Tehnologija Zanimanja - Instalater Vodovoda i Kanalizacije

GRUJICIC I . MILOVAN, prof.

j TEHNOLOGIJA ZANIMANJA -

•

. ZA III RAZRED USMERENOG OBRAZOVANJA ZA ZANIMANJE INSTALATER VODOVODA I KANALIZACIJE

LOZNICA, 1979.

3

TEHNOLOGIJA ZANIMANJA ZA III RAZRED USMERENOG OBRAZOVANJ A ZA ZANIMANJE INSTALATER VODOVODA I KANALlZACIJE y

Autor:

Gruj iCic 1. Milovan, prof. Odobreno r~enjcm Komisije I.zvrlnog veCa Slrupstine SR Srbije za odobravanje rukopisa za udZbenike za osnovno i srednje usmereno obrazovanje i vaspitanje 05 br. 612-3Q4lf/17S Beograd, 24. 08. 1979. godine

Jlecenzentl: Krstic Anc1elko Lukic Vidoje

Lektor: Slavko Trifunovic

Izdavaf:

Obrazovni centar .Vujo Matic« Loznica, Save Kovaceviea 1 .

TehnickJ urednlk: Borisav Stanic

Tira.z: 2.000 primeraka

radna organizacija . PROLETER. Loznica, Filipa Klja,iiea 9

U

v

0

D

Uvoitenjem reforme u sisitemu ~kolstva kod 'nas doslo je do mnogih promena u procesu vaspitanja i obrazovanja. Ipak. najobironije promee u pro livaju kudeJjp.ID .. . I're pos lavljanja slavina . na vodovodnoJ' mrezi.: mora se pos tavili propn»): u. ni vjavljuju i Ii se iz drugih razloga mora smaknu Li izvodutica postavlj a se etam luk. Izvodnice za feka li je i prlj av~1 vodu smes laju se redOWlO u unUl1-a ~ nj os t zgradc j ,to u zido\'imR deblj'ne 2,5 , 10- ' (0,25) m . Krlsne odvodne cevj pos tavljaju se obieoo spvlj a na zgradi, ako su jove vczane Za kanalizaciju , a sluze za votrenj e treba pazli,1i da grlo ovili cevi ne bude u blizini nekog prozora i14 baLkona, po~to kroz pro\aze procllm gasovi iz in staJaci~a. Prelaz izmedu ceVii raznih dimen7Jija· mora' ,se vrSiti. pomoeu redukcija (sl. 95.). Na kraju svake izvodnice (ve6inom u podrumu) tJreba da se postaVii, 'revizioni deo (a), rad1 lakog kontrolisanja i CiSCenja u slueaju zacepljenja. Razume se da poklopac mora hermetic kIi zaW8/l'M:1 ol'vor cevi ~to ~e postIii.e ZlI-pliv'acem od gume.

.

"

125

1-0

51. 9"REOl:lKCUA . SA REVIZIONIM PRIKUUCKOM '

..

Revirziooi. komadi stavtjaju se na pravim deonicama ~ 0 1· 10-' (0.100) mna svalCh 15 m , a kod ceW. 0 5· 1(}-c (0;050) m na svakib 12 m. Revizioni Iromadi postavljaju se na svakoj promeni pravca sa uglam od J( 16 cad. Treba nastO'jati da se proc1e sa s.to manjim brojem azvodnica. Sva1ka grupa sanitarnih dbjekata 1l1Ora dOOiti svoju izrodnicu. Zbog toga, Sto su ove bliie postavljene .i Sto manje ima ovakWh rupa, to 6e i insta!Iadija bi~ mea, OOlja i jeftmija NarOCi.cn treba p32liti da ove grope slllDitamili objdkata budu· taCno jedna nad drugom.

Skora sve izvodnice produfuju se mad najviSeg sprata u cev !Za vetcenje instalacije (sl. 96.). Ove cevi se obieno wode od pocinkovanog lima i izncla krova snabdevaju se Ikapom da ne bi kiSa u njih padala Ove cevi treba ta:kode cia 5U po pravilu vertiilca!lne i da su istog prOCni'ka, jer je tada vetrenje najbolje. U naroclto hladnim krajevima ove cevi se prave sa preCnikom od 5 . 10-% (0,50) m jer se u Djima kondema yoda smr.zne, stvorl 'k aru od leda i smanji pre6nik cevi.

Cevd za vebrenje sluie da s e mreZa kanaHzaoije kroz njih vetri i cia se gasow iz Dje odNedu iznad krova Osim toga, one sluie i za to cia spreee isisavanje vode iz mona saniJtamih objelkata

SI.9,CEV ZA VETRENJE

KAHAlIZACIJE

126

I~anjem sadrline sariitarnog objekta, na primer Jclozets'ke solje (51. 97.) u i2vodnicu stvarn se u DjOj vodeni klip (k) koji padanjem iza:t,iva sabom depresiju (vakuum) koja bi mogla izazvalli isis3'Vanje vode iz Sifuna Solje kad ne hi bilo ven1i1acione cevi.

"

St~

ISISAV~NJE

Na taj naCin bi se vodeni zatvarae sifuna tDJi5. 1lio i ga!SoVii bi i2 mre:Ze slobOO:no jzj ani; b-oz Solju i zaga~ prostorije za stanovanjc.

SIFONSK06 CEPA

~OrlzontaIni vodovi

Ovi vodovi postavljaju se obimo ispod najniZeg pada. Najeesce je to pod suterena ill podn.Ima. U slueaju da je podrum suviSe dubok ill uliCni Ileana) na maloj dubim, ovi horiZontahti vodovi ne mogu se izveslli ispod poda podnuna Tada se ani vade pored poZarnog ill susednih IZidova, a ol4ladna voda 5anitamih obje]mta u podrumu lVodi se u prijemni rezervoar, odakle se pumpom iX"ebaouje U ilruOOi lkanal {odvodni kanal). Ovakav ure&j tlreba mbegavati zbog poteS.koea, Jroje mogu :nastati i rzbog skupog pogona. . Horizontalni vodovi treba da budu sto kraCi i pravi, i da ih bude sto manjc. Najbolje je a!k:o ima same jedan 'II0id u zgradi. Memjanje lPravca treba izbegavati, a'li alko je to iIlemoguee, pro~ena treba da bude postepena da bi ot· padue vode Tllvnomerno i ;

'"'" 1--

1e' l

-.4

i

~,

~;:=

"

~

I

~

,

""""

:::-

~I * ~~

-. -

-~'

~

Q

$!

..

II II ,

,

Rf!II'

Ilnf~ ~ 2.f'2:7::i ~

I

!,---- I

"-

,\, y

,

It ~1.f6QSEMA

' rif'O ' ~ ' H--"---- -"

-- ---rl-

.SITUAC IJ A PODRUM"

"

133

Pri kljueak kucne mreze za ulicnu kanalizacionu mreZu moze da se izvede na tri nacina, a u zavisnosti od vrs te kanala, kanalizacionog s is tema, odnosno grada. UliOJa kanallzaciona mrefa moze biti izvedena od keramickih cevi, betonskih cevi, cevi od sivog liva i plasticnih cevi_ Prema tome, prikljuCak spoljne ccvi kuene kanalizacione m:reZe sa vodom ulienc kanalizacije, obavlja sc probijanjem ulienog kanalizacionog voda i oblepljivanjem cementnim mnllerom iii bitumenom. Vezivanje kuene kanalizacije za ulimu mreZu moZe se vr~iti preko ostavIjene racvc za prikljutak. Na mestima gde se vdi prikljueivanje kuene iranaliz;lcione m:reZe sa ulimom kanalizacijom postavlja se okno (~ta) za kontrolisanje i cBeenje. 15.1. SpajanJe sa kenmiiCldm, betcinsldm I cevima od slvog Iiva Ovaj oblik spajanja izvodi se wlo paZljivo zbog specifienosti objekta. Ako s u uliCni kanali cevi (keramieke iii betonske ceviJ. spojeve kuenih kanala sa uliCnim treba graditi pomoCu spojnih raCvi, tj. pomoeu fazonskib komada, koje treba ugradivati prilikom izgradnje ulicnog kanala. Ne treba nikako dozvoliti da radi spajanja kuenog kanala iii zbog toga ~'to nije blagovremeno ugr.il1ena spojna meva, razbijanje ulienog kanala u svrhu izrade spoja, jer se tako unBtava kanalizacija.

sdall.

Sl . VEZ A ZA UlI CN I OD VO DNIK KERAMICKE CEVI BETONSKE CEVI

,

Da do ovoga ne bi do~lo, polofaj spojnih racvi u planu i po visini treba odmeravanjima dovoljno i preoizno obeleZiti tako da projektant i izvodac kuene kanalizacije mogu dobiti tacne podatke za pravilnu izradu spoja. Kada je kanal spoljne mreze izveden od keramickib cevi, onda su na nj e'm u ostavljene resetke za priklju eak. Ogranak raeve za spo j sa kucnom kanalizacijom okrenut je naJV1se za "16 rad do " 10).2 rad, tako da prikljuCak nije pod usponom_

Ako ·se mi probijanje ulicnih kanalizacionih keramickib cevi, njihovo spajanje sa spoljnim ku4tim vodom moze se obaviti paZljivim lepljenjem mal· terom koji je sa.Cinjen odipeska i cementa a moZe se upotrebiti i bitumen. SpaJanJe sa betonskim cevima. Ako je ulieni kanal od betona a za njega treba prikljuciti spoljnu kuenu kanalizaciju, spajanje ove dye kanalizacije moZe biti dvojako i to probijanjem betonske cevi kao i ugradivanje narocitih spojnih komada u zidove betonskog kanala.

134

Ako se spajanje vrSi pomoCu probijanja cev1, to se obavlja na sledeCi naOin. Na odgovarajuCern mestu betonske spoljne cevi se probjje paZljivo ostrim alatom otvor za vezu u koji se uvuce odvodna cev kuene kanalizacije. Kada je to uraaeno, spoj se oblepi cenientnim malterom. Ovaj nacin spajanja treba izbegavati, jer dolazi do osteeenja kanalizacione cevi. Drugi namn spajanja sastoji se u tome sto na odredenim mestima postoje ubetonirane spojnice (racve) preko kojih spajamo spoljnu kuenu mrefu sa uliCriom kanalizacijom. Da bi spoj o bio vodonepropustljiv on se mora zaptivati U LX . kudeljom natopljenom bitumenom koja se obavija oko glatke strane cevi a zatim se vrsi utiskivanje u naglavak i oko tako postavljene ce51. .\ Ob . Vii WS1 se nabijanje kudelje, a posle svega ovo PRIKL JUeAK KUCNE KANALI ZACIJE PREKO · REVIZHOG ga vrSi se zalivanje cementnim malterom iii OKNA tecnim bitumenom. Ovaj naCin je bolji i brfi ~-----_ _ _~_ _...J od prvog.

Spajanje cevi od sivog liva. Kada je ulicni kanal izgraden od sivog liva, onda se projektom moraju ~drediti i ostaviti mesta za prikljuCivanje PQmoeu fazonskih komada. Kod ovakvih kanalizacionih cevi spajanje se moze izvesti pomoeu naglavka, prirubnice i navoja. Naj cesCi slucajevi su pomocu naglavka. Spaja· nje pomoeu oaglavka obavl ja se na sledeCi nacin . Glatka strana cevi mora se obaviti kudeljom a zatim s taviti u naglavak druge cevi iii (racve) i posle centriranja vrsiti nabijanje kudelje. Nakon ovakve pripreme vrsimo nalivanje tecnog olova u naglavak, kad se olovo stvrdne vrsimo nabijanje nabijacima.

15.2. SpaJanJe kuenog kanaJa za ulicnl revizlonl prllaz Cev koja spaja kuenu kanalizaciju sa uIienom naziva se spojni kanal (ku6ni kanal). Ako se kuCni spoj vezuje preko revizionog okna na ulicnu kanalizaciju, prikljucak se izraduje na isti nacin kao kod betonskih iii keramickih cevi. '1-35

.,

,.

,

,

'.

To se obavlja ta.ko §to se na revizionom silam (prolazu) izb~i otvor na potrebDOj visini 3 10-1 (0,3 m) od dna kanala, tj. iznad keramias:e obloge, pa se kroz ovaj otvor odvodna cev kana lizacije zgrade direktno uvede u revizioni prolaz (SL 108J 109.). '

-,

;-

;

"

:', ~

:-,'

J

J)~ "'':''' ' ~...:...---

: .,-4. ,~

;~/)%'/

~

s t. 1~.

/.

-r

~

d~bromalzatvoriti cemenl.trum ~nju

_____________________ j KUCr-H PRIKLJUtAK U REVI ZNO

Po zamenom spajanju naBnjenu rupu na revizionom prolazu treba terom, a spo Ja i UDu~nju pow:.

OKNO

Mou izgJetovati.

PitanJa: I. Za~to slufe kaskade i kakve mogu biti? 2. Od kakvog se materijala izra(iuju kaskade? 3. Kako se kuena kanalizacija prikljueuje za uliCiu zavisno od vrste materijala? 4. Kako se moze spojiti kuCni kanal za ,uli~ni revizioni prilaz? 5. Kako se vr~i spajanje kucne kanalizacije sa uliCiom mrezom?

136

0.6.

SISTEM PROVETRAVANJA KUCNE MREtt

r-

isisavanja vode iz sifona su takve da kupatila i we imaju vrlo neprijatan zadah od gasova koji procfuu iz mrefe kanalizacionog sistema, a pre· ko ispralnjenog sifona. U toplim lellnjim danima moze se dogoditi da se voda iz sifona kupatila ispari pa je preporuCljivo da se povremeno doli va voda u sifoo. Da bi sifon dob..rli> funkcionisao i da bi odgovarao svojoj nameni, potrebno ga je uredno odrlavatiJ Ciseenje sifona moze da se obavlja s vremena na vreme pomoeu pumpe pod pritiskom ill va(\enjem metalnog cepa na dnu sifona radi ispira· nja taloga, masnih sastojaka, kose i drugog materijala. ~sledice

j' KOji ce se sistem provetravanja upotrebiti u mnogome zavisi od mesta' i uslova rada i na osnovu toga se bira sistem provetravanja koji moZe biti prirodni, VeStacki i kombinovani. Tako na primer u velikim radnickim menzama, gradskim ill fabrickim kupatilima, u velikim bolnickim centrima, odnosno na svim meso lima gde postoje velike kolicine otpadne vode i koje su posledica stvaranja gao soya, potrebno je pored prirodnog odvodenja gasova upotrebiti i vestacki na· cin. Prirodan nacin odvoc1enja gasova je pomoou prozora, vrata i ventilacione cevi. Dok je veStacki naCin pomoCu ventilatora ill naroeitih pumpi koje izvlace ot· padnu vodu zajedno sa gaso~ 16.1. Prlmena zaStltnlh sredstava za smanjlvnaje kollClne gasova u utreH S obzirom na sastav otpadnih voda koje se slivaju kana1izacijom, mora se obezbediti dobra provetravanje. lz dosadasnjeg izlaganja je pozna to da o tpadne vode sadrle veliki procenat organskih materija. Kako su ove materije vrlo nepos· tojane, odnosno podlozne raspadanju i trulenju, to se u toku njihovog odvo(\cnja u kanalim a kucne mrefe razvijaju razn i, vrlo stetni i opasni gasovi kao n (0,005) m . Osim njih u pomenute svrbe mogu da se koriste cevi od Iivenog gvoz(ta, azbest-cementa, keramike. Ventilacione cevi proiaze od poda poslednjeg sprata, pa sve do iznad krovnog pokrivaea iznad koga se ventilacione cevi pro~iruju, tj. poveCavaju za 5· II}--' (0,050) m . U stvari ventilacione cevi polaze od poda ODOg sprata na kome 'se nalazi najvi~i sanitarni objekt. Prema tome, za prizemne zgrade, po~to u njima vertikala dopire samo do poda prize'mJja na kom je mestu i najvi~i sanitarni, objekt, ventilaciona cev polazi od poda prizemJja. Kod zgrada sa dva sprata, od poru.: drugog sprata. Velicine unutraSnjih preCnika ventilacionili cevi su istovet· ne sa veliCinaIl)a preCnika vrtikala, po~to su one u stvar nastavak vertikala. Kod verti1cala za odvod fekalija, ventilacione cevi imaju preCnik od J. J(}-l (0,100) m dok je velieina njegovib preCnika kod ostalib vertikala 7· 1(}-1 (0,70) m. Ventilaciona cev se iznad krovnog pokrivaea, odnosno na njeoom kraju pro~iruje za oko 5· 10-> (0,050) m . Ovo pro~irenje se naziva ventilacionom glavom. Funkcija ventilacione glave je u tome da u zimskim danima ~titi od zaptivanja cevi, a u toplim letnjim danima omogueuje nesmetano ~irenje gasova iz kana· lizacionih cevi. PreCnik ventilacione glave na vertikali je od 1· 1(}-1 (0,100) m, do 1.5 . J(}-l (0150) m, a na vertikali do ventilacione glave 7 · 1(}-2 (0,07) do 1,2· 1(}-1 (0,120) m. 16.2. R.azrec1ivanje fekallja vodom, rasbJadivanje topllh Izllva lz kade 1 sudopera . Voda za ispiranje we ~olje ubacuje se pomeranjem lanca na vodokotlie. Uporedo sa toplom vodom za pranje u solju se ubacuje i topao vazduh za s~e­ nje. Po sredini vodokotliea i na zadnjem delu we ~olje nalazi se mali elektrieni bojler i ventilator sa grejalicom. Dezodorisanje je, tako(te sprovedeno preko is· tog ventilatora koji izvlaci miris iz ~olje i pod pritiskom ubacuje u kanallzacionu cev. Ovakvo re~enje je veoma skupo, moglo bi se reCi ekskluzivno; ali 000 u Svajcarskoj vee ima primenu, ali ne eestu. Najobie nija upotreba vodokotliea je za razrec1ivaoje fekalija i ispiranje ~olje kako bi fekalije mogle da otieu u kanali· zaciju. Ima vik naeina punjenja i pramjenja vodokotlica zavisno od rnesta mono taze i proizvodaca, kao i od zapremine vodokotlica. Tako na primer , za jedno ispiranje, odnosno razredivanje moze se upotrebiti 5 · 10-' do 8 · 1(}-3 (0,005 do 0,008) m' vode za vreme od 5 sekundi, a kod ne kiJi vodokotliea i vi~e. U sklopu sistema vodokotliea na laze se i drugi uredaj i koji posredno doprinose funkciji sanitarnog evora. Upotreba"hJadne vode pOkazala se ekonomienijom od upotrebe vode sa vecom temperaturom od 338 do 3430K. Ova voda se uglavnom koristi za potrebe sanitarnih evorova (kada, lavaboa, bidea itd.). Ostala potro~aCka mesta snabdevaju se preko mreze od 338 do 3420K (za eiScenje sudopera, perionica itd.). Priprema tople vode vrli . se u zagrejaeima vode koji mogu biti: -na st· ruju, lozeni cvrstim i gasovitim gorivima, zavisno od proizvodaea grejaea. Topla voda iz grejaea koristi se direktno ill se meSa sa bJadnom vodom do temperature upotrebe. MeSaeke slavine mogu biti ruene i automatske. Automatske se obavezno ugraduju u objcktc dceje wtitc i starih osoba kao i u objckte nekib zdravstvenih ill vaspitnih ustanova.

138

ReSetke (ta loinice) su ure do 1,3· 10-' (0,120 do 0,130) m iii izmedu rebara meduspratne rebraste tavanice kad je ogranak paralelan sa rebrima, odnosno ispod konstrukcije kad je od ravni annirane tavanice ogranak parale1an sa rebrima_

149

/

/

I' ·H

.1'//

/

$11~.MONTAiA

/

eEVOVODA

Pri postavljanju vodovodne i kanalizacione industrijske mreie, na~in pricYrltivanja cevi moze se ·k oristiti kao sto je prikazano na slikama 123 i 124.

·•.· . '

,

/1111111

•

-tfJs,.11~.

,

,,

S1./

PRIMERI PRICVRSelVANJA e El' . NA METALNU GREDU

150

!'' l

SL POLAGANJE eEVI, NA DRVENI POOlJ.ETAC

2

3

, tJ81CIIA OB£lJHIC4 Z4I(RlJ'UE.1I4 O""PII{'/ aId,!tl"L!?HIlJI

OSlONCI 7!A GYOZOEtiE ~

CEYI

.

Pitanja I. 2. 3. 4.

Kako se moZe odvoditi atmosierski talog? Vrste oluenjaka 1 njihova prlmeJ1l!. Slivnicl. vrste 1 namena. Kako nastaje usporenje vOde i naeln . spreeavanja? Kako se moZe odvoditl podzemna voda? NaCin sprovodenja cevi kroz z1dove i tavanice i njlhovo spajanje. Kako se prievrlCuju vertikalne kapaUzaclone cevi? Postavljanje horizontalne kanaUzaclone cevi? Kada se prlmenjuju povratni zalvaraCl? Kako se postavljaju slivnicl? Na kojim se mestima postavljaju duboki oluenjaci? U korn sluCaju slivnik nema slfona? ~Io (bar jedan) kuCnl. oluenjak moramo spojiti sa kanalizacljorn? Sia Ireba preduzeti pre izliva otpadne vode u reke i jezera? ~Io se ne vr~i spajanje cevi u zidu?

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Zbog cega ne smemo cevi 'u rzidu zabeloniratl ill uzidati? 17. Kako se u gra/luju h orizontalni ogranci ako se nalaze izoad me(!usprat. n e konstrukciJe?

151

19. ISPITIVANJE ISPRAVNOSTI KANALIZACIJE Radi utvrc1ivanja vodopropustljrvosti spojeva poloiene linije me se hi· drauliCria Ispiti'Vanja kanala . .Qbi-Qno izmec1u dva ill tri uzastopna silaza. Radi toga se otvori kanala u kraj·n jUn silazima zawara' vodonepcopusnim Cepom, ~ u seednjem silazu pusta se voda iz ndjb1iieg hidran . iz vatrogasnog ta.nka'{Visina vode u silazu treba da bude 5 · l()-t (0,50) m iznad nivoa uzvodnog dela ' ranala. Ispitivanje se vrSi dotle dok se De pregledaju svi de10vi (spojevi) cevi i konsta· tuje njihova ispravnost, kao i ispravnost samih cevi. Zatim se u toku od 10 mi· nuta opaia gubitak vode iz siIaza (snizenje nivoa). U slueaju da nema gubitaka vode kroz zidove silaza, dozvoljava se gubitak vode Jrroz cevi u kolieini od 1 . l()-t (0,001) m 3 za j edan minut i za pritisak od 1 m na svakili 50 m kanala preenika od 2· 10- 1 do 4 . 10- 1 (0,200 do O,400)ij) Za 'Yeei preenik, kolieina izgubljene vode tre· ba da se proporcionaino poveCava. Od w:ste materijala kanalizacione cevi zavisi i sam gubitak. Na primer, za a1lbestno cementne cevi gubitak vode je veei jer i sa· ma cev upija j ednu kolieinu vode. 19.1 Sredstva za ispitivanje

~ obzirom

v.f

~

na vainost nepropustljivosti cevne mreze. higijenskih i estet· skih razloga, ve6na pravilnika propisuje da se kanalizaciona mreza pre upotrebe mora ispit a ti i p ropi s uje sredstva i naein e isp itivanja. Ispitivanje se moze vrsiti punjenjem mreze vodom, dimom (gasom) iii materijama koje proizvode karakteri· stiean miris. Ispitivanje kanalizacije vodom vrsi se na sledeCi naei ~ -

prvo se zaeepe krajevi pojed inih ogra naka pa se onda va da potiskuje pumpom dak se cev ne n apuni vodom, z3tim se vrsi kantrola spojeva. Ako nigde ne viaZi cev u vremenu od 8 do 12 easova. onda smo pastigli odrec1en kvalitet. Ali, ako se to nije postiglo vee na cev izlazi prljava voda , onda se otklanja kvar i panovo wsi proba. Kada se ustanovi ispravnost kanalizacione mre:ie, sacini se zapisnik.) ( - ispitivanja pomoeu gasa edima), vde se na iisti nacin kao i sa vodom. Prvo se zaeepe k.raje"\'i sv'ih og;rana!ka pa se onda ubacuje wm iIi neka materija koja ima neugodan miris pa ona mesta koja su lose spojena iIi je cev .n aprsla br· w Ce se otkriti jer Ce na tim mestima prolaziti gas ill dim. J>osle ispitivanja vrli se pafJjivo zatrpavanje kanalizacije~ ./

152

CJ.

obzirom da je svaka kanalizaciona mreZa duga i da se gradi uglavnom u fazama, odnosno deonic.ama, to se i ispitivanl~ vrli tako ill po deonicama kako bi se ustedelo u v.remenu i troSkovima manttie. 19.2. Prijem Izvrienlh radova 1 oddavanje

od nas ne postoje jedinstveni propisi za kanalizaciju, vee svako mesto prop'isuje oaein izvoc1enja i koriS6mja kanalizacionih urec1aja i zaStitu IIlrde. 15p1ti'Vanje i pri~em izvedenih mova vrli. ov!aS6ma komis'i1a organa uprave formirana ad vise Clanova Jcoji moraju biti struCni kako to zakanom propisu· je. Broj Clanova komisije odrec1uje se reSenjem, ali obavezno je da clan komisije bude predstavnik ndne organizacije koja prel1zjrna objekat na oddavanje. Komisija pregleda radove uporec1ujucS ih sa projektom, sva odstupanja konstatuje i o njuna olesnika zajedno sa nosilima itd. Ovde mozemo naves1li i rami kanalslci pribor: ~etke od sivog !iva, spolja i iznutra emajlirane iIi sa bela emajliranim gornjim delom za manje perionice i slieno. Resetke za veiike perionice i garue izradene od sivog liva. Pored navedenih delova, koji cine sastavni dec klozeta, treba uvek pored klozeta namesliiti i kuliiju za toalet papLr ill je ugraditi na zid.

20.3. Pribor za kuhlnjske izllve

Otpadne kuhinjske vode sadrle gotovo uvek vise ill manje masnih otpada· ka i zato kod ovih pribora treba uvek postaviti hva~ace masti koji izdvaja!jpisa za vo~ovod ZnaOlj i ~datalt kanalip.cione mrefe MreZa ~ ~jeno~ stan~ - Mre!a '! s~benoj ~di i . dustriji. Otpadne vode -, Deloyi ~ene kanali!"cije Sastavni delovi kanalizacione cevi Keramicke cevi Unutra§nja i dvorima II)re!a Dvoruna mreZa PrikljuCak za ulienu bmalizaciju Propisi 0 zaStiti po JUS nonnativima za ka n a 1izaciju Materijal za izgradnju kanalizacije Cevi od sivog !iva Kerami~ke cevi .. Betonske i annirano-betonske cevi Azbest