Tekstualna Dokumentacija 1-10-2013 Za Stampu

INVESTITOR:

„PKB KORPORACIJA“ A.D. BEOGRAD

OBJEKAT:

OBJEKTI STAJA ZA KRAVE MUZARE SA CENTRALNIM IZMUZIŠTEM

LOKACIJA:

VRBOVSKO

GLAVNI MAŠINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZĐUBRAVANJE TEHNIČKA DOKUMENTACIJA: STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA EVIDENCIJA:

GLP 01 / 11-2012

IZVRŠILAC:

UNIVERZITET U NOVOM SADU, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 8

DEKAN FAKULTETA::

RUKOVODILAC PROJEKTA:

ODGOVORNI PROJEKTANT:

PROJEKTANTI:

_____________________ Prof. dr Milan POPOVIĆ

Prof. dr Todor JANIĆ, dipl.ing. _____________________ Ivan BUDAKOV, dipl. ing. maš.

Prof. dr Todor JANIĆ, dipl.ing. Jelena VURDELJA, dipl.ing.

DATUM:

Novembar 2012. god.

MESTO:

NOVI SAD

INVESTITOR SAGLASAN:

__________________

SADRŽAJ

I OPŠTA DOKUMENTACIJA 1.1. Rešenje o registraciji preduzeća

strana: 4

1.2. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta

14

1.3. Licenca odgovornog projektanta

15

II OPISNA DOKUMENTACIJA 2.1. Projektni zadatak

17

2.2. Pogodbeni uslovi

18

2.3. Tehnički opis elemenata postrojenja

21

2.4. Tehnološki opis postrojenja

27

2.5. Opšti i tehnički uslovi

30

2.6. Tehnički proračuni i izbor opreme

34

2.7. Predmer i predračun

41

2.8. Tehnološke podloge za automatski rad postrojenja

44

2.9. Mere bezbednosti i zaštite na radu

45

III GRAFIČKA DOKUMENTACIJA 3.1. Situacioni plan farme 3.2. Tehnološki dijagram rada 3.3. Osnova prizemlja proizvodnog objekta – štale 3.4. Osnova čekališta sa izmuzištem 3.5. Osnova poprečnog kanala 3.6. Poprečni presek kanala sa bazenom 3.7. Podužni presek kanala sa bazenom

2

I

OPŠTA

DOKUMENTACIJA

1.1. Rešenje o registraciji preduzeća 1.2. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta 1.3. Licenca odgovornog projektanta

3

1.1. REŠENJE O REGISTRACIJI PREDUZEĆA

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

1.2. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

R E Š E NJ E Ovim rešenjem, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013) za izradu: GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA SISTEMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA, broj projekta: E – GLP 01/11-2012, određuje se kao glavni i odgovorni projektant: Ivan BUDAKOV, dipl.ing.maš. u Novom Sadu, 28.11.2012. god. Za "Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu": ____________________________ Prof. dr Milan POPOVIĆ, dekan

IZJAVA Izjavljujem da je mašinski projekat: "GLAVNI MAŠINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA, broj projekta: E – GLP 01/11-2012, urađen u saglasnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim zakonskim aktima koji su merodavni za oblast projektovanja. u Novom Sadu, 28.11.2012. god. Odgovorni projektant: _____________________ Ivan BUDAKOV, dipl.ing.maš

14

15

II

OPISNA

DOKUMENTACIJA

2.1. Projektni zadatak 2.2. Pogodbeni uslovi 2.3. Tehnički opis elemenata postrojenja 2.4. Tehnološki opis postrojenja 2.5. Opšti i tehnički uslovi 2.6. Tehnički proračuni i izbor opreme 2.7. Predmer i predračun 2.8. Tehnološke podloge za automatski rad postrojenja 2.9. Mere bezbednosti i zaštite na radu

16

2.1. PROJEKTNI ZADATAK INVESTITOR:

„PKB KORPORACIJA“, a.d. Beograd

OBJEKAT:

Objekti staja za krave muzare sa centralnim izmuzištem

MESTO:

Vrbovsko

Za potrebe Investitora izraditi projektno-tehničku dokumentaciju: GLAVNI MAŠINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KRAVA KAPACITETA 2.500 GRLA Projektom treba obuhvatiti sledeće: - sistem izđubravanja stajnjaka iz objekata broj II/1, II/2, II/3 i II/4 (štale za krave muzare); - transport stajnjaka kroz poprečne kanale do sabirnih jama između objekata II/1 i II/2 i objekata II/3 i II/4 i prepumpavanje istog; - prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame iza čekališta do kaskadnog koridora za trasport stajnjaka od kojeg će stajnjak gravitacionim oticanjem biti dopremljen do sabirne jame u centralnom koridoru i - prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame u centralnom koridoru do centralnog sabirnog bazena. U projektu dati rešenja da se postupak izđubravanja vrši na savremen način i u skladu sa uslovima koji su propisani za ovu vrstu objekata. Tehnološke operacije treba potpuno mehanizovati i obezbediti mogućnost automatskog rada sistema. Izvršiti optimizaciju menadžmenta stajnjakom tako da se transport obavi kvalitetno i da se pri tom obezbedi što je moguće veća pouzdanost i duži vek eksploatacije sistema. Glavni mašinski projekat uraditi u saglasnosti sa građevinskim i tehnološkim podlogama koje će u pripremnoj fazi za projektovanje obezbediti investitor. Pri izradi dokumentacije pridržavati se dogovora sa Investitorom i važećih tehničkih propisa.

Za Investitora: ____________________

17

2.2. POGODBENI USLOVI Projektovanje, ugovaranje, izvođenje i prijem radova kod investicionih objekata ove vrste mora da se izvrši u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. 1.

Nabavci i montaži uređaja i opreme može se pristupiti kada se obezbede sredstva za finansiranje investicionih radova.

2.

Investitor i Izvođač radova zaključuju ugovor o isporuci i montaži svih neophodnih uređaja i opreme. Ugovor o izvođenju radova smatra se zaključenim kada su se strane pismeno sporazumele o načinu realizacije investicije i kada su dogovorili cenu i način plaćanja.

3.

Osim bitnih odredbi po prirodi posla, ugovor mora da sadrži i sledeće: rok početka i rok završetka radova, garantni rok za kvalitet izvedenih radova, ugovorenu nadoknadu za neizvršene ili nekvalitetno izvršene radove, način naplate izvršenih radova, nadzor Investitora nad izvođenjem radova, obaveze Izvođača da postrojenje izradi prema odobrenom projektu i u skladu sa važećim standardima, tehničkim uputstvima i normama.

4.

Ugovorena cena treba da obuhvati: isporuku i montažu pripadajućeg materijala i opreme sa eventualnim transportom do gradilišta, istovarom i transportom opreme na gradilištu, obuku posluge korisnika instalacije, dnevnice i druge naknade za montere i drugo osoblje zaposleno na izvođenju ugovorenih radova, izvršenje svih potrebnih ispitivanja i probnog pogona. Ugovorena cena je obavezna za Izvođača. Način povećanja cena treba da bude predmet posebnog ugovaranja. Ukoliko bilo šta ostane neobuhvaćeno ugovorom, treba se strogo pridržavati zakonskih preporuka i normativa.

5.

Ponuđena suma obavezna je za izvođača. Povećanje može nastati samo kao višak radova koje pismeno odobrava i naređuje samo nadzorni organ investitora.

6.

Obaveza Izvođača je da po dobijanju posla, a pre početka montaže, pregleda investiciono-tehničku dokumentaciju po kojoj ugrađuje opremu, kao i da utvrdi stanje građevinskih radova.

7.

Ako Izvođač radova, koji izvodi radove, zapazi nedostatke u investiciono – tehničkoj dokumentaciji, dužan je da na te nedostatke blagovremeno upozori Investitora pismenim putem. Pre montaže celokupna oprema i materijal moraju biti na gradilištu do roka koji je utvrđen ugovorom.

8.

Po ustupanju posla izvođač je dužan da pregleda gradilište i utvrdi stanje građevinskih radova. Nađene nedostatke i primedbe prijaviće investitoru, pa će sa nadzornim organom i projektantom postići sporazum o radovima ili eventualnim izmenama. Ukoliko ovo ne učini, izvođač preuzima rizik za naknadne radove nastale usled neslaganja, ako ta neslaganja nisu greška ili propust projekta. Isto tako izvođač je obavezan da usaglasi projekt sa 18

opremom koju ugrađuje, ali samo uz saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa. Izvođenju se ne sme pristupiti dok investitor prethodno ne obezbedi građevinsku dozvolu. 9.

Ako Investitor ne otkloni nedostatke na koje je upozoren, Izvođač radova je dužan da o tome obavesti organ uprave koji je dao odobrenje za izvođenje radova i da obustavi radove ako ovi nedostaci ugrožavaju sigurnost objekta, život ili zdravlje ljudi, saobraćaj ili susedne objekte.

10.

Izvođenju radova ne sme se pristupiti bez građevinske dozvole. zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi Investitor nadležnoj instituciji.

11.

Za izvođenje radova izvođač mora da postavi stručno osoblje i rukovodstvo odgovarajućih kvalifikacija. Nadzorni organ ima pravo da, putem građevinskog dnevnika, naredi izvođaču da sa gradilišta odstrani osoblje za koje utvrdi da ne raspolaže dovoljnom stručnom spremom.

12.

Izvođač radova dužan je da vodi građevinski dnevnik i inspekcijsku knjigu kako to nalažu propisi. Ako se na istom mestu izvode radovi na više objekata, koji predstavljaju tehničku ili funkcionalnu celinu, može se voditi jedan građevinski dnevnik i jedna inspekcijska knjiga.

13.

Za vreme izvođenja radova Investitor je dužan da vrši stručni nadzor nad izvršenim radovima sa stručnim kadrom kako nalažu propisi i da pri tome proverava sledeće: •

da se radovi izvode prema investiciono-tehničkoj dokumentaciji i prema tehničkim propisima, nornativima i obaveznim standardima,

•

da se u opravdanim slučajevima vrši ispitivanje materijala i konstrukcije za koje, prema važećim propisima nije potreban atest, odnosno ispitivanje pre isporuke i

•

da razmatra predloge za izmenu i dopunu investiciono-tehničke dokumentacije u cilju postizanja racionalnih rešenja i uštede u troškovima izvođenja radova.

14.

Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača.

15.

Za vreme garantnog roka izvođač je dužan da o svom trošku otkloni nedostatke nastale usled slabo izvedenih radova ili neodgovarajućeg kvaliteta ugrađenog materijala. Ako ovo ne učini u odgovarajućem roku, investitor će ih otkloniti angažujući drugog izvođača, a nastale troškove naplatiće zakonskim putem od izvođača.

16.

Ako se na zahtev izvođača ne izvrši blagovremeno tehnički prijem, garantni rok teče od dana kada je tehnički prijem trebalo da se izvrši po zahtevu izvođača.

17.

Izvođač je odgovoran jedino za kvalitet montažnih radova i ugrađenog materijala, ako su radovi izvedeni po odobrenom projektu ili po odobrenim izmenama. Ukoliko Izvođač izvrši izmene bez saglasnosti projektanta i

19

nadzornog organa, snosi svu odgovornost za funkcionalnost ugrađene opreme. 18.

Ugrađeni materijal i oprema moraju da odgovaraju tehničkim propisima i standardima. Ako nije drukčije dogovoreno, sav materijal za ugradnju mora biti neupotrebljivan (nov).

19.

Ako se ugrađuje materijal Investitora, Izvođač će ga pregledati, pa ako smatra da nije kvalitetan, odbiće ugradnju pismenom konstatacijom u građevinskom dnevniku. Ako i pored toga nadzorni organ bude naredio da ga ugradi, on će tako i postupiti, ali ne odgovara za njega niti za posledice. Takođe se izuzima garancija za ovaj deo instalacije.

20.

Po završetku radova izvršiće se tehnički pregled od strane stručne komisije, koju obrazuje Investitor i organ uprave, a koji je izdao odobrenje za izgradnju.

21.

Ako izvođač utvrdi da radovi neće biti završeni u ugovorenom roku, potrebno je da blagovremeno o tome obavesti investitora, tako što podnosi zahtev za produženje roka nadzornom organu, i to najkasnije deset dana pre isteka ugovorenog roka. Nadzorni organ konstatuje u građevinskom dnevniku da je primio ovaj zahtev i dostavlja ga investitoru.

22.

Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno zatraži u pismenoj formi od investitora da preduzme aktivnosti za formiranje komisije za vršenje tehničkog prijema.

23.

Investitor može, petnaest dana pre završetka radova, a u sporazumu sa izvođačem radova, da podnese nadležnoj građevinskoj inspekciji za obrazovanje komisije za tehnički pregled i prijem objekta.

24.

U sastavu komisije ne mogu se nalaziti lica koja imaju svojstvo radnika kod Investitora, kod organizacije koja je izradila investiciono – tehničku dokumentaciju ili kod Izvođača radova, lice koje je vršilo stručni nadzor i lice koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o projektovanju i građenju investicionih objekata.

25.

Tehnički pregled kao i konačan obračun izvedenog postrojenja moraju da se sprovedu prema odredbama Pravilnika o tehničkom pregledu investicionih objekata.

Odgovorni projektant: ___________________

20

2.3. TEHNIČKI OPIS ELEMENATA POSTROJENJA 2.3.1. Opis objekta Na predmetnoj parceli poljoprivrednog gazdinstva PKB na lokaciji Vrbovsko sagrađena je farma muznih krava kapaciteta 2.500 grla koja se sastoji od četiri štale između kojih se nalazi izmuzište sa koridorima za kretanje krava i sabirnim bazenima za prihvat stajnjaka. Objekat u celini mora biti projektovan u saglasnosti sa važećim propisima, normama i standardima za ovu vrstu objekata. 2.3.2. Skreperi Izđubravanje stajnjaka se izvodi savremenim mašinama za izđubravanje-skreperima. Prednosti ovog sistema su: jednostavna konstrukcija i montaža opreme, mala pogonska snaga, velika pouzdanost sistema i dug period eksploatacije u uslovima redovnog tehničkog odžavanja i pravilne upotrebe. U proizvodnim objektima prema usvojenoj tehnologiji rada predviđeno je da se u cilju izđubravanja stajnjaka u podužnim prlljavim hodnicima za krave postave kombi skreperi, a u poprečnim kanalima delta skreperi. Kombi skreperi (poz. 1 i 2) čiste celu površinu prljavog hodnika potiskujući stajnjak do poprečnog kanala. U svakom proizvodnom objektu nalazi se 8 prljavih podužnih hodnika u kojima se stajnjak izđubrava sa kombi skreperima koji se pogone sa 4 pogonske jedinice (poz. 5). Svaka pogonska jedinica čisti po dva prljava hodnika. Posmatrajući podužno u svakom hodniku se nalaze dve kombi skrepera, koja su vođicama skrepera pričvršćena na isti lanac (poz 3). Vođica skrepera se kreće po uzdužno postavljenom "U" profilu, dimenzija 50x40 mm. Prvi skreper čisti do sredine objekta, a drugi od sredine do poprečnog kanala. U svom povratnom hodu trajektorije skrepera se preklapaju na dužini od 5 m. U povratnom hodu kombi skreperi izdižu skrepersku dasku i time je obezbeđena manipulacija stajnjakom samo u jednom smeru - ka poprečnom sabirnom kanalu za izđubravanje. Poprečni kanal je namenjen za sakupljanje stajnjaka iz svih osam podužnih prljavih hodnika. Imajući u vidu dužinu i širinu prostora koji mora da se čisti neophodno je uključivanje skrepera više puta u toku dana. Iz tog razloga ovi uređaji su opremljeni sistemom za automatsko uključivanje u rad (poz. 6). Pogon skrepera se ostvaruje elektromotorom nominalne snage P = 0,75 kW i reduktorom. Kombi skreper (poz. 1 i 2) je sastavljen od uzdužne noseće čelične letve i poprečnog čeličnog okvira sa krilcima koja usmeravaju stajnjak ka sredini hodnika. Sa donje strane kombi skrepera postavljene su dve gumene zavese koje obezbeđuju kontakt sa površinom poda i efikasno uklanjanje stajnjaka. U povratnom hodu (hod unazad) skreper se izdiže, gumene zavese se odvajaju od poda i tada se ne obavlja čišćenje. Uzdužna letva - vođica skrepera je postavljena u žljeb na sredini prljavog dok je lanac za vuču pogonjem elektromotorom sa reduktorom. Brzina kretanja lanca iznosi 4 m/min. Lanac se na uglovima sprovodi kroz ugaone koturače (poz. 4). Delta skreperi (poz. 7) postavljeni su u poprečnim kanalima za stajnjak koji spajaju proizvodne objekte. Sam uređej delta skrepera sastoji se od noseće čelične letve na 21

kojoj su postavljene dve zglobno povezane poluge. Noseća letva se postavlja u žljeb na sredini kanala, a sa pogonskim jedinicom (poz 10) povezana je čeličnim lancem (poz. 8). Lanci su postavljeni na uglovima u ugaone koturače (poz. 9). Pri kretanju lanac povlači dvokrake poluge koje se šire u poprečnom prljavom kanalu za manipulaciju stajnjakom. Skreperi imaju radni i povratni hod, pri čemu su poluge skrepera u radnom hodu raširene i zahvataju čitavu širinu kanala za čišćenje, a u povratnom hodu su skupljene. Prednost ugradnje delta skrepera ogleda se u tome što im se može menjati radni zahvat, pa se bez ikakvih problema mogu koristiti kod kanala sa promenljivom širinom hodnika za čišćenje. Oni se lako prilagođavaju širini kanala ne ostavljajući za sobom gomile stajnjaka. Upravljanje radom delta skrepera se izvodi sa dve upravljačke jedinice (poz. 11) koje su postavljene u objektima II/1 i II/3. Upravljačka jedinica je opremljena automatskom komandom za sinhronizovani rad skrepera. Najmoderniji sistemi izđubravanja predstavljaju kombinaciju pokretnog beskrajnog lanca i skrepera, te je takav sistem izđubravanja predviđen i na ovoj farmi. Ovakva izvedba je veoma kvalitetna i pouzdana, izrađena od kvalitetnih materijala, što obezbeđuje dug vek ekspolatacije. Time su ispunjeni uslovi investitora navedeni u projektnom zadatku. 2.3.3. Poprečni kanali Poprečni kanali se nalaze na kraju svakog objekta staje i služe za prihvat stajnjaka iz prljavih hodnika putem skreperskog sistema. Sastoje se iz dva kanala širine 2,65 m sa čije gornje strane je kombinacija punog i rešetkastog poda. Pun betonski pod iznad poprečnog kanala nalazi se u produžetku prljavih hodnika sve do otvora za propadanje stajnjaka, dok je ostatak kanala pokriven rešetkom. Dimenzije otvora su 4 x 0,35 m ili 2,9 x 0,35 m zavisno od širine prljavog hodnika. Ove otvore treba postaviti uz sam zid objekta za prvi poprečni kanal, odnosno uz sam pregradni zid za drugi poprečni kanal. Proizvodni objekti su takođe povezani sa dva poprečna kanala putem kojih se transportuje stajnjak prema sabirnoj jami koja se nalazi između proizvodnih objekata II/1 i II/2. Takođe, isti sistem se nalazi i između objekata II/3 i II/4. U ovim poprečnim kanalima će biti postavljeni delta skreperi i to po dva delta skrepera u svakom kanalu. Dubina poprečnog kanala i kota po kojoj se kreću delta skreperi iznosi 95 cm, a ispod njih je sabirni kanal dubine 40 cm u koji se sliva stajnjak i preliva u sabirni bazen III. Na kraju kanala prema sabirnom bazenu III potrebno je postaviti prelivnu rampu visine 10 cm, pod uglom od 45 kako bi se omogućilo nesmetano prelivanje stajnjaka. Ukoliko se iz nekog razloga pojavi veća količina čvrste faze (npr. slame) nagib rampe će omogućiti da stajnjak ostvari uzlaznu putanju i tako se prelije u sabirni bazen bez ikakvog zagušenja ovog dela kanala. Da bi se ostvario potreban nagib rampa treba da bude izvedena u obliku pravouglog trougla sa jednakim katetama dužine 10 cm, a može biti napravljena od betona ili čeličnog lima. 2.3.4. Prijemni bazeni za stajnjak – sabirne jame (III) Prijemni bazen za stajnjak su ukopani vodonepropusni građevinski objekti od armiranog betona debljine zida d = 20 cm. Koristi se kao sabirnik i homogenizator 22

izđubravanog stajnjaka pre nego što se stajnjak prepumpa u sabirni bazen (IV). To je mesto u koje se svakodnevno prepumpava celokupna količina stajnjaka. Prijemni bazen je malog kapaciteta u odnosu na ukupnu proizvodnju stajnjaka na farmi. Stajnjak iz poprečnog kanala sakuplja se u dve sabirne jame (III) na skici situacije farme) između objekta II/1 i II/2, kao i između objekta II/3 i II/4 koje primaju stajnjak na koti od -1,4 m. Dimenzije jame su 8 x 7,5 x 3 m, pri čemu je efektivna dubina jame 1,8 m, a kapacitet 108 m3 stajnjaka. Očekivana proizvodnja stajnjaka je 70 l/kravi dnevno, a maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka iznosi 80 x 2.500 = 200.000 litara. To znači da je kapacitet sabirnih jama je dovoljan za dnevni prihvat stajnjaka iz proizvodnih objekata. Transport stajnjaka obavlja se odvodnim cevovodom od kanalizacionih PVC cevi, a kontrola nivoa stajnjaka u jami vrši se putem senzora tako što kada se dostigne određeni nivo, automatski se uključuju pumpe za prepumpavanje stajnjaka iz obe sabirne jame. Dimenzije sabirnih jama između proizvodnih objekata su projektovane tako da njihov kapacitet bude dovoljan za prihvat bar jednodnevne količine proizvedenog stajnjaka. Razlog za povećanje kapaciteta ogleda se u tome da u slučaju zastoja pumpe (ili nekog drugog kvara na sistemu) ipak postoji određeni skladišni prostor koji će moći da prihvati stajnjak dok se kvar ne otkloni. 2.34.5. Pumpe za stajnjak Manipulacija stajnjakom izvodi se vertikalnim muljnim pumpama (poz. 12, 13, 14 i 15) koje ga transportuju od sabirnih jama (III) između proizvodnih objekata do sabirnog bazena za stajnjak (IV). Od sabirnog bazena za stajnjak (IV) se posebnom pumpom stajnjak transportuje do separatora čvrste i tečne faze od kojih tečna faza odlazi u lagunu za tečni stajnjak (VIII), a čvrsta faza na plato za čvrstu fazu (IX). Pumpe su namenjene za transport i mešanje stajnjaka, a pogon dobijaju od elektromotora. Vertikalne muljne pumpe poz. 12, 13, 14 i 15) opremljene su trofaznim asinhronim motorima sa nominalnim brojem obrtaja 1455 do 1465 o/min. Sve pumpe su centrifugalne, stacionarne, sa vazdušnim hlađenjem motora i impelerom. Radno kolo pumpe je u potpunosti izrađeno od kvalitetnog čelika, što je neophodan uslov za rad sa agresivnim fluidima. U oba bazena za prijem stajnjaka (III) između staja II/1 i II/2 postavljena je vertikalna pumpa/mešač snage 18,5 kW (poz. 12), a između staja II/3 i II/4 postavljena je vertikalna pumpa/mešač snage 18,5 kW (poz. 15). Navedene pumpe prepumpavaju stajnjak u sabirni bazen (IV). U sabirnoj jami čekališta ispred izmuzišta nalazi se vertikalna pumpa snage 7,5 kW (poz. 14) koja ima funkciju prepumpavanja stajnjaka u kaskadne kanale koridora, kao i mogućnost mešanja stajnjaka u sabirnoj jami čekališta, što se reguliše zasunima (poz. 17). U sabirnoj jami koridora nalazi se vertikalna pumpa snage 7,5 kW (poz. 13) koja ima funkciju prepumpavanja stajnjaka u sabirni bazen (IV). Pumpe mogu raditi u dva režima rada - ručnom i automatskom, što se može izabrati funkcijom ručno/automatski na kontrolnoj tabli pumpi. Automatsko pokretanje sistema omogućava automatski rad koji se reguliše pomoću sistema sondi i promene nivoa 23

stajnjaka u jamama, dok se u ručnom režimu rada pumpe uključuju/isključuju prema protokolu za korišćenje pumpi. 2.3.6. Mešači stajnjaka Da bi se održala homogenost mase, potrebno je povremeno mešati stajnjak. Mešači služe za homogenizaciju tečnog stajnjaka kojim se postiže ujednačavanje mase i sprečavanje razdvajanja na faze, što je naročito izraženo kod goveđeg stajnjaka. Postupak mešanja izvodi se periodično u toku dana, neposredno pre prepumpavanja, a po usvojenim protokolima. U ovom slučaju mešanje se izvodi vertikalnim pumpama/mešačima. Pumpa/mešač radi na principu samomešanja stajnjaka tako što se odgovarajućim zasunima na pumpi preusmeri protok stajnjaka ka otvoru za mešanje, a pumpa svojim radom obezbeđuje cirkulaciju stajnjaka u sabirnom bazenu. Na taj način dolazi do homogenizacije smeše. Proces mešanja je bitan posebno u zimskom periodu radi sprečavanja smrzavanja stajnjaka, a i u letnjem periodu kako bi se sprečilo taloženje čvrste faze usled velikih isparavanja. Ovaj postupak je potrebno ponoviti 2 puta u toku dana. 2.3.7. Tehnički opis ostale opreme Pogonske jedinice skrepera (poz. 5 i 10) – Služe za pogon lanca skrepera (poz. 3 i 8). Sastoji se od noseće konzole na koju je montirano kućište pogonskog motora i reduktora. Nominalna snaga elektromotora 0,75 kW. Broj obrtaja elektromotora redukuje se sistemom zupčanika u reduktoru koji treba da obezbedi male brzine obrtanja lančanika. Na izlaznom vratilu reduktora postavljen je pogonski lančanik koji obezbeđuje pokretanje transportnog lanca skrepera. Frekventni regulatori – su elektronski uređaji za upravljanje brzinom i smerom rada elektromotora. Služe za kontrolu i podešavanje broja obrtaja elektromotora, čime se postiže maksimalan stepen korisnosti tj. motor ne radi uvek punom snagom već se prilagođava opterećenju. Na taj način ostvaruje se ušteda energije, omogućava „mekan“ rad mašine i znatno poboljšava kontrola radnog procesa. Razvodni ormani električnih instalacija – Na svakoj štali sa unutrašnje strane objekta postavljen je po jedan kablovski priključni orman KPO iznad koga je smešten glavni razvodni orman štale RO. RO se napaja iz odgovarajućeg KPO preko napojnog kabla položenog u zidu. Iz svakog RO štale u svakoj od četiri štale napaja se razvodni orman za tehnološke potrošače (4 kombi skrepera sa pripadajućim frekventnim i kontrolnim jedinicama). Napajanje delta skrepera (sa pripadajućim frekventnim i kontrolnim jedinicama i vertikalna pumpa/mešač snage 18,5 kW ) vrši se iz RO na smeštenog na zidu bazena za prijem stajnjaka između štala. Napajanje vertikalne pumpe/mešača snage 7,5 kW i vertikalne pumpe snage 7,5 kW na koridoru čekališta ka izmuzištu obavlja se preko sopstvenih uklopnih ormana koje dobijaju napajanje iz glavnog razvodnog ormana izmuzišta. Ormani sadrže priključne stezaljke, šine za nulti i zažtitni vod, ZUDS, instalacione automatske prekidače, glavnu grebenastu sklopku, monofaznu i trofaznu priključnicu na bočnoj strani ormana sa spoljne strane. 24

Transportni lanci – upotrebljavljaju se za povlačenje tj. pogon skrepera. Velike su gipkosti, otporni na koroziju i trošenje delova, ali su osetljivi na udarna opterećenja. Izrađeni su od odabranih materijala koji termičkom obradom dostižu veoma visoku površinsku tvrdoću i izuzetnu otpornost na habanje, a pri tom zadržavaju unutrašnju zateznu čvrstoću koja osigurava visoka opterećenja. Elekromotori – služe za pogon skrepera, pumpi, separatora i ostale opreme na elektro pogon. Imaju široku primenu zbog svoje ekonomičnosti, sigurnosti, većeg stepena iskorišćenja i lake prilagodljivosti čestoj promeni smera obrtanja. Motoreduktori – služe za redukciju broja obrtaja elektromotora jer su za pogon lanca skrepera potrebne male brzine obrtanja. Montiraju se na izlaznom vratilu elektromotora i zajedno čine jednu celinu – pogonsku jedinicu skrepera. Od spoljašnjih uticaja (prašine, vlage, nečistoča i agresivnih materija) zaštićeni su kućištem. Redukcija broja obrtaja vrši se sistemom zupčanika. Konzole sa zatezačem za lanac – predstavlja konstrukciju za vođenje i zatezanje skreperskih lanaca (poz. 3 i 8). Na konzoli su montirane koturače za zatezanje transpotrnih lanaca i profilisane vođice u kojima se oni kreću. Vođice su ujedno i zatvoreno kućište za zaštitu radnika od pokretnih elemenata. Pritisne i ugaone koturače – služe za zatezanje i promenu pravca kretanja transportnog lanca skrepera. Montiraju se u ležište betonskog poda na mestima gde je potrebno izvršiti promenu pravca kretanja transportnog lanca. Ukoliko ne postoji opasnost od zamrzavanja, vođice lanaca u ležištu poda mogu biti PVC cevi  75. Lanac mora biti pravilno zategnut preko koturače (poz. 4 i 9). Kućište koturače, čije su dimenzije 362 x 362 x 92 mm, mora biti zatvoreno sa svih strana kako ne bi došlo do nakupljanja nečistoća (namotavanja kanapa, slame i sl.) ili eventualne povrede radnika. Kompleti koturača postavljeni su na krajevima prljavih hodnika za čišćenje gde se menja pravac kretanja lanca za 90. Elektronska komandna tabla - upravljačka jedinica (poz. 6 i 11) - predstavlja deo sitema automatike na kojoj se mogu očitavati vrednosti i zadavati parametri potrebni za funkcionisanje i kontrolu rada skrepera. Na komandnoj tabli se osim displeja, prekidača i komandne dugmadi nalazi i tajmer za podešavanje vremena uključenja/isklučenja skrepera. Takođe, postoji opcija za izbor automatskog ili ručnog režima rada. Obe upravljačke jedinice su opremljene senzorima za sprečavanje zamrzavanja i regulisanje rada skreperima u uslovima rada kada se temperatura spušta ispod 0oC. MSC – automatska relejna komanda za sinhronizovani rad skrepera - MSC kontroleri su namenjeni za sinhronizaciju rada kombi i delta skrepera (poz. 1, 2 i 7) u sistemu za izđubravanje stočarskih objekata i nalaze se u upravljačnim jedinicama za izđubravanje poprečnih kanala (poz. 11). Njen zadatak je da blokira rad skrepera u štali ukoliko iz nekog razloga dođe do blokade skrepera u poprečnom kanalu. To znači da treba prekinuti izđubravanje objekata ukoliko dođe do zagušenja ili nekog kvara kod delta skrepera u poprečnom kanalu. Napomena: Uvek prvo uključiti frekventni regulator a zatim kontrolnu jedinicu, da bi se izbegli problemi u komunikaciji! Zasuni - su zatvarajući propusni elementi instalacije za manipulaciju stajnjakom. Služe za zaustavljanje protoka stajnjaka u slučaju popravki, mešanja ili ako imaju ispust onda mogu da isključe pojedine delove mreže u slučaju potrebe. 25

Četvoroktaki ventil – je element instalacije za transport stajnjaka koji treba da obezbedi usmeravanje cirkulacije stajnjaka prema kaskadama između koridora čekališta i štala. Ovim se omogućava ispiranje kaskadnih ravni kako ne bi došlo do taloženja čvrste faze i zagušenja usled lošeg oticanja stajnjaka ili zamrzavanja u hladnom periodu. Nosači za pumpe – Nosači za pumpe spadaju u standardnu opremu mašine. Montaža pumpe se izvodi na konstrukciju nosača, a prema tehničkom uputsvu proizvođača opreme. Priključci za pumpu – su deo standardne opreme pumpe za priključenje na potisni cevovod, sa impelerom za potiskivanje fluida. Nastavci za pumpe – služe za produženje osnove pumpe ukoliko je ona previše kratka u odnosu na dubinu jame. Maksimalno produženje može biti 25 cm. Senzori nivoa – služe za detekciju nivoa stajnjaka u sabirnim jamama. Kada se dostigne maksimalni nivo automatski se uključuje pumpa za prepumpavanje stajnjaka. Pri minimalnom nivou stajnjaka u jamama pumpa se automatski isključuje iz rada.

Odgovorni projektant: ____________________

26

2.4. TEHNOLOŠKI OPIS POSTROJENJA Na farmi muznih krava poljoprivrednog gazdinstva „PKB“ Beograd, primenjen je najefikasniji sistem izđubravanja tzv. scraping sistem. Mehanički scraping sistem postiže najbolje rezultate, jer se stajnjak češće uklanja, čime se obezbeđuje visok stepen čistoće i sprečava smrzavanje stajnjaka u vreme jakih hladnoća, a manja je i emisija amonijaka. Menadžment stajnjaka, kao što je već rečeno, čini sistem automatizovanih skreperačistača u prljavom hodniku koji se nalazi iza krava gde one vrše fiziološke potrebe. Na svaka 4 sata skreper se uključuje i vrši mehaničko struganje. Đubrivo se prenosi do poprečnog sabirnog kanala na kraju objekta, a zatim transportuje u skladišni bazen. Sistem za izđubravanje staja sastoji se iz sledećih tehnoloških elemenata: 1. Sistem za uklanjanje stajnjaka sa prljavih hodnika i kanala (kombi i delta skreperi) 2. Oprema za manipulaciju i transport stajnjaka (pumpe/mešači, cevovodi, separatori, cisterne) 3. Skladište za stajnjak – laguna, u kome se stajnjak prikuplja i drži u periodu fermentacije do pražnjenja i njegove dalje upotrebe (odvoženje na njivu ili korišćenje u biogas postrojenju) 2.4.1. MANIPULACIJA STAJNJAKOM U OBJEKTU STAJE 2.4.1.1. Skreperski sistem Sistem je dizajniran za ručni, poluautomatski i automatski rad. U svakom od četiri proizvodna objekta nalazi se 8 prljavih hodnika u kojima su postavljena po dva kombi skrepera (poz. 1 i 2). Navedene skrepere pogone 4 pogonske jedinice snage 0,75 kW (poz. 6). Svaka pogonska jedinica pokriva 2 prljava hodnika, pošto su skreperi pričvršćeni na lanac (poz 3). Zbog velike dužine i širine prljavih hodnika u svakom od njih se nalaze po dva skrepera. Sistem je dizajniran tako da prvi skreper doprema stajnjak do sredine objekta a drugi preuzima tu količinu i transportuje je do poprečnog kanala na kraju objekta. U radu skrepera dolazi do njihovog preklapanja, da bi se obezbedilo dobro "preuzimanje" stajnjaka na sredini hodnika. Čišćenje dva prljava hodnika obavlja se skreperima pričvršćenim na jednom zajedničkom beskrajnom lancu (poz. 3) koga pogodni jedna pogonska jedinica (poz. 6). S toga, dok su skreperi u jednom hodniku u radnom hodu, u drugom hodniku su u povratnom hodu. Kombi skreperi (poz. 1 i 2) imaju sa donje strane postavljene nosače sa gumom koja dodiruje betonski pod. U radnom hodu gumena zavesa je spuštena i pri kretanju skrepera ona struže po betonskom podu sakupljajući stajnjak. U povratnom hodu, skreper se izdiže od površine poda i krećući se u nazad klizi po metalnim klizačima, 27

dok je gumena zavesa izdignuta i ne vrši se čišćenje. Za efektivnu upotrebu, važno je da se skreper koristi na pravilan način. Učestalost rada zavisi od dužine štale, načina ishrane, različitih kategorija goveda, ali prosečno skreper treba koristiti jednom na svaka 2 do 3 sata. Sistem ima mogućnost programiranja automatskog rada preko kontrolne jedinice, sa mogućnošću automatskog zaustavljanja usled ležanja krave, perioda „čekanja“, kao i mogućnošću programiranja automatskog rada 24h. Takođe, postoji anti-frost sistem za uključenje u slučaju mraza, te se već na -5C sistem automatski pokreće da ne bi došlo do smrzavanja. Skrepere pogoni lanac te je sistem dugovečan i pouzdan za rad. Na krilcima skrepera postoji i zabrana za rep krave tako da kod ležanja u liga boksu rep ne može da bude zahvaćen skreperom. Postoji mogućnost ručnog i automatskog rada skrepera gde se u odnosu na programirano vreme skreperi automatski uključuju. Osim toga, postoji mogućnost programiranja postepenog izđubravanja da ne bi došla odjednom velika količina stajnjaka u poprečni kanal. 2.4.1.2. Transport stajnjaka poprečnim kanalom Za sagledavanje tehničko-tehnoloških mogućnosti rešavanja postupka prikupljanja, obrade, lagerovanja i aplikacije stajnjaka, najvažnija karakteristika u pogledu sastava je sadržaj suve materije. S obzirom da je sistem držanja krava na farmi slobodan i bez prostirke (ili sa vrlo malo prostirke), najveći deo stajnjaka čini tečna faza koja se odvodi iz staja i prebacuje u lagere za smeštaj. Na kraju svake staje nalazi se sabirni poprečni kanal za sakupljanje stajnjaka iz prljavih hodnika. Sastavljen je od dva kanala širine 2,65 m pokrivenih rešetkom kroz koju propada tečna faza stajnjaka. Za propadanje čvrste faze stajnjaka i prostirke koja se nakuplja, sa gornje strane kanala predviđaju se otvori širine 35 cm. Dužina ovih otvora treba da bude jednaka širini prljavih hodnika (2,9 m ili 4 m). Otvore treba postaviti uz sam zid objekta za prvi kanal, odnosno uz sam pregradni zid za drugi kanal. Proizvodni objekti su povezani sa dva poprečna kanala putem kojih se transportuje stajnjak prema sabirnoj jami koja se nalazi između II/1 i II/2 proizvodnog objekta. Takođe, isti sistem se nalazi i između objekata II/3 i II/4. U ovim poprečnim kanalima će biti postavljeni delta skreperi i to po dva delta skrepera u svakom kanalu. Sistem se upravlja sa po dve kontrolne jedinice za svaki poprečni kanal u automatskom režimu rada. Kontrolne jedinice su signalnim kablovima povezane sa kontrolnim jedinicama kombi skrepera, tako da ukoliko dođe do preopterećenja ili zastoja u poprečnim kanalima, automatski se zaustavlja ceo sistem izđubravanja u objektima. Struktura stajnjaka koji se doprema do poprečnog kanala zavisi od kategorije goveda. Pošto se na ovoj farmi predviđaju gumene podloge onda je korišćenje sitno seckane slame u minimalnim količinama imperativ za pouzdan rad sistema. Očekivani sadržaj suve materije u ovim uslovima je do 9% tj. u uslovima ishrane TMR obrokom koji se primenjuje na ovoj farmi. Stajnjak iz poprečnog kanala koji se sakuplja u dve sabirne jame između objekta II/1 i II/2 kao i između objekta II/3 i II/4 primaju stajnjak na koti od -1,4 m. Zbog malog kapaciteta ovih sabirnih jama stajnjak se mora dva puta dnevno prepumpavati u sabirni tank, a iz njega u lagunu za stajnjak. Kontrola nivoa stajnjaka je putem senzora, a prepumpavanje je automatsko. 28

2.4.2. MEŠANJE I PREPUMPAVANJE STAJNJAKA 2.4.2.1. Mešanje i prepumpavanje stajnjaka u sabirnim jamama Čitav proces manipulacije stajnjakom je automatizovan, od prikupljanja, pa do transporta u lagunu. Transport stajnjaka obavlja se vertikalnim muljnim pumpama/mešačima sa električnim pogonom. Na njima se opciono mogu montirati noževi za usitnjavanje čvrstih frakcija čime bi se olakšao rad pumpe i sprečilo preopterećenje usled zagušenja. U obe sabirne jame između staja postavljena je po jedna vertikalna pumpa/mešač snage 18,5 kW (poz. 12 i 15). One će raditi u režimu prethodnog mešanja stajnjaka i prepumpavanja u lagunu ili jamu za pripremu smeše za digestor i ispiranja poprečnih kanala. Treća pumpa će biti rezervna. U sabirnim jamama dolazi do konstantnog priliva svežeg stajnjaka iz poprečnih kanala. Čvrsti deo stajnjaka ostaje u površinskom sloju debljine nekoliko cm, dok je tečni deo ispod. Radi što bolje homogenizacije stajnjaka pre prepumpavanja potrebno je 2 puta dnevno (proveriti kad sistem profunkcioniše i uskladiti) izvršiti mešanje stajnjaka hidrauličnim putem tj. postojećom pumpom/mešačem. Preporučuje se da se homogenizacija izvrši pre dostizanja maksimalnog nivoa. Homogenizacija se radi ručnim prebacivanjem na fazu samomešanja na samoj pumpi, te okretanjem pumpe, odnosno promenama smera kao i „ugla bacanja“ lule. Za pumpe ove snage, dovoljan vremenski period za homogenizaciju stajnjaka je oko 15 min, a istovremeno se vrši i dodatno usitnjavanje čvrste faze (ostataka slame, kabastog dela hrane, itd.). Pumpe mogu raditi u dva režima rada - ručnom i automatskom, što se može izabrati funkcijom ručno/automatski na kontrolnoj tabli. Automatsko pokretanje sistema omogućava automatski rad koji se reguliše pomoću sistema sondi i promene nivoa pumpanja. Osnovni ciklus počinje kada je nivo stajnjaka iznad maksimuma u sabirnoj jami između proizvodnih objekata. Tada se pumpa automatski uključuje aktivacijom preko signalne sonde. Kada se nivo spusti na minimalni (oko 15 cm) dubine, donja sonda preko signala automatski isključuje pumpu. Kapacitet pumpe je od 2.000 4.000 l/min. Ukoliko je kapacitet farme pun, posle pražnjenja očekuje se ponovni maksimum u roku od 10-12 sati u zavisnosti od doba dana i godišnjeg doba. 2.4.2.2. Sakupljanje i prepumpavanje stajnjaka u koridoru prema izmuzištu Muzne krave iz objekata staje koridorima odlaze na mužu dva do tri puta dnevno. Stajnjak koji se sakuplja iza čekališta, kao i u koridorima između objekata II/2 i II/3 sakuplja se kaskadnim putem. Iz sabirne jame iza čekališta stajnjak se prebacuje u kaskadni sistem pumpom jačine 7,5 kW (poz. 14) i sakuplja u čvorištu koridora u koridornu sabirnu jamu. Odatle se kombinovanom pumpom/mešačem snage 7,5 kW (poz. 13) prepumpava u sabirnu jamu ispred digestora za biogas ili preko separatora u veliku sabirnu lagunu. Obe ove pumpe se automatski uključuju na principu senzora nivoa i vrše prepumpavanje u koridor i dalje prema lagunama.

Odgovorni projektant: ____________________ 29

2.5. OPŠTI I TEHNIČKI USLOVI 2.5.1. OPŠTI USLOVI U interesu je kako Investitora, tako i Izvođača, da se ugovaranje, isporuka opreme, izvođenje radova, plaćanje i drugo, obavlja na osnovu važećih propisa, zakona i standarda. To su pre svega: •

Zakon o planiranju i izgradnji;

•

Posebne uzanse o građenju;

•

SRPS i ostali standardi;

•

Zakon o zaštiti na radu;

•

Zakon o zaštiti životne sredine;

•

Zakon o zaštiti od požara;

•

Zakon o inspekcijama.

Na osnovu ovog projekta Investitor može nabaviti i ugraditi opremu predviđenu ovim projektom. Postrojenje za čišćenje i transport stajnjaka mora se izvesti tako da u svemu odgovara ovom projektu i uslovima proizvođača opreme, kao i važećim standardima i propisima. Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je uz saglasnost projektanta, a sve izmene moraju se uneti u građevinski dnevnik. Ukoliko Izvođač odstupi od projekta bez pismene saglasnosti projektanta, tada snosi odgovornost za nepravilno funkcionisanje postrojenja. Izvođač je u obavezi da ukoliko u toku izvođenja radova primeti da je predloženo rešenje tehnički loše ili neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim instalacijama, da o tome obavesti Investitora i traži izmenu projekta. Izvođač je obavezan: da izradi postrojenje po odobrenom projektu, da izradi postrojenje saglasno propisima, uputstvima i standardima i da preduzme sve mere za osiguranje radnika. Investitor je dužan da u toku izvođenja obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova. Pri nabavci opreme Izvođač je dužan da pribavi i prateću dokumentaciju za opremu: ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju. O svim radovima propisanim ovim projektom izvođač je dužan da vodi propisana dokumenta – dnevnik, u koji će pored overe nazornog organa i projektanta u sklopu direktnog nadzora staviti svoje eventualne primedbe, odnosno potvrditi ispravnost izvođenja po projektu i odobrenim izmenama. Izvođač je odgovoran Investitoru i nadzornom organu za kvalitet izvedenih radova. Nakon završetka radova, celokupno postrojenje se mora ispitati u skladu sa propisima. Ispitivanje mora da vrši Izvođač uz obavezno prisustvo nadzornog organa. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici. 30

Kao završetak radova smatra se dan kada Izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno pismeno zatraži od Investitora da se obrazuje komisija za tehnički prijem. 2.5.2. TEHNIČKI USLOVI ELEMENATA POSTROJENJA 2.5.2.1. Skreperi 1. Za efikasnu primenu važna je pravilna i redovna upotreba skrepera prema uputstvima proizvođača opreme. Interval uključivanja zavisi od dužine objekta, ali u proseku treba ga uključivati na svaka 2-3 sata. 2. Ugaone koturače i konzole pogonskih jedinica skrepera ugraditi u za to pripremljeno ležište u betonu na krajevima prljavih hodnika. 3. Ugaone koturače lanca treba redovno podmazivati, a preporuka je na svakih 14 dana ili svakih 30 sati rada. 4. Lanac mora biti pravilno zategnut. Zatezanje se vrši na vertiklanoj jedinici skrepera i to samo u slučaju dok oprema nije u pokretu! Lanac je dobro zategnut kada se ne može pomerati više od 6 cm od podužnog hoda skrepera. 5. Povremeno izvršiti pritezanje lanca. 6. U slučaju smrzavanja, odmrzavanje se vrši periodično. Kada je temperatura ispod -5º C, podesiti da se sistem uključuje na svakih 20 minuta. U slučaju nižih temperatura ovo vreme će biti kraće, a podešavanje vremena uključenja regulisati prema preporuci proizvođača opreme.

2.5.2.2. Poprečni kanali 1. U proizvodnim objektima na kraju svakog prljavog hodnika postaviti pun pod celom širinim prljavog hodnika i ostaviti otvore širine 35 cm. 2. Otvore postaviti naizmenično, uz sam zid staje za prvi, odnosno uz pregradni zid za drugi poprečni kanal. 3. Na kraju poprečnog kanala u prelivnom delu prema sabirnom bazenu, postaviti prelivnu rampu pod uglom od 45 za nesmetano prelivanje stajnjaka. Rampa može biti betonska ili od izrađena od čeličnog lima. 4. Visina rampe treba da bude 10 cm.

2.5.2.3. Sabirni bazeni za stajnjak – osočne jame 1. Osočne jame locirati na sredini između objekata iz kojih prihvataju stajnjak. 2. Zbog činjenice da su sabirne jame otvorenog tipa potrebno ih je ograditi metalnom ogradom ili zatvoriti betonskom pločom iz bezbedonosnih razloga. 3. Ogradu formirati sa nosećim metalnim stubovima u visini do 1,5 m. 31

4. Ukoliko se jama pokrije betonskom pločom, prostor iznad nje se može koristiti za manipulaciju stajnjakom.

2.5.2.4. Muljne pumpe 1. Prilikom ugradnje treba osigurati optimalno vertikalno poravnanje, a pumpa mora u potpunosti da stoji na dnu jame, jer ukoliko centrifugalna komora ili baza pumpe ne stoje na tlu, dolazi do vibracija koje oštećuju pumpu. 2. Samo ako dužina pumpe odgovara dužini jame biće moguće da montažni delovi izdrže težinu motora ili zupčanog prenosa. 3. Pre početka montiranja, proveriti nivo ulja u kućištu mašine. 4. Montažu pumpi mogu vršiti samo profesionalno obučena lica! 5. Ukoliko pumpa radi u koritu koje je previše malo, protok do pumpe može biti otežan (npr: krupne nečistoće se mogu zaglaviti u prostoru između ivice tla i centrifugalne komore). Rad otežan kavitacijom može rezultirati oštećenjem pumpe. Prečnik cevi, debljina izolacije i materijal treba da budu preporučeni od strane proizvođača. 6. Pre početka rada potrebno je vizuelno pregledati kontejner. Rukovaoc i korisnik moraju osigurati da nikakvi čvrsti materijali (drvo, gvožđe, beton, užad, mreže, materijali koji se mogu zaplesti, veliki i oštri materijali), ne smeju biti u kontejneru. Svi takvi predmeti mogu zapeti oko rotora i ozbiljno oštetiti mašinu udarom ili izazivajući neravnotežu. 7. Preporučeni postupak za stavljanje u rad: •

Proveriti nivo ulja u kućištu pumpe i (ako je izvodljivo) zupčanom mehanizmu.

•

Proveriti da rotor može slobodno da se kreće.

•

Osigurati da je pumpa uronjena u tečnost koju ispumpava.

•

Uključiti pumpu i proveriti da li se javljaju neke nepravilnosti u toku rada, kao što je prekomerna jačina buke ili vibracije. Ako je jačina buke neuobičajena ili se pumpa koči, isključiti je odmah. Ne uključivati pumpu ponovo dok se ne utvrdi razlog problema i dok se problem ne reši.

•

Kod električnih pumpi: Posle pokretanja, pumpa mora doći što je bliže moguće do nominalne operativne tačke (meriti tekuću potrošnju) da bi bilo moguće proveriti da li su neophodni radni parametri održani.

•

Da bi proverili smer rotacije, pumpa može biti uključena na kratko bez uvlačenja tečnosti.

•

Vazduh ne sme biti uvučen! To bi uzrokovalo da mašina počne da vibrira jako brzo, što može dovesti do oštećenja. Uvek osigurati da je pumpa potpuno uronjena u tečnost dok radi. Osigurati da postoji adekvatno bezbednosno uzemljenje na dno i zidove kontejnera.

•

Posle 20 sati rada, pritegnuti sve vijke i navrtke. Posle svake upotrebe potrebno je oprati pumpu (u suprotnom će se čestice zalepiti za nju).

32

2.5.2.5. Mešači 1. Mešanje se izvodi kombinovanim vertikalnim pumpama/mešačima. 2. Posebnom polugom na pumpi uključuje se funkcija mešanja tj. pokretanje dizne za mešanje okretne za 270° i vertikalno podesive za 30°. 3. Tehnički uslovi dati su u uputstvu za upotrebu pumpi. 4. Postupak mešanja potrebno je ponoviti bar 2 puta u toku dana.

2.5.2.6. Laguna za skladištenje stajnjaka 1. Pri izgradnji lagune za smeštaj stajnjaka moraju se poštovati važeći zakonski propisi, naročito u pogledu zaštite životne sredine. 2. Postor za odlaganje i zbrinjavanje stajnjaka iz objekata mora biti smešten, odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi, nasuprot pravca glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 m od objekta za životinje. 3. U cilju zaštite od prodiranja tečnosti iz lagune u zemljište, laguna se oblaže folijom (zidovi i dno) a ispod folije se postavljaju drenažne cevi spojene sa kontrolnim šahtom, preko koga se kontroliše ispravnost (nepropustnost) lagune. Zapremina objekta za lagerovanje treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadržavanja stajnjaka u njemu (6 meseci) i da su propisno udaljene od naseljenog mesta. 4. Ovi objekti moraju ispunjavati sledeće uslove: •

svaki lager (bazen, laguna) bilo nadzemni ili ukopani, mora biti od vodonepropusnog materijala i pod sigurnom kontrolom u pogledu zaptivenosti,

•

kapacitet lagera projektovati za prihvat stajnjaka u periodu od najmanje 6 meseci,

•

obezbediti laku manipulaciju stajnjakom,

•

obezbediti prihvatanje tehničkih voda i

•

obezbediti prihvat atmosferskih padavina.

5. Posebnim projektom predviđena je obrada tečnog stajnjaka u postrojenju za proizvodnju biogasa snage 1 MW.

2.5.2.7. Ostali tehnički uslovi -

Pre početka rukovanja uređajem rukovalac mora da se upozna sa svim aspektima rukovanja i održavanja, posebno sa sigurnosnim informacijama datim u priručniku proizvođača opreme.

-

Za održavanje, podešavanje ili drugi rad na uređaju, svi izvori napajanja moraju uvek biti unapred isključeni iz uređaja. Isto tako, svi sistemi pod pritiskom moraju, pre svega, biti oslobođeni pritiska. Nenamerno pokretanje 33

mašine treba predostrožnosti.

izbegavati

putem

odgovarajućih

sigurnosnih

mera

-

Transportni lanci su osetljivi na udarna opterećenja pa je s toga potrebno voditi računa pri puštanju skrepera u pogon.

-

Lanci se ne smeju vezivati u čvor a preko oštrih ivica se moraju postaviti tako da prelaze preko zaobljenog klizača.

-

Podmazivanje se vrši na mestima ugaonih koturača.

-

Trajno podmazani reduktori ne zahtevaju nikakve periodične zamene ulja, dok se kod ostalih tipova reduktora prva zamena vrši posle 300 radnih časova.

-

Nikako ne mešati mineralna i sintetička ulja!

-

Redovno proveravati količinu ulja i obaviti zamenu prema preporuci proizvođača.

-

Pre pokretanja uređaja proveriti da li je nivo ulja prikladan za položaj u kome se koristi.

-

Osigurati da pogonska jedinica skrepera bude dobro pričvršćena za podlogu kako bi se izbegle vibracije u radu.

-

Ako se očekuju udari ili preopterećenja, upotrebiti elemente za njihovo ublažavanje (hidraulične spojnice, elastične spojnice, delove za ograničavanje momenta...).

-

Svi električni i hidraulični delovi i delovi za vazdušni pritisak, kao i mehanizmi za mehaničko zatvaranje, moraju biti proveravani redovno da bi se videlo da li rade ispravno. U slučaju kvara, uređaj treba biti povučen iz upotrebe dok uzrok kvara ne bude uklonjen. Samo obučeno osoblje može izvršiti inspekciju i održavanje uređaja.

-

Sva oprema mora biti propisno obeležena nalepnicama za upozorenje na uočljivim mestima radi bezbednosti radnika.

NAPOMENA: -

Voditi računa o pravilnom skladištenju uređaja i opreme u svemu prema uputstvima proizvođača.

-

Obezbediti da montažu opreme i izvođenje radova obavljaju stručna lica!

-

Korisnik je dužan da vodi zapise o održavanju mašina u skladu sa uputstvom za korišćenje.

Odgovorni projektant: ___________________

34

2.6. TEHNIČKI PRORAČUNI I IZBOR OPREME 2.6.1. Skreperi Skreperski sistem transporta stajnjaka predstavlja specijalnu vrstu lančastog transportera konvejerskog tipa kod koga se pogonski lanac kreće po dnu kanala. 2.6.1.1. Debljina lanaca skrepera Lanci su opterećeni na istezanje, a savijanje se uzima u obzir umanjivanjem dozvoljenog naprezanja na istezanje. Radno naprezanje na istezanje dobija se prema obrascu:



F  S   doz , N/cm2 2A

 doz  1500 N/cm2 za čelične otvrdnute lance, pri čemu je: A – poprečni presek; A = d2/4 d – prečnik žice za izradu lanca F – sila u lancu (F = 64000 N) S – stepen sigurnosti Zbog veoma agresivne sredine i uslova eksploatacije usvaja se veliki stepen sigurnosti S=20, čime se produžava radni vek lanca. Ukoliko je poznato naprezanje može se izračunati prečnik žice:

d 

2F

   doz  S



2  64000  1 .166 cm  11 .66 mm 3 .14  1500  20

Na osnovu proračuna usvaja se lanac prečnika d=13 mm. 2.6.1.2. Kapacitet skrepera Učinak se može odrediti kao: Q  3600  b  v  h    k1  k 2  k 3

t/h

gde je: k1 – koeficijent zaostajanja tereta za brzinom vučnog lanca (k1 = 0,7 za sitno komadaste terete i horizontalni transport) 35

k2 – koeficijent smanjenja površine preseka usled lanca (k2 = 0,95) k3 – koeficijent sabijanja tereta prilikom kretanja lanca (k3 = 1,05) b – širina kanala m h – visina sloja tereta (stajnjaka) na transpotrnom lancu m, (h = 0,01 – 0,02 m) v – brzina kretanja lanca m/s (v = 4 m/min=0,067 m/s)

 – gustina tereta (stajnjaka) t/m3 Zapreminska masa stajnjaka je veoma promenljiva veličina koja zavisi od mnogo faktora: vrste i kategorije životinja, sistema držanja (sa ili bez prostirke), procentualnog udela čvrste materije itd. Zbog toga je jako teško precizno definisati njenu vrednost. Prema ekperimentalnim i literaturnim podacima, stajnjak muznih krava se svrstava u kategoriju polutečnih kod sistema uzgoja bez prostirke odnosno sa vrlo malo prostirke (do 2 kg/kravi/dan). Sadržaj čvrste materije u tom slučaju iznosi 10 - 20%, a gustina 200 - 600 kg/m3. Pošto su na farmi predviđene gumene podloge onda će korišćenje sitno seckane slame biti u minimalnim količinama, pa je očekivani sadržaj suve materije do 9%. Iz tog razloga, za proračun se usvaja vrednost gustine  = 200 kg/m3, te kapacitet skrepera u zavisnosti od širine kanala iznosi: Q1  3600  4  0.067  0.01  0.2  0.7  0.95 1.05  1.35 t/h - za hodnik širine 4 m Q2  3600  2.9  0.067  0.01  0.2  0.7  0.95 1.05  0.98 t/h - za hodnik širine 2.9 m

Q3  3600  2.65  0.067  0.01 0.2  0.7  0.95 1.05  0.89 t/h - za kanal širine 2.65 m 2.6.1.3. Snaga za pogon skrepera Snaga za pogon skrepera može se odrediti na sledeći način:

P

L  w0  Q  7.2  q L  v  , pri čemu je: 389   m

L - dužina transportovanja stajnjaka (m) wo - ukupan koeficijent otpora (wo = 0,3 - 0,6)

m - koeficijent prenosnog mehanizma (m = 0,9) qL - specifična težina lanca (qL = 30 N/m) Q - učinak skrepera (t/h) Potrebna snaga za pogon skrepera u kanalima različitih širina iznosi:

55  0.3  1.35  7.2  30  0.067   0.047  1.35  14.47   0.74kW 389  0.9 55  0.3 P2   0.98  7.2  30  0.067   0.047  0.98  14.47   0.67kW 389  0.9 P1 

36

P3 

18.75  0.4  0.89  7.2  30  0.067   0.016  0.89  14.47   0.25kW 389  0.9

2.6.1.4. Izbor skrepera Zbog velike dužine prljavih hodnika odnosno proizvodnog objekta, tehničkih karakteristika skrepera (kapacitet, brzina kretanja, snaga pogonske jedinice, debljina lanca...), kao i preporuke proizvođača opreme, za izđubravanje stajnjaka u proizvodnim objektima usvajaju se kombi skreperi tip UNP40 holandskog proizvođača „JOZ“ i to: 1. UNP40 za širinu hodnika 4m i 2. UNP40 za širinu hodnika 2,9m. Još jedan od razloga za primenu kombi skrepera u objektima staja je taj što oni ne zahtevaju veliki manipulativni prostor pri izđubravanju na kraju prljavog hodnika. U svakom hodniku potrebno je ugraditi po 2 kombi skrepera zbog velike dužine kanala za čišćenje L = 120 m. Na osnovu tehničkih karakteristika i dužine poprečnog kanala, za njegovo čišćenje izabrani su delta skreperi tip UNP40, takođe holandskog proizvođača „JOZ“. Da bi kvalitetno izvršili čišćenje na kraju kanala delta skreperi zahtevaju veći manipulativni prostor. Iz tog razloga kanali su produženi za 3 m sa obe strane. 2.6.1.5. Izbor pogonske jedinice Na osnovu tehničkog proračuna snage za pogon skrepera, a uzimajući u obzir dužinu prljavih hodnika, odnosno dužinu pogonskog lanca, usvaja se pogonska jedinica snage 0,75 kW sa motoreduktorom G 440 holandske firme „JOZ“. Provera usvojene pogonske jedinice: Snaga pogonske jedinice od 0,75 kW odgovara i preporuci proizvođača opreme da se za dužinu pogonskog lanca do 250 m koristi pogonska jedinica ove snage. 2.6.2. Proračun hidrauličkog transporta Sakupljanje stajnjaka vrši se u dve sabirne jame između proizvodnih objekta koje primaju stajnjak na koti od -1,4 m te ga sakupljaju u bazenu dimenzija 6 x 6,5 m i efektivne dubine 1,6 m, odnosno kapaciteta 52 m3 stajnjaka. Očekivana kalkulativna proizvodnja stajnjaka je 70, a maksimalna 80 l/kravi dnevno. Odatle sledi da je maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka po proizvodnom objektu:

Q  n  q  625  80  50000 l/dan, gde je: n = 625 – broj krava po proizvodnom objektu q = 80 l/dan – maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka po kravi odnosno:

37

Q  50000dm 3  50m 3 / dan Kako se u sabirnu jamu između objekata sakuplja stajnjak iz dve štale onda ukupna količina stajnjaka koju treba pumpa da prepumpa iznosi:

Q  2  50  100m 3 / dan

tj.

Q  4.17 m 3 / h Dimenzionisanje cevovoda: Prečnici cevovoda dobijeni su kao podloga iz glavnog građevinskog projekta i iznose: 1. D1 = 200 mm – za cevovode kojima se transportuje stajnjak od sabirnih jama između objekata i iz koridorne sabirne jame do sabirnog bazena (IV na skici situacije farme) i 2. D2 = 160 mm – za cevovod kojim se transpotruje stajnjak iz sabirne jame čekališta u kaskadni sistem koridora.

D

4G 4Q  3600    v s   3600    v s

D – unutrašnji prečnik cevi m G – maseni protik fluida kg/h

 - gustina stajnjaka kg/m3 Pad pritiska u cevovodu:

 v  p  0.1 1  L    s bar D  2g  2

L – dužina cevovoda m

 – koeficijent otpora strujanja kroz cev ( = 0,040  0,045) vs – brzina strujanja stajnjaka vs =2,6 m/s Dužine cevovoda su: 1. L1 = 150 m – cevovod od sabirne jame (III) do sabirnog bazena (IV) 2. L2 = 25 m – cevovod od sabirne jame čekališta do koridora 3. L3 = 20 m – cevovod od koridorne sabirne jame do sabirnog bazena (IV)

0.04  2.6   p1  0.1 1  150   1.067 bar - za cevovod dužine L1  0.2  2  9.81  2

38

0.04  2.6  p2  0.1 1  25   0.207 bar - za cevovod dužine L2  0.16  2  9.81  2

0.04  2.6  p3  0.1  1  20   0.249 bar - za cevovod dužine L3  0.2  2  9.81  2

Interval prepumpavanja:

t

52 V   12,47 h Q 4.17

To znači da se na svakih 12 h pumpa uključuje kako bi prepumpala sadržaj iz sabirne jame (III) u sabirni bazen (IV). 2.6.2.1. Izbor muljnih pumpi Na osnovu hidrauličkog proračuna i tehničkih dijagrama muljnih pumpi usvajaju se sledeće pumpe holandske firme „JOZ“: 1. Vertikalna pumpa/mešač tip ER2-E (poz. 12 i 15), nominalne snage elektromotora 18,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirnih jama između proizvodnih objekata do bazena za prijem stajnjaka (III), 2. Vertikalna pumpa/mešač tip ER2-E (poz. 13), nominalne snage elektromotora 7,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame na sredini koridora do sabirnog bazena (IV), 3. Vertikalna pumpa tip ER3-E (poz. 14), nominalne snage elektromotora 7,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame ispred čekališta izmuzišta do sabirnog bazena. JOZ pumpe serija ER2 i ER3 su sa impelerom od čelika i visokim stepenom kvaliteta, a namenjene su za ispumpavanje i homogenizaciju čestica niskog i visokog viskoziteta u poljoprivrednom sektoru (npr: mulj, substrat biogasa) i industrijskom sektoru (npr: kao pumpa za ispumpavanje mulja u fabrici za prečišćavanje odvodnih voda ili za ispumpavanje otpada u agroindustriji, npr. proizvodnji hrane, kao što je otpad od krompira). Opremljene su četvoropolnim trofaznim asinhronim motorom sa nominalnim brojem obrtaja motora 1455 o/min kod ER2-E i 1465 o/min kod ER3-E serije pumpi. Sve pumpe su vertikalne, centrifugalne, stacionarne i sa vazdušnim hlađenjem motora. 2.6.2.2. Izbor ventila Sastavni deo cevovoda za prepumpavanje stajnjaka čine ventili. Potrebno je ugraditi dva tipa ventila: 1. Zaporni ventil – zasun koji se montira u zid jame i služi da otvori vod za prepumpavanje/mešanje u jami iza čekališta izmuzišta. Izrađen od prokrona sa mehaničkom klapnom koja se otvara/zatvara kroz rešetku.

39

2. Četvorokraki ventil – standardni sa gusanim kućištem i mehaničkim otvaranjem/promenom smera koji služi za prepumpavanje/ispiranje kanala. Njegova ugradnja se predviđa u koridornoj jami za ispiranje kaskadnih koridora između objekata II/2 i II/3. Na osnovu prečnika cevovoda i radnog pritiska usvajaju se prokronski ventili holandske firme „JOZ“ koji su namenjeni za rad sa agresivnim fluidima.

Odgovorni projektant: ___________________

40

2.7. PREDMER I PREDRAČUN Svaka tačka predmera i predračuna obuhvata isporuku i montažu navedenih uređaja i opreme sa svim potrebnim radovima za njihovo ispravno funkcionisanje. Tačan položaj opreme definisati u saradnji sa nadzornim organom. Predmer nije obavezujući količinski, stvarne količine proveriti na licu mesta, uneti u građevinski dnevnik i overiti od strane odgovornog izvođača radova i nadzornog organa. POZ.

2.7.1. 2.7.1.1. 2.7.1.2. 2.7.1.3. 2.7.1.4. 2.7.1.5. 2.7.1.6.

2.7.1.7.

2.7.1.8.

OPIS RADOVA

J.M.

KOL

J.C

OPREMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA U PROIZVODNIM OBJEKTIMA Isporuka i montaža pogonske jedinice skrepera 0.75 kW za betonski pod. (kom.) Isporuka i montaža pritisnih koturača za montažu na betonski pod. (komplet) Isporuka i montaža ugaonih koturača sa kućištem, za montažu na betonski pod. (kom.) Elektronska komandna tabla sa tajmerom za 2 kpt. (kom.) Zaštita od smrzavanja za kontrolnu tablu (kom.) Isporuka i montaža kombi skrepera sa gumenočeličnim dodacima.

16

312.480

4.999.680

16

47.670

762.720

64

23.940

1.532.160

8

189.525

1.516.200

8

23.205

185.640

Tip UNP40, za širinu hodnika 4 m (kom.) Isporuka i montaža kombi skrepera sa gumenočeličnim dodacima.

32

136.500

4.368.000

Tip UNP40, za širinu hodnika 2,9 m (kom.) Isporuka i montaža čeličnog lanca za pogon skrepera. Lanac je otvrdnut (sandblasted), debljine 13 mm. (m)

32

115.500

3.696.000

4.200

1.890

7.938.000

UKUPNO:

2.7.2. 2.7.2.1. 2.7.2.2. 2.7.2.3. 2.7.2.4. 2.7.2.5.

CRIM

24.998.400

OPREMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA U POPREČNOM KANALU Isporuka i montaža pogonske jedinice skrepera 0.75 kW za betonski pod. (kom.) Isporuka i montaža pritisnih koturača za montažu na betonski pod. (komplet) Isporuka i montaža ugaonih koturača sa kućištem, za montažu na betonski pod. (kom.) Elektronska komandna tabla sa tajmerom za 2 kpt. (kom.) Zaštita od smrzavanja za kontrolnu tablu (kom.)

4

312.480

1.249.920

4

47.670

190.680

16

23.940

383.040

2

189.525

379.050

2

23.205

46.410

41

2.7.2.6. 2.7.2.7.

2.7.2.8.

Isporuka i montaža delta skrepera Tip UNP40, za širinu kanala 2,65 m (kom.) Isporuka i montaža čeličnog lanca za pogon skrepera. Lanac je otvrdnut, ispeskaren, debljine 13 mm. (m) MSC automatska relejna komanda za sinhronizovani rad skrepera (kom.)

16

96.600

1.545.600

660

1.890

1.247.400

2

157.500

315.000

UKUPNO:

2.7.3. 2.7.3.1.

2.7.3.2. 2.7.3.3. 2.7.3.4. 2.7.3.5.

5.357.100

OPREMA U SABIRNIM JAMAMA Isporuka i montaža vertikalne pumpe/mešača za manipulaciju stajnjakom, proizvođača „JOZ“ Holandija Tip ER2-E 18,5 kW Isporuka i montaža nosača za pumpe

(kom.)

3

682.500

2.047.500

(kom.) Isporuka i montaža impeler priključaka za pumpe (kom.) Isporuka i montaža nastavaka za pumpe dužine 25 cm (kom.) Isporuka i montaža swich – delta upravljačke sklopke sa automatikom i senzorima nivoa (kom.)

2

19.005

57.015

3

68.880

206.640

9

8.925

80.325

2

252.000

504.000

UKUPNO:

2.7.4.

OPREMA U SABIRNOJ JAMI ČEKALIŠTA

2.7.4.1.

Isporuka i montaža vertikalne pumpe za manipulaciju stajnjakom, proizvođača „JOZ“ Holandija

2.7.4.2.

2.7.4.3. 2.7.4.4. 2.7.4.5. 2.7.4.6. 2.7.4.7.

2.895.480

Tip ER3-E 7,5 kW (kom.) Isporuka i montaža vertikalne pumpe/mešača za manipulaciju stajnjakom, proizvođača „JOZ“ Holandija

1

567.000

567.000

Tip ER2-E 7,5 kW Isporuka i montaža nosača za pumpe

(kom.)

1

661.500

661.500

(kom.) Isporuka i montaža impeler priključaka za pumpe (kom.) Isporuka i montaža swich – delta upravljačke sklopke sa automatikom i senzorima nivoa (kom.) Isporuka i montaža propusnih ventila - zasuna DN 200 (kom.) Isporuka i montaža četvorokrakog mešnog ventila za ispiranje kaskadnih koridora

2

19.005

38.010

2

68.880

137.760

2

252.000

504.000

7

23.100

161.700

1

126.000

126.000

DN 200 UKUPNO:

(kom.)

2.195.970

42

Investitor: „PKB“ Korporacija A.D. Beograd Objekat:

Farma muznih krava kapaciteta 2500 grla

Mesto:

Vrbovsko

R E K A P I T U L A C I J A:

2.7.1.

OPREMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA U PROIZVODNIM OBJEKTIMA

24.998.400

2.7.2.

OPREMA ZA IZĐUBRAVANJE STAJNJAKA U POPREČNOM KANALU

5.357.100

2.7.3.

OPREMA U SABIRNIM LAGUNAMA

2.895.480

2.7.4.

OPREMA U SABIRNOJ JAMI ČEKALIŠTA

2.195.970

UKUPNO:

35.446.950

Odgovorni projektant: _____________________

43

2.8. TEHNOLOŠKE PODLOGE ZA AUTOMATSKI RAD POSTROJENJA Po izvršenoj montaži opreme i puštanja u rad pristupa se „prilagođavanju“ sistema radu u praksi te će dve osobe delegirane za upravljanje i kontrolu sistema proći detaljne teoretske i praktične obuke za upravljanje i kontrolu sistema, gde će se precizne pisane procedure za svaku ključnu operaciju generisati iz uputstava za rad svakog pojedinačnog dela sistema. 2.8.1. Skreperski sistem Automatski rad skreperskog sistema određuje se zadavanjem komande na elektronskoj komandnoj tabli upravljačke jedinice skrepera. U meniju za podešavanje može se pomoću odgovarajućih tastera izvršiti uključivanje/isključivanje automatskog rada skreperskog sistema. Pritiskom na taster skreper će se automatski uključiti u programiranim vremenima. Automatsko uključivanje skrepera je moguće jedino ako opcija električnog goniča nije uključena ili ako nema kvara na skreperu. Sistem ima mogućnost programiranja automatskog rada preko kontrolne jedinice, sa mogućnošću automatskog zaustavljanja usled ležanja krave, perioda „čekanja“ kao i mogućnošću programiranja automatskog rada 24h. U slučaju preopterećenja usled nagomilavanja stajnjaka ili nepredviđenih udarnih opterećenja, postoji opcija automatskog isključenja skrepera. Kada iz nekog razloga broj obrtaja elektromotora padne ispod zadate vrednosti automatski se isključuje rad skrepera. Na taj način se sistem štiti od preopterećenja. Takođe, ako dođe do kvara delta skrepera i zagušenja u poprečnom kanalu automatski se prekida rad skrepera u objektu staje da ne bi došlo do nagomilavanja još veće količine stajnjaka. Kada se kvar otkloni sve se vraća u prvobitno stanje. Potreba za automatskim uključivanjem skreperskog sistema javlja se i u slučaju niskih spoljašnjih temperatura kada postoji opasnost od zamrzavanja. Anti-frost sistem obezbeđuje automatsko uključivanje skrepera u zadatim vremenskim intervalima već na -5C, čime se sprečava smrzavanje stajnjaka. 2.8.2. Prepumpavanje stajnjaka Pumpe mogu raditi u dva režima rada - ručnom i automatskom, što se može izabrati funkcijom ručno/automatski na kontrolnoj tabli. Automatsko pokretanje sistema prepumpavanja stajnjaka omogućava automatski rad koji se reguliše pomoću sistema sondi i promene nivoa pumpanja. Sonde sa senzorima nivoa postavljene su u sabirnim bazenima. Kada je nivo stajnjaka iznad maksimuma, pumpa dobija signal od sonde i automatski se uključuje. Kada se nivo spusti na minimalni (oko 15cm) dubine, donja sonda preko signala automatski isključuje pumpu. Na taj način vrši se automatsko prepumpavanje stajnjaka iz sabirnih jama između proizvodnih objekata do velikih laguna. Ukoliko je kapacitet farme pun, posle pražnjenja očekuje se ponovni maksimum u roku od 10-12 sati u zavisnosti od doba dana i godišnjeg doba. Odgovorni projektant: ___________________

44

2.9. MERE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE NA RADU 2.9.1. OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI U TOKU RADA Opasnosti koje se mogu javiti pri korišćenju projektovanog postrojenja mogu nastati usled: - nepravilnog izbora opreme i njene loše funkcionalnosti, - nekontrolisane popravke uređaja i mašina, - nestručnog i nekontrolisanog rukovanja, - opasnog dejstva električne struje, - požara i eksplozije, - nedovoljne zaštite pokretnih i obrtnih delova mašina, - nedovoljne zaptivenosti skladišta za stajnjak i - nepostavljanja zaštitne ograde oko prijemnih bazena za stajnjak. 2.9.2. PREDVIĐENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI Mere predviđene za otklanjanje opasnosti i štetnosti: - projektom je predviđena odgovarajuća oprema (po kvalitetu i kapacitetu), - mašine, uređaji za rad i sva ostala oprema može se koristiti samo u ispravnom stanju, - projektom su predviđene sve mere sigurnosti u pogledu rukovanja i upravljanja mašinama, kao što je npr. zađtitna oplata, vidljiva svetlosna signalizacija itd. - zaštita od korozije predviđena je pravilno odabranim kvalitetom materijala, - predviđena je zaštita pokretnih i obrtnih delova mašina i uređaja zaštitnim oplatama, - zaštita od nekontrolisane popravke uređaja i mašina predviđena je zatvorenim interventnim otvorima, - mesta potencijalnih opasnosti na mašinama i uređajima obeležena su uočljivim žutim nalepnicama sa odgovarajućim upozorenjima, - da bi se smanjio rizik od nestručnog rukovanja i upravljanja predviđena je obuka radnika, - montažu opreme treba da izvode samo stručna lica, - na svim mašinama i uređajima za rad mora da se sprovodi zaštita od udara električne struje, - lica koja rade u blizini pogonskih mašina moraju nositi uz telo pritegnuto odelo, - strogo je zabranjeno skidanje zaštitnih naprava sa mašina i uređaja!

45

2.9.3. BEZBEDONOSNI ZAHTEVI Sistem za izđubravanje stajnjaka je dizajniran za optimalno korišćenje uz optimalnu bezbednost za ljude i životinje.Osnovni bezbednosni preduslovi su: 

uraditi metalnu ogradu oko oba bazena - prijemne jame za stajnjak



sprečiti pojavu stranih tela u prljavim hodnicima, poprečnom kanalu i prijemnim jamama (širete, kanap, žica, plastične cevi, kamenje, itd.)



ne dozvoliti rukovanje sistemom neovlašćenim osobama



držati decu ili neovlašćene osobe dalje od skrepera! Mogu na primer staviti prste ili druge delove tela izmedju lanca i ugaone koturače.



Za bezbednosne zahteve u vezi kontrolne jedinice, videti korisničko uputstvo na KONTROLNOJ JEDINICI.



U slučaju hitnosti smesta pritisnuti dugme za hitno zaustavljanje i ostaviti u blokiranoj OFF/ isključenoj poziciji tokom popravke sistema.



Upravljanje sistemom MORA da bude od strane obučenih i autorizovanih izvršioca



UVEK ISKLJUČITI RADNI PREKIDAČ (i blokirati ga) tokom popravke sistema skrepera. Uveriti se (isključenjem glavnog napona) da se sistem ne može uključiti bez zaštitnog sistema.



Nikad ne otvarati kontrolnu jedinicu ili kutije sa spojevima. Time se može ugroziti život ukoliko se dodirne spoj pod naponom.



Popraviti ili zameniti oštećene sklopove što je pre moguće.

Dobro obratiti pažnju na obeležene nalepnice sa žuto/crnim natpisom upozorenja. Imati na umu da su to potencijalno opasne zone u slučaju nepažnje ili nesmotrenosti. Bezbednosni zahtevi sadrže 3 osnovna koraka: 1.

Isključivanje sistema sa zaštitinim uredjajem.

2.

Prolanaženje uzroka kvara, uz maksimalnu predostrožnost.

3.

Uklonjanje uzroka kvara, ukoliko je neophodno uz pomoć tehničkog osoblja servisera.

Uprkos zalaganju JOZ inžinjera, ipak postoje rizici u korišćenju JOZ skreper sistema. Ostali rizici ne mogu se predvideti jer zavise od načina rada i upravljanja sistemom. Ovakvi rizici opasnosti se javljaju naročito kod ulaznog mesta lanca u uglove točkova valjka, u montirajući okvir, i takođe kod ubacivanja u zaštitni okvir lančanika motora, i u saonice upravljača za vuču skrepera. NAPOMENA: - Dobro voditi računa da se nikad ne bi našli u neprilici! - Držati decu i stoku dalje od ovih rizičnih mesta!

46

2.9.4. POSEBAN PRILOG O PREVENTIVNIM MERAMA U OSTVARIVANJU BEZBEDNOSTI NA RADU OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik br. 101/2005) uređene su obaveze u cilju unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Prema članu 7, tačka 1 i tačka 2 pomenutog zakona, preventivne mere se obezbeđuju u postupku projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata i tehnoloških procesa rada. Ovim prilogom definišu se opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti u toku montaže i ekspolatacije opreme – opasno dejstvo električne struje. 2.9.4.1. Ostvarivanje bezbednosti i zdravlja prilikom izvođenja Radnici koji rade na ovom projektu moraju biti upoznati sa potrebnim merama koje moraju preduzeti radi ostvarivanja bezbednosti u zdravlja u toku montaže kao i u toku eksploatacije ugrađene opreme. Za primenu mera odgovoran je poslodavac i obaveza je zaposlenog da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti, da se osposobljava za njihovo sprovođenje i kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta. Ako na gradilištu, odnosno radilištu, ili u procesu rada, više preduzeća istovremeno izvodi radove na tom prostoru, svako preduzeće je dužno da organizuje rad na način i sredstvima kojima se obezbeđuje zaštita zdravlja svih radnika. Neposredno na gradilištu, za primenu mera zaštite, odgovorni su rukovodilac radova i sam radnik. Radnik mora biti snabdeven odgovarajućim sredstvima lične zaštite i ličnom zaštitnom opremom. Oruđa, uređaji i druga sredstva za rad, moraju biti snabdevena zaštitnim uređajima i propisanim javnim ispravama o njihovoj sposobnosti za bezbedan rad. Kod izgradnje instalacija mogu se pojaviti sledeće opasnosti: -

pad sa lestvi ili skele koji može izazvati teže telesne povrede

-

povrede delova tela alatima za rad

-

udar električne struje zbog neispravnosti oruđa za rad

-

pad usled prepreka na putu ili klizavog terena

-

pad sa visine ili pad nekog predmeta sa visine

Prilikom izrade instalacija radnik mora da se pridržava sledećeg: - da koristi sredstva lične zaštite na radu - oruđa za rad moraju biti u ispravnom stanju - radnik mora koristiti ispravne lestve koje moraju biti tako postavljene da se onemogući njihovo klizanje

47

2.9.4.2. Opasno dejstvo električne struje Tokom izvođenja radova, kao i prilikom redovnog pogona, pregleda opreme, merenja, remonta i rekonstrukcije, čovek može da bude izložen sledećim opasnostima: - opasnost od električnog udara -

opasnost od kratkog spoja

-

opasnost od preopterećenja

-

opasnost od požara i eksplozije

-

opasnost od uticaja vlage, vode i prašine

-

opasnost od slučajnog dodira delova pod naponom

-

opasnost od nedozvoljenog pada napona

-

opasnost od atmosferskog pražnjenja

Izvori napred navedenih opasnosti su električni uređaji, vodovi pod naponom, uređaji i aparati sa uljem, kablovi i visokoprovodne konstrukcije. 2.9.4.3. Predviđene mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti Prema mogućim opasnostima i štetnostima koje se mogu javiti pri korišćenju električnih instalacija, predviđene su i odgovarajuće mere za njihovo otklanjanje. 1. Zaštita od struje kratkog spoja i preopterećenja rešena je upotrebom odgovarajućih i pravilno zaštićenih uređaja u vodovima visokog napona, trafostanicama, vodovima niskog napona, u svakom strujnom kolu instalacije, kao i pravilnim dimenzionisanjem adekvatno odabrane električne opreme. 2. Zaštita od opasnog napona dodira predviđena je primenom automatskog isključenja napajanja putem zaštitnih uređaja prekomerne struje (osigurača). 3. Zaštita od izbijanja požara i eksplozije rešena je izborom odgovarajuće električne opreme, koja pri pravilnom izvođenju i propisnom održavanju u toku eksploatacije ne može biti uzročnik požara i eksplozija. 4. Zaštita od uticaja vlage, vode i prašine izvedena je pravilnim izborom odgovarajuće električne opreme prema uslovima koji vladaju na mestu ugradnje. 5. Zaštita od slučajnog dodira delova pod naponom obezbeđena je pravilnim odabirom odgovarajuće električne opreme i primenom odgovarajućih zaštitnih mera. 6. Pravilnim izborom i rasporedom svetiljki izbegnuta je opasnost od nedovoljne osvetljenosti. 7. Zaštita potrošača od nedozvoljenog pada napona obezbeđena je pravilnim dimenzionisanjem vodova prema stvarnom opterećenju, a u skladu sa glavnim projektom električnih instalacija. 8. Zaštita od atmosferskog pražnjenja predviđena je u svemu prema zahtevima SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1 i pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl. List SRJ br. 11/96).

48

Zaključak: Projektom su predviđene sve potrebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti za bezbednost i zdravlje na radu. 2.10.5. MERE ZAŠTITE OD POŽARA Zaštita od požara obuhvata niz mera koje treba preduzeti u cilju zaštite ljudstva i stoke od požara, zaštite materijalnih dobara od uništenja i oštećenja i stvaranja uslova za siguran i bezbedan rad radnika. Zaštita od požara ostvaruje se sprovođenjem propisanih pravila zaštite od požara koja naročito dolaze do izražaja pri montaži postrojenja, za vreme puštanja pogona u rad i u toku eksploatacije postrojenja. Požar se uglavnom izaziva bacanjem opuška cigarete, brušenjem metala, zavarivanjem kada je postrojenje u funkciji itd. Zbog toga treba izričito zabraniti pušenje i upotrebu otvorenog plamena u blizini zapaljivih materijala. Ako se radi o brušenju, s obzirom da se varnice razbacuju u smeru okretanja brusne ploče, potrebno je zaštititi mesto rada limovima ili sličnim mehaničkim pregradama, da varnice ne bi nekontrolisano odletele. Ako i pored primene svih ovih mera dođe do paljenja, prvo treba isključiti glavni prekidač pogonskih elemenata, lokalizovati požar suvim aparatom za gašenje, a potom nastaviti gašenje vodom preko postojeće hidrantske mreže. 2.10.6.

MERE ZAŠTITE OD POŽARA PRI ZAVARIVANJA, REZANJA I LEMLJENJA

IZVOĐENJU

RADOVA

OPŠTE ODREDBE Ovom delom bliže se utvrđuju zaštitne mere od požara i eksplozije prilikom izvođenja radova zavarivanja, rezanja i lepljenja. Radovi zavarivanja, rezanja i lemljenja (u daljem tekstu zavarivanja), mogu se obavljati samo na mestima pripremljenim u skladu sa propisanim normativima tehnike i protivpožarne zaštite. Oprema, aparati, uređaji i prateće instalacije za zavarivanje mogu se upotrebiti samo ako su u ispravnom stanju i prilagođeni važećim tehničkim propisima. Mesta za zavarivanje mogu da budu stalna i privremena. Stalnim mestima za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se, u tehnološkom procesu proizvodnje, zavarivanje obavlja stalno ili sa prekidima. Privremenim merama za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u vreme određeno u odobrenju.

49

POSEBNE ODREDBE ZA PRIVREMENA MESTA ZA ZAVARIVANJE Zavarivanje na privremenim mestima može se obavljati samo po prethodno dobavljenom odobrenju izdatom od strane ovlašćenog radnika preduzeća i zajednice kod koje se obavljaju radovi zavarivanja. Odobrenje iz prethodnog stava se izdaje na osnovu pismenog zahteva izvođača radova zavarivanja. Zahtev za izdavanje odobrenja za zavarivanje sadrži naziv podnosioca zahteva, broj i datum podnošenja zahteva, naziv organizacije odnosno zajednice u kojoj se izvodi zavarivanje, pogon, odeljenje, sektor, mesto zavarivanja, opis radova, vreme izvođenja zavarivanja (od - do), ime rukovodioca radova, potpis i pečat podnosioca zahteva. Odobrenje za zavarivanje sadrži naziv davaoca odobrenja, broj i datum izdavanja odobrenja, naziv organizacije odnosno zajednice u kojoj se izvodi zavarivanje, pogon, odeljenje, sektor, mesto zavarivanja, opis radova, vreme izvođenja zavarivanja (od do), mere koje treba preduzeti u cilju bezbednog izvođenja zavarivanja, ime rukovodioca službe za zaštitu od požara davaoca odobrenja, potpis ovlašćenog radnika i pečat organizacije odnosno zajednice. U slučajevima kada važnost odobrenja istekne, a zavarivanje nije završeno, rukovodilac izvođača zavarivanja (u daljem tekstu rukovodilac radova) dužan je da zatraži produženje važnosti odobrenja, u skladu sa prethodnim stavom, a ovlašćeni radnik za izdavanje odobrenja dužan je da ponovo pregleda mesto zavarivanja i u odobrenju upiše odgovarajuće primedbe. Odobrenje za zavarivanje ne sme da se izda u sledećim slučajevima: 1. Za zavarivanje na mestima koja nisu pripremljena za zavarivanje. 2. Za zavarivanje u prostorijama sa uređajima za automatsko otkrivanje požara, ako ovi aparati nisu blokirani ili ako se zavarivanjem mogu oštetiti. 3. Za zavarivanje pri kome postoji opasnost od izbijanja eksplozija usled smeša zapalivih gasova ili para zapaljivih tečnosti ili prašine sa vazduhom, zatim nedovoljno očišćenih sudova i instalacija u kojima su se nalazile materije koje mogu da stvaraju eksplozivne smeše ili su opasne zbog požara i eksplozije. 4. Za zavarivanje koje bi se vršilo u blizini uskladištenih velikih količina zapaljivih ili eksplozivnih materija ili drugih zapaljivih materijala. Za bezbedno izvođenje zavarivanja, u pogledu zaštite od požara i eksplozija, neposredno odgovarajući izvođač radova, rukovodilac radova i rukovodilac službe za zaštitu od požara preduzeća i drugih organizacija i zajednica na čijem objektu izvodi zavarivanje (u daljem tekstu rukovodilac službe za zaštitu od požara), neposredno su uključeni u praćenje procesa zavarivanja. Zavarivanje mogu da obavljaju radnici koji su stručno osposobljeni za rukovanje i upotrebu opreme za zavarivanje i upoznati sa propisanim metodama zaštite od požara koje treba preduzeti prilikom zavarivanja.

50

Rukovodilac radova ne sme dozvoliti da zavarivanje obavljaju radnici koji ne ispunjavaju uslove propisane u prethodnom stavu. Zavarivanje se mora obavljati pod nadzorom rukovodioca radova na mestima, na načine i u vremenima koja su u odobrenju za zavarivanje određena. Rukovodilac radova po dobijanju odobrenja za zavarivanje dužan je da proveri stanje mera zaštite od požara i eksplozija na mestu predviđenom za zavarivanje kao i da utvrdi da li je isključena mogućnost izazivanja požara u susednim prostorijama, a posebno ispod, iznad ili sa bočnih strana mesta zavarivanja. U tom cilju rukovodilac radova treba da preduzme mere za otklanjanje eventualnih nedostataka pre početka radova: uklanjanje zapaljivog materijala, zatvaranje svih otvora, stavljanje zaštitnih elemenata sa svih strana na mestu zavarivanja, postavljanje vatrogasne straže i dr. Po završetku zavarivanja, rukovodilac radova proverava da li su izvršeni radovi eventualno stvorili potencijalnu opasnost za izbijanje požara. Radnici koji obavljaju zavarivanje mogu da obavljaju zavarivanje samo na mestima, na načine i u vremenima kako je to u odobrenju određeno. Nakon izvedenog zavarivanja vrši se primopredaja. U primopredaji učestvuju rukovodilac radova, ovlašćeni radnik organizacije odnosno zajednice na čijem, odnosno u čijem objektu je izvođeno zavarivanje i rukovodilac službe za zaštitu od požara. Primopredaja iz prethodnog člana vrši se zapisnički. Zapisnik se sačinjava u dva primerka, s tim što jedan primerak zadržava rukovodilac radova, dok drugi primerak zadržava ovlašćeni radnik organizacije odnosno zajednice na čijem objektu je vršeno zavarivanje. Ako se konstatuje da nakon izvedenog zavarivanja postoji opasnost od izbijanja požara, rukovodilac službe za zaštitu od požara obezbediće vatrogasnu stražu na mestu zavarivanja, odnosno u objektu na kome, odnosno u kome je bilo mesto zavarivanja. Na privremenim mestima za zavarivanje mogu da se drže najviše po dve boce sa kiseonikom i acetilenom, po jedna radna i jedna rezervna, sa propisanim količinama, osigurane od pada. Boce moraju da budu na rastojanju najmanje 5 m od grejnih uređaja, odnosno 10 m od otvorenih izvora vatre. POSEBNE MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJA Prilikom zavarivanja na privremenim mestima za zavarivanje, pod, odnosno prostor, mora da bude očišćen od zapaljivog materijala u poluprečniku od 10 m od mesta privremenog zavarivanja. Ako ne može da ispuni uslov iz prethodnog stava, onda se zapaljivi materijal mora da zaštiti impregniranim prekrivačima i metalnim ili azbestnim paravanima ili zavesama i to tako da rubovi prekrivača i preklopi budu nepropusni za varnice.

51

Ako se prilikom zavarivanja podovi kvase, radnici koji vrše elektrozavarivanje moraju da budu zaštićeni od mogućeg udara struje. Prilikom zavarivanja, u zoni zavarivanja, unutar 10 m od mesta rada, svi otvori ili pukotine moraju da se prekriju kako bi se sprečio prelaz varnice u susedne prostorije, ili da se postavi zavesa, ili ekran oko mesta rada, čija visina ne sme da bude niža od 1,80 m. Sistemi cevnih vodova, transportnih traka i sl., koji mogu da prenose varnice do udaljenih zapaljivih materijala, moraju da budu protivpožarno zaštićeni, u skladu sa važećim propisima ili van pogona. Zavarivanje u blizini zidova, pregrada, tavanica ili krovova, građenih od zapaljivih materijala može se vršiti samo ako su postavljeni vatrostalni štitnici ili paravani. Zavarivanje se ne sme obavljati na metalnim pregradama, zidovima, tavanici ili krovu koji imaju gorivu oblogu, niti na zidovima ili pregradama od zapaljivog materijala. Zavarivanje metalnih cevi i drugih metalnih površina (konstrukcija nosača i dr.), koji su u dodiru sa zidovima, pregradama, tavanicama ili krovovima od zapaljivog materijala, ne sme se vršiti u slučajevima ako se zavarivanjem može izazvati požar usled toplotne provodljivosti. Prilikom zavarivanja metalnih zidova, tavanica ili krovova, cevovoda i dr., zapaljivi materijali na drugoj strani moraju da se uklone. Ako se zapaljivi materijal ne može ukloniti, onda se na suprotnu stranu od mesta rada postavlja vatrogasna straža. Na mestima zavarivanja, odgovarajući vatrogasni aparati moraju da se drže u pripravnosti. Ako u objektu gde se vrši zavarivanje postoje zidni hidranti, vatrogasna creva sa mlaznicom moraju da budu spojena sa dovodnim cevima i pripravna za upotrebu. Radnici koji obavljaju zavarivanje moraju da budu obučeni u rukovanju raspoloživom opremom za gašenje požara na mestu zavarivanja i sistemom za uzbunjivanje u slučaju pojave požara. Prilikom izdavanja odobrenja za zavarivanje, ovlašćeni radnik mora da odredi obavezno prisustvo vatrogasne straže pri obavljanju zavarivanja u propisanim slučajevima. Vatrogasna služba sa odgovarajućom spremom i sredstvima za gašenje požara mora da ostane kod mesta zavaraivanja još najmanje jedan sat posle završetka zavarivanja. Radnici koji vrše zavarivanje upotrebom boca sa acetilenom i kiseonikom moraju da se pridržavaju sledećih pravila: -

Pri korišćenju acetilena iz boce, otvaranje ventila mora da bude lagano i do kraja.

-

Pri postavljanju reduktora pritiska na bocu sa kiseonikom, zaptivač i navoj, kao i alat i ruke radnika ne smeju da budu zaprljani masnim materijama.

52

-

Boce moraju da budu zaštićene od dejstva sunčevih zraka.

-

Boce se ne smeju kotrljati niti skladištiti u horizontalnom položaju.

-

Boce moraju da budu zaštićene od pada pomoću obujmica od lanca.

PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE Na objektu mora postojati plan protivpožarne zaštite, a svi oni koji će rukovati postrojenjem treba da budu obučeni za sprečavanje i gašenje požara, Mora postojati i plan zaštite od elemenatrnih nepogoda (zemljotresa, poplave ...).

Odgovorni projektant: _____________________

53

III

GRAFIČKA

DOKUMENTACIJA

3.1. Situacioni plan farme 3.2. Tehnološki dijagram rada 3.3. Osnova prizemlja proizvodnog objekta – štale 3.4. Osnova čekališta sa izmuzištem 3.5. Osnova poprečnog kanala 3.6. Poprečni presek kanala sa bazenom 3.7. Podužni presek kanala sa bazenom

54