Sticaj Krivicnih Dela

Универзитет у Нишу Правни факултет

Предмет: Кривично право

Стицај кривичних дела Семинарски рад

Ментор: Др Драган Јовашевић

Студент: Данијел Николић Бр.инд. 526 /14М

Садржај: Увод....................................................................................................................................1 1. Појам и врсте стицаја....................................................................................................1 1.1. Идеални стицај........................................................................................................2 1.2. Реални стицај...........................................................................................................2 2. Привидни стицај кривичних дела................................................................................3 2.1. Привидни идеални стицај......................................................................................3 2.1.1. Специјалитет....................................................................................................3 2.1.2. Супсидијаритет................................................................................................4 2.1.3. Консумпција.....................................................................................................4 2.1.4. Инклузија..........................................................................................................5 2.1.5. Алтернативитет................................................................................................5 2.2. Привидни реални стицај........................................................................................6 2.2.1. Сложено кривично дело..................................................................................6 2.2.2. Колективно кривично дело.............................................................................7 2.2.2.1 Колективно кривично дело у виду заната...............................................7 2.2.2.2 Колективно кривично дело у виду занимања..........................................7 2.2.2.3 Колективно кривично дело из навике......................................................7 2.2.3. Продужено кривично дело..............................................................................8 3. Одмеравање казне за кривична дела у стицају...........................................................9 4. Закључак.......................................................................................................................10 5. Литература....................................................................................................................12

2

Увод

Област кривичног права представља једну од најстаријих правних области која се изучава, што и не чуди, имајући у виду материју коју она изучава и којом се бави. Постојање кривичних дела, њихово кажњавање, сузбијање као и њихов развој кроз историју јесте веома сложена правна целина. Када учинитељ са једном радњом проузрокује једну последицу и оствари једно кривично дело, тада постоји јединство радње и последице или јединство кривичног дела. Међутим, јединство кривичног дело ће постојати и када учинитељ са више радњи проузрокује једну последицу и оствари биће једног кривичног дела, јер све ове радње улазе у састав једне радње посматране у кривичноправном смислу. У таквом случају, постоји стицај радњи у природном смислу, али јединство радњи у кривичном смислу. Међутим, постоје и случајеви када једна особа са једном или више радњи оствари више кривичних дела за која јој се истовремено суди и изриче једна јединствена казна. Ова се ситуација назива јединство кривичних дела са гледишта кажњивости или стицај кривичних дела. Значи, у неким ситуацијама извршилац кривичног дела се не зауставља на једном кривичном делу већ у одређеном временском периоду почини више кривичних дела, пре него што му је и суђено за претходна дела. Такође, могуће је да починилац једном радњом, свесно или несвесно, почини више кривичних дела. Ове ситуације се у кривично-правној теорији карактеришу као стицај кривичних дела. За стицај кривичних дела постоје посебна правила која се примењују у таквим ситуацијама, као и посебан начин изрицања казне за учиниоце, о чему ће у овом раду бити речи.

3

1. Појам и врсте стицаја Стицај кривичних дела постоји онда када један учинилац једном радњом или са више радњи учини више кривичних дела за која му се истовремено суди. 1.1. Идеални стицај Када учинилац једном радњом учини више кривичних дела то се назива идеалним стицајем. На пример, кад извршилац бацањем бомбе, дакле предузимањем једне радње, једно лице лиши живота, а два лица тешко телесно повреди. Тиме је у идеалном стицају извршио три кривична дела. Други пример је када са једном изјавом увреди више лица. Идеални стицај може бити хомогени и хетерогени. Хомогени идеални стицај постоји када учинитељ са једном радњом оствари више кривичних дела исте врсте. Хетерогени идеални стицај постоји када се са једном радњом проузрокује више кривичних дела различите врсте. Идеални стицај постоји без обзира да ли су остварена свршена кривична дела или су остала у покушају. Према томе, могућ је идеални стицај кривичних дела у покушају. Он постоји и када неке радње буду реализоване као свршена кривична дела, а друга као покушај кривичног дела. Међутим, за постојање идеалног стицаја у овим случајевима, потребно је да је покушај кажњив. 1.2. Реални стицај Реални стицај постоји када учинитељ са више радњи проузрокује више кривичних дела под условом да ни за једно од учињених дела учинитељу није изречена правоснажна пресуда. За постојање реалног стицаја потребно је да су остварена најмање два кривична дела са посебним радњама и да се учинитељу истовремено суди за сва дела у истом поступку, доноси се једна пресуда и изриче једна главна казна. Ако је учинитељ учинио два кривична дела, али му је за једно од њих изречена правоснажна пресуда без обзира да ли је казну издржавао или не тада постоји поврат, а не реални стицај. 4

За постојање реалног стицаја није битно колико је времена протекло између кривичних дела учињених у стицају. И реални стицај може бити хомогени или хетерогени. Хомогени реални стицај постоји када учинитељ са више радњи оствари више кривичних дела исте врсте. Хетерогени реални стицај постоји када учинитељ са више радњи учини више различитих кривичних дела.1 Смисао и сврха постојања стицаја као општег института јесте установљавање посебних правила која важе за одмеравање казне за кривична дела учињена у стицају. Оно је такође, битно и да би се направила разлика између ситуација када се заиста ради о више кривичних дела од оних ситуација где постоји само једно кривично дело. У одређеним случајевима, иако је предузето више радњи, или су остварена бића више кривичних дела, стицаја нема, јер постоји или природно јединство дела, или је стицај само привидан, па се узима да постоји само једно кривично дело. Природно једниство дела постоји на пример, када провалник из једног стана одузме више покретних ствари. Тада постоји једно кривично дело, а не онолико кривичних дела колико је ствари узето.

1 Стојановић., З., Кривично право, Општи део, Деветнесто издање, Београд, 2012, стр.209-214. 5

2. Привидни стицај кривичних дела Привидни стицај постоји када учинитељ са једном или више радњи проузрокује више последица при чему су све те последице обухваћене једном заједничком последицом или се једне последице појављују као претходна фаза других, односно накнадне последице конзумирају претходне тако да се фактички појављује једно кривично дело, али које се може квалификовати по одредбама више прописа због чега формално изгледа да постоји више кривичних дела. Другим речима, код привидног стицаја постоји стицај прописа, али не и кривичних дела. Постоји једно кривично дело које се квалификује по једном пропису и изриче се прописана казна. 2.1. Привидни идеални стицај Привидни идеални стицај постоји онда када једном радњом буде остварено биће више кривичних дела, али се и поред тога, сматра да је учињено само једно кривично дело. Овде се јавља проблем избора бића кривичног дела, односно поставља се питање ком кривичном делу дати предност. Привидни идеални стицај постоји у више случајева: 2.1.1. Специјалитет У случају специјалитета неко кривично дело се појављује само као посебан облик неког другог, општег кривичног дела и тада постоји само то посебно кривично дело. На пример, када неко присвоји новац који му је поверен у служби постоји само проневера, а не и утаја. Специјалитет постоји када је једно кривично дело предвиђено у два законска прописа, али тако што је у једном пропису предвиђено у општем облику, док је у другом предвиђено као посебан, специјални облик његовог испољавања. Пошто два прописа одређују обележја једног дела: општи и специјални пропис, то се узима да специјални пропис искључује примену општег прописа, па се дело квалификује по специјалном пропису.

6

2.1.2. Супсидијаритет Супсидијаритет постоји када се једно кривично дело појављује као претходни стадијум другог кривичног дела. Прво кривично дело постоји само ако се не оствари друго касније кривично дело, али ако се друго оствари, онда прво дело не може постојати већ постоји само друго кривично дело. Према томе, у оваквом случају примарно је друго, накнадно учињено дело док је прво њему супсидијарно те ће се овакав случај квалификовати по принципу да примарно дело искључује постојање супсидијарног. Супсидијаритет може бити формалан, односно када закон изричито упућује на примену бића неког кривичног дела само када нису остварени услови за примену неког другог кривичног дела, а може бити и материјални, када то произилази из саме природе и односа бића одређених кривичних дела. На пример, кривично дело учествовања у тучи ће постојати само ако се не може утврдити да је лице које је учествовало у тучи учинило убиство или нанело тешке телесне повреде и оно је супсидијарно у односу на кривично дело убиства или наношења тешких телесних повреда. У начелу, овде се ради о томе да остварење бића једног кривичног дела представља интензивнију повреду истог заштитног објекта у односу на дело које је супсидијарно. 2.1.3. Консумпција У случају консумпције, биће једног кривичног дела редовно у потпуности обухвата биће неког другог кривичног дела. На пример, када је истом приликом и истим радњама једном субјекту нанета и лака и тешка телесна повреда, постојаће само тешка телесна повреда јер она обухвата и лаку телесну повреду. Консумпција постоји када је претходно кривично дело конзумирано другим кривичним делом или када је биће једног кривичног дела укључено у биће другог кривичног дела на тај начин што се прво појављује као начин или средство учињења другог дела. Једно кривично дело се појављује само као фаза у учињењу другог кривичног дела. Због тога се у оваквом случају узима да постоји само друго кривично дело које искључује постојање претходног дела. На пример, вршењем 7

тешке крађе обијањем стана остварују се елементи бића кривичног дела оштећења туђе ствари и кривичног дела нарушавања неповредивости стана. Консумпција може у неким случајевима представљати и реални стицај, односно могуће је са више радњи остварити више кривичних дела од којих је једно главно које консумира остала. На пример, извршилац који претходно украде кључ којим касније изврши провалну крађу, чини само дело тешке крађе извршене проваљивањем, а не и крађу којом је прибавио средство извршења. Овде се ради о некажњивом претходном делу. Као пример накнадног некажњивог дела наводи се кад звршилац крађе крадену ствар касније прикрива или потура. Он том приликом не чини кривично дело прикривања, јер је оно комсумирано кривичним делом крађе. 2.1.4. Инклузија У теорији кривичног права јавља се и схватање према коме привидни идеални стицај постоји и у случају инклузије. То је посебан облик консумпције где једно кривично дело остварује своја обележја бића кроз неко друго теже кривично дело, с тим што је претходно дело ситно, багателно, готово малог значаја, али је ипак кривично дело одређено у закону.2 На пример, када приликом убиства пуцањем из ватреног оружја долази до остварења бића кривичног дела оштећења туђе ствари оштећењем одеће жртве. 2.1.5. Алтернативитет Постоји када се два бића јављају као равноправна и потпуно је ирелевантно да ли ће се узети да потоји једно или друго кривично дело. На пример, нема стицаја између тешке крађе извршене проваљивањем и облика тешке крађе када вредност ствари прелази одређену вредност. У том случају узима се да постоји оно што је у конкретном случају претежније, оно што више доминира.3

2 Аћимович., М., Кривично право, Општи део, Суботица, 2000, стр.145148. 8

2.2. Привидни реални стицај Привидни реални стицај постоји када је са више радњи учињено више кривичних дела, али која су међусобно тако повезана да се ствара утисак да свакако следеће дело конзумира прво или пак да је прво супсидијарно другом. У таквим случајевима се у кривичном праву сматра да постоји једно кривично дело. 2.2.1. Сложено кривично дело Сложено кривично дело се састоји из два или више кривичних дела која су законом међусобно нужно повезана при чему је прописана тежа казна за његовог учинитеља. Уколико законодавац не врши спајање посебних кривичних дела у једно дело, тада не постоји сложено кривично дело, веч два или више кривичних дела у стицају. Сложено кривично дело дакле, искључује постојање реалног стицаја, јер се оно законом одређује као једно кривично дело. Разликује се право и неправо сложено кривично дело. Право сложено кривично дело се састоји од два или више самосталних кривичних дела. Неправо сложено кривично дело састоји из једног кривичног дела и друге комулативне, законом одређене радње која је иначе дозвољени акт, али заједно чине ново, теже кривично дело за које закон прописује строжију казну. Од сложеног кривичног дјела треба разликовати двоактна и вишеактна кривична дела где такође постоји више радњи, али које самостално узете не чине кривична дела свака за себе већ све заједно чине једно дело и то само онда када су повезане у јединствени ток. Код двоактног и вишеактног дела постоји једно кривично дело које настаје из две или више посебних радњи које самостално чине кривично дело, при чему због законске повезаности са другим делом губи ту своју самосталност и улази у нову целину, у састав новог бића, где је свако од њих само елеменат тог новог бића.

3 Лазин, Ђ. Привидни идеални стицај кривичних дела, Београд, 1982, стр.99. 9

За сложено кривично дело закон одређује посебну казну вечу од оне казне која је прописана за свако дело у саставу сложеног дела. Уколико код сложеног кривичног дела дође до учињења само првог дела његовог састава тада постоји покушај. 2.2.2. Колективно кривично дело Колективно кривично дело је законом одређени облик привидног реалног стицаја који постоји у случају учињења више истих или истородних кривичних дела од стране исте особе која се правно третирају као једно кривично дело при чему сва дела произилазе из одређеног психичког стања учинитеља и његовог начина живота. Овакво кривично дело карактерише одређено повављање кривичних дела која су чврсто повезана пре свега одређеним односом учиниоца према делу. 2.2.2.1 Колективно кривично дело у виду заната Колективно кривично дело у виду заната постоји када учинитељ учини једно или више истих или истородних кривичних дела при чему учинитељ показује спремност, склоност да на овај начин остварује извор прихода, тј. да прибавља противправну имовинску корист. Дакле, субјективни елемент овог облика колективног кривичног дела састоји се у постојању намере код учинитеља кривичних дела да остварује сталне основне или допунске изворе прихода. 2.2.2.2 Колективно кривично дело у виду занимања Колективно кривично дело у виду занимања постоји када учинитељ учини једно или више истих или истородних кривичних дела при чему од самог почетка показује спремност да настави са њиховим чињењем и то у виду обављања посла, занимања или професије. За постојање овог дела битно је да се чињење кривичног дела појављује као врста пословања учинитеља без обзира да ли он на тај начин остварује имовинску корист или не. 2.2.2.3 Колективно кривично дело из навике Колективно кривично дело из навике постоји када учинитељ учини једно или више истих или истородних кривичних дела из склоности која је код њега настала ранијим чињењем тих кривичних дела. 10

2.2.3. Продужено кривично дело Продужено кривично дело постоји када једна особа са више радњи учини више истих или истородних кривичних дела у одређеном временском периоду тако да се сва надовезују једно на друго и чине једно јединствено кривично дело. За постојање продуженог кривичног дела потребно је испуњење две групе услова. То су обавезни и факултативни услови. Обавезни услови морају бити испуњени у сваком конкретном случају. Варијабилни елементи не морају сви кумулативно бити испуњени у сваком конкретном случају већ је довољно да постоји један или више од њих који указују на природно и логично јединство свих учињених кривичних дела која се једна настављу на претходна тако да чине једно дело у продужењу, дело у наставку. Обавезни елементи за постојање продуженог кривичног дела су: 1) Потребно је да једна иста особа учествује у учињењу више кривичних дела, тј. да постоји идентитет личности учинитеља дела. То значи да једна особа може да буде учинитељ свих тих дела или да учествује у њиховом остварењу као помагач. 2) Сва учињења кривична дела треба да су иста или истоврсна дела. То значи да се она појављују као исти или као различити облици једног истог кривичног дела, тј. да постоји идентитет законских бића свих учињених кривичних дела са већим бројем предузетих радњи. 3) Сва кривична дела треба да су учињења у одређеном временском интервалу. То значи да између појединих кривичних дела треба да постоји временски континуитет без великих прекида. Када постоји временска повезаност која сва учињења кривичних дела повезује у јединствену целину, представља фактичко питање које суд мора да реши у сваком конкретном случају. Та временска повезаност значи да размак између појединих кривичних дела не сме да буде велик да се изгуби временска веза између појединих дела с обзиром да се свако следеће кривично дело појављује као наставак тј. као продужавање претходног кривичнох дела. 11

Што се тиче субјективног елемента, односно односа починиоца према кривичним делима у питању, постоји субјективно и објективно схватање. Према субјективном схватању, тражи се јединствени умишљај починиоца за свако кривично дело које улази у продужено кривично дело. Према објективном схватању, које је владајуће у нашој теорији, јединствени умишљај није неопходан елемент продуженог кривичног дела. Варијабилни елементи су они који најчешће постоје код продуженог кривичног дела и чине његову кохезиону везу и дају му карактер јединствене целине, али чије постојање није неопходно у сваком случају да би се више дела квалификовало као продужено кривично дело. Као варијабилни елементи у теорији и судској пракси сматра се: искориштавања истог трајног односа, ситуације или прилике, истоветност средства или места предузимања радње учињења истоветност оштећене особе или нападутог добра. Продужено кривично дело је конструкција која се базира на привидном реалном стицају па се за сва учињења кривична дела изриче казна прописана у закону за такво дело. Време учињења продуженог кривичног дела представља цело време његовог чињења, а застарелост кривичног гоњења почиње да тече од момента када је учињено последње дело из његовог састава. Место учињења је место свих појединих последица радњи. Амнестија и помиловање односе се на сва дела у целини. Продужено кривично дело укључује у себе принцип не бис ин идем као и принцип рес јудицата.4

3. Одмеравање казне за кривична дела у стицају У свим савременим кривичним законодавствима постоје одредбе које прописују правила за одмеравање казне за кривична дела у стицају. Про томе се не прави разлика у погледу кажњавања између реалног и идеалног стицаја, али идеални стицај, по правилу, треба блаже оцењивати него реални стицај, јер код њега нема оног понављања радње кривичног дела. 4 Бачић., Ф, Кривично право, Опћи дио, Загреб, 2004, стр 212-216. 12

Што се тиче самог одређивања казне, у савременим законодавствима постоји два решења. По једном, до јединствене казне се долази тако што се претходно утврди посебна казна за свако поједино дело у стицају, па се онда на основу тих појединачних казни применом одређених принципа долази до јединствене казне. По другом решењу, јединствена казна се одмерава без претходно утврђивања посебних казни за поједина кривична дела и при томе се на разне начине одређују казнени оквири унутар којих се одмерава јединствена казна. Наше законодавство примењује прво решење, и приликом одређивања јединствене казне води се принципима апсорпције, асперације и кумулације. Принцип апсорпције се примењује када је за једно дело у стицају утврђена казна затвора од 40 година и она тада апсорбује друге казне. Такође, апсорпција се примењује и ако је за неко кривично дело утврђена казна од 20 година затвора. Принцип асперације се примењује ако је за више дела утврђено више казни затвора, онда ће суд изрећи јединствену казну која мора бити већа од сваке појединачне утврђене казне, али не сме достигнути збир утврђених казни. Принцип кумулације примењује се онда када је суд за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне. Тада се изриче јединствена казна која одговара збиру појединачних новчаних казни, с тим да она не сме прећи максимум новчане казне.

13

Закључак Стицај кривичних дела представља институт који је настао као последица немогућности правног система да благовремено и у сваком случају суди починиоцу кривичних дела. На жалост, честе су ситуације да починилац кривичног дела буде ухваћен тек након почињења неког каснијег кривичног дела. Изостанак суђења за прво кривично дело (због тога што се није знао починилац) доводи до испуњености услова за постојање стицаја кривичних дела. Стицај кривичног дела значи постојање више кривичних дела остварених од једног лица. Правило је да се сва кривична дела у стицају обухвате једном пресудом и да се учиниоцу изрекне јединствена казна. Од стицаја кривичних дела треба разликовати случајеве где само наизглед постоји стицај, а у суштини то је једно кривично дело. Овакви случајеви називају се привидни стицај. Он може бити привидни идеални и привидни реални стицај. Разликовање између привидног идеалног и реалног стицаја од правог идеалног и реалног стицаја је веома значајно, јер у случају привидног стицаја постоји само једно кривично дело, док се код правог идеалног и реалног примењују правила за одмеравање казне код сваког кривичног дела. Што се тиче кажњавања починиоца кривичних дела у стицају, правила која прихватају скоро сва савремена законодавства иду у корист починиоца. Уколико би се починиоцу судило посебно за свако кривично дело које је починио, збир затворских казни за сва та дела би био већи од казне коју је добио у случају стицаја кривичних дела. Може се рећи да што дуже починиоц узмиче правди, то је све повољније за њега. Ипак, овакав принцип кажњавања је опште прихваћен у свим модерним кривичноправним законодавствима.

14

5. Литература

1. Аћимович., М., Кривично право, Општи део, Суботица, 2000. 2. Бачић., Ф, Кривично право, Опћи дио, Загреб, 2004. 3. Лазин, Ђ. Привидни идеални стицај кривичних дела, Београд, 1982. 4. Милекић, В. Продужено кривично дело у теорији и пракси Републике Србије, Гласник права, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, 2014, УДК: 343.3/.7, приступљено 03.02.2016. http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/13l2.htm 5. Стојановић., З., Кривично право, Општи део, Деветнесто издање, Београд, 2012. 6. Вулетић, И. Продуљено казнено дјело – један могући смјер развоја де леге ференда, Хрватски љетопис за казнено право и праксу (Загреб), вол. 15, број 2/2008, стр. 1047-1074, приступљено 03.02.2016. на http://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/Vuletic.pdf

15