Sve o SimbolimaOCR PDF

Endru T. Kamings Crno sunct - sol nlger Oznaka za sol nigtr je običan cmi ktug. Ono predstavlja duh sunca tokom njegovog naizmeničnog prolaska kroz podzemni svet. U antičkim kulturama bilo je rasproslranjeno verovanje da sunce nestaje i ponovo se pojavljuje. Prema egipatskim rukopisima, tokom tog prolaska sunce postaje „skriveno” , odnosno „gospodar smrti", „lovački soko" koji je sakriven u tajnoj piramidi „največe tmine". Cmilo cmog sunca je tamno onoliko koliko je jaka svetlost običnog sunca. Cmo sunce, koje je uglavnom bilo muški simbol, postalo je simbol „tamnog blizanca" sunčevog božanstva. Kako se razvijalo dualističko shvatanje, tamni blizanac je postao rival svom bratu, u borbi koja je podelila svet izmedu sila svetla i tame - dobra i zla. Cmo sunce predstavlja mnoge bogove podzemnog sveta, kao što su Satum, Pluton, Had, Paiton, Apolon, Jama i „pali anđeli” - anđeli koji su iz svetosti pali u podnebeski svet, kao što su Lucifer, Satana i Belzebub koji predstavljaju nečastivog u monoteističkim religijama. Pa ipak, sunce nastavlja da sija na nebu svakoga dana, i stoga su mnogi Ijudi očuvali izvomu ideju o cmom suncu kao tajnoj i mudrijoj verziji sunčevog božanstva koje je poznavalo podzemni svet isto koliko i nebeski. U srednjovekovnoj alhemiji, značenje cmog sunca je prima maler početna materija ili materija u svom početnom, prvobitnom stanju.

Davidova zvezda (heksagram), pečal kralja Solomona Davidova zvezda ili heksagram naziva se i pečat kralja Solomona. Sastoji se iz dva spojena trougla, jednog okrenutog nagore a drugog nadole. Zato Davidova zvezda predstavlja zakon koji govori da je ,,sve isto i dole i gore” , kao i spajanje gomjeg i donjeg. Neko je naziva i

Sve o simbolima „zvezdom mikrokosmosa", ili znakom duhovnog potencijala individue koja može sebe beskonačno da ponišlava. Simbol je Ijudske duie kao kombinacije svesnog i nesvesnog. U alhcmiji predstavlja naielo nematerijalnog, koje je označcno srediSnjotn tačkom Davidove zvezde, i koje se ne može zaista videti vel se mora opaziti okom uma, kao u nekim tibetanskim i indijskim mandalama. Davidova zvezda je jedinstvo suprotnosti, muSkog i ženskog, pozitivnog i negativnog, naroiito kada je gomji trougao beo a donji cm. Predstavlja porast i opadanje, hermafrodita, savršenu ravnotežu koja se stvara kombinacijom komplementamih sila kao što su vatra i voda (gornji trougao simbolizuje vatru, donji vodu). Takođe je i androgeni aspekt božanstva, iovekovo upravljanje pogleda u svoju sopstvenu prirodu, i blizanačka snaga kreativnosti. Sinteza je svih elemenata, sa gomjim trouglom kao nebeskom prirodom i donjim kao zemaljskom, celina koja čini univerzalnu individuu koja ujedinjuje dvoje kao posrednik. Kao pečat kralja Solomona, simbol je nadmoći uma nad materijom. U kineskoj simbolici, postoji osam pakua trigrama koji su medusobno simbolično povezani, i svaki predstavlja sile jina i janga i sile prirode. Osam trigrama je podeljeno na šezdeset četiri heksagrama koji predstavljaju beskrajne interakcije između ovih sila.

Dijamttar Dijametar je simbol koji potiče od prizora morskog ili pustinjskog horizonta koji svet deli na dve polovine, donju i gomju. Postoje tumačenja da se poreklo latinske reči dijametar, koja znači prečnik, može pronaći u liku boginje majke (dea maier) koja se pojavljuje u antičkim mitovima o stvaranju sveta, u kojima se telo boginje majke (Tiamat, Tetis, Temu, Ma) rascepilo na gomju i donju polovinu. Obično se voda smatra prvobitnom tvari, simbolom dea mater - boginje majke, ko-

Endru T. Kamings ja je u vezi m podelom vode na onu iznad i onu ispod lica zemlje (gornje i donje vode). U alhemiji dijametar znači ,,so", i u vezi je sa morskom vodom.

Dvostruki tolak U uarim istočnjačkim tradicijama dvostniki točak označava večnost i beskonačnost. Predstavlja večni ciklus života na zemlji, okruien večim krugom kosmosa. Stoga se ovaj simbol uglavnom koristi kao oznaka univerzalnog božanstva ili duhova sila prirode i prirodnih elemenata. Jezekiljeva vizija „točka u okviru točka” uključuje tradicionalnu personiflkaciju elemenata - čovek, lav, vo i orao - koji izgledaju kao krilati andeii.

EUpsa Elipsa je povezana sa simbolikom jajeta, mandorle, nule, a ponekad se koristi i kao ženski simbol života. Zahvaljujući svom obliku, elipsa je simbol vagine. Takođe se korisd kao simbol za oreol nad glavama svetaca.

Jaje / kosmižko jaje Jaje kao simbol pojavljuje se u mnogim kulturama i njegovo simboličko poreklo je prastaro. U praistorijskim grobovima u Rusiji i Švedskoj, nađena su jaja od gline koja su tu postavljena kao simboli besmrt-

Sve o simbolima nosti. U egipatskim hijeroglifima, znak jajeta predstavlja potencijal, seme i misterije iivota. U egipatskim sveianim obredima, univerzum se naziva .jajetom koje se začinje u času Jednoga, svemogućeg, koji ima dvojnu snagu". Ovo značenje se takode pojavljuje u spisima alhemičara, koji su mu pridodali i ideju da je jaje sud u kome se nalaze supstance i misli. Ova ideja je povezana sa idejom o „svetskom jajetu”, ili .Jcosmičkom jajetu", koja postoji u mnogim tradicijama. Nebesko kube je bilo poznato Itao jaje obmotano sa sedam slojeva, što je povezano sa idejom o sedam nebeskih nivoa. Kinezi su verovali da se prvobitni čovek pojavio iz jajeta koje je sa neba položio Tjan i koje je plutalo po prvobitnim vodama. Ova ideja je bila popularna u staro doba i oličena u shvatanju da je prvobitna vasiona, ili Velika majka koja ju je stvorila - bila u obliku jajeta. Kao rezultat ovih mitova, a zahvaljujući svom elipsastom obliku koji sadiži nevidljivi život, jaje je postalo simbol životnog principa, potpunosti i celovitosti. Takođe je i simbol onog što je moguće, onog što se ne deli, kao i semena stvaranja, iskonskog majčinstva sveta haosa. Ono je tajni izvor i čuvar misterija kosmičkog postojanja, prostor i vreme. početak, materica, simbol praroditelja, savršeno postojanje ujedinjenih suprotnosti, pteporod i nada. Postoje mitovi kao što je onaj o Leto, koja je iz jajeta stvorila/položila Sunce i Mesec (Apolona i Aitemidu), kao i o Hator, velikoj egipatskoj majci koja je na početku sveta stvorila „zlatno jaje” iz Sunca. Kosmičko jaje je u mističkoj ikonografiji sadržavalo sva slova i sve brojeve, a arapska slova su bila upisana u elipsu kako bi se pokazalo

Pečat iz Vavilona na kome se vidi obolavanje kosmičkog jajeta.

Endru T. Kamings da se sve molc izbrojati i proCitati, kada se uključi u onaj jedan početni oblik. Stoga je kosmičko jaje postalo zamena za „logos" i izraz za primm mobilt - prvi razlog, uzrok uzroka, boga, izraz u kome su boianstva predstavljena Ijudskim simbolima. Uskrinje jaje je takode simbol besmrtnosti koji u sebi sadrii stari simbolizam jajeta. Kod Indijaca. Egipćana, Grka i Kineza, kosmiiko jaje, kao izvoriite univerzuma, izlcže se iznenada, i sve što postoji bilo je sadržano u njemu i pojavljuje se iz njega u trenutku izleganja. Simbol jajeta kao ishodišta sveta pojavljuje se u Fenikiji, Japanu, Centralnoj Americi, Finskoj i na Fidžiju. Zlatno jaje predstavlja Sunce. Zmija sklupčana oko jajeta čini ouroboros. Jaje noja, ili veliko porcelansko jaje koje visi u hramovima, koptskim crkvama i džamijama, predstavlja stvaranje, život i preporod. Alhemiiari su govotili da iz jajeta raste beli cvet (srebro), crveni cvet (zlato) i plavi cvet (cvet mudrih). Jaje je poistovećivano sa hermetički zaptivenom vazom u kojoj se odvijao veliki rad. „Filozofsko jaje" je simbol za stvaranje. U budizmu, Ijuska jajeta je „ljuska neznanja”, a izleći se iz nje predstavlja drugo rodenje, u trenutku kada čovek doživi prosvetljenje. U kineskoj tradiciji jaje predstavlja celovitost. Žumance predstavlja nebo a belance zemlju. Tokom stvaranja sveta, kosmičko jaje se podelilo na dva dela, i iz dve polovine nastali su nebo i zemlja. U tradiciji druida, kosmičko jaje je „zmijsko jaje” , predstavljeno fosilom morskog puža. U Egipatskoj knjizi mrtvih, postoji opis rodenja Sun-

i

Boginja meseca iz Mesopotamije, u obliku

Svt o simbolima ca, Ra, iz jajeta koje je položila guska sa reke Nil. Knef, zmija, izbacila je kosmičko jaje iz svojih usta, Sto predstavlja logos. U orfičkoj tradiciji, jaje je ponekad opisano kako u sebi sadrži čctiri elementa. i predstavlja misterije života, stvaranje i ponovno rodenje, a okružuje ga ouroboros. U hinduizmu, kosmičko jaje je na prvobitnu vodu položila nebeska ptica. Brama se pojavio iz zlatnog jajeta a nebesa i zemlja su stvoreni iz njegove dve polovine. Kosmičko jaje je podeljeno na tri dela, na područje čula, neba i bezobličnog sveta (nematerijalnog). Jaje predstavlja i joni (videti dalje). Kosmičko drvo se ponekad opisuje kako raste iz kosmičkog jajeta koje pluta nad vodama haosa. U brojnim kulturama Okeanije, prvi čovek se pojavio iz jajeta koje je položila ptica. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, svet je stvoren iz kosmičkog jajeta.

Jin i jang Jin i jang simbol zvan i ta-ki (ta-chi) jeste popularan kineski simbol sa dubokim značenjem. On predstavlja dvojnu prirodu univerzuma, postojanje dve suprotstavljene sile, čije sjedinjavanje stvara savršenstvo, koje su nedeljive i neiazdvojive, i koje karakterišu sve što postoji. On predstavlja ravnotežu izmedu njih, ravnotežu koja je dinamična, trajna i promenljiva. Ove sile su ženski princip - jin, pasivni, i muški princip jang, aktivni. Jin i jang simbol je krug podeljen sigmoidnom linijom (kao horizontalno postavljeno slovo 5), koja time obrazuje dva dela koja kao da se kreču - dinamizam koji teče od jednog do dnigog, i koji se ne bi pojavio da je linija prava. Polovina koja predstavlja jang je bela a cma predstavlja jin princip. Ali u svakoj polovini naiazi se i tačka suprotne boje jer svaka situacija mora u sebi da sadrži i seme svoje suprotnosti, pošto jin ne može postojati bez janga (i obratno), a ne postoji sila koja je samo muška ili samo ženska. Stoga ovaj simbol čini celovitost, an-

Endru T. Kamings drogenost, ono iskonsko, savrienu ravnoteiu i savrSenu harmoniju, čistu suštinu koja nije ni jin ni jang, ali ih obe sadrži. Dve sile su u stanju stalne napetosti, ali ne i sukobljenosti. Zavise jedna od druge i utiču jedna na drugu. U biti su jedno ali u stvamosti dvoje. Predstavljaju zajednicu-konflikt dveju suprotnosti, koja se stalno razvija, kontinuitet i transformaciju koje postoje u suprotnim situacijama. Ulaz i izlaz iz ovog kretanja su izvan njega samog, upravo kao što su rodenje i smrt izvan života pojedinca, kada se uzme u obzir naše svesno znanje i izbor. Nevidljiva vertikalna osa simbola sadrži „nepromenljivu nameru", tj. mistični centar, ukomenemakmžnog kretanja, nema impulsa, nema nikakve egzistencijalnepatnje. Jin i jang simbol takode označava uravnoteženu tendenciju ka razvoju i opadanju. U kineskim trigramima, jin je predstavljen prekinutom linijom a jang neprekinutom. Dvojne karakteristike jina i janga u kineskoj tradiciji se pripisuju egzistencijalnim silama, kvalitetima, ljudskom životu i osobinama, životinjama, biljkama pa čak i predmetima. Oni se u svemu mogu uočiti. Nekad se više ističu osobine janga a nekad osobine jina igraju dominantnu ulogu. Jin bi uvek trebalo da dolazi pre janga jer on predstavlja iskonsku tamu koja je prethodila jangu - svetlosti stvaranja. Jin takode označava prvobitnu vodu, ono što je pasivno, žensko i ženstveno, negativno, instinktivno i intuitivno, psihu, dubinu, koncentraciju, ono što je meko, fleksibilno i lako za oblikovanje. Predstavlja ga sve što je tamno po boji ili po svojoj prirodi, i vezuje se uz princip vlažnog, kao što su to zemlja, mesec, dolina, drveće, noćne životinje, vlažna ili morska stvorenja i većina cvcća. On predstavlja kružnost, podršku, lakoću i širinu. Jang je aktivan, muški i muževni princip. Označava ono što je pozitivno, racionalnu prirodu, vetar, visinu, širenje, čvrsto i tvrdo. Predstavlja ga svetlost i sve što je svetle boje, suvo i visoko, kao što su planine, nebo. sve solame životinje i većina ptica.

Sve o simbollma Magijskc životinje, zmaj, feniks i ki-lin (chi-lin) jesu i jin i jang. Obdarene su kvalitetima oba tipa i čine savršenu harmoniju između dve sile ili biti univerzuma. Medu cvečem, lotosov cvet ima i jin i jang kvalitete. U pakua (bagua) trigramima, jin i jang linije čine četiri para suprotnosti, koje zajedno označavaju sve sile što postoje u kosmosu. Prvi par su univerzalne suprotnosti - nebo i zemlja. Zovu se „čist" par poSto je zemlja jin i prikazuje se sa tri jin (prekinute) linije, a nebo je jang i prikazuje se sa tri neprekinute, jang linije. Drugi par je par organskih suprotnosti - vatre i vode. Znak vatre, koji je deo muškog načela, čine dve jang linije i jedna jin izmedu njih. Znak vode je deo ženskog načela i čine ga dve jin linije i jedna jang između njih. Treći par su elementarne, prirodne suprotnosti - planina i jezero. Planinu čine jedna gomja jang linija i dve donje jin, a jezero jedna gomja jin i ispod nje dve jang linije. Četvrti par je par impulsivnih suprotnosti - vetra i oluje. Vetar čine dve gomje jang linije i jedna jin ispod, a oluju dve gornje jin i donja jang linija.

Kaducej - zmijski itap Kaducej za koji danas znamo, uglavnom kao farmaceutski simbol, sastoji se iz štapa i dve zmije uvijene oko njega, obično sa dva mala krila ili krilatim šlemom. Ovo je veoma star simbol koji se nalazio u potpuno različitim kulturama širom sveta. Postoji verovanje da mu je izvor u legendi o Merkuru koji se opkladio sa dve zmije, te da su one zato obmotane oko njegovog štapa, medutim simbol je mnogo stariji od legende. U starorimskoj kulturi je predstavljao moralnu uravnoteženost i dobro vladanje sobom. Značenje simbola proističe iz njegovih komponenti - sam štap predstavlja snagu i moć, zmije mudrost a krila istrajnost i marljivost. Šlem koji se ponekad pojavljuje u okvini simbola,

Endru T. Kamings prcdstivlja uzvišene misli i mcditaciju. Kaducej je kombinacija četiri elementa: Stap predstavlja elemem zemlje, krila vazduh, a dve zmije vodu i vairu (zato Sto njihovo kretanje podseća na kretanje vode i talasa, kakvo je takode i kretanje plamena). U Indiji, ovaj simbol se nalazi na vratima hramova, gde simbolizuje zavet držanja zakletve, ali i urezan u kamene ploče i naziva se nagaklas. Neki istraživači vide sličnost u izgovoru sanskrtske reči nagaša i biblijske bakame zmije nehuitan. Poreklo ovog prastarog simbola je verovatno u Mesopotamiji jer je naden i na peharu kralja Gudee Malgeša iz 2600. p.n e., ali je njegov pravi izvor možda još stariji. Kao i bakama zmija koja se pojavljuje u Bibliji, i u Mesopotamiji je kaducej bio simbol boga koji leči sve bolesti. Ovo značenje je dospelo i do starogrčke kulture i održalo se do danas. U homeopatiji, gde se bolesti leče jako razvodnjenim ekstraktom samog izazivača bolesti, on je osnovni simbol. Jednapriča u Bibliji jasno opisuje kako je kaducej postao homeopatski simbol.Dok su Izraeličani lutali pustinjom, jadikovali su: „Zašto si nas izveo iz Egipta da pomremo u pustari?” (Četvita knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 5). Odf govor Gospoda je bio da na njih pošalje zmije otrovnice. Pošto su se pokajali, Mojsije je molio za njih i primio sledeća uputstva: „Načini sebi zmiju otrovnicu i stavi je na štap: i desiće se da svako koga je zmija ugrizla pogleda u štap i ostane u životu" (Četvrta knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 8). To je Mojsije i učinio: ,,l Mojsije načini bakamu zmiju i stavi je na štap i svaki čovek koga je zmija ugrizla pogleda u bakamu zmiju i ostade u životu.” Ta zmija na štapu bila je kaducej i pogledavši je, čovek se lečio od ugriza zmije otrovnice. Istina, postoji samo jedna zmija, ali i dvojnost u nazivu - nahai (zmija na hebrejskom) i nehoiet (bakar). Na aramejskom se bakar kaže nhai. Naziv „nehuštan” je bakamoj zmiji dao judejski car Hiskija, verovatno kao znak prezira, omalovažava-

Sve o simbolima nja i naglaska da je ona samo jedan predmet načinjen od bakra, i to nakon Sto ju je uništio jer je bila postala predmei idolatrije medu Jevrejima. Bakama zmija nije bila krilata kao mnogi kaduceji, ali s dnige strane, i tu postoji element vazduha jer je bilo neophodno da čovek digne pogled da bi je video, s obzirom na visinu štapa na kome se nalazila. Simetrija kaduceja naglašava njegovo lekovito značenje, jer simetrija predstavlja savršenu ravnotežu koja se u toku bolesti poremeti. Simetrija predstavlja i aktivno balansiranje oprečnih sila koje uravnotežavaju jedna drugu da bi se stvorila viša forma mirovanja. Zmije i krila znače da je ta ravnoteža moguča i da treba da bude postignuta, na oba nivoa - fizičkom (flzičko-mentalnom), koji označavaju zmije, i duhovnom. koji označavaju krila. Ova ravnoteža, do koje se ponekad mora doči borbom izmedu oprečnih sila, stvoriće samokontrolu i snagu koje nam donose zdravlje. Prema ezoterijskom budizmu, štap kaduceja simbolizuje osu sveta a zmije silu koja se naziva kundalini. Prema tantričkom učenju, ova sila počiva u oblasti trtične kosti pri dnu kičme i predstavlja razvojnu snagu čiste energije. Danas je kaducej simbol katoličkog biskupa u Ukrajini, kao i medicine u opštem smislu a homeopatije posebno.

Kocka Simbol je stabilnosti jer je povezana sa brojem četiri i kvadratom. Predstavlja svet sa svoja četiri elementa, naš svet, zemlju i materijalni svet. Zajedno sa loptom, simbolom prvobitnog stanja, početka ciklusa i pokreta, kocka čini krajnji stadijum ciklusa kojeg karakteriše nepomičnost. Ona označava i istinu pošto je uvek istovetna i jednaka po svom obliku bez obzira iz kog se ugla gleda. Simbol je savršenstva i čistog, bezgrešnog zakona.

Endru T. Kamings U irodicionalnoj arhilckluri, kao simbol stabilnosti, služi kao osnov za različitc slrukture. U alhcrniji piedstavlja so. proizvod kristalizacije sumpora i žive. U kineskoj simbolici predstavlja božanstvo zcmlje, zajedno sa loptom koja predstavlja nebesko božanstvo.

Krilato sunce Ovo je čist indijanski simbol sa krilima koja su okrenuta i ka spoIja i ka unutra - unutra ka središtu sunca a spolja ka njegovoj krožnici. U krilatom suncu su spojeni simbolizam sunca i orla, i ono opisuje univerzum. Prcdstavlja središte. moč sunca i zračenje moći i kraljevske ličnosti.

Krst Iako je krst poznat pre svega kao simbol hriščanstva, on je zapravo prastari univerzalni simbol koji se u različitim oblicima pojavljuje u mnogim kulturama. Svastika i egipatski ank su takođe neke od varijanti krsta. Krst je u širokoj upotrebi kao grafički simbol, uglavnom zbog uticaja hrišćanstva, ali i zbog svojih osnovnih karakteristika. On predstavlja centar sveta i tačku u kojoj se dodiniju gomji i donji svet. Simbol je ose sveta i stoga je sličnog simbolizma sa kosmičkim drvetom, planinom, merdevinama i ostalim simbolima koji predstavljaju am mundi. On je „most” ili „merdevine” kojima se duša penje na svom putu ka gornjem svetu ili bogu. On je drvo života. Simbol je i univerzalnog čoveka, arhetipa koji je sposoban za beskonačno širenje, i vertikalno i horizontalno. Uspravna linija se smatra pozitivnom, aktivnom, muškom, nebeskom, duhovnom i intelektualnom. Vodoravna linija se smatra negativnom, pasivnom, ženskom, zemnom i racionalnom. Kist

Sve o simbolima

u cclini predstavlja iskonskog, drcvnog androgcna. Prcdsuvlja dualizam, jedinstvo suproinosii, duhovno jcdinstvo i sjcdinjcnjc Ijudskog duha u vertikalno-horizontalnom aspcktu, koji je neophodan za potpun život. Prcdstavlja silazak duha u matcrijalni svet, kao i čovcka u svoj njegovoj visini, sa rukama ispruženim u stranu, čineći najviSi identitet. S obzirom da ta figura može da se produžava beskonačno, i horizontalno i vertikalno, ona predstavlja besmrtnost. Krst se takode doživljava kao predstava četiri rajske reke koje potiču iz jednog zajedničkog izvora, koji izvire ispod korena drveta života. Simboliše i četiri elcmcnta ujedinjcna u petoj tački, centar. i četiri ugla zemlje. Krst jc i simbol mučeništva, agonije i patnje, uglavnom stoga što je to simbol koji se najviše poistovećuje sa Isusom Hristom. Takođe je i simbol veze izmedu načela nadzcmaljskog (predstavljenog uspravnom linijom) i zemaljskog sveta (vodoravna linija). Ovde je poreklo „pada” ili „silaska" u materijalni svet (ovozemaljski), i potrebe da se živi u ovom svetu u stanju odvojenosti od izvorišta, boga. Krst u obliku latiničnog slova T jo5 više naglašava gotovo savršenu ravnotežu između suprotstavljenih načela. Jung je tvrdio da je, u brojnim kulturama, krst simbol vatre i egzistencijalne patnje. Ovo verovanje verovatno potiče od činjenice da se dva kraka krsta povezuju sa dva komada drveta koja su praistorijski Ijudi koristili da bi trenjem dobili vatru, a sam Jung ih je doživljavao kao muško i žensko. U principu, krst se može posmatrati kao simbol kombinacije suprotnosti - pozitivnog (uspravnog) i negativnog (vodoravnog), gomjeg i donjeg, života i smrti. Time je on simbol postojanja, u ovom svetu suprotnosti (kao jin i jang). Predstavlja moguće i nemoguće, gradnju i razgradnju. Smatra se antitezom ouroborosa, zmije ili zmaja koji predstavljaju prastari, anarhični dinamizam koji je postojao pre nastanka našeg organizovanog, uredenog univerzuma. Za razliku od beskiajnog kružnog kretanja ouroborosovog sveta, oblik krsta istovremeno podržava, zaustavlja i uništava svaki slobodan pokret. Postoji smisaona i figurativna ve-

18*

Endru T. Kamings

u iimedu kista i mača. Figuntivn« povezanost je očiglcdna iz sličnog oblika oba predmeta, a smisaona se usniva na činjenici da se oba kohste za proterivanje i uništavanje zla ili antičkih čudovišta. Medu Bušmanima i Hotentotima krst predstavlja nebeski entitet i koristi se kao simbol zaitite tokom rodenja deteta. U domorodačkoj američkoj kulturi on predstavlja Ijudski oblik, kao i kiiu, zvezdc, plameno drvo, ietiri pravca i četiri ugla zemlje. Sevemi krak krsta predstavlja sevemi vetar, svemogućeg, diva koji sve pobeduje, hladnoću, glavu i mudrost. Istočni krak je istočni vetar, srce i izvor Ijubavi i života. Zapadni krak predstavlja blagi vetar koji potiče od duha zemlje, poslednji dah i putovanje u nepoznato. Južni krak je južni vetar, mesto vatre i strasti. topljenja i gorenja. Središte krsta simbolizuje zemlju i čovečanstvo koje pokieću suprotstavljene sile bogova i duhova. Krst indijanske svete lože (paviljona iii ceremonijalnog šatora) koji je ugraviran u sredini, predstavlja sveto mesto, centar vasione a četiri dimenzije prostora u okviru nebeskog kiuga i predstavlja celovitost Veiikog Duha. U ovoj kulturi krst takode predstavlja i kosmičko drvo. U budizmu krst čini osu točka zakona i kružnog toka postojanja. U keltskoj kulturi krst je falusni simbol života i plodnosti. U hrišćanstvu predstavlja iskupljenje kroz Hristovu žrtvu, veru i patnju i stoga i prihvatanje patnje ili smrti. Krst svetog Andreje u obliku latiničnog slova X, predstavlja ujedinjenje gomjih i donjih svetova kao i poniznost, mučeništvo i patnju. U srednjem veku je postojalo verovanje da je Isusov krst načinjen od drveta znanja, koje je bilo raziog za Adamovo i Evino proterivanje iz raja, i tako je postao sredstvo pokore. Dva kraka krsta predstavljaju milosrđe (milostinju) i sud. U hrišćanskoj umetnosti se iznad njih, svaki sa svoje strane, ponekad pojavljuju sunce i mesec, kao simboli ovih kvaliteta, ali i dve prirode Isusa (nebeske i zemaljske), koje su predstavljene uspravnom, nebeskom i vodoravnom, zemaijskom linijom krsta. U hinduizmu uspravna linija takode predstavlja satvu, nebesko, uzvišeno stanje postojanja, a vodoravna tamas, niže ili ovoze-

Svt o simbolima maljsko stanje cgzistencije. Krst je u vezi i sa svetom rekom Gang i Agnijevim ukrftenim Supovima za dobijanje vatre. U islamu krst predstavlja savrSeno jedinstvo svih nivoa postojanja i uzviSeni idcntitct. U australijskoj kulturi Aboridžana krst je boginja meseca i dobrote. Kod Maja, krst u obliku slova tau je drvo života. U Meksiku isto to, ali je ponekad božanstvo prikazano na krstu kao razapeti mučenik. I ovde krst predstavlja četiri ugla sveta i plodnost. Krst je simbol bogova Tlaloka i Kecalkoatla. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, uu krst je Torov čekič koji predstavlja grmljavinu, munje, oluju, kiSu i plodnost, kao i moć boga groma. Kod Sumera i semitskih naroda, krst se pojavljuje u Vavilonu uz Mesečev srp, u vezi sa Mesečevim božanstvima. U Asiriji. krst predstavlja četiri pravca u kojima se prostini sunčevi zraci, a sunčev krst je nosilo plemstvo kao oznaku višeg ranga. U feničanskoj kulturi krst je simbol živou i zdravlja. U haldejskoj, krst sa šest linija predsuvlja šest dana u nedelji, šest faza vremena i univerzalni vremenski opseg. Neki smatraju da krst u kabali ima identično značenje. Prema platonizmu, krst predstavlja tvorca koji „čitav svet deli po dužini na dva dela a onda te delove opet spaja po širini” . Medu alhemičarima krst je simbol prirodnog poretka elemenau. U gnostičkoj tradiciji, predsuvlja ravnotežu savršenstva. Opšti simbolizam krsu se održava čak i kada se pojavljuje sa ostalim grafičkim predsuvama budući da se karakteristike te predstave kombinuju sa njegovim simbolizmom. Krst u okviru kruga predsUvlja kretanje Sunca, točak promene i točak sreće. Krst upisan u kvadrat je kineski simbol zemlje i subilnosti. Krst u središtu točka je indijski simbol čakre, solamog' simbola moći i kraljevske ličnosti. Kao grafički prikaz, krst se pojavljuje u mnogim varijantama. Neke od njih se koriste u brojnim kulturama i to svedoči da je on postojao kao prastari i univerzalni simbol sa raznolikim značenjima mnogo pre hriščanske ere. Malteški krst simbolizuje četiri velika asirska boga: ' solami - koji potiče od Sunca. pripada Suncu (prim. prev.)

20 •

Endru T. Kamings

R u , Anua, Vali i E i. Simbol je vitezova sa Malte. Ružin krst je simbol srca, srediSta i harmonije. Tau knt oznaiava drvo života, obnavljanje, ujno znanje, nebesku silu i zakon kao i budući život. Takode iini prikaz iekiia bogova groma i bojnu sekini boga Tora. Dvostniki krst je simbol boga Zevsa kao boga neba. Krst sa mkom koristio se kao talisman protiv urokljivih oiiju.

Krug Krug je, kao najprirodniji moguii oblik, u veiini kultura univerzalni sakrelni simbol. On predstavlja potpunost, izvomu celovitost, veinost. beskonainost i bezvremenost buduii da nema ni kraj ni poietak, predstavlja simultanost, ono neispunjeno, ja i jednakost - jer krug, za razliku od ostalih grafiikih oblika, ne poseduje hijerarhijske odlike. On je simbol solamog ciklusa, svih ciklusa i kmžnih pokreta, beskonainih kretanja, ispunjenja, zaštiienog ili posveienog prostora i ritualnog prostora u kome su svi uiesnici jednaki. Kmg je takođe simbol božanstva, odnosno piema Hermesu Trizmagistusu', ,,bog je krag iiji je centar svugde a kružnice nema” . U hinduistiikoj dogmi krng predstavlja silu univerzuma, ono jedinstveno, i gotovo istovetnim rečima se kaže - to jedinstveno je „stalni krug koji nema kmžnicu s obzirom da je prisutan nigde i svugde” . Krag je tako povezan sa brojem deset, jer jedinica predstavlja centar a devetka je simbol za njegovu kružnicu. Kao simbol Sunca, krag je simbol i muSke snage. Ali kao sitnbol psihe ili duše, on je i ženski simbol, a beskrajno kražno kretanje je takode i deo materinskog principa, koji je u suprotnosti sa lineamim, ivrsto određenim i ustremljenim kretanjem koje predstavlja oiinsku tvoraiku silu. Knig kao ženski simbol podseća na oblik punog Meseca. 1Pisac dela o činima i magiji (prim. piev.)

Sve o simbolim Pa ipak, u mnogim kullurama krug je poznat kao simbol neba (koje se smatra muikim simbolom), kao i raja iznad njega, dok je kvadrat simbol zemlje, tla. Kao rczultat ove simbolike Satori za molitvu, hramovi, i mnoge druge svete gradevine imale su kruinu osnovu ili neke druge kružne odlike, za razliku od stambenih zgrada i poljoprivrednih imanja koja su kvadratna ili pravougaona. Sveti paganski plesovi su igrani ukrug, kao i mnoge današnjc narodne igre. Knigovi praistorijskog kamenja, kao što je Stonhendž, koji je poznat i kao „ples divova", pokazuju koliko su starc kulturc obožavale krug. Ideja jednakosti kruga prisutna je i u srednjovekovnim pričama. Vitezovi kralja Artura sedeli su za okruglim stolom u cilju da se izbegne i najmanji vid hijerarhije medu njima. Kao rezultat tog koncepta o okruglom „svetom mestu” , zbijeni krugovi su i dalje bili simbol zaštite, uglavnom u očima čarobnjaka i magova. Ideja kosmosa kao beskonačnog kruga pojavljuje se i u vidu gnostičke slike zmije koja grize sopstveni rep i tako čini krug, ouroboios (videti dalje).

Kvadral Kvadrat predstavlja integraciju i mešavinu četiri elementa. U vezi je sa simbolikom broja čedri, kao simbola stabilnosti, osnove i trajnosti, kao i svih postojećih podela na čedri dela: četiri godišnja doba, četiri ugla zemlje, četiri Mesečeve mene, itd. Sa psihološke tačke gledišta, budući da oblik kockc predstavlja trajnost i stabilnost, kocka je simbol organizovanosti i konstnikcije koje se obično odnose na materijalni nivo kao simbol zemlje. Krug pak predstavlja nebo i statičnu celovitost (za razliku od trougla koji je dinamičan). Neki kvadrat vide kao simbol božanske inkamacije u stvaranju. Takode predstavlja i poštenje, iskrenost i čestitost. Simbol je i smrtno-

Endru T. Kamings sti i smrti koje su u suprotnosti sa dinamičnim krugom Zivota i kretanja. Četiri godiSnja doba, čctiri ugla zcmlje. čctiri stadijuma u životu čoveka - svi predstavljaju organizaciju i red koji postoje u univerzumu. U cgipatskim hijeroglifima kvadrat označava dostignuće a spirala u obliku kvadrata konstniktivnu energiju, onu koja stvari pretvara u supstancu. U agramoj simbolici, on oznaiava stabilnost farmerskih zajednica i Ijudi koji iive u stalnim naseljima, za razliku od dinamičnosti nomada i beskonačnog kniinog dinamizma nomadskih šatora. Simbol je granica i definisanih oblika. U sakralnoj arhitekturi on predstavlja uzvišeno znanje, arhetip koji dominira svim tvorevinama. Zaokrugljeni kvadrat ili kvadratni krug je transformacija loptastog oblika, neba, u pravougaoni oblik zemlje i, obratno, u sakralnim građevinama kao što su hramovi i crkve. On je mistično jedinstvo četiri elementa. U kineskoj simbolici kvadrat predstavlja zemlju i sve što je nepomiino. Zajedno sa nebeskim krugom koji se okreie, kvadrat iin i zajednicu jina i janga, donjeg i gomjeg, kao i savršeno uravnoteienog pojedinca. U antiikoj grikoj i rimskoj kulturi, kvadrat je simbol Afrodite/Venere kao ženske snage plodnosti. U Hermesovoj simbolici, kvadrat koji stoji na svojoj osnovi simbolizuje stabilnost, kvadrat koji stoji na svom uglu pokret, a kvadrat sa krugom u sredini predstavlja anima mundi - dušu sveta. U hinduizmu kvadrat predstavlja shemu uredenosti svemira, savršene dimenzije individue i standardnu proporciju. Služi kao osnova hrama ili nekog drugog svetog mesta i simbol je savršeno uravnoteženog oblika. Predstavlja prostor, suštinu, parove suprotnosti, ietiri ugla zemlje, četiri kaste itd. U Pitagorinoj simbolici predstavlja dušu.

Lopta Lopta predstavlja celovitost, dušu, univerzum i sve moguinosti koje postoje na ovom svetu. Ona je praiskonski oblik koji u sebi sadrži

Sve o simbolim sve ostale oblike, kosmičko jaje, večnost, ukidanje prostora i vremcna, ncbcsko kube, duh kosmosa i tvar od koje je sačinjena duSa, ciklično kretanje procesa obnavljanja, kao i ncbesa. U islamskoj simbolici lopta je vctar, iskonsko svetlo.

Majska motka Majska motka je paganski simbol majskog kralja Palusa. Podizali su je u toku prolečnih festivala u maju, koji su predstavljali početak novog doba obnavljanja i plodnosti. Tokom plesa oko nje, muškarci i žene su se kretali u krugovima držeći u rukama trake koje su visile sa njenog vrha.

i

Mandala Mandala je simbolična ilustracija, obično kružna ili ovalna, sa radijalnom (žižnom) simetrijom, ali ponekad je i kvadrat, pravougaonik, dijamant ili mnogougaonik. Istočnjačke mandale, uglavnom u Indiji, mogu biti i složenije. Obično se doživljavaju kao mistične mape univerzuma ili božanskih kraljevstava i namenjene su meditaciji u okviru religijskog rituala. Ostale mandale mogu prosto biti lični izrazi osećanja ili svesti. Grafički simbol u mandali može biti bilo šta - neodređene ljudske flgure, životinje, biljke ili potpuno apstraktni crteži. Kružna mandala se obično odnosi na knižno videnje prirode, osećaj sudbinskog, protok vremena, ili na kombinaciju ta tri.

Endru T. Kamings Mandorla Mandorla, riblja karlica ili vesica piscis je ovalan, sličan bademu oblik koji stoji uspravno. Ovaj oblik obično obuhvata svete figure, kao oreol kod svetaca. Sastoji se od jedne elipse u okviru druge sa veoma malo prostora izmedu, i osnovni je oblik u sakralnoj geometriji.

Medicinski toiak Veoma popuiaran simbol u indijanskoj tradiciji povezan sa univerzalnim simbolizmom toika. U Stenovitim planinama postoji oko pedeset primeraka ovog točka, od kojih su neki načinjeni 2300 godina pre nove ere. Uobiiajeni broj zubaca na ovom toiku je dvadeset osam, lunami' broj, sa dvadeset devetim koji predstavlja središte.

Osmougaonik Osmougaonik je oblik izmedu kvadrata i kruga i stoga simboliše duhovnu regeneraciju. Broj osam predstavlja obnovu, ponovno rodenje, promenu i prelaz. Nakon sedam koraka inicijacije, osmi je povratak u raj a osmoga dana stvoren je novi iovek. Osmougaonik je u širokoj upotrebi u sakralnoj arhitekturi i oblik koji se ponavlja tokom krštenja buduii da oznaiava ponovno rodenje i regeneraciju. U mnogim hramovima okragli svod pridržava osam stubova koji stoje na kvadratnim osnovama, tako da izgleda kao da se knig pretvara u kvadrat. Osam stranica osmougaonika poistoveiuju se sa osmoro vrata koja omoguiavaju prelazak iz jednog stanja u drugo. U hinduizmu ona takode predstavljaju osam delova dana. ' lunami - koji potiče od Mescca (prim. prev.)

Sve o simbolima Ouroboros Ouroboros je zmija ili zmaj koji grize sopstveni rep. Ovaj simbol je najieSči među gnosticinu, ali je uglavnom univerzalni simbol koji se pojavljuje u mnogim kulturama. Predstavlja izreku „kraj je početak". Simboliše ono što je neodvojivo, celovitost, iskonsko jedinstvo, vreme i iivotni vek. Ono stvara sebe, pari se, oplodava i uništava. To je ciklus razdvajanja i uključivanja, snaga koja sebe večito konzumira i obnavlja. Simbol je ciklusa večnosti. Ciklus vremena, istine i priznavanja onog .jednog", iskonski ujedinjeni roditelji, hermafrodit, prvobitna voda, tama pre stvaranja, vasiona u haosu pre stvaranja svetlosti, moč pre nego što se primeni. Ponekad se javlja sa natpisom na vrhu, Jien 10 pan”, što znači ,,ono jedno, ono celo”. U umetnosti se ouroboros pojavljuje kao simbol besmrtnosti, večnosti i mudrosti. U mnogim mitovima, on obuhvata čitav svet i ciklična je putanja vode koja okružuje zemlju. On pridriava i odriava svet i donosi smit u život i život u smit. Čini se statičnim, a zapravo je u stalnom pokretu oko sebe. U orfičkoj kosmologiji on okmžuje kosmičko jaje. Makrobije nalazi vezu izmedu ouroborosa i kretanja Sunca (onako kako se u antičkim vremenima verovalo da se ono kreče). Slova alfa i omega ponekad su se izjednačavala sa ouroborosom. U brojnim varijacijama ouroborosa, njegovo telo je delom svetlost a delom tama, simbol uspešne i komplementarne ravnoteže među suprotstavljenim principima, kao što je to predstavljeno u simbolu jin i janga. Neki ga vide kao simbol dezintegracije tela univerzalne zmije, koja, prema gnostičkom verovanju, „prolazi kroz sve stvari” . Simbol je Grčki simbol jajeta sa obmotanom unijom.

Endru T. Kamings onog fito je neodvojivo, ncpromenljivog zakona, koji vaii za sve stvari i povezuje ih medusobno. Zmija koja grize sopstvcni rep je i simbol samooplodnje, samodovoljnosti prirode, prirode koja se, prema Ničeu, uvek vrada ka svom početnom izvorištu, svom početku. U alhemičarskim spisima ouroboros je opisivan kao dopola taman - predstavljajući zemlju i noć - a dopola beo predstavljajuči nebo i svetlost. U alhemiji takode predstavlja i neoblikovanu materiju. skrivenu snagu prirode. U budizmu, ouroboros je točak samsare (svet kao promena i nestvaran, kao okrutni ciklus života i smiti). U hinduizmu je isto to, a svojom skrivenom energijom sličan je kundalini'. U egipatskoj kulturi predstavlja cikličnu prirodu kosmosa, putanju ka Suncu. U grčkoj kulturi, ouroboros izražava maksimu ,,sve je jedno” . Epikur je rekao: „Na početku, sve beše nalik jajetu sa zmijom kao krugom ili zategnutim kaišem oko njega.” U orfičkoj simbolici on je krug oko kosmičkog jajeta i eon, ciklus života univerzuma. U sumerskoj i semitskoj tradiciji predstavlja ,jedno i sve” , jedno koje je sve.

Penlagram I pentagon I petokraka zvezda Pentagram predstavlja osobu sa ispruženim rukama i nogama, koje čine pet žižnih tačaka - glava, dve ruke i dve noge. Kao takav, pentagon je simbol celovite ličnosti, ljudskog mikiokosmosa. Pošto je beskonačan, pentagon sadrži simbolizam, snagu i celovitost kruga. Njegovih ' kundalini - zmija sklupčana u podnožju kičme, koja čeka da bude probučena kroz čakre na telu čoveka, i dovede do prosvelljenja (prim. prev.)

Sve o slmbolima pel krajnjih tačaka su vctar, vazduh, voda, vatra i zemlja. Takode predstavlja pet čula, i stoga ga neki smatraju simbolom sveu ćula, iluzija i snova. Kao i krug, petokraka zvezda ima moi da u sebi zadrži sile zla i time je simbol dobre srede. U hriSćanstvu, pentagon predstavlja pet Hristovih rana. U veštičjem zanatu, naopako postavljena petokraka zvezda predstavlja davolju kozu i nogu veštice. Takode je simbol onog 5to je suprotno pravoj prirodi pojedinca.

Piramida Piramida je simbol centra sveta i am mundi (ose sveta). Predstavlja staru svetu planinu. Vrh piramide predstavlja najuzvišeniju duhovnost, hijerarhijski i duhovni podvig. Takođe predstavlja vatru, plamen i mušku snagu Sunca, i uglavnom je falusni simbol. Postoji očita kontradikcija u simbolizmu piramide. U megalitskim kulturama i evropskom folkloru koji je očuvao sečanje na oblik piramide, predstavlja zemlju u njenom majčinskom smislu kao i ideju smrti i besmrtnosti koja se vezuje uz Veliku majku. Piramida je šuplja planina, mesto prebivanja predaka i spomenik zemlji. Piramida je načinjena od kamena. Ima precizan geometrijski oblik i u vezi je sa elementom vatre, tipično muškim elementom, uglavnom u Jugoistočnoj Aziji. Neki piramidu smatraju sintezom različitih sila, svaka sa svojim posebnim značenjem. Osnova piramide je kvadrat, i stoga predstavlja zemlju. Vrh je tačka početka i kraja svih stvari, mistično središte. Vrh i osnova su povezani stranicama piramide u obliku trouglova i predstavljaju vatru, nebesko otkrivanje i trougaoni princip iivola. Zato piramida predstavlja dovršeno delo stvaranja, u tri suštinska aspekta. Stepeničasta piramida predstavlja struktuni kosmosa i nivoe svesti i svesnosti, kao i dizanje sunca na nebu. Platon je piramidu koristio kao simbol elementa zemlje, sa kupom kao vazduhom i oktaedrom kao va-

28•

Endru T. Kamlngs

trom, ikosaedrom (poliedar sa devet slranica) kao vodom i dekaedrom (sa desei siranica) kao etrom. U astečkom iimbolizmu, piramida je peto sunce Kecalkoatla.

Potkovica Oblik potkovice je jedan od najsvetijih oblika staroga sveta. On predstavlja ulaske i izlaske uopšteno, i zato se nalazi na vratima kuća i hramova. Neki stničnjaci veruju da joj je poreklo u obliku joni - ženska genitalija, kao simbol izvora života, ulaz i izlaz. Oblik potkovice je nađen i u druidskim hramovima. Ona je i oblik prisutan u hindu i arapskim lukovima i u vezi je sa grčkim slovom omega, koje podseća na potkovicu. Potkovica je vešana iznad vrata i u pagansko i u hrišćansko doba. Ali je uvek bilo razlike u mišljenju treba li da stoji otvorenim delom nadole ili nagore. Pravoslavni hrišćani tvrde da treba da stoji okrenuta nagore, tako da sreća „ne oteče” , ali prema paganskoj tradiciji simboli tipa joni potkovica treba da stoji okrenuta nadole (kao vagina). Dva načina vešanja potkovice podsećaju na simbole veštičjeg zanata zvane „zmajeva glava” i „zmajev rep” . Omča koja se krivi nagore i omča koja se krivi nadole povezane su sa putanjom Meseca iznad i ispod putanje Sunca. One zajedno čine valovitu liniju koja predstavlja lunamu zmiju. Kada je potkovica postavljena otvorenom stranom nadole, ona podseća na mesečev srp, i predstavlja mesec i boginju meseca. Označava zrake moći i zaštite i znak je dobre sreće. Kada je u obmutoj poziciji, postoji verovanje da je lišena snage i sposobnosti da donosi sreću.

Svt o slmbolima Pravougaonik Pravougaonik se doživljava kao kvadrat i kao najracionalniji i najsvetovniji od svih geometrijskih figura. Pravougaonik je bio najomiljeniji oblik za stvaranje prostora ili objekta za neposrednu upotrebu u svakodnevnom životu - za dom, krevet, sto, itd. Pravougaonik stvara tenziju i prevlast svojom apstraktnom težnjom ka moći, dok je krug odvojen od svake ovozemaljske i materijalne veze zahvaljujući svom nebeskom simbolizmu. Manje jednostavne četvorougaone figure, kao što su trapez i trapezoid, smatraju se abnormalnim i izražavaju unutrašnju patnju i abnormalnost.

Prslen Kao i svaki drugi zatvoren luug, prsten je simbol trajnosti i potpunosti. Stoga je prsten simbol braka ali i ciklusa vremena koje se stalno ponavlja. Sa krugom deli simbolizam večnosti, trajnosti, božanstva i života. Takode predstavlja i moć, društveni položaj, čast, vladavinu, odbranu, punomočje autoriteta i plemenitu moč sa višeg izvora, koja dostiže savriSenstvo i cikličnost vremena. Prsten se poistovečuje sa ličnošću i davati prsten znači predati punomoćje i ujediniti ličnosti davaoca i primaoca. Snažan je povezujući simbol, kao venčani prsten koji povezuje dve jedinke i dovodi ih u novo stanje jedinstva. Ponekad je prsten u obliku životinje kao što su jegulja ili zmija koja grize sopstveni rep (ouroboros), a ponekad kao čist geometrijski oblik. Glava životinje ili čudovišta koja drži prsten među svojim čeljustima predstavlja čuvara puteva. Otvorena usta su vratnice smrti a prsten je staza, ili Jcapija ka tesnacu” ili vrata ka oslobodenju i uvidu. Ovi

Endru T. Kamings oblici su obifno postavljeni na vralima ili kapiji kuće u vidu kvake, ili na drugim mcstima zgrade koja predstavljaju prolaz i ulaz. U nekim legendama, prsten se pojavljuje kao relikvija ili poslednja karika koja nešto treba da povežc. Prema legcndi, kad je Zevs dozvolio Herkulu da spasi Prometeja, njegov uslov je bio da Prometej nosi gvozdeni prsten sa komadom kavkaskih planina, kao znak Zevsove kazne. Medu anglosaksonskim Britancima, prsienje je bilo tradicionalni simbol veze izmedu vode i njegovih ratnika. Medu Keltima, prsten koji bi žena dala muškarcu, značio je da mu je seksuatno dostupna. Stavljanje prstena na prst označavalo je seksualni odnos. Medu hrišćanskim monasima. prsten je obeležavao njihov „brak" sa Bogorodicom a medu monahinjama - njihov „brak” sa Hristom. U paganskim vremenima, postojale su slične legende o mladićima koji su se „ženili" Venerom i posvećivali se službi ovoj boginji. Ideja da žena treba da nosi venčani prsten na domalom prstu leve ruke dolazi iz starog Egipta, i zasniva se na verovanju da „vena Ijubavi" ide od ovog prsta pravo ka sreu. Prsten je bio neka vrsta „lanca” koji je sprečavao da osečaji srca isteku. U kineskoj simbolici prsten predstavlja večnost, izvor sveg stvaranja, autoritativnost i čast. Ceo prsten označava prihvatanje i empatiju. Polomljen prsten označava odbacivanje i nedostatak empatije ili se oba dela čuvaju kao zaloge ugovora ili obnove prijateljstva. Polovina prstena predstavlja isključenje iz zajednice ili egzil. Prsten koji bi stigao nekom dvorjaninu od cara značio je da ta osoba treba da se vrati na dvor. U hriSćanstvu prsten predstavlja večnost, ujedinjenje i duhovni brak sa crkvom. Različito prstenje pokazuje

Sve o simbolima položaj onoga ko ga nosi. Kardinali nose prstcnje sa safirom a biskupsko prsienje označava mladoženje erkve. Poreklo simbola prslena i palice u starom Egiplu nije poznaio, ali sc prctpostavlja da predsiavlja osu sveta ili kosmos koji se razvija i obnavlja, većnost i celokupnost. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, prsten, obično načinjen od tri spojena prstena, božanski je simbol koji nose svi bogovi. Zajedno sa krunom, skiptrom i srpom, simbol je plemstva. U judaizmu, venčani prsten žene nose na kažiprstu desne mke, pošto se on smatra „magičnim prslom" koji, pokazujuči na nešto, može da baca čini. U hebrejskoj tradiciji postoje mnoga ukazivanja na magično prstenje. Postoji legenda da je kralj Solomon imao prsten za prizivanje demona Asmodeusa, da bi ga primorao da pomogne pri gradnji hrama. Ali demon je ubedio Solomona da mu pozajmi prsten i onda ga upotrebio da vlada Jerusalimom predstavljajuči se kao Solomon, dok je sam kralj postao prosjak (kao što je opisano u Knjizi propovednikovoj). Jedna druga vrsta prstena jeste plameni krug koji okružuje Šivu dok igra u kosmičkom plesu. Plameni krug može da predstavlja točak sreće (Zodijak) i, poput gnostičkog Zodijaka i ouroborosa, ima aktivnu i pasivnu polovinu (razvoj i opadanje), i simbolizuje životni ciklus univerzuma i svakog pojedinačnog bića. To je kmžni ples prirode u večnom procesu stvaranja i uništenja. U isto vreme, svetlost koja zrači iz plamenog kruga predstavlja večitu mudrost i uzvišeni uvid u stvari.

Simbol velnosti Simbol večnosti, poznat kao položeni broj 8, stigao je u zapadni svet preko arapskih cifara, dok neki veniju da je njegovo pravo poreklo u Indiji, a ne u Arabiji. U hinduizmu predstavlja beskonačnost ili

Endru T. Kamings celovitost budući da je (u svojoj tradicionalnoj predstavi) saJinjen od jednog kruinog oblika koji f ¥ 1 te kreie u smeni kazaljki na satu i dmgog kiuinog oblika koji se kreće u suprotnom smeru. Desna strana koja predstavlja muJkost i solame likove, vezuje se za levu, iensku i lunamu. Simbol je u svom obliku beskonačan. Nema ni početka ni kraja. Zatvoren je i nastavlja se. Kao i broj (osam) koji predstavlja, karmički je. Simbol beskonačnosti takode opisuje i seksualno sjedinjenje i osećaj celosti - dvoje koje postaju jedno. Pošto nijedan od krugova osmice nije iznad onog drugog, simbol ukazuje na jednakost izmedu mulkih i ienskih sila. što vodi do unutrašnjeg shvatanja beskonačnosti, koja u sebi sadrži oba ova pola.

Spirala Spirala je jedan od najstarijih univerzalnih simbola. Kao simbol postoji još od paleolita i jedan je od najčešcih znakova. Pojavljuje se u starom Hgiptu, Kritu, Mesopotamiji, Indiji, Kini, Japanu, pretkolumbovskoj Americi, Evropi, Skandinaviji, Britaniji i Okeaniji, ali ne i na Havajima. Spirala je shematski prikaz razvoja kosmosa. Simbol je rasta i dinamičnosti a moida potiče od kruinog kietanja Zemlje. Ona je i klasičan oblik koji opisuje putanju Meseca, ali je solami simbol koliko i lunami, i podjednako predstavlja snagu sunca koliko i meseca. Predsuvlja vazduh (olujna spirala), vodu (vorteks' spirala), kotrljanje groma i munje. Označava kosmičko kretanje, nagore (u smeru kazaljke na satu) - otvaranje i širenje, nadole (u suprotnom smeru) - zatvaranje i smanjivanje. Povezana je sa stvaranjem, kretanjem i razvojem. Budući da se postepeno povećava i smanjuje, spirala može da predstavlja poveča1iiirin - vrtlog, na latinskom (prim. prev.)

Sve o simbolima nje i smanjcnje sijanja Sunca, Mescc koji raste i opada, rođenje, rast i iirenje kao suprotnost smrti i ograničavanju. Poito je u ivojoj suitini beskonačna, takođe predstavlja trajnost. Označava ciklus godiinjih doba i dinamične aspekte prirode. Kao olujna spirala povezana je sa kineskim uzlazećim zmajem, a vorteks i olujna spirala, kao otelotvorenja energije u prirodi, medusobno imaju isto značenje. Spirala je povezana i sa odmotavanjem životne niti i velom boginje majke, koja vlada sudbinom i tka veo iluzija ovozemaljskog života. Spirala je povezana sa simbolizmom lavirinta. U svom metafizičkom smislu, spirala predstavlja različite nivoe postojanja, lutanje duše kroz sopstvene inkamacije i na kraju povratak u srediite. Spirala se povezuju i sa jevrejskim slovom vav. U egipatskim hijeroglifima, spirala predstavlja kosmičke oblike u pokretu ili veze izmedu jednostrukosti i viiestrukosti. Naročito je povezana sa konopcima i zmijama. Spirala se može nači u tri različite forme: - spirala koja se širi, kao nebulus - u ovom slučaju ona je aktivni solami simbol; - spirala koja se skuplja, kao more ili olujna vorteks - ovo je negativni, lunaroi simbol; - fosilizovana spirala kao puževa kućica - takode negativan lunarni simbol. Spirala je uglavnom makrokosmičkog karaktera, ali je povezana sa lunamim životinjama i vodom. U antičkim kulturama pravi se razlika izmedu dve stvaralačke spirale - one koja ide nagore - spirala koja se okreče u pravcu kazaljke na satu, i one koja se spušta, to jest ide u suprotnom pravcu. Ona prva je posvećena Atini, a potonja Posejdonu. I spirala, kao i zmija i moć kundalinija u Tantri, može da predstavlja potencijalno središte, kao u paukovoj mreži. Egipatsko božanstvo Tot predstavlja se sa velikom spiralom na glavi. Pošto je povezana sa stva-

Endru T. Kamings ranjcm, razvojem i kreianjem, spirala je i simbol moći i mote se naći na skiptru egipatskih faraona, a ponekad i na savremenim štapovima za poittpanje. Spirala moie da oznaJava i vezu izmedu kruga i srediSta. Povezana je sa idejom plesa. uglavnom sa drevnim narodnim igrama i aktivnostima vezanim za izlečenje, u kojima se izvode kretnje u obliku spirale. Prilikom leienja, uloga spirale je izuzetno značajna, a njeno kretanje - u smeru kazaljki na satu ili u suprotnom smeru - koristi se kao terapeutsko sredstvo za stimulisanje pacijentove energije. Spirala može da „otvori" blokirana mesta, ili da „zatvori" mesta na kojima energija otiče iz organizma, več prema potrebama pacijenta a može biti od Ijudske, životinjske ili biljne vrste, neki otvoren prostor ili građevina. Kupasti oblik klatna kao i njegovo kretanje takode podsećaju na spiralu. Spiralni pokreti se pojavljuju u plesovima koji igrača treba da dovedu u ekstatičko stanje, i mogu označavati njegovu želju da pobegne iz materijalnog sveta u drugu dimenziju, kroz „rupu” koju predstavlja mistični centar spirale. Pošto je spirala povezana sa grmljavinom i olujom, ona simboliše plodnost. Može se povezati i sa elementom vatre i predstavljati plamen. Ovakva spirala se često pojavljuje u keltskoj simbolici. U kulturi australijskih Aboridžina, spirala je muški falusni princip, iako se često dovodi u vezu sa ženskim genitalijama, kao što je slučaj sa spiralom morskih školjki. U Kini, budizmu i taoizmu, „dragoceni biser'’ i „zmajeva lopta” ponekad se prikazuju kao spirale. a dvostmka spirala ima simboliku jin i janga. Spiralu predstavljaju svi zavojiti oblici u prirodi - ušna školjka, morska školjka, puževa kućica, pipci oktopoda; biljke, kao što je bršljan, koje rastu u obliku spirale, šišarka, životinjski rogovi, sklupčane životinje, kao što su usnuli psi i mačke, sklupčana zmija. Takođe je povezana sa ušima kraljeva, bogova i životinja koje donose kišu, kao i sa gmizavcima. Bogovi oluje, elemenata i kretanja kao što su Rudra i Pu-

Sve o simbolima Sana, imaju kosc upletene u oblik spirale ili ikoljke. Spirala je u vezi sa pupkom kao srediStem života i nioći. Dvostnika ipirala predstavlja porast i opadanje sunčeve ili mestčcve snage, promenljiv ritam razvoja i odumiranja, život i smrt. Takode i dve hemisfere, dva pola Zemlje, dan i noč, jin i jang, šaktu i šakti, materijalno i nematerijalno i kontinuitet izmedu ciklusa. Označava androgena i povezana je sa simbolikom kaduceja, sa principom solve el coagula (rastvoriti i zgrušati) u alhemiji. Ovo je dvostrano kretanje razlaganja i zgušnjavanja (stvrdnjavanja), podele i ujedinjenja, rastvaranja one materije koja je nesavršena, i njeno ponovno struktuiranje u novu i savršeniju formu. I jednostnike i dvostnike spirale bile su prisutne medu svetim simbolima neolitske Evrope. Pojavljuju se na megalitskim spomenicima (veliko kamenje koje se koristilo za gradenje svetih gradevina u praistorijska vremena) kao i na hramovima po celoj Evropi i na Britanskim ostrvima. Spiralni lavirint kioz koji je provučen krst, bio je takođe popularan simbol. U sumerskim hramovima, spirala predstavlja čuvare zmije. Spirala je povezana sa idejom smrti i ponovnog rodenja - idejom ulaska u misterioznu matericu zemlje, prolazeči kroz njen centar, i izlazeči sa te putanje. Mnogi sveti plesovi su imitirali spiralni pokret. Spiraini lavirint se može nači medu ukrasima na katedralama koji su preuzeti sa antičkih hramova, onih koji su se ranije nalazili na njihovom mestu. Magijsku supstancu koja se nazivala lituus, koristile su rimske gatare da bi obeležile sveta mesta, i njihove oznake su obično na kraju imale oblik spirale.

Endru T. Kamings Svastika U dvadesetom veku svutika je postala opšteprihvaćeni nacistički i neonacistiiki simbol, ali ona je zapravo jedan od najstarijih i najsloženijih simbola na svetu. Ovaj grafički simbol datira joS iz praistorijskog doba, a bio je prisutan i u gotovo svim antiSkim kulturama. Nalazimo ga u hrišćanskim katakombama, u Britaniji, Irskoj, Gaskonji, kod Etruraca, Indusa, Kelta i Germana, u centralnoj Aziji i prctkolumbovskoj Americi - skoro po celom svetu osim u Sumeru i Africi. U velikoj meri je korišćen medu budistima i ViSnuovim učenicima, kao i Hetitima. Pronaden je u pesništvu Kipra i Troje, a u ranim periodima i u zapadnoj i sevemoj Evropi - na Islandu, u Laponiji, Finskoj i Škotskoj. Prvi put se svastika pojavila u Egiptu samo nekoliko vekova nakon Hristovog rodenja, a nije se uopšte pojavljivala u centralnoj Africi i donjoj Mesopotamiji, mada se smatra da su bogovi sa četiri lica, kao Horus koji takode ima četiri lica, vidovi svastike. Svastika se obilato koristila na oltarima, vazama, porcelanu i gmčariji, štitovima, oružju, odeči i novčičima. Bila je simbol dobre sreče, blagonaklonosti, blagoslova, dugovečnosti, plodnosti, zdravlja i života. Upotrebe i značenja svastike su raznovrsna buduci da je ona sinteza dvaju simbola različitih moči - grčkog krsta sa kracima iste dužine i krsta sa četiri kraka zakrivljena u istom pravcu. Postoji mišljenje da je u gvozdeno doba svastika predstavljala vrtiovno božanstvo. Drugo mišljenje je da je povezana sa poljoprivredom i četiri strane sveta. Izvor savremenog značenja, koje je uglavnom negativno, potiče od činjenice da je svastika prastari simbol Arijevaca i njihovog glavnog božanstva - sunca i Djausa, boga neba. Svastika se obično koristi kao solarni simbol pošto se često pojavljuje uz solami disk. Neki je smatraju specifičnim simbolom okretanja oko ose, ili kretanja oko Sunca, ili točkom podnevnog sunca koje jarko sija. Takođe je i simbol Sunčeve kočije, četiri ugla sveta i četiri godišnja doba. Ona je kretanje oluje, sim-

Sve o simbolima bol centra, stvaralačke snage u kretanju, obnavljanja ciklusa, okretanja životnog ciklusa pošto horizontalne i vertikalne linije prtdstavljaju um i materiju i četiri nivoa postojanja. Neki svastiku vide kao Ijudsku figuru, ptetvorenu u grafički simbol, sa dve ruke i dve noge, ili simbol sjedinjenja muškog i ženskog principa. Svastika takode označava dinamiku i statičnost, pokretljivost i nepomičnost, harmoniju i ravnotežu, dve komplementame faze kretanja centrifugalnu i centripetalnu (koja teži ka centru), udisanje i izdisanje, udaljavanje od centra i vračanje ka centru, početak i kraj. Svastika, kao oblik lavirinta, može se shvatiti i kao simbol vode u kretanju, ili kao kombinacija dve munje u obliku latiničnog slova Z, ili dva savijena štapa koja indijska kraljica Arani nosi da bi njima izazivaia vatru. Svastika podseča i na kabalističko slovo alef, koje označava prvobitno kretanje ogromnog daha haosa koji se kreče oko stvaralačkog centra. Može da predstavlja i skandinavsku zmiju Sunca u udvojenom obliku. Takode postoji ideja da je svastika simbol predaje i podređivanja, kao ruke prekrštene na grudima u gestu predaje. Svastika se podjednako pojavljuje i sa bogovima i sa boginjama. Ako se poistovečuje sa ženskim principom, može označavati četiri Mesečeve faze, ali ona je večinom povezana sa solamim simbolima kao što su lav, antiiopa, jelen, konj, ptice i lotosov cvet. Njen oblik se tumači kao sunčev točak sa rogovima i nogama. U srednjem veku, najpopulamije tumačenje je bilo da predstavlja pokret i sunčevu moč. Ali je u isto vreme tumačena i kao tipičan simboi broja četiri, uglavnom u smislu .Jconfiguracija pokreta koji se cepa na četiri dela” i u vezi sa Zemljinim polovima i četiri strane sveta. U indijanskoj kulturi, svastika označava sreču, plodnost i kišu. U budizmu je pečat Budinog srca, Budina ezoterijska mudrost i kolo postojanja, i jedna je od oznaka božanstva koja se pojavljuju u otiscima Budinih stopala. U keltskoj kulturi svastika je simbol sreče i pojavljuje se uz božanstva groma. U kineskoj simbolici predstavlja „akumula-

38»

Endru T. Kamings

ciju srećnih znakova desct hiljada koriinih stvari". Ona je rani oblik slov* peng koje označava čctiri četvitine svemira i Zemlje. Takođe predstavlja i stalnost, bez poćetka i kraji i večno obnavljanje života, celovitost, zakonom vodeni pokret, dugovečnost i blagoslov. U hriičanstvu se često javljala u katakombama kao oznaka Hrista kao snage sveUt. U srednjem veku predstavljala je četiri jevandelista sa Isusom kao centrom. U antičkoj Grčkoj predstavljala je Zevsa kao nebesko božanstvo i Hclijusa kao simbol Sunca. Takode se pojavljuje sa Herom, Artemidom i Cererom. U hinduizmu, svastika označava ,,sve što je dobro”, iivot, pokret, osečanje sreče i dobni sreču. Simbol je staroindijskog božanstva vatre Agnija, i Djausa, starog arijskog nebeskog božanstva koje je kasnije postalo Indra. U vezi je i sa Bramom. Višnuom. Surijom, Šivom i Ganešom kao onim koji pronalazi put i božanstvom raskršća. Svastika se koristila i kao pečat na čupovima sa svetom vodom iz Ganga. Medu azijskim muslimanima, predstavlja četiri ugla Zemlje i anđele koji vladaju nad četiri godiSnja doba, svaki u po jednom uglu. U japanskoj simbolici svastika je srce Bude i dobra sreča. Među Tevtoncima i Skandinavcima, svastika je Torova bojna sekira ili čekić, kao božanstva vazduha, munje i groma i simbol je dobre sreće. U Litvaniji svastika je talisman za sreču i pojavljuje se u njenom sanskrtskom imenu. U semitskim kulturama svastiku obično prate ostali solarni simboli, ali se pojavljuje i kao simbol ženske generativne snage na Astartinom trouglu. Postoje dva oblika svastike i svaki se može odvojeno tumačiti: desna svastika - koja se kreće u smeru kazaljke na satu i leva svastika, koja se okreće u suprotnom smetu. One predstavljaju muško i žensko, Sunce i Mesec, sile neba i negativne sile Zemlje, prolcćno sunce koje jača i jesenje koje slabi, a možda i dve hemisfere. U Kini, dve svastike predstavljaju jin i jang. Dve isprepletane svastike nazivaju se „Solomonov čvor” i simbolišu nebesku dubinu i beskraj.

Sve o simbolima Tolak

Simbol točka je u anlička vremena bio veoma popularan. Celokupan univerzum je doživljavan kao ogroman točak čije se okretanje moglo predvideti na osnovu ciklusa nebeskih tela i godiSnjih doba. Večina boginja majki opisivana je kako na točku sudbine okreču nit života i univerzuma i Ijudi u njemu. U različitim kulturama. predstave malih točkova. kao modela kosmosa, nalazile su se uz mrtve u grobovima. Točkovi su služili i kao magičm simboli koji su štitili kacige, štitove, oružje i domove. U keltskoj kulturi, keltski bogovi su u rukama držali točkove ili su ovi stajali pored njih. U Indiji, boginja Kali je vladala točkom vremena (Kala-Kakra). Etnirci su imali boginju točka po imenu Vortumna - „ona koja okreće godišnji točak” . Rimljani su njeno ime prekrstili u Fortuna, boginja koja neprestano okreće nebeski točak u koji su ugravirana godišnja doba i ljudske sudbine, i vlada točkom rodenja, regeneracije i transformacije. Prastaro verovanje u reinkamaciju stvorilo je mnoge ciklične, pre nego linearne predstave univerzuma u kojima je točak bio model za životni ciklus pojedinca. Točak je takode poistovećivan sa kosmičkim procesom koji je izvan pojedinačnog ciklusa života pojedinca, i koji je život duše koja se uvek iznova reinkamira. Točak je povezan i sa idejom o karmičkoj odmazdi. To je ideja o „životu koji se ponavlja", po kojoj svako biće plaća za prethodne greške, a ima mogućnosti da se iskupi u sadašnjosti, kao i o kosmičkim promenama sudbine od „sinomaštva u bogatstvo pa opet u siromaštvo” u životu pojedinca. U jevrejskoj i hrišćanskoj simbolici točak takode ima složeno značenje. U jevreiskim rukopisima jedna vrsta andela se naziva „ofanim” (točkovi), čije okretanje označava otkrovenje. Ovo videnje je slično hinduističkom shvatanju kosmosa kao ogromne kočije, koja na svojim točkovima nosi sve bogove i ostala stvorenja, kroz večiti ciklus kretanja.

40•

Endru T. Kamings

Fortunin ogroman toiak je postepeno postao srednjovekovni „toiak sudbine", a njegova boginja „dama od točka". Toiak sudbine, koji je iak i danas popularan simbol, ima ponekad osam a ponekad šest paoka, i po obliku podseia na hinduistiiki darma toiak. U Nemaikoj, toiak sa osam paoka bio je Ahtvan, koga su koristili za magijske potrebe. U vreme Dantea, toiak sudbine je prikazivan sa osam paoka, za osam suprotnih situacija u Ijudskom životu: bogatstvo - siromaštvo, rat - mir, poniznost - slava, smirenost - strast. Snažno i univerzalno znaienje toika vodilo je do njegovog uvodenja u tarok karte, kao desete karte Velike Arkane. Broj deset ima simboliino znaienje potpunosti, završetka jednog ciklusa i zapoiinjanja novog. Ova karta predstavlja ravnoteiu izmedu suprotstavljenih snaga ukidanja i šiienja, aktivnosti i pasivnosti, koje pokreiu svemir. Toiak je takođe povezan sa simbolikom Zodijaka.

Trougao Trougao je geometrijska predstava broja tri i poistovećuje se sa simbolizmom ovog broja. U svom najuzvišenijem smislu, odnosi se na Sveto trojstvo. Predstavlja prirodu vasione koja je u vezi sa brojem tri - nebo, zemlju i ljudsku vrstu, oca, majku i dete i pojedinca kao telo, um i dušu. Trougao predstavlja vatru zato što podseća na oblik plamena. Kada je njegov vrh upravljen nagore, oznaiava težnju da se izdigne ka jedinstvu svih stvari, dok osnova oznaiava širenje u horizontalnom pravcu. Dva trougla, jedan postavljen vrhom prema gore a drugi prema dole, predstavljaju ujedinjene vode i vatre i iine šestougaonu zvezdu zvanu „peiat kralja Solomona” . Oni predstavljaju Ijudsku dušu. Trougao iiji je vrh okrenut nagore predstavlja život, vatru, plamen, vrelinu, mu-

Sve o simbolima ški princip, lingam, šakiu i duhovni svet. Takode je trojitvo Ijubavi, istine i mudrosti. Kada je crvene boje, označava kraljevsku veličinu. Trougao s vrhom upravljenim prema dole jeste lunaran i označava ženski princip, vodu, prirodni svet, telo, joni, šakti i Veliku majku. Horizontalna linija je zemlja a boja trougla je bela. U planinskoj i pečinskoj simbolici, planina je muško - trougao koji pokazuje prema gore, a pećina žensko - trougao koji pokazuje prema dole. Trougao u okviru kniga predstavlja oblike koji su sadržani u trouglu večnosti. Tri trougla zajedno čine jedinstvo tri lika trojstva. Dva trougla postavljena jedan uz drugi, sa povezanim vrhovima, čine lunami simbol koji opisuje rast i opadanje Meseca, večno ponavljanje, život i smrt, umiranje i izdizanje iz mrtvih. Tačka kontakta je Mesečeva tama i snut. U alhemiji dva trougla su esencija i sadržaj, forma i materija, um i duh, sumpor i živa, čvrsto i nestalno, duhovna snaga i materijalno postojanje. Trougao u različitim formama predstavlja elemente. Onaj običan je vatra, trougao sa odsečenim vrhom vazduh, okrenut prema dole je voda a okrenut prema gore i sa odsečenim vrhom je zemlja. Dva trougla u kombinaciji predstavljaju jedinstvo dveju suprotnosti koje postaje „tečna vatra” ili „voda koja gori’-. U budizmu, trougao je čista vatra i tri Budina dragulja, on je darma i sanga. U hrišćanstvu trougao od tri kniga predstavlja ujedinjeno trojstvo i jednakost izmedu ta tri entiteta. Oreol u obliku trougla pripada Bogu ocu. U starom Egiptu takode je označavao trojstvo. U pravougaonom trouglu, prav ugao je pripisivan muškarcu, osnova ženi a ostatak troma: Ozirisu kao početku, Izidi kao posredniku ili posudi, i Homsu kao dovršenju (prema Plutaihu). Predstava tri dvostruka trougla okmžena kmgovima sa zajedničkim središtem predstavlja ono što je skriveno, zemlju duhova. U starogrčkoj kulturi delta, oblika trougla, čini vrata života, ženski princip i plodnost. U hinduizmu trougao koji je

Endru T. Kamings okrenut prcma gorc i trougao okrcnut prcma dole jesu Sakta i Sakti, lingam i joni, ili Siva i njegova Sakti. U Pitagorinoj filozoflji, jednakostranični trougao je prcdsiavljao Atinu kao boginju mudrosti. U Kartagini, trougao sa rogovima je bio kartaginski simbol Tanita.

Zvnk Zvezda kao grafliki oblik je veoma popularan simbol. Njena simbolika je odrcđena brojem kraka, njenom dužinom, oblikom i bojom, ukoliko je ima. „Zvezda koja gori” je simbol mističnog srcdiSta i rastućih sila vasione. Četvorokraka zvezda, zvana i MalteSki krst, povezana je sa Šamašem, sunčanim božanstvom Ijubavi i pravde. Petokraka zvezda je najčešća. U egipatskim hijerogliflma predstavlja „izdizanje uvis ka tačci porckla” i koristila se u rečima kao Sto su „doneti”, „sticati obrazovanje”, „učitelj" i sličnim. Kada je okrenuta nagore, predstavlja ambiciju, svetlost, duhovnost i obrazovanje. Okrcnuta nadole, u cmoj magiji ukazuje na pakao. Šestokraka zvezda predstavlja stvaranje i zove se Solomonov pečat i u vezi je sa Davidovom zvezdom. Kombinacija je ženskog i muškog trougla, vatre i vode. Osmokraka zvezda okružena krugom simbol je Gule, Šamašove suproge. U kineskoj simbolici, jedna zvezda ili više njih, pojavljuju se zajedno sa Suncem i Mesecom, i znak su nadmoćne mudrosti vladara. U hrišćanstvu zvezda označava milosrde i božansko usmerenje. Dvanaest zvezda predstavlja dvanaest plemena Izraela i dvanaest apostola. 0 simbolici zvezde kao nebeskog objekta videti u: Simboli iz pritode.

Svt o simbolima

• 43

Žezlo Trodimcnzionalna lopta se u antička vremena smatrala modelom Zemlje (ovo značenje je zamagljeno i izgubljeno u srednjem veku). Drianje žezla u levoj ruci („ženskoj”) predstavlja monarhovo pravo da upravlja čitavom zemljom. Dopuna žezlu je skiptar (falusni simbol) koji je držan u desnoj ruci („muSkoj”), tako da je sam monarh predstavljao svetu zajednicu kralja i zemlje, koja je ženski entitet. U doba hrišćanstva lopti je pridodat krst nalik na kronu, predstavljajući prevlast crkve nad zemaljskom vlasti, i podsećajući kralja da je on kralj upravo zahvaljujući božanskoj milosti. Danas, gotovo svako kraljevsko žezlo stoji u senci krsta koji mu je dodat na vrhu. Žezlo predstavlja vladarevu apsolutnu moć, iako je vladareva stvarna vlast ograničena teritorijom. Postoji veza izmedu simbola žezla i simbola jajeta.

Simboli iz životinjskog sveta

Konha (Ijultura škotjke) Obično predstavlja izlazeče i zalazeče sunce, mada i mesečevu spiralu ali i vodu, i njen simbolizam je sličan onome u školjke. U budizmu, predstavlja glas Bude koji propoveda. Povezana je sa govorom, zvukom, učenjem i prevazilaženjem samsare. Bela konha predstavlja ovozemaljsku moč. U hinduizmu, posvečena je Višni kao bogu vode. Iz nje je iznikla reč Om. U kineskoj simbolici, predstavlja kraljevsku ličnost i uspešno putovanje. U antičkoj Grčkoj i Rimu, bila je simbol Posejdona/Neptuna i tritona. Vozeči Posejdonovu kočiju, tritoni su duvali u konhu. U islamu, simbolizuje uho koje čuje božansku Reč. U kulturi Maja ona se učestalo pojavljuje kao simbol u vezi sa vodom.

Pero Pero označava istinu, lakoću, letenje, suvoču, nebo, brzinu, prostor, let ka drugim područjima, dušu, veru, posmatranje, poruku iz viših svetova, elemenat duha kao suprotan elementu vlažnosti. Bilo da se pojavljuje samo ili kao deo grupe peija, pero je povezano sa elementom vazduha. Pera simbolizuju božanstva stvaranja u egipatskom panteonu: Ptah, Hator, Oziris i Amon, kao i boginju Maat kao boginju istine. Kao hijeroglifski simbol, znak pera se koristi u rečima kao što su „praznina” , „suvoća” , Jakoća” , „visina” i ,Jet".

Sve o slmbolima Budući da je pero tako suitinski simbol elementa vazduha, kulture u kojima su vazduini mitovi imali važnu ulogu iesto su koristile petje za svoje ritualne kostime u mnogim prilikama. Perjanica indijanskog poglavicu iini bližim ptici demijurgu (stvoriteljki sveta). Nošenje perja na glavi ili telu znaii preuzimanje na sebe snage koje poseduje mana ptice iije je perje, i time povezivanje sa njenim znanjem i magiinim moiima. Belo pero piedstavlja oblake, morsku penu i iak i kukaviiluk, poSto se belo pero ili perje u repu borbenih petlova smatralo nedostatkom te ptice, pa samim tim i znakom da ona nema sklonosti da se hrabro bori. Dva spojena pera predstavljaju svetlost i vazduh, polove i izdizanjc iz mrtvih. Tri pera su povezana sa krinom (videti dalje), a takođe su i simbol princa od Velsa. Perjanica u indijanskoj kulturi predstavlja zrake sunca. Pera orla predstavljaju olujnu pticu, Veliki duh, univerzalni duh i zrake svetlosti. U keltskoj kulturi, perjane odežde koje su nosili sveštenici predstavljaju putovanje na drugi svet. Vile u keltskoj kulturi takođe nose haljine naiinjene od peija. U skandinavskoj mitologiji, Frig je imao magiinu haljinu naiinjenu od perja koja mu je omoguiavala da leti u vazduhu. U hrišćanstvu, pero je vera i posmatranje. U šamanističkoj simbolici perje je imalo važnu ulogu. Perjana odežda omogućava šamanu da leti u druga podruija i da uii na tim putovanjima. U taoizmu, pero je atribut sveštenika, „pematog mudrog ioveka” ili „pematog posetioca", i oznaiava komunikaciju sa onim svetom. Medu Toltecima, pemati štapovi su oznaiavali molitvu i posmatranje.

Endru T. Kamings

Živolinjt \jkula Ajkula ima donekle ambivalentnu simboliku. S jedne strane, ona je očito simbol surovosti i nemilosrdnosti. Ali s druge strane ona simbolizuje sposobnost da se živi u trenutku, kao i duhovno, mentalno i fizičko prihvatanje sebe. Takode je simbol stalnog kretanja, rada i kretanja u tišini, sposobnosti da čovek sebe brani, i povezanosti sa prošlošću, kao živi fosil - živi organizam čiji su najbliži srodnici izumrli pre mnogo vremena. Simbolično se smatra „proždiračem” negativne energije, ona koja reciklira energiju i nikada se ne može uhvatiti nespremna.

Albatros Albatros predstavlja dug i iscrpljujući let i daleke okeane, strpljenje i izdržljivost, pribranost i razumevanje važnosti dugotrajne posvećenosti potomcima, sposobnost da se emotivne veze održavaju kroz dug vremenski period, kao i bizame i u lošem trenutku nastale početke i završetke, koji su i pored toga efikasni. Takode se smatra predznakom oluje i jakih vetrova na moru, a postoji rasprostranjeno verovanje da se duše utopljenih pomoraca ponovo pojavljuju u obliku albatrosa, te se smatra da ubiti ovu pticu donosi nevolju.

Antilopa U bušmanskoj tradiciji, božanstvo može da se pojavi u vidu antilope. U Maloj Aziji i Evropi, antilopa se smatra lunamom životinjom po-

Sve o simbolima vezanom sa Velikom Majkom. U Egiplu, antilopa je žitvovana bogu Sctu ali je mogla da predsiavlja i Ozirisa i Horusa. U heraldici' označava hrabrost, snagu i opasnost. Opisana je sa heraldičkom glavom, telom jelena, repom jednoroga i kljovom slona na nosu. U Indiji, antilopa je znak i simbol Šive. Suma i Čandra imaju kočije koje vuku antilope, a Pavana, bog vetrova, jaše na antilopi. U sumersko-semitskoj tradiciji, ona je obličje Ea i Marduka. Ea-Oan je „antilopa podzemnog okeana", „antilopa Apsua“! i „antilopa stvaranja". Lunarna antilopa je posvečena Astarti. Zmajski aspekt antilope mogu uzeti i vo, bizon ili krava. U indijanskoj tradiciji, antilopa predstavlja zauzimanje stava, sposobnost da se preskoče prepreke, veštinu opstanka, brzinu, nežnost i vezanost za zemlju.

Babun U starom Egiptu, babuna su nazivali „onim koji priziva zoru” . S podignutim rukama, simbol je mudrosti, pozdravljajući sunce koje izlazi i predstavljajuči boga Tota (božanstvo mudrosti). Posvećen je bogu Hepiju (božanstvu reke Nil). U indijanskoj tradiciji označava zaštitu porodice.

Bivo U indijskoj tradiciji, bivo je simbol obilja i molitve. Takode predstavlja natčulne sile, moć, hrabrost, žensku hrabrost, henoizam, izdržljivost, odvažnost, kreativnost koja je povezana sa zemljom, znanje, velikodušnost, gostoprimljivost, zajednički rad, izazov, opstanak, davanje da 1heraldika - nauka o grbovima (prim. prev.) 1antilopa slatkih voda (prim. prev.)

48•

Endru T. Kamings

bi se pomoglo drugima i razvijanje planova korisnih za pojedinca i zajednicu. U budizmu, Jama, bog mrtvih, ponekad se opisuje kao bivo ili sa glavom vola. U taoizmu, Lao Ce jaše na bivolu ili biku, a kada je nestao na istoku, jahao je zelenog bivola. Jahanje na bivolu predstavlja kontrolisanje i upravljanje animalnom prirodom u čoveku. Ponekad bivo preuzima mesto vola u „deset slika kojima se crta vo”, gde je bivo, kao priroda koja se ne pokorava duhovnoj svesti, dakle kao „grešna" priroda, u početku potpuno cm, a onda pripitomljavanjem počinje da postaje belji, dok na desetoj slici u potpunosti ne nestane.

Bogomoljka Bogomoljka predstavlja upravljanje, sposobnost da se rukuje vremenom, razumevanje ciklične prirode vremena, sposobnost da se kreće izmedu trenutaka, sposobnost da se ostane miran i tih, kao i čovekove odbrambene strategije. Budući da je ženka bogomoljke veća i jača od mužjaka i da mu tokom parenja otkida glavu, bogomoljka predstavlja ženske borbene moći. Među Bušmanima u Africi ona predstavlja prevaranta, varalicu. U kineskoj kulturi označava pohlepu i tvrdoglavost. U staroj Grčkoj, simbol je predviđanja budućnosti i proroštva. U hrišćanstvu označava onoga koji se moli i klanja Gospodu.

Cikada Cikadu ponekad nazivaju „demonom svetla i tame". Ona predstavlja cikluse tame i svetlosti. U kineskoj tradiciji cikada predstavlja iskupljenje, besmrtnost, večnu mladost, sreću i uzdržavanje od poroka i pohlepe. Načinjenu od žada, stavljali su je u usta umrlih u nameri da im osiguraju večni život.

Sve o simbolim I u grčkoj tradiciji označava bcsmtinost (postojalo je verovanje da nema krvi u sebi i da živi od rose) i posvečena je Apolonu. Ali nasuprot kineskoj simbolici, legenda o cikadi je priča o besmrtnosti bcz večne mladosti. Prema legendi, Titonije, koga predstavlja cikada, bio je mladić u koga se zaljubila Eos, boginja zore. Titonije je bio smttan i obasipao je mnogim darovima svoju božansku Ijubavnicu, pevajući joj pesme slavc i hvale. Eos je toliko volela Titonija da je izdejstvovala da mu se podari večni život, ali ne i večna mladost. Kako je vreme prolazilo, Titonije je stario, slabio i kopnio, a tako i njegov glas kojim je i dalje pevao o Eos. Glas mu je postajao sve viši i viši dok se na kraju nije pretvorio u cikadu. Eos je zaključala svog Ijubavnika u svoju sobu gde ju je on svakog jutra pozdravljao svojim glasom cikade. Neki veruju da ova legenda nudi objašnjenje zašto se cikada može čuti svakog jutra u zoni. Cikada takode predstavlja odbijenog i napuštenog Ijubavnika.

Cvrlak Cvrčak predstavlja način da se pronade put iz tame, tako što čovek sledi njegovu pesmu, i smatra se da je on taj koji nas uči snazi pesme u mračnim vremenima. Simbol je dobre sreće, razumevanja neophodnosti delanja u pravi čas i iskakanja iz opasnih situacija, kao i komunikacije i povezanosti sa svetom bilja. U Kini cvrčak predstavlja leto i hrabrost. U zapadnoj kulturi, simbol je porodičnog života i kućevnosti. U Ezopovoj basni, koja je cvrčku donela novu simboliku, lenji cvrčak uživa u trenutnom životu i ne brine se za budućnost, za razliku od mrava koji vredno radi ne bi li prikupio hranu za hladne zimske dane. Stoga cvrčak, kada stigne zima, pati od hladnoće, gladi i drugih tegoba, jer nije radio kada je to trebalo. Neki smatraju da ova basna ne govori samo o mudrosti nasuprot nemaiu i nedostatku uvida u realnost, ne-

50

Endru T. Kamings

go i o „prikupljanju" dobrih dela, umesto uiivanja u zadovoljstvima materijalnog sveta.

Crv Crv ima dvoznačnu simboliku. S jedne strane je zemlja, regeneracija, obnova, pročiščenje duše i sposobnost da s« pronade hrana u dubinama ili tlu. Ali zahvaljujući istim razlozima - činjenici da živi u dubinama zemlje - simbolizuje smrt, odvajanje i raspadanje (buduči da jede mrtva tela koja su sahranjena u tlu). Jung je definisao crva kao simbol libida, seksualne želje koja pre ubija nego što daje život.

Crvendač Crvendać predstavlja poeziju, udvaranje i očinstvo. U indijanskoj simbolici on je razumevanje snage vetra koji duva i pronalaženje lične pesme duše. U tevtonskoj kulturi je povezan sa Torom i smatra se olujnom pticom. U hriščanskoj simbolici označava smrt i ponovno rodenje. Prema jednoj hriščanskoj legendi, crvendač je pokušao da pomeri tmovu krunu sa Isusove glave kada je razapet. Nije uspeo, ali mu je tokom pokušaja grudi probio tm i počeo je da krvari. Stoga su mu, prema legendi, grudi crvene.

Ćurka Ćurka predstavlja samožrtvovanje zarad višeg cilja, razumevanje dara davanja, poštovanje majke zemlje i sticanje zasluženih nagrada. Povezana je sa grmljavinom i kišom buduči da se uznemiri pred oluju.

Sve o simbolima

• 51

Smair« sc pticom posvećenom Toltecima i koristi se kao hrana u ceremonijalnim gozbama.

Čaplja Čaplja označava samopouzdanost, oslanjanje na sopstvene snage, samopoštovanje. podstanare, obavljanje višestrukih zadataka, budnost, predostrožnost, raznovrsnost, dostojanstvenost i otmenost. Smatra se solarnom pticom ali se povezuje i sa vodom zato Sto iivi uz vodu. U budizmu i taoizmu. ima simboliku istu kao roda. U kineskoj i japanskoj simbolici, bela čaplja je povezana sa cmim gavranom kao jang i jin, sunce i mesec, svetlost i tama. Čaplja se smatra tihom i ozbiljnom. Ona je ta koja je zamišljena, dok je gavran živahan i pričljiv. U staroegipatskoj kulturi, smatrali su je prvom inkamacijom duše nakon smrti. Ptica Benu (ptica koja se ponekada dovodi u vezu sa Feniksom i za koju se veruje da je inkamacija Ozirisove duše), takođe se smatra aspektom čaplje. Čaplja kod Egipčana simbolizuje i izlazeće sunce, obnovu, povratak Ozirisa, kao ptica nadolaženja Nila i obnove života, pošto tek u tom trenutku napušta reku i leti preko polja.

Daždevnjak Daždevnjak ili salamandar je mitološki duh vatre. U simbolici novog doba označava vezu sa sećanjima duše na najranije dane na zemlji. Veraje se da podstiče vezu izmedu zemlje i vode i predstavlja promenu, ohrabrenje u tami i sposobnost da se kamufliramo pred opasnošću. Daždevnjak se obično prikazuje kao mali gušter ili zmaj koji skače iz vatre i predstavlja elemenat vatre. On je vatrena životinja. Smatralo se da je bespolan pa su ga poistovećivali sa moralnom čistotom i čednošću.

52 *

Endru T. Kamings

II hriićanskoj simbolicl daZdevnjak predstavlji jaku i postojanu veru pravednika koju plamen iskuSenja ne moie da zavede. U heraldici, on je hrabrost i junaštvo koje ne popušta pred bolom od vatre. 0 njegovim mitoloikim značenjima videti tekst o salamanderu u odeljku MitoloSke životinje.

Dtlfin Delfin je životinja snažnog mističnog značenja. Živi u vodi, ali je sisar, ima neverovatne sposobnosti komuniciranja, privlačno obličje i lice koje kao da se smeje, a koje ga čini pozitivnim, prijateljskim i uglavnom duhovnim simbolom. Delfm predstavlja božanski dar i poznavanje mora. On je zaStitnik moreplovaca i potonulih brodova, kralj ribara i morska snaga. Takode označava čini povezane sa vodom, sigumost i poverenje, okretnost, ravnotežu i harmoniju, promenu, slobodu, natprosečne sposobnosti komuniciranja, razumevanje ritma ličnog života i upotrebu daha da bismo se oslobodili potisnutih ili stresnih emocija. Dva delfina okrenuta na suprotne strane predstavljaju dvojnost prirode, dvojnu kosmičku struju opadanja i razvoja. Delfin i sidro predstavljaju ubrzavanje i usporavanje - zajedno čine „uzdržanu” brzinu, tj. razboritost i um, medustanje izmedu dva ekstrema kao što su brzina i sporost. Kao i sidro, koje predstavlja spas, delfm je takode alegorija spasa i iskupljenja. Ova predstava proističe iz legendi koje delfina opisuju ka prijatelja Ijudi. U keltskoj tradiciji povezan je sa odgovarajućim vodenim božanstvima i silama. U hriščanstvu predstavlja Isusa kao spasitelja duša i njihovog prenosioca preko voda smiti. Delfin sa brodom ili sidrom predstavlja crkvu kojoj je Isus putokaz. Delfin proboden trozupcem ili na sidru predstavlja Isusa na krstu. Kada stoji umesto kita, označava izdizanje iz mitvih. U staroegipatskoj kulturi delfin je Izidin atribut. U sta-

Sve o simbolim roj Grćkoj, on prali duie do ostrva blagoslovenih. Inu i lunarne i solame veze. Pošto je povezan sa Apolonom, on je svetlosl sunca, ali predstavlja i ženski princip i matericu, zahvaljujuti sliinosti izmedu reii dtlphis (delfln) i delphys (materica). Simbol je žudnje, kada se pojavljuje sa Afroditom, „ženom mora", i Erosom. Delfin je takode i Posejdonov atribut, kao morske sile, kao i Dionisov. Tetida naga jaše na delflnu. U minojskoj kulturi delfin simbolizuje snagu mora i povezan je sa Apolonom iz Dclfa. U mitraizmu je povezan sa Mitrom kao svetlošiu. U rimskoj kulturi delfln oznaiava putovanje duša preko granica mora smrti ka ostrvu blaženih. U sumerskoj i semitskoj tradiciji zamenjuje ribu prilikom predstavljanja Ea-Oanesa. Takode je atribut IStar i posvećen je Atargatidi buduii da je povezan sa vodom.

Detlić Detlii se smatra proroikom pticom. Zovu ga „bubnjarom zemlje” i branilac je kraljeva i drveia. Predstavlja moii veštica i Carobnjaštva, vezu sa zemljom i sposobnost da se otkriju skriveni slojevi i razumeju ritmovi, sheme i ciklusi. U vezi je sa božanstvom groma i kljuca dok se ne otkrije istina a ponekad je i znak upozorenja. U grčkoj i rimskoj mitologiji detlii je posveien Zevsu odnosno Jupiteru, Aresu odnosno Marsu i Silvanu. Čuvao je blizance Romula i Rema, osnivaie Rima. U hrišianskoj simbolici oznaiava neiastivog i jeres, podrivanje vere i ljudske prirode.

Fazan U modernoj simbolici koja se zasniva na staroindijanskoj kulturi i šamanizmu, fazan oznaiava kretanje van ega, upotrebu boja radi leie-

Endru T. Kamings nj«, nzvoj i iircnje samosvesii i ruumevinje koriićenja obrcda. U kinetkoj tradiciji fazan je jang ptica koja simbolizuje sveilosi i dan, moralnosi i vrline, lepotu, dobru sreću i napredak. U japanskoj tradiciji predstavlja zaStitu i majčinsku Ijubav.

Gavran Gavran se u mnogim kulturama i legendama smatra pticom koja ume da govori i stoga je simbol propovedniStva. Neki ga smatraju simbolom usamljenosti onoga ko živi u višim sferama duha. Ambivalentan je. kao solama i lunama živntinja - kao tmina i zlo s jedne strane i kao mudrost i uništenje zla sa dnige. Gavranovi i vukovi se ponekad pripisuju drevnim božanstvima smrti. U simbolici alhemije gavran je, zahvaljujući svojoj cmoj boji, povezan sa idejom primame tvari, nigerdoa, početnog stadijuma malerije u „velikom delu". Kao predstavnik nigerdo stadijuma, pripisuje se materinskoj noći, poćetnoj tmini i plodnoj zemlji. Iz razloga što je povezan sa zemljom, gavran u alhemiji predstavlja frazu „pepeo pepelu, prah prahu” . Pošto je povezan i sa atmosferom, gavran je simbol stvaralačke moći duhovne sile. U nekim kulturama smatra se pticom glasnikom. On ima i kosmičko značenje. U indijanskoj kulturi gavran je podvaladžija, narodni junak i sudija. Među sevemoameričkim plemenima smatrao se velikom civilizatorskom snagom tvorca vidljivog sveta. Slično značenje mu se pripisuje u keltskim, getmanskim i sibirskim plemenima. U keltskoj tradiciji gavran je i piedznak budućnosti. „Sveti gavran” je simbol rata i boginje plodnosti. Morigan je boginja gavrana a Badb, „ratni gavran”, označava rai, prolivanje krvi, paniku, surovost, zavist i zlobne namere. Kada je gavran potpuno cm, to je tđav predznak, ali kad ima makar jedno belo pero smatra se dobroćudnim. U skandinavskoj i tevtonskoj simbolici Odin/Vodan ima dva gavrana na ramenima - jedan je Hugin, misao, a dnigi je Mu-

Sve o simbulima nin, sećanje. Oni lete iznad zemlje i vrićaju se da mu prenesu Sta su sve videli. Gavran je i simbol Vikinga. U klasičnim tradicijama, gavran nema tako široko značenje, ali i daIje označava izvesne mistične sile, i uglavnom sposobnost da se vidi budučnost. Stoga je imao važnu ulogu u predviđanju budučnosti i raznim ceremonijama. U hriščanskoj simbolici gavran je alegorija za usamljenost (i zato ponekad označava monaha u izolaciji) i predstavlja nečastivog koji se hrani pokvarenošću ljudi. Kada ga prikazuju kako kopa oči, on predstavlja nečastivog koji kažnjava grešnike. Simbol je greha kao suprotnost golubu koji predstavlja čistu dušu. Gavran koji je poslat sa Nojeve barke, simbolizuje lutanje. nemir i nečistotu. U simbolici „pada" - proterivanja iz raja, gavran se ponekad prikazuje na drvetu znanja sa kojeg je Eva ubrala jabuku. U kineskoj kulturi cmi gavran je simbol zla, pokvarenosti, zlobe, neprijateljstva i loše sreće. Crveni ili zlatni gavran predstavlja Sunce kao i tradiciju koja se prenosi na buduće generacije. Gavran je jedna od dvanaest simboličnih životinja zemaljskih ogranaka. On označava moć. Dobro poznat simbol gavrana jeste tronogi gavran u okvini sunčevog diska. Taj prikaz je jedan od prvih simbola kineske imperije, i predstavlja jang carevog aktivnog života. Tronogi gavran je simbolizovao tri „noge” sunca, prvu svetlost - izlazak sunca, vrhunac - podne, i opadanje - zalazak. U starom Egiptu predstavljao je uništenje, propadanje i zlobu, dok je par gavranova predstavljao bračnu sreću. U staroj Grčkoj je bio posvećen Apolonu i Heliosu, kao glasnik boga sunca. Takode je bio simbol Atine, Kronosa i Eskulapa, simbol večnosti. U mitraizmu je označavao prvi stadijum inicijacije i smatrao se Sunčevim slugom. U jevrejskoj kulturi u vezi je sa leševima i označava nečistoću, propadanje, uništenje i obmanu. U hindu tradiciji je simbol Vanrae. U japanskoj kulturi cmi gavran je loš predznak i predstavlja lošu sreću, ali u šintoizmu, sveti gavranovi su pripadali hramovima kao glasnici božanstava. Današnja šira simbolika gavrana zasnova-

Endru T. Kamings m je na tradiciji Indijanaca, ali i na raznovrsnim simbolima iz različilih kultura. Gavran se doživljava kao simbol iivotnih ciklusa, regeneracije, oporavka, ponovnog rodenja i ponovnog sticanja ili oporavljanja skrivenih delova duie. Takode simbolizuje promenu svesti, nove dogadaje, prihvatanje sebe, vezu sa sopstvenim poreklom, uvid u sebe, bacanje svetlosti na senke, razumevanje refleksija. nalaženje utehe u samoći, poštovanje starih predaka, magiju i čarobnjaštvo, proricanje budućnosti i umeće izražavanja.

Golubka, golub Slovenska plemena su verovala da se u trenutku umiranja duša pretvara u golubicu. Golubica učestvuje u opštem značenju svih ptica kao duhovnost, transcedentalna moc' i oplemenjivanje. Ona označava duh života, dušu i glasnika duše, transformaciju iz jednog sveta ili stanja u drogo. Stoga predstavlja komunikaciju izmedu dva sveta, duha svetlosti, čistote i čednosti (ali je u mnogim kulturama simbol strasti i požude), nežnosti i prijatnosti, i prikazuje se kako donosi mir i Ijubav. Golubice su bile posvecene svim velikim majkama i kraljicama neba, i kao takve one predstavljaju materinstvo i ženstvenost. Obično majku bogova prate dve golubice. Golubica sa maslinovom grančicom je uobičajeni i univerzalni simbol mira, ali takode znači obnovu života i simbol je Atine, grčke boginje mudrosti. Golubice koje piju iz zdele označavaju duh koji se napaja vodom sa izvora živola. Sveti golubovi su povezani sa pogrebnim ritualima. U kineskoj tradiciji golubica simbolizuje dugovečnost, lojalnost, red i organizovanost, kao i tradiciju prenesenu budučira generacijama. Takode predstavlja proleće, požudu i u vezi je sa majkom zemlje. U hriščanstvu golubica je poznat i višeznačan simbol. Predstavlja Svetog duha, čistotu, nadahnute misli, mir, krštenje, Blagovesti i vode stvaranja.

Sve o simbolima Sedam golubova oznaJava scdam darova Sveioga duha. ialo golubova predstavlja skup vemika. Golub sa maslinovom grančicom označava mir, praltanje i oslobodenje, jer je golubica koja je poleiela sa Nojevog kovčega donela maslinovu grančicu kao znak da je kopno blizu, da je poplavi (kazni) kraj jer je nastupio mir izmedu Boga i čoveka te da je čoveku oprošteno. Hrišlanstvo razvija ovu simboliku proisteklu iz biblijske priče - kao što golubica nije našla mesto izvan kovčega na koje bi sletela, osim grane masline, tako ni vemik ne možc za sebe naći drugo mesto osim crkve. Kada golub u kljunu drži palminu grančicu, to predstavlja pobedu nad smrću. Bela golubica je spasena, pročišćena duša, za razliku od grešne duše koja se predstavlja gavranom. Golubovi na čokotu grozda predstavljaju skupinu vemika koji traže prihežište u Hristu. Par golubova simbolizuje Ijubav i harmoniju u braku. Golubica na Josifovoj štaci prikazuje supruga čiste device. Golub je simbol vitezova svetog Grala i svetaca Benedikta i Grgura Velikog. U starom Egiptu golub je predstavljao nevinost. Golub medu gratiama drveta života pojavljuje se sa plodovima tog drveta i izvorima vode života. U grčkoj i rimskoj kulturi predstavlja Ijubav i obnovu života, kao i Zevsa koga su hranile golubice. Golub sa grančicom masline je simbol boginje Atine kao obnove života. Golub je posvećen Adonisu, Bahusu kao donosiocu prve Ijubavi i Veneri kao simbolu senzualnosti i Ijubavi prema zadovoljstvima. Golub sa zvezdom je simbol Venere Milite. U jevrejskoj tradiciji, beli golubovi, kao simbol čistote, bili su žrtvovani u hramu radi pročišćenja i simbol su Izraela. U Bibliji oni predstavljaju jednostavnost, nevinost, nešto što je bez mrlje na sebi, poniznost, celovitost, poštenje i zadubljenost u misli. Fizički su personifikacije duša mitvih. U hinduizmu, Jama, bog mrtvih, ima sove i golubove koji mu služe kao glasnici. U islamu, tri svete device su predstavljene kao kamenovi ili stubovi okruženi golubovima. U japanskoj tradiciji golub označava dugovečnost i poštovanje i posvećen je Haćimanu, bogu rata, ali

J« •

Endru T. Kamings

golub koji nosi mač označava kraj rata. U minojskoj kulturi je povezan sa Velikom Majkom, čiji su atributi golubovi i zmije kao simboli vizduha i zemlje. U semitsko-sumerskoj kulturi golub označava boiansku moć. Bio je posvećen Astarti i atribut je IStar kao Velike majke. U vavilonskom mitu o stvaranju sveta golub je pušten iz barke sedmog dana potopa.

Guska Guska se smatra dobroćudnom životinjom koja je povezana sa Velikom Majkom. Uglavnom je nalazimo u narodnim pričama, ali i bajkama braće Grim i u „Pričama majke Guske” Beatriks Poter. Povezana je sa sudbinom i predstavlja opasnosti i sreću u Ijudskom životu. Solama je životinja koja označava dah, duh, budnost, opreznost, Ijubav, ženu domaćicu i sposobnu ženu. Ponekad zamenjuje labuda. U keltskoj kulturi guska predstavlja rat i bogove rata. U Kini se divlja guska smatra rajskom pticom. Predstavlja jang, muževnost, svetlost, inspiraciju, okretnost, pticu glasnika, glasnika koji nosi dobre vesti, bračnu sreću, promene godišnjih doba i jesen. Iako je solama ptica, u kineskoj umetnosti je povezana sa jesenjim mesecom. U Japanu guska simbolizuje jesen, pokretljivost i pticu glasnika, i takode je povezana sa jesenjim mesecom. U hrišćanstvu predstavlja budnost i opreznost, pažljivost, brigu i sitničavost. U staroegipatskoj kulturi, guska sa Nila se zove „velika pričljivica” i stvoriteljka je sveta, tako 5to je snela kosmičko jaje iz kojeg se pojavilo Sunce, Amon-Ra. Takođe se pripisuje Setu ili Gebu, božanstvu zemlje koji simbolizuje život. Simbol je Izide, Ozirisa i Horusa. U starogrčkoj kulturi guska je budnost i dobra domaćica. Pripisuje se Heri a takode predstavlja i Apolona, Hermesa - glasnika, Aresa boga rata i Erosa božanstvo ljubavi, kao i elokventnu Pejto, koja upravlja veltinom rečitosti i nagovaranja. U rimskoj kulturi sim-

Sve o simbolima bolizuje budnost i bdenje nad stvarima. Svete guske su čuvali u Rimu i bile su u vezi sa Marsom, božanstvom rata, Junonom. kraljicom neba i Prijapom kao boianstvom plodnosti. U hinduizmu, divlja guska je Biamino prevozno sredstvo, kreativni princip. Predstavlja oslobodenost od stega, posvećenost, spiritualizam, učenje i rečitost. U sumerskoj kulturi guska je posvećena Bau, boginji seoskog domačinstva. U indijanskoj kulturi označava sreću, kretanje stazom duše, razumevanje snage zajednice i pomaganje drugima kada im je to potrebno.

Guiler Gušter se smatra lunamom životinjom. Predstavlja princip vlažnosti. U drevna vremena se verovalo da gušter nema jezik i da živi od rose, i zato je predstavljao tišinu. U egipatskoj i grčkoj simbolici predstavlja božansku mudrost i dobru sreću i predstavlja Serafisa i Hermesa. U zoroastrizmu bio je simbol Arimana i zla. U hrišćanstvu je takode zlo i nečastivi. Simbol je Sebazijusa, i često se prikazuje u njegovoj ruci. U rimskoj mitologiji se opisuje kako spava tokom zime i time predstavlja smrt i iskupljenje. Tarotaro gušter je narodni heroj među Aboridžinima u Australiji. U kulturi Indijanaca. kao i u simbolici novog doba, gušter predstavlja odvajanje od ega, izlaženje na kraj sa strahovima, kontrolisanje snova, kretanje kroz ostale svetove i sposobnost da se oživi i obnovi sve ono što je uvelo ili je izgubljeno.

Hijena Hijena ima donekle ambivaientnu simboliku. U indijanskoj kulturi predstavlja poznavanje tajni divljine. Takode je simbol snalažljivosti. snage, razumevanja kako da se izborimo sa nevoljama, razumevanja

60*

Endru T. Kamings

vrednosti medusobne saradnje, strpljenja, pevanja pesme sopstvene duše, istrajnosti u lovu, odbrane granica, povezanosti sa orlom, sporazumevinja u mračnim područjima i razumevanje važnosti života u zajednici. S druge strane, u Sirem kontekstu, hijena je postala simbol najvećeg poroka, nečistoče, nestabilnosti i dvolične osobe. U hriSčanstvu predstavlja nečastivog koji se hrani prokletima.

Ibis Ibis označava starinsku mudrost, inteligenciju, prosvetljenje i sposobnost da se bacaju čini. U starom Egiptu predstavljao je dušu, ambiciju, očuvanje statusa kvo i jutro, a bio je posvečen Totu, bogu mudrosti, magije, čarobnjaštva, pisanja i vodenja beleški. U Egiptu je postojalo verovanje da Tot lebdi nad Egipčanima kao ibis, i uči ih skrivenim znanjima, umetnosti i nauci. Kao neprijatelj reptila u njihovom lunarnom aspektu, ibis je solama ptica, ali pošto živi kraj vode, lunaran je i ponekad se prikazuje sa mesečevim srpom na glavi. Grci su ibisa povezivali sa glasnikom bogova, Hermesom.

Jaguar Jaguar je simbol natprirodnog vida, kretanja po tami i nepoznatim mestima bez straha, sposobnosti da se ugleda put usred haosa, razumevanja matrice haosa, isticanje duševnog rada, ojačavanja sebe, i transformacije. U astečkoj kulturi predstavlja sile tame koje se bore sa solamim orlom. U meksičkoj kulturi smatra se glasnikom duhova šume. U šamanizmu, ponekad je duh sa kojim se šaman poznaje ili sa kojim radi, a ponekad je životinja čiji oblik šaman nosi.

Sve o simbolima Jarebica Jarebica označava plodnost, pokretljivosi, povezivanje sa ženskim energijama i usamljenički rad. U hriićanstvu ona ima dvojnu simboliku - s jedne strane je Isusova istina, s dnige prevara, obmana i pljačkaštvo. Sv. Jeronim je izrazio mišljenje mnogih pisaca i filozofa antičkog doba i srednjeg veka, govoreći o jarebici: „Kao što jarebica polaže jaja i podiže mlade koji je nikada neče slediti, tako i onaj koji nije pravednik prikuplja imetak koji ne zaslužuje i koji ncće moći da ponese sa sobom.” Dodatna simbolika proizilazi iz njene sposobnosti da se prikrije i kamuflira. Kada su se srednjovekovni pisci pozivali na njeno jevrejsko ime „kore" (ona koja doziva), videli su je kao nečastivog koji obmanjuje i zavodi mase svojim glasom. U staroj grčkoj kulturi, jarebica je atribut Afrodile i božanstva sunca Tala a na Krim je posvećena Kritskom Zevsu.

Jastreb Jastreb je solarna ptica glasnik u mnogim tradicijama, i ima ponešto od simbolike orla. Predstavlja moć, kraljevsko dostojanstvo, plemstvo, glasnika koji donosi duhovne poruke, sposobnost da se uoči šta se dešava, oštro opažanje, posmatranje celokupne slike, dugotrajno pamćenje i prisećanje na prelhodni život, mudrost, hrabrost, zaštitništvo, iskustvo i eksperimentisanje, prevazilaženje problema, kreativnost, istinu, prosvetljenje i sposobnost da se mudro iskoristi prilika. U starom Egiptu je predstavljao dušu. S dnige strane, u srednjovekovnom hrišćanstvu je poreden sa pokvarenim umom grešnika. Pripisuje se svim Sunčevim božanstvima i bogovi sa glavom iii oblikom jastreba su solama božanstva. Obično simbolizuje nebo. Kao i za orla, i za jastreba se venije da leti pravo ka nebesima i gleda ih direktno u oči. U staroegipatskoj kul-

Endru T. Kamings luri je predstavljao duiu ili duha i smatrao se kraljevskom piicom, timbolom inspiracijc i boga Amona-Ra. Ostali bogovi prikazani sa glavom ili obličjem jasireba su Ptah. Heru, Mentu. Rehu, Seker i Kebsenuf. Sobek-Ra je aligator sa glavom jastreba. a i sfinga je ponekad ima. Jastreb je takode i simbol Amenti, Velike majke i boginje zapada i podzemnog sveta. U asteikoj kulturi on je glasnik bogova. U antičkoj Grčkoj i Rimu. jastreba su nazivali „hitrim Apdonovim glasnikom” . U hinduizmu, Gajatri, ženka jastreba. donela je somu sa neba. Takode je prevozno sredstvo Indre. U staroiranskoj tradiciji, jastreb se pripisuje Ahura-Mazdi ili Ormuzdu, kao bogu svetlosti. U mitraizmu se pripisuje Mitri kao bogu Sunca.

Jazavac Jazavac označava sklonost igri, nestašluke i veselost. U kineskoj tradiciji on je lunama jin životinja koja predstavlja natprirodne moči. U japanskoj, takode predstavlja natprirodne sile, fatamorganu i stvoritelja ignes fatui - niti iluzija koje privlače i mame. U Evropi predstavlja bezvrednost i predvidanje vremenskih prilika, i ponekad ga zovu „konjem pohlepe". U indijanskoj tradiciji jazavac predstavlja čuvara priča, strast, lukavost i prevaru. Zahvaljujući svojoj navici da drži i ne pušta onoga ko ga uznemiri ili piede njegovu teritoriju, takode označava agresivnost, grubo i odvažno izražavanje sebe, osvetoljubivost i osvetu, tvrdoglavost i istrajnost, kao i kontrolu. Takode je i suprotnost pasivnosti i osecanju žrtve, simbol istrajnosti u svrhu nekog cUja i odbranu prava i duhovnih ideja. Budući da je životinja duboko povezana sa zemljom, predstavlja podizanje doma, poznavanje zemlje, magiju povezanu sa zemljom i poznavanje mudrosti zemlje.

Svt o simbolima Jtgufja Jcgulja predstavlja osetljivost na osnovnu cnergiju vode - na osećanja. sa razumevanjem vrednosti plutanja po struji radije nego plivanja u emotivno teikim vremenima ili tokom emotivnih iskušenja. Oznaiava pravilno koriSćenje mekoče i sposobnost čoveka da s« spase iz životnih opasnosti, kako fizičkih tako i emotivnih.

JtU ll Jelen se ponekad prikazuje zajedno sa drvetom života. Prcdstavlja lepotu i gracioznost, umeče slušanja, nežnost pri dodiru, govor i misao, luo i razumevanje onoga Sto je neophodno za opstanak. Takode simbolizuje zahvalnost i davanje, žmovanje sebe radi uzvišenih ciljeva, pronalaženje altemativnog načina da se dode do cilja, okretnost i lakonogost. U inidijanskoj i jevrejskoj tradiciji jelen je simbol lakonogosti. U Bibliji se pojavljuje kao simbol muške lepote. U „Pesmi nad pesmama” Ijubljeni se opisuje kao gazela ili mladi jelen. Ista reč u Bibliji (zvi), koja se drugačije izgovara, označava lepotu t gracioznost. Ova rei se nalazi u izrazima koji opisuju lepotu i gracioznost koje nisu u vezi sa jelenom, stoga izraze koji se pojavljuju u Bibliji, kao Sto je „zemlja jelena” , neki smatraju opisom lepote zemlje Izraela. Neki jelena smatraju simbolom izraelske zemlje budući da je jelen uobičajena divlja životinja u Izraelu još od drevnih vremena (i još uvek je, po rezervatima), a čak postoji i vrsta ove životinje koja se naziva izraelski jelen. U budizmu, po jedan jelen sa svake strane točka zakona, predstavlja Budinu propoved u parku jelena u Sameti, koja je pokrenula taj točak. Jelen predstavlja meditaciju, poniznost i nežnost, ali je i jedan od „tri nerazumna stvorenja” u kineskom budizmu. Označava ljubavni jad, uz ti-

Endru T. Kamings gn koji predstavlja bes i majmun* koji je stmbolizuje pohlepu. II keltskoj kulturi jelen je natprirodno bidc životinjskog sveta, kao i vilinska stoka i nebeski glasnik. Jelenju koia i rogovi su koriščeni kao ritualna odeća. U kineskoj tradiciji jelen oznaiava dugovečnost, visok položaj, uspeh u politici, bogatstvo - poSto je teč ,jelen“ homofon reči ,,lu", koja znači nagrada, plata. U staroegipatskoj kulturi posvečen je Izidi. U starogrčkoj kulturi pripada Artemidi, Atini, Afroditi i Dijani kao lunarnim boginjama, i Apolonu iz Delfa. U japanskoj tradiciji označava dar bogova dugovečnosti ali i usamljenost i melanholiju, kada je povezan sa javorovim drvetom. Kao simbol žrtvovanja, prisutan je u mitologiji kao srodnik jelena iz priče o Isakovoj žrtvi. Agamemnon, kralj Mikene, veliki gički ratnik i očinska figura. bio je prisiljen da žrtvuje svoju kčerku, princezu Ifigeniju, koja je još bila dete, da bi umilostivio boginju rata Artemidu. Prema legendi, nakon što je devojka vezana za oltar a vatra bila upaljena, ona je nestala, odnosno otela ju je boginja ili neko od njenih glasnika i na njenom mestu se pojavio jelen prerezanog grla. Treba napomenuti da se ideja zamene ljudske žitve jelenjom pojavila relativno kasno, i zato neki smatraju da je kasnije došto do „transformacije” legende buduči da su u poznije doba Grci u potpunosti odbacili žrtvovanje Ijudi bogovima. Pošto je jelen simbol lepote, nežnosti i čak nevinosti i stidljivosti, postao je odgovarajuča simboiička zamena za mladu princezu.

Jei Jež uglavnom predstavlja nedužnost, obnovu osečaja za čudesa i čuda u životu, i poverenje u duh. Neki ga vide kao simbol stvaranja sopstvenog puta u životu, sposobnosti da se drugima dozvoli da bez ometanja idu svojim putem, kao i neometanje i nemešanje uopšteno. Budući da se jež sklupčava u bodljikavu loptu, postao je simbol čuvanja gra-

Sve o simbolima nica i iposobnosti čoveka da se odbrani od pretnji. Suprotno tipičnoj simbolici nedužnosti i stidljivosti, koja potiče od načina njegovog života u prirodi, u hriSćanstvu mu je data negativna simbolika koja ima veze sa odnosom jeia i seljaka, tj. onako kako ga vide Ijudi. Poito je optužen da iteti vinogradima, je i označava nevaljalog zlotvora, pljačkaSa grožda kao Sto je nečastivi pljačkaS duša. U sumerskoj kulturi vezuje se uz Ištar, i uopšteno može biti simbol Velike majke.

Kameleon Kao simbol u psihologiji. kameleon predstavlja sposobnost čoveka da menja lica, oblik, mišljenje i izgled. Pošto ume da dugo leži sunčajući se na nekoj grani, postao je simbol korišćenja sunca kao izvora lične energije. Njegova sposobnost da nepokretno leži dok mu se plen ne približi, a onda ga hvata izbacivši svoj dugačak jezik, učinila ga je simbolom stipljivosti i privlačenja stvari koje su nam potrebne za opsunak. Nadalje, kameleon označava sposobnost da se popnemo u nameri da postignemo cilj, kao i sposobnost promene boje radi kamuflaže. Predstavlja elemenat vazduha jer je u drevna vremena postojalo rasprostranjeno verovanje da kameleona hrani vetar (vetar mu nanosi hranu). U hriščanstvu se koristio da označi nečastivog koji nosi različite maske ne bi li prevario čovečanstvo. U brojnim afričkim plemenima, smatra se donosiocem kiše.

Kamila Kamila je „pustinjski brod“ koji moie da nosi težak tovar, da jede dovoljno kada joj je hrana dostupna i da iivi od malih količina vode i hrane koje se mogu naći u pustinji. Predstavlja transformaciju tereta ko-

Endru T. Kamings je tovek noti i umece da se itedi za budućnost, poznavanje otvorenih prostora i nauk da se hoda kroz pokretni pesak vremena. U hri&anstvu kamila je skromnost, velićanstvenost, iast i izdriljivost, i povezana je sa svetim Jovanom Krstiteljem koji je nosio ogrtai od kamilje dlake. Pošto kamila klekne da bi prihvatila svoj teret, simbol je poniznosti i poslušnosti. U iranskoj tradiciji, kamila je povezana sa zmijom-zmajem, a i u kineskoj je kamila jedan od aspekata zmaja budući da njegova glava nalikuje kamiljoj. Na rimskim noviiiima kamila personifikuje Arabiju.

Kengur Kengur, kao životinja koja svoje mlade nosi u torbi na svom stomaku, postao je simbol zaštite mladih i stvaranja bezbednog domaćcg okruženja. Naroiita sposobnost skakanja ove životinje, uiinila ju je simbolom udaljavanja od problematiinih i negativnih situacija. Takode, kengur predstavlja i sposobnost prilagodavanja novim situacijama.

Kit Kit se smatra iuvarem znanja, onim koji poseduje sve znanje vezano za zvuk. Simbol je lepote i kretanja, natprirodnih i telepatskih moći, snage vode i svih aspekata mora. Pošto kit predstavlja snagu kosmiike vode, on je i simbol regeneracije, kako kosmiike tako i pojedinca, ali takode je i grobnica koja pokriva telo. Kitov stomak je mesto i smrti i ponovnog rođenja, i vezuje se za Jonu koga je kit progutao, koji je stupio u tamu smrti i pojavio se nakon tri dana u novom životu, uskrsnuću. U hrišćanstvu simbolizuje nećastivog. Njegove Ćeljusti su vrata pakla a sam stomak pakao. 0 aspektu kita kao mitološke životinje, pogledati u odeljku Mtološke životinje.

Sve o simbolima Kivi Kivi, ptica koja iivi u Australiji i na Novom Zeiandu, predstavlja vezu sa starom aboridžinskom mudroSću. Takode je i razumevanje promena na zemlji i sposobnost da se „iSčeprka" istina, kao u biblijskoj izieci „istina će cvetati sa zemlje” . Kivi označava pronalaženje korena kosmičke i uzvišene istine kroz posmatranje, kopanje i čeprkanje po zemaljskim elementima, tlu i materijalnom svetu.

Kobra Kobra se smatra vodičem duše. Ona simbolizuje sećanje na svet duša i sećanja na prethodni život, mudrost nadmoćne ženske energije, transformaciju duše i slobodu od teligijskih prinuda. Kobra je takode i Velika majka u svom negativnom i rušilačkom aspektu. Ali kada se pojavljuje zajedno sa lotosovim cvetom, ona je simbol Velike majke koja pruža i život i smrt, simbol dvojnosti postojanja i napetosti između dve suprotnosti, u procesu transformacije ka savršenom jedinstvu. U staroj egipatskoj kulturi, kobra je bila nebesko i uzvišeno biće koje je predstavljalo kraljevsku mudrost i moć, znanje i zlato.

Kojot U indijanskoj tradiciji, kojot ima važno simboličko značenje. On je simbol mudrosti, inteligencije i sposobnosti da se čovek smeje sopstvenim greškama. Takode je i simbol transformacije, učenja o potrebi za ravnotežom izmedu rizikovanja i sigumosti, i razumevanja da su sve stvari svete, a opet ništa nije previše sveto. Simbol kojota takođe označava nauk da samo kada se sve maske skinu, moguće je naći put do

6S»

Endru T. Kamings

izvoriSta. Takođe je i pesma u slavu stvaranja, prosvetljenje i naivna vera u istinu. Pripisuje mu se sposobnost da nauči ljude kako da poditu svoje mlade (bilo svoju decu, bilo dete u sebi) kao i sposobnost prikradanja. Kojoit donosi kiiu i poplavu. Predstavlja onoga koji transformiše, spasioca heroja, izvlačenje iz opasnosti. On je lunama životinja koja označava duh noći, kod Indijanaca u zapadnim planinama varalicu ili prevaranta. U astečkoj tradiciji, jedan od obličja Kecalkoatla kojot sa dve glave, njegov je zemaljski aspekt.

Kokoika Kokoška predstavlja nežnost i materinsku brigu, radanje, oprez i zabrinutost. Pošto sakuplja zmevlje, predsuvlja i sposobnost da prikuplja odgovore koje dnigi ne mogu da shvate. U srednjovekovnom hriščanstvu, cma kokoška je postala vid nečastivog, ali danas je kokoška sa pilićima pre svega simbol Hrista sa svojim jatom. Kokoška koja glasno kokodače ponekad označava dominantnu supiugu, matrijarhat ili hrabru ženu.

Konj Konj označava snagu, moć, izdržljivost, posvećenost, svest o snazi koja se može postiči istinskom saradnjom, širenje svojih potencijala, dominaciju i kontrolu nad svojim okiuženjem, slobodu, kraća i duža putovanja. Takode predstavlja i komunikaciju izmedu različitih vrsta, upozoravanje na moguču opasnost, način da se prevazidu prepreke i zaštitnika putnika. On je simbol i života i smrti, solaran i lunaran. Kada je beo ili zlatne boje, solama je životinja i pojavljuje se sa božanstvima Sunca kao zaprega za njihove kočije. Ali je takođe i lunaran kao ele-

Sve o simbolima menat vlažnosti. mora i haosa, kao konji bogova okeana. Predsiavlja mudrost i inteligenciju, znanje, otmenost, svetlost, dinamičnu snagu, brzinu, brzo razmiSljanje, brz prolazak kroz iivot, veitičje snage i poznavanje budućnosti, vetra i morskih talasa. Ponekad beli konj u galopu označava putovanja zvezda. Isto tako se pojavljuje uz božanstva plodnosti. Krilati konj označava Sunce ili kosmičkog konja, koji je takode beo i predstavlja čist intelekt, čistoču i čistotu, svetlost i život, i konj je heroja. Cmi konj je pogrebni konj koji označava smrt heroja ili herojsku smrt i haos. U budizmu predstavlja ono što je nepobedivo, skrivenu prirodu stvari. Buda je svoj dom napustio jašući na belom konju. U kineskom budizmu, krilati konj je na ledima nosio knjigu zakona. U keltskoj tradiciji konj je pripisivan zaštitničkim konjskim boianstvima, silama mraka i mrtvih. Ponekad je i solaran simbol muške polne snage i plodnosti. Takođe je bio i psihopomp (onaj koji mrtve prati na putu u onaj svet) i glasnik bogova. U kineskoj kulturi konj predstavlja nebesa, vatru, jang, jug, brzinu i očuvanje statusa kvo. Dobrohotan je simbol i sedmi od dvanaest životinja zemaljskih ogranaka, a njegovo kopito simbolizuje dobru sreću. Kada je kosmički konj lunaran, čini pandan zemaljskoj kravi, ali kada se pojavljuje sa zmajem koji označava nebesa, onda konj predstavlja zemlju. Krilati konj koji na leđima nosi knjigu zakona predstavlja dobro sreću i bogatstvo. Takođe predstavlja plodnost i vladarevu moć. U hrišćanskoj simbolici konj označava Sunce, hrabrost i velikodušnost. Tokom renesanse je postao simbol seksualne strasti. Četiri konja Apokalipse predstavljaju rat i smrt. U antičkoj Grčkoj, beli konji su vukli Apolonove sunčeve kočije a bili su povezani i sa principom vlažnosti preko Posejdona kao božanstva mora i zemljotresa, koji se mogao pojaviti i u vidu konja. Pegaz, krilad konj, označava prelazak sa jednog plana na drugi. On nosi Zevsov grom. U hinduizmu je konj fizičko sredstvo prevoza koje takode prevozi i duh. Kalki, beli konj, biće poslednja inkamacija ili prevozno sredstvo Višnua kada se

70 *

Endru T. Kamings

po deseii put bude pojavio, donoseći mir i spas čitavom svetu. Varuna, kosmički konj, bio je roden iz vode. Gandava, konjanik, pnedstavlja kombinaciju prirodne plodnosti i apstraktne misli, mudrosti i muzike. Konj je zaStitnik juga. U iranskoj tradiciji četiri bela konja - vetra, kiSe, oblaka i susnežice - vuku kočiju Ardvisura Anhite. U islamskoj tradiciji beli konj označava sreču i blagostanje. U japanskoj kulturi beli konj je prevozno sredstvo ili oblik Bao Kvanone, boginje milosti i Velike majke. Ona se pojavljuje ili kao beli konj, ili sa konjskom glavom ili sa figurom konja u svojoj kruni. Cmi konj se pripisuje božanstvu kiše. U mitraizmu, beli konji su vukli Mitrine kočije kao božanstva Sunca. U rimskoj kulturi, vukli su kočije i Apolona i Mitre. Konj je bio posvećen Dijani, boginji lova. U skandinavskoj i tevtonskoj tradiciji konj je posvećen Odinu/Vodanu, koji je imao osmonogog konja Sleipnira. U šamanizmu, konj je psihopomp i povezan sa žrtvovanjem, a u Sibiru je žitvena životinja šamana. Njegova glava i koža imaju ritualno značenje. U sumerskoj i semitskoj kulturi kočije boga sunca Marduka vukla su četiri konja. Konjska glava je bila simbol Kartagine, a krilati konj se pojavljuje na njihovim novčićima. U taoizmu, konj je simbol Čang Kvoa, jednog od osam besmrtnika taoizma.

Komjača Komjača se smatra simbolom zemlje, majke zemlje, ali isto tako i vode i Meseca, a ponekad je i falusni simbol. Neki je smatraju simbolom ženske vagine i njene vlažnosti. Neki komjačinu sporost vide kao simbol ovozemaljskog razvoja prirode, kao suprotnog duhovnom razvoju koji ne zavisi od prostora i vremena. Komjača se pojavljuje kao jasan simbol prizemnosti, stagnacije i materijalizma. Sa druge strane, predstavlja početak stvaranja, vreme, besmrtnost, dugovečnost i povezanost sa središtem. Simbol je sporosti, strpljenja, glatkoće, sposobnosti

Sve o simbolima navigacije, granicc, vezanosti za ženski aspekt, rezvoja novih ideja, sposobnosti da se leče ženske bolesti, poitovanja prema tudem prostoru, duhovne zaitite, oslanjanja na samoga sebe. neagresivne odbrane, tvrdoglavosti, plodnosti i regeneracije. Često je prikazana kako podupire svet na početku stvaranja. II Kini se smatralo da ima sposobnost predvidanja sudbine. U simbolici alhemije predstavlja pojam massa confusa (prvobitna materija, koju treba preraditi). Medu indijanskim verovanjima, kosmičko drvo raste iz leda komjače, ali ona takode predstavlja i ono ito je pokriveno, senzualno, zemaljsko i zimu. U kineskoj simbolici smatra se jednom od četiri duhovno blagoslovene ili svete životinje. Predstavlja elemenat vode, jang princip, zimu, seveme provincije i cmu boju, boju iskonskog haosa. Kada je nazivaju „cmim ratnikom”. predstavlja snagu, izdržljivost i dugovečnost - i često je prikazana sa ždralom kao simbolom dugovečnosti. Smatra se da komjača podupire svet, a njene četiri noge su četiri ugla sveta. Prema legendi, pakua trigrami, koji u sebi sadrže sve energetske interakcije sveta, bili su osmiiljeni posmatranjem znakova i pruga sa komjačinog oklopa. U hrišćanstvu, komjača je čednost u braku i žena koja ostaje kod kuće kao Sto komjača ostaje ispod svog oklopa. Ali u ranom hrišćanstvu ona se pojavljuje kao simbol zla. U kulturama antičke Grčke i Rima, komjača je ženski princip, plodnost vode, i posvećena je Afroditi odoosno Veneri koje su nastale iz mora. Takođe je simbol Hermesa, odnosno Merkura. U hinduizmu označava Sevemjaču. Smatra se prvim živim bićem, inkamacijom Viinua, koji čuva i predstavlja snagu vode. Donji deo komjačinog oklopa predstavlja materijalni svet, a gomji nebeski. Komjača na ledima drži slona, koji na svojima drži ceo svet. Slon je muiki a komjača ženski princip kada predstavljaju dve stvaralačke moći. U japanskoj kulturi označava dugovečnost, dobru sreću i podršku. U meksičkoj predstavlja Veliku majku u svom zastraiujućem vidu. Kod Aboridžina, komjača je farmer, zemljoradnja i uspeina žetva. U sumerskoj simbolici posvećena je Ea-Oanu kao bogu dubina. U

72*

Endru T. Kamings

taoizmu, oblik komjačc simbolizuje čitav kosmos. Njeiut leda su nebo, telo u srcdini čini čovečanstvo ili zemlju, posrednika, a donji deo oklopa je voda.

Koza, jarac, divokoza Jarac predstavlja čovečanstvo, nezavisnost, obilje, vitalnost i stvaralačku energiju. Kao simbol ponekad zamenjuje jelena i antilopu. Buduči da živi na visinama, označava nadmočnost, potragu za novim visinama, sigumost, čvrsto uporište i lak pokret. Neki ga smatraju simbolom osečanja krivice i sposobnosti da se razumeju prirodna bića i energije. Koza predstavlja reproduktivnu i stvaralačku žensku moč, plodnost i obilje. U kineskoj kulturi, jarac fonetski zvuči isto kao reč jang i stoga predstavlja muški princip. Takode označava mir i dobrotu. U hriščanskoj simbolici jarac je postao negativan simbol i često se koristilo u umetnosti kao predstava nečastivog. Označava proklete, grešnike, pobotu i sladostrašče. U kulturi Grčke i Rima predstavljao je kreativnu energiju, mušku polnu snagu i strast. Bio je posvećen Diktinskom Zevsu. Divokoza je bila posvečena Artemidi. Takode i obličje Dionisovo ponekad podseća na brdsku kozu. Satiri su stvorenja polujarac, polučovek, sa rogovima jarca. Bog Pan je imao noge, bradu i rogove jarca. U hinduizmu jarac predstavlja vatru, stvaralačku toplotu, a sa ovnom simbol je indijskog boga Agnija koji jaše na jarcu. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, posvećen je Toru, bogu oluje i plodnosti, čiju su kočiju vukli jarčevi. U sumersko-semitskoj tradiciji koza i jarac se obično pojavljuju sa Mardukom i lovačkim božanstvima. Simbol je vavilonskog božanstva Ningirsua. Jarac ili riba-koza predstavljaju EaOanesa, gospodara morskih dubina. U staroegipatskoj kulturi, posvećen je Setu a njegova simbolika je slična simboloci jelena.

Sve o simbolima Kraba Kraba predstavlja razumevanje snage plesa, sposobnost da se pobegne krećući se postrance, sposobnost da se prode kroz vodu (osećanja), pronalaženje novih načina upotrebe stvari koje se čine neupotrebljivim, muški aspekt zajednice i zaštite domaće sfere. Krabin neobiian hod učinio ju je u nekim kulturama simbolom Ijudi kojima se ne moie verovati, simbolom nečasnosti, nepouzdanosti, prevare i onih koji pozajmIjuju novac. II budizmu kraba predstavlja posmrtni san, vreme izmedu reinkarnacija i ponovno rođenje izmedu uspešnih reinkamacija. U kulturi Inka, ona je zastrašujući aspekt Velike majke, Mesec u opadanju, ona koja proidire materijalni svet. U sumerskoj kulturi, krabe, račići i škorpije povezani su sa Ninom, gospodaricom jezera.

Krava Krava simbolizuje Ijubav, gajenje, pribranost u trenutku opasnosti, zadovoljnost, povezanost sa zelenim pašnjacima i sposobnost da se deli, koja se izražava u iivotu zajednice. U vezi je sa zemljom i velikom boginjom majkom kao i lunamim boginjama. Mnoge od tih boginja nose kravlje rogove na glavi kad su predstavljene u svom hraniteljskom aspektu. Kravu nazivaju „velikom majkom” i ona simbolizuje produktivne zemljine moći, princip vlainosti, obilje, razmnoiavanje, majčinstvo i majčinski instinkt. Rogovi krave predstavljaju Mesečev srp. Pošto predstavlja i zemlju i Mesec, krava je i nebeska i zemaljska. U keltskoj tradiciji zemaijsku kravu opisuju kao crvenu kravu sa belim ušima. U kineskoj ona je jin, princip zemlje, i ponekad je prikazana sa konjem koji predstavlja jang i nebo. U starom Egiptu bila je povezana sa idejom „oživljavanja topline” . Predstavljala je Hator, Veliku majku Egipta. Dvo-

Endru T. Kamings glava krava predstavlja Donji i Gomji Egipat. Noge nebeske boginjc-krave. Nut, Ijubavnicc neba, činc ictiri ugla zemlje. a ncbeske zvezde ukraSavaju donji deo njenog (ela. Hator, Izida i Nut se prikazuju u obličju krave ili sa kravljim rogovima. U starogrfkoj tradiciji krava predsiavlja Iju, mladu devojku u koju se zaljubio Zevs te ju je Ijubomoma Hera pretvorila u junicu, ali je nije liSila govora. Kod Hindusa, krava je sveta životinja. Označava plodnost, obilje, zemlju. Nandini, krava koja ispunjava sve želje, daje mleko i magiini napitak. Kada krava predstavlja zemlju, pojavljuje se se volom, koji otelovljuje nebo. Oni su ženski i muški aspekt sile koja pokreie kosmos. Četiri noge svete krave predstavljaju ietiri kaste. Cma jalova kiava je posveiena Niriti, boginji loše kobi i bolesti. Vak. ženski aspekt Brame, znana kao „melodijska krava" i „krava obilja”, u prvom opisu stvaranja sveta pojavljuje se iz zvuka, i prikazuje hranjenje sveta mlekom, kao laka prašina Mleinog puta. Prema skandinavskoj tradiciji iskonska krava. „hraniteljka” , pojavila se iz leda i odmah poiela da ga liže kako bi stvorila ioveka.

Krokodil (aligator) Postoji nekoliko razliiitih aspekata u simbolici krokodila. Zahvaljuju ii njegovom zastrašujućem izgledu i snazi, predstavljao je pravu opasnost za Ijude u podruijima koja nastanjuje, i stoga u hijeroglifskom sistemu starog Egipta predstavlja zlo i bes. U raznim kulturama se verovalo da onaj koga proguta krokodil ide pravo u pakao, što je dovelo do tumačenja da prolazak kroz tamu uslovljava stizanje do svetla. Krokodil sa otvorenom čeljusti predstavlja kretanje protiv struje i oslobodenje od stega ovoga sveta. Ponekad krokodila opisuju kao „čuvara kapije” . U raznim kulturama je predstavljao i dvojnu prirodu čoveka, jer živi i na suvom i u vodi. Kao i gušter, označava tišinu - jer se za obe ove životinje verovalo da nemaju jezik. Krokodilova sposobnost da mimo

Sve o simbolima leži i gotovo nevidijiv čcka plen, ufinila ga je simbolom sirpljive osvete i sposobnosti da se otkrije ptevara i lukavStina. Krokodil se poistovećuje sa plodnoSću vode, a u isto vreme označava i vezu sa majkom zemljom. Predstavlja Seta u svom negativnom aspektu, kao surovost i zlo. Egipatski bog Sobek imao je glavu krokodila i predstavljao zle požude, lukavstvo, prevaru, pritvomost i licemerje. Nakon što je progutao Mesec, krokodil je proplakao „krokodilskim suzama" - lažnim suzama. Posveccn je Apepu, Serapisu i Sobeku, a ponekad je prikazivan uz noge Ptaha. U indijanskoj kulturi pak predstavlja zaštitu od manipulacija, majčinsku zaštitu, povezanost sa majkom zemljom, razumevanje vremenskih prilika, sposobnosti, inicijacije i otkrivanje drevnog znanja. Po5to živi izmedu zemlje i vode i povezan je sa blatom i biljnim svetom, krokodil predstavlja plodnost i snagu. Drugi aspekt krokodila potiče iz njegove sličnosti sa zmijom i zmajem kao simbolima znanja. U starom Egiptu, mrtvi su često opisivani kao krokodili znanja, što je ideja povezana sa zodijačkim znakom Jarca (koji ima rep zmaja). Takode je simbol premetanja uobičajenog poretka i ponovnog rođenja.

Krtica Kitica predstavlja vezu izmedu energija zemlje, poznavanje biljaka, korenja, minerala, semenja, reka i skrivenih bogatstava zemlje. Takode je i odvojenost, unutrašnje promiSljanje, slepilo za materijalni svet osim za svetlost i tamu, osetljivost na dodir i vibracije, razumevanje energija i njihovog proticanja, kao i prirodna Ijubav. Ponekad je nazivaju ,,zaštitnikom donjih područja". Pošto prebiva u dubinama zemlje, takode predstavlja zemaljsko-materijalne sile i sile tame. Zbog njenog usamljeničkog života duboko u zemlji, simbolizuje i mizantropa, onoga koji mrzi ljudsku vrstu.

76•

Endru T. Kamings

Kukavica Kukavica označava susrctanje sa sopstvenom sudbinom, nove i uspeSne početke i gipkost karaktera. Njena simbolika varira od Ijubavi i braka do izdaje i krSenja bračnog zaveta ili neprihvatljivog, odnosno nedoličnog ponaianja u braku. U južnoj Evropi, označava proleće i sveta je ptica meseca maja, prolečnog doba u paganskim ritualima. U sevemoj Evropi označava leto. Njeno ime, kukavica, potiče od zvuka koji ispušta i koji ljudsko uho čuje kao ,Jtu-kuu". I engleska rcč za prevarenog muia potiče od ove reči. Neki smatraju da sve to ima veze sa paganskim prolecmm festivalima kojima je kukavica bila posvećena, i kada su se Ijudi na trenutak razreSavali bračnih zaveta. I termin „kukavičje jaje”, koji označava nešto što je nekome podmetnuto, takođe potiče od ove ptice koja polaže svoja jaja u gnezda drugih ptica. Ova navika ju je učinila i simbolom neveme majke, neodgovomosti i opottunizma. U staroj Grčkoj, kukavica predsuvlja venčanje, brak, jednu od Zevsovih transformacija u nameri da osvoji Heni, a ponekad se pojavljuje i u Herinom krilu. U Indiji je posvećena Kami, božanstvu Ijubavi. U japanskoj tradiciji predstavlja Ijubav koja nije cenjena niti uzvraćena. U feničanskoj tradiciji, kukavica simbolizuje kraljevsku pticu koja se nalazi na vladarevom skiptru.

Labud Smatra se da labud ujedinjuje elemente vode i vazduha i stoga se u mnogim tradicijama smatra pticom života. Predstavlja početak dana, sunčev izlazak. Labud je solama ptica ali ima i ženstvena značenja. Označava i samoću i izolovanost i smatra se „pticom pesnika”. Njegova bela boja predstavlja iskrenost. U keltskoj tradiciji, božanstva labuda su solama i dobrohotna. Ova božanstva (mahom muška) imaju isceliteljsku moc sunca i vode i po-

Svt o simbolima vezana su sa sunčevom kočijom. Takođe predstavljaju Ijubaznost, Ijubtv, čistotu i veličanstvenu muziku. Labud sa zlatnim ili srebmim lancima oko vrata je natprirodno pojavljivanje boianstava. U kineskoj tradiciji labud je jang, solama ptica. U kulturama antičke Grčke i Rima labud je inkamacija Zevsa, odnosno Jupitera kao Ledin labud. Posvečen je Afroditi, odnosno Veneri i Apolonu kao božanstvu Sunca i muzike. Označava srec'nu smrt. Posvečivanje ove ptice Apolonu, kao božanstvu muzike, osnova je verovanja da labud na samrti peva najlepšu pesmu, pa otud potiče i izreka „labudova pesma” kao metafora za nečije poslednje veliko delo. Crveni labud je simbol vatre. U hinduizmu, ,,par labudova koji se zovu Ham i Ša, prebivaju u mozgu svemogućeg, koji žive od nektara lotosa znanja u cvatu”. Labud takođe predstavlja udisanje i izdisanje, dah i vetar. Brama jaše na labudu, guski ili paunu a labud ili guska su njegovi simboli. Labud je nebeska ptica koja je na vodu položila kosmičko jaje, zlatno jaje iz kojeg se pojavio Brama. Uzvišeni labud je univerzalna zemlja, ono ja. U hrišćanskoj simbolici beli labud označava ljupkost i čistotu i predstava je Bogorodice. U umetnosti i poeziji, labud se često pojavljuje kao alegorija nage žene, simbol čiste nagosti i netaknute beline. Pridaje mu se i dublja simbolika, budući da mu je vrat dug i falusnog oblika, muževan a ipak srpast, dok njegovo glatko telo simbolizuje ženstvenost. To čini hermafroditski simbol, androgena, i muško i žensko. Označava savršeno zadovoljenje želje i želju koja vodi do smrti, praćene pesmom. I alhemičarima je bila bliska ova ambivalentna simbolika i povezi vali su labuda sa filozofskom živom, mističnim centrom i ujedinjenjem suprotnosti. On predstavlja prevozno sredstvo za putovanje na onaj svet, i stoga ima pogrebno značenje i podržava mitsku ideju (koja je potpuno bez osnova) o pesmi umirućeg labuda. Ima nešto od simbolike mučenika ili napaćenog, tragičnog umetnika. U simbolici novog doba, koja se delimično zasniva na tradiciji Indijanaca a delimično na univerzalnoj simbolici labuda, labud predstavlja

78*

Endru T. Kamings

unuiraJnju snagu, razumevanje simbola snova, pogled u budućnost, proricanje budućnosti, prijatnosl i Ijupkost u odnosima sa drugima kao i razvijanje inluitivnih sposobnosti.

Lasta Lasta simbolizuje nadu, dolazak proleća, dobru sreču, snagu života u zajednici ili grupi, vrednost doma i porodičnog života, zaštitu, pokrelljivosl, lakoću pokreta i vežtinu manevrisanja. Smatra se da je povezana sa legendamom olujnom pticom. U kineskoj simbolici lasta predstavlja nevemost, ali i domaćinsku i majčinsku brigu. U japanskoj umetnosti povezana je sa vrbom i talasima. U stanoegipatskoj kulturi je posvećena Izidi kao Velikoj majci. U tekstovima u pitamidama, lastavice se nazivaju „severnim zvezdama predodredenim za život" i pripisuje im se da lele iznad drveta živou. U Grčkoj i Rimu, posvećena je Afroditi odnosno Veneri. U heraldici predstavlja mlade sinove (koji ne dobijaju zemlju u nasleđe). U minojskoj kulturi, u kritskoj umetnosti, pojavljuje se u vezi sa Velikom majkom. U sumerskoj i semitskoj tradiciji, simbol je i obličje boginje Nine kao Velike majke. U hrišćanskoj tradiciji predstavlja drugi Hristov silazak na zemlju i izdizanje iz mrtvih. Lastin povratak u proleće simbolizuje novi život.

Lav Lav, iako tipičan solami simbol, ponekad ima ambivalentno značenje budući da u nekim kulturama simbolizuje i dobro i zlo. Kao solarni simbol označava sunčevu toplotu, vntćinu i jaku svetlost podneva, kraljevsku ličnost, snagu, hrabrost, pravdu, zakon, vojničku moć i kraIja životinja. Ali takode označava grubost, bes i animalnu prirodu čo-

Sve o simbolima večanstva. Simbol jc rala i ratničkih boianstava. Kao lunami simbol, lavica je pratila boginju majku i vukla njene koiije, simbolizujudi majiinski instinkt. Obiino se prikazivala sa devićanskom ratniikom boginjom. Boginje Krita, Sirije i Sparte, simbolizovala je lavica. Ona se pojavljujc i sa krilatom Artemidom, Sibilom, Fortunom i Gorgonama. U Indiji i na Tibetu, lavica je simbol Tare, koja predstavlja zcmlju i majčinstvo. Lav i jednorog oznaiavaju solamo-lunamu, muško-žensku borbu sila. Lav koji ubija vepra predstavlja moi sunca koje uništava zimskog vepra. Lav i zmaj koji proždiru jedan drugog oznaiavaju jedinstvo bez gubljenja sopstvenog identiteta. Lav sa jagnjetom oznaiava primamo jedinstvo i povratak u raj. kraj materijalnog sveta i oslobođenost od njegovih napora. Par lavova je „gospodar dvostruke moii”. Lavovi su iuvari kapija, vratnica, ulaza i blaga, kao i drveta života. Obiino pridržavaju simbole Sunca i oznaiavaju hrabrost, oprez i budnosi. Krilati lav, Grifon, može simbolizovati dvostruku prirodu androgena. Zeleni lav je mlado božanstvo žila pre nego što sazri i postane zlatni bog žita. U alhemiji, crveni lav, sumpor, jeste muški princip, zajedno sa jednorogom, živom, kao ženskim principom. Zeleni lav je početak alhemiiarskog rada. Dva lava predstavljaju dvojnu prirodu Merkura, filozofske žive - intelekt, znanje. U budizmu lav oznaiava duhovni žar, braniielja zakona, Budinu mudrost, napredak, svesnost i svest, prosvetljenje i hrabrost. Buda se ponekad prikazuje kako sedi na lavljem prestolu. Lavica je simbol Tare. Ratnasambhava jaše na lavu. Lav sa svojim mladunietom pod šapama predstavlja Budu koji vlada svetom, i simbol je saosećanja. Lavlji urlik predstavlja Budu koji hrabro poduiava darmu. U kineskoj simbolici lav je hrabrost, energija i moi. Lav sa loptom predstavlja Sunce ili kosmiiko jaje, i dvojnost u prirodi. Lav kao moi, zajedno sa konjem kao brzinom, oznaiava ioveka u braku. dok cveie oznaiava ženu.

Endru T. Kamings U hrittanitvu lav imi dvojnu simboliku - s jedne strane kao mod i snaga Isusa i njegove vladalačke prirode u vidu Judinog lava, ali sa dntge strane predstavlja i nečastivog kao „lava koji urliče”. Postoji verovanje da lav spava otvorenih oCiju i zato predstavlja duhovnu budnost i oprez. Postojalo je i verovanje da se lavići rađaju mrtvi a njihov ouc svojim dahom unosi u njih iivotni dah, i zato lav predstavlja i uskrsnuće. Kao usamljeniika životinja lav predstavlja individualnost, usamljenost i monalia. U staroegipatskoj kulturi predstavljao je odbranu i stražara. Solama je životinja kada ga prikazuju uz suniev disk, a lunarna kada ga prikazuju uz polumesec. Lav sa dve glave oznaiava Sunieva božanstva, izlaska i zalaska sunca. Dva lava, leda uz leda, uz Suniev disk predstavljaju prošlost i buduinost. odnosno jučeraSnjicu i sutrašnjicu. Lavica se pripisuje Sekmet i majci boginji i oznaiava majiinstvo. Ali kao Sekmet može da oznaiava i osvetu. Lav sa Sunievim diskom predstavlja Raa, boga sunca, a sa polumesecom predstavlja Ozirisa, sudiju mrtvih. Tafnut je imao lavlju glavu. U drevnoj grikoj kulturi lav prati Febu, Artemidu, Sibilu, Tihu i Gorgone, a iesto i Dionisa. Lav je vukao Sibiline i Junonine koiije. Lavlja koža simbolizuje Herkula, koji u svojoj borbi sa lavom predstavlja solamog junaka koji pobeduje smrt. U jevrejskoj tradiciji lav se povezuje sa Judinim plemenom: „mladunče Judinog lava". U hinduizmu predstavlja petu inkamaciju Višnua. Agnijev lav je ponekad poluiovek polulav. Lav i lavica zajedno predstavljaju ŠakU-Šakti; lav je nadmoćni gospodar ritma a lavica moi izgovorene reii. Lav je branitelj severa i atribut boginje Deve i Durge kao uništiteljke demona. U iranskoj simbolici lav oznaiava kraIjevsku liinost, moi Sunca i svetlost. U islamu predsuvlja zaštitu od zla. U japanskoj simbolici, lav je kralj životinja i pojavljuje se zajedno sa božurom kao kraljem cveia. Lavlja lopta predstavlja prazninu. U Uoizmu, lavlja lopu oznaiava Sunce i ietvrti stupanj inicijacije. Lav i vo zajedno iine simbol smrti, a lav i jelen predstavljaju trenutak smrti. U rimskoj kulturi lav označava solamu moi i kraljevsku ličnost, pripisuje

Sve o simbolima se Apolonu, Herkulu i Fortuni, a označava i tovekov irijumf nad smrdu. U sumerskoj i semiiskoj kulturi lav predsiavlja sunčcvu vatru, mudrost, moč, hrabrost i simbol je sumerskog boga sunca, Marduka. Inanu/IStar kao Veliku majku, prate dva lava. Lav sa granom izmcdu šapa ili sa dve glave predstavlja Niniba, Sunčevo božanstvo i boga rata. Haldejski Nirgal, bog smrti i rata, prikazuje se kao lav i predsiavlja neprijateljski vid Sunca. Lav prati Atargatidu. kao Veliku majku. U simbolici novog doba. lav se uglavnom pojavljuje kao simbol bratstva, hrabrosti, energije, moći i snage, oslobodenosti od stresa i napetosti, jakih porodičnih veza i ostvarenja sopsivene ličnosti. Prema Jungu, lav, u svom divljem stanju, predstavlja potisnute žeIje i ponekad je simbol stanja u kojem nas proždire" naše nesvesno.

Leptir Leptir predstavlja dušu, besmrtnost, snagu oluje i vazduha, vrtlog, transformaciju, reinkarnaciju, magiju i promenu. Pošto se leptir rađa iz gusenice, prolazeći kroz izolaciju od sveta i stadijum „smrti" u obliku lutke, koja podseća na mrtvački pokrov, i najzad se pretvara u nebesko krilato stvorenje, on predstavlja ponovno rodenje, iskupljenje i izdizanje iz mrtvih. Leptir je takode simbol velike boginje. U antička vremena, leptir je, zajedno za značenjem duše, imao i značenje nesvesne privučenosti svetlom. U gnostičkoj tradiciji, andeo smrti se opisivao kao krilata noga koja gazi leptira, i ovo ukazuje na to da je leptir bio više povezan sa pojmom života nego duše, jer ona ne prestaje da živi kada dode andeo smrti. U psihoanalizi, leptir predstavlja ponovno rodenje. U keltskoj tradiciji leptir predstavlja dušu i vatru. Medu australijskim Aboridžinima, takode predstavlja dušu. U Kini, on je besmrtnost. sloboda kao rezultat izobilnosti, radost i sreća. Leptir sa hrizantemom

Endru T. Kamings predstavlja lepotu u starosti. U hriSčanstvu oznaiava dizanje iz mrtvih. Njegovi stadijumi razvoja predstavljaju Jivot, smrt i ponovno rodenje. Ponekad je naslikan na ruci bebe Isusa. I u antičkoj GrCkoj označava duiu i besmrtnost. ali i psihu, a u umetnosti se duSa prikazuje u obliiju leptira. U Japanu lepdr oznaiava nekorisnu, taštu ienu, gejšu lakomislenih Ijubavnika. Par leptirova predstavlja brainu sreiu. Beli leptir je duša mrtve osobe. Lutka iz koje se rada leptir oznaiava polencijalnu snagu duha. magijske moii, mesto rodenja duše kao i dušu. umotanu i zaštiienu.

Lisica Lisica je popularan simbol pronicljivosti, kamufliranja, prikradanja i pamet. Ostala rasprostranjena znaienja ove životinje (uglavnom u indijanskoj kulturi) jesu okretnost, istrajnost, nežnost, sposobnost da se kreie u potaji i bude nevidljiva, osmatranje i optez, transformacija, ienska hrabrost, sposobnost da se vidi nevidljivo i hipokrizija. U kineskoj tradiciji, lisica predstavlja dugoveinost, pamet, moii transformacije i duhove umrlih. I u japanskoj tradiciji lisica je dugoveinost, glasnik, glasnik boga pirinia Inarija, simbol snage magijskog i veštičarenja kako radi dobra tako i radi lošeg. Crna lisica oznaiava dobm sreiu a bela propast. Tri lisice zajedno takode predstavljaju propast ili uništenje. U hrišianstvu, lisica je u srednjem veku bila uobiiajeni simbol neiastivog, obmanjivaia. Ona predstavlja obmanu i prevaru, pronicljivost, htkavost, neistinost i smicalice. Lisica koja uništava vinograd bila je simbol za nevemike i neprijatelje crkve. U skandinavskoj kulturi, „svetlost lisice" je sjajna svetlost Sevemog pola.

Svt o slmbolima Losos Losos je falusni simbol. Pređstavlja plodnost, znaiaj povratka kudi da bi se iovek obnovio, ponovno sticanje snage. plivanje uzvodno u vodenoj struji i siruji osedanja da bi se stekli novi uvidi. Simbol je ponovnog rodenja duhovnog znanja i razumevanja proroike poruke. U keltskoj tradiciji je simbol mudrosti, ranog znanja bogova i znanja iz ostalih svetova, kao i poznavanje i razumevanje tih dmgih svetova. Povezan je sa svetim keltskim izvorima i može da zameni zmiju kao simbol mudrosti i povezanosti sa silama sa dnigog sveta.

Malka Mačka predstavlja nezavisnost, sposobnost da se vidi nevidljivo, zaStitu, Ijubav, hrabrog ratnika koji može da bude i okrutan kada je sateran u iošak. Maika omoguiava Ijudima da sanjare i pomaže pri meditaciji i razmišljaju. Druga simbolika maike je u vezi sa njenom bojom. U nekim kulturama cma maika predstavlja tamu i smrt. O ii maike se menjaju prema intenzitetu svetlosti, i time predstavljaju promenljivu snagu Sunca tokom solame eklipse, kada ono ulazi u kraljevstvo boginje Meseca. Takode predstavlja noine tajne i proces opadanja Meseca. Predstavlja tišinu, sirastvenost i slobodu. Cma maika se smatra lunamom i predstavlja zlo. Tek u modema vremena, simbolici maike se pridaje i znaienje dobre kobi. U keltskoj tradiciji, maika se pojavljuje u kontekstu sahrana. U kineskoj, ona je jin životinja pošto se kieie noiu, i predstavlja sile zla i transformacije. Nepoznata, neobiina maika predstavlja neželjene promene, a cma lošu sredu i bolest. U Japanu ona oznaiava moii transformacije, smirenost, miran san i hladnokrvnost. U hrišianstvu oznaiava neiastivog, tminu, požudu i tromost. U Egiptu je lunama životinja, posvećena Setu kao tmini, i

Endru T. Kamings predsiavlja boginju Meseca Bast, sam Mescc. i Izidu, božansku majku kojoj je takode posvcćcna. Označava trudnu žcnu, jer mescc pomaže da raste seme u materici. U grčkoj i rinukoj mitologiji, mačka je lunama Dijana, boginja slobode koja se prikazuje sa mačkom koja joj leži kraj nogu. U skandinavskoj tradiciji predstavlja Frigu, čije kočije vuku mačke. Mačka se takode smatrala prijateljicom veitica koje su ponekad uzimale mačje obličje. Verovalo se da psi i mačke u veštičjoj pratnji donose kišu (odatle u engleskom jeziku idiom „pljušte psi i mačke” u značenju jakog pljuska).

Magarac Kao i mnoge druge životinje, i magarac ima dvostruku simboliku. Veoma je cenjen zbog svojih sposobnosti i koristi za čoveka, ali one iste negativne odlike koje su mu pripisane, kao što je tvrdoglavost, proističu obično iz mudrosti i poznavanja njegovih ograničenja. S jedne strane, zahvaljujući svojoj jednostavnosti i sumomosti, on predsuvlja poniznost, poniženost, strpljenje, mir i plodnost. S druge strane, simbol je gluposti, tvrdoglavosti, uštogljenosti, sirovosti, profanosti i pohote. Glavi magarca su pripisivani atributi plodnosti. Kao tovamu životinja, koristili su je uglavnom siromašni i bio je popularan simbol teškog rada, što proističe iz činjenice da na svojim iedima može da ponose veliki teret. U drevnom Egiptu, magarac je bio simbol Seta u njegovom negativnom aspektu. Predstavljao je silu inercije i zla i Izida ga je mrzela. U antičkoj Grčkoj simbol je lenjosti, slepe Ijubavi i nerazumne zaludenosti, kao i u Šekspirovoj komediji San letnje noči. U ovom delu vilinska kraljica se zaljubljuje u skitnicu, iako mu se glava pretvorila u magarecu. Magarac je posvećen Dionisu ali i Tifonu, i to u njegovom

Svt o simbolima aspektu gmbe neznalicc. Posvećcn je Prijapu kao zaJtitničkom principu, i Kronosu, odnosno Satumu. Silen je ponekad prikazan kako jaie magarca. Kralja Midu je Apolon kaznio i dao mu magareće uii kao znak gluposti i nedostatka sluha za muziku, kada je u takmičenju izmcdu Apolona koji je svirao harfu i Pana koji je svirao flautu, presudio u korist Pana, iako je Apolonovo sviranje bilo veličanstveno. U jevrejskoj tradiciji magarac predstavlja tvrdoglavost. U Zaharijinom proročanstvu, kralj nu ruku poniznosti i mudrosti. U hinduizmu. Šivina podignuta ruka predstavlja mir i zaštitu, a okrenuta nadole pokazuje ka stopalima i označava čvrst stav. Udaranje u bubanj predstavlja stvaralački čin, a plamen u ruci označava uništenje sveta vatroni (usisna, prnždiiuća moć koja želi sve da „proguta”).

302 *

Endru T. Kamings

U egipatskoj kulturi, „rukom Egipta" se na/ivaju dva trougla povezana vrhovima, tako Sto gotnji trougao pokazuje nadole, vrhom dodirujući donji trougao koji pokazuje nagore. Oni predstavljaju jedinstvo vatre i vode, muSkog i lenskog. U sumersko-semitskim kulturama, Saka je simbol Velike majke koja zrači dobrotom i daje obilje i zaStitu. U toltečkoj kulturi, dugačka Saka Huemaka označava zrake sunca. U keltskoj kulturi, Lugova dugačka šaka simbolizuje zrake sunca. U kineskoj simbolici, spojene Sake predstavljaju prijateljstvo, zavet. Skrivanje ruku znači odbrambenost i poštovanje. Desna mka je jang, moč, suprotnost je levoj nici koja znači čast, osim u vreme rata kada desna rnka postaje vojnička mka časti jer je to nika koja steže mač. Leva nika je jin, slaba, strana časti, jer snaga vodi do nasilja i uništenja. U hriSdanstvu, šaka predstavlja moč i snagu Gospoda. U hriščanskoj umetnosti, mka koja se pomalja iz oblaka predstavlja prisutnost i snagu Boga Oca. Ponekad iz nje izleće beli golub, odnosno Sveti duh. Podignute ruke sa dlanovima okrenutim napolje simbol su pozdrava i božanske dobrote. Podignuta mka sa tri prsta označava Sveto trojstvo. Prsti nose simbolička značenja i kada su svi podignuti, i tada je palac Otac, kažiprst Sveti duh, srednji prst je Isus, a četviti i peti dvojna priroda Isusova. Saka koja steže vrećicu sa srebrom predstavlja Judu Iskariotskog. U jevrejskoj kulturi, kada kažiprst i srednji prst čine par, a domali i mali čine dnigi, i izmedu ta dva para postoji prostor, to označava sveštenički blagoslov. Jaka šaka” je šaka Gospodnja. Desna ruka se pripisuje imenovanju dobrote a leva imenovanju junaštva. U islamu ispražena raka prikazuje pozdrav, obožavanje i gostoprimstvo. Fatimina šaka predstavlja božju šaku, božansku moć, božansko providenje i velikodušnost. Palac označava propovednika a ostali prsti su njegova četiri pratioca: prvi je junakinja Fatima, siednji prst je njen supnig Ali, domali i mali su njihovi sinovi Hasan i Husein. Svi prsti zajedno simbolizuju pet osnovnih dogmi i pet stubova religije.

Sve o slmbolima

Vho Zbog svog oblika, uho se povezuje sa spiralom. spiralnom Skoljkom i suncem. Upravo kao Sto se školjka povezuje sa rodenjem, tako i uho ima izvesnu simboliku ovog tipa. Karma, sin božanstva sunca Surije, roden je iz uha svoje majke. Uvo se povezuje i sa životnim dahom, kao objekat koji označava slušanje reči stvaranja. U egipatskoj simbolici, desno uho prima „životni vazduh” a levo „vazduh smrti". U hrišćanskoj simbolici, Sveti duh je povremeno prikazan kao golubica koja ulazi u uho Bogorodice. Uši lx)gova, kraljeva i sisara ili gmizavaca, za koje se smatra da donose kišu, povezuju se sa spiralom. Zašiljene uši se povezuju sa Panom, satirima i demonima. Magareće uši predstavljaju Midu, kialja čiji je dodir predmete pretvarao u zlato, a označavaju i glupost.

Vsta Usta simbolizuju odvajanje, cepanje, grabljivi aspekt Velike majke. Takode predstavljaju ulaz u podzemni svet ili kitov stomak. Širom otvorena usta su rasudivanje, moć govora i izgovaranje moćnih reči. U astečkoj ikonografiji, ogromna otvorena usta predstavljaju gladnu i sveproždiruću zemlju. Doktrina Bude se naziva i „zlatna usta” . U jevrejskoj tradiciji i kabali, usta su organ najniže sfere Malkhui (kraljevstva), tako da osoba koja želi da vodi duhovni život mora da čuva svoja usta od zla. U Bibliji, usta i vatra se dovode u vezu zato što i jedna i druga „proždini” . I sposobnost da se koristi vatra i sposobnost govora smatraju se dvema glavnim karakteristikama Ijudskih bića koje ih odvajaju od životinja. Kao i vatra, i simbolika usta ima dve glavne osobine - stvaranja (govorom) i uništavanja (delovanjem usta na hranu, kao i rečima koje iz-

304 *

Endru T. Kamings

Isus je upozoravao da je ono Sto izlazi iz usta daleko vainije od onoga 5(o u njih ulazi. Usta se smairaju tačkom dodira spoljaSnjeg i unutrainjeg sveta. Preko usta se spoljainjem svetu saopšlava nai unutrainji svet, a spoljni svet na isti način pronalazi svoj put u naš stomak. U egipatskim hijeroglifima usta predstavljaju moč govora i stvaralačku reč. Jedan blisko povezan znak prikazuje usta koja drže solami disk. Ovaj disk, koji je zapravo simbol samog sunca, u vezi je sa simbolikom oka. Ušče reke označava vrata ili kapiju u drugu realnost ili okean jedinstva. Postoji analogija izmedu usta i ženskog polnog organa, koja se izražena kako u opisu usta i vagine, jer ohe imaju usne, odnosno usnice. tako i u različitim patrijarhalnim društvima u kojima žene moraju da kriju usta. Ovo je izraženo i u jevrejskoj izreci, „Nepristojno je čuti glas žene”.

Zubi Zubi su najosnovnije oružje za napad i stoga simbolizuju napad i odbranu. Pokazati zube predstavlja neprijateljstvo i odbranu. Iskeziti zube označava potisnut bes, nevoljnost za saradnju, odbojnost i prezir. U kineskoj simbolici označavaju rat. U nekoliko antičkih obreda inicijacije bio je običaj da se izvadi zub inicijantu i on bi ga odmah progutao. kao simbol smiti i ponovnog rođenja, pošto je zub najtvrđi deo tela i nastavlja da postoji još dugo nakon raspadanja tela. Gnostička tumačenja zub smatraju zidom sa utvrdenjima, čovekovu unutrašnju tvrđavu sa materijalističke ili energetske tačke gledišta, upravo kao što su oči ili nepomičan pogled odbrana duha. Ovo gledište objašnjava strah od gubitka ili lomljenja zuba, koji u različitim kulturama simbolizuju strah od neuspeha u životu.

Simboli iz prirode

Ambis Ambis označava silazak, spuštanje, najniže mesto. Medutim, silazak u ambis u sebi sadrži i mogučnost penjanja iz njega, i ova dva značenja se udmžuju u jedno, s obzirom da izlazak iz ponora daje dubinu razumevanja onome ko je bio u njemu. Vodeni ambis je prastari izvor svemira, Velika majka, podzemlje. U gnostičkoj simbolici, ambis se smatra uzvišenim entitetom. U Bibliji, imbis se pojavljuje kao praiskonske vode, more postanja. Asirska i ugaritska reč za ambis znači more uopšteno, ali i ime boginje okeana koja se u dane postanja borila sa božanstvom neba. Vavilonsko božanstvo stvaranja, Mardok, pokorio ju je. ubio, rascepio njeno telo na dva dela i od njega načinio gomje i donje moie. Tragovi ovog mita mogu se naći i u Bibliji. Dva različita aspekta ambisa (dubina i tama) medusobno su povelana, i to je u mnogim kulturama uzrokovalo jednu mističku privrženost ovoj ideji. Mnogi stari narodi su pukotine na površini zemlje ili u morskim dubinama poistovećivali sa ambisima. Što se tiče Kelta, ambisi su se nalazili u okviiu planina. U Irskoj. Japanu i na ostrvima jutnih mora, ambisi postoje u dubinama mora i jr/cra. Mttlu mcditeranikim narodima, ambis se nalazio iza horizonta. Za AlHiridhnc. arnbis je Mlečni put. Ambis se uglavnom smatra „zemljom mnvih' .