Tehnoloski Menadzment - 1. Predavanje

GLAVA1. ZNANJE, TEHNOLOGIJE I INOVACIJE U SAVREMENOJ PRIVREDI

INOVACIJE?

Inovacija je primena novog znanja da i se ponudio novi proizvod koji traže kupci... Inovacija je invencija kojoj se dodaje komercijalizacija. INVENCIJA + KOMERCIJALIZACIJA = INOVACIJA

UTICAJ ZNANJA, TEHNOLOGIJA I INOVACIJA NA KONKURENTSKE PREDNOSTI SAVREMENIH PRIVREDNIH SUBJEKATA • Ključno pitanje savremene poslovne aktivnosti je da odgovori na izazove upravljanja znanjem, tehnologijama i inovacijama. • Najvažnija promena koja se odvija u globalnoj ekonomiji odnosi se na promenu osnove sticanja, održavanja, razvoja i unapređenja konkurentskih prednosti kompanija i funkcija menadžmenta u tom procesu.

•

• Znanje, kompetencije i prava intelektualne svojine su izuzetno značajni, ali je i značaj ostalih komponenti nevidljive imovine (reputacija, zaštićena marka i žig, odnosi sa potrošačima) jednako važan. • Konkurentska prednost ima: • relativnu dimenziju, konkurentska prednost je rezultat stalnog poređenja aktivnosti firme sa aktivnošću konkurenata i njenog korigovanja na osnovu petlje povratne sprege o informacijama sa tržišta i delovanju konkurenata;

• apsolutnu dimenziju, konkurentska prednost je rezultat postojanja potrošača i tržišta za ono što firma proizvodi.

 Tehnološki i inovacioni menadzment uključuje specifična i opšta područija. • Opšta područja su ona koja predstavljaju bazu za primenu znanja u poslovanju i odnose se na: • kompleksnost; • rizik; • učenje; • kreativnost; • znanje.

• Specifična područja su različite komponente upravljačkog procesa u kompaniji od istraživačke i razvojne aktivnosti do procesa komercijalne primene novih znanja: • • • • •

menadžment istraživanja i razvoja; menadžment razvoja novih proizvoda; menadžment operacija i proizvodnje; tehnološka strategija; tehnološka saradnja (menadžment tehnoloških alijansi i mreža); • proces komercijalizacije.

OSNOVNI PRISTUPI IZUČAVANJU ULOGE ZNANJA, TEHNOLOGIJE I INOVACIJA U EKONOMSKOJ AKTIVNOSTI • Najvažniji pravci savremene ekonomske analize– neoklasični i kejnzijanski, tretiraju stopu i smer tehnoloških promena kao egzogen faktor u odnosu prema ekonomskom sistemu i rastu • U novijem razdoblju, posebno u okviru neošumpeterijanskog i evolucionog pristupa ekonomskim fenomenima, je sve raširenije stanovište o tehnološkim promenama, tehnološkom progresu kao endogenom, kumulativnom i interaktivnom procesu u odnosu na ekonomiju i društvo

• Šumpeter • Šumpeter je podelio kapitalističku klasu na kapitaliste vlasnike i kapitaliste menadžere, s jedne strane nazivajući ih kapitalistima imitatorima, i inovativne preduzetnike, koji su osnova dinamizma kapitalističkog sistema u celini. • Preduzetnik je inovator koji se ne zadovoljava rutinskim poslom u uslovima standardne, uhodane tehnologije i institucionalnog okruženja. • Šumpeter smatra da je kreativna destrukcija suštinska činjenica kapitalističkog razvoja.Ogleda se u razaranju starih, nekada dominantnih vrednosti ekonomske strukture i sistema radi stvaranja novih vrednosti: novih potrošačkih dobara, novih metoda proizvodnje i transporta, novih tržišta

• Prema Šumpeteru tri su ključna pokretača preduzetničke aktivnosti: • San o ostvarenju privatnog kraljevstva. • Biti pobednik. • Radost stvaranja. • Proces preduzetničke aktivnosti i tehnološke promene se iskazuje putem inovacija, odnosno novih kombinacija proizvodnih faktora i koji ima sledeće oblike • Uvođenje novih proizvoda ili novih kvaliteta postojećih proizvoda. • Uvođenje novih metoda proizvodnje. • Otvaranje novih tržišta. • Osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda. • Realizacija nove organizacije proizvodnje.

• Neoklasična teorija rasta • neoklasičnа ili egzogenа tehnološkog progresa.

teorijа

ekonomskog

rasta

i

• Oni su u svojim empirijskim istraživanjima, i na njima zasnovanim teorijskim elaboracijama, ukazali na to da na ekonomski rast, osim prirode, rada i kapitala, kao tradicionalnih faktora rasta, utiču i neki drugi, nekonvencionalni faktori. Model Soloua predstavlja skup matematičkih formula sa ciljem determinisanja najbolje kombinacije konvencionalnih faktora proizvodnje: zemlje, rada i kapitala i nekonvencionalnog resursa – tehnologije za ekonomski rast.

• Nova teorija rasta • Nova ili endogena teorija rasta i tehnološkog progresa nudi radikalnija objašnjenja reziduala i dugoročnog rasta proizvodnog potencijala ekonomskih subjekata. • Ona naglašava ulogu ekonomija obima, ulaganja u R&D (Research and Development – Istraživanje i razvoj) sektor, ljudski kapital i medijatorsku ulogu ulaganja u difuziju i promociju tehničkih promena. • Za ekonomski rast neophodna je akumulacija znanja na svim nivoima.

• Nova teorija rasta polazi od sledećih činjenica o tržišnoj ekonomiji. • • • •

Pronalasci su rezultat izbora i akcija. Pronalasci donose profit. Pronalasci se mogu koristiti u isto vreme od više osoba. Fizičke aktivnosti mogu biti imitirane i kopirane.

• Romer kao sastavne delove svojeg modela endogenog rasta navodi sledeće osnovne inpute : • kapital – meren u jedinicama potrošnih dobara, • rad – veštine raspoložive od zdravog ljudskog tela, • ljudski kapital – koji obuhvata aktivnosti kao na primer formalno obrazovanje i trening zaposlenih, • indeks nivoa tehnologije.

• Romerov zaključak je da ako države žele podstaći ekonomski rast onda treba da ekonomskom politikom: • podstiče ulaganja u istraživanje i razvoj novih ideja, a ne u investicije i akumulaciju fizičkog kapitala; • subvencionisati akumulaciju ukupnog ljudskog kapitala na

.

nivou države

KLJUČNI POJMOVI I KONCEPTI • Nauka i invencija • U osnovi procesa tehnološke inovacije nalazi se invencija ili otkriće. Invencija ili otkriće je rezultat kreativnog procesa koji je često posledica sreće i slučajnosti. • Istraživanje i eksperimentalni razvoj (R&D – Research and experimenatl development) se odnosi na kreativni rad koji se odvija na sistematičan način sa ciljem povećanja fonda znanja, uključujući znanja koja se odnose na čoveka, kulturu i društvo, i korišćenje tog fonda znanja za stvaranje novih aplikacija. Termin R&D obuhvata tri aktivnosti : • bazna istraživanja, • primenjena istraživanja, • eksperimentalni razvoj.

• Bazna istraživanja se odnose na aktivnosti koje se odvijaju s ciljem stvaranja novih znanja o fizičkim, biološkim i društvenim fenomenima. • Čista bazna istraživanja seobavljaju sa ciljem unapređenja fonda znanja, bez obzira na dugoročne i ekonomske koristi i bez krajnje namere da se rezultati istraživanja praktično primene na rešavanje praktičnih problema ili za transfer u neki drugi sektor radi primene. Usmerena bazna istraživanja su orijentisana na stvaranje široke baze znanja koja će poslužiti kao osnova za nalaženje rešenja za poznate ili očekivane tekuće ili buduće probleme ili mogućnosti.

• Primenjena istraživanja su usmerena prema rešavanju specifičnih tehničkih problema. • Eksperimentalni razvoj je sistematski rad, zasnovan na postojećem znanju koje je rezultat istraživanja i/ili praktičnog iskustva, koji je usmeren ka proizvodnji novih materijala, proizvoda i uređaja, ka uvođenju novih procesa, sistema i usluga ili ka suštinskom unapređenju već proizvedenih ili instalisanih.

• Pod pojmom nauka podrazumeva se kako sistematizovani i argumentovani skup znanja, tako i skup svih procesa i aktivnosti koji su usmereni na sticanje znanja o realitetu, njihovo sistematizovanje, argumentovanje i verifikovanje.

• Tehnologija i paradigma • Tehnika je materijalno utelovljenje akumulisanog znanja i umeća koje čovek ili ljudsko društvo koristi u najrazličitijim oblastima svoje aktivnosti, a pre svega u proizvodnji. • Tehnologija je skup znanja o postupcima i procesima koji se primenjuju u obradi i preradi materijala i montaži sastavnih delova u proizvodnji, ali i u drugim oblastima ljudske aktivnosti, te skup samih postupaka i procesa. • Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija – koja je opredmećena u dizajnu proizvoda, ili u industrijskim ili uslužnim procesima – koja transformiše inpute rada, kapitala, informacija, materijala i energija u autpute veće vrednosti • Tehnologija se odnosi na procese pomoću kojih organizacija transformiše rad, kapital, materijale i informacije u proizvode ili usluge veće vrednosti.

• Tehnološke promene su promene jednog ili više inputa, procesa, tehnika ili metodologija koje poboljšavaju merljivi nivo performansi proizvoda, usluga ili procesa • Tehnološka trajektorija je koncept koji se upotrebljava da se opiše evolucija svake pojedinačne inovacije, putanja od nastanka do zrelosti bilo koje određene tehnologije, od prve nesavršene predstave, za kojom sledi identifikovanje jednog uskog grla za drugim i njihovo otklanjanje. • Novi tehnološki sistem čine grupe, klasteri, grozdovi (Šumpeter) međusobno povezanih proizvodnih i procesnih, tehničkih i organizacionih inovacija koje deluju na mnoge grane privrede. • Tehno-ekonomska paradigma (TEP) označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika vezanih za difuziju određenog tehnološkog rešenja, inovacije, koji razvijajući se dobija na koherentnosti i složenosti i, prevazilazeći nivo tehničkih promena, vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema.

• Visoke tehnologije • Visoke tehnologije, kao oslonac nove TEP, su vrhunski proizvod povećanog i specifično strukturisanog ulaganja u naučnoistraživački rad, intenzivne interaktivne veze nauke i privrede, ali i celovitog razvoja naučnoistraživačkog kompleksa i inovacione aktivnosti.

• Primena visokih tehnologija u poslovnoj aktivnosti ima za rezultatsledeće efekte: • široki potencijali za primenu i difuziju u različitim oblastima ekonomskog i društvenog sistema; • podizanje kvaliteta i poboljšanje funkcionalnosti proizvoda i usluga u koje se ugrađuju; • povećanje pouzdanosti i efikasnosti sistema u kojima seprimenjuju; • visoka dodatna vrednost u proizvodima i uslugama kojima rezultiraju procesi u kojima se primenjuju; • smanjenje potrošnje energije i sirovina, a povećanje potrošnje znanja i informacija; • smanjenje troškova u celini po jedinici proizvoda ili usluge; • smanjivanje zagađivanja čovekove okoline i iscrpljivanja naturalnih resursa; • visok potencijalni rast za sektore proizvodnje roba i usluga u kojima se primenjuju.

• STRATEŠKE TEHNOLOŠKE ALIJANSE • Visoke tehnologije su područje intenzivne saradnje između proizvođača iz različitih delova svetske privrede. • Novije faze globalnog poslovanja i razvoja se karakterišu smanjenjem insistiranja na vlasničkoj osnovi i kompletnoj direktnoj kontroli reprodukcionog lanca. • Firme se usmeravaju ka oblicima interaktivnog i fleksibilnog povezivanja firmi u strateške alijanse, posebno tehnološkog tipa, u kojima se u prvi plan stavljaju pozitivni sinergetski efekti takvog povezivanja za sve učesnike. • Tehnološke alijanse povećavaju obim i raznovrsnost poslovnih aktivnosti, omogućavaju podelu troškova i rizika i jačaju sposobnost suočavanja sa kompleksnošću izazova tehnološkog progresa.