Tehnologija Montaze Lekcija 1

lekcija 1

Tehnološki sistem za montažu Katedra za proizvodno mašinstvo, Mašinski fakultet u Beogradu  Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo  Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

2

Sistem za montažu Tehnološki sistem montaže je proizvodni sistem koji sadrži sistem za montažu nad kojim se  realizuje proces montaže kao njegova osnovna funkcija. Tehnološki sistem montaže je povezan sa  okruženjem, preko svojih ulaza i izlaza.  Ulaze tehnološkog sistema montaže čine: 1)materijalni ulazai ‐ sastavni delovi, podsklopovi i  pomoćni materijal, 2)energija i 3)informacije. Na svom izlazu tehnološki sistem montaže  generiše: 1)materijalni izlazi ‐ proizvode/skopove i otpadni materijal, 2)energiju i 3)informacije.  Tehnološki sistem za montažu spada u klasu upravljivih sistema. Upravljačka funkcija se ostvaruje  spoljašnjim dejstvima i preko povratnih veza koje neke od njegovih izlaza dovode na ulaz.

Tehnološki sistem za montažu Informacije

X(t)

Energija

Sistem za  montažu

Materijal

Y(t)

02.2009

Informacije Proces  montaže

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

Energija Materijal

3

Sistem  za  montažu  je  kompleksan  i  visokoorganizovan sistem.  Radna  stanica  je  osnovni  funkcionalni elemenat sistema za montažu.  Organizacija jednog sistema za montažu, koje je odredjena:  1.brojem radnih stanica,  2.prostornim razmeštajem radnih stanica, i  3.medjuvezama izmedju radnih stanica,  uslovljena je:  1.veličinom proizvoda koji se montira,  2.složenošću konstrukcije proizvoda koji se montira,  3.obimom serije i/ili ciklusnim vremenom, i  4.skupom nametnutih ograničenja. Razlikujemo dve osnovna oblika organizacije sistema za montažu: 1.

sistemi sa nepokretnim sklopom koji se montira,

2.

sistemi sa pokretnim sklopom koji se montira.

Takodje,  uzimajući  u  obzir  aspekt  podele  tehnološkog  zadaka montaže  proizvoda,  mogu se izdvojiti dva osnovna organizaciona oblika: 1.

Sistem sa procesom montaže bez podele tehnološkog zadatka

2.

Sistem sa procesom montaže sa podelom tehnološkog zadaka

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

4

Organizaciju sistema za montažu možemo posmatrati i sa aspekta fizičke lokacije, pa tako imamo  dva karakteristična slučaja: 1.sistem sa resursima grupisanim na jednoj fizičkoj lokaciji, i  2.sistem sa fizičkom dislokacijom resursa. Takodje,  dislokacija  se  može  posmatrati  i  po  vremenskoj  osi,  pa  tako  izdvajamo  dva  karakteristična slučaja organizacije sistema za montažu: 1.sistem sa kontinualnim procesom montaže, i 2.sistem sa diskretnim i vremenski dislociranim procesom montaže. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

5

Primer  organizacione  forme  sa  nepokretnim  sklopom  koji  se  montira,  bez  podele  tehnološkog  zadatka montaže, prostorno grupisanim resursima i kontinulanim procesom montaže.  Ovakva  tehnološka  forma  je  moderni  ekvivalent  zanatskom  konceptu  montaže,  gde  je  kompletan  proces  montaže  proizvoda  obavljao  jedan  radnik,  bez podele tehnološkog zadatka, u  kontinuitetu  i  na  jednom  radnom  mestu.  Ovakvu  organizacionu  formu  nazivamo  tehnološkom  ćelijom za montažu. Ovakva  organizaciona  forma  je  pogodna  za  proizvode  male  veličine,  sa  malim  brojem  komponenata  i  velikom  varijantnošću (mala  seerija,  uključjujući i  pojedinačnu  montažu). 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

6

Primer  organizacione  forme  sa  pokretnim  sklopom  koji  se  montira, sa  podelom  tehnološkog  zadatka montaže, prostorno grupisanim resursima i kontinulanim procesom montaže.  Ovakva  tehnološka  forma  je  tipčan reprezent  modernog  sistema  za  montažu lakih proizvoda iz  domena  informaciono‐ komunkacionih tehnologiija, bele tehnike  i  ostalih tehničkih proizvoda  široke  potrošnje.  Ovakvu  organizacionu  formu  nazivamo  tehnološkom  linijom  za  montažu  ili  transfer  linijom  za  montažu.  Treba  uočiti  prisustvo  radnih  stanica,  zajedničkog  transportnog  sistema  koji  ih  povezuje  i  paleta  koje  služe  kao  univerzalni  nosač sklopa  koji se montira. 02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

7

Primer  organizacione  forme  sa  nepokretnim  sklopom  koji  se  montira,  sa  podelom  tehnološkog  zadatka  montaže,  prostorno  dislociranim  grupisanim  resursima  i  diskontinulanim procesom  montaže.  Ovakva tehnološka forma je tipčan organizackoni oblik  koji  se  koristi  kod  montaže  proizvoda  velikog  gabarita,  kao  što  su  avioni,  brodovi,  mašine  alatke,  transfer  linije,  ....  Zbog  izuzetne  kompleksnosti  proizvoda,  u  konkretnom  slučaju  nije  moguće  organizovati  montažu  na  jednoj  lokaciji,  pre  svega  zbog  problema  koncentracije  velikog  broja  različito  specijalizovanih  resursa.  Montaža  je  u  ovom  slučaju  prostorno i vremenski dislocirana.  Završna  montaža  proizvoda  se  obavlja  na jednoj lokaciji i to tako  što  specijalizovane  ekipe  radnika  cirkulišu  oko  radnog  mesta  i  simultano  obavljaju  planirane  zadatke.   02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

8

Primer  moderne  manulene radne  stanice  za  montažu proizvoda iz domena elektonike. Intenzivan razvoj automatizacije nije  potisnuo manuelnu montažu, čak i u  visokotehnološkim sektorime industrjie.   Prisustvo čoveka je još uvek vrlo značajno i u  odnredjenim situacijama bez alternative.  Studije pokreta, ergonomija i studija  psiholoških aspekata je vrlo značajan  elemenat projektovanja sistema za manuelnu  montažu. Stolica na kojoj se sedi, platforma  na kojoj se oslanjaju noge ili ruke, razmeštaj  alata i delova koji se ugradjuju, osvetljenost radnog prostora, su samo neki od elemenata  radne stanice za manuelnu montažu koji se  vrlo studiozno analiziraju i optimiziraju za  svaki konkretan slučaj, sa ciljem postizanja  maksimalne produktivnosti, visokog i  stabilnog kvaliteta i minimalnog napora  montera.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

9

Proces montaže Proces montaže je skup tehnoloških procesa koji se mogu svrstati u tri gurpe: 1.Osnovni procesi montaže, 2.Pomoćni procesi montaže, 3.Dopunski procesi montaže. Osnovni  procesi  imaju  direktno  dejstvo  na  objekat  montaže  uslovaljajvući transformaciju  njegovog  oblika  i  funkcija.  U  ovu  grupu  spadaju:  proces  spajanja,  proces  učvršćivanja  i  neki  specijalni procesi. Pomoćni procesi montaže obuhvataju procese kojima se obezbedjuju uslovi za izvodjnje osnovnih  procesa, pri čemu oni nemaju uticaj na stanje objekta montaže. U ovu grupu spadaju: uvodjenje delova  u  proces,  transport  i  manipulacija  (premeštanje),  kontrola  i  neki  speijalni procesi  pripremnog karaktera. Dopunski  procesi  obuhvataju  procese  kojima  se  obezbedjuju uslovi  za  izvodjenje osnovnih  i  pomoćnih procesa montaže. To su po pravilu neki specijalni procesi.     

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

10

Stuktura procesa montaže:

Proces spajanja

Proces  montaže

Osnovni procesi

Proces učvršćivanja

Dopunski  procesi

Specijalni  procesi

Uvodjenje delova u proces Pomoćni procesi

Transport Manipulacija Kontrola

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

11

Tehnološka operacija montaže Pored razlaganja procesa montaže na osnovne, pomoćne i  dopunske procese, proces montaže  se može posmatrati i kao skup tehnoloških operacija. Tehnološku  operaciju  procesa  montaže  možemo  da  definišemo  kao  skup  direktnih  i  pomoćnih  aktivnosti  u  okviru  sistema  za  montažu  kojima  se  uspostavlja  zahtevana  tpoploška relacija  izmedju dva  objekta  koji  čine  sastavni  deo  sklopa  proizvoda  i  njihova  sinteza  u  funkcionalnu  celinu parcijalnog karaktera. Tehnološka operacija čini jednu sekvencu procesa montaže Proces  montaže  je  aditivni proces  i  zato  se  kombinacija  dva  objekta  može  predstaviti  u  formalnom smislu na sledeći način: O_s1 =  O_01 + O_02 pri  čemu  su  sa  O_01 i  O_02 označeni  fizički  objekti  nad  kojima  se  izvodi  operacija  montaže.  Objekat  O_s1 je  novi  objekat,  parcijalni  podsklop,  dobijen  kombinacijom  objekata  O_01 +  O_02 .  Sama operacija montaže se može zapisati kao: M_1 = m_1 (O_01 + O_02)  pri čemu je m_1 operator koji označava skup tehnoloških aktivnosti koje su neophodne da bi se  zahtevana kombinacija objekata O_s1 fizički realizovala. Poslednja operacija procesa montaže glasi: M_k = m_n (O_si + O_p‐1)  Pa se ukupni proces montaže može formalno predstaviti kao: M = ΣMi 02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

12

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

13

Razloženi  (eksplodirani)  prikaz  jednog  realnog  proizvoda  – forma  prikaza  koja  na  najslikovitiji način  prikazuje  niz  operacija  spajanja  neophodnih  za  formiranje  sklopa  proizvoda.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

14

Karakteristični primer 1 tehnološke operacije montaže. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

15

Karakteristični primer 2 tehnološke operacije montaže. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

16

Karakteristični primer 3 tehnološke operacije montaže. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

17

Osnovni procesi tehnologije montaže ‐ Proces spajanja Proces spajanje je osnovni proces procesa montaže. On je tehnološki ekvivalent procesu rezanja  ili procesu deformisanja koji su osnovni procesi procesa obrade. Proces spajanja predstavlja skup aktivnosti kojima se konformne površi dva objekta dovode u  prethodno definisan relativni položaj, pri čemu se vrši uspostavljanje zahtevanih medjusobnih geometrijskih i funkcionalnih relacija. Proces spajanja je determinisan sa štest grupa faktora: 1.geometrijska svojstva delova, 2.mehanička svojstva delova, 3.kinematika spajanja, 4.relativni zazor, 5.inicijalna greška položaja delova 6.mehaničke karakteristike opreme.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

18

Proces spajanja – geometrijska svojstva Geometrijska svojstva delova su jedan od osnovnih faktora koji dominantno odrejuje proces  spajanja i proces montaže u celini.  Polazeći od činjenice da je oblik i veličina delova sa kojima se operiše u procesu montaže  praktično neograničen, razvijene su odredjene tehnike opisa i klasifikacije, čime se značajno  redukuje kompleksnost procesa montaže u svim njegovim aspektima. Ključni zahtev je da se razdvoje tehnološki bitni od tehnološki nebitnih geometrijskih elemenata i  da se onda oni sistematizuju uvodjenjem pogodnog formalnog okvira. Prema pristupu koji je  razvio prof Geofrey Boothroyd, taj formalni okvir može se uspostaviti uvodjenjem sledećih  kategorija: 1.envelopa, 2.geometrijska osobenost, 3.simetrija, 4.veličina.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

19

Envelopa Envelopa je najmanji pravilni prostorni geometrijski oblik (cilindar, prvilne prizme, sfera, ...) koji u  potpunosti obuhvata deo koji se razmatra. Optimalni oblik geometrijskog primitiva koji se usvaja  kao envelopa odredjuje se prema kriterijumu maksimalnog kontakta – izmedju različitih oblika  geometrijskih primitiva bira se onaj koji ostvaruje najveći kontakt sa delom koji se razmatra. Redukovana envelopa U cilju potpunijeg definisanja oblika dela koji se razmatra uvodi se pojam redukovane enevelope kojom se razdvaja bazni oblik od geometrijskih osobenosti, pre svega spoljašnjih. Ovde se javalja vrlo delikatna situacija razdvajanja osobenosti od baznog oblika. Reukovanom nvelopom se  smanjuje zapremina envelope i istovremeno prati bazni oblik dela koji se razmatra.  Geometrijska osobenost  Geometrijskom osobenošću se naziva deo prostora ili deo dela koji se razmatra koji zadovoljava  jedan od sledeća tri kriterijuma: 1.prostor izmedju envelope i redukovane enevelope koji ne priada delu, 2.prostor koji obuhvata redukovana envelopa a ne pripada delu, 3.prostor koji je obuhvaćen delom ali ne pripada redukovanoj envelopi. Drugačije izraženo, samo prostor koji istovremeno pripad delu i redukovanoj envelopi nije  geometrijska osobenost. 02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

20

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

21

V1 = zapremina envelope V2 = zapremina jedne od mogućih redukovanih envelopa V3 = Zapremina spoljašnje geometrijske osobenosti izvedene u odnosu na izabranu redukovanu  envelopu

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

22

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

23

Simetrija Rotaciona simetrija se izražava veličionom uglom rotacije oko izabrane ose koja prolazi kroz  težište redukovane envelope, za koji će deo koji se razmatra doći u svoj prividni inicijalni položaj.  Rotacione simetrije se odreduju po pravilu za skup od tri ortogonalne ose. Pokazuje se da je  dovoljno odrediti uglove simetrije za dve ortogonalne ose. ALFA simetrija ALFA simeterija je simetrija u odnosu na osu koja je ortogonalna na osu spajanja. BETA simetrija BETA simeterija je simetrija u odnosu na osu koja je kolinearna osi spajanja.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

24

Primeri  ALFA  i  BETA  simetrije  za  četri geometrijska  oblika  i  zavisnost  vremena  manuelne  orijentacije u funkciji zbira ALFA i BETA simetrije. Povećavanjem ovog zbira usložnjava se proces  orijentacije i samim tim povećava vreme potrebno za izvodjenje uvodjenja delova u proces. 

Primer  dve  varijante  svornog zavrtnja,  jedna  sa  simetričnim  a  druga  sa  asimetričnim  dužinama  navjnog dela. Asimetrični zavrtanj zahteva dva puta duže vreme za  orijentaciju!

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

25

Veličina Veličina kao apsolutna karakteristika geometrijskih svojstava razmatranog dela definiše se na bazi  veličine njegove envelope. Za slučaj cilindrične envelope, veličina je jednaka dužini cilindra. Za  slučaj  prizmatične enevelope, veličina je jednaka dužini najduže stranice.

Debljina Pored veličine, kao apsolutna karakteristika definiše se i debljina. Za slučaj cilindrične enevleope debljina je jednaka poluprečniku, dok je za slučaj prizmatične envelope dužina jednaka veličini  najkraće stranice.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

26

Primeri odredjivanja veličine i debljine i uticaj njihovih vrednosti na dodatno vreme potrebno za  manipulaciju. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

27

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

28

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

29

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

30

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

31

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

32

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

33

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

34

Baziranje Za proces spajanja bitni su samo neki elementi geometrije delova koji se spajaju. Ove elemente je  moguće svrstati u dve grupe: 1. tehnološke baze montaže, 2. kontaktne površi. Tehnološke baze montaže Tehnološke baze montaže imaju funkciju definisanja položaja delova u prostoru tokom  procesa  spajanja. U zavisnosti od toga za koju su aktivnost vezane, tehnološke baze montaže se dele na: 1. tehnološke baze manipulacije, 2. tehnološke baze oslanjanja, 3. tehnološke baze spajanja.

Princip 3‐2‐1 baziranja krutih  delova u prostoru.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

35

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

36

Makrogeometrija kontaktnih površi i tipovi spojeva Klasifikacijom makrooblika osnovnih kontaktnih površi definišu se osnovni tipovi spojeva u  montaži.  Prema broju kontaktnih površi spojevi se dele na proste (jednostruke) i složene (višestruke). Na  osnovu BETA simetrije prosti spojevi se svrstavaju u cilindrične (BETA = 0), kvadratne (BETA = 90),  trougaone (BETA = 120), pravougaone (BETA = 180) i ostale spojeve.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

37

Makrogeometrija kontaktnih površi – pomoćne kontakte površi Pomoćne kontakte površi su one kontaktne površi koje su značajne samo za proces spajanja u  smilu obezbedjenja njegovog uspešnog izvodjenja i nemaju nikakvu drugu funkciju. Pomoćne  kontaktne površi po pravilu imaju status geometrijske osobenosti. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

38

Proces spajanja – relativni zazor Jedna  od  osnovnih  karakteristika  spoja  koji  se  formira  u  toku  procesa  spajanja  delova  jeste  relativni zazor.  Spojevi u opštem slučaju mogu da budu sa zazorom, sa preklopom (negativni zazor) i neizvesni. Kod cilindričnih delova možemo definisati zazor u relativnom smislu, odnosno: c  = ( D – d ) / D Ovako definisan zazor ima veći praktični značaj od njegove apsolutne vrednosti.  Relativni  zazor  možemo  da  tretiramo  i  kao  intervalnu vrednost,  ukoliko  se  prečnik  otvora  (D)  i  prečnik  osovine  (d)  posmatraju  preko  njihovih  tolerancija.  Tako  na  primer  za  spoj  fi40  H7  /  h6  relativni  zazor  se  kreće  u  intervalju c_min/max  =  [0  ,  0.001].  Na  osnovu  vrednosti  relatinvog zazora moguće je izvršiti klasifikaciju vrsta proizvoda/sklopova po industrijskim sektorima.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

39

Proces spajanja – mehanička svojstva delova Prema mehaničkim svojstvima delova / materijala koji učestvuju u procesu montaže moguće je  izvršiti klasifikaciju kako je to pirkazano na slici ispod. Bitno je uočiti osnovne dve grupe. Prvu čine  delovi koji imaju jasno definisanu geometriju koja se ne menja u toku procesa spajanja. Drugu  grupu čine delovi koji imaju promenljivu geometriju, koja se menja pod dejstvom spoljašnjeg  opterećenja i gravitacije ili se radi o promenljivoj geometriji koja je rezultat fizičkog stanja  materijala.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

40

Proces spajanja – kinematika spajanja U toku procesa spajanja dolazi do relativnog kretanja delova. Jedna od karakteristika ovog  kretanja je oblik trajektorije. Na osnovu oblika trajektorije delova u toku procesa spajanja  moguće je izdvojiti tri karkateristična slučaja: 1)prosto pravolinijsko kretanje, 2)prosto kružno  kretanje i 3)složeno kretanje. U industrijskoj praksi najčešći je prvi slučaj – u 80% slučajeva  kretanje delova se izvodi po pravolinijskoj trajektoriji u vertikalnoj ravni.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

41

Proces učvršćivanja Proces učvršćivanja ili proces fiksiranja je osnovni proces procesa montaže. Posle procesa spajanja  sledi proces učvršćivanja koji ima zadatak da fiksira stanje ostvareno procesom spajanja.  Prema klasifikaciji koja je postavljena od strane JSPE (Japan Society of Precisiona Engineering),  tehnike fiksiranja delova koje se primenjuju u sistemima manuelne i automatske montaže svrstane  su u deset grupa: 1.Presovani spojevi, 2.Vijčane veze, 3.Zakivanje, 4.Elastične (uskočne) veze, 5.Lepljenje, 6.Zavarivanje, 7.Lemljenje, 8.Adhezione veze, 9.Fiksiranje plastičnom deformacijom, 10.Ostale tehnike fiksiranja.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

42

Pomoćni procesi tehnologije montaže U grupu pomoćnih procesa montaže spadaju sledeći procesi: 1. uvodjenje delova u proces 2. transprort 3. manipulacija 4. proces kontrole 5. specijalni procesi Za ove procese je svojstveno da se njima obezbedjuju potrebni uslovi za izvodjenje osnovnih  procesa montaže, pri čemu oni nemaju uticaj na stanje objekta montaže.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

43

Pomoćni procesi tehnologije montaže – uvodjenje delova u proces Inicijalna aktivnost tehnološke operacije montaže je uvodjenje delova u proces. Uvodjenje delova  u proces podrazumeva prevodjenje skupa delova iz neuredjeno stanje u uredjeno stanje i to tako  što se u svakom trenuktu na odredjenoj terminalnoj tački nalazi jedan deo sa precizno  definisanom orijentacijom i precizno definisanom pozicijom. Opšti zadatak uvodjenja delova u  proces izvodi se u četiri karakteristične faze: FAZA I:

Grupisanje

FAZA II:

Orijentacija

FAZA III:

Akumulacija 

FAZA IV:

Selekcija, separacija i pozicioniranje.

Uvodjenje delova u proces je uvek vrlo delikatan  zadatak. Tradicionalni sistemi bazirani su na  stohastičkim tehnikama pasivnog orijentisanja i  pozicioniranja. Savremeni sistemi se baziraju na  tehnologiji senzora veštačkog gledanja, gde se  proces izdvajanja iz mase, orijentacije i  pozicioniranja može da izvde bez ili sa vrlo malim  obimom manipulacije delovima. Umesto toga,  analizom digialne slike scene u kojoj senalaze delovi, vrši se njihovo prepoznavanje i lociranje. 02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

44

Pomoćni procesi tehnologije montaže – manipulacija i transport Proces montaže se na najgrubljem nivou rezolucije može posmatrati kao proces manipulacije  delovima i sklopovima. Osnovna funkcija ovih procesa je premeštanje objekata iz jedne u drugu  poziciju.  Proces manipulacije podrazumeva premeštanje delova i sklopova unutar jedne radne stanice.  Ovaj zadatak se po pravilu izvodi manuleno ili primeno manipulacionih robota. Proces transporta podrazumeva premeštanje delova ili sklopova u prostoru izmedju radnih  stanica. Proces transporta ima integrativnu funkciju i njime se vrši fizička integracija skupa radnih  stanica u sistem za montažu. Transport se najčešće obavlja konvejerima. 

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

45

Pomoćni procesi tehnologije montaže – proces kontrole Po svojoj prirodi, proces montaže je završna faza stvaranja jednog proizvoda i to je mesto na  kome se neminovno otkriva kvalitet svih prethodnih faza proizvodnog procesa i odredjuju funkcionalne performanse sklopa koji se montira. Iz tih razloga proces kontrole je nezaobilazan u  svakom tehnološkom sistemu za montažu. Procesom kontrole obuhvaćene su  provere kvaliteta delova koji se uvode u  proces, i to najčešće provera kompletnosti i geometrijskih karkateristika funkcionalnih  površina. Procesom kontrole obuhvaćene su  provere kvaliteta formiranog sklopa.  Provere ove vrste se sprovode po  medjufazama i na finalnom sklopu.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

46

Pomoćni procesi tehnologije montaže – specijalni procesi Specijalni procesi su svi pomoćni procesi koji nisu uvodjenje delova u proces, manipulacija,  transport ili kontrola. Generalo, radi se o vrlo širokom spektru procesa koji su najčešće odredjeni specifičnim zahtevima proizvoda. Na primer, specijalni proces je proces označavanja  podsklopova, ili proces nanošenja maziva. Takodje, specijalni procesi mogu da budu i različiti  obradni procesi koji se koriste za doradu delova ili intervencije na sklopu koji se montira.  Zagrevanje, hladjenje, čišlenje, .... su takodje procesi koji spadaju u ovu klasu.

02.2009

Mašinski fakultet u Beogradu, Katedra za proizvodno mašinstvo Kurs: Tehnologija montaže, prof. P.B. Petrović

47