izvinjenja, namignuvši Isabeli dok se Evanna okrenula. Isabel skloni mali paketid u rukav svoje haljine, razmišljajudi kako je najbolje da ga otvori u privatnosti. Mesto koje je Evann najviše mrzela i gde je mogla da se udalji od nje jer je ne posmatra stalno, jeste kapela. Odlučna da to istraži, Isabel je otišla do stola i uzela pehar sa pivom i komad hleba. „Bilo bi joj bolje da donese više paprikaša,“ Evann je rekla klimnuvši glavom prema zatvorenim vratima. 19

Ispod maglovitog neba „Trenutno, nisam toliko gladna,“ rekla je držedi hleb. „Ovo je dovoljno za mene.“ Imala je više strpljenja nego što je mislila da postoji u njoj čekajudi da još hrane stigne i njena čuvarka završi sa jelom. Isabel je čekala pravi trenutak kako bi progovorila. Evann se namrštila, gledajudi je. „Pre nego što odem na spavanje, želim da idem u kapelu.“ Bila je odlučna i čeklala je. Bile su prisutne obe, kada je njen otac jasno stavio do znanja da moljenje u kapeli, kada na kolenima moli Boga za oproštaj zbog svoje tvrdoglavosti, je jedan od retko prihvatljivih oblika ponašanja u ovim trenucima. „Zar ne možeš da čekaš jutro?“ Evann je pitala, prelazedi svojim rukama preko oskudnih grudi. „Ne treba mi pratnja,“ Isabel joj je rekla, dok je ona podizala rezu i izvukla je. „Stražar de biti pored mene uz svaku moju stopu, a ti možeš da me čekaš ovde.“ Stražar se na njene reči okrenu i pokloni, čekajudi njeno naređenje. Ponižena i išibana ispred svih, očekivala je više prezira i sramote od ljudi u zamku. Ali ovaj stražar, kao i bilo koji drugi koji su prisustvovali ili razgovarali sa njom, pokazali su samo poštovanje prema njoj. „Moja gospo?“ upitao je. „Idem u kapelu da se pomolim,“ objasnila je, pogledavši preko ramena u nepodnošljivu ženu. „Da li imate ogrtač? Ranije je počela kiša,“ rekao je. Sa klimanjem glave, skinula je sa klina ogrtač u bojama klana, stavila kapuljaču i napustila odaje. Morala je da trpi konstantnu pratnju, ali Isabel nije bila zatvorenik. Bilo je neprijatno. Zastala je za trenutak, čekajudi da vidi da li de Evann nešto progovoriti ili podi za njom. Sa izgovorenom psovkom, žena je krenula sa njom. Isabel je morala da otkrije Alexov plan. Mora da bude spremna na sve što može da se dogodi. Bilo je potrebno mnogo manje vremena nego što je mislila da Evann izgubi interesovanje, i odluta izvan vlažne, hladne kamene sobe. Postojala

20

Ispod maglovitog neba su samo jedna vrata za ulazak i izlazak, njen čuvar je ostao ispred. Sveštenik se ved povukao na spavanje, njegovo hrkanje se čulo iz male odaje iza oltara, što joj je ukazivalo da je on sigurno nede ometati. Bilo joj je potrebno malo vremena da pročita njegovu poruku, da sazna njegov plan i njenu ulogu u njemu. Bilo joj je potrebno mnogo više vremena i više napora da smiri svoje očekivanje i da odaje utisak posramljene devojke posle dugotrajne molitve kada je napustila kapelu i otišla u svoje odaje. Činilo joj se da ta nod i sutrašnji dan, traju kao meseci. Konačno, sunce je skliznulo sa horizonta, pojavio se mesec i Isabel je počela da radi ono što joj je Alex rekao. Kada su oboje, ljubavnica i stražar čvrsto zaspali, ostala je da čeka njegov dolazak.

21

Aleks se pomolio iz kuhinjske ostave, trudedi se da izbegne sluge koje su još uvek tu rintale. Brodie ga je pratio, niegovi sigurni koraci i prisustvo su davali Alexu više poverenja u ovaj plan, više nego što je sada bio. Čak i saznanje da ih ostali čekaju napolju ispred kapije, da im pomognu u bekstvu, nije pomoglo. Njihov put odavde do Isabeline sobe u tornju bio je nesiguran i pun nebrojenih opasnosti i izazova. Mislio je samo na jednu stvar-njegova žena ga je trebala. Kao što je Lara opisala, vedina onih koji su živeli u kuli su se odmarali a malobrojni su bili budni. Zbog arogancije McLeoda, nekoliko stražara je držalo stražu ovde , unutar sale i svuda naokolo, osim ispred vrata koja su vodila napolje. Alex i Brodie su tiho koračali uz tamom zasenjene zidove i zatim uz stepenice dok nisu došli pred njenu odaju. Nije bilo stražara koji bi ih čekao. To je bila ili izuzetno dobra ili vrlo loša stvar. Samo de otvaranje vrata otkriti istinu. Alex izgovori brzu molitvu u slučaju da Svemogudi sluša i podiže rezu. Oslobađajudi vrata, čuo je da Brodie iza njega, kako čeka spreman na bilo šta što je iza tih vrata. Sa bodežom u rukama, Isabel je stajala unutra, sa plamtedim očima i telom spremnim na borbu, kao anđeo osvete. Njegov anđeo osvete. „Isabel.“ Prošaputao je kad su on i Brodie ušli i zatvorili vrata za sobom. „Isabel.“ Ispustila je bodež i potrčala u njegove raširene ruke. Alex ju je držao, samo držao, osedajudi uzdahe kako ulaze i napuštaju njeno telo i puštajudi njenu toplotu da ga greje. Kliznuo je rukama, mrsedi svojim prstima gomilu crnih, dugih kovrdži, da bi povukao njenu glavu unazad i gledao u njeno lice. „Jesi li dobro curice?“ Pitao je. Proučavao je njene crte lica i primetio tamne krugove ispod njenih zelenih očiju i bledilo njene kože. „Čuo sam šta ti je otac uradio.“ „Sada kada si se vratio, nije ni bitno.“ Prošaputala je pre nego što je podigla svoje usne do njegovih. Alex ih je prihvatio i zaposeo njene, nagnuvši se tako da se otvorila njegovom jeziku. Okusio je i usisao njen jezik kada ga je ponudila. Plakala je jer je osetio slanodu suza na njenim usnama. Ali uglavnom, imala je ukus... doma.

22

Ispod maglovitog neba „Alex, “ Brodie je zarežao. „Nemamo vremena za ovo. “ Alex se odmaknuo od Isabel i klimnuo. Bacio je pogled iza nje, i pokraj kreveta, na podu, video je ženu i muškarca, vezane poput svinja spremnih za pečenje. Nisu se micali i jedva su disali. Alex se nasmešio svojoj ženi. „Dobro si uradila.“ Rekao je. „Koliko dugo spavaju?“ Zbog napitka koji je Lara doturila Isabeli spavali su kao mrtvi satima i satima, kao što je Lara obedala. „Skoro dva sata.“ Reče. „Bojim se da moje veštine vezivanja ih ne mogu držati ovako.“ Isabel je klimnula prema stražaru. „On je toliko težak da sam se bojala da ga nikad nedu pomeriti tamo.“ Brodie je prošao pored Alexa i čučnuo pored ovo dvoje i povukao veze koje je Isabela namestila. Ustao je i slegnuo ramenima. „Bide dobri, lejdi.“ Brodie je klimnuo prema vratima. „Trebali bi podi. Odmah.“ Alex je zgrabio kožnu torbu kraj njenih nogu i dobacio je Brodie. Dok je uzimao njen ogrtač sa kreveta, primetio je da je isti nosila kada su izgovorili njihove zavete. Jednostavan, ne bi privukao pažnju nikome. Nakon što je obmotao ogrtač oko njenih ramena, skupio ju je u odedu. Iako je pokušavala da sakrije bol, video ga je u napetosti oko njenoh očiju i usana. „Trebao sam biti ovde.“ Prošaputao je, popuštajudi stisak i pritiskajudi svoje usne na njeno čelo. „Trebao sam to zaustaviti.“ Ruka joj je skliznula u njegovu i jače ga stisnu. „Sada si ovde.“ Brodie je podigao rezu i proverio hodnik. „Dođite.“ Alex je pridržavao Isabel dok su trčali iz njene odaje, niz stepenice i kroz dugačke hodnike do kuhinje. Borila se sa održi korak sa njihovim dugonogim koracima, ali nijednom se nije žalila niti usporila. Stigli su do kuhinje i ostave gde su se on i Brodie bili sakrili i uvukli su se unutra. „Zašto se ovde zaustavljamo?“ Isabel je pitala, dišudi duboko dok je govorila. „Izlazimo isto kao što smo i ušli.“ Brodie je objasnio. „Kada se kapije otvore sa prvim svetlom.“ „Mogu vam pokazati drugi put. “

23

Ispod maglovitog neba Alex je pogledao u Brodie. Planirali suda je sakriju u istu prikolicu koju su oni koristili da uđu u dvorište zamka i odu čim se ujutru otvore kapije, bez podizanja sumnje ili brige. Ali svaki momenat koji su provodili ovde povedavao je mogudnost da budu otkriveni. Ili bi dejstvo napitka moglo da prestane pre nego što su očekivali. Alex se nasmejao i klimnuo supruzi. Verovao joj je da zna bolji put. „Pokaži nam.“ Nije mogla da prekine da ga dodiruje. Sada kada je bio ovde, Isabel je držala njegov dlan ili njegovu ruku. U njenoj zbunjenosti i bolu posle bičevanja, mislila je na njega i samo na njega. Prodi de duže vreme pre nego što uveri sebe da popusti stisak na njemu. Ili da prestane da bulji u plave dubine njegovih očiju. Ili da izgubi potrebu da ga poljubi. „Ovim putem.“ Rekla je, klimajudi Brodieu da otvori vrata. Bolelo je kada se brzo kretala. Bolelo je da nosi teški, tamni ogrtač koji je sakrivao njene obrise i čuvao je od spoljašnje hladnode. Ali, ništa od toga je nije usporavalo ili bi oboje, ili bi svi stradali. Zaustavila se i pogledala velikog, grubog muškarca koji je pratio Alexa. Nije bio ono što je očekivala nakon Larinih reči pohvale, ali preneo je poruku i doveo je Alexa ovde. „Brodie?“ Klimnuo je i pogledao je sa očekivanjem. „Lara ne sme da ostane. Moj otac de je ubiti jer je pomogla meni, nama, kada otkrije ovo.“ „U pravu ste za to lejdi. Lara sada čeka na našem mestu za sastanak. Bide sigurna. “ Alex je pametno birao prijatelje. Klimnula je i odvela ih do druge ostave. Tamo, sakriveno u kamenom zidu, bilo je tajno stepenište. Prebrojala je kamenje, kao što joj je majka rekla da uradi i gurnula je okrugli kamen u gornjem uglu zida. Nežno škripanje je bio jedini zvuk koji se čuo kada se prolaz pokazao pred njima. Njena majka nije mogla otvoreno da pomogne Isabeli, ali otkrivajudi joj ovo jedne nodi, dok je sedela kraj Isabelinog kreveta, negujudi joj krvava leđa, njena majka joj je pružila izlaz iz onoga što je njezin otac planirao. Šokirana samim pokušajem majke da prevari oca, Isabel je bilo drago sada. Kada je Brodie podigao baklju sa strane zida, dozvolila je Alexu da krene ispred, koristedi ga kao potporu na tamnim stepenicama koje su vodile ispod kule.

24

Ispod maglovitog neba Isabel je pomislila na majčine reči dok je koračala kroz tamno mesto. Ovo je bilo isklesano iz temelja, iz neobrađene zemlje na kojoj je Dunvegan sedeo u isto vreme kada je podzemna tamnica iskopana-ta građevina koja sakriva ovu. Samo su vođa i njegovi najodaniji pomodnici znali za ovo. I očigledno njegova žena. Došli su do kraja ove odaje i pronašli su još jedna vrata. Kada ih je Alex otvorio, susreli su se sa slanim mirisom mora. Morska pedina bi ih odvela do litice pored kule i pobegli bi. Ali, sudedi po rečima njene majke, ovaj put je bio naporan i dug i Isabel je mogla da oseti kako je snaga napušta i da joj svaki korak približava pad, „Odmori se ovde, ljubavi.“ Alex joj je rekao, privlačedi je na njegovu stranu i puštajudi Brodie da prođe. „Idi napred i vidi šta ima napred.“ Isabel se srozala pred njim i uzdahnula kada su njena leđa udarila o kameni zid. „Da li mogu nešto da uradim?“ Pitao je. Briga je ukrasila njegove reči i njegov pogled. „Ne. Najgore je prošlo, ali koža se zategne kada se kredem.“ „Ubidu ga.“ Trgnula se od njegove žestine. „Mislim da niko od nas ne može to da uradi, bez obzira koliko možda mi to želeli.“ „Pa, više nikada te nede pipnuti Isabel.“ Zakleo se. „Ja du se pobrinuti da budeš sigurna.“ To ih je dovelo do srži problema – šta de raditi jednom kad budu daleko od Dunvegana? „Gde demo otidi Alex?“ upitala je. „Šta demo raditi ako pobegnemo?“ Pomerila je kosu sa lica i potražila pogledom njegovo. „Kada pobegnemo.“ Podigao je ruku i dodirnuo joj obraz, gladedi njenu kosu. „Pobedi demo. I bidemo zajedno. Zakleo sam se pred Bogom da du biti uz tebe Isabel.“ „Šta je tvoj otac rekao kada je čuo da smo venčani?“

25

Ispod maglovitog neba Znala je odgovor pre nego što je progovorio, zbog krivice koja je sijala u njegovim tamno plavim očima. Njihov brak je bio tajna i za njegovu porodicu jednako kao i za njenu. Isabel je zatvorila oči i pokušala da se oslobodi napetosti i straha kroz uzdah. „Moj otac de nas primiti ako ni zbog čega drugog onda da bi se suprotstavio i razljutio tvog oca,“ uveravao ju je. Pomisao na suočavanje sa MacDonaldsonovom ljutnjom i gnevom joj nije olakšavao ni um niti srce. Mislila je da je Alexov povratak ovde i njeno spašavanje značilo da je objasnio njihov brak svom ocu i da de ga njegova porodica prihvatiti kao i nju. Zavađene porodice su često ugovarale brakove da bi rešile probleme i ovaj bi jednostavno mogao da bude i takav. Nadala se. Molila se. Nežni dodir njegove ruke kojim je podigao njenu bradu da bi im se pogledi sreli, naterao ju je da otvori oči. „U bolovima si i iscrpljena. Kada se izvučemo odavde i ti budeš odmorna i oporavljena, rešidemo sve. “ Isabel je bila u bolovima i besane nodi pune uznemirenosti i okretanja su iscrpile i ono malo snage što je imala pre očeve kazne. Stalni strah da de otac otkriti njenu tajnu, činio ju je uznemirenom svakog sata svakog dana, jer iako se bojala da je izgubila dete unutra, izgleda da ipak nije. U nemogudnosti da govori otvoreno ili pita o tim stvarima, samo se mogla osloniti na delide sedanja koje je imala iz priča sa drugim ženama. Sada, kada je Alex ovde, osedala se divno jer je imala nekoga ko de preuzeti njen teret i pomodi joj da olakša svoje strahove. Isabel je podvukla ruke ispod njegovih i odmarala svoju glavu na njegovim čvrstim grudima. Celo telo joj se opustilo i nije joj smetao ni pritisak na leđima kada ju je prigrlio. Bili su zajedno. Udisala je njegov miris i lagano se naslađivala. Bili su zajedno. Isabel je gladila svojim rukama mišide na njegovim leđima prihvatajudi snagu koju joj je nudio u zagrljaju. Bili su zajedno.

26

Ispod maglovitog neba Samo je znala da je spavala kada su je probudile reči koje je šaputao. Bilo je vreme da napuste Dunvegan i otpočnu zajednički život.

27

Alex je pomagao Isabeli dok je hodala po mokroj stazi. Morali su da dođu na vrh ovog kamenog nasipa pre nego što Sunce izađe ili de biti viđeni. Izlaganje je sada značilo smrt. Brodie je vodio, proveravajudi svaki korak i osiguravajudi svako novo gazište pre nego što bi krenuo napred. Niko nije glasno govorio i osim par prošaputanih reči ohrabrenja, penjali su se u tišini. Iako su krenuli satima pre nego što su planirali, trebalo im je više vremena nego što je očekivao, da pređu preko stena iz pedine do višeg suvog zemljišta. Ipak, modi de da priđu sa druge strane i bide u mogudnosti da dođu na dogovoreno mesto a da ne prođu kroz selo ili kulu. Za svaki slučaj. Konačno, došli su do vrha i on je pridržao Isabel dok je hvatala vazduh. Nijednom se nije bunila, čak ni onda kada je njegov oslonac skliznuo i on je uhvatio za leđa. Kada bi mogli da stanu, mogao bi da vidi koliku štetu je njen otac naneo. Ali za sada, samo ju je držao i pomagao pri svakom koraku koji bi napravila. Njen izraz kada ga je pitala o reakciji njegove porodice na vest o njihovom braku, još ga je progonio. Alex de joj sve objasniti kasnije. I moliti za njen oproštaj što nije ranije bio kraj nje. „Alex.“ Zastao je i sačekao Brodija. On je išao ispred njih da bi video ima li kakvih teškoda. Pojavio se kao duh iz kovitlajude magle, koja se stvorila iznad mora, kotrljajudi se uz obalu i višlje kroz klisuru prema planinama Skye. Alex se naježio, osedajudi se kao da mu neko gazi po grobu. „Bez brige,“ reče Brodie tiho. Magla je više pojačavala zvuke nego što ih je prigušivala, pa su se trudili da ne prave preveliku buku. „Ljudi su spremni.“ „Šta de da rade?“ Upitala ga je Isabel. „Tvoj otac de te prvo tražiti u kuli a zatim u selu. Ako te ne pronađe, proširide pretragu prema obližnjim selima i gradovima. Ako te neko, bilo ko, dovede u vezu sa mnom ili MacDonaldsovima, on de se okrenuti prema moru i jugu, prema našim

28

Ispod maglovitog neba zemljama, kada otkrije da te nema.“ Alex je pokazao u daljinu, prema njegovom domu u Sleatu. „Pa gde demo da idemo?“ Nasmejao se na njeno pitanje i klimnuo prema Brodiju. „Idemo dublje u zemlju MacLeoda.“ „Alex, ne.“ Isabel je počela da se svađa sa njim. „Ne postoji mesto na kojem se možemo sakriti od njega ako ostanemo ovde.“ „Ne, ne ovde ljubavi. Istočno, zatim severno i zapadno u delove Skye koji su nekada pripadali mom klanu. Postoji mesto na kojem demo se sresti sa Brodiem, onda kada tvoj otac počne da sledi trag koji moji ljudi ostavljaju za sobom.“ Izuzev ovog područja i Sleata gde je njegova porodica živela, oko ovog ostrva su se vodile borbe i često je menjalo vlasnike kroz stoleda. Ono što je pripadalo klanu MacDonalds sada je bilo pod kontrolom klana MacLeods i obrnuto. Bez obzira da li su se borili ili su ga dobijali na poklon od kraljeva i osvajača, nevažno, Alex je znao da de se to nastaviti i u slededim generacijama oba klana. Dvorci, luke, zemlja i bogatstvo su menjali vlasnike dok su vernosti, smrtna neprijateljstva, bitke, kraljevstva i sporazumi menjali iznova i iznova. To je jednostavno bilo tako. Vodio ju je prema grupici okupljenoj oko puta prema selu. Brodie i još trojica su čekali sa konjima. Mlada žena, mora biti da je Lara, stajala je tamo, veoma blizu Brodija, Alex je primetio. Torba koju je Isabel spakovala, bila je privezana za jednog od konja. „Lara,“ Isabel reče dok su prilazili. „Imaš moju zahvalnost zbog učestvovanja u ovom.“ Prišla je i zagrlila služavku. „I moju također curice.“ Alex reče. „Vaša majka me je poslala ga da ga pronađem, lejdi Isabel.“ Isabel se iznenadila zbog ove vesti. Bez ikakvog znanja ko je podstaknuo prvi kontakt, Alex nikada ne bi pogodio da bi mu Lady MacLeod pomogla. „Moja majka?“ Isabel je gledala u Alex, pa u Brodija, pa opet u Alexa. „Kako? Kada?“ 29

Ispod maglovitog neba „Čula je kako šapudete u svojim molitvama u onim nodima kada je sedela pored Vašeg kreveta. Poslala me je da ga pronađem.“ Glavom je klimnula prema Brodiju. Od svih stvari koje je služavka mogla redi, vesti o majčinom učešdu u ovom su je šokirale. Nikad nije intervenisala u derkinu korist. Ako je Isabel pomislila da je majčino otkride tajnog prolaza bila značajna stvar, onda su ove vesti bile veoma impresivne. Ali Isabel je tada shvatila zastrašujudu mogudnost da nije sakrila svoju tajnu tokom onih strašnih i mučnih dana i nodi posle bičevanja. Šta je još rekla tokom njenih časova u groznici? „Kako je znala da te pošalje kod mene?“ Brodie je pitao Laru. Isabel je videla da se njegova sumnja pojačava. Klimnuo je glavom njegovim ljudima da uzjašu, očigledno čekujudi izdaju ili otkrivanje. „Lejdi je rekla da tražim siledžiju sa crvenom kosom koji stoji i čeka pored zaliva gde brodovi pristaju. Rekla je da deš nositi crno.“ Lara reče. Njen nervozni pogled lutao je po okupljenima. „Rekla mi je tvoje ime. Kada je lejdi Isabel tražila moju pomod, znala sam da si to ti. “ „Kako, dođavola, ona toliko zna?“ Brodie je prošaputao kroz stisnutu vilicu. „Ja sam rekao Isabel za tebe Brodie.“ Alex je klimnuo svom prijatelju, veoma besnom prijatelju. „Rekao sam joj da ako me zatreba, tebi prenese poruku. “ „Dakle, prokleti MacLeodsi me znaju i znaju šta ja radim ovde?“ Isabel je buljila u velikog muškarca koji je stezao pesnice i napinjao telo, spremnog na borbu. „Ne Brodie.“ Lara reče, iskoračivši ispred ratnika čak i kad je Isabel htela da je upozori da se skloni. „Lejdi, njena majka i ja. Mi smo jedine koje te znaju.“ Spustila je malu šaku na njegovu ogromnu ruku. „Možeš mi verovati.“ Tišina je zavladala nekoliko dugih minuta pre nego što su se svi smirili. Isabel se zateturala od pomisli da joj je njena majka pomogla na takav način, naročito znajudi šta bi njen otac uradio ako bi otkrio njena dela. Otkriti joj prolaz ispod kule bilo je loše, ali stvarno joj pomodi u slanju poruke Alexu je bila potpuno drugačija stvar. Njen otac bi protumačio ova dela kao potpunu izdaju. „Mislim da trebamo da krenemo,“ rekla je tiho. Bide vremena da razmišlja o svim iznenađujudim događajima jednom kada budu na sigurnom. „Jutarnji stražar 30

Ispod maglovitog neba de uskoro dodi pred vrata moje odaje i moramo se skloniti odavde pre nego što se to dogodi.“ Oprostili su se i Alex joj je pomogao da se popne na jednog konja. Bolelo je. Svaki deo njenog tela je boleo. Ali nije mogla da dozvoli da ih sada uspori. Preživela je i učinide sve što može da ostane tako. Brodie je naredio dvojici muškaraca da ostanu u Dunvegan selu da drže stražu i zatim se popeo na svog velikog konja. Klimnuvši Alexu i Isabel, posegnuo je dole i povukao Laru na konja. Zbog njenog plašljivog izraza, Isabel se dvoumila da li je devojka ikada uopšte jahala, ali ščepala je velikog ratnika u svoje ruke i klimnula Isabeli sa osmehom. Bilo je vreme da ona i Alex odu. Virila je kroz kovitlajudu maglu u dvorac Dunvegan iza njih. Da li de se ikada vratiti ovde? Tuga je probola njeno srce zbog pomisli da napušta svoj dom zauvek. Uprkos očevoj strogodi, ovde je imala porodicu i prijatelje koje verovatno nikada više nede videti. „Isabel?“ Alex se nagnuo i dotakao joj nogu. „Sve de se srediti, obedavam ti.“ „Da li si ti zabrinut da više nikada nedeš videti svoju rodbinu Alex? Ako nijedna porodica ne prihvati naš brak, bidemo otpadnici od svih koje znamo i volimo?“ Tuga ju je ispunila i bilo je teško da zadrži suze. „Ah, moja ljubavi.“ Alex je prošaputao, približio konja i nagnuo se prema njoj. „Ja sam sa onom koju volim i zajedno demo osnovati novu porodicu.“ Njegova ljubav prema njoj mu je isijavala iz očiju dok je govorio obedavajude reči i poželela je da podeli svoju tajnu sa njim. Ali nešto ju je zaustavilo. Isabel nije razumela zašto okleva ali ipak jeste. Možda jer nije htela da ga optereduje sa tim dok ne bude sigurna? Mislila je da je izgubila bebu, sada je bila zabrinuta da li de uspeti da privede trudnodu do kraja. Isabel je odlučila da to ostavi za neki drugi put, bolje i sigurnije vreme za deljenje takvih novosti. Bez ijedne reči, Alex se okrenuo i klimnuo glavom prema cesti. Za par minuta, nije ništa videla iza njih jer su pobegli u gustu maglu koja je grlila tlo. Osetila se izgubljenom po prvi put u životu. Alex je video žalost u njenim očima i bledilo njenog lica. Bol je bio prisutan također i sumnjao je da je bilo nečeg više od fizičke nelagodnosti zbog očevih kazni. Upravo je saznala da joj je njena majka pomogla i onda da ju je izgubila u 31

Ispod maglovitog neba slededem trenutku. Najbolje što može da uradi je da je odvede na sigurno i da joj da vremena da se privikne na sve ovo. Iako su venčani nekoliko meseci, ako bi sabrao sve časove koje su proveli zajedno , istina je da su proveli manje od četiri dana. Pa, trebali su da se priviknu jedno na drugo i pronađu način da budu muž i žena javno. Da li de njegov otac prihvatiti ovaj brak u inat njenom? To je bila mogudnost, ali njegov otac je težio da bude više pragmatičan i prihvatio bi ili odbio u zavisnosti od toga kakve koristi klan ima od toga. Njegovi sinovi su bili samo sredstvo , na kraju, kao što je Isabel bila njenom ocu. Alex je provirio ka njoj i divio se snazi duha koju je imala. Živeti sa takvim čovekom kao što je njen otac trebalo je da je napravi plašljivom ili da je stavi pod tuđu kontrolu. Ipak prihvatila je njegovu bračnu ponudu bez oklevanja. Čak i nakon što je otkrio njegov identitet. Kada je iznenadna privlačnost između dvoje stranaca eksplodirala u nešto vede, Isabel mu je bila jednaka. U želji, u strasti, u ljubavi i u hrabrosti. Sada je njegova dužnost bila da je zaštiti od bilo koga ko joj želi zlo. Bez obzira da li to bio njen otac ili njegov ili nebitno ko. Nisu ovo uradili na uobičajen način ali krađa neveste je bila dugotrajna tradicija i našao bi način da je njegova porodica prihvati. Jahali su u tišini nekoliko sati, ni brzo ni polako tako da nisu privlačili pažnju više od ostalih koje su sreli na putu. Njihovo prvo odredište bilo je malo selo nekoliko milja u unutrašnjosti i daleko od Dunvegana. Ostali bi nod ili dve u istoj kolibi u kojoj su proveli njihovu prvu bračnu nod. Izgledalo je kao prihvatljivo mesto da započnu njihov zajednički život. Osamljeni. Tajni. Progutao je pljuvačku nasuprot telesnom odgovoru zbog želje i potrebe za njom i odveo je pred kolibu. Alex je pomogao Isabel da siđe sa konja i povukao je torbe sa zalihama. Uneo je sve unutra i neterao je da sedne dok se on pobrine za konje. Ako je i požurivao malo ili bio nervozan, znao je da je to usled prevelike potrebe da bude sa njom. Stajala je pred vratima, ignorišudi stolicu i postelju u uglu. Popustila je ogrtač kada je ušao. Video je iznemoglost i bol u svakom njenom pokretu pa je požurio da joj pomogne.

32

Ispod maglovitog neba „Pusti da ti pomognem.“ Šaputao je dok je dizao teški ogrtač sa njenih ramena. U nemogudnosti da se zaustavi, opustio je prste u njenoj kosi i raspleo dugu pletenicu koja ju je držala pod kontrolom. Tada, podigao je ruku do njene glave i nežno je milovao. „To je predivno,“ rekla je dok je ispuštala uzdah dok se naslanjala na njegove prste. „To je otprilike jedino mesto na meni koje me sada ne boli.“ Zašištao je i zastao, njene reči bile su podsetnik na kaznu koju je podnela. „Ne! Molim te, ne prekidaj.“ Posegla je i prekrila njegovu ruku da je zadrži tamo. Ako joj je to pružalo zadovoljstvo ili olakšanje, nede je povudi iako ga je čekao težak zadatak. Posle nekoliko minuta, njena glava se pognula i pustila njegovu ruku niz njen vrat do ramena. Bio je pažljiv na svaki znak bola. Kada bi joj se telo napelo makar malo, on bi zastao. „Želim da se pobrinem za tvoje ozlede Isabel.“ Čekao je ali ona nije davala nikakav odgovor niti reakciju. Osim uzdaha koji su izlazili i ulazili u njeno telo, nije pravila nikakav zvuk niti pokret. Tada, podigla je glavu i pogledala ga. „Ako moraš.“ Mogao je da kaže ne. Mogao je da je pusti. Ali iskreno Alex to nije mogao. Brinuo se zbog toga što se dogodilo i sve dok ne vidi svojim očima i bude ubeđen da joj rane zaceljuju, nede modi imati mira. „Imaš li tu melem ili mast za rane?“ Pitao je, pokušavajudi da zaustavi rastudi bes i strah u svojoj krvi. Video je ranije bičevane muškarce, njihovu kožu pokidanu i krv koja juri dole da se izmeša sa prašinom. Video je neke osakadene za čitav život od takve kazne i najgori prizori su se usadili u njegov um. Sada, ili de potvrditi najgore slutnje ili de mu bar malo laknuti ako sve lepo zaceljuje. Otišla je do mesta na koje je bacio sedlo i iz njega otkrila malu, pokrivenu teglu. Pružila mu je. „Moja majka ju je spremila. Pomoglo je.“

33

Ispod maglovitog neba Isabel mu je okrenula leđa i on je gledao kako popušta trake svoje haljine i pušta je da klizi preko njenih kukova na pod. Iskoračila je iz nje i popustila kombinezon koji je malo sakrivao od njenog tela na svetlu dana čak i u mračnoj kolibi. Držedi svoju odedu ispred sebe stala je ispred njega, Alex je zadržavao dah kada je tanka tkanina pala, otkrivajudi njeno telo pogledu. Borio se za konrolu kada su iskasapljene linije i rane izašle na videlo. U tišini, Alex je gledao u strašni ishod, u štetu koju je propatila zbog njihovog zaveta. Da li je vredelo ovog? Da li je on? Bio je bezobzirni ženskaroš, koji nikada nije odgovarao za svoje postupke i uvek je tražio samo zadovoljstvo. Njegov otac je žalio zbog njegovog svojevoljnog ponašanja i godinama je hvalio njegovog starijeg brata. Kada bi samo Alex mogao biti više kao Connor... Kada bi samo više mario za svoje dužnosti... Kada bi samo... Sada, njegova dela su mu dovela izvanrednu ženu u život i ugrozila je. Toliko patnje zbog njega. Uz uzdah, znao je da je on čovek koji joj treba. Čovek kakav bi trebalo da bude. Onaj koji je vredan tolikog bola i ljubavi. „Znam da je strašno za videti,“ prošaputala je usamljenim glasom. „Ne moraš ovo da radiš. Samo mi pomozi da se presvučem...“ počela je da se saginje. „Ne,“ rekao je. „Nisam prestravljen zbog tebe niti zbog tvog izgleda u ovom stanju. “ Podigao je ruke i stavio je dlanove na njena ramena. „Ako sam prestravljen to je zbog mog neuspeha da ti se vratim. Da si morala ovo da istrpiš zbog mene i naše ljubavi.“ Poljubio je zadnju stranu njenog vrata dok je ona drhtala. „Odvešdu te na sigurno Isabel. Učinidu ovo među nama ispravnim.“ Pustio ju je i otvorio je teglicu smrdljive masti. „Sada, pusti me da se pobrinem za ovo da bi se malo odmorila.“ Sredom, lek je olakšao bol kako ga je utrljao. Čak i tad, potrajalo je dok je naneo mast na sve rane. Nije bilo mesta koje nije bilo označeno niz njena leđa i zadnjicu i butine. Mora da je bilo pakleno dok je sedela na tom konju. Bilo je pakleno nositi tu odedu. Dođavola, svaki tren je bio paklen. Konačno je završio i pomogao joj da vrati kombinezon na svoje mesto. „Sada se odmori,“ rekao je pokazujudi na drveni krevet. Sakupio je još nekoliko debadi i posmatrao je dok je kleknula na posteljinu a zatim legla na bok, pazedi da se ne nasloni na leđa. 34

Ispod maglovitog neba „Idem da proverim šta imamo i da pogledam unaokolo.“ I prebijem nekog namrtvo. I proklinjem nebesa. I pozovem na rat protiv MacLeoda. Njegov bes se verovatno video na njegovom licu jer se Isabel namrštila. „Alex?“ „Sve de biti u redu ljubavi.“ Rekao je prilazedi i ljubedi je nežno. „Završidu moje zadatke i brzo se vratiti. Ako me zatrebaš samo me zovni. Nikad nedu biti daleko.“ Kretao se tiho po sobici, gledajudi hranu i dodatnu garderobu koju je poneo. Imali su dovoljno za par dana. Alex je slušao njeno disanje dok nije postalo jednako i lagano i tada je napustio kolibu. Koračao je, želedi da povredi nešto ili nekog za sve ono što se desilo njegovoj hrabroj Isabel. Zbog straha da de ga čuti, držao je svoj bes u sebi i umesto toga razmišljao je o svojoj ženi. Tada se desilo nešto čudno. Shvatio je da ne sme reagovati kad je besan. Mora biti onaj koji de je zaštititi i odvesti ih na sigurno. Besom to nije mogao postidi pa zato mora ga ukloniti i odvesti je na sigurno. Mora ubediti oca u ozbiljnost njihovog zaveta. Mora biti čovek kakvog je trebala.

35

Ranald MacLeod je stao ispred stola u svojoj dvorani. Oko njega, kula se budila u život kao i svakog jutra, i bio je tu da to pozdravi. Svakog jutra. Voleo je jutarnju tišinu i samodu ovde u dvorani. Nikog u blizini da mu brblja. Nikog da ga gnjavi pitanjima ili glupostima. I znali su da mu ne prilaze sve dok ne pozove za svoju hranu i pivo. Dobro je spavao prošle nodi, jer mu je žena koju je pronašao u krevetu olakšala odmor po prvi put otkad je naredio da Evanna pazi njihovu neposlušnu derku. Ova, kako li se zove, nije imala iste veštine zadovoljavanja kao njegova ljubavnica ali je imala debelo, mekano telo, vrela usta i usku rupicu, i oboje je dobro iskoristio. I zaista, šta bi više čovek trebao u krevetu od nekog toplog i uskog? Možda bi trebalo da Evanna nauči ovu onaj trik koji je radila jezikom, a koji ga je toliko zadovoljavao. Možda bi trebalo da ima njih obe u krevetu sada kada je njegova prkosna derka naučila prvu od teških lekcija koje je planirao. Isabel bi shvatila da je njen verenik čovek koji je verovao, kao i on, da žena mora znati cenu neposlušnosti ili nepoštovanja njenog gospodara. Kada se veridba završi, Ranald bi je dao pod Gregor MacKinnonovu kontrolu. Tada, nasmejao se misledi o tome, njene lekcije o poslušnosti bi se nastavile od strane čoveka, kao što je on, i sa gvozdenom pesnicom. Ipak sada, muvanje služavki i stražara je prekinulo njegove pohotne misli i planove i više nije mogao da ih ignoriše. „Šta se dođavola dešava? Zašto me uznemiravate kada znate da ne želim nikog da čujem ujutru?“ Vikao je. Iako je to smanjilo njihovo brbljanje, nisu otišli. Ranald je posegnuo za svojim pivom i otišao da sedne za sto. Tada je ugledao Evannu usred služavki i stražara kako čekaju da on progovori. „Evanna, šta ti tražiš ovde?“

36

Ispod maglovitog neba Rukom joj je dao znak da mu priđe i kada nije prišla dovoljno brzo, klimnuo je stražaru. Stražar nije tradio vreme niti je pokušao da bude nežan sa njomjednostavno je zgrabio njenu ruku i odvukao je do Ranalda. „O čemu se radi? Zašto nisi sa mojom derkom?“ „Gospodaru,“ počela je, glasom koji je drhtao od straha. To ga je intrigiralo i uzbuđivalo u isto vreme. Znala je kako da moli i kada da moli i kako da se ponaša. Nedostajala mu je njena pažnja u krevetu. „Vaša derka...“ „Moja derka je... šta?“ Zbog straha na svim licima, Ranald je znao da mu se nede svideti odgovor. Uspravio se bacajudi dopola popijenu šolju sa pivom na nju. Jedva da ju je udarila ali ipak je bila prekrivena pivom. „Gde je?“ „Gospodaru...“ Zgrabio je njenu kosu i povukao je nagore tako da su im lica bila u istoj razini, zbog čega je stajala na vrhovima prstiju. Prodrmao ju je jednom pa još jednom, ponovio je pitanje koje u ovom domadinstvu nikom ne bi trebalo da ponavlja. „Gde je Isabel?“ Urlao je tako jako da su se šalukatre na prozorima u zidu zatresle. „Ona... ona... ona...“ Kurva je zamuckivala i mucala sve dok je nije odbacio. „Nije u svojim odajama moj mužu gospodaru. “ Obrnuo se uokolo da bi video svoju ženu kako gleda scenu. Samo zato što je imala isti uplašeni pogled kao i ostali nije je udario. „Ne žele da budu oni koji de ti redi,“ reče Elizabeth. „Otišla sam da joj kažem očekivani dolazak njenog verenika kao što si mi rekao, ali ona je otišla.“ „Gde je otišla?“ Upitao ju je pre nego se okrenuo prema dvoje ljudi koji su trebali da budu uz nju celo vreme. „Gde ste vi bili kada je moja derka napustila odaje?“ Evanna je pokrila glavu svojim rukama, čekajudi ga da je udari. Kao što bi i trebao. Kao što je želeo. Kao što je bilo njegovo pravo. Ali sada, trebala mu je bistra glava da odgonetne šta se dešava. Pa je umesto toga, koraknuo unazad i čekao njeno objašnjenje.

37

Ispod maglovitog neba „Gospodaru, bila sam sa njom. Kao što ste naredili. Otkad ste me poslali u njenu pratnju. Služavka je donela večeru i ne sedam se ničeg nakon početka obeda dok nije vaša že... Lady MacDonald došla i oslobodila nas.“ „Oslobodila vas?“ „Bili su uspavani, vezani na podu spavade sobe. Zapušenih usta također.“ Suzio je pogled na svoju ženu. Bilo je jasno da joj nije smetalo što je našla njegovu ljubavnicu u tom položaju. Prebacio je pažnju na stražara i pitao ga. „Kada si ti napustio svoje mesto?“ „Nisam gospodaru,“ počeo je stražar. „Barem se ja ne sedam.“ Ovo je bilo čudno. Dvoje ljudi vezano i zapušeno bez sedanja na to šta se desilo. Njegova derka otišla. Ranald je posmatrao ostale koji su dolazili da vide šta de se desiti. Pa, ved jednom ga je derka osramotila i nede dozvoliti da to uradi drugi put. „Dovedi ih.“ Naredio je pokazujudi na ljubavnicu i stražara. „Ženo pridruži nam se.“ Zaustavio se i pozvao zapovednika straže. „Zatvori kapije. Zapečati kulu. Niko ne ulazi niti izlazi dok ja ne kažem.“ Elizabeth je klimnula bez sretanja sa njegovim pogledom kao što je očekivao. Stavio ju je pod svoju nogu ved odavno i nede se sada usuditi da ga ne posluša. Naježena. Poslušna. Pod njegovim nogama. Kao njegova najbolja lovačka kuja ali manje korisna sada kada ne može da ima decu i kada mu nije dala sina kojeg je hteo. Okupili su se u tornju i on je pregledao derkinu odaju prvo sam. Ništa nije nedostajalo. Nije bilo borbe. Kanap kojim su vezani njegova ljubavnica istražar bio je na gomili na krevetu. Sinodnji poslužavnik je bio na stolu sa mrvicama i zalogajima u tanjirima. Nešto je nedostajalo. Sigurno. Posmatrao je unaokolo po sobi znajudi da de nešto biti trag koji govori šta se desilo. Ranald je podigao i pomirisao činije. Nije uočio ništa neobično u onom što je ostalo. Uzeo je bokal sa vinom. Bio je prazan. Ne samo prazan, ved i opran. Proverio je i čaše, bile su u istom stanju.

38

Ispod maglovitog neba Čudno. Njegova derka je obično pila razvodnjeno pivo. Ljubavnica je pila vino, ali nikad toliko mnogo. Čak ni sluga koji nosi vino ne bi ukrao sedanje ljubavnici i stražaru. Isabel je nešto stavila u vino da ih uspava. „Pretražite njene stvari. “ Nisu našli ništa neobično – nikakve napitke niti bočice koji bi uzrokovali takvo spavanje. Potrajalo je satima ali Ranald je napustio odaju sa više saznanja o mogudim načinima njenog bega, nego kad je ušao u nju. Po njegovom iskustvu, istina de isplivati na kraju, ali sredinu treba napuniti pravim odnosom sile, pretnji i bola. Sa pravom ravnotežom, skriveno znanje se otkrije. Iznenađujuda stvar koju je naučio od Evanne. Iako bi patila sakrivajudi od njega onoliko dugo koliko jeste, kurva je otkrila da je njegova derka mislila da je trudna. Što je značilo da se muškarac usudio da uništi njegovu derku. Zato, urednost njenog nestanka je sada imala više smisla i znao je da je morala imati pomod u begu. Ko bi se usudio na takvo nešto? Ko bi oskrnavio njegovu derku i onda je odveo od njegove pažnje? Sa veridbom za MacKinnona, oni se ne bi usudili da to urade i riskiraju miraz koji bi donela. To je ostavilo samo jedan klan na ostrvu za razmatranje – MacDonalds. Najstarije neprijatelje njegove porodice i klan čiji je vođa nosio titulu Gospodara ostrva. Da li je to staro kopile poslalo njegovog nedaka da uništi Ranaldovu naslednicu? Da ga lično uvredi? Da podgreje rat među njima ili da traži povradaj njihove oduzete zemlje? Oni su bili jedini dovoljno ludi ili, mogude, dovoljno jaki da se suprotstave MacLeodsu. Tiho de poslati tragače na jug prema MacDonaldsovim kulama i zemljama na Skye čak dok pretražuje i njegovu. Pronadide Isabel i one koji stoje iza ovoga. Niko, a naročito ne MacDonald, ne pravi MacLeoda budalom.

39

Razgovarali su satima, prošle nodi. Alex se pobrinuo za njene rane opet pre nego što su otišli u krevet. Uspeo je da smanji bol i napetost na koži. Pomogao joj je da legne na stranu i legao pored nje tako pažljivo, da joj je to izmamio osmeh. Isabel je osetila oprez kod njega kada ju je zagrlio, oprez kako je ne bi još više povredio. Držao je svoje telo blizu njenog dok su se odmorali. Poljubili su se. Dodirnuli su se. Međutim nisu rasplamsavali strast, ali osedali su izuzetnu udobnost samo u tome što su jedan pored drugog. Prsti isprepletani, njeno telo uz njegovo telo, disanje izmešano. Reči koje su izgovorene imale su malo veze sa opasnošdu koja ih je okruživala, a koja ih je još više povezala ponovo tamo gde su stali kada su se rastali pre više od mesec dana. Nežne reči. Obedavajude reči. Luckaste ljubavne reči. Spavali su. Čak i sa zatvorenim drvenim kapcima na prozorima male kolibe znali su da je polovina podneva. Magla se zgusnula juče dok su jahali, magla koja ih je skrivala ali i usporavala više nego što se Alex nadao. Sedela je na malom mekanom ležaju u uglu i gledala u njega, dok se on kretao po prostoriji. Njegovo telo bilo je mišidavo i savršeno. Nagnut i visok, hodao je graciozno kao predator, sa lakodom u nogama i uvek... spreman. Obučenog ili golog, bilo je uvek zadovoljstvo gledati ga. „Ovakva vrsta magle znači da dolazi oluja,“ rekla je, sabirajudi svoje misli posle kratkog proučavanja njega. Pošto je živela na obali okružena morem, znala je sve obrasce i znake. Oluja može dodi sa mora u bilo kom trenutku, ali ova gusta magla propradena vetrom mogla je da znači samo jedno. „Da,“ rekao je, klimajudi glavom na zvuk vetra. „Mi smo dosta u unutrašnjosti da najgori deo oluje ne bi trebalo da stigne do nas.“ Okrenuo se prema njoj i nasmešio. „I imamo dovoljno hrane da možemo ostati ovde nekoliko dana.“ Isabel je ustala i krenula prema njemu. „Znači to je tvoj plan? Da se krijemo ovde.“

40

Ispod maglovitog neba „Ne. Ovo je samo predah. Da ti povratiš svoju snagu do kraja našeg putovanja.“ Nagnuo se i podignuo njenu bradu. Blago je poljubio usne i iznenadio je. Nakon što su krili svoju naklonost, osedaj je bio dobar. Da bude sa njim, da budu u mogudnosti da razgovaraju, da prihvati njegova milovanja. „Tvoji tamni krugovi ispod očiju mi govore da si iscrpljena,“ rekao je tiho, ljubedi njene obraze. „I način na koji si malopre brzo zaspala govori mi da ti je potreban odmor.“ Njen stomak je počeo da se buni, gledajudi kako se osmeh poljavljuje na njegovom licu. Njegove plave oči su zasijale i osmeh je omekšao njegovo jake konture, ublažavajudi oštre crta lica. „Moramo se pobrinuti da utoliš svoju glad.“ Nasmejala se tada, osedajudi se sigurno i srednio po prvi put u poslednjih nekoliko nedelja. Gladan stomak je dobar znak. „Imamo ved napravljene pogačice.“ Čučnuo je tražedi u jednoj vredi. Pronašao je ono što je tražio, pružajudi joj mali paket. „Obične, ali ublažide glad.“ „Bojim se da demo umreti od gladi ako budemo zavisili od mog kuvanja.“ priznala je. „To je stvar koju nikada nisam naučila da radim.“ Odmotala je krpu i pronašla pljosnate pogačice. Uzimajudi jednu, odlomila je komadid hrskave pogačice i počela žvakati. „Ne znaš da kuvaš?“ upitao je rugajudim tonom. „Derka MacLeoda nikada nije savladala tu veštinu?“ Namignuo je nastavljajudi da govori. „Svaki, dobar gorštak treba da zna kako da napravi pogačice i pristojnu kašu.“ „Čak i sin MacDonalda?“ uzvratila je kroz osmeh. „Da, čak i njegov drugi voljeni sin zna da ispuni taj zadatak.“ Uzeo je paket koji mu je vratila, i uzeo je jednu pogačicu. „Naučidu te.“ ponudio se. Kada je njen stomak opet zakrčao, Alex je nagnuo glavu unazad i nasmejao se. „Ne brini, napunidi tvoj stomak pre nego što opet probamo.“ Ovesna kaša je bila pojedena za nekoliko minuta, dok je komad sira sklonio i spakovao. Izvukao je čuturu sa vodom, pružajudi joj da utoli svoju žeđ.

41

Ispod maglovitog neba „Da li želiš malo da prošetamo pre nego što počne kiša?“ upito je, držedi njenu ruku. „Po onome što su mi rekli, držali su te u tvojim odajma skoro vedinu vremena poslednjih nekoliko nedelja.“ Pogledala ga je i dozvolila mu da je podigne na noge. „Možda de ti prijati oštar vazduh.“ „Prijao bi mi.“ To je bio najbolji deo ovog putovanja za nju. Uprkos svoj neophodnosti, to de biti prvi sat koji je provela izvan zatvorenog prostora od... od pre.. „Redi deš mi ako prebrzo hodam, ili ako si se umorila da stanemo?“ pitao je. Bio je divan osedaj da neko brine o njenoj udobnosti, suze su ispunjavale njene oči zbog njegove brige. Mogla je smo da klimne glavom kao bi mu pružila odgovor. Podigao je rezu na vratima i otvorio ih je propustivši je da izađe. Vetrovi su duvali, dok se magla kovitala, ali nju nije bilo briga. Prebacio je ogrtač preko njenih ramena i prebacio kapuljaču preko glave. Isabel ga je uhvatila za ruku dok su išli niz brdo prema potoku, išli su jedno pored drugog u kradu šetnju. Iako su razgovarali o mnogim stvarima, ponovo upoznajudi jedno drugo, Alex joj nije objasnio ostatak svog plana, i gde de idi. „Reci mi, Isabel,“ rekao je pre nego što je mogla da progovori. „Šta misliš da de tvoj otac uraditi? Do sada, zna da si nestala i da nisi ni u kuli ni u selu.“ Zadrhtala je, misledi na njegov gnev. Ako je mislio da je njena neposlušnost uvreda, nije mogla da zamisli kakva de biti njegova reakcija na njen nestanak. Bol ju je preplavio zbog osedaja krivice, disala je zadihano, a dah se spajao sa maglom. „Da li ti je dobro?“ upitao je Alex okrenuvši se prema njoj spreman da joj pomogne. „Ne, ne ja... “ Isabel je odmahnula glavom. „Upravo sam shvatila da sam ostavila Evann i stražara da se suoče sa besom moga oca.“ Hrana u njenom stomaku se pobunila pri pomisli šta bi moga da im uradi zbog neuspeha. „Svaki od njih bi trebalo da odgovara za ono što su tebi uradi, Isabel,“ rekao je tiho, zagrlivši je dodirujudi je svojim usnama. „Nije bilo drugog načina da te izbavimo bezbedno.“ „Moj otac de tražiti odmazdu za sve umešane. Da li si upitanju ti, ja, Evann ili bilo ko drugi tražide za bilo koga ko mi je pomogao, to de biti strašno.“

42

Ispod maglovitog neba „Onda,“ šapno je, poljubivši je u čelo pre nego što ju je pustio. „Dobro je što ti i ja nismo u njegovim rukama.“ Udaljio se od nje, dok se ona borila da kontroliše svoj strah koji je prolazio kroz nju, terajudi je da drhti. Da su se njemu desile stvari kao njoj, znala je da bi i on takođe osedao strah. Isprepletao je svoje prste sa njenim, držedi je blizu sebe, nastavljajudi da šetaju jedno pored drugog. Deo tenzije je opadao dok su se kretali krivudavim stazama u magli, pratedi ivice vode. Možda kada bi znala šta de se desiti, manje bi se bojala? „Alex reci mi nešto o našem planu.“ Klimnuo je glavom prolazedi preko močvarnog terena vodedi je delom staze koji je bio suv. „Brodie se vratio u Knock zamak da kaže mom ocu o našem braku. Otprilike za nedelju dana, on de se sresti sa nama na drugoj stani Skya, u blizini Kilmalaug Bay, da nas odvede kudi... ili na kopno kod mog rođaka.“ „Da li de Brodie da bude bezbedan?“ pitala je. Ako je njegov otac bio nemilosrdan i brutalan kao njen, bez sumlje Brodie de biti ugrožen samo zbog donošenja vesti. Nadala se da Eoin MacDonald, nede okriviti glasnika za poruku. „Moj otac ponekada može da bude pravo kopile kada želi da bude,“ priznao joj je. „On je lukav, i slušade i odlučiti o tome na osnovu činjenica.“ Alexov ton i izraz su joj rekli da on veruje da hode. Videla je njenog oca kako razmatra o pitanjima klana i donosi odluke i znala je njegov pristup drugačiji. Nije sumljala da de MacDonald, rođak najmodnijeg gospodara ostrva, osedati pervezno zadovoljstvo u trljanju nosa njenom ocu sa njegovim privatnim problemom. Dva modna čoveka, zajedno na čelu sa MacKinnonsom, vladala su zemljom Skye, igrali su jedan protiv drugog beskranu igri kontrole i modi. „Ako me se otac odrekne i porekne brak, ja nedu doneti ništa tvom klanu Alex,“ stala je i pogledala ga. „Zašto bi tvoj otac podržao onda naš brak?“ „Mislim da bi ga iz mnogih razloga podržao. Ti si moja žena, koju sam izabrao i oženio, u stvari. On de biti uz mene i podržati me u ovom, zbog pitanja časti ako ništa drugo.“ „Alexse, treba da ti kažem...“

43

Ispod maglovitog neba „Ne Isabel,“ stavio je prst na njene usne kako bi zaustavio njene reči. „Ako ne podrži, ako odbije da poštuje moje zavete tebi, mi dmo potražiti mesto kod mog rođaka. Znaš da ostale grane našeg klana ne gaje veliku ljubav prema mome ocu.“ Njen strah zbog toga što je trudna i mogudnost gubitka deteta sprečilo je da mu kaže te vesti. Ne, najbolje bi bilo da sačeka da bude sigurna, da nema više krvarenja ili bilo kakvih drugih komplikacija pre nego što podeli tu vest sa njim. Do tada, smestide se negde... zajedno. Vetar je sve jače duvao i ona nije mogla da zaustavi drhtanje. Malo je vremena trebalo da letnje vetrove zameni jesen, a zatim i dolazak zime. Oluje mogu biti opasne ako dolaze sa mora i ova se činilo da je baš takva. „Hajde.“ rekao je, hvatajudi je za ruku. „Trebalo bi da se vratimo u kolibu pre nego što se pogorša vreme.“ Bili su i dalje na izvesnoj udaljenosti od kolibe, kada je magla počela da se spušta pradena jakom kišom nateravši ih da što brže potraže sklonište. Iako bez daha, Isabel se osedala po prvi put živom za ovih nekoliko nedelja, dok je on zatvarao vrata za njima. Gledala je kako dodaje par komada treseta u obliku malog srca kako bi se zagrejali u hladnodi koja je rasla. Ustao je i protegnuo se, skidajudi svoj ogrtač i bacajudi ga preko hrpe zaliha, a zatim njen okačio na kuku pored vrata. Nešto se prelomilo u njoj i znala je da joj je sada potreban njegov dodir. Ne nežan dodir, umirujude milovanje od prošle nodi. Naprotiv, potrebno joj je bilo da oseda svoju strast kako ključa kroz njene vene. Potrebno joj je da zarobi njeno telo kao što je zarobio srce. „Alex?“ prošaputala je, tražedi njegov pogled. „Isabel?“ opet, ljubav i briga ispunile su njegove oči dok je pogledom tražio njeno lice. „Poljubi me, Alex. Samo me poljubi.“ Oklevao je na trenutak. Da li je to zbog njenog stanja, da ne pomisli da je više ne želi zbog izgleda njenih leđa? Krivica je pratila taj crv sumlje jer pre nije nikada oklevao. Prešao je mali prostor koji ih je razdvajao, zaustavljajudi se tako blizu da je mogao da oseti kako se širi toplota njenog tela. Nagnuo se prema njenom licu. 44

Ispod maglovitog neba „Hodeš da te poljubim?“ pitao je dubokim glasom. Pre nego što je mogla bilo šta da kaže, on se zagledao u njene oči. „Ali da li ovo može biti samo jedan poljubac, Isabela. Ili više od poljupca, takođe.“ „Želim da osetim nešto drugo osim bola i straha, Alex. Potrebno mi je. Dakle, da,“ rekla je, zagrlivši ga oko vrata. „Poljubi me.“

45

Nikada nije čuo dragocenije reči. Ona ga je želela. Uprkos tome što je skupo koštalo što ga voli, ona ga je želela. I Bog mu pomogao, želeo je i on nju. Ruke su mu se tresle dok joj je prilazio i dodirivao svojim usnama njene. Prisedajudi gde su je rane bolele najviše, izbegavajudi da dodirne ta mesta. Zarobio je njene usne gurajudi svoj jezik duboko kako bi je okusio. Da li je postala slađa za ovih mesec dana razdvojenosti? Uzdahnula je, prihvatajudi njegov poljubac otvarajudi svoje usne kako bi produbila poljubac. Alex se borio da zadrži kontrolu. Bez obzira koliko ona želi ovo, on je svestan, da je povređena i da on mora da brine o njoj. Primirio je svoje ruke oko njene glave i poljubio joj usne, a zatim krenuo da ljubi njenu vilicu spuštajudi se polako do osetljivog mesta iza njenog uha. Njeno drhtanje i uzdisaji govorili su mu da je pronašao pravo mesto, nastavljajudi da je izaziva. Njegovo telo je bilo kao čelik, njegovi mišidi napeti sa svakim zvukom i svakim slededim ukusom. Njegov penis je porastao, spreman da je ispuni. Pošla mu je voda na usta na pomisao šta je sve želeo da joj radi, gde da je kuša. Svuda, prolazilo mu je kroz glavu. Sve želim. Da ne ostane ni delid njenog tela koji nije dotakao, probao, zauzeo. Oh, on bi mogao to vrlo lako uraditi i provoditi sate istražujudi je tako detaljno da je mogao da je dovede do ivice razuma, tako da reaguje čak i na njegov glas. Ali… Ova hladna nod, ne može biti ta nod. Ova nod bi trebalo da bude za njeno zadovoljsto i udobnost. Alex se povukao i pogledao je, obožavao je da je vidi takvu bez daha od strasti. Njene divne zelene oči blistale su dok su gledale u njega. Njene usne su bile ved otečene od poljubaca, a samo što je počeo da je ljubi. Sklizuo je svojim rukama u njenu dugu plavu kosu, odvezao je njenu pletenicu i rasuo joj kosu oko lica i po ramenima. „Pusti mene,“ rekao je, dok je hvatala i povlačila vezice na svojoj haljini. Pomerio je njene ruke ruke i nasmešio joj se. Iako bi mu bilo lakše da podigne njene ruke i skine njenu haljinu, znao je da de je povrediti na taj način, tako da je

46

Ispod maglovitog neba morao da joj odveže haljinu spreda toliko da samo može skliznuti sa ramena. Ruke su mu se tresle dok ju je oslobađao od tkanine gurajudi je prema dole. Kada je platno skliznuo, pratio je linije njenog tela milujudi joj grudi, trbuh i bedra. Izvijala se ispod njegovih ruku, njene noge smanjile su odvojenost tražedi više. Usnama je prelazio isti put, njene bradavice su se zategle kada ih je lizao, a zatim poče da ih sisa. I zvukovi, čudesni zvukovi uzbuđenja, zadovoljstva koje je ispuštala zbog onoga što je radio, učinilo je da njegova želja bude sve veda i veda. Njen stomak se zgrčio kada ga je poljubio, osetio je njene ruke kako ga hvataju za kosu i guraju, kada je stigao do lanenih lokni koje su čuvale njen centar. Klekao je ispred nje, pritisnuo svoje usne tu i sklizno svojim prstima ka toploj vlazi. Zaljuljala je svojim bokovima, klizajudi po njegovim prstima. Njene ruke postale su pomahnitale u njegovoj kosi, dok je držala njegovo lice blizu svoje kože. Alex je osedao ogromnu potrebu da bude u njoj. Kao da je čitala njegove misli, dahtdudi je izgovorila. „Uzmi me, Alex. Uđi unutra i završi sa ovim, molim te!“ Nikada nije bila stidljiva ni uzdržana pri njihovim spajanjima ili njihovom obostranom zadovoljstvu, pomolio se sa zavalnošdu što ni sada nije uzdržana. Naslonio se na petama i pogledao u svolju voljenu. Isabel je izgledala kao boginja, stajala je naga pred njim, njena koža zajapurena od uzbuđenja, njen bradavice zategnute i čvrste, njene očni tamne i mračne sada. Nije gubio više vreme. Povukao je svoju košulju i oslobodio pojas, pustajudi da plad padne na zemlju dok je stojao pred njom. Njen pogled je pao na njegovo očvrsnulo meso i on zapulsira u reakciji. Nije gubio vreme na čizme. Alex je uzeo njene ruke u svoje i krenuo se polako dok nogama nije udario u ležaj. Popeo se polako na ležaj i postavio je nju na kolena iznad njega. Ona se osmehnula kada je shvatila šta on radi. „Da li de ovo biti lakši način?“ pitao je, čak i kada je prišla bliže, namestivši svoje žarište preko njegovog penisa. Alex se nagao sisajudi prvo jednu tamnu ružičastu bradavicu, a zatim i drugu, voleo je kako se njeno telo izvija ispod njegovih usana. „Da, da, da,“ prošaputala je dok je sliznula na njegovo telo.

47

Ispod maglovitog neba Njene reči su za njega bila najlepša muzika koju je čuo. Postavio je svoje ruke između njih milujudi nabore mesa svoje žene. Prvo polako, a zatim sve brže. Nežno, onda jako. Prvo sa spoljne strane zatim i sam centar žarišta. Njeno izražajno lice mu je govorilo šta joj on trenutno radi. Te zelene oči zatvorene, a njena glava zabačena unazad dok ju je zadovoljavao. Usta su joj bila otvorena, dok je dahtala uzbuđeno, sve brže i brže, znao je da mora da bude duboko u njoj. Podigao je napred, dok je svojim penisom skliznuo u nju, njeni bokovi su se raširili omugudavajudi mu da uđe. Uzdah, zatim duboki uzdah, doh njihovi uzdasi nisu postali jedno, dok je ona klizila po njegovom mesu, primajudi ga u svoje telo. Njegov nadut penis, bio je okružen njenim mišidimaa celom dužinom, koji su se grčili i izazivali ga sve više. „Isabel,“ šapuno je, „Ja sam kudi.“ Otvorila je oči na njegove reči, dok je jedna suza klizila niz njen obraz. On se nagnuo napred ljubedi put dok je suza padala. Alex je držao njeno lice u svojim rukama, dok se nalazio duboko u njoj, poljubio je, pokazujudi joj snagu svoje ljubavi, što de i njegovo seme uskoro uraditi. Legao je nazad, povlačedi je na sebe, njena zlatna kosa je pala oko njih kao zavesa od najfinije svile. Držedi njene ruke, on je ljuljao svojim kukovima, ulazio je i izlazio iz nje pojačavajudi napetost svakim pokretom. „Da li te povređuje, ljubavi?“ upitao je, tražedi na njenom licu neki znak boli. „Ne, Alex.“ Osmehnula se, oblizujudi svoje usne i odmahujudi glavom. „Osedam se čudesno.“ Njihova tela su brzo našla ritam koji su tražili i sve u njemu je raslo činedi ga sve tvrđim i čvršdim. Njen centar je počeo da se grči oko njegovog uspravnog mesa, nagnula je glavu u nazad, ispuštajudi zvuk koji je ispunio njegovo srce sa radošdu i zadovoljstvom. Kretao se sve brže i brže, duboko u njoj, iznova i iznova, dok je prosipao svoje seme. Ni jedna reč nije izgovorena nekoliko minuta. Isabel je opušteno ležala preko njega, naslonjena svojim grudima na njegove, položenim bokovima na njegove bokove dok je njegovo meso još uvek bilo unutar nje. Stavila je svoju glavu ispod njegove brade, dok je Alex svojim rukama obuhvatao njenu kosu. Milovao je, dok je šaputao reči ljubavi.

48

Ispod maglovitog neba Samo meko hrkanje otkrilo mu je da je zaspala na njemu, umotana oko njega kao najfinija svila. Njegovo telo je bilo zadovoljno, a srce puno. Alex je dremao dok je ona spavala. Njeno blago protezanje bilo mu je znak da se probudila. *** Isabela je došla sebi, topla, opuštena i sa manjim bolovima nego svih zadnjih nekoliko nedelja. Trebalo bi da se oseda neprijatno što je zaspala na vrhu svog muža, čak dok se on i dalje nalazio u njoj. Trebalo bi, ali njoj nije bilo neprijatno. „Da li si dobro Isabel?“ prošaputao je. Čula je njegove reči, osedajudi kako govori ispod njene glave, dok je njena brada bila naslonjena na njegove grudi. „Jesi li... “ Zaustavila je njegove reči sa poljupcima pre nego što je mogao da postavi novo pitanje. „Nisi me povredio, Alex.“ Poljubila ga je opet pre nego što je pokušala da se pomeri od njega. Zaista, trebalo bi da se pomeri pošto nisu bili ... nisu... O gde su to oni? „Onda, molim te, ostani,“ pozvao je. Kada mu se nasmešila, njegov penis je počeo da raste u njoj. Iako su se voleli i uživali mnogo puta, ovo se nije pre događalo. Pokušala je da ostane mirna i osetila je kako je njegovo meso ispunjava. Njeni unutrašnji mišidi su odgovarali bez njene komande, zatežudi se oko njega, iznenađena zbog ovih novih događaja. „Opet?“ upitala je, uživajudi u senzaciji osedaja. „Samo ako želiš,“ rekao je, kliznuvši iz nje polako. „Trebalo bi da se odmoriš.“ Brinuo se da je ne povredi, dok je ispunjavao njegove i njene potrebe. Njeno srce je oživelo posle vođenja ljubavi sa njim. Bolove je zamenilo slatko zadovoljstvo i on se sada suzdržavao zbog straha za njenu udobnost. „Možda možemo još jednom?“ Zadirkivala ga je.

49

Ispod maglovitog neba Nasmejao se, privlačedi njeno lice njegovom, ljubedi je duboko. Dodirnula je njegovo lice, a zatim spustila svoje ruke na njegove bokove. Svaki deo njega bio je jak. Svaki njegov mišid. I to je bilo njeno i ona je mogla da uživa. Isabel je podigla svoje usne sa njegovih i posmatrala njegovo lice na trenutak. Njegova osmeh bi svaku ženu doveo u iskušenje. I dovodilo je, to je znala kada ga je prvi put ugledala u selu. Flertovao je, smeškao se svakoj ženi, prelazidi sa jedne na drugu, koristio je svoj dobar izgled kao što pekar sprema svoj hleb. Zadirkivao ju je. Izgovarao je neke razigrane reči. Za kratko vreme, pridobio je poštovanja priličnog broja žena koje su se šetale ujutru po pijaci. Bila je obučena kao obična devojka, kretala se među seljanima, uživajudi u kratkim trenucima da se pretvara da nije derka vođe klana. Oblačila se neupadljivo, nosila je maramu preko kose ali on bi joj se svaki put osmehnuo kada je prolazio pored nje. Videla ga je kako koristi ujutru svoje smicalice toliko puta, da se nasmejala naglas kada joj se osmehnuo i pozdravio je. U početku, pokušao je nekoliko puta, a zatim pokušao da koristi drugi mamac kao i svi ostali kako bi ona pala na njega. Onda, kada je samo odmahnula glavom i ponovo se smejala njegovim ludarijama, on se promenio. Bilo je to u tom trenutku promene, kada je ugledala nešto u njemu što je skrivao od vedine, i onda je počela da se zaljubljuje u njega. Naredni susret i rastanak samo je potvrdio to- u dobru i zlu, poznati ili nepoznati, ona je želela da on bude taj kome de se predati, dati svoje srce, telo i dušu. I sada to je i učinila. „Volim te,“ prošaputala je, dok je on ulazio u nju. Podigla se na njemu i on je zaječao. Vragolasto se osmehnula. „Da li te povređujem?“ Naglas se nasmejao odmahujudi glavom, hvatajudi je za bokove. Sada je bio red na nju da stenje, na neki način, nekako, uspeo je da prodre dublje samo sa jednim potezom kukova. Uradio je to polako, i ona je mogla da oseti svaki centimetar koji gura u nju, a zatim se povukao skoro do vrha. Ona je bila ta koja je vikala, uhvatila je njegove kukove i stegnula svoja kolena oko njega. On je želeo sporo. Ona brzo.

50

Ispod maglovitog neba Na kraju, oboje su dobili bitku u svojoj ljubavnoj igri koja se nastavila nekoliko sati, dok je oluja koju je predvidela besnela oko njih. U njihovoj kolibi, zatvoreni daleko od sveta, bili su samo njih dvoje, i u tom trenutku sve njihove nevolje su nestale. Kada je jutro stiglo, jasno, oštro i suvo, Isabel se osedala bolje nego svih ovih nedelja. U mraku nodi, oni su obnovili svoje zakletve, jedno prema drugom, i na svetlosti dana znala je da ih niko i ništa nede ponovo rastaviti.

51

Ostali su još jedan dan, uživajudi u zatišju pred novu oluju koja je imala malo veze sa vremenon na Skyu. Isabel je ostala u kolibi, dok je Alex odjahao do mora kako bi proverio da li su ih pratili, i da pronađe još hrane za ostatak njihovog putovanja. Čim su se odmorili, Isabel se osedala da ih ništa ne može zaustaviti. „Nikada nisam bila u Edinbaneu,“ priznala je dok su jahali prema tom malom selu. „Nikada do Uiga?“ upitao je dok su napuštali selo i kretali se sad severo zapadno. „Ne.“ Isabel je putovala preko mora samo do jednog od dva ostrva gde je njen otac imao vlast, ali nikada nije bila sa druge strane Skya. To je bila osporavana zemlja koja se prenosila sa klana na klan, svakih nekoliko generacija u zavisnosti od hirova vođa klanova i kraljeva. Za sada taj deo je pripadao klanu MacLeods. „Bio si ovde i ranije?“ pogledala ga je, videvši krivicu u njegovom pogledu. „Šta si radio?“ Izgledao je iznenađeno njenim pitanjem, ali onda se nasmeja. „Moj brat mi je postavio isto to pitanje na isti način kao i ti-očekujudi od mene da lako priznam svoje grehe.“ „Da li imaš grehe koje treba da priznaš?“ pitanje je pobeglo pre nego što je imala vremena da se zaustavi. „Nemam prava da te to pitam Alex.“ „Nemoj da si uznemirena,“ rekao je, povlečedi svoje uzde kako bi usporio konja. Prišao je do nje i odmahnuo glavom. „Možda sam počinio mnogo grehova u mladosti, ali uvreavam te, ništa se ne može uporediti sa sadašnjim zločinom, zaveo sam i onda ukrao derku vođe klana.“ Osetila je da dobija crvenu boju u obrazima prisedajudi se njegove razvrati sa njom. „Ali, odgovor na tvoje pitanje, je da, bio sam na Trotternish zemljama i ranije. Moj brat i ja smo išli smo da istražujemo kao odgovor na izazov naših rođaka.“ 52

Ispod maglovitog neba „Koliko godina ste imali?“ upitala je dok su nastavljali put. Alex je bio divan pripovedač i nije mogla da dočeka da čuje tu priču. „Imao sam oko dvanest godina a moj brat tri više kada smo se uvukli na zemlju tvoga oca, da bi posetili mesta koja su nekada pripadala našoj porodici. Da li si čula za Duntulm?“ Ježila se cela njena koža na pomen porušenog zamka na Minchu. Prestao je da se koristi pre mnogo godina, porušen je i u lošem stanju zbog nekoliko misterioznih smrti i priče ispričane o duhovima koji sada progone to mesto. „Vidim da si čula,“ rekao je. „Moji rođaci su se kladili da ne možemo da provedemo tamo dan i nod.“ „I uradili ste to?“ Neobično, čula je da su drugi pokušavali ali niko nije do sada uspeo. „Ne!“ glasno se nasmejao i slegnuo ramenima. „Dva hrabra momka, moj brat i ja, nismo mogli da se suprostavimo duhovima koji su nastanjivali to mesto. Vrištanje, krici? Ne, trajalo je samo do zalaska sunca, kada smo se naljutili i izašli odatle.“ Isabel se smejala više njegovom ponašanju, nego neuspehu. Mogla je da zamisli dva dečaka koja pokušavaju da budu hrabri, a umesto toga su uplašeni. „Da li su vaši rođaci bili tamo? Da li su svedočili vašem... neuspehu?“ „Oh ne, oni su mudro ostali u Sleatu.“ „I oni su dobili opkladu? Rekli ste im istinu o onome što se stvarno dogodilo?“ Namrštio se, na licu mu se ocrtavao mešavina straha, uvrede i humora, pomerio je glavu negirajudi njene optužbu. „Ja sam MacDonald, a mi stojimo iz naših reči. Možda smo izostavili onaj deo gde vrištimo, ali priznali smo naš neuspeh.“ Nasmejao se. „Napravili smo istu opkladu sa njima ali naši očevi su otkrili. Nismo se vratili u Duntulm, ili na bilo koje drugo mesto dugo vremena nakon toga.“ Nastavili su niz put i stigli u Uig kasno tog dana. Kao što su radili u Edinbane, potražili su sklonište na usamljenom mestu, dalje od puta, daleko od radoznalih

53

Ispod maglovitog neba očiju. Za Isabel to je bila prilika da se bolje upozna sa svojim mužem pre nego što su bili prisiljeni da ispune svoje sudbine. Kako su dani prolazili i Kilmalaug se prebližavao, pitala se da li bi ih njen otac uhvatio pre nego što su pobegli. Za sada, oni su bili samo dva obična putnika koja su putovali drumovima Skya. Vremenske prilike nisu im išle na ruku, jel su ih jesenji hladni dani pratili do mesta gde ih je put vodio ka severu. Gusta magla se spustila oko njih i bilo je nemogude videti, na nekoliko metara ispred sebe. Posle nekoliko sati pokušavanja da prođu kroz maglu, morali su da se zaustave. „Imamo možda sat ili dva dnevne svetlosti,“ rekao je. „Svidelo mi se ili ne, moram kampovati nodas ovde.“ Morali su da potreže mesto gde de se osamiti, ali bili su blizu puta i nisu videli mesto gde bi se sklonili u magli. Zvuk mora je bio glasniji ovde, tako da su bili blizu mora. „Nemam želju da hodam preko ivice litice,“ rekla je, klimajudi glavom u dogovoru. Dnevnu svetlost je ubrzo zamenila tama nakon što su našli mesto. Alex je postavio neke deke improvizujudi ležaj za njih. Upalio je vatru, kako bi se ugrijali, ali velika vlažnost nije dizvoljavala da stalno gori. „Ostavi,“ rekla je, držedi dugački vuneni tartan2 omotan oko nje. „Ti deš me ugrejati.“ Trebala mu je sekunda da prihvati njen poziv i ubrzo su sedeli, skupljeni jedno uz drugo, jedudi skoro poslednje pogačice koje su imali. Alex je uspeo da zagreje poslednje vino koje im je ostalo pre nego što se vatra ugasila, i ona popi malo vina. Isabel je prva primetila ženu kada su zvuci oko njih stali. Kompletna i potpuna tišina ih je okruživala, čak ni zvuk mora, ptica ni vetrovi nisu narušavali tu tišinu. Nije hodala prema njima izgledalo je kao da lebdi. U početku, Isabela je mislila da je stara i smežurana, kako je prilazila bliže, izgledala je sve mlađe i mlađe, približno istih godina kao i Isabel. 2

Tartan – vrsta kariranog sukna

54

Ispod maglovitog neba „Da li tražite sklonište tokom nodi?“ Upitala je tihim glasom. „Od hladnode i oluje koja dolazi?“ Isabel je osetila kako se Alex napeo kada je video i čuo ženu. Skliznuo je svojom rukom na sqian dubh3 u trenutku, kako bi ih zaštitio, ali Isabel je nekako u sebi znala da to nije potrebo. Ustao je i pomogao Isabel da stane na noge, umotavajudi oko nje vuneni pled. Isabel je primetila da se žena osmehuje, i pdodirnula je Alexa dkako bi ga umirila. „Da, gospodarice,“ Alex je rekao. „Mi smo stranci ovde i nismo mogli da nađemo mesto za odmor.“ Žena se okrenula prema moru i u tišini gledala jedan dugi trenutak. Okrenula se i suočila još jednom sa njima, Isabel je na njenom licu ugledala strašan gubitak i bol. „Da li želite da jedete sa nama, gospodarice? Nemamo mnogo toga da ponudimo, ali podelidemo sa vama ono što imamo ako je potrebno.“ Alex je naborao čelo, ali nije rekao ništa na Isabelinu ponudu. Umesto toga, pružio je ruku i sipao zagrejano vino u šolju koju su poneli, i pružio joj istu. „ Zagrejade Vas u ovoj hladnoj nodi.“ Žena nije rekla ništa, ali samo je klimnula glavom zahvalivši im se na njihovom oskudnuom gosprimstvu. Postojao je neki nemir u njoj, kao da se borila, kao da se odvijala neka bitka u njoj da ostane ili ode na neko drugo mesto. „Da li živite u blizini, gospodarice?“ Isabel je pitala. „Da li ste zalutali?“ Isabel nije mogla da shvati šta i kako ali je znala, da je ova žena izgubila sve. Sumnjala je da postoji farma ili koliba koje su joj pripadale. Želela je da dopre i ponudi utehu ovoj... izgubljenoj duši. Žena se oštro okrenula i zagledala u pravac gde bi trebalo da ide. Ona udahnu i postade uznemirena. „Prati te ovaj put ka moru. Tražite tamo sklonište,“ rekla je. „Uzmite vaše stvari, konje i tražite sklonište među ruševinama. Idite odmah, molim Vas.“ „Ruševine?“ pitala je Isabel. 3

mali nož sa jednom oštricom koji se nosio kao deo tradicionalne nošnje Škotlanđana zajedno sa kiltom

55

Ispod maglovitog neba „Zar to nije Duntulm?“ Alex je zurio u vrtlogu magle, ali nijedan od njih nije mogao da vidi od žene. Isabel se od šoka okrenula čekajudi odgovor od žene. „Da,“ rekla je. „Duntulm.“ Na trenutak, Isabel je mislila da se žena pomera i da je teže videti. Čudna, gusta magla, igrala je ispred njih izvodedi trikove. Onda je žena okrenula svoj pogled prema Isabel, kojoj je u trenutku zastao dah. Oči kao talasi, čudne boje, kao da se prelivaju na svetlosti zimske nodi na severu. Te oči su srele Isabelin pogled. Zatim, izgledalo je kao da žena nestaje i ponovo se pojavljuje po nekoliko puta. Isabel nije mogla da se pomeri. „Vi morate odmah da krenete tamo,“ rekla je žena. Žena je krenula da dodirne Isabel, ali to nije bila ruka što je Izabel ugledala. Grupa guste izmaglice okruživala je njen zglob. Osetila je kao da je drži nečija ruka, ali tamo nije bila ruka. Onda, trenutak kasnije, Isabel nije osedala ništa. „Isabel.“ Alexov glas je bio šapat, ali čula je upozorenju u njemu. Okrenuvši se, ugledala je još jedanput ženu kako stoji pored Alexa, posegnuvši prema njemu. Ista magla okruživala je njegove ruke, sapleo se, ali izgledalo je kao da ga vuku sa tog mesta. „Morate zaštititi nerođeno dete,“ rekla je žena. Sada se prelomio njen glas koji se mešao sa zvukovima mora i oluje koja se približavala. „Zatitite nerođeno dete, tamo, brzo.“ Isabel je zaštitnički stavila ruke na svoj stomak. Da li ova žena može da vidi da je trudna? Kako može? Ono što je ličilo na podignutu ruku, koja pokazuje prema moru, postalo je oblak magle koji se kovitla kojeg su udaljavali vetrovi. Alex je prišao Isabel pokušavajudi da shvati njene reči. „Na šta je ona mislia, Isabel? Kakvo dete?“ pitao je. „Nisam baš sigurna, Alex, pa zbog toga ti nisam rekla. Nosim tvoje dete.“ Radost ju je ispunila zbog iznenadnog otkrivanja. Ali kako je ova žena znala? „Hajde, Isabel,“ rekao je. „Uzmi sve što možeš, ja du povesti konje.“

56

Ispod maglovitog neba Ni trenutak nije prošao kada su čuli zvuk, kao da im se konjanici približavaju. Magla, more i čudan zvuk plača, bilo je čudno redi koliko su daleko. Bez obzira na to, oni su brzo i neoprezno jahali kroz maglu. Pokupila je nekoliko vreda, njihovu hranu, kožu sa vinom i vodom, i prebacila je pled preko ramena. Bila je Alexu za petama, pratedi ga da ga ne bi izgubila u magli. „Lady?“ žena je govorila odmah iza nje, od čega se Isabel uplašila. Okrenula se da se suoči sa ženom, ali nije bilo nikoga. „Alex! Čekaj.“ Zastao je i sačekao nju. „Lady tražite sklonište u donjim odajama. One su najsuvlje.“ Reči su odjekivale oko njih, glas je dolazio sa svih strana i ona nije mogla da odredi tačno odakle dolazi. Osetila je neko čudno milovanje oko stomaka. „Dete de sada biti dobro.“ Žena se sada obratila Alexu. „Gospodine, držite svoju ženu i bebu dalje od litice i prozora u oluji.“ Upozoravajudi ga. „I ne napuštajte dvorac do zore. Bez obzira šta čujte. Bez obzira šta se desi.“ Nešto ih je onda gurnulo. Nije bilo toliko nežno, ali vetrovi su ih gurali da se kredu. To je bilo toliko čudo, da je Isabel bila prestrvljena. Alex je pažljivo vodio konja putem, sve dok nije stigao do ruševina, i srušenog dela zida ograde. Vezao je konja, u polusrušenom skloništu, i zatim je poveo dole u ruševine drevnog zamka.

57

Alex se setio ovog dela arhitekture zamka. Connor i on su stigli do tog mesta u svom pohodu pre nego što su bili preplašeni od buke koja im se činilo da dolazi iz samih kamenih zidova . Osedao je šok i iznenađenje kao i zbunjenost zbog onoga što se upravo dogodilo, ali njegova najveda želja je da Isabel bude bezbedna. Iako je trebalo da ispita čudne događaje kao i poljavljivanje misteriozne žene, nešto mu je govorilo da je bolje da je posluša da bi spasio Isabel. I njihovo dete! Da li je to mučilo Isabel? Često je video da gleda u prazno, mislio je da se bori sa bolom, ili gubitkom svoje porodice i života. Da li je zabrinuta zbog deteta? Kako je uspela da ne izgubi dete od mučenja koje je doživela? Imao je mnogo pitanja, ali prvo mora da se nodas pobrine za njihovu sigurnost. Pronašao je unutrašnju odaju netaknutu, deo vrata je visio na šarkama, tako da je pomogao Isabel da uđe unutra. Primetio je kako sveda treperi u odaji.Ušli su i on je podigao vrata, i namestio ih kako bi blokirao vetrove. „Da li si video nešto slično ovoj ženi, kada ste ti i tvoj brat ušunjali pre nekoliko godina?“ pitala je. Nagnula je glavu i pogledala ga ispitivački. „To nije prvo pitanje koje zahteva odgovor, Isabel,“ rekao je, hodajudi prema njoj. Uglove usana je povijala u primamljiv osmeh, i onda klimnula glavom. „Mislila sam da sam ga izgubila,“ rekla je tiho. Gledao je njene ruke kako zaštitnički postavlja preko svog stomaka, nesvesno kao i svaka trudnica. „Krvarila sam posle bičevanja, ali moje normalno krvarenje nikada nije došlo.“ „Nikada nisi rekla,“ prošaputao je podižudi ruke i milujudi njen obraz. „I...“ „Nije bilo ništa što si mogao da uradiš,“ objašnjavala mu je. „Kada sam se izlečila i kada je prošla groznica, shvatila sam da nisam prokrvarila tri meseca.“ Brojao je u nazad i osmehivao se. „Naša prva bračna nod.“ „Da, ta nod.“ Divno rumenilo je ispunilo njene obraze. 58

Ispod maglovitog neba „Kako je ta žena znala?“ Jedan deo njega je ved znao koji je neverovatan odgovor na to pitanje, dok drugi deo nije mogao da prihvati. Da li je Isabel videla neke čudne stvari kao i on? Način na koji je žena izbledela iz njihovog vidokruga, izgledalo je kao da je stvorena samo od magle i izmaglice? Način na koji je oluja uticala na nju? Način na koji je znala da Isabel nosi njegovo dete? Pre nego što je mogla da mu odgovori, vetrovi su se digli napolju i začuo se glasan žalostan plač. Koža mu se naježila od samog zvuka. Pružio je ruku i povukao Isabel bliže kada je počela da drhti. Taj zvuk je činio da oseda nelagodu, pravi ljudski krici, koji su usledili spajali su se sa olujom i bivalo je sve gore. „Šta se dešava?“ Isabel je prošaputala. „Ona nas štiti. Kao što je i obedala.“ „Ta žena nije bila... žena, Alex.“ Izgovorila je reči koje on nije smeo da izgovori. „Mislim da smo upoznali duha Duntulma.“ Rekao je, shvatajudi sada koga i šta su sreli na putu. Da nisu znali, strašno vikanje i krici, način na koji je munja udarala u pravo vreme, i buka koja se stvarala je mogla da bude znak nadzemaljskog učešda. Držao je dok zvukovi nisu nestali i oluja prestala na moru. Posle nekog vremena, seli su na prostirke koje su bile na podu. Alex je držao u svom naručju. Da li de opet videti duha? Šta je uradila onima koji su ih pratili? Koliko god je želeo da zna, on nije želeo da se suoči sa besom jednog duha da bi to saznao. Nod je prošla i Alex nije mogao da spava. Otkride da de dobiti dete držalo ga je budnim bez obzira što je Isabel spavala pored njega. Njegova odgovornost ga je stigla i nije postojala mogudnost da dozvoli svom ocu da im okrene sada leđa. Nije mogao. Nede dozvoliti. U narednim satima, razmišljao je o argumentima koje de koristiti kako bi njegov otac shvatio, ali sve se svodi na jedno- oni su izgovorili bračne zavete pred Bogom da nede dozvoliti nikome da ih rastavi. Bez obzira na njenu i njegovu porodicu, bez obzira da li de biti proterani ili ostanu na Skyu, oni de ostati zajedno.

59

Ispod maglovitog neba Baš kao što se dnevno svetlo probijalo u odaje kroz hodnik ispred, mlečna magla ušla je kroz polomljena vrata i formirala se pred njegovim očima. To je bila sablasna žena. „Kako se zoveš?“ upitao je tihim glasom kako ne bi uznemirio Isabel koja se odmarala. „Agneis MacDonald,“ duh je odgovorio, a da li je glasno govorila ili ju je čuo u svojoj glavi, on nije znao. „Zašto si ovde, Agneis?“ Duše koje lutaju imaju zadatak da ispune pre nego što se smire ili lutaju zato što su kažnjene zbog nekog greha. Ona je onda počela da jeca, nizak tužan zvuk, koji Isabel nije čula. „Bila sam dadilja gospodarevom detetu,“ rekla je. „Tokom oluje, grom je udario u kulu i ja sam prišla bliže prozoru nego što je bilo sigurno. Zamotuljak je sklizno iz mojih ruku.“ Suze su lile niz njeno bledo, skoro, prozirno lice. „Gospodar je prokleo moju dušu da nikada ne nađem mira jer ni on nede.“ Pogodilo ga je jako sažaljnje, od čega su ga pekle oči i grlo stezalo. Sada kada je znao da de dobiti dete, mogao je da zamisli užas gubitka deteta na takav način. Mogao je da razume zašto ju je gospodar prokleo. Ali ipak... „Kako si umrla Agneis?“ Duh je počeo da uvrde ruke sa jednu na drugu stranu. Njegovo pitanje ju je mnogo uznemirilo. „Ja se izvinjavam što sam postavio to pitanje,“ rekao je. „Niko ne bi trebalo da misli o svojoj smrti.“ Njen odgovor je bio neočekivan i gotovo razdragan. Prestala je da plače i nasmešila mu se. Sad je ličila na pravu ženu pre smrti. Alex je skoro mogao da vidi boju njenih očiju i kose. „Čuli ste ih kako vrište kao da su bebe?“ pitala je. „Da, čuli smo ih.“ Alex je klimnuo glavom, „Koliko ih je bilo?“ „Skoro desetak.“ Ispustila je jedan jeziv osmeh. „Razdvojila sam ih, jedno od drugog, da svako vidi svoju smrt. Nede vam opet smetati.“

60

Ispod maglovitog neba Njene reči kao da su uznemirile Isabel. Agneis je napravila mali gest sa rukom i prošaputala nešto što je izazvalo da Isabel zaspi još čvršde. Alex je pogledao u Agnes, uznemiren od zbog tog čina. „Njoj je potreban odmor, to znate?“ Agneis je prišla bliže i dodirnula Isabel po glavi. Nežno. Pažljivo. „Zašto si nam pomogla?“ pitao je. „Da li možeš ikada da napustiš ovo mesto?“ „Ja nisam mogla da pomognem svom detetu. To se dogodila tako brzo, da nije postojalo ništa što sam mogla da uradim. Ali, zaklela sam se do po poslednjeg daha štititi tuđu decu, ako mogu.“ Agneis se tiho nasmejla i slegnula ramenima. „Znala sam da je trudna onog trenutka kada sam je ugledala. Neko mora da štiti ovu bebu.“ „Imate moju zahvalnos, Agneis,“ rekao je. Smirenost sa kojom je sada govorio sa duhom iz legendi ga je zapanjila. „Voleo bih da mogu da uradim nešto za Vas.“ „Oh, nema veze. Ja sam ovde dok Svemogudi ne kaže drugačije.“ Pre nego što je mogao da izgovori bilo koju reč, zvuk deteta je ispunio odaju. Deteta dovoljno starog da može da hoda, smeje i igra, sudedi po zvuku koji je stvarao. Agneis ga je takođe čula, i ona se okrenula tražedi izvor. „To je moje maleno dete!“ rekla je „To je moj Robbie!“ Dečiji smeh se ponovio i Agneis je pogledala prema hodniku. „Da li je mogude da je on ovde?“ Ona je nestala i za nekoliko sekundi, Alex je čuo kako se ori smeh iznad njega. Odaljio se od Isabel pratedi zvukove dok se peo ka gornjem spratu na kuli. Sve što je ostalo je deo zida na kojem se nalazio jedan prozor. Prozor na kojem je ispustila bebu u njenoj optužnici. Sada, kada je sunce izgrevalo, Alex je gledao u dve minijaturne figure kako plešu- Agneis je držala deto čvrsto i okretala se u krug sa njim. „Ah, moj dečače! Mnogo si mi nedostajao!“ Rekla je a zatim poljubila dečaka. Dečak se nasmejao, grabedi za kosu Agneis i puštajudi je da ide svojim putem. Agneis zagrli dete još jednom i nasmešila se Alexu.

61

Ispod maglovitog neba „Brini se o svom sinu Alexander MacDonald. Tvoja porodica sada dolazi po tebe.“ Agneis je klimnula glavom prema severu, prema Klimalaug Bay. Lebdeli su gore iznad kule, postajalo je sve teže da ih vidi jer se sjaj sunca pojačavao. Ubrzo, oni samo bili pramenovi magle na nebu iznad. Alex je buljio, nije mogao da veruje šta je video. „Alex?“ okrenuo se i ugledao Isabel tamo. „Da li si dobro?“ upitao je, stavljajudi ruke oko njenih ramena i privlačedi je bliže. „Probudila sam se i čula sam da ovde gore razgovaraš sa nekim.“ „Jesam razgovarao sam.“ Klimnuo je glavom iznad nje pogledavši u sada ved prazno nebo. „Agneis je nestala.“ „Agneis? Šta se dogodilo?“ odmakao je Isabel od ivice i krenuo nazad laganim koracima. „Njeno ime je Agneis MacDonald i dete o kojem se ona brinula je umrlo. Otac je prokleo njenu dušu.“ Alex se nasmešio Isabel. „Mislim da je zbog toga štitila naše dete, i ono je razbilo kletvu i njena duša je slobodna.“ „Da li ti je to ona rekla?“ „Da, dok si spavala. To je bila najdivinija stvar, Isabel. Čuli smo kako se dete smeje i ona je otišla ka njemu. Na kraju bili su zajedno.“ Shvario je da Agneis nije izgovorila mnogo reči da se oprosti. To de zadržati za sebe i redide joj kasnije kad se budu mogli opustiti. Sada, treba da odu do uvale i sretnu se sa Brodiem i ostalima.“ „Dođi.“ Rekao je, skupljajudi stvari i držedi je za ruku. „Naš put je skoro pri kraju.“

62

To nije bio Brodie je bio koji ih je pozdravio na obali Kilmalaug Bay. Ogroman čovek sa mišidavim rukama i ozbiljnim izrazom lica posmatrao je i njih ne izgledajudi baš sredno. Isabel je zadrhtala od njegovog pogleda. Alex je govorio o brodu, mali birlinn, koji je dolazio je da im pomogne da pobegnu. Ne jedan, ved četiri velika broda su bilu usidreni u zalivu. Svi su nosili obeležije MacDonalds. To znači da ovaj čovek može biti samo... „Isabel, možda poznaješ moga oca, Eoin MacDonalda od Sleta?“ Alexov glas je bio miran dok je govorio, ali mogla je da oseti napetost u njegovoj ruci koja je držala njenu. Njegov otac je smanjio rastojanje između njih u dva koraka. Sama njegova pojava izazivala je strahopoštovanje. Nosio je svo oružje koje bi ratnik mogao nositi i izgledalo je kao da ga u svakom trenutku može upotrebiti. Ali ipak, u tom trenutku njoj je na pamet pala smešna misao. Nasmešila se i pognula glavu prema njemu. „Oče, mogu li ti prestaviti, Lady Isabel MacLeod, moju ženu?“ Trenutak tišine usledio je kao da je izrečen najvedi zločin. „Žena?“ Njegov otac je viknuo. „Žena!“ Drugi čovek koji je neverovatno ličeo na Alexa je progovorio. Gurao je druge kako bi se probio i prišao njima. Pre nego što je Alexy mogao da ga zaustavi, muškarac je uzeo njenu ruku i povukao je u zagrljaj, stežudi je tako jako da je ostala bez daha. „Oženio si je? Oženio si je!“ povikao je. „Connore, pusti moju ženu.“ Alex je naredio režedi. Connor. Oh, ovo je bio njegov stariji brat. Connor! Pre nego što je potpuno pustio, nagnuo se i poljubio je u obraz. „Da sam znao da si ovako lepa, ja bi se složio da te oženim, devojko.“ Alex je konačno uspeo da je oslobodi od zagrljaja svoga brata i ona je ostavljena da se

63

Ispod maglovitog neba suoči sa njegovim ocem. Njen muž je upleo svoje prste sa njenima i počeo je da govori. „Oče, venčali smo se pre tri meseca.“ „I ja sam za to saznao sada?“ Njegov otac je prekrstio svoje ogromne ruke preko grudi i suzio pogled posmatrajudi ih oboje. „I nije moj sin onaj koji mi donosi vesti o braku sa derkom našeg neprijatelja. Ne, ja to čujem od Brodija.“ Isabel nije mogla da se ne nasmeje jer joj je ovaj čovek ličio na medveda kada je zarežao na njih. Svaka budala je mogla da vidi njegovu ljubav prema sinu samo iz njegovog pogleda. Ali ljudi nisu uvek u stanju da je vide, zar ne? Oslobodivši svoju ruku iz Alexove ona je stala pred MacDonalda i stavila svoju ruku na njegovu podlakticu. „Da, moj gospodaru. Tvoj sin je oženio derku neprijatelja. I derka neprijatelja nosi tvoje prvo nerođeno unuče u utrobi.“ Alexov otac je počeo da se smeje, nagnuo se napred i naslonio ruke na kolena da se pridrži. Svi su ga gledali u šoku, nisu očekivali da se to dogodi, mogla je redi. Posle nekoliko minuta, vođa klana se uspravio i pogledao ih još jednom sa ozbiljnim licem. Alex je stao na njenu strani i nasmejao se ponostan na nju. „Predpostavljam da demo onda morati da te zadržimo.“ Dok su ih ostali bodrili, on je Alexu pokazao rukom da priđe bliže izgovorivši mu neke oštre reči pre nego što ga je pustio da se vrati do nje. Zatim je pozvao nju da priđe. Alex se napeo od zabrinutosti šta de njegov otac uraditi, ali ona nije brinula. Prišla je do njega, zastajudi samo kada nije mogla da ide dalje i onda je pogledala gore, gore dok nije srela njegov pogled. „Zašto si se ti nasmejala kada si me videla?“ pitao je. „Ti si vedi od mog oca i njegovog čoveka Gaira. Znala sam da ste savršeni da budete iza mojih leđa kad moj otac dovede u pitanje brak sa Vašim sinom.“ Znala je da ga je u trenutku iznenadila. „Kako znaš da du podržati ovaj brak?“ pitao je grubo. „Bide više problema nego što možeš da zamisliš.“

64

Ispod maglovitog neba „Zato,“ počela je prilazedi bliže. „Vi volite vašeg sina i stadete na njegovu stranu kad god bude bilo potrebno.“ Pomerio je glavu poricajudi. „Hajde, svaka budala koja ima oči može to videti.“ Jednog trenutka je gledala u njega, a u slededem trenutku je bila zagrljena tako čvrsto da se rastajala sa životom. Alex je uhvatio ruke svoga oca kako bi je oslobodio, nije osedala ni bol u ovakvom zagrljaju. Osedala se divno jer je imala podršku ovog čoveka, koju nikada nije dobila od svoga oca. Veliki koliki je bio, MacDonald može biti nežan, takođe, kada je udahnula on je popustio stisak u kojem je držao i zatim je pustio Alexu. „Hajde. Videli smo nekolicinu MacLeodovih ratnika kako se okupljaju nekoliko kilometra nazad, i jednog od njihovih brodova iza nas.“ Eoin je izdao naređenja i za kratko vreme oni su isplovili. Dok su prolazili litice gde se nalazio Duntulm, Alex je poljubio. Dok je gledala u trošne ruševine, mislila je o ženi koja je toliko godina patila,a sada je slobodna. Na neki način tako se mogao opisati i njen život. Isabel se nasmešila godinama koje su bile pred njima, brojnim kao i milje mora koje su okruživale Skye. Beskrajno brojnim, nadala se. KRAJ

65