Stojan Jankovic i Uskocka Dalmacija Bosko Desnica

БОШКО ДЕСНИЦА

СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И УСКОЧКА ДАЛМАЦИЈА И З А Б Р А Н И РАДОВИ

ПРИРЕДИО

СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ

Б Е О Г Р А Д 1991.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

УРЕДНИЦИ

МИЛОРАД ЂУРИЋ ГОРДАНА Б. ТОДОРОВИЋ

KAKO JE НАСЕЉЕН KPAJ ОД ПЛАВНА 3 ДО ЖЕГАРА

Ниједна з е м љ а y о б л а с т и н а ш е г ј е з и к а није, у е т н о г р а ф с к о м погледу, т а к о с л о ж е н а и , п о својим к о н т р а стима, т а к о чудна и з а н и м љ и в а к а о Д а л м а ц и ј а . К а д се са п а ж њ о м и р а з у м и ј е в а њ е м п р о у ч и к а р т а о в е о б а л е Јад р а н а , пада у о ч и појава да је ова з е м љ а , која, б а р од Н е р е т в е д о Н и н а , т в о р и једну п р и р о д н о з а о б љ е н у геог р а ф с к у цјелину, на свакој з о н и н а с е љ е н а н а р о д о м к о ј и је по природи, говору, н о ш њ и , о б и ч а ј и м а , з а н и м а њ е м и погледима на свијет р а з л и ч а н од о н о г са н е п о с р е д н о сусједне з о н е . Д о л и н а Н е р е т в е , м а к а р с к о п р и м о р ј е , П о љица, сплитске в а р о ш и и о к о л и ц а , К а ш т е л а , Ш и б е н и к и њ е г о в о п р и м о р ј е , з а д а р с к о п р и м о р ј е , п л а н и н с к и залијев, a у у н у т р а ш њ о с т и : крајина с и њ с к о - и м о т с к а , Бук о в и ц а , К о т а р и , Н о в и г р а д и , најзад, о с т р в а , све т о живи, ради, о б л а ч и с е , г о в о р и и мисли у р а з н о м степену р а з л и ч н о и н е ј е д н а к о . И то се р а з и л а ж е њ е не ограничује само на наведене крајеве и предјеле, в е ћ се о н о , са нешто ближим половима и блажим опрекама, може к о н с т а т о в а т и и м е ђ у групом и групом с е л а и с т о г а краја, па ч а к и м е ђ у с е л о м и с е л о м исте групе. Т а к о е т н о г р а ф с к о ш а р е н и л о м о ж е д а с е објасни једино историјским п р о у ч а в а њ е м ш и р о к о г с е о б е н о г поа

Брдовит и шумовит подвелебитски појас, познат под називом Буковица. У Плавну је, иначе, од 1760. учитељевао Доситеј О б р а д о вић, а из Жегара су чувени ускоци Митровићи, п о т о њ и Јанковићи - по оцу Јанку Митровићу. Из Жегара је и Герасим З е л и ћ , архимандрит, аутор Житија.

5

к р е т а који je з а в л а д а о у н а ш е м народу под импулсом т у р с к е најезде. До н а ш и х је крајева сеобени вал д о п р о у в ријеме кад је сусједна Б о с н а п о ч е л а да подлијеже под ударцима з а в о ј е в а ч а . Од т а д а па све до П о ж а р е в а ч к о г 6 мира Д а л м а ц и ј а ј е б и л а у т о к а м и г р а т о р с к о г п о к р е т а , п л и т а ц на к о ј и се р а з л и ј е в а о вал у с к о м е ш а н о г и из к о р ј е н а и ш ч у п а н о г н а р о д а . Г о т о в о т р и вијека трајало ј е б у р к а њ е , п о м ј е р а њ е , п о т и с к и в а њ е , сударање, преплављ и в а њ е и с т у п а њ е разних маса и група истог народа на у з а н о м појасу д а л м а т и н с к е з е м љ е . Ч и т а в и су крајеви по н е к о л и к о пута остајали пусти и по н е к о л и к о пута поново се н а п у ч а в а л и ; на н е к и м су се т а ч к а м а , к а о л и ш а ј и , одржавале оазе првобитног старосједилачког живља, д о к се је на другим тај исти ж и в а љ с т а п а о са д о ш љ а ч к и м е л е м е н т о м и с т в а р а о један т и п м е л е з а , код којег ј е , ј о ш и д а н а с , к р о з нову п о т к у видљива стара основа. Из тих ф а к а т а , који су сви дјелови једног истовјетн о г и с т о р и ј с к о г п р о ц е с а , п р о ц е с а п о м ј е р а њ а н а ш е г нар о д а од ј у г о и с т о к а п р е м а сјеверозападу, и з и ш а о је мозаик етнографске физиономије данашње Далмације. И тај п р о ц е с , јединствен у с у ш т и н и , у свом је развоју тол и к о р а с п а р ч а н , ф р а г м е н т а р а н , е п и з о д и ч а н , да га није м о г у ћ е обухватити у цјелини и у цјелини узети за предм е т п р о у ч а в а њ а . И с т о р и ј с к и п р о ц е с н а с е љ а в а њ а Далмације т р е б а п р о у ч а в а т и п о с а с т а в н и м дјеловима, појед и н а ч н о и з а с е б н о . Ј е д и н о је т а к о м о г у ћ е да њ е г о в и се р е з у л т а т и п р а в и л н о схвате и с в е с т р а н о објасне. Приопћујући податке о насељавању Плавна и З р м а њ с к е д о л и н е , н а ш а ј е н а м ј е р а д а дадемо један прилог таковом проучавању. 6

У с т а н о в љ е н између Турске и М л е т а ч к е Републике, 1718, после ч е т в о р о г о д и ш њ е г ратовања. Значајан по т о м е ш т о је млетачкој Далмацији припојен И м о т с к и , са тек насељеним српским породицама из Х е р ц е г о в и н е , које је ту д о в е о , у договору са млетачким властима, Стеван Љ у б и б р а т и ћ , архимандрит.

К а д су М л е ч и ћ и за М о р е ј с к о г р а т а , у п о с т е п е н о м продирању у д а л м а т и н с к у у н у т р а ш њ о с т , освојили К н и н (септембра 1688) и т и м е истиснули Т у р к е и из з а д њ е г кута г о р њ о д а л м а т и н с к о г к о п н а , К н и н с к а је к р а ј и н а , a н а р о ч и т о њ е н сјеверозападни д и о , б и л а п о т п у н о опустјела. Н а р о д , к о ј и ј е з а з а д њ е г м и р а (1670-1683) б и о населио тај к р а ј , за н о в о г се р а т а п о н о в о р а з б ј е г а о , б и л о да се спустио у п р и м о р ј е и у ш а о у м л е т а ч к о поданишт в о , било да се са с т а р и м г о с п о д а р и м а , Т у р ц и м а , повук а о дубље у у н у т р а ш њ о с т . К а д ј е , у п р о љ е ћ е 1692, на управу Д а л м а ц и ј е д о ш а о г е н е р а л н и п р о в е д и т о р Д а н и ј е л Д о л ф и н [Daniel Dolfin], к љ а с т кандијски в е т е р а н пун искуства и енергије, м л е т а ч к и посјед у Д а л м а ц и ј и б и о је на сјеверозападној граници д о б и о н о в о г о п а с н о г сусједа, ћ е с а р а , к о ј и ј е , и поред с а в е з н и ш т в а , б и о М л е ч и ћ и м а у највишој мјери п о д о з р и в . О с в о ј и в ш и Л и к у у љету 1689, ћ е с а р е в ц и су, позивајући се на тезу да је Л и к а дио м а ђ а р с к е к р а љ е в и н е а да је ријека З р м а њ а природна граница Л и к е , б и л и п о ч е л и да, без увијања, својатају све крајеве сјеверно од З р м а њ е , и а к о су М л е ч и ћ и били п р в и у те крајеве п р о д р л и и из њих и з а г н а л и Т у р к е . Тиме је читаво велебитско подгорје од Л у к о в а до Јесеница и сва десна обала З р м а њ е са З в о н и г р а д о м постајала предмет аустријских претензија на ш т е т у савезника. Н а супрот тим претензијама М л е ч и ћ и су истицали утовор о савезу и тврдњи да је планина В е л е б и т , а не ријека З р м а ња граница међу Л и к о м и Далмацијом, а уједно су настојали да на спорном простору и з в р ш е ш т о виши број посједовних дјела, на која би се, у своје вријеме, м ог л и да позову на доказ власништва стечена узукапијом. Опустјела К н и н с к а крајина м о г л а ј е , у т и м прилик а м а , да б е з о б з и р н о м савезнику буде м а м а ц за један а к т насилне окупације. Од т а к в о г су а к т а М л е ч и ћ и с т р е п е л и , па ј е , из п р е д о с т р о ж н о с т и , т р е б а л о да се рупа о т в о 7

р е н а у г р а н и ц и б е з о д л а г а њ а з а т и с н е . П у с т и крај требало је ч и м прије н а с е л и т и и н а с е л и т и густо, е л е м е н т о м к о ј и he бити вјеран дужду и д о в о љ н о р а т о б о р а н да се оп р е с в а к о м покушају насиља. Б о с н а је одувијек б и л а в е л и к и р е з е р в о а р к о ј и је д а в а о људску принову опустош е н о ј и р а с е љ е н о ј Д а л м а ц и ј и . Д о л ф и н није по сопствен о м искуству п о з н а в а о н а р о д из те о б л а с т и а ј о ш м а њ е њ е г о в а својства у с в а к о м поједином крају, али је з а т о им а о у својој с л у ж б и г л а в а р е в л а ш к и х у с к о к а , који су у н е б р о ј е н и м упадима и р а ц и ј а м а по Б о с н и били с т е к л и с а в р ш е н о п о з н а в а њ е и з е м љ е и н а р о д а . Н е м а сумње да су ти г л а в а р и сврнули провидурову п а ж њ у на крај чији је ж и в а љ и м а о услове који су се за ту прилику т р а ж и л и . Тај је крај б и о Б ј е л а ј и њ е г о в о п о љ е у западној Б о с н и . Б а ц и в ш и о к о н а Б ј е л а ј ц е , Д о л ф и н ј е усвојио пос т у п а к уобичајен код м л е т а ч к и х в л а с т и кад се радило о д о м а м љ и в а њ у н а р о д а на своју т е р и т о р и ј у : п о ч е о је да их узнемирује п љ а ч к а ш к и м походима својих М о р л а к а . У то је доба турска сила б и л а т о л и к о м а л а к с а л а да је б и л а н е м о ћ н а д а з а ш т и т и своје п о д а н и к е н а п е р и ф е р и ј а м а ц а р с т в а . З а п у ш т е н и м од д р ж а в е и упућеним на сам о п о м о ћ , Б ј е л а ј ц и м а није о с т а ј а л о другог средства да се спасу од п љ а ч к е и п у с т о ш е њ а н е г о откуп мира од 1 М о р л а к а и о б а в е з а н а харач. T o , м е ћ у т и м , Д о л ф и н у није б и л о д о в о љ н о : он је Б ј е л а ј ц е т р е б а о , да њ и х о в о м ж и в о м и ј е ф т и н о м с н а г о м запосједне празну границу п р е м а ћ е с а р е в о ј Л и ц и . У м ј е т н и к у м и ћ е њ у и обмањивању, к а о сви њ е г о в и сународници, Д о л ф и н ј е , без муке, п р е к о п о г л а в и ц а својих М о р л а к а , з а д о б и о за себе бјелајске к н е з о в е и с к л о н у о их на сеобу у м л е т а ч к и к р а ј . Н а 2 1 . м а р т а 1692. Д о л ф и н ј е с а к н е з о в и м а П а в л о м Ђур и ћ е м , Н и к о л о м П и р и ћ е м и Т о д о р о м З о р и ћ е м склопио писмени у г о в о р у к о ј е м су се о в и о б а в е з а л и да he се закр в и т и с Т у р ц и м а и са својим н а р о д о м оставити стару 1

L o r e n z o Fondra, „CitIuch conquistato et diffesso nella campagna 1694. Augusta M D C X C V Apresso Adrian Vestenant", стр. 37.

8

постојбину и п р е ћ и у м л е т а ч к о п о д а н с т в о , д о к се Долф и н са своје с т р а н е , у и м е м л е т а ч к е в л а д е , о б в е з и в а о уступити т о м народу све з е м љ е , п а ш њ а к е , гајеве и воде у селима П л а в н о , З р м а њ а , П а ћ е н е , О т о н и М о к р о п о 2 ље. Специјално за себе к н е з о в и су издејствовали обе3 ћ а њ е плата и мјесечних п о т п о р а у хљебу. К а д је уредио т а к о ствар с а к н е з о в и м а , Д о л ф и н ј е приступио и з в о ћ е њу своје основе. Да о м о г у ћ и и з а ш т и т и сеобу, он ј е , к о н ц е м маја 1692, к р е н у о све М о р л а к е из К о т а р а , Шиб е н и к а , Д р н и ш а и К н и н а , под в о ћ с т в о м Ф р а њ а П о с е дарског, З а в и ш е Ј а н к о в и ћ а и Андрије Б у т к о в и ћ а , на 4 поход у западну Босну. О в а је н а р о д н а војска прегазила Уну н е д а л е к о од и з в о р а и н е н а д н о упала у Б о с н у и, д о к је Ј а н к о в и ћ са к о њ и ц о м з а ш а в ш и д у б о к о у з а л е ђ е 5 пустошио крај о к о Р и п ч а и Б и х а ћ а , о с т а л и су ускоци ударили на м а л о б р о ј н е бјелајске Т у р к е , з а т в о р е н е у диздаревој кули и п р и с и л и л и их на предају. К р о з то су к н е з о в и дигли народ на п о л а з а к и, п о п л а в и в ш и с е л а , усј е в е , ш у м е , п р а ћ е н и в о ј с к о м , која ј е в у к л а н е к о л и к о стотина з а р о б љ е н е т у р с к е ч е љ а д и и н е к о л и к о д е с е т и н а одсјечених глава н а п р и к а з Д о л ф и н у , п о ч е т к о м јуна 1692. стигли њих 5.000 на броју од којих 1.300 с п о с о б н о за оружје, са с т о к о м и свом п о к р е т н о м и м о в и н о м у нову постојбину. У испуњењу преузетих о б а в е з а , Д о л ф и н је 6. јула 1692. одредио с в а к о м од споменуте т р о ј и ц е к н е з о в а плату од 10 дуката и једну мјеру хљеба на мјесец; 7. јула удјелио је д о с е љ е н и ц и м а инвеституру на села П л а в н о , З р м а њ а , П а ђ е н е , М о к р о п о љ е и О т о н ; a 14. августа доз в о л и о кнезу Н и к о л и П и р и ћ у употребу куле Мухамед2

Задарски стари архив, Списи Д. Д о л ф и н а , III, стр. 50. Ibid. L. Fondra, op. cit.; P. Gazzoni, Istoria delta Republica di Venezia al tempo della sacra Lega, Venezia, Manfre 1705, стр. 484. 5 Посвједочење генералног проведитора Д о л ф и н а од 12. децембра 1696. Оригинал у посједу писца. 3

4

6

-бега Д у р а к б е г о в и ћ а у П л а в н о м . Ј е д а н докуменат из 7 истог а времена с п о м и њ е м е ђ у с е л и м а која су населили Б ј е л а ј ц и ј о ш Е р в е н и к и Ж е г а р . В а љ д а села уступљена Б ј е л а ј ц и м а од Д о л ф и н а нијесу б и л а д о в о љ н а за т о л и к и н а р о д , па је то бјелајско н а с е љ е п р о т е г л о један свој к о р а к д а љ е низ З р м а њ у и з а х в а т и л о с е л о Е р в е н и к и један д и о с е л а Ж е г а р а . З а в е ћ и ј е дио Ж е г а р а м е ђ у т и м утвр ђ е н о д а ј е н а с е љ е н о н и м истим старосједилачким живљ е м који је 1647, при п о ч е т к у Кандијског р а т а , био усел и о у Будин код П о с е д а р ј а a no изгону Т у р а к а 1683. повратио се опет на стара кућишта. 1. д е ц е м б р а 1692. Б ј е л а ј ц и в е ћ , за сами мјесечни х љ е б , постављају п о г р а н и ч н у с т р а ж у , која п о к р и в а и 8 З а д а р с к и к о т а р и К н и н с к у крајину, a l l . августа слијед е ћ е године к н е з П а в а о Ђ у р и ћ већ је погинуо у једном 9 о к р ш а ј у „у служби дуждевој". Н а с е љ а в а њ е П л а в н а и З р м а њ с к е долине б и л о је деф и н и т и в н о : народ у т о м крају није се од тада в и ш е помицао ни мијењао. Данашњи су Плавањци, Отоњани, П а ђ е н ц и , М о к р о п о љ ц и и Б р в е н и ч а н и потомци ових Б ј е л а ј а ц а које је ту н а с е л и о у љ е т у 1692. г. м л е т а ч к и проведитор Данијел Д о л ф и н .

6

Задарски стари архив. Списи Д. Долфина,. III, стр. 73. Списи Д. Д о л ф и н а , III, стр. 35. Ibid. 9 Списи Д. Д о л ф и н а , III, 60. 7

8

10

СРБИ У ИСТРИ Како су постала српска насеља у Пероју и Пуљу

I Б у р е , које су у п р о ш л о с т и т р г а л е и на све с т р а н е разносиле делове с р п с к о г н а р о д а , б а ц и л е су, п р е в и ш е од два и по в е к а , један и в е р н а ш е г с т а б л а д а л е к о на запад, у И с т р у . Захваљујући силној о т п о р н о с т и p a c e , тај о д л о м љ е н и о г р а н а к није угинуо. С р б и п р е с а ђ е н и у И с тру, и а к о одсечени од т е л а свог народа и о с т а в љ е н и сами себи, без п о т п о р е и о с л о н а , и п а к су о д о л е л и свим иск у ш е њ и м а и о д р ж а л и се све до данас, с а в р ш е н о свесни у својим о а з а м а ( П е р о ј : 60 д о м о в а , 300 душа; П у љ : 24 дома, 80 д у ш а ) , које представљају н а ш а н а ј м а њ а , а л и најдостојнија п а ж њ е е т н и ч к а о с т р в а . Н е ћ е стога, м и с л и м , бити сувишно да се и н а ш а ш и р а јавност о б а в е с т и о томе када су и под којим о к о л н о с т и м а о с н о в а н а н а с е љ а која су т а к о дуго и з д р ж а л а на м р т в о ј с т р а ж и н а р о д а из којег су п о т е к л а . С р б и су селили у И с т р у у два н а в р а т а : први пут а 1657. год., други пут 1671. год. К о д нас се до сада з н а л о само за прву од тих с е о б а . О њој је з а б е л е ж е н о н е к о л и ко п о д а т а к а у С р п с к о - д а л м а т и н с к о м м а г а з и н у за год. а

Глигор Станојевић у књизи Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека казује о насељавању Срба у Истри 1538. и 1539. године, т а к о ђ е под млетачким надзором: стране 62 и 63.

11

1844, а н е к е д о к у м е н т е о б ј а в и о је и М и л а ш у збирци Documenta. Друга с е о б а , мада је б и л а и в е ћ а и бучнија о д п р в е , о с т а л а ј е сасвим н е з а п а ж е н а . О с е о б и из год. 1657. зна се т о л и к о да је м л е т а ч к а влада те године н а с е л и л а п е т н а е с т ц р н о г о р с к и х породица (77 душа) из Ц р м н и ч к е нахије у с е л о П е р о ј у И с т р и ; да су ти д о с е љ е н и ц и н а и ш л и у новој постојбини на непријатељски расположено католичко свештенство, са к о ј и м су м о р а л и одмах да се ухвате у к о ш т а ц и да се у тој б о р б и Р е п у б л и к а п о с т а в и л а на страну досељеника и з а ш т и т и л а их од п р е с и з а њ а к а т о л и ч к о г к л и р а . О в и м в е с т и м а т р е б а додати д а ј е т е исте године к о т а р с к и пров е д и т о р Б а т а љ а [Bataglia] б и о ступио у везу са н е к и м ц р н о г о р с к и м п л е м е н и м а к о ј а су ж е л е л а да п р е ђ у у млет а ч к о п о д а н с т в о и да је ради тих п р е г о в о р а б и о д о ш а о лично у К о т о р и генерални проведитор Антонио Берн а р д о [ A n t o n i o B e r n a r d o ] . У с к о р о n o њ е г о в о м доласку, а р б а н а ш к и је санџак-бег М е х м е д В а р љ а к п р е ш а о с војс к о м п р е к о Ц р н е Г о р е , п а о под К о т а р , б е з у с п е ш н о г а о п с е д а о н е к о л и к о м е с е ц а , a у с е п т е м б р у дигао опсаду и п о в р а т и о војску. Д у к а л а , к о ј о м се ц р н о г о р с к и м досељ е н и ц и м а удељује з е м љ а у И с т р и , носи датум 26. нов е м б р а 1657. М о ж д а се не би п о г р е ш и л о кад би се сви ти д о г а ђ а ј и д о в е л и у везу и з а к љ у ч и л о да су Ц р м н и ч а н и , к о ј и су с е , п р е г о в а р а ј у ћ и са М л е ч и ћ и м а , били замер и л и санџак-бегу, з а њ е г о в а похода н а К о т о р , ускочили на м л е т а ч к у т е р и т о р и ј у , а м л е т а ч к е их власти п р е в е з л е у И с т р у и н а с е л и л е у П е р о ј . Н е о б ј а ш њ е н у овој ствари остаје с а м о у з р о к ради к о ј е г су М л е ч и ћ и , који су све уск о к е на југу н а с е љ а в а л и у хајдучку о б л а с т о к о Рисна и П е р а с т а , у овој п р и л и ц и одступили од п р а в и л а и ту незнатну ш а к у п р е б е г л и ц а п р е б а ц и л и ч а к у И с т р у . За другу сеобу и м а м о обилнијих и поузданијих вести, ц р п љ е н и х из и з в о р а из прве р у к е . 12

Х е р ц е г о в ц и и Ц р н о г о р ц и који су 1654. год. ускочили у м л е т а ч к и крај и н а с е л и л и о к о л и н у Р и с н а и П е р а ста, р а з в и л и су у т о к у К а н д и ј с к о г р а т а , под и м е н о м хајдука, в р л о живу и дрску ч е т н и ч к у акцију, која је наносила в е л и к е ш т е т е Т у р ц и м а и Д у б р о в ч а н и м а и в е ћ т и м е з н а т н о к о р и с т и л а м л е т а ч к о ј с т в а р и н а тој с т р а н и . З а свој рад хајдуци нису од Р е п у б л и к е п л а ћ е н и , ни и н а ч е н а г р а ђ е н и . Т е к у јуну 1669, д а к л е с а м о на т р и м е с е ц а пред с в р ш е т а к р а т а , њ и х о в е х а р а м б а ш е Б а ј о П и в љ а нин, Ј о в о С и к и м и ћ , Грујица Ж а р а в и ц а и В у к о с а в П а в л о в и ћ постижу о д С е н а т а п о једну војничку п л а т у , к а о награду за заслуге. Хајдуци су, д а к л е , б и л и у п у ћ е н и искључиво на приходе од п љ а ч к е , па је р а з у м љ и в о да је вест о миру и к а о п о с л е д и ц а т о г а с т р о г а з а б р а н а ч е т о вања изазвала запрепашћење у њиховим редовима. М и р , који ј е ц е л а д р ж а в а п о з д р а в и л а к а о к о н а ц свих зал а , за р и ш њ а н с к е хајдуке з н а ч и о је п о ч е т а к беде и злоп а ћ е њ а . Схватајући сву т е ж и н у свог п о л о ж а ј а у н о в и м п р и л и к а м а , хајдуци су, на п р в и глас о миру, п о с л а л и своје ч е т и р и х а р а м б а ш е у М л е т к е да са С е н а т о м уреде њихово п и т а њ е . Г о р д и по п р и р о д и , а свесни својих нен а г р а ђ е н и х заслуга за м л е т а ч к у с т в а р , хајдуци су пос т а в љ а л и з а х т е в е , к о ј и су М л е ч и ћ и м а и з г л е д а л и наумер е н и и н е п р и л и ч н и . У м о л б и , коју су х а р а м б а ш е Б а ј о Н и к о л и ћ , Грујица Ж е р а в и ц а , В у к о с а в П а в л о в и ћ и буљ у г б а ш а М и л о ш е в и ћ 10. јануара 1670. поднели С е н а т у , т р а ж и се: д а с е хајдуцима одреди к а о б о р а в и ш т е и л и В р а н а у К о т а р и м а и л и Рисан у Б о к и ; да им се уз дознач е н о м е с т о додели и х а т а р ; да им се признају п о в л а с т и це ј е д н а к е о н и м а које су у ж и в а л и П а ш т р о в и ћ и ; да им с е , д о к з е м љ е стану н а р о д , о б е з б е д и исхрана и з д р ж а в них х а м б а р а и, најзад, да им се о с т а в и п р а в о на п р в о с т е пено р е ш а в а њ е свих међусобних грађанских и кривичних спорова. М о л б а ј е , са с т а н о в и ш т а м л е т а ч к е в л а с т и , б и л а н е п р и х в а т љ и в а , али С е н а т није х т е о д а о з л о в о љ и 13

хајдуке, к о ј и су доиста б и л и з а с л у ж н и за д р ж а в у и чије су јој услуге м о г л е у будућности ј о ш т р е б а т и . С т о г а се С е н а т и з в у к а о и з н е п р и л и к е о н а к о к а к о с е и з неприлика и з в л а ч е све в л а с т и свих н а р о д а и в р е м е н а : л е п и м реч и м а и о д у г о в л а ч е њ е м р е ш е њ а . Х а р а м б а ш е је о б д а р и о д о л а м а м а , ј а в и о им да су издана н а р е ђ е њ а за прехрану хајдучких п о р о д и ц а из д р ж а в н и х средстава, па их т а д а , в и ш е з б у њ е н е н е г о з а д о в о љ е н е , о т п р е м и о назад у Б о к у , д а код к у ћ е чекају р е ш е њ е . 6 Р е ш е њ е је стигло т е к к о н ц е м јуна. [.. . ] од хајдука, п о к у ш а о да ове отуда и с д о в о љ а в а л о с а м о онај који се о д н о с и о на п р е б и в а л и ш т е и к о ј и , и н а ч е , није ни б и л о м о г у ћ е н е з а д о в о љ и т и . З а б о р а в и ш т е о д р е ђ е н ј е хајдуц и м а град Р и с а н и њ е г о в а о к о л и ц а , али је у Рисан пос т а в љ е н један м л е т а ч к и в л а с т е л и н к а о управник и њ е м у је д е л е г и р а н а и судачка в л а с т у хајдучким с п о р о в и м а . П и т а њ е о п о в л а с т и ц а м а није у р е ш е њ у ни с п о м е н у т о .

II С т а њ е с т в о р е н о о в и м с е н а т с к и м р е ш е њ е м није дуго п о т р а ј а л о . Д о г о д и л о се да је н е к и Јусуф-ага Ризван о в и ћ , чија су и м а њ а б и л а у крају з а у з е т о м од хајдука, п о к у ш а о да о в е отуда истисне и с и л о м у ђ е у Рисан. Отуда се и з р о д и о сукоб у к о м су Т у р ц и грдно н а с т р а д а л и , ос т а в и в ш и на т е р е н у в и ш е од 200 мртвих a у хајдучким р у к а м а о г р о м а н п л е н у к о њ и м а и оружју. Да се освете за р и ш њ а н с к и п о к о љ , а знајући из р у ж н о г искуства ш т а з н а ч и хајдучко суседство, п о г р а н и ч н и Т у рци порадили су на П о р т и да се хајдуци м а к н у из т о г а краја. П о р т а је п р и х в а т и л а з а х т е в својих п о д а н и к а и, у п р е г о в о р и м а са б а и л о м М о л и н о м [Francesco M o l i n o ] , е н е р г и ч н о затраж и л а да се хајдуци у к л о н е из Р и с н а . Из бојазни да се на6

14

У изворнику (Политика) недостаје ред.

руши мучно закључени м и р , М о л и н о је м о р а о да попусти т о м захтеву. Т а к о је д о ш л о да су п о ч е т к о м јуна 1671. год. сви р и ш њ а н с к и хајдуци (1.500 д у ш а , од којих су 500 били р а т н и ц и ) у к р ц а н и на м л е т а ч к о б р о д о в љ е и превезени у туђи и далеки Пуљ. О г о р ч е н и о в и м н е о ч е к и в а н и м р е ш е њ е м свог питања и о в а к в о м наградом за своје заслуге, н а п у ш т е н и од свакога у страној и н е п о з н а т о ј з е м љ и , р а з д р а ж е н и приз о р о м беде својих п о р о д и ц а , хајдуци су се у П у љ у побунили и стали да пљачкају м и р н е и с т а р с к е с т а р о с е д е о ц е . К а д су нереди у И с т р и узели маха и у ч е с т а н и с у к о б и међу хајдуцима и с т а р е н и ц и м а п о ч е л и да добијају изглед г р а ђ а н с к о г р а т а , С е н а т се з а б р и н у о и ж у р н о упутио у Пуљ далматинског генералног проведитора Антонија Б а р б а р а [ A n t o n i o B a r b a r a ] да умири хајдуке и васпостави ред. Б а р б а р о је б и о д о б а р и п р а в е д а н у п р а в н и к и л и ч н о в р л о х р а б а р ч о в е к , а о в о је својство код хајдука б и л о на н а р о ч и т о ј ц е н и . Он је с т и г а о у П у љ п о л о в и ц о м јула и, захваљујући својој п о п у л а р н о с т и , успео за кратко в р е м е да п р и м и р и хајдуке, п о д е л и о им земљу у о к о лици П у љ а и о б е з б е д и о им исхрану до п р в е ж е т в е . Т и м е су се о н и , изгледа, з а д о в о љ и л и и, д о н е к л е , и з м и р и л и са судбином. Приметна је несразмера међу бројем досељених хајдука и садањом ј а ч и н о м пуљског н а с е љ а , и с т о к а о и н е с р а з м е р а у м е ђ у с о б н о ј ј а ч и н и пуљског и п е р о ј с к о г н а с е љ а . П е р о ј , у к о ј и је д о с е л и л о с а м о 77 д у ш а , б р о ј и их данас о к о 300. П у љ , у који их се д о с е л и л о 1.500, н е м а их данас н е г о 80. П е р о ј с к о се н а с е љ е , д а к л е , к р о з два и по в е к а п о ч е т в е р о с т р у ч и л о , а пуљско ј е , к р о з и с т о врем е , спало на двадесети део п р в о б и т н е с н а г е . О в а се привидна аномалија т у м а ч и т и м е ш т о ј е с е о б а Ц р н о г о р а ц а у П е р о ј б и л а к о н а ч н а , д о к је с е о б а хајдука у П у љ б и л а привремена. Црногорци досељени у Перој прилагодили су се р е л а т и в н о б р з о н о в и м п р и л и к а м а и н о в о м поднеб15

љу. О н и су д о л а з и л и из ј е д н о г од плодних крајева Ц р н е Г о р е , у којему се људи не б а в е с а м о с т о ч а р с т в о м и рат о м , в е ћ и о б д е л а в а њ е м з е м љ е , a у новој постојбини усл о в и за п о љ о п р и в р е д у б и л и су о д л и ч н и . Ц р м н и ч к и дос е љ е н и ц и , д а к л е , не с а м о ш т о су м ог ли да остану при с в о м р а н и ј е м з а н и м а њ у , в е ћ и да га в р ш е под ј о ш пов о љ н и ј и м у с л о в и м а н е г о у с т а р о м крају. С т о г а се п р о ц е с а к л и м а т и з а ц и ј е и з в р ш и о код њих с р а з м е р н о б р з о и б е з п о т р е с а . К о д хајдука т о није и ш л о т а к о г л а т к о . О н и су и м а л и за с о б о м п е т н а е с т година ч е т о в а њ а , услед чега су б и л и о д в и к л и од с в а к о г рада и с р е ђ е н о г ж и в љ е њ а , a свикли н а опасне али беструдне п љ а ч к а ш к е ш и ћ а р е . Сад је т р е б а л о п р е ћ и од п у ш к е на м о т и к у , а тај се прел а з никад није в р ш и о б е з м у к е и б е з т р з а в и ц а . С т о г а су хајдуци, ч и м је п у к а о глас о н о в о м рату, одмах о с т а в и л и з е м љ у , где се хлеб з н о ј е м т е к а о , и п о в р а т и л и се т а м о где се он на с а б љ и о т и м а . В е ћ у с а м о м п о ч е т к у М о р е ј с к о г а р а т а ми о п е т с р е т а м о р и ш њ а н с к е хајдуке где под и с т и м х а р а м б а ш а м а и на истом т е р е н у настављају р а т п р е к и н у т п е т н а е с т година р а н и ј е . Р а з у м љ и в о је да се хајдуци из И с т р е нису сви до пос л е д њ е г п о в р а т и л и у Б о к у . Н е к и м а л и п о с т о т а к , погдек о ј а п о р о д и ц а , б и ћ е се ваљда к р о з т р и н а е с т година бор а в љ е њ а у И с т р и а к л и м а т и з о в а о и ухватио к о р е н а у нов о ј з е м љ и . Ти су о с т а л и . В е р о в а т н о је и да је б р о ј заосталих у п о ч е т к у з н а т н о п р е м а ш и о д а н а ш њ у снагу Ha­ irier п у љ с к о г н а с е љ а , али су од тада п р о т е к л а два и по в е к а , па је н е с у м њ и в о да су к р о з тај дуги низ година м н о г е од з а о с т а л и х п о р о д и ц а п о д л е г л е упливу средине и утонуле у л а т и н с к о м о р е . За ове које су дотрајале до н а ш и х д а н а , м о ж е се са п р а в о м к а з а т и да представљају „reliquiae r e l i q u i a r u m " н е г д а ш њ е г хајдучког н а с е љ а . И н т е р е с а н т н о је н а п о м е н у т и да се м е ђ у на се љ е ни м хајдуцима п о м и њ е и име х а р а м б а ш е М а т е Њ е г у ш е в и ћ а , 16

оног истог коЈему н а р о д н а песма приписуЈе дЈеверску издају код мегдана Б а ј а П и в љ а н и н а са б е г о м Љ у б о в и ћ е м (в. В у к , I I I , 70).Судбина је х т е л а да и с т а р с к и С р б и остану ван загрљаја о б н о в љ е н е о т а џ б и н е . У с в е т л и м данима кад је мајка Србија купила и с т е з а л а к недрима своју растурену децу, они су, са н е и з м е р н и м б о л о м , видели к а к о се гранични стубови подижу д а л е к о иза њихових о а з а и осетили су да [су] о н и исувише м а л е н и и н и ш т и да би могли имати права на наду за будућност. Удес и с т а р с к и х С р б а не да се и з м е н и т и ни у б л а ж и т и , али н а м он т и м императивније н а м е ћ е дужност да не допустимо да о н и з а б о р а в е да су, и ван г р а н и ц а н а ш е д р ж а в е , ј о ш у в е к део н а ш е г народа."

в

Потпун смисао овим речима даје чињеница ш т о су написане 1925. године, б е з ироније, б е з гнева, када је то б и л о т л о Италије.

2 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

17

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ КОТАРСКИХ УСКОКА Прилике и догађаји у Далмацији у почетку Кандијског рата

О т к а д је М л е т а ч к а Р е п у б л и к а з а к о р а ч и л а у Далмацију и у њој ухватила к о р ј е н а , никад њ е з и н посјед у наш о ј з е м љ и није био сведен на мању мјеру н е г о у размаку в р е м е н а који иде од с в р ш е т к а Ц и п а р с к о г па до поч е т к а К а н д и ј с к о г р а т а . Ч е т и р и града н а уској каници п р и м о р ј а од Н о в и г р а д а до О м и ш а - то је била сва башт и н а св. М а р к а на д а л м а т и н с к о м копну у раздобљу 1573-1645. г. Са П л о ч а , из В р а н е , са В р п о љ а , са П р а п а т н и ц е , из С о л и н а и са К а м е н а Турци су са пожудом и з л у р а д и м з а д о в о љ с т в о м гледали с т а р е и питоме далмат и н с к е г р а д о в е , п р и д а в љ е н е у тјескоби њихових окљ а ш т р е н и х т е р и т о р и ј а . О н и су, ш т а в и ш е , у М о р л а ч а к о м каналу, К а р и н у , Скрадину и М а к а р с к о ј били избили на с а м о м о р е , па се у ј е д н о м часу носили ч а к и намјер о м да у О б р о в ц у оснују б р о д о г р а д и л и ш т е и базу за гус а р е њ е у г о р њ е м у Јадрану, сличну оној коју су за доњи Ј а д р а н и м а л и у Улцињу. О в а к о подијељена Д а л м а ц и ј а била је насељена нар о д о м који је и поред и с т о в ј е т н о с т и p a c e , п р е д с т а в љ а о два одвојена е т н и ч к а т и п а , р а з л и ч н а по нарјечју, ношњ и , о б и ч а ј и м а , м е н т а л и т е т у а д о н е к л е и по вјери. Нар о д у м л е т а ч к о м приморју п р е д с т а в љ а о је старосједил а ч к и х р в а т с к и ж и в а љ , тип п р в о б и т н о г становника Д а л м а ц и ј е из в р е м е н а прије турских најезда. П о т и с н у т т а л а с и м а тих најезда, тај је народ п о с т е п е н о н а п у ш т а о а

18

Уобичајен тадањи назив за В е л е б и т с к и канал.

своја насеља у у н у т р а ш њ о с т и и у з м и ц а о к м о р у , на ост р в а , па се ч а к п р е б а ц и в а о и на другу о б а л у . Д о к је т а к о аутохтони ж и в а љ т р а ж и о б л а ж а п о д н е б љ а , н а њ е г о в и м ј е н а п у ш т е н и м о г њ и ш т и м а р а с п р е т а в а о в а т р у један нови, м л а ђ и и свјежији н а р о д : М о р л а ц и . Н е ћ е м о на о в о м мјесту у л а з и т и у п и т а њ е е т и м о л о гије т о г имена н и п о р и ј е к л а т о г е т н и ч к о г т и п а , в е ћ ћ е мо назив Морлаци п р и м и т и са о н и м з н а ч е њ е м к о ј е су му у то доба придавали М л е ч и ћ и . За М л е ч и ћ е су М о р 6 л а ц и били „Christiani, sudditi del Turco", y о п р е ц и ca христјанима њ и х о в и м п о д а н и ц и м а , које о н и безг и з н и м н о називљу „habitanti vecchi"" „sudditi vecchi". По м л е т а ч к о м схватању, М о р л а ц и су д а к л е били онај христјански с л а в е н с к и е л е м е н а т к о ј и је са Б а л к а н а д о ш а о у Далмацију са т у р с к и м з а в о ј е в а ч е м и ту се н а с е л и о к а о с т о ч а р и о б р а ђ и в а ч з е м а љ а нових г о с п о д а р а . Тај је е л е м е н а т на д а л м а т и н с к о м копну б и о ј а ч и и п р е т е ж н и ј и од самих м у с л и м а н а , ј е р ислам није у опустјелој и к а т о л и ч к о ј Д а л м а ц и ј и н а ш а о о н а к о п о в о љ н е увјете развоја к а о у н е р а с е љ е н о ј , б о г о м и л с к о ј Б о с н и . Из утврђених мјеста и т р ж и ш т а у која су се н а с е л и л и к а о војници, a r e , т р г о в ц и и з а н а т л и ј е м у с л и м а н и се нису даље ш и р и л и . Ни у ј е д н о м н а ш е м селу н е м а т р а г а ни успомене о џамији: с е о с к о с т а н о в н и ш т в о б и л о је ли1 стом м о р л а ч к о . Н е к о л и к е б е г о в с к е и агинске породи6

„Хришћани, турски поданици". „Староседеоци". „Стари поданици". 1 Трагова турског господства и турске културе има само у њиховим затвореним градићима: на Клису чесма и џамија, у Дрнишу џамија и минарет, у Врани красни Машковићев хан у маварском слогу и ванредно очувани каштел у Перушићу." Тих би трагова, вјеројатно, било много више да вјерски фанатизам и рушилачки бијес освајача није по свим освојеним тврђавама претварао џамије и цркве и уништавао све успомене на турску владавину. На овај закључак наводе нас слике турских градова по копненој Далмацији сачуване у атласима млетачких космографа и у неким анонимним гравурама. д Овај каштел, заправо мање у т в р ђ е њ е , срушен је јула или августа 1944. године; у народу познат као Градина на коси Перушићској. в г

19

ц е , к о ј е су б и л е ф е у д а л н е власнице ве л и к и х сеоских и м а њ а ( А т л а г и ћ и , Ф и л и п о в и ћ и , Д у р а к б е г о в и ћ и , Ферх а т п а ш и ћ и , Б е ћ и р а г и ћ и и др.) и м а л е су на својим спахилуцима куле и ч а р д а к е , али је то б и л о само у неким хумнијим и б о г а т и ј и м с е л и м а (у Б и љ а н и м а , К у л и Атлагића, Кашићу, Исламу, Жегару, Полачи, Плавном и т д . ) ; п о о с т а л и м , н а р о ч и т о п о с е л и м а б у к о в а ч к е голети - није б и л о Т у р а к а . О ж и в о т у М о р л а к а под т у р с к о м власти н е м а м о поузданих п о д а т а к а . З н а д е се т о л и к о , да су они давали д р ж а в и х а р а ч , р ади ли г о с п о д а р и м а земљу к а о к м е т о в и и л и под з а к у п и и ш л и на војску. Њ и х о в о је с т а њ е завис и л о о ћуди п о в р е м е н о г , н е п о с р е д н о г господара, исто к а о ш т о је с т а њ е м л е т а ч к и х п о д а н и к а з а в и с и л о о ћуди п о в р е м е н о г , н е п о с р е д н о г у п р а в н и к а . К а о М о р л а ц и бег о в с к е , т а к о су и ови о б д ј е л а в а л и ц р к в е н е , м а н а с т и р с к е и в л а с т е о с к е з е м љ е ; к а о М о р л а ц и за војску, т а к о су и о в и д а в а л и људе з а галије. П р и л и к е с т а н о в н и к а м л е т а ч ке Д а л м а ц и ј е нијесу ни по ч е м у б и л е т а к о в е да су могле да и з а з о в у завист њихових з е м љ а к а с о н е стране границе и ми с у м њ а м о да је у о в о м р а з д о б љ у постојала м е ђ у М о р л а ц и м а једна одређена, дјелотворна т е ж њ а за ос л о б о ђ е њ е м од Т у р а к а . Ж е љ а за т и м т и њ а л а је м о ж д а у подсвијести н а р о д а , али с а м о к а о мистична, нагонска ч е ж њ а њ е г о в е христјанске д у ш е . К а д с у в р е м е н а сазрел а . М л е ч и ћ и су тај н а г о н р а с п а л и л и и и с к о р и с т и л и га у своје сврхе. С т а р и а н т а г о н и з а м ради п р е в л а с т и у и с т о ч н о м базену С р е д о з е м н о г а м о р а д о в е л о је 1645. г. до н о в о г р а т а м е ђ у Р е п у б л и к о м и П о р т о м . В е ћ од ступања на престо султана И б р а х и м а , П о р т а се потајно и ж и в о с п р е м а л а н а р а т . Т е п р и п р е м е нису о с т а л е н е п р и м ј е ћ е н е тадашњ е м б а илу Г. С о р а н ц у [Soranzo] нити је он пропустио да В р е д н о помена је и то да се у тврђави налазио катапулт из турских времена, као и н е ш т о хладног оружја, ш т о је нестало незнанокуд под управом последњих корисника утврђења, усташа.

20

о њ и м а обавијести своју владу, али ни б а и л о ни С е н а т нису з а п р а в о знали над к и м he се п р о л о м и т и о б л а к . У питању су биле М а л т а , ш п а њ о л с к а Сицилија и К а н д и ј а . Турски су д р ж а в н и ц и љ у б о м о р н о к р и л и султанову намјеру и з а г о н е т н и м и о п р е ч н и м изјавама п о в е ћ а в а л и неизвјесност. С в а к а је од т р и у г р о ж е н е христијанске силе п о б о ж н о и ж а р к о м о л и л а једног те и с т о г Б о г а да то своје покараније сруши на главу о н и м другим двјема. Н а р о ч и т о се у М л е ц и м а в ј е р о в а л о да те п р и п р е м е нису уперене п р о т и Р е п у б л и ц и . И п а к д а б и с е у к л о н и о с в а к и повод сукобу, С е н а т је н а м ј е р н о п р о п у ш т а о м ј е р е пред о с т р о ж н о с т и , које је п р е д с т о ј е ћ а о п а с н о с т н а м е т а л а . Он не само да није учинио н и ш т а за одбрану Републичина п р е к о м о р с к о г посједа, в е ћ је н а р е д и о и п р е к и д радња око утврћивања далматинских и левантинских градова, које су ј о ш одраније б и л е у т о к у . На свим крајевима и у свим п и т а њ и м а С е н а т је п о п у ш т а о и у г и њ а о се, само да сачува м и р , б е з којег оној т р г о в а ч к о ј и поморској д р ж а в и није б и л о ж и в о т а . П о р е д свега т о г а турска је ф л о т а к о н ц е м маја исп л о в и л а из Б о с ф о р а и и з б а ц и л а на Кандију г о л е м у војску од 60.000 б о р а ц а . На ч е л у те силе стајао је један Д а л м а т и н а ц : Ј у с у ф М а ш к о в и ћ и з В р а н е . А л и н и т о није б и л о д о в о љ н о да одузме М л е ч и ћ и м а све илузије. С е н а т се сада о б м а њ и в а о н а д о м да he м о ћ и л о к а л и з о в а т и к о н ф л и к т на Кандију и Л е в а н а т а да he се у Д а л м а ц и ј и наставити н о р м а л н и односи. М и с л и л о се да је с п л и т с к а с к а л а т о л и к о неопходна Т у р ц и м а д а h e о н и ради њ е п о ш т е д и т и Далмацију. Ради т о г а ни послије н а в а л е на Кандију у Д а л м а ц и ји није предузимано н и ш т а за одбрану з е м љ е . П р о в и д у р Андреа Вендрамино [Andrea Vendramin] настојао је да пажњом, сусретљивошћу, митом, даровима одобровољ и п о г р а н и ч н е в е л и к а ш е . О н ј е о б у с т а в и о све р а д о в е о к о у т в р ћ и в а њ а градова, сам д о б а в љ а о и п р о п у ш т а о 21

п р е к о м л е т а ч к е т е р и т о р и ј е гр аћ у з а М а ш к о в и ћ е в хан, даривао паше, слао поклоне санџацима, митио бегове, з а б р а њ и в а о м е г д а н е , * к р о т и о своје п о д а н и к е , заглаћив а о п о г р а н и ч н е с у к о б е , али све узалуд. Д у р а к б е г о в и ћ и , упорни и п р и ј е к и у својој давној м р ж њ и на М л е ч и ћ е , остајали су неприступни В е н д р а м и н о в у миту и заводничкој в ј е ш т и н и , а о с т а л и су и поред мита остајали ш т а су и б и л и . T o р а с п о л о ж е њ е б и л о ј е , д о н е к л е , дјело П а ж а нина В и ћ е н ц а П а л а д и н и ј а [Vicenzo Palladini] који се, п р о г н а н ради н е к е м о н о п о л с к е к р и в и ц е , био склонуо код Д у р а к - б е г а па му сад з а п а л о да м л е т а ч к и м властима в р а т и ж а о з а срамоту. У п л и в далматинских б е г о в а , н а р о ч и т о Дуракбегов и ћ а , био је у то вријеме на П о р т и о г р о м а н . Т а м о се ј е , чудном и г р о м судбине, која није р и ј е т к а у историји От о м а н с к о г Ц а р с т в а , био д о к о п а о највеће части у држави В р а њ а н и н Ј у с у ф М а ш к о в и ћ , не зна се да ли сродник или и з м е ћ а р Д у р а к б е г о в и ћ а . Од тада су учестала путов а њ а к о т а р с к и х Т у р а к а у Ц а р и г р а д , а посљедице тих хаџ и л у к а б и л е су к о б н е по М л е ч и ћ е . У ф е б р у а р у 1645. г. М а ш к о в и ћ ј е п о с т а в и о з а л и ч к о г санџак-бега Халил-бег а В р а н с к о г . М о ћ Д у р а к б е г о в и ћ а д о ш л а ј е тиме д о свог врхунца: у д а л м а т и н с к и м с т в а р и м а Ц а р и г р а д је радио с а м о о н о ш т о су ж е л и л и и т р а ж и л и Халил-бег и син му Дурак-бег. На њихов захтјев н а р е ђ е н о је босанском паши да удари на Далмацију. В е н д р а м и н о , т а ч н о обавиј е ш т е н од поузданика, сарајевских Јевреја ( П е н з о [Pens o ] , М о ј з е Ц а ф и р о [Moise Zaffiro] и д р . ) , о свему ш т о се у Б о с н и д о г а ђ а л о , у п о з о р и о је владу у М л е ц и м а на опасност која је пријетила п о к р а ј и н и . Њ е г о в и су аларми одузели С е н а т у и посљедњу илузију и п о т а к л и га да п о ч н е мисл ит и на одбрану Д а л м а ц и ј е . П о л о в и ц о м августа С е н а т п о ш а љ е у З а д а р Л е о н а р д а Ф о с к о л а [Leonar­ do Foscolo] и Н и к о л у Д о л ф и н а [Nicolo Dolfin] к а о ванр е д н е п р о в и д у р е , a с њ и м а н е к о л и к о м л е т а ч к и х племи22

ћa за у п р а в н и к е пo градовима и т в р ђ а в а м а , н е к о л и к о искусних, п р о ф е с и о н а л н и х о ф и ц и р а и н е ш т о м а л о наја м н и ч к е војске. З а в р х о в н о г војног з а п о в ј е д н и к а послан је тада у Далмацију в и т е ш к и Н и ј е м а ц , б а р о н К р и с т о ф М а р т и н Д е г е н ф е л д [Cristoforo M a r t i n o d e D e g e n feld], в е т е р а н из Т р и д е с е т о г о д и ш њ е г р а т а . И п а к се у овој првој ратној години п а ш а , п а р а л и з о в а н , р е г б и , м л е т а ч к и м з л а т о м , није м а к а о из Б о с н е , те су се неприј а т е љ с т в а исцрпила једном безуспјешном н а в а л о м Халил-бега на Р а ж а н а ц . Концем новембра, пошто је истекао р о к Вендраминову г е н е р а л а т у , он се в р а т и о у М л е т к е а на њ е г о в о је мјесто д о ш а о д о т а д а ш њ и ванредни провидур Ф о с к о л о . Н а с к о р о п о т о м смјењен је и, по обичају, удављен и босански п а ш а , а за б е г л е р б е г а п о с т а в љ е н И б р а х и м - п а ш а Г а б е љ а к , са н а р о ч и т и м з а д а т к о м : да удари на м л е т а ч к е посједе, слушајући при т о м е упуте и савјете Х а л и л - б е г а и к о т а р с к и х б е г о в а . Н о в а година 1646. с в и т а л а је за Далмацију у занаку р а т а , пуна п р и ј е т њ а и о п а с н о с т и . Д е п е ш е , које је Ф о с к о л о к р о з зиму и п р о љ е ћ е 1646, упућивао С е н а т у , к и п е вијестима о п а ш и н и м војним п р и п р е м а м а : по Б о с н и и Далмацији пописиван је народ за војску, свака је к у ћ а м о р а л а да даде по једног ч о в ј е к а , војна ј е о б в е з а п о г а ђ а л а свако т р е ћ е о д р а с л о л и ц е , сарајевска је ч а р ш и ј а п р и т ј е ц а л а са 800 п у ш к а р а , издржаваних т р о ш к о м т р г о в а ц а свих вјера без р а з л и к е , ударани су ванредни н а м е т и , г о м и л а н е залихе ж и в е ж а и п и ћ е , лијевани и д о в л а ч е н и т о п о в и и з а и р а . Х а л и л - б е г , позивајући м о р л а ч к е г л а в а р е на оружје, ј а в љ а о је сваком појединоме које му је с е л о м л е т а ч к о г п р и м о р ј а намијенио за награду. П о ч е т к о м а п р и л а склонуо је Халил-бег породицу, драгоцјености и р о б љ е из В р а н е на своје и м а њ е у П л а в н о м . To су све били н е с у м њ и в и предзнаци олује, али ни то није с к л о н у л о С е н а т на е н е р г и ч нију акцију за п о м о ћ Д а л м а ц и ј и . Кандија је б и л а б е з д а н који је гутао сву снагу и све приходе о с т а р е л е републик е : за Далмацију су, већ тада, остајале м р в и ц е . Ф о с к о 23

л о , с к у ч е н у средствима, р а д и о је ш т о је м о г а о : утврћив а о је З а д а р , Ш и б е н и к и К о т о р , р у ш и о слабија мјеста ( Н и н , Ф и л и п ј а к о в и др.) да се у њ и м а не би угнијездили Т у р ц и , с м ј е ш т а о је р а с е љ е н о с т а н о в н и ш т в о у градове и по о с т р в и м а , с п о с о б н е за оружје у в р ш т а в а о у војску и, најзад, у спознаји своје н е м о ћ и , в а п и о од и н к в и з и т о р а ђ „veleno, perimpiegare a difesa de nostri contro петici" О в а к о в и м ce захтјевима y М л е ц и м а р е д о в н о удовољавал о , па су и Ф о с к о л у и н к в и з и т о р и без о д л а г а њ а упутили „тillе lire d' arsinico, raccolte in un caratello ben condizioe nato, d' ottima qualitd". У ф е б р у а р у ове године султан И б р а х и м у једном наступу с р џ б е био је дао задавити свог љ у б и м ц а , силикт а р - п а ш у М а ш к о в и ћ а . Њ е г о в а ј е с м р т била т е ж а к удар а ц за д а л м а т и н с к е б е г о в е и она је у читавој турској Далмацији изазвала бол и забринутост. У Котарима, М а ш к о в и ћ е в о м р о д н о м крају, к о ј е м се он одужио једн о м в е л и ч а н с т в е н о м з а д у ж б и н о м , о ж а љ е н је њ е г о в губ и т а к истински и д у б о к о . И п а к с м р т м о ћ н о г п о к р о в и т е л>а није у з д р м а л а Х а л и л - б е г о в п о л о ж а ј нити п о к о п а л а углед који је он на П о р т и у ж и в а о . И управ је та несмањ е н а Х а л и л - б е г о в а м о ћ , м а к о л и к о т о п а р а д о к с а л н о изг л е д а л о , спасила Д а л м а ц и ј у . У мају је И б р а х и м - п а ш а д о в р ш и о п р и п р е м е те се са в о ј с к о м о д п р е к о 20.000 б о р а ц а п р е к о Л и в н а , Грахова, К н и н а и О с т р о в и ц е п о л а к о спустио у Н а д и н . С њ и м су б и л и х е р ц е г о в а ч к и , б и х а ћ к и и ц р м н и ч к и санџак-бези, a у Д а л м а ц и ј и су му се п р и д р у ж и л и л и ч к и , Халил-бег, и к л и ш к и , чувени Б а р а к о в и ћ . В е ћ и дио п а ш и н е војске састојао ј е о д спахијске к о њ и ц е , ш т о ј е и ш л о пјешке т о ј е б и о М о р л а к . В л а ш к и су били и в о л о в и који су вукли топ о в е : 9 к о м а д а т е ш к и х , опсадних, који су, в и ш е него све друго, з а б р и њ а в а л и Р е п у б л и ч и н е п р е д с т а в н и к е . Д р ж а ђ

„Отров, да употребим у одбрану нашу, против непријатеља". „Хиљаду лира арсеника, најбоље врсте, прикупљеног по једном споразуму, под д о б р и м условима". е

24

ло се да је з а п е ч а ћ е н а судбина или З а д р а и л и Шибеника. П а ш а је, м е ђ у т и м , п о н а г о в о р у Х а л и л - б е г а , ударио на незнатну т в р ђ а в у Н о в и г р а д . Халил-бег, којему су м о ћ и господство рода Д у р а к б е г о в и ћ а били п р е ч и од свих турских државних и н т е р е с а , хтјео је да одузме М л е ч и ћ и м а и то п о с љ е д њ е у п о р и ш т е у у н у т р а ш њ о с т и , па да слободно и н е с м е т а н о присаједини своме в р а н с к о ме зијамету п р о с т р а н а и б о г а т а подручја З а д р а и Н и н а . Н о в и г р а д , слабо у т в р ђ е н а ј о ш горе б р а њ е н од посаде талијанских најамника, предаде се п а ш и у у т о р а к т р е ћ е г јула 1646. г., послије сама т р и дана опсаде. П а ш а јави одмах о п о с т и г н у т о м успјеху у Ц а р и г р а д преувеличавајући, к а о ш т о ј е п р и р о д н о , в а ж н о с т освојене т в р ђ а в е . О ч е к у ј у ћ и из Ц а р и г р а д а упуте за даље рат о в а њ е , он се улогори у и с л а м с к о м пољу, а за заповједника у Н о в и г р а д п о с т а в и Дурак-бега, са н а л о г о м да поправи старе утврде и подигне н е к е н о в е са с т р а н е л у к е . Ч а у ш и и з Ц а р и г р а д а с т и г о ш е т е к п о л о в и ц о м августа. К р о з та два в р е л а мјесеца п а ш и н а се војска м н о г о р а з редила: у војсци је з а в л а д а л а с р д о б о љ а , м н о г и су умир а л и , ко је м о г а о и з м и ц а о је и в р а ћ а о се к у ћ и да среди љетину, многи су гинули у ч а р к а м а са м л е т а ч к о м к о њ и цом и одредом к н е з а П о с е д а р с к о г , м н о г и по д р у м о в и м а од р а з б о ј н и к а и М о р л а к а п љ а ч к а ш а , к о њ и су с т р а д а л и од несташице п а ш е . К а д се најзад к р е н у о из и с л а м с к о г л о г о р а , п а ш а није и м а о ни половицу оне војске са к о ј о м је био с и ш а о у Далмацију. Ф о с к о л о , о б а в и ј е ш т е н на вријеме од поузданика да је п а ш и н а р е ђ е н о о с в о ј е њ е Ш и б е н и к а , упути одмах у у г р о ж е н и град Д е г е н ф е л д а са н е ш т о најамничке в о ј с к е , а он остаде да са галија п р а т и п а ш и н о споро к р е т а њ е . H e r o и о в о г пута Х а л и л - б е г о в лични рачун испаде у п р и л о г М л е ч и ћ а . Њ е м у и сада успије да н а г о в о р и п а ш у да прије н а в а л е на Ш и б е н и к удари на Т у р а њ и на Б и о г р а д . Т и м е би он свој в р а н с к и посјед п р о ш и р и о до м о р а а уједно к а з н и о своје п а к о с н е и к о ч о п е р н е п р и м о р с к е сусједе. Ф о с к о л о ј е привидном 25

о б р а н о м тих г о л у б и њ а к а з а д р ж а в а о пашу на тој страни, к а к о б и дао в р е м е н а Д е г е н ф е л д у д а д о в р ш и у т в р ђ и в а њ е оног бријега над Ш и б е н и к о м , који су савремени Шиб е н ч а н и у заносу свог р о м а н т и ч а р с к о г п а т р и о т и з м а наз в а л и „ Ш у б и ћ е в а ц " . И доиста п а ш а т о л и к о издангуби у б и о г р а д с к о м приморју да с т и ж е под Шибеник т е к 13. о к т о б р а , кад ј е с е њ а в р е м е н а нису допуштала да се предузима н и к а к в а озбиљнија акција п р о т и граду. Стога он, ч и м се први јуриши на в а њ с к е п о л о ж а ј е изјаловиш е , д и ж е опсаду и повуче се у Д р н и ш , а отуда, п р е к о п л а н и н а , у Босну на зимницу.

26

КАКО СУ ПИСАЛИ ДАЛМАТИНСКИ БЕГОВИ

В ј е р о в а т н о је да су већ првих деценија т у р с к о г владања н е к о л и к е босанске б е г о в с к е п о р о д и ц е , поред својих огромних и м а њ а у Б о с н и , до би ли од султана у феуд и в е л и к а и м а њ а у хумнијим к р а ј е в и м а Д а л м а ц и ј е . К а о т а к о в и спомињу се у и з в о р и м а : б а њ а л у ч к и Ф е р х а т п а ш и ћ и , који с у до би ли ф и ј а м е т В о ј н и ћ е ( Т и њ , П о л а ч а , Мирање); гламочки Филиповићи; ливањски Атлагићи; Дуракбеговићи, којима је припадала Врана, Земуник, Карин и Плавно, и Б е ш и р а г и ћ и заими Надина и Биљана. Све су те породице биле с л а в е н с к о г п о р е к л а и сачувале о б и љ е ж ј а p a c e , ј е з и к и писмо и поред г о л е м е асим и л а т о р с к е м о ћ и и с л а м с к е вјере и турске културе. У једној недавној посјети з а д а р с к о м с т а р о м архиву наиш а о сам на преписку д а л м а т и н с к и х провидура са босанским п а ш а м а , т е ф т е р д а р и м а , мулама, м у с е л и м и м а , кадијама и е м и н и м а к а о и са и о г р а н и ч н и м б о с а н с к и м , л и ч к и м и д а л м а т и н с к и м б е г о в и м а и агама. Та в р л о зам а ш н а и в р л о з а н и м љ и в а п р е п и с к а чува се у н е к о л и к о десетина обимних с в е з а к а једног п о с е б н о г одсјека задарског архива, који се н а з и в љ е „archivio del d r a g o m a n n o v e n e t o " . С т о љ е т н и слој сиве, г о т о в о масне п р а ш и н е пружа пуни д о к а з о дјевичанству тих с в е з а к а . Ни Кукуљ е в и ћ ни дон Л у к а Ј е л и ћ нису ститли да з а г р а б е у ту ризницу, у тај рудник а р х и в с к о г б л а г а , а и да су га о т к р и л и , сумњам да би се л а к а срца упустили у један т а к о паклени посао к а к а в ј е д е ш и ф р о в а њ е д о к у м е н а т а писаних 27

б о с а н с к о м ћ и р и л и ц о м . Ј е р сви су ти документи писани или турски и л и б о с а н с к о м ћ и р и л и ц о м . Турски су докум е н т и , на изглед, к р а с н и . П и с а н и су сви одреда на в р л о д о б р о м п е р г а м е н т у , о г р о м н и м с л о в и м а , урешени к и ћ е н и м и к о м п л и ц и р а н о изведеним иницијалима и потписима. М а с т и л о ј е код писања с у ш е н о н е к о м з л а т к а с т о м п о с п о м која, п р и о н у в ш и за с л о в а , п р е л и в а се у свијетле о д б љ е с к е и даје утисак да је писмо писано р а с т о п љ е н и м з л а т о м . Ћ и р и л с к а писма писана су на о б и ч н о м папиру, б е з и к а к в и х украса и в р л о т е ш к о ч и т к и м рукописима. Т у р с к а писма потјечу од п а ш а и ч и н о в н и к а турске нар о д н о с т и а ћ и р и л с к а од д о м а ћ и х муслимана. Б р о ј тих писама п е њ е се на хиљаде, а м н о г и м а је п р и л о ж е н талиј а н с к и превод састављен од д р а г о м а н а односно од „и3 л и р с к о г " тумача.

а

У даљем тексту, после неколико више или мање реторских реченица, Б о ш к о Десница наводи делове ових писама, што м о ж е бити занимљиво само специјалистима за ове области.

28

ЈУСУФ МАШКОВИЋ И ЊЕГОВ ХАН У ВРАНИ

Два вијека турске владавине нису у к о п н е н о ј Далмацији оставила н и к а к в и х виднијих, уочљивијих т р а г о ва. Једно р а з д о б љ е историје прохујало је над о в о м земљ о м не ударивши на њу свог з н а к а ни свог п е ч а т а . Р и м , средњи вијек, слободне к о м у н е , М л е ц и , Н а п о л е о н , Аустрија све ј е т о о с т а в и л о з а с о б о м н е ш т о п о чему ћ е с е п о м е н у т и , једино о н о двије с т о т и н е година т у р с к о г феудализма ништа или готово ништа. А ипак, мостови у Вишеграду и у М о с т а р у , џамије у С к о п љ у и у Сарајеву, градови, х а н о в и , к о н а ц и , х ам ам и и ш е д р в а н и по наш и м и с т о ч н и м к р а ј е в и м а свједоче да Т у р ц и нису б и л и народ л и ш е н смисла за м о н у м е н т а л н о г р а д и т е љ с т в о ; a оружје, н а к и т , л и р и к а свједоче о и с т а н ч а н о м укусу и о високој љ у б а в и за л и ј е п и м у свим и з р а з и м а м а т е р и ј а л ног ж и в о т а . З а ш т о су тај смисао и та љ у б а в управ код нас затајили? М о ж д а с т о г а ш т о Д а л м а ц и ј а није н и к а д била п р а в о турска, о д н о с н о ш т о ј е б и л а турска полит и ч к и али не и е т н и ч к и . Т у р с к и ф е у д а л ц и , т р г о в ц и и занатлије п р е д с т а в љ а л и су у Д а л м а ц и ј и м а њ и н у , н е з н а т н у п р е м а мору с л а в е н с к о г с т о ч а р с к о г е л е м е н т а , а код о в о г је смисао за умјетност, б а р за ону која се и с п о љ а в а у градитељству, б и о з н а т н о слабије развијен н е г о код о р и ј е н т а л а ц а . И онда: а к о се за турске в л а д а в и н е по наш и м п а л а н к а м а з а б и ј е л и л а п о к о ј а џамија, п о л е т и о к небу покоји м и н а р е т , п р о п ј е в а л а п о н е к а ч е с м а или к р о з р а с к о ш н у к о т а р с к у вегетацију п о м о л и о главу бе29

г о в с к и д в о р а ц a сура се б у к о в и ч к а клисура о к р у н и л а ок р у г л о м к у л о м од бијелог т е с а н и к а , све је то о б о р и о , ун и ш т и о , и з о б л и ч и о бјесомучни ф а н а т и з а м вјерских рат о в а и р у ш и л а ч к и и н с т и н к т н а р о д а , који и данас Силван о в е ж р т в е н и к е са н а с л а д о м п р е т в а р а у к о р и т а . К а о нек и м чудом, од т о г о п ћ е г расула спасила се једна једина г р а ђ е в и н а и дотрајала до наших дана, да равнодушним с а в р е м е н и ц и м а н е м у ш т и м ј е з и к о м својих строгих обриса, својих м е р м е р н и х авлија и т р ј е м о в а , својих камених сводова и м а в а р с к и х л у к о в а п о л о ж и свједочанство о изв р с н о с т и старих турских н е и м а р а и о ф а н т а с т и ч н и м удесима свог к т и т о р а . Та је г р а ђ е в и н а хан у В р а н и а човјек који јој је у а м а н е т о с т а в и о име био је Јусуф М а ш ковић. Ј у с у ф М а ш к о в и ћ био је један од неријетких синова н а ш е г н а р о д а који су, захваљујући својој надарености и н е о г р а н и ч е н и м м о г у ћ н о с т и м а које је турски социјални и д р ж а в н и уређај о т в а р а о свим т а л е н т и м а и свим спос о б н о с т и м а , д о ш л и у силној ц а р е в и н и до м о ћ и и до бог а т с т в а . И а к о М а ш к о в и ћ није достигао С о к о л о в и ћ е в у звијезду, и п а к је он у једном часу свог олујног ж и в о т а био најмоћнији човјек у најмоћнијој д р ж а в и свог времена. Ј у с у ф М а ш к о в и ћ био ј е к о т а р с к и муслиман, р о ђ е н у В р а н и или н е к о м селу в р а н с к о г зијамета Д у р а к б е г о в и ћ а . П р о в и д у р Андрија В е н д р а м и н у д е п е ш и од 8. марта 1644. јавља С е н а т у да је за силиктар-пашу п о с т а в љ е н а „quel tal dalla Urana"; y мају 1645. Џ а ф е р - а г а Б а к и ј и ћ из В р а н е о т п р а т и о је у Ц а р и г р а д двије М а ш к о в и ћ е в е с е с т р е и, најзад, кад је М а ш к о в и ћ , на зениту своје моћ и , о д л у ч и о да се, по примјеру многих турских великаш а , одужи свом р о д н о м крају једном задужбином, он за ту задужбину о д а б и р е В р а н у . He п о д л и ј е ж е дакле сумњи да је с и л и к т а р - п а ш а , а каснији врховни турски воја

30

„ О н а ј из В р а н е . "

с к о в о ђ а н а Кандији, љ у б и м а ц султана И б р а х и м а , Ј у с у ф М а ш к о в и ћ био р о д о м В р а њ а н и н . П о једном м л е т а ч к о м извору, њему је 1644. год. б и л о „in circa; quaranta апб ni", р о ђ е н је д а к л е о к о 1604. год. П о д ј е д н а к о је несумњиво да је М а ш к о в и ћ б и о ниска рода. Д и ф н и к о [Frane Difnico] к а ж е да је био Д у р а к - б е г о в слуга, Б р у с о н и [Gir o l a m o Brusoni] тврди да му је о т а ц био слуга Халил-бегов, а он к о њ у ш а р И б р а х и м - б е г а Б е ћ и р а г и ћ а у Н а д и н у . Т е к кад је с р е ћ а п о љ у б и л а у ч е л о к о т а р с к о г и з м е ћ а р а , њ е г о в се однос према к о т а р с к и м б е г о в и м а п р е т в а р а у сродство и п р и ј а т е љ с т в о „Durachbeg, che si dice suo paв rente" „II Capitan bei Bessiraghich, suo amico". O и с т о р и ји М а ш к о в и ћ е в а успона и с р е ћ е м л е т а ч к и и с т о р и ч а р Б р у с о н и дао је један ф а н т а с т и ч а н п р и к а з , који и п а к , с о б з и р о м на вријеме и на средину, није л и ш е н једног језгра истине. М а ш к о в и ћ с е , с л у ж е ћ и код надинских Б е ћ и р а г и ћ а , изучио турском језику и писму. Б и о је м о м а к от р е с и т и бистре п а м е т и , али т о л и к и сиромах да се једна надинска баба, видећи га боса, т а к л а душе и д а р о в а л а м у о п а н к е . П р а т е ћ и свог господара к а п е т а н - б е г а Б е ћ и р а г и ћ а на једном путовању, он се у Сарајеву познаде са једним капиџијом с П о р т е и, о к р е т а н и о ш т р о у м а н , у ђ е у вољу турском в и с о к о м ч и н о в н и к у , који га поведе у Ц а р и г р а д . Кад се и з а ш т о р а с т а о с к а п и џ и ј о м не зна се, али је о ч и т о да му у в е л и к о м , т у ђ е м граду ж и в о т није био л а к . П о т у ц а ј у ћ и се по Ц а р и г р а д у , Ј у с у ф доспије к а о дрвосјеча у сарајске кухиње и отуда к а о в о д о н о ш а у сарајске б а ш т е . Ту привуче на себе п а ж њ у б о с т а н џ и б а ше и постаде бостанџија. У то је доба у Ц а р и г р а д у владао М у р а т IV који ј е , по т у р с к о м д в о р с к о м обичају, код ступања на п р е с т о био дао у м о р и т и сву своју б р а ћ у и с т р и ч е в е , п о ш т е д и в ш и само сугранутог б р а т а И б р а х и ма, или стога ш т о га је д р ж а о за б е з о п а с н а и л и ш т о је б

„ О к о четрдесст година." .,Дурак-бег, који в е л и д а м у ј е р о ђ а к , к а п е т а н - б е г а Б е ћ и р а г и ћ , његов пријатељ." в

31

б и о бездјетан па је х т е о да о с т а в и за с о б о м каква-таква насљедника. И п а к је, из опреза, Мурат заточио Ибрахима у једну сарајску кулу, одијеливши га потпуно од свијета. У о с а м и ц и , под п а ж њ о м једне црне р о б и њ е , Иб р а х и м је проводио ч е м е р н е дане, иуне досаде и чамот и њ е . Једина р а з о н о д а б и л о му је п р а в љ е њ е к а в е з а . У т о м стању и у т а к в о м д у ш е в н о м р а с п о л о ж е њ у И б р а х и м је д о ш а о у додир са М а ш к о в и ћ е м , који је радио у вртов и м а о к о њ е г о в е т а м н и ц е . Н и ј е т е ш к о замислити ш т а ј е т а веза з н а ч и л а з а н е в о љ н о г з а т о ч е н и к а . T o ј е била р а з о н о д а , л и ј е к од убиствене досаде, п р о з о р о т в о р е н на свијет, на ж и в о т , на наду. Ј у с у ф , п и т о м и м и л о с т и в а н , д о д а в а о је сужњу в о ћ а и ц в и ј е ћ а , пјевао му, р а з г о в а р а о га, р а з г о н и о му тугу, доносио му гласове из свијета и не сањајући да т и м дјелима м и л о с т и п о с т а в љ а т е м е љ е својој в л а с т и т о ј с р е ћ и . К а д је 1640. год., по Муратовој с м р т и , И б р а х и м и з в и к а н за султана, није з а б о р а в и о он о г који му се био н а ш а о у н е в о љ и . М а ш к о в и ћ је доведен на д в о р , о б д а р е н в е л и к и м б л а г о м и вјерен једном д в о г о д и ш њ о м султанијом. О т а д п о ч и њ е њ е г о в вртоглави успон. О в о је Б р у с о н и ј е в п р и к а з и о в о ј е , несумњиво, оно ш т о се у то доба на З а п а д у з н а л о и п р и ч а л о о М а ш к о в и ћ у . П р и ч а н е ћ е м о ж д а бити т а ч н а у свим појединостим а , али је о к о с н и ц а б е з и к а к в е сумње истинита и ми мор а м о да је к а о т а к о в у п р и м и м о , д о к год је нова архивска о т к р и ћ а , н а р о ч и т о ј о ш н е п р о у ч е н и извјештаји б а и л а С о р а н ц е , не исправе и л и не о п о в р гн у. П о ч е т а к М а ш к о в и ћ е в е к а р и ј е р е није био гладак ни б е з о б л а к а . Ч и м г а ј е И б р а х и м 1643. год. поставио з а свог с и л и к т а р - п а ш у ( м а ч о н о ш у и првог т а ј н и к а ) , Јусуф је и м а о да и з д р ж и страховиту, подмуклу борбу са великим везиром, Арнаутом Мустафа-пашом и арнаутском с т р а н к о м , која је до тада б и л а с в е м о ћ н а на т у р с к о м двору. У тој је б о р б и К о т а р а ц савладао Арнаута и и з и ш а о 32

к а о побједник. В е л и к и в е з и р б и о је д а р о м од 300.000 реала склонуо ј а њ и ч а р е да се на сам дан Б а ј р а м а побуне и з а т р а ж е од султана М а ш к о в и ћ е в у главу. С т а р и М а ш к о в и ћ е в господар б о с т а н џ и б а ш а о т к р и султану ту завјеру, а овај даде посјећи б у н т о в н о г в е з и р а и п е т њ е г о в и х арнаутских д о г л а в н и к а . Р и ј е ш и в ш и се свог најопаснијег т а к м а ц а , М а ш к о в и ћ завлада с у л т а н о в о м д у ш о м и султановом д р ж а в о м . Машковићевом афирмацијом отвара се период п р е в л а с т и далматинских б е г о в а н а П о р т и . С т а р и Халил-бег, к о г су М л е ч и ћ и в е л и к и м н о в ч а н и м ж р т в а м а били успјели да релегирају у Будим, п о в р а ћ е н је у К о т а р е и п о с т а в љ е н за к р ч к о г ( л и ч к о г ) санџак-бега, Синан-бег Б е ћ и р а г и ћ д о б и о ј е к о т а р с к о к а п е т а н - б е г с т в о , босанском п а ш и с т а в љ е н о је у дужност да се у свим граничним п и т а њ и м а д р ж и Халил-бегових савјета и упута, Дурак-бег, син Х а л и л - б е г о в , позван је у Ц а р и г р а д да л и ч н о поднесе извјештај о стању на К р а ј и н и . П у т Дурак-бегов у Ц а р и г р а д , јуна 1644. год., и м а о је изглед једног т р и ј у м ф а л н о г похода. П е д е с е т к р а ј и ш к и х к о њ а ника, двадесет п ј е ш а к а а р к и б у з и р а , двадесет к о њ а натоварених скупоцјеним о р у ж ј е м и к р а љ е в с к и м даровима, п е т р а с к о ш н о о п р е м љ е н и х х а т о в а , о д р е ђ е н и х з а М а ш к о в и ћ а , п р а т и л о ј е силног к о т а р с к о г б е г а н а њ е г о вом т о р ж а н с т в е н о м путу. М л е ч и ћ и су с т р е п и л и и трнули од страха од к о м п л и к а ц и ј а , п о д с т р е к и в а л и б а и л а да парира с п л е т к е к р а ј и ш н и к а , слали му н о в а ц за м и т а , документе за д о к а з свог д о б р о г п р а в а . У Ц а р и г р а д су, к а о на ћ а б у , о д л а з и л и сви и м а л о угледнији к р а ј и ш н и ци: В е љ и хоџа, два Б е ћ и р а г и ћ а , к л и ш к и Ахмет-ага (Џигеричић?)^ в р а н с к и Џ а ф е р - а г а Б а к и ј и ћ , а вјероватно и многи други за које В е н д р а м и н није з н а о и л и није с м а т р а о за вриједно да обавјести С е н а т . С в и су о н и код М а ш к о в и ћ а с п л е т к а р и л и и т у ж а к а л и М л е ч и ћ е , захтијевали ревизију г р а н и ц а , т р а ж и л и правду, о д ш т е т е , 3 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

33

н а г р а д е , ч и н о в е и сви су се в р а ћ а л и з а д о в о љ н и , утјешен и , н а г р а ђ е н и , п о г о ш ћ е н и и о б д а р е н и од свог в е л и к о д у ш н о г и ш т е д р о г з е м љ а к а . М а ш к о в и ћ се ч а к , прича Б р у с о н и , сјетио и оне надинске б а б е која га је боса обула и по ј е д н о м од д а л м а т и н с к и х к в е р у л а н а т а послао јој на д а р 500 ц е к и н а ! Д у р а к - б е г се в р а т и о из Ц а р и г р а д а са с в о т о м од 16.000 р е а л а , о д р е ђ е н о м за градњу једног вел и ч а н с т в е н о г хана у В р а н и , који he м о ћ и да у к о н а ч и 3.000 п у т н и к а . В е ћ у д е ц е м б р у 1644. год. пет стотина р а д н и к а п о ч е л о је да к о п а т е м е љ е . Вијест о т о м е узбун и л а је М л е ч и ћ е , који су п о с у м њ а л и да Т у р ц и ту подижу п о г р а н и ч н у т в р ђ а в у па је с т о г а у јануару 1645. год. В е н д р а м и н потајно п о с л а о у В р а н у п р о т а М а р к а н т у н а А л б е р т и ј а [Marc A n t o n i o Alberti] да извиди о чему се ради. А л б е р т и се по н о ћ и д о л и б и о у В р а н у , прегледао г р а ђ е в и н у , н а п р а в и о н а ц р т њ е н е основе и ч и т а в о г полож а ј а и и з в ј е с т и о : „поп vedersi in detta fabbrica modello alcuno di fortezza, ma la pianta, per quello si pud comprendere da fondamenti, rappresenta stanze d' alloggi per buona г summa di persone" To je п р и м и р и л о М л е ч и ћ е , али je и поред т о г а г р а д њ а хана о с т а л а и даље п р е д м е т провидур о в а и н т е р е с о в а њ а и њ е г о в и х извјештаја Сенату. П о г р а н и ч н и б е г о в и , в р а ћ а ј у ћ и се из Ц а р и г р а д а са даљим д о т а ц и ј а м а за градњу, о б р а ћ а л и су се на В е н д р а м и н а с м о л б а м а з а с л о б о д а н п р и ј е в о з г р а ђ е в н о г материјала о д р е ђ е н а за хан. У једној од тих м о л б а Синан-бег Б е ћ и д р а г и ћ н а з и в љ е градњу „hospitio" који п о д и ж е „l' Illиђ strissimo Silictar Bassa per la pace delta sua anima". Из другог једног д о к у м е н т а д о з н а ј е м о да је М а ш к о в и ћ био з а в ј е ш т а о и в а к у ф из чијих ће се прихода путници и нам ј е р н и ц и у хану б е с п л а т н о х р а н и т и . М а ш к о в и ћ је д а к л е г

„На реченој грађевини не види се ништа што би иоле подсећало на тврђаву, већ нацрт предвиђа, колико је то могуће разабрати из т е м е љ а , одаје за боравак великог броја о с о б а . " д „Коначиште." ђ „ П р е в е д р и силиктар-паша за покој душе своје."

34

подижући ту зграду и м а о намјеру да оснује задужбину која he његовој души о б е з б е д и т и џ е н е т а њ е г о в о м имену трајан п о м е н у р о д н о м крају. Је ли п о с т и г а о прву сврху - то нама није дано з н а т и , али да је за другу утаман просуо б л а г о о т о м е н е м а с у м њ е : М а ш к о в и ћ а данас у К о т а р и м а нити ко знаде н и т и ко с п о м и њ е ! Х а н у В р а н и о с т а о је н е д о в р ш е н . М а ш к о в и ћ е в пад и р а т који је у с к о р о п о т о м п р е н е с е н и у Далмацију, спријечили су њ е г о в о п о т п у н о д о в р ш е њ е или б а р довр ш е њ е у о н о м опсегу у к о м је б и о з а м и ш љ е н , а к а к о се градио у непосредној б л и з и н и с т а р о г в р а н с к о г к а ш т е л а , то су м л е т а ч к и т о п о в и код опсаде од 1647. год. о ш т е т и л и и онај дио који је Дурак-бег б и о с т и г а о да довр ш и . Х а н , д а к л е , у о б л и к у у к о м је д о п р о до н а с , представља с а м о један т о р з о , али један в а н р е д н о с к л а д а н и и с т о ч њ а ч к и сугестиван т о р з о . Д о к се хан у В р а н и п о с т е п е н о д и з а о , њ е г о в се ктит о р у Ц а р и г р а д у п е о све то в и ш е на љ е с т в и ц и м о ћ и и вел и ч и н е . Ј о ш од п р о љ е ћ а 1644. год. П о р т а је п о ч е л а да се спрема за р а т . По п о к р а ј и н а м а су ударани р а т н и нам е т и , сакупљана је војска, с а б и р а н а х р а н а , к о в а н о оружје. У Ц а р и г р а д у су а р с е н а л и и л и в н и ц е подвостручили р а д н и ш т в о и пуном п а р о м с п р е м а н а је ф л о т а к а к в а до тада није испловила из Б о с ф о р а . З а п а д је са з е б њ о м изгледао над чијом ће г л а в о м да се п р о л о м и о б л а к . У питању с у били М а л т а или М л е ц и . О д л у к а п р о т и М л е ц и ма донесена ј е , мисли с е , под сугестијом ф а в о р и т а М а ш к о в и ћ а , који је од своје с т р а н е стајао под у п л и в о м крајишких бегова, нарочито Халил-бега, старог млет а ч к о г к р в н и к а . У јулу 1644. год. султан је свог љубимца М а ш к о в и ћ а п о с т а в и о за к а п у д а н б а ш у , в р х о в н о г заповједника м о р н а р и ц е . У с к о р о п о т о м султан повјери М а ш к о в и ћ у и врховно з а п о в ј е д н и ш т в о ч и т а в е војске и н а ш В р а њ а н и н у мају 1645. год. исплови из Д а р д а н е л а на челу 60.000 р а т н и к а , у к р ц а н и х на ф л о т и к а к в а није з*

35

в и ђ е н а од Л е п а н т а . З е б њ а и н а п е т о с т З а п а д а била је стигла до п а р о к с и з м а , кад султан даде з а т в о р и т и б а и л а С о р а н ц у и навјести Р е п у б л и ц и р а т . М а ш к о в и ћ ј е , к р о з т о , с р е ћ н о и с к р ц а о е к с п е д и ц и о н и к о р на Кандију и поч е о д а опсједа К а н е ј у . С а в л а д а в ж и л а в и о т п о р М л е ч и ћ а , о н , у аугусту те исте г о д и н е , присили град на предају уз в р л о часне увјете по б р а н и о ц е . С у п р о т н о о н о в р е м е ним т у р с к и м , а з а п р а в о и к р ш ћ а н с к и м обичајима, М а ш к о в и ћ је вјерно о д р ж а о све услове капитулације и богато о б д а р и о знатније и храбрије б р а н и о ц е града. М л е т а ч к и и с т о р и ч а р и узносе в и т е ш т в о , ве л ик од у шност и хуманост М а ш к о в и ћ е в у и п р и опсади и код предаје К а неје. А л и управ т е в р л и н е н а ш е г з е м љ а к а дадоше предм е т а њ е г о в и м завидницима и т а к м а ц и м а да га пред султ а н о м обједе к а о м л а к а в о ј с к о в о ђ у и потајног з а ш т и т н и к а к а у р а . П о з в а н н а о п р а в д а њ е М а ш к о в и ћ остави војску и д о л е т и у Ц а р и г р а д . С у л т а н о в а љубав није се б и л а ј о ш угасила и он успије да је о п е т п р о п и р и и да сачува стару м и л о с т , али в л а д а р с к е м и л о с т и нису никад дуговјеке. Т р и д е с е т о г ј а н у а р а 1646. султан, у једном од оних п а т о л о ш к и х наступа бијеса, к о ј и м а је њ е г о в болесни м о з а к п о д л и ј е г а о , н а р е д и да се М а ш к о в и ћ задави. У з р о к т о м поступку сулудог султана неки и с т о р и ч а р и н а з и р у у з а в и с т и на М а ш к о в и ћ е в у славу и у грамзивости за г о л е м и м б л а г о м које је овај б и о задобио у освојеној К а н е ј и , а други у М а ш к о в и ћ е в у м у ж е в н о м одбијању да и з в р ш и неку неупутну султанову заповијед. А л и се и једни и други слажу у т о м е да се султан за своју пренагљ е н о с т одмах п о к а ј а о и п о х и т а о да спријечи и з в р ш е њ е заповједи, али су дворјани били о в о г пута п р е р е в н и : кад је султан с т и г а о , М а ш к о в и ћ а су већ износили мртва, са т а т а р с к и м л у к о м з а в р н у т и м о к о в р а т а . У једном хистер и ч н о м наступу о ч а ј а њ а , султан се б а ц и о на свог љубимца и ридајући с т а о да г р л и и цјелива м р т в о г М а ш к о в и ћ а , т о л и к о да су га дворјани м о р а л и с и л о м да одвајају од љ е ш а . 36

М н о г о дубље и болније о с ј е т и л и су К о т а р и г у б и т а к свог в е л и к о г сина и д о б р о т в о р а . На вијест о њ е г о в о ј смрти санџак-бег Х а л и л п р е к и н у о је п р е д у з е т и пут у Ц а р и г р а д и без предаха дојурио к у ћ и . У свим к о т а р ским џамијама о д р ж а н и су по налогу Дурак-бега посмртни обреди а о п ћ а туга и п о т и ш т е н о с т и з б и ј а л а је „dagli apparati funebri е uestiti lugubri negli adherenti suoi, e particolarmente nella contea di Durach Begh di Laurana. " К о т а р и cy за М а ш к о в и ћ е м п р о п и ш т а л и и у ц р н о се завили. М а ш к о в и ћ е в а се звијезда у б р з о угасила. Њ е г о в а је м о ћ трајала непуне т р и г о д и н е . Њ е м у судбина није досудила да к а о Мехмед-паша С о к о л о в и ћ и Р у с т е м - п а ш а Опуховић п р о ж и в и свој пуни људски вијек и д о ж и в и н о р м а л н и з а к љ у ч а к свог з е м н о г дјела. О н с е није, к а о многи успјели с к о р о ј е в и ћ , п о н и о ни постидио своје к о л и ј е в к е , нити се о д н а р о д и о . За своју з е м љ у и своје земљ а к е о с ј е ћ а о је ону болну, носталгичну љ у б а в к о ј а је својствена Д а л м а т и н ц у у т у ђ и н и . С п о с о б а н за в е л и к е замисли и ш и р о к е п о т х в а т е , он б и , н е м а с у м њ е , у свом крају био и з в е о в е л и к а дјела д а није, к а о р а њ е н и о р а о , п а о на п о ч е т к у л е т а . О в а к о је и њ е г о в ж и в о т , к а о и њ е гова задужбина, о с т а о с а м о један лијеп и в е л и ч а н с т в е н торзо.

е

„Из погребног о б р е д а и коротне о д о р е његових присталица, нарочито у вранском зијамету Дурак-бега."

37

ЈЕДНА СТРАНИЦА ИЗ ПРОШЛОСТИ НАШЕГА НАРОДА ПОД МЛЕЧИЋИМА

З и м а 1647. год. б и л а је н е о б и ч н о љ у т а и снијег, који је з а п а о по п л а н и н а м а , б и о је п р е к и н у о сваку везу међу т у р с к о м Д а л м а ц и ј о м и њ е з и н и м л и ч к и м и босанским з а л е ђ е м . О д с ј е ч е н и од својих м а т и ц а , далматински Турци б и л и су п р е п у ш т е н и сами себи. А Турци у Далмацији нису б и л и ни м н о г о б р о ј н и ни в о ј н и ч к и ј а к и : н е к о л и к о б е г о в с к и х и агинских п о р о д и ц а к о ј е су притискивале в е л и к а с е о с к а и м а њ а и н е ш т о в а р о ш к о г ж и в љ а по утвр ђ е н и м мјестима - то је б и л о све. О г р о м н у већину стан о в н и ш т в а т у р с к е Д а л м а ц и ј е , сав њ е з и н радни н а р о д , с а ч и њ а в а л и су д о с е љ е н и ц и , М о р л а ц и . Турци су истина и м а л и м е ђ у с о б о м једног поглавицу од в е л и к о г гласа и 1 угледа, л и ч к о г санџак-бега Халил-бега В р а н с к о г , али je у тај мах, б е з о с л о н а на цара у С т а м б о л у и пашу у Сарајеву, и њ е г о в а м о ћ б и л а привидна, в и ш е а у к т о р и т е т н е г о снага. Р е п у б л и ч и н у заповједнику у Д а л м а ц и ј и , провидуру Л е о н а р д у Ф о с к о л у , није избјегла згода о в а к о г с т а њ а с т в а р и и он се р и ј е ш и да ту згоду искористи прије нег о к о п н и вријеме. С а к у п и в ш и н е ш т о п л а ћ е н е војске, ш т о је б и о и с к а м ч и о од С е н а т а , увијек ш к р т а за далматинс к е п о т р е б е , Ф о с к о л о , п о л о в и ц о м м а р т а , опсједне и освоји З е м у н и к у к о м е , к р ш е ћ и у г о в о р о предаји, заро1

По турском административном у р е ђ е њ у Далмација се дијелила у два санџака, лички и клишки, под управом двају санџак-бегова, са сијелом у Книну или Земунику, и у Клису.

38

би старог Халил-бега. М е ђ у обезглављеним далматинским Турцима завлада м е т е ж и паника, ш т о омогући Фосколу да преосвоји Новиград а затим, т о к о м м а р т а и априла, без муке и великих ж р т а в а , заузме редом све турске т в р ђ а в е и градиће у трокуту међу З а д р о м , Шибеником и К н и н о м . Али Ф о с к о л о није себи правио илузија о трајности тих побједа. Он н и т и је и м а о средстава да оправи освојене г р а д о в е , ни војске да их посједне, па је знао да h e , чим гране љ е т о и п а ш а се са в о ј с к о м спусти у Далмацију, Турци о п е т ући у своја н а п у ш т е н а н а с е љ а и без ране и без м р т в е г л а в е . Ф о с к о л о је већ раније јављ а о Сенату да се са Т у р ц и м а м о ж е да и з и ћ е на крај једино а к о им се п о п а л е к у ћ е , у н и ш т е усијеви и п р е м а м и раја. Ријешен сада да м л е т а ч к и посјед у Д а л м а ц и ј и растави од т у р с к о г једним појасом п у с т о ш и , он б е з к о л е б а ња издаде налог да се сва освојена мјеста сравне са земљ о м . К р о з ч и т а в о п р о љ е ћ е 1647. год. по сјеверној су Далмацији п р а с к а л и п о ж а р и , грмјели лагуми и р а з л и ј е гали се ударци ћускије. Тој х е р о с т р а т с к о ј одлуци падош е тада ж р т в о м Н и н , З е м у н и к , П о л и ч н и к , И с л а м , о б а О б р о в ц а , Н а д и н , К а р и н , В р а н а , С к р а д и н и б е з б р о ј мањих у т в р ђ е њ а . Р а з в а л и н е бедема и к р љ е т ц и кула, који н а ш е м пејзажу дају п р и з р а к суморне р о м а н т и ч н о с т и , настали су сви одреда о н о г в е с е л о г п р о љ е ћ а . П о г р е ш н о се мисли да су сви ти о п у с т о ш е н и крајеви били оријенталски назадни, з а п у ш т е н и и дивљи. И ту је б и л о извјесне културе, б л а г о с т а њ а , ж и в о т а . Д р н и ш и З е м у н и к били су жива погранична тржишта. Обровац је био скала на којој је п а ш к а со з а м ј е њ и в а н а за п р о и з в о д е Б о с н е и Л и к е , у К а р и н у је Х а л и л - б е г о в син Дурак-бег б и о уредио с о л и н е , саградио љ е т њ и к о в ц е , уздитао б а ш т е , а за Врану сам Ф о с к о л о ј а в љ а С е н а т у да je TO „il giardino di questi confini e per q u a n t i t a di fabbriche, che dicono arrivar possino a 500 circa, et per la qualita, m e n t r e ve ne erano di m o l t o capaci e belle, essendovi in particolare quella del sanzacco m e d e m o , b e n g r a n d e et magnificamente fab39

bricata et la casa del Mascovich, gia favorito del R e , e r e t t a con g r a n d e spesa, m e n t r e e r a destinata all' alloggio di forestieri, b e n capace di molti ricapiti, con l' aggionta di 2a coppiosi giardini, che r e n d e v a n o delizioso il luoco." Д о к cy п л а м е н и л а г у м и с в р ш а в а л и прву половицу м л е т а ч к о г п р о г р а м а , Ф о с к о л о је п р е г а о да оствари и њ е г о в други д и о , да о д м е т н е рају од султана. За тај се п о с а о он п о с л у ж и о н е к о л и ц и н о м л и ц а која су д о б р о стојала код н а р о д а у т у р с к о м крају. И з в о р и спомињу к а о Ф о с к о л о в е п о м а г а ч е у раду на предобијању М о р л а к а , З а д р а н е Б а р т о л а Л а н т а н у [Bartolomio L a n t a n a ] и Д о н а т а Ћ и в а л е л и ј а [ D o n a t o Civalleli], г о р и ч к о г попа дон С т и п а н а Ш о р и ћ а , н е к о г Шимуна Н и ж и ћ а а нарочито к н е з а Франу П о с е д а р с к о г . У р у к а м а о в о г п о т о њ е г а , 3 који је тада заповједао једним о д р е д о м оружаних лаћа и који је о д л и ч н о п о з н а в а о крајеве и н а р о д , стјецале су се све нити т о г з а м а ш н о г п о с л а . Т у р с к е н е д а ћ е т о г прољ е ћ а б и л е су п о љ у љ а л е вјеру раје у с в е м о ћ турских господара. Н а п у ш т е н и од Т у р а к а , на м е т и м л е т а ч к о м ударцу, п о д с т р е к а в а н и од с в е ш т е н с т в а , м а м љ е н и од Фо2

Млет. држ. архив Senato Dispacci P. G. in D a l m . et Alb., filza LIII, 233. a „Врт овога краја, и no броју грађевина, за које кажу да их може бити негде о к о 500, и по њиховој вредности. Многе међу њима биле су лепе и простране, п о с е б н о здање санџака, веома велико и дивно с а г р а ђ е н о , и кућа Машковића, негдашњег султановог миљеника. П о т о њ а је подигнута уз велики трошак, а о д р е ђ е н а је била за боравак намерника, кадра да много н>их прими, док о б и љ е вртова ово место чини прекрасним." 3 „Вагс armata" била је најмања јединица млетачке морнарице. В ј е р о в а т н о да је та врста б р о д а уведена и употребљавана за гоњење сењских ускока. „La milizia croata et albanese" давала je посаду за те б р о д о в е . Ha сваком je служила no једна чета од 50 људи који су примали „mezza paga" тј. половицу од оног што су примали војници других народности. У д о б а о ком п и ш е м о Млечићи су имали у Далмацији 36 такових лађа, подијељених у три одреда, под заповједништвом трију говернатора: Фране Поседарског, Михаила Круте, Б о к е љ а и Геге Шкуре, Арбанаса.

40

сколових а г е н а т а , М о р л а ц и су п о ч е л и да се колебају и да преговарају са п р о в и д у р о м о п р е л а з у „под к р и л о п р и н ц и п о в о " . А л и та одлука није била ни л а к а ни безопасна и П о с е д а р с к и је видио доста м у к е д о к је п р и в е о у дјело повјерени му з а д а т а к . О д м е т а њ е првих група уст а л а с а н е раје није и ш л о свуда г л а т к о и ј е д н о о б р а з н о . Н е к а села, в о ђ е н а од п о д м и ћ е н и х г л а в а р а и ф а н а т и ч н и х с в е ш т е н и к а , о д м е т а л а су се наслијепо, друга су п р е г о варала, п о с т а в љ а л а услове, т р а ж и л а ј е м с т в а , давала т а о ц е и склапала са Ф о с к о л о м ф о р м а л н е у г о в о р е , н е к а су се о п е т к о л е б а л а и с к а њ и в а л а , з а т е ж у ћ и о д л у к о м д о к се ситуација р а з б и с т р и . С т а р и је П о с е д а р а ц м а м и о , мит и о , о б е ћ а в а о , пријетио а п о н е к а д п р и б ј е г а в а о сили т ј . упадао о р у ж а н о м р у к о м у неодлучна села, х в а т а о људе, 4 плијенио стоку и п а л и о к у ћ е . К у ћ е су, у о с т а л о м , паљене и онима који су д о б р о в о љ н о у с к а к а л и , да им се т и м е 5 одузме свака нада у п о в р а т а к . О д м е т н у т и народ са стоком, покућством, пртежом, спровођен Поседарчевим ч е т а м а , слијегао се на м о р е код Н о в и г р а д а и л и у биоградско п р и м о р ј е . Отуда ј е л а ђ а м а р е к в и р и р а н и м п о 4

„Li Morlacchi quando burlino, facci lei alia peggio e procuri fermarli nel maggior numero che potra; perche serviranno al rinforzo delle 5 galere." 6 „У најгорем случају, када ce Морлаци c нама шегаче, порадите на т о м е да их у ш т о в е ћ е м броју ухватите, ј е р he д о б р о д о ћ и као појачање на галијама." „ . . .quando pero quelli di Bucovizza non concludano e la nniscano conforme s'e trattato con loro, sara b e n e , per metterli in dovere inferirli qualche danno".* Фосколова писма П о с е д а р с к о м од 19. априла и 3. маја 1647. у Поседарском Зборнику у посједу г. кнеза А. Б е њ е [ A n t o n i o Begna]. " . . . но када се они из Буковице никако не одлучују нити приклањају преговорима који су с њим воћени, ваља им нанети неку штету не би ли се приморали да врше своју д у ж н о с т . " 5 „рего saria b e n e obbruggiarli le case di dove s o n o partiti, per levarli l'allettumento del ritorno'V Ф о с к о л о в о писмо од 5. маја, Ibid. ' „ Н о било би д о б р о спалити куће из којих су пошли, да их оне не би мамиле да се врате."

41

о т о ц и м а нејач, ж е н е , с т а р ц и и с т о к а п р е в а ж а н а у И с тру, на П а г , з а д а р с к а о с т р в а , а људи способни за оружје с м ј е ш т е н и у непосредну о к о л и ц у З а д р а , у Д и к л о , Б о к а њац, Ц р н о , Драчевац, Св. М а р к а (данашње Арбанасе) и Р а в н и ц е . П р в и су у с к о ч и л и Ј е с е н ч а н и , па В р а њ а н и a онда р е д о м В о ј н и ћ и , К р м п о ћ а н и , Г о р и ч а н и , с а п о п о м Ш о р и ћ е м , К о ж у л о в о п о љ ц и , Ж е г а р ц и и сва Б у к о в и ц а до И в о ш е в а ц а . У м л е т а ч к и м и з в о р и м а сачувани су подаци о броју у с к о ч к о г људства и п р е г н а н е с т о к е . Из тих б р о ј е в а избија ј е д н о , за д а н а ш њ е п р и л и к е и појмове чисто н е в ј е р о ј а т н о , с т о ч н о б о г а т с т в о н а р о д а у овим крај е в и м а . Ј е с е н и ч а н и , н п р . данас најсиромашнији подгорц и , п р и л и к о м у с к а к а њ а п р е г н а л и су на П а г 30.000 глава блага! К р о з а п р и л и мај 1647. год у с к о ч и л о је к М л е ч и ћ и ма 1.000 М о р л а к а б о р а ц а (о н е б о р ц и м а м л е т а ч к а стати6 с т и к а не води р а ч у н а ) са 80.000 глава блага . П о ч е т к о м маја с т и г а о je у З а д а р с е н а т о р А л в и з е М а л и п ј е р о [Alvise M a l i p i e r o ] , којег je в и ј е ћ е , м о ж д а из п о т р е б е а м о ж д а из п о д о з р и в о с т и , с т а в и л о уз б о к Фос к о л у к а о в а н р е д н о г провидура. М е ђ у л и ц и м а која ј е м л е т а ч к а влада с л а л а на управу Д а л м а ц и ј е , б и л о је 7 м н ог о људи бистре памети и честитих намјера, који су о п ћ е ћ и с н а р о д о м упознали га и истински га з а в о љ е л и . У т а к о в е је несумњиво спадао и Ф о с к о л о . Он је, штавиш е , п р е ц ј е њ и в а о в р л и н е М о р л а к а , м о ж д а и стога ш т о је тиме дизао вриједност сопственим заслугама. Малипјеро, лацмански надмен и сујетан а суревњав на Фоскол о в е успјехе, није марио М о р л а к е , сматрајући их за непоуздан и неукротив е л е м е н а т , који ће м л е т а ч к о ј ствари у Далмацији донијети више зла него користи. Ту су господску немилост ускочени М о р л а ц и крваво платили. 6

Млет. држ. архив. Senato - dispacci, LIII, 255. И м а д е извјештаја млетачких провидура у којима су, на два вијека прије Цвијића, уочене и истакнуте карактеристике динарског типа. 7

42

Издаја раје ујела је Т у р к е за срце. О н а није предс т а в љ а л а само уврједу њ и х о в е з л о ћ у д е , балијинске сил е , већ један осјетан е к о н о м с к и ударац, ј е р ј е т а раја била к м е т који је о б р а ђ и в а о сад о п у с т о ш е н е з и ј а м е т е и т и м а р е . З а турску п а к в л а с т о д м е т н и ш т в о М о р л а к а з н а ч и л о ј е највећи з л о ч и н п р о т и д р ж а в и , з л о ч и н т и м опаснији ш т о је м о г а о да р а ш и р и з а р а з у и и з а з о в е недогледне посљедице. К а з н а и о с в е т а н а м е т а л е су се к а о најпреча дужност н о в о м б е г л е р б е г у , Т е к и е л и М у с т а ф а -паши. Ч и м је п о л о в и ц о м јула Т е к и е л и у Д р н и ш у при8 мио од свргнутог И б р а х и м - п а ш е Г а б е љ а к а војску и власт, он одмах одвоји један одред од 2.500 к о њ а н и к а и 1.500 ј а њ и ч а р а и упути га под а л а ј б е г о м Ф е р х а т п а ш и ћ е м н а одметнуте М о р л а к е о к о З а д р а . О б а в ј е ш т е н н а вријеме о т о м п о к р е т у , Ф о с к о л о јави М о р л а ц и м а по ок о л и ц и да се склањају и спремају на одбрану. У н о ћ и од 20. на 2 1 . јула Ф е р х а т п а ш и ћ удари на Д и к л о . Ф о с к о л о и з а ш а љ е одмах к у г р о ж е н о м мјесту једну галију, чијом п о м о ћ и Д и к љ а н и и У с к о ц и одбију Т у р к е , који т а д а нав а л е на Б о к а њ а ц . У З а д р у се д о б р о чула п у ц њ а в а и ј е к а б л и з е б и т к е . Ф о с к о л о , у з б у ђ е н и з а б р и н у т , с л а о је к Малипјеру и к проведитуру к о њ и ц е П и з а н у [ M a r c Anto­ nio Pisani], no својим к а н ч е л и р и м а п о р у к е да са ч е т а м а задарске посаде изиђу у п о м о ћ н ап адн у т и ма , али су о б о јица, с л о ж н а у н е р а с п о л о ж е њ у и п р е м а Ф о с к о л у и према М о р л а ц и м а , одлучно одбијала да ма ш т а предузму, изговарајући се да је н е о п р е з н о и з л а г а т и војску опасно9 сти. Ф о с к о л о ј е , к р о з ону кобну н о ћ , н е к о л и к о пута на8

Ибрахим-паша је свргнут на т у ж б у Халил-бегова унука који је ишао лично у Цариград да се жали султану што паша, добивен млетачким митом, није спријечио пропаст њихове куће. По писању оновремених историчара, регби да је доиста тај паша б и о поткупљен од Млечића. П р о т и тој сумњи говорили би Фосколови покушаји да отрује пашу у јулу 1646, за опсаде Новиграда. 9 Сенат, који je по правилу избјегавао гомилање власти у једном лицу, б и о је свакоме од ове тројице дао по један делиберативни вотум. Малипјеро и Пизани, сложни, могли су да пркосе Фосколу иако им je он, по положају, б и о претпостављен.

43

в а љ и в а о на своје другове о п о м е н а м а и м о л б а м а , али су о н и остајали упорни п р и својој злурадој одлуци. Б о љ е г успјеха није п о с т и г а о Ф о с к о л о ни т е ш к и м ријечима и п р е к о р и м а , к о ј и м а је н а п а о М а л и п ј е р а јавно на градс к и м б е д е м и м а , са којих је о к у п љ е н а господа л а т и н с к а п р а т и л а у јулској н о ћ и гласове в л а ш к е погибије. А л и ти гласови нису о с т а в и л и р а в н о д у ш н е н а ш е људе који су с л у ж и л и у задарској посади и на П о с е д а р ч е в и м л а ђ а ма усидреним у луци. У њ и м а је п р о г о в о р и л а к р в и они су, не о б а з и р у ћ и се на в е л и к а ш к у кавгу и не чекајући ничије заповједи, без д о г о в о р а , појединачно стали да се спуштају низ б е д е м е и искачу из б р о д о в а , јурећи у пом о ћ б р а ћ и у н е в о љ и . К а д су се у с в и т а њ е о т в о р и л а градс к а в р а т а , п о т е к л и су им у п о м о ћ и П о с е д а р с к и и Михаило К р у т а [Cruta] са н е ш т о п р а т њ е , али је судбина нападнутих б и л а већ з а п е ч а ћ е н а . Н а ј љ у ћ и о к р ш а ј разв и о се у Б е л а ф у з и код ц р к в е Госпе од маслине. М о р л а ци, и а к о м а л о б р о ј н и и н а п у ш т е н и , б о р и л и су се дуго и о ч а ј н о , али најзад, п р е м о р е н и , савладани десетерострук о м п р е м о ћ и , п о ч е ш е у з м и ц а т и , а најзад в р а т о л о м н о б ј е ж а т и к луци и граду, г о њ е н и т у р с к и м к о њ а н и ц и м а који су их сјекли све до м о р а на Б р о д а р и ц и . П и з а н и је к р о з то изјахао из града са м л е т а ч к о м к о њ и ц о м , пос т р о ј и о је на Р а в н и ц а м а , и о д р ж а о над њ о м смотру. Кад је сунце о д с к о ч и л о , на р а з б о ј и ш т у , к а о п о в а љ е н о снопљ е , л е ж а л и су о б е з г л а в љ е н и в л а ш к и љ е ш е в и , а усред те к а с а п н и ц е бијелила се чедна п о љ с к а ц р к в и ц а .

„ Q U A S I ULIVA SPECIOSA IN CAMPIS"

10

Са р а з б о ј и ш т а Турци су понијели на копљима и у з о б н и ц а м а двије с т о т и н е ускочких г л а в а . Једнак је био број р а њ е н и х и з а р о б љ е н и х . М е ђ у погинулима извори б и љ е ж е два П о с е д а р ч е в а с и н о в ц а, р о ђ е н о г б р а т а Ми10

44

Натпис урезан на прагу цркве Госпе од маслине у Б е л а ф у з и .

хаила К р у т е , к а п е т а н а Јуру Б а к и н о в и ћ а и з Ф и л и п ј а к о ва и ј о ш два б е з и м е н а к а п е т а н а „de Croati et Albanesi". Н е к о л и к о дана послије о в е п о г и б и ј е , п р и м и о ј е кнез П о с е д а р с к и о д б а р о н а К р и с т о ф о р а М а р т и н а Денг е н ф е л д а , који је тада у Ш и б е н и к у с п р е м а о град на одбрану, п и с м о , које је једна п р а в е д н а оцјена т о г д о г а ћ а ј а о д стране једног ч е с т и т о г њ е м а ч к о г р а т н и к а . Д о н о с и м о га д о с л о в н о , не т и ч у ћ и у ј е з и ч н е и о р т о г р а ф с к е г р е ш ке. Molt' Illustre Signore, Signore Osscruandissimo. G r a t i mi s o n o stati gli auisi, che Vossignoria s'e compiaciuta d a r m i distinto della fattione costi seguita, e t a n t o piu godo me n ' h a b b i a d a t o esatta p a r t e , p e r c h e si s o n o sparse qui diverse relationi. Io in u e r o n o n posso c o n c o r r e r coll' o p i n i o n e d'esser s p e t t a t o r e dell'uccisione di Sue C a m e r a t e , fratelli, et amici, principalmente d o u e ( s e c o n d o a l mio p a r e r e ) p e r q u a n t a conoscenza ho del si t o , n o n e r a n o dificili i mezi di m a n d a r soccorso s e n d o cosi vicino alia fortezza, et incaloriti dal C a n n o n d'essa. Mi rallegro p e r o d ' i n t e n d e r e dalle letere dell' Eccelentissimo Signor G e n e r a l e d'altre da diversi scrittemi, che in queste fattioni ella n o n ha n i e n t e diminuito il suo o r d i n a r i o valore d i m o s t r a t o in t a n t ' altre occasioni, in b u o n n u m e r o delle quali posso con verita far t e s t i m o n i a n z a d ' h a v e r co'proprij occhi a m m i r a t o le sue valorose attioni. Mi tocca il c u o r e la m o r t e de suoi n e p o t i , ma p e r c h e sono morti galant' huomeni p e r la fede di Christo, e p e r la Patria deve V o s t r a Signoria t a n t o piu consolarsi, e r e n d e r a D i o gratie d'haver salvato, e la sua p e r s o n a , et il resto della sua g e n t e . A V o s t r a Signoria p r e g o dal cielo ogni b r a m a t o c o n t e n t o , e bacciole di core le m a n i , Sebenico li 5 A g o s t o 1647 Di Vossignoria M o l t ' Illustre Affetionatissimo Servitor di C u o r e Baron di Degenfelt 45

(Превод: Пресвијетли Господине, Господине Преуважени! У г о д н е су ми б и л е вијести које је В а ш е Господство и з в о л и л о п о т а н к о с а о п ш т и т и ми о сукобу који је т а м о б и о , и у т о л и к о ми је д р а ж е да сте ме о т о м т а ч н о обавиј е с т и л и , у к о л и к о су се овдје били пронијели р а з л и ч и т и гласови. Ја уистину не могу да се с л о ж и м са м и ш љ е њ е м да се буде п о с м а т р а ч погибије својих другова, б р а ћ е и пријат е љ а , н а р о ч и т о гдје (по м о м е м и ш љ е њ у ) , у к о л и к о познајем п о л о ж а ј , није б и л о т е ш к о н а ћ и н а ч и н а д а с е пош а љ е п о м о ћ , п о ш т о је б и л о т а к о близу т в р ћ а в и и под ватром њених топова. В е с е л и ме ш т о из писама У з в и ш е н о г Господина Ген е р а л а и из других упућених ми од разних л и ц а дознајем да Ви нисте одступили од В а ш е о б и ч н е х р а б р о с т и доказ а н е у т о л и к о других п р и л и к а , у м н о г и м а од којих могу истински да посвједочим да сам својим о ч и м а гледао В а ш а ј у н а ч к а дјела. Д и р а ме у срце с м р т В а ш и х с и н о в а ц а , али п о ш т о су погинули ч а с н о за вјеру Х р и с т о в у и за отаџбину, м о р а В а ш е Господство да се т и м л а к ш е утјеши и захвали Б о гу ш т о је спасио и В а ш у л и ч н о с т и о с т а т а к В а ш и х људи. В а ш е м Господству м о л и м о д н е б а с в а к о ж е љ е н о задов о љ с т в о и љубим В а м с р д а ч н о р у к е . Шибеник 5. А в г у с т а 1647. В а ш е г П р е с в ј е т л о г Господства О д а н и од срца слуга Б а р о н од Дегенфелда.)

46

ОПСАДА И ПРЕДАЈА КЛИСА 1648. ГОДИНЕ

Пад К л и с а у турске р у к е 1537. год. и м а о ј е , са историјске т а ч к е гледања, ј е д н а к о з н а ч е њ е к а о и пад које му драго од безбројних малих т в р ћ а в а на п е р и ф е р и ј и христјанског З а п а д а , али је он и п а к , ваљда ради р е н о меје његових б р а н и л а ц а , П е т р а К р у ж и ћ а и у с к о к а , наш а о на т о м З а п а д у в е ћ е г одјека н е г о пад свих христјанских пограничних т в р ђ а в и ц а скупа. H e с а м о т о , н е г о ј е пад Клиса убацио у о н о в р е м е н у е в р о п с к у дипломацију једно ново м е ђ у н а р о д н о п и т а њ е : к л и ш к о п и т а њ е . T o j e п и т а њ е к р о з ч и т а в један вијек б и л о с т а л н о н а д н е в н о м реду у најмоћнијим е в р о п с к и м д в о р о в и м а : п а п и н с к о м , ц а р с к о м , ш п а њ о л с к о м , в и ц е к р а љ е в с к о м и надвојводском. Небројени авантуристе и занешењаци, нарочито из наших и а р б а н а ш к и х к р а ј е в а , п о п о в и , бискупи, ф р а т р и , п л е м и ћ и , војници, м а л т е ш к и в и т е з о в и и с е њ с к и уса коци, к о в а л и су завјеру и п р е д л а г а л и п л а н о в е к а к о да се К л и с п р е о т м е Т у р ц и м а , чијом п о м о ћ и и за чији рачун. У једно је вријеме к л и ш к о п и т а њ е б и л о п о п р и м и ло вид једне г р о з н и ц е , једне опсесије к о ј а је б и л а завртјела м о з г о м не с а м о појединим п о л и т и ч к и м пустоловима, већ ч и т а в и м р е д о в и м а г р а ђ а н с т в а н а н а ш е м приморју. Та је опсесија н а ш л а своју кулминацију у познат о м препаду н а к л и ш к у т в р ђ а в у , и з в р ш е н о м о д И в а н а а

Сењски ускоци нису нигде били предмет веће п а ж њ е у истраживачком раду Бошка Деснице. И овде их т р е б а схватити као н е ш т о друго у односу на котарске ускоке.

47

А л б е р т и ј а ( G i o v a n n i Alberti) и Н и к о л е Ц и н д р а , уз пом о ћ сењских у с к о к а , 1596. г о д и н е . Па ни кад је тај лу6 ди а л и с и м п а т и ч н и coup de tete с ш ш т с к и х п л е м и ћ а , усљед д у ш м а н с к о г става м л е т а ч к и х власти о н а к о к р в а в о и т р а г и ч н о з а в р ш е н , ни онда се п р о ф е с и о н а л ц и клишк о г п и т а њ а нису д о з в а л и п а м е т и . Рад на п р е о т и м а њ у К л и с а у вези са о п ћ и м у с т а н к о м б а л к а н с к и х народа, или н е з а в и с н о од т о г а , н а с т а в љ е н је на е в р о п с к и м дворовима ј о ш к р о з н е к о л и к о деценија, то јест све до в р е м е н а кад је с т р а ш н и Т р и д е с е т о г о д и ш њ и р а т наметнуо SanaAy п р е ч е б р и г е . А л и ни тада н е к и од европских д в о р о в а , н а р о ч и т о папински и напуљски, нису престали да једним о к о м ш к и љ е н а н а ш К л и с , разумије с е в и ш е и з м р ж њ е на јадранску Р е п у б л и к у него из милости према изгубљеној ускочкој тврђави. К а д се све о в о има у виду, онда постаје р а з у м љ и в о о г р о м н о и н т е р е с о в а њ е које je у Еврогш и з а з в а л а опсада К л и с а и њ е г о в а предаја м л е т а ч к о м провидуру Леонарду Ф о с к о л у у м а р т у 1648. год. Д о к а з о т о м и н т е р е с о в а њ у н а л а з и м о у б е з б р о ј н и м о п и с и м а и извјештајима о т о м догађају, ш т а м п а н и м и р а с у т и м у рукописима по свим архивима и б и б л и о т е к а м а З а п а д а . Н и ј е д а н догађај у нашој п р о ш л о с т и , сем, м о ж д а , в е л и к е д у б р о в а ч к е т р е ш њ е , није с т а в и о у п о к р е т т о л и к о гушчијих п е р а , домаћих и с т р а н и х , к о л и к о пад о н о г к р в а в о г д а л м а т и н с к о г г р е б е н а . Biblioteca M a r c i a n a , Biblioteca A m b r o s i a n a , Baт и к а н с к и А р х и в , M u s e o C o r r e r , б е ч к и Kriegsarchiv и м н о г и други пуни су и з в ј е ш т а ј а о т о м догађају, писаних од п о з н а т и х и анонимних и н ф о р м а т о р а . П о д р о б н е тачне описе дали су о њ е м у г о т о в о сви званични и незванични млетачки историчари оног времена, нарочито В е р н и н о [Vernino] и С е р т о н а к о А н т и к а н о [Sertonaco A n t i c a n o ] ( Ђ и р о л а м о Б р у с о н и ) али ј е , к о л и к о ј а могу да просудим, најтачније и највјерније п р и к а з а о пад 6

48

Лакоумност (франц.).

Клиса н а ш , д о м а ћ и и с т о р и ч а р Ф. Д и ф н и к о у својој доб р о ј , али на ж а л о с т ј о ш увијек р у к о п и с н о ј , историји Кандијског р а т а у Д а л м а ц и ј и . " К а к о ј е тај рукопис т е ш к о доступан ј е р ј е Д и ф н и кова историја сачувана с а м о у т р и п р и м ј е р к а , п о к у ш а ћ у да према њему дадем п р и к а з опсаде и предаје К л и с а , попуњујући га архивским подацима к о ј и м а р а с п о л а ж е м . П р е д м е т је, д о д у ш е , м а л о п љ е с н и в , али h e м о ж д а з а и н т е р е с о в а т и п о к о ј е г п о с љ е д њ е г М о х и к а н ц а из предфусбалских генерација.

*

Врховни заповједник м л е т а ч к и х снага у Д а л м а ц и ји, г е н е р а л н и провидур Ф о с к о л о , који је из искуства знао да једино р а т у з и м и и р а н о м п р о љ е ћ у , д о к н е п р о ходност планина спрјечава с и л а з а к у Д а л м а ц и ј у л и ч к и м и босанским Т у р ц и м а , има изгледа на успјех, о т п о ч е о је и 1648. год. к а м п а њ у в е ћ у ф е б р у а р у . П о с р е д о в а њ е м висовачких ф р а њ е в а ц а п о с т и г а о је да се све П е т р о в о поље о д м е т н е од султана а п о м о ћ у П е т р о п о љ а ц а и Ш о р и ћевих и С м и љ а н и ћ е в и х у с к о к а освојио је под крај ф е 1 бруара Д р н и ш , велику, многољудну и б о г а т у т р г о в а ч ку в а р о ш , и с р у ш и о н а п у ш т е н и К н и н , В р л и к у и С к р а дин. О с в о ј е њ е и п р о п а с т Д р н и ш а о б р а д о в а л а је највише Ш и б е н ч а н е , чији је град б л и з и н а те т у р с к е б а з е , житнице и а р с е н а л а п а ш и н и х армија, с т а л н о у г р о ж а в а ла. Н а п о в р а т к у и з Д р н и ш а Ф о с к о л о ј е т р и ј у м ф а л н о д о ч е к а н у Шибенику гдје су му, из з а х в а л н о с т и , сви редови г р а ђ а н с т в а дали подигнути на тргу м р а м о р н у статуу на чијем су подножју б и л а уклесана и м е н а свих његових побједа у Д а л м а ц и ј и . О д м о р и в ш и војску у Шибе1

Дрниш је тада имао 1.500 кућа. ' И з и ш л о из штампе 1986. у Сплиту, под насловом Povijest Капdijskog rata и Dalmaciji. 4 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

49

нику, Ф о с к о л о д е в е т о г м а р т а упути п р о в е д и т о р а Ђ о р ћ а [Giorgio] са к о њ и ц о м у К а ш т е л а , а осталу војску укрца на ч е т и р и галије, т р и д е с е т о р у ж а н и х л а ћ а и м н о г о других б р о д о в а , те послије ш е с т дана п у т о в а њ а по непов о љ н о м в р е м е н у , с т и ж е под С о л и н , гдје искрца војску к о ј а ј е , з д р у ж е н а с а приспјелим Ђ о р ћ о в и м одредом п р е м а ш и л а десет хиљада б о р а ц а , и б и л а смјештена у претходно припремљене шанце. Град К л и с , н а з в а н од П т о л о м е ј а A n d e c r i o n , од С т р а б о н а A n d r e t r i o n а од Д и о н а A n d e r i o n , удаљен 5 миља од С п л и т а a 3 од солинских р у ш е в и н а , о к р у ж е н је д у б о к и м д о л и н а м а и з а т в о р е н н е п р и с т у п а ч н и м брдским у р в и н а м а . Б р д о са и с т о ч н е с т р а н е з в а н о О з р и н а (ту је пут з в а н С в и њ с к а с т а з а , који води у Ц е т и н у ) спаја се п р е м а југу са М о с о р о м , и и м а на врху једну малу кулу, о д р е ћ е н у з а турске с т р а ж а р е . С а друге стране О з р и н е д и ж е се брдо Р у п о т и н а , к о ј е , савијајући свој стравични х р б а т у дуги л у к п р е м а западу, има под с о б о м бријег Г р е б е н , м н о г о н и ж и и м а њ е в р л е т а н . У средини мећу овим б р д и м а , к а о у в е л и ч а н с т в е н о м а м ф и т е а т р у , на лећ и м а с т р м е и к а м е н и т е узвисице којој се приступа једн и м с а м и м уским и т е ш к о проходним путем, д и ж е се, у д у г о љ а с т о м о б л и к у , град К л и с , који неравнине брда и зидине дијеле у т р и с т е п е н а с т а о б о р а , један п о в и ш е другог. П р в и са западне с т р а н е , н и ж и од о с т а л а два и од брда Г р е б е н , и м а в р а т а на сјевер, пред којима се н а л а з и т у р с к о г р о б љ е и на која се не м о ж е унићи ш т о се претходно н е ћ е п р о ћ и к р о з г о с т и н а ц , који они зову хан и к о ји је од западне с т р а н е в е з а н за ту ограду и истурен над 2 једном заравни званом Медан. Други обор са Папином 3 к у л о м , на м а т е р њ е м ј е з и к у з в а н о Опрах, н е к о л и к о мањих кула и б е д е м а и н е ш т о м а л о к у ћ а , д о м и н и р а н је од Г р е б е н а и од т р е ћ е г о б о р а . У о в о м су се п о т о њ е м налаз и л е к у ћ е бивших к н е з о в а и двије ч а т р њ е , и т а ј , к а о 2 3

50

Мегдан или Мајдан? „In lingua materna."

највиши, није био бијен ни са којег п о л о ж а ј а . В а н ових ограда, п р е м а подневу, ш и р и л а се в а р о ш са в и ш е од двије стотине к у ћ а , о п к о љ е н а сувозидом. Д р у г а су се п р е д г р а ћ а ш и р и л а од и с т о к а до подножја саме узвисице и по падинама Г р е б е н а . В а н града је б и л о н е к о л и к о извора ж и в е воде, од којих су н а ј б л и ж и онај н а з в а н „ Т р и к р а љ а " , гдје је раније б и о један м а н а с т и р к о н в е н т у а л а ца са ц р к в о м п о с в е ћ е н о м т р и м а В р а ч и м а , и онај у у в а л и 4 „ Б а њ и долац". На глас о опсади која се п р и п р е м а л а , д о ш а о je у К л и с г л а в о м њ е г о в санџак-бег М е х м е д , син Муслај-бе5 га, с е с т р и ћ а султана С е л и м а Д р у г о г , a с њ и м њ е г о в ћ е хаја и б р а т по мајци Мустај-бег Н у р у л а х о в и ћ . З а т е к л и су се у Клису ј о ш : к а о з а п о в ј е д н и к града А х м е т - а г а Б а р а к о в и ћ , ч о в ј е к б о г а т и од в е л и к о г угледа, А х м е т спахија О м е р п а ш и ћ из С о л и н а , з а п о в ј е д н и к К а м е н а , мудар и с т а л о ж е н Т у р ч и н и н е к о л и ц и н а других п о г л а в и т и х муслимана, који су се ту били склонули са и м о в и н о м и породицама к а о на сигурном Nljecry. Ш т о ј а њ и ч а р а , ш т о спахија, ш т о м ј е ш т а н а , у К л и с у се н а ш л о в и ш е од хиљаде људи способних за о р у ж ј е . Ш е с н а е с т о г м а р т а М л е ч и ћ и з а у з е ш е п о л о ж а ј Г р е б е н , н а п у ш т е н о д турског одреда, који је т р е б а о да га б р а н и , а уједно и предг р а ђ е под п р в и м о б о р о м , и а к о су их ту Ту рц и узнемиривали честим испадима. П р и с т у г ш л о се з а т и м о п к о љ а в а њу града са свих с т р а н а . К л а н а ц на С в и њ с к о ј с т а з и чув а о је п у к о в н и к Б р и т о н са њ е м а ч к о м и т а л и ј а н с к о м пјешадијом, н е ш т о даље п о п Ш о р и ћ и В у к М а н д у ш и ћ са М о р л а ц и м а , т е р и т о р и ј а л ц и м а из К а ш т е л а и Сгхлита, ш е с т стотина П о љ и ч а н а и П р и м о р ц и м а под Ј а н к о м Марјановићем и харамбашама Матијом Павловићем, И в а н о м Н а д и ћ е м и К а ч и ћ е м . Други ј е к л а н а ц ч у в а о к н е з П о с е д а р с к и у з п о м о ћ в и т е з а Д е л а Т а л о њ е р а [Delia 4

Сви су називи у оригиналу на нашем језику. О н о г истог који је 1696. потукао Ленковића и п р е о т е о Клис од Алберта. 5

4*

51

T a l l o n i e r a ] . Гувернадур К р у т а са својим људима држ а о ј е п о л о ж а ј код м о с о р с к е с т р а ж а р н и ц е . Талијанс к е су ч е т е б и л е з а п о с ј е л е п р е д г р а ђ а са запада, а о с т а л а је п р е д г р а ђ а д р ж а о Ш к у р а са н е к о л и к о ч е т а своје нар о д н о с т и ( А р б а н а с а ) и Н и ј е м а ц а . У долини под Гребен о м смјестила се к о њ и ц а , која је з а у з е л а била и в р е л о „ Т р и к р а љ а " . С у т р а д а н су и з н е с е н а на Г р е б е н два т о п а , к о ј а су одмах п о ч е л а да бију д о њ и о б о р . Из града се од6 г о в а р а л о са два т о п а и т р и ф а л к о н е т а , и то је била сва а р т и љ е р и ј а к о ј о м су б р а н и о ц и р а с п о л а г а л и , па су т а к о 7 М л е ч и ћ и својом в а т р о м м о г л и да с р у ш е спртве и конт р а б а т е р и ј у у другом о б о р у и да о ш т е т е хан растјерав ш и т у р с к е к о њ а н и к е у њ е м у с к л о њ е н е . П о ј а ч а в ш и батерију н а Г р е б е н у ј о ш ј е д н и м т о п о м , п р о в а љ е н ј е зид д о њ е г о б о р а те су к р о з тај п р о д о р у сутон д е в е т н а е с т о г м а р т а опсједачи и з в е л и ј у р и ш и з а у з е л и доњи град, и п о р е д ж и л а в о г о т п о р а посаде која их је цијеле о н е н о ћ и и з с р е д њ е г о б о р а т у к л а к а м е њ е м , расвјетљујући зидине м ј е ш и н а м а з а т о п љ е н и м п а к л и н о м да им се опсједачи не б и п р и м а к л и . С у т р а д а н ј е надодан б а т е р и ј и ј о ш један т о п , ч е т в р т и , те је у з е т а под ватру кула О п р а х и срушен к о м а д зидине с р е д њ е г о б о р а с а бурне с т р а н е , али к а к о је тај зид б и о с а г р а ђ е н на стрмој л и т и ц и , није м о г а о да се о т в о р и п р о д о р д о в о љ а н за ј у р и ш . Н а с т о ј а л о се стога да се из је дн е к у ћ е п р и л и ј е п љ е н е уза зидине другог о б о ра п о т к о п а л а г у м , ш т о су Т у р ц и п о к у ш а в а л и да осујете бацајући цијеле о н е н о ћ и на ту кућу к а м е њ е , греде и в р е ћ е пуне пијеска, од ч е г а јој се с р у ш и о к р о в . М и н е р и ма је и п а к успјело да з а п а л е л а г у м и под в р а т а средњег о б о р а подметну п р а с к а в и ц у , али б е з к о р и с т и јер су врата б и л а з а б е д е м љ е н а а иза зида б а ч е н а у лагум била је подигнута б а р и к а д а . Опсједачи у п р а в и ш е тада ватру својих т о п о в а на б а р и к а д у и кад се п р о д о р п р о ш и р и о , 6

Дуги и уски топови мањег калибра. О г р о м н е корпе од плетеног прућа испуњене з е м љ о м , употребљаване за заштиту топова. 7

52

и з в р ш и ш е ј у р и ш , који Т у р ц и о д б и ш е в а т р о м и з пушак а , стријелама, к а м е њ е м и с а б љ а м а . О д б и ј е н је т а к о и други јуриш и т е к т р е ћ и м ј у р и ш е м М л е ч и ћ и м а успије да освоје средњи о б о р . А л и к а к о су се војници, ч и м су п р о д р л и у тај д и о , расули по к у ћ а м а да г р а б е и п љ а ч к а ју, б р а н и о ц и у ч и н и ш е испад из г о р њ е г града те их у грдном п о к о љ у о п е т и з б а ц и ш е и з с р е д њ е г о б о р а . Ч а к су и ж е н е н о ж е в и м а и к а м е њ е м убијале р а ш т р к а н е и п р е с т р а в љ е н е м л е т а ч к е в о ј н и к е , којих т о м п р и л и к о м изгибе п р е к о двије с т о т и н е . Б р а н и о ц и се д а д о ш е одмах на посао да затуре п р о д о р у з и д и н а м а , а опсједачи да им то спријече в а т р о м из т о п о в а и једним н о в и м неуспјел и м ј у р и ш е м , при к о м е ј е д о п а о р а н а п у к о в н и к С о р г о [Sorgo], који га је изводио. У м л е т а ч к о м т а б о р у почињ а л а је м е ђ у т и м да се о с ј е ћ а н е с т а ш и ц а х љ е б а и с т о ч н е хране јер су н е в р е м е н а на м о р у с п р ј е ч а в а л а д о в о з из З а дра, па је п о м о р људи и к о њ а од студени и и з н е м о г л о с т и б и в а о из дана у дан све то в е ћ и . А л и су и К л и ш а н и , поред свих успјеха, б и л и пуни страха усљед исхода н е к и х њихових в р а џ б и н а и г а т а њ а , па су ч е с т и м улацима т р а ж и л и од n a m e да им п р и т е к н е у п о м о ћ , ш т о им је овај с т а л н о о б е ћ а в а о . Ф о с к о л о је био сазнао да је Т е к и е л и , с а к у п и в ш и н а ј в е ћ и б р о ј војске који је м о г а о у стисци часа и непогоди в р е м е н а , б и о д о ш а о у С и њ , па је стога заповједио Ш о р и ћ у и Мандуш и ћ у да га са својим људима п р е с р е т н у и з а д р ж е д о к им о н п о ш а љ е п о м о ћ . К а д с у извиднице о т к р и л е Т е к и е л а , који се са двије хиљаде Т у р а к а б и о п р и м а к а о С в и њ с к о ј стази у ували иза брда О з р и н е , М о р л а ц и га т а к о храбро н а п а д о ш е да су п р о д р л и у средину њ е г о в и х ч е т а и нагнали га у бијег г о н е ћ и га све до Д у г о п о љ а . Г л а в е побијених Т у р а к а , н а с а ђ е н е н а к о п љ а , п о к а з а ш е М л е ч и ћ и з а т в о р е н и м а у Клису не би ли их т а к о , п р е с ј е к а в ш и им наду у пашин у п о м о ћ , склонули на предају. А л и су браниоци остајали упорни и н е с а в и т љ и в и . К а д су К л и ш а н и одбили један нови ј у р и ш на с р е д њ и о б о р , и з в р ш е н од 53

стотину в о ј н и к а о р у ж а н и х м а ч е в и м а и прсним оклопим а , који су се б и л и д о б р о в о љ н о понудили за тај потхват, М л е ч и ћ и п р е с т а д о ш е са н а в а л а м а и смјестише једну нову батерију на т у р с к о г р о б љ е , пред капијом доњ е г града. У п р а в и в ш и ватру обију батерија на кулу Оп р а х , о н и је т о л и к о п о р у ш и ш е да су б е з муке м о г л и да се до ње попну и да је заузму. Т е к и е л и је м е ђ у т и м у Д у г о п о љ у , гдје се у бијегу уст а в и о , б и о сакупио п е т хиљада б о р а ц а , р и ј е ш е н да се не к р е ћ е д о к не сакупи војску довољну да надвлада опсјед а ч е . Ф о с к о л о је с м а т р а о да је о п а с н о ч е к а т и непријат е љ а у л о г о р у и да је п а м е т н и ј е напасти га прије нег сакупи в е л и к у војску. Тој се намјери о п и р а о провидур Ђ о р ђ о т в р д е ћ и д а ј е к о њ и ц а , усљед и з н е м о г л о с т и прег л а д њ е л и х и п р о з е б л и х к о њ а , неспособна за борбу, али то није с м е л о Ф о с к о л а у њ е г о в о ј одлуци. Он заповједи Ђ о р ђ у да са двије хиљаде п р о б р а н и х п ј е ш а к а и са свом коњицом потражи непријатеља у његовим шаторима. К а д ј е н а т у заповјед п у к о в н и к д р а г о н а , А л ч е с т е К а м п а њ а [Alceste C a m p a g n a ] , п о к у ш а о да га и он од своје с т р а н е увјери о биједном стању к о њ и ц е , Ф о с к о л о издаде п и с м е н о н а р е ђ е њ е за напад и стављајући обојици у изглед д р ж а в н у н е м и л о с т , присили и х н а п о к р е т . К а к о је Ђ о р ђ о в одред з а н о ћ и о у С в и њ с к о ј стази не н а п а в ш и п а ш у , Тур ц и су га сутрадан о т к р и л и кад је био на двије миље од Дугопоља, ш т о је онемогућило Текиелију да сврста своју војску у бојни ред и с а ч е к а Ђ о р ђ а код свог л о г о р а . Овај ј е б и о истурио напред М о р л а к е с а н е ш т о коњаника капетана Б е њ е [Antonio Begna]. Нападнути од М о р л а к а , Ту р ц и се п р и в и д н о п о в у к о ш е , па, кад се М о р л а ц и р а з л е т и ш е д а пљачкају ш а т о р е , н а в а л и ш е н а расуте п љ а ч к а ш е „отимајући и м с а плијеном ж и в о т е " . У п о м о ћ М о р л а ц и м а п р и т е к о ш е К р у т а , Месија и Ч и п ч и ћ са А р б а н а с и м а , Х р в а т и м а и К а ш т е л а н ц и м а , али су и о н и притиснути н а д м о ћ н и ј и м н е п р и ј а т е љ е м д о ш л и у т е ж а к п о л о ж а ј и а к о ј е Б е њ а с а о к л о п н и ц и м а ј о ш одо-

54

лијевао. В и д е ћ и њихову стиску и скору погибију, пошт о и м Ђ о р ђ о није с л а о п о м о ћ и , п у к о в н и к Л о н а в а л [Lonavalle] на своју руку, не ч е к а ј у ћ и Ђ о р ђ о в е заповједи, отисну се са к о њ и ц о м од десног к р и л а и удари с б о к а на Т у р к е т а к о в и м н а л е т о м да је д о п р и ј е в ш и до Б е њ е нагнао у бијег пашину војску, г о н е ћ и је све д о к Ђ о р ђ о није дао з н а к за п о в л а ч е њ е , омогућујући т а к о Т е к е л и ј и да се са р а з б и ј е н о м војском в р а т и у Ц е т и н у . М л е ч и ћ и тада п о д и г о ш е ј о ш једну, т р е ћ у батерију и о б о р и ш е на град ј о ш пакленију ватру, показујући при т о м е посади главе побијених у Д у г о п о љ у , али све то не би ј о ш било с к р ш и л о ј у н а ч к и о т п о р б р а н и л а ц а да у самом граду није и з б и о р а з д о р м е ђ у спахијама и ј а њ и ч а рима који су п о ч е л и да ускраћују послух, предбацујући спахијама да они гину за спас њихових т и м а р а . Р а з д о р се т о л и к о з а о ш т р и о да је с в а к о г часа м о г а о да се претвори у оружан сукоб. To несносно стање, појачано п л а ч е м ж е н а и в р и с к о м дјеце, те п о т в р д а вијести о пашину поразу код Д у г о п о љ а , с к р ш и најзад у п о р н о с т крај и ш к и х поглавица з а т в о р е н и х у Клису и они т р и д е с е т о г м а р т а и с т а к о ш е на продору зидине с р е д њ е г о б о р а бијелу заставу. О т о м је одмах о б а в ј е ш т е н Ф о с к о л о , к о ј и је са галије у С о л и н у у п р а в љ а о о п с а д о м , и он смјеста похита под К л и с . М е ђ у т и м , на вјеру дану од провидура Ђ о р ђ а и к н е з а С к о т и ј а [Scoti], спустили су се к р о з продор Исај-бег А т л а г и ћ , А х м е т спахија О м е р п а ш и ћ , Мехмед-ага ј а н и ч а р с к и и један санцак-бегов к о м о р н и к . „ П о к л о н и в ш и се д у б о к о пред г е н е р а л о м , А х м е т спахија, који је био рјечитији од осталих па је с т о г а о д р е ђ е н за бесједника, у присуству д р а г о м а н а , с л о в и н с к и м језиком о в а к о узе г о в о р и т и : П о с л а н и смо од с а н џ а к - б е г а , поглавица и друге господе која се н а л а з е у Клису к Вама, славни и милостиви господине, да п р е г о в а р а м о о предаји града. З н а д е д о б р о В а ш а Мудрост д а ј е в и х о ћ е те и да њезин пад зависи у п р в о м реду од Б о ж ј е р у к е и од судбине а п о т о м од н е и з м ј е р н о г ј у н а ш т в а о в е непо-

55

бједиве и б р о ј н е в о ј с к е , ми не м о ж е м о да се б о р и м о п р о т и удесу, па смо се склонули да је уступимо, увјерени да ћ е м о од В а ш е н е и з р е ц и в е м и л о с т и добити оне исте увјете уз које је овај град, другом п р и л и к о м , од хрис8 тјана п р е д а н Турцима и к а к о се је до сада поступало на о в о м пограничју, бива да ћ е т е д о з в о л и т и свим становницима и б р а н и о ц и м а града да изиђу из њега под оруж ј е м и са к о м о р о м те да ћ е т е им д а т и спровод до границ е , з а д о в о љ а в а ј у ћ и се да п р и м и т е град са т о п о в и м а и џ е б а н о м која се у њ е м у н а л а з и . " Ф о с к о л о није хтјео да п р и с т а н е на т р а ж е н е увјете т в р д е ћ и да су се К л и ш а н и , о д б и ј а њ е м позива на предају, учинили недостонјим његове м и л о с т и и да с т а њ е опсједнутог града не оправдава п о с т а в љ е н е услове, те је захтјевао да б р а н и о ц и предаду град на м и л о с т и н е м и л о с т . П р е г о в о р и , у којима су к а о м л е т а ч к и п о к л и с а р и у ч е с т в о в а л и задарски п л е м и ћ Гргур Д е т р и к о [Detrico] и сплитски Ф е д е р и к М а р о л и [Federico Marolli] ( ј а м а ч н о ради ј е з и к а ) з а т е г л и су се п о р у к а м а и о т п о р у к а м а све до м р а к а б е з р е з у л т а т а , те се је Ф о с к о л о п о в р а т и о на к о н а к у галију, обавјестив ш и санџак-бега да сутрадан или п р и с т а н е на безувјетну предају и п о ш а љ е т а о ц е или ће наставити ватру на град са свом с и л о м и из свих г р л а . С у т р а д а н , на 3 1 . марта 1648. год., у у г о в о р е н и час п р и к а з а ш е се Фосколу Исај-бег А т л а г и ћ , санџак-бегов ћехаја Н у р у л а х о в и ћ и т р и друга т а о ц а , т е послије дугог н а т е з а њ а углавише предају под о в и м условима: Т у р ц и предају г е н е р а л у град К л и с и напуштају га са својим п о р о д и ц а м а , б е з оружја, к о њ а и к о м о р е , и бити he спроведени до границе. Н и ј е д н а страна н е ћ е п р а в и т и н и к а к в и х с м е т њ а христјанима и л и б и л о к о м е који би од своје добре в о љ е хтјео да о с т а н е у Клису. 8

56

О д н о с и се на предају Клиса Мустај-бегу 1596. године.

Сви христјански р о б о в и , који се н а л а з е у граду, предају се генералу. Турци дају т а о ц е ради ј а м с т в а да се у граду н е ћ е изв р ш и т и превара л а г у м и м а и л и друге в р с т е . Турци имају д а п о в р а т е М л е ч и ћ и м а к о н т а Е н р и к а Капру [Enrico C a p r a ] , п у к о в н и к а Јурја А р б а н а с о в и ћ а , к а п е т а н а Гандузија [ G a n d u s i ] , к а п е т а н а Р а њ а [ R a g n a ] , к а п е т а н а Б е р н а р д и н а Б о р т у л а ч и ћ а и синовца к н е з а П о седарског, И в а н а , који су у р а з н и м п р и л и к а м а д о п а л и 4 ропства, са другом ш е с т о р и ц о м која ће се н а к н а д н о именовати. Н а обезбједу и з в р ш е њ а п о с љ е д њ е т а ч к е Т у рц и h e предати ш е с т т а л а ц а , које г е н е р а л з а т р а ж и . П и с м е н о редигован уговор капитулације п р и к а з а л и су, уз генерал о в прстен (ваљда у з н а к вјере) санџак-бегу Д е т р и к о и М а р о л и , а овај га је п о т в р д и о и п р е д а о им р о б о в е који су се н а л а з и л и у граду, и залихе џ е б а н е , о б д а р и в ш и сваког од њих једном т у р с к о м с а б љ о м , о к о в а н о м с р е б р о м . П о т о м су уведене у град н е к о л и к е ч е т е п ј е ш а к а са провидуром Ђ о р ђ о м . Г е н е р а л се смјестио код капије сврставши војску свих н а р о д н о с т и у два дуга р е д а , са једне и друге стране пута којим су имали да изиђу опсједнути К л и ш а н и . Ч и м су ови видјели м л е т а ч к у војску у граду, не знајући в а љ д а н и ш т а о предаји, о б у з е т и ненадним страхом п о ч е ш е да скачу низ п р о д о р , низ зидине и низ л и т и ц е да би се спасили бијегом, п р и чему су неки од наших у с т а в љ а л и ове биједнике те их б е з м и л о сти свлачили и п љ а ч к а л и . Д о к се на једној с т р а н и сузбијала т о л и к а дрскост, п о с т у п а л о се ј е д н а к о са о н и м Турцима који су п р о л а з и л и м е ђ у два реда в о ј н и к а и о ф и ц и р а . Мјесто да б р а н е оне о ч а ј н и к е они су им отимали ш т о би год б о љ е г а видили на њ и м а , те и с а м о м е санџак-бегу с в у к о ш е доламу и д и г о ш е т у р б а н с г л а в е . 9

Синовац Поседарскога з а р о б љ е н је приликом п о к о љ а Морлака код Госпе од маслине.

57

М е ђ у п р в и м а који су и з и ш л и из К л и с а био је Ахмет-ага Б а р а к о в и ћ , који је од једне б о м б е био р а њ е н у ноге па су га ч е т и р и слуге носили на јастуку а п р а т и л а су га упоред два му сина и два унука. За њим је и ш л а једна биједна п о в о р к а , која је и з л а з е ћ и из града тужна и о ј а ћ е н а у п р а в љ а л а поглед час к н а п у ш т е н о м завичају час к небу, к о ј е м је с л а л а б о л н е уздахе и јецаје. Многи су водили с о б о м н е с р е ћ н е ж е н е и дјецу, в е ћ и н о м голу, т а к о да су, и а к о в а р в а р и , и з а з и в а л и самилост код свакога к о ј и није и м а о срце од к а м е н а . Ч и м је Б а р а к о в и ћ из и ш а о из града, о п а з и в ш и н е к е П о љ и ч а н е и П р и м о р ц е п о з д р а в и их н а з и в љ у ћ и их ц а р е в и м одметницима и приј е т е ћ и им да he му, чим п р е з д р а в и , п л а т и т и издајство. Ти увредљиви п р е к о р и р а з г њ е в и ш е и једне и друге и п о д с ј е т и ш е их на многе увреде и зулуме које су у прошл о с т и б и л и п р е т р п и л и од Б а р а к о в и ћ а , стога га са в и ш е других М о р л а к а д о ч е к а ш е на з а р а в н и Медану, гдје га н а п а д о ш е и са ч и т а в о м п о р о д и ц о м и с к а с а п и ш е ишчупав ш и му и срце из груди. Н е з а д о в о љ н и т и м е о б о р и ш е се и на оне који су га слиједили те нечувеном окрутности п о б и ш е в и ш е о д т р и с т о т и н е н е в о љ н и к а . H e знајући ш т о се д о г а ђ а , санџак-бег се био упутио истим путем, али ч и м се о п р о с т и о и о д м а к а о од г е н е р а л а , опазив неоч е к и в а н и г р о з а н п р и з о р , ужаснут п о в р а т и се к Фосколу, који га п р и х в а т и и т ј е ш е ћ и га склону на сигурно м ј е с т о . З а т и м Ф о с к о л о пун г њ е в а заповједи да се укроти бијес оних з л и к о в а ц а и исукавши сабљу обоји је крвљу н е к о л и ц и н е . А л и ни редовна војска није губила своје в р и ј е м е , јер к а к о ј е , кад је посјечен Б а р а к о в и ћ , са ј а с т у к о м п а л о н е ш т о з л а т н о г и с р е б р н о г новца, п о ч е ш е војници да га г р а б е и н а с т а в љ а ј у ћ и г у љ е њ е м оних који су п р о л а з и л и м е ђ у њ и х о в и м р е д о в и м а , нијесу п р е з а л и ни од о т и м а њ а дјеце са мајчиних њ е д а р а и из родитељских руку. Други о п а з и в ш и да je у утроби једног Турчин а посјечена п р е к о трбуха н а ђ е н о н е к о л и к о цекина, које је онај очајник био п р о г у т а о да их спасе од грабљиво-

58

сти побједника, узеше парати љ е ш е в е оних несрећника и нечовјечном окрутности мјешати по утробама т р а ж е ћ и новац и накит. Многи су уживали у сатирању убијених Тур а к а , правећи од њихове к о ж е опуту за о п а н к е , појасе и вјешалице за мачеве. Нијесу изостала ни силовања, без обзира на године, спол и п о л о ж а ј , једном ријечи нема злочина који тада није био извршен. Од п о к о љ а је преостало око 1.200 душа. Фосколо се великом милости заузео за његу рањеника и за повратак заробљених. Сутрадан, првог априла, ушавши у Клис, Фосколо пободе својом руком Републичин барјак на бедеме града и к л е ч е ћ и на освојеним турским трговима одастаја свечану мису у џамији, коју је одслужио бискуп скадарски. Оставивши у Клису посаду од четири стотине пјешака и осамдесет коњаника, он постави за провидура Франческа Валијера [Francesco Valier], управника галије, а за војног заповједника конта А л м е р и к а Сабинија [Almerico Sabini]. П о в р а т и в ш и се потом на галију, изабра, с а о б р а з н о уговору, за таоце Јусуф-бега Филиповића из Г л а м о ч а , Мустај-бега Нурулаховића, б р а т а санџак-бегова, Исај-бега А т л а г и ћ а из С о л и н а , Мехмеда Ч о р б а ш и ћ а из Сарајева и Мехмеда харамбашу Џ и г е р и ч и ћ а из Клиса. Већ прве ноћи један од талаца, Ф и л и п о в и ћ , страхујући од л а т и н с к е невјере, помоћу наших М о р л а к а побјеже из т а о ш т в а . Ради тога санџак-бег упути Фосколу писмо пуно о т м е н о г достојанства ж а л е ћ и ш т о је Филиповић својим бијегом о к а љ а о образ и себи и њему и нудећи се да he он главом заузети његово мјесто. Ф о с к о л о прихвати о б е р у ч к е понућену замјену и без много р а з м и ш љ а њ а з а т о ч и свог вит е ш к о г непријатеља. Ф о с к о л о в поступак м о р а да није зачудио савременике: вјероломство према с т а р о м Ха10 лил-бегу било је ј о ш свима у свјежој успомени. Таоци 10

К о д предаје Земуника 1647. год. уговорен је с л о б о д а н одлазак за браниоце, али је Ф о с к о л о прекршио уговор и з а р о б и о санџак-бега, Алил-бега Вранског, кога су М л е ч и ћ и послали у В е р о н у и пуних девет година, то јест све до смрти, д р ж а л и заточена у Шкалиђерском Каштелу.

59

су п р е в е з е н и y З а д а р и кад су стигли о с л о б о ћ е н и р о б о в и (осим А р б а н а с о в и ћ а , к о ј и је п р е м и н у о у Ц а р и г р а д у ) , п у ш т е н и су својим к у ћ а м а . О с т а ц и к л и ш к о г п о к о љ а у к р ц а н и су на галије и и с к р ц а н и на ушћу Н е р е т в е , откуда су се р а з и ш л и по у н у т р а ш њ о с т и , сваки за својом звијездом. У опсади К л и с а погинуло је са м л е т а ч к е стране о к о п е т с т о т и н а људи, с а т у р с к е в и ш е о д седам с т о т и н а . З а д о б и в е н и плијен у новцу, н а к и т у , посућу, оружју среб р о м о к о в а н и м , и к о њ с к и м о п р е м а м а био је о г р о м а н , ј е р су се ту били склонули најугледнији Турци са својом најдрагоцјенијом и м о в и н о м . Л а в љ и дио плијена з а п а о је о н и м а који су заповиједали у Клису, д о к су Турци п р е д а в а л и град. П р е б и р у ћ и списе п р о в е д и т о р с к о г архива у З а д р у н а т р а п а о сам на једну даровницу: један провидур, не п а м т и м в и ш е који, дарива двјема Б а р а к о в и ћ е в и м к ћ е рима, покрштеним Туркињама настањеним у Сплиту, све з е м љ е у Клису „che furono del fu dizdar, ossia castell a n o , A h m e t Aga, loro p a d r e " / И а к о ce ради o дару conс т в е н е с т в а р и , и п а к je значајан овај а к т позног кајања.

г

„Које су п р е о т е т е од диздара, господара замка, Ахмет-аге, њиховог о ц а . "

60

НЕКОЛИКО ПРИЛОГА ИСТОРИЈСКОМ ПРОУЧАВАЊУ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ

I ЛИЧНИ ОПИС ИЛИЈЕ СМИЉАНИЋА, ЈАНКА М И Т Р О В И Ћ А , Х А Р А М Б А Ш Е ПЛАВШЕ И ДР. П о с л и ј е Ф о с к о л о в и х успјеха у зимској и п р о љ е т н о ј војни 1647. г. п о ч е л и су М о р л а ц и из К о т а р а , Б у к о в и ц е и П е т р о в а п о љ а да се о д м е ћ у од Т у р а к а и да п р е л а з е к М л е ч и ћ и м а . Тај п о к р е т , у в е ћ и н и случајева, није б и о с п о н т а н , већ и з а з в а н од Ф о с к о л о в и х а г е н а т а к о ј и су успјели да и с к о р и с т е психозу страха, у з б у ђ е њ а и п о м е т њ е у коју је з а п а л а раја кад j e , по изгону Т у р а к а , о с т а л а без господара и з а ш т и т н и к а . З а Ф о с к о л а в о ј н и к а М о р л а ц и су п р е д с т а в љ а л и један драгоцјен-, н е н а к н а д и в рез е р в о а р људског м а т е р и ј а л а па је р а з у м љ и в о и њ е г о в о настојање да их ш т о ј а ч е в е ж е за м л е т а ч к у с т в а р . У ту је сврху он израдио од владе у М л е ц и м а о в л а ш т е њ е да м о ж е , по свом н а х о ђ е њ у , н а г р а ђ и в а т и з а с л у ж н е и упливне в л а ш к е г л а в а р е . Т и м ј е н а г р а д а м а Ф о с к о л о к о н а ч н о освојио в л а ш к у љ у б а в и п о т ч и н и о својој в о љ и тај разуздани е л е м е н а т . Р а ч у н а се да је за Ф о с к о л о в а генер а л а т а п р е ш л о к М л е ч и ћ и м а до 28.000 в л а ш к и х душа. П р е м а т о м е , број г л а в а р а к о ј е ј е т р е б а л о н а г р а д и т и био ј е о г р о м а н . С т о г а ј е н а г р а ђ и в а њ е в р ш е н о н а махове, у серијама, једном т е р м и н а ц и ј о м која се с т а л н о пон а в љ а л а и у којој с е , к а о код ф о р м у л а р а , м и ј е њ а л о 61

с а м о и м е о б д а р е н о г . У т и м је т е р м и н а ц и ј а м а в а ж н о то ш т о с е п о р е д и м е н а н а г р а ђ е н о г п о г л а в и ц е р е д о в н о нал а з и и њ е г о в л и ч н и опис (ваљда ради тачније идентифик а ц и ј е ) . О п и с и су, разумије с е , суви и ш а б л о н с к и , к а о сви л и ч н и описи на свијету, али с а д р ж е понекад и п о к о ју ж и в о п и с н у и к а р а к т е р и с т и ч н у појединост. Н и ј е свак а к о б е з в а ж н о с т и да н а м ти описи омогућују, б а р у главним ц р т а м а , представу ф и з и ч н о г изгледа неких лица из н а р о д н е пјесме, по којој су сви јунаци једнаки и сви лијепи. Ради т о г а , уз превод т и п и ч н е т е р м и н а ц и ј е , и з н о с и м о н е к о л и к о тих описа. „ М и , Л е о н а р д о Ф о с к о л о , з а преведру М л е т а ч к у Р е п у б л и к у г е н е р а л н и п р о в е д и т о р у Далмацији и А л б а н и ј и . И м а м о изричиту заповијед у в и ш е дукала узв и ш е н о г С е н а т а , н е д а в н о о б н о в љ е н у у писмима од 28. ј а н у а р а и 16. маја, да д о з н а ч и м о неку награду г л а в а р и м а и х а р а м б а ш а м а М о р л а к а који су се у ов о м р а т у , услијед п р е г о в о р а са н а м а , п о к а з а л и к а о вјерни и к о р и с н и . П о з н а ј у ћ и по искуству оданост и способност П е т р о н и ј а С е л а к о в и ћ а , к а л у ђ е р а и з К и с т а њ а , вис о к а , к е с т е њ а с т е браде и б р к а , очију ш а р и х , м р к е к о с е , са о ж и љ к о м на лијевој с љ е п о о ч и ц и , који нас je у т о л и к о п р и л и к а задивио својим дјелима, о д р е ђ у ј е м о му по снази ове заповиједи и по спомен у т о м о в л а ш т е њ у , ч е т и р и дуката на мјесец, која he му бити и с п л а ћ и в а н а од ове ф и с к а л н е к о м о р е по предигнућу редовитих н а л о г а и полица. С т а в љ а ј у ћ и у дужност и з в р ш е њ е ове заповиједи к о м е п р и н а д л е ж и и з а б и љ е ж е њ е гдје т р е б а у вјеру ч е г а , итд. З а д а р 15. а п р и л а 1648." 62

П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а Дамјану К о в и л о в и ћ у , попу из Д о б р о п о љ а ц а , високу, сиједу, ш а р е н и х очију, прогрушане браде. На 14. јула 1648. ј е д н а к а х а р а м б а ш и И л и ј и С м и љ а нићу, ниска стаса, ц р н о м а њ а с т у , оспичаву, ш а р и х очију, младу, к е с т е њ а с т а б р к а . На 8. о к т о б р а 1648. ј е д н а к а х а р а м б а ш и М и л е т и Вукчевићу и з Ж е г а р а , с р е д њ е г стаса, к е с т е њ а с т е к о с е , ч е т в р т а с т е к е с т е њ а с т е б р а д е , очију ш а р и х с а о ж и љ к о м на лијевој о б р в и . П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а попу Вукадину Лукину из К р и ч а к а , п р а в о с л а в н о м с в е ш т е н и к у , високу, кестењасте к о с е , ш и р о к е ц р в е н е б р а д е , лијепа људска појава. П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а кнезу Д р а г о ј л у из Миљеваца, ш и з м а т и к у , ниска стаса, густе п р о г р у ш а н е браде, црне просиједе к о с е , очију ш а р и х . На 4. августа 1649, ј е д н а к а х а р а м б а ш и П л а в ш и К р е с к о в и ћ у , младу, о б р и ј а н е б р а д е , к о с а и б р к а плавих, стаса о б и ч н а . П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а х а р а м б а ш и Јанку Митровићу из Ж е г а р а , о б и ч н а стаса, ш а р и х очију, кестењасте к о с е , жута б р к а , стару о т п р и л и к е 36 година. На 4. јануара 1650, ј е д н а к а х а р а м б а ш и Радоји Б а љ ку, покојног М а н о ј л а из Л а п ц а , високу, ц р н е к о с е , браде и очију, сиједу, стару 50 година. П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а Вуку Б а љ к у , стару 40 година и Драгоју Б а љ к у , п о к о ј н о г М а н о ј л а , т р е ћ е м брату, стару 50 година. На 8. јануара 1650, ј е д н а к а Вукадину М и т р о в и ћ у , х а р а м б а ш и из Ж е г а р а , ниска стаса, ш а р и х очију, ц р н е косе, к е с т е њ а с т е б р а д е , стару о к о 40 година. Н а први ф е б р у а р а 1650, ј е д н а к а сину х а р а м б а ш е 1 Јанка М и т р о в и ћ а , з в а н о м С т о ј а н , нејаку дјетету. 1

У оригиналу: „in eta tenera esistente".

63

H a први м а р т а 1650, ј е д н а к а х а р а м б а ш и Филипу С м и љ а н и ћ у , ниска стаса, ш а р и х очију, кестењасте ко2 с е , са п р в о м м а х о в и н о м на усници, стару о т п р и л и к е 20 3 година.

II СМРТ К У Н Е ХАСАН-АГЕ „ М и , Л о р е н ц о Д о л ф и н [ L o r e n z o Dolfin], з а преведру М л е т а ч к у Р е п у б л и к у г е н е р а л н и п р о в е д и т о р у Далмацији и А л б а н и ј и . Н а с т а в љ а ј у ћ и без с т а н к е ови М о р л а ц и у давању све то ж и в љ и х примјера своје вјерности подстрекнути властитим ј у н а ш т в о м , н е у м о р н и у раду за славу оружја Њ е г о в е П р е в е д р о с т и , кренули су прекјуче у в е л и к о м броју под К н и н , гдје су, о б и ч н и м д о к а з о м свог јунашт в а , п о б и л и седамдесет Т у р а к а , м е ђ у којима и двије a r e из К н и н а . Ј е д н о м е од тих, з в а н о м е Хасану К у н и , личности угледној и од в е л и к е с в и т е , одсјекао је главу и нама је п р и к а з а о Г р г о Г а л и ј о т о в и ћ из В о ј н и ћ а , б а р ј а к т а р кап е т а н а Л у к е Глумца. Њ е м у , о б и ч н а стаса, обријане б р а д е , косе и б р к о в а к е с т е њ а с т и х , стару о к о 30 година, с н а г о м ове заповиједи a no о в л а ш ћ е њ у удијељену нам од у з в и ш е н о г С е н а т а д у к а л а м а од 22. п р о ш л о г м а р т а , дозначујемо једну мјеру б е ш к о т а на мјесец, која ће му д о к траје овај р а т бити издавана из задарског складишта. Н а р е ђ у ј у ћ и упис и и з в р ш е њ е ове наредбе гдје т р е б а и к о м е п р и н а д л е ж и , у вјеру ч е г а , итд. Ш и б е н и к 24. о к т о б р а 1653." 2

4

У оригиналу: „prima lanugine". Сви објављени документи налазе се у другој књизи (стр. 341 и даље) Фосколових списа у архиви задарске префектуре. 4 Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Л. Д о л ф и н а , књига једина, стр. 48. 3

64

Ill УДОВИЦА ИЛИЈЕ СМИЉАНИЋА М а л о дана послије погибије И л и ј е С м и љ а н и ћ а н а Вучјаку (5. с е п т е м б р а 1654) п р и ј а в и л а се г е н е р а л н о м проведитору Л о р е н ц у Д о л ф и н у у З а д р у , у п р а т њ и свих в л а ш к и х х а р а м б а ш а , И л и ј и н а удовица К а т а и п р е д а л а му ову м о л б у : „Пресвијетли и рални провидуре!

преузвишени

господине

гене-

П о к о ј н и гувернадур И л и ј а С м и љ а н и ћ б и о ј е в е л и к и слуга В а ш е У з в и ш е н о с т и и п о д л о ж и о се П р е в е д р о ј В л а с т и , напустивши сва своја и м а њ а . Живео је, како je В. У. добро познато, не за себе, него з а П р е в е д р у Р е п у б л и к у , д о в о д е ћ и б е з п р е к и да М о р л а к е у њ е н о п о д а н с т в о , г о н е ћ и н е п р е с т а н о јавне н е п р и ј а т е љ е , п у с т о ш е ћ и њ и х о в е к р а ј е в е , д о в о д е ћ и р о б љ е и б о р е ћ и се у свим п р и л и к а м а са ж а р о м и з а н о с о м , који су га учинили д о с т о ј н и м јавне м и л о с т и и п о х в а л е . He ц и ј е н е ћ и н и м а л о живот кад се је р а д и л о о Дуждевој с л у ж б и , он је најзад, п р е к о д у ш м а н с к е р у к е , поднио себе н а ж р т в у Његовој Преведрости. К о л и к о је његова смрт уцвилила мене, његову удовицу К а т у , то л а к о м о ж е да схвати в и с о к а в р л и н а В. У . ; м е н и је д о в о љ н о даг к а ж е м да сам изгубила све осим наде да ћу у свом б о л у и својој пот р е б и бити н е к а к о у т ј е ш е н а о д ј а в н е ш т е д р о с т и , која м и л о с т за своје з а с л у ж н е о д р ж а в а ж и в у и у њиховим п о т о м ц и м а и својти. П а д а м с т о г а пред м и л о с т и в е н о г е В. У. и у највећој п о н и з н о с т и мол и м да м и , у п р и з р е њ у њ е г о в е с л у ж б е и заслуга, дозначи код з а д а р с к е к о м о р е з а т р а ј а њ а м о г жи5 С т о ј а н Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј а

65

в о т а т о л и к у мјесечну своту к о л и к а h e , n o нахоћењу мудрости В. У . , б и т и д о в о љ н а да ме уздржи у с т а њ у доличну с л у ж б и , заслугама и угледу м о г пок о ј н о г м у ж а , и да се из м и л о с р ћ а с к л о н е да, ради н е п р о м ј е н љ и в о г и з в р ш е њ а , постигне потврду дознаке од узвишеног Сената. Хвала." Д о л ф и н се није сматрао о в л а ш т е н да по овој молби донесе одлуку, па је молбу приложио својој депеши од 16. септембра 1654. и спровео је Сенату уз ову попратницу: „ П о заслугама м у ж а , који је ј у н а ч к и м и ист а к н у т и м дјелима п о с т а о достојан јавне м и л о с т и , о н а заслужује да се у с л и ш а а о с и м т о г а њ е н положај побућује с а м и л о с т . Б и л а је Т у р к и њ а па се при удаји п о к р с т и л а ; услијед смрти м у ж е в љ е в е , који није о с т а в и о о п о р у к е , о с т а л а је без игдје ичега, сем о н о г ш т о he м о ћ и да добије од дјеверове доб р е в о љ е . С т о г а с п р о в о д и м њезину молбу јавној м и л о с т и , чије he р ј е ш е њ е , по изјави свију харамб а ш а , бити и за њих з н а к п р и з н а њ а и подстрека да вољније з а л а ж у ж и в о т е у с л у ж б и В а ш е П р е в е д р о 5 сти." С е н а т је у с л и ш а о м о л б у удовице К а т е и већ 23. септ е м б р а о в л а с т и о Д о л ф и н а д а ј е испуни. Н а основу тога 6 Д о л ф и н је п р в о г н о в е м б р а 1654. издао терминацију у к о ј о ј , послије уобичајеног увода, к а ж е : „ П о ш т о с м о у з е л и у о б з и р с т а њ е молитељиц е , по р о ћ е њ у Т у р к и њ е али изведене на свјетло 5

Млетачки државни архив. Сенат. Dispacci P. G. in Dalm. et Alb., filza 68-476. 6 Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Л. Д о л ф и н а , књита једина, стр. 103.

66

праве вјере у којој изјављује да he п р о в е с т и остат а к својих дана, л и ш е н а о ч е в а насљедства к о ј е , к а к о смо о б а в и ј е ш т е н и , није н е з н а т н о , о с т а в љ е н е у к р ш ћ а н с т в у б е з и к а к в е п о м о ћ и , сем о н е од д р ж а в н е м и л о с т и , која никад н е з а т а ј а в а , о б з и р о м и на заслуге п о к о ј н о г јој ч о в ј е к а , који је к о р и с н о у л о ж и о и славно ж р т в о в а о ж и в о т у с л у ж б и дуждев о ј , а у к т о р и т е т о м н а ш е г Г е н е р а л а т а дозначујемо споменутој К а т и , удовици п о к о ј н о г И л и ј е С м и љ а н и ћ а , дванаест д у к а т а по л и р а 6 и 4 с в а к и и двије мјере хљеба на мјесец, ш т о he јој све бити издавано из ове к о м о р е односно с к л а д и ш т а . " Треба вјеровати да је, о в а к о издашно обдарена, И л и јина К а т а постала у в л а ш к о м свијету оно ш т о се зове једна добра партија, јер, чим је изишла година од Илијине смрти, она се преудаје за харамбашу шибенских М о р л а к а Миливоја Зубичевића, а к а к о је овај био православац, то је вјероватно К а т а и по т р е ћ и пут промијенила вјеру. П р в о г н о в е м б р а 1655. г. М и л и в о ј З у б и ч е в и ћ издао је К а т и н у дјеверу Филипу С м и љ а н и ћ у пред ј е д н и м задарским б и љ е ж н и к о м признаницу на 432 д у к а т а и 4 лире „примљених за наслов м и р а з а у т о л и к о з л а т а , сребра, драгог к а м е њ а , хаљина о д с в и л е , вуне, п л а т н а " . Н а н а л е ђ у акта налази се и и н в е н т а р тог м и р а з а . На жал о с т за врсту м а т е р и ј а л а и к р о ј одијела у п о т р е б љ е н и о н о в р е м е н и изрази давно су и з у м р л и и з н а ч е њ е им се т о л и к о изгубило да их не б и љ е ж и ни П е т р о к и [Petrocchi] у свом рјечнику т а л и ј а н с к о г ј е з и к а ни Б о е р и о [Воеrio] у в е л и к о м рјечнику м л е т а ч к о г дијалекта. И н в е н т а р ј е и п а к , с а г л е д и ш т а културне и с т о р и ј е , т о л и к о занимљив да hy п о к у ш а т и да га п р е в е д е м , па макар и нетачно: Једна ж е н с к а х а љ и н а на ф р а н ц у с к у од ц р в е н о г са7 тена са р у к а в и м а од м л и ј е ч н о г б р о к а т а , п р о ц и ј е њ е н а на дуката 80. 1

5*

У оригиналу: „brochado lata".

67

Ј е д н а ж е н с к а хаљина од з е л е н о г д а м а с к а на ф р а н цуску, п р о ц и ј е њ е н а на д у к а т а 60. 8 Ј е д н а сукња од ж у т е свиле (?), процијењена на 10 дуката. 9 Један з а р ( з а в и т а к ) од ф и н о г беза, процијењен на д у к а т а 10. Д е в е т ж е н с к и х к о ш у љ а , процијењених свака на дук а т а 4. Једна п р е г а ч а , п р о ц и ј е њ е н а 4 дуката. Ј е д н а п р е г а ч а од р у ж и ч а с т е с в и л е , процијењена 5 дуката. Т р и п р е г а ч е , п р о ц и ј е њ е н е дуката 2 с в а к а . 10 Ј е д а н ж е н с к и о в р а т н и к са ч и п к а м а на фламанску, п р о ц и ј е њ е н 4 дуката. Ј е д а н р у к а в од б а р ш у н а ц р в е н о г са ч е т и р и гварниције, п р о ц и ј е њ е н 2 д у к а т а . Т р и ј а с т у к а за и з р а д а м а , пуна п а м у к а , процијењени д у к а т а 5. Д в а убруса, п р о ц и ј е њ е н а на 3 д у к а т а . 11 Двије б о ш ч е и једна марама, п р о ц и ј е њ е н и на 10 лира. Ј е д а н п а р ч а р ш а в а , п р о ц и ј е њ е н и х на 8 дуката. 12 Т р и јеменије, п р о ц и ј е њ е н е дуката 3. Ј е д н а ж е н с к а л е п е з а , п р о ц и ј е њ е н а 3 дуката. Ј е д а н н о в д у ш е к , п р о ц и ј е њ е н дуката 10. 13 (Неразумљиво), п р о ц и ј е њ е н а дуката 10. Један б и љ а ц , п р о ц и ј е њ е н дуката 3. 8

У оригиналу: „una carpeta di grognan zalo". У оригиналу: „un bochasin di musullo fin". Б о е р и о тумачи ријеч „bocassin" = grembiule allacciato alia cintola e rimboccato sul capo", ш т о би одговарало зару наших муслиманки. 10 У оригиналу: „un bavon a la fiamenga". 11 У оригиналу: „machrama". 12 У оригиналу: „nelli di spale". 13 U originalu: „una cosa di tollpan"; смисао апсолутно нејасан. 9

68

14

Један низ златних крушчица, крупних, 34 на броју, процијењених дуката 30. Једна з л а т н а к о л а ј н а од 43 к о м а д а , п р о ц и ј е њ е н а 50 дуката. Три златна прстена, процијењена 8 дуката. Један пар златних м и н ђ у ш а , п р о ц и ј е њ е н 10 д у к а т а . Један пар златних н а р у к в и ц а , п р о ц и ј е њ е н на 60 дуката. О удовици И л и ј е С м и љ а н и ћ а и м а м о ј о ш два спомена: ш е с н а е с т о г н о в е м б р а 1655. н о в и п р о в е д и т о р Ђ. А. 15 З е н [Giovanni A n t o n i o Z e n ] издао j e терминацију кој о м , о б з и р о м на њену преудају и сеобу у Ш и б е н и к , ставља у дужност ш и б е н с к о ј к о м о р и исплату њ е н е мјесечне п л а т е . О в и м су з в а н и ч н и списи з а ћ у т а л и . Ријеч сада узимље с в е ш т е н и к , п р е п о д о б н и о . К и р и л Г а б р и ј е л и [Cirillo Gabrielli] ш и б е н с к и п р а в о с л а в н и п а р о х , к о ј и , на талијанском језику, у м а т и ц и р о ђ е н и х б и љ е ж и да је 27. јануара 1659. к р с т и о Ф р а н и ц у , к ћ е р , a 15. о к т о б р а 1665. Луку, сина М и л и в о ј а З у б и ч е в и ћ а и њ е г о в е з а к о н и т е ж е н е К а т е . К у м : М и л и ј а В у л и н о в и ћ , кума: Д е с а , ж е н а сердара Ц в ј е т к а Ш а р и ћ а . И м а ли у Шибенику ко ж и в од рода З у б и ч е в и ћ , није ми п о з н а т о . IV ОД МОРА ХЕЋИМИ „ Н а 15. јуна 1656. 16

Њ е г о в а Узвишеност, п р е с л у ш а в господина Н и к о лу Мистачелија [Mistachielli], који т р а ж и да к а п е т а н 14

У оригиналу „perosini", ш т о м о ж е да се односи на крушкасти облик тих зрна, а можда означава и провенијенцију тог накита (Peru­ gia)15 16

Архив префектуре. Списи Ђ. А. З е н а . I, стр. 25. To јест: G. P. Giovanni A n t o n i o Z e n .

69

С м о љ а н С м и љ а н и ћ , к а о н а с љ е д н и к и п р и д р ж н и к добара п о к о ј н и х х а р а м б а ш а И л и ј е и Ф и л и п а С м и љ а н и ћ а , 17 њ е г о в и х ујака, буде о с у ђ е н на исплату 43 р е а л а з а т о ш т о ј е , к а к о ј е д о к а з а о , в и ш е пута видао р а н е истим пок о ј н и м С м и љ а н и ћ и м а , к а к о с е р а з а б и р е и з ч е т и р и пол и ц е п р е г л е д а н е и о б и с т и њ е н е од два п л а ћ е н а лијечника у о в о м граду, л и ј е ч н и к а ф и з и к а Б о н а ф и љ у [Bonafiglia] и р а н а р а Фјоринија [Fiorini], услијед неприступа с п о м е н у т о г к а п е т а н а С м о љ а н а С м и љ а н и ћ а или Михал е в и ћ а , т у ж е н и к а н а р е ђ е н а у суд, п о з в а н а , п р и ч е к а н а и и з о с т а л а , видив споменуте п о л и ц е , и з р е к л а је и пресудила juxta petita и на т р о ш к о в е т у ж б е . На 20. јуна 1656. П р и с т у п и у уред С м о љ а н С м и љ а н и ћ и п о л о ж и за т р о ш к о в е г о р њ е м о л б е и на њихову подмиру л и р а 18 18.16."

V ШАРИЋ ЦВИЈАН Овом дрском и грабљивом шибенском харамбаши н а р о д н а пјесма није додијелила одвојено мјесто. Ни у једној од пјесама у с к о ч к о г циклуса, б а р к о л и к о је мени п о з н а т о , Ш а р и ћ Цвијан није носилац главне акције. 17

Илија Смиљанић, како се м о ж е разабрати из претходног написа, б и о је бездјетан. Наслиједио га је брат Филип, који је погинуо у Шибенику јануара 1656. у једној тучњави са млетачким војницима. He зна се је ли б и о о ж е њ е н , али је несумњиво да није имао дјеце. Њега је наслиједио сестрић му Смољан, који с е , по обичају времена, од тада прозвао Смиљанић. К а к о се заправо звао није могуће одредити јер се њему у три документа дају три разна имена: Мусолиновић, Мишкулисовић и, овдје, Михалевић. Свакако са Филипом се угасио род Смиљанића, а сви познији потомци су Смољанови. И ова је породица изумрла у З а д р у у првој половици деветнаестог вијека. 18 Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Ђ. А. З е н а , 168 (vacchetta).

70

Њ е г о в е су улоге махом споредне и е п и з о д н е . У з р о к је т о м е ваљда тај ш т о ј е т а л и ч н о с т б и л а л и ш е н а оних идеалних својстава која су о т в а р а л а ш и р о м двери народне епопеје. З а њ е г а с у т е двери б и л е с а м о одшкрин ут е, исто к а о ш т о су за друге, и а к о з н а т н е , гласовите и за х р и ш ћ а н с к у с т в а р заслужне п о б о р н и к е , оста19 ле сасвим затворене. П о т в р д у за то н а ћ и ћ е м о м о ж д а и у К о р н а р о в о ј [Catterino C o r n e l i o C o r n a r o ] оцјени њ е г о в е л и ч н о с т и , коју н и ж е д о н о с и м о . А л и управ стога ш т о Цвијан Шарић не спада м е ђ у главне н о с и о ц е к о т а р с к е рапсодије, в а ж н о је да сс историјски д о к а ж е њ е г о в о постојање и д ј е л о в а њ е у в р е м е н у на које се она односи и у к о ј е м ј е , в ј е р о в а т н о , и н а с т а л а . В а ж н о је да се п о к а ж е к а к о пјесник н а р о д , који код ф а б у л е не води м н о г о рачуна ни о историјској истини ни о г е о г р а ф с к о ј т а ч н о сти, не и з м и ш љ а никад своје d r a m a t i s p e r s o n a e , већ дог а ђ а ј , акцију, па и епизоду, б и л и о н и истинити, епски ув е л и ч а н и или п о т п у н о ф а н т а с т и ч н и , н а с л а њ а увијек на лица која су доиста п о с т о ј а л а , п о н е к а д у другом в р е м е ну и у другој средини, али и п а к п о с т о ј а л а . Р а с п о р е д п а к улога, к а р а к т е р и с т и ч а н је за однос н а р о д а п р е м а његовим в о ђ а м а и даје поуздано мјеру цијене на којој је код народа стајао сваки поједини од њ е г о в и х п р в а к а . На први п о м е н о Цвијану Ш а р и ћ у н а и ш а о сам у једној д е п е ш и г е н е р а л н о г провидура Андрије В е н д р а м и 20 на, упућеној С е н а т у дана 30. маја 1644, у којој ј а в љ а да 19

У народним пјесмама, бар у оним класичним В у к о в е з б и р к е , нема помена о попу Шарићу, Поседарцима, Синобадима, Накићима, Нонковићима, Пераици, итд. и т р е б а о је да д о ђ е заслужни фалсификатор народне пјесме, К а ч и ћ / па да се та имена спасе од незаслуженог заборава. ' Андрија Качић М и о ш и ћ ( 1 7 0 4 - 1 7 6 0 ) , фрањевац, књижевник, познат по делу Razgovor ugodni naroda slovinskog. :o

Млетачки држ. архив. Senato-Dispacci P. G. in Dal. el A . , filza,

48 (84).

71

3

je „СшЧсо Sarich, M o r l a c c o , solito habitar a Strupnich" п о с ј е к а о y Грусима м л е т а ч к и м п о дан иц и м а М и р к о в и ћ и ма 800 п а њ а в и н о г р а д а , из о с в е т е ш т о су му убили магар е . С е л о Струпник данас не постоји нити му се знаде тра21 га. Б ј а н к и [Agostino Bianchi] у попису и ш ч е з л и х села з а д а р с к е надбискупије к а ж е да се на једну миљу источ6 н о о д З е м у н и к а н а л а з и о „ T r u p n i c h s u p e r i o r e " , насеље од н е к и х 50 к у ћ а , а на запад „ T r u p n i c h inferiore ovvero 0 B r a c e " , т а к о ђ е р 50 к у ћ а , и да су и један и други били зас е о ц и и п р е д г р а ђ а З е м у н и к а . Н е м а м о у т о м погледу никаквих података, према којима би могли да провјеримо т а ч н о с т Б ј а н к и ј е в е у б и ф и к а ц и ј е , али н а м п р е м а горњој вијести изгледа несумњиво сусједство Груси на млетачк о м с а С т р у п н и к о м н а т у р с к о м пограничју. П р е м а том е , Ц в и ј а н је Ш а р и ћ био к о т а р с к и у р о ђ е н и к и то са зиј а м е т а Д у р а к б е г о в и ћ а . К а д се он о д м е т н у о и ускочио к М л е ч и ћ и м а , н е з н а м о . С в а к а к о касније о д осталих, јер се њ е г о в о име не н а л а з и м е ђ у м н о г о б р о ј н и м именима х а р а м б а ш а и г л а в а р а н а г р а ђ е н и х од Ф о с к о л а од 1648. до 1650. г. М о ж д а се о н , слиједећи звијезду Д у р а к б е г о в и ћ а , п о з е м у н и ч к о ј к а т а с т р о ф и с к л о н у о с а остацима о в е п о р о д и ц е у П л а в н о и л и у Б о с н у . Т а к о би се ваљда м о г л о да п р о т у м а ч и и њ е г о в о к а с н о о д м е т а њ е и њ е г о в о н а с е љ а в а њ е м е ђ у ш и б е н с к е , мјесто м е ђ у к о т а р с к е уск о к е , к о ј и м а je по поријеклу п р и п а д а о . У терминацији 22 од 15. јула 1652. г., к о ј о м му провидур Ђ и р о л а м о Фос к а р и н и [ G i r o l a m o Foscarini] ради заслуга за м л е т а ч к у с т в а р одређује плату од 4 дуката на мјесец, он је споменут к а о х а р а м б а ш а ш и б е н с к и х М о р л а к а . С а тим ј е М о р л а ц и м а Ц в и ј а н Ш а р и ћ под к о н а ц 1652. г. и м а о срећу да з а р о б и б о с а н с к о г алајбега Јусуф-бега ФилиповиBianchi, Zara cristiana. Цвијан Шарић, Морлак, стално настањен у Струпнику. Горњи Трупник. Д о њ и Трупник или Брач. Архив задарске префектуре. Списи Ђ. Фоскаринија.

72

ha, најкрупнију л и ч н о с т м е ђ у турским к р а ј и ш н и ц и м а . Свјесни вриједности т а к о в а р о б а , Ш и б е н ч а н и су затајили свој успјех и с а к р и л и алајбега, надајући се у баснословне о т к у п е . И п а к ј е Ф о с к а р и н и н е к а к о д о з н а о з а ствар и Ф и л и п о в и ћ а с и л о м о т е о од М о р л а к а . Да би к а к о - т а к о н а м и р и л и ш т е т у , упуте Шибенчани одмах по Н о в о ј години провидуру у З а д а р једну депутацију од 50 М о р л а к а , коју су пред Ф о с к а р и н и ј а и з в е л и х а р а м б а ш е Цвијан Ш а р и ћ , С т е в а н Р а д и ћ и Ф р а н е Гул и н , и која је од о в о г исходила наредбу да се Шибенчанима предаду са галија три д р ж а в н а р о б а , за која ће о н и 23 м о ћ и д а замијене своје з а р о б љ е н е сроднике. Т о м је п р и л и к о м Ф о с к а р и н и н а г р а д и о п л а т а м а од по 4 д у к а т а или мјесечним х љ е б о м п е т н а е с т о р и ц у ш и б е н с к и х хар а м б а ш а . Ш а р и ћ , који ј е плату у ж и в а о о д р а н и ј е , д о б и о 24 је сада хљеб. Од 1653. г. п о ч и њ е м о се с р е т а т и са и м е н о м Ц в и ј а н а Шарића и у матицама православне цркве у Шибенику. 25 Он и ж е н а му Деса, в р л о се ч е с т о спомињу и к а о кумо23

Терминација од 3. јануара 1653. Архив зад.[арске] префектуре. Списи Ђ. Фоскаринија, књига једина, стр. 151. 24 Ibid., стр. 159. 25 Интересантно је о б и љ е красних народних имена, данас ријетких или непознатих међу Морлацима, на које наилазимо у шибенским матицама. Наводим само неколико примјера летимице капабирчених: Мишл>ен, Вукадин, Остоја, Вучић, Видак, Радак, Радул, Радоња, Милашин, Миљен, Вулета, Глиго, Аврам, З е т к о , К о м н е н , Вукосав, Драгота, Грубиша, Милован, Вук, Секула, Радиша, Милија, П о з н а н , Миланко, Ненад, Сладоје, Корјана, Кава, И н ћ а , Љиљана, Јарменка, Влачиња, Е н ђ а , Гвоздана, Ануша, Синка, Б о р а , Смиљана, Д о б р и ц а , Коса, Влахиња, Лика, Славица, Латинка, Видосава, Богдана, Росанда, Вујана, Гроздана. Према матицама живјели су у Шибенику у другој половици XVII вијека ове православне породице: Грубишић, Радечић, Луговић, Осраевић, Павековић, Томашевић, Миљевац, Рајчевић, Микулић, Бусовић, Ећић реч. К о к е ш а , Разумица или Разумичић, К н е ж и ћ , Бибић, Кукољ, З у б и ч е в и ћ , Д о б р и ћ , Богуновић, Павасовић, Аџија, Слемковић, Драголовић, Катић, Лаурић, Вулиновић, Шарић, Добриловић, Милошевић, К о с и ћ , Малешевић, Сандић, Вуњевац, Вучковић, Табуричић, О с т р о г о ш е в и ћ , Велеглава, Вучић, Вукчевић, Скрељић, Милић, Токмаковић, Сладојевић, Ђ у р о в и ћ , Балић, Клан-

73

ви и к а о р о д и т е љ и . На 13. јула 1653. крстила им се к ћ и М а р и ј а , 2. јула 1654. син Ј о в а н , 10. јула 1657. к ћ и Стана, 4. д е ц е м б р а 1658. о п е т једна к ћ и С т а н а , најзад, 3. ап р и л а 1660. к ћ и , в ј е р о в а т н о п о с љ е д њ а , Ц в и ј е т а . Године 1662. п р о в е д и т о р А н д р е а К о р н а р о [ A n d r e a C o r n a r o ] , на м о л б у с а м о г Ц в и ј а н а Ш а р и ћ а , укинуо му је дотад уживану плату и х љ е б и одредио да се и једно и друго заведе на име Ц в и ј а н о в а сина Ј о в а н а , и да се изда26 ју на р у к е Ј о в а н а „ d u r a n t e bello". Н и ј е т е ш к о докучит и р а з л о г ове Ц в и ј а н о в е о д р е к е н а к о р и с т осмогодишњ е г сина. П р е п р е д е н и , д а л е к о в и д н и и неповјерљиви влајо з н а о је да у занату к а к а в је био њ е г о в сваког часа м о ж е да о д л е т и г л а в а , а с у м њ а о је да he се, по његовој с м р т и , д р ж а в а с т а р а т и за његову сирочад, па се за врем е н а п о с т а р а о да обезбиједи јединца. У зиму 1663. г. успјело је Ш а р и ћ у да у о к о л и ц и К н и н а спали о г р о м н е к о л и ч и н е сијена, п р и п р е м љ е н е од Т у р а к а за п р о љ е т н у војну, и он је ту заслугу искорис т и о , з а т р а ж и в ш и о д провидура Ђ и р о л а м а К о н т а р и н и ја [ G i r o l a m o Contarini] п о м и л о в а њ е Јандрије В у ч и ћ а , осућена ради н е к о г преступа на весло за 10 година. Т е р м и н а ц и ј о м од 7. ј а н у а р а 1664. К о н т а р и н и је прихватио Ц в и ј а н о в у м о л б у и н а р е д и о да се Вучић пусти са галије, 27 уз о п р о с т дуга од 80 л и р а , у ч и њ е н а за вријеме казне. Г е н е р а л н и провидур К а т е р и н о К о р н а р о у истој деп е ш и к о ј о м је ј а в и о С е н а т у неуспјех в л а ш к о г похода на Ц е т и н у , у к о м је д о п а о р о п с т в а Ј а н к о в и ћ С т о ј а н , к а ж е : „ О в о је народ (тј. М о р л а ц и ) н е у к р о т и в и необуздан и чевић, Јовић, Пандуринко, Богдановић, Палигаћа, Додиг, Ћоровић, Кондурић, Милатовић, Станичић, Вулаевић, К о л и ћ , Никић, Шаре, Митровић-Бугарин, Радмановић, Стега, Цивић, Бјелоглава, Павловић, Барбача, Мислатовић, Влаговић, Радуловић. Преглед матица омогућио ми је многопоштовани прота К. Крстановић, парох шибенски. На тој љ у б а з н о с т и , која није ишла до краја, ја му изразујем суразмјерну захвалност. 26 Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи А. Корнара, II, стр. 515. 27 Ibid. Списи Ђ. Контаринија, I, стр. 207.

74

о б и ч н о се равна по упутама ш и б е н с к о г х а р а м б а ш е Шар и ћ а к о ј и , с т а р , смион и пун г р а б љ и в о с т и , не м а р и за опасности и гдје има изгледа на до бар плијен, и з л а ж е се на све начине и ставља све на коцку. Д о г о в о р н о са неким харамбашом Г и љ а н о в и ћ е м , М о р л а к о м из једног од трогирских к а ш т е л а , по чијим се извјештајима р а в н а о , он је опетованим позивима наваљивао на задарске (ускоке) и 28 свакако хтио да се провали у онај крај (Цетину)." Посљедњи архивски податак о Цвијану Шарићу приказује нам ову занимљиву личност под једним новим видом. Докуменат је са више гледишта в а ж а н , стога га доносимо у дословном преводу: „ М и , А н т о н и о П р и у л и [Antonio Priuli] за преведру М л е т а ч к у Републику генерални проведитор у Далмацији и Албанији, Са свом понизности приказује нам х а р а м б а ш а Цвјетко Шарић у име и свих М о р л а к а сљедбеника старог обреда," да се од стране дон Миховила Капуана [Capuano] не штује, к а к о би т р е б а л о и морало се, поштовани о т а ц К и р и л , њихов парох, да примјером заслужним корекције исти Капуан испада проти споменутом свештенику увредљивим ријечима, пуним м р ж њ е и срџбе, наносећи ш т а в и ш е готово дневно ш т е т е њиховој цркви тиме ш т о баца уз њу нечист, којим се дјелима вријећа осјећање поб о ж н о с т и , спречава посјета оном светом храму и смета споменути отац у в р ш е њ у службе божје. 28

Корнарова депеша од 5. априла 1666. у млетачком државном архиву. Senato-Dispacci P. G. in D a l m . , filza, 87 (425). д Овакво означавање православног обреда je уобичајено: у изворнику стоји: che s e g u o n o il rito vecchio - што no порукама и садржају овог документа православље српско илуструје као неприхваћену чињеницу живота у Далмацији, односно уобичајено стање римокатоличке интолеранције.

75

Н а р е ђ у ј е м о с т а р ј е ш и н а м а ш и б е н с к о г двора да заповједе К а п у а н у да се не п а ч а у л и ч н о с т оца К и р и л а и да не баца н е ч и с т у близину ц р к в е под п р и ј е т њ о м г л о б е од 500 дуката. З а д а р 3. о к т о б р а 1668."

29

К а д је у м р о овај т и п и ч н и , с т а р о в ј е р с к и у с к о к не з н а м о , ј е р нисмо м о г л и да д о б и ј е м о на увид односну матицу.

VI СМРТ ЈАНКА МИТРОВИЋА И ИЛИЈЕ МИЉКОВИЋА Д о к у м е н т и о погибији ове двојице к о т а р с к и х серд а р а т а к о су потпуни и р ј е ч и т и да би п р е п р и ч а в а њ е дог а ђ а ј а и ш л о н а ш т е т у н е п о с р е д н о с т и утиска. Остављамо стога ријеч самим д о к у м е н т и м а , које смо се трудили д а ш т о вјерније п р е в е д е м о : У д е п е ш и у п р а в љ е н о ј С е н а т у 12. ф е б р у а р а 1659. a 30 писаној „са галије у П р в и ћ у под Ш и б е н и к о м " , генер а л н и провидур А н т о н и о Б е р н а р д о [ A n t o n i o B e r n a r d o ] јавља: „ . . . Други з н а т а н и в е ћ и сукоб међу М о р л а цима и п о г р а н и ч н и м Т у р ц и м а услиједио је м а л о сати прије м о г п о в р а т к а у Далмацију (из Б о к е on. пр.), к а к о he В. У. п о т а н к о м о ћ и да р а з а б е р е из п р и л о ж е н о г писма господина Giorgio Papali на које се односим, a о чему имадем извјештаја и од јавних представника, али нису т а к о потпуни и тачни. 29 30

76-484. 76

Архив задарске префектуре. Списи А. Приулија, II, стр. 237. М л е т . држ. архив Senato-Dispacci P. G. in D a l m . et Alb., ф . ,

М о р л а ц и , здружени са другим к р а ј и ш н и ц и м а , њих о к о л о двије хиљаде на броју, м е ђ у к о ј и м а 800 к о њ а н и к а , п р о в а л и л и су у ц е т и н с к о п о љ е и преш а в ш и ону ријеку далеку п о л а дана хода од К л и са, стали да пустоше бројна с е л а , ј е р су их Турци пустили да без о т п о р а продру у онај к р а ј . К а к о су били претходно о б а в и ј е ш т е н и о н а м ј е р а в а н о м покрету, били су ж у р н о и у потпуној тајности скупили к о њ и ц у босанских алајбегова, са о в и м а на челу, те ћехају самога п а ш е , који је п р и т е к а о са другим снагама, и све је то у х в а т и л о бусију у п о л о ж а ју гдје нису м о г л и бити о т к р и в е н и . П о с л у ж и л и су се њ и х о в о м о б и ч н о м в а р к о м да и з а ш а љ у у ч а р к а ње самих 50 али в р л о смјелих к о њ а н и к а , к а к о би привукли М о р л а к е до засједе. О в и су се доиста п о к а з а л и брзи на р у к а м а и н а в а л и л и на те к о њ а н и к е т о л и к и м з о р о м да је м а л о који и з н и о главу. Н а с т а в љ а ј у ћ и даље да продиру, д о к су били заокупљени п љ а ч к о м и с в л а ч е њ е м убијених, испаде турска главна снага и удари на н а ш е ч е т е , које су, и а к о слабије ј е р одвојене и д а л е к е једне од других, дале и п а к ј у н а ч к и о т п о р , мада су о с т а л е рањ е н е двије главне м о р л а ч к е п о г л а в и ц е , a то су харамбаша Јанко Митровић и харамбаша Миљков и ћ . В и д е ћ и их к р в а в е , њихови људи к о ј и су надол а з и л и п о б о ј а ш е се в е ћ е г з л а , п о ч е ш е се п о в л а ч и ти к води, бијући се увијек о д в а ж н о с Т у р ц и м а и побивши их неколицину. Н е ш т о мало М о р л а к а који су п о к у ш а л и да п р е г а з е ријеку, у т о п и л о се. З а вријеме б и т к е чула с е и з н е п р и ј а т е љ с к и х р е д о в а в и к а да су им погинули п о г л а в и ц е , те се к р о з гласове б о л а р а з а б и р а л а ријеч алајбег, a то су главни заповједници к о њ и ц е , од којих је ј е д а н , з а р о б љ е н , изјавио да је алајбег и з а т р а ж и о да му се о п р о с т и ж и в о т , али га М о р л а ц и з а к л а ш е , бијесни ш т о су видјели р а њ е н е своје х а р а м б а ш е , и

у ч и н и ш е то исто са м н о г и м угледним Турцима, које су р а с п о з н а в а л и по сјају одијела. Од једног р о б а и од једног Т у р ч и н а , који је д о ш а о из К н и н а , д о з н а л о се је да их је погинуло седамдесет и четири а р а њ е н и х има м н о г о в и ш е . Од М о р л а к а није на броју т р и д е с е т и један ч о в ј е к , али је стигла виј е с т да се је п е т о р и ц а р а њ е н и х с к л о н и л а у К л и с . Т а к о су, у к р а т к о , М о р л а ц и о с т а л и побједници, т е су унијели м н о г о плијена, в е ћ и дио у к а д и ф и , с к р л е т у и другим скупоцјеним ч о х а м а , б о г а т о пок р и в е н и м с р е б р о м , у з л а т н о м накиту, т у р б а н и м а од с в и л е , оружју, к о њ и м а , и са в и ш е турских барј а к а , м е ђ у к о ј и м а и г л а в н и б а р ј а к цјелокупне к о њ и ц е зван алај-барјак, који је са о с т а л и м а донесен у З а д а р да ми с е , к а к о к а ж у , дарује кад стигн е м у тај град, на д о к а з њ и х о в е оданости и б и т а к а извојеваних з а п р о с л а в у оружја В а ш е П р е в е д р о сти, ј е р су онај поход и з в р ш и л и да о д в р а т е снаге к о ј е су м о г л е да се с у п р о т с т а в е мојим насновама кад сам о т и ш а о у К о т о р . " Д е п е ш и ј е п р и л о ж е н о о в о писмо Ш и б е н ч а н и н а Јурја Папалића: „Пресвијетли и сподине Господару

Преузвишени Господине, Велепоштовани,

Го-

С а о б р а з н о мојој дужности и заповиједи В. У. да В а с , о б з и р о м на н а р е ђ е н у диверзију, обавијестим о свему ш т о се буде р а д и л о и ш т о се догоди на о в о м пограничју д о к се будете задржали у К о т о 31 ру, ј а в љ а м В а м да је господин задарски капетан п о с л а о М о р л а к е и друге поданике из К о т а р а да се здруже с а н а ш и м а (т. ј . шибенским М о р л а ц и м а , 31

Capitano di Zara, највиши млетачки чиновник послије генералног проведитора, којег je у одсуству замјењивао. Његове су функције биле више административне и правосудне, док су атрибуције проведитора претежно војничке и дипломатске.

78

on. прев.) и т а к о се с а с т а в и о одред од двије хиљаде б о р а ц а од којих осам с т о т и н а к о њ а н и к а а остало п ј е ш а к а . Д и г л и су се р а в н о на Ц е т и н у , п о л а дана хода од К л и с а , п р е ш л и ону ријеку и з а ш л и дубоко у у н у т р а ш њ о с т , један дио п о љ е м , а други о б р о н ц и м а брда, р и ј е ш е н и да п љ а ч к о м , о г њ е м и м а ч е м о п у с т о ш е онај крај у којему има в е л и к број села. И њихова би основа б и л а л а к ш е успјела, да један издајица из З л о с е л а и н е к и р о б о в и нијесу п о т е к л и да обавијесте Т у р к е о п о к р е т у . А л и је господин Б о г хтио да з а ш т и т и вјерне и њихову храб р о с т , и а к о са н е ш т о њ и х о в е ш т е т е а л и са брук о м по Т у р к е и п о г и б и ј о м многих. Д о к су н а ш и п љ а ч к а л и , Т у р ц и су б а ц и л и педесет храбрих к о њ а н и к а на нашу пјешадију. О в а и н е к о л и к о к о њ а н и к а д о ч е к а л и су тај одред и г о т о в о га цијела сасјекли. П у ш т а ј у ћ и н а ш е да уђу дубље пљачкајући и с в л а ч е ћ и л е ш е в е оних које су убијали, Т у р ц и одједанпут ј у р н у ш е са свом к о њ и ц о м на њих онако р а с т р к а н е . К а к о су у п р в о м сукобу р а н и л и двиј е н а ш е главне п о г л а в и ц е , х а р а м б а ш у Ј а н к а Митровића и харамбашу Илију М и љ к о в и ћ а , остали п о с у м њ а ш е да је н а ш а војска р а з б и ј е н а , те се неки од п ј е ш а к а п о в у к о ш е к ријеци а на њих се загн а ш е Турци на к о њ и м а . И п а к су се н а ш и ј у н а ч к и о д р ж а л и и убили н е к о л и к о Т у р а к а , п р е м д а су се н е к и , хтијући п р е г а з и т и ријеку, у т о п и л и " . О с т а л и дио писма, које ј е д а т и р а н о „ Ш и б е н и к , 11. ф е б р у а р а 1659", п о т п у н о ј е ј е д н а к д е п е ш и Б е р н а р д о в о ј , у коју је д о с л о в н о п р е н е с е н . И з о с т а в љ е н а је с а м о р е ч е н и ц а : „ М е ђ у н а ш и м а ј е м а л о р а њ е н и х , један ј е о д тих јучер овдје у м р о , Ј а н к о в с и н о в а ц . " 32 У сусљедној д е п е ш и од 7. м а р т а 1659, Бернардо, јављајући С е н а т у да су з а д а р с к и М о р л а ц и у ј е д н о м бу32

Ibid., ф . , 76-485.

79

к о в и ч к о м кл ан ц у с а ч е к а л и и у н и ш т и л и једну п љ а ч к а ш ку ч е т у од 80 л и ч к и х к о њ а н и к а , чије су му главе биле д о н е с е н е а он их „дао и з л о ж и т и на о б и ч н и м мјестима, ради обичајног почасног п р и з н а њ а оних који се витешки б о р е за В а ш е Е к с ц е л е н ц и ј е , и да објавим поданицима успјехе који се п о с т и ж у " , надодаје: „ Т и су (успјеси) у б л а ж и л и непријатност ш т о је н а п о к о н (sic) у м р о , услијед неуредног в л а д а њ а , главни м о р л а ч к и поглавица Ј а н к о М и т р о в и ћ , који је о с т а о р а њ е н п р о ш л о г мјесеца у описаном В а м п о б ј е д н и ч к о м сукобу код ријеке Ц е т и н е . П о ш т о је в л а с т коју је он в р ш и о п р е л а з и л а мјеру, додијел и о сам ј е , ради корисније јавне с л у ж б е , међу нек о л и ц и н у . Њ е г о в ј е спровод и з в р ш е н н а свечан н а ч и н , п р и м ј е р е н гласу њ е г о в а ј у н а ш т в а . Оставља за с о б о м ж е н у и дјецу на које свеукупни М о р л а ц и очекују д а h e В а ш е У з в и ш е н о с т и протегнути 33 о б и ч н е з н а к о в е д р ж а в н е штедрости." Б е р н а р д о није ј а в и о С е н а т у с м р т х а р а м б а ш е Миљк о в и ћ а ; м е ћ у т и м у м а т и ц а м а умрлих парохије С в . Сто34 шије у Задру, под д а т у м о м 28. ф е б р у а р а 1659. забиљеж е н а је с м р т „ С е р д а р а Ј а н к а М и т р о в и ћ а , сахрањена у С в . И л и ј и " а под п р в и м м а р т а 1659. и смрт „Илије М и љ к о в и ћ а , м о р л а ч к о г с е р д а р а , сахрањена у С в . Доменику". П л о д о в и д р ж а в н е м и л о с т и , које су М о р л а ц и очекив а л и , нису се у тај мах просули на Ј а н к о в е насљеднике. Те су п л о д о в е они м о р а л и касније да зараћују својим трудом и да откупљују својом к р в и . 33 34

80

Ibid., ф . , 76^185. Liber Obitum,

књ. I l l , стр. 50.

VII АЛИЈА

БОЈИЧИЋ

О Алији Б о ј и ч и ћ у и м а д е м о двије вијести у Ш и л о бадовићевој к р о н и ц и . Т е вијести, к а с н и ј е , р е ц и п и р а о О. В и њ а л и ћ у својој Compendio Storico и попунио их неким детаљима црпљеним вјероватно из предања које се о д р ж а в а л о ваљда п о ф р а њ е в а ч к и м м а н а с т и р и м а м а к а р с к о г п р и м о р ј а . И м а д е м о , најзад, о њему и два аутентична д о к у м е н т а у списима г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Ђ и р о л а м а К о н т а р и н и ј а . П о м о ћ у тих вијести, м а к о л и к о штур е б и л е , у т в р ђ е н а ј е р е г и о н а л н а припадност т о г д р с к о г к р а ј и ш н и к а , т а ч а н д а т у м , мјесто и о к о л н о с т и њ е г о в е с м р т и , н а п о к о н убикација једног н е б у л о з н о г града и з народне пјесме. Н и ј е б е з и н т е р е с а ни то да се п р е д с т а в а о м о р а л н о ј ф и з и о н о м и ј и те л и ч н о с т и , која се добија из о в о н е к о л и к о вијести, п о к л а п а у г л а в н о м с а о н о м коју ствара народна пјесма. 35 Ш и л о б а д о в и ћ биљежи: „1663., мисеца т р а в њ а на 24. Алија Б о ј и ч и ћ ухити у Б а ш к у пољу 5 ф р а т а р а ж и в и х а ш е с т о м у главу одсиче и 2 дице и м о м к а , све ји п р о д а у Л и в н о Ј а њ и ч а р о м за 500 гроша. 1663., мисеца т р а в њ а на 26. х а р а м б а ш е п р и м о р с к е з а т е к о ш е Алију Б о ј и ч и ћ а с б р а т о м и ј о ш ји 8 ш њ и м е у Вруљи и ш п и љ и и једва ји и з в а д и ш е . Алију п о г у б и ш е и ј о ш ји ш њ и м е 5, a 4 ж и в а д о в е д о ш е . Т у р ц и н а ш а 3 убише." У овим је б и љ е ш к а м а , и а к о је то н е о б и ч н о будући се ради о к р о н и ц и , о ч е в и д н о п о г р и ј е ш е н д а т у м с м р т и . Није могуће да је Бојичић, ма колико брз био, могао 35

S. Zlatovic, Kronika о. Pavla Silobadovica, Starine, књ. X X I .

6 Стојан Јанковић и ускочка Далмациј

81

24. да з а р о б и ф р а т р е у Б а ш к о м пољу, да их одведе у Л и в н о , ту погоди и п р о д а и стигне двадесет ш е с т о г у Вруљу да ту п о г и н е . В и њ а л и ћ , са в и ш е в ј е р о в а т н о ћ е , даје к а о датум с м р т и 26. маја и о в а к о приказује д о г а ђ а ј : „ Г о д и н е 1663. на 24. а п р и л а т у р ч и н Алија Б о ј и ч и ћ засједе у неку шумицу Б а ш к о г п о љ а . Шест ф р а т а р а Мал о б р а ћ а н а из М а к а р с к е са два дјетета ( ђ а к а ) и једним м а н а с т и р с к и м слугом д о ђ о ш е л а ђ о м к чесми званој Б а ш к а вода. А л и ј а са друговима уби једног а з а р о б и о с т а л е и п р о д а д о ш е их у Ливну за 500 р е а л а . А л и н е з а д о в о љ а н т и м ш и ћ а р о м , А л и ј а се о п е т н а в р а т и у П р и м о р ј е на 26. маја и с а к р и се у једну пећину у ували В р у љ а . Би в и ђ е н и П р и м о р ц и се д и г о ш е б р о д о в и м а и к о п н о м да га ухват е . He хтједе се п р е д а т и , па га о н и , са л а ђ а , убише из п у ш а к а заједно с б р а т о м му и о с а м Т у р а к а другова. Сусљ е д н е године ф р а т р и су били о т к у п љ е н и . " З в а н и ч н и д о к у м е н т и су двије идентичне термина36 ције Ђ и р о л а м а Контаринија, једна од 22. а друга од 26. јуна 1663, о в о г садржаја: „ М и Ђ и р о л а м о К о н т а р и н и з а преведру М л е т а ч к у Р е п у б л и к у Г е н е р а л н и П р о в е д и т о р у Далмацији и Албанији. К о л и к о је год испала к о р и с н а за п о д а н и к е а дична за оружје с м р т г л а с о в и т о г Т у р ч и н а Алије Б о ј и ч и ћ а , диз д а р а у З а д в а р ј у , ј е р је о н а п р е с ј е к л а несносне муке и ш т е т е к о ј е ј е о н з а ж и в о т а з а д а в а о ц и ј е л о м о н о м крају, т о л и к о су п о с т а л и достојни ј а в н о г захвалног п р и з н а њ а о н и х а р а м б а ш е који су, х р а б р о се б о р е ћ и , имали срећу да побиједе и л и ш е ж и в о т а т а к о погубна душманина. 36

Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Ђ. Контаринија, I, стр. 647, 651.

82

С т о г а снагом ове заповиједи и в л а ш ћ у Н а ш е г Г е н е р а л ства н а р е ђ у ј е м о д а х а р а м б а ш а М и х а и л М и л и ч е в и ћ р е чени К о в а ч , који је м е ђ у о с т а л и м а судјеловао у т о м чину, буде у в р ш т е н са ј е д н о м ц и ј е л о м в о ј н и ч к о м п л а т о м , која ће му бити издавана за т р а ј а њ а р а т а , у списак за Макарску, како би, подстрекнут овим милостивим з б р и њ а в а њ е м , све то вољније с р е т а о п р и л и к е да н а с доб р о послужи и да лије к р в за д р ж а в н у в е л и ч и н у . Н а р е ђујући заведење и и з в р ш е њ е о в е заповиједи гдје т р е б а и коме принадлежи, итд." Друга, п о т п у н о ј е д н а к а т е р м и н а ц и ј а , гласи на и м е б а р ј а к т а р а (alfier) Ђ у р а Р а д н и ћ а . П о п о з н а т о ј народној пјесми „ Ж е н и д б а о д З а д р а Т о д о р а " Б о ј и ч и ћ ј е А л и ј а „ О д Ц е т и њ е града б и ј е л о г а " . Град Ц е т и њ а народне пјесме м о г а о би да се и д е н т и ф и кује са Ц е т и н - г р а д о м на К р а ј и н и и л и са једним од градова у далматинској Ц е т и н и , у п р в о м реду С и њ о м и л и В р л и к о м . У т е р м и н а ц и ј и коју смо н а в е л и к а ж е се за Б о ј и ч и ћ а да је диздар З а д в а р ј а ( C o m m a n d a n t e di D u a r e ) , a п о ш т о je и З а д в а р ј е град y Ц е т и н с к о ј крајини и д и ж е се н е д а л е к о од саме р и ј е к е Ц е т и н е , не п о д л и ј е ж е н и к а к в о ј сумњи да је „град Ц е т и њ а " н а р о д н е пјесме једна м а л о м а г л о в и т а али п о е т и ч н а о з н а к а т в р ђ а в е З а дварје.

VIII ЈЕДАН МОРЛАЧКИ ИНВЕНТАР 37

Из једног б и љ е ж н и ч к о г а к т а из године 1671. сазнајемо: д а ј е А н к а , мајка с е р д а р а С м о љ а н а С м и љ а н и ћ а , б и л а у другом б р а к у удата за Ф р а н у , сина Т о м е 37

6*

Оригинал у посједу писца.

83

Б р а и н о в и ћ а , и и м а л а од о в о г а два сина, С м о љ а н о в а пол у б р а т а , Шимуна и М а р к а . П о ш т о су и Ф р а н е и о т а ц му Т о м а у м р л и , а син, о д н о с н о унук, Шимун д о п а о ропства, С м о љ а н је на основу пресуде п р о в е д и т о р а Ђ и р о л а м а К о н т а р и н и ј а од 22. ф е б р у а р а 1664. постигао од З а д р а н и н а Ф р а н ч е с к а С т о к е [Francesco Stocco] изручењ е двају к о в ч е г а р о б е к р ј е ј е Т о м а Б р а и н о в и ћ био дао н а оставу п о м е н у т о м С т о к у . П о с м р т и Ф р а н е Б р а и н о в и ћ а њ е г о в а уд. А н к а п р е ш л а је из њ и х о в е к у ћ е , која се н а л а з и л а н а з а д а р с к и м р а в н и ц а м а иза ц р к в е С в . М а р к а 38 ( д а н а ш њ е з а д а р с к о п р е д г р а ђ е Арбанаси), к сину Смољану, к о ј и је и м а о у З а д р у кућу на углу улице „del Рагаd i s o " и пјаце С в . Р о к а (даровану од С е н а т а њ е г о в о м ујаку И л и ј и д у к а л о м од 19. ф е б р у а р а 1653. г . ) , и т о м прил и к о м донијела с о б о м н е к е ствари које су б и л е влас н и ш т в о синова јој из другог б р а к а . К а д се Шимун пов р а т и о из р о п с т в а , С м о љ а н је њему и брату му М а р к у 38

Од 1648. па све до коначног изгона Турака 1684. г., непосредна околица З а д р а и сва његова предграђа била су густо насељена морлачким пребјезима и ускоцима, нарочито Равнице и Св. Марко. Нас е о б и н а православних Морлака пред З а д р о м била је тако знатна да им је провидур Ф о с к о л о уступио црквицу С. Ђованин на равницама, на којој и данас има ћирилских натписа. У Св. Марка населио je у X V I I I вијеку пров. Ерицо [Niccolo Erizzo] једну колонију католичких АрбанасаЛ Н а с е о б и н а с е зове Б о р ћ о Ерицо. * Димитрије Бодановић је утврдио да је ово насељавање извршио Вићентије Змајевић, Србин, од 1701. надбискуп барски, примас Србије и апостолски визитатор за Србију, Албанију, Македонију и Бугарску, п о т о њ и задарски надбискуп. А к о се занемари ова скоро фантастична титуларна номенклатура, открива се смисао римокатсличких апетита у чисто православним земљама. Иначе, Змајевић је свршени студент институције у Риму, Конгрегације за пропаганду вер е , и најизврснији и најватренији бранитељ њених идеја. У делу Књига о Косову, на 89. страни Д. Богдановић каже: „Његовим настојањем населило се 1 7 2 6 — 1 7 3 3 . у непосредној близини З а д р а , више од 500 избеглица из Скадарске крајине, основавши с е л о Арбанаси." О везама провидура Ерица и надбискупа Змајевића читалац се м о ж е обавестити у књизи Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку, Марка Јачова, на 39. страни.

84

предао и ствари п р и м љ е н е од С т о к а и оне д о н е с е н е од заједничке им мајке А н к е . О т о м је п р а в н о м послу састављен г о р њ и б и љ е ж н и ч к и а к т , у к о м су и н в е н т а р и с а не све п р и м љ е н е и предане с т в а р и . М и с л и м о да је тај и н в е н т а р в а ж а н за м о р л а ч к у к о с т и м о л о г и ј у , те га доносимо у преводу, п о ш т о с м о савладали или п р е с к о ч и л и п о т е ш к о ћ е застарјелих н а з и в а , чије з н а ч е њ е н е биљеже млетачки дија[ле]ктолози. „ С т в а р и које предаје к а п е т а н С м о љ а н спо.менутим Шимуну и М а р к у , својој б р а ћ и , а б и л е су на о с т а в и код г. С т о к а . Једна узда у р е ш е н а п о з л а ћ е н и м с р е б р о м са оглавн и к о м и једним в е л и к и м г р у д њ а к о м , исто од п о з л а ћ е ног с р е б р а , са 129 к о м а д а с р е б р а и девет сребрених синџ и р и ћ а спојених са о г л а в н и к о м . Два к о в ч е г а . 39 Једна кабаница од з е л е н о г с к р л е т а на п о л а с т р у к а 40 са пуцама и запрагама. Једна к а б а н и ц а с в и ј е т л о з е л е н а , н о в а , са з а п р а г а м а . 41 Једна к а б а н и ц а од с к р л е т а „menevis", са запрагама, з л а т о м и с в и л о м . Једно к о њ с к о седло н о в о . 42 Једна сјекирица или наџак, са с р е б р о м п р и врху и при дну. 43 Два ћилима, нова. 44 Један огртач од ц р в е н о г с к р л е т а п о с т а в љ е н крз н о м , други је о г р т а ч носио и р а з д е р а о М а р к о . Једна бијела м а р а м а . Ч е т и р и п а р а папуча. 39

У оригиналу: „ U n a Cabanizza". У оригиналу. „zapprage". 41 У оригиналу: „menevis" значи б е з сумње нијансу неке боје, али које то се не да одредити. 42 У ориСиналу: „nasach". 43 У оригиналу: „chilimi". 44 У оригиналу: „сарра". 40

85

Двије ж е н с к е к о ш у љ е на в л а ш к у , са с р е б р е н и м пуцама. 45 46 П е т в е л и к и х пругастих марама. П е т в е л и к и х м а р а м а , ч е т и р и б и ј е л е , а једна пругаста. 47 48 Двије плоче и ш е с т тока малих од с р е б р а , друге ј е двије изгубио М а р к о . 49 К о п ч е з а један п а р беневрека. 50 Ј е д а н п а р игала са т р и с р е б р е н е т о к е и другим ток а м а в е л и к и м , све у т е ж и н и од двадесет и једне унче и 51 ч е т и р и т р е ћ и н е н а т а н к у свилену. П е т морлачких врећа. 52 Проса осам четвртака. Ствари

којих

нема: 53

Ј е д н а јапунџа од ц р в е н е . . ., и з н о ш е н а . С е д а м н а е с т л а к а т а и један ч е т в р т м о д р о г сукна. Ј е д а н ћ и л и м на по с т р у к а , био је дан робу у тамници. Двије в е л и к е бијеле м а р а м е . 54 Двије пашњаче од п р у т а с т е вуне. 45

У оригиналу: „diuisade". У оригиналу: „ т а п г а т е " . У оригиналу: „plocie". 48 У оригиналу: „tochi". 49 У оригиналу: „Сорсе per un paro di beneureke". 50 У оригиналу: „gigle". Ha тај с м о израз наилазили и на другим мјестима гдје је ријеч о поносном сребру. Игле су сада, б а р у нашем крају, потпуно ишчезле из у п о т р е б е , као ш т о ишчезавају плоче и токе и као ш т о he нестати и пуца и илика, али мора да су некад биле саставни д и о мушког с р е б р е н о г накита. 51 У оригиналу: „alla sotil di seda", мора да значи танку, осјетљиву мјеру са свиленим гајтанима, на којој су златари мјерили племените ковине. 52 Д о к није п о ч е л о гајење кукуруза, а о н о је почело у првој половини X I X вијека, п р о с о је б и л о главна крушна храна Морлака. 53 У оригиналу: „una giapunza di alba rossa". Ријеч „alba" не биљ е ж е консултовани рјечници. 54 У оригиналу: „passice". 46 47

86

55

Један n a p нових чизама. Седамдесет и седам р е а л а и ч е т и р и т р е ћ и н е , сребрених кандиотских. Шеснаест л и р а и ш е с н а е с т солада. Д е в е т н а е с т златних ц е к и н а . С и т н и ш а осам солада. О с а м н а е с т задарских к в а р а т а ј е ч м а . Д е с е т и по ч е т в р т а к а п р о с а . Слиједи други попис ствари смрти покојног Томе и које се сад браћи: Једна Једна Двије Један Једна Један ром.

донесених послије предају споменутој

д о л а м а од м о д р е ч о х е на в л а ш к у . 56 хаљина од м о д р о г сукна. 57 торбе нове. 58 копоран од з е л е н е ч о х е . п а ш њ а ч а од ц р в е н е с в и л е . о г р т а ч од ц р в е н о г с к е р л е т а п о с т а в љ е н саму59

Једна трпеза. Једна в л а ш к а п р е г а ч а . 60 Један пуст за простирање. 61 Један б и љ а ц губер. Двије кубуре. Два аркибиза на колице. 55

У оригиналу: „cisme". У оригиналу: „una vestura". О б з и р о м на материју мислим да је прво долама а друго хаљина. 57 У оригиналу: „doi torbe". 58 У оригиналу: „cassacha" = casacca, њем. Roller, војнички хаљетак скројен на струк, при дну широк, дуг до бедара, о б и ч н о од јелење к о ж е ; носио се за Тридесетгодишњег рата до под крај X V I I в. У народној ношњи одговарао би копорану, мада овај није на струк и сеже мало ниже од паса. 59 У оригиналу: „una tarpesa". 60 У оригиналу: „un pust da dormir". 61 У оригиналу: „una schiauina detta Guba". 56

87

62

Т р и ћордаца. Једна м а р а м а . 63 Ј е д а н пријеклад. Ј е д н а тепсија од б а к р а са п о к л о п ц е м . Једне в е р и г е . Два котла од бакра. 64 Ј е д н а д р в е н а здјелетина.

62

У У У на здјела 63

64

88

оригиналу: „tre chiordazzi". оригиналу: „un baldaferro". оригиналу: „un vernegal di l e g n o " ; no Боерију, велика дрвеу којој је на бродовима д о н о ш е н а храна морнарима.

ВУК МАНДУШИЋ

В л а д и к а Раде учинио ј е н а м а , д а л м а т и н с к и м М о р л а ц и м а , једну неправду: о т е о н а м је В у к а М а н д у ш и ћ а и п о ц р н о г о р ч и о га. Он ј е , н е с у м њ и в о , н а и ш а о на то име у народној пјесми и, о ч а р а н њ е г о в о м п у н о ћ о м и з в о н к о м љ е п о т о м , узео га отуда и њ и м к р с т и о о н о м и к е л а н ћ е л ски силно о л и ч е њ е м у ш к о с т и у свом Вијенцу. Владичино к р ш т е њ е и з б р и с а л о је завичајну припадност далматинског Влаха и в е з а о га за т л о , средину и д о г а ћ а ј е који су в р л о часни, али који нијесу њ е г о в и . О с ј е ћ а њ е р е г и о н а л н о г поноса н а м е ћ е н а м дужност да ту л и ч н о с т ривендицирамо за крај којему о н а припада. 1 2 По З л а т о в и ћ у и К о л е н д и ћ у , В у к М а н д у ш и ћ досел и о je у Ш и б е н и к са н а р о д о м к о г а је д е ф и н и т о р о. Н и к о л а Р у ж и ћ дигао п р о т и Т у р ц и м а и п р е в е о у м л е т а ч к о подручје. З л а т о в и ћ не наводи и з в о р а за ту вијест, a К о лендић се п о з и в љ е на двије свједоџбе у архиву манастира Висовца, које ми, на ж а л о с т , нијесмо и м а л и п р и л и к е да испитамо. Р у ж и ћ j e , у нади да he му та заслуга п р и б а в и т и уп р а ж њ е н у нинску бискупију, п о б у н и о за р а ч у н М л е ч и ћа П е т р о в о п о љ е и П р о м и н у . У с л о в и и п о т а н к о с т и т о г устанка утврћени су у г о в о р о м з а к љ у ч е н и м у Ш и б е н и к у 1

О. Stipan Zlatovic, Franovci drzave presvetog odkupitelja i hrvatu Dalmaciji. P. Kolendic, Fra Pavao PosUovic i njegovo „Nasladenje", Rad, 206.

ski puk 2

knj.

89

17. д е ц е м б р а 1647. г. м е ћ у ф р а т р и м а и главарима с једн е с т р а н е , и ш и б е н с к и м к о н т о м 3 . Ф . З о р з и ј е м [Giovani F r a n c e s c o Zorzi] с друге с т р а н е . С п о р а з у м са п е т р о п о љ с к и м М о р л а ц и м а о м о г у ћ и о ј е Ф о с к о л у освојење Дрниш а ( о к о 20. ф е б р у а р а 1648). П о с л и ј е т о г о с в о ј е њ а в и с о в а ч к и ф р а т р и доведоше одметнути н а р о д у ш и б е н с к е в а р о ш и , а они се настанише у м а н а с т и р у С в . Л о в р е . М е ћ у и м е н и м а к н е з о в а и г л а в а р а који су потписали ш и б е н с к и у г о в о р не н а л а з и се М а н д у ш и ћ е в о и м е , али немајући р а з л о г а да с у м њ а м о у З л а т о в и ћ е в у и Колендићеву вијест, у з и м љ е м о к а о т а ч н о да је и он д о ш а о у Шиб е н и к п р и л и к о м те с е о б е . М а н д у ш и ћ је дакле п р е ш а о к М л е ч и ћ и м а к о н ц е м ф е б р у а р а 1648, а к а к о је погинуо 3 1 . јула т е исте године, т о ј е њ е г о в о у с к о ч к о дјеловање у дуждевој с л у ж б и т р а ј а л о свега 5 мјесеци. И в е ћ та к р а т к а дјелатност б и л а је д о в о љ н а да име Вука Мандуш и ћ а о т м е з а б о р а в у и да му о т в о р и двери народне епопеје! А р х и в с к и подаци о М а н д у ш и ћ у нису бројни, али су з а т о в р л о з а н и м љ и в и и приказују његову л и ч н о с т са извјесним р е љ е ф о м . П р в и је п о д а т а к о М а н д у ш и ћ у садржан у једној деп е ш и г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Л е о н а р д а Ф о с к о л а од 3. 3 јула 1648. г. Д е п е ш и је п р и л о ж е н и записник Мандушић е в а с а с л у ш а њ а о њ е г о в о ј п р о в а л и на К љ у ч („che nel 3 n o s t r o idioma vol dir chiave"). М а н д у ш и ћ е в je извјештај в а ж а н с а м о no т о м ш т о н а м казује к а к о су дубоко (дев е т к о н а к а ) п р о д и р а л и у турски крај н а ш и п љ а ч к а ш к и о д р е д и , и ш т о нас о б а в ј е ш ћ у ј е о једној сјечи р о б љ а , којој су н а ш и м о р а л и да прибјегну да би могли бранити се од т у р с к е п о т ј е р е . У о с т а л о м , то је п р и к а з типичног уск о ч к о г п љ а ч к а ш к о г похода, који п р о л а з и н е о п а ж е н 3

419.

90

a

Млетачки држ. архив. S e n a t o , Dispacci P. G. in Dalmazia, filza Који ce y нашем језику зове кључ.

п л а н и н а м а , напада турска н а с е љ а ненадно у освит дана, пали џамије са х о џ о м који т а м а н о к у и ш е , хара, п љ а ч к а , убија, подмеће ватру и в р а ћ а се н а т о в а р е н п л и ј е н о м и одсјеченим г л а в а м а , б р а н е ћ и се од потјера и п р о л а з е ћ и к р о з бусије. У п о п р а т н о ј д е п е ш и , коју с м о прије цитирали, Фосколо каже да је „влашки капетан Мандушић, искушан у свим п о т р е б а м а , доиста в р л о х р а б а р , али уједно и с м о т р е н , ш т о је н е о б и ч н о својство код људи њ е гова к о в а " . У јуну те исте године С е н а т је био о б д а р и о п о п а Ш о р и ћ а , поглавицу г о р и ч к и х у с к о к а , з л а т н о м к о л а ј н о м . Ф о с к о л о , који т о г о д л и к о в а њ а није б и о п р е д л о ж и о ј е р Ш о р и ћ , пијанац и с р е б р о љ у б и в , није код њ е г а стајао на н а р о ч и т о ј цијени, п о к у ш а о је да б а р одгоди 4 предају к о л а ј н е . У д е п е ш и од 11. јула 1648. г. он је то о п р а в д а в а о истичући „да би тај з н а к в а н р е д н е љ у б а в и п р е м а т о м лицу, м о г а о д а о н е р а с п о л о ж и к о г а другог к о ји служи ј е д н а к о к а о он ( Ш о р и ћ ) а к о не и б о љ е од њ е г а , ј е р и а к о је Ш о р и ћ х р а б а р в о ј н и к и има н е ш т о присташ а , не м о ж е да р а ч у н а на послух, ј е р са војницима није д а р е ж љ и в " . Тај други који б и , п о Ф о с к о л о в о м м и ш љ е њу, б и о заслужнији одличја н е г о Ш о р и ћ , б и о ј е В у к М а н д у ш и ћ . У д е п е ш и коју је Ф о с к о л о одмах по о в о ј , 5 ј о ш истог дана, упутио Сенату, о н т о о т в о р е н о к а ж е : „ К а д б и з а к а п е т а н а М а н д у ш и ћ а д о ш л а друга к о л а ј н а једнака Ш о р и ћ е в о ј , а он је з а н а г о заслужује, то би њему п р и ш т е д и л о горчину и с к љ у ч е њ а , а нацији би послуж и л о на велику утјеху, ј е р је он на К р а ј и н и ц и ј е њ е н више н е г о иједан д р у г и . " Те н а г р а д е М а н д у ш и ћ није доживио. Н о в и босански п а ш а Д е р в и ш С к о п љ а к , с и ш а в ш и у Л и в н о , био је к о н ц е м јула упутио у К о т а р е свог ћехају Хусеин-бега са једним о д р е д о м од 4.000 људи да се свет и одметнутим М о р л а ц и м а . Хусеин ј е харајући К о т а р е 4 5

Ibid., filza 435. Ibid., filza 436.

91

био д о п р о до Б и о г р а д а и Т у р њ а , па се са г о л е м и м плијеном в р а ћ а о у К н и н . Ф о с к о л о , н е м о ћ а н да спријечи Хус е и н о в поход, и з а с л а С м и љ а н и ћ а са к о т а р с к и м , а Вука М а н д у ш и ћ а са ш и б е н с к и м ускоцима, да му покушају п р е с ј е ћ и у з м а к и о т е т и плијен. С у к о б који је отуда нас т а о и у к о ј е м је Вук М а н д у ш и ћ погинуо, описан је до ситница т а ч н о у с а с л у ш а њ и м а И л и ј е С м и љ а н и ћ а и ј о ш двојице х а р а м б а ш а , која су п р и л о ж е н а Ф о с к о л о в и м деп а ш а м а о т о м догађају. Ми их доносимо у дословном преводу: „На први августа 1648. Х а р а м б а ш а Илија Смиљанић извјешћује: Јучер у освит дана, п о ш т о с м о открили у околици З е ч е в а непријатеља, који je у великом броју долазио са плијеном уољачканим о к о Биограда, ми Власи, којих је б и л о о к о 7 0 0 , подијелисмо се у двије чет е , једну сам водио ја, а харамбаша Мандушић другу. Турци учинише јуриш на каштел, у којем се налазио харамбаша Вукадин (Митровић) са 30 пјешака, и освојивши о б о р погнаше 30 товарних коња и два моја седланика. З а т и м гвозденим клиновима покушаше да се попну и освоје каштел. Н а ш и , бранећи се изнутра, у б и ш е их више од тридесет. Турака је б и л о велико мноштво и неки су од њих толико радили да су, попевши се на кулу, која нема свода, тукли камењем оне који су у њој били, тако да су убили двојицу. В и д е ћ и ми опасност оних у каштелу дигосмо се сви да их бранимо и јурнувши на непријатеља, ја са својом четом а Мандушић с друге стране, п о б и с м о их више од тридесет, који су са онима rope споменутим наћени на разбојишту, осим других које Турци о д н е с о ш е , и уграбисмо им 400 коња, са којих су били сјашили. Кад Турци примјетише да је нас мало, толико се о с о к о л и ш е да нам окренуше лице и присилише нас на узмак. У т о м е погибе десеторица наших и изгубисмо оне заплијењене коње, све осим четири, и остаде з а р о б љ е н јадни харамбаша Мандушић, послије нег се храбро поднио и у б и о четири Турчина. Д р ж а л и су га жива неколико сати а најзад му одсјекоше главу. Ја сам касније п о м о г а о да му се труп сахрани. Многи су непријатељи допали рана а ми, уставивши се на једном врлетном положају гдје коњица није могла да се развија, задржасмо се све док

92

Турци, око пола дана, не п р о ћ о ш е према Книну. У споменутом је сукобу харамбаша Мартин Јагњић о т е о један барјак, убивши барјактара који га је носио. Барјак смо приказали пресвијетлом господину генералу. Један мој слуга, по имену О б р а д Циговић, понио се х р а б р о у зечевској кули, отсјекав више од 4 копља онима који су покушавали да се попну, и убивши кроз пушкарнице д е с е т Турака." „Дана другог августа. Приступи харамбаша Мартин Милковић и преслушан изјави: У четвртак д о ђ е харамбаша Мандушић са, отприлике, двије стотине својих шибенских Влаха, да се придружи нама којих је, под Смиљанићем, било мало више од толико. Турци који су опљачкали биоградско приморје, налазећи се код О т р е с а , дигоше се отуда у петак ујутро и појавише се у правцу З е ч е в а , готово ненадано, јер нас уходе нијесу д о б р о послужиле. У зечевској кули остависмо о к о петнаесторицу наших да бране коње и комору, која се налазила у о б о р у , и коју Турци јуришавши на о б о р заплијенише, покушавајући освојити и кулу, при чему наши, који су се упорно бранили, убише најмање двадесет и петорицу. Ми смо се са покојним Мандушићем налазили сви скупа у засједи, чекајући да непријатељ п р о ђ е , јер је б и о врло бројан, али видећи да су се Турци по копљима, чавлима и клинцима удареним у зид од каштела били попели и о д о з г о већ тукли камењем о н е јаднике који су били затворени, почесмо се договарати да им п о м о г н е м о . Мандушић се томе опирао јер је ту одлуку сматрао опасном, али устрајући Смиљанић у наговарању ударисмо заједнички на непријатеља. К а к о би б о љ е притисли кулу, многи су Турци били сјашили и оставили коње по страни. Ми их нагрдисмо, и п о б и с м о многе и постигосмо сврху да о с л о б о д и м о наше, али се догоди неред, да су се неки, уграбивши о н е коње, повлачили да их спасу, а неки су носили и копља која су Турци били оставили код коња, тако да су их многи наши држали за Турке те отуда настаде м е т е ж и неки окренуше бјежати. Кад је непријатељ, који нам је прије б и о о к р е н у о л е ђ а увидио да нас је мало, окрену лице и опколи нас и присили на узмак и на напуштање упљачканих коња. Јадни Мандушић који је б и о напријед измакао праћ е н од мало својих, би о п к о љ е н на једној равници од мноштва коњаника и, док се д р ж а о , у б и о је за кратко вријеме четири Турчина.

93

Једним ударцем, одсјечена му је рука, а потом га жива ухватише и одсјекоше му главу. Изгубили смо четворицу наших и осам Шибенчанаца, како смо мислили, али смо касније чули да их је погинуло двадесет, рачунајући ту с Мандушићем и још тројицу или четворицу харамбаша."

Н а ј з а н и м љ и в и ј и и н а ј б л и ж и истини је п р и к а з једн о г ш и б е н с к о г х а р а м б а ш е , који није и м а о р а з л о г а да н и ш т а крије ни п р е ћ у т к у ј е , к а о ш т о га je у овој прилици и м а о С м и љ а н и ћ , на којег у извјесној мјери он баца кривицу за М а н д у ш и ћ е в у погибију. „На први августа у Шибенику. Приступи пред пресвијетлог и преузвишеног господина проведитора харамбаша Матија Михаљевић из Дрниша, који нам се подлож и о па сад станује у морском Варошу, те извјешћује ut infra: П о ш а в ш и одавле прошле сриједе, a то је било 29. минулог мјесеца, са х а р а м б а ш о м В у ч е н о м М а н д у ш и ћ е м и другим харамбашама са њиховим људима и двије о р у ж а н е лаће Папалија и Ферланића, стигосмо у Скрадин а отуда се упутисмо према Лашаковици. Било нас је три стотине п е д е с е т људи. Х а р а м б а ш а Смиљанић, харамбаша Миљковић и други од задарског К о т а р а Власи који су се подједнако подложили (дужду), налазећи се код З е ч е в а и обавјештени о нашем доласку, јавише нам да им се морамо придружити сви и у ту нам сврху послаше калаузе, јер ми нијесмо вјешти о н о м крају. Стигосмо у З е ч е в о у сумрак и почесмо да преговарамо. Котарани су увјеравали да су Турци, који су се били утаборили код О т р е с а са плијеном упљачканим у Котарима, малобројни, док је Мандушић тврдио да их је он видио и да их је м н о г о , па да стога т р е б а стати на опрезу, истакнути према непријатељу д о б р е с т р а ж е које he пазити на његово кретање и радити споразумно. Упитани од Мандушића има ли њих доиста четири стотине, како бјеху јавили, одговорише да их је толико, мада их у ствари није б и л о више од двије стотине седамдесет, тако да нас је свега могло бити о к о л о седам стотина. Би о д л у ч е н о да се пошаљу страже од Котарана као вјештијих крају. Д о б и в ш и пристанак (?) харамбаша Смиљанић изашље стражу која, пошто уходи непријатеља, врати се

94

у четвртак увечер и јави нам да је исти у т а б о р е н код О т р е с а . Посласмо опет исту стражу са изричитим налогом да нам један њезин д и о дојави прво кретање Турака, а да остатак пази на правац њихова кретања, па ако примјете да су се упутили према Лашаковици, да изметну три машкуле, на које би они који су се налазили код моста на Р о ш к о м Слапу потекли на ту страну, док су, не чујући х а б е р , морали да остану код моста, гдје се б и л о одлучило ухватити бусију. Кад је б и л о у петак ујутро, страже се не појавише са вијестима, само ш т о један Мандушићев војник, који је са својима б и о у З е ч е в у повика: ,Ето на нас Турака.' Мандушић изашље одмах к зечевској тврћави д е с е т људи мећу којима сам б и о и ја, и видјесмо непријатеља који се је, једну саму миљу удаљен од тврђаве, примицао к истој са својом главном снагом. Одмах јависмо то Мандушићу и свим нашим људима, а он заповједи да се сви од Закрчја, који су били у тврђави, повуку и доћу да са његовима ухвате бусију, како их Турци не би опазили. Кад су се сви повукли, у тврћави остаде ш е з д е с е т Смиљанићевих Влаха са коњима и стварима а да се о т о м није обавијестио Мандушић. Непријатељ опколи тврћаву, из које су се Власи бранили, д о к су се остали повукли на ј е д н о брдо о б р а с л о гором. Кад је видио ту битку, Мандушић упита Смиљанића ко је то остао у тврћави, а овај му одговори да је ту ш е з д е с е т људи са њиховим коњима и комором. To je врло увриједило Мандушића и он је п о ч е о да кори Смиљанића, ш т о је пустио да се о н и људи, којих je у ствари било само тридесет, в е ж у и тако повуку на нас непријатеља. Он је сумњао да се ту радило о издаји. М е ђ у т и м како се бој настављао, видјесмо гдје паде више од д е с е т Турака, али п о ш т о им је број све више растао, они освојише о б о р и п о в е д о ш е к о њ е који су у њему били. Кад Смиљанић опази да Турци о д в о д е његова коња, узе се јадати и молити Мандушића да насрну на Турке и о с л о б о д е к о њ е . Одговори Мандушић да није вријеме да се упуштамо у б о ј , да т р е б а попустити околностима, да није д у ж н о с т гибити људе ради спасавања коња, и да ће се, Господњом вољом, пружити других прилика да се намири та мала штета. М е ђ у т и м су се Турци пењали да освоје тврђаву, a они изнутра, п о ш т о су били оставили џебану у о б о р у , нијесу имали више чим да се бране. Кад су котарски харамбаше то видјели, у з е ш е сви једногласно молити Мандушића да навале на Турке, и већ једном помогну оним људима, јер he се иначе сви изгубити, a он he се показати

95

невјеран. Ha те ријечи Мандушић одговори: ,Радите што вас воља, али сам увјерен да ћ е м о данас бити ухваћени и да ћете ме напустити; ако буде потреба ја ћу вам доћи у помоћ са својим људима.' Како нису пристали да иду сами, Мандушић се ријеши да им учини по вољи, те сви заједнички јурнусмо на Турке, побисмо их о к о двадесет, одбисмо их од тврђаве, нагнавши их да напусте двије стотине педесет оседланих коња. Закрчани у з е ш е грабити коње не прогонећи непријатеља, премда је Мандушић кричао да се оставе пљачкања, а Турци нас кроз то у великом броју опколише, присиливши нас да пустимо све коње осим три или четири на којима се Закрчани дадоше у бијег, а за њима и сви остали њихови људи, као и они о с л о б о ђ е н и из тврђаве, остављајући прикачена јадног Мандушића и његове људе. Бијући се жестоко са Турцима, дали

побисмо

их

педесет,

од

којих

главе и оставили их на пољу,

смо

коње и однијели собом. Наших је пало око 20, душић,

непријатељска

коња

Остало се спасило no шумама, рањена.

одоше пут Книна,

Турци,

поки-

а међу њима јадни Ман-

харамбаша Иван Краљевић и два брата Галиотовића,

јих један заробљен. хиљада,

двадесет тројици

остале су лешеве Турци дигли на

којих је

могло

а ми се вратисмо у

од ко-

водећи собом два бити

дванаест

Скрадин."

6

Ф о с к о л о в е д е п е ш е од 1. и од 5. августа, којима су ова с а с л у ш а њ а п р и л о ж е н а , у к о л и к о се односе на догађ а ј , р е з и м и р а ј у извјештаје трију х а р а м б а ш а , п р е л а з е ћ и п р е к о М и х а љ е в и ћ е в и х о п т у ж а б а на С м и љ а н и ћ а и К о т а р а н е . Из д е п е ш е од 5. августа 1648. доносимо Ф о с к о л о в суд о М а н д у ш и ћ у који је уједно и један достојан помен п о г и н у л о м јунаку: „ И з Ш и б е н и к а с т и ж е потврда вијести о погибији јадног М а н д у ш и ћ а , којему н е к Господ Б о г п о д а р и рајско н а с е љ е , погибији коју је он прије с м р т и о с в е т и о смрћу п е т о р и ц е Т у р а к а . Б и о ј е заиста х р а б а р в о ј н и к , с к р о м а н и н е к о р и с т о љ у б и в војвода, својство на које се в р л о р и ј е т к о н а и л а з и код овог народа, к о ј и се у в е ћ и н и м о ж е да н а з о в е г р а б љ и в и м . К а д би му успјело да ш т о у п љ а ч к а , све би подијелио м е ђ у вој6

96

Ibid, filza, 467.

н и к е , који су га стога љ у б и л и , ш т о в а л и и с л у ш а л и и с т о о н о л и к о к о л и к о су га се Т у р ц и б о ј а л и . Ја сам ж и в о осјет и о њ е г о в г у б и т а к , ради ш т е т е која ћ е отуда н а с т а т и з а опћу с т в а р . " Д а љ е к а ж е д а ј е М а н д у ш и ћ о с т а в и о з а соб о м само једног с е с т р и ћ а , к о ј е г је био п о с в о ј и о , и да су ш и б е н с к и Власи д о ш л и у З а д а р да га м о л е да им га постави за поглавицу намјесто погинулог В у к а . Тај сестрић (nipote di sorella), који je у главарству над ш и б е н ским М о р л а ц и м а наслиједио В у к а М а н д у ш и ћ а , б и о ј е , 7 к а к о дознајемо и з једне Ф о с к о л о в е терминације к о ј о м му удјељује инвестицију над у ј а к о в о м ч е т о м п л а ћ е н и х војника, Ш и б е н ч а н и н Тадија В р а н ч и ћ . Ф о с к о л о в суд о М а н д у ш и ћ у објашњује чудну појаву да је народна пјесма п р и г р л и л а о в о и м е за к о ј и м стој и једна в р л о к р а т к а д ј е л а т н о с т , д о к н а п р о т и в п р е л а з и п р е к о рада и и м е н а л и ц а која су у и с т о м в р е м е н у , истој средини, на истом пољу рада д ј е л о в а л а дуље и интензивније од М а н д у ш и ћ а , а подједнако х е р о ј с к и з а в р ш и л а . Из т о г би суда м о г а о да се изведе з а к љ у ч а к да јун а ш т в о није д а в а л о приступа у народну епопеју, н е г о кад је б и л о спојено са својствима која су и з а з и в а л а симпатије и стицала народну љ у б а в .

7

Архив п р е ф е к т у р е у З а д р у . Списи Л. Фоскола, II, стр. 349.

7 Стојан Јанковић и ускочка Далмација

97

ЛИЧНОСТИ И ПРИЛИКЕ из ПРОШЛОСТИ ПРИМОРЈА

1) СМРТ И Л И Ј Е С М И Љ А Н И Ћ А

1

О с в о ј е њ е м К л и с а , у м а р т у 1648. г., п р е с т а л а je у Д а л м а ц и ј и с в а к а д ј е л а т н о с т р е д о в н е м л е т а ч к е војске. П р и т ј е ш њ е н а на К а н д и ј и , Венеција је б а ц а л а у опсједнути град сву своју снагу, п р е п у ш т а ј у ћ и обрану Далмације Б о г у и у с к о ц и м а . А к о се изузме један по М л е ч и ћ е к а т а с т р о ф а л а н покушај да се освоји К н и н (у п р о љ е ћ е 1654. г . ) , р а т је на з а п а д н о м војишту за пуних двадесет година в о ђ е н искључиво у ф о р м и узајамних п љ а ч к а ш ких упада. П р и ј е д н о м е од тих п љ а ш к а ш к и х похода по1

Н е к о личко планинарско друштво „пронашло је", пред неколико година, на планини Вучјаку, на путу међу Крупом и Грачаницом, г р о б Илије Смиљанића, раскопало га и разнијело предмете у њему н а ђ е н е ( с р е б р е н е ковче, споне, пуца и сл.) И а к о се за Смиљанићев г р о б одувјек знало (о њему је пред више година писао у подлистку сплитског Јединства П е т а р У з е л а ц , његова је тачна убикација забиљ е ж е н а на мапи рађеној 1766. г., п о в о д о м млетачко-аустријске конвенције о личким пашњацима, а војничка специјалкарта означује мес т о на ком се налази као „Смиљановић бунар", ипак је откриће личких планинара било од користи у т о л и к о ш т о је побудило извјесно занимање за Смиљанићеву личност и ж е љ у да се о њој што више сазна. В о ђ е н и т о м ж е љ о м , неки су чланови планинарског друштва силазили у К о т а р е , да „на лицу мјеста" купе податке о Смиљанићеву животу и о његовој смрти. Наиван и узалудан хаџилук! У крају гдје маларија коси нараштаје и породице изумиру у т р е ћ е м кољену - нема традиције! Да удовољим п р о б у ђ е н о ј радозналости за симпатичним јунаком ускочке епопеје, издвајам из збирке докумената овај прилог, интересантан и по тачном приказу догађаја и по лицу од ког потјече.

98

гинуо j e чувени у с к о ч к и в о ђ И л и ј а С м и љ а н и ћ . Њ е г о в у погибију описује са м н о г о ж и в о п и с н и х п о т а н к о с т и , њ е гов б р а т Ф и л и п у п р е с л у ш а њ у п р и л о ж е н о м у д е п е ш и г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Л о р е н ц а Д о л ф и н а од 9. септ е м б р а 1654. г. Да ч и т а о ц и м а к о ј е с т в а р з а н и м а п р и ш тедим досаду п р е в о ђ е њ а , одступам од п р а к с е к о ј а х о ћ е да се д о к у м е н т и доносе у о р и г и н а л у и дајем овдје њ е г о в т а ч а н српски п р е в о д . „Дана 8. септембра 1654. Преслушан капетан Филип Смиљанић, који се повратио са похода, саопштава слиједеће: Прошлих дана дигао се у чету покојни Илија, мој брат, заједно са харамбашом Јанком ( М и т р о в и ћ е м ) , са којим је б и о углавио тај покрет у сврху да дођу до р о б љ а и нанесу непријатељу ш т е т е , не само у благу, већ, ако се прилика пружи, да му попале и стогове и т а к о га лише пиће. У путу смо ударили средином В е л е б и т а , једне врло високе планине, да останемо н е о п а ж е н и и и з б е г н е м о непријатељске засједе, како је и било. У вечер од с у б о т е на недјељу стигосмо под Удбину, a кад удари шести час ноћи, навалисмо на једно мјесто звано Ондић ( О р л и ћ ? ) , гдје нас срећа послужи те убисмо тридесеторицу ж и т е љ а који су давали о т п о р , а шеснаесторицу з а р о б и с м о и заплијенисмо доста блага. Кад се то сврши, ријешисмо се на повратак, те се у свитан>е, то јест у вријеме кад о б и ч н о пијевци пјевају, дигосмо отуда, ударивши преко заинићког (?) поља. У дванаест сати стигосмо у предијел Вучјак, гдје мишљасмо да с м о на сигурну. Сјашисмо с коња и свак је водио свога за узду, јер је пут био узак и врлетан. Мој је покојни брат ишао задњи, заједио са мном и са још неколицином. Ненадно на нас у позадини удари неки број Турака који је ту б и о у засједи. Најпрви допаде рана мој брат и не стиже да се баци на коња, већ савуче са седла оног Турчина, који га бјеше ранио, и носаше се с њим дуго и опали у н> једну малу пушку, коју је при себи имао, али не знам да ли га уби. Допаде други Турчин и опали му међу плећи из дуге пушке па притече још један са партизаном,

2

и тако мој несрећни брат погибе са још два друга.

2

Бијело оружје на дугом дрвеном насаду, попут копља или хелебарде.

99

М и , остала дружина, а б и л о нас је седамдесеторица, бацимо се на к о њ е и ударисмо на непријатеља те га с у з б и с м о за више од пола миље. Кад се врнусмо, н а ђ о с м о на разбојишту мртва мог брата и ону другу двојицу. Х т ј е д о с м о да носимо с о б о м њ е г о в о мртво тијело, али нам Турци о п е т нападоше залазницу, те га м о р а д о с м о оставити. Униј е с м о м е ђ у т и м д и о гшијена, који се састоји од п е д е с е т говеда и једне р о б и њ е . О с т а л о с е , користећи се препадом, разбјегло. На непријатељској страни видели смо више од д е с е т или дванаест мртвих и три убијена коња. А л и мислим да их има и много рањених, јер је сукоб трајао више од једног сата."

О в а ј д о к у м е н а т н а л а з и се у М л е т а ч к о м д р ж а в н о м архиву (Senato-Dispacci P r o w e d i t o r i G e n e r a l i in D a l m a tia ed A l b a n i a , 68/476).

2) М А Р К И З П А Р Е Л А У Л И Ц И П о к у ш а ј м а р к и з а П а р е л е [Parella] да ca једном нез н а т н о м ш а к о м а в а н т у р и с т а п р о д р е у Лику у лету 1688. год., л е п к а о coup de tete ј е д н о г п у н о к р в н о г в и т е з а из в е к а С и р а н а и Д ' А р т а њ а н а , п р е д с т а в љ а , са историјског г л е д и ш т а , једну спорадичну и м а л о важну епизоду у низ у х р и ш ћ а н с к и х б о р б а п р о т и в Т у р а к а . К а о т а к а в , подвиг т а л и ј а н с к о г м а р к и з а н е б и и м а о н а р о ч и т е занимљив о с т и , а л и је њ е г о в а в р а т о л о м и ј а н а ш л а одјека и у наш о ј н а р о д н о ј пјесми па јој та о к о л н о с т придаје в а ж н о с т коју о н а с а м а по себи не би и м а л а . Да постоји једна н а р о д н а песма у којој је р е ч о „принципу П а р е л и " , ј а сам д о з н а о и з рецензије дра В . Ћ о р о в и ћ а о Г е з е м а н о в и м Studien zur sudslavischen Volksepik о б ј а в љ е н е y C. к. гласнику, X X , 1927, 561, али к а к о д о с а м е п е с м е , п о р е д свег н а с т о ј а њ а , нисам м о г а о 100

3

да д о ђ е м , м о р а ћ у се овде о г р а н и ч и т и на објаву г о л о г историјског м а т е р и ј а л а о т о м предмету, на к о ј и с а м н а и ш а о у свом а р х и в с к о м раду. Тај м а т е р и ј а л није опсеж а н : свега две д е п е ш е г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а к о њ и ц е у Д а л м а ц и ј и , А н т о н и ј а З е н а упућене С е н а т у у М л е т к е . Д о н о с и м их у д о с л о в н о м преводу: „Преведра Власти! Скренуо сам сву пажњу на рад и покрете маркиза П а р е л е , после његова доласка, са спремом и тајином, морским путем у С е њ , о чему сам већ известио В а ш е Екселенције у мом претходном писму. Н а с к о ро му је стигао и пртљаг са мазгама и коњма, којих he б и т и п е д е с е т на броју, док се окупљена чељад њ е г о в е пратње м о ж е да рачуна на две стотине људи. М е ћ у овима се налази дванаест пијемонтеских и миланских витезова, један капуцин, који ужива глас в е ш т о г и н ж е њ е р а , неколико ковача, дрводеља, колара и сваке врсте занатлија, потребних једној војсци. Прије н е г о се дигао из оне луке, П а р е л а је разаслао, преко карлобашког пароха, писма на многе поглавице М о р л а к а и главаре села овог (тј. задарског - On. прев.) К о т а р а , у којима их позива да му се пријаве са што већим бројем људи ради заснованог потхвата у Лици

и

Крбави,

обећавајући

главарима

издашне

награде,

сваком пешаку две лире дневно, коњанику четири и сувише храну, џе4

бану, с л о б о д н е пленове и дар свакоме који ступи у његову службу. Да нисам својим очима видео та писма (у препису подносим два, јер су сва остала једнака) не бих м о г а о поверовати у м о г у ћ н о с т такова покушаја који је са сваког гледишта сувише с м е о и за осуду, ради тешких по3

Ова се песма налази у збирци Шуњића, Нар. јуначке пјесме из Босне и Херцеговине, Сарајево 1915 (II изд. 1925), п о д б р . 19 („Pisma zauzeca S t o c a " ) . - У тој песми, у којој се описује опсада града Стоца, П а р е л а је поменут на три места: - једанпут султан препоручује да се чува Т р е б и њ е , јер „бојат се је принципа П а р е л е " ; а друга два пута помиње капетан града Стоца принципа П а р е л у као свога побратима. а Ур. 4 Млетачки поданици морали су да уступају држави и десетину од сваког плена. а Уредништво Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор, где је текст први пут објављен.

101

следица, којима м о ж е да уроди. Имајући у виду утисак који су могли да произведу у подмитљивим душама о в о г народа а нарочито код но5

вог становништва из Лике ти огласи просути по целом К о т а р у у једно и с т о време, упутио сам, б е з одлагања, с е р ж а н а мајора Вентуру у Ражанац, В и њ е р а ц и остала приморска села да спречи притицање (млетачких поданика К. П а р е л и - On. прев.) П о д видом једног мог намераваног покрета, издао сам општу з а п о в е д да свак буде спреман да ме са оружјем следи кад и куд му буде н а р е ђ е н о , претећи казном главарима и харамбашама који д о п у с т е да се б и л о ко удаљи од границе. Исте пак н о ћ и о т и ш а о сам лично у Новиград колико да спречим преба6

цивање преко мореуза т о л и к о да одвратим становништво двају О б р о 7

ваца, које је све п о р е к л о м из Лике, од намераваног прелаза К. Парелиној странци. Та је п р е д о с т р о ж н о с т успела да наметне дужни послух и м о р а м искрено да признам да сам о в о м приликом наишао на брзу покорност, ј е р многи, који су се били спремили и већ упутили, д е л о м пешке д е л о м на коњма, чим су чули за з а б р а н е , повратили су се својим кућама; не могу да се на раван начин о б е з б е д и м код оних који 8

9

се налазе са стадима у Велебиту и код Стариграђана, који су д а л е к о и с друге стране залива, па није л а к о држати их у шаци, док напротив близина К а р л о б а г а и мамац понуда и плена доводи у искушење њихову устрајност. У овој би невољи б и о од велике п о м о ћ и један оружан б р о д који би крстарио заливом, ш т о сам р а з л о ж и о и Узвишеном Ген е р а л н о м Проведитору. 5

Од 1684. г. тј. откад се горња Далмација о с л о б о д и л а од Турака, много се народа из Лике (која је о с л о б о ђ е н а пет година касније) б и л о д о с е л и л о у опустела буковичка села. Билишане, Мушковци, З а тон, Голубић и К р у ш е в о насељени су махом пребеглим Личанима. 6 ГТланински залив, морски рукав који дели најзападнији д е о г о р њ е Далмације од в е л е б и т с к о г подгорја. 7 О б р о в а ц д о њ и и горњи на З р м а њ и . Први, данашња варош и т р ж и ш т е О б р о в а ц ; други, замак породице Карловића, касније турско утврђење. Рушевине, ј о ш видне, изнад водопада З р м а њ е у селу Мушковцима. 8 Буковица и д е о К о т а р а изгоне, од незапамћених времена, стоку на л е т њ у испашу „у планину", тј. на велебитске пашњаке, који се налазе на личкој страни В е л е б и т а . ' Стариград, с е л о у подгорју, на планинском заливу, основано 1673. г. на мјесту старе римске колоније од досељеника из Св. Јурија (хрв. приморје).

102

Д о к сам се бавио у Новиграду д о б и о сам вест да је П а р е л а прекјуче стигао у К а р л о б а г и ту искрцао три гвоздена топа, два м е р з е р а за б о м б е , граната и осталог војничког алата, те да је сутрадан изнио највећи топ на планину у близини Н о в о г а . У пратњи самих ч е т р д е с е т људи, ношен француском настраности, послао је једног о ф и ц и р а са дванаест коњаника к заповеднику тврђаве да га пита намерава ли предати или бранити, претећи му да му, после другог метка н е ћ е више дати милости. У путу ( о д Сења до К а р л о б а г а - On. прев.) призивао је к с е б и сваки б р о д који би с р е о , б о д р е ћ и љ у б е з н о и д а р е ж љ и в о свакога, нарочито многе П а ж а н е , да му се придруже, али се нико није одазвао. Он се ј о ш задржава у Приморју, очекујући б е ш к о т са Р е к е и из С е њ а , да онда настави и з в о ђ е њ е својих основа. Сењски поткапетан Митровчић није му д о з в о л и о да из оне посаде узима плаћене војнике, како је он захтевао, нити му је указао икакве послушности, премда је П а р е л а имао акредитивна писма од Њ е г о в а Царског Величанства и поносио се титулом његова маршала. Из свега се овог даде закључити, да овај бучни подвиг има с л а б е основе, нарочито услед суревњивости м е ђ у П а р е л о м и карловачким генералом Херберштајном, о коме се чује да се повратио из Б е ч а , не постигавши регименте плаћене војске, које је т р а ж и о за ове границе. 6

(Omissis)

З а д а р 26. јула 1688.

Антонио

Зено

генерални проведитор коњице." „Преведра

10

Власти!"

П о с л е него је стигао одговор од новских Турака да су р е ш е н и на одбрану, кренуо се маркиз П а р е л а и стигао п о д ону тврђаву са самих три стотине људи и са претходно спремљеним т о п о м , те је тукао читав један дан, али б е з икаква успеха. П о з и в а о их је о п е т на предају, али како су они устрајали у отпору, р е ш и о се да у н о ћ и покуша освоји10

Млетачки државни архив Senato-Proweditori Generali della саvallaria in Dalmatia, filza 717. 11 Ibid. 6 Даљи текст изостављен.

103

ти тврћаву на јуриш, који није у с п е о . У оркшају погинуо је један његов синовац и два Морлака. Увићајући н е р а з б о р и т о с т подвига са онаквим снагама, о д у с т а о је од покушаја и вратио се у К а р л о б а г б р ж е H e ­ ro je о т и ш а о , допремивши са много т е ш к о ћ а и т о п натраг. К а о што су његова појава у о в о м крају и његове надувене изјаве биле пробиле пут у д у ш е овог народа и прибавиле великог угледа његовој личности мећу новим становништвом, нарочито оним из Лике, у којем је још жива љубав за родним крајем, тако му је неуспех потхвата много окрњио славу. И а к о се проноси глас да он намерава ићи у Б е ч да тражи помоћ и , ја ипак не верујем да he код овог народа м о ћ и повратити изгубљени углед. По о н о м ш т о сам м о г а о докучити од више извидника,

12

разу-

м е о с а м да је главна сврха П а р е л и н а подвига била та да привуче к себи овај К о т а р , ш т о је и о д а о својим упорним покушајима. И м а о сам срећу да му осујетим намеру, али да му је успело победнички продрети у Лику, т е ш к о би се б и л о м о г л о спречити да му се не придруже. У К а р л о б а л г у имам поузданика ради б р з о г и потанког обавештавања о његовим одлукама, нарочито о т о м x o h e ли топови и остала спрема бити о т п р е м љ е н и или остављени на месту. И у овој сам прилици м о г а о да увидим важност двају Оброваца, који требају посаду поузданију н е г о је она састављена од Морлака. За ову ми напомену дају повода неки гласови, који су се шапутали мећу оним народом. Р а з л о ж и о сам ствар и узвишеном генералном проведит о р у Корнару, и кад се с њим састанем, ш т о се надам да he бити наскор о , изразићу му са тачнијим појединостима своје мишљење. (Omissis) З а д а р 3 1 . јула 1688.

Антонио

Зено

Г. П. коњице"

12

У оригиналу „esploratori". Е у ф е м и з а м није б е з извесне чисто млетачке дражи.

104

СУЛТАН ЈАХЈА

Од честих авантуриста који су т о к о м X V I и X V I I вијека, д о л а з е ћ и са источних с т р а н а , о б и г р а в а л и е в р о п ским дворовима и и с т и ц а њ е м п р е т е н з и ј а на т у р с к и приј е с т о и п л а н о в а за о с л о б с ф е њ е Б а л к а н а о б м а њ и в а л и лаковјерне и н е о б а в ј е ш т е н е з а п а д н е в л а д а о ц е , ј е д а н је д о ш а о у додир и са н а ш и м н а р о д о м , н а ш а о свог биографа у једном н а ш е м ф р а њ е в ц у и о с т а в и о к о с т и у н а ш о ј земљи. О. Р а ф а е л Леваковић, генерални теолог „de p r o p a g a n d a fide"" и бискуп о х р и д с к и , н а п и с а о je о т о м з а г о н е т н о м човјеку, к о ј и је сав свој ж и в о т п о с т а в и о у службу једној утопији, у ф о р м и б и о г р а ф и ј е један ф а н т а с т и ч а н сплет истина и л а ж и , к о ј и је и п а к п о с л у ж и о к а о и з в о р за све касније р а д њ е о тој тајанственој личности. * Двадесетог јула 1608. год. појавио се на двору Руд о л ф а II у П р а г у један млад ч о в ј е к који је д о л а з и о из К р а к о в а , тврдио да је син султана Мухамеда и п р и ч а о о ' „ З а пропаганду вере" - а пун наслов ове установе гласи Сопgregatio de propaganda fide (Конгрегација за пропаганду в е р е ) . Њ е н а активност је о с н а ж е н а великим р е ф о р м а т о р с к и м потезима папе Сикста V ( 1 5 8 5 - 1 5 9 0 ) , п о р е к л о м Б о к е љ а . Будући да је једна од главних т е ж њ и Римске курије спајање православне са католичком црквом, делатност Конгрегације директно је усмерена против православног живља у јужнословенским земљама.

105

себи једну баснословну историју: Мухамед I I I , син сул6 т а н а М у р а т а I I I , и М л е ч а н к е Е с т е р Б а ф о ( E s t e r Baffo), док je, као престолонасљедник управљао Магнезијом, д о б и о је од једне г р ч к е р о б и њ е сина, којему је надјенут о и м е Јахја. T o j e б и л о т р е ћ е п о реду м у ш к о дијете Мух а м е д о в о . К а д je по с м р т и М у р а т о в о ј Мехмед на журни мајчин п о з и в н а г л о о т п у т о в а о из М а г н е з и ј е да се чим прије д о ч е п а о ч е в а насљедства, сав је њ е г о в х а р е м ос т а о у т о м граду, а кад ј е , п о ш т о се з а ц а р и о , послао по своју ч е љ а д , Јахја је био о б о л и о од б о г и њ а , те је м о р а о да са м а ј к о м и једним с т а р и м евнухом бугарске народн о с т и о с т а н е у М а г н е з и ј и . К а к о је б а ш тада од исте бол е с т и у м р л о н е к о друго д и ј е т е , мајка и Б у г а р и н , потајни христјани, с к л о н е Јахју код н е к и х Г р к а , на њ е г о в о мјесто подметну м р т в о н е з н а н ч е , а Мухамеду у Ц а р и град ј а в е да је Јахја у м р о . О н и се м е ђ у т и м , п р е к о Смирн е , д о х в а т е г р ч к е з е м љ е , гдје мајка н а ђ е у т о ч и ш т а у нек о м ж е н с к о м м а н а с т и р у , a Јахја оде на одгој к а л у ђ е р и м а , к о ј и га п о к р с т и ш е и и з у ч и ш е к њ и з и . И з и ш а о из ман а с т и р а Јахја, п о ш т о је к р о з то у м р о Мухамед а на приј е с т о д о ш а о њ е г о в ч е т в о р о р о ђ е н и син Ахмед I , п о ч и м а да х в а т а в е з е са султановим о д м е т н и ц и м а и да д и ж е бун е . Он се у п л и ћ е у једну цариградску завјеру п р о т и брату султану, учествује на с т р а н и о д м е т н и к а П и р и - п а ш е у с у к о б и м а са ц а р с к о м в о ј с к о м , бива р а њ е н , с к л а њ а се по б а л к а н с к и м п л а н и н а м а , крије с е , п р е р у ш а в а , мијења им е н а , б ј е ж и и о с в и ћ е у П о љ с к о ј и унајмљује убице да га м а к н у са свијета. Ч у в ш и за р а т Аустрије са П о р т о м пох и т а о je у П р а г да ћ е с а р у понуди своје услуге к а о претендент и познавалац Б а л к а н а . На жалост, Рудолф је в е ћ б и о с к л о п и о м и р у З с и т в а Т о р о к у и није био в о љ а н да га р у ш и . Јахјина је понуда стигла п р е к а с н о . И п а к се са п р е т е н д е н т о м у П р а г у љ у б а з н о поступало и он се 6

Мурат III је заправо син Млечанке Е с т е р Б а ф о , из чувене млетачке породице Б а ф о , коју је Хајрудин Б а р б а р о с а з а р о б и о на К р ф у и, као драгуљ, поклоџио принцу Селиму, потон>ем Муратовом оцу.

106

з а д р ж а у ч е ш к о ј п р е с т о л н и ц и читаву годину, упознав ш и ту т о с к а н с к о г п о с л а н и к а Ђулијана де М е д и ч и ј а (Giuliano de M e d i c i ) , к о ј и га н а г о в о р и да се п р е с е л и у Фиренцу. В е л и к и војвода Ф е р д и н а н д I н а л а з и о се в е ћ о д а в н а у стању муклог р а т а са П о р т о м и водио је тај р а т на ф и либустјерски н а ч и н , н е н а д а н и м п р е п а д и м а своје ф л о т е на градове м а л о а з и ј с к е и а ф р и ч к е о б а л е . П р е т е н д е н т о во име и п р а в о м о г л о je у т и м о к о л н о с т и м а да се п о в о љ н о и с к о р и с т и . М е ђ у г у в е р н е р и м а турских д а л е к и х покрајина б и л о је и н е з а д о в о љ н и к а , који су т а к о м о г л и да п о ђ у за р а з б а ш т и њ е н и м с у л т а н о м и да се з а л о ж е за његову праведну с т в а р . С т о г а је Јахја, на т о с к а н с к и м гал е о н и м а , двије пуне године к р с т а р и о Е г е ј с к и м и С р е д о земним м о р е м расипајући на све с т р а н е своје о ч а ј н и ч к е п о з и в е на буну, а л и узалуд. Н и к о се није м и ц а о , а а к о се 1 ко макао, м а к а о се за свој р а ч у н а не за Јахјину љ у б а в . На п и т о м о м , у љ у ђ е н о м и господски г о с т о љ у б и в о м двору Медичија н е с у ђ е н и султан п р о б о р а в и ј е д и н о мирн о р а з д о б љ е свог ж и в о т а . Године 1613. н а п и ш е напуљском поткраљу да га п р е м а м и у ш п а њ о л с к у службу. Н е з а д о в о љ а н п р и с и л н и м м и р о в а њ е м у Т о с к а н и , Јахја, пун нове наде, прихвати понуду в е л и к о г к а т о л и ч к о г к р а љ а , али Ш п а њ о л ц и б р з о н а њ у ш и ш е у њ е м у ггустолова. Фил и п I I I н а з и в а о га je у својим п и с м и м а „embustero"" и не хтједе да му повјери средства за и з в с ф е њ е њ е г о в и х вис о к о п а р н и х п л а н о в а . О т о р ч е н т и м п о с т у п к о м , Јахја напусти Н а п у љ и п р е б а ц и се на Б а л к а н . Од тада настаје у ж и в о т у п р е т е н д е н т а једна бурна п е р и о д а т р к е Е в р о п о м и А з и ј о м у н а к р с т . Он се с р е т а у С т а р о ј С р б и ј и , у Буг а р с к о ј , у Холандији, у П а р и з у , у Б е ч у , у М л е ц и м а , у Риму, у М а н т о в и , у К и ј е в у , у Г р а ц у , у К р а к о в у , на К р и ' Тада се п о б у н и о емир Фахре-ед-дин, кога Талијани, својом дивном с п о с о б н о ш ћ у за адаптацију имена, називљу Фра К а р л и н о (Carlino). * „Лажов".

107

му, у Ј е р м е н и ј и , у М е с о п о т а м и ј и , у П е р с и ј и , у М е к и , међу Кучима и Климентима, међу Татарима и Запор о ш к и м к о з а ц и м а . Он д о л а з и у додир са П а в л о м I и Ин о к е н т и ј е м X, са п е ћ к и м п а т р и ј а р х о м , са к а р д и н а л и м а Г о н ц а г о м ( G o n z a g a ) и Б а р б е р и н и ј е м (Barberini), са еп и с к о п и м а В и с а р и о н о м и М а р д а р и ј е м , са В и к т о р о м Ам е д е о м (Victorio A m e d e o ) С а в о ј с к и м , М о с и р о м д ' О р а н ж о м ( M a u s i r e d ' O r a n g e ) , В а л е н ш т а ј н о м (Wallenstein), М а н е ф е л д о м , к н е з о м Ш в а р ц е н б е р г о м (Schwarzenberg), војводом о д Н е в е р с а , њ е м а ч к и м у ч е њ а к о м С к о п и н с (Scopins), б у г а р с к и м хајдуком В е р г о м и б е з б р о ј е м других свијетлих и м р а ч н и х л и ц а са т а д а њ е е в р о п с к е полит и ч к е п о з о р н и ц е . Од н а ш и х људи с њ и м сарађују, са већ о м или м а њ о м мјером искрености, малтешки витез 2 Ф р а н о Б а р т у ч е в и ћ и с е с т р и ћ му в и т е з Т а р н о в с к и (Тагnovsky), Д у б р о в ч а н и н Н и к о л а М и њ а т и , Х р в а т Г а ш п а р Г р а ц и ј а н и ( G r a z i a n n i ) , бискуп И. Т. М а р и н о в и ћ и њ е г о в б и о г р а ф О. Л е в а к о в и ћ , да м а њ е п о з н а т е и не п о м и њ е м . О н г о в о р и дванаест ј е з и к а , м е ђ у к о ј и м а и н а ш . Р а з м е ћ е се и п о з н а в а њ е м н а ш е г н а р о д а и њ е г о в е п р о ш л о с т и , ћуди, п р и л и к а и обичаја, али у писму упућену т о с к а н с к о ј н а д в о ј в о т к и њ и из К р а к о в а 1617. год. он даје о т о м народу једну слику која в и ш е нег п о з н а в а њ е народа одаје минхаузенски с к л о п п и ш ч е в а духа. С л и к а ј е , и н а ч е , занимљива: „ И с п р и ч а ћ у - п и ш е - сад В а ш о ј Висости природу ових м е н и п о д л о ж е н и х н а р о д а . О н и ж и в е у в р л е т н и м брдима к а о Г р и с е н и и Швајцарци, сачињавају девет покрајина и м о г л и би, да су с л о ж н и , дати сто двадесет хиљ а д а в о ј н и к а . С т о ј е под у п р а в о м ш е з д е с е т ч е т и р и кнеза и не плаћају Т у р ц и м а д а н к а , само о н и који ж и в е у низ и н а м а плаћају г о д и ш њ е један јулије и п о , и обичај је да д а н а к не предају р у к о м в е ћ на ш и љ к у к о п љ а . Сви гов о р е ј е з и к српски (у о р и г и н а л у „1а langua serviana") a је2

108

Д у ш а клишке а ф е р е у 1596. години.

дан дио а р б а н а ш к и . Љ у д и су в и с о к и , сухи, с п о с о б н и за сваки труд. H e носе никад ц и п е л а ј е р и м ј е к о ж а н а ногама т а к о о т в р д л а д а им н а д о м ј е ш т а о б у ћ у . О д л и ч н и ј и носе о п а н к е . Дјеца до седме године иду г о л а . У њ и х о в е к у ћ е пропирује в ј е т а р са свих с т р а н а . Ж е н е раде све зан а т е а м у ш к а р ц и н и к а к а в . Љ у д и се не ж е н е до тридесете године, а дјевојке не удају до двадесет и п е т е . Дјевојке се не разликују од м у ш к а р а ц а ј е р брију косу и носе м у ш к е х а љ и н е , т е к кад се удаду пусте косу да р а с т е . Ж е н е су од паса па н а в и ш е р а с к р и в е н е и носе дугу хаљину која ј е н а о к о р у ж н а . Н о с е педаљ дуге с р е б р е н е наушнице и о к о г л а в е њ е м а ч к е т а л и р е . П о к а з у ј у већу п о б о ж н о с т п р е м а св. Н и к о л и н е г п р е м а К р и с т у . H e дозвољавају ни б о л е с н и ц и м а да у к о р и з м и једу меса. К а д се н е к о р а з б о л и , поје га в и н о м у к о м су р а с т о п и л и с о л и и TO je њ и х о в лијек. За вријеме часног поста не једу He­ ro коприве са брашном. Хљеб им је н е ш т о црно као р а ж и мијесе н е к е п о г а ч е н а п о л а п е ч е н е па то т и ј е с т о једу са м а с л о м . Н е м а ј у р и б е и м н о г и нису никад р и б у ни видјели. Љ у д и су силне пијанице и то је р а з л о г ради к о јег сам се о с т а в и о вина и пијем с а м о воду. К а д би на с м о т р и војника д р ж а о к а к в у војничку бесједу, о н и су ме гледали к а о звијери и г о в о р и л и су да умијем п р и ч а т и о с т а р и м с т в а р и м а к а о д а с а м тада ж и в ј е о . К а д с а м ј а х а о на начин талијанских в и т е з о в а д о л а з и л и су да в и р е под седло нијесам л и с л и ј е п љ е н , ј е р сам с е д р ж а о т а к о чврсто на к о њ у да су о н и б и л и увјерени да с а м с р а с т а о са седлом. В а ш а Висост м о ж е д а з а м и с л и к а к о м и ј е б и л о п р и души м е ђ у т и м ж и в о т и њ а м а . Н и ј е с а м и м а о друге радости нег у к р о ћ е њ у мојих к о њ а и у д р у ж е њ у са једним с т а р ц е м к о ј е м је б и л о с т о ч е т р д е с е т година а х од а о је ј о ш к а о м о м а к и у чијем сам р а з г о в о р у у ж и в а о . З у б и су у о в о г старца били к а о у м л а д и ћ а и умио је л и ј е п о да р а з г о в а р а . Војници не носе другог оружја сем л у к а и с а б љ е . Ја сам у својој с т р а ж и и м а о 1.200 а р к и б у з ј е р а и 109

4.000 к о п љ а н и к а на к р а с н и м к о њ и м а . М е н и су давали 3 наслов Српски краљ. Дакле ја овим народом мотам по својој милој в о љ и и он he ј е д н о г дана б и т и п р о п а с т за Турке." П и ш е л и о в о п а р а н о и ч а р и л и в а р а л и ц а ? Г р ч к и кал у ћ е р и л и ц а р с к о дијете? П и т а њ е с а н а ш е т а ч к е гледањ а није в а ж н о , ј е р и а к о њ е г о в о ц а р с к о п о р е к л о подлиј е ж е с у м њ и , остаје увијек у с п о м е н а н а њ е г о в у четрдес е т г о д и ш њ у силну агитацију за слободу б а л к а н с к и х нар о д а , а та је д о в о љ н а да у п о л и т и ч к о ј историји полуотока о б е з б и ј е д и мјесто и султану Јахји.

*

Ж и в о т с а м о з в а н о г султана н а с т а в љ а с е непромијењ е н и м р и т м о м све д о К а н д и ј с к о г р а т а . В е л и к и м р а т о м м е ћ у Р е п у б л и к о м и П о р т о м отварају се за о с т а р ј е л о г а ј о ш увијек н е р а з о ч а р а н о г п р е т е н д е н т а нови изгледи и н о в е наде а л и , на ж а л о с т , и п о с љ е д њ е п о г л а в љ е њ е г о в е вртоглаве Одисеје. Н а л а з е ћ и се у Ц а р и г р а д у у ј е с е н 1643. године Јахја ј е н а с л у т и о и л и д о з н а о з а п р а в и ц и љ г о л е м и х турских војних п р и п р е м а . Д о ш а в ш и у К р а к о в он одмах обавијести Р е п у б л и к у да Т у р ц и н е ћ е ударити на М а л т у в е ћ на Кандију. П р и м и в ш и п р е т е н д е н т о в у о п о м е н у о п р е з н а С и њ о р и ј а н а р е д и Вијећу д е с е т о р и ц е да се обавијести о његовој личности и провјери његове тврдње о пореклу и д о т а д а њ и м п о д в и з и м а . А л и ни д е с е т о р и ц и није успјел о д а т о п и т а њ е изведе н а ч и с т а ц . О н а , у з м н о г е вијести н а п а б и р ч е н е од разних п о у з д а н и к а , закључује свој извјештај к о н с т а т а ц и ј о м да je „il signor Sultan" једна велика г л а в а пуна о г р о м н и х з а с н о в а о б у н а м а , па и а к о нема н о в а ц а , ни в о ј с к е , ни муниције и п а к је увјерен да he ош3

У оригиналу: „Mi hanno dato il titolo di Sirpcci Chrale cioe Re de Serviani."

110

т р и н о м ума надвладати све п о т е ш к о ћ е . О н дијели титуле и п а т е н т е са г о л е м и м п е ч а т и м а и потписује се „Alessandro conte di Montenegro". H e r o ситуација y којој ce Р е п у б л и к а y т о м часу н а л а з и л а није д о п у ш т а л а избирљ и в о с т ни у погледу људи ни у погледу с р е д с т а в а . В и ш е нег н а л е г и т и м н о с т њ е г о в а п о р е к л а С и њ о р и ј а ј е полагала на у п о т р е б љ и в о с т њ е г о в е л и ч н о с т и , а та је б и л а несумњива. С т о г а С е н а т узе Јахју у м л е т а ч к у службу са ч и н о м п у к о в н и к а и о б е ћ а в ш и му једну п о т п у н о независну команду упути га у Далмацију провидуру Ф о с к о л у . Јахја, пун наде, в е л и к и х п л а н о в а и н е с т р п љ и в о с т и да их приведе у дјело, с т и ж е у З а д а р у августу 1648. г. и п р е к о ф р а т а р а , бискупа, народних г л а в а р а и н а ш е г ф р а Раф а е л а Л а в а к о в и ћ а о т п о ч н е одмах рад н а п р и п р е м а њ у т е р е н а за један о п ћ и у с т а н а к у А л б а н и ј и . Он није дангуб и о , али је Ф о с к о л о о к л и ј е в а о да му п о в ј е р и н у ж н а средства. С т и г л а је и јесен а Ф о с к о л о се ј о ш није миц а о . Јахја, о г о р ч е н писао је свом поузданику у М л е ц и ма, дру П ј е р у ч и (Pierucci): „ С р ц е ми се цијепа кад видим к а к о нам и з м и ч е т а к о дивна п р и л и к а - а ми с т о ј и м о беспослени." Спомињао је даље како је са Сињоријом у т а н а ч и о да ће доћи у Далмацију да се састане са духовним и свјетовним п о г л а в и ц а м а и да добије н у ж н а средства за диверзију у А л б а н и ј и , коју he извести са М о р л а цима и Ц р н о г о р ц и м а п о в ј е р е н и м њ е г о в о ј к о м а н д и б е з зависности од м л е т а ч к о г г е н е р а л а . Н и ш т а се од т о г а није о б и с т и н и л о , па је т р е б а л о да поузданик п о р а д и код владе у М л е ц и м а да се то о с т в а р и . О д г о в о р С е н а т а био је упута Јахји да се за све о б р а т и Ф о с к о л у и с н л ш споразумије. К р о з то је п р о ш л а и зима те се Ф о с к о л о , који се био о б р а ч у н а о са Т у р ц и м а у Д а л м а ц и ј и , н а п о к о н риј е ш и да п о к у ш а срећу на југу. У ф е б р у а р у 1649. он удари на Рисан. У т о м часу Јахја се н а л а з и о у Б а р у по послу устанка. Ч у в ш и з а Ф о с к о л о в у к р е т њ у о н , и а к о бол е с т а н , д о ћ е к њему под Р и с а н . Ту ј е , к а ж е с е , предводио н а ш е М о р л а к е у н е к о л и к о ј у р и ш а на зидине и о с т а о 111

све до предаје града. А л и б о л е с т је и ш л а н а г о р е и он м о р а у К о т о р да т р а ж и л и ј е к а . А л и л и ј е к а није б и л о . П р в и х д а н а м а р т а 1649. год. у манастиру С в . К л а р е у К о т о р у испусти своју уморну, ахасверску душу овај чудн о в а т и ч о в ј е к , н е р и ј е ш е н а ш а р а д а за с а в р е м е н и к е а за п о т о м к е к а о г в о з д е н а м а с к а , Луј X V I I и Гаспар Х а у з е р ( H a u s e r ) , једна о д в е л и к и х з а г о н е т а к а историје. О н почива у к а п е л и једне к о т о р с к е ц р к в е , п о с в е ћ е н о ј З а ч е ћ у Богородице. У и н в е н т а р у њ е г о в и х с т в а р и састављену одмах по њ е г о в о ј с м р т и , ч и т а с е : „ U n a s p a d a con p e n d o n d i d a n t e , che fu a p p e s a in chiesa s o p r a la s e p o l t u r a d o v e fu riposto 2 l ' a u t e n o m i n a t o colonnello, m e n t r e cosi si costuma" По о в и м подацима м о г а о би м о ж д а да се н а ћ е г р о б у к о м се с м и р и о султан л у т а л и ц а .

г

„Мач с кићанком, од к о ж е јелена лопатара, висио je у цркви изнад г р о б а у који је п о л о ж е н поменути пуковник, док је владао тај обичај."

112

АРХИВСКИ ПАБИРЦИ

Б Р З О Ј А В Н А В Е З А З А Д А Р - С П Л И Т Г О Д И Н Е 1666. „ М и , К а т е р и н о К о р н а р о з а преведру М л е т а ч к у Pe­ rry блику Г е н е р а л н и П р о в и д у р Д а л м а ц и ј е и А л б а н и ј е . Ред које he се д р ж а т и Ф р а н е Б о р т у л а ч и ћ к о д паљења в а т а р а за обавијест о п о к р е т у или п р о м и ц а њ у Турака, прописан од Њ е г о в е Е к с е л е н ц и ј е у Ш и б е н и к у 26. аугуста 1666. П р и ј е свега о т и ћ и ћ е т е у З л а р и н т е ћ е т е н а р е д и т и да кад спазе у В о д и ц а м а двије в а т р е н а л о ж е и о н и двије. У В о д и ц а м а ћ е т е издати исту заповјед за случај да примијете двије в а т р е у Т р и б у њ у . И с т е т а к о у Т р и б у њ у кад виде в а т р е м у р т е р с к о г мореуза. И с т о кад виде о н е у Б е т и н и . Б е т и н а кад види м у р т е р с к о в е л и к о с е л о . М у р т е р с к о в е л и к о с е л о кад види Вргаду. Вргада кад види Т к о н . Т к о н кад види Б и о г р а д . 4 Б и о г р а д кад види Т у р а њ . Т у р а њ кад види С у к о ш а н . С у к о ш а н кад види Б и б и њ е . Б и б и њ е кад види З а д а р , и т а к о р е д о м који сам нав е о , сви he м о р а т и да буду од В а с о б а в и ј е ш т е н и . А к о се буде м о р а о давати з н а к по дану, мјесто ват а р а учиниће се два в е л и к а дима. 8 С т о ј а н Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј а

113

Ред који he се д р ж а т и за з н а к в а т р а м а од Ш и б е н и к а до С п л и т а . . Из Шибеника за Зларин. Из Зларина за Примоштен. Из Примоштена за Рогозницу. Из Рогознице за Жирје. Из Жирја за Слатину на отоку Чиову. И з С л а т и н е з а С в . Н и к о л у над С п л и т о м . Н а р е д б а j e : по н о ћ и he се п а л и т и в а т р е a no дану дав а т и д и м о в и , а кад З л а р и н види г о р њ е з н а к о в е у Шибенику о д г о в о р и ћ е са исто т о л и к о , и т а к о ће наставити сви р е д о м све до С п л и т а . У п о з о р е њ е додано г о р њ е м правилу и налогу даном Господину Ф р а н и Б о р т у л а ч и ћ у ради п а љ е њ а в а т а р а . С к р е ћ е м о В а м п а ж њ у да у п о з о р и т е све да в а т р е буду в е л и к е и р а з м а к н у т е једна од друге, a no дану З а д а р he мјесто в а т а р а давати димове а т а к о he м о р а т и да чине и о с т а л и . С в а к и he пут м о р а т и да буду двије в а т р е или два дим а , али п о ш т о h e , кад Ви стигнете у З а д а р , онај П р е свијетли Господин К а п е т а н у п а л и т и т р и в а т р е , наредић е т е свима да кад први пут спазе т р и в а т р е , о д г о в о р е и они са т р и , а да унапријед увијек одговарају са двије. Н а р е д и л и смо да В а м се предаду писмене заповиједи, к о ј е ћ е т е уручити свима и т о л и к о ћ е т е и з в р ш и т и . "

СТИЛ ВРЕМЕНА

„ М и , П е т а р В а л и ј е р ( P i e t r o Valier) з а преведру М л е т а ч к у Р е п у б л и к у Г е н е р а л н и П р о в и д у р Далмације и Албаније. 114

Господину К а в а л и р у Б о л и ц и (Bolizza)

1

М н о г о забринутости изазивљу поступци п о р у ч н и к а И в а н а де Н е г р и (Negri), који сад б о р а в и у З а д р и м љ у у Албанији, заузет, к а к о сам о б а в и ј е ш т е н , в р б о в а њ е м људи за ш п а њ о л с к у службу. П р и м и о сам од њ е г а ј е д н о сумњиво писмо, у к о м казује да је о д б и о н е к е п р е д л о г е п о с т а в љ е н е му у т о м смислу. Т в р д и т а к о ђ е р да имаде н е к о л и ц и н а црквених д о с т о ј а н с т в е н и к а који га подстрекују да оде к н а п у љ с к о м в и ц е к р а љ у , да с њ и м уговор и о д а ш и љ а њ е извјесног броја п ј е ш а к а . С у м њ а м д а h e дјела о д г о в а р а т и изјавама к о ј е је м е н и д а о . С т о г а у пуној повјерљивости д о н о с и м то до з н а њ а В. Г. да узнастојите о п р е з н о се о б а в и ј е с т и т и о с в а к о м к о р а к у г о р е споменутог п о р у ч н и к а Н е г р и ј а , п а а к о у с т а н о в и т е д а ј е њ е г о в а намјера с а к у п љ а т и људе з а Ш п а њ о л ц е , м о ж е т е склонути к а к о в о поуздано и о п р е з н о л и ц е , да га, уз примјерену награду, м а к н е са свијета, ј е р није п р о б и т а ч н о по јавну службу у с а д а ш њ и м п р и л и к а м а да се о н а нација (тј. А р б а н а с и ) р а з и л а з и п о т у ђ и м с л у ж б а м а . У в ј е р е н сам да ћ е т е Ви р у к о в о д и т и в а љ а н о и с п р е т н о о в и м послом, који је в р л о в а ж а н , д р ж е ћ и га п р и к р и в е н а дужном тајности, у увјерењу да ћ е т е т и м е п о в е ћ а т и своје заслуге и задовољство в л а с т и . О н о ш т о п о т р о ш и т е за случај да се буде м о р а л о извести г о р е с п о м е н у т о Н е г р и 2 јево л и ш а в а њ е б и ћ е в а м смјеста н а к н а ђ е н о , д о к и н а ч е знадем да В а м н е ћ е п о ф а л и т и сходна средства за поститнуће ж е љ е н е сврхе. Н а р о ч и т о настојте д а и с п и т а т е 1

Болица-Грбичић, которска породица, врло одана млетачкој власти, која je, у служби Млечића кроз неколико вијекова, учинила њиховој ствари у Б о к и , Црној Гори и Албанији неоцјењивих услуга. Породица је, мислим, изумрла. 2 У оригиналу: „in caso si d o u e s s e praticare la suddetta privazione del Negri". Е у ф е м и з а м „privazione", да ce послужимо ф р а з о м покојног „II Dalmata", vale un Peru!

8*

115

да ли код Н е г р и ј а с т в а р н о постоји зла намисао и как в и м се н а м ј е р а м а он р у к о в о д и , обавјешћујући ме о свему. З а д а р , 3 1 . д е ц е м б р а 1679." П о д двадесет ш е с т и м ф е б р у а р а 1680. В а л и ј е р упућује Г р б и ч и ћ у друго писмо по о в о м предмету: „Господину К а в а л и р у Б о л и ц и , Из писама В. Г., к а о и из оних п р е о с в е ш т е н о г бискупа Б у б и ћ а те усмено од к а п е т а н а К о р п о н е з а (Niccolo C o r p o n e s e ) , сазнајем з а з л е п о с т у п к е поручника И в а н а Н е г р и ј а н а ш т е т у ј а в н е с л у ж б е , ш т о м и даје подстрека да п р и х в а т и м примјерену одлуку. А л и к а к о би сви ти извјештаји м о г л и да потјечу из с а м о г једног и з в о р а , a тај и з в о р м о г а о да буде з а т р о в а н к а к в о м л и ч н о м страсти, о п р е з захтјева да се најприје упозна истина а т е к п о т о м да се приступи дјелу. П р е п о р у ч у ј е м стога познатој в ј е р н о с т и и ч е с т и т о с т и В а ш е г П р е с в и ј е т л о г Господства да настојите в ј е ш т о и п о т п у н о непримјетно и с п и т а т и ј е л и доиста тај Н е г р и , који м и ј е п о з н а т к а о бунџија и ч о в ј е к н е п р и ј а т е љ с к и р а с п о л о ж е н , оговарај у ћ и Р е п у б л и к у и њ е з и н у владу п о к у ш а о да осујети наше н о в е р е к р у т а ц и ј е , и н а м ј е р а в а ли о н , задојен, к а к о ј е , м р ж њ о м , п у т о в а т и у Ц а р и г р а д да н а г о в о р и П о р т у на неугодне о д л у к е . А к о се Ви увјерите о свему т о м е и а к о постоји сумња да би њ е г о в о д ј е л о в а њ е м о г л о да и з а з о в е с м у т њ е и зададе м у к е , одлучујем да се ради јавног м и р а п о к у ш а с в а к о средство да се он у к л о н и са свијета, али на н а ч и н да се не о т к р и ј е и не сазна откуд долази ударац и да с т в а р добије изглед случајног догађаја или л и ч н о г п о с л а . П о н у д и о с е к а п е т а н В у к Б о ш к о в и ћ д а h e , а к о зат р е б а , п о с т и ћ и сврху средством неких Т у р а к а његових п р и ј а т е љ а . Н а п и с а о ј е с т о г а с в о м брату писмо, које п р и л а ж е м , да п р и м и в ш и од В а с заповијед и у т а н а ч и в ш и 116

с В а м а начин приступи и з в р ш е њ у . А к о о н (тј. Б о ш к о 3 вићев б р а т ) нема б о љ е г средства, ш а љ е м В а м ово да се послужите њ е г о в и м н а ч и н о м и в ј е ш т и н о м , к а к о би се потхват п р и в е о с р е т н о сврси са свом д у ж н о м о п р е з н о сти и уз улог т р о ш к а који н а ћ е т е да је н у ж а н и к о ј и he В а м одмах бити н а к н а ћ е н , п р е к о и с т а к н у т е и н а р о ч и т е заслуге, коју ћ е т е с т е ћ и код П р и н ц и п а ради успјешне управе једним т а к о в а ж н и м п о с л о м . Н е г р и ј е м е н и п и с а о са мн ог о п р и т в о р н о с т и , јављајући ми да м о р а п у т о в а т и у Ц а р и г р а д ради неких а р б а н а ш к и х п о с а л а . У о д г о в о р у ја сам у п о т р е б и о ф о р м у коју сам с м а т р а о за најподеснију, али измећу писма упућена м е н и и оних која је писао другим л и ц и м а има т а р а з л и к а ш т о о в и м а ј а в љ а д а he путовати у Ц а р и г р а д о м е с о ј е ћ а м а а м е н и да he путовати п о Ускрсу. Н е к В а м ове п о т а н к о с т и п о с л у ж е з а о бавијест а ради потпуне и н ф о р м а ц и ј е п р и л а ж е м В а м препис писма п р е о с в е ш т е н о г Б у б и ћ а и с а м о г Н е г р и ј а са о д г о в о р и м а , које сам дао на и с т е . К а д би се Ви м о г л и увјерити д а h e Н е г р и , к а к о о б е ћ а в а , и з в р ш и т и р е к р у т а цију за нашу службу, д о б р о би б и л о да д о ћ е о в а м о , ј е р би т а к о п р е с т а л а свака сумња. О ч е к у ј е м вијести од Ваше тачности."

К а к о је даље т е к л а и к а к о је с в р ш и л а с т в а р са грјешним ш п а њ о л с к и м а г е н т о м у А р б а н и ј и , не да се уст а н о в и т и п о д о к у м е н т и м а з а д а р с к о г архива. К о н а ч н и извјештај о о в о м послу м о р а да је с а д р ж а н у В а л и к р о вим (Valicro) д е п е ш а м а д р ж а в н и м и н к в и з о р и м а у чију су н а д л е ж н о с т п р в е н с т в е н о спадала п и т а њ а о в о г реда. К а к о ме ствар сама по себи није н а р о ч и т о з а н и м а л а , нисам даље н и и ш а о њ е з и н и м т р а г о м . Ј е л и један Н е г р и 3

Тј. отров, који је уз писмо послан Грбичићу.

117

в и ш е и л и м а њ е п о д л е г а о м л е т а ч к о ј „polvere di diaman­ 2 6 t e " или њ и х о в о м „arsinico di b u o n a qualita" TO je за нас свеједно. В и ш е нег no самој с т в а р и , ова су писма интер е с а н т н а к а о д о к у м е н т и в р е м е н а , к а о илустрација пос т у п а к а и м о р а л н и х н а з о р а једне од најкултурнијих д р ж а в а о н о г а доба. В а р а о би с е , у о с т а л о м , ко би по ов о м е с м а т р а о п о л и т и ч к о средство невидне смрти за неку о с о б и т о с т М л е т а ч к е Р е п у б л и к е . Н и к л а у маглама глухог с р е д њ е г вијека, подигнута од Б о р ћ а (Borgia) на с т е п е н р а ф и н и р а н е умјетности, а од М а к и ј а в е л и ј а (Niccolo Makiavelli) на п р а в и л о в л а д а њ а , п р а к с а насилног и тајног у к л а њ а њ а људских з а п р е к а з а в ла д а л а је Е в р о пом и д р ж а л а je у својој м о ћ и све д о к олуја Француске р е в о л у ц и ј е није р а с к у ж и л а а т м о с ф е р у свијета, и о к р е нула страницу у историји човјечанства. В. Л а м а н с к и 4 ( L a m a n s k y ) н а п и с а о је једну опсежну књигу о политичк и м з л о ч и н и м а м л е т а ч к е С и њ о р и ј е , али б и материјала за т а к о в у к њ и г у м о г л а да п р у ж и свака талијанска и свака европска држава оног раздобља. Козултор Млетачк е Р е п у б л и к е з а вријеме и н т е р д и к т а , ф р а П а о л о Сарпи, п о г о ћ е н из м р а к а н о ж е м у з а т и љ а к , узвикнуо ј е , кажу, „ A g n o s c o stylum curiae r o m a n a e . " " П а м е т н и ce cepвит није в а р а о : ударац je одиста д о л а з и о о к л е је он слут и о да д о л а з и , али стил није био ни искључиво римски, в е ћ о п ћ и , е в р о п с к и с т и л , стил в р е м е н а . К нама ј е , к а к о се из ових писама р а з а б и р е , тај с т и л , к а о и много друго, и з л о и д о б р о , д о ш а о са З а п а д а .

ОПОРУКА ЛАЗАРА СМИЉАНИЋА П р е д н а м а ј е и з в о р н и к д о к у м е н т а . Рукопис тврд, к р у п а н , с п о р , неисписан, и з а з и в а једну дирљиву слику: ' „Дијамантски прах." 6 „Арсеник нарочитог квалитета." 4 V. Lamansky, Secrets d'etat de Venise. 9 „Познајем начин римске курије."

118

у суморној кући на углу пијаце С в . Р о к а и улице „del ра5 radiso" уочи похода са к о г није извјестан п о в р а т а к , сједи сурови р а т н и к и н е з г р а п н о м р у к о м , на т у ђ е м језику, с л а ж е у криве редове своју љ у б а в за н е р о ђ е н о дијете и бригу за н е в о љ н о р о б љ е своје н а р о д н о с т и . В р е м е н а су r глуха, „1а nazione s l a u o n a " служи т р и г о с п о д а р а , али у њезиној дјеци т и њ а свијест расне припадности и овај њезин син у посљедњој в о љ и намјењује своју имовину половицу за своју душу а половицу за најбједније у свом народу. Д о н о с и м исправу на језику на којем је писана. Љ у д с к и се документи не п р е в о д е . „Nel N o m e di Christo A m e n adi 28 Lugio - 1696 Z a r a D o u e n d o p o r t a m i all' ocasione di Puplico seruicio Io L a z a r o smiglanouich e c o n s i d e r a n d o eser il h u o m o m o r t a l e ne saper hora nel p o n t o ho uolsuto far ili p r e s e n t e testam e n t o di mia p r o p r i a m a n o e disponer c o m e sara qui soto dicarito et uoglo che il p r e s e n t e uagla c o m e si fato fose p e r m a n o di pubico N o d a r o ho altra p e r s o n a Publica. 6 In p r i m o r a c o m a n d o l ' a n i m o miga al sigr. idigo ala Gloriosa V. M. atuta corte celeste e a li santi miegi D e v o t i che a n o misericordia di me e di miegi pecati. I tern Lasigo ala sigra Mariga bolich miga legitima consorte che siga p a t r o n a asoluta di t u t e mige r o b e cosi mobili come stabili s o l a m e n t e p e r o u e d o u a n d o cin caso pasase a m o r i t o sia p a t r o n a dela sua d o t e p o r t a t a m i . E p e r c h e d e t a sigra maria s a t r o u a grauida e p a r t u r e n d o mascio o femina uoglo che deta c r e a t u r a siga mio h e r e d e di tuti le mie r o b e e incaso morise senza Lasiar d o p o di se c r e a t u r e ho legitimi 5

Kyha Смиљанића y Задру. „Словенска нација." Чистокрвни Морлак, Смиљанић, не м о ж е да пише б е з гласа „ј", па како му талијанска азбука не даје знака за тај глас, он га надомјешта словом „g" што је, уосталом, тада б и о опћи обичај, нпр. Gianсо, Giasenizze, giapunza, Giagodgna, итд. r

6

119

figliuoli in tal caso Lasigo La m e t a di t u t a miga facolta ali p o u e r i sciaui christiani che s a t r o u a s e r o de la nacione slauona in m a n o di turci acio p r e g i n o dio per lanima miga. I t e m Lasigo la altra m i t a di t u t o ili migo h a u r e che sia il t u t o n e n d u t o al publico i n c a n t o sidi mobili c o m e stabili he fato il t u t o in d a n a r o c o n t a n t e dela sola m e t a del migo e deto d a n a r o sia c o n t a n t o ali r e u r e n d i p a d i di san D o m e n i c o acio esi p a d r i p o s a n o p e r p e t u a m e n t e celebrar dele sante m e se p e r l ' a n i m a mia e di miegi m a g o r i quela q u a n t i t a che imm p o r t a s e d e t o d a n a r o p e r l a p e r p e t u i t a che p o t e s e r o di con u e n e c a stare p e r la celebracione dela m e s e intese et in ca­ so che esi p a d r i di san d o m e n i c o di q u e s t a cita n o n uolesoro p o s i n o i u t r a u e n i r e li p a d r i di san z u a n e con la condicion pero c o m e di s o p r a . I t e m iustituisco p e r miei comesari Lillmo sigr. Co colon e l o A n t o n i o C a n a e t i et il sigr. Sebastian Matiazi dandoli facolta in forma e p r e g a n d o dele sue asistenze. E in caso che la c r e a t u r a morise e restase u e d u a n d o la s u d e t a sigra m a r i a miga c o n s o r t e e uolese uiuere u e d u a p o si g o d e r e t u t o il migo e d o p o la sua m o r t e siga fato c o m e di S o p r a ho e s p r e s o p e r il sciaui la mita e la mita p e r la celebratione dele sante mese. Io L a z a r o smiglanouich di m a n o p r o p i a feci il p r e s e n t e t e s t a m e n t o il qual n o n posi esseda n i s u n o taglato ne reucato ma u i u a c o m e se fose fato di publico n o d a r o . A m e n . " "

* „У име Христа, амин, дне 28. јула 1696, З а д а р Ја Лазар Смиљанић, п о ш т о кад затреба мора приступити Јавној служби, те д р ж е ћ и да сам човек смртан, што не зна кад he му куцнути последњи час, хтедох да сачиним овај тестамент својеручно и ствари уредим онако како ћу доле изјавити и ж е л и м да овај тестамент важи као да га је сачинила рука јавног Б е л е ж н и к а или каква друга Јавна личност.

120

О п о р у к а je б и л а пресавијена у писмо и з а п е ч а ћ е н а са т р и п е ч а т а у ц р в е н о м воску. Са в а њ с к е с т р а н е , п о р е д п е ч а т а , налази се и натпис писан истим р у к о п и с о м к а о и исправа: Adi 28 Lugio 1696 Z a r a . T e s t a m e n t o di me C a p no L a z a r o smiglanouich fato di mia p r o p i a m a n o e sigilato col p r o p i o mio sigito."'' П о д н а т п и с о м je п о т в р д а o п р и м а њ у о п о р у к е y похрану у присуству двојице свједока, п о т п и с а н а од нотара Н и к о л е Л о м а ц и ј а (Lomazzi) и А н т о н и ј а Г р и з о г о н а (Antonio Grisogona), савјетника. Прво препоручујем своју душу Господу Богу, Б л а ж е н о ј Девици Марији, читавом н е б е с к о м двору и Свецима које штујем, еда би се смиловали мени и мојим гресима. Надаље остављам госпоћи Марији Б о л и ћ , својој законитој супрузи, да у потпуности господари читавом мојом имовином, покретном и непокретном, али само као удовица, а ако се преуда нека распол а ж е својим миразом који ми је донела. А буде ли речена госпођа Марија остала трудна и родила мушко или ж е н с к о д е т е , ж е л и м да о н о буде наследник свега што поседујем; ако умре не оставивши за с о б о м порода ни законите д е ц е , у т о м случају остављам половину читавог свог иметка јадним хришћанским робовима словенског рода ш т о се у турским рукама находе, еда би се Б о г у за моју душу молили. Н а д а љ е , остављам другу половину свега ш т о имам да се све прода на јавној д р а ж б и и да се та половина претвори у готов новац, те да се тај новац исплати велечасним оцима Светог Доменика како би служили свете службе Божје за душу моју и мојих старијих, о н о л и к о колико речени новац буде достајао, a у случају да оци Светог Доменика из овог града не пристану, то могу учинити оци Светог Јована, али под горе поменутим условом. Надаље, одрећујем за своје извршиоце П р е в е д р о г господина пуковника Антонија Канајетија и господина Себастијана Матијација, дајући им службену пуномоћ и м о л е ћ и их да ми буду на услузи. A у случају да д е т е умре, а поменута госпођа Марија, моја супруга, обудови и х о в е да остане удовица читавог живота, нека ужива све што имам, а после њене смрти нека се учини као што сам р е к а о ro­ pe, половина за р о б о в е , а половина за служење светих с л у ж б и Б о жјих. Ја Лазар Смиљанић власторучно сачиних овај тестамент, који нико не сме да измени или о п о з о в е , и нека б у д е као да га је сачинио јавки бележник. Амин." * „Дне 28. јула 1696. З а д а р . Тестамент капетана Лазара Смиљанића који сам написао својеручно и запечатио својим п е ч а т о м . "

121

Г р б je на п е ч а т у о к р у г а о , подијељен водоравно у два п о љ а , од којих д о њ е носи бус смиља, д о к се ф и г у р а г о р њ е г не м о ж е да р а з а з н а . Г р б јс у к р а ш е н турнирским ш љ е м о м и р а з и л а з и се потпуно од оног који Хајер ( Н е у е г ) доноси к а о грб п о р о д и ц е С м и љ а н и ћ а .

АЛКА У СПЛИГУ „Дана 11. д е ц е м б р а 1700. у С ч л и т у . П р и с т у п и ш е у уред с е к р е т а р с т в а Њ е г о в е Е к с е л е н ција Г е н е р а л н о г П р о в и д у р а Госиодин к н е з пуковник Ф р а н о П о с е д а р с к и и к а п е т а н Шимун Н а ш и (Simon Nassi) те з а м о л и ш е да се з а б и љ е ж и ш т о слиједи: П р о ш л и х м е с о ј е ћ а , д о к се т р ч а л а а л к а на о б а л и овог града, видили смо Господина п о т п у к о в н и к а Франу Ф р а н ч е с к и ј а ( F r a n c e s c h i ) , гувериадура В р л и к е , к а к о је дојурио на ј е д н о м к о њ у свијетлс зекасте д л а к е , који је у трку под њ и м п а о . К а к о смо ми ирије т о г случаја пажљ и в о р а з г л е д а л и т о г к о њ а , ја П о с е д а р а ц стога ш т о су ми к о њ и д р а г и , а за Н а ш и ј а , п о ш т о сам се годио да га купим те га р а з м о т р и о и п р о с е х и р и о са највећом пажe њ о м , то свједочимо под з а к л е т в о м ,tactis seripturis' да, no н а ш е м разумијевању у к о њ е , тај к о њ , прије пада под гувернадуром Ф р а н ч е с к и ј е м , није м о г а о вриједити више од ч е т р д е с е т р е а л а и на т о л и к о га процјењујемо по н а ш о ј савјести, на захтјев п о с т а в љ е н нам у име истог Господина Ф р а н ч е с к и ј а , и у и з в р ш е њ у заповједи Њ е г о ве У з в и ш е н о с т и Г. А. М о ч е н и г а (Alvise Mocenigo) од 10. м и н у л о г маја, удијељене н а м у п а р н и ц и мећу њим (тј. Франческијем) и капетаном Матом Цвитановићем п о в о д о м пада г о р е с п о м е н у т о г к о њ а . У вјеру чега потписујемо својеручно е

122

„Слово закона".

Ј а к н е з Ф р а н о П о с е д а р с к и п о т в р ђ у ј е м г о р њ е свјед о ч а н с т в о по мојој савјести. Ј а Шимун Н а ш и п о т в р ђ у ј е м г о р њ и и с к а з п о мојој савјести." И с т о к а о у С п л и т у а л к а се т р ч а л а , ј о ш ч е ш ћ е , у З а дру. По алки је д о б и л а име и она з а д а р с к а улица која води од Господског т р г а до т р г а С в . Ш и м е (Calle Carriere) гдје се а л к а в ј е р о в а т н о т р ч а л а . З а д њ е а л к е под М л е т а ч к о м Р е п у б л и к о м о д р ж а н е су у п о ч а с т г е н е р а л н и х провидура Ф р а н ч е с к а Гриманија ( F r a n c e s c o G r i m a n i ) 7 (1753) и П е т р а М и к ј е л е а ( P i e t r o Michela) (1762), a посљ е д њ а 1818. год. По свему т о м е јасно је да а л к а није сам о н и к л а установа с и њ с к е к р а ј и н е , већ једна од средњовјековних турнирских в и т е ш к и х и г а р а , која н а м је дошла са З а п а д а , ухватила к о р и ј е н а најприје у п р и м о р с к и м градовима и отуда се ш и р и л а п р е м а у н у т р а ш њ о с т и . To постаје ј о ш очевидније а к о се узме у о б з и р да је цетинска крајина до под к о н а ц 1689. год. б и л а пуста и д а је т е к т е године н а с е љ е н а н а р о д о м и з у н у т р а ш њ о с т и Б о сне. H e r o а к о С и њ у не припада заслуга да је р о д и о алку, припада му она в р л о в е л и к а да је умио сачувати н а м је до данас, па б и л о и уз примјесу м а л о смијешних анахронизма (нпр. р е в о л в е р и и л о в а ч к е п у ш к е код момака).

ИЛИРСКИ КАНЧЕЛИР И ИЛИРСКИ ТУМАЧ М л е т а ч к и административни а п а р а т у Д а л м а ц и ј и није био к о м п л и ц и р а н ни г о л е м . У р у к а м а п р о в и д у р а , који је и н а ч е био ј а к о зависан од ц е н т р а л н е в л а с т и у М л е ц и м а , стјецале су се све ј а в н е ф у н к ц и ј е , а те су, углавном, биле војног, д и п л о м а т с к о г , у п р а в н о г , ф и н а н 7

Cfr. U g o Inchiostri, Memorie e documenti, Zara, Woditzka, 1889.

123

сијског и судског к а р а к т е р а . Те је ф у н к ц и ј е провидур вршио помоћу неколицине канчелира и канчелирских коадјутора. К а н ч е л и р је био незнани јунак проведиторс к е у п р а в е . Он је с а с т а в љ а о д е п е ш е и извјештаје за ц е н т р а л н у в л а с т , о н ј е р у к о в а о свим п о с л о в и м а , о н с т в а р н о у п р а в љ а о з е м љ о м . П р о в и д у р , у к о л и к о није био ј а к и с а м о с т а л а н дух, био је р е п р е з а н т а т и в н а л и ч н о с т , која је п о т п и с и в а л а т е р м и н а ц и ј е с а с т а в љ е н е од канчел и р а ; за исте н о с и л а о д г о в о р н о с т пред ц е н т р а л н о м власти. С л а в а м н о г о г д а л м а т и н с к о г провидура и м а л а ј е свој к о р ј е н у п а м е т и и в ј е ш т и н и њ е г о в о г к а н ч е л и р а . П о р е д г л а в н о г к а н ч е л а р а , у п р о в е д и т о р с к и м канцелар и ј а м а б и л о ј е у п о с л е н о ј о ш н е к о л и к о п о д р е ђ е н и х чин о в н и к а и п и с а р а , а м е ђ у о в и м а и и л и р с к и к а н ч е л и р и ил и р с к и т у м а ч , чији је з в а н и ч н и н а с л о в б и о : „СапсеШеге 8 delle lettere illiriche е s e r u i a n e " * и „ i n t e r p r e t e delle lette3 re illiriche e seruiane" . П р о в и д у р je на т а л и ј а н с к о м језику м о г а о да о п ћ и с а м о са г р а д с к и м с т а н о в н и ш т в о м , јер ј е о б л а с т т о г ј е з и к а била о г р а н и ч е н а н а о б и м бедема п р и м о р с к и х градова. Ш т о је год м о р а л о да и з и ћ е на градска в р а т а , то није м о г л о бити писано другим језик о м до „ и л и р с к и м " . С в е о н о м о р е т е р м и н а ц и ј а и прогласа с а ч у в а н о у с в е с к а м а п р о в е д и т о р с к о г архива, које п о ч и м а са с а к р а м е н т а л н о м ф о р м у л о м : „Si c o m m e t t e ai capi e giudici della villa d i . . . " " све je TO и з л а з и л о из градова у преводу. И с т о се т а к о на „ и л и р с к о м " водила и п р е п и с к а са п о г р а н и ч н и м т у р с к и м в л а с т и м а у турском дијелу Д а л м а ц и ј е , у Л и ц и и / Б о с н и . Та преписка и ти п р е в о д и били су посао и задг т а к и л и р с к о г к а н ч е л и р а и и л и р с к о г т у м а ч а . Ч и н и л и р с к о г т у м а ч а основан ј е , према д р а г о ц ј е н о м податку исправе коју н и ж е објављује8

Назив је вјероватно настао ( озиром на три неједнаке азбуке које су биле у у п о т р е б и у области н; шег језика. ж „Секретар за илирско и српско писмо." * „Тумач илирског и српског писма." " „ Н а л а ж е се поглаварима и судијама села."

124

м о , сенатским д у к а л о м од први а п р и л а 1410. на захтјев задарских г р а ћ а н а , д а к л е н е п о с р е д н о п о м л е т а ч к о м ступању у посјед к у п љ е н е Д а л м а ц и ј е . И од тада па до удесног C a m p o f o r m i a ' п о т р е б а и л и р с к о г к а н ч е л и р а није п р е с т а л а . Ко би хтио да се о в и м п о с л о м п о з а б а в и , м о гао би уз н е ш т о труда да, на основу п о д а т а к а з а д а р с к о г и м л е т а ч к о г архива, састави попис свих и л и р с к и х канч е л и р а и т у м а ч а од 1410. год. до 1797. г о д и н е . З а д њ и х деценија с е д а м н а е с т о г вијека и л и р с к и канч е л и р у З а д р у био је д о к т о р и к а в а л и р Гргур К а л ч и н а (Calcina). П о њ е г о в о ј с м р т и , к о н ц е м 1693. и л и почетк о м 1694. год., п о с т а в љ е н је на то мјесто з а д а р с к и граћ а н и н и н о т а р Н и к о л а Л о м а ц и , који j e , у д о к о л и ц и , на налећу својих званичних р о г а т а , з н а о да п и ш е е л е г а н 9 тне стихове н а ј ч и ш ћ и м н а ш и м ј е з и к о м . Л о м а ц и ј е в о п о с т а в љ а њ е з а и л и р с к о г к а н ч е л и р а о с п о р и о ј е , позивом н а своје п р е ч е п р а в о , К а л ч и н и н син к а п е т а н П е т а р . П о в о д о м т о г спора Л о м а ц и ј е упутио т а д а ш њ е м провидуру Алвизу М о ћ е н и г у ову представку: „1701, 23. маја, З а д а р . П р и к а з а н а о д Г . Н и к о л е Л о мација. Пресвијетли Проведиторе.

и

узвишени

Господине

Генерални

Б е з и к а к в о г п р а в н о г о с н о в а , ш т а в и ш е о ч и т о м неправдом предузео ј е г . к а п е т а н П е т а р К а л ч и н а д а с к и н е м е н е , Н и к о л у Л о м а ц и ј а с а чина и л и р с к о г к а н ч е л и р а , 10 повјерена ми д е к р е т о м п р е с в и ј е т л е господе ректора ' У ноћи између 17. и 18. октобра 1797. потписан је мир између Аустрије и Француске, по коме Млетачка Република више не постоји и Далмација постаје аустријска провиндија, заједно са И с т р о м , Б о ком К о т о р с к о м и Венецијом, са територијом све до ј е з е р а Гарда и до реке А д и ђ е . 9 Једну такву пјесму послао сам пред више од 20 година г. проф е с о р у Павлу Поповићу. Није ми познато је ли је он гдје објавио. '° Ректорима су називани задарски конте и задарски капетан. Те су дужности обнашали млетачки племићи a у њихову је н а д л е ж н о с т сиадало именовање илирског канчелира и илирског тумача.

125

од п р в о г ф е б р у а р а 1694, п о т в р ђ е н и м а у к т о р и т е т о м Пресвијетлог и Узвишеног Генералног Проведитора К а в а л и р а Д о л ф и н а , дана о с м о г сусљедног м а р т а . Истиче г. К а л ч и н а да је он б и о инвестиран у тај чин ј о ш 18. јуна 1675. и п о т в р ћ е н 3 1 . маја 1680. од У з в и ш е н о г Генер а л н о г П р о в е д и т о р а В а л и ј е р а . А л и к а к о т а њ е г о в а инвеститура не постоји у р е г и с т р и м а јавних т е р м и н а ц и ј а , к а к о то произлази из приложеног посвједочења, тако п о т в р д а П р е с в и ј е т л о г Г. П. В а л и ј е р а не м о ж е да има дјејства ј е р потврћује с т в а р која je по себи н и ш т а в н а , па а к о је н и ш т а в н а г л а в н а с т в а р , н и ш т а в н а је и споредн а . А л и све кад би инвеститура и п о с т о ј а л а , она се није никад п р и в е л а у дјело, ј е р г. к а п е т а н П е т а р није никад в р ш и о ту дужност, и на њој је увијек о с т а о к а о канчел и р а не к а о с и н о в љ е в з а м ј е н и к п о к о ј н и Господин К а в а л и р , њ е г о в о т а ц и на њ е г о в о су се име све до њ е г о в е смрти подизали платни налози, к а к о је доказано прилож е н и м п о с в ј е д о ч е њ е м . А к о ј е истина, к а к о с е тврди, д а је п о к о ј н и г. К а в а л и р К а л ч и н а з а м ј е њ и в а о сина у дужн о с т и , гдје је д о з в о л а за т о , гдје је д о п у ш т е њ е којим је к а п . П е т а р о т и ш а о у Л е в а н т , ј е р је и п а к од в р е м е н а тоб о ж њ е инвеституре па до п о л а с к а у Л е в а н т п р о т е к л о о к о 12 година а он никад није в р ш и о те дужности. Ч и н ј е , све да га је он и о б н а ш а о , по њ е г о в о м напусту и одл а с к у б е з д о з в о л е и по с м р т и г. К а в а л и р а њ е г о в а оца ос т а о у п р а ж њ е н те сам на исти п р а в е д н о и з а к о н и т о био и н в е с т и р а н ја, Н и к о л а Л о м а ц и . Т в р д њ а да је к а п . П е т а р био у задње вријеме са П р е с в и ј е т л о м Господом Г е н е р а л и м а у Далмацији и да се је в ј е ж б а о у и л и р с к и м и српским писмима м а л о м о ж е да к о р и с т и њ е г о в и м н е п р а в е д н и м захтјевима, јер је он д у к а л о м У з в и ш е н о г С е н а т а п о с л а н к а о војник у службу У з в и ш е н о ј Господи Г е н е р а л и м а са п л а ћ о м од 40 дуката на мјесец, па а к о је т о м п р и л и к о м , ван о в о г града, погд ј е ш т о и п р е в е о , он је б и о д у ж а н да то учини и к а о поданик и као уживалац тако велике плате. 126

П о с т о ј и , најзад, и ч и н т у м а ч а и л и р с к о г ј е з и к а , основан дукалом У з в и ш е н о г С е н а т а од првих а п р и л а 1410. на молбу п р е д с т а в н и к а г р а ћ а н а о в о г града, ч и н обнашан увијек од г р а ђ а н а и које је к а о г р а ћ а н и н у повјерен мојој с л а б о с т и т е р м и н а ц и ј о м п р е с в и ј е т л е господе Р е к т о р а , п о т в р ђ е н е од У з в и ш е н о г Г. Г е н . П р о в и д у р а и оснаженом д у к а л о м У з в и ш е н о г С е н а т а . Тај ми је ч и н повјерен и к а о награда м о г труда о к о п о н о в н е успоставе и у р е ћ е њ а списа ј а в н о г архива р а з б а ц а н и х услијед случајног п о ж а р а који je у њ е м и з б и о и с т о г а ш т о је ч и н илирског к а н ч е л и р а упоредан са ч и н о м т у м а ч а и представља г о т о в о исту дужност. Да и с т а к н е м вјерност и п р е д а н о с т к о ј о м ж е л и м да послужим мом о б о ж а в а н о м П р и н ц и п у , нудим се да ћу убудуће служити као и л и р с к и к а н ч е л и р б е з и к а к в е п л а т е и јавног т е р е т а за саму награду коју п р и м а м к а о т у м а ч . З а к л и њ е м неумитну п р ав едн о с т В а ш е У з в и ш е н о сти да се удостоји т а к о одредити и п о да с тр и ј е ти Узвишеном Сенату препис ове п о н и з н е м о л б е и п р и л о ж е н и х исправа које he п о с л у ж и т и на обавијест п ре му дри м јавним одлукама. Х в а л а . "

ЈЕДНА ВЛАШКА МОЛБА НА ДУЖДА Кад сам први пут н а и ш а о на ову м о л б у , и м а о сам утисак да се ради о ш а л и н е к о г М а р к а У в о д и ћ а о н о г времена. Али кад сам п а ж љ и в и ј е п р о ч и т а о садржај молбе М о р л а к а , који су услијед н е к о г п о р е м е ћ е њ а у измјени добара са другом о б а л о м , о с ј е ћ а л и с к у п о ћ у и ох скудицу н а м и р н и ц а и р о б е која је отуд д о л а з и л а [.. . ] Неписменост састава и смијешна м ј е ш а в и н а ј е з и к а објашњује се т и м е ш т о је молбу в ј е р о в а т н о с а с т а в и о нек и полуписмени в л а ш к и п о п , и л и к а к а в и с л у ж е н и вој" У изворнику (Ново доба) испуштен д е о текста.

127

н и к , који j e , потуцајући се по посадама м л е т а ч к и х т в р ћ а в а у И т а л и ј и научио о н о л и к о м л е т а ч к о г дијалекта к о л и к о га и данас науче н а ш е ш к о љ а р к е које служе у З а д р у . М о л б а п р е д с т а в љ а с в а к а к о једну о р и г и н а л н о с т па је с т о г а д о н о с и м о у и з в о р н о ј ф о р м и . Д о к у м е н а т смо н а ш л и у о р и г и н а л у и у препису под б р о ј е в и м а 402 и 405 м е ћ у списима укинутог м а н а с т и р а С в . Д е м е т р и ј а , који се чувају у архиву п р е ф е к т у р е . На н а л е ђ у о р и г и н а л а н а л а з и с е б и љ е ш к а : „Supplica naturale de Morlacchi al D o g e V e n e t o a fauore delle merci estere. Z a r a - 9 - 1739"." Ha препису je б и љ е ш к а : „ P r e s e n t a t a a љ sua E c c e l e n z a P r o u . G e n e r a l e d e Саuаlli". „Саrо

Carissimo

Nostro

Principe,

C h e D i o t'aggiuta con noi altri Morlaci del C o t a r o Cap i t a n i , A r a m b a s s e , B a r i a c t a r i , e Sudei che te s a l u d e m o . Noi altri poveri Morlaci che s e m p r e con spada in m a n con­ tra T u r c i , e tutti altri che b e n n o s m e vol smo q u a sie e dodese mesi che no g h e m o de camise, e g h e m o solo quella che c o m p r a d o ancora q u a n d o Bizzarri staua su Riva de M a r i n a , a c h e p a g h e m o dodise g a z e t t e , e undise la P o s t a u a al brazz o , e d i s d o t t o quella p e r n o s t r e d o n n e . - A desso che nos m o piu questi Bizzari altroche d o , un vechio che smo morto che d a u a a piu cina la R o b a de quel zouine che addesso u e n d i a p p r e s s o d e ' spiciaria a r r e n t e d e M a r i n a , p a g h e m o c a r o c o m e giauolo el P o s t o u ? E questi Tergouci a te chiappa p e r gula e se ti vol, e se n o n ti vol bisogna paga p e r furza la r u b b a c o m e vol quelli, p e r c h e n o s m o altri che u e n d i . N o s m o piu risi a t r e g a z e t t e , n o s m o piu sociua, n o s m o piu luca, ciuula, no g h e m o piu s m o q u e , giabuche, no piu quelle 11 piccole ruccizze de caneuea a cinque soldi u n a , no curda a л

„Уобичајена молба дужду млетачком у корист стране р о б е . З а д а р - 9 - 1739." љ „Показана Његовој Екселенцији Генералном Провидуру де Кавалију." 11 Смотак, плетеницу повјесма називљу и данас сељаци овог краја „ручица канаве".

128

o t t o ne n o u e gazette lira, no s t u p p a , verci, p i g n a t e , piedi fatti con tula, no piu gnienti, t a m o giauolo p o r t a d o uia tutt o . A d e s s o p a g h e m o u n a ruccizza de c a n e u a p o c o piu grande dodisi gazette, e n o s m o cosi b o n a c o m e p r i m a , e n o s t r e 12 d o n n e ghe m a l e d e t t o e chi vendi e chi c u m p r a . Scriui te la p r e g h e m o a n o s t r o Principe che nos m a n d a de t u t t e q u e s t e cose, e che nos m a n d a un p o c o de sitoci, p e r c h e n o g h e m o cum cosa siati b r a s n o , a z a t t o m a g n e m o p a n c o m e suigne cum mechignie, e t u t t o . - Et te la p r e g h e m o p a r q u e s t o luca, ciuula e per quelle picule ruccizze, de c a n a u a , e te la 13 p r e g h e m o per s t u p p a , c u r d a , piati, sdille, capiche cipule e g r a n d e , e per socivo, u o c h i e e p e r f u r m e n t o , e p e r t u t t o , e te la p r e g h e m o che ti saludi n o s t r o P r i n c i p o , siben nosmogha c o n n o s s u d o . - A h ' se fusse u i u o n o s t r o D u x e Mocenig14 ha che smoga c o n o s s u d o tutti i Morlaci, e mi piu uiniti smoga visto in Venezia cum c u r n o , e s m o g a a u e r s a l u t a d o . T a c o m i b o g a q u a n d o s e n t u d o q u e s t o , subito t i s e r i u a d o u n a Jettera p e r mi che ti n a s da t u t t e el bisugno, e subito ti man­ da de t u t t o e che ti nas saludi p e r c h e s e m p r e v o l u d o b o n a nui altri schiauoni p e r c h e sta b o n O m o , c o m e sta tutti i G o spoda de Venezia, e questa p a r o l a mi sentito anca s e m p r e dir da tutti che noxe de n o s t r a z e n t e , che mi s t e m o b e n c u m nostro Principo piu de elli con s u o ; e te la p r e g h e m o de questo servizio, che ti saludi n o s t r o P r i n c i p o . м Slughe. " 12

М о л б а je управљена на дужда a предана провидуру. У њој се писац о б р а ћ а сад на једног сад на другог. 13 Ваљда капице. 14 Популарни и д о б р и Алвизе Мо.чениго, провидур у Далмацији за вријеме Сињског рата. Освојио је И м о т с к о и извршио посљедње разграничење (linea Mocenigo) 1717. год. Дужд од 1722. до 1732. године. м „Драги Најдражи Н а ш К н е ж е , Н е к а ти је Б о г на помоћи као и нама котарским Морлацима, Капетанима, Харамбашама, Барјактарима и Поданицима који те поздрављамо. - Ми сироти Морлаци ш т о смо вазда с мачем у рукама против Турака и свих других који нам д о б р а н е ћ е , дванаест месеци не9 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

129

мамо кошуља, и имамо оне што с м о купили ј о ш ономад кад је Бицари б и о на Риви де Марина и плаћали их дванаест газета, једанаест тканину по лакту, а осамнаест за наше ж е н е . - Сада кад нема више тог Бицарија, једног старца што је умро а давао је б о љ у цену од о н о г момка ш т о сад продаје близу де Марина, зар в е м о ђаволски скупо плаћати? Ти те Терговци шчепају за врат па х т е о не х т е о има да платиш колико ишту, јер нема других да продају. Н е м а више пиринча по три газете, нема више сочива, капуле, нема више смокава, јабука, ни оних малих ручица канаве по пет солди једна, ни ужади по осам и девет газета либра, нема кучине, врчева, лонаца, нема више ничега, све је ђаво одн е о . Сад мало већу ручицу канаве плаћамо дванаест газета, а није онако д о б р а ко пре што је била, и наше ж е н е куну и оног ко продаје и о н о г ко купује. П и ш и м о л и м о те нашем К н е з у да нам све те ствари пош а љ е , и да нам пошаље сита, јер немамо кроз шта сејати брашно, па ј е д е м о х л е б с мекињама као свиње, и све тако. - И молимо те за б е л и лук, капулу, и за оне мале ручице канаве, и молимо те за ужад, тањир е , з д е л е , капице, велику капулу и за сочиво, воће и ж и т о , и за све, и м о л и м о те да поздравиш нашег К н е з а иако га нисмо упознали. - Ах да је н е ш т о жив наш Д у ж д М о ћ е н и г о кога смо сви ми Морлаци познавали и видели с м о га у Млецима с ш и љ а т о м капом и поздравили га. Тако ми Б о г а , кад би о в о чуо одмах би ти написао да нам даш све ш т о нам т р е б а и да нас поздравиш јер је увек в о л е о нас Словене зато што је до б а р Ч о в е к , као и сва млетачка Господа, и вазда сам слушао од својих који нису из нашег народа да је нама б о љ е с нашим К н е з о м него што је њима с њиховим; и молимо те за ову услугу, и да поздравиш нашег Кнеза. Слуге."

130

ЗЕМУНИЧКИ ДОГАЂАЈ

С е д а м н а е с т о г с е п т е м б р а 1682. г. о д и г р а о се у З е м у нику један к р в а в догаћај који је д о в е о у п и т а њ е м и р мећу Р е п у б л и к о м и П о р т о м и т и м е п р о н и о и м е н е з н а т н о г к о т а р с к о г села п о свим х р и ш ћ а н с к и м д р ж а в а м а Е в р о п е . У народу, м е ћ у т и м , није се с а ч у в а л а у с п о м е н а о т о м догаћају. Н а ш народ у К о т а р и м а н е м а традиција. Он се не одржава приновом већ обновом породица, јер му п о д н е б љ е не д о п у ш т а да пусти дубљег к о р и ј е н а у земљу. А само из д у б о к е , присне и трајне в е з а н о с т и са земљ о м ниче традиција. У н е д о с т а т к у те б л а г о д а т н е силе у културном р а з в и т к у једног н а р о д а , ч у в а њ е п р о ш л о с т и од н е м и н о в н о г з а б о р а в а д о л а з и у ред з а д а т а к а о в е установе и дужности њ е н и х с а р а д н и к а . О в а је р а д њ а одзив тој дужности. К а д су се у Д а л м а ц и ј и п о ч е л и да осећају п р в и таласи турске најезде, градско се п л е м с т в о н а ш л о у нужди да своја сеоска и м а њ а и к м е т о в е на њ и м а з а ш т и т и од п љ а ч к а ш к и х похода г р а д њ о м малих у т в р ђ е њ а , к а ш т е л а . И з т е с у нужде п о с т а л а К а ш т е л а н а т р о г и р с к о м приморју, a у н а ш и м К о т а р и м а П о л и ч н и к , к о ј и су сагради1 л и задарски, давно и з у м р л и , п л е м и ћ и Pechiari; Л е в о в о саграђено од т а к о ђ е р изумрле породице Хортецо (Ногt e z o ) , и З е м у н и к . З е м у н и ч к и су к а ш т е л сазидали к о н цем ш е с н а е с т о г вијека З у а н А н т о н и о ( Z u a n A n t o n i o ) и З у а н А л в и з е ( Z u a n Alvise) о д м л е т а ч к е п а т р и ц и ј с к е по1

9'

Овом се котарском каштелу затрло име и успомена.

131

р о д и ц е V e n i e r i , која je у З а д р у и м а л а м н о г о к у ћ а a у ок о л и н и в е л и к а и м а њ а . У другој п о л о в и н и ш е с н а е с т о г вијека м л е т а ч к и управници у Д а л м а ц и ј и предлагали су С е н а т у , да, уз накнаду, одузме В е н и ј е р и м а З е м у н и к , ј е р о н и , к а о п р и в а т н и ц и , нису м о г л и да се в а љ а н о старају за његову о б р а н у . Је ли се тај п р е д л о г о с т в а р и о н е з н а м о . С в а к а к о з а К и п а р с к о г р а т а м л е т а ч к а ј е влада д р ж а л а у З е м у н и к у посаду талијанских војника. Ти су војници и заповједник им Ђ и р о л а м о К о н т а р и н и 1570. г. п р е д а л и Т у р ц и м а град „о p e r vilta о p e r t r a d i m e n t o " " како извор каже. П о д т у р с к о м у п р а в о м З е м у н и к је п р о ц в ј е т а о . У првој п о л о в и н и ш е с н а е с т о г вијека он је био једна угледна п о г р а н и ч н а т в р ђ а в а , са м н о г о љ у д н о м и п р о м е т н о м вар о ш и под с о б о м . Б и о ј е с ј е д и ш т е к р а ј и ш к о г к а п е т а н б е 2 га, кадија, двају диздара и многих ага. Усред т в р ђ а в е д и з а о се „ м а с т и о " , ч в р с т а ч е т в р т а с т а кула са покретн и м м о с т о м , а п р е м а њој в е л и к а и лијепа џамија. Земун и к је б и о з и ј а м е т л и ч к о г с а н џ а к а , с т а р о г и м о ћ н о г Ха3 лил-бега В р а н с к о г . К а д je у марту 1647. г. п р о в е д и т о р к о њ и ц е М а р к а н т о н и о П и з а н и опсио З е м у н и к , Х а л и л се з а т в о р и о у т в р ђ а в у с а с и н о м Д у р а к - б е г о м . О т п о р , који ј е о н т у дао М л е ч и ћ и м а , б и о ј е достојан с т а р о г јунака. п р к о с н о ј е о д о л и ј е в а о свим с т р а х о т а м а опсаде и н и ш т а није м о г л о а

„ З б о г малодушности, или з б о г издаје." По турском административном у р е ђ е њ у , Далмација се дијелила у два санџаката, лички или крчки и клишки, а санџакати у капитаније. 3 Њ е г о в о породично име млетачки нам извори нису сачували. Д о к ти исти извори друге турске ф е у д а л ц е р е д о в н о називљу њиховим породичним именима: на пр. „Г Atlagic" „il Filipovic" „il Becir-Agic" „il Barakovic" „Г OmerpaSic" итд. Халил-бега спомињу само као „il sanzaсо НаШ" или „Halidbeg dela Vrana". Познији извори зову Халилове унуке Дуракбеговићима али како су то били Дурак-бегови синови, лако је м о г у ћ е да то име није породично већ патронимично. О б з и р о м на улогу ове породице у нашим крајевима, б и л о би важно да јој се тачно установи и име. 2

132

да п о к о л е б а и савије м р к о г р а т н и к а . Т е к кад му М л е ч и ћи п о с л а ш е на п р и к а з одијело и оружје у п љ а ч к а н о са убијеног Дурак-бега, којег je он у н о ћ и б и о п о с л а о да сакупи п о м о ћ , попусти и њ е г о в а к р у т а м у с л и м а н с к а упорност и он уговори предају уз с л о б о д а н одступ за с е б е и за педесет друга. Да се о с в е т и Халил-бегу за њ е г о в у давну м р ж њ у на М л е ч и ћ е и за т о л и к е јаде, к о ј е им је на граници био задао, г е н е р а л н и провидур Ф о с к о л о п о г а з и у г о в о р , засужњи санџак-бега и посла га о к о в а н а у М л е т к е , к а о ж и в и т р о ф е ј своје побједе. С е н а т г а з а т о чи у брешијску т в р ђ а в у , гдје с а т р в е н и к р а ј и ш к и в е л м о жа п р о ж и в е „у б л а г о м с у ж а њ с т в у " посљедњих д е в е т година свог олујног ж и в о т а . М л е ч и ћ и , који су б и л и усвојили п л а н да одијеле своје од турских посједа једним појасом п у с т о ш и , сруш и ш е л а г у м и м а з е м у н и ч к и град д о т е м е љ а . Н а р о д с е р а з б ј е ж а , о г њ и ш т а у г а с и ш е , з е м љ е з а л е д и н и ш е и тај п и т о м и предио п р е т в о р и се к р о з м а л о дана д о и с т а у црну пустош. У д а љ е м то к у К а н д и ј с к о г р а т а З е м у н и к су, к а о и друга од Т у р а к а о ч и ш ћ е н а мјеста по К о т а р и м а , населиле породице оних у с к о к а , из Б у к о в и ц е , Л и к е и Б о с н е , који су се, п р е м а м љ е н и од М л е ч и ћ а , о д м е т а л и од султана и с е л и л и „под к р и л о п р и н ц и п о в о " . П о д крај љ е т а 1669. г. б р а н и л а ц К а н д и ј е , Ф р а н ч е ско М о р о з и н и (Francesco M o r o s i n i ) , предаде Т у р ц и м а град. У с л о в и капитулације били су уједно и м и р о в н и уговор. У погледу Далмације уговор је о д р е ћ и в а о да he ту припасти М л е ч и ћ и м а сва она мјеста, која су они ток о м р а т а били „ з а п о с ј е л и " . Р а ч у н а л о се п о т о м да ће се м л е т а ч к и посјед з н а т н о л т о о ш и р и т и прама унутрашњости, те је оновремени провидур А н т о н и о Б а р б а р о одмах узео да најзаслужнијим за Р е п у б л и к у дијели инвеституре на б е г о в с к а и агинска и м а њ а , а д о с е љ е н о м народу на о с т а л е слободне з е м љ е . С в е су те инвеституре м е ћ у т и м остале м р т в о слово ј е р ј е , код р а з г р а н и ч е њ а , т у р с к и 133

к о м е с а р дао слову у г о в о р а Једно т у м а ч е њ е KOje je помут и л о в е с е љ е и н в е с т и р а н и х М о р л а к а . У г о в о р ј е гласио „мјеста која су М л е ч и ћ и у Д а л м а ц и ј и запосјели", a М л е ч и ћ и , с е м К л и с а , нису у Д а л м а ц и ј и б и л и запосјели ниједног мјеста. О н и су б и л и освојили и п о р у ш и л и н е к е т у р с к е т в р ђ а в е , а л и освојити и п о р у ш и т и не з н а ч и ш т о и з а п о с ј е с т и . М л е ч и ћ и м а је постигнути м и р био и сувиш е драгоцјен д а б и г а к в а р и л и з а вољу н е к о л и к о хиљада „влашких" породица. Стога је комесар Н а н и (Bernardo N a n i ) послије извјесног к о п р ц а њ а п р о г у т а о ж а б у и пов у к а о границу о н а к о к а к о ј е т о захтијевао Махмуд-паш а . П о т о м с у р а з г р а н и ч е њ у (1671. г.) К о т а р и о п е т припали Турцима. За р а т а м н о г о се н а р о д а б и л о д о с е л и л о и у К о т а р е и на с т а р и м л е т а ч к и посјед. С а д , послије р а з г р а н и ч е њ а , м н о г о н а р о д а н а с е љ е н о г у К о т а р и м а повуче се на уски појас м л е т а ч к о г посједа. T o j e н а м л е т а ч к о ј т е р и т о р и ј и д о в е л о до п р е н а с е љ е н о с т и и до н е и з б ј е ж н е посљедице н е с р а з м ј е р а н а р о д а п р е м а з е м љ и , д о оскудице. Т у р ц и се м е ћ у т и м нису п о в р а т и л и на сва своја ранија и м а њ а . П у с т о ш , коју су М л е ч и ћ и из система, a Ha­ rm* из н а г о н а учинили у о с в о ј е н о м крају, захтијевала је с у в и ш е в е л и к е ж р т в е за о б н о в у п о р у ш е н о г и уништен о г . С т о г а су се Т у р ц и в р а ћ а л и с а м о у в а р о ш и и у мјеста гдје је ј о ш б и л о к у ћ а к о ј е су се о д р ж а л е ( С к р а д и н , Обровац, Острвица, Перушић, Бенковац, Врана). To je б и о в е ћ и н о м в а р о ш к и е л е м е н а т : т р г о в ц и , занатлије и погдјекоји в а р о ш к и ага. Б е г о в и , господари с е л а , чије су куле б и л е у н и ш т е н е , о с т а л и су в е ћ и н о м на својим бос а н с к и м и м а њ и м а . И д о к су п р о с т р а н е и плодне беговс к е з е м љ е л е ж а л е у л е д и н и , н а р о д , п р и т ј е ш њ е н на узан о м м л е т а ч к о м з е м љ и ш т у , г л а д о в а о је са својом сток о м . Т а к о в о ј е с т а њ е б и л о н е о д р ж и в о и н а р о д ј е наскор о п о с е г а о з а з е м љ о м која м у ј е недостајала. Вјеројатно то се д е ш а в а л о в е ћ и н о м с а м о в л а с н о , али у м н о г о случајева и по о в л а ш т е њ у од с т р а н е в л а с н и к а или тур134

ских власти. Т а к о су н е к и узели у закуп од б о с а н с к о г т е ф т е р д а р а некада Х а л и л - б е г о в е з е м љ е у З е м у н и к у и посаградили на њ и м а своје п о т л е у ш и ц е . Халил-бегови унуци, Дурак-бег и Хасан-бег, б и л и су одлучили да о б н о в е свој з а п у ш т е н и з е м у н и ч к и беглук, да га н а с е л е својом р а ј о м и да п о п р а в е п о р у ш е н и град. Дурак-бег је м о р а о да се, к а о л и ч к и санџак-бег, спрема на војну у У г а р с к у , те и з в р ш е њ е те н а м ј е р е падне у дио Хасан-бегу. У с е п т е м б р у 1682. г. о н , са велик о м п р а т њ о м , под р а з в и ј е н и м з а с т а в а м а , уз м е т а њ е пуш а к а и лупу т а л а м б а с а , с и ђ е у З е м у н и к , даде п о п а л и т и к о л и б е м л е т а ч к и х п о д а н и к а , п о ч у п а т и п л о т о в е , поруш и т и о г р а д е , те п о б о д е з а с т а в е и удари т а б о р на р у ш е винама града својих п р е ђ а . На то чудо и праску с ј а т и ш е се закупци и други м л е т а ч к и поданици из о к о л и н е те одвојише н е к о л и ц и н у који су и м а л и да Хасан-бегу објасне к а к о они д р ж е з е м љ е по снази ваљаних закупних уг о в о р а и к а к о су п о д м и р и л и т е ф т е р д а р у д е с е т к е и траварину све до настајног Ђ у р ђ е в д а н а те да га з а м о л е да их не с м е т а у м и р н о м у ж и в а њ у стечених п р а в а . О б ј а ш њ а в а њ е није п р о т е к л о г л а т к о . С в р ш и л о ј е п о г и б и ј о м н е к о г Вука Л у к а ч и н е и з Б и о г р а д а . T o j e н а с и љ е п р е л и ло мјеру. У с т р а х о в и т о м п о к о љ у који је н а с т а о , погинуо је Хасан-бег, два б р а т а Б е ћ и р а г и ћ а , н е к и Румен-ага и сви њихови п р а т и о ц и , свега о к о 200 људи. И з б е з у м љ е н и В л а с и нису ни с а м о м ј е д н о м о п р о с т и л и ж и в о т ! Од м л е т а ч к и х п о д а н и к а погинула су ч е т в о р и ц а , а р а њ е н о их је петнаест. И а к о људски ж и в о т и у д о б а кад се о в о д е ш а в а л о нису и м а л и д а н а ш њ у цијену, и п а к је д о г а ђ а ј и за о н а в р е м е н а био г р о з а н а п о с љ е д и ц е му н е д о г л е д н е . Свјестан т о г а , г е н е р а л н и провидур Л о р е н ц о Д о н а т о (Loren­ zo D o n a t o ) п о х и т а о je на п р в и глас о случају, да предузме мјере које су м о г л е б а р у б л а ж и т и п о с љ е д и ц е и спријечити нове н е с р е ћ е . Он је већ 18. с е п т е м б р а изаслао у м л е т а ч к а села к н е з о в е П о с е д а р с к о г и C o n e (So135

р р е ) и с е р д а р е С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а и С м о љ а н а Смиљанића са н а л о г о м да з а б р а н е народу п р е к о границе да га д р ж е на окупу за случај т у р с к о г о с в е т н и ч к о г похода, да п р и к у п е и п о п и ш у оружје, к о њ е и све о с т а л е ствари упљ а ч к а н е п р и л и к о м п о к о љ а , да запријете с м р т н о м каз н о м с в а к о м е к о б и затајао с т в а р п о т е к л у и з т е п љ а ч к е и најзад, да повуку од н а р о д а све з а к у п н е уговоре и доз в о л е о б р а ђ и в а њ а , и с п у ш т е н е му од Т у р а к а . Г л а с о з е м у н и ч к о м п о к о љ у з а п р е п а с т и о је и С е н а т . У М л е ц и м а се са з е б њ о м о ч е к и в а л а реакција из Ц а р и града. Да би се к а к о - т а к о о п р а в д а о случај и д о к а з а л а н е в и н о с т м л е т а ч к и х в л а с т и , С е н а т нареди далматинс к о м провидуру да с т р о г и м п р о г л а с и м а обузда М о р л а к е , да похапси и п р и м ј е р н о к а з н и з а ч е т н и к е и да свим средствима п о р а д и код б о с а н с к о г п а ш е да не подноси т у ж б е П о р т и , и л и , а к о је већ поднесе, да то буде у ш т о б л а ж о ј ф о р м и . С е н а т издаје уједно свом цариградском представнику, баилу Д о н а т у , упутство да на П о р т и узнастоји о п р а в д а т и д о г а ђ а ј доказујући да су м л е т а ч к и поданици били од Т у р а к а и з а з в а н и и п о с т а в љ е н и у стање нужне о б р а н е , т е да и с т а к н е исправност м л е т а ч к и х в л а с т и , испољену одлучним п о с т у п к о м п р о т и кривци4 ма и н е п р е к и д н и м с т а р а њ е м за о д р ж а њ е мира на граници. К а к о се двор тада б а в и о у Ј е д р е н и м а , гдје се вршила к о н ц е н т р а ц и ј а о г р о м н е војске за поход на Угарску, б а и л о п о ш а љ е у Ј е д р е н е д р а г о м а н а Тарсију (Tarsi) да В е л и к о г в е з и р а обавијести о догађају у смислу назначен о м у с е н а т с к и м инструкцијама и да га п о к у ш а предобити м и т о м . А л и су до В е л и к о г в е з и р а већ б и л е стигле т у ж б е п о р о д и ц а з е м у н и ч к и х ж р т а в а и д р а г о м а н мораде да и з д р ж и ватру К а р а - М у с т а ф и н е с р џ б е . И п а к му успи4

Ко је том приликом б и о к а ж њ е н и на који начин, није нам успјело пронаћи у списима задарског архива. To би т р е б а л о потражити у Д о н а т о в и м д е п е ш а м а Сенату, које се чувају у државном архиву у Млецима.

136

je склонути га да не пренагљује са о д л у к о м , в е ћ да нареди босанском п а ш и да п о в е д е извиде и поднесе т а ч а н извјештај о догађају. П о ч е т к о м д е ц е м б р а стигне у З е м у н и к један п а ш и н капиџија са ч е т и р и кадије, да ислиједи д о г а ђ а ј и састави и з в и ј е ш ћ е . Ч и м се њихов д о л а з а к о б ј а в и о , п р о в и д у р Донато пошаље к њима кнеза Поседарског и племића Ђ а н Б а т и е т у П о н т а ( G i a n Battista P o n t e ) д а заступају м л е т а ч к е и н т е р е с е . П о удијељеним и м упутствима, они су имали да настоје у м а њ и т и број погинулих Т у р а к а , т в р д е ћ и да су то в е ћ и н о м б и л и Ц и г а н и и В л а с и , те да д о к а ж у право м л е т а ч к и х п о д а н и к а н а у ж и в а њ е з е м а љ а на основу закупних у г о в о р а . У г о в о р и су им се предавали у турском изворнику, уз н а п о м е н у да их Т у р ц и м а пок а ж у , али н и к а к о не испуштају из руку. Н а р о ч и т о им се с т а в љ а л о у дужност да м и т о м постигну ш т о п о в о љ н и ј и извјештај од с т р а н е к а п и џ и ј е . О в а мисија м о р а да је провидуровим п о в ј е р е н и ц и м а успјела, ј е р п о ч е т к о м ф е б р у а р а 1683. г. он ш а љ е п о т а ј н о у С а р а ј е в о к а п е т а н а Николета Марковића да помоћу млетачких поузданика у т о м граду испипа к а к о је п а ш а п р и м и о к а п и џ и ј и н извјештај и је ли га без п р е и н а ч е њ а прослиједио в е з и р у . З а несрећу, п а ш а с е није д р ж а о капиџијина извјештаја. О н о ш т о ј е о н ј а в и о везиру б и л о j e п о М л е ч и ћ е тол и к о н е п о в о љ н о да је К а р а - М у с т а ф а , и з б е з у м љ е н од с р џ б е , наредио ц а р и г р а д с к о м к а ј м а к а м у да заповједи м л е т а ч к о м баилу, да без поговора предаде у Једрене толико млетачких поданика, колико је Турака поклано у Земунику, да се њиховим главама замијене турске главе и да се п о р о д и ц а м а погинулих даде одмах п о т п у н а накнада. Д о н а т у се за случај непослуха п р и ј е т и л о тамн и ц о м и н е в о љ н и је б а и л о , ради З е м у н и к а , ј е д н о м ногом већ био п р е к о р а ч и о п р а г С е д а м кула. И з њ е г о в а очајног п о л о ж а ј а спасило ј е б а и л а о н о ш т о све спашава и све з а г л а ђ у ј е : з л а т о . В ј е ш т и турски посредници у з е ш е с т в а р у своје р у к е и послије дугог 137

ц ј е н к а њ а , н а т е з а њ а , г р о ж е њ а и з а с т р а ш и в а њ а , дсфе до н а г о д б е : за 225.000 р е а л а Т у р ц и п р е г о р ј е ш е земуничке ж р т в е и х а л и л и ш е М л е ч а н и м а проливену к р в . С п а ш е н од С е д а м кула, б а и л о Д о н а т о упаде у ота6 ч а с т в е н е pozze . О к р и в љ е н за п р е к о р а ч е њ е мандата и о с у ђ е н да н а г о ђ е н у своту п л а т и из сопственог и м а њ а , г р ј е ш н и б а и л о видје м н о г о м у к е д о к се ослободи опт у ж б е и к а з н е . У в а ж е н о му је о п р а в д а њ е да га је на нагодбу склонула бојазан да се сила о к у п љ е н е турске војске не сручи из освете на м л е т а ч к е посједе. Т а к о се најзад с м и р и и та ж р т в а з е м у н и ч к о г д о г а ђ а ј а . П о с л и ј е т о г к р а т к о г часа н о т о р н о с т и , З е м у н и к утону о п е т у ч а м о т и њ у и у з а б о р а в , пропадајући л а г а н о и с т а л н о у и с п а р и в а њ у својих б а р а и у п о р о ч н о м полтронству свог б е с к и ч м е н о г н а р о д а .

6

На српском: бунар. Најстрашнији затвор у Венецији, с минималним условима за живот.

138

МЛЕТАЧКИ ПОРАЗ ПОД СИЊОМ 7. АПРИЛА 1685.

Двадесет п е т о г а п р и л а 1684. год. на дан С в . М а р к а М л е т а ч к а се Р е п у б л и к а п р и д р у ж и л а С в е т о ј л и г и и навјестила р а т Турској Ц а р е в и н и . Тај одлучни к о р а к с т а р е и м и р о љ у б и в е р е п у б л и к е био је све прије нег с п о н т а н . И с ц р п љ е н о ј дугим К а н д и ј ским р а т о м , о с л а б љ е н о ј г у б и т к о м л е в а н т и н с к о г посједа, потиснутој са источних т р ж и ш т а , о п т е р е ћ е н о ј ратн о м о д ш т е т о м и г о л е м о м к р в а р и н о м за з е м у н и ч к и п о к о љ , Републици je у т о м часу м а њ е нег икада б и л о до р а т а . А л и турски п о р а з под Б е ч о м , у с т а н а к М о р л а к а у 3 г о р њ о ј Далмацији, с п л е т к е и сугестије р и м с к е и б е ч к е дипломације, п о т е н ц и р а н е р а т н и м успјесима с а в е з н и к а , б и л е су н е о б и ч н о о ј а ч а л е папинску, ратну с т р а н к у и довеле је до п р е в л а с т и у С е н а т у . У једној з н а м е н и т о ј дискусији у в е л и к о м вијећу, с е н а т о р П е т а р В а л и ј е р , папин ч о в ј е к , надвладао је к о н з е р в а т и в н у струју С а в и ј а М и к е л е а Ф о с к а р и н и ј а (Savio Michele Foscarini) и п о с т и г а о да С е н а т изгласа приступ у Лигу. Г о в о р „рго Sacra Lega", који je В а л и ј е р т о м п р и л и к о м и з р е к а о , и з н о с и се ј о ш данас к а о т и п и ч а н п р и м ј е р х и п е р б о л и ч н е с е и ћ е н т и стичке реторике. Ч и м је р а т п р о г л а ш е н , у Д а л м а ц и ј и је с м ј е њ е н дот а д а њ и провидур Л о р е н ц о Д о н а ( L o r e n z o D o n a ) а мјеа

В о ђ а овог устанка је брат Стојана Јанковића, Илија, а горња Далмација подразумева Северну Далмацију, о д н о с н о Буковицу, Равне К о т а р е и Книнску крајину.

139

с т о њ е г а п о с т а в љ е н к а о р е д о в н и провидур А л в и з е Паск в а л и г о (Alvise Pasqualigo), а Д о м е н и к о М о ћ е н и т о (Do­ m e n i c o M o c e n i g o ) к а о ванредни провидур и врховни војни з а п о в ј е д н и к . Н а д е п о л а г а н е у М о ћ е н и т а к а о с т а р о г кандијског в е т е р а н а , нису се о б и с т и н и л е . Од њ е г а се у М л е ц и м а поуздано о ч е к и в а л о да ће освојити Х е р ц е г - Н о в и , али је он к р о з ц ије ло то п р о љ е ћ е и љ е т о о с т а о с к р ш т е н и х руку и з г о в а р а ј у ћ и се да, упућен на саме М о р л а к е , није у с т а њ у да предузима и к а к в е о з б и љ н и ј е акције. У Сенату су се м е ђ у т и м п о ч е л и дизати гласови п р о т и М о ћ е н и г о вој к о л е б љ и в о с т и и најзад му је В а л и ј е р , који je у т о м вијећу б и о с в е м о ћ а н , с л о м и о ш т а п над г л а в о м . М о ћ е н и го је с м и ј е њ е н и п о с т а в љ е н за к а ш т е л а н а у В е р о н и а на њ е г о в о ј е мјесто д о ш а о В а л и ј е р г л а в о м . К в а л и ф и к а ц и ју за тај п о л о ж а ј давале су Валијеру њ е г о в о п о з н а в а њ е Д а л м а ц и ј е , к о ј о м ј е о н у п р а в љ а о к а о редовни провидур од 1678. до 1680, и њ е г о в е п л а м е н е , р а т о б о р н е бесједе у Сенату. Р а з в о ј д о г а ђ а ј а п о к а з а о је у б р з о и т о м самопоузданом и благоглагољивом великашу разлику међу животом и паметовањем.

М о р л а ч к и у с т а н а к у ј е с е н и и зими 1683. год. био је о ч и с т и о г о т о в о сву г о р њ у Далмацију од Т у р а к а . К о т а р с к и у с к о ц и на своју руку, без д р ж а в н е п о м о ћ и и к р ш е ћ и провидурске з а б р а н е , били су и з а г н а л и Т у р к е из В р а н е , Островице, Карина, Надина, Обровца и Скрадина. С ову страну п л а н и н а остајале су у т у р с к и м р у к а м а ј о ш с а м о к н и н с к а и с и њ с к а т в р ђ а в а . З а д а т а к м л е т а ч к о г војс к о в о ђ е на д а л м а т и н с к о м р а т и ш т у м о г а о је да се састоји с а м о у освајању тих двију т в р ђ а в а те Х е р ц е г - Н о в о г у Б о к и , који је одувијек б и о „ т р н у ж и в о м месу Републи140

к е " . В а л и ј е р , п о с т а в ш и в о ј с к о в о ђ а , носио с е ј е намјер о м да ишчупа тај т р н из Р е п у б л и ч и н а т и ј е л а , па je у ту сврху био о т и ш а о на Х в а р да ту п р и п р е м и експедицију. А л и н е ш т о п о м о р у војсци, н е ш т о сопствене с л а б о ћ е према замашности тог потхвата ријешише Валијера да одустане о д т е н а м и с л и . А л и к а к о ј е и п а к т р е б а л о предузети н е ш т о да се оправдају наде и о ч е к и в а њ а С е н а т а , он се одлучи на о н о ш т о je у тај мах и з г л е д а л о најлак ш е , н а освојење С и њ а . 0 „сињском потхвату" и његовом к а т а с т р о ф а л н о м исходу имадемо о б и л а т и х п о д а т а к а у и з в ј е ш т а ј и м а к о ј е су о т о м догађају поднијели С е н а т у и В а л и ј е р и ванредн и п р о в е д и т о р М а р и н о М и к ј е л е ( M a r i n o Michiel), који j e био придодат Валијеру к а о р а т н и к о м е с а р . Д а преп р и ч а в а њ е м н е к в а р и м о н е п о с р е д н о с т утиска, који т и документи остављају, ми ћ е м о их донијети у ш т о т а ч н и јем преводу, и з о с т а в љ а ј у ћ и о н о ш т о је м а њ е в а ж н о и ш т о се не односи на с т в а р . 1 М и к ј е л е о в извјештај гласи: Преведри

Принципе!

Д у ж н о с т ми је о б а в и ј е с т и т и В а ш у П р е в е д р о с т о свему ш т о ми се д о г о д и л о послије извјештаја п о д н е с е н а Сенату мојим з а д њ и м п и с м о м . К р е н у в ш и и з Ш и б е н и к а н а 2 1 . п р о ш л о г мјесеца упутио сам с е с а М о р л а ц и м а о н е крајине к Д р н и ш у , гдје сам з а т е к а о к о т а р с к е М о р л а к е 2 3 под в о ђ с т в о м К а в а л и р а Ј а н к а и С м и љ а н и ћ а , к о ј и м а су 4 били п о д р е ђ е н и и М о р л а ц и Б о р т у л а ч и ћ а , ј е р се је овај 1

Млетачки државни архив. S e n a t o - Dispacci Prov. Estr. C o m m . in Dalm. et Alb., fa. 696. 2 Сви млетачки извори називљу сердара Стојана Јанковина „il Kaualier Gianco". 3 To je б и о Смољан Смиљанић, сестрић Илије Смиљанића. 4 Задарски племић Симон Бортулачић (Bortolazzi) б и о је постављен за главара Морлака насељених у Врани 1684. год.

141

5

н а л а з и о у С п л и т у , те н е д а в н о п р е б ј е г л о г Перајицу са д и ј е л о м њ е г о в и х људи. Са свима њ и м а упутио сам се к Ц е т и н и . П у т ј е б и о в р л о т е ж а к , ј е р сам н а и ш а о н а неп р о х о д н е п р о л а з е , љуту студен и в е л и к и снијег. Свакак о нисам п р е к и д а о пута да, к а к о ј е б и л о у г о в о р е н о , о д р е ђ е н о г д а н а стигнем у с и њ с к о п о љ е . П љ а ч к а ј у ћ и дуж Ц е т и н е М о р л а ц и су о п у с т о ш и л и ч и т а в крај и, преш а в ријеку, з а п а л и л и кулу О б р о в а ц близу моста. Н а ј зад послије 5 дана хода с т и г а о сам под С и њ , гдје ми је Њ е г о в а У з в и ш е н о с т Г е н е р а л н и П р о в и д у р заповједио и к а к о сам б и о о б е ћ а о . А л и т у нисам н а ш а о о н о ш т о ј е б и л о у г о в о р е н о са п р е с в ј е т л и м г е н е р а л о м за засновани напад на т в р ђ а в у и ш т о ми је о н , прије м о г п о л а с к а , об е ћ а о да ћу н а ћ и на мјесту кад с т и г н е м . П о к о р а в а ј у ћ и с е заповиједи Њ . У . з а у з е о сам с а в о ј с к о м о д самих М о р л а к а , која је б р о ј а л а 6 до 7.000 људи један п о в о љ а н и ч в р с т п о л о ж а ј , на једну миљу удаљености од С и њ а . Отуда сам му писао извјешћујући га о путу и доласку у онај крај и п р е к л и њ у ћ и га, а к о је ж е л и о да се удари на тврђаву, к а к о је било утаначено, да ми пошаље за то средства, о к о ј и м а је прије г о в о р и о да су већ спремна. О д г о в о р и о ми је да је све г о т о в о и да ће у с к о р о бити на мјесту, али т е к п е т и дан п о м о м доласку пред т в р ђ а в у 6 појави се м а р к и з Д е л Б о р о (Niccolo del B o r r o ) са једн и м б а т а љ о н о м од 300 п ј е ш а к а a са њ и м и н ж е њ е р К а 7 м у ћ о ( C a m u c i o ) али б е з и к а к в е друге с п р е м е . На мој и К а м у ћ о в захтјев с т и ж е сутрадан пред вече н е к о л и к о бур а д и б а р у т а , 8 б а д и љ а и 18 в р е ћ а хљеба. Те исте н о ћ и по мојој н а р е д б и заузе се п о л о ж а ј на једној високој 5

Х а р а м б а ш е Накић и Илија Перајица били су кратко прије тога пребјегли к Млечићима са н а р о д о м који је насељен по Бораји и у трогирском крају. 6 Маркиз Н и к о л о д е л Б о р о , Флорентинац у млетачкој служби, син Александра дел Бора, позната са славног портрета који се приписује В е л а с к е з у . 7 А у к т о р познатог атласа у ком имаде нацрта и неких далматинских градова и тврђава.

142

л и т и ц и удаљеној 15-20 к о р а к а од зидина, на мјесту гдје се је м и с л и л о ударити, ј е р је п о л о ж а ј најповољнији 8 за приступ к в р а т и м а т в р ђ а в е . Д о к се о в а к о д а н г у б и л о , М о р л а ц и су т е ш к о сносили т е г о б е и били су п о ч е л и да гунђају. О б а в ј е с т и о сам о т о м е Њ . У . који м и о д г о в о р и да кад се М о р л а ц и дигну у ч е т у не уживају н и к а к в е благодати, а сад примају х љ е б па могу да буду з а д о в о љ н и . Ј а М о р л а ц и м а нисам с а о п ћ и о тај о д г о в о р , ј е р б и у п р а в то био повод да се разбјегну, в е ћ сам б л а г и м поступцима постигао да се ни сами један не и з м а к н е . Н а п о к о н седми дан п о м о м доласку под С и њ појави с е Њ . У . с а нешто тешке и лагане коњице, н е ш т о војника регимент е Б р а н к о н и о , ч е т о м своје тјелесне с т р а ж е , м а л о скјавона, једним т о п о м од 20, два м у ж а р а те н е ш т о џ е б а н е и хљеба. П о д н и о сам смјерно своје п о к л о њ е њ е Њ. У. и обавјестивши га о свему уступио сам му з а п о в ј е д н и ш т в о . О в о м су се п р и л и к о м о д р ж а л и м н о г и р а т н и савјети у којима се п р е т р е с а л о о начину и средствима да се приведе крају з а п о ч е т о дјело. У т и м с а в ј е т о в а њ и м а ја сам стално истицао да се м о р а без о д л а г а њ а п р и с т у п и т и лагумању зидина и л и , у н е д о с т а т к у м и н е р а , р у ш е њ у топ о м , а, ш т о је г л а в н о , радити б р з о не д а н г у б е ћ и у договарању, ј е р се је т и м е д а в а л о н е п р и ј а т е љ у в р е м е н а да сакупи п о м о ћ . П р е с в ј . г е н е р а л усвојио је моје м и ш љ е њ е и одлуч и о да п о ш а љ е у К л и с по ј о ш један т о п од 20, ј е д а н му9 ж а р и једног скакавца. H e з н а м к а к в о ј е п р о к л е т с т в о било к р и в о да се о д а ш и љ а њ е по т о п о в е о т е г л о с д а н а на дан од суботе до сриједе н а в е ч е , т а к о да су ти к о м а д и стигли т е к у п е т а к пред м р а к . С т а л н о се в и ј е ћ а л о , a ја сам стално о п о м и њ а о да се ж у р н о приступи послу и то је г л е д и ш т е увјек усвојено, али се није п р и в о д и л о у дјел о . Ради н е д о с т а т к а к о м о р е у л о г о р у је в л а д а л а несташ и ц а и топ је радио на в е л и к е р а з м а к е , ш т о је дозвоља8 9

П о л о ж а ј о ком је овдје ријеч називљу у Сињу К о р л а т . Врста о н о в р е м е н о г ватреног оружја.

143

в а л о о п с а ђ е н и м да и по дану поправљају о б р у ш е н о . Једне се је н о ћ и п о к у ш а л о и са л а г у м о м , али к а к о је м и н е р , к о г сам б и о п р о н а ш а о м е ђ у о к л о п н и ц и м а , погинуо о д к а м е н а , п о к у ш а ј се није м о г а о да настави. Радио је само т о п и њ и м је с р у ш е н а кула на капији. К а д су М о р л а ц и , к о ј и м а је дуга беспослица б и л а дојадила, то о п а з и л и , понудили су се за ј у р и ш те је и н ж е њ е р К а м у ћ о дао нап р а в и т и 12 љ е с т а в а , г р а ђ о м која се н а ш л а у џамији, јер je у л о г о р у није б и л о . А л и ни тај п о к у ш а ј , о д г о ђ е н не з н а м к а к в и м удесом, није приведен у дјело. Кад су М о р л а ц и п р и м ј е т и л и т о л и к у м л и т а в о с т , п о ч е л и су по н о ћ и да се измичу те је б р о ј н о с т а њ е војске знатно о п а л о . Н а ј з а д у ч е т в р т а к у в е ч е , по в а т р а м а расутим на ш и р о к о м п р о с т о р у с ову страну П р о л о г а , примјетисмо да опс а ђ е н и м а д о л а з и п о м о ћ . У п е т а к на н о ћ н е п р и ј а т е љ , сиш а в с б р д а , у л о г о р и се на ј е д н о м острву, звану О т о к , 3 м и љ е д а л е к о од С и њ а . К а д се је то о п а з и л о , би о д р е ђ е но да К а в а л и р Ј а н к о и з и ђ е са својом к о њ и ц о м да их н'ап а д н е , али то нје и з в р ш е н о , не знам с к ог у з р о к а . Сут р а д а н је о п е т н а р е ђ е н о Ј а н к у да са о с т а л а т р и г л а в а р а т ј . С м и љ а н и ћ е м , Б о р т у л а ч и ћ е м и З а в о р о в и ћ е м са коњ и ц о м и ш и б е н с к о м пјешадијом п р е ђ е ријеку. Он се п р е б а ц и на ону страну и ту д о ђ е до ч а р к е , али примјетив ш и в е л и к број војске која је п р и с т и з а л а , одступише, и г о њ е н и м а л и м б р о ј е м Т у р а к а п р е ђ о ш е у гужви и метежу о п е т на ову страну, п р и чему се м н о г и , изгубивши г а з , п о т о п и ш е а о с т а л и м а се п о к в а с и барут и оружје те се о н е с п о с о б и ш е за одбрану. О х р а б р е н овим н е о ч е к и в а н и м у з м а к о м , н е п р и ј а т е љ п р е г а з и воду и даде се у потјеру за М о р л а ц и м а , који се п о в у к о ш е у л о г о р на подножју једног в р л е т н о г б р д а , те му д а д о ш е п р и л и к е да се сврста у бојни ред и да н а м се п р и м а к н е на доглед на једној узвисини. Ту је н е п р и ј а т е љ з а с т а о те смо се н е к о в ријеме узајамно п о с м а т р а л и . П о ш т о су се в и ш и заповједници, сви на к о њ у , о к у п и л и о к о г. г е н е р а л н о г проведитора, расправило се питање треба ли сачекати 144

неприЈатеља на мЈесту или га напасти на његову п о л о жају, п о ш т о је и з г л е д а л о к а о да нас се п р и б о ј а в а . М о ј е је м и ш љ е њ е б и л о да се не ч е к а на нападај, в е ћ да се нападне, али н е п р и ј а т е љ , видећи да се не м и ч е м о из л о г о р а , ријеши се на о н о ш т о смо ми т р е б а л и да у ч и н и м о , те поче да нам се п р и м и ч е са по једним ј а к и м е с к а д р о н о м к о њ и ц е на с в а к о м боку. З а с т а о је на р а с т о ј а њ у једног т о п о в с к о г м е т к а . Н е к и се к о њ а н и ц и о д в о ј и ш е и о п у ш тених узда јурнуше на М о р л а к е десног к р и л а , к о ј и су с п о ч е т к а давали о т п о р те је и з г л е д а л о да he их о д б и т и . У то се с н а ш е стране о п а л и ш е два т о п а , али б е з и к а к в а дјејства, а тада се м а к о ш е е к с а д р о н и са обају к р и л а . Кад то видје н а ш а пјешадија, к о ј а je у т р и о д р е д а б и л а постројена на п о в о љ н о м п о л о ж а ј у , и кад п р и м ј е т и да М о р л а ц и узмичу к брду, о д б а ц и оружје ј о ш н е о п а љ е н о и н а ж е б ј е ж а т и уз косу. Ј а , који сам по заповједи Њ. У. заповједао лијевим к р и л о м , п о к у ш а о сам, с а б љ о м у руци, све ш т о је б и л о у људској м о ћ и да спријечим бјежанију, али кад видјеше да је десно к р и л о п о г а з и л о ч а с т и војнички д о б а р глас, није б и л о силе која би их м о г л а зауставити. Н а п у ш т е н од в о ј с к е , д о к су се в и ш и о ф и ц и 10 ри расули на све с т р а н е , ја се повукох к с т р м о м брду, гдје посље м а л о к о р а к а паде пода м н о м кон>, к о ј и је б и о р а њ е н , али за моју срећу н а љ е з е онуда х а р а м б а ш а Н а к и ћ , те видећи да идем п ј е ш и ц е и у највећој о п а с н о с т и , даде ми свог к о њ а , и з л а ж у ћ и р адо о п а с н о с т и с е б е , с а м о да се ја спасем. Б и о сам м а л о о д м а к а о , кад и Н а к и ћ е в у к о њ у п у к о ш е к о л а н и и п р с н и к , те се о п е т н а ћ о х на земљи и у истој о п а с н о с т и , али уто п р и с т и ж е з а с т а в н и к капетана С е њ е , М а ћ а р по народности и храбар војник, који, из п о ш т о в а њ а п р е м а ј а в н о м представнику, сјаши са свог к о њ а и n o n e м е н е у с е д л о , и тај ми к о њ п о с л у ж и да у м а к н е м н е п р и ј а т е љ с к о ј п о т ј е р и . Т а к о о к о 4 часа 10

О т а ц Вуњалић каже да је то б и л о брдо Висока и надодаје, не можда б е з ироније, да су га талијански војници тада прозвали „San Salvatore".

10 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

145

н о ћ и стигох у К л и с у п р а т њ и с п о м е н у т о г з а с т а в н и к а , К а м у ћ а и н е к о л и ц и н е М о р л а к а , који су били п о ш л и да ме т р а ж е б о ј е ћ и се да сам п а о у сукобу. У з в и ш е н и господин г е н . п р о в . ударио је ј е д н и м другим сигурнијим путем и избјегао у К а ш т е л а . У овој к о б н о ј акцији изгубила су се т р и т о п а , 2 од 20 и ј е д а н с к а к а в а ц , и и с т о т о л и к о м у ж а р а , један од 100 a 2 од 50 и сва п р т љ а г а са ш а т о р и м а . О ф и ц и р и су изгуб и л и све ш т о су и м а л и п р и с е б и , а ј е д н а к а је н е с р е ћ а задесила и м е н е који с а м , ради угледа ј а в н о г в е л и ч а н с т в а , б и о п о н и о с о б о м н а ј б о љ е с т в а р и м о г к у ћ а н с т в а , а мрзило ме да их за в р е м е н а с к л о н и м , да т и м е не п р е п а д а м војску. (Omissis) Сплит, 9. а п р и л а 1685. Марино Микјеле Ванредни проведитор комесар"

*

М и к ј е л е о в је извјештај сав једна с л а б о п р и к р и в е н а о п т у ж н и ц а п р о т и В а л и ј е р у . В а л и ј е р , културнији и оп р е з н и ј и , настоји да о п р а в д а себе и да у м а њ и опсег пор а з а . Он кривицу за неуспјех не сваљује на М и к ј е л е а , в е ћ на о б и ч н о г ж р т в е н о г о в н а свих м л е т а ч к и х неуспјеха, на М о р л а к е . М а р и н и с т а и у н е в о љ и , В а л и ј е р , под 11 и с т и м д а т у м о м извјешћује: „Преведри

Принципе!

Удес н е м и л а д о г а ђ а ј а у часу буђује душу моју с у м њ о м да или моја зла с р е ћ а имаду удјела у д у ш н о ш ћ у М о р л а к а и војске у 11

146

највеће наде мути и узмоје с л а б о в о ђ с т в о или нереду изазвану м а л о т о л и к о ј мјери да ја не

Задарски стари архив. Списи П. Валијера, I, 6 6 - 7 3 .

знам к а к о да з а п о ч н е м и з в ј е ш т а ј о н е с р е ћ н о м сукобу са босанским и х е р ц е г о в а ч к и м п а ш о м под с и њ с к о м т в р ћ а вом. П о ш т о смо з а у з е л и м о с т на Ц е т и н и и стисли Син>, т в р ћ а в у по положају јаку к о л и к о и К л и с , д о б и с м о вијест о силазу Т у р а к а низ П р о л о г . По извјештају извидница, они су били б р о ј н о слабији од нас и п р е м а т о м е могл и бити тучени. П о к а з а в ш и се код м о с т а у п е т а к нав е ч е р , у т а б о р и л и су се на острву О т о к са с м а њ е н и м ват р а м а и с а к р и в ш и један дио војске иза брда. О д р ж а н је савјет са госп. к о м е с а р о м и в и ш и м о ф и ц и р и м а да ли да се н е п р и ј а т е љ п р е с р е т н е на ријеци или да се с а ч е к а у положају који смо з а у з и м а л и и који је б и о ј а к , да се у от в о р е н о м пољу н е и з л а ж е м о њ е г о в о ј н а д м о ћ н о ј к о њ и ци уз очиту опасност неуспјеха на о б а л и р и ј е к е к о ј а се м о ж е п р е г а з и т и н а в и ш е мјеста. Госп. К а в а л и р Ј а н к о с а м н о г о других с е р д а р а нудио се да he са својом к о њ и ц о м и дијелом пјешадије извидити н е п р и ј а т е љ а те га напасти а к о буде с л а б , а буде ли ј а к да he ч у в а т и о б а л у . У суботу ујутро у п у т и ш е се к мосту п р а ћ е н и , к а к о је обичај о н о г н а р о д а , и од М о р л а к а к о ј и нису б и л и за то од р е ћ е н и . П р е в а р е н и од ухода о снази н е п р и ј а т е љ а п р е ћ о ш е н е о п р е з н о ријеку и п р и т о м , к а к о је м о с т б и о сруш е н , п ј е ш а ц и м а се п о к в а с и б а р у т те нападнути од неп р и ј а т е љ с к е к о њ и ц е , не имајући ч и м е да се б р а н е , пов у к о ш е се на ову страну р и ј е к е и п о в р а т и ш е у нереду у л о г о р , т р а ж е ћ и г а л а м о м у о б и ч а ј е н о м код о н о г н а р о д а да им се даде праха. Т и м е су унијели м е т е ж м е ђ у о н е к о ји су били о с т а л и и м е ћ у п л а ћ е н у војску. М о р л а ч к а к о њ и ц а , послије к р а т к е ч а р к е , п о в р а т и се у б о љ е м реду, али напустивши обалу р и ј е к е даде п р и л и к е н е п р и ј а т е љу да је без о т п о р а п р е г а з и . Ја сам у о ч и о неред и настој а о да р а з а г н а м б о ј а з а н те сам п о с т р о ј и о војску у бојни ред, али дио М о р л а к а п о в у к а в ш и се к брду напусти н е к е истакнуте п о л о ж а ј е , чију им је о б р а н у б и о п о в ј е р и о пук о в н и к Р а д о ш . П о ј а в и ш е с е м е ћ у т и м Т у р ц и , 2.000 к о њ и ц е и н е ш т о пјешадије, сврстани у 3 збијена и д о б р о

10*

147

у р е ћ е н а е с к а д р о н а и з а у з е в ш и врх б р е ж у љ к а п р е м а наш е м л о г о р у з а с т а д о ш е , чекајући да их н а п а д н е м о , пошто су у в и ћ а л и предност од и з в л а ч е њ а н а ш е војске с л а б е на к о њ и ц и у о т в о р е н о п о љ е ван у ч в р ш ћ е н о г п о л о ж а ј а . Ја сам к р о з то н а с т о ј а о да о х р а б р и м М о р л а к е и да пов р а т и м с в а к о г а на своје м ј е с т о , не ш т е д е ћ и труда, мил о в а њ а н и с т р о г о с т и . А л и п а н и ч н и страх и з а з в а н преп о д н е в н и м д о г а ђ а ј е м и л а к о ћ а у з м а к а узбрдо и к р о з шуму, који су били за л е ђ и м а , осујетили су све моје напор е . T o j e Т у р ц и м а д а л о маха д а н а с нападну. И с т и н а ј е то да су о н и , п о ш т о смо о п а л и л и два т о п а одлучно јурнули, а да су М о р л а ц и послије с л а б а о т п о р а попустили, о с т а в и в л и ј е в о к р и л о о т к р и в е н о а десно н е д о в о љ н о заштићено. Њ и х о в а је с л а б о с т о б е с х р а б р и л а и нашу пјешадију, која с е , послије м а л о м е т а к а , дохвати брда напуштајућ и ј а в н о оружје, л о г о р , г е н е р а л а . М о г у д а к а ж е м о н о ш т о је истина и ш т о је с в а к видио, a то је да сам ја храб р е ћ и , п р е к л и њ у ћ и и п р и ј е т е ћ и о с т а о посљедњи у логору са с и н о м и м а р к и з о м К а р л о т и ј е м (Carlotti), од којих о п о м е н у т да се б е з р а з л о г а не губим, по брдском путу п о к у ш а х ј о ш да зауставим војску у п о в о љ н о м положају, 12 а л и све узалуд. Господин к о м е с а р није се изневјерио својој х р а б р о с т и и дужности те је и он и м а о срећу да се другим п у т е м спасе. Ту р ц и м е ђ у т и м , освојивши н а ш лог о р и п о с ј е к а в ш и о н е к о ј и су им д о ш л и руку, т р а ж и л и су свуда моју особу, на коју су били ударили уцјену од 12.000 дуката, те су о б е ћ а в а л и п о к л о н и т и ж и в о т с в а к о м ко им п о к а ж е мој т р а г . Господ Б о г је хтјео да ме сачува, м о ж д а за к а к в у б о љ у прилику или да у јавној несрећи н а у ч и м п о з н а в а т и своје с л а б о с т и и исповједати их В а ш и м У з в и ш е н о с т и м а . А л и се нисам о г р и ј е ш и о о д у ж н о с т и ч о в ј е к а у к о м је в и с о к о о с ј е ћ а њ е части и ж а р ка љубав према отаџбини. Згода положаја и лакоћа 12

Заслужује упоредити овај красни Валијеров е у ф е м и з а м са Микјелеовим сировим признањем да је б ј е ж а о .

148

узмака п р е к о брда и по г о р и спасили су в е ћ и дио в о ј с к е . И з г у б љ е н о је 200 в о ј н и к а , а М о р л а ц и су сви на броју. Ш т е т а je у оружју и у р е п у т а ц и ј и , а за м е н е н а ј в е ћ а у т о м е ш т о ми није б и л о д а н о да ж и в о т о м искупим спас војске и побједу В а ш е П р е в е д р о с т и . М о ј а п р т љ а г а и моје с р е б р о р а з н е с е н и су д и ј е л о м од Т у р к а а д и ј е л о м од л у п е ж а . И с т а је судбина задесила и г. К о м е с а р а . " (Omissis) Турци нису и с к о р и с т и л и сињску побједу к а к о су то могли да учине кад им je у о н о м часу б е з г л а в о с т и и мет е ж а сва Д а л м а ц и ј а б и л а на дохвату р у к е . М ј е с т о да се свом снагом б а ц е н а с л а б о у т в р ђ е н и С п л и т , OHIT су п о с л а л и с а м о један одред д а п љ а ч к а п о К а ш т е л и м а . Ј е д а н јањичар, Пољак пореклом, заробљен том приликом и 13 преслушан к а з а о је: , . . . д о ш л и смо и з С и њ а , 3.000 к о њ а н и к а на броју, да н а п а д н е м о на К а ш т е л а , а л и су К а ш т е л а н ц и н а в а л и л и на нас и м е ц и м а из п у ш а к а нагнали нас у бијег, п о б и в ш и н е к о л и ц и н у . П о д а м н о м је пао к о њ и т а к о сам з а р о б љ е н . К а ш т е л а н ц и и други М о р л а ц и , којих је б и л о до 3.000 одбили су н а с сва т р и пута п о ш т о смо п о к у ш а л и и з и ћ и н а п о л о ж а ј е , т а к о д а нити смо к о г а з а р о б и л и н и т и ш т а у п љ а ч к а л и . З а п о вједник н а ш е г одреда б и о ј е А х м е т - п а ш а х е р ц е г о в а ч к и , п о ш т о је босански п а ш а о с т а о у С и њ у код ц е т и н с к о г м о с т а . ' Од истог ј а њ и ч а р а д о з н а л о се и то да б о с а н с к и п а ш а д р ж и з а својом т р п е з о м све з а р о б љ е н е христјанске поглавице ,од којих је један к р у п а н , в и с о к и д е б е о , 14 други одјевен на хрватску т а к о ђ е р гојан, р у м е н са глиз а м а по врату, a о ј е д н о м виси з л а т а н к р с т . У сукобу је 15 погинуо и један п о г л а в и ц а , к о г призивају Јанком, који је имао на себи з е л е н ћ у р а к . ' 13

Записник преслушања п р и л о ж е н Валијеровој д е п е ш и од 10. априла 1685. Млет. држ. арх., filza, 113/522. 14 „Vestito ala crovata". 15 Јанко Марјановић, пуковник сплитских и каштеланских територијалца.

149

Ј е д а н од г л а в а р а о к о ј и м а г о в о р и з а р о б љ е н и к био 16 је С п л и ћ а н и н Иван Алберти, п о г л а в и ц а варошана. О н ј е , н е ш т о к а с н и ј е , упутио и з з а р о б љ е н и ш т в а Вали17 јеру о в о писмо:

ру

„Пресвијетли и препоштовани!

узвишени

господине

мој,

господа-

О д а н о с т коју гајим п р е м а н е у п о р е д и в и м заслугама В а ш е У з в и ш е н о с т и не дозвољује ми да пропустим извјестити В а с о м о м п о л о ж а ј у и поднијети В а м и з р а з е м о г п о н и з н о г п о ш т о в а њ а . Н е ћ у д а описујем догаћај к о ј и с е о д и г р а о к о б н о г седмог а п р и л а к а о н и у з р о к е нереда a то да п р и ш т е д и м В а ш е м срцу нових уздисаја и ш т о з н а д е м да су В а м п о з н а т и . Ш т о се м е н е т и ч е ја сам ујут р о о н о г сузног дана и м а о п р и л и к е д а д о к а ж е м своју 18 х р а б р о с т и прси у прси и у в и ш е о к р ш а ј а , а касније, за в р и ј е м е о п ћ е г ј у р и ш а и з в р ш и о с а м , н е к м и ј е дозвољен о р е ћ и , дужност д о б р о г в о ј н и к а т у к у ћ и н е п р и ј а т е љ а в а т р о м с б о к а . К а д је н а ш а војска н а г н а н а у бијег и пос ј е ч е н и м н о г и н а ш и војници и ја сам д о п а о р о п с т а a уз е о м е ј е пресвјетли б о с а н с к и п а ш а , ч о в ј е к п л е м е н и т и х осјећаја и примјерних в р л и н а . Он се нуди да he В. У. дар о в а т и сребрарију, која је о с т а л а у л о г о р у и која се сва н а л а з и у њ е г о в и м р у к а м а а к о В. У. ж е л и . Он ми даје наде да he ме п о в р а т и т и к у ћ и , а л и не з н а м под к о ј и м увјет о м . К н е з М а р ј а н о в и ћ п л а т и о ј е п р и р о д и дужан д а н а к , па с т о г а м о л и м В. У. да се удостоји у ш ч у в а т и за м е н е њ е г о в о мјесто а к о В . У . н а л а з и д а сам г а достојан. (Omissus) В. У. п р е п о н и з н и и п р е п о к о р н и слуга Ливно, 27. а п р и л а 1685. Иван Алберти" 16

„Maggiore dei borghesani di Spalato." 17 П р и л о ж е н о депеши од 1. маја 1685. Д р ж . арх., fa. 125/523. 18 У оригиналу „da solo a solo" значи ваљда у појединачним сукобима или на каквом мегдану.

150

У каснијим д е п е ш а м а В а л и ј е р je п о к у ш а о да ублажи тужбу п р о т и в м о р л а ч к и х г л а в а р а изнесену у д е п е ш и писаној непосредно послије п о р а з а . 19 Т а к о он в е ћ 11. априла ј а в љ а С е н а т у да Ј а н к о в и ћ и С м и љ а н и ћ „дрхте од ж е љ е за о с в е т о м и јадају се на малодушност и н е п о к о р н о с т својих М о р л а к а . Н и ј е да њ и м а недостаје х р а б р о с т и , али заповједајући о в и м нар о д о м у к о м н е м а нег бијеса, не умију да се снађу н е г на п љ а ч к а ш к и м походима и у з а с ј е д а м а . " 20 У д е п е ш и од 15. априла, п о в р а ћ а ј у ћ и се на тугаљиви предмет, к а ж е : „ Ј а н к о в и ћ je у о н о м о к р ш а ј у п о к а зао велику х р а б р о с т и г о т о в о једини он није се и з м а к а о боју и посјекао је в и ш е н а п р и ј а т е љ а . Да је о п р е з н о с т код њ е г а и ш л а упоредо са х р а б р о с т и и да се о н о г ј у т р а није дао занијети да н е с м о т р е н о п р е г а з и ријеку, м о г л о се надати или в е ћ е м о т п о р у и л и м а њ е м нереду. П р и м о р ц и су дали н е ш т о о т п о р а а т а к о и К а ш т е л а ни и С п л и ћ а н и , чији су к а п е т а н и А л б е р т и и Јура д о п а л и ропства."

*

С и њ с к и п о р а з п а р а л и с а о је за ону годину сваку дјелатност Млечића на далматинском ратишту. Валијер је био с р е т а н ш т о је м о г а о да се о п и р е т у р с к и м покушајима о ф а н з и в е и да м о р л а ч к и м походима у сусједне турске покрајине наноси н е п р и ј а т е љ у ш т е т е п љ а ч к а ј у ћ и му стоку, п а л е ћ и усјеве, о д г о н е ћ и р о б љ е и домамљујући „под к р и л о п р и н ц и п о в о " у с к о м е ш а н у и узбуњену пограничну рају. У о ф а н з и в у м о г л и су М л е ч и ћ и да п р е ђ у т е к настајне године, под н о в и м , способнијим генералом, Корнаром. 19 20

З а д . стари архив. Списи П. Валијера, 7 7 - 7 8 . Ibid., стр. 7 9 - 8 1 .

151

РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА (Историјска основа Вукове песме,

III, бр.

25)

О ропству Ј а н к о в и ћ а С т о ј а н а , које ј е д а л о п р е д м е т једној од најлепших н а ш и х народних песама (Вук, I I I , б р . 25), н а ш а о сам с п о м е н а у делу Л у ч и ћ е в а т а к м а ц а , т р о г и р а н и н а П а в л а А н д р е и с а ( A n d r e i s ) Storia della citta di Trau, y једној т е р м и н а ц и ј и г е н е р а л н о г проведитора у Д а л м а ц и ј и К а т а р и н а К о р н а р а , у ј е д н о м посведочењу другог п р о в е д и т о р а , А н т о н и ј а П р и у л и ј а , најзад у једној дукали дужда Д о м е н и к а К о н т а р и н и ј а . К о н т а р и н и ј е ва д у к а л а сачувана je у о р и г и н а л у , а П р и у л и ј е в о посвед о ч е њ е у једном о в е р о в љ е н о м препису свих похвалница изданих од м л е т а ч к и х в л а с т и ч л а н о в и м а породице Јанк о в и ћ , ш т а м п а н о м у М л е ц и м а , в е р о в а т н о 1779. г., под н а с л о в о м „ T r a s s u n t o delle b e n e m e r e n z e е servigi prestati dalla famiglia Mitrovich D e v e in t e m p o di guerra, di p a c e , di contaggi et altri i m p o r t a n t i pubblici incontri, che principia dall' a n n o 1652, t r a t t o da autentici d o c u m e n t i rassegnaa ti all' eccelentissimo Savio a l l a crittura." О б а ce та докум е н т а н а л а з е у м о м поседу. К о р н а р о в у терминцију наш а о сам м е ћ у а к т и м а т о г п р о в е д и т о р а , која се чувају у з а д а р с к о м с т а р о м архиву. И з н о с и м у целини м е с т о из А н д р е и с о в е историје и сва т р и д о к у м е н т а : 1

Spljet, Hrvatska stamparija Trumbic i drug., 1908. Преглед заслуга и с л у ж б и које je породица Митровић Деве обављала у време рата, мира, пошасти и т о к о м других значајних јавних збивања, почев од лета 1652, сачињен према аутентичним документима који су поднети преузвишеном Д у ж д у . " а

152

1 „Соп l'anno novo 1666 s' accrebbe l' avidita delli Morlacchi venuti gia alla devotione della Republica, et con alcuni delli Castellani a 9 M a r z o , allestito bon corpo di gente per depredar i circonvicini Ottomani, si dipartirono im piu squadre; quelli di Zara elessero per loro capi Giancovich et Miglcovich, penetrando di la dal fiume Cettina con 300 a cavallo altri da Sebenico con Sarich con 400 a cavallo el a piedi, quelli di Clissa c o n Zorzi Lislos, el li Harambasse delli Castelli con 500 di quelli habitanti. Avvertiti li Turchi di questa scorreria si radunarono in grosso numero, et azzuffatisi con nostri, non curanti la direzione de loro comandanti, che erano di so­ lo n o m e , et i soldati ritenendo il proprio arbitrio. Li capi perd n o n cessarono d'inanimar i deboli, si prender i codardi, ma infine c e d e n d o alii inesperienza militare, gittando le proprie armi, altri scorandosi di averle, con la fuga diedero l o c o alia battaglia. Intanto ritornando quelli delli confini di Zara dal paese nemico con preda, prigioni e fasto, ritrovati i Christiani fugati, fecero prova di loro valore, ma anco con quelli furono necessitati i ca­ pi adoperar piu la forza, che l' autorita, cosi che resto l' esercito christiano disperso e battuto piangendo i veneti confini la perdita di circa 4 0 0 de suoi; Miglovich et Giancovich fatti schiavi, e c o m e persone di c o n c e t t o , condotti a Costantinopoli, e trattenuti in corte di Gran Signore; finalmente per voler divino fugiti, et ritornati sotto Г ali della Republica, furono dalla medesima rimunerati, et il Giancovich in particolare decorato di doni el di titolo di Cavaliere di S. Marco."

2

II „Noi Catarino Cornaro per la Serenissima Republica di Venetia Proveditore Generate in Dalmatia el Albania. Ritrouandosi di presente li Morlacchi di Possedaria per la captiuita dell' Harambassa Stoian Giancovich senza altro capo, dal quale possano riceuer li ordini, et esser diretti c o m e ricercano le occorrenze del seruitio di Sua Serenita, et della diffesa di loro m e d e m i , e stato necessario di essi 2

P. Andreis, Ibid., књ. V I , стр. 269, 270.

153

d e u e n g a n o all' elessione d' altro s o g g e t t o , quale sin che il detto Stoian conseguisca la liberta n' eserciti in sua u e c e la carica. H a n n o percio tutti di comun c o n s e n s o , e di propria universal soddisuatione eletto P a o l o Unceuich col titolo di V i c e Harambassa el N o i hauuta informatione dell' attitudine e sufficienza sua, c o n le presenti lo confirmiamo nella Carica per il t e m p o suddetto c o n tutte le incombenze, obbligationi, prerogatiue, e privilegii soluti hauersi, e godersi da essi, ben certi che egli sii per dar quei saggi di fedele pontualita, e ualore che uagliano ad acquistarli il maggior merito, e renderlo d e g n o delle dimostrationi di Pubblico gradimento, c o m m e t t e n d o percio a tutti li sudditi Morlacchi di donarlo per tale riconoscere, obedire et seguitare ouunque le occorrenze sopradatte ricerchevanno. Jn quorum fidem et. c."

3

Zara 6 M a g g i o 1666.

Ill „1669, 25. N o v e m b r e . A t t e s t a t o di S(ua) E ( c c e l e n z a ) A n t o n i o Priuli Prov(editore) G e n ( e r a l e ) comprovante le segnalate, e coraggiose azioni di Stojan Mitrovich Figlio di G i a n c o il quale fatto Sardar de Morlacchi preso Schiavo per 14 Mesi in Constantinopoli seppe coll'acquisto della libertа render glorioso il s u o n o m e , e segualarsi nel C o n t a d o di Zara dove recise di propria m a n o la Testa di Ricep A g a Filippovich, ed atri 70 sotto Cettina c o n 30 Schiavi, nove pure sotto Udbina con sette Schiavi, e conquista di 30 Cavalli, altre 90 T e s t e non compresa quella dell' A g a Velaghich, non che Г asporto de loro animali, di 30 Schiavi con la Testa di Grafiaz, ed altri copiosi Armenti, Spoglie, ed insegne, in R o d o v o p o g l i e , di numero rilevante di T e s t e , e Schiavi nemici, ed altri Armenti ricuperati, in Cossovopoglie colla morte di A g a Pajalitovich col proprio ferro decapitato."

IV „ D o m e n i c u s Contareno D e i Gratia D u x Venetiarum et. c. Universis et singulis ad quos hac nostrae pervenerint significamus in consilio nostro Rogatorum captam fuisse partem t e n o n s infrascripti. Han3

154

Задарски стари архив, Cnucu K. Корнара, 1, стр. 105.

no quelli della famiglia Mitrouich d o p o hauer abbandonata la Patria et il Paese Turchesco uiuendo sotto quela fede, e c o n l' hauer persuaso m o l t e Case di portarsi s o t o l' Insegne della S (ignoria) N ( o s t r a ) , procurato gl' incontri piu azzardosi, anzi incontrando Г occasioni di cimentar le proprie uite per godere gli attestati de Publici Rappresentanti della loro diuotine e coraggio; N e l corso della passata Guerra nella Dalmatia Stoian Mitrouich, Sardar de' Morlacchi, non dissimile dal Padre e d' altri suoi Maggiori diede saggi del suo corraggio, facendo cader estinti Alilbeg Duragbegouich, Soggetto di gran conditione, e s e b b e n e provo per mesi quattordici dura schiauitu restituitosi in liberta non tralascio tra noui cimenti d' esporre la propria uita, e nel conflitto seguito nel C o n t a d o di Zara fece la testa di Resep A g a Filipovich e quella di A g a Velaghich e d' Halaga Paialitouich, e molte altre oltre diuersi schiaui, e danni considerevoli all'inimico inferiti sempre intrepido nell' eseguire doue e stato comandato di seruire, c o m e ben lo palesan Г Attestationi de pred(ett)i nostri Rappresentanti, rifflettendo la Munificenza di questo Consiglio al merito insigne del p r e d ( e t t o ) o Stoian Mitrouich, conosce proprio esercitar gli effetti soliti di benignita che uagliano a renderlo certo della sodisfattione receuuta delli predetti suoi impieghi. L' andera parte che il sudetto Stoian Mitrouich a grata retributione del seruitio prestato sia fatto Cauallire noi Colleggio nostro da S(u)a S(ereni)ta et datogli in d o n o una Colana d' o r o con medaglia di San Marco per ualore di ducati c e n t o B ( o n a ) V(aluta) c o m e pure gli sia fatto una uestra c o m e fu deliberato a Smoglian Smiglianouich sotto il 13 Luglio passato; Cosi che con questo s e g n o all' occasioni dimostri sempre piu la 6

diuotione uerso il seruitio della S(ignoria) N(ostra) . D a t o in Nostro Ducali Palatio die X ma III a Martii. Indictione Sa M D C L X X

Agostino

Bianchi

Segr(etar)io."

I „У новој 1666. години нарасла je похлепа Морлака који cy ce приклонили Републици, те они, заједно с неким Каштеланима, 9. марта образоваше велики о д р е д људи и са више чета кренуше да опљачкају околне Османлије. За своје воће Задрани изабраше Јанковића и Миљковића и прећоше реку Цетину с триста коњаника, Шибенчани, на челу са Шорићем, с 4 0 0 људи, коњаника и пешака, Клишани п о ћ о ше са Зорзијем Лисолом, а кастелске харамбаше са 500 тамошњих житеља. Када Турци сазнадоше за овај упад, окугшше ce у великом броју и побише с нашима, који нису марили за нарећења својих запо6

155

ведника, који су то били само по имену, док су војници поступали како су хтели. Ипак, поглавари су непрестано бодрили слабе и хватали кукавице, али на крају, услед војничког неискуства, подлегоше, бацише оружје, док други заборавише да га имају, те п о б е г о ш е са разбојишта. У мећувремену Задрани су се п о б е д о н о с н о враћали из непријат е љ с к е з е м љ е с пленом и заробљеницима, те када открише да су хришћани побегли, испољише своју срчаност, али угледни поглавари нису располагали с д о в о љ н о војне силе, те се тако поражена хришћанска војска распршила, а млетачка крајина је оплакивала губитак о к о 400 својих људи. Миљковић и Јанковић су допали ропства и, као знамените личности, били су одведени у Цариград, где су задржани на султановом двору. П о с л е свега по вољи Божјој су побегли и вратили се под о к р и љ е Републике, која их је наградила, а Јанковића уз то и пос е б н о обдарила и доделила му титулу В и т е з а Св. Марка."

II „Ми Катарино К о р н а р о за Прејасну Млетачку Републику Генерални Провидур у Далмацији и Албанији. К а к о су тренутно, услед сужањства харамбаше Стојана Јанковић а , Морлаци из Поседарја остали б е з поглавара који би им могао издавати нарећења, штитити их и водити у складу са захтевима служења Његовој П р е с в е т л о с т и , ваљало је да они приступе избору неке друге о с о б е која би, док се речени Стојан не о с л о б о д и , уместо њега обављала те дужности. Стога су они с л о ж н о и на своје потпуно задовољство за вицехарамбашу изабрали Павла Вукчевића. П о ш т о смо Ми обавештени о њ е г о в о м понашању и способностима, овим пот;врћујемо да he он у поменутом времену ту Службу вршити, уза све уобичајене дужности, о б а в е з е , прерогативе и повластице, уверени да he ce он показати верним, тачним и ваљаним, те тиме задобити велике заслуге, бити достојан израза Јавног задовољства и бити вредан хвале и награде свих поданика Морлака, з б о г исправног сагледавања, послушности и оданости, када год то околности буду изискивале. In quorum fidem et. c. З а д а р , 6. маја 1666."

156

Ill „1669, 25. новембар. С в е д о ч е њ е Њ ( е г о в е Е(кселенције) Антонија Приулија Ген(ералног) Пров(идура) којим се потврћују знаменити и неустрашиви подвизи Стојана Митровића, Јанковог сина, морлачког сердара. По ч е т р н а е с т о м е с е ч н о м робовању у Цариграду у с п е о је да се о с л о б о д и и тиме прослави своје име и одликује ce у задарском крају, гдје је својеручно о д с е к а о главу Реџеп-аги Филиповићу и још 70 глава код Цетине, стекавши 30 р о б о в а , девет глава код Удбина, задобивши 7 робова и 30 коња, у Рудопољу п о с е к а о још 90 глава, не рачунајупи главу are Велагића, у з е о њихове коње, 30 р о б о в а и главу Графијаза, као и о б и љ е с т о к е , разноврсни ратни плен и знамења власти. Још је знатан број глава, з а р о б љ е н и х непријатеља и разне с т о к е прикупио на пољу Косову, где је п о г у б и о агу Пајалитовића, одрубивши му главу његовим сопственим мачем." IV „Чланови породице Митровић, напустивши Отаџбину и Турску Земл>у, држећи ее своје вере, те убедивши многе породице да прећу под барјак Н(аше) В(ласти), ступали су у најпогибељније сукобе, каткад чак стављајући на коцку и властите животе, чиме су заслужили признања Јавних Службеника, као одани и срчани људи. Током прошлог рата у Далмацији, Стојан Митровић, Сердар морлачки, нимало друкчији од свог Оца и осталих Старијих, пружио је доказа о својој срчаности, погубивши Али-бега Дуракбеговића, личност на високом положају. Премда је четрнаест месеци трпео мучно ропство, по врапању на слободу није устукнуо пред погибељним излагањем свог живота на нашој страни. П о том, у бици у задарском крају, одсекао је главу Реџеп-аге Филиповића, Are Велагића и Халаге Пајалитовића и још многе друге, стекао више робова и душману нанео знатне штете, вазда неустрашиво извршавајући оно што му је стављено у задатак, како се то јасно види из Сведочења наших Представника. Промишљајући гласовите заслуге реченог Стојана Митровића, ово Штедро B e n e сматра да му треба указати своју уобичајену милост и уверити га у своје задовољство због поменутих дела које je у служби извршио. Стога нека Стојана Митровића, у знак захвалности за његову службу, Његова Пресветлост прогласи у нашем Већу Витезом, нека му се подари златна Колајна с медаљом Светога Марка у вредности од сто дуката чврсте валуте, те нека му се начини долама, као то је то прошлог 13. јула учињено поводом Смољана Смиљанића. Нека ce с овом одлуком, кад устреба, и даље одано ставља у службу Н(аше) В(ласти)."

157

И з н а в е д е н о г м а т е р и ј а л а историјски ф а к а т Ј а н к о в и ћ е в а р о п с т в а приказује се о в а к о : С т о ј а н Ј а н к о в и ћ и 4 један М и љ к о в и ћ з а р о б љ е н и су у првој п о л о в и ц и ф е б р у а р а 1666. у ј е д н о м сукобу мећу п о г р а н и ч н и м Турцима и к о т а р с к и м у с к о ц и м а . К а к о су били чувени са јун а ш т в а , п о с л а н и су у Ц а р и г р а д и ту з а д р ж а н и на султа5 6 нову двору. П о с е д а р с к и Власи, који су услед Јанковић е в а з а р о б љ е њ а о с т а л и б е з п о г л а в и ц е , и з а б р а л и су П а в л а В у к ч е в и ћ а да га за њ е г о в а одсуства замењује. П р о в е д и т о р К о р н а р о п о т в р д и о је тај и з б о р дана 6. а п р и л а 1666. Ј а н к о в и ћ у и М и љ к о в и ћ у је успело да се, после ч е т р н а е с т м е с е ч н о г р о б о в а њ а , о с л о б о д е б е к с т в о м и да се п о в р а т е у К о т а р е . Н а ч и н на који се Ј а н к о в и ћ док о п а о с л о б о д е п р о с л а в и о му је име и с т е к а о му к а о награду в и т е ш т в о С в . М а р к а , достојанство које ј е тада б и л о на високој ц е н и . К а о ш т о се види, историјски је основ песме несумњ и в , а п р и к а з ф а к т и ч н о г д о г а ћ а ј а в е р а н , вернији, колико ја могу да просудим, но у ма којој другој народној п е с м и . He в о д е ћ и р а ч у н а о одступима н а м е т н у т и м потребом епске амплификације (нпр. трајање робовања) песма се р а з и л а з и од историје с а м о у имену Ј а н к о в и ћ е ва друга у ропству. О н а му за друга даје Илију Смиљан и ћ а , к о ј и то није м о г а о да буде, ј е р тада није б и о у жи7 воту. Од С м и љ а н и ћ а ж и в е о је тада ј о ш једино Смо4

Миљковићи су били т а к о ђ е р једна од главарских породица међу котарским ускоцима. 5 Није редак случај да се з а р о б љ е н е угледне личности шаљу као т р о ф е ј п о б е д е , на дар султану. Султаново је р о б љ е б и л о неоткупљиво. У уговору о предаји Клиса (6. IV 1648) Турци се обвезују о с л о б о дити неке з а р о б љ е н е млетачке поданике, сем случаја „che questi s' attrovassero a quest' hora schiaui dichiarati del Gransignore, cosi che per tal causa rihauer non si potessero"." ( Ф о с к о л о в е д е п е ш е , LVI, 339, млет. држ. apx.). • „Да ce они сада находе код Султана, као његови робови, те се стога не могу повратити." 6 Ускоци из Ж е г а р а у Буковици, који су пролећа 1647. прешли к Млечићима и настанили ce у селу Будину близу Поседарја. 7 П о г и н у о je у септембру 1654. (Терминација пров. Л. Д о л ф и н а од 24. XII 1654, зад. ст. архив.)

158

љан, а он није био з а р о б љ е н са Ј а н к о в и ћ е м , јер ни у посведочењима изданим му у то време од далматинских 8 9 проведитора, ни у дукали од 13. јула 1669, у којима су иначе побројане и много ситније његове заслуге за млетачку ствар, нема спомена о к а к в о м њ е г о в о м ропству, ш т о би несумњиво, као један крупан наслов на државну захвалност, било истакнуто да је он ту кушњу доиста изд р ж а о . О ч и т о је да је народна песма, која има своје симпатије и своје неправде, и зв р ш и ла и овде једну од т а к о честих замена у личности, па М и љ к о в и ћ е в у згоду ставила на активу народу милијој личности Илије Смиљанића. Можда нећемо п о г р е ш и т и ако историјску т а ч н о с т ове народне песме доведемо у везу са в р е м е н о м њ е н о г постанка и закључимо да је она настала одмах по Стојанову повратку у К о т а р е . А к о р е ч и сплитског надбискупа Косми у писму кардиналу Ч и б о од 27. септембра 1684. „essendo solita questa natione di n a r r a r e in versi gli acciden10 г ti piu notabili che le occorrono" оправдавају мишл^ење да cy све песме ускочког циклуса настале непосредно noone догаћаја које опевају, то се са ј о ш в и ш е р а з л о г а може да узме у овом случају, где у речима Приулијева посведочења „seppe coll' acquisto della liberta r e n d e r glorioso il suo nome"° имамо н а г о в е ш т е њ е да ce je год. 1669. већ певало о Стојанову о с л о б о ћ е њ у , дакле да je о т о м већ постојала ова или овој слична народна песма.

8

З а д . ст. архив. Списи К. Корнара од 25. IX 1667, и А. Приули 25. II 1669. 9 Ibid. 10 Theiner, Mon. Slav. Mer, II, 222. г „Овај народ обичава да приповеда у стиховима о најзнаменитијим згодама које му се дешавају." л „Успео је да се о с л о б о д и и тиме прослави своје име."

159

ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈЕ ИЛИЈАНОВИЋА СТОЈАНУ ЈАНКОВИЋУ

У о к т о б р у 1686. м л е т а ч к о м п р о в е д и т о р у у Далмацији Ђ и р о л а м у К о р н а р у п а л о je у руке о в о писмо: „Ilustrissimo

Signor

Mio,

Signor e

Patrone Singolaris-

simo. Si r i c o r d e r a Vostra Signoria Illustrissima n o n dubito della gran stirpe dei Signori de Illyanova stati C o n t i di G a 3 bella e di t u t t a Illyria C u l m i a D u c a t o , e p e r conseguenza Signori di tutti questi C o n t o r n i a n c o s o t t o Z a r r a (sic), p e r lo che r i t r o v a n d o m i lo unico di quell' A l t o Lignaggio liber a t o del B a r b a r a G i o c h o (sic) O t t o m a n o d o p o l' ultima pa­ ce conclusasi t r a Г Augustissimo I m p e r a t o r e R o m a n o et il T u r c o al servitio di Sua m a e s t a C e s a r e a in V i e n n a , e sent e n d o h o r i felici progressi delle Gloriose A r m i V e n e t e con­ t r a il T u r c h o che si f a n n o t a n t o nella M o r e a , q u a n t o costi in D a l m a t i a , a tal causa p r e g a r voleva Vostra Signoria Illu­ strissima a cio n o n p e r m e t e s s e alla sua Soldatesca che vengino (sic) m a l t r a t t a t i quei poveri Sudditi Christiani, p e r c h e hoggi o d o m a n i con la presa di B u d a , che ferme t e n g o n o le gloriosissime A r m i di C e s a r e , q u a n t o p r i m a colla gratia et I n d u l t o C e s a r e o p r o c u r a r o di rivedere ripatriar e stabilirmi in D a l m a t i a m i a P a t r i a e Giurisdittione H e r e d i t a r i a ; di n o u v o percio p r e g o V o s t r a Signoria Illustrissima a c t i o che a

160

Што je млетачки назив за Хумску Кнежевину.

gli sijno r a c c o m a n d a t i quei poveri C o n t a d i n i Christiani, ne h a b b i n o causa di d e s e r t a r e le t e r r e , stante p r e s t o s p e r o di vederla e riservirla, m e n t r e p e r t a n t o resto. Di Vostra Signori Ilustrissima Viena 30 Luglio 1686.

Obligatissimo sempre

C o n t e M a t i m i r M a t t h i a s Nicolaus Illynova Illyriae 6 et D a l m a t i a e H a e r d i s (cis) D u c a C u l m i a e . " Споља: „All Illustrissimo Signor, Signore e P a d r o n e Singolarissimo il Signor Cavagliere G e n e r a t e o r d i n a t e dalla Sere6

„Преведри

Moj Господине,

Преизврсни

Господару

u Заштит-

ниче. He сумњам да ће се В а ш е П р е в е д р о Господство сетити велике лo­ зe Господара Илијанове, некадашњих Г р о ф о в а од Г а б е л е и читавог Војводства Илирије Кулмиа, а тиме и Господара читавог овог Краја, све до испод З а д р а (sic). К а к о сам се ја, једини од т о г У з в и ш е н о г Рода, о с л о б о ђ е н Варварског Јарма (sic) Отоманског, након п о с л е д њ е г мира склопљеног између П р е у з в и ш е н о г Римског Ц а р а и Турчина, нашао у служби Њ е г о в о г Ћ е с а р с к о г Величанства у Бечу, те п о ш т о сам чуо за успешно напредовање Славне М л е т а ч к е Војске против Турака, како у Мореји тако и т а м о у Далмацији, с тог разлога х т е д о х да В а ш е П р е в е д р о Господство замолим да својим Трупама не допусти да злостављају тамошње јадне хришћанске поданике, јер ускоро, по з а у з е ћ у Будима што заокупља дичну Ћ е с а р с к у Војску, настојаћу да се ш т о пре, уз Ћ е с а р е в у милост и наклоност, о п е т у отаџбину, вратим и настаним у Далмацији, Отаџбини и Наследној Јурисдикцији мојој. Стога поново молим В а ш е П р е в е д р о Господство да се заузме за о н е јадне сељаке хришћане, те да они тако не буду приморани да напусте земљу, будући да се ја надам с к о р о вас видети и на услузи вам бити, а дотад остајем. В а ш е г П р е в е д р о г Господства Б е ч , 30. јул 1686.

В а з д а веома захвалан

Матија Илијановић г р о ф Илијанове Илирије и Далматинског Наследног Војводства Кулмије." п

161

nissima R e p u b l i c a di V e n e t i a in D a l m a t i a M o n g r . Stojan J a n k o v i c h A m i c o mio Charissimo. Per Venetia in Dalmatia. R a c o m e n d a t u r p e r P o s t a m C e s a r e a m humiliter."" П р о в е д и т о р К о р н а р о није до тада био чуо за аван1 туристу И л и ј а н о в и ћ а н и т и је ш т о з н а о о њ е г о в и м прет е н з и ј а м а и акцији на б е ч к о м двору, али п р о н и ц љ и в о м оку Р е п у б л и ч и н а п р е д с т а в н и к а није и з б е г л а неозбиљн о с т у з а п ћ е н о г писма. Но и а к о је с у м њ а о у пишчеву пам е т , К о р н а р о о п е т није п р о п у с т и о да о ствари извести највишу полицијску в л а с т своје р е п у б л и к е - д р ж а в н е и н к в и з и т о р е - a то с р а з л о г а ш т о је и у п о л и т и ч к о ј ситуацији о н о г в р е м е н а и у с а м о м писму б и л о н е ч е г ш т о је побудило п о д о з р и в о с т о п р е з н о г и по природи непов е р љ и в о г М л е ч и ћ а . У извештају од 30. о к т о б р а 1686. к о ј и м ј е с п р о в е о и н к в и з и т о р и м а И л и ј а н о в и ћ е в о писмо, К о р н а р о , к а о р а з л о г е ради којих с м а т р а писмо достојн и м и н к в и з и т о р с к е п а ж њ е , наводи акцију коју су управ у то в р е м е Д у б р о в ч а н и развијали на б е ч к о м двору да с к л о н е ћ е с а р а на о д а ш и љ а њ е војске у Б о с н у и Х е р ц е г о вину и на о с в о ј е њ е Х е р ц е г - Н о в о г за рачун Аустрије; п о м п о з н о с т п е ч а т а ударена на писмо и, најзад, генерал2 ску титулу придану Ј а н к о в и ћ у у наслову писма. К а д је тај и з в е ш т а ј с т и г а о и н к в и з и т о р и м а , они су, исто к а о и К о р н а р о , били н е о б а в е ш т е н и о Илијановић е в о ј л и ч н о с т и па су одмах п о х и т а л и да о њему п р и б а в е п о т р е б и т е и н ф о р м а ц и ј е . У писму од 14. н о в е м б р а те го3 дине, к о ј и м т о јављају К о р н а р у , и н к в и з и т о р и н е к а ж у в

„Преведром Господину, Преизврсном Господару и Заштитнику, Господину Витезу Генералу Пресветле Млетачке Републике у Далмацији, Пречасном Стојану Јанковићу Пријатељу Мом Премилом. За Венецију у Далмацији. П о н и з н о препоручено за Царску П о ш т у . " 1 О Илијановићу види: др Ј. Радонић, Гроф Ђорђе Бранковић и његово време, Б е о г р а д 1911, стр. 335, 363, 364. 2 Млетачки државни архив, Inguisitori di Stato-Busta, 275. 3 Млетачки државни архив, Inguisitori di Stato-Busta 46.

162

к а к в е су к о р а к е у ту сврху п р е д у з е л и , али се без м у к е м о ж е погодити да су се они ради т о г а о б р а т и л и м л е т а ч к о м посланику у Б е ч у . И н ф о р м а ц и ј е од б е ч к о г посланика м о р а да су б р з о с т и г л е , ј е р в е ћ 22. ј а н у а р а 1687. и н к в и з и т о р и јављају К о р н а р у да се а у к т о р з а п л е њ е н о г писма доиста н а л а з и у Н е м а ч к о ј („in G e r m a n i a " ) и да се носи истим м и с л и м а које су и з р а ж е н е у писму т ј . да на основу н е к о г наследног п р а в а с т а в љ а п р е т е н з и ј е на Далмацију к а о на своју старину. Ради т о г а и н к в и з и т о р и препоручују К о р н а р у да настоју д о з н а т и н а с т а в љ а ли се 4 преписка међу И л и ј а н о в и ћ е м и Ј а н к о в и ћ е м . У с в о м одговору К о р н а р о уверава и н к в и з и т о р е д а ћ е т о ј с т в а р и 5 посветити сву п а ж њ у и, ч и м ш т о сазна, о б а в е с т и т и их. Овим је, регби, ствар залегла, јер у даљем Корнар о в о м дописивању са и н к в и з и т о р и м а н е м а о њ о ј в и ш е п о м е н а . Непуну годину после з а д њ е г К о р н а р о в о г писма г о о в о м предмету, Ј а н к о в и ћ је погинуо (јануара 1688) у служби дуждевој; a у м а т е р и ј а л у којим р а с п о л а ж е м о нема никаква знака да се држање млетачких власти п р е м а њему, после о т к р и ћ а И л и ј а н о в и ћ е в а п и с м а , у бил о чему и з м е н и л о . Н а м е ћ е с е п и т а њ е ш т а ј е н а в е л о х е р ц е г о в а ч к о г пустолова д а управи Ј а н к о в и ћ у о н о в и с о к о п а р н о и , н а о к о , бесмислено писмо? О д г о в о р а на то не н а л а з и м о ни у И л и ј а н о в и ћ е в о м писму, ни у п р е п и с ц и , која се п о в о д о м т о г писма р а з в и л а м е ђ у д а л а м т и н с к и м п р о в е д и т о р о м и д р ж а в н и м и н к в и з и т о р и м а у М л е ц и м а . У з р о к који сам И л и ј а н о в и ћ наводи т ј . б о ј а з а н да се д а л м а т и н с к и сеља ци, њ е г о в и , т о б о ж е , к м е т о в и , у р а т н о м м е т е ж у н е р а з бегну те о н , кад у ђ е у посед својих наследних з е м а љ а , н а ђ е их з а п у ш т е н е и без р а д н е с н а г е , к а р а к т е р и с т и ч а н је за његову авантуристичку л и ч н о с т , али не м о ж е да се 4

Ibid. Lamansky, Secrets d' etat de Venise, стр. 148, 149. Б о ш к о Десиица je доцније утврдио тачан датум погибије Стојана Јанковића, 23. август 1687. године. 5 г

163

узме о з б и љ н о . М о ж д а н е ћ е м о п о г р е ш и т и а к о устврдимо да је И л и ј а н о в и ћ у , за улогу коју je у Б е ч у и г р а о , т р е б а л о д о к а з а о в е з а м а које има у з е м љ а м а на које су се њ е г о в е п р е т е н з и ј е о д н о с и л е . С т о ј а н Ј а н к о в и ћ био је у п р а в у то в р е м е и з и ш а о на глас. В е с т и о њ е г о в и м д р с к и м ч е т н и ч к и м подвизима и о њ е г о в о м л и ч н о м јун а ш т в у п р е л а з и л е су г р а н и ц е м л е т а ч к е д р ж а в е и проносиле се свуда, где год се п р а т и о т о к о н о г епохалног ра6 т а , н а р о ч и т о п о н е м а ч к и м з е м љ а м а . Н е м а сумње д а б и веза са ј е д н о м л и ч н о с т и к а к а в је б и о Ј а н к о в и ћ у Илијан о в и ћ е в и м р у к а м а п о с т а л а к а п и т а л о д н е м а л е вреднос т и , стога је он и п о к у ш а о да о н и м писмом ту везу ухвати. К о д т о г а ј е , к а к о с е в и д е л о , н а и ш а о н а полицијску п р е д о с т р о ж н о с т м л е т а ч к и х власти и та му је помрсила рачуне.

6

Види вести о Јанковићеву четовању сабране из савремених њемачких историчара у Freiwillige Theilnahme der Serben u. Kroaten an der vier letzten osterreichisch-turkischen Kriegen, Wien 1854, стр. 27, 31, 35, 36, 4 4 , 150, 159, 160-162. Ty ce на једном месту (стр. 44) за Јанковића к а ж е „der w e g e n seiner in Dalmatien hochstberuhmten Helden-Thaten, der ganzen Welt bekannte Ritter Janco".

164

БРАЧНА ТРАГЕДИЈА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА

М е ђ у списима, з а б и љ е ш к а м а и д о к у м е н т и м а задарског п о л и г р а ф а Ф р а н ћ е с к а Ферари-Купилија (Frances­ co Ferrari-Cupilli) који ce, с а к у п љ е н и у с в е с к е , чувају у задарској градској б и б л и о т е ц и Paravia под н а с л о в о м „Miscellanea di F. Ferrari-Cupilli", y свесци бр 15289 Us 329 н а л а з и ce под редним б р о ј е м 65 н а ц р т за једну драму коју је Ферари-Купили н а м ј е р а в а о да н а п и ш е . К а к о је т р е б а л о да, п р е м а укусу в р е м е н а ( о к о 1850. г . ) , д р а м а буде историјска, Ф е р а р и - К у п и л и јој је за п р о т а г о н и с т у узео С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а и у нацрту за њу п р и б и љ е ж и о н е к о л и к о докумената о тој л и ч н о с т и , н а п а б и р ч е н и х по задарским архивима и б и б л и о т е к а м а . Из п р в о г од забиљ е ж е н и х докумената даде се з а к љ у ч и т и да п и ш ч е в изб о р није пао на С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а случајно, в е ћ да се је писац опредијелио за њ е г а стога ш т о му је тај докуменат о т к р и о један е м и н е н т н о д р а м а т и ч а н д о г а ђ а ј из ж и вота те личности. Н а п а б и р ч е н и м д о к у м е н т и м а писац је поставио наслов: „ A u t o r i t a su cui si appoggia l' argomento di qesto d r a m m a " ( „ А у к т о р и т е т и ' на к о ј е ce о с л а њ а предмет ове д р а м е " ) . Н е п о с р е д н о испод т о г н а с л о в а он истиче да ce у успоменама о д о г а ђ а ј и м а који су се з б и л и у граду З а д р у , з а б и љ е ж е н и м од Т е о д о р а Риналдија (Rinaldi) налази ова б и љ е ш к а : „ A d d i 10 Z u g n o 1676, in calle del Paradiso, il K. r. G i a n c o mazzo la sua moglie, trovata con un suo c a m e r a t a a p e c c a r e , e d e t t o feri con un colpo di pistola, e d e t t o p o t e s c a m p a r e , e la moglie resto m o r t a di 165

t r e colpi di scimitarra: la giustizia n o n li fece n i e n t e ; fu ass o l t o . " ( „ H a 10. јуна 1676. y Рајској улици, к а в а л и р Јанко уби своју ж е н у , коју је з а т е к а о гдје гријеши са једн и м својим другом и р е ч е н о г а р а н и м е т к о м из кубуре и р е ч е н и успје да у м а к н е а ж е н а остаде м р т в а од т р и ударца с а б љ е : п р а вда му н и ш т а не учини; би р и ј е ш е н . " ) П р о ч и т а в ту б и љ е ш к у , д а о сам ce у потрагу за ориг и н а л н и м и з в о р о м т ј . з а х р о н и к о м Т е о д о р а Риналдија. На ж а л о с т , р е з у л т а т је б и о н е г а т и в а н : ни у једном од задарских архива и б и б л и о т е к а није б и л о т р а г а ни спом е н а о тој хроници н и т и је и један од задарских историч а р а , а р х и в а р а и б и б л и о т е к а р а з н а о за њ е з и н о постојањ е н и т и у о п ћ е и к а д чуо з а и м е т о г љ е т о п и с ц а . Н а м е т а л о с е п и т а њ е ј е л и тај Т е о д о р о Риналди у о п ћ е постојао и о с т а в и о за с о б о м једну хронику или је и једно и друго и з м и с л и о Ф е р а р и - К у п и л и . П р о т и овој п о т о њ о ј хипотези г о в о р е : о з б и љ н о с т и ч е с т и т о с т с а м о г писца, недостај а њ е једне а д е к в а т н е сврхе за т а к о в у мистификацију, најзад начин и ф о р м а саме м и с т и ф и к а ц и ј е . Ко мистиф и ц и р а , т а ј и д е увјек за н е к и м ц и љ е м и п о д е ш а в а начин м и с т и ф и к а ц и ј е п р е м а сврси коју х о ћ е да постигне и која увјек састоји у о б м а н и и л и једног појединца или једног к о л е к т и в и т е т а . С р е д с т в о ј е м и с т и ф и к а ц и ј е д а к л е , п о нужди саме с т в а р и , с а о п ћ е њ е д р у г о м е , публицитет. С в е г а т о г а у случају Ф е р а р и - К у п и л и ј а н е м а . Он Риналдијеву вијест не објављује ш т а м п о м , он је преписује у један „ p r o m e m o r i a " , у један н а ц р т д р а м е састављен „рго d o m o " , за своју личну у п о т р е б у , и преписује је, очевидн о д о с л о в н о , с а н а в о д н и м з н а к о в и м а . А к о с е дакле ради о м и с т и ф и к а ц и ј и , то је м и с т и ф и к а ц и ј а самога себе (а т а к о в а с е , м е ђ у н о р м а л н и м и о з б и љ н и м људима од науке не да з а м и с л и т и ) . О с и м т о г а , сви д о к у м е н т и који ce у Ф е р а р и ј е в о м н а ц р т у надовезују на о в а ј , апсолутно су а у т е н т и ч н и . Н а ј з а д и сам ф а к а т да исти Ф е р а р и те исписе означује к а о историјску подлогу своје д р а м е говор и з а а у т е н т и ч н о с т ц и т и р а н е вијести. С в е т о н а м е ћ е 166

з а к љ у ч а к да Ф е р а р и - К у п и л и није и з м и с л и о Т е о д о р а Риналдија и његову х р о н и к у , в е ћ да је он к о ј и ј е , к а о л о к а л н и и с т о р и ч а р , к а о б и б л и о т е к а р Paravie и к а о пасионирани љ у б и т е љ с т а р и н е п р е р о в а о све з а д а р с к е мајдане д о к у м е н а т а , и м а о у руци ту хронику и из ње исписао заб и љ е ш к у која му је дала п р е д м е т и подлогу за једну историјску драму, угинулу у з а м е т к у . To ш т о се данас изгубио сваки т р а г Риналдијевој хроници ј о ш не доказује да она није постојала, н а р о ч и т о а к о се има на уму да данас нема т р а г а н и љ е т о п и с и м а Шимуна Б е њ е , Шимуна Љ у б а в ц а , Л о р е н ц а Ф о н д р е , И в а н а Т а н з л и н г е р а и толиких других задарских дијариста и м е м о а р и с т а . Сад кад се је т а к о утврдила а у т е н т и ч н о с т Ф е р а р и јева ц и т а т а , н е ћ е бити б е з и н т е р е с а да се на основу материјала којим р а с п о л а ж е м о п р о в ј е р и и с т и н и т о с т самог Риналдијева к а з и в а њ а . Н и ј е в ј е р о в а т н о д а н е к о к о б и љ е ж и догађаје свог в р е м е н а у намјери да им сачува успомену за д а л е к а п о к о љ е њ а , и з м и ш љ а те д о г а ђ а ј е и потомству предаје плодове своје у о б р а з и љ е . С т о г а су љ е т о п и с и , дневници, м е м о а р и , записи и сл. н а ј ж и в љ и и најпоузданији историјски и з в о р и . З а Риналдијеву вијест постоји д а к л е једна п р и н ц и п и ј е л н а пресумпција ист и н и т о с т и коју оснажује и једна сачувана п о р о д и ч н а традиција, а коју д о к у м е н т и к о ј и м а р а с п о л а ж е м о не искључују. П р е м а т и м д о к у м е н т и м а , С т о ј а н Ј а н к о в и ћ р о 1 ђ е н je у Ж е г а р у о к о 1635. г. У јуну 1648. г. 70 ж е г а р ских породица под водством оца С т о ј а н о в а , Ј а н к а М и т р о в и ћ а у с к о ч и л о је из Ж е г а р а у Б у д и н , п р е м а П о с е дарју, н а територију М л е т а ч к е Р е п у б л и к е . О д т а д а п а све до свог з а р о б љ е њ а (9. м а р т а 1666. г.) С т о ј а н Ј а н к о вић је ж и в и о у Будину. К а д je пао у р о п с т в о , Ј а н к о в и ћ 1

Фосколова терминација од 1. ф е б р у а р а 1650. којом се Стојану као награда за јунаштво дозначује мјесечна плата од 4 дуката, каже за Стојана „in eta tenera esistente". Мислимо да н е ћ е м о погријештити ако ту „tenera e t a " у з м е м о као д о р а с л о с т за оружје и да као границу те дораслости поставимо петнаесту годину. Т а к о д о л а з и м о до закључка да је Стојан Јанковић р о ђ е н о к о 1635. г.

167

j e в ј е р о в а т н о б и о већ о ж е њ е н . Њ е м у ј е тада б и л о о к о 30 година а ниједан здрави и н о р м а л н и М о р л а к не дочекује, ј о ш ни данас, н е о ж е њ е н те године. М и с л и м о да и дивна н а р о д н а п ј е с м а о С т о ј а н о в у ропству не би била н а с т а л а и л и се в е з а л а за њ е г о в у л и ч н о с т да je о н , у часу з а р о б љ е њ а , био н е о ж е њ е н . П о бијегу и з Ц а р и г р а д а С т о ј а н се п о в р а т и о у Будин. У августу 1670. г. генерални провидур Б а р б а р о удијелио му је инвеституру на 400 г о њ а л а з е м љ е и на к у ћ е у селу И с л а м у , које су припадал е Турчину Јусуф-аги Т у р и ћ у . К о д р а з г р а н и ч е њ а Н а н и -Махмут-паша 1671. г. И с л а м је остао у турским границ а м а . Тада се је в ј е р о в а т н о С т о ј а н са п о р о д и ц о м настанио у З а д р у . В е ћ 1672. г. п о ч и њ е м о да у м а т и ц а м а прав о с л а в н е ц р к в е С в . И л и ј е с р е т а м о име Стојана Ј а н к о в и ћ а и других ч л а н о в а њ е г о в е к у ћ е , a то је д о к а з да је те године он в е ћ био н а с т а њ е н у З а д р у . Двадесет осмог нов е м б р а 1675. по с т а р о м , на једном к р ш т е њ у кумује 3 „Vinca, moglie del Kavalier G i a n c o " . Отуда дознајемо да c e j e ж е н а С т о ј а н о в а з в а л а В и н к а , ж е н с к о име н и м а л о у о б и ч а ј е н о м е ђ у М о р л а ц и м а . Д в а д е с е т т р е ћ е г априла 1674. з а д а р с к и п р а в о с л а в н и парох Атанасије Т р о и л о к р с т и о je у ц р к в и С в . И л и ј е у З а д р у Ђ у р ђ а - А л в и ж а „ ћ gliolo de Stogian Giancovichi e di D o n n a Vinca sua Con6 s o r t e " . ( М л е т а ч к о име А л в и ж е надјенуто je дјетету из п о ч а с т и п р е м а куму А л в и ж у Ћ и в р а н у , сину г е н е р а л н о г провидура П е т р а Ћ и в р а н а . ) Д в а д е с е т ш е с т о г ф е б р у а р а 1675. по с т а р о м , исти је парох к р с т и о Анастасију „figliola di Stogian Giancovich e di Vuca, sua c o n s o r t e " . " П р е м а о в о м документу м о г л о би да ce помисли да ce je ж е н а С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а з в а л а В у к а a то би име једној 2 м о р л а ч к о ј ж е н и б и л о и приличније н е г о Винка, али а

„Винка, жена Каваљера Јанка." „Сина Стојана Јанковића и госпође Винке, његове ж е н е . " " „Ћерку Стојана Јанковића и Вуке, његове жене." 2 Ј е д а н с т а р и Б у к о в ч а н а ц к о ј е г сам п и т а о је ли у прва в р е м е н а м е ђ у М о р а л ц и м а п о с т о ј а л о и м е В и н к а , к а з и в а о м и ј е д а с у т а к о понек а д „ п р и з и в а л и од д р а г о с т и ж е н с к е које су се з в а л е Јованка*'. 6

168

к а к о je у два раније наведена д о к у м е н т а име В и н к а сасвим ч и т к о н а п и с а н о , в ј е р о в а т н о је да је име В у к а настало отуда ш т о је пароху, код п и с а њ а ове п о т о њ е забиљ е ш к е , о с т а л о у перу слово и, па стога н е м а м о р а з л о г а да одступимо од т в р ђ е њ а да се је С т о ј а н о в а ж е н а з в а л а В и н к а . О с и м сина Ђ у р ђ а и ћ е р и А н а с т а с и ј е , С т о ј а н је од ж е н е В и н к е имао ј о ш и сина Н и к о л у , који м о р а да је р о ђ е н прије н е г о се С т о ј а н н а с т а н и о у З а д р у , ј е р му к р ш т е њ е није з а б и љ е ж е н о у м а т и ц и к р ш т е н и х парохије С в . И л и ј е и јер је тај Н и к о л а погинуо у Л е в а н т у 1687. г. к а о пуковник п ј е ш а ч к е р е г и м е н т е с а к у п љ е н е од о ц а му С т о ј а н а , а пуковник не би м о г а о да буде 1687. да се је родио 1672. или послије те године. С т о ј а н је д а к л е од ж е н е В и н к е , у часу кад се је о д и г р а л а трагедија, и м а о синове Н и к о л у и Ђ у р ђ а и к ћ и Анастасију. П р е м а Риналдију, трагедија се је о д и г р а л а десетог јуна 1676. П р е г л е д а о сам т а ч н о све д о к у м е н т е које сам с а б р а о о Стојану Ј а н к о в и ћ у , а тих је в р л о в е л и к б р о ј , не бих ли у њима н а ш а о п о д л о г е за з а к љ у ч а к о вјеродостојности Риналдијеве вијести. У х р о н о л о ш к и у р е ђ е н о ј збирци задњи д о к у м е н а т који претходи дану десет јуна 1676. датиран је 3. д е ц е м б р а 1675. и односи се на н е к о ј а м с т в о које ј е С т о ј а н п р е у з е о з а Б а ј а П и в љ а н и н а . П р ви докуменат сусљедан к р и т и ч н о м дану д а т и р а н је 24. августа 1676. и тај је д о к у м е н а т б р а ч н и у г о в о р С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а са А н т о н и ј о м Р е ц и ( A n t o n i a R e z z i ) , Гркињ о м л а т и н с к о г о б р е д а , други сусљедни д о к у м е н а т је дат и р а н 16. августа 1676. по с т а р о м (26. августа по грегоријанском календару) и то је з а б и љ е ш к а у м а т и ц и вјеначних православне ц р к в е С в . И л и ј е у З а д р у о вјенчању Стојана Ј а н к о в и ћ а са А н т о н и ј о м Р е ц и . Из докумената, д а к л е , п р о и з л а з и да је С т о ј а н о в а прва ж е н а Винка умрла у размаку в р е м е н а од 26. ф е б р у а р а 1675 (односно 26. ф е б р у а р а 1676, а к о ј е дотација и з в р ш е н а „ т о г е v e n e t o " тј. по м л е т а ч к о м р а ч у н а њ у године од м а р т а до ф е б р у а р а ) до 24. аугуста 1676, а та о к о л н о с т не искљу169

чује в ј е р о в а т н о с т Риналдијеве вијести, р а ђ е би р е к л и да г о в о р и у њезин прилог. А л и постоји н е ш т о ш т о дир е к т н о потврђује истинитост Риналдијева п р и ч а њ а , a TO je традиција која ce сачувала у породици Деде-Јанков и ћ . П о р о д и ц а Ј а н к о в и ћ угасила се 1731. г. смрћу сердара И л и ј е Ј а н к о в и ћ а , сина З а в и ш и н а а синовца Стојанова. И л и ј а није о с т а в и о за с о б о м дјеце па је услијед т о г а о г р о м н о и м а њ е Ј а н к о в и ћ а наслиједила И л и ј и н а сестра Ј е л е н а , к о ј а ј е б и л а удата з а м л е т а ч к о г п у к о в н и к а Т о д о р и н а Д е д е , Г р к а из М а л в а с и ј е . Да не би угинуло име п о р о д и ц е која је и м а л а т о л и к е заслуге за Републику и т о л и к и глас у народу, С и њ о р и ј а је непосредно по И л и јиној с м р т и , пренијела на Ј е л е н и н е синове и м е , титуле и п о в л а с т и ц е у г а ш е н о г п л е м е н а Ј а н к о в и ћ а . Т а к о је нас т а л а у К о т а р и м а п о р о д и ц а Д е д е - Ј а н к о в и ћ а , која се уг а с и л а 1874. г. смрћу к о н т а И л и ј е , чији је господски л и к М а т а в у љ т а к о с и м п а т и ч н о с к и ц и р а о у Биљешкама једног писца. Од удовице И л и ј е Д е д е - Ј а н к о в и ћ а и његове ћ е р к е Ј е л и с а в е т е м о г л а се ч е с т о чути ова прича: С т о ј а н о в кум (име му нису с п о м и њ а л е ) и м а о је да путује у М л е т к е и д о ш а о к С т о ј а н о в о ј к у ћ и да се опрости од кума. К а к о С т о ј а н није у т о м часу био при к у ћ и , он се з а д р ж а о у р а з г о в о р у са к у м о м и на поласку је з а п и т а о т р е б а ли јој ш т а из М л е т а к а . О н а га је з а м о л и л а да јој купи један п а р м л е т а ч к и х папуча и подигла м а л о сукњу да му п о к а ж е к а к о в у о б у ћ у ж е л и . У т о м је часу н а љ е г а о С т о ј а н , видио ту сцену и у наступу љ у б о м о р е р а с п о р и о ж е н у х а н џ а р е м . К а к о се види, ова се традиција потпуно п о к л а п а са Риналдијевим к а з и в а њ е м , само ш т о je, a то је и р а з у м љ и в о , м а њ е д р а с т и ч н а у п о т а н к о с т и м а и очит о п о д е ш а н а „ad u s u m d e l p h i n i " / И з свега ш т о с е ј е и с т а к л о даде се, д а к л е , закључити да је Ф р а н ч е с к о Ф е р а р и - К у п и л и доиста и м а о у рукама х р о н и к у Т е о д о р а Риналдија и из ње т а ч н о преписао г

170

„ З а неку посебну у п о т р е б у . "

вијест о б р а к о л о м с т в у С т о ј а н о в е ж е н е и њ е з и н о ј погибији од С т о ј а н о в е р у к е , и да је та вијест и с т и н и т а . С т в а р сама по с е б и не би б и л а в а ж н а н и т и би заслуж и в а л а да јој се п о с в е т и о в о л и к а п а ж њ а да а к т е р ове људске трагедије није уједно и с р е д и ш њ а л и ч н о с т једног лијепог циклуса н а р о д н е пјесме и да она не показује да ж е н а С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а није у с т в а р и б и л а о н а к в а П е н е л о п а к а к в о м ј е приказује „ Р о п с т в о Ј а н к о в и ћ Стојана."

171

СМРТ СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА И СЕОБА РАМСКИХ ФРАЊЕВАЦА У ДАЛМАЦИЈУ

М е ђ у м н о г и м ф р а њ е в а ч к и м љ е т о п и с ц и м а и истор и ч а р и м а к о ј и су писали о доласку свога братства из Раме у Д а л м а ц и ј у , ни сами један није тај д о л а з а к п р и к а з а о на основу званичних и з в о р а из в р е м е н а самога догађаја. Отуда д о л а з и да су вијести о тој сеоби код старијих писаца ф а н т а с т и ч н е , а код новијих н е д о в о љ н о т а ч н е . Ни сам датум с е о б е није био са с и г у р н о ш ћ у у т в р ђ е н , д о к га 1 о. И. М а р к о в и ћ , послије мучних дедукција, није т а ч н о одредио. Д о л а з а к р а м с к о г б р а т с т в а није м е ђ у т и м без важности за историју н а ш е у ж е д о м о в и н е . Т и м д о л а с к о м , a н а р о ч и т о н а с е љ е њ е м р а м с к и х ф р а т а р а под с и њ с к о м т в р ђ а в о м , д о ш л а је под ф р а њ е в а ч к и уплив п р о с т р а н а и б о г а т а ц е т и н с к а крајина, која је л е ж а л а ван домашаја п р в о г и старијег ф р а њ е в а ч к о г ж а р и ш т а , Висовца, ш кад ј е , н е ш т о касније, о б н о в љ е н и м о т с к и и карински м а н а с т и р , ф р а њ е в а ч к а духовна б а ш т и н а обухватила ј е читаву далматинску у н у т р а ш њ о с т од З р м а њ е до Н е р е т в е . Ф р а њ е в а ч к и уплив н а к а т о л и ч к о с т а н о в н и ш т в о к о п н е н е Д а л м а ц и ј е к р о з в и ш е од два вијека био је огром а н и он би несумњиво ј о ш дуго п о т р а ј а о да га у недавној п р о ш л о с т и није п а р а л и з о в а о и сузбио један ј о ш м а р к а н т н и ј и и ј о ш зачуднији ф е н о м е н месијанизма. Та дуга хипноза к а т о л и ч к о г народа копнене Далмације даје кључ за разумијевање његових духовних настројења 1

172

О. Ivan Markovic, Sinj i njegovo slavlje, Zagreb 1898.

и њ е г о в а д р ж а њ а у свим удесним ч а с о в и м а н а ш е п р о ш л о с т и од пада М л е т а ч к е Р е п у б л и к е па све до н а ш и х дана. Ради т о г а о с н о в а н а је т в р д њ а да п р е л а з р а м с к и х ф р а њ е в а ц а у Далмацију има своју в а ж н о с т , и ради т о г а ћ е м о п о к у ш а т и да хај п р е л а з п р и к а ж е м о т а ч н и ј е н е г је т о сада р а ђ е н о . Босански паша Мехмед Атлагић предузео је на п р о љ е ћ е 1687. г. опсаду С и њ а , да се т и м е и з м а к н е угарској војни, од које су сви п о г р а н и ч н и п а ш е с и л н о зазир а л и . А л и кад ј е к о н ц е м а п р и л а у з м а к а о пред в о ј с к о м г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а К о р н а р а и напустио опсаду, м о р а о је и он да с е , к а о и о с т а л и валије, п р и д р у ж и војсци В е л и к о г в е з и р а , у т а б о р е н о ј код О с и ј е к а . Одсуство главних заповједника и н а ј б о љ е војске из п о г р а н и ч н и х турских покрајина д а л о је маха К о р н а р у да о с т в а р и једну давну амбициозну ж е љ у свих м л е т а ч к и х п р о в и д у р а : освојење Х е р ц е г - Н о в о г . Ради војничке и д и п л о м а т с к е п р и п р е м е т о г потхват а , К о р н а р о ce у љету те године б а в и о у С п л и т у и по ок о л н и м о т о ц и м а , а заповједника к о њ и ц е , б и в ш е г к о т о р с к о г провидура А н т о н и ј а З е н а , б ј е ш е упутио у С и њ да са к о т а р с к и м у с к о ц и м а под С т о ј а н о м Ј а н к о в и ћ е м брани границу и в р ш и упаде у Б о с н у к а к о би на ту страну в е з а о босанске Т у р к е и з а д р ж а о их да не п р и т е к у у п о м о ћ опсједнутим Н о в љ а н и м а . П о г р а н и ч н и Т у р ц и , узн е м и р е н и м л е т а ч к и м п р и п р е м а м а , т р а ж и л и су да им се п а ш а п о в р а т и у з е м љ у , али мјесто п а ш е , В е л и к и им ве2 зир п о ш а љ е х е р ц е г о в а ч к о г алајбега. О к о двадесетог августа З е н о је с т и г а о у С и њ и и с т о г дана д о б и о вијест да је алајбег са н е ш т о спахијске војске п а о у Д у в н о . На ту вијест З е н о к р е н е одмах своју војску од 1.000 к о т а р ских и 300 п л а ћ е н и х к о њ а н и к а и 2.300 к о т а р а с к и х пјеш а к а , и 23. августа осване пред Д у в н о м . У п р в о м налету К о т а р а н и потуку алајбегове спахије а њ е г а п р и с и л е 2

Чин којему је на млетачкој страни одговарао онај генералног проведитора коњице.

173

да ce з а т в о р и у тврду, о л о в о м п о к р и в е н у џамију, а пот о м о п љ а ч к а ј у и п о т п а л е в а р о ш и све усјеве п р о с т р а н о г д у в а њ с к о г п о љ а . Д о к се З е н о с п р е м а о да удари на џамију, у к а ж е се са л и в а њ с к е с т р а н е један турски п о м о ћ н и одред. З е н о изда одмах заповјед да ce по пољу р а ш т р к а ни К о т а р а н и о к у п е о к о њ е г а , али мјесто да га послушају, о н и с е , на њ е г о в о з а п р е п а ш ћ е њ е , повуку к брдима т р и м и љ е д а л е к о од в а р о ш и у којој је он био у т а б о р е н . С в е З е н о в е м о л б е , п р и ј е т њ е и заповиједи нијесу успјеле да т о г а дана м а к н у К о т а р а н е из става пасивних пос м а т р а ч а . П о с т и ђ е н и о ј а ђ е н ради т а к о г д р ж а њ а својих ч е т а , С т о ј а н Ј а н к о в и ћ удари о ч а ј н и ч к и на ту п о м о ћ н у 3 војску, и у т о м б е з у м н о м о к р ш а ј у падне. Њ е г о в у погибију описује З е н о до у т а н ч и н е у депеши у п р а в љ е н о ј С е н а т у из с и њ с к о г п о љ а 26. августа 4 1687, д а к л е с а м о два дана послије д о г а ђ а ј а . „ О к о о с а м н а е с т о г часа - ј а в љ а ту З е н о - п о ч е ш е Т у р ц и да навиру у в е л и к о м броју и да се показују на узвисици, и ја сам о п е т о в а н и м о д а ш и љ а њ е м о ф и ц и р а пон о в и о М о р л а ц и м а п о з и в да се п р и м а к н у , али н и ш т а није м о г л о да их на то р и ј е ш и ! 5 Кавалир Јанко, пошто је посјекао три главе, не м о г а в ш и да поднесе т о л и к и к у к а в и ч л у к својих ( М о р л а к а ) ни да обузда своје в е л и к о с р ц е , загна се очајнички, и са самих о с а м или десет другова з а м е т н у бој с Турци3

Стојан Јанковић погинуо је дакле на 23. августа 1687. г., пуна два мјесеца прије фратарске с е о б е . Н е о с н о в а н а је дакле верзија фрањевачких писаца, која са т о м с е о б о м доводи у везу Стојанову личност. 4 Ова, као и све З е н о в е д е п е ш е које he ce у даљем току навести, у млетачком државном архиву: S e n a t o . Dispacci P. G. della Cavaleria in Dalmazia, filza 717. 5 Сви млетачки документи б е з изузетка називљу Огојана Митровића „il Cavalier Gianco". To му je патронимичко име остало и у народу, који њега и браћу му и потомке називље само Јанковић. Тај је назив у изворима дао повода неким недовољно обавијештеним работницима на домаћој историографији да често бркају Стојана Јанковића са Јанком Марјановићем, па чак и са неким Жанком из сињске крајине.

174

ма, који м е ђ у т и м не хтједоше да се о д м а к н у од д о м е т а њихових м у ш к е т а ( п у ш а к а ) . П р е м д а сам м у в и ш е пута јавио да се не з а п л и ћ е у борбу и да се п р и д р у ж и м е н и , к а к о бијаше занесен с о п с т в е н и м ј у н а ш т в о м , није ми успјело р а с т а в и т и га (од н е п р и ј а т е љ а ) па в и д е ћ и да је изм а к а о напријед, истурих један е с к а д р о н к о њ и ц е под заповједништвом к н е з а к а п е т а н а Р а д о ш а . Б р о ј је Т у р а к а н е п р е с т а н о р а с т а о , па се м а к о ш е и н е к и о ф и ц и р и , људи моје л и ч н е с т р а ж е , и други, к о ј и су се н а л а з и л и уза ме к а о д о б р о в о љ ц и , те не в и д е ћ и да се мичу М о р л а ц и , и а к о су и з д а л е к а п о с м а т р а л и ( ш т о се д о г а ћ а ) , одлучих да п о т е ч е м у п о м о ћ н а ш и м а и ја са чит а в и м одредом п л а ћ е н е к о њ и ц е . Н а с т а д е са једне и друге с т р а н е ј а к о к р ш а ј , који потраја н е к о л и к о сати и у к о ј е м п о г и б е м н о г о угледних Т у р а к а , мећу којима гласовити С и н г л и ћ (ваљда Ч е н гић) и, к а ж е се, ј о ш и Ф и л и п о в и ћ . О г о р ч а в а ми в е с е љ е успјеха н е с р е ћ а која је задесила к а в а л и р а Ј а н к а . П о г о ђ е н п у ш ч а н и м м е т к о м и ударцем сабље п р е к о л е ђ а , п р е д а о ј е , послије н е к о л и к о са6 т и , душу Спаситељу. Ж а л о с т коју о с ј е ћ а м ради г у б и т к а т а к о достојна и храбра мужа, којег сам на дјелу п р о к у ш а о к а о безгранично предана и вјерна В а ш о ј П р е в е д р о с т и , н а и ћ и he на разумијевање узвишеног Сената. 6

П р е м а предаји, другови су Стојану извадили у т р о б у и закопали je у дувањском пољу на мјесту гдје је издахнуо, наваливши на њу гомилу камења. Тијело је пренесено у К о т а р е . Р е г б и да Стојанови остаци нису донесени и сахрањени у З а д р у , иако су Јанковићи у цркви Св. Илије имали своју породичну гробницу. To закључујем по т о м е што његова смрт није з а б и љ е ж е н а у матицама умрлих цркве Св. Стошије, гдје су се б и љ е ж и л е и смрти православаца и смрти оних који би погинули ван Задра а били сахрањивани у којој од задарских цркава. П р е м а томе, вјероватна је вијест рукописа званог „L' a n o n i m o dei Filippi", no којој je он сахрањен y сад разрушеној црквици р а з р у ш е н о г жегарског насеља Будина, прама Поседарју. - Ријечи „dietro sua testamentaria disposizione" могле би ce односити на усмено изражену ж е љ у умирућег Стојана, јер он није за с о б о м оставио опоруке.

175

П о г и н у о je доиста о н а к о к а к о је и ж и в и о : к а о вел и к војник. И м о ж е се к а з а т и да је с а м п о т р а ж и о смрт, ј е р су силе б и л е и п р е в и ш е неједнаке и он је проти мој и м о п е т о в а н и м заповиједима хтио да п о г и н е , премда се је и з р а з и о да је њ е г о в а сврха б и л а да д о м а м и Т у р к е у от в о р е н о п о љ е и т а к о о м о г у ћ и п л а н који сам с њ и м био засновао. П о њ е г о в о ј с м р т и о т и ш а о сам л и ч н о у одред Морл а к а да их п о т а к н е м на освету њихова п о г л а в и ц е , али н и ш т а није п о м о г л о ; н а ш а о сам и х ш т а в и ш е р и ј е ш е н е на п о в р а т а к и без мене те сам их с м у к о м з а д р ж а о и пов у к а о се уредно и б е з ш т е т е . О б з и р о м на м а л и број п л а ћ е н е к о њ и ц е био сам изаб р а о двије с т о т и н е к о њ а н и к а мећу М о р л а ц и м а те од њих о б р а з о в а о два е с к а д р о н а да т и м е дадем в е ћ и изглед одреду дуждеве (тј. п л а ћ е н е ) војске али су ме и они у м у ч н о м часу напустили и ниједан није о с т а о уза м е , так о ј е о в о м а л о к о њ и ц е м о р а л о д а и з д р ж и највећи н а п о р . (Omissis) О свему сам о б а в и ј е с т и о у з в и ш е н о г ген. Проведит о р а , да ce с њ и м д о г о в о р и м к о м е би т р е б а л о повјерити управу над М о р л а ц и м а мјесто з а с л у ж н о г к а в а л и р а Јанк а , к о ј и м е ј е , д о к ј е и з д и с а о , дао з а м о л и т и з а милостиву п о м о ћ њ е г о в о ј дјеци, и ја не могу н е г о да их понизно п р е п о р у ч и м д р ж а в н о м м и л о с р ђ у , к а о изданке т а к о достојна о ц а . " П о с л и ј е т а к о ж а л о с н а исхода о в о г а п о т х в а т а , З е н о у з м а к н е к С и њ у , јадикујући ш т о му ce у овакој прилиц и , мјесто оне силе необузданих К о т а р а ц а , није н а ш л о б а р с т о т и њ а к оних храбрих хајдука које је био оставио у Боки. Сусљедни с е п т е м б а р б и о је испуњен сав п љ а ч к а ш к и м походима наших у с к о к а у Б о с н у и Лику, м е ђ у којима је најзнатнији б и о један задарских и шибенских М о р л а к а на В а р ц а р - В а к у ф . Тридесетог септембра предао се Херцег-Нови, али се К о р н а р о све до зиме задржао у Б о к и , па је управа земље остала и даље повјерена Зену. 176

Двадесет и седмог о к т о б р а 1687. З е н о је из С п л и т а упутио С е н а т у овај и з в ј е ш т а ј . „ О ц и ф р а њ е в ц и м а н а с т и р а С в . П е т р а у Р а м и , који не могу више да подносе в а р в а р с к е п о с т у п к е и н е п р е кидне зулуме к о ј и м а их Ту р ц и м у ч е , п о с л а ш е ми п р о ш ле недјеље једног свог с в е ш т е н и к а , п р е р у ш е н а на в л а ш к у , да ми с а о п ш т и њихову одлуку да he напустити манастир и земљу а к о им дадем ј а к спровод, под чијом he з а ш т и т о м п р е ћ и у д р ж а в у В а ш е П р е в е д р о с т и . Ј а в и о ми је уједно да се истом н а м ј е р о м носе и м н о г е од оних христјанских породица које су то ф р а т р и м а у исповиједи повјериле. К а к о су се управ тих дана о к у п љ а л и сви М о р л а ц и ради о п ш т е г похода који је т р е б а о да о п у с т о ш и и попали ону покрајину, улучио сам ту прилику да им смјеста удовољим ж е љ и . С п о р а з у м ј е в ш и с е с а ф р а т р о м отправим њега и ј о ш н е к о ј е поузданике назад к ф р а т р и м а са п о р у к о м да се д р ж е спремни к а к о би се п р и д р у ж и л и походу чим се овај појави. Д и г о ш е се М о р л а ц и на пут и, мада је крај в р л о д а л е к (од С а р а ј е в а га дијели с а м о један и по дан хода), п о с л у ж и их с р е ћ а те у путу о с т а д о ш е н е з а п а ж е н и и с т и г о ш е н е н а д н о . К а к о онај крај није ни у п р о ш л о м е ни у о в о м е рату б и в а о н ап а да н , ж и т е љ и су се с м а т р а л и сигурни од п р е п а д а , па је т и м л а к ш е успјело з а с к о ч и т и их, исјећи и м н о г е з а р о б и т и . Н а ш и х ј е , ш т о п ј е ш а к а ш т о к о њ а н и к а , б и л о д о ч е т и р и хиљаде људи. О н и су, подијељени по р а з н и м селима о н о г а п р о с т р а н о г краја, з а п а л и л и м н о г е к у ћ е , од којих су се н е к е истицале в е л и ч и н о м , те в и ш е од стОтину с к л а д и ш т а сијена и ж и т а за војску, која о б и ч н о зимује у о н о м предјелу. П о ш т о је крај плодан (а то потврђују и сами ф р а т р и ) , не даде се о п и с а т и б о г а т с т в о залиха, н а м и р н и ц а и к р м е , које је о в о м п р и л и к о м с м е т е н о и у н и ш т е н о . М н о го је Т у р а к а са ч и т а в и м п о р о д и ц а м а и з г о р ј е л о заједно са к у ћ а м а , м н о г о их је изгинуло у о д б р а н и , а з а р о б љ е н о их је п р е к о двије с т о т и н е ш т о м у ш к и х , ш т о ж е н с к и х . 12 С т о ј а н Ј а н к о в и ћ и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

177

М о р л а ц и су изгубили с а м о ч е т и р и ч о в ј е к а , а р а н и л о их се и с т о т о л и к о , али је г у б и т а к н а к н а ћ е н в е л и к и м плијен о м , који се п е њ е на ш е с т до седам хиљада глава ш т о крупног ш т о ситног б л а г а . И на п о в р а т к у су наставили х а р а њ е м п р е д ј е л а к р о з које су п р о л а з и л и , т а к о да је један в е л и к дио т о г а краја о п у с т и о , те he Т у рци и м а т и муке код з и м о в а њ а у тим с т р а н а м а . О ц и , њих п е т н а е с т о р и ц а ш т о с в е ш т е н и к а ш т о ћ а к а ш т о л а и к а , в р л о су з а д о в о љ н и ; склонули су се о в а м о , донијевши с о б о м најглавније ствари из м а н а с т и р а , који су, заједно са х р а н о м , в о л и л и п р е д а т и огњу и прије пол а с к а видјети у н и ш т е н (а б и о је з н а т н а г р а ђ е в и н а , удеш е н а за с т а н о в а њ е о с а м д е с е т о р и ц е и в и ш е м и с н и к а ) , н е г о га о с т а в и т и обијести и порузи в а р в а р а . Њ и м а су се п р и д р у ж и л е и многе породице које ћ е , са о н и м а н е д а в н о у с к о ч е н и м из Дувна, давати пет стотина и в и ш е људи од оружја, од којих стотину и педесет коњаника на добрим коњима. Д о ш а о сам о в а м о да се ради с м ј е ш т е њ а ових духовн и к а д о г о в о р и м са м о н с и њ о р о м и надбискупом К о з м и ј е м (Cosmi) који их je, у својој д о б р о т и , радо видјео и побожним милосрђем прихватио. Д о в е л а ме је о в а м о и б р и г а за с м ј е ш т а њ е м ових нових п о р о д и ц а , па к а к о је моје м и ш љ е њ е б и л о да је врло к о р и с н о н а с е л и т и их по с и њ с к о м е пољу, тјеши ме ш т о од истог а п р е л а т а чујем да то ж е л и и узвишени генерални п р е в е д и т о р К о р н а р о р а д и н а с е љ а в а њ а т о г опустјел о г краја, и ш т о број способних за оружје м о ж е да обезбиједи ону границу без д р ж а в н о г т р о ш к а . К а к о н о ћ а с п о л а з и један брод за К о т о р , јавићу све Њ е г о в о ј Узвиш е н о с т и , а одлуку ћу одгодити док сазнам његову позитивну н а м ј е р у . . . " У д е п е ш и од 3. н о в е м б р а 1687. ј а в љ а : „ . . . у т о л и к о пописујем п о ј е д и н а ч н о породице нових с т а н о в н и к а , које су у задње доба ускочиле из Дувна, 178

Р а м е и других о к о л н и х предјела у државу В а ш е П р е в е дрости, к а к о би их м о г а о б е з о д л а г а њ а н а с е л и т и гдје ми буде н а р е ћ е н о од у з в и ш е н о г г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а . Н а д а м се да he п р и с т а т и да их смјестим у о к о л и ц и Сињ а , ј е р к а к о су сви к а т о л и ч к о г о б р е д а , м а њ е побућују 7 сумњу него други. Ч е к а м њ е г о в о м и ш љ е њ е и у погледу п р е б и в а л и ш т а рамских о т а ц а , а мислим да би најупутније било кад би се м о г л о н а с е л и т и их на к а к в о о с т р в о , тим више ш т о се м е ђ у њ и м а н а л а з и и извјесни ф р а т а р Андрија, који је са А т л а г и ћ е м т о л и к о присан и д о м а ћ и да је постао а к о не о д м е т н и к , с в а к а к о в р л о с у м њ и в , и који, под и з г о в о р о м б о л е с т и , није ј о ш и з и ш а о преда ме већ б о р а в и м е ђ у М о р л а ц и м а у Дугопољу, н е к о л и к о миља д а л е к о од К л и с а . Ја сам м е ђ у т и м на с п р е т а н н а ч и н донио гвардијану до з н а њ а да бих ж е л и о с њ и м се састат и , па а к о и даље о с т а н е у п о р а н , настојаћу да га о п р е зно приведем дужној п о к о р н о с т и . Ш т о в и ш е примјећујем њ е г о в страх, тим се в е ћ м а увјеравам да му је савјест нечиста и то даје повода да га не п у ш т а м с о к а . . . " У д е п е ш и од 18. н о в е м б р а , ј о ш увијек из С п л и т а , З е н о извјешћује: „ Ј о ш сам у о ч е к и в а њ у н а м ј е р а у з в и ш е н о г г е н е р а л ног п р о в е д и т о р а , у погледу с м ј е ш т а њ а р а м с к и х о т а ц а и породица, које су се послије њ е г о в а о д л а с к а п о д л о ж и л е В а ш о ј П р е в е д р о с т и и чији б р о ј , н а р о ч и т о оних к а т о л и ч к о г о б р е д а , дневно р а с т е . Ја их м е ћ у т и м н е п р е к и д н о митим љубазним поступцима не бих ли п р и м а м и о ј о ш и друге, к а о ш т о ми је доиста и успјело п р и в у ћ и двадесет а к кућа и з Р а к и т н а , м о с т а р с к о г о к р у г а , м е ђ у к о ј и м а има четрдесет људи од о р у ж ј а . . . О ч е к у ј е м с в а к о г часа 7

12*

Православни су, регби, и онда били политички сумњиви.

179

и ч е т у к о ј а се упутила на С к о п љ е да спроведе ј о ш и друге п о р о д и ц е из о н о г к р а ј а , к о ј и м а је поглавица н е к и а п о п Ђ у р а ђ , г р ч к о г о б р е д а . . ." Н а п о к о н се р и ј е ш и л о и п и т а њ е које је З е н а т а к о дуго з а д р ж а л о у Сплиту. О с м о г д е ц е м б р а п и ш е он из Задра Сенату у Млетке: „ . . . Приволом узвишеног генералног преведитора, р а м с к и м се је о ц и м а д о з н а ч и л а п р и в р е м е н о за пребивал и ш т е о п а т и ј а св. С т и п а н а ван града С п л и т а , а ф р а т а р А н д р и ј а , б и в ш и А т л а г и ћ е в присни, о п о р а в љ е н о д болес т и , д о ш а о је на п о к о р н о с т . Ја га з а д р ж а в а м код себе да из њ е г а и з в у ч е м ш т о би м о г л о да буде од користи за опш т у с т в а р мада ми се не чини у п о т р е б љ и в за в е л и к е зад а т к е . И с т и н а је да он познаје д о б р о сусједне крајеве и да ужива п о в ј е р е њ е угледних Т у р а к а , н а р о ч и т о у Книну, на који ја будно п а з и м . Г е н е р а л н и п р о в е д и т о р п р и с т а о је и да бројне породице христјана к а т о л и к а , које су ce у задње доба подлож и л е В а ш о ј П р е в е д р о с т и , остану с м ј е ш т е н е у подручју Сиња и Дицма..." О в и м престају у З е н о в и м д е п е ш а м а вијести о о в о м п р е д м е т у . Д а љ е згоде р а м с к о г б р а т с т в а д о њ е г о в о г кон а ч н о г н а с е љ е н а у С и њ у п о з н а т е су из к њ и г е о. И. М а р ковића.

" Д о н е к л е з б о г необразовања, а унеколико з б о г инерције, по тадањем схватању римокатолика, уз читав низ других назива, за српски православни о б р е д се каже и да је грчки.

180

НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ПЕРАШТАНСКИМ ХАЈДУЦИМА И О ХАРАМБАШИ БАЈУ ПИВЉАНИНУ

Све ш т о се знаде о х а р а м б а ш и Бају Н и к о л и ћ у П и в љанину и о п е р а ш т а н с к и м хајдуцима о г р а н и ч е н о је на један к р а т а к период Б а ј о в а ж и в о т а и хајдучког дјеловања т ј . на р а з м а к в р е м е н а к о ј и иде од а п р и л а 1684. па до Б а ј о в е погибије на В р т и ј е љ ц и . Г. Ј. Т о м и ћ , који je о ов о м предмету дао једну добру и на научној о с н о в и р а ђ е 1 ну расправу, није и м а о поузданих п о д а т а к а за в ри ј е ме које је т о м е п р е т х о д и л о , па је с т о г а в о л и о да се т о г времена и не д о т и ч е . У д у г о г о д и ш њ е м раду по з а д а р с к и м архивама ја сам н а и ш а о на н е к о л и к о п о д а т а к а и из т о г ранијег в р е м е н а , п а к а к о ј е д ј е л о в а њ е п е р а ш т а н с к и х хајдука дало п р е д м е т једној посебној групи народних пјесама у којима Б а ј о П и в љ а н и н заузима г л а в н о мјес т о , бити ћ е , м и с л и м , од к о р и с т и да се п р и к у п љ е н и подаци објаве, к а к о би п о с т а л и приступни свима н а у ч н и м радницима који у н а р о д н и м пјесмама истражују историјске е л е м е н т е . Најстарији п о м е н о Бају н а л а з и ce у списима далматинског генералног проведитора Антонија Приулија. 2 To су т р и терминације издане на Х в а ру 11. јуна 1669, којима П р и у л и , н а м о л б у х а р а м б а ш а Б а ј а П и в љ а н и н а , 1

J. Н. Томић, Последње две године живота и рада харамбаше Баја Николића Пивљанина, Б е о г р а д 1901. 2 Назив за проведиторска нарећења. Ове се терминације налазе у Приуловим списима, књ. II, стр. 560. Задарски млетачки архив, сада Archivio storico della R. Prefettura.

181

Грујице Ж е р а в и ц е и В у к о с а в а П у х а л о в и ћ а „поглавица хајдука који чувају к о т о р с к и к р а ј " наређује да се сва т р о ј и ц а заведу к а о војници у списак „ з а с л у ж н и х " кот о р с к е к о м о р е . ( М е ђ у н а г р а д а м а које је Р е п у б л и к а диј е л и л а за заслуге п р е м а д р ж а в и , н а ј ч е ш ћ а и најобичнија б и л а је та да се з а с л у ж н о л и ц е унесе у списак једне ч е т е п л а ћ е н е војске. О н о је т и м е с т и ц а л о право на плаћу и х љ е б , без о б а в е з е на в р ш е њ е војничких дужности. М л е т а ч к а а д м и н и с т р а т и в н а т е р м и н о л о г и ј а звала је ту a врсту награда „piazze de b e n e m e r i t i " а народ „ м р т в е п л а ћ е " . ) П р в о г о к т о б р а 1669. П р и у л и је издао у З а д р у једну ч е т в р т у терминацију истог садржаја у корист ха3 рамбаше Јове Сикимића из Мириловића. З а н и м љ и в о је да ce у т е р м и н а ц и ј и о д р е ђ е н о ј за Б а ја, он назива „ C a r a m b a c c a B a i o Piuglianin" и да се тај народни н а з и в не п о н а в љ а в и ш е ни у једном од докумената гдје је ријеч о њ е м у . Из те се терминације дознаје ј о ш да се је Б а ј о д о б р о в о љ н о п о д л о ж и о М л е т а ч к о ј Републици, да je у н е п р е к и д н о м р а т о в а њ у с Турцима излаг а о ж и в о т и д о п а д а о р а н а и, најзад, да за све труде, т р о ш к о в е и опасности поднесене у дуждевој служби није до тада б и в а о од д р ж а в е н а г р а ђ и в а н . У с е п т е м б р у те исте године стигла je у Далмацију 4 вијест о миру с к л о п љ е н о м у Кандији. К а о сви дуготрајни р а т о в и , т а к о је и овај б и о за м н о г е п о с т а о и з в о р прихода и б л а г о с т а њ а . М н о г о је н а р о д а гинуло у рату, али је н е с р а в њ и в о в и ш е ж и в ј е л о од р а т а . У Далмацији је од њ е г а ж и в ј е л о г о т о в о све с т а н о в н и ш т в о у н у т р а ш њ о с т и 5 а н а р о ч и т о к о т а р с к и ускоци и п е р а ш т а н с к и хајдуци. а

„ М е с т а за заслужне." Ibid., str. 6 2 0 a t. „Historia della guerra di Dalmatia tra Veneziani e Turchi del D o t tor Francesko Difnico dall anno 1645 fino alia pace e separazione dej con­ fini," савремени рукопис y задарској Biblioteca Paravia. 5 Котарски cy ускоци пљачкањем пограничних турских крајева били у ово вријеме толико умножили своје благо да је један проведитор предлагао Сенату да их присили да замету сву стоку која прелази број нужан за обраћивање з е м љ е и исхрану народа. Д е п е ш а ген. пров. Ђиролама Контаринија од 28. ф е б р у а р а 1663. Млет. држ. арх., ф. 81/489. 3

4

182

Р а з у м љ и в о j e , д а к л е , ш т о je вијест о миру и, к а о посљедица т о г а , з а б р а н а ч е т о в а њ а и з а з в а л а з а п р е п а ш ћ е њ е у хајдучким и у с к о ч к и м р е д о в и м а . И једне и друге доводио је с в р ш е т а к р а т а у в р л о т е ж а к п о л о ж а ј : п о в р а т к а на стара о г њ и ш т а није им б и л о , а на н о в и м а није б и л о више услова за ж и в о т . М л е т а ч к и управници, који су, сви одреда, били в р л о суптилни п с и х о л о зи , у в и ђ а л и су опасност која је за д р ж а в у м о г л а да настане из незадовољства једног е л е м е н т а к а к а в су били ускоци и хајду6 ци. С т о г а је П р и у л и на п р в и глас о миру п о з в а о к себи у З а д а р све у с к о ч к е и хајдучке с т а р ј е ш и н е да с њ и м а проучи начин к а к о би им се м о г л и с т в о р и т и услови за н о р м а л а н ж и в о т . С в а к и је од г л а в а р а поднио проведитору свој посебни п р е д л о г , а овај је све те п р е д л о г е послао Сенату на одлуку. На то је од С е н а т а д о ш а о одговор да се пошаљу у М л е т к е у с к о ч к и и хајдучки изасланици ради у р е ђ е њ а њ и х о в о г п и т а њ а . К а к о је управ тада П р и у л и био п р е д а о управу з е м љ е н о в о м п р е в е д и т о р у Б а р б а р у и с п р е м а о се на п о в р а т а к , п о в е о је он са с о б о м 7 у М л е т к е (децембра 1669) и те п о с лан и к е . К а о представници п е р а ш т а н с к и х хајдука о т п у т о в а л и су са П р и улом х а р а м б а ш е Б а ј о Н и к о л и ћ , Грујица Ж е р а в и ц а , 6

У д и р е к т и в а м а р и с а н с к о м р е к т о р у ген. п р о в . Б а р б а р о к а ж е з а хајдуке: „ s o n o p e r s o n e di spiriti a r d e n t i , facili alle risse, nemici de T u r c h i confinanti e che avezzi alia liberta d u n a lunga g u e r r a , si s o n o a b i t u a t i agli homicidi et alle r a p i n e ; o n d e vi v o r r a g r a n d a t t e n z i o n e p e r t e n e r l i in dover e , m i s c h i a n d o c o n le m a n i e r e d e s t r e e piacevoli a n c o q u a l c h e m i n a c c i a di castigarli, p r o c u r a n d o Г o b b e d i e n z a senza innoltrasi ad i m p e g n i , c h e pos6 s o n o con genti cosi rozze tirar a c i m e n t o la p u b b l i c a d i g n i t a " . З а д . м л е т . apx. Списи A . Б а р б а р а , II, с т р . 181. 6 „ О н и су људи в а т р е н е н а р а в и , л а к о з а м е ћ у к а в г у , д у ш м а н и су Т у р а к а из п о г р а н и ч н и х о б л а с т и и, будући да су д у г о т р а ј н и м р а т о в а њ е м н а у ч и л и на с л о б о д у , н а в и к л и су и на у б и ј а њ е и на п љ а ч к у . С т о г а их в а љ а в е о м а о б а з р и в о д р ж а т и на узди и у б л а г о н а к л о н о и п р и ј а т н о поступање према њима убацити и понеку претњу да he бити к а ж њ е н и , т е т а к о п о с т и ћ и п о с л у ш н о с т б е з п р е у з и м а њ а о б а в е з а к о ј е б и , к о д так о сирових људи, м о г л е с т а в и т и н а к о ц к у д о с т о ј а н с т в о ј а в н е в л а с т и . " Д и ф н и к о . op. c i t .

183

В у к о с а в П у х а л о в и ћ и б у љ у г б а ш а М и л о ш е в и ћ . Та су чет в о р и ц а д е с е т о г ј а н у а р а 1670. управила на дужда молбу у којој се к а ж е : да је број хајдука, који су 1654. г. пребјегли у подручје П е р а с т а п о р а с т а о на 1.500 душа, од којих је 500 с п о с о б н о за оружје и да је сада, усљед м и р а , о п с т а н а к свег т о г н а р о д а д о в е д е н у п и т а њ е , па се ради т о г а м о л и да се хајдучким п о р о д и ц а м а одреди к а о борав и ш т е или В р а н а у К о т а р и м а или Рисан у Б о к и , да им се уз мјесто удјели и з е м љ а , а д о к ова стане на род, да им се обезбједи исхрана из д р ж а в н и х средстава. Д а љ е : да се и хајдуци о п р о с т е свих н а м е т а и ц а р и н а , к а о ш т о су од њих п р о с т и П а ш т р о в и ћ и , Г р б љ а н и и П е р а ш т а н и и, најзад, да им се п р и з н а п р а в о на п р в о с т е п е н о пресуђив а њ е свих међусобних г р а ђ а н с к и х и кривичних парни8 ца. Сад се С е н а т н а ш а о у н е п р и л и ц и . Хајдучки су захтјеви били п р е т ј е р а н и и н е п р и х в а т љ и в и , а о т в о р е н о их о д б и т и није б и л о савјетно ј е р би тад хајдуци, и о н а к о н е з а д о в о љ н и , ударили у к р а ј н о с т и , а тих се С и њ о р и ј а грдно бојала. Ради т о г а се р и ј е ш е њ е по овој м о л б и поч е л о да з а в л а ч и т о л и к о да су х а р а м б а ш е , н а п о к о н , изгубиле с т р п љ е њ е и управиле на дужда поспјешницу у којој к а ж у да је в е ћ седми мјесец к а к о су они оставили своје к у ћ е и к л а т е ce по З а д р у и по М л е ц и м а о свом ог р о м н о м т р о ш к у , па ради т о г а , „ у м о р н и и с у з н и " , м о л е да им се и с п л а т е з а о с т а ц и њихових војничких п л а ћ а , који су п о р а с л и на 600 д у к а т а , к а к о би тим новцем мог л и да се п о в р а т е у з а в и ч а ј . А а к о се до њихова п о л а с к а не би донијело р и ј е ш е њ е по њиховој м о л б и , они ће овластити ј е д н о л и ц е у М л е ц и м а да их у т о м послу заступа. Упозорују, на концу, дужда, да су у п е р а ш т а н с к о м крају и у м а к а р с к о м приморју х а р а м б а ш е о н о исто ш т о и с е р д а р и у К о т а р и м а па м о л е да код о д р е ђ и в а њ а награда буду изједначени са с е р д а р и м а . 8

184

З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, I, стр. 191.

О в а je нова м о л б а п р у ж и л а С и њ о р и ј и прилику да се часно извуче из ове мучне ситуације. В е ћ п е т о г ф е бруара добиле су х а р а м б а ш е позив да предстану Сенату, и кад су преда њ и з и ш л и , п р о ч и т а н о им је и п р е д а н о написмено р и ј е ш е њ е к о ј и м С е н а т признаје њихове заслуге, увјерава их о својој б л а г о н а к л о н о с т и , о б е ћ а в а да he ce њиховим ж е љ а м а у г р а н и ц а м а м о г у ћ н о с т и и з и ћ и у сусрет кад ce о т о м п и т а њ у добију нужне о б а в ј е с т и , a м е ђ у т и м нек се они п о в р а т е својим к у ћ а м а и на повратку сврате к г е н е р а л н о м п р о в е д и т о р у , којему је н а р е ђ е но да им у свакој п о т р е б и буде при руци. И доиста т о г истог дана (5. ф е б р у а р а 1670) издана је на д а л м а т и н с к о г п р о в е д и т о р а Б а р б а р а дукала к о ј о м му се нарећује да до к о н а ч н о г р и ј е ш е њ а о в о г п и т а њ а з а д р ж и хајдуке у мјестима гдје су и до тада п р е б и в а л и , да им п о р а з д и ј е л и извесну количину ж и т а а ч е т в о р и ц у х а р а м б а ш а „обуче 9 како се то обично радило". Овај провизоријум п о т р а ј а о је до двадесет п е т о г јуна те године. T o r дана издао је Б а р б а р о једну дугу т е р минацију, у којој се додијељује хајдуцима град Р и с а н са селима Г р а х о в о , С т р а ж а р н и ц а , Ц р н а , Ј е л а , М р а м о р , Вишње Поље, Дврсно, Прапатница, Кривошије, Кљенац, С о љ и ц е , В и т о г л а в и У б л и ; удара г р а н и ц а м е ђ у р и ш њ а н с к о м и п е р а ш т а н с к о м о б л а с т и те и једна и друга ставља под јурисдикцију м л е т а ч к о г р е к т о р а , који ј е , 10 ради обуздавања хајдука, т р е б а о да п р е б и в а у Рисну. А л и н и с т а њ е с т в о р е н о о в и м р и ј е ш е њ е м није б и л о , дуга вијека. Д о г о д и л о се да је н е к и Јусуф-ага Р и з в а н о в и ћ , чија су и м а њ а б и л а у крају з а у з е т о м од хајдука, дев е т о г јануара 1 6 7 1 . " п о к у ш а о да ове отуда истисне и сил о м уђе у Рисан. Из о в о г се п о ку ш аја и з р о д и о с у к о б у коме су Турци н а с т р а д а л и , о с т а в и в ш и на т е р е н у м н о г о мртвих a у хајдучким р у к а м а з н а т а н плијен. Да се осве9

З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, кн>. I, стр. 191. З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, кн>. II, стр. 181. Шилобадовићева кроника, Старине X X I .

10 11

185

те за ришњански покољ, а знајући из искуства шта значи хајдучко сусједство, погранични Турци су порадили на Порти да се хајдуци макну из тог краја. Порта је прихватила њихов захтјев и у преговорима са баилом Молином енергично затражила да се хајдуци уклоне из Рисна. Из бојазни да не наруши мучно закључени мир, Сињорија је попустила и жртвовала хајдуке. Сенат је донио одлуку да се они раселе из Боке и тако је дошло да су почетком јуна 1671. ришњански хајдуци укрцани на млетачко бродовље и сви до посљедњега превезени у 12 Пуљ у Истри. Огорчени оваким ријешењем свог питања и раздражени призором биједе својих породица, хајдуци су ce у Пуљу побунили и стали да пљачкају тамошње становништво. Нереди су у Истри ухватили толико маха да се Сенат озбиљно забринуо и журно упутио у Пуљ Барбара да умири хајдуке и васпостави ред. Барбаро је био и добар управник и лично храбар човјек, па je с тих својстава био омилио хајдуцима. Он је стигао у Пуљ половицом јула и захваљујући угледу који је уживао, успио је за кратко вријеме да примири хајдуке, подијелио им земљу у околици Пуља и постарао се да им обезбје13 ди хљеб до прве жетве. Али је ово примирење било само привидно и часовито. Незадовољство хајдука са новим стањем било је и сувише дубоко да би се дало излијечити палијативним средствима. Неспособни да се аклиматизују под новим поднебљем, хајдуци су се користили сваком приликом да се ослободе своје истарске интернације. Многи су бјежали у Сењ, гдје је још тињао стари ускочки дух и гдје се још увјек помало тјерало гусарство и хајдучи12

Д и ф н и к о , op. cit.; Historia della Republica Veneta di Battista Nani Cavaliere e Procuratore di S. Marco, V e n e t i a M D C L X X I X , C o m b i e La N o u , P a r t e s e c o n d a . З а д . м л е т . apx. С п и с и A . Б а р б а р а , к њ . I I , с т р . 449, 471. 13 Д и ф н и к о , op. cit.

186

14

ја; многи cy ce к р и ш о м , или под л а ж н и м и з г о в о р и м а , в р а ћ а л и у Б о к у . Н е м о ћ н и да спријече бјекства у т у ђ у државу, М л е ч и ћ и су се с в е т и л и хајдуцима које би затекли у својој. К о т о р с к и провидур с т а о је да из архива изв л а ч и старе и з а б о р а в љ е н е хајдучке осуде и да их извршује. На тај је н а ч и н м н о г о од оних хајдука који су се били в р а т и л и у Б о к у доспјело на галије, у к л и ш к у т в р ђ а в у и у и з г н а н с т в о . К а д је та н е с р е ћ а задесила и хајдучког х а р а м б а ш у М а т а Њ е г у ш е в и ћ а , хајдуци у Пуљу р и ј е ш е да упуте дужду п о с л а н и к а . Хајдучки посланик б и о је о в о г пута Б а ј о П и в љ а н и н , али о о в о м њ е г о вом боравку у М л е ц и м а није се сачувао н и к а к а в подат а к , сем м о л б е коју је он 27. м а р т а 1673. у п р а в и о на дужда. С м ј е р н а по ф о р м и , али у суштини одлучна, Б а ј о в а м о л б а истиче да су све хајдучке к р и в и ц е у г а ш е н е амнестијом коју je у С и њ о р и ј и н о име п р о г л а с и о Б а р б а р о , кад их је дизао из Б о к е , па с т о г а м о л и да се хајдуци који се н а л а з е на галијама, по т а м н и ц а м а и у изгнанству пусте на слободу, ј е р ћe и н а ч е сви о н и који су о с т а л и у Пуљу, ради з а ш т и т е својих ж и в о т а , м о р а т и да о д с е л е у другу државу. М о л б а j e , по у о б и ч а ј е н о м поступку, послана на извештај п р о в е д и т о р у у З а д а р и Б а р б а р у , к а о 15 з а д њ е м који је ту ч а с т обнашао. Шта је С е н а т по овој м о л б и з а к љ у ч и о , није н а м п о з н а т о . М о р а с в а к а к о д а јој се удовољило и да је т о м п р и л и к о м наступила и н е к а промјена у о п ш т е м стању пуљских хајдука. На ову прет14

„Osserviamo il passaggio a Segna delle 10 famiglie degli Haiduchi di Pola e nella notitia dei loro disegni di portarsi in partita uniti c o n Segnani a danno de Turchi s o n o commendabili le disposte avvertenze perche sia в loro imredsito il transito per il nostro stato." Сенатска дукала од 28. aприла 1674. З а д . млет. арх. Списи П. Ћиврана, II, 790. в „Примећујемо да д е с е т породица хајдука из П у љ а прелази у Сењ, те би ваљало, с о б з и р о м на вести о њиховим намерама да се уједине са Сењанима и крену у поход против Турака, предузети п о т р е б н е мере да се спречи њихово кретање по нашој држави." 15 З а д . млет. арх. Списи П. Ћиврана, I,стр. 565.

187

поставку упућује о к о л н о с т ш т о м а л о в р е м е н а послије ове Б а ј о в е мисије, н а л а з и м о н а с т а њ е н а у З а д р у и њега и х а р а м б а ш е С и к и м и ћ а и Њ е г у ш е в и ћ а . Б а ј о м о р а да се п р е с е л и о у З а д а р ј о ш 1674. и да је ту д о ш а о у додир са с р п с к и м г л а в а р и м а к о т а р с к и х у с к о к а , ј е р се в е ћ под 17. ј а н у а р а 1675. н а л а з и з а б и љ е ж е н о в ј е н ч а њ е њ е г о в а бра16 та Д и м и т р и ј а са А н о м Ј а н к о в и ћ . Из једног судбеног а к т а у списима п р о в е д и т о р а Ђир о л а м а Гриманија од 3. д е ц е м б р а 1675. дознајемо да се ј е Б а ј о п а р н и ч и о с а В у ч и ћ е м К а и ћ е м ради р о б а О м е р а М у с т а ј ћ е х а ј и ћ а , који је б и о на причуви у градској болници у З а д р у , па да спријечи г о м и л а њ е т р о ш к о в а за храну р о б а , понудио се п р и м и т и га к себи и чувати до р и ј е ш е њ а спора. Тој о б а в е з и Б а ј о в о ј приступио ј е , к а о 7 порук, Стојан Јанковић.' П е т о г ф е б р у а р а 1676. други Б а ј о в б р а т , П е т а р , в ј е н ч а о ce у ц р к в и С в . И л и ј е у З а д р у са С а в о м Магазиновић а истог је дана к р ш т е н С и м е у н , син Б а ј а Н и к о л и ћа и ж е н е му М а н д е . К о д т о г су к р ш т е њ а кумовали задарски п л е м и ћ Гргур Д е т р и к о и А н а , ж е н а х а р а м б а ш е 18 Матије Његушевића. Д в а д е с е т седмог ф е б р у а р а 1676. з а т р а ж и о је Ј о в о С и к и м и ћ да се и з в р ш и пресуда од 25. ј а н у а р а 1675, к о ј о м је х а р а м б а ш а М а т о Њ е г у ш е в и ћ осуђен д а му п л а т и 19 10 цекина. П р в о г о к т о б р а 1677. к р ш т е н je у ц р к в и С в . И л и ј е у 20 З а д р у Н и к о л а , син М и т р а Н и к о л и ћ а и А н е Јанковића. 16

Libro del santo martimonio ( 1 6 3 3 - 1 7 8 6 ) . Архив цркве Св. Илије у Задру. 17 З а д . млет. арх. Списи Ђ. Гриманија I, стр. 4. 18 Libro del Santo B a t t e s i m o della veneranda Chiesa di S. Elia profeta del rito greco ( 1 6 3 6 - 1 7 7 7 ) . Парохијски архив цркве Св. Илије у ЗаДРУ19 З а д . млет. арх. Списи Ђ. Гриманија, I, стр. 246. 20 Наведена матица крштених у парохијском архиву цркве Св. Илије у Задру.

188

У истој ц р к в и п о л о ж и о je 16. ј а н у а р а 1678. Б а ј о Н и к о л и ћ з а к л е т в у на и к о н и Б о г о р о д и ц е и посвједочио да не постоји н и к а к в а з а п р е к а б р а к у н е к о г в о ј н и к а 21 Новљанина. Седмог јуна 1679. Б а ј о Н и к о л и ћ „ s o l d a t o nella r Cauallaria dell Ill(ustrissi)mo S(ignor) D e t r i c o " к у м о в а о 22 je на вјенчању једном другом војнику Бокељу. О с м о г ф е б р у а р а 1680. п р о в е д и т о р П е т а р В а л и ј е р позива „ х а р а м б а ш у А с а н а (sic!) Б а ј а " на о п р а в д а њ е ра23 ди н е к о г воска и з в е з е н а из З а д р а б е з и с п л а т е царине. Генерални проведитор Ђироламо К о р н а р о терминацијом од 8. маја 1680. з а б р а њ у ј е н е к и м К о т а р ц и м а , м л е т а ч к и м п о д а н и ц и м а , да узнемирују Б а ј а Н и к о л и ћ у посједу једне ливаде у С о в а р а м а , коју је овај узео у закуп од Т у р а к а , а т е р м и н а ц и ј о м од 2. јуна 1682. з а б р а њ у је Бају да в р и ј е ђ а и з л о с т а в љ а свог б р а т а П е т р а и да се 24 у п л и ћ е у ствари које о в о м припадају. У једном запису на г р ч к о м језику у м а т и ц и к р ш т е них ц р к в е С в . И л и ј е з а б и љ е ж е н о је да је п р в о г м а р т а 1683. код једног к р ш т е њ а к у м о в а о „ х а о а ц л а о ч д (дАауш vuxoXinog". У о в о се вријеме већ био о б р а з о в а о „ С в е т и с а в е з " и о т п о ч е о њ е г о в е п о х а л н и р а т с Т у р с к о м Ц а р е в и н о м . Вијести о савезу х р и ш ћ а н с к и х в л а д а р а и о њ и х о в о м заједн и ч к о м иступу п р о т и о п ш т е м душманину нијесу о с т а л е без одјека м е ђ у д а л м а т н и с к и м С р б и м а . Ј о ш прије н е г је стигао глас о т у р с к о м п о р а з у под Б е ч о м , к о т а р с к и су се ускоци били у с к о м е ш а л и и о т п о ч е л и ч е т н и ч к у акцију. Н а челу т о г п о к р е т а стајао ј е И л и ј а , б р а т С т о ј а н а 21

Наведена матица вјенчаних у истом архиву. „Војник у Коњици П р е в е д р о г Господина Д е т р и к а . " Матица крштених. 23 З а д . млет. арх. Списи П. Валијера, II, стр. 528. 24 З а д . млет. арх. Списи Ђ. Корнара, II, стр. 22 и 405. г

22

189

Ј а н к о в и ћ а . С и њ о р и ј а , која je у овој п о ч е т н о ј ф а з и р а т а б и л а истински р и ј е ш е н а да по сваку цијену сачува неут р а л н о с т , у п о т р е б и л а је сва средства да угуши у заметку сваку акцију својих п о д а н и к а управљену на ш т е т у турских сусједа. П р о в е д и т о р Л о р е н ц о Д о н а , п о к у ш а о ј е да б л а г и м п о с т у п к о м с к л о н и Илију Ј а н к о в и ћ а да се прим и р и и п о к о р и њ е г о в о ј в л а с т и , а кад му то није успјело, п р и б е г а о је с т р о г о с т и и п р о г л а с о м од 13. с е п т е м б р а 1683. ударио уцјену на главу т о г р у ш и т е љ а С и њ о р и ј и н а спокојства и изагнао га из свих Републичиних земаља. Да појача дјејство ове мјере, Д о н а т о је четири дана послије о в о г а п р о г л а с а п о с л а о у з а т о ч е њ е у М л е т к е Или25 јину б р а ћ у , С т о ј а н а и Завишу. О в о је с а м о једна од б е з б р о ј а н и х мјера, које је Д о н а т о у то вријеме употреб и о да у к р о т и р а з у л а р е н е у с к о к е , али су све те мјере б и л е о с н о в а н е на п л а т о н с к о м принципу а у к т о р и т е т а једне в л а с т и , којој је недостајала снага да и з в р ш и каз н е н е санкције својих н а р е д а б а , па је р а з у м љ и в о з а ш т о су о н е , све одреда, о с т а л е б е з у с п ј е ш н е . Н а р о ч и т о послије вијести о п о р а з у под Б е ч о м , п о к р е т је узео толико маха да није б и л о б р а н е која би м о г л а да га заустави. К а д ce у К о т а р и м а з а в р г л а крајина, п р о р а д и л а је и у Бају хајдучка крв. З а п о с т а в љ а ј у ћ и све о б з и р е , он је ч е т в р т о г н о в е м б р а 1683. у м а к а о из З а д р а и придружио се Илију Ј а н к о в и ћ у . To исто учинио је 27. ј а н у а р а 1684. и б р а т му М и т а р . А л и њ и х о в о ч е т о в а њ е у К о т а р и м а није дуго т р а ј а л о . О б о ј и ц а су послије м а л о в р е м е н а , на Д о н а т о в п о з и в , в р а т и л а ce у З а д а р и п р о в е д и т о р им је о п р о с т и о кривицу и н а р е д и о да се о п е т унесу у спискове 26 ч е т а из којих су к а о бјегунци били брисани. К р о з TO je и С и њ о р и ј а , на П а п и н о н а в а љ и в а њ е , a ј о ш в и ш е под сугестијом с а в е з н и ч к и х побједа, п о ч е л а п о м а л о да одступа од своје с т р о г е н е у т р а л н о с т и и да се потајно спрема за р а т . У знаку т о г с п р е м а њ а смјењени - Списи Л. Дона, I, стр. 44 а т. и 273. 26 Списи Л. Дона, I, стр. 404 и 405. 190

су к о т о р с к и и д а л м а т и н с к и п р о в е д и т о р . За к о т о р с к о г п р о в е д и т о р а п о с т а в љ е н је А н т о н и ј е З е н о а Д о н а т а је имао д а замјени Д о м е н и к М о ћ е н и г о . З е н о ј е о т п у т о в а о да прими дужност прије М о ћ е н и г а и кад је, на путу за К о т о р , п р о л а з и о к р о з з а д а р с к е воде, з а т р а ж и о је од Д о н а т а да му уступи Б а ј а и М и т р а Н и к о л и ћ а „рег potersi de mede(si)mi prevalere in pub(bli)co servitio nelle a corr(en)ti congiunture". Д о н а т о je и з и ш а о y сусрет З е н о вој молби и т е р м и н а ц и ј о м од 12. а п р и л а 1684. н а р е д и о да п л а ћ е од 50 л и р а у новцу и 45 у хљебу, које Б а ј о и М и т а р Н и к о л и ћ примају у к о њ и ч к и м ч е т а м а к а п е т а н а С о л и м а н а и П о с е д а р с к о г , имају од сада у напријед да 27 им се дозначују п р е к о к о т о р с к е коморе. Б а ј о се д а к л е , п о л о в и ц о м а п р и л а 1684, и л и са З е ном или непосредно по З е н о в у доласку, послије четр н а е с т о г о д и ш њ е г одсуства п о в р а т и о у Б о к у , на т е р е н свог ранијег рада. Д а љ и р а з в о ј и с в р ш е т а к т о г рада познати су из р а с п р а в е J. Н. Т о м и ћ а . Кад је 1689. г. г е н е р а л н и п р о в е д и т о р А л е к с а н д а р М о л и н о б о р а в и о у К о т о р у , издао је 26. с е п т е м б р а терминацију к о ј о м „stante la m o r t e del C a r a m b a s s a B a i o Nicolich, in pub(bli)co seruitio seguita"* н а р е ђ у ј е да ce y спискове к о њ и ч к е ч е т е к а п е т а н а С о л и м а н а заведу Б а јов брат М и т а р и два старија Б а ј о в а сина, В у к и Си28 меун. О в о je, у списима з а д а р с к о г м л е т а ч к о г архива последњи помен о х а р а м б а ш и Бају П и в љ а н и н у .

27

З а д . млет. арх. Списи Л. Д о н а , I, стр. 411. З а д . млет. арх. Списи А. Молина, II, стр. 27. .,Да би их могао употребити у јавној служби с о б з и р о м на тренутне прилике." * „ З б о г смрти Харамбаше Баја Николића која је наступила у јавној служби." 28 л

191

СУЖЊИ НЕВОЉНИЦИ

У бескрајним б о р б а м а које је н а ш народ водио и п р о т и Т у р ц и м а и уз Т у р к е , б о р б а м а које су испуниле п е т глувих в ј е к о в а н а ш е историје, з а р о б љ а в а њ е и падање у р о п с т в о п о с т а л о је б и л о о б и ч н а , свакодневна појава у н а р о д н о м ж и в о т у . С т о г а су р о б о в а њ е , бијег из ропства, к р а ђ а дјеце од стране р о б о в а , преудаја ж е н е зар о б љ е н о г ј у н а к а , с л у ж е њ е крсног имена у т а м н и ц и , п р о ш њ а о т к у п а , ж е н и д б а са р о б и њ а м а и сл. т о л и к о иск о р и ш ћ е н и к а о м о т и в и у н а ш и м н а р о д н и м пјесмама. Р а з у м љ и в о је и да је једна т а к о ч е с т а појава м о р а л а да о с т а в и и писаних т р а г о в а у д о к у м е н т и м а који су нам се с а ч у в а л и из оних в р е м е н а и писац је ових редова у свом а р х и в с к о м р о в а њ у доиста н а и ш а о на многе документе који г о в о р е о р о б љ у , н а и ш а о је ч а к и на извјестан број писама писаних из ропства, па би ти извори могли одлично да послуже за једну документовану расправу о том занимљивом питању из области међународног и приватн о г п р а в а . Разумије се да за једну т а к о в у радњу овдје није м ј е с т о , али к а к о ти д о к у м е н т и садрже и неких под а т а к а за л о к а л н у историју па ч а к и неких емотивних ел е м е н а т а , који их дижу на с т е п е н људских д о к у м е н а т а , њ и х о в о о б ј а в љ и в а њ е у р а з у м н о ј дози н е ћ е се, надам се, к о с и т и са ф е љ т о н с к о м н а м ј е н о м ове публикације.

У списима з а д а р с к о г б и љ е ж н и к а И в а н а М а ц а р е л а [Mazzarello], чији т а б е л и о н а т обухвата р а з д о б љ е од пу192

них 40 година (1512. до 1552) с а ч у в а н о је ч е т р н а е с т латинских записника о д р а ж б а м а р о б љ а о д р ж а н и м у З а дру од м а р т а 1538. до ј а н у а р а 1539. год. Р е з и м и р а ћ е м о углавном п о д а т к е тих з а п и с н и к а : Продаваоци робља били су: И в а н М а р и ј а К а к и [Cachi] и з А н к о н с к е М а р к е т р г о в а ц , Л у к а ч Ч е п р н и ћ и з Б а њ е в а ц а , п л а ћ е н и к у ч е т и к н е з а Јандрије Ш т р б ц а , Дуранте де С п е р а н ц а [ D u r a n t e de Speranza] из В е н о с е , капетан с т р а ж е г е н е р а л а К а м и л а О р с и н и ј а [Camilo Orsini], В и к т о р К а ц а б и „де К о н и н о " [Viktor Cazabi „ d e Conn i n o " ( ? ) ] , т р у б а ч г е н е р а л а К а м и л а О р с и н и ј а И в а н Амброзије из К о м а , п л а ћ е н и к у ч е т и к а п е т а н а И в а н а де Арина [Arinno], Ф р а њ о де Дијана де Гросис [de D i a n a de Grossis] и з А н к о н с к е М а р к е , П о п Ф р а њ о К а н а б а р и с [Canabaris] и з С о р е н т а , к а п е л а н г е н е р а л а К а м и л а О р синија, Т о м а де Н а р д и н и [Nardini] из К о р т о н е , тјелесни с т р а ж а р у ч е т и п у к о в н и к а П а в л а О р с и н и ј а , ма јс тор П р о с п е р Гата [Prosper G a t t a ] , Н а п о л и т а н а ц , с а б љ а р (spatarius) у З а д р у , К у к а ч К о в а р л и ч и ћ в о ј н и к у к о њ и ч кој ч е т и Л о м б а р д и н а Д е т р и к а , к а п е т а н а Х р в а т а , М а р ко из К р е м е , н а с т а њ е н у О м и ш у , И в а н А н т у н де Вис к о н т е [Visconte] из Ф а н а , п е к а р у З а д р у , к а п е т а н Маурус дела М а т р и ч е [ M a u r u s de la M a t r i c e ] , М а р т и н де Р е ј но [Reyno] т р г о в а ц у З а д р у . Р о б о в и и з л о ж е н е д р а ж б е н о ј продаји откупили су: А л с и л е ј д е М о н т е и з А н к о н с к е М а р к е , ма јс то р Лука из С п л и т а дрводјелац у З а д р у , А н ђ е л К а п у т о [Сариto] звани „ Z o p p o de G r o s s a l t e i s " , Јурај из О п а т и ј е настањ е н у П о р т о Груару, И в а н из Б е р г а м а т р г о в а ц у З а д р у , Овидије М а з в о л и н о [Mazzvolino], „ d e S a n t a n o " ( ? ) , Н и к о л а д е Н а с и [Nassi] задарски п л е м и ћ , Б а р т у л Ц в и т а нић де М а р т и н у с о , А н т у н В и т а из Н а п у љ а , Д а р д о Нунез [ D o a r d o Nunez] П о р т у г а л а ц (Lusitanus) н а с т а њ е н у З а д р у , А н т о н и о д е М о н т е А л б е р т о , М а р о , син М а р и н а Ћ у р ч и ј е из Д у б р о в н и к а , н а с т а њ е н у М л е ц и м а . Предмет

дражбе

били

13 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а ДалмациЈЈ

су р о б о в и : 193

И в а н од 12 година, Ц в и т а н , син М и љ к а Клаггчића од 14 година, З р и к у л а М а р к и ћ , М у с т а ф а , дијете од 6 година, један б е з и м е н и р о б од 20 година, Т у р ч и н Сулејм а н од 35 година, Јелисије од 24 г о д и н е , Т у р ч и н Алија од 7 година, Т у р ч и н М е с и т од 20 година, Ц в ј е т к о од 30 и Радул од 20 година, Т у р ч и н К у р т од 4 године, Т у р ч и н Х о л е ш од 20 година, Т у р ч и н О д а б а ш а , Т у р ч и н Алија од 8 година. Цијене робљу к р е т а л е су се од 5 до 12 дуката и од 9 до 30 шкуда. Д у к а т је р а ч у н а н по курсу од 6 л и б а р а и 4 ш о л д а , шкуда по 6 л и б а р а и 18 ш о л д а . Н а ј ц ј е њ е је плаћ е н о ч е т в е р о г о д и ш њ е т у р с к о дијете К у р т , а најскупље двадесетогодишњи Турчин Месит. П р в и од проданих р о б о в а био је ухваћен од м л е т а ч ких п л а ћ е н и х в о ј н и к а код О с т р о в и ц е , Ц в ј е т а н а К л а п ч и ћ а з а р о б и о је Л у к а ч Ч е п р н и ћ у К о ж у л о в ц у , Турчина 3 С у л е ј м а н а з а р о б и л и су ускоци „in dictione T u r c o r u m " , a ускоци cy з а р о б и л и в и ш е О м и ш а и о н о јадно, ч е т в е р о г о д и ш њ е т у р с к о дијете к о ј е је Н а п о л и т а н а ц В и т и [Vitti] о т к у п и о за 5 д у к а т а . М о р л а к е Ц в и т к а и Радула з а р о б и о је М о р л а к Л у к а ч К о в а р л и ч и ћ у т у р с к о м пограничју, a све су о с т а л е з а р о б и л и најменици К а м и л а Орсинија „in 6 n u n c u p a t i O b r o v a t i o " . Taj р и м с к и c o n d o t t i e r e , заповједн и к м л е т а ч к е војске у Д а л м а ц и ј и , ударио је п о ч е т к о м августа 1538. год. на к а ш т е л О б р о в а ц и освојио га, али није с т и г а о ни да га о б р у ш и ј е р је пред н а в а л о м околних Т у р а к а једва успио да се д о ч е п а галија и на њ и м а 1 спасе. Р о б љ е су о т к у п љ и в а л и , к а о ш т о казује попис купца, в е ћ и н о м п у љ и ш к и и н а п у љ с к и т р г о в ц и . К у п о в а л и су их о ч е в и д н о у сврху п р е п р о д а ј е , и то је р о б љ е в е ћ и м диј е л о м с в р ш а в а л о у И т а л и ј у . Ш т а ce je у њој д о г а ђ а л о са 1

Paolo Paruta, Historia Vinetiana, in Vinetia M D C X L V , књ. IX, стр. 477. a „У турском говору." 6 „У освојеној или стеченој тврђави, званој О б р о в а ц . "

194

н а ш и м Ц в ј е т а н и м а , З р и к у л а м а , Радулима, Ј е л и с и ј и м а , М е с и т и м а и С у л е ј м а н и м а ? Н и ј е т е ш к о з а м и с л и т и сву дубину трагедије те п р и м и т и в н е дјеце б у к о в и ч к о г и ом и ш к о г к р ш а и ш ч у п а н е из к о р ј е н а и п р е б а ч е н е у И т а лију, у сјајну и окрутну И т а л и ј у р е н е с а н с е . П и с а ц није стигао да прегледа све списе сад одлично у р е ђ е н о г н о т а р с к о г архива у З а д р у , али је вјероватно да ови ш т у р и записници нису једини т р а г о в и т о г болног с т р а д а њ а н а ш е г н а р о д а у п р о ш л о с т и .

К о д к у к а в и ч к е предаје н о в и г р а д с к е т в р ђ а в е босанс к о м б е г л е р б е р у И б р а х и м - п а ш и т р е ћ е г јула 1646. год. допао је т у р с к о г р о п с т в а , м е ђ у о с т а л и м , и Г р к са о т о к а З а н т а М а н о л и А г и а п о с т о л и т и , који ј е с л у ж и о к а о м л е т а ч к и најамник у новиградској посади. У списима п р е в о д и т о р с к о г архива у З а д р у с а ч у в а н а су два писма која је он из ропства упутио свом зсту капетану М а р к у Т о р ђ и љ о н и [Torglioni] у З а д а р . П р в о писмо у преводу са т а л и ј а н с к о г о р и г и н а л а гласи: „Пресвијетли товани.

Господине,

Господине

зете

препош-

П о ш т о Господин Б о г није хтјео д а м е л и ш и ж и в о т а , већ да ме к а з н и за моје гријехе, е в о ме у Б а њ а л у ц и код Госп. Алајбега Ф е р х а т п а ш и ћ а , биједна, пуна ушију, болесна о т к а к о сам з а р о б љ е н . Н а ј п р и ј е сам о д л е ж а о два мјесеца и ј о ш ме д р ж и т р о љ е т н а г р о з н и ц а (febbre terzana) и не могу да и м а м ни сами један сат д о б р а , ј е р и а к о сам б о л е с т а н , нисам п о ш т е ђ е н од труда, п о ш т о су ме поставили за к о њ у ш а р а те м о р а м с в а к о г ј у т р а да чистим стају од д е в е т н а е с т к о њ а . С п а в а м на с л а м и п о к р и вен једним п р о в и д н и м б и љ ц е м и моје су м у к е т о л и к е да 13'

195

би ми т р е б а л о надуго п и с а т и , а л и одустајем од т о г а ј е р В а ш е Господство м о ж е да з а м и с л и к о л и к и су јади једн о г р о б а . М о ј г о с п о д а р , в и д е ћ и да ми је сваким д а н о м TO r o p e , д о з в о л и о ми је да п и ш е м у З а д а р , па В а с заклињ е м у т р о б о м Господа Б о г а („рег le viscere del Signor Idd i o " ) а к о je м о г у ћ е да ме о т к у п и т е и о с л о б о д и т е ових м у к а , ј е р ја н е м а м друге наде н е г о у Б о г а и у В а с , кога с м а т р а м не за з е т а већ за оца и стога Вас п о н о в о заклињем утробом Господиновом да настојите ослободити м е , а увјерен сам да н е ћ е т е д о з в о л и т и да угинем овдје. (Omissis.) Н е ћ у В а м друго к а з и в а т и нег о п е т да ме о т к у п и т е a ј а ћ у В а м и с п л а т и т ш т о дадете з а м е н е , п а м а к а р и ш а о п р о с е ћ и по свијету, а з н а т е и сами да о н о м а л о ш т о и м а м н а З а н т у није ничије н е г о м о ј е . М о л и м В а с да п о з д р а в и т е моју драгу сестру, В а ш у супругу и да п о љ у б и т е моје с е с т р и ћ е , њезину дјецу. А к о будете писали н а З а н т е , п о з д р а в и т е о д моје стране моје друге сестре и родбину. О в о п и ш е м са сузама у оч и м а ј е р сам један н е с р е ћ н и к . О д г о в о р м о ж е т е п о с л а т и по о н о м е који В а м преда о в о моје a TO he бити онај човјек који служи у Б о р ћ и н о в о м дућану и з а м о л и т е га да п о ш а љ е о д г о в о р с а њ е г о в и м п и с м о м , ј е р о н п и ш е јед2 н о м попу који га овдје замјењује у ропству. З а сада В а м нећу друго ш т а писати, ј е р сам В а м већ к а з а о своје јаде, с а м о м о л и м Господа Б о г а да удијели дуг ж и в о т В а м а , мојој сестри и мојим с е с т р и ћ и м а и о в и м В а м при к о н ц у љ у б и м р у к е и м о л и м Вас да ми дад е т е к а к в и х вијести из свијета, да п р е к р а т и м вријеме ч и т а ј у ћ и их и о п е т м о л и м Б о г а да В а с сачува. 2

П у ш т а њ е р о б а уз замјену или на јамство било је врло често. Р о б је т р е б а о да наће замјеника, који he га до његова повратка „изсјести" или поуздане „поруке" (јамце) који he преузети јамство за н>егов повратак, и тад би га господар пуштао да иде својој кући сабирати или просити откуп.

196

Из Б а њ а л у к е , 7. ј а н у а р а 1647. Одани и понизни шура Маноли Агиапостолит М н о г о Вас п о з д р а в љ а П е т а р и з Б р е т а њ е , к о ј и ј е т а к о ђ е р овдје р о б о в о г и с т о г м о г г о с п о д а р а . " Foris:" П р е с в и ј е т л о м Господину м о м Господину П р е д р а г о м Господин Капетану Марку Троглиони Задар Д р у г о писмо од 14. ј а н у а р а исте године м н о г о је к р а ћ е . Н е в о љ н и А г и а п о с т о л и т и ј а в љ а зету д а м у п и ш е мада га држи дрхтавица од г р о з н и ц е ( т е м п е р а т у р а ) ј е р му се пружа п р и л и к а да му п о ш а љ е п и с м о . Ј а в љ а му даље да му је већ п и с а о , т у ж и му се да му је з л о и да му се душа једва д р ж и у тијелу, з а к л и њ е га да га о т к у п и , мада знаде да му ж и в о т в и ш е н е ћ е вриједити н и з а ш т а , најзад га моли да му п о ш а љ е н о в а ц а ј е р му је п о т р е б а свега. Је ли се г р ч к и р о б икада о т к у п и о и п о в р а т и о на своје свијетло ј о н с к о о с т р в о или је и с к о п н и о на с л а м и међ у Ф е р х а т - п а ш и н и м х а т о в и м а , т о н а м д о к у м е н т и н е казују. У њима се н а л а з и с а м о овај њ е г о в б о л н и в а п а ј , сачуван к р о з в ј е к о в е .

*

К о д В а л и ј е р о в а п о р а з а под С и њ о м п о ч е т к о м априла 1685. год. допали су, м е ђ у о с т а л и м а , р о п с т в а и сплитски п л е м и ћ И в а н А л б е р т и и к а п е т а н И в а н М а р у ш и ћ . Н е к о л и к о мјесеци прије т о г а пали су н а ш и м а у р у к е син и б р а т угледног с и њ с к о г Т у р ч и н а Шаин-аге М а н д и ћ а . * „Споља."

197

А л б е р т и ј а je у з е о к себи у Л и в н о босански б е г л е р б е г Фундук М у с т а ф а - п а ш а , а М а р у ш и ћ је р о б о в а о у Сињу код Шаин-аге М а н д и ћ а , д о к је син Шаин-агин био р о б п у к о в н и к а И в а н а Р а д о ш а . А л б е р т и ј е и з ропства водио ж и в у препис к у са В а л и ј е р о м , и б и л о би в р л о интересант н о да се та п р е п и с к а једног дана објави у цјелини. Ми ћ е м о се овдје о г р а н и ч и т и на п р в о А л б е р т и ј е в о писмо у п р а в љ е н о провидуру Валијеру и то с а м о на т а ч к е које н е и з л а з е и з о к в и р а н а ш е г п р е д м е т а . А л б е р т и јавља провидуру све ш т о је радио у т о ку С и њ с к е б и т к е и к а к о је најзад б и о з а р о б љ е н те га је узео к себи босански паша „ л и ч н о с т доиста у р е ш е н а з н а т н и м в р л и н а м а и благ о д а р н а духа, који се и з р а з и о да he в р а т и т и В а ш е м Господству сребрарију о с т а в љ е н у у л о г о р у , која је сва доспјела у њ е г о в е р у к е , а к о је В а ш е Господство задов о љ н о да је о п е т добије. Њ е г о в а У з в и ш е н о с т (тј. lla­ m a ) даје ми наслутити да he ме п о в р а т и т и у домовину, али не з н а м на који н а ч и н . У з в и ш е н и П а ш а ми предбацује м н о г е к р и в и ц е к о ј е се ч и н е сину Шаин-аге Мандић а , једног од најугледнијих С и њ а н а , и пријети да he му т е к р и в и ц е п л а т и т и ж и в о т о м к р ш ћ а н с к и р о б о в и . Син т о г a r e н а л а з и ce у в л а с т и п у к о в н и к а Р а д о ш а , Матије С т р м и ћ а , Д а м ј а н а Ш а н т и ћ а и И в и ш е . З а њега ј е пред н е к о л и к о мјесеци у г о в о р е н о т к у п у 2.000 р е а л а и 4 к о 3 ња и на р а ч у н т о г о т к у п а власници р о б а примили су већ о к о 800 р е а л а . Сад п у к о в н и к Р а д о ш захтјева да му Шаин-ага п о в р а т и б р а т а и л и да he р а с к и н у т и нагодбу и 3

О откупу у предметима, нарочито коњима и оружју, има спомена и у народној пјесми. Кад би се прочуо нечији д о б а р коњ, или лијеп комад оружја („токе Мркоњића", „бритка сабља харамбаше Плав ш е " ) , то би на Крајини изазивало завист и ж е љ у да се до тога д о ћ е или милом или силом или лукавством. Ради ж е љ е н о г коња или оружја д о л а з и л о је и до мегдана, па су и те ствари, исто као и лијепа жена или сестра, одрећиване као награда за „оног који о с т а н е " . Н а г о н за богат о м н о ш њ о м и скупоцјеним оружјем, који je у нашем народу до пред неколико деценија б и о врло жив, искоришћавао је и р о б љ е за своје задовољење.

198

н е ћ е ослободити М а н д и ћ а . Р а д о ш е в ј е б р а т већ п о с л а н 4 у Ц а р и г р а д па је н е м о г у ћ н о д о б и т и га, али све и да није, мислим да то нема н и ш т а заједничкога са М а н дићевим послом. Н а г о д б а је с в р ш е н а и и с п л а т о м на рачун п о т в р ђ е н а с т в а р и стога м о р а да п о с т о ј и . Ријеч се м о р а д р ж а т и и вјера не смије да се к р ш и . П р е к л и њ е м стога п р а вед но с т В а ш е Е к с е л е н ц и ј е да не дозволи б и л о к а к в а одступања у п и т а њ у М а н д и ћ а в е ћ да се к а о и до сада настави са д о н о ш е њ е м њ е г о в а откупа и да ce по д о в р ш е н о ј и с п л а т и даде слобода турс к о м робу, јер he ce и н а ч е у пограничју и з р о д и т и бескрајни нереди и сви he к р ш ћ а н с к и р о б о в и , који се нал а з е у р у к а м а н е п р и ј а т е љ а , а тих је м н о г о , бити сасјечени јер пресвјетли П а ш а т а к о пријети и TO ће и учинити. С т о г а и кад би се од с т р а н е в л а с н и к а р о б а истакло к а к в о п р а в о н а о б з и р , н е к а д о б р о т а В а ш е Е к с е л е н ц и ј е помисли да се о б з и р дугује и т о л и к и м јадним р о б о в и м а који морају да својим ж и в о т и м а откупљује т у ђ е гријехе. Т р е б а да о б о с т р а н и м р о б о в и ма буде о м о г у ћ е н п р е л а з а к и да на г р а н и ц и не буде нереда. Ј а сам о с т а о плијен Т у р а к а ш т о нисам хтјео да се срамно дадем у бијег, а да сам се п о в е о за примјером других, био бих се и ја, м а к а р ц р в е н е ћ и од стида, спасао. С т о г а о п е т м о л и м д о б р о т у В а ш е Е к с е л е н ц и је да учини правду М а н д и ћ у и да нареди да ce с њ и м добро поступа к а к о п р е с в и ј е т л о м П а ш и н е б и с т и г л е нове п р и т у ж б е , и к а к о би и м е н и , који у с л у ж б и свог Владаоца т р п и м р о п с т в о , ч и м е се п о н о с и м , б и л е пош т е ћ е н е неугодности и м у к е уз очиту о п а с н о с т свег 4

В р л о се често дешавало да погранични Турци пошаљу неког угледног или гласовитог Крајишника на поклон султану. Т а к о су му крајишки Турци послали на поклон Стојана Јанковића з а р о б љ е н а у Цетини 1666. године. Султаново је р о б љ е било неоткупиво и незамјењиво. О н о се је могло да спасе само бијегом, као ш т о је б и о случај код Јанковића.

199

осталог кршћанског робља. Н е к опрости Ваша Екселенција итд. В а ш е Е к с е л е н ц и ј е п о н и з н и и одани слуга. Иван Алберти" Л и в н о , 27. а п р и л а 1685. У п р о в е д и т о р с к о м архиву сачувани су талијански п р е в о д и двају писама која је Шаин-агин син писао оцу из т а м н и ц е , једног писма Шаин-аге провидуру Валијеру и о р и г и н а л ванредно и н т е р е с а н т н о г писма које је војвод а М а р у ш и ћ , б о с а н с к о м ћ и р и л и ц о м , писао свом побратиму С т и п а н у Г а р к о в и ћ у . П и с м а у т а л и ј а н с к о м преводу губе м н о г о од своје н е п о с р е д н о с т и . О р и ј е н т а д с к и стил, од к о г а су у преводу о с т а л и с а м о блиједи т р а г о в и , м о р а да је д а в а о о р и г и н а л и м а писама ванредну свјежину и једну н а р о ч и т у , е г з о т и ч н у д р а ж . На ж а л о с т , писма су, ваљда ради ц е н з у р е , п р е в о ђ е н а а о р и г и н а л и су о т и ш л и а д р е с а н т и м а , па м о р а м о да се з а д о в о љ и м о о н и м ш т о се спасило. П р в о писмо Шаин-агина сина писано 17. н о в е м б р а 1685. п р и л и ч н о је ш т у р о . По њ е м у се види да су он и с т р и ц му Шакија-ага до п о ч е т к а о к т о б р а били д р ж а н и негдје у К а ш т е л и м а и да су отуда доведени у З а д а р . У З а д р у их je у т а м н и ц и посјетио М а р у ш и ћ (који је био п у ш т е н да састави о т к у п ) . Р а д о ш му даје с в а к о 30 дана 8 л и р а и 1 1/2 лиру б е ш к о т а . Д р у г о писмо, писано ваљда дан касније гласи: „ П о м о м доласку из К а ш т е л а , има отуда 6 седмица, н а л а з и м ce у т а м н и ц и , али чврста вјера у н а ш е г а П р о р о к а и п о м о ћ п р о р о к а Алије о с л о б о д и ћ е ме не само ове т а м н и ц е н е г о да их је с т о т и н а . He ж е л и м друго да доз н а м н е г о к а к о стоје ствари код н а с а ш т о се т и ч е ове војске (тј. м л е т а ч к е ) не бојте се јер ћ е т е бити обавјешт е н и о свему, од пријатеља каура. Ј а н к о в и ћ (Стојан) дигао се на Лику са двије хиљаде људи и ако је истина да су 200

пали Н а и к с е л (ваљда N e u h a u s e l ) и К о р е н и да ј е , к а к о се г о в о р и , и з г о р и о мост у Осјеку ови (тј. М л е ч и ћ и ) he понова опсјести н а ш град па а к о доћу са т о п о в и м а , не знам к а к о he с в р ш и т и , стога будите на о п р е з у . " „Шакија-ага п и ш е б р а т у (без надневка) С в и ј е т л а н а ш а душо, Шаин-ага и т д . " А п о т о м , „ б р а т е мој драги а к о ж е л и т е да чујете о м е н и В а ш е м слуги и о в а ш е м сину, ми се н а л а з и м о у тамници В е л и к о г К а п е т а н а у З а д р у , гдје од пустог смрада м о р а м да одмах п о в р а т и м ш т о год поједем. Драги б р а т е , син М а р у ш и ћ а В а ш е г р о б а д о ш а о je у З а д а р на 25. с е п т е м б р а (?) и к а з а о н а м да је д о н и о писма од Г е н е р а л а ( В а л и ј е р а ) и К о м и с а р а ( М и к ј е л е а ) да нас Рад о ш одведе у С п л и т , али не смије да преда н о в а ц овдје прије в р е м е н а , већ ( к а ж е ) да he у С п л и т у Б о г провидити и да he ce дати о с т а т а к или њ е м у (тј. Р а д о ш у ) или Генералу и б и ћ е т е о с л о б о ђ е н и . To су б и л е њ е г о в е ријечи а затим је о т п у т о в а о у С п л и т . П о с л и ј е о с а м дана Р а д о ш је, о с т а в и в ш и ме овдје о т п у т о в а о . Д о ш а о је к м е н и И в а н В е л и ћ и к а з а о ми да би ме Р а д о ш пустио на слободу кад би н о в а ц био с п р е м а н . З а к л и њ е м В а с б о ж ј о м љубави к а о и ефендију и све друге из н а ш е г а града да ме не з а б о р а в и т е . Ј а в љ а м В а м да се н а ш и невјерни У с к о ц и 5 множе у околици Задра. Ј а н к о в и ћ је са 2.000 људи п о ш а о на Л и к у , али се не зна ш т а ћ е бити, н е к Б о г буде н а п о м о ћ и с љ е д б е н и ц и м а 5

Године 1685. и 1686. Стојан и Завиша Јанковић превели су из Лике неколико хиљада морлачких породица и населили их по опустјелим селима Буковице и Котора. Огромна вепина данашњег становништва тих области потиче од досељеника тог времена, мањи постотак од досељеника ранијих времена, неколико породица води лозу од турских породица које су остале и покрстиле се (нпр. породице Бербер, Мулин, К о р н е в е т о , Б е н з о н , Билавер и др.) док је првобитни, старосједилачки живаљ избјегао у приморје и на о т о к е . Једини изузетак чини варош Новиград, у којој се тај живаљ сачувао у једној дјевичанској нетакнутости.

201

М у х а м е д а , А м е н (sic!). Ш т о ce д о у ш н и к а т и ч е они (тј. М л е ч и ћ и ) их имаду т о л и к о да знаду ш т о се ради и у сам о м Сарајеву, ј е р се невјерници не боје т р о ш к а за уходе и то знајте да писма која ми п и ш е т е буду тврда (у т а л . преводу „ s o d e " ) овдје ми не ф а л и пријатеља који м и јављају с в е . " На о в о се надовезује Шаин-агино писмо Валијеру у С п л и т . Он се ж а л и ш т о њ е г о в син није ј о ш доведен к провидуру у С п л и т , м о л и га да га п о з о в е к себи, да учини р а ч у н са Р а д о ш е м па да провидур подмири синовљево д у г о в а њ е Р а д о ш у и да га з а д р ж и код себе д о к му он не п о д м и р и с в е , а да ће то учинити даје му ј а м ц а Б о г а и нуди му п р и ј а т е љ с т в о до с м р т и . М о л и га нек му не замјери ш т о је М а р у ш и ћ а б а ц и о у о к о в е . У ч и н и о је то стога ш т о М а р у ш и ћ није п о с т и г а о да му син д о ћ е из З а дра у С п л и т . Н а концу д о н о с и м о М а р у ш и ћ е в о писмо, без и к а к в е измјене ни у о р т о г р а ф и ј и ни у интерпункцији: „В- Д- п. ( в е л е драги п о з д р а в ) од мене воиводе мар у ш и ћ а сужна н е в о л н о г а драгому мому п о б р а т и м у стипану г а р к о в и ћ у , а з а т и м ти д а е м на знаие к а к о сам у вел и к о и н е в о л и и сину у Шаин a r e м а н д и ћ а уцинио се тешк о м ц и н о м иладу и двиста г р о ш а з дарови. и о в о ме не к т и дати на виру ничиу, да би носио м о е дуговане к а к о и о с т а л и сужни по к р а и н и н е г о се н а ћ е иедан редовник из п р о в и н ц и е п о љ и ч к е дом п а в а о ж у л е в и ћ и м е н о , к о и м е исиде д о к л е п р о г о в о р и м з господином з е н е р а л о м . и он се к у т е н т а п р и а т сварге (?) на гвоздија, која су на ме м е ћ а л и , а о в о и м а м п о ћ и изкупити виру моиу и опростити о н о г а р е д о в н и к а , а бог т зна, ш т о he од мене турци учинити а сада те м о л и м , мои б р а т е и п о б р а т и м е , да се б р а т и а и иунаци у п о т р и б и гледају, да ме п р и п о р у ч и ш сердаром, капетаном и осталои краини котарскои, ако вам бог и с р и ћ а даде к о г а сужна да у ф а т и т е алити кога 202

турчина синанина, а к о га не м о р е т е и м а т и од в о и с к е на дар на мое и м е , а ти га мунти (?) и у м е н е ти г о т о в е иаспре, да би и иа и с к о л и о (?) мое иаде надам ( ? ) , да га мучим к а к о су они м е н е м у ч и л и , и в е л е д р а г о п о з д р а в с а м гу, (господу) мога дида иву, б р а т и у мују и све к о л и к е од 6 поштоване куће." К о л и к у је самилост и з а з и в а л о р о б љ е у срцима сав р е м е н и к а доказује н а м о к о л н о с т да су и сами Турци с м а т р а л и за севап д а р и в а њ е сужња н е в о љ н и к а па су и в е л и к и откупи м о г л и да се саберу п р о ш њ о м у народу, то нам доказују и бројни о п о р у ч н и завјештаји за о т к у п р о б љ а , н а р о ч и т о завјештај у о п о р у ц и Л а з а р а С м и љ а н и ћ а : lascio la m e t a di tuta mia focolta ali poveri sciaui cristiani che s'atrovasero de la n a t i o n e slauona in m a n o di turci 7r acio pregino dio per lanima mia.

6

Објављени документи налазе ce: Записници Mazzarella y његовим списима y нотарском архиву задарске префектуре. Писма Агиапостолитисова у Списима Л. Фоскола, кн>. III, стр. 8-9. Писма Мандића и Марушића у Списима П. Валијера, књ. I, стр. 314 у проведиторском архиву исте п р е ф е к т у р е . Писмо Ивана Албертија п р и л о ж е н о је Валијеровој д е п е ш и од 1. маја 1685, бр. 71 у млетачком Д р ж а в н о м архиву, Proveditor Generate dell armi, 115/523. 7 Оригинал y посједу писца. ' „Половину читавог иметка остављам јадним хришћанским робовима словенског рода који се находе у турским рукама, еда би се Богу молили за моју душу."

203

3

ЈЕДАН "FAIT DIVERS" ИЗ 1692. ГОДИНЕ

П о к р е т који су у сјеверној Д а л м а ц и ј и , на глас о т у р с к о м слому под Б е ч о м , и з а з в а л и С е њ а н и удружени са млетачким изгнаником Илијом Јанковићем, имао је в и ш е к а р а к т е р м е т е ж а , п љ а ч к е и анархије н е г о устанка у р о м а н т и ч н о м з н а ч е њ у ријечи. Тај је п о к р е т ипак имао успјеха. Вијест о г о л е м о м б е ч к о м поразу т о л и к о је з а п р е п а с т и л а и о б е з н а н и л а д а л м а т и н с к е Т у р к е да они нису б и л и к а д р и ни да се опру п о к р е т у раје, а к а м о л и да га у г у ш е , а М л е ч и ћ и нити су и м а л и снаге да спријече н е р е д е н и т и а у к т о р и т е т а да их стишају. П р о в и д у р Лор е н ц о Д о н а т о у З а д р у к о п р ц а о се б е с п о м о ћ н о предузимајући м ј е р е , на које се м а л о ко о с в р т а о , и издавајући н а р е д б е , које н и к о није с л у ш а о . В е ћ у о к т о б р у 1683. год. х а о т и ч н о с т а њ е и у турској и у м л е т а ч к о ј Далмацији б и л о је достигло врхунац. Ту р ц и су б е з г л а в о и у пан и ч н о м страху б ј е ж а л и из о т в о р е н и х мјеста и с к л а њ а л и ce у т в р ђ а в е , па не осјећајући се ни ту сигурни, напушт а л и и њих и, п р е к о п л а н и н а , с е л и л и у Лику и Б о с н у . О с т а в љ е н а од господара, раја се ускомешала и смела. Један м а њ и дио М о р л а к а о с т а о је вијеран Т у р ц и м а и прид р у ж и о им ce у бијегу, други дио се п р и к љ у ч и о И л и ј и Ј а н к о в и ћ у и в е с е л о п љ а ч к а о куле својих дојучерашњих г о с п о д а р а и плијенио стоку ј о ш неопредјељених села, т р е ћ и , најбројнији дио, не знајући к о м е би се п р и в о л и о царству, н а п у ш т а о је своја о г њ и ш т а у у н у т р а ш њ о с т и и а

204

Мала вест (исп. fait diver, франц.).

примицао м л е т а ч к и м г р а н и ц а м а т р а ж е ћ и о д н е м о ћ н о г Д о н а т а да га з а ш т и т и од турске освете и од б р а т с к е пљачке. Буковчани из Колашца, Парчића, Крмпота 6 ( д а н а ш њ а М е д в и ђ а ) , Р о д а љ и ц а и К и е т а њ а , дио К о ж у л о в а П о љ а , П е р у ш и ћ а н и , Б е н к о в ч а н и и П о л а ч а н и под управом попа Л а з а р а Д р а г о в и ћ а бијаху се, са породицама и свом п о к р е т н о м и м о в и н о м , дигли из својих села и заузели пограничје о д Р а с л и н е д о В р а н е . В р а н с к и a r e , међу којим се н а л а з и л а кадуна и син в е л и к о г в р а н с к о г ф е у д а л ц а Мухамед-бега Д у р а к б е г о в и ћ а , к о ј и је тада о б н а ш а о ч а с т к р ч к о г санџак-бега, п о д л и ј е ж у ћ и о п ћ о ј психози, п о ч е л и су да преговарају са к н е з о в и м а ових Морлака, Ђуром Ђ о к и ћ е м и Илијом Кнежевићем, те и м д о б р о в о љ н о п р е д а д о ш е в р а н с к и к а ш т е л . З а награду од 15 ц е к и н а , два в о л а и два к а л п а к а М о р л а ц и су 26. окт о б р а 1683. м и р н о с п р о в е л и в р а н с к е Т у р к е к р о з побуњену Крајину од В р а н е до П л а в н а , гдје су Д у р а к б е г о в и ћи имали своје љ е т н и к о в ц е и в е л и к о и м а њ е . Да би, к а к о - т а к о , п о в р а т и о п о р е д а к у села м л е т а ч к о г подручја и успоставио с р о з а н и а у к т о р и т е т в л а с т и , Д о н а т о је п о ч е т к о м м а р т а 1684. год. и з в р ш и о подјелу т о г подручја на 4 скупине, свакој скупини п о с т а в и о поглавицу, а с в а к о м селу г л а в а р а , н а с т о ј е ћ и да на те ч а с т и доведе најистакнутије и у народу најупливније људе. У прву су групу сврстана села п л а н и н с к о г з а л и в а , од сад несталог Будина па до Р а ж а н ц а , и та су п о с т а в љ е н а под заповједништво у М л е ц и м а ради о д м е т н и ш т в а б р а т а му И л и ј е . Другу су групу о б р а з о в а л а села н и н с к о г п р и м о р ја, под управом к н е з а Ф р а н е П о с е д а р с к о г , т р е ћ а група, непосредно з а д а р с к о з а л е ђ е , п о в ј е р е н а ј е С м о љ а н у С м и љ а н и ћ у , а ч е т в р т а , б и о г р а д с к о п р и м о р ј е до Б и б и 6

С о б з и р о м да Медвића и данас постоји као с е л о , т р е б а рећи да је Десница ово написао 1933. године, док у Историји котарских ускока (I св, стр. 18), м о ж е м о да видимо да је с е л о К р м п о т б и л о негде између Медвиђе и Зеленграда.

205

њ а , з а д а р с к о м п л е м и ћ у Шимуну Б о р т у л а ч и ћ у . Јављајући С е н а т у о тој мјери, Д о н а т о је и с т и ц а о к а к о би било упутно п о д в р ћ и ову ч е т в о р и ц у п о г л а в и ц а предстојништву „di soggetto insignito di titolo et autorita maggiore, ma che fosse della stessa nacione"." С е н а т je усвојио Д о н а т о в п р е д л о г т е в е ћ о с м о г м а р т а исте године п о с т а в и о к н е з а И в а н а Р а д о ш а , с а к а т о г кандијског в е т е р а н а , з а „надинт е н д а н т а М о р л а к а и с т а р о с ј е д и л а ц а " , са н а р о ч и т и м зад а т к о м да их д р ж и у „ с т е з и , запту и п о к о р н о с т и " . На то су М о р л а ц и с к л о њ е н и у В р а н и з а м о л и л и провидура да и њ и м а п о с т а в и старјешину који ће их предводити и штит и т и , и с т и ч у ћ и д а они к а о т а к о в а ж е л е предстојника б и о г р а д с к о г п р и м о р ј а Шимуна Б о р т у л а ч и ћ а . Д о н а т о им је у д о в о љ и о м о л б и и т е р м и н а ц и ј о м од 9. априла 1684. и м е н о в а о Б о р т у л а ч и ћ а з а „поглавицу М о р л а к а који се н а л а з е у В р а н и " . Б о р т у л а ч и ћ и с у п р и п а д а л и с т а р о м з а д а р с к о м племству које није б и л о п р е к и н у л о в е з е са својим н а р о д о м а л и које ј е , и з г у б и в ш и и м а њ а у у н у т р а ш њ о с т и , под м л е т а ч к о м в л а д о м б и л о з а п а л о у биједу те није зазирало од државног хљеба. К а д је на концу и Р е п у б л и к а , повучена за к о с е , заг а з и л а у р а т , сва г о р њ а Д а л м а ц и ј а до К н и н а била je Ha­ rry ш т е н а и о ч и ш ћ е н а од Т у р а к а . С и њ о р и ј и је б и л о дов о љ н о да п р у ж и руку па да п о б е р е п л о д о в е своје беск р в н е побједе. Т р и н а е с т о г јула 1684. нови изванредни п р о в и д у р , Д о м е н и к о М о ћ е н и г о , и з в р ш и о ј е групацију с е л а и с т а р о г и н о в о г подручја, подијеливши их у 8 скупина и п о с т а в и в ш и , осим старих, ј о ш и ч е т и р и нова предстојника: задарске племиће, Ивана Крститеља и Јулија С о п е - Ф о р т е з а [Julius S o p p e - F o r t e z z ] , к а п е т а н а Франу Вентуру и сплитског племића Ивана Албертија. О в о је био први а д м и н и с т р а т и в н и а к т м л е т а ч к е владе у горњодалматинској унутрашњости. • „Свој углед да потчине вишој власти, али која т р е б а да је исте народности."

206

Кад je Шимун Б о р т у л а ч и ћ п о с т а в љ е н за биоградс к о г „ g o v e r n a d u r a " и поглавицу вранских М о р л а к а , он је био н а в р ш и о т е к двадесет т р е ћ у годину. Н и ј е чудо ш т о се, млад и неискусан, п о к а з а о н е д о р а с т а о задатку да управља н а р о д о м с и р о в и м , пустим и н е о б у з д а н и м , к а к в и су тада били М о р л а ц и и П р и м о р ц и . В ј е р о в а т н о да се је п л е м е н и т и ј у н о ш а , којему је н е н а д а н о п а л а у дио једна г о т о в о п а ш и н с к а пуновласт, п р е т ј е р а н о понио и изгубио о с ј е ћ а њ е м ј е р е . Ф а к а т је да се в е ћ у августу те исте године јављају први знаци н а р о д н о г незадовољства њ е г о в о м л и ч н о ш ћ у и њ е г о в и м р а д о м . T o r су мјесеца први Б и о г р а ђ а н и са о с т а л и м с т а н о в н и ц и м а приморских села поднијели провидуру једну представку у којој су в р л о смјерно и з р а з и л и своје н е з а д о в о љ с т в о ш т о је управа над њ и м а п о в ј е р е н а лицу које није из њихове средине и које не ж и в и м е ћ у њ и м а . З а д а р с к а господа - к а ж е се ту - ж и в е ћ и у својим к у ћ а м а у граду, нису упућена у народне п о т р е б е , нити дијеле њ е г о в у невољу, па не уживају ни њ е г о в е љ у б а в и , а отуда страдају и приватни и јавни и н т е р е с и . Н а р о ч и т о сада, кад је плануо р а т и када сваког часа могу да настану о з б и љ н е прил и к е и наступе удесни д о г а ћ а ј и , н у ж н о је да се на ч е л у народа н а ћ е л и ц е које he народ и љ у б и т и и с л у ш а т и , па стога м о л е „che la d e t t a i n c o m b e n z a e g o v e r n o sii ingionto a soggetto del nostro c o r p o , quale habbi a soggiornare tra r n o i " . М о ћ е н и г о je с п р о в е о представку Б и о г р а ћ а н а y М л е т к е , препуштајући С е н а т у одлуку п о тој с т в а р и . П р е д с т а в к у није п о п р а т и о н и к а к в о м п р е п о р у к о м , п а ч а к ни н а п о м е н о м да се т о м п и т а њ у има да придаде извјесна в а ж н о с т , стога је тај к о р а к Б и о г р а ћ а н а о с т а в и о вријеме које је и н а ш а о . А л и в е ћ у с е п т е м б р у исте године п р о т и Б о р т у л а ч и ћ у иступају и в р а н с к и М о р л а ц и , они исти који су у априлу м о л и л и Д о н а т а да им га постави за поглавицу. Сад је М о ћ е н и г о м о р а о да напусти рег

„Да донесе налог за оног ко he управљати нашом заједницом, a који he боравити мећу нама."

207

з е р в и с а н о с т и да о п ш и р н о обавијести С е н а т . У депеши од 16. с е п т е м б р а 1684. он ј а в љ а : „ С в и в р а н с к и М о р л а ц и који су се д о б р о в о љ н о подвргли В а ш о ј П р е в е д р о с т и , упутили су м и , пред неколико дана, п р е к о својих х а р а м б а ш а молбу, најприје писмену а п о т о м усмену, да им се за поглавицу постави лице из њ и х о в е средине, на о ч у в а њ е п о в л а с т и ц а које су уж и в а л и и под т у р с к о м в л а с т и . Н а с т о ј а о сам да их о д в р а т и м од т о г а захтјева, истич у ћ и да од Б о р т у л а ч и ћ а , о д р е ђ е н а им за поглавицу, могу б и т и в а љ а н о у п р а в љ а н и п о ш т о је он л и ц е часна пол о ж а ј а , у м ј е р е н о , умно и х р а б р о , ш т о је д о к а з а о приликом четовања проти непријатељу. Разложивши им то, о т п у с т и о сам их и п р и з в а о Б о р т у л а ч и ћ а да га обавијестим и п о н у к а м да н а ћ е н а ч и н а да их умири. М и с л и о сам да сам т и м е з а д о в о љ и о овај народ, али п р и м и в ш и другу м о л б у на и л и р с к о м језику потписану од седам г л а в а р а в р а н с к е о б л а с т и , у којој изјављују да н е ћ е Б о р т у л а ч и ћ а за поглавицу п о ш т о су незадовољни н а ч и н о м њ е г о в е управе и м о л е да им се више т а м о не ш а љ е ј е р би м о г л а да н а с т а н е к а к в а незгода, био сам п о т а к н у т да извидим у з р о к е из којих све то п о т и ч е . Д о з н а в ш и п р е к о к а в а л и р а С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а и оца ф р а Грге Ш у т и ћ а , к а п е л а н а нације, да су врански Морл а ц и увијек з а з и р а л и од Б о р т у л а ч и ћ е в е заповиједи и да п р и л и к о м похода нису хтјели да га признаду да га слушају ради м н о г о у з р о к а , ш т о ми се све потврђује и са других с т р а н а , н а ш а о сам за д о б р о да га о п е т п р и з о в е м , те п о к а з а в ш и му и ону нову п р и т у ж б у , савјетовао сам га с п р е т н о и б л а г о да не иде у Врану, да би се избјегли н е р е д и к о ј и би м о гли да се отуда и з р о д е , д о к ми В а ш е Е к с е л е н ц и ј е не п р о п и ш у јавну, суверену намјеру по т у ж б а м а , к о ј е п р и л а ж е м , т и м в и ш е ш т о су се ј о ш пред два мјесеца ти исти М о р л а ц и били узбунили п р о т и њему и хтјели да га убију. 208

Б о р т у л а ч и ћ ми je на то о д г о в о р и о да су то све клевете и з м и ш љ е н е од њ е г о в и х т а к м а ц а , да би он ж е л и о да му ја судим по тим т у ж б а м а , али кад сам већ одлучио да поднесем ствар на одлуку С е н а т у , м о л и о ме да му дозволим да д о ђ е пред ноге В а ш е П р е в е д р о с т и , са н е к о л и к о х а р а м б а ш а вранских М о р л а к а , да се ту оправда од оптужаба. С т в а р ми се п р и ч и н и л а в а ж н а , н а р о ч и т о р а д и посљедица које су м о г л е да настану, па да је р а с в ј е т л и м , и да установим јесу ли х а р а м б а ш е доиста били з а в е д е н и , наредио сам да се позову на јавну расправу, да ту изложе своје р а с п о л о ж е њ е у присуству с а м о г Б о р т у л а чића. П р и к а з а л а су се смјеста сва седморица са б р о ј н о м п р а т њ о м те сам их о з б и љ н о о п о м е н у о да и з л о ж е о з б и љ но ш т о ж е л е , без и к а к в а о б з и р а на б и л о чије сугестије, увјеравајући их да јавно В е л и ч а н с т в о гледа на њих љубезним о к о м и да је с к л о н о утјешити их у њ и х о в и м тег о б а м а . О н и су на то једнодушно изјавили да н е ћ е Б о р т у л а ч и ћ а ни њ е г о в а с т а р ј е ш и н с т в а ради многих р а з л о га, и да они нису в о љ н и да га слушају и слиједе. П р и к а зали су п о т о м опет једну молбу писану и л и р с к и м словима, п р и л о ж е н у овдје заједно са п р е в о д о м , у којој просе да им се постави за старјешину сердар С м и љ а н и ћ а за главара кнс^ Илија Р а д а ш и н о в а ц . Б о р т у л а ч и ћ , који је приступио сам, јер су харамбаше на које се п о з и в а о били сви п р о т и њ е м у , није з н а о ш т а да одговори на ту изјаву. С а о п ћ и о сам тада харамб а ш а м а и М о р л а ц и м а да ја нисам о в л а ш т е н да га скидам са поло жаја ни да га замијеним другим л и ц е м , већ да се м о р а м д р ж а т и о н о г а ш т о ми влада у т о м погледу пропише. П о д а с т и р е м д а к л е цијелу с т в а р мудром р а с у ћ е њ у В а ш и х екселенција, зависан п о т п у н о о снази В а ш е врховне з а п о в и ј е д и . " 14 Стојан Јанковић и ускочка ДалмациЈа

209

H e r o н и овај к о р а к В р а њ а н а није био б о љ е с р е ћ е . Б и л о да С и њ о р и ј а , из кастинских о б з и р а , није хтјела да жртвује једног, па м а к а р и п о к р а ј и н с к о г п л е м и ћ а , било да је з а о ш т р а в а њ е р а т а у Д а л м а ц и ј и потиснуло у позадину то п и т а њ е , Б о р т у л а ч и ћ је и даље о с т а о на т о м положају и узео у ч е ш ћ а у свим р а т н и м догађајима под М о ћ е н и г о м , В а л и ј е р о м и К о р н а р о м . Т е к кад се послије о с в о ј е њ а К н и н а р а т у г о р њ о ј Д а л м а ц и ј и с т и ш а о , јавила се р е а к ц и ј а на Б о р т у л а ч и ћ е в е п о с т у п к е . Године 1691. Б о р т у л а ч и ћ је закупио од д р ж а в е дециме в р а н с к о г подручја. Н и ј е т е ш к о замислити ш т о се р а д и л о од народа кад се закуп з е м љ а р и н е с т е к а о у ист о м лицу са војном, а д м и н и с т р а т и в н о м и судском власти у о н о м крају. Осим т о г а , те се је године в р ш и л а подјела и раздвајање земљс у в р а н с к о м пољу. Ту су земљу в е л и к и м дијелом били присвојили П р и м о р ц и , старосјед и о ц и , а сад је т р е б а л о да им се она одузме и подијели в л а ш к и м д о ш љ а ц и м а . Тај је посао имао да посврши Б о р т у л а ч и ћ к а о п р в о с т е п е н а мјесна власт, а т а к в а врст п о с л о в а о т в а р а н е о г р а н и ч е н е могућности за преступне зараде и п о в л а ч и к а о неминовну посљедицу пристрасност и неправду. Н и с м о нигдје н а ш л и т а ч н о и п о т а н к о наведене Б о р т у л а ч и ћ е в е зулуме и злодјела, а судећи по р е а к ц и ј и коју су они и з а з в а л и , мора да су били големи. Ч а ш а се п р е л и л а у јануару 1692. године. Провидурски извјештај С е н а т у о в а к о описује т р а г и ч н и д о г а ћ а ј : „ П р и м о р ц и из Б и о г р а д а и П а к о ш т а н а узбуњени до бјеснила. п р с д л о ж и в ш и и з а к љ у ч и в ш и на једном тајн о м збору смрт господина Б о р т у л а ч и ћ а , п л е м и ћ а овога града, који је о б н а ш а о чин в р а н с к о г гувернадура, в о ћ е ни т о м судбоносном о д л у к о м д и г о ш е се да га п о т р а ж е у кући коју је он д р ж а о у В р а н и и у којој је б о р а в и о ради подјеле д о б а р а нове т е к о в и н е у тој о б л а с т и , сагласно н а р е д б и г е н е р а л н о г провидура. Н а ш а в ш и га, осуше на њ м н о г о м е т а к а те остаде дана 16. п р о ш л о г мјесеца усм р ћ е н , а своју о к р у т н о с т и с к а л и ш е и на м р т в о м тијелу, 210

које и з р а н и ш е ударцима с а б а љ а те најзад п о к р и ш е гом и л о м к а м е њ а , ј е р ј е с в а к и , о с и о н о м р у к о м , хтјео д а баци свој к а м е н . He да се д о б р о разумјети који су узроци м о г л и да изазову и т о л и к о узбуде срџбу о в о г а н а р о д а , а л и све и кад би биле истините р а з г л а ш е н е ж а л б е о н е к о ј строгости у управи и о н е к о м и з н у ђ и в а њ у , кад би и узели у обзир п о т и ш т е н о с т ради п р е д с т о ј е ћ е подјеле присвојених з е м а љ а , ипак с е једна т а к о с а б л а ж њ и в а о с в е т а н е м о ж е и не смије да д о з в о л и , т и м м а њ е ш т о је увијек о т в о р е н пут утоцима на власти и п р е д с т а в н и к е В а ш е п р е в е д р о сти, који т а к о будно бдију над з а д о в о љ с т в о м и правицима поданика. З л о ч и н ц и , свјесни г о л е м о с т и свога недјела, стоје на опрезу повучени у в е л и к о м броју у п л а н и н е , п о ш т о су похранили на сигурна мјеста б л а г о и осталу р о б у . " З а к љ у ч у ј у ћ и , провидур и з р а ж а в а једно своје м и ш љ е њ е које је к а р а к т е р и с т и ч н о за вријеме и за систем м л е т а ч к е управе:„Тга t a n t e difficolta, p e r mio humilissimo s e n t i m e n t o , n o n discerno pratticabile che la dissimulazione e le v e n d e t t e m e n o s t r e p i t o s e . " " Б и о г р а ђ а н и h e , видећи да ce не предузимљу с т р о г е м ј е р е , м и с л и т и или да је попустила р е в н о с т власти или да је з л о ч и н з а б о р а в љ е н , па h e , напуштајући о п р е з о т в о р и т и сами в р а т а намјерама правде, ј е р је н е м о г у ћ е да их вријеме и п о т р е б а н е ћ е подијелити и присилити да напусте своја с к л о н и ш та. Б о р т у л а ч и ћ е в у с м р т н а ш л и смо з а б и љ е ж е н у и у матицама ц р к в е С в . С т о ш и ј е у З а д р у , а с п о м и њ е је и о т а ц В и њ а л и ћ у свом Comprendio storico. У м а т и ц а м а је под 19. јануара 1692. з а б и љ е ж е н о да је п р е н е с е н о у З а д а р и с а х р а њ е н о у цркви С в . М а р и ј е „ м р т в о т и ј е л о пресвијет л о г господина Шимуна Б о р т у л а ч и ћ а , с т а р а 21 годину, к о г су 16. истог мјесеца у В р а н и њ е г о в и н е п р и ј а т е љ и Ј

„ П о мом с к р о м н о м суду, не видим да је сред о в о л и к и х п о т е ш к о ћ а м о г у ћ е друго до п р и т а ј и т и се и в р ш и т и о д м а з д е к о ј е би м а њ е одјекнуле."

14"

211

н е н а д а н о напали и у б и л и 'con archibugiate.'"'* Вињал и ћ б и љ е ж и један д е т а љ који слици Б о р т у л а ч и ћ е в а убиства придаје један ц р н а ч к и , људождерски каракт е р . О н п р и ч а д а с у бунтовници у м р л о г Б о р т у л а ч и ћ а посадили у н а с л о њ а ч у и да су му тада сви кућни стар ј е ш и н е оних села која нису никада била под Турцим а , приступали са д а р о в и м а у руци, и из поруге, клањ а л и му се и предавали д а р о в е . П о т о м су сви скупа п о ј е л и донесене му понуде и ухватили вјеру да he ce узајамно б р а н и т и . Наговјештено Д о л ф и н о в о претварање трајало је пуне двије године. Он је к р о з све то вријеме ћ у т и о , вребајући на к о л о в о ђ е буне. Н а ј з а д му је успјело „cogliere e nelle r e t i " , к а к о он сам к а ж е , најглавнијег бунџију Тому А н т и ч и ћ а , али је овај дивним чудом („prodiglio fata1е") успио да у т е ч е из т а м н и ц е „али т о л и к о измучен, рањ е н и п р е с т р а в љ е н да је р ј е ш и о напустити домовину и д а љ и н о м спасити се од н е м и н о в н о г г у б и л и ш т а " . Н а с т а в љ а ј у ћ и у т а к т и ц и п р и т в о р с т в а , Д о л ф и н о се дочеп а о ј о ш двојице к о л о в о ђ а „ б е з м е т е ж а и у п о т р е б е јавне с и л е , у вријеме кад су, м и с л е ћ и да је с т в а р заспала, живјели б е з и к а к в е б р и г е , па к а к о су о д р е ђ е н и за губил и ш т е не сумњам да he п р и м ј е р обуздати з л и к о в ц е ,et il spettacolo p u b b l i c o ' * н а м е т н у т и свима дужну умјерен о с т " . Из једног каснијег и з в о р а дознајемо да ce s p e t ­ tacolo p u b b l i c o " састојао у ч е р е ч е њ у т р о ј и ц е бунтовних п р и м о р а ц а , и з в р ш е н о м ј а в н о у З а д р у 1694. године. Један од р а ш ч е р е ч е н и х Б и о г р а ћ а н а звао се Ж а б е т и ћ и био је б р а т о н о г М а т и ј е Ж а б е т и ћ а који ј е , десет година касније, с а п о п о м П е т р о м К у р и џ о м дигао п р о т и М л е ч и ћ и м а једну бескрвну буну. И м е н а о с т а л е двојице остала су н а м н е п о з н а т а . * „С аркибузом." е „ Да ухвати у мрежу." ж „ П р е д лицем јавности."

212

Кад je м у ч е н и ч к о м смрћу т р о ј и ц е П р и м о р а ц а задов о љ е н а правда, н и ш т а в и ш е није п р и ј е ч и л о да се изоп ћ е н и м селима п о в р а т и дуждева м и л о с т . T o j e , n o одобрењу С е н а т а , Д о л ф и н и з в р ш и о т е р м и н а ц и ј о м од 9. м а р т а 1694, којом ce у исто вријеме б и о г р а д с к о м приморју и вранској о б л а с т и п о с т а в љ а за „ г о в е р н а д у р а " Ф р а н ч е с к о С п и н г а р о л и [Francesco S p i n g a r o l i ] . . . задарски п л е м и ћ !

213

КРШТЕНИЦА

ЕПИСКОПА БУСОВИЋА

НИКОДИМА

П р е г л е д а ј у ћ и м а т и ц е старе ш и б е н с к е парохијске ц р к в е Успенија Б о г о р о д и ц е , н а и ш а о сам у матици к р ш т е н и х на једну з а б и љ е ш к у , за коју имам р а з л о г а да вјерујем да се односи на к р ш т е њ е првог српског далматинског епископа Никодима Бусовића. Б и љ е ш к а гласи: A d d i 27 D e c e m b r e 1657. Niccolo figlio legittimo di D r a g o s a u Busovich et di T e o d o r a sua legitiima consorte fu b a t t e z z a t o da me P a d r e 3 Cirillo Gabrielli. C o m p a r e fu Vuicho Milicich. ' Д н е 27. д е ц е м б р а 1657. „Никола, законити син Драгослава Бусовића и његове законите ж е н е Т е о д о р е , крштен од оца Кирила Габријела. Кумовао Вујко Миличић." * * *

Да би се схватила вредност овог документа и његовог открића, т р е б а рећи неколико речи о епископу Никодиму Бусовићу. Најкраће било би о в о : архиепископ филаделфијски, Мелентије Типалди, унијат, са јурисдикционим правом над Далмацијом, 24. јуна 1693. године у Млецима хиротонише у епископа Никодима и шаље га у Далмацију да буде над свим православним Србима, и да ту службу врши као његов егзарх, дакле с намером да изврши унију православне Далмације. о д н о с н о да је подведе под папску јурисдикцију. У ширем историјском контексту то казује много више. Са најжешћим исламским ударом на тек о б н о в љ е н у П е ћ к у патријаршију, Далмација се на силу, no војно-политичким последицама откида од Дабро-босанске митрополије и остаје б е з свог истинског и народног црквеног високодостојника. Одатле и велика заинтересованост римске курије да се право-

214

Да je ово Б у с о в и ћ е в а к р ш т е н и ц а закључујем по том е ш т о је, к а к о ј е н о т о р н о , Б у с о в и ћ б и о р о д о м Шибенчанин; ш т о се к а о с в е ш т е н и к ( п о м о ћ н и к ш и б е н с к о г пароха) јавља по први пут о 1676.г. дакле кад му ј е , п р е м а з а б и љ е ш ц и , б и л о 19 година, а то је доба у к о м су се о б и ч н о манастирски ђ а ц и р у к о п о л а г а л и ; ш т о ј е , п р е м а к а л у ћ е р с к о м обичају, п о ч е т н о с л о в о к р ш т е н о г и м е н а идентично са п о ч е т н и м с л о в о м м о н а ш к о г и м е н а ; најзад ш т о у матици није з а б и љ е ж е н о к р ш т е њ е ни једног другог Б у с о в и ћ а који би с о б з и р о м на име и на вријеме могао да буде н а ш Н и к о д и м . А к о се г о р њ а з а б и љ е ш к а односи на њ е г а , a то је гот о в о извјесно, онда је први д а л м а т и н с к и е п и с к о п Н и к о дим Бусовић био р у к о п о л о ж е н у д е в е т н а е с т о ј , хиротонисан за епископа у т р и д е с е т шестој а п р е м и н у о у педесетој години ж и в о т а .

славни д е о Д а л м а ц и ј е п р е т о ч и у р и м о к а т о л и ц и з а м , м и л о м и л и с и л о м , о т в о р е н о или п о д м у к л о . А ш т о с е т и ч е е п и с к о п а Н и к о д и м а Б у с о в и ћ а и њ е г о в е сумњиве р а б о т е , д а н а с у делу М а р к а Ј а ч о в а , Венеција и Срби у Далмацији у X V I I I веку, на с т р а н и 12 м о ж е м о да п р о ч и т а м о да је он д е л а о к а о унијат. За р а з л и к у од е п и с к о п а Н и к о д и м а М и л а ш а , к о ј и у свом делу Православна Далмација, из 1901, на с т р а н и 3 2 1 , к а ж е да „ Н и к о д и м није н и к а к в о р и м о к а т о л и ч к о в ј е р о в а њ е и с п о в ј е д и о " . Ј а ч о в се р е ш а в а на ову т в р д њ у п о с л е увида у д о к у м е н т по к о м е се види да је патријарх А р с е н и ј е Ч а р н о ј е в и ћ , о с л о н и в ш и се на о д а н о с т и х р а б р о с т к о т а р с к и х у с к о к а , о н е м о г у ћ и о м л е т а ч к у владу да у Д а л м а ц и ј и з а д р ж и унијатског е п и с к о п а Н и к о д и м а Б у с о в и ћ а .

215

ДАЛМАЦИЈА У МЕМОАРИМА КАРЛА ГОЦИЈА

Да у Д а л м а ц и ј и живи један христјански народ диваљ али х р а б а р и ф и з и ч к и б а с н о с л о в н о ј а к и издржљив, за TO je западна Е в р о п а д о з н а л а кад је тај народ, полов и ц о м X V I I вијека, д о ш а о у б л и ж и додир са М л е т а ч к о м Р е п у б л и к о м . А да тај народ осим д и в љ а ш т в а , јунаштва и снаге има и других својстава који га праве достојним п а ж њ е ц и в и л и з о в а н о г свијета, то је тај свијет сазнао кад је м л е т а ч к и п р и р о д о с л о в а ц о п а т Ф о р т и с , посматрај у ћ и М о р л а к е к р о з призму своје симпатије, п р и к а з а о свијету њихову идеализовану слику. Ф о р т и с о в М о р л а к - п а р т и ј а р х а л а н , г о с т о љ у б и в , ч е с т и т , вјеран, несебич а н , ј у н а к и пјесник - освојио је на ј у р и ш Е в р о п у , жедну р о м а н т и ч а р с к о г е г з о т и з м а . Г е т е , б а р о н и ц а Розенб е р г , П р о с п е р М е р и м е па ч а к Т е о ф и л Готје и П ј е р Лоти п р и х в а т и л и су т о г и з в ј е ш т а ч е н о г и м а н и е р и р а н о г Ф о р т и с о в а М о р л а к а б е з б л а г о д а т и и н в е н т а р а и увели 3 га „tel quel" у западноевропску к њ и ж е в н о с т . Фортисова д о б р о д у ш н а наивност није м е ђ у т и м могла да обмане друге м л е т а ч к е п р о у ч а в а о ц е М о р л а к а који су, посмат р а ј у ћ и их м а њ е б л а г о н а к л о н и м али тријезнијим и р е а л н и ј и м о ч и м а , о т к р и л и и р а з г о л и т и л и овај чудни сплет в р л и н а и п о р о к а од к о г а је саздана психа морлачк о г к о л е к т и в и т е т а . Н е к и од тих п о с м а т р а ч а приступај у ћ и свом послу са осјећајима д и ј а м е т р а л н о опречним о н и м а којима се је Ф о р т и с р у к о в о д и о , испољују код а

216

Такав какав је (франц.).

п р и к а з и в а њ а м о р л а ч к о г е т н и ч к о г типа један н а д м е н и презир и једну господску гадљивост који их одводе у крајност супротну оној у коју је Ф о р т и с з а п а о : они прет е ж н о запажају негативне о с о б и н е м о р л а ч к о г к а р а к т е ра и м о р л а ч к о г ж и в о т а и истичу их и з р а з и м а који ч е с т о нису у складу ни са г а л а н т н и м вијеком ни са п и т о м о ш ћ у венецијанске н а р а в и ни са културним п р е т е н з и ј а м а писца. У ред такових п о с м а т р а ч а спада и в е н е ц и ј а н с к и 6 драмски пјесник К а р л о Гоци [Carlo G o z z i ] , б р а т м н о г о писца Гаспара Гоција [Gozzi] и жучни н е п р и ј а т е љ обновитеља италијанског т е а т р а К а р л а Голдонија. К а р л о Гоци написао је своје м е м о а р е 1780. г., поводом п а м ф л е т а Narrazione apologetica који je избјегли секретар млетачког Сената Пјетро Антонио Гротарот [Pietro A n t o n i o G r o t a r o t ] б и о објавио у С т о к х о л м у проти м л е т а ч к о м в и с о к о м друштву и у к о м се мећу осталима нападао и Гоција. П а м ф л е т ј е , мада з а п л и ј е њ е н и најстроже з а б р а њ е н , ц и р к у л и с а о потајно у цијелој млет а ч к о ј д р ж а в и и п о с т и г а о до тада н е в и ђ е н и ш к а н д а л с к и успјех. Да би се о д б р а н и о од обједа п р о т и њему изнесених, Гоци се ријеши да и с к р е н о и истинито и с п р и ч а свој ж и в о т . Т а к о су н а с т а л е њ е г о в е п о з н а т е Memorie inutili della vita di Carlo Gozzi y којима о н , уз м н о г е , ч е с т о и сувишне, ф и л о з о ф с к о - м о р а л н е дигресије, ж и в о , књиж е в н о а често и духовито прича згоде свог п р о с ј е ч н о г али не н е з а н и м љ и в о г ж и в о т а . Ти м е м о а р и написани 6

Карло Гоци ( 1 7 2 0 - 1 8 0 6 ) , познат као конзервативац који се противио тадањој навали новотарија, како у политици т а к о и у култури, књижевности п о с е б н о . Књижевну славу није стекао овим овде цитираним делом, Некорисни мемоари из живота Карла Гоција, већ својим драмама необичних ф а б у л а : Љубав три поморанџе, Гавран, Краљ Јелен, Турандот, Срећни просјаци. Прирећивач је овај текст уврстио у зборник, иако се временски не односи на ускочку епопеју. Разлози су једнаки Десничиним - он их наводи на почетку о б р а з л а ж у ћ и о д н о с иностранаца према „морлачком етничком типу". М е ћ у т и м , м о ж д а најважнији разлог је то што се ни у једном казивању о далматинским Србима ово Гоцијево хумористичко д е л о не помиње ни једном једином речи.

217

1780. г. о б ј а в љ е н и су т е к 1797, послије пада аристократске в л а д е , с р а з л о г а ш т о та влада није д о з в о љ а в а л а да се успомена на и н ф а м н и п а м ф л е т о ж и в љ а в а ни списима који су га п о б и ј а л и . Гоцијеви м е м о а р и , интересантни и сами по себи, јер је и н т е р е с а н т а н вијек и средина које они илуструју и ј е р у неку руку представљају пендант и допуну К а з а н о в и н и м и Голдонијевим м е м о а р и м а , за нас су од н а р о ч и т о г и н т е р е с а с р а з л о г а ш т о је Гоци провео т р и године свог ж и в о т а у н а ш о ј з е м љ и и ш т о је животу у њој п о с в е т и о ј е д а н а е с т п о г л а в љ а м е м о а р а . У својој ш ес н аес т о ј години Гоци је оставио очинску кућу ради биједе у коју је з а п а л а њ е г о в а м н о г о б р о ј на п о р о д и ц а и ради н е с л а г а њ а са снахом, ж е н о м његова старијег б р а т а Г а с п а р а , а р к а д с к о м пастирицом И р м и н дом П а р т е н и д е . Н а п р е п о р у к у ујака, властелина Тијепола [Tiepola], Гоција прими у своју пратњу новоименовани д а л м а т и н с к и провидур Ђ и р о л а м о К в е р и н и [Girolamo Q u e r i n i ] и поведе га са с о б о м у З а д а р 1741. г. К в е р и ни је к р о з 3 године своје владавине у п о т р е б љ а в а о Гоција за најразличитије с л у ж б е : он је био и војни и н ж и н и р и дворски пјесник и глумица и придворни аћутант и кавалеријски о ф и ц и р све за плату од 38 мјессчних млетачких л и р а . П р а т е ћ и провидура на њ е г о в и м инспекцион и м п у т о в а њ и м а Гоци је и м а о п р и л и к е да види и упозн а з е м љ у и н а р о д , али не смијемо сметнути с ума да је он све то гледао ш е с н а е с т о г о д и ш њ и м очима једног б л а з и р а н о г и у м и ш љ е н о г м л е т а ч к о г „enfant gate"," па није чудо ш т о је њ е г о в п р и к а з о н а ш е м народу испао о н а к а в к а к а в ј е испао. М н о г о ј е зачудније ш т о Гоци, п и ш у ћ и своје м е м о а р е у зрелијим годинама није подв р г а о ревизији те своје м л а д е н а ч к е импресије и дао о Д а л м а ц и ј и и њ е н о м с т а н о в н и ш т в у једну ведрију и непристранију оцјену. H e r o био к а к а в био тај п р и к а з , ми ћ е м о га овдје донијети у в ј е р н о м преводу јер с м а т р а м о " Размаженка.

218

да je нужно п о к а з а т и к а к о ce о нама м о ж е да има мишљ е њ е и другачије од оног које смо ми сами себи створили у нашој претјераној и ч е с т о смијешној самодопадности. П р о с т о р н е границе које о в о м напису означује субјективно о с ј е ћ а њ е мјере силе ме да из Гоцијевих мем о а р а излучим само о н е у л о м к е који су н а ј к а р а к т е р и стичнији и за нас најважнији, изостављајући све остал о , ма к о л и к о то са разних т а ч а к а г л е д а њ а б и л о занимљ и в о . О г р а н и ч и ћ у се д а к л е на један дио д е в е т о г поглавља мемоара.

„Ради неутралности н а ш е владе у р а т о в и м а који су у то вријеме бјеснили мећу с т р а н и м д р ж а в а м а биле су позване у И т а л и ј у редовне т р у п е из посада д а л м а т и н ских т в р ђ а в а . В и с о к и м л е т а ч к и С е н а т био је н а р е д и о н а ш е м ген е р а л н о м провидуру да м е ђ у т а м о ш њ и м с т а н о в н и ш твом дигне нове ч е т е за д а л м а т и н с к е г а р н и з о н е и за експедицију у Италију. В р б о в а њ е за и л и р с к е т в р ђ а в е б и л о је л а к а с т в а р , али о д а ш и љ а њ е у И т а л и ј у в е л и к о г броја М о р л а к а з а д а л о ј е Њ е г о в о ј Е к с ц е л е н ц и ј и н е м а л о бриге. О н е бунтовне звијери л и ш е н е сваке културе свјесне су да су поданици али би хтјеле да и з м и р е поданство са с л о б о д о м к р а ђ е и убиства, са о т к а з о м п о с л у ш н о с т и у свему ш т о им није по в о љ и , а н а с т о ј а њ е да се уразуме TO je код њих исто ш т о и ш а п т а њ е глувоме. С в р с т а т и се у к о м а н д о в а н е јединице и напустити своје п е ћ и н е да би п р е ш л и у Италију то је б и л а с т в а р коју су они одбијали к а о да је б и л о д о з в о љ е н о одбијати ј е . Њ и х о в и г л а в а р и , н а о б р а ж е н и , храбри и вјерни принципу, много су се знојили и т р е б а л о је да се дозволи п о в р а т а к и з г н а н и ц и м а који су ради честих к р а ђ а , 219

у б и с т а в а , п а л е ж а и сличних ј у н а ш т а в а увјек в р л о бројни у о н и м к р а ј е в и м а , и т р е б а л о је да се овим сељацима, у п о р н и м д и в љ а н и м а , о б е ћ а предујам п л а т а па да се т е к онда с к л о н е на п р е л а з п р е к о м о р а и о д в о ћ е њ е у И т а л и ЈУП р и с у с т в о в а о сам с м о т р и оних људождера која је о д р ж а н а на задарској о б а л и пред г е н е р а л н и м провидур о м д о к су б р о д о в и за укрцај тих звијери д р ж а н и у прип р а в н о с т и под р а з а п е т и м ј е д р и м а . С в а к о м пару ових х а н и б а л а који би п р о ш а о смотру дијелиле су се о б е ћ а н е п л а т е унапред а ови су, да би пок а з а л и своје з а д о в о љ с т в о , лајали неку своју пјесму, д р ж е ћ и се за р у к е изводили пред Њ. Е. чудне плесове и т а к о у л а з и л и у брод. П о к л о н и о сам се Т в о р ч е в у дјелу и у овим варварима али сам п о ж а л и о в а с п и т а њ е и осјетио пролазну жељу да п р о д р е м п о г л е д о м у рај и видим к а к о М о р л а ц и логорују на о н о м мјесту вјечног б л а ж е н с т в а . И з в ј е с н о је да су ове пустахије више узнемириле н е г о о б е з б ј е д и л е т в р ћ а в е које н а ш а блага влада посједује у И т а л и ј и . О н и су, б е з о б з и р а на правила дисцип л и н е и субординације, п р и м ј е њ и в а л и , н а р о ч и т о у Вер о н и , свој систем к р а ћ а , убистава, насиља, нереда и уп о р н е н е п о с л у ш н о с т и , па су н а к о н м а л о мјесеци отп р е м љ е н и н а т р а г у њихове п е ш т е р е да би се м л е т а ч к а И т а л и ј а о с л о б о д и л а те несносне напасти. Ред је захтјевао да на п о в р а т к у о п е т п р о ђ у смотру у г д а л м а т и н с к о м г л а в н о м граду да би се п о т о м отпустили. He хтједоше да чују заповједи ни савјета па чим с м о р а о т к р и ш е прве и л и р с к е з е м љ е , с т а д о ш е захтјевати да се искрцају из б р о д о в а . К о р м и л а р и се о п р и ј е ш е , али к а к о су за ту вјерност дужности д о ш л и у опасност да буду исј е ч е н и на к о м а д е , п р и г н а ш е о ч а ј н и ч к и бродове крају и о т в о р и ш е стаје о н и м н е у к р о т и в и м о в н о в и м а . г

З а д а р , административни, војни, политички, економски и културни центар Далмације у време Млетачке Републике.

220

О в а прича нема ничег заједничког са у с п о м е н а м а мог ж и в о т а а могла би да п о р о д и сумњу да сам ја хтјео да н а ц р т а м једну ружну слику народа из д а л м а т и н с к и х села. Ред је п р е т р п и т и понеку моју замјерку а в а љ а н и људи честити главари оних крајина, који вјечно д р ж е на узди ону бесловесну марву, д а т и ћ е ми, у о с т а л о м , за право. Видио сам све т в р ћ а в е , многе в а р о ш и и м н о г а села оне покрајине. У в и ш е градова н а и ш а о сам на и з о б р а ж е н е , добровјерне срдачне и л и б е р а л н е људе. У о н и м градовима који су даље од д в о р а г е н е р а л н о г провидура ( н а и ш а о сам) на сурове и в а р в а р с к е о б и ч а ј е . С е љ а ц и су сви одреда о к р у т н е звијери, п р а з н о в ј е р н и , неприступни р а з л о з и м а . У б р а к о в и м а , у п о г р е б и м а и у и г р а м а ушчували су с а в р ш е н о обичаје својих давних п р е д а к а . Ко чита О м и р а и В и р г и л а , н а и ћ и he на слику М о р л а к а . О н и плаћају једну чету ж е н а да н а р и ч е над љ е ш е вима њихових м р т в а ц а и оне се измјењују по реду да би дале о д м о р а грлима и з н е м о г л и м и п р о м у к л и м од језивог завијања једне музике од које се коса д и ж е . Једна од њихових игара састоји у подизању на длану десне руке једног к а м е н а о г р о м н е т е ж и н е и у б а ц а њ у т о г к а м е н а послије два или три с к о к а . Онај који га баци даље у р а в н о м правцу, д о б и о је игру. О в о о п о м и њ е на п р е т е ш к е стијене које су Д и о м е д и Турнус б а ц а л и на непријатеље. У својим гњездима М о р л а ц и су х р а б р и и к о р и с н и Републици п р и л и к о м р а т о в а са сусједним Т у р ц и м а , према којима гаје срдачну антипатију. С т а н о в н и ц и приморских крајева способни су за п о м о р с т в о , д о в о љ н о смјели и одважни б о р ц и на в а л о в и м а . Б л и ж е Ц р н о ј Гори народ је ј о ш в а р в а р с к и ј и . На породице чији су п р е ц и и потомци поумирали м и р н о у својим к р е в е т и м а или бо221

1

ље у својим ш т е н а р а м а и које се не поносе великим б р о ј е м погинулих, гледају друге породице презривим оком. На ж а л у ван Будве гдје љ е т и једна ч е т а тих наших б л и ж њ и х ч е с т о силази са п лан и н а да ужива у м о р с к о м ваздуху, присуствовао сам п у ш к а р а њ у послије којег су о с т а л а т р и љ е ш а на пијеску. Ј е д а н ч л а н п о р о д и ц е са дугим н и з о м мирно преминулих, којему је други п р е д б а ц и о ту љагу, хтјео је да п р е к и н е бруку п о т о м а к а и п о с т а н е з а ч е т н и к славе погинувши убијајући. Т у ч е и п у ш к а р а њ а м е ђ у с е л о м и селом чести су он и м крајевима. Ж и т е љ и једног села који убију човјека из другог села не могу да добију м и р него уз цијену од стотину ц е к и н а или уз цијену м у ш к е главе из свог села, т а р и ф а коју ј е , б е з учества в л а д а р а , мећу онај народ ув е л а бестијалност с м а т р а н а за правду. Ову ерудицију о људским н а р а в и м а с т е к а о сам од с в е ш т е н и к а једног ц р н о г о р с к о г села који ме је г о т о в о сваки дан разговар а о н а будванском ж а л у . Г о в о р е ћ и н е к о м врстом талиј а н с к о г ж а р г о н а он је са видљивим з а д о в о љ с т в о м прич а о о убиствима и з в р ш е н и м од његових сељана овлаштујући на слутњу да њ е г о в и м р у к а м а б о љ е пристаје пушка н е г свете сасуди. Ж е ђ за о с в е т о м т а м о је н е у т а ж и в а и п р е л а з и са насљ е д н и к а н а н а с љ е д н и к а к а о породични ф и д е и к о м и с . " М е ћ у М о р л а ц и м а који су м а њ е горди од Црногораца, видио сам жену од неких 50 година к а к о пада пред провидура, и з в л а ч и из т о р б е једну сасушену главу и пол а ж е је пред њ е г о в е ноге п л а ч у ћ и г о р к о и гласно траж е ћ и милости и правде. Б и л о је п р о ш л о т р и д е с е т година од к а к о је она чувала л у б а њ у мајке коју су јој убили. У б и ц е су већ били к а ж њ е н и али к а к о к а з н а није з а д о в о љ и л а окрутну ћуд 1 ;<

222

„Цанили"'. Гаранција моћи.

оне љ у б а з н е ћ е р к е , она ј е з а т р и д е с е т година н е у м о р н о и з л а з и л а пред сваког н о в о г провидура са истом о н о м 2 л у б а њ о м да уз исто ц в и л е њ е и р и д а њ е т р а ж и правду. П р о х т ј е л о ми се да видим ц р н о г о р с к е ж е н е . О в е су одјевају у црну вуну на начин који ј а м а ч н о није диктован од разблудности. Р а з д и ј е љ е н е косе падају им низ о б р а з е и низ п л е ћ а н а т р а ц к а н е су м а с л о м т о л и к о да образују неку врст свијетле к а п е т и н е . У њихову дужност спадају најнапорнији п о љ с к и и д о м а ћ и радови. О н е су ж е н е и праве р о б и њ е м у ж е в а . Сваки пут кад сретну м у ж е в е , о н е к л е к н у и љ у б е им руке и поред свега тога показују да су з а д о в о љ н е својим 3 стањем. Б и л о би нужно да н е к о л и к о Ц р н о г о р а ц а дођу к нама да упитоме о б и ч а ј , који је код нас и п р е в и ш е различан. П о д н е б љ е оних покрајина потхрањује р а з б л у д н о с т и код људи и код ж е н а , а з а к о н о д а в ц и , у в ј е р и в ш и се да je у оним крајевима н е м о г у ћ е к о ч и т и помаму с т р а с т и , ударили су на д е ф л о р а ц и ј у једне м о р л а ч к е дјевице тар и ф у , н е з н а т н о вишу од награде коју један д а р е ж љ и в и сладострасник даје т р г о в к и њ и гријеха из м л е т а ч к и х 4 приземља. У градовима б и л о je у о н о доба код људи ј о ш старинске строгости и крутости у односима п р е м а л и ј е п о м :

З а ч у д н о је к а к о писац, који је и н а ч е б и о в р л о у ч е н , није у о в о м случају н а з р е о н е с у м њ и в о , е к л а т а н т н е з н а к о в е л у д и л а , већ г а износи као о б р а з л о ж е њ е у о п ш т а в а њ а једне к а р а к т е р н е ц р т е. ' Р а з у м љ и в о је да је о в а к а в б р а ч н и однос м о р а о да з а п р е п а с т и В е н е ц и ј а н ц а и з доба ћ и ћ и с б е и з м а , cavalier s e r v e n t a , r i d o t a . b a u t a , Kaзановс и Елизабете Трон. Ј Гоци на о в о м мјесту одаје једну чудну п о с м а т р а ч к у к р а т к о в и дост: а к о и к о , М о р л а ц и су, ш т о с е с е к с у а л н о г ж и в о т а т и ч е , умјеренији и у з д р ж љ и в и ј и , ш т о је и р а з у м љ и в о с о б з и р о м на њ и х о в е т е ш к е мат е р и ј а л н е п р и л и к е а н а р о ч и т о на о с к у д н о с т и с х р а н е . У с в а к о м случају, они су а п с о л у т н о чисти од н е к и х р у ж н и х п р о т у п р и р о д н и х с к л о н о сти којима се б а ш Г о ц и ј е в о д о б а и б а ш у Г о ц и ј е в о ј В е н е ц и ј и д а в а л о в р л о с л о б о д н о г маха.

223

сполу, али тај спол који није м о г а о да се о т м е природним с к л о н о с т и м а и упливу п о д н е б љ а , успјевао је да изм и р и о б з и р е са н а г о н о м и к о п р е н а ноћи п о м а г а л а је б е з б р о ј срећних заплетаја упркос строгости. Италијани, ерудити и ф и л о з о ф и , који прате двор провидура изабраних сваке т р е ћ е године, и официри те исте учене и просвјећене нације, који се измјењују у гарнизонима, ваљда су до сада својом дјелотворном науком умањили опасности и растјерали маглу предрасуди. У Д а л м а ц и ј и имаде лијепих ж е н а , али већи дио њих н а г и њ е к м у ш к а р а ч к о ј к р у п н о ћ и , а П и г м а л е о н и који би хтјели да м е ђ у М о р л а к а м а на селима п о т р о ш е на чишћ е њ е н е к о л и к о п о л у ч а к а п р ж и н е , могли би да добију 3 лијепих одуховљених кипова. И л и р с к е су ж е н е у љубави м а њ е вијерне од италијанских али су у невјерству ове више криве од оних. О н е (тј. и л и р с к е ж е н е ) заслијепљене су и савладане својим п л а м е н и м т е м п е р а м е н т о м , утицајима поднебља, сиром а ш т в о м па услијед своје л а к о в ј е р н о с т и л а к о подлијежу з а в о д н и ц и м а , ове (тј. италијанске) постају вјерол о м н е из амбиције, из к о р и с т о љ у б љ а и из каприса. З е м љ е су у о н и м крајевима в е ћ и н о м брдне, к р ш е вите и н е п л о д н е . И м а д е м е ђ у т и м пространих поља која би м о г л а бити врло плодна. He култивишу се и не обраћују ни плодна ни н е п л о д н а , већ и једна и друга остају у ледини и н е и с к о р и ш ћ е н а . Н а ј о м и љ е н и ј е и најделикатније ј е л о за М о р л а к а то је лук и капула. Н е в ј е р о ј а т н а је к о л и ч и н а тих намирница коју они п о т р о ш е сваке године. О н и би могли да те п р о и з в о д е гоје и на својим з е м љ а м а , али они чекају да их купе кад дођу из Р о м а њ е . К а д им се предбаци та ш т е т н а љ е н о с т , они одговарају да ни њихови дједови нијесу садили лук и капулу па да н е ћ е ни они. 5

Је ли чувени пуриста К а р л о Г о ц и , чије је име у ш л о у у џ б е н и к е и к р е с т о м а ц и ј е т а л и ј а н с к о г s e t t e c e n t a док је о в о писао б и о свијестан к о л и к у ч а с т о в и м р и ј е ч и м а о н чини култури свог н а р о д а ?

224

О б а в ј е с т и о сам ce код најкултурнијих људи из оних крајева о узроцима о п ћ е г п о љ о п р и в р е д н о г н е м а р а у Далмацији. О д г о в о р е н о ми је да је н е м о г у ћ н о без опасности по ж и в о т присилити М о р л а к е да раде в и ш е нег ш т о раде или да уведу и најситнију новост у о б р а ђ и в а њ у земаља. Рекох да би з е м љ о в л а с н и ц и м о гл и да доведу италијанске т е ж а к е па би оне крајеве п р е т в о р и л и у Пуљу. Видјех да се сабесједници смију т о м м о м пројекту a кад запитах за у з р о к , р е к о ш е ми да су многа д а л м а т и н ска господа п о к у ш а л а довести из И т а л и ј е вриједне теж а к е , али да су н а к о н м а л о дана сви н а ђ е н и поубијани по њивама а да се никад није с а з н а л о за к р и в ц е њ и х о в е смрти. Увјерих се одмах да сам ја л о ш п р о ј е к т о н а т , али се зачудих з а ш т о су она господа д о к су ми давала та обав ј е ш т е њ а смијала се мјесто да п л а ч у . "

П р е к и д а м п р е в о ћ е њ е Гоцијевих далматинских имиресија јер осјећам да је о в о л и к о за овај пут д о в о љ н о . У осталим поглављима посвећеним његовом животу у Далмацији имаде у л о м а к а са којима се д а л м а т и н с к а чит а л а ч к а публика мора да у п о зн а без о б з и р а на то јесу ли они за нас л а с к а в и или покудни. С в е ћу те у л о м к е напабирчити другом п р и л и к о м , ш т о ч и т а л а ц . п р е м а свом н а х о ђ е њ у , м о ж е д а узме к а о о б е ћ а њ е или к а о п р и ј е т њ у .

15 Стојан Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј

225

НЕКОЛИКО ГЛОСА К ЈЕДНОЈ КОТАРСКОЈ НАРОДНОЈ ПЈЕСМИ

П р е н е к и х 50 година з а б и љ е ж е н а je у Б е н к о в ц у , у Р а в н и м К о т а р и м а , ова н а р о д н а пјесма о смрти З а в и ш е Јанковића: Рано момче стадо изгонило За стадом је младо запјевало: „Широм пасте бјеле овце моје, Широм пасте, ви се иљадиле Ка пребјеле no Котару куле" Најљепша је кула Јанковића У Исламу на Равну Котару. Залуд јој је љепост u висина И узалуд голема ширина Када губи свога господара Свег Котара силнога сердара По имену Јанковић Завишу. Он болује пребољети неће. Завиша је мајку дозивао, Дозивао па јој бесједио: „Ој бога ти, остарјела мајко, Ја болујем пребољети нећу, Већ me молим, моја стара мајко, Да ти узмеш dueum и артију, И напишеш ситну бурунтију Па опремиш граду Шибенику Баш на оног Живковић владику, 226

Да ме дође болна походити И од грјеха мојих опростити." Тужна мајка послушала синка, Она узе дивипг и аршију, Сузе рони, пише бурунтију И посла је граду Шибенику На онога Живковић владику. Све му каза што je и како је. Оде књига од руке до руке, Брзо стиже граду Шибенику Баш на руке Живковић владике. Књигу чита Живковић владика И кад виђе што му ситна каже, Проли сузе низ бијело лице Пак дозивље вјерне слуге своје: „Брже амо, вјерне слуге моје, Опремајте лагане кочије, Под кочије брзе бедевије, Зове мене Јанковић Завиша, Није шала од Котара глава!" Одмах њега слуге послушаше, Изведоше лагане кочије, Под кочије брзе бедевије, У њих седа Живковић владика Одвезе се низ Котаре равне Ка пребјелу двору Завишину. Њега срета Завишина мајка, Сузе рони низ господско лице Пак га љуби у бијелу руку И води га на танану кулу, Своме сину Јанковић Завиши. Када га је старац угледао, Проли сузе низ бијело лице Па је њему старац бесједио: „Ој Завииш, од Котара главо, Ош ли, јунак, бола пребољети?

15*

227

Ком' остављаш остарјелу мајку, Ком' остављаш пусто благо своје?" Завшиа му једва изговара: „Свети оче, пребољети нећу. Ја остављам остарјелу мајку Мом Илији, брату рођеноме. Старој мајци из ризнице благо, Да се рани за живота свога. Теби, старче, добра ђогу мога, Да га јашеш и њим се поносиш, Спомињући Јанковић Завишу. На Зрмањи брзе воденице, У Жегару родне подворнице, На Биљаним пребијелу кулу, Око куле зелене ливаде, Равно поље, грозне винограде Чиријаку нашему родијаку. Све остало стање и имање Мом Илији, брату рођеноме." To изусти а душицу пусти. Еј Завииш, покојна ти душа! Ко је ову пјесму з а б и љ е ж и о , није нам п о з н а т о . И з вјесно је с а м о да је з а б и љ е ж е н а у Б е н к о в ц у . Подједнако н а м је н е п о з н а т о и и м е пјевача од к о г а је чуо пјесму онај који је з а б и љ е ж и о . Да је тај пјевач био гуслар, о т о м е не м о ж е бити с у м њ е , п о ш т о ce у о в о м крају епске пјесме с а м о уз гусле пјевају. П ј е с м а је, с в а к а к о , у више погледа и н т е р е с а н т н а . П р и ј е свега, о в о је једина нама п о з н а т а н а р о д н а пјесма у којој се З а в и ш а Ј а н к о в и ћ јављ а к а о н о с и л а ц главне р а д њ е . К о л и к о м и знадемо, нар о д н а пјесма с п о м и њ е ову л и ч н о с т в р л о р и ј е т к о и врло с п о р е д н о , нигдје п а к к а о с р е д и ш њ у л и ч н о с т па ч а к ни к а о н о с и о ц а н е к е е п и з о д и ч к е улоге или к а о статисту. 228

З а в и ш а Ј а н к о в и ћ не ј а в љ а се ни у „ Ж е н и д б и од З а д р а Т о д о р а " , тој ревији историјских и ф а н т а с т и ч н и х к о т а р ских јунака и јуначких б р а т с т а в а . В е ћ је то д о в о љ н о да привуче пажњу и с т р а ж и в а ч а на пјесму којој је п р е д м е т њ е г о в а смрт и њ е г о в а о п о р у к а . И н т е р е с а н т н о је и то да је ове пјесме већ н е с т а л о са т е р е н а њ е з и н а п о с т а н к а . Н е с т а л о ј е , истина, и гуслара и смисла за народну пјесму, али ни они ријетки гуслари који се ј о ш п о в л а ч е по Б у к о в и ц и и К о т а р и м а к а о н е к и а н а х р о н и з а м и пјевају више да оправдају своје п р о с ј а ч е њ е н е г о да задовоље свој рапсодски нагон и епску р а д о з н а л о с т слуша-лаца, не пјевају ове пјесме нити у о п ћ е знаду за њу. С а д , пошто ћ е м о на основу п о д а т а к а којима р а с п о л а ж е м о моћи да установимо вријеме њ е н о г п о с т а н к а , н е ћ е б и т и т е ш ко одредити и њ е н вијек, т ј . од када је до када она живјела у народу на о в о м т е р е н у , са к о г а с е , р е к л и б и с м о , није п р о ш и р и л а на сусједне о б л а с т и , т ј . на Лику и на врличко-сињску крајину, а да о о т о ц и м а и о приморју и не г о в о р и м о . О лицима која ce у пјесми спомињу р а с п о л а ж е м о т о л и к и м несумњивим подацима да he ce њ е н а истинитост и историјска т а ч н о с т м о ћ и поуздано п р о в ј е р и т и . З а в и ш а Ј а н к о в и ћ био ј е син м о р л а ч к о г х а р а м б а ш е Ј а н к а М и т р о в и ћ а , који се, кад су се послије Ф о с к о л о вих побједа б у к о в и ч к и М о р л а ц и у с к о м е ш а л и и о д м е т нули од султана, 1648. године из Ж е г а р а д о с е л и о у Будин код П о с е д а р ј а . У једном з в а н и ч н о м акту од 20. септ е м б р а 1699.' за З а в и ш у се к а ж е : „Kavalier Zavissa Mi3 trovich, Sardar d ' anni c i n q u a n t a . " П р е м а т о м е , З а в и ш а je р о ђ е н прве године no сеоби Ж е г а р а ц а у К о т а р е , дакле 1649, а р о ћ е н је в ј е р о в а т н о у Будину. У м р о је ф е бруара 1702, ш т о закључујемо по једној терминацији ' Архив задарске префектуре. Списи А. Моћенига, V, стр. 425. " „Витез Завиша Митровић, Сердар од педесет година."

229

г е н е р а л н о г провидура А л в и з а М о ћ е н и т а од 1. марта 2 1702. у к о ј о ј , г о в о р е ћ и о З а в и ш и , к а ж е : „ m a n c a t o egli 6 3 u l t i m a m e n t e di vita", те no д е п е ш и од 13. м а р т а 1702. у којој тај исти провидур ј а в љ а Сенату у М л е ц и м а : „Il d e g n o Cavalier Zavissa Mitrovich e ultimamente m a n c a t o di vita, q u a n d o a p p u n t o si trovava allestito a v e n e r a r e la publica volonta col suo passaggio in T e r r a F e r m a alla testa в della Cavalleria p a e s a n a " . З а в и ш а je био сердар горњег К о т а р а . П о к р и в а о je д а к л е један в а ж а н и о д г о в о р а н пол о ж а ј у м л е т а ч к о ј административној хијерархији па није в ј е р о в а т н о да је главни у п р а в и т е љ покрајине дуго ок л и ј е в а о да обавијести С е н а т о у п р а ж њ е њ у т о г истакнутог ч и н а , н а р о ч и т о у часу кад ј е , ради о д р ж а в а њ а н е у т р а л н о с т и у рату за ш п а н с к о н а с л е ђ е , далматинска милиција т р е б а л а да се п р е б а ц и у И т а л и ј у . С т о г а оно „ u l t i m a m e n t e " не у з и м а м о у н е о д р е ђ е н о м значењу: у задње в р и ј е м е или н е д а в н о , већ у п р е ц и з н и ј е м : о в о задњих дана. Па кад т е р м и н а ц и ј а од 1. м а р т а 1702. к а ж е „ у м р о је о в о задњих д а н а " , онда је извјесно да није умро раније о д ф е б р у а р а т е године. М ј е с т о З а в и ш и н е смрти м о ћ и ћ е м о т а к о ђ е п р и л и ч н о поуздано одредити. З а в и ша ј е , к а о в е ћ и б р а ћ а му С т о ј а н и И л и ј а , са којима је ж и в и о у к у ћ н о ј и и м о в и н с к о ј заједници, б о р а в и о наизмјенице у З а д р у , гдје су Ј а н к о в и ћ и и м а л и лијепу кућу код ц р к в е С в . Шимуна, у О б р о в ц у , гдје су имали некол и к о к у ћ а , те на своја два и м а њ а на И с л а м у и Биљанима у К о т а р и м а . На два мјесеца пред смрт (26. новембра 1701) З а в и ш а је б и о купио од задарске п л е м и ћ к е поро4 дице К а л и ф и [Califfi] и п о л о в и ц у о т о к а Олиба. М о ж е 2

Оригинална терминација на пергамени у посједу писца. „Он је ових дана преминуо." „Часни В и т е з Завиша Митровић преминуо је ових дана, управо д о к се припремао да изврши вољу народа и пребаци се на копно, на челу д о м а ћ е К о њ и ц е . " 3 Млет. држ. архив. Dispacci P. G. in Dalmatia et Alb., filza 543/134. 4 Стари биљежнички архив задарске префектуре. Списи нотара Ц. Емануелија. 6 в

230

мо одмах да искључимо да је З а в и ш а умро у З а д р у . Да је он ту у м р о , њ е г о в а би с м р т н е с у м њ и в о б и л а з а б и љ е ж е н а у врло б р и ж љ и в о в о ђ е н и м м а т и ц а м а умрлих парохијске ц*ркве С в . С т о ш и ј е у З а д р у . К а к о су к а т о л и ч к и свештеници уживали повластицу да м р т в е п р а в о с л а в ц е спроводе од куће до ц р к в е С в . И л и ј е , они су у својим м а т и ц а м а б и љ е ж и л и и све обитусе п р а в о с л а в а ц а . Т а к о ј е , међу о с т а л и м а , у т и м м а т и ц а м а з а б и љ е ж е н а с м р т и сахрана у цркви С в . И л и ј е и З а в и ш и н а оца Ј а н к а Мит р о в и ћ а . Кад дакле у т и м м а т и ц а м а није з а б и љ е ж е н а З а в и ш и н а смрт, а она ту није з а б и љ е ж е н а , з н а ч и да З а виша није умро у З а д р у . П о д ј е д н а к о се м о ж е да искључи да га је смрт з а т е к л а на О л и б у или у О б р о в ц у . На О л и б у није умро ј е р , с о б з и р о м на г о д и ш њ е доба и на удаљеност О л и б а од краја к о ј и м је он к а о с е р д а р управљ а о , није нимало в ј е р о в а т н о да ce je у ф е б р у а р у 1702. он н а л а з и о на т о м о т о к у . Н и ј е умро ни у О б р о в ц у , ј е р нам М о ћ е н и т о в а д е п е ш а к а ж е да је у м р о у п р а в о кад се био спремио да на челу д о м а ћ е к о њ и ц е п р е ђ е у И т а л и ју, а к о њ и ц а се ј а м а ч н о није ни р е г р у т о в а л а ни спремала у врлетној и брдовитој Б у к о в и ц и . Остају д а к л е ј о ш И с л а м и Б и љ а н е . У б и љ а н с к о ј ц р к в и С в . Ђ у р ђ а у плочнику п р и п р а т е види се једна н е о б и ч н о в е л и к а п л о ч а , без и к а к в а натписа. У народу постоји п р е д а њ е да је то гроб З а в и ш е Ј а н к о в и ћ а / Ј е д н о п р о б н о к о п а њ е у плочнику до те п л о ч е , које сам, з а и н т е р е с о в а н т и м питањ е м , дао и з в р ш и т и , п о к а з а л о је да п л о ч а п р е д с т а в љ а доиста, т а ч н о п р е м а к а з и в а њ у н е к о л и ц и н е с т а р а ц а , пок л о п а ц једног в е л и к о г к а м е н о г с а р к о ф а г а . У н у т р а ш њост т е , к а к о је народ з о в е , к а м е н и ц е нисам м о г а о да испитам јер се в е л и к а и д е б е л а п л о ч а није дала м а к н у т и с мјеста, али нема р а з л о г а да се не повјерује у т а ч н о с т г

Са више детаља о овом м о ж е м о да се упознамо у тексту „Непознати мајстор иконостаса цркве Св. Ђ о р ђ а у Горњим Биљанима", Анике Сковран, из зборника Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба, 1970.

231

п р е д а њ а . З а ш т о би, н а и м е , код т о л и к и х Ј а н к о в и ћ а , народ п р и п и с и в а о ту гробницу б а ш З а в и ш и који није ни најчувенији ни наистакнутији ч л а н т о г рода да он није доиста у њу п о л о ж е н ? Д а к л е , г р о б у б и љ а н с к о м С в . Ђурђу м о ж е м о са сигурношћу с м а т р а т и за г р о б З а в и ш е Ј а н к о в и ћ а , али то не з н а ч и ј о ш да je он у Б и љ а н и м а и ум р о . Н е м а м о н и к а к в и х д о к а з а да су Ј а н к о в и ћ и већ у то доба, поред и м а њ а , и м а л и на Б и љ а н и м а и к у ћ е , док с е , н а п р о т и в , знаде да су их на И с л а м у имали, да је И с л а м с м а т р а н к а о с р е д и ш т е г о р њ е г К о т а р а и сједиште сердарије. Н а једној м а п и села И с л а м а и з прве половице 5 X V I I I вијека једна је зграда н а з н а ч е н а к а о „Casa del 6 Kavalier G i a n c o " . П р е м а свему т о м е м о г л о би да се прими к а о т а ч н о к а з и в а њ е пјесме да се З а в и ш а разбол и о и у м р о на И с л а м у , а с а х р а њ е н је на Б и љ а н и м а (10 к и л о м е т а р а о д И с л а м а ) в ј е р о в а т н о стога ш т о ј е тада б и љ а н с к и С в . Ђ у р а ђ био н а ј љ е п ш а к о т а р с к а црква, 7 м о ж д а ч а к , судећи по свецу, З а в и ш и н а лична или породична задужбина. Ко је била мајка З а в и ш и н а т о , по д о к у м е н т и м а , нисмо м о г л и да у с т а н о в и м о . О б з и р о м на његове године, к а о и на то да он није био најстарији син Ј а н к а М и т р о в и ћ а , м а л о је в ј е р о в а т н о да је она у часу синовљеве смрти б и л а ј о ш у ж и в о т у . Од о с т а л а два З а в и ш и н а насљ е д н и к а споменута у пјесми, И л и ј а , б р а т му, умро је 8 1693, д а к л е девет година прије њ е г а , а Ч и р и ј а к , р о ђ а к , 5

Мапа у посједу писца. Стојан Јанковић називан je у списима времена редовно „il Ca­ valier G i a n c o " . 7 Јанковићи су славили св. Ђурђа. Том свецу посвећене су и жегарска и исламска и биљанска црква. Којсм је свецу била посвећена црквица у Будину, чије се рушевине још разазнају, то нисмо могли да установимо. 8 Илија Јанковић, личност врло непоћудна млетачкој влади, умро је врло вјероватно од млетачког отрова под крај 1693. Да су млетачки управљачи имали намјеру да га се ријеше мукло и невидно. зак ључујемо по овим ријечима д е п е ш е упућене Сенату од Г. П. Данијела Д о л ф и н а 25. фебруара 1692. Говорећи о начину како да се казне узбу6

232

није кад je он умро био ј о ш ни р о ђ е н . Тај Ч и р и ј а к није уосталом био н и к а к а в З а в и ш и н „ р о д и ј а к " , в е ћ унук од 9 ћ е р и Ј е л е н е , р о ђ е н 1718. год., дакле шеснаест година послије дједове смрти. З а З а в и ш о м ј е о с т а л а удовица му Магдалина, син И л и ј а , к ћ и Ј е л е н а и два синовца од брата И л и ј е , Н и к о л а и С т о ј а н . У часу З а в и ш и н е смрти епископску в л а с т у Д а л м а цији в р ш и о је епископ Н и к о д и м Б у с о в и ћ . Е п и с к о п Н и кодим је био р о д о м Ш и б е н ч а н и н , али њ е г о в о сијело ниј е био Шибеник већ м а н а с т и р К р к а . В л а д и к а Ж и в к о в и ћ , ког наша пјесма с п о м и њ е , није никад био далматински епископ. Ј е р о м о н а х К и р и л Ж и в к о в и ћ није уопће био Д а л м а т и н а ц већ В о ј в о ђ а н и н . Он je у другој половици X V I I I вијека п р о в е о н е к о л и к о година к а о учит е љ и као парох у Скрадину, и к р о з то вријеме п о с т а о ђени Биограћани и Пакоштанци, који су се били повукли у планину ријешени да се бране оружјем, Д о л ф и н пише: „Fra tante difficolta per mio umilissimo sentimento, non discerno pratticabile che la dissimulazione e le vendette meno strepitose". П р е л а з е ћ и при том на Илију наставља: „D ugual passo convenira procedere con Elia e procurare per altre vie quel bene che non puo promettersi dall aperte dimostrazioni per estirpare questa radice cosi infesta e venefica." У д е п е ш и од 7. јануара 1694. Д о л ф и н јавља Сенату: „Mi s ' e levata finalmente questa spina dagli occhi, havendo ( E lia Mitrovich) nei scorsi giorni pagato I humano tributo alia natura, lasciando la di lui morte il proprio partito senza C a p o di credito e d' autorita. Gli emoli e malcontenti delle sue procedure con infinito giubilo e spiantata la 4 radice piu infesta che poteva pullulare in nuove pessime contingenze.' О б е депеше y млетачком држ. архиву. Senato-Dispacci P. G. in Dalmazia, filza 125. д

„ П о M O M скромном суду, не видим да je сред оволиких потешкоћа могуће друго до притајити се и вршити одмазде које би мање одјекнуле. [...] Исто тако ваља nocmynumu с Илијом и другим путевима обезбедити успех који се отворено не може постићи у чупању тог отровног и кужног корена. [ . . . ] Коначно ми је извађен трн из ока, пошто је (Илија Митровић) ових дана платио човечији данак природи, a no његовој смрти странка му је остала б е з воће од угледа и поверења. Његови супарници и људи незадовољни његовим поступцима бескрајно се радују, п о ш т о је ишчупан најкужнији корен који је могао да ижџикља у новим, врло неповољним приликама." 9

Крштеница Киријака. сина Тодора Д е д е и Јелене ЈанковићМитровић у посједу писца.

233

в р л о п о п у л а р а н и о м и љ е н у читавој г о р њ о ј Далмацији. В е з е са истакнутијим д а л м а т и н с к и м С р б и м а он није п р е к и д а о ни кад је о т и ш а о из Далмације и постао пак р а ч к и е п и с к о п , и ч и м је п а л а М л е т а ч к а Р е п у б л и к а он д о л а з и у Далмацију да о б и ђ е пријатеље и своју некад а ш њ у паству. За вријеме свог двонедељног б о р а в к а у Д а л м а ц и ј и Ж и в к о в и ћ ј е одслужио н е к о л и к е т о р ж е с т в е не архијерејске с л у ж б е , уз в е л и к о у ч е ш ћ е и на голему р а д о с т далматинских п р а в о с л а в а ц а , које ништа није 10 м о г л о да о д у ш е в и и занесе к а о „ ц р к в е н о велељепије". М и с л и м да у о д у ш е в љ е њ у које je у горњој Далмацији и з а з в а о Ж и в к о в и ћ е в д о л а з а к , д о ч е к , црквене с л у ж б е и с в е ч а н а посјета мјеста и ц р к а в а т р е б а тражит и у з р о к з а ш т о ј е к о т а р с к и гуслар довео н а З а в и ш и н с а м р т н и ч к и о д а р Ж и в к о в и ћ а а не Б у с о в и ћ а , ни К о н ч а р е в и ћ а ни З е л и ћ а , мада су и о н и , или б а р прва двојица, у ж и в а л и неподељену љ у б а в српског народа у К о т а р и м а и Буковици. П р е д м е т л е г а т а који З а в и ш а у пјесми завјешта родијаку Ч и р и ј а к у п р е д с т а в љ а стварно дио њ е г о в е заос т а в ш т и н е . З а в и ш а је доиста б и о власник млина на водопаду З р м а њ е , који се и данас зову Ј а н к о в ц и , подворница у Ж е г а р с к о м пољу и једног лијепог п о љ с к о г имања у Б и љ а н и м а , гдје су каснији Ј а н к о в и ћ и , и б а ш Чириј а к и њ е г о в и синови, и м а л и „ к у л у " , т ј . кућу на спрат, авлију и о с т а л е зграде. О б з и р о м на све ш т о смо к а з а л и , мислим да ce у погледу п о с т а н к а н а ш е пјесме м о ж е п р и л и ч н о поуздано да у с т а н о в и , прије свега, да је она постала на терену на к о м су ж и в ј е л и и дјеловали З а в и ш а и њ е г о в и насљедници, т ј . у Б у к о в и ц и и л и у К о т а р и м а , јер на то указују и и м е н а и т а ч н о п о з н а в а њ е имовинских односа породице, п о т о м да није н а с т а л а непосредно послије З а в и ш и н е с м р т и в е ћ м н о г о в р е м е н а послије т о г догађаја, кад je у 10

234

Милаш,

Православна Далмација,

стр.

456.

народу била ј о ш ж и в а успомена на л и ц а која ce у пјесми спомињу, али је већ м е ђ у с о б н и в р е м е н с к и и родбински однос тих лица био п о б р к а н и з а б о р а в љ е н , најзад, да је настала непосредно послије посјете е п и с к о п а Ж и в к о в и ћа Далмацији, док je у народу б и л а ј о ш свјежа и ж и в а успомена на т о г п о п у л а р н о г ц р к в е н о г достојанственика, дакле послије о к т о б р а 1797. године. И м а ј у ћ и на уму да је пјесма з а б и љ е ж е н а прије неких 50 година а да је данас в и ш е н и к о н е п а м т и , м о ж е м о п р и л и ч н о поуздано узети да је она живјела у народу од п р и л и к е једну стотину година.

235

ЈЕДАН КРАЈИШКИ СТАТУТ И Н Е К О Л И К О ПРИЛОГА З А П Р О У Ч А В А Њ Е „ЛИГЕ"

Правна установа позната под називом лига или a збор, рјеђе пособа или обљуба, била је савез сеоског становништва једног градског подручја у самозаштитне сврхе; са законодавним, правосудним и полицијским функцијама. Јесу ли ту установу први славенски досељеници нашли код аутохтоног, романског становништва далматинског приморја и отуда је реципирали, или 6 је она једна деривација германских Schutzgildena, то би се тешко могло установити. Извјесно је толико да се је институт лиге развио и дошао до цвата у подручјима 1 приморских градова, и то не, како Ђ. Љубић тврди, само сјеверне Далмације, већ, како доказује Заострошки 2 законик из 1551. пронађен од Златовића, у читавом далматинском приморју, од Нина до Неретве. У унутрашњости Далмације лига је била непозната или, ако је можда некада, у предтурска времена, она и ту постојала, исељењем старосједилачког живља она је отуда а

Рајко Веселиновић овако описује „лигу": „Орган народне самоуправе б и о је народни з б о г или с а б о р ( п о с о б а ) , који је одржавала група села једне крајине, једне сердарије, па се у том случају сматрао за веће сеоских харамбаша (кнезова, капетана) и судаца. [ . . . ] З б о р о ви су сазивани и одржавани о б и ч н о на Ђурђевдан по старом (односно православном) календару (il prossimo San Giorgio alia vecchia), б е з присуства представника млетачких власти" (Историја српског народа, С К З . IV, књ. 2, стр. 31). 6 Schutzgilden (нем.) = заштитно друштво. 1 Др Ђ у р о Љ у б и ћ , Лиге и пособе, Рад, књ. 240. 2 З л а т о в и ћ , Франовци, итд., стр. 30.

236

ишчезла не остављајући трага о себи ни у писаним споменицима ни у обичајима ни у правној свијести нових досељеника, Морлака. Природа Морлака, номада, сточара, индивидуалисте, насилника са прирођеним анархистичким и антисоцијалним нагонима, искључује сваки правни поредак основан на самопомоћи, на аутодисциплини, на смислу за заједницу, на подређењу личних прохтјева интересима колективитета. Правна установа какова је била лига није никако могла да настане ни да се одржи у народу са морлачким душрвним својствима, и кад је тај народ, силом прилика и вољом властодржаца, дошао у додир са лигама, оне су од тог додира усахле и угинуле. Млетачки су управници већ зарана дошли до спознаје да је лига једно моћно средство за одржавање мира, правног поретка и аукторитета власти међу сеоским становништвом градских подручја, па већ у првим годинама млетачког владања наилазимо на трагове њихових настојања да потчине свом упливу ту правну установу која је већ била ухватила коријена у народу. У једном 3 чланку календара Il Dalmatino из 1895. г. анонимни писац (вјероватно С. Ферари-Купили) тврди, не наводећи извора, да је већ 1412. г. задарски конте Јакопо Тревисан наредио да састанцима лига има да присуствује представник млетачке власти. Из једног од докумената, које објављујемо у овој радњи, излази да су „повластице лиге, потврђене од јавне неупоредиве мудрости 13. новембра 1455", ушле у књигу задарских статута. У статуту Лиге котара нинскога, објављеном од проф. Кар4 лића у Вјеснику за 1912. г. каже се да су ти закони потврђени „на 1 ђенара 1474. од Марћола Микјелија провидура". Напокон из свих докумената које овдје до3

1895.

„Lighe е Possobe nel contado di Zara", Lunario „II D a l m a t i n o " ,

4

Д. П е т а р Карлић, „Статут Лиге Котара нинскога", Вјесник Хрватског археолошког друштва, свеска XII, 1912.

237

н о с и м о избија јасно к о н с е к в е н т н а т е ж њ а Републичних п р е д с т а в н и к а да о д р ж е ту установу у ж и в о т у али под својим у п л и в о м и под својом к о н т р о л о м . To je настојање в л а с т и н а м е т н у л о лигу и о н и м М о р л а ц и м а који су се д о с е л и л и у К о т а р е и п о м и ј е ш а л и се са т а м о ш њ и м стар е н и ц и м а . Н е с у м њ и в д о к а з о т о м е пружа нам овај ста5 тут, који је писац н а ш а о у з а д а р с к о м архиву н е к о л и к о година прије н е г о ј е п р о ф . П . К а р л и ћ публикацијом Н и н с к о г а статута побудио у н а ш о ј науци и н т е р е с за лиге и њ и х о в е з а к о н и к е . С т а т у т , писан б о с а н ч и ц о м , очевидно на с а м о м збору који га је и з г л а с а о , а вјероватно од к а к в о г к о т а р с к о г к а т о л и ч к о г п о п а , предан je у руке проведитору Ђ. А. Зену, како то излази из забиљешке на с а м о м и з в о р н и к у : „Adi 1 Settembre 1655." Presentata nelle mani di S. E. dal Capo dei Morlacchi Capitan Filippo Smiglianich per n o m e suo e d'altri Harambasse instanto ecc. У име Б о г а - г - 1654. мисеца аугуста. Н е к а се знаде, када се сакупи краина на Груси и учинише Лигу. 1) От поточи. Када се тарче за Турци, ко остане када се за Турци тарче да има платити п е д е с е т либара. 2) Када ко у б и е по несрићи човика, да има дати Лиги три стотине гроша, остраг остали потрошака. 3) Од лупежа. Ко украде коња али вола али бравче али кокош али сноп ж и т а али коју другу р о б у , да има дати господару главу за главу, а Лиги ш е с т глава да има дати. 4) А к о би се ко нашао да продаде али украде, али ако би му ко п о м о ћ давао али дочекивао, али оговарао, ко би таково дило тамно учинио, да га има сва Лига уитити и каштигати и господи дати, али уморити колико њега, толико онога ко би му помагао. 5

Списи Ђ. А. З е н а , II, стр. 120. • У Историји котарских ускока уз овај документ Б о ш к о Десница д о н о с и ову белешку: „Да је статут д о н е с е н петог августа закључуј е м о по датуму наведену у италијанском преводу, који je у горњим списима п р и л о ж е н оригиналу."

238

5) Ко неби свога суца послушао али капетана свога, да има платити двадесет и пет либара. 6) А к о би ко на овакому скупу повадио о р у ж и е , али на воисци али у граду да има платити д е с е т гроша ко повади сабљу али пушку. О в о писа сва краина с лиценциом госпоском. гн. Сердар са свими воиводами и суци колико влашки синови толико Покраици, сви ово учинише и сви овому кунтенти бише. (налеће) 7) А к о би непријатељ пливо заиао, и поточ за њима идући, ако би се ко задио на стану али на путу, да има платити с е д м е р о за једно. 8) А к о би ко ливаду потаро, да има платити како и ж и т о . 9) А к о би ко на лумбарду не п о т е к а о , да има платити пет т о љ о р и (sic) Лиги. О в о учини сва Краина горња и доња до П а к о ш т а н и . "

Уз и з в о р н и к статута н а л а з и ce у ц и т и р а н о ј свесци З е н о в и х списа и њ е г о в т а л и ј а н с к и превод. П р е в о д , који несумњиво потјече о д о н д а ш њ е г и л и р с к о г к а н ч е л и р а , дра Гргура К а л ч и н е и носи н а с л о в : „ T r a d u z i o n e dal Ser6 viano", в р л о je т а ч а н и одаје с а в р ш е н о п о з н а в а њ е и нa­ шег и талијанског ј е з и к а . Н а в о д и м о , п р и м ј е р а ради, превод неких необичнијих и з р а з а : крајина = il confine; от поточи = circa c o r r e r i e ; г р о ш = reale; о с т р а = o l t r e ; от л у п е ж а = circa latrocinii; о г о в а р а о = tenesse la suap r o t e z i o n e ; дило т а м н о = trista azione; у м о р и т и = venirli a c a p o ; скуп = r a d u n a n z a ; в л а ш к и синови и п о к р а и ц и = Morlacchi е confinanti; п л и в о з а и а о = facesse b o t t i n o ; пот о ч за њ и м а идући = fosse inseguito. П р е в о д и л а ц je в р л о т а ч н о д и ф е р е н ц и р а о з н а ч е њ е ријечи п о т о ч у наслову 6

Занимљиво је истакнути да сви млетачки документи кад je у њима ријеч о писму и језику употребљују стално назив serviano" или Ilirico" или „illiriсо е serviano". Lingua, idioma, carattere, lettere праћене cy увијек придјевом serviano или illirico. Кад je ријеч o војсци, назив je безизнимно „croato", „milizia croata", „cavalleria croata", „croati cappelletti" итд. За народност пак назив je увијек .schiavona". Н е с у м њиво je међутим да Млечићи нису диференцирали племена и да се сва три назива односе подједнако и на једно и на друго племе.

239

п р в о г а ч л а н а од њ е н о г з н а ч е њ а у члану седмом. Једна п о г р е ш к а , поред све савјесности, п о т к р а л а се ипак преводиоцу код и з р а з а „задио на с т а н у " , који је он погрешно схватио к а о „на с т р а н у " и п р е в е о „restasse in dispart e " , д о к je о ч и т о да ријеч „ с т а н " о з н а ч а в а на овом мјесту у п р а в о стан тј. зграду у коју се сајављује с т о к а . У п о р е ђ е н с а Н и н с к и м с т а т у т о м , овај н а ш з а к о н и к , поред несумњиве ј е з и ч н е и стилске сличности, коју треба приписати и к а в с к о м духу р е д а к т о р а , и поред истовјетности санкције „седам за ј е д а н " код преступа к р а ђ е , коју о п е т т р е б а приписати увријежености те к а з н е у народној свијести, показује и п а к извјесне уочљиве разлик е : Н и н с к и статут, о п с е ж а н , исцрпан, с а р а з р а ђ е н о м к а з у и с т и к о м , одаје з а к о н с т в а р а н н а т е н а н е и натенане д о п у њ а в а н , дотјериван и п р и л а г о ђ а в а н о б л и ц и м а једн о г м и р н о г и с т а л о ж е н о г н а р о д н о г ж и в о т а ; н а ш је законик н а п р о т и в и з р а з н е р в о з е , ужурбаности и хаотичности п о м е т е н о г в р е м е н а које га ја и з а з в а л о . О н о је мирн о д о п с к и , ово р а т н и з а к о н . Онај води рачуна о свим м н о г о с т р у к и м појавама и односима које т р е б а подвести под санкцију, овај се о г р а н и ч а в а на најпрече, на оне које највише r o p e . Н и н с к и је статут много старији од наш е г а . Он је ранији од д о с е љ е њ а М о р л а к а у К о т а р е , и он је ј о ш прије т о г д о с е љ е њ а и з и ш а о из употребе и пао у з а б о р а в . П р е т п о с т а в к а г. п р о ф . К а р л и ћ а да је каноник В л а т к о в и ћ г. 1744. п р е п и с а о ту кодификацију стога ш т о му је нински бискуп био д е л е г и р а о јурисдикцију у цивилним и правну п о м о ћ у к р и в и ч н и м пословима у об л а с т и своје дијецезе па му је Н и н с к и статут т р е б а о к а о з а к о н с к и т е к с т за ту његову дјелатност, л и ш е н а је свак о г основа. М л е т а ч к а је Р е п у б л и к а од п о с т а н к а па до смрти љ у б о м о р н о чувала н е п р и к о с н о в е н о с т свог лаичк о г с у в е р е н и т е т а и сваки покушај задирања у тај сувер е н и т е т од стране Рима р а ђ а о је н е м и н о в н о прекидом односа са п а п о м и и н т е р д и к т о м п р о т и републици. Ни м л е т а ч к и патријарх није у дуждевој д р ж а в и в р ш и о ни 240

цивилне ни к р и в и ч н е јурисдикције (сем к р и в и ч н е у погледу свештених л иц а) па је т и м м а њ е м о г а о да је в р ш и незнатни нински бискуп. П р е н о с , д а к л е , тих ф у н к ц и ј а на к а н о н и к а В л а т к о в и ћ а и л и се је односио на јурисдикцију „in spiritualibus" или je п р е д с т а в љ а о један апсолутно платонски и узалудни посједовни чин. Ни у једном ни у другом случају В л а т к о в и ћ у није б и л о нужде да преписује Н и н с к и статут, а а к о га је он и п а к п р е п и с а о , учинио је то к а о д о к о н п о п , да сачува један „ c u r i o s u m " , једну з а н и м љ и в о с т за коју ј е , са п р а в о м , д р ж а о да заслужује да буде сачувана. О в о т у м а ч е њ е не умањује нимало В л а т к о в и ћ е в у заслугу за спас ове в а ж н е к о д и ф и к а ције д о м а ћ е г права. Да је Н и н с к и статут у доба кад га је В л а т к о в и ћ п р е писао био један већ д а в н о н е у п о т р е б љ а в а н и з а б о р а в љ е н з а к о н , п о с т а ћ е о ч и т о кад с е прочитају п р о в е д и т о р ске терминације које овдје објављујемо. С т а л н а т е ж њ а м л е т а ч к и х у п р а в н и к а да институт л и г е п р е т в о р е у један о р г а н слијепо п о д в р ж е н в л а с т о д р ш ц и м а , д о в е л а ј е , пос т е п е н и м п р е с и з а њ е м в л а с т и у њ е н е з а к о н о д а в н е функције, д о потпуне а т р о ф и з а ц и ј е т е ф у н к ц и ј е . В р л о ј е вјероватно да је н а ш статут п о с љ е д њ е з а к о н о д а в н о дјело котарских лига. Од г. 1654 „када се сакупи к р а и н а на Груси и учинише Л и г у " , па све до ф е б р у а р а 1677. н е м а у списима задарског с т а р о г архива п о м е н а да је крајина скупљана и лига ч и њ е н а . Р а т је т р а ј а о предуго да б и * з н а ч е њ е и а у к т о р и т е т једног ф а к т о р а п о р е т к а к а о ш т о су б и л е лиге м о г а о да не о л а б а в и . М и р и н е п р а в е д н о р а з г р а н и ч е њ е унијели су ј о ш већу н е с р е ђ е н о с т и п о м е т њу у хаотичне п р и л и к е ж и в о т а на крајини. И н т е р е с и који су тада д о ш л и у п и т а њ е б и л и су к у д и к а м о п р е ч и од интереса да се с а н к ц и о н и ш е и удари к а з н а о н о м који украде „ б р а в ч е али к о к о ш " . Д а ј е к р о з т о вр и ј е ме с т а р а установа лиге била п а л а у з а б о р а в , казује н а м јасно и уводна р е ч е н и ц а G r i m a n o v e т е р м и н а ц и ј е к о ј о м се та 16 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

241

установа п о в р а ћ а у ж и в о т . Али в е ћ та прва терминација укида аутономију л и г е и о к т р о и ш е јој н о р м е којих ова м о р а да се п р и д р ж а в а . Н а с т а в љ а ј у ћ и у п о р е ђ е њ е м е ђ у Н и н с к и м и нашим с т а т у т о м п а л о нам je у о ч и да Н и н с к и , и а к о опсежнији, познаје с а м о н о в ч а н е к а з н е и к а з н у л и ш е њ а слободе, д о к н а ш , к р а ћ и и непотпунији, п р е д в и ђ а за једну кривицу и смртну казну. У ч л а н у који има ту санкцију крије с е з а г о н е т к а која т р а ж и о б ј а ш њ е њ а . Ч л а н који претходи о в о м нејасном мјесту односи се на к р а ђ у и набраја об ј е к т е к р а ђ е . Ти су о б ј е к т и махом п о к р е т н е ствари и п р е м а изразу „али какву другу р о б у " ове нису наведене т а к с а т и в н о већ е г з е м п л и ф и к а т и в н о . Тај је ч л а н имао да д о ђ е до примјене и код к р а ђ е п о к р е т н е ствари која није у њему с п о м е н у т а . С а н к ц и ј а ј е : „главу за главу, а лиги ш е с т г л а в а " . З а г о н е т н и ч л а н , који се надовезује на овај о к р а ђ и гласи: „ А к о би се ко н а ш а о да продаде али украде али а к о би му ко п о м о ћ д а в а о , али д о ч е к и в а о , али о г о в а р а о ко би т а к о в о дило тамно учинио, да га има сва л и г а уитити и к а ш т и г а т и и господи дати, али уморити колико њега толико онога ко би му помагао". Санr кција с а д р ж и једну „facultas alternativa": изручење кривца властима или његову с м р т . Кад узмемо у обзир да претходни ч л а н исцрпљује све случајеве к р а ђ е , да к р а ђ у к о њ а и в о л а , који представљају најдрагоцјенији дио и м о в и н е и в л а ш к о г а сина и п о к р а ј ц а , казни са седам за један, онда се доиста у чуду м о р а м о да п и т а м о как в а је то продаја или к р а ђ а т а к о „ т а м н о д и л о " да је п р а в н а свијест народа ударила на њ смртну казну, и то не с а м о за п о ч и н и т е љ а , већ и за сукривца, ј а т а к а , пом а г а ч а , па ч а к и о н о г а који би п о к у ш а о да кривца оправда? г

242

Facultas alternativa (лат.) = право избора.

Да ce не ради о к р а ђ и и продаји с т в а р и то ј е , из о н о г ш т о смо и с т а к л и , ј а с н о . Д о б р о з а ш т и ћ е н о о в о м к а з н о м мора да је д а л е к о драгоцјеније од које б и л о пок р е т н е ствари. Т а л и ј а н с к и превод додан т е к с т у није нам п о м о г а о да р и ј е ш и м о з а г о н е т к у : ни у т о м преводу није н а з н а ч е н о б ј е к т продаје и л и к р а ђ е . З а р ј е ш е њ е које сам наслућивао н а ш а о сам ослона у једној д е п е ш и п р о в е д и т о р а Ђ и р о л а м а К о р н а р а упућеној С е н а т у у к о јој се описује очајно с т а њ е д о с е љ е н и х М о р л а к а . Та ставка гласи: „Tratti con violenze da paesi piu fertili, dispersi tra boschi, costretti alcuni afar denaro daiproprifigli p e r sostenersi, et altri venirgli barbaramente tolti dai Mor­ lacchi, vecchi abitanti, per venderli a Segna, e di la a medesimi Turchi, e finalmente s o n o ridotti questi infelici ad u n a mendicita cosi deplorabile, che u n a semplice schiavina con7д vertir la d e v o n o in uso d ' h a b i t a z i o n e e di vestito." Т е к с т који j e п о б о ж н и к о т а р с к и n o n о с т а в и о непотпун или н е х о т и ц е , из н е п а ж њ е , или х о т и м и ц е , ради уж а с а који je у њ е г о в о ј к р о т к о ј христјанској души изазивало то богумрско дјело, т р е б а о би да се попуни о в а к о : „ А к о би се ко н а ш а о да продаде своје дите али украде туђе и т д . " Увјерен сам да би се с и с т е м а т с к и м п р о у ч а в а њ е м д е п е ш а и извјештаја Р е п у б л и ч и н и х п р е д с т а в н и к а у Далмацији н а ш л о ј о ш м н о г о п о д а т а к а који би и ш л и у прилог н а ш е м р ј е ш е њ у овог е н и г м а т и ч н о г ч л а н а крајишк о г статута. По с в р ш е н о м р а з г р а н и ч е њ у од 1671. г. и по стишавању незадовољства и м е т е ж а које је о н о и з а з в а л о у народу, за м л е т а ч к у је власт настајала нова неопходна 7

Депеша г. п. Ђ. Корнара од 3. јануара 1687. М л е т . држ. архив Senato-Dispacci P. G. in D. et A., I. 119/527. д „Насилно одведени из плоднијег краја, расути по шумама, неки од њих принуђени да зараћују на деци да би преживели, а нека су варварски отимана од Морлака, старих ж и т е љ а , да би била продана у Сињ и даље Турцима, и најпосле, ови несрећници су пали у такву очајну беду да им тек једна кабаница служи као кућа и као о д е ћ а . " 16'

243

д р ж а в н а нужда: брига и нужда да ce по сваку цијену и без о б з и р а на ж р т в е успоставе са п о г р а н и ч н и м Турцима односи д о б р о г сусједства, да се у к л о н и све ш т о би те односе м о г л о да п о м у т и , да би се т а к о одузео далматинс к и м б е г о в и м а с в а к и повод з а т у ж а к а њ а н а П о р т и . T o je б и л а с т а л н а т е ж њ а и најпречи з а д а т а к свих млетачких провидура у Д а л м а ц и ј и у р а з д о б љ у од Кандијскога м и р а па до н о в о г р а т а 1684. г. Та је п о т р е б а извукла к о т а р с к е л и г е из з а б о р а в а у који су оне у расулу и анархији задњих ратних година б и л е з а п а л е . У с т а н о в а л и г е била је као створена да помогне млетачким проконзулима у њ и х о в о м настојању за о д р ж а в а њ е м м и р а на пограничју, за п р о г о н о м р а з б о ј н и к а , С е њ а н а и бунтовно настројених М о р л а к а , чија су недјела м о г л а да доведу у п и т а њ е т о л и к о ж е љ е н и и т о л и к и м ж р т в а м а постигнути м и р . У в ј е р е н и с м о д а ј е т о главни у з р о к о ж и в љ а в а њ у п а ж њ е м л е т а ч к и х власти п р е м а л и г а м а које ce у овом ђ р а з д о б љ у т а к о видно испол>ује.

*

О в и м смо исцрпили све д о к у м е н т е о л и г а м а који се н а л а з е - и л и б а р све оне до којих с м о ми мог л и да дођемо - у с т а р о м м л е т а ч к о м архиву и у б и б л и о т е ц и Paravia у З а д р у . С п и с е г е н е р а л н и х п р о в е д и т о р а од године 1645. па до године 1708. п р е г л е д а л и с м о лист по лист, а оне од те г один е па до пада Р е п у б л и к е , к а о и списе задарских р е к т о р а и рукописе б и б л и о т е к е нисмо стигли да т а к о b

Од овог места Б. Десница наводи документа која казују о деловању „лиге" и која, по прирећивачевом мишљењу, имају само ужу стручну важност. О н о м ко би ж е л е о да се упозна с њиховим садржајем, ако није при руци Магазин сјеверне Далмације, из 1935, нека потражи Историју котарских ускока, С А Н У , 1951 и 1952. У I тому документа о лиги су под бројевима: 232, 233, 237, 242, 243, 244, 248, 252, 2 6 3 , 269, 2 7 0 , 2 7 1 , 276, 286, 296; a у II тому под бројевима: 5, 201, 224, 286, 311.

244

минуциозно п р е г л е д а м о , в е ћ смо м о р а л и да се препуст имо к а т а л о з и м а . И п а к вјерујемо д а н а м м н о г о т о г а није избјегло; м о ж д а к а к о в а ситница која б и м а л о ш т а м о г л а да измијени на слици о ж и в о т у л и г а у овој задњој ф а з и њихова б и т и с а њ а . С л и к а која се из о б ј а в љ е н и х докумената добива ова ј е : з а ч и т а в о г т р а ј а њ а К а н д и ј с к о г р а т а имадемо сами један д о к у м е н а т : к р а ј и ш к и статут, с т в о р е н на брзу руку да би се д о б и о з а к о н с к и л и ј е к најосјетнијим р а т н и м з л и м а : к р а ђ и , о т м и ц и дјеце, „забуш а н с т в у " итд. Д а љ и т о к р а т а , м и р , р а з г р а н и ч е њ е , р а з о ч а р а њ е и н е з а д о в о љ с т в о н а р о д а постигнутим успјесима, дјеломични п о в р а т а к под с т а р е г о с п о д а р е , н е с т а ш и ца з е м љ е , глад, бацају у з а б о р а в ту установу. П о т р е б а да се о д р ж и мир на граници и сузбије дјел о в а њ е е л е м е н а т а који с у р ади ли н а њ е г о в о м р е м е ћ е њ у оживљује у управницима и н т е р е с за л и г е . Тај се интерес н а р о ч и т о п о т е н ц и р а за г е н е р а л а т а провидура Л о р е н ц а Д о н а , кад је м л е т а ч к а в л а с т упрегла све силе да је устанак М о р л а к а у К о т а р у и Б у к о в и ц и не би з а п л е о у р а т са П о р т о м . А кад се Р е п у б л и к а и поред т о г а заплиће у рат, лига о п е т постаје сувишна: крупни (разумије се, с а провинцијског г л е д и ш т а ) р а т н и д о г а ђ а ј и , к а о ш т о су В а л и ј е р о в п о р а з под С и њ о м , опсада и о д б р а н а З а д в а р ј а , К о р н а р о в о освојење С и њ а , К н и н а , Херцег-Новога, упади у Лику и Б о с н у и велике сеобе из тих покрајина у горњу Далмацију, потискују у позадину л и г е . Од н о в е м б р а 1683. па до м а р т а 1689. м л е т а ч к а в л а с т не издаје ни самог једног а к т а који би се односио на л и г е . Године 1689. р а т je у г о р њ о ј Д а л м а ц и ј и п р е с т а о : Т урци су п р е б а ч е н и п р е к о п л а н и н а и п о з о р н и ц а р а т н и х догађаја преноси се д а л е к о на ј у г о и с т о к , у Х е р ц е г о в и н у . П р и л и к е ce у освојеним к р а ј е в и м а п о с т е п е н о н о р м а л и зују, али за р а т о м д о л а з е њ е г о в е н е м и н о в н е п о с љ е д и ц е : недисциплинованост и а н а р х и с т и ч к е т е ж њ е с т а н о в н и ш т в а , е к о н о м с к и п о р е м е ћ а ј и , хајдучија. T o о п е т р а ђ а потребу за р е д о м постигнутим уз н а ј м а њ и д р ж а в н и т р о 245

ш а к , а т а к а в су ред м о г л е да о с т в а р е л и г е , и ми видимо к а к о их провидури о п е т оживљују, али примјећујемо уј е д н о и њихову намјеру да их л и ш е с в а к е аутономије и да их ш т о ч в р ш ћ е зауздају. Л и г е , м е ђ у т и м , р е г б и не пристају пасивно на то с п у т а в а њ е , п р е л а з е дјелокруг од р е ђ е н им к а п и т у л и м а и узурпирају ф у н к ц и ј е које падају у н а д л е ж н о с т редовних в л а с т и . К р о з то се мијењају и е т н и ч к а ф и з и о н о м и ј а и п о л и т и ч к а ситуација з е м љ е . Услијед в ели к и х сеоба из Л и к е и Б о с н е и услијед анексије ч и с т о м о р л а ч к и х о б л а с т и у н у т р а ш њ о с т и , размјер м е ђ у м о р л а ч к и м и с т а р е н и ч к и м ж и в љ е м помјера се осјетно н а ш т е т у п о т о њ е г а . Н а сјеверозападу Република добива тада за сусједа Аустрију, а ондје гдје јој Турчин остаје и даље сусјед, она добија к а о границу т е ш к о проходне п л а н и н с к е л а н ц е . Л и г е , које су н а с т а л е из потребе н а р о д а за правним п о р е т к о м , а које су у својој декадентној ф а з и о д р ж а в а н е у ж и в о т у из п о л и т и ч к и х рачуна м л е т а ч к е в л а с т и , изгубиле су у један исти мах оба р а з л о г а о п с т а н к а . З а М о р л а к е , с и р о в е , необуздане, пус т е , л и г е су з н а ч и л е стегу, з а п т , а у к т о р и т е т , дужност, a T O j e б а ш о н о ш т о c e коси с а њ е г о в о м п р и р о д о м , која познаје један сами з а к о н : и н с т и н к т . М о р л а ц и м а дакле л и г е нису т р е б а л е а за м л е т а ч к е в л а с т о д р ш ц е оне су пос т а л е сувишне ч и м је н е с т а л о нужде да се њиховом снаг о м и њ и х о в и м м о р а л н и м а у к т о р и т е т о м чува мир на пограничју. О с и м т о г а тих су дана наступили и извјесни догађаји који су п а м е т н и м и о п р е з н м М л е ч и ћ и м а п о к а з а л и и опасне стране н а р о д н о г састајања и с а б о р и с а њ а . Год. 1702. Л и ч а н и су се, на једном ц р к в е н о м збору, побунили и п о б и л и своје в о ј н и ч к е и цивилне п о г л а в и ц е . Год. 1704. п о п К у р и џ а , на збору код П е т р о в е ц р к в е , дигао је буну и д о в е о под З а д а р 7.000 о р у ж а н и х М о р л а к а . З б о р о в а њ е л и г а , поред све к о н т р о л е в л а с т и , м о г л о је код т а к о в а р а с п о л о ж е њ а у народу да уроди н е ж е љ е н и м посљ е д и ц а м а . С т о г а су м л е т а ч к е власти пустиле да се 246

лиге угасе п р и р о д н о м смрћу дотрајалих б и ћ а . To су о н е тим л а к ш е м о г л е да учине, у к о л и к о су полицијске функције на које ce je у п о с љ е д њ е доба била свела сва дјел а т н о с т лига, м но го успјешније в р ш е н е од к о т а р с к и х сердара који се, б а ш у о в о м в р е м е н у , од народних старј е ш и н а и в о ј с к о в о ђ а п о с т е п е н о претварају у пандурске поглавице. М и с л и м о да н е ћ е м о п о г р и ј е ш и т и а к о устврдимо да је лига коју је провидур М о ћ е н и т о с а з в а о за 7. јуна 1702. била посљедња лига која ce у К о т а р и м а састала. К а н о н и к В л а т к о в и ћ , преписујући 1744. год. статут лиге к о т а р а нинскога, п р е п и с а о ј е један ф о с и л н и з а к о н једне у г а ш е н е установе.

247

ЈЕДНА НЕПОЗНАТА БУНА И ЈЕДАН 1 НЕЗНАНИ МУЧЕНИК

I К а д с е М л е т а ч к а Р е п у б л и к а , у г о в о р о м закљученим 3 у Линцу, придружила „ С в е т о м савезу" и, у јулу 1684. г., први пут од свог п о с т а н к а , она прва навијестила рат Турској Ц а р е в и н и , њ е н и поданици, к о т а р с к и ускоци, били су в е ћ дигли у с т а н а к у т у р с к о м дијелу сјеверне Д а л м а ц и ј е и на своју руку, без д р ж а в н е п о м о ћ и и упр к о с з в а н и ч н и м з а б р а н а м а , о т п о ч е л и р а т п р о т и в домаћих и пограничних Т у р а к а . К о д свог ступања у р а т Реп у б л и к а је н а ш л а г о т о в о сву горњу Далмацију већ освојену и о ч и ш ћ е н у од Т у р а к а , и њ е н и м је в о ј с к о в о ђ а м а остајало с а м о да ј о ш освоје книнску и сињску т в р ђ а в у , па да п р е д р а т н и уски Р е п у б л и ч и н посјед протегну на ч и т а в о г о р њ е д а л м а т и н с к о к о п н о . У септембру 1686. освојен је С и њ , а двије године касније п а о је и К н и н , и 1

Н а ш историчар пок. п р о ф . Јован Н. Т о м и ћ , заинтересован Куриџиним случајем, о коме сам први пут писао у београдској Политици концем 1923. г., нашао je у архиву државних инквизитора у Млецима и мени уступио два документа која су ми наметнула дужност да првобитну радњу подвргнем радикалној ревизији па да је објавим овако употпуњену и исправљену. - Д о к у м е н т и које ми је послао пок. проф. Т о м и ћ јесу: ј е д н о Куриџино писмо у п у ћ е н о из тамнице 1734. г. стричевићу попу Михајлу Јагодићу у Билишанима и Куриџина молба за помиловање управљена државним инквизиторима. " У рату против Турске савез измећу П о љ с к е , Аустрије и Млетачке Републике, у историји познат као Света лига. Млеци га потписују марта, а већ 29. априла 1684. званично објављују рат Турској.

248

т и м е je сва сувоземна Д а л м а ц и ј а м е ђ у р и ј е к а м а З р м а њ о м и Ц е т и н о м д о ш л а под дуждеву власт. П а д о м К н и на, који је за М л е ч и ћ е з н а ч и о о с т в а р е њ е њихова најсмјелијег р а т н о г циља у о в о м крају, з а к љ у ч е н а је прва периода р а т о в а њ а у Д а л м а ц и ј и . У другој периоди г о р њ а се Д а л м а ц и ј а в е ћ н а л а з и ван опсега ратних о п е р а ц и ј а . П о з о р н и ц а тих о п е р а ц и ј а макнута је даље, п р а м а југоистоку, у н е р е т в а н с к у долину, која је сад п о с т а л а г р а в и т а ц и о н а т а ч к а м л е т а ч к и х т е ж њ а . У јулу 1694. М л е ч и ћ и освајају х е р ц е г о в а ч к у т в р ђ а в у Габелу, и т о м побједом обезбјеђују посјед доњ е г т о к а Н е р е т в е . Т и м е ј е исцрпљена сврха м л е т а ч к о г р а т о в а њ а и на о в о м крају, и р а т у Далмацији ф а к т и ч н о д о в р ш е н , и а к о ј е д о ф о р м а л н о г мира п р о т е к л о ј о ш п е т година. С а в т е р е т о в о г а , к а о и свих осталих Р е п у б л и ч и н и х р а т о в а у Далмацији, сносио је н а ш н а р о д . Л у к а в с т в у и агилности м л е т а ч к и х у п р а в н и к а у Д а л м а ц и ј и б и л о је успјело да искористе с е о б е н е т е ж њ е српског н а р о д а у пограничној Б о с н и и Л и ц и , да канализују с е о б е н и п о к р е т и да бујицу з а т а л а с а н о г н а р о д а сведу у своје г р а н и ц е . П р е с а ђ е н и на д а л м а т и н с к о т л о , ови су д о с е љ е н и ц и п р е т е ж н о С р б и - давали јадранској р е п у б л и ц и њену најхрабрију, најистрајнију и , ш т о ј е г л а в н о , н а ј ј е ф т и нију војску. За сами суви х љ е б , овај је народ у Д а л м а ц и ји од п о ч е т к а Кандијског р а т а па све до П о ж а р е в а ч к о г мира, дакле за пуних 70 година, в о ј е в а о , к р в и о се и нез а ж а л н о , нештедице гинуо за славу м л е т а ч к о г а дужда. П о т п у н о је р а з у м љ и в о да су мудри Р е п у б л и ч и н и представници у управљању овим к о р и с н и м н а р о д о м поступали памучном р у к о м . У новоосвојеним к р а ј е в и м а досељеницима је дијељена з е м љ а , п а ш а , ш у м а , з г р а д е , a у неродним годинама и покоја мјера проса по п о р о д и ц и ; на раздату земљу нити је узиман к а к а в п о р е з н и т и удар а н к а к а в н а м е т ; за р а т н е заслуге дијељене су к о л а ј н е , д о л а м е , чоха, п е р а , свједоџбе и п о х в а л н и ц е ; г л а в а р и м а , 249

које je народ сам б и о себи и з а б р а о , п р е п у ш т е н а је непосредна, н и ж а управа, о д р е ђ е н е им мјесечне п л а т е и приз н а т е р а з н е п о в л а с т и ц е ; у вјерским п и т а њ и м а д р ж а в а је п о к а з и в а л а извјесну т р п е љ и в о с т ; п р а в о с у ђ е , и грађанско и к а з н е н о , б и л о је о с т а в љ е н о народним правдотворним и з а к о н о д а в н и м з б о р о в и м а ( „ л и г а м а " , „ п о с о б а м а " ) који су судили по д о м а ћ е м о б и ч а ј н о м праву и по законима које б и , на основу н а ч е л а обичајног права, сама „ л и г а " или „ п о с о б а " с т в а р а л а и к о д и ф и ц и р а л а . Једном ријечи: српским је д о с е љ е н и ц и м а у Далмацији остављена пуна слобода, a у замјену за то од њих се т р а ж и л о в р ш е њ е саме једне дужности: да се б о р е и гину за преведрог принципа. А л и о в а к о в о с т а њ е ствари није б и л о дуга вијека. О н о је п о т р а ј а л о т а м а н т о л и к о к о л и к о и јуначка невоља која га је била и з а з в а л а . Ч и м је непријатељ потиснут и п р е б а ч е н п р е к о г р а н и ц а , п о т р е б а за ж и в о м снагом с р п с к о г народа п о с т а л а је м а њ е осјетна, а престан а к те п о т р е б е р и ј е ш и о је м л е т а ч к у власт дужности да п р е м а т о м народу поступа са изузетним о б з и р и м а . Један в е л и к и број д о к у м е н а т а из т о г в р е м е н а свједочи да је н е п о с р е д н о по освојењу К н и н а , д о л а с к о м у Далмацију н о в о г провидура А л е к с а н д р а М о л и н а , наступио об р а т у основним н а ч е л и м а која су о д р е ђ и в а л а и систем у п р а в е . Д о т а д а ш њ а т а к т и к а б л а г о с т и и попустљивости о д б а ч е н а j e , а з а в е д е н о о н о ш т о би се модерним израз о м н а з в а л о „ р е ж и м ј а к е р у к е " , који је т р е б а о да необуздани и у рату п о д и в љ а л и народ у к р о т и и спута, a д р ж а в н о ј власти п р и б а в и а у к т о р и т е т који она дотада није и м а л а . П р о м ј е н а система и с п о љ и л а се најприје и најосјетније у т у м а ч е њ у п и т а њ а о власништву земље у н о в о о с в о ј е н и м к р а ј е в и м а . У акутној ф а з и р а т а то питање није у о п ш т е п о с т а в љ а н о ; свак је б и о пуни, неоспорни с о п с т в е н и к о н о л и к о з е м љ е к о л и к о је био приграбио и л и код подјеле д о б и о ; и на ту се земљу није п л а ћ а о ник а к а в д а н а к . А л и ч и м су се р а т н е п р и л и к е измијениле у 250

к о р и с т Р е п у б л и к е , ј а в љ а се т е з а да сва з е м љ а у крајеви6 ма освојеним јавним о р у ж ј е м , „jure belli", припада д р ж а в и , а да су посједници те з е м љ е само власници к о ристи, и по т о м е дужни на извјесно д а в а њ е у з н а к приз н а њ а д р ж а в н е врховне својине. Н а основу о в о г схватања уведена је - први пут о к о 1690 г. - „ д е ц и м а " на земље у освојеним крајевима. Д е ц и м а (десетина прихода од з е м а љ а ) која се п о ч е л а п о б и р а т и о п р е з н о и са п о ш тедом, јер je с п о ч е т к а узимана само са о р а н и ц а , прет в о р и л а се в р е м е н о м , н а р о ч и т о услијед н а ч и н а на који 2 је утјеривана, у један т е ж а к н а м е т , под којим је народ с т е њ а о и страдао и који га ј е , на концу, н а г н а о на отвор е н и р е в о л т п р о т и в д р ж а в е . По природи плах и л а к о упаљив, народ, у к о ј е м је дуги р а т био пробудио ј о ш и извјесне анархистичке с к л о н о с т и , т е ш к о се и з м и р и в а о са новим редом ствари. Н и ј е т р е б а л о ни дугог искушења ни г о л е м о г повода па да у т а к о р а с п о л о ж е н о м н а р о ду п р е в р е жуч и проради н а г о н . П р в а је е к с п л о з и ј а букнула у В р а н и , гдје су Б и о г р а ђ а н и и П а к о ш т а н ц и , у јануару 1692, и з в р ш и л и смртну осуду, донесену на ј е д н о м свом тајном збору, над з а д а р с к и м п л е м и ћ е м Шимуном Б о р т у л а ч и ћ е м , који ј е , к а о в р а н с к и гувернадур, дуго и н е к а ж њ е н о в р ш и о зулум над н а р о д о м п о в ј е р е н и м њ е г о вој управи. Реакција власти на овај први трзај б и л а је сасвим у духу новоусвојеног у п р а в н о г п р а в ц а : над о п ш т и н а м а Б и о г р а д о м и П а к о ш т а н и м а п р о г л а ш е н а је „дуждева не6

„Право стечено оружјем". Децима, која је првих година плаћана у плодовима и то искључиво у житу, била је касније од закупаца паушализована и наплаћивана у новцу у размеру од 10 лира по о р н о м волу. Тај је начин наплате закупцу заштеђивао муку о к о сакупљања, похране и уновчења плодова, а, наоко, б и о погодан и народу јер га је о с л о б а ћ а о дужности полагања рачуна о приходу и догона данка к закупчевој кући. У ствари, тај је начин опорезивања б и о народу много незгоднији у првом реду ш т о је искључивао свако прикривање прихода, а потом стога што је давање „in natura" у сељачкој економији несразмјерно лакши облик исплате од давања у новцу. 2

251

м и л о с т " ; припадници тих о п ш т и н а с т а в љ е н и су ван зак о н а ; к у ћ е у ч е с н и к а у з л о ч и н у п о п а љ е н е и с р а в њ е н е са з е м љ о м , а двојица к р и в а ц а која су п а л а у р у к е провидуру Д о л ф и н у , у З а д р у „соп pubblico spettacolo"" - т а к о каже извор - жива рашчеречена.

II О к р у т н а репресија в р а н с к е ж а к е р и ј е постигла ј е своје дејство: народ се, б а р н а о к о , п о к о р и о и примир и о , т а к о да је провидур Д о л ф и н , јављајући у М л е т к е о п о с т и г н у т о м успјеху, м о г а о да, на саму годину послије д о г а ћ а ј а , п р е д л о ж и да се п р о г н а н и м Б и о г р а ђ а н и м а и П а к о ш т а н ц и м а п о в р а т и дуждева милост. А л и м л е т а ч к и управници нису р а з у м ј е л и о п о м е н у која је била садржана у в р а н с к о м догађају, и управна строгост није ни послије т о г д о г а ђ а ј а попустила. Н а с т а в и л о ce с несмиљен и м п о б и р а њ е м п о р е з а . У м а р т у с в а к е године провидури би расписивали л и ц и т а ц и ј е за закуп „ д е ц и м а " по подручјима. П р в а с т а в к а д р а ж б е н о г огласа гласила је: „ S ' i n c a n t a n o le decime di c a d a u n frutto, che la prossima v e n t u r a stagione si raccogliera sopra i beni di n u o v o acquisto, d o v u t e da ciascun, possidente in ricognitione del dominio d i r e t t o di Sua S e r e n i t a " / О в о м je ф о р м у л о м децима п р о т е г н у т а на све п л о д о в е са з е м а љ а у новим крајевима. О в о ј е с т а њ е п о т р а ј а л о д о ф о р м а л н о г з а к љ у ч е њ а м и р а и сусједног р а з г р а н и ч е њ а . М и р , м е ћ у т и м , мјесто о л а к ш а њ а д о н и о је народу нове т е г о б е . З а т е г н у т и односи са А у с т р и ј о м и н е п о в ј е р е њ е п р е м а Т у р ц и м а захтиј е в а л и су да Р е п у б л и к а п о с т а в и посаде у све пограничне т в р ћ а в е и да к о њ и ц у п р и м а к н е б л и ж е г р а н и ц а м а . Та се ' „ П р е д лицем јавности." г „Лицитирају се десеци од свега ш т о he наредне с е з о н е родити на новим поседима, а сваки поседник дужан је да их да у знак признавања непосредне власти Њ е г о в е Светлости."

252

нужда д р ж а в е п р е т в а р а л а за народ К о т а р а и Б у к о в и ц е у дужност да кулуком даје к о м о р у за снабдијевање утврда и да по својим с е л и м а п р и м а на к в а р т и р е м л е т а ч к о к о њ а н и ш т в о . Овај ј е нови т е р е т з н а т н о п о ј а ч а о незадов о љ с т в о које је и о н а к о б и л о з а в л а д а л о н а р о д о м . К свим овим н е в о љ а м а н а д о ш л е су ј о ш и н е к е н о в е . Год. 1701. провидур А л в и з е М о ћ е н и г о б и о је п о с л а о к босанс к о м Х а л и л - п а ш и к н е з а Франу П о с е д а р с к о г да са о в и м уреди н е к а п о г р а н и ч н а п и т а њ а . П о с е д а р с к и се т о м прил и к о м нагодио са п а ш о м за ш т е т у коју су н а ш и с т о ч а р и починили и с п а ш о м на турској с т р а н и , послије разгран и ч е њ а од 1699. г. Та је ш т е т а н а г о ђ е н а са 1.000 ц е к и н а . И с т о је т а к о 1703. г. п у к о в н и к К а н а ј е т и [ A n t o n i o Сапаgietti] на молбу М о р л а к а , које је босански алајбег Мустафа затекао са стоком на босанским пашњацима, био о в о м и з б р о ј а о 200 ц е к и н а да заглади тај преступ млет а ч к и х поданика. О д ш т е т е су у о б а случаја п а д а л е на т е р е т народа у Б у к о в и ц и . К а к о није б и л о л а к о сакупити м е ђ у с и р о м а ш н и м , брдским н а р о д о м т о л и к у своту у готову новцу, д р ж а в н и о р г а н и п о ч е л и су да му плијене и одгоне стоку, одузимајући му т и м једино в р е л о њ е г о в а прихода. Д о г о д и л о се м е ђ у т и м да су у августу 1702. Лич а н и , ради зулума својих з а п о в ј е д н и к а , дигли буну, побили заповједнике и о с л о б о д и л и од галије једног свог невино о с у ђ е н о г војводу. Успјех ове буне к о ј а ј е , или услијед слабости аустријских власти у т о м крају и л и ради р а з л о г а о п о р т у н и т е т а , о с т а л а н е к а ж њ е н а , и м а о је з а р а з н о дјеловање на народ с ове с т р а н е В е л е б и т а . Н е к о л и к о мјесеци послије л и ч к е буне о б д р ж а в а н а je у З а дру лицитација за з а к у п децима за 1703. годину, која ј е , ради броја нудилаца и ж е с т и н е н а д м е т а њ а , п о с т и г л а неслућене р е з у л т а т е . З а к у п децима Б у к о в и ц е и К о т а р а п р и п а о је з а д а р с к о м в л а с т е л и н у Шимуну Ф а н ф о њ и , за д о т л е нечувену закупнину од 7.800 р е а л а . Да би и з б и о ул о ж е н и н о в а ц , нови је з а к у п а ц , п р и д р ж а в а ј у ћ и се дос л о в н о дражбених увјета, п о ч е о , п р е к о својих с у б а ш а 253

и д е с е т а р а , да б е з о б з и р н о купи десетину не само од биј е л е х р а н е , већ и од сијена, вина, м а с л и н а , па ч а к и од млинских ујмова. С а м о п а к утјеривање представљало је један н о в и , н е и з д р ж и в и т е р е т за н а р о д . Д е с е т а р и су падали у села у п р а т њ и једне ч е т е од 60 Канајетових драгуна и села су м о р а л а да намичу храну за ту ордију. Н о ви је з а к у п а ц при т о м е п о ч и н и о ј о ш и погрјешку ш т о је на исплату дециме п о ч е о да н а г о н и и народне г л а в а р е , које су сви д о т а д а њ и закупци о с л о б а ђ а л и од данка ради п о м о ћ и коју су им ови п р у ж а л и код п о б и р а њ а . Та без о б з и р н о с т није о с т а л а без посљедица.

III П о г о ђ е н са т о л и к о с т р а н а и т а к о осјетно у најживотније и н т е р е с е , а под ј о ш свјежим утиском л и ч к о г п р и м ј е р а , народ се н а п о к о н у с к о м е ш а о и узбунио. Буна је букнула у Б у к о в и ц и која је б и л а и б л и ж а Л и ц и и даље од З а д р а т ј . од утицаја и снаге м л е т а ч к и х власти, кад је по њој с е р д а р Гвозден Р а д а с о в и ћ п о ч е о да купи б л а г о за о д ш т е т у пуковнику К а н а ј е т у . У јануару 1704. „ М о р л а ц и " и з села Ж е г а р а , под водством свог г л а в а р а И л и ј е Н а н и ћ а , с и ш л и су у О б р о в а ц , о с л о б о д и л и два своја ут а м н и ч е н а друга и п р е о т е л и сву стоку већ покупљену по Б у к о в и ц и за ону прву о д ш т е т у кнезу П о с е д а р с к о м . Ради о в о г д о г а ђ а ј а , народни с т а р е ш и н е из Б у к о в и ц е , к о ј и м а с е п о с т а в и о н а ч е л о поп П е т а р Ј а г о д и ћ - К у р и џ а , парох П е т р о в е ц р к в е у Б и о в и ч и н у селу, састали су се на д о г о в о р и сазвали одмах в е л и к и народни з б о р на који су приступили и многи г л а в а р и из К о т а р а . На овом је збору поп К у р и џ а саставио на име народа једну дрску притужбу на г е н е р а л н о г д а л м а т и н с к о г п р о в е д и т о р а Марина З а н е , која о в о м није никад д о ш л а у руке ј е р је лице о д р е ђ е н о да му је преда у п о з о р е н о да би м о г л о да плати г л а в о м дрскост састава, п о в р а т и л о г л а в а р и м а неуруче254

ну представку. Са з б о р а је К у р и џ а р а з а с л а о писма на све ј о ш н е п о б у њ е н е к о т а р с к е г л а в а р е и на народ у к н и н с к о м , д р н и ш к о м , ш и б е н с к о м и с к р а д и н с к о м крају, позивљући их све да се п р и д р у ж е п о к р е т у Б у к о в ч а н а , пријетећи им и н а ч е г р о з н о м о с в е т о м . На тај су п о з и в К о т а р ц и л и с т о м устали на оружје, али је о д а з и в у крају п р е к о К р к е потпуно затајио. У з р о к т о м неуспјеху није у гом ш т о је народу с ону страну К р к е ж и в о т б и о сношљивији, већ у о к о л н о с т и ш т о је тај крај б и о ф р а њ е в а ч ка домена, а ф р а њ е в ц и не би д о з в о л и л и својој пастви да се прикључи п о к р е т у никлу у р и ш ћ а н с к о ј Б у к о в и ц и и в о ђ е н у од р и ш ћ а н с к о г п о п а , све и кад тај п о к р е т не би био управљен п р о т и в једне к а т о л и ч к е д р ж а в е к а к в а ј е била М л е т а ч к а Р е п у б л и к а . С л а б одазив П р е к о к р ч а н а није м е ђ у т и м зауставио б у н т о в н и к е . У х в а т и в ш и везу са аустријским командатима у сусједној Л и ц и , од којих им је д о л а з и л а а к о не стварна п о м о ћ а о н о б а р ј а к м о р а л н и п о д с т р е к , они су се најприје о б о р и л и на Ф а н ф о њ и н е д е с е т а р е и на све оне који су оклијевали да се придруже п о к р е т у , злостављајући их, п а л е ћ и им к у ћ е и п љ а ч к а ј у ћ и им стоку, a п о т о м су о т и ш л и за један к о р а к даље и з а б р а н и л и с в а к и увоз намирница из з а д а р с к о г з а л е ђ а у град. П о п К у р и ђ а и остали главари, увиђајући узалудност с в а к о г о т п о р а без довољних материјалних средстава, ударили су нам е т на народ и за п о т р е б е буне сакупили износ од 1.500 реала. Д о к се о в о д о г а ђ а л о у Б у к о в и ц и , г е н е р а л н и провед и т о р З а н е н а л а з и о ce у С п л и т у и није се за ч и т а в о г т р а ј а њ а буне м а к а о из т о г града. To своје г о т о в о једног о д и ш њ е одсуство из З а д р а гдје је њ е г о в а присутност била тад потребитија него и к а д , он о п р а в д а в а н е к и м пок р е т о м босанских Т у р а к а које је он т р е б а о да и з б л и з а држи на оку, али је јасно да њ е г а в а њ с к а опасност није т о л и к о везивала за С п л и т , к о л и к о га је у н у т р а ш њ а одбијала од З а д р а . На први глас о б у к о в и ч к и м н е р е д и м а , 255

З а н е je из С п л и т а заповједио свом замјенику, задарс к о м к а п е т а н у , да под п р и ј е т њ о м најстрожијих казни п о з о в е народ да одустане од насиља и да своје т е г о б е и з л о ж и в л а с т и . На тај је п о з и в 7.000 оружаних бунтовн и к а под водством с е д а м д е с е т о р и ц е главара п а л о под З а д а р и п о з в а л о к о т а р с к о г п у к о в н и к а к н е з а Поседарс к о г и с е р д а р е Р а д а с о в и ћ а , С м и љ а н и ћ а и С п и н г а р о л а да им изиђу на р а з г о в о р у Ц р н о . К а о најраспаљеније вође п о б у њ е н о г н а р о д а , З а н о в извјештај С е н а т у , поред већ споменутих К у р и џ е и Н а н и ћ а , истиче ј о ш биоградског г л а в а р а Матију Ж а б е т и ћ а , б р а т а једног од јустифицираних ради в р а н с к о г д о г а ђ а ј а , и г л а в а р е Матију Миљан и ћ а и з К р у ш е в а , Т о м у К о р о л и ј у и з И в о ш е в а ц а , Цвјет а н а Ц в ј е т и њ а н и н а из В е љ а н и , Радована Корду из Ђевр с а к а и Н о в а к а Вујанића из Е р в е н и к а . На њихов позив и з а ш а о је из града П о с е д а р с к и са свом т р о ј и ц о м сердара и са к а п е т а н о в и м к а н ч е л и р о м и њему су главари Н а н и ћ и Ж а б е т и ћ , в р л о смјелим и з р а з и м а , т а ч к у по тачку и з л о ж и л и све н а р о д н е т е г о б е . К о д сваке изнесене прит у ж б е г л а в а р и су се о б р а ћ а л и бунтовничкој маси, која и м ј е грајом и з р а ж а в а л а своје о д о б р а в а њ е . П о с е д а р с к и је с а в ј е т о в а о б у н т о в н и к е да изаберу н е к о л и к о стараца који ће на лијеп н а ч и н изнијети пред провидура народне ж е љ е , али су му они о д г о в о р и л и да народ има своја т р и с е р д а р а и да је з а г о в а р а њ е народне ствари њихова д у ж н о с т , па н е к сердари иду к провидуру, ј е р их иначе н а р о д н е ћ е п р и з н а в а т и за своје заповједнике. Одмах пот о м с е р д а р и м а је предана м о л б а на провидура, коју је саставио К у р и џ а , и народ се р а з и ш а о пријетећи да ће з н а т и ш т о да ради а к о му се не би удовол>ило ж е љ а м а . С е р д а р и су без о д л а г а њ а о т п у т о в а л и у С п л и т и из и ш л и пред З а н а , али н е к а о б р а н и о ц и народних правица, в е ћ к а о п о т ч и њ е н и који имају да извијесте свог старјешину о догађајима, без икаквог личног залагања за с т в а р . З а н е није н а ш а о да у п и т а њ и м а на која се односила п р е д с т а в к а т р е б а узимати ма које о д л у к е , већ је 256

н а п р о с т о о т п р е м и о с е р д а р е назад к б у н т о в н и ц и м а са н а л о г о м да им објасне к а к о су њихови састанци з л о ч и н п р о т и в д р ж а в е , к а к о народ т р е б а д а своје ж е љ е изразује умјерено и п о н и з н о , и к а к о he в л а с т , ма к о л и к о спремна да и з а ђ е у сусрет о п р а в д а н и м захтјевима н а р о да, ипак знати да у п о т р е б и најстрожије к а з н е а к о народ не одустане од преступничких п о с т у п а к а . На ту поруку састали су се сви г л а в а р и , с а с т а в и л и опет једну представку коју су на три одвојена листа потписали представници трију сердарија, и, послије н е г о су примили вјеру од з а д а р с к о г к а п е т а н а , под К у р и џ и н и м водством изишли преда њ да му је предаду. А л и к а п е т а н , умјесто да саслуша њ и х о в е ж а л б е , удари на њих п р и ј е к о р и м а и п р и ј е т њ а м а . На т а к а в д о ч е к К у р и џ а изгуби с т р п љ е њ е , о б о р и се на провидурова з а м ј е н и к а врло т е ш к и м ријечима и п р и ј е т е ћ и о п ћ о м с е о б о м н а р о да у другу државу, остави са г л а в а р и м а З а д а р . М л е т а ч к а војна снага у Д а л м а ц и ј и б и л а je у о в о вријеме сасвим н е з н а т н а . Р е п у б л и к а , која се и за р а т а у гла вном о с л а њ а л а н а „вјерне М о р л а к е " , е к о н о м с к и исц р п љ е н а , једва је с а ч е к а л а м и р да одмах отпусти скупе п л а ћ е н и ч к е т р у п е . У Д а л м а ц и ј и је о с т а л о т о л и к о те војске к о л и к о је једва достајало за п о к р и в а њ е најнужијих п о т р е б а , а и то м а л о б и л о је расијано по посадама утврђених мјеста на дугој г р а н и ч н о ј линији од О б р о в ц а д о Г а б е л е . С а т а к в о м снагом З а н е није м о г а о д а п о м и ш ља на насилно г у ш е њ е буне, али је и п а к , да п р и к р и ј е своју н е м о ћ , одмах послије К у р и џ и н а испада у З а д р у , наредио да се к о њ и ц а из свих к в а р т и р а у п о к р а ј и н и сакупи у Скрадину. Тај а п а р а т снаге није м о г а о ни да завара ни да у п л а ш и б у н т о в н и к е , с т а р е к р а ј и ш к е р а т н и к е , п р о к у ш а н е и п р е к а љ е н е у т у р с к и м в о ј н а м а , a то је З а н е добро з н а о , па је стога, да о с л а б и и с к р ш и п о к р е т , прибјегао другом, поузданијем средству. О н ј е п о ч е о д а призива и домамљује к себи у С п л и т н а р о д н е поглавиц е , али не више у скупу, в е ћ п о ј е д и н а ч н о , п о ч и њ у ћ и са 17 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а

257

о н и м а за које је з н а о да су н а ј м а њ е о т п о р н и . И ту, у С п л и т у , о н а к о с а м е , одвојене од народа и средине из к о ј е су ц р п и л и снагу, он их је м о т а о и л о м и о све дотле д о к их не би н а г н а о да му даду вјеру и јамство да he ce одвојити од п о к р е т а и о л а к ш а њ е народних н е в о љ а траж и т и не с и л о м и о р у ж ј е м , в е ћ м о л б о м на милост дуждеву. На тај је н а ч и н З а н е п р е д о б и о за себе најприје дван а е с т о р и ц у г л а в а р а и т и м е п р о б и о б р е ш у у бунтовничк и м р е д о в и м а и п о љ у љ а о т е м е љ н а р о д н о м отпору. З а т о м п р в о м п о ч е л е су да се редају све нове и нове апостазије. П о б у њ е н и г л а в а р и један по један прилазили су пок а ј н и ч к и провидуру, м о л и л и за о п р о с т , тврдили да су били заведени, о б в е з и в а л и себе и народ на све ш т о је провидур х т и о , з а д о в о љ н и п л а т о н с к и м о б е ћ а њ е м д а h e им се д о з в о л и т и о д а ш и љ а њ е и з а с л а н и к а к дужду у М л е т к е . П о д к о н а ц љ е т а буна с е б и л а т о л и к о с т и ш а л а да је З а н е м и р н о м о г а о да се п о в р а т и у З а д а р .

IV Н е с а л о м и в и и досљедни до краја остали су само зач е т н и ц и буне: поп К у р и џ а и г л а в а р и Ж а б е т и ћ и Н а н и ћ . На њих се сад о б о р и сав г њ е в и о с в е т а у сили и достојанству увријећених м л е т а ч к и х у п р а в н и к а , и они су с е , да би се спасили од т о г г њ е в а за који су из искуства знали да не п о з н а м и л о с т и , кад су в е ћ видјели да их сви напуштају, склонули п р и в р е м е н о к ћ е с а р е в ц и м а у Лику. У окт о б р у 1704. З а н е је п р о г л а с о м п о з в а о сву тројицу да се предаду в л а с т и , a no б е з у с п ј е ш н о м п р о т е к у удијељеног им двомјесечног р о к а , п р о г л а с и о осуду к о ј о м се поп П е т а р Јагодић-Куриџа, Илија Н а н и ћ , главар Жегара, и М а т и ј а Ж а б е т и ћ , г л а в а р Б и о г р а д а , осуђују на смрт на в ј е ш а л и м а , односно на вјечно изгнанство из свих Републичиних посједа, уз уцјену од 3.000 л и р а , и на губитак све п о м и ч н е и н е п о м и ч н е и м о в и н е . Осуда је објављена 258

у З а д р у на т а л и ј а н с к о м , a у Ж е г а р у и Б и о г р а д у на српском језику, и и м а њ а осућених одмах к о н ф и с к о в а н а а домови им с п а љ е н и и р а з р у ш е н и . А л и упркос З а н о в о ј осуди, једног дана, у д е ц е м б р у 1704, осване у М л е ц и м а Ж а б е т и ћ , р и ј е ш е н да ступи пред дужда, да му п р и к а ж е све н е п р а в д е н а н е с е н е н а р о ду и открије сва злодјела Р е п у б л и ч и н и х п р е д с т а в н и к а у Далмацији. Н е с р е ћ а је хтјела да је Ж а б е т и ћ у М л е ц и м а срео једног з е м љ а к а , Д а л м а т и ц а ф р а П а в л а В у ш к о в и ћ а . Ч и м је овај „ d e g n o s a c e r d o t e di minori osservanti"," к а к о г а извор н а з и в љ е , п р е п о з н а о Ж а б е т и ћ а , обавијестио је одмах З а н а у З а д р у , да се уцијењени велеиздајник налази у п р е с т о н и ц и , а овај је, без о к л и ј е в а њ а , јавио ствар д р ж а в н и м и н к в и з и т о р и м а у М л е т к е . Ж а б е т и ћа j e , по В у ш к о в и ћ е в о ј д о с т а в и , у М л е ц и м а био прихват и о њ е г о в з е м љ а к и сродник Т о м а Т у б и ћ , к а п е т а н једне д р ж а в н е г а л е о т е , који je у своје доба био п р о г н а н ради учества у Б о р т у л а ч и ћ е в у уморству, али је касније био п о м и л о в а н па се тада са својом јединицом н а л а з и о у служби и н к в и з и т о р а над ц а р и н а м а . Н е м а с у м њ е да је Тубић п о м о г а о Ж а б е т и ћ у да у м а к н е из М л е т а к а и да се о п е т дохвати Л и к е . Кад је к о б н и провидур З а н е у љ е т о 1705. г. напустио управу Д а л м а ц и ј е , К у р и џ а се из п р о г о н с т в а обрат и о новом провидуру Ђустину да Риви [Giustin da Riva] м о л б о м да прими и саслуша и з г н а н и к е . И н т е р е с а н т н о је да се за њих код провидура заузео онај исти к н е з Фанф о њ а чији је закуп био н е п о с р е д н и повод б у к о в и ч к и м нередима. Да Рива је п р и м и о сву тројицу и К у р и џ а му је и з л о ж и о ч и т а в т о к д о г а ђ а ј а , и при т о м т о л и к о успио да оправда поступке б у н т о в н и к а да им је провидур издао слободни лист те их, за т р а ј а њ а њ е г о в а п р о в и д у р с т в а , власт није н и к а к о у з н е м и р а в а л а . К р о з т о з а т и ш ј е које је Куриџа спокојно п р о в е о код куће у Б и л и ш а н и м а или 3

17*

„Часни свештеник Мале б р а ћ е . "

259

на парохији у Биовичину селу, мора да ce je у њему створ и л о увјерење да се је његов преступ или о п р о ш т е н или з а б о р а в љ е н , па је т и м в е ћ е м о р а л о да буде њ е г о в о зап р е п а ш т е њ е кад ј е , у с к о р о по доласку новог провидура В и н ћ е н ц а В е н д р а м и н а [Vincenzo V e n d r a m i n ] једног р у ж н о г дана 1708. г. одред м л е т а ч к и х к о њ а н и к а упао у с е л о , з г р а б и о га и о д а г н а о у книнску т в р ђ а в у . Ту је злогласни К а н а ј е т и , који ј о ш није био п р е г о р и о з л а т н и к е п л а ћ е н е алајбегу з а М о р л а к е , п р е к о једног поручника захтијевао од К у р и џ е да му п л а т и 300 ц е к и н а , о б е ћ а в а ј у ћ и му да ће га, а к о п л а т и , пустити на слободу а а к о не п л а т и , да ће га у п р о п а с т и т и . К у р и џ а , или ш т о није имао н о в а ц а , или ш т о није в ј е р о в а о у о з б и љ н о с т п р и ј е т њ е , одбио је К а н а ј е т о в захтјев, т в р д е ћ и да му он л и ч н о н и ш т а не дугује, а а к о има к а к в о п о т р а ж и в а њ е према народу, н е к а га од н а р о д а и н а п л а т и . Из м о л б е , коју је К у р и џ а м н о г о година касније из т а м н и ц е у п р а в и о д р ж а в н и м и н к в и з и т о р и м а , дознајемо да су Ж а б е т и ћ и Н а н и ћ 1715. г. (ваљда поводом новог р а т а с Т у р ц и м а ) били п о м и л о в а н и и п о в р а т и л и се свој и м к у ћ а м а . Рачун за б у к о в и ч к у буну п о д м и р и о je у цјелини сам К у р и џ а . „Ја сам - к а ж е он у тој м о л б и - из К н и н а спроведен у М л е т к е на једној галији. Овдје сам био з а т в о р е н у најстраховитије т а м н и ц е , зване ,pozzi' и п р о в е о у њ и м а 10 мјесеци, а отуда сам п р е м ј е ш т е н у друге, али ј е д н а к о м р а ч н е т а м н и ц е , у којима се налазим већ 40 година, п л а ч у ћ и моју несрећу и немилост мог ш т о в а н о г в л а д а р а , о чију п о с л у ш н о с т , вјерност и љубав не з н а м да сам се икад о г р и ј е ш и о . Д у ш е в н е п а т њ е , биједа и дуго п р о т е к л о вријеме одузели су ми о ч и њ и вид, ос л а б и л и слух и т о л и к о и з л о м и л и тијело да не могу да м а к н е м нег од с т о л и ц е до к р е в е т а . Ж и в е м , ј е р т а к о хоће Б о г , али су ми о с а м д е с е т г о д и ш њ а с т а р о с т и болести одузеле све ж и в о т н е снаге, а о с т а в и л и дух само з а т о да осјетим своју биједу и н е с р е ћ у . 260

И у о в а к в о м стању, т а к о б л и з с в р ш е т к у мојих невољних дана, ј о ш не престајем да ч е з н е м за м и л о с т и мог В л а д а р а којег увијек носим у срцу, и н е ћ у никад престати да м о л и м С в е в и ш њ е г а за највећу с р е ћ у њ е г о ву и свакога који се удостоји да ми и з м о л и њ е г о в у милост." Ову јадну молбу написала је она иста р у к а која је некада у п р а в љ а л а провидурима „scritture t e m e r a r i e , ri1 piene di doglianze". ' Од п р к о с н о г и б у н т о в н о г в л а ш к о г попа који је под л а ц м а н с к и З а д а р д о в е о о р у ж а н у Б у к о вицу, који се пред Р е п у б л и ч и н и м п р о к о н з у л и м а испрсавао и б р е к т а о , вријеме и м у к е учинили су б о г а љ а у к о м ј е ж и в и о ј о ш само бол п р е т у ч е н о г с к о т а . Т о л и к а биједа т а к л а је најзад срце и с т р а ш н о ј , тајанственој Т р о ј и ц и . Н а листу засебно п р и л о ж е н о м Куриџиној м о л б и н а л а з и се б и љ е ш к а : „1746, 29. м а р т а . П у ш т е н на слободу. Б и о је предан П е т р у Ш п и р о , Грку, који га је за т о л и к о врем е н а , то јест за о т п р и л и к е 40 година, и з д р ж а в а о , са нал о г о м да га не п у ш т а и з л а з и т и из г р ч к е ч е т в р т и и да га п р в о м п р и л и к о м о т п р е м и у д о м о в и н у . " О в а је сува биљ е ш к а једно ч и т а в о о т к р о в е њ е . Д о к с у т о л и к и Куриџини д о м о р о ц и живјели и п р о л а з и л и р а с к о ш н и м дуждевим градом и не слутећи да један њ и х о в н е с р е ћ н и земљ а к копни и труне под о л о в н и м к р о в о в и м а ; д о к су на дому стричевић му, поп М и х а и л , и невјеста, удовица б р а т а м у П е т р а , п о в л а ш к о м обичају о т и м а л и њ е г о в о ј јединици Манди кукавну о ч е в и н у , д о т л е je о з а с у ж њ е ном српском с в е ш т е н и к у водио бригу један смјерни, незнани Г р к , и та је брига т р а ј а л а , с дана на д а н , н е п р е кидна и н е у м а њ е н а , пуних 40 година! А к о К у р и џ и н удес представља н е в и ђ е н примјер људског с т р а д а њ а и долготрпленија, скрб Г р к а П е т р а Ш п и р о пружа р ј е ђ и и величанственији примјер једног н е и з м ј е р н о г људског милосрђа. * „Дрска писма, препуна ж а л б и . "

261

Т р и д е с е т о г м а р т а 1746. г., д а к л е 42 године послије д о г а ћ а ј а о к о ј и м а је б и л а р и ј е ч , пишу д р ж а в н и инквизит о р и и з М л е т а к а д а л м а т и н с к о м г е н е р а л н о м проведитору Ђ а к о м у Б о л д у [ G i a c o m o B o l d a ] : „ Р и ј е ш и л и смо да послије ч е т р д е с е т и в и ш е година т е ш к о г т а м н о в а њ а , п о в р а т и м о н а слободу п р а в о с л а в н о г с в е ш т е н и к а П е т р а Ј а г о д и ћ а , о с у ђ е н а од те в л а с т и године 1702. или нешто касније. Он је ухватио осамдесету годину, па да би му се о м о г у ћ и л о д а о с т а т а к ж и в о т а п р о в е д е без опасности, б и ћ е п о т р е б н о да се п р е б р и ш е из спискова и з а т о he В. Г. о д р е д и т и и т д . " - Б у к о в а ч к а буна била је већ један тако д а л е к д о г а ћ а ј да д р ж а в н и и н к в и з и т о р и нису т а ч н о з н а л и ни године кад се она десила, а њ е н з а ч е т н и к и в о ђ , један н е з н а н и српски м у ч е н и к , вукао ј е ј о ш свој с т р а ш н и ж и в о т у оним г р о з н и м м л е т а ч к и м т а м н и ц а м а које се и данас показују с т р а н ц и м а к а о језиви примјер н е ч о в ј е ш т в а и ш ч е з л и х п о к о љ е њ а . А л и je у народу бук о в а ч к е г о л е т и успомена т о г н е ч у в е н о г мучеништва ј о ш дуго ж и в ј е л а , и кад с е , пуних 80 година послије дог а ћ а ј а , н а ш к о ч о п е р н и З е л и ћ у М л е ц и м а н а т е з а о с инк в и з и т о р и м а , сјетио се судбине „свог првог сосједа, п р о т о п о п а К у р и џ е " и п р е т р н у о на помисао да би и сам м о г а о да доспије „у т а м н и ц е под з е м љ о м у којима је он ч е т р д е с е т година ж и в и о и н е в и н о с т р а д а о " . У једној старој м а т и ц и ц р к в е С в . И л и ј е у З а д р у , м е ђ у с т о т и н а м а безначајних з а б и љ е ж а к а о смртима задарских Г р к а и С р б а љ а , има једна и значајна и занимљ и в а . О н а н а м , на г р ч к о м језику, казује, да се 9. априла љ е т а г о с п о д њ е г 1749. п р е с т а в и о у З а д р у богобојажљиви јереј П е т а р Ј а г о д и ћ из з а д а р с к е о к о л и ц е „гд yevog oegfiiog" - no н а р о д н о с т и С р б и н . З а ш т о ј е л е в а н т и н с к и парох при С в . И л и ј и , међу с т о т и н а м а усопших п р а в о с л а в а ц а , једином К у р и џ и поред и м е н а и с т а к а о и н а р о д н о с т , то је з а г о н е т к а чије нам се рјешење отимље. 262

V Б у к о в а ч к а je буна б и л а један чисто с о ц и ј а л а н пок р е т изазван биједом с е љ а ч к о г с т а л е ж а , и она је тај социјални к а р а к т е р сачувала до краја. Услијед п о л и т и ч ких п р и л и к а у сусједним д р ж а в а м а : и з м о р е н о с т и н а к о н дугог р а т а , т е к и с м у к о м з а к љ у ч е н а м и р а , з а у з е т о с т и за друга, важнија п и т а њ а - ова је буна о с т а л а без политичких посљедица. У к р и т и ч н о м часу, кад су бунтовници били господари ситуације и м о гли да једним з а м а х о м сатјерају М л е ч и ћ е на галије и у п р и м о р с к е г р а д о в е , ист о к а о ш т о су, п о о с л о б о ђ е њ у Б е ч а , б и л и п р о т ј е р а л и Т у р к е у супротном правцу, није се н а ш а о н и к о к о м е би било до т о г а да се н а м е т н е п о к р е т у и ту узаврелу снагу искористи у какву п о л и т и ч к у сврху. С а м е аустријске власти, које су без с в а к е сумње са симпатијама п р а т и л е развој буне, нису у својој сусједској злурадости и ш л е даље од намјере да свом д а л м а т и н с к о м т а к м а ц у с т в о р е домаћу неприлику. Да је аустријска п о л и т и к а истински и м а л а у виду заплетај са Р е п у б л и к о м и њ е н и з г о н из прд в е л е б и т с к е Д а л м а ц и ј е , она je то у овој п р и л и ц и м о г л а да постигне и без м у к е и без д и р е к т н о г у ч е ш ћ а . А л и Аустрија није то ж е љ е л а , и т а к о је циљ п о к р е т а о с т а о до краја тај да се п р и ј е к и м средствима п р и с и л и м л е т а ч ка управа на уступке е к о н о м с к е п р и р о д е . Та сврха објашњује и м л и т а в о с т п о к р е т а и њ е г о в б р з и р а с п л е т . Б у н т о в н и ц и су се истина били одметнули од м л е т а ч к е власти, и за пуних 10 мјесеци, к о л и к о је п о к р е т т р а ј а о , признавали само ону својих г л а в а р а , али к р о з ци ј е л о то вријеме нису и з в р ш и л и ни сами један а к т насиља п р а м а власти к а о т а к о в о ј . И кад су в о ћ е буне у својим в е р б а л ним сукобима са јавним п р е д с т а в н и ц и м а хтјели да запријете најгором крајности до које о ч а ј а њ е м о ж е да доведе народ, они су з а п р и ј е т и л и не о р у ж а н и м нападајем, већ с е о б о м из з е м љ е ; а ч и м је провидуру успјело да об263

мане г л а в а р е к а к о he сврху којој су т е ж и л и л а к ш е пос т и ћ и л е г а л н и м средствима, п о к р е т се одмах с л е г а о и буна п р е с т а л а . Биједу народа м е ђ у т и м ова буна није ни у б л а ж и л а ни п о г о р ш а л а : она је о с т а л а и даље потпуно иста. И даље се п о б и р а л а децима од свих п л о д о в а , и даље је народ кулучио код јавних р а д њ а и давао к о м о р у за т в р ћ а в е и к в а р т и р е за к о њ и ц у и све друго исто к а о и раније. Што се п а к н а р о ч и т о српског ж и в љ а т и ч е , ова је буна знатно о т е ш ч а л а њ е г о в п о л о ж а ј . У ж и л а в о ј б о р б и српског народа у Д а л м а ц и ј и за слободу своје в ј е р е , б о р б и која исп у њ а цио X V I I I вијек, б у к о в и ч к а ј е буна послужила к а о м о ћ а н а р г у м е н а т за сузбијање српских захтјева. Гонио6 ци п р а в о с л а в љ а , бискупи З м а ј е в и ћ и К а р а м а н , знали су в ј е ш т о да, на основу те буне, п р и к а ж у м л е т а ч к и м в л а с т о д р ж ц и м а српски народ у Далмацији к а о један к р а ј њ е непоуздан и н е л о ј а л а н е л е м е н а т и да их увјере к а к о би с в а к о п о п у ш т а њ е т а к в о м народу м о г л о да доведе у п и т а њ е о п с т а н а к д р ж а в е . *

Апологиста млетачке прошлости, сенатор Помпео М о л м е н т и [ P o m p e o M o l m e n t i ] , б р а н е ћ и свој родни град од т е ш к и х п р и ј е к о р а и с т о р и ј е , п о з и в љ е се на случај попа К у р и џ е , који је послије в и ш е од 40 година тамновања здрав и з и ш а о из „ п о ц а " , да т и м п р и м ј е р о м обескри3 јепи све т в р д њ е о г р о з о т и м л е т а ч к и х тавница. Ми не 3

P. Molmenti, Storia di Venezia nella vita privata. " Уз већ р е ч е н о o Змајевићу, y напомени уз „ Н е к о л и к о прилога историјском проучавању народне пјесме", м о ж е се додати и ово: још ватренији следбеник идеја римске Конгрегације за пропаганду вере од архибискупа Вићентија Змајевића б и о је Матија Караман, од новембра 1745. задарски надбискуп. Обојица су се прочули по списима у којима на крајње бестидан начин фалсификују српску историју, без о ч н о врећају српски народ и историјски га дискредитују. Главно дело архибискупа Змајевића зове се Огледало истине, а из пера архиби-

264

знамо у колико издржљивост буковачког попа може да твори доказ за доброту млетачких тамница, али знамо врло добро да млетачке тамнице рјечито свједоче о неизрецивим мукама овог српског страдалника. Стога ми у случају попа Куриџе видимо примјер нечег љепшег и узвишенијег, примјер отпорности и несавитљивости наше pace, примјер и доказ силне физичке и душевне снаге нашега народа.

скупа К а р а м а н а п о т и ч е р и м о к а т о л и ч к и м и с а л , н а б и ј е н в е р с к о м м р ж њ о м . Њ и х о в е ф а н т а с т и ч н е идеје о С р б и м а , к о л и к о год да су надг р а д њ а идеја р и м с к е курије, п о с т а л е су н е к а в р с т а к а м е н а т е м е љ ц а за будућу р и м о к а т о л и ч к у и с к љ у ч и в о с т н а тлу Д а л м а ц и ј е . З а сада најпотпунији увид у д е л а т н о с т а р х и б и с к у п а К а р а м а н а нуди Православна Далмација, с т р . 392-398 е п и с к о п а Н и к о д и м а М и л а ш а , к а о и к а п и т а л но д е л о Ј о в а н а Р а д о н и ћ а Римска курија и јужнословенске земље, с т р . 611-617.

265

БОШКО ДЕСНИЦА И КОТАРСКИ УСКОЦИ

Ја не знам ш т а к о м е од нас С р б а данас казује н а ш а народна епска песма. О н и који знају ш т а су е п о в и Илијада и Одисеја значили с т а р и м Г р ц и м а , у в е р е н сам да знају и ш т а значи н а ш а н а р о д н а е п и к а н а ш е м народу. И н и к о м није чудно то ш т о је уз епску песму р а с т а о ч и т а в н а ш свет, о ч у в а в ш и м а т и ч н о с т а б л о , са к о р е н о в и м а на пољу Косову. Т а к о је б и л о све д о н е д а в н о ; сада је почело да се суши то н а ш е е п с к о с т а б л о . He без ј е т к о с т и с м е м о устврдити: од е п и к е о с т а о је само народ. У мојој ф а м и л и ј и г л а с о м е п и к е ч у в а л о се с е ћ а њ е на давна в р е м е н а , све до данас, на стари н а ч и н , уз гусле. И м а о сам ту срећу да гледам оца моје мајке к а к о скида гусле са зида, седа на с т о л а ц и уз з а п р е т е н ж а р на огњ и ш т у з а п о ч и њ е да гусла. И видео сам да то није б и л о пуко с е ћ а њ е , к а к в о м ч о в е к п р и б е г а в а и з чисте д о к о л и ц е , када р а з в р с т а в а давне људе и д о г а ђ а ј е да би освет л и о своје м е с т о у д а н а ш њ и м , или да би о т к р и о н е к и други смисао п р о ш л о с т и . To није био ч а с и с т о р и ј е . Тамо негде у Б у к о в и ц и , у м а л о м селу и з р а с л о м и з м е ћ у камена и храста, испод сурог В е л е б и т а , д а л е к о од свих пут е в а , изван в р е м е н а , т а м о у С е в е р н о ј Д а л м а ц и ј и , то је било и нешто много више. У том самотном ускочком крају, к а о истинити б а ш т и н и к ускочких подвига, о т а ц моје мајке о ж и в љ а в а о је слике једног света који је пропао у календарски неодредљивој п р о ш л о с т и . С гуслама у 267

крилу постајао je део оне с т в а р н о с т и коју носи епска п е с м а , и б е з р е з е р в н о , с пуним п а т о с о м , он јој се преп у ш т а о . Г л а с о м епске песме он је ж а л и о и и з р а ж а в а о н е к и п р а с т а р и ж а л над с р п с т в о м , над људским удесом. У у с к о ч к о ј Д а л м а ц и ј и био је то дух К о с о в а . Т и м сазнањ е м п р о с в е т љ е н , он од о в о г света није имао ш т а да траж и , у њему је био т у ђ и н . У о в о м свету он је могао да з н а ч и н е ш т о т е к а к о би му д о с к о ч и о или га надвладао. Све о с т а л о б и л а је сета. Да ово није грцање једне изгубљене душе ишчупане из завичајног тла и насилно упућене на путеве песимиза к а о основне ж и в о т н е оријентације, својим историографским радовима јемчи и доказује Б о ш к о Десница. У допустиво сведеним ц р т а м а о Б о ш к у Десници се м о ж е к а з а т и да се р о д и о у О б р о в ц у 1886. године, на измаку једног н е д о р е ч е н о г и на п о ч е т к у једног непознат о г доба. Р о ћ е н je у имућној т р г о в а ч к о ј породици, од оца В л а д и м и р а и мајке О л г е , к ћ е р и г р о ф а И л и ј е Јанков и ћ а , п о с л е д њ е г б а ш т и н и к а о в о г славног к о т а р с к о г п р е з и м е н а . О с н о в н о о б р а з о в а њ е стиче у О б р о в ц у , на З р м а њ и , у једном с т е н о в и т о м гротлу, у дну висова и об р о н а к а В е л е б и т а , под р а з в а л и н а м а с т а р о г у т в р ђ е њ а где су се, н е т а к н у т и ходом в р е м е н а , из о к о л н и х села с п у ш т а л и Б у к о в ч а н ц и да н а б а в е со и гас, ц у к е р и вилар е , ш у д а р . . . и с о б о м доносили ј о ш увек жив дух ускочке е п о п е ј е . К л а с и ч н у гимназију з а в р ш а в а у З а д р у ; где се настава одвијала на и т а л и ј а н с к о м језику - т а к а в је обичај в л а д а о у то в р е м е . Тада, уз подстицај А н т е К о л н а г е , оснивача музеја у О б р о в ц у , п о ч и њ е , најпре у породичним п р е д а њ и м а и з а о с т а в ш т и н и , да т р а ж и ону нит времена која ће га одвести п р а в о до у с к о ч к е епопеје. У Б е ч , на студије п р а в а , одлази 1904. године. To je в р е м е када се о д у ш е в љ а в а поезијом и када се о г л а ш а в а п р е в о д и м а Ђ о з у а Кардучија и Уга Ф о с к о л а , к а о и прик а з и м а неких наших п е с н и к а . П о з а в р ш е т к у студија в р а ћ а ce у Далмацију. 268

Т о к о м р а т а у низу хапшен^а а н т и х а б с б у р ш к и х елем е н а т а у С е в е р н о ј Д а л м а ц и ј и , Б о ш ^ а Десшјцу з а т и ч е мо у улози заступника с л о в е н с т в а . С а е в и м . Свесно суоч е н с утопистичким ц и љ е в и м а који у т о м т р е н у т к у нрате т а к в о о п р е д е љ е њ е , уз о п а с н о с т да буде п р о г л а ш е н за б р а н и т е љ а о с у ђ и в а н е и п р о г о њ е н е идеје југословенства, он се к а о а д в о к а т с т а в љ а на страну х а п ш е н и х . To њ е г о в о н е ф о р м а л н о и з ј а ш њ а в а њ е з а с т в а р Југославије у настајању, после р а т а , у п р в и м д а н и м а и т а л и ј а н с к е окупације Д а л м а ц и ј е , п о ч е т к о м ј а н у а р а 1919. г о д и н е , к о ш т а л о га је х а п ш е њ а и и н т е р н а ц и ј е ч а к на Сардинију. И м о ж д а н е ћ е м о п р е т е р а т и а к о к а ж е м о да је то б и л о њ е г о в о последње и с к у ш е њ е и п о с л е д њ и испит пред задацима историјског о т к р и в а њ а у с к о ч к е Д а л м а ц и ј е , т е нестварне з е м љ е на којој су се з б и в а л и с а м о мегдани и о т м и ц е девојака, з е м љ е на којој су ce у д и в љ е м ходу в р е м е н а с л а м а л и и н т е р е с и многих д р ж а в а а н а р о д остај а о н е т а к н у т у својим о б и ч а ј и м а , в е р о в а њ и м а и ј е з и к у . У д а љ е м ж и в о т у Б о ш к о Д е с н и ц а је п о д е л и о своју л и ч н о с т на а д в о к а т а у О б р о в ц у и на ф а н а т и ч н о г истраж и в а ч а архива, м а т и ц а , п о р о д и ч н и х з а о с т а в ш т и н а и предања из народа, к а к о то показују његови радови у периодици. О б ј а в љ и в а о je у Политици, Novom dobu, Primorskoj rijedi, Jugoslovenskim novinama, Glasu, Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, Српском књижевном гласнику, Driavi, Vjesniku za arheologiju i historiju Dalmatinsku, Glasniku primorske banovine, Narodnom listu, к а о и y Магазину сјеверне Далмације, који је п о к р е н у о , у р е ђ и в а о и и з д а в а о њ е г о в син о в а ц , славни писац В л а д а н Д е с н и ц а . Р а д о в и Б о ш к а Деснице јасно показују да је он своје с н а г е , п а ж њ у и страст усредсредио на о н о д о б а Д а л м а ц и ј е к о ј е ce у историографији означава као време млетачко-турских р а т о в а , са ј о ш ужим в е з и в а њ е м за т о к о в е К а н д и ј с к о г и М о р е ј с к о г р а т а . To j e , уједно и в р е м е када су из м р а ч них дубина и с л а м с к о г м р т в о г м о р а и з р о н и л и С р б и уско269

ци у Д а л м а ц и ј и . To je в р е м е које је о п е в а л а српска епика и в р е м е које су српске гусле сачувале од з а б о р а в а . 1 К а к о је и Г л и г о р С т а н о ј е в и ћ оценио, за Далмацију су, в и ш е но б и л о који други м л е т а ч к о - т у р с к и р а т о в и , Кандијски и М о р е ј с к и и м а л и судбински значај. Са завр ш е т к о м ових р а т о в а Далмацији су о д р е ђ е н е границе за п о т о њ а в р е м е н а , д о д а н а ш њ е г дана; у т в р ђ е н ј е е т н и ч к и с а с т а в ; са к о н т и н е н т а л н о г д е л а потиснут је и с л а м , к а о да га никад није ни б и л о . И најпосле, на тлу Далмације, в и ш е но икад р а н и ј е , б о р б о м и ж р т в а м а освојено у овим р а т о в и м а , п р а в о на сопствену судбину сада је траж и о један п р а в о с л а в н и н а р о д . С а селидбеним померањ и м а из претходног с т о л е ћ а б и л а је то највећа у докум е н т и м а з а б е л е ж е н а с е о б а после о н е под патријархом А р с е н и ј е м Ч а р н о ј е в и ћ е м . С т и д љ и в о присутан у Далмацији т о к о м ранијих с т о л е ћ а , тај тип ж и в о т а сада је п р е д с т а в љ а о један о г р о м а н о р г а н и з а м , очи у очи прот и в с т а в љ е н ј е д н о м сасвим другачијем типу, р и м о к а т о л и ц и з м у . О д р е ђ е н п р а в о с л а в љ е м , својим народним жив о т о м , о б и ч а ј и м а и ј е з и к о м , својом е п и к о м к а о најврснијим видом свести о себи, тај р а с е љ е н народ је српски н а р о д . М е ђ у т и м , Кандијски и М о р е ј с к и р а т у српској уск о ч к о ј епици, к а о појмови, к а о м е ђ е в р е м е н а и к а о већи д о г а ђ а ј и , не само да се не помињу ни успутно, него не п о с т о ј е , и а к о су по свом трајању, од 1645. до 1699. године, с м а л и м и привидним п р е к и д и м а , к а о и по начину в о ђ е њ а , п р е д с т а в љ а л и суму свеукупног народног, рајинског и х р и ш ћ а н с к о г бунта, б у ђ е њ а и п р е п о р о д а на к о н т и н е н т а л н о м тлу Д а л м а ц и ј е . А л и епика нитде рат не издваја к а о в а ж а н д о г а ђ а ј по к о м е се равнају људски ж и в о т и . К а о да р а т а није ни б и л о . М е ђ у т и м , и не само у у с к о ч к о м циклусу, већ у о п ш т е : р а т је за епику стално с т а њ е . У с к о ч к а е п и к а не п а м т и ниједну од кандијско1

Глигор Станојевић, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима X V I - X V I I I вијека, Београд 1970, стр. 419 и даље.

270

-морејских б и т а к а о к о К н и н а , О б р о в ц а , З е м у н и к а , З а дварја, С и њ а и осталих. И м а се утисак да је р а т н е ш т о ш т о се само по себи п о д р а з у м е в а л о к а о р е д о в н о ж и в о т но с т а њ е . И ш т о је од с у ш т и н с к е в а ж н о с т и : све д о к се није родио Ф и л и п В и ш њ и ћ , у српској епици п о с т о ј а л а је једна једина б и т к а : Косовска, к а о ц е н т р а л н и д о г а ђ а ј свеукупне српске историје и свих р а т о в а к р о з које су Срби пролазили. По епици, то што се догађало међу С р б и м а у Д а л м а ц и ј и В у к је сврстао у песме средњих времена. И с п о с т а в љ а се да су та в р е м е н а у с к о ч к а и хајдучка, времена с т а л н о г р а т о в а њ а , када ce у свести народа, у пуној с в е т л о с т и ј у н а к а , к а о архајски т и т а н издваја н е п о к о р н и појединац, л и ч н о с т која у себи обједињава о б з и р н о г з а ш т и т н и к а и поносног о с в е т н и к а , неус т р а ш и в о г бунтовника и б с з о б з и р н о г о т и м а ч а , љ у т о г пустахију и д о в и т љ и в о г с у ж њ а , б е з а к о н и к а , инаџију и уврх свега н е п о к о л е б и в о г мегданџију. И мегдан, искључиво к а о српска е т и ч к а т в о р е в и н а , постаје највиши испит и највиша част, о д б р а н а и з а л о г , и једина истина пред Т у р ч и н о м . Да би у односу п р е м а мегдану настајале представе о спасу, и з б а в љ е њ е из о ч а ј а њ а и уздање у в р е м е н а с т р а ш н а . И к а к о нас е п и к а и з в е ш т а в а , спремност за мегдан је највиши и з р а з ј е д и н к е , к а о о с н о в н е народне снаге и једина о д б р а н а у в р е м е н а о б е с п р а в љ е ности. И а к о је н а ш е м п р е т к у у духу с в е т о с а в с к е традиције р е л и г и о з н о с т и ш л а у п р и л о г о ч у в а њ а п о р о д и ц е к а о језгра ж и в о т а , онда ј е мегдан к а о ј а в н и ч и н б и в а о њ е г о в а најчистија п о т в р д а . И к а к о онда да се не зна за славне мегданџије Ј а н к а М и т р о в и ћ а , В у к а М а н д у ш и ћ а , С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а , Илију С м и љ а н и ћ а , Ц в и ј а н а Шарић а , Вука Мочивуну, Бају Н и к о л и ћ а - П и в љ а н и н а , к а к о онда да се не зна за К о т а р е , и с р п с к е , и к а м е н и т е , и крв а в е , за Равне К о т а р е , куда су ускоци ђ и п а л и к а о бесни ждрепци, најзад слободни и з а т о н е у с т р а ш и в и . А л и по коју цену и за ш т а ? 271

У о д г о в о р и м а е п и к а je сасвим недвосмислена: сваки од њих истакнут у свом достојању, по подвизима и м о ћ и , сачуван је од з а б о р а в а , з а у в е к , да се зна ш т а је јун а ш т в о , ч е с т и т о с т , част, л е п о т а , н е у с т р а ш и в о с т , приј а т е љ с т в о , љ у б а в , п о ш т о в а њ е . . . да се зна да су б а ш они у свом јунаштву у т е м е љ и т е љ и и б р а н и т е љ и свог света, света који нам се данас у д е в и ч а н с к о м стању представља е п и к о м . И т а ј , свет, у м н о г о ч е м у поједностављен и и д е а л и з о в а н , тај свет, негде и з м е ђ у стварног и нестварног, постаје подручје и с т р а ж и в а њ а Б о ш к а Деснице. Ш т о би се р е к л о , Десница актуелизује однос к њ и ж е в ности и историје, и на з а о б и л а з а н н а ч и н , т и м е , постављ а п и т а њ е смисла к њ и ж е в н о с т и . По о б р а з о в а њ у п р а в н и к , a no звању истеривач ист и н е , Десница и није и м а о неких посебних метода осим оних које су му н а л а г а л е саме ч и њ е н и ц е и лични смисао за б и т н о , к а о и осећај за о г р а н и ч е н о с т људског в е к а . За свој рад у з а д а р с к о м архиву, вавилонских димензија, он к а ж е : „ Т р е б а л о ј е одбацити (под Аустријом л о ш е обрађ е н е - п р и м . п р и р . ) к а т а л о г е и прихватити се посла у м н о г о м е слична к р ч е њ а п р а ш у м е . П о л а з е ћ и с а претпос т а в к е да се у с к о ч к и рад, који је стварни супстрат народним п е с м а м а к о т а р с к о г циклуса, р а з в и о углавном за в р е м е К а н д и ј с к о г и М о р е ј с к о г р а т а , о г р а н и ч и о сам своја и с т р а ж и в а њ а на р а з д о б љ е од 1645. до 1700. г. и п о ч е о да с и с т е м а т с к и , лист по л и с т , документ по документ, испитујем све ф а с ц и к л е а к а т а свих провидура који су се 2 у т о м р а з м а к у в р е м е н а и з м е н и л и на управи з е м љ е . " Па ј о ш уз то а к о з н а м о да је З а д а р био провидурско седишт е , односно војни, а д м и н и с т р а т и в н и , п о л и т и ч к и , културни и е к о н о м с к и ц е н т а р Д а л м а ц и ј е т о к о м постојања М л е т а ч к е Р е п у б л и к е , онда не без д и в љ е њ а м о ж е м о само да н а г а ђ а м о са к о л и к о м се то прашумом суочио Б о ш ко Десница. И даље он к а ж е : „ М е н е je у подједнакој ме2

Историја котарских ускока 1646—1684. Сабрао Б о ш к о Десница, С А Н У , Б е о г р а д 1950, I, страна 6.

272

и

објавио

ри и н т е р е с о в а о ч и т а в с к л о п н а р о д н о г ж и в о т а у о в о м крају и у овом времену и без о б з и р а на везу коју су поједини видови т о г ж и в о т а м о гли да имају са г е н е з о м на3 родне епопеје", ш т о нам с а м о д о п у њ а в а слику о ф и з и ч к о м обиму тог з а д а т к а , уз н а п о м е н у да је на Б о ш к о в о м и с т р а ж и в а ч к о м списку, осим о в о г з а д а р с к о г архива, стајао и задарски б е л е ж н и ч к и архив при А п е л а ц и о н о м суду, ш и б е н с к и б е л е ж н и ч к и при О к р у ж н о м суду, к а о и задарска рукописна з б и р к а градске б и б л и о т е к е Paravia, нешто незанемарљивих приватних библиотека, потом један приличан низ приватних з б и р к и д о к у м е н а т а , па црквене м а т и ц е , где се к а о најиздашније издвајају матице задарске столне ц р к в е С в . С т о ш и ј е , која je у уск о ч к а времена водила евиденције о п р а в о с л а в ц и м а , па матица задарске п р а в о с л а в н е ц р к в е Св. И л и ј е , ш и б е н ске старе православне ц р к в е М а д о н а ди С. З у л и а н , чему се додају б е з м а л о све п р а в о с л а в н е и к а т о л и ч к е цркве Равних К о т а р а и Б у к о в и ц е , и пунктуални д р ж а в н и архив у М л е ц и м а , који је о б р а ђ и в а о један падовански универзитетски п р о ф е с о р по Д е с н и ч и н и м упутствима ш т о свеукупно, к а о један н е с а м е р љ и в и о к е а н п о д а т а к а , наводи на п и т а њ е да ли је један људски век д о в о љ а н да се из т о г бездана издвоје честице једне сувисле ц е л и н е . To ш т о је Десница из о г р о м н и х архивских наслага и тал о г а , из потонулих м а т и ц а и п р а ш њ а в и х записа на светлост дана извукао дух в р е м е н а , или ш т о он р е ч е , стил в р е м е н а у с к о ч к е народне е п о п е ј е , д о к а з je о једној неисцрпној снази, снажној в о љ и , н е о б о р и в о ј у п о р н о с т и и великој истрајности, пред чиме нам преостаје с а м о да се дивимо. Једној бескрајној и а м о р ф н о ј м а с и , једној маси доведеној до н и ш т а в и л а Д е с н и ц а је п о в р а т и о замрли смисао и удахнуо ж и в о т . На ноге је п о с т а в и о историјску збиљу ускочке е п о п е ј е . 3

Ibid.

IS Стијан Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј а

273

О с и м давних и заиста пионирских покушаја Теодора П е т р а н о в и ћ а , у Србском далматинском магазину, к а о и н е ш т о обимнијег а ипак н е с р е ђ е н о г рада др А н т е К у з м а н и ћ а у н е к о л и к о п о д л и с т а к а у з а д а р с к о м Narodпот listu, и к о н ф у з н о г з а д а р с к о г п р о ф е с о р а и историч а р а дон Луке Ј е л и ћ а , у о т к р и в а њ у историјске з б и љ е у с к о ч к е н а р о д н е епопеје Б о ш к о Десница није имао озбиљнијег п р е т х о д н и к а . И з в е ш т а ј и и з М о р л а к и ј е падов а н с к о г о п а т а А л б е р т а Ф о р т и с а , под н а с л о в о м Путовање no Далмацији, к о л и к о год да су а у т е н т и ч н и , датују се са читавих с е д а м д е с е т а к година после у т р н у ћ а последњих в а т р и у с к о ч к е е п о п е ј е , т а к о да нам могу бити од м а л е п о м о ћ и у и с т о р и ј с к о м о с в е т љ а в а њ у и осавремењ а в а њ у е п и к е и њених у ч е с н и к а . У с л и ч н о м положају је и И в а н Л о в р и ћ , Ф о р т и с о в с а в р е м е н и к и о п о н е н т , поз н а т по делу Biljeske о putu ро Dalmaciji Alberta Fortisa, a ш т о с а м о доприноси с р а в њ и в а њ у Равних К о т а р а и Бук о в и ц е с а н е с т в а р н о м з е м љ о м М о р л а к и ј о м , завичајем Срба ускока. У свом р о н и л а ч к о м раду у библиотеци Paravia у Задру Б о ш к о Десница п р о н а л а з и рукопис с потпуним нас л о в о м Historia della Guerra di Dalmatia tra Venetiani e Turchi del Dottor Francesco Difnico dall' anno 1645 sino alla pace, e separatione de confini 1671. К а к о ce види, о в о je д е л о Ф р а н е Д и ф н и к а . Ф р а н е Д и ф н и к о р о ђ е н je у Шибенику 1607. г о д и н е , умро 1672, т а к о ђ е у Шибенику: сведок из прве р у к е . М е ђ у т и м , у п р к о с о ч е к и в а њ и м а да овај р у к о п и с унесе реда и с в е т л о с т и у историјску збиљу српске у с к о ч к е е п о п е ј е , будући да сведочи о т о к о в и м а К а н д и ј с к о г р а т а , Д е с н и ч и н а надања остају изневерена. Т а к о и садањи п р и р е ђ и в а ч о в о г рукописа за штампу Д у ш к о К е ч к е м е т , с н а с л о в о м Povijest Kandijskog rata и Dalmaciji (1986. године и з и ш л о у С п л и т у ) , у предговору к а ж е да се Д и ф н и к у м о ж е „ j e d i n o zamjeriti da nije dovoljno opisao u d i o nasih ljudi, narocito vlaskih prebjega, u s k o k a " . Д а к л е , остаје тајна због ч е г а С р б и ускоци, 274

именовани у ц е л о м рукопису и м е н о м Власи, к а к о их назива и Д у ш к о К е ч к е м е т , нису д о в о љ н о описани. Ч а к ч е т и р и пута п о м и њ а н и Вук Мандушић није д о в о љ н о описан и њ е г о в а погибија је п р и к а з а н а у сасвим п о г р е ш ној светлости. Т о м п р и л и к о м Илија С м и љ а н и ћ ј е показ а о да је мали пут од похлепе до издаје, а ш т о у р а т н а в р е м е н а , значи погибију - к а к о ћe нас у то у в е р и т и архивска г р а ћ а до које д о л а з и Б о ш к о Д е с н и ц а . З б о г тих и свих оних р а з л о г а који се подводе под к р и т е р и ј у м историјске з б и љ е у с к о ч к е е п о п е ј е , Д е с н и ч и н р а д постаје ј о ш значајнији и к а о н е з а о б и л а з а н м е ћ а ш и и з в о р у целокупној п о т о њ о ј и с т о р и о г р а ф и ј и све до данас. И данас, захваљујући Д е с н и ч и н о м н е д о в о љ н о сагледаном раду, на р а с п о л а г а њ у и м а м о историјску збиљу ускочке народне е п и к е , која је х л а д н о к р в н о о г о љ е на до многих с в а к и д а ш њ и х појединости. Са в е л и к и х , светлих и славних имена падају образине идеалистичке и она, подложна и з о п а ч е њ и м а и расапу, н е к а к о постаје ближа нашој свакидашњици. Види се к а к о читава села нестају преко н о ћ и , к а о при природним к а т а с т р о ф а м а , и већ сутрашњег дана освањују на стотинак к и л о м е т а р а даље; или се пред нама ш и р и п о ж а р у селима на турској територији, па већ сутрашње вечери, у знак одмазде, ват р е тог п о ж а р а бивају п р е б а ч е н е у села х р и ш ћ а н с к а ; или смо у прилици да се у п о з н а м о са ц е н а м а р о б љ а , на јавној лицитацији, где уз л е п о т у и телесну снагу, ученост п о с е б н о доприноси ц е н и ; или м о ж е м о да п р о ч и т а м о писмо турског с у ж њ а који п р е к л и њ е да га не з а б о р а в е и прикупе новац за о т к у п , з а х в а л н о с т и и х р и ш ћ а н с к е љубави ради; или н а м се нуди к а к а в ш т у р полицијски опис н е к о г х а р а м б а ш е са п л а т н о г списка, па се туда п р о в у ч е и опис п о т о њ е г сердара; и л и сазнајемо д о к л е je у Турској стигла и ш т а све од Т у р а к а о п љ а ч к а л а н е к а ч е т а у с к о к а . . . и све т а к о н е и з в е с н о , н е с т а л н о , на в р л о несигурним н о г а м а , без изгледа н а м и р н е т о к о в е ж и в о т а , з а в р е м е ч и т а в е ускочке е п о х е , ј е р се р а т није в о д и о негде 18*

275

другде в е ћ т а м о где би се задесили ускоци. О в и н а ш и с т а р и , са западних с т р а н а , к а о и о с т а л и н а ш и преци, вид и м о , н е п р е с т а н о су б и в а л и у р а т у . По т о м е је е п и к а сасвим с р а з м е р н а з б и љ и историјској када установљује ратно стање као стално животно стање нашег човека, те н а м н и ш т а друго и не преостаје но да на то закључим о д а ј е р а т супстанција н а ш е г н а ц и о н а л н о г б и ћ а . Онда је сасвим п р и р о д н о да из тих несигурних в р е м е н а происходи појединац к а о т е м е љ н а вредност н а ш е г народа, к а к о то и е п и к а в и ш е с т р у к о потврђује и многим својим м о т и в и м а описује. И с п о с т а в љ а се да је тај н а ш предак, к о т а р с к и у с к о к , с т и г а о у један историјски п р о ц е п на чије п о м е р а њ е , или с у ж а в а њ е , он у о п ш т е није м о г а о да ут и ч е . Т а к о о с а м љ е н о м , т а к о с к р е с а н о м н а појам голе ј е д и н к е , једино је п р е о с т а ј а л о да сопственој збиљи или д о с к о ч и иди да је надвлада, а к о в е ћ не м о ж е да је преин а ч а в а или с т в а р а , ш т о су з а п о в е с т и и налози мирнод о п с к о г ж и в о т а . С а с в и м б е з п а т е т и ч н о г преувеличавањ а , б е з н а д м е н о г с а м о х в а л и с а њ а , м и р н е савести смемо да устврдимо да је та историјска з б и љ а за н а ш е г к о т а р с к о г у с к о к а п р е д с т а в љ а л а и с т о ш т о и мегдан. П р и том м о р а м о да и м а м о на уму све и з а з о в е и сва с т р а д а њ а , сва и з л а г а њ а и неизвесност до краја, уз сталну опасност од ф и з и ч к о г у н и ш т е њ а и потпуне п р о п а с т и . А т а м о код М л е т а к а у о п ш т е нема р а з у м е в а њ а за мегдан нити схват а њ а да је то ускоцима к а к о с в а к и д а ш њ и т а к о и највиш и модус е т и к е . И з н е к и х својих ситних р а з л о г а Млеци, види ce у д о к у м е н т и м а , забрањују мегдан, не увиђај у ћ и њ е г о в у о п ч и њ а в а ј у ћ е д е л о т в о р н у м о ћ м е ђ у ускоц и м а . В и д и м о да је код М л е т а к а н а ш славољубиви, наш п р г а в и и б о р б е н и п р е д а к у в а ж а в а н ч и с т о најамнички, б е з ж е љ е за присније о д н о ш е њ е . Т а к о се на једном месту к а ж е : „ М о р л а ц и су н е о б и ч н о л е п свет, навикнути на п а т њ е и знају да рукују о р у ж ј е м " - па се уз то додаје, м а л о д а љ е : „ С а овим људима верујем да би м о г а о да се изведе с в а к и подухват." А онда, из другог пера следи 276

чисто војничко з а п а ж а њ е : „ Н е в е р о в а т н о су с н а ж н и и, о н о ш т о ј е најважније, н е м а п а т њ е к о ј а м о ж е д а и х исц р п е , ни п р о м е н љ и в о с т и в р е м е н а која м о ж е да их раст е р а . Спавају под о т в о р е н и м н е б о м , б и о в е т а р , к и ш а или снег, и не замарају ce у т е г о б н о м и т е ш к о м п у т у . " П р о с т о боде о ч и к о л и к о ј е о ч и г л е д н о д а о в е р е ч и долазе од оног ко је б е с к р а ј н о удаљен од с т в а р н о с т и М о р л а к а , а з а т и м о т у ж н о звуче о в е р е ч и од о н о г ко је у р б а н о у ш у ш к а н , на известан н а ч и н б л а з и р а н и ц и в и л и з а ц и ј ски у ш т р о ј е н . А поврх свега види се да о д а т л е изостаје унутарњи дах ж и в о т а , ј е р те р е ч и нису знаци д и в љ е њ а и нису похвале, а ј о ш м а њ е се њ и м а истичу в р л и н е . Те речи су најсажетије о ц е н е р е г р у т н е комисије у в р л о сурова в р е м е н а по р е г р у т е к о ј и м а је р а т једина с т в а р н о с т , ј е р се хране на њ е г о в и м и з в о р и м а , и ц е л о к у п а н свој ж и вот, своје нагоне и своје м и с л и , своја о с е ћ а њ а и своје вредности њ и м е одређују. Ту н а м е р н у или н е х о т и ч н у м л е т а ч к у к р а т к о в и д о с т , ту н е м о ћ да се п р о н и к н у М о р л а ц и , ту т о т а л н у н е у п у ћ е н о с т и крајњу р а в н о д у ш н о с т , на посредан начин л е п о описује в е ћ први стих песме „Ропство Јанковић Стојана": Кадно

Турци

Котар

поараше.

И ту је све, а М л е т а к а ни од к о р о в а . У тих с а м о десет слогова, с паузом после ч е т в р т о г . Ту је све б а ш з б о г т о г а ш т о с е именују Т у р ц и , ш т о с е после т е р е ч и х в а т а ваздух за дах и о п у ш т а њ е , к а о када се и з л а з и из окуженог града. И у тој р е ч и једна слепа сила, к а о поплава или п о ж а р , најезда пошасти и пустош коју она оставља иза себе, а пред којом се има с т р а х о п о ш т о в а њ е , к а о пред п о б е с н е л о м з в е р и , и пред к о ј о м се крије п р е з и р и спремност да јој се д о с к о ч и , из потаје и л и у о т в о р е н о м сукобу, п о цену ж и в о т а . С а м а т а р е ч , ц р н и п о л о в о г стиха, о л и ц е т в о р е њ е н е д о д и р љ и в е м о ћ и и п р и в и л е г о 277

ване к а с т е - та р е ч и у њ о ј о т е л о в љ е њ е б е з а к о њ а и нељудскости, а и п а к р е ч владајуће и у п р а в и т е љ н е с и л е . И на ту р е ч м р ж њ а дубока, н е о г л а ш а в а н а , и онај тихи ш к р г у т зубима о к о м е А н д р и ћ п и ш е у р о м а н у НаДрини Ћуприја, када онај м а л и , п р к о с н и и неугледни мученик, онај н и ш т а ћ , б о р е ћ и ce с д у ш о м , са к о ц а , за слободну душу ј е д и н о п р о г о в а р а : „ Т у р ц и , Т у р ц и . " H e , т о снажно о с е ћ а њ е , тај неугасиви м о т о р в о љ е не м о ж е да упозна a ј о ш м а њ е да појми б и л о чије т у ђ е о к о . И ту, у т о м стиху, пред т о м р е ч и , снага је и п а т њ а и и з д р ж љ и в о с т ш т о М л е ч и ћ р е г р у т н о оцењује к а о в р л о у п о т р е б љ и в е комп о н е н т е у ј е д н о м т а к о п р љ а в о м р а т у к а о ш т о је Кандијс к и , или М о р е ј с к и . А л и д а с е н е з а в а р а в а м о . Н и м и данас н е ћ е м о никада успети да схватимо ш т а је за н а ш е с т а р е з н а ч и л о да надвладају Т у р ч и н а који је п р е д с т а в љ а о њ е г о в о г влас н и к а , господара и и н о в е р н о г с а п л е м е н и к а . Н и к а д а нећ е м о м о ћ и да п о з н а м о онај гнев к о ј и су н а ш и стари носили у носу, заједно са п о н о с о м и д о с т о ј а н с т в о м , и никада н е ћ е м о м о ћ и д а с а г л е д а м о б е з н а ђ е које ј е н а ш пред а к н о с и о у себи када би с е , л и ц е м у л и ц е , суочавао са бескрајном и слепом силом ислама. О н о што је Б о ш к о Д е с н и ц а о т к р и о , све ш т о је с т в о р и о од архивских талога и н а с л а г а , уз епику, м а л и је п р и л о г р а з у м е в а њ у и п о ш т о в а њ у наших старих. М а л и п р и л о г , али учинимо д а буде в е л и к и у ч и н а к . H e з а б о р а в љ а ј м о . О н о ш т о ј е и з в е с н о , б и л о и з е п и к е или о д Десничин о г д е л а , казује о с н а ж н о м расту јединке т о к о м целе уск о ч к е е п о п е ј е и о врху н а р о д а који т р а ж и путеве до свог м и р а . М е ђ у г и м , у суботу 6. јуна 1699. године, у селу Стрмици, више Книна, са свечаним пратњама, упарађени и н а г и з д а н и , под својим з а с т а в а м а н а ш л и су се Ђовани Г р и м а н и , м л е т а ч к и к о м е с а р за р а з г р а н и ч е њ е , и О с м а н - а г а , турски к о м е с а р з а р а з г р а н и ч е њ е . И з м е ђ у н е к о л и к о к а м е н и х к у ћ а , на к р ш е в и т о м п о љ а н ч е т у , под 278

р а с к о ш н и м ш а т о р и м а , уз пригодну закуску и уз надм е т а њ е у учтивостима, овај сусрет је п о т в р д и о одлуке К а р л о в а ч к о г м и р а и з а п е ч а т и о крај у с к о ч к е епопеје. Изгинули су сви виђенији у с к о ц и , а м е ђ у њ и м а с в а к а к о најславнији и најугледнији - С т о ј а н Ј а н к о в и ћ . Њ и х о в и м погибијама за српски народ у Д а л м а цији з а в р ш а в а л о се ј е д н о б е з н а д е ж н о в р е м е , в р е м е из кога је народ и з и ш а о н е п о к о л е б љ и в у својој православној вери и одан својим п а т р и ј а р х а л н и м вредностима. Главнина д а л м а т и н с к и х С р б а ј е о с т а л а о ч у в а н а и а к о су Д а л м а ц и ј о м бесомучно г а з и л е и глади и епидемије и г о л о т и њ а и беда и х л а д н о ћ а и б е с к у ћ н и ш т в о и Турци, љући и б е ш њ и но игда, ј е р им се раја није в р а ћ а л а ; С р б и се нису осули и а к о су их многе из Д а л м а ц и ј е М л е ц и били иселили у И с т р у , к а о војску м н о г е расули по Т о с к а н и и Л о м б а р д и ј и , а н е к е в р а т и л и у о к о л и н у Б о к е . Ј у н а ш т в о к а о највиша вредност у с р п с к о м н а р о д н о м бићу и к а о најцењенија в р л и н а м е ђ у М л е ц и м а , сада је на р а с п о л а г а њ у и м а л о м а л а стада о в а ц а и к о з а и оскудна испасишта по к а м е н и т и м о б р о н ц и м а г р а н и ч н о г Вел е б и т а према Аустрији, и г р а н и ч н е Д и н а р е , п р е м а Турс к о ј . На тој т р о м е ђ и , у С е в е р н о ј Д а л м а ц и ј и , т а к о утиснутој између к о н т и н е н т а и м о р а , и з м е ђ у р а з н и х интер е с а , са л е т њ о м ј а р о м године 1699. н а с т у п а л о је н о в о време, једнако неизвесно, једнако непознато к а о и оно управо о к о н ч а н о . С п о ч е т к а т о г новог д о б а Б о ш к о Д е с н и ц а у најдословнијем смислу р е ч и спасава од н и ш т а в и л а п о п а П е т р а Ј а г о д и ћ а Куриџу, пароха П е т р о в е ц р к в е у Б и о в и ч и н о м селу у Б у к о в и ц и . На в е л и к а з в о н а , у в р е м е м и р а , М л е ц и оглашавају да су скинули о б р а з и н у пред својим п р а в о с л а в н и м поданицима. С в о ј о м судбином то је потписао П е т а р Јагодић К у р и џ а . О попу Куриџи се до Б о ш к а Д е с н и ц е н и ш т а није з н а л о . Н и ј е га сачувало н а р о д н о п а м ћ е њ е и није у ш а о 279

ни у к а к а в л е т о п и с . А он ј е , к а о парох р е ч е н е ц р к в е , о н а к о у мантији, к а о о ч е к и в а н и с п а с и т е љ , 1704. године дигао на н о г е целу Б у к о в и ц у , Р а в н е К о т а р е , к а о и нешто м а л о села с оне с т р а н е К р к е , р и м о к а т о л и к а , ш т о мил о м , ш т о с и л о м . У г о р њ о ј Д а л м а ц и ј и нова управа, са н о в о м в л а с т и и н о в и м н а м е т и м а , п о к р е н у л и су народно н е з а д о в о љ с т в о , у народу ж е љ н о м награда и почасти за п о б е д е у т е к о к о н ч а н и м р а т о в и м а . Б и л а је то буна, буна п о п а П е т р а Ј а г о д и ћ а К у р и џ е . Н е п о с р е д н а и без туђе с и л е , б е з туђих замисли и н а м е р а , социјална и национ а л н а буна - к а к о је то о ц е н и о и М а р к о Ј а ч о в у књизи Венеција и Срби у Далмацији у X V I I I веку - била је то н а ј в е ћ а буна у с р п с к о м народу до 1804. године. Међутим, као у врло добро постављеној фабули е л и з а б е т и н с к е д р а м е , т а д а њ и провидур М а р и н о З а н е , м и т о м и п р е т њ а м а и с п л е т к а м а разбија о р г а н и з а ц и о н о ј е з г р о б у н е . И а к о ј е К у р и џ а о к о себе имао најпоузданије г л а в а р е и под с о б о м војску од седам хиљада добро н а о р у ж а н и х људи, спремних за борбу, на крају остаје с а м . Б у н а је п р о п а л а . К у р и џ а , после и з б е г л и ш т а и мир о в а њ а уцене на његову главу, 1708. године бива ухап ш е н . У л а н ц и м а с т и ж е у М л е т к е , у најстрашније тамн и ц е з в а н е б у н а р и , где су услови за ж и в о т сведени на најстравичнији минимум и где он б о р а в и једно в р е м е . Д а н а с о њ е м у постоји р о м а н М и р к а Ж е ж е љ а Мост уздисаја. Из б у н а р а п р е б а ч е н , К у р и џ а следећих четрдесет а к година ж и в и у т а м н и ч е н и з а б о р а в љ е н , у мраку, мем л и и води осталих м л е т а ч к и х т а м н и ч к и х зидова. Ослоб о ђ е н је на личну м о л б у , када су га власти з а б о р а в и л е и када година њ е г о в о г у т а м н и ч е њ а б е ш е сасвим непознат а . У м а т и ц и ц р к в е С в е т о г И л и ј е , у З а д р у , на г р ч к о м је з а п и с а н о да се 9. а п р и л а л е т а господњег 1749. преставио у З а д р у б о г о б о ј а ж љ и в и јереј П е т а р Јагодић из окол и н е З а д р а , по н а р о д н о с т и С р б и н . Д а н а с је та црква музеј С р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е . 280

Са попом К у р и џ о м з а в р ш а в а ce једна ј у н а ч к а епоха и з а п о ч и њ е епоха с т р а д а л н и ш т в а и о б е с п р а в љ е н о с т и . И то није само ствар далматинских С р б а . У с л и ч н о м положају, са г а ш е њ е м турских е к с п а н з и о н и с т и ч к и х претензија у Е в р о п и , н а ћ и he ce сви п о г р а н и ч н и С р б и , од Ш и б е н и к а п а све д о С е н т а н д р е ј е . У т о л и к о ј е Десничино о т к р и ћ е попа К а р и џ е в е ћ е и слава њ е г о в о г мучеништва д а л е к о светлија. Н о в о в р е м е у Д а л м а ц и ј и је п о в а м п и р и л о идеје римске К о н г р е г а ц и ј е за пропаганду в е р е , к о ј е с у се бескрупулозним п р о з е л и т и з м о м п р и м е њ и в а л е над српским православним н а р о д о м . Л и ш е н својих стварних духовних и световних п р е д с т а в н и к а , народ се н а ш а о на путевима страдања. И к о л и к о je у в р е м е у с к о ч к е епопеје највишу т а ч к у српског народа п р е д с т а в љ а о јунак, т о л и к о се сада у новим и т о б о ж м и р н и м временима н а највишој т а ч к и у с т о л и ч а в а о м у ч е н и к . Н а тај начин поп П е т а р Ј а г о д и ћ К у р и џ а се ј а в љ а у н а ј л е п ш о ј светлости н а ш е светосавске традиције и н а ш и х заједничких к о р е н а . Т а к о ј е Б о ш к о Десница о в и м о т к р и ћ е м з а о к р у г л и о свој и с т р а ж и в а ч к о - и с т о р и о г р а ф с к и рад и објединио га у органски повезану целину која се односи на далматинске С р б е у в р е м е у с к о ч к е е п о п е ј е . У в о ђ е њ е м попа Кур и џ е у српску историју, Д е с н и ц а је уједно, к а к о се овде посебно истиче, п о т в р д и о два п р е о в л а ђ у ј у ћ а т и п а нарави у н а ш е м народном ж и в о т у , а ш т о су н е о с п о р н е традицијске т е к о в и н е , к а о к о р е н и који нас спајају са К о с о в о м . Десничина љубав п р е м а свом роду и п р е м а народним јуначким песмама к о т а р с к о г циклуса, уз п л о д о в е њ е г о в о г рада, одмах после Д р у г о г светског р а т а д о в е л а га ј е , од н о в е м б р а 1944, на м е с т о д и р е к т о р а з а д а р с к о г архива. У р а з о р е н о м З а д р у и архив је б и о р а з о р е н . He стигавши да га поново доведе у ред, Б о ш к о Д е с н и ц а је у м р о а п р и л а 1945 године. 281

М о ж д а he будућа п о к о л е њ а у с р п с к о м народу показ а т и в и ш е с а м о п о ш т о в а њ а од нас и и с п о љ и т и в и ш е смисла за н а ш е духовно ј е д и н с т в о . Уз дужну захвалност Б о ш к у Д е с н и ц и , ови р е д о в и су р е з у л т а т т а к в е наде и п р и л о г ж е љ и да се н а ш а п р о ш л о с т не п р е т о ч и у н е ш т о друго, н а ј м а њ е у з а б о р а в . Срђан

Воларевић

НАПОМЕНА

У историјско-истраживачком раду Б о ш к а Деснице несумњиво је најзначајније д е л о зборник архивске грађе под насловом Историја котарских ускока, у две свеске, из 1950. и 1951. године, у издању Српске академије наука и уметности. М е ћ у т и м , о в о je по својој нарави, нарави сувог и сировог документа, у разумевању доступно с а м о уском кругу посвећених, док се од сваког другог очекује да упозна читав низ обележја српске ускочке е п о х е да би је на т о м месту препознавао б е з икаквих ишчашења. А као главна препрека разумевању испречава се италијански језик В е н е т а , са свим суптилностима које прате једну истанчану фразеологију како високог дипломатског стила, тако и једног уходаног бирократског шаблона из друге половине X V I I столећа. Као

збирка докумената,

Историја

котарских ускока је настајала

у периоду од 1920. до 1940. године. За све то време Б о ш к о Десница је у периодици објављивао поједина пронађена документа, ситуирао их у времену, давао објашњења и описивао минуло д о б а ускочке епопеје. О в о што се сада налази пред читаоцем чине управо ти радови. Приређивач се руководио претпоставком да је основна водиља у истраживачком раду Б о ш к а Деснице б и л о историјско осветљавање српске ускочке е п о х е , па овде нема радова који се не тичу српске ускочке епопеје. Радови нису р а с п о р е ђ е н и по датумима објављивања, већ према историјском следу догађаја. Уколико je у т о м е негде направљена омашка, кривицу сноси искључиво приређивач. У погледу језика текст је о с т а о изворни. Уз поштовање свих језичких локалитета, унете су само нужне измене ради уједначавања са савременим правописом. To ce најпре односи на у п о т р е б у интер-

283

пункције, писање малих и великих слова и растављеног и састављеног писања речи. Наравно, извршена је транскрипција имена тамо где то није б и л о учињено, с тим ш т о је име први пут наведено и изворно. Исправљене су недоследности у именима, као у случају Текиелија Мустафа-паше, а задржана је као одлика Десничиног израза недоследност у ијекавском изговору,

као на пример корјен,

хтјео,

дјелови,

у м е с т о коријен, хтио, дијелови. Десница је многа документа цитирао у изворном облику, на италијанском језику. Ради б о љ е читљивости та документа су дата и у преводу, на српском. To je, уза све т е ш к о ћ е с архаизмима, на најцелисходнији начин превела Милана Пилетић. Приређивач користи и ову прилику да јој најсрдачније захвали на стрпљен>у, пажњи и разумевању. Приређивач није вршио никакве интервенције у самом тексту. У б е л е ш к а м а je, по сопственом о с е ћ а њ у , давао нужна објашн>ен>а, као и преводе, што је о б е л е ж е н о индексним словима (експонентом). Предајући ову суму истраживачких радова Бошка Деснице поново на трпезу јавног добра, приређивач је дужан да наведе и једно најкраће могуће објашњење. У текстовима се ч е с т о помиње именица Морлаци. К а к о на разним местима Десница децидирано и недвосмис л е н о за Морлаке каже да су они ускоци, или задарски ускоци, или шибенски ускоци, или котарски ускоци, или Власи, или Срби, тако и о в о М о р л а ц и т р е б а схватити само као једно од многих пролазних имена за С р б е . У прилог пролазности тог неприродног имена казује и онај д е о Десничиног предговора поменутој збирци докумената, где се износи неколико сажетих оцена, како то он каже, о „раду котарских ускока". З а р а д изворности и пре свега из поштовања према Бошку Десници, та именица није мењана. Приређивач п о с е б н у захвалност дугује сину Бошка Деснице, адвокату Стојану Десници, б е з чије љубазности о в о д е л о не би имало овакав изглед. С.В

284

ИЗВОРИ

1. Како je насељен крај од Плавна до Жегара. - Drzava, Split, 1925, knj. 2, 104, str. 3-4. 2. Срби y Истри. - Политика, Б е о г р а д , 23. мај 1925, стр. 1-2. 3. Одломци из историје котарских ускока. - Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmatinsku, Split, 1932, br. 1, str. 339-345. 4. Како cy писали далматински бегови - Из заоставштине. 5. Јусуф Машковић и његов хан у Врани. - Novo doba, Split, 24. decembar 1937, str. 15-16. 6. Једна страница из прошлости нашега народа под Млечићима. - No­ vo doba, Split, 26. mart 1932, str. 2 7 - 2 8 . 7. Опсада и предаја Клиса 1648. год. - Novo doba, Split, 24. decembar 1934, str. 11-12. 8. Н е к о л и к о прилога историјском проучавању народне пјесме. - Магазин сјеверне Далмације,

Сплит, 1/1934, стр. 7-24.

9. Вук Мандушић. - Магазин сјеверне Далмације,

Сплит, 1/1934, стр.

25-30. 10. Личности и прилике из прошлости приморја. - Прилози за књижевност, језик,

историју и фолклор, Београд, 1930, кн>. X, св. 1,

стр. 77-81. 11. Султан Јахја. - Novo doba, Split, 24. decembar 1932. 12. Архивски пабирци. - Novo doba, Split, 3 1 . mart 1934, str. 1 1 - 1 3 . 13. Земунички догађај. - Магазин сјеверне Далмације, Сплит, 1/1934, стр. 31-35. 14. Млетачки пораз под Сињом 7. априла 1685. - Novo doba, Split, 24. decembar 1931, str. 12-13. 15. Ропство Јанковића Стојана. - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 1922, књ. II, св. 1, стр. 196-200.

285

16. Једно писмо Матије Илијановића Стојану Јанковићу. - Прилози за књижевност, језик,

историју и фолклор,

Београд,

1924, књ. IV,

св. 1-2, стр. 88-91. 17. Брачна трагедија Стојана Јанковића. - Српски књижевни гласник, Б е о г р а д , 1940, н.с, књ. LXI, бр. 3, стр. 192-196. 18. Смрт Стојана Јанковића и с е о б а рамских фрањеваца у Далмацију. - Магазин сјеверне Далмације,

Сплит,

1/1934, стр.

36-42.

19. Н е к о л и к о података о пераштанским хајдуцима и о харамбаши Бају

Пивљанину.

- Прилози за

књижевност,

језик,

историју

и фол-

клор, Б е о г р а д , 1927, књ. VII, бр. 1-2, стр. 179-188. 20. С у ж њ и невољници. Novo doba, Split, katolicki Uskrs 1937, str. 7-8. 2 1 . Један „fait divers" из 1692. r. - Novo doba, Split, 24. decembar 1933, str. 2 3 - 2 4 . 2 2 . Крштеница епископа Никодима Бусовића. - Прилози за књижевност, језик,

историју и фолклор,

Београд, 1937, кн>. XVII, бр. 2,

стр. 274-275. 23. Далмација у мемоарима Карла Гоција. - Из заоставштине. 24. Н е к о л и к о глоса к једној котарској народној пјесми. - Прилози проучавању народне поезије, Београд, 1937, кн>. IV, св. 1-2, стр. 49-54. 25. Један крајишки статут и неколико прилога за проучавање "лиге". - Магазин сјеверне Далмације,

Сплит,

1935,

стр.

23-46.

26. Једна непозната буна и један незнани мученик. - Магазин сјеверне Далмације, Сплит, 11/1935, стр. 47-57.

286

САДРЖАЈ

К а к о je насељен крај од Плавна до Жегара

5

Срби у Истри

11

Одломци из историје котарских ускока

18

Како су писали далматински бегови

27

Јусуф Машковић и његов хан у Врани Једна страница и з прошлости нашега народа под Млечићима

29 ...

38

Опсада и предаја Клиса 1648. године

47

Н е к о л и к о прилога историјском проучавању народне пјесме . . .

61

Вук Мандушић

89

Личности и прилике из прошлости приморја

98

Султан Јахја

105

Архивски пабирци

113

Земунички догађај

131

Млетачки пораз под Сињом 7. априла 1685

139

Ропство Јанковића Стојана

152

Једно писмо Матије Илијановића Стојану Јанковићу

160

Брачна трагедија Стојана Јанковића

165

Смрт Стојана Јанковића и с е о б а рамских фрањеваца у Далмацију 172 Н е к о л и к о података о пераштанским хајдуцима и о харамбаши Бају Пивљанину

181

Сужњи невољници

192

Један „fait clivers" из 1692. године

204

Крштеница епископа Никодима Бусовића

214

Далмација у мемоарима Карла Гоција

216

Н е к о л и к о глоса к једној котарској народној пјесми

226

Један крајишки статут и неколико прилога за проучавање "лиге" 236

287

Једна непозната буна и један незнани мученик

248

Срђан Воларевић: Б о ш к о Десница и котарски ускоци

267

Напомена

283

Извори

285

288

БОШКО

ДЕСНИЦА

СТОЈАН Ј А Н К О В И Ћ И УСКОЧКА ДАЛМАЦИЈА Издавач СРПСКА К Њ И Ж Е В Н А ЗАДРУГА Београд, Маршала Тита 19 Главни

уредник

Милорад Ђурић За

издавача

Радомир Радованац Рецензент Василије Технички Љубомир

Крестић уредник Самарџић

Коректор Милутин Миловић Тираж 2.000 Штампа Деоничко друштво у друштвеној својини штампарија „Будућност" Нови Сад, Шумадијска 12

CIP - Каталогизација y публикацији Народна библиотека Србије, Б е о г р а д

949.713"15/17" Д Е С Н И Ц А , Бошко Стојан Јанковић и ускочка Далмација : изабрани радови / Б о ш к о Десница ; приредио Срђан Воларевић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1991 ( Н о в и Сад : „Будућност"). - 288 стр. ; 18 cm. - (Мала библиотека СКЗ) Тираж 2000. - Стр. 2 6 6 - 2 8 1 : Б о ш к о Десница и котарски ускоци / Срђан Воларевић. I S B N 86-379-0251-0 325.8(497.13)"15/17" а) Јанковић, Стојан ( 7 - 1 6 8 9 ) б) Ускоци - 16-18в 1939724