Temperament i Karakter

TEMPERAMENT I KARAKTER

10.mart 2014.

TEMPERAMENT 



Jedan od najranijih sistematskih opisa razlika među ljudima u Kini, VII p.n.e. HIPOKRAT (oko 460-370 g.p.n.e)

Hipokratova zakletva

humoralna ili tečnosna teorija temperamenata  Hipokrat: raspoloženja oblikuju karakteristične izraze lica, tako da izraz lica može biti jedan od pokazatelja temperamenta 

Humoralna teorija temperamenata 





4 tečnosti su:  krv = sangvis  žuta žuč = hole  crna žuč = melajna hole i  limfa = flegma i na osnovu njihovih naziva označena su i 4 temperamenta kod čoveka: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik „krazis“, grč. „smesa“, „slaganje“- srazmerno pomešani sokovi/tečnosti



Sangvinik: društven, opušten, vedrog raspoloženja, veseo, pun nade; pošteno obeća, ali često ne ispunjava, ne drži reč jer nije promislio ranije da li je u stanju da održi obećanje; dobrodušan, pomaže drugima, ali loš dužnik, uvek traži odlaganje; dobar sabesednik, šali se, veseo, svi su mu ljudi prijatelji, ali ničemu u svetu ne pridaje veliki značaj; rad ga brzo zamara, ali se neumorno bavi onim što je u suštini samo igra uvek vezana sa promenama; reakcije umerene snage, ali brze



Kolerik: impulsivan, lako se naljuti i snažno ispoljava ljutnju, lako plane, ali kao slama, brzo se i ohladi; vredan je, ali nerado na sebe preuzima obaveze jer je nestrpljiv; rado postaje šef, rado rukovodi poslovima, ali sam ne može da ih radi; častoljubiv, rado preuzima na sebe društvene obaveze i želi da ga gromoglasno hvale; voli sjaj i pompeznost; rado štiti druge i vidno je velikodušan ali ne iz ljubavi, nego iz gordosti, jer najaviše voli sebe; pažljiv, voli laskavce pored sebe; reakcije nagle i snažne



Flegmatik: hladnokrvan čovek, retko se uzbuđuje; rasuđuje na osnovu principa, a ne instinkta; dobar temperament mu zamenjuje mudrost; miran, staložen, ima čvrstu, ali razumnu volju i ume da joj potčini sve; reakcije spore i slabe



Melanholik: mračne naravi, svemu što ga se tiče pridaje veliki značaj; svuda nalazi povod za brigu; obraća pažnju, pre svega, na poteškoće; teško daje obećanja, jer se oseća obaveznim da ih ispuni, kad ih da i onda se brine da li će odgovoriti na njih; zabrinut, nepoverljiv, pun sumnji, reaguje retko, ali snažno













T. je sklonost ka određenom načinu reagovanja i određenim raspoloženjima Rot: T je način reagovanja na različite podražaje iz spoljašnje sredine način reagovanja: brzina, snaga, učestalost i trajanje

reakcije

Prvo se mislilo da se T odnosi samo na način i karakteristike emocionalnog reagovanja Ali! Manifestuje se u svim reagovanjima čoveka. Odražava brzinu i snagu kojom se odvijaju psihički procesi i motorne reakcije (KAKO nešto radimo) ćud ili narav

RAZDRAŢLJIV

BRZ

K

S

K

S

Neprijatan

Jak

M

F

M

Slab

prijatan

F

MIRAN, STALOŢEN

SPOR AKTIVAN

K

S

Povučen

Pristupačan

M

F

NEAKTIVAN





Termin temperament uveo rimski lekar Klaudije GALEN (131-20 g.n.e) grčko „krazis“ preveo na latinski kao temperament od lat. reči temperamentum = „odgovarajući odnos delova“

R. PLOMIN i A.BAS: Karakteristike temepramenta (kriterijumi)     

Genetski uslovljen (ali nije samo rezultat nasleđa) Pojavljuje se rano Ne menja se značajno u toku ţivota Imaju ga i ţivotinje Sve osobine temperamenta su adaptivne

Svojstva T: 







aktivnost – energetski potencijal organizma emocionalnost – intenzitet reakcije na ono što se događa socijabilnost – lakoća uspostavljanja kontakta sa okolinom Impulsivnost?

Šta su uzroci tipičnog reagovanja ljudi koje odgovara pojedinim tipovima temperamenata?







konstitucija, fiziološka građa organizma kao osnova brzine, učestalosti i snage reagovanja zavise i od niza psihičkih osobina ličnosti kao što su motivi, stavovi i interesi

...nije samo rezultat nasleđa... 





Velikim delom određen fiziološkim svojstvima organizma, ali nije rezultat samo nasleđa, zato se moţe delom menjati u toku ţivota zbog opšteg razvoja ličnosti Podloţan je promenama u toku individualnog razvoja, utiče i roditeljski stil, način podizanja Moţe se menjati i pod medicinskim, hiruškim i prehrambenim uticajima

Vrednost Hipokratove teorije 



Današnja endokrinologija dokazala da psihološka stanja, ponašanja i reakcije čoveka zavise od sadrţaja hormona u čovekovom organizmu (broj i vrsta hormona mnogo veća od broja “humora”) Plastičnost, elastičnost teorije, lako se uklapa sa raznim drugim teorijskim konceptima

Ajzenkova teorija 

Hans AJZENK (1916-1997): 1. neuroticizam (emocionalan nestabilnost) – emocionalna stabilnost = određuje snagu i oštrinu naših reakcija na stimuluse 2. ekstraverzija-introverzija + 3. psihoticizam = egocentrična, egoistična, bestrasna i ne-kontaktna ličnost

Ajzenk i Hipokrat екстраверзија

КОЛЕРИК

САНГВИНИК

неуротицизам

емоционална стабилност

МЕЛАНХОЛИК

ФЛЕГМАТИК

интраверзија



Poznavanje T veoma je važno, posebno pri izboru zanimanja



T ne može biti dobar ili loš



Besmisleno je prepravljati svoj temperament, njega treba poznavati, razumeti i pametno koristiti, vladati njim

Dva pristupa u proučavanju T: Traganje za biološkim osnovama T

1.  

2.

Hipokratova humoralna teorija Krečmer-Šeldonova teorija (kraj 19. početak 20.veka)

Ispitivanje psihološkog sadržaja T

Temperament i građa tela: Krečmer, Šeldon 

 

Građa tela određuje temperament čoveka Uverenje o vezi između građe tela i T traje vekovima Krečmer, nemački psihijatar:  proučavao mentalna oboljenja  poremećaji emocija i raspoloženja (maničnodepresivna stanja) češće javljaju kod ljudi kratkog i debelog telesnog sklopa (piknički tip), a poremećaji misaonog života (krajnja introverzija, šizofrenija) u vezi sa vitkim, asteničkim tipom



ŠELDON:  smislio shemu da odredi u kojim se proporcijama svaki od 3 telesna tipa nalazi u nekom licu  Mereći različite dužine, prečnike i odnose, daju se bodovi od 1-7 za svaki od 3 telesna sklopa  Sklopovi:  Endomorfni – „okruglasti“, slabe kosti, slabi mišići  Mezomorni – atletski, krupne kosti i mišići i „četvrtasti“  Ektomorfni – astenički, dugački, mršavi ekstremiteti, male telesne šupljine, slabo razvijeni mišići, „linearan“ sklop

Različite karakteristike  endomorfni: ljubav prema hrani, tolerancija, vole komfor, socijabilni, smisao za humor, opušteni, potreba za ljubavlju;  mezomorfni: skloni avanturizmu, želja za moći i dominacijom, ravnodušnost prema onome šta drugi misle i osećaju, asertivnost, naklonjenost fizičkim aktivnostima, kompetitivnost, sklonost riziku i kockanju;  ektomorfni: samosvest, sklonost privatnosti, introverzija, inhibicija, anksioznost u socijalnim okolnostima, umetničke sklonosti, sklonost misaonom radu

Temperament i školski uspeh Zadatak Rad u malim grupama od 4 člana

Q1: Utiče li T na školski uspeh, tj. da li uspeh u školovanju zavisi od T?

 





Odličnih učenika imamo svih tipova Tip T je uslovljen opštim tipom nervnog sistema (slabo ili snaţnan proces razdraţenja). Slabiji tip razdraţenja nervnog sistema se sreće ređe u populaciji od snaţnog (u oko 30% slučajeva) Nije otkrivena veza između misaone aktivnosti i svosjtva nervnog sistema razlike nalaţene u brzini rada, pisanja, u skretanju i usredsređenosti paţnje,zamaranju, emocionalnosti i ţivopisnosti govora, reagovanje u situacijama nervno-psihičke napetosti, reakcija na lošu ocenu, izdrţljivost u radu...ali...

Kako u školskom radu “neutralisati” uticaj T na školski uspeh?  



Kada N koristi individualizirani rad, zahtevi i ako koristi različite metode rada (načini i aktivnosti na času) Neće se pojaviti razlike između različitih tipova T, negativne manifestacije T u jendoj nastavnoj situaciji će se kompenzovati pozitivnim manifestacijama T u drugim nastavnim situacijama

KARAKTER 





Grč. otisak, odlika, osobenost, obeležje,

urezivanje

Termini karakter i ličnost se često upotrebljavaju kao sinonimi Persona je označavala masku (vidljivo ponašanje, izgled), a karakter urezivanje (duboku utvrđenu i osnovnu strukturu)



Izraz karakter ima jedno posebno značenje moralnu karakteristiku: 





Gordon Olport: karakter možemo da definišemo kao „vrednovanu ličnost; a ličnost ... kao nevrednovani karakter“

K je individualni, postojani sistem uobičajenih karakteristika ponašanja čoveka TEOFRAST (oko 370-oko 285 g.p.n.e) “Karakteri”



Abraham Robah:

„Zahvaljujući autorima iz antičkog vremena i njihovim prototipovima, s određenom dozom sigurnosti može se tvrditi da je priroda ljudi razdvojenih vekovima i okeanima, ostala ista, drugačije rečeno, ljude karakterišu iste individualne razlike. Bilo da su to drevni Grci ili Amerikanci XX veka.“





Struktura K nije prosta, uključuje mnoštvo različitih osobina ili tipičnih pojava - crta karaktera Karakter predstavlja jedinstvo crta koje se mogu objediniti u nekoliko osnovnih grupa:  crte koje izražavaju odnos čoveka prema drugim ljudima  crte koje izražavaju odnos prema stvarima  crte koje izražavaju odnos čoveka prema samom sebi  crte koje izražavaju odnos čoveka prema radu

 

Karakter se formira oko 12 godine sadrţi: 

  



urođene osobine nervnog sistema, porodično vaspitanje, primer roditelja i lično iskustvo

mnogo toga u vezi sa karakterom ne zavisi od volje čoveka, ali, čovek moţe da upozna svoj karakter i da se nosi sa njim, da ga kontroliše