Sto Godina Samoce

 

Sto godina samoće Melkijadesovi pergamenti

 

Pergament

 

“Jedanput je otvorio Melkijadesovu sobu, tražeći tragove one prošlosti pre rata, ali našao je samo ruševine, smeće, gomile gomi le koještarija sakupljenih za toliko godina napuštenosti. Na koricama knjiga, koje niko nije ponovo čitao, u starim pergamentima razmekšanim od vlage bujala je neka bleda flora, i u vazduhu, koji je nekada bio najčistiji i najsvetliji u kući, lebdeo je neizdržljiv miris istrulelih uspomena.”

 

Predviđanje sudbine

 

“Bila je to istorija porodice Buendija, koju je napisao Melkijades do najsitnijih pojedinosti, stotinu godina ranije. Napisao ju je na sanskritu, svom maternjem jeziku, parne stihove šifrirao je tajnom šifrom imperatora Avgusta, a neparne spartanskim vojnim šiframa.”

 

Nestrpljenje

 

“Stigavši do te tačke, nestrpljiv da sazna svoje sopstveno poreklo, Aurelijano je počeo da preskače.”

 

Spoznavanje svog početka i kraja

 

“Aurelijano ga je prepoznao i naišao na trenutak kada je bio začet među škorpijama i žutim leptirima u kupatilu u smiraj dana, gde je neld radnik utoljavao svoju strast sa jednom ženom koja mu se predavala iz inata.”

“Zatim je opet preskočio da bi preduhitrio proročanstvo i tako saznao datum i okolnosti svoje smrti. Međutim, pre nego što je došao do poslednjeg stiha, shvatio je da više nikada neće izići i zići iz te sobe, pošto je bilo predviđeno da grad ogledala (ili opsena) bude vetrom zbrisan s lica zemlje, sravnjen i izbrisan iz pamćenja ljudi..”