Stevan K. Pavlović - Istorija Balkana (za Radušića, VI semes

Istorija Balkana

OD BERLINSKOG KONGR ESA DO 19 00 . GODINE - DEO I Istočna kriza i njene posledice ponovo su donele velike promene na Balkanu, pošto su sile na sebe preuzele da unesu nešto reda u tok konačnog raspadanja osmanske vlasti na prostranim krajevima evropske Turske. Koliko god da je takvo mišljenje postojalo u nekim krugovima, Rusija nije 1877. pošla u rat protiv Turske rukovoĎena panslavističkim motivima. Panslavizam nikada nije bio snaţan onoliko koliko su se njegove pristalice nadale ili protivnici pribojavali. Rat i diplomatsku krizu izazvale su meĎunarodne prilike od kojih je neodvojivo bilo austro--rusko suparništvo u vreme kada su se i Habzburzi i Rusija ponovo okrenuli Balkanu. Suprotstavljenost dveju sila nastavljena je i posle 1878, uprkos jasno razgraničenim sferama njihovog uticaja, ali su one nastavile da saraĎuju radi odrţavanja mira na Balkanu, jer ni jedna ni druga nisu ţelele poremećaje koje su sobom nosili balkanski dogaĎaji. Rusija se učvrstila na istočnoj polovini Balkana, Austrougarska na zapadnoj, nijedna zadugo. Rusija je smatrala da su kao stvarni pobednici izašli Habzburzi (i Britanci). Austrougarska je preuzela veliki deo evropske Turske koji su okruţivali njeni juţnoslovenski posedi. Nastojala je, takoĎe, da diplomatskim i trgovinskim vezama, nadgleda svoje, sada u potpunosti nezavisne, balkanske susede, kraljevine Srbiju i Rumuniju. One su stvarale sopstvene nacionalne drţave, zbog čega su mogle da utiču na stabilnost i ravnoteţu Dvojne mo-narhije, preko njenih juţnoslovenskih i rumunskih podanika koji su većinom ţiveli u Ugarskoj. Osmansko carstvo izašlo je iz kriza ozbiljno oslabljeno. Bugarska, poslednja pridodata balkanskim drţavama, radila je na tome da prevaziĎe sva ograničenja koja joj je name-tao Berlinski ugovor — trenutna podela na dve provincije koje su u različitom stepenu bile vezane za Carigrad, ruska vlast nad njima i stvarni uticaj preostalog sultanovog suvereniteta. Bugarska nije zaboravila sanstefansku viziju velike Bugarske, u kojoj se nalazila i Makedonija. Osmanska kontrola nad središnjim balkanskim oblastima nailazila je na sve veće prepreke, pošto su se o naklonost njihovih stanovnika otimali suparnički nacionalizmi. TakoĎe, nije lakše bilo ni drţati Albaniju. Na juţnom kraju Balkana Grčka se graničila s osmanskim zemljama. U Grčkoj je ţivela samo manjina Grka, dok je većina ostala pod turskom vlašću. Grčka je bila najstarija balkanska drţava, ali je njena nezavisnost i pored toga ogra-ničavana i sputavana, i nije to činila samo Turska već sve sile, naročito Britanija.

Južni Sloveni i Rumuni pod vlašću Dvojne monarhije Kada je Austrougarska, posle viševekovne turske vlasti, preuzela upravu nad Bosnom i Hercegovinom, okupa-cija se gotovo pretvorila u osvajanje. Jedna trećina mobilisanih borbenih snaga Monarhije (koje su uglavnom činili Srbi i Hrvati iz Krajine) nalazila se, tokom tri godine, u povremenom ratovanju za suzbijanje otpora muslimana koji 2

nisu mogli da se pomire sa tim da će se naći pod hrišćanskom upravom. Muslimanski borci su naišli na neočekivanu podršku dela srpskog stanovništva koji nije ţeleo da zameni osmansku vlast habzburškom. Ni Porta, ni srpska vlada, nisu ni na koji način bi-le umešane. Okosnica otpora predaji vlasti nad središnjim i severnim krajevima Bosne nastala je zahvaljujući činjenici da su najveći deo osmanske vojske u provinciji činili lokalni obveznici koji su preuzeli veći deo oruţja i opreme. Srpski prvaci i agitatori saraĎivali su s muslimanskim. Gerilski rat gotovo da je minuo krajem ratne sezone 1878, kada je 1879. izbila druga pobuna u Hercegovini, gde su se nezadovoljni bivši ustanici, sada pretvoreni u pomoćne policijske snage, odmetnuli u planine. Vojna obaveza, uvedena 1881, izazvala je istinski meteţ koji se proširio juţnom Bosnom, kada su dezerteri ugrozili i Sarajevo. Nemiri su ugušeni tek u proleće 1882, dok su u Hercegovini potrajali sve do jeseni. U oblastima je tek tada započelo sprovoĎenje reformi. Formalno još deo Osmanskog carstva, Bosna i Hercegovina je ostala jedna oblast. Bosna i Hercegovina su tretirane kao kolonija, uprkos činjenici da je osmanski pravni sistem ostao na snazi sve dok ga nova administracija nije potisnula svojim zakonodavstvom. Svi izgledi za ujedinjenje sa Srbijom su propali, a samo je hrvatska javnost bila naklonjena njenoj okupaciji u nadi da će nova teritorija moţda biti uključena u Hrvatsku. Takav zahtev je i bio iznesen pred Sabor, ali ni Budimpešta ni Beč nisu ţeleli da osnaţe Hrvatsku. Pri tom, po slovu meĎunarodnog prava, okupacija nije bila ništa više osim mandata, koji su Austrougarskoj poverile sile. Pošto je Austrougarska trebalo da obezbedi sredstva i vojsku, uprava nad oblašću je bila stavljena u nadleţnost zajedničkog ministarstva finansija i poverena glavnokomandujućem generalu u Sarajevu. Pod Be njaminom Kalajem (1839-1903), koji je dugo zauzimao poloţaj u ovom ministarstvu, habzburška vlast delovala je uspešno, ali oprezno, kako ne bi dalje narušila ravnoteţu izmeĎu tri verske zajednice (1879. pravoslavni su činili 43%, ili 496.000, muslima-ni 39%, ili 448.000 i katolici 18%, ili 209.000 celokupnog stanovništva). Muslimani su odmah počeli masovno da se iseljavaju u ostale delove Osmanskog carstva, čak i kada nisu govorili turski. Njihovo iseljavanje nastavljeno je do kraja austrougarskog perioda. Do 1910. iselilo ih se, po svemu sudeći, izmeĎu 100.000 i 140.000. Kalaj je nastojao da pridobije muslimansko plemstvo i okoristi se srpsko-hrvatskim suparništvom. Sa sve većim naglaskom na etničkom odreĎenju, i Srbi i Hrvati su prisvajali muslimane kako bi postali većina, dok je vlast iznela ideju o bosanskom identitetu (i bosanskom, ili „lokalnom jeziku“), u nameri da pokrajinu izoluje od nacionalističkih pokreta. Zamisao je imala uticaja samo na mali broj muslimana, pošto većina nije ţelela da postane ni Srbima ni Hrvatima, smatrajući se Osmanlijama (što su formalno svi stanovnici Bosne i Hercegovine i dalje bili). Muslimansko plemstvo se postepeno umirilo, pre svega zato što je društvena struktura sela ostala nepromenjena. Habzburško razdoblje doprinelo je stvaranju identiteta bosanskih muslimana, sve više odvojenog od Osmanskog carstva (kao i od ostalog islama) i prilagoĎenog novim evropskim tokovima. Muslimanska elita naučila je kako sve to da upotrebi radi očuvanja svog poloţaja, putem sporazuma sa Srbima, Hrvatima i austrougarskom upravom. Verske organizacije su podsticane, prilagoĎavane i potpomagane da bi se obeshrabrilo političko delovanje. Sa dopuštenjem Svete stolice, katolička hijerarhija je uspostavljena, imenovana od strane cara, podloţna nadbiskupu u Sarajevu. Sveštenstvom koje 3

je pristizalo iz Hrvatske valjalo je zameniti preteţni franjevački uticaj u koji habzburški reţim nije imao poverenja. Vaseljenski patrijarh ustupio je pra-vo na imenovanje episkopa. Muslimani su dobili pravo na sopstvenu versku organizaciju, koja se starala o verskim i obrazovnim ustanovama. Od tada su se nezavisni prosvetni i kulturni pokreti razvijali u gradovima. Stvoreno je bolje osposobljeno činovništvo, neminov-no brojnije, „kolonijalno“, pošto su u njemu sluţili činovnici iz svih krajeva Monarhije, oslonjeno na garnizone. Izbeglice i pridošlice uspešno su razmeštene širom provincije. Infrastruktura je poboljšana, a eksploatacija prirodnih dobara podsticana, mada samo onda kada je vršena u preduzećima pod drţavnom kontrolom i kada su motivi njihovog delovanja bili poreski i vojni. Načelo da teritorija treba sama da se izdrţava doslovno je značilo da mora sama da plaća sopstvenu modernizaciju, kao i da što je više moguće podnese troškove okupacije i uprave. Uprkos povećavanju poreza, ono što se mo-glo postići bilo je ograničeno, a i ono što je postignuto često nije imalo neposredne vrednosti za poreske seljačke obveznike. Zemljoradnja je bila privredna grana kojom se bavila velika većina stanovništva, čiji je broj ostao uglavnom nepromenjen uprkos izvesnim merama kojima je zavisnim seljacima olakšavana kupovina zemlje. U 1878. godini 85.000 napoličar-skih porodica, uglavnom pravoslavnih, radilo je na 6.000 do 7.000 muslimanskih poseda. Do kraja stoleća broj slobodnih seljaka (s uglavnom nekoncentrisanim posedom koji nije prelazio pet hektara) nadmašio je broj kmetova. MeĎutim, oni su svu svoju zaradu trošili na plaćanje odštete begovima u skladu s odredbama jednog osmanskog zakona donetog 1876. godine. Veći deo proizvodnje odlazio je za zadovoljavanje potreba sve brojnijeg stanovništva. Trţišni višak bio je i suviše mali da bi stekao preimućstvo na velikom austrougarskom trţištu ili makar doveo muslimanske zemljoposednike u iskušenje da odbace svoju odbojnost prema trgovini. Jedini izlaz za seljaštvo bilo je iseljavanje, sezonsko (u Ugarsku, Srbiju ili Rumuniju), privremeno ili stalno (uglavnom u Sjedinjene Drţave). Seljaci muslimani iseljavali su se na preostale osmanske posede. Ministarstvo finansija bilo je, pored ministarstava spoljnih poslova i rata, zajedničko ministarstvo Austrije i Ugarske. Ugarska je vladala nad velikom većinom Juţnih Slovena i Rumuna, dok su u austrijskim zemljama Juţni Sloveni činili malo više od 7% stanovništva. U Dalmaciji je ekonomska i kulturna premoć bila u rukama gradskog elementa italijanskog govora, koji nije činio više od 2% stanovništva, ali je zato njegov poloţaj u pokrajinskom veću od početka bio osiguran veoma ograničenim biračkim pravom. S ujedinjenjem Italije, kako je sve više i više stanovnika Dalmacije koji su govorili italijanskim jezikom počelo sebe da smatra delom italijanskog naroda, Beč je postajao sve manje naklonjen njihovoj prevlasti u Dalmaciji, a takoĎe nije ţeleo ma kakvo dalje razmišljanje o ujedinjenju sa Hrvatskom. Venecijansko nasleĎe slabilo je odvojene hrvatske i srpske tradicije u priobalnoj provinciji, gde su oba naroda isticala zajedničko slovenstvo nasuprot preteţnom italijanskom elementu i gde se etnička podeljenost nije do kraja podudarala sa verskim osećanjima. Kako je Narodna stranka u Dalmaciji sve više poprimala hrvatsko obeleţje, obrazovani predstavnici srpskih graĎana, predvoĎeni katolicima, osećali su potrebu da se pribliţe zvaničnoj politici i započnu saradnju s autonomašima, koji su se protivili svakoj pomisli na administrativno ujedinjenje sa Hrvatskom. 4

Vlasti su koristile ovu napetost, ali su istovremeno, u skladu s austrijskom politikom, u svim pokrajinama lokalni jezik većine 1883. proglasili za sluţbeni kao hrvatski ili srpski. Suparništvo Austrije i Ugarske onemogućavalo je izgradnju pruge uz obalu, izuzev izmeĎu austrijske luke Trsta i ugarske luke Rijeke. Vinarstvo je bilo teško pogoĎeno, kako filokserom tako i italijanskom konkurencijom. Dalmacija je i dalje ostala zemlja koja nije mogla da izdrţava svoje stanovništvo, izvor iseljeništva. Slovenci iz alpskih provincija su bili katolici, u velikom procentu bili su pismeni i relativno napredni, i konzervativni seljaci, koji su uglavnom drţali zemlju u posedu i čiji su klerikalni politički aktivisti nastojali da zadobiju što je moguće više u datim uslovima. Slovenačka narodna stranka, sa svojih trinaest poslanika u Bečkom parlamentu posle 1879, usredsredila se da postigne širu upotrebu narodnog jezika u školstvu i upravi i da obezbedi znatne kulturne ustupke. Od devedesetih godina 19. veka ova je stranka započela stvaranje modernog hrišćanskog socijalnog pokreta. Slovenačke seljačke zadruge bile su najuspešnije na Balkanu. Krajem osamdesetih godina veka sitni posednici počeli su da se udruţuju kako bi izbegli uzajmljivanje sa visokom kamatom kod zelenaša koji su uglavnom bili stranci. Do 1910, uz stručno voĎenje poslova i političku stranačku podršku, uključili su više od 10% stanovništva u svoje udruţenje. Male pilane stvorile su i industijski sektor. U Bukovini su ţiveli austrijski Rumuni. Nekada naj-veća zajednica, od 1880. postali su malobrojniji od Rutena i nisu činili više od trećine stanovništva oblasti. Preko 80% stanovnika Bukovine zavisilo je od poljoprivrede, većinom preţivljavajući na imanjima čija je površina bila manja od pet hektara. Bukovina je bila zemlja velikih imanja, ali je mali deo njih i dalje pripadao potomcima moldavskih bojara. Obrazovani Rumuni drţali su se po strani. Plašili su se da ne budu preplavljeni neprekidnim doseljavanjem iz susedne austrijske provincije Galicije. Gajili su nepoverenje prema Rutenima u Pravoslavnoj crkvi, Nemcima u upravi i školstvu, Jevrejima u privredi, a čak i prema sopstvenom seljaštvu. Ugarska je bila politički sputana samim duhom Ausgleich-a. Nije mogla da napreduje u pravcu društvenih promena, ili izrazitije predstavničkog parlamenta, ili nezavisnosti, pošto je njen vladajući sloj pokušavao da uspostavi unitarnu ugarsku nacionalnu drţavu nad teritorijom u kojoj maĎarski narod nije bio u većini. U sistemu izbornih kvalifikacija, koji je stvarno isključivao najveći deo Slovena i Rumuna, samo je 5,9% stanovništva imalo pravo glasa. Politički uticaj ostao je u rukama oko 3.000 zemljoposednika koji su posedovali polovinu zemlje. SprovoĎenje Zakona o nacionalnostima sve je više ograničavano, pošto je maĎarizacija postepeno sprovoĎena putem škola, javnih znakova, imena mesta, čak i preko prezimena. Kraljevina Hrvatske i Slavonije je, zajedno sa Vojnom Hrvatskom koja joj je u potpunosti prisajedinjena 1881, imala sopstveni jezik i ustanove. Grof Karolj Kuen Hedervari (1848-1918), ban od 1883. do 1903, stvorio je, uprkos tome, jedan uspešan preteţno maĎarski re-ţim, koristeći etničke, regionalne i političke razlike u zemlji. Vladao je poslušnim Saborom u kome su sedeli pripadnici činovništva i nasledni plemići, a čiji su izabrani članovi predstavljali ne više od 2 % stanovništva. Pošto je udeo Srba u ukupnom stanovništvu posle prisajedinjenja Karjine dostizao 25%, oni su, pošto je nezavisna Srbija postala satelit Austrougarske, bili podsticani da uĎu u administraciju, a date su im i razne olakšice. Podsticana je, takoĎe, i zasebnost Slavonije. 5

Hrvatski politički spektar se promenio, pošto je Narodna stranka nastavila da se deli, posle čega se pribliţila Stranci prava. Ova poslednja je, od početka uz potporu KuenaHedervarija, bila u usponu, ali je nailazila na teškoće u podešavanju svog nacionalizma idealu hrvatske „drţave u kojoj bi ţivelo mnogo pravoslavnih Hrvata, muslimanskih Hrvata i moţda čak i planinskih Hrvata (Slovenaca). Ideološki nestabilna, Stranka prava se podelila 1894. godine. „Čista" stranka prava Josipa Franka (1844-1911) bila je još naklonjenija Monarhiji, ali je još i više bila sumnjičava prema Srbima, koji su do tada osnovali svoju Samostalnu srpsku stranku. MaĎarska vlada je nametala maĎarizaciju u Hrvatskoj u meri u kojoj je to bilo moguće. U samoj Ugarskoj pritisak koji je vršila bio je znatno veći, što je dovelo do podele Srpske narodne slobodoumne stranke na liberale i radikale. Radikalsko krilo osnovalo je 1891, po uzoru na radikale u Srbiji, Srpsku radikalnu stranku u Ugarskoj, zalaţući se za opšte pravo glasa i lokalnu etničku autonomiju u okviru distrikta. Rumuni u Ugarskoj su čak u manjem broju uţivali pravo glasa. Predstavnici njihovih izbornih organizacija, uglavnom advokati i zemljoposednici, sastali su se 1881. u Sibiju radi osnivanja Rumunske narodne stranke. Svojim programom zahtevali su obnovu transilvanske autonomije po uzoru na Hrvatsku, proširivanje prava glasa i zvanično uvoĎenje u upotrebu rumunskog jezika gde god je bio preteţan. Rumunski prvaci su izbegavali postavljanje bilo kakvog socijalnog cilja, ali su ostali podeljeni oko pitanja učestvovanja u politici, sve dok 1890. konačno nisu odustali od „pasivnosti". Kada je njihov predsednik Raciju poveo jednu delegaciju u Beč da bi caru objasnio stanovišta njegovih rumunskih podanika, vladar je odbio da primi njih i njihov memorandum, obrazlaţući takav postupak odredbama ustava. Memorandum je neotvoren prosleĎen vladi u Budimpešti, čiji je odgovor bio oštar. VoĎama Rumunske narodne stranke je 1894. suĎeno i oni su zatvoreni, a Stranka je raspuštena. Proces je opredelio javnost za optuţene, i to ne samo s obe strane Karpata već i u Parizu i Londonu. Ugarska politika ujedinila je Rumune i Slovene. Rumunski, srpski i slovački političari sastali su se 1895. u Budimpešti, odakle su zatraţili reorganizaciju Monarhije po prirodnom — etničkom načelu, umesto istorijskom. Vlada je ponovo zabranila Rumunsku narodnu stranku, ali je ona nastavila da deluje pošto su njeni obrazovani članovi postali aktivniji u kulturnoj sferi, stvarajući čvrste veze sa svojim kolegama u Rumuniji. Pravoslavna i Unijatska crkva, kao jedine zakonite rumunske nacionalne institucije, takoĎe su uspešno očuvale samostalnost svojih crkvenih i prosvetnih delatnika. Poljoprivreda nije koristila prilike koje su joj pruţala velika imperijalna trţišta na juţnoslovenskim i rumunskim periferijama Carevine, koje su zaostajale za tehničkim novinama koje su plodna polja severne i zapadne Ugarske već prihvatila. U Hrvatskoj i Slavoniji, Vojvodini i Transilvaniji veliki zemljišni posedi bili su malobrojniji; središnji delovi Ugarske sprečavali su ih u nastojanjima da svoje prinose usmere ka gradskim trţištima Austrije i Češke. Ukupan prinos ţitarica po stanovniku i dalje je bio niţi nego u Srbiji, a da ne pominjemo Rumuniju, dok je preovlaĎujuća kultura ostao kukuruz. Udeo stočarstva u poljoprivredi se povećavao, naročito u Hrvatskoj, popunjavajući prostor koji je otvorila usredsreĎenost maĎarskih magnata na ţitarice. Poljoprivredna revolucija u MaĎarskoj bila je opterećena ekonomskim teškoćama koje su nametale dinamiku promena na maĎarskom selu. Supsidije, zaštitne tarife i potpora 6

uvoĎenju savremenijih metoda koristile su krupnim zemljoposednicima, ali svi ostali nisu mogli da podnesu konkurenciju. Sitniji posednici su još uvek isplaćivali pravo vlasništva svojih imanja, trpeći štete, kako od loših tako i od dobrih ţetvi. Kada bi im, zbog loših ţetvi, nedostajalo ţita za čitavu godinu, trpeli su zbog visokih cena hrane; za vreme dobrih godina, cene njihovih viškova strmoglavo su padale. Do devedesetih godina veka mnogi sitni posednici u Hrvatskoj zapali su u gubitak, postajući bezemljaška radna snaga, ili su napuštali zemlju. U Transilvaniji je suparništvo s ostatkom Ugarske dovelo do prodaje imanja sitnim posednicima, gradskim poslovnim ljudima koji su tako postajali zakupodavci, i broju od preko 400.000 rumunskih seoskih porodica kojima su dati dugoročni krediti. No, i pored toga, većina sitnih posednika koji su u posedu imali manje od pet hektara morala je da, radi preţivljavanja, obraĎuje i zemlju velikih poseda u zamenu za radne dane, da rade kao najamni radnici ili da se iseljavaju. Nemački kolonisti su u Vojvodini kupovali zemlju od prezaduţenih srpskih seljaka, stvarajući imanja srednje veličine. Manjak zemlje bio je najteţe opterećenje za seljake širom ugarskih zemalja, a naročito meĎu Slovenima i Rumunima nastanjenim na njihovim obodima. U Vojvodini, Hrvatskoj i Transilvaniji je do 1900. bilo više od 30% bezemljaša. Zato je, posle 1880, pojačano iseljavanje iz ugarskog dela Monarhije, pre svega pripadnika manjina. Većina ih je otišla u prekookeanske zemlje, drugi su prelazili u razvijenije austrijske zemlje ili prelazili iz sela u gradove. Od 1890. do 1914. izmeĎu 190.000 i 250.000 (6% stanovništva) iselilo se iz Hrvatske i Slavonije u Ameriku, gde je iz Transilvanije otišlo preko 200.000, dok je drugih 100.000 stanovnika prešlo u Rumuniju (što je ukupno činilo 8% stanovništva). Slom austrijske berze 1873. okončao je eru privatne izgradnje ţeleznice, koju su od tada ometali suparništvo Austrije i Ugarske i voĎenje poslova od strane drţave sa kojima su se preplele geostrateške i fiskalne potrebe. Bečke banke su pokazivale malo zanimanja za pomenuti deo Monarhije, izuzev kada su u pitanju bili rudnici uglja i gvoţĎa u Transilvaniji, industrija koja se razvijala uporedo sa ţeleznicom i razvojem Budimpešte, ali su ulaganja u modernizaciju bila mala posle 1870. godine. I mada je laka industrija, u kojoj su preovlaĎivali drvni proizvodi, postojala u čitavom regionu, većina preduzeća ostala je nerazvijena. MeĎu Juţnim Slovenima i Rumunima raslo je nezadovoljstvo kada je, posle 1880, maĎarizacija u kulturi dodata na ugarsku političku prevlast. U meri u kojoj je postojao, ekonomski razvoj teško da im je bio od koristi. Krupni zemljoposednici, burţoazija i birokratija u njihovim zemljama uglavnom su bili otuĎeni od stanovništva, čak i u Hrvatskoj. U stvarnosti, razvoj je uslovio povećavanje broja onih ljudi koji su pristizali sa raznih strana Monarhije. Širom Austrougarske, Juţni Sloveni i Rumuni uglavnom nisu uspeli u svojim najvaţnijim nastojanjima da poprave svoj poloţaj posle kompromisa. Razlog tome moguće je pronaći u činjenici da bi prihvatanje njihovih zahteva značilo onemogućavanje saradnje dinastije i MaĎara. Zato su se njihovi prvaci i predstavnici i dalje upuštali u borbu za male napretke.

7

Srbija naprednjaka i radikala Smeštena na evropskoj periferiji Osmanskog carstva, otvorena ka Srednjoj Evropi, Srbija je razvila autonomni oblik drţavnosti pre Bugarske. Upravljajući svoje poglede na zapad i jug, ona je snivala da postane Pijemont juţnoslovenskog ujedinjenja, ili makar svih slovenskih zemalja u Osmanskom carstvu. No, kada je ustanak u Hercegovini prouzrokovao istočnu krizu, Srbija nije mogla da preuzme predvodništvo takvog pokreta. Liberalima, popularnijim i većim nacionalistima, bila je najzad poverena vlada, i Srbija je pošla u rat zajedno sa Crnom Gorom. Vojni porazi koje im je nanela Turska, pre nego što se Rusija latila oruţja, otkrili su jaz izmeĎu snova i mogućnosti njihovog ostvarivanja. Gubitak ruske podrške i osnivanje autonomne Bugarske izazvali su grubo buĎenje, najavljujući kraj predvodničke uloge koju je Srbija preuzela meĎu balkanskim Slovenima. MeĎunarodni sporazumi stavili su je, zajedno sa čitavim zapadnim Balkanom, u habzburšku sferu. Uz Bosnu i Hercegovinu, izvan njenih granica ostao je i Novopazarski sandţak, koji je razdvajao Srbiju od Crne Gore. Rusija je jasno stavljala na znanje da će Austrougarska preuzeti ulogu zaštitnika Srbije. Nove nezavisne drţave prestale su da budu vazali Osmanskog carstva da bi stvarno postale vazali Austrougarske. Na Berlinskom kongresu habzburška diplomatija je pruţila Srbiji najbolju podršku kojoj se s obzirom na uslove mogla nadati, ali je za uzvrat 1881. nametnula knezu Milanu ugovore kojim je njegova kneţevina pretvorena u satelit. Imenovana je nova vlada koja je odobrila trgovinski sporazum koji je Srbiju učinio agrarnom zavisnicom Dvojne monarhije. Još je značajnija bila tajna politička konvencija kojom se knez Milan obavezao da ne zaključuje meĎunarodne ugovore bez odobrenja Austrougarske. Tek kada ju je potpisao, o tome je obavestio trojicu svojih ministara koji su se zakleli da će sprečavati njeno otkrivanje. Okončana je značajna uloga Liberalne stranke. MlaĎa inteligencija okrenula joj je leĎa kada ona više nije imala ništa novo da ponudi, a isto su učinili i seljaci koji su bili prinuĎeni da plate cenu rata. Na izborima 1880. liberale su porazile dve nove stranke, jedna leva a druga desna, koje su se i formalno organizovale tokom te godine. Naprednjaci su bili levokrilni izdanak starih konzervativaca. Upravo se njima Milan obratio da oforme vladu koja bi prihvatila makar trgovinski ugovor s Austrougarskom. Bili su to privrţenici zapadnoevropskih ustavnih ureĎenja, uvereni da modernizaciju nerazvijenog srpskog društva treba da, u saradnji sa krunom, pokrene obrazovana elita. Iako su poţurili da se organizuju kao savremena stranka, naprednjaci su zadrţali duh političkog kluba gospode sličnih nazora. Radikali su, u stvari, stvorili prvu masovnu stranku i uključili seljaštvo u politiku. U početku nadahnut ruskim socijalizmom i narodnjaštvom, ali sve više i francuskom republikanskom levicom (nisu zaboravljali švajcarski radikalizam), njihov program je bio usmeren ka ograničavanju moći krune i činovništva, zahtevajući pravo glasa za sve muškarce i nadmoć zakonodavne nad izvršnom vlašću. Pošto su bili gurnuti u stranu, liberali su se poslednji pretvorili u organizovanu stranku. Za uzvrat što se vezao za Austrougarsku knez Milan je dobio njenu podršku da uzdigne svoju kneţevinu u rang kraljevine, što je 1882, po uzoru na rumunsko proglašenje iz 8

prethodne godine, i učinio. Zajedno sa proglašenjem kraljevine uspostavljena je i ustanova viteških redova, stvorena po uzoru na francusku Legiju časti - bio je to orden Belog orla i orden Svetog Save. Na taj način je simbolizovan i ulepšavan njen novi status nezavisne drţave, a odvraćana paţnja od protivljenja sve većoj podreĎenosti Beču. Milanovi naprednjački ministri bili su u većoj meri naklonjeni reformama nego njihovi ustavobraniteljski i konzervativski prethodnici, ali su, lišeni snaţne narodne podrške, bili prinuĎeni da tesno saraĎuju sa dvorom. Izbori iz 1883. bili su prvi izbori u kojima su učestvovale organizovane političke stranke. Tada su radikali osvojili dvostruko više glasova od drugih stranaka Naprednjački kabinet je podneo ostavku, ali je kralj Milan odbio da prihvati vladavinu nove većine. Imenovao je vladu starih konzervativaca, koji su smesta odloţili novoizabranu skupštinu, nareĎujući konfiskaciju sveg oruţja koje su u privatnom vlasništvu drţali svi pripadnici nekadašnje Narodne vojske. Razoruţavanje seljaštva, koje je bilo zamišljeno kao zaštitna mera, prouzrokovalo je eksploziju. U istočnoj Srbiji razoruţavanje je izazvalo široku pobunu koju je podstakla radikalska agitacija u oblastima stradalim u ratu sa Turskom. Vojska je slomila bunu čijim je voĎama suĎeno, ako već nisu bili prebegli u Bugarsku. Pogubljeni, utamničeni, prognani, razjureni ili pokoreni, radikali su bili neutralizovani, a kralj Milan je morao ponovo da se okrene naprednjacima. Uključivanje novog teritorijalnog trougla na jugu donelo je probleme. Novi okruzi ne samo da su teško postradali u ratu već su uglavnom bili na niţem stepenu razvoja u odnosu na Srbiju. Tamo su još postojali muslimanski zemljoposednici, od kojih su neki još imali hrišćanske seljake. U Nišu, koji je bio značajno osmansko upravno i vojno središte, pravoslavni Srbi u predvečerje njegovog „osloboĎenja" nisu činili više od polovine stanovništva. Svaki treći stanovnik grada bio je musliman. Berlinskim ugovorom Srbija je bila obavezna na poštovanje njihovih prava. Da bi navela muslimanske zemljoposednike da prodaju imanja i odsele se, privremena vojna uprava je uticala na kmetove da otkupljuju zemlju koju su obraĎivali. Špekulanti su kupovali imanja po niskim cenama. Mnoge javne zgrade, uključujući i dţamije, ubrzo su zapuštene i uništene, kako bi ustupile mesto novim graĎevinama. Dešavalo se to čak i ako su bile arhitektonski vredne, pošto su ih podsećale na turska vremena i poniţenja iz prošlosti. Srbija se novom juţnom granicom delom naslanjala na Bugarsku - novu slovensku suparnicu u borbi za preostale osmanske teritorije, koja se rasplamsala kada je Austrougarska zaustavila zapadnu srpsku iredentu. Posle bune iz 1883. Bugarska je postala i utočište za srpske emigrante, koji su se u njoj kretali bez teškoća, izazivajući granične incidente. Kada je 1885. Bugarska proglasila prisajedinjenje Istočne Rumelije, kralj Milan je u tome video kršenje Berlinskog ugovora i korak prema San Stefanu, smatrajući da je time promenjena ravnoteţa snaga na Balkanu. Kralj je bio u nedoumici oko sledećeg koraka Bugarske — moguće preuzimanje Makedonije, moţda i rat protiv Srbije, sličan pruskom ratu protiv Austrije iz 1866. godine. Zato je započeo preventivan rat, traţeći zadovoljenje u odnosu na Bugarsku, da bi izazvao evropsku intervenciju, raspršio snove o San Stefanu, ali i odvratio paţnju od unutrašnjih problema u svojoj zemlji. Milan nije shvatao da je njegovrat za prestiţ u Srbiji bio praktično smatran graĎanskim ratom protin braće, saveznika u ostvarivanju zajedničkog cilja. Čak ni konzervativci nisu shvatili zašto Srbija ne bi mogla da se sporazume sa Bugarskom oko sfera 9

uticaja u Makedoniji. Nerado mobilisani, srpski regruti ratovali su loše, donevši mladom kraljevstvu poraz i poniţenje. Austrija se umešala kako bi poštedela Srbiju od bugarskog upada, ali je poloţaj u kome se našao kralj Milan postao nepodnošljiv. Narušavao ga je i Milanov buran odnos sa kraljicom Natalijom, kćerkom moldavskog bojara. Zato je počeo da priprema svoje povlačenje, prihvatio novu skupštinu u kojoj su preovladavali radikali i dozvolio donošenje novog ustava koji je sastavio jedan odbor sačinjen od predstavnika svih stranaka, a radi čijeg sastavljanja su eksperti poslati u Francusku, Belgiju, Dansku i Grčku. Četvrti ustav Srbije, koji je usvojila skupština, predstavljao je značajan korak napred. Njime su proglašene graĎanske slobode, osnaţena lokalna samouprava i povećana ovlašćenja skupštine. Poslanici su bez izuzetka birani neposrednim i tajnim glasanjem biračkog tela, i dalje ograničenog samo na poreske obveznike. Kvalifikovanost poslanika opstala je samo kroz obavezu svakog okruga da bira najmanje dva univerzitetski obrazovana poslanika. Kruna je zadrţala znatna ovlašćenja aktivnog posrednika i nadzornika. Tek što je proglasio novi ustav, tridesetpetogodišnji kralj Milan je 1889. abdicirao, ali tek pošto mu je dozvoljen razvod. Nasledio ga je trinaestogodišnji sin Aleksandar (18761903), koji je bio pod nadzorom Namesništva. Radikalnoj stranci, koja je od svoga osnivanja dobijala sve izbore, zajedno sa njenim pomilovanim pobunjenicima iz 1883, povereno je sastavljanje vlade. No, mladi vladar je uskoro počeo da iskazuje istovetnu sklonost samovlašću kao i njegov otac. Nizom drţavnih udara, sa kojima je započeo dok još nije bio navršio sedamnaest godina, ustavnu vladu pretvorio je u farsu, ukidajući, uspostavljajući, darujući i suspendujući ustave. Sluţio se podeljenim stranačkim voĎstvima, postiţući tako parlamentarnu podršku. Njegovi zavaĎeni roditelji, koristeći preokrete, vraćali su se u Beograd i uticali na politiku. Aleksandar je 1893. na dvorskom prijemu pohapsio i otpustio namesnike i ministre, preuzimajući kraljevsku vlast. Sledeće 1894. uki-nuo je ustav iz 1888. i stavio na snagu ustav iz 1869. godine. Kralj se 1900. oţenio svojom ljubavnicom, starijom udovicom sumnjive prošlosti. Njegovu vladavinu obeleţile su slabe vlade. Radikali su bili najpopularnija stranka, čija je snaga počivala na njenim seljačkim glasačima, ali su njeni prvaci bili graĎanski političari i profesori koji su posle 1889. sproveli malo radikalnih promena. Kralj je uspeo da stvori dvorske frakcije u svim strankama. Aleksandar je postao vešt u zavaĎanju frakcija i manipulisanju izbora uz pomoć administrativnih pritisaka. Godine 1901. mogao je, u sporazumu sa radikalima koji su teţili povratku na parlamentarni reţim, ponovo da promeni ustav. Kralj je samovlasno podario nov ustav, sa dvodomnim zakonodavstvom. Tri petine novouspostavljenog Senata činili su izabranici krune. Kralj Aleksandar pretvorio je svoju kraljevinu u predmet meĎunarodne zabave. U doba nezavisnosti Srbija se našla priklještena izmeĎu austrougarske i osmanske teritorije, drţava površine od 48.600 kvadratnih kilometara, u kojoj je ţivelo 1,7 miliona stanovnika. Statistički, 87% njih ţivelo je na selu, pri čemu su se i neki od varošana i dalje bavili poljoprivredom. Niš je postao drugi grad u Srbiji sa preko 10.000 stanovnika, ali su upravo Beograd zadesile veoma brze promene. IzmeĎu 1874. i 1890. njsgovo se stanovništvo udvostručilo - sa 27.600 povećano je na 54.200 (samo je 34% njegovih stanovnika iz 1890. bilo roĎeno u gradu). Pismeno je do 1900. bilo čak 73,25% graĎana Beograda. Osamdesete 10

godine stoleća bile su razdoblje haotičnog razvoja prestonice koja se nalazila na pola puta izmeĎu turske varoši i evropske prestonice, sa uglednim novim zgradama, kraljevskim dvorom, pozorištem i univerzitetom. Gradsko stanovništvo, većinom roĎeno na selu, postalo je nosilac napretka, uglavnom delovanjem trgovaca, činovnika, oficira i učitelja, čiji se tanak gornji sloj pretvarao u burţoaziju evropskog tipa. Bila je to, meĎutim, po mnogo čemu obrazovana burţoazija, predodreĎena za drţavnu sluţbu ili za zanimanja nadzirana od drţave. Još uvek podeljene na esnafe iz osmanskog vremena, suočene sa sve većom konkurencijom iz inostranstva, zanatlije su predstavljale prelazni sloj izmeĎu radnika i burţoazije. Šegrti, trgovački pomoćnici, studenti i stariji Ďaci obezbeĎivali su masovnost demonstracijama protiv vlasti. Seljačka većina nije imala poverenja u gradove i drţavni aparat, koji je svojom delatnošću koristio uglavnom gradovima. Na selu se osnovna ishrana svodila na niskoproteinski kukuruzni hleb, mlečne proizvode i povrće. Seljaštvo se bunilo ponajviše protiv poreskog opterećenja koje se, zbog vojnih izdataka i izgradnje ţeleznice, izmeĎu 1879. i 1883. više nego udvostručilo. U osnovi okrenuto ţivotnim i lokalnim pitanjima, ono nije bilo nacionalističko. „Ako otmemo Bosnu, moja njiva neće biti veća", rekao je jedan seljački poslanik u Narodnoj skupštini 1876. godine. Uspehu Radikalne stranke doprineo je njen zahtev za odlučno smanjenje birokratije i prenošenje ovlašćenja na lokalnu samoupravu. Bila je to populistička stranka koja je umela da čuje ţelje birača i da uvidi stvarnosti vlasti. Posle velikog udarca koji je doţivela 1883, ova stranka je počela ideološki da se udaljava od levice. No, mada ne postoje sumnje o njenom doprinosu demokratizaciji političkog ţivota Srbije, njena uloga u modernizaciji zemlje još je predmet rasprave. Tek posle sticanja nezavisnosti program modernizacije postao je svestan napor. Poput ostalih balkanskih društava, Srbija je bila siromašna i imala je malobrojnu elitu. Konkurencija je bila ograničena, a samim tim bila je sputana i potraga za rešenjima koja će omogućiti prelaz ka otvorenom društvu u zemlji. Osnovno obrazovanje, iako po zakonu obavezno, bilo je u praksi ograničeno zbog nedovoljnog broja učitelja i odbijanja roditelja da svoje domaćinstvo liše radne snage. Srednje škole bilo je moguće pohaĎati samo u gradovima, zbog čega je 1885/1886. njih pohaĎalo samo 5.600 Ďaka. Inteligenciju su činili univerzitetski obrazovani. Osamdesete godine 19. veka bile su vreme snaţnog razvoja kulturnog ţivota, te je beogradska Velika škola 1880. postala univerzitetska ustanova u punom smislu. Tada je drţava za stipendije radi školovanja u inostranstvu izdvajala 119.000 dinara (što je prevazilazilo sumu izdvajanu za Narodnu skupštinu). Shvatanje da se srpsko društvo nalazi na prekretnici bilo je opšteprihvaćeno. Deo elite prihvatio je izazov, ţeljan da dokaţe kako je Srbija postala punoletna. Naprednjaci su bili rešeni da odbace ono u čemu su videli romantične pseudoliberalne ideale, da bi se prihvatili stvarnog zadatka uspostavljanja evropske drţave. Srbija ne samo da je imala duţnost da se uzdigne do standarda porodice modernih drţava kojima se bila pridruţila već je, zapravo, morala da se modernizuje kako bi odrţala svoju nezavisnost. Kralj Milan se, u svojim manje ciničnim trenucima, donekle saglašavao s njihovim gledištem. I, dok je on ulagao napore kralja i kasnije kralja-oca i vrhovnog komandanta ka organizovanju savremene vojske umesto neuspešne, romantične Narodne vojske njegovog prethodnika, naprednjaci su više razmišljali o ratu sa zaostalošću. 11

Naprednjački kabinet Milana Piroćanca (1837-1897), pravnika obrazovanog u Parizu koji je prihvatio Milanovu konvenciju s Austrougarskom iz 1881, sproveo je u razdoblju od 1880. do 1882, u kome se odrţao na vlasti, najznačajnije reforme. PotvrĎeni su sloboda štampe, govora i udruţivanja, kao i samostalnost sudstva; reformisani su porezi i škole; organizovana je stajaća vojska; osnovana je Narodna banka ovla-šćena da izdaje novčanice i sagraĎena prva ţeleznička pruga. Francuski uticaj na modernizaciju Srbije bio je značajan zahvaljujući, kako školovanju srpskih studenata u Francuskoj tako i francuskim savetnicima u zemlji. Ali, ne sme se zanemariti ni austrijski i nemački uticaj. Nemačka je naročito bila uticajna od sedamdesetih godina, posebno na vojnom planu, a, iz tog razloga, u medicini, zdravstvenom sta-ranju i tehnici. Ne sme se prevideti ni ruski uticaj. Zajedno s procesom modernizacije javljao se i strah od promena i nesigurnost, kao i otpor ceni kojom se modernizacija morala platiti. Udruţivanje naprednjačkog elitističkog evropejstva sa monarhovim konzervativnim političkimstremljenjima i njegovim vezivanjem za Austrougarsku radikali su videli pre kao pretnju nego kao uslov nezavisnosti Srbije. Spojili su ostatke svojih socijalističkih i narodnjačkih ideja ruskog tipa sa elementima slovenofilstva. Ipak, mada su se radikali u potpunosti okrenuli narodnom suverenitetu i parlamentarnoj vladavini pod francuskim uticajem, njihov voĎa Nikola Pašić (1845—1926) protivio se sistematskom usvajanju zapadnih uzora, čime bi bilo iskorenjeno srpsko seljaštvo, a zemlja pretvorena u koloniju. Zastupao je politiku koja bi od Zapada pozajmila samo tehnologiju nadogradnje onoga što je video kao tradicionalne slovenske seljačke ustanove (kakva je bila mesna samouprava), negovala slovenske veze (naročito sa Bugarskom) i oslanjala se na Rusiju. Radikali su bili skloni da povremeno posmatraju Zapad (Evropu, kako su je u to vreme obično nazivali na Balkanu) i Rusiju kao dva sveta, kao i da poistovećuju Zapad s Austrougarskom. Usvajanje metoda za nadogradnju tradicionalnih ustanova bio je jedan od načina kojima se pristupalo razvoju. Na njega se nailazilo (i nailazi se) kod svih društava u razvoju. U stvari, osamdesetih godina započinje razdoblje napretka koji je omogućio Srbiji da se odupre zavisnosti od Austrougarske. Poljoprivreda je i dalje bila glavna ekonomska delatnost, sa 73% obradive zemlje izdeljene na imanja čija je površina bila manja od pet hektara. Površine zasejane ţitom su udvostručene u razdoblju izmeĎu šezdesetih i devedesetih godina. Najznačajnija letina bio je kukuruz, zatim pšenica, i mada su šume bile nemilosrdno krčene, još su pokrivale oko 30% drţavne teritorije. UreĎena drţavna uprava i predvidivi novčani nameti omogućili su seljacima stvaranje trţišnih viškova, koji su pre postizani gajenjem ţitarica nego stočarstvom. Domaće gradsko trţište potraţivalo je sve veći udeo prinosa, tako da je do kraja stoleća malo više od 12% ukupne ţetve bilo izvoţeno, dok ţitarice pre 1905. nikada nisu činile više od 30% vrednosti srpskog izvoza. Zavisnost od izvoza stoke u Austrougarsku se nastavila. Gotovo uspostavljajući carinsku uniju s Austrougarskom, ugovor iz 1881. pomogao je srpski poljoprivredni izvoz, tako da je do 1887. dosegao tačku povoljne ravnoteţe. UnapreĎeni uzgoj na velikim maĎarskim imanjima okončao je, meĎutim, prost izvoz ţirom hranjenih svinja iz Srbije. Srpski uzgajivači bili su prinuĎeni da tove svoje svinje radi prodaje slanine i masti, kao i da im obezbede prehranu kukuruzom. I pored toga, povećavali su se pritisci, maĎarski interesi 12

nalagali su uvoĎenje zaštitnih tarifa, što je naposletku dovelo do carinskog rata sa Rumunijom i Srbijom. Počeci industrije bili su spori usled nedostatka kapitala i podrške pruţene austrijskom uvozu 1881. godine. Topolivnica u Kragujevcu i dalje je bila najveća fabrika, sa preko 2.000 zaposlenih do 1900. godine. Srpsku industriju činilo je nekoliko pivara u većim gradovima, velikih mlinova i pilana, kao i začeci eksploatacije ruda uz pomoć austrijskog i belgijskog kapitala. Malobrojne valjane komunikacije bile su, pored nedostatka kapitala, glavna prepreka brţem razvoju. Godine 1884. drumovi nisu bili duţi od 400 kilometara, pa i oni su bili neupotrebljivi za vreme kiše. Te godine dovršena je ţeleznička linija izmeĎu Beograda i Niša, povezana Savskim mostom sa Zemunom u Ugarskoj, a 1888. s osmanskim i bugarskim prugama. Crna Gora je ostala jedina evropska zemlja bez ţelezničke pruge. Ţeleznica ne samo da je bila obaveza nametnuta odredbom Berlinskog ugovora već i goruća potreba. Ţeleznica, kojom je 1888. zemljom proputovalo 272.000 putnika, otvarala je nove mogućnosti za razvoj Beograda, u to vreme već značajne rečne luke sa robnim saobraćajem od 41.000 tona. Kao i drugde, nastanak ţelezničkog saobraćaja bio je povod sumnjama. Ţeleznički ugovori pretvorili su se u osetljivu temu skupštinskih rasprava 1880. godine. Radikali su ih, koristeći se strahovima od stranih interesa koji bi zemlju iznova odveli u ekonomsku zavisnost i uništili narodnu kulturu zasnovanu na jednakosti i mesnoj samoupravi, upotrebljavali protiv naprednjačke vlade. Izgradnja ţeleznice i naoruţavanje svakako su povećali javnu potrošnju, izazivajući od 1880. budţetske deficite, pošto je isplaćivanje kamata evropskim zajmodavcima zamenilo danak sultanu. Budţet je sa 27 miliona dinara, koliko je iz-nosio 1879, porastao na 44,7 miliona u 1887. godini. Te godine je preko 34% sredstava budţeta otišlo na servisiranje stranog duga, preko 31% je bilo odreĎeno za naoruţanje, a 34% za ostale drţavne troškove. Iako su radikali govorili o skupoj drţavnoj birokratiji, „ostali troškovi" nisu bili toliko veliki, a bili su mnogo manji nego u nekim drugim balkanskim zemljama. Uprkos nesumnjivom napretku, slika nezavisne Srbije u poslednjoj četvrtini 19. veka nije bila privlačna, čak ni za Srbe koji su ţiveli izvan kraljevstva, a kamoli za ostale Jugoslovene. Odvraćali su ih hirovi njenih kraljeva Obrenovića i veze koje je zemlja odrţavala s Austrougarskom. Crna Gora se potvrdila pošto su se na njenom prestolu smenjivali sposobni vladari, ali nije mogla da nadoknadi prestiţ veće srpske drţave, a ni jedna ni druga nisu mogle da igraju odlučujuću ulogu u pokretima juţnoslovenskih habzburških podanika.

13

Rumunija liberala i konzervativaca Logična posledica rumunske nezavisnosti bilo je njeno proglašenje za kraljevinu 1881. godine. Ostali simboli obeleţili su formalno ukidanje osmanskog sizerenstva. Prvi zakon donesen posle sticanja nezavisnosti bilo je uspostavljanje ordena Rumunske zvezde, a zatim i Rumunske krune. Boje dinastije Hoencolerna i njihov moto našle su se na grbu kraljevine, kako bi povezale dinastiju i drţavu. Kruna za rumunskog kralja iskovana je od gvoţĎa turskog topa zarobljenog tokom rata koji je nazvan Ratom za nezavisnost. Jedino Karolovo dete je umrlo, te je njegov sinovac Ferdinand (1865-1927) usvojen da bude naslednik. Berlinskim ugovorom Rusiji je vraćena juţna Besarabija, koja je od Pariskog ugovora ponovo bila u posedu Rumunije (ili Moldavije), u zamenu za 15.600 kvadratnih kilometara osmanske Dobrudţe, uključujući i deltu Dunava. Besarabija je u celini i dalje bila podvrgnuta nemilosrdnoj asimilaciji. Stara moldavska bojarska zajednica postepeno je uključena u rusko društvo, te je rumunski udeo u stanovništvu opao sa 74 % u 1874. na 54% u 1896. godine. U Dobrudţu su se doseljavali Turci, Tatari i Bugari. Propatila je tokom rata, bila zaostala u svakom pogledu, a njeno prisajedinjenje nije bilo lako. I mada je na kraju donela koristi razvijanju poljoprivrede i luke Konstance, meĎu savremenicima je bilo malo oduševljenja za razmenu teritorija, kojom je bila uslovljena nezavisnost. Drugi uslov za zvanično (de iure) priznavanje bilo je ukidanje svake na zakonu zasnovane verske diskriminacije. Sedmi član Ustava, naime, onemogućavao je naturalizaciju nehrišćanima. To se odnosilo na novopriključene muslimane iz Dobrudţe, ali je uglavnom pogaĎalo doseljene Jevreje. Rusija i Austrougarska ţurno su i bezuslovno priznale Rumuniju kako bi stišale njeno nezadovoljstvo, ali Francuska, Nemačka i Velika Britanija nisu to učinile sve do 1880. godine. Tada je, u atmosferi straha od jevrejske ekonomske koikurentnosti i otpora mešanju u unutrašnje rumunske stvari, sprovedena revizija Ustava. Jevreji su se već pomerali u Moldaviju iz austrijskog dela Poljske, ali su upravo u drugoj polovini 19. veka ruski Jevreji odlazili u sve većem broju, seleći se u habzburške zemlje i Rumuniju. Prelazili su, isto tako, i iz Austrougarske u Rumuniju, koristeći ekonomska preimućstva koja im je nudila njihova nova zemlja prepuštena na volju Evropi. Za vreme Kuze preduzeti su skromni koraci ka emancipaciji i pojedinačnoj naturalizaciji, ali dolaskom liberala na vlast odnosi su ponovo zaoštreni. Razne zabrane navele su Jevreje da se okupljaju u gradovima, gde su se bavili raznim poslovima, dok su na selu mogli da drţe krčme, bave se zelenaštvom i vode imanja. Do kraja veka Jevreja je bilo 250.000, odnosno 3,3% ukupnog stanovništva, 14,6% graĎana i 32% gradskog stanovništva Moldavije. U Jašiju su činili do 42% stanovnika. Uglavnom neasimilovani, oni su ispaštali za sva zla koja je izazvala raspodela zemlje, a doţivljavani su i kao pretnja domaćem gradskom sloju u usponu. Problem je dobio meĎunarodne razmere. Rumunski Jevreji zadobili su podršku jevrejskih organizacija u inostranstvu koje su, preko naklonjenih evropskih političara, vršile pritisak na rumunsku vladu. Rezultat njihove aktivnosti bio je nalog Berlinskog kongresa za reviziju Ustava. Rumunija je, protiv svoje volje, u oktobru 1879. postupila u skladu s odredbama Berlinskog ugovora — Jevreji su mogli da proĎu kroz proces naturalizacije, posle 14

desetogodišnjeg probnog razdoblja, dok su zemlju mogli da poseduju samo graĎani roĎeni u Rumuniji. Sile su bile zadovoljne, ali kako je iseljavanje iz Rusije postajalo sve masovnije, antisemitizam se pretvorio u osobenost političkog ţivota. Po novoj proceduri, do Prvog svetskog rata drţavljanstvo je uspelo da dobije ne više od hiljadu Jevreja, dok je liberalno zakonodavstvo u ekonomskim pitanjima diskriminisalo strance. Ovim su mogli da se koriste rumunski političari, ali su ga koristile i sile kada su ţelele da na nešto prinude Rumuniju . Uprkos ovom i drugim problemima, nezavisna Rumunija je tokom vladavine kralja Karola I bila stabilna politička graĎevina sa najnaprednijom ekonomijom na Balkanu. Bratijanu, koji je upravljao zemljom tokom istočne krize, rata sa Turskom i Berlinskog kongresa, ostao je na duţnosti do 1888. godine. Pod njegovom liberalnom vladom Rumunija ne samo da je postala nezavisna kraljevina već se njeno znatno osavremenjeno zakonodavstvo pozabavilo svim vidovima uprave, obrazovanja, vojske i privrede. Izbori za parlament koji će izvršiti reviziju Ustava sprovedeni su 1883. godine. Bratijanu je računao da će umerenom izbornom reformom, ne samo izbeći otcepljenje levog krila stranke već i obezbediti veću podršku Liberalnoj stranci povećavanjem uticaja burţoazije na račun zemljoposednika. Kralj je prihvatio reforme kao neizbeţne i poverio Bratijanu da ih oprezno sprovede. Sve poluge bile su pokrenute kako bi konzervativci bili sprečeni da steknu trećinu poslanika i senatora, neophodnu za sprečavanje reformskih predloga. Liberali su zadobili nadmoćnu većinu. Smanjenjem broja izbornih kolegijuma na tri, reforma je ojačala politički uticaj srednjeg sloja na uštrb krupnih zemljoposednika. Prva dva kolegijuma dobila su 145 poslanika, dok je treći, koji je predstavljao seljaštvo, uspeo da stekne 38 - nešto više nego ranije. Ukupan broj birača je donekle povećan, nastavljajući da raste uporedo s ekonomskim razvojem: sa 60.000 birača u 1888. na 94.000 birača u 1905, pri čemu je ukupno bilo šest miliona stanovnika. Senat je ostao bastion konzervativizma, pre svega zato što je njegovo biračko telo 1905. i dalje brojalo manje od 25.000. Budući da je Konzervativna stranka nastavila da zastupa krupne zemljoposednike, liberali su stali izasve većeg trgovačkog, industrijskog i profesionalnog srednjeg sloja. Čak i tada, pomenuta podela bila je nejasna. Imanja su počela da prelaze iz poseda starih bojarskih porodica u vlasništvo nove, bogate burţoazije, i to bilo neposredno ili tako što su zalagana kod kreditnih ustanova koje su drţali liberali. Bankari i trgovci koji su kupovali zemlju postajali su zemljoposednici, dok su se zemljoposednici, rasprodajom zemlje, pretvarali u burţoaziju. Konzervativci su bili naklonjeni slobodnoj trgovini, štiteći interese zemljoposednika koji su izvozili ţitarice i stoku. Nasuprot njima, liberali su zastupali uvoĎenje zaštitnih carina za industriju. I pored toga što su poprimile savremenu strukturu, obe stranke su i dalje bile klike ljudi povezanih ličnom odanošću, zajedničkim interesima i ţeljom za vlašću. Kralj je imao ključnu ulogu kada je reč o ishodu izbora, sluţeći se svojim ovlašćenjem imenovanja predsednika vlade i raspuštanja parlamenta. Pošto bi primio ostavku vlade, savetovao se sa političkim voĎama pre nego što će odrediti jednoga od njih da sastavi novu. Prvi zadatak novog predsednika vlade, pošto bi sastavio kabinet, bilo je organizovanje izbora. Vlada je imala prednosti pošto je kontrolisala finansije i drţavni aparat. Procedura je davala vladaru ulogu stoţera oko koga su se okupljale stranke, čije su se voĎe nadmetale oko jemstava stabilnosti koje je isključivo on pruţao. 15

U deceniji posle Rata za nezavisnost liberali su dominirali rumunskom politikom. Uspostavljajući bliske odnose sa kraljem Karolom, Bratijanu je, pošto se razišao sa pojedinim radikalnijim liberalima, postajao sve izrazitije sklon samovlašću. Pojavile su se teškoće u odnosu sa monarhom kada je, posle 1884, opozicija počela da ga kritikuje zbog prevelike podrške koju je pruţao liberalima. Konzervativce, koji su se našli u rasulu pošto su njihove pristalice počele da se razilaze, na okupu je odrţavala netrpeljivost koju su osećali prema onima koji su se borili za naklonost niţih klasa. Posle izbora iz 1888. kralj Karol je shvatio da mu Bratijanu više ne koristi, te je liberalni voĎa uskoro uvideo da je izgubio vladarevo poverenje. Podele nastale u njegovoj stranci omogućile su nastanak više kratkovekih konzervativnih vlada. Konzervativci su bili pod pritiskom sopstvene frakcije „juminista" (omladine) koji su zahtevali posvećivanje seljačkom pitanju i predstavljanje stranke burţoaziji kao zastupnicima razboritih promena. Zahvaljujući tome, konzervativci su naposletku stvorili prosvećenu vladu koja se na vlasti odrţala do 1895. godine. Nestanak značajnih voĎa, unutrašnje podele i finansijske teškoće bile su uzrok čestim promenama vlada krajem veka. Uspešan rad zakonodavne vlasti nastavljen je pod vladavinom obe stranke, pošto je sistem omogućavao slobodu okupljanja, udruţivanja i izraţavanja. Štampa je cvetala, podsticala politički ţivot i doprinosila stvaranju javnog mišljenja, i pored činjenice da je većina graĎana imala malo mogućnosti da se bavi sopstvenom političkom sudbinom. „Stvaranje nacije" zaokupilo je sve snage rumunske političke i intelektualne elite. To je značilo stvaranje moderne uprave u zemlji. Kao i u Srbiji, Zapad je bio uzor, kome je uglavnom valjalo povlaĎivati, ali i zazirati od njega. Pošto je „stvaranje nacije" značilo i stvaranje nacionalne drţave u kojoj će se okupiti svi Rumuni, kraljevina je omogućila snaţan kulturni podsticaj za Rumune u Ugarskoj, i to delovanjem pisaca, naučnika, umetnika i novina, kao i radom dva univerziteta (u Bukureštu i Jašiju) od šezdesetih godina veka i Rumunske akademije osnovane 1879, koja je u svome radu na ureĎenju jezika sledila uzore Francuske akademije. Taj kulturni procvat, čak u većoj meri nego u Srbiji, prikrivao je slabe rezultate u seoskoj sredini, gde nije moglo do kraja da bude sprovedeno obave-zno osnovno obrazovanje zbog nedostatka učitelja i škola. Uprkos sekularizaciji političkih ustanova, Crkva je i dalje bila bedem nacionalne svesti - pod nadzorom drţave. Ona je 1885. dobila od vaseljenskog patrijarha potvrdu svog autokefalnog poloţaja. Pravoslavlje ipak nije bilo dovoljno da bi bio stvoren poseban rumunski identitet. Istoričari su tragali za slavnom prošlošću kao jemstvenikom isto tako slavne budućnosti. Kao i kod njihovih balkanskih suseda, Rumunima je ponovo otkrivena prošlost pruţala dostojno me-sto meĎu ostalim narodima Evrope, ali ih je u njihovom slučaju „rumunstvo" odelilo od Slovena i Grka. Nasuprot vremenu turske vlasti kod ovih poslednjih, za Rumune je upravo grčka „fanariotska" epoha bila mračno doba rumunske istorije. Ponovo su se, više nego bilo gde drugde na Balkanu, intelektualci uključili u široku raspru izmeĎu evropejaca i tradicionalista. Evropejci su se nadmetali ne samo oko političkog modela već i oko ustrojstva industrije i bankarskog sistema, teţeći potpunom usvajanju tekovina francuske kulture. Prigovarano im je da prihvataju forme koje mogu da obuhvate samo površinu rumunskog društva. Njihovi kritičari su u ne manjem broju bili obrazovani na Zapadu; obično u većoj meri podloţni nemačkim uticajima, primali su istoricističke i 16

evolucionističke ideje. Tradicionalisti su takoĎe ţeleli da dovedu Rumuniju u bliţi dodir s Evropom, ali pod njenim uslovima, uz poštovanje njenih tradicija i osobenosti. Takve rasprave imale su odjeka meĎu političarima i ekonomistima. Od sredine stoleća stanovništvo se uvećalo za dva miliona, tako da je Rumunija do 1899. imala skoro šest miliona stanovnika. Gradsko stanovništvo se gotovo udvostručilo, dostigavši milion. Bukurešt je do 1916. imao 381.000 stanovnika. Narod se doseljavao u prestonicu koja je bila i industrijsko središte, u dve dunavske luke Galac i Brailu, kao i u Ploešti, mesto nove petrolejske industrije. Uprkos svim promenama, na samom kraju veka polovinu obradive zemlje posedovalo je 6.500 ljudi čija su imanja prevazilazila površinu od 100 hektara. Njih 2.000 drţalo je 38% površine zemlje, posedujući imanja pojedinačno veća od 500 hektara. Veći deo njih, dajući zemlju u zakup, ţiveli su u Bukureštu ili su veći deo vremena provodili u inostranstvu. Zapostavljajući poljoprivredu, svoj tradicionalan oslonac i izvor prihoda, oni su ubrzali raspadanje svoje klase, pošto su njihovo mesto na selu preuzimali zakupci. Zakupci zemlje bili su većinom kreditori, dućandţije i trgovci ţitom koji su tako ulagali sakupljeni kapital. U pojedinim slučajevima bio je to posao velikih razmera. Napredan sloj malih samostalnih posednika nije se razvio, pošto je većina seljaka imala premalo zemlje. Agrarna reforma iz 1864. nije bila dovršena do sticanja nezavisnosti, i u toku dvadeset godina većina onih koji su dobili zemlju ostala je, zahvaljujući prodaji i hipotekama, bez makar jednog njenog dela. Seljaštvo nije predstavljalo homogen sloj stanovništva. Postojalo je oko 200.000 radnika bezemljaša (14% aktivnog zemljoradničkog stanovništva), zajedno sa drugih 100.000 koji su zakupljivali ali i posedovali nešto zemlje. 750.000 seljaka koji su posedovali imanja površine manje od pet hektara morali su da dopune svoje prihode radom na velikim posedima, a 176.000 s imanjima površine od pet do deset hektara povremeno su morali da rade za nadnicu. Na vrhu je 36.000 vlasnika imanja površine izmeĎu deset i pedeset hektara stvorilo gornji sloj seoskog društva sa početaka 20. veka. Napredak koji je Rumunija doţivela u uzgajanju ţitarica bio je zadivljujući. Do kraja stoleća su ţitarice (uglavnom pšenica) činile pribliţno 85% ukupne vrednosti izvoza, dok je do 1910. Rumunija bila četvrti izvoznik pšenice u svetu. Površina obradivog zemljišta pod ţitaricama udvostručena je od 1860. do 1890, tako da je obradive zemlje po stanovniku bilo izmeĎu 40% i 75% više nego u Grčkoj, Bugarskoj ili Srbiji. Veliki posedi imali su odlučujuću ulogu u širenju uzgajanja ţitarica. Neki od njih su prihvatili moderne austrougarske metode, mada nedovoljno da bi bila izazvana poljoprivredna revolucija, pre svega zato što je očuvan, a u suštini čak i povećan, broj napoličara. Seljaci su, pošto im je 1864. dato premalo zemlje, pod zakup uzimali dodatne površine da bi zadovoljili svoje potrebe, radili su na delu velikog poseda, a u zamenu za drugi, davali su deo svoje letine. Time su izbegnute dodatne novčane obaveze, ali su umnoţeni sukobi. Kada su svetske cene ţitarica posle 1896. počele da rastu, više posednika izmenilo je ustrojstvo pomenutog odnosa, započinjući sa povećavanjem ţitnih i radnih daţbina. Nesreća seljaka se tako produbljivala u vreme neviĎene poljoprivredne ekspanzije. Njihova ishrana bila je zasnovana na kukuruzu, a oskudevali su čak i u mlečnim prizvodima. Političari su ih najčešće zapostavljali, jer su se seljaci, opterećeni dugovima i uništavajućim zemljišnim ugovorima, neprekidno nalazili na rubu siromaštva. Sve gori ekonomski uslovi i upotreba vojske protiv onih koji nisu uspevali da ispune odredbe svojih ugovora, doveli su 17

osamdesetih godina do izbijanja nasilja. Kolektivna odgovornost za neispunjavanje ugovora ukinuta je 1882, a upotreba sile je zabranjena. MeĎutim, nasilja su i dalje trajala. Nepovezani, ali ozbiljni, nemiri iz 1888. skrenuli su paţnju političara na rĎavo stanje seljaštva. Poljoprivredna kreditna banka osnovana je 1881, da bi tokom 1892. bila reorganizovana kako bi bila više usmerena ka seljaštvu. Ipak, većina seljaka bila je odviše siromašna čak i da bi se kvalifikovala za primanje pomoći. Godine 1889. usvojen je Zakon o prodaji drţavne zemlje izdeljene na male površine, pri čemu su obezbeĎeni krediti i zaštita sitnih posednika. Zakonodavci su se bavili posebnim pitanjima tek kada bi se ona nametnula; oni nisu nameravali da menjaju postojeće strukture pošto je njihov prevashodni interes bio povećanje proizvodnje. Štaviše, za liberale je, u odnosu na industriju, poljoprivreda uvek imala drugorazredni značaj. Gradski srednji sloj trgovaca, zanatlija, advokata, učitelja i drţavnih sluţbenika uglavnom je zamenio nekadašnji većinom od stranaca sastavljen trgovački i kreditorski sloj. Na vrhu novog sloja nalazila se krupna burţoazija koja je stekla svoja bogatstva u poslednje dve decenije stoleća. Jezgro njenog kapitala bilo je uloţeno u industriju, što je njenim pripadnicima obezbedilo uticaj na ekonomsku politiku zemlje. Kada su tradicionalni cehovi 1873. ukinuti, zakon je prosto priznao svršenu stvar. Stare gradske zanatlije zamenilo je novonastalo gradsko radništvo sastavljeno od najamnih radnika u prehrambenoj i drugim potrošačkim industrijama, rudarstvu, nafti i saobraćaju - do 1914. bilo je 200.000 radnika, koji su činili 20% aktivnog stanovništva, od kojih je više od polovine radilo u preduzećima sa manje od 100 zaposlenih. Većinom su bili neobučeni, pristigli sa sela, te su i dalje deo dohotka dobijali od poljoprivrede. Zbog neprekidnog priliva takvih radnika, zadrţane su niske nadnice i loši radni uslovi. Industrija se izuzetno okoristila širokim liberalskim programom podrške industrijskom razvoju. Drţava je stala. iza savremene industrije, koja je i pored svega ostala vezana za zemlju, pošto su njome preovladavale prehrambena, drvna i naftna industrija. Tek što se oslobodila trgovačkog sporazuma s Austrougarskom, Rumunija je 1886. uvela Opšti carinski zakon, kojim su zaštićene vodeće grane poljoprivredne proizvodnje — uglavnom prerade šećera i duvana. Liberali su se zatim upustili u širok program stvaranja samostalnog nacionalnog industrijskog sektora, nudeći preduzetnicima podsticaj i zaštitu. Takve mere preduzete su jednu deceniju pre sličnih u Srbiji i Bugarskoj. Investicioni kapital sakupljen je iz raznih izvora - intenzivnije eksploatacije zemlje, priliva naknadnih isplata od agrarne reforme, zemlje date pod zakup i trgovina. Nagli rast spoljne trgovine podsticao je ekonomsku aktivnost i privlačio ulaganja iz inostranstva. Ulaganja su u većim iznosima stigla posle sticanja nezavisnosti, putem zajmova koji su rumunskoj drţavi dati radi ostvarenja ambicioznih programa javnih radova, a ulagano je i u bankarstvo, osiguranje, trgovinu i industriju. Zakon o rudnicima iz 1895, koji je otvorio put stranom kapitalu, označio je prekretnicu u naftnom sektoru koji je postao najdinamičnija grana industrije. Rumunska naftna polja nalazila su se bliţe glavnim evropskim trţištima nego postojeći ruski i američki izvori. Petrolejska leţišta severno od Bukurešta i oko Ploeštija pronaĎena su šezdesetih godina 19. veka, ali su bila malo crpljena sve do devedesetih godina. Proizvodnja nafte porasla je sa 1.188 tona u 1850. na 250.000 tona u 1900. godini. Do tada je većina rafinerija bila u vlasništvu nemačkog, holandskog, britanskog i američkog kapitala. Više od polovine 18

proizvodnje bilo je izvoţeno. Drţava je bila najveći domaći potrošač pošto je krajem veka u ţelezničkom saobraćaju zamenila ugalj naftom. Rumunska drţava obezbedila je infrastrukturu podesnu za ekonomski razvoj pošto je stvorila moderan monetarni i merni sistem, savremenu transportnu mreţu i osnovala banke. Od drţave potpomagane, kreditne banke osnivane su uporedo sa privatnim bankama specijalizovanim za trgovinske transakcije, ali nijedna meĎu njima nije mogla da zadovolji potraţnju za kreditima koja je posle sticanja nezavisnosti po stajala sve veća. Zbog toga je bilo neophodno 1880. Godine osnivati Narodnu banku Rumunije. Ustrojena po uzoru na belgijsku centralnu banku, sa monopolom na izdavanje banknota, ona je bila i centralna trgovinska banka. Ta banka je bila akcionarsko društvo s ekskluzivnim domaćim kapitalom, u kome je od 1901. postojalo i drţavno učešće. Njenih privatnih akcija dočepali su se prvaci Liberalne stranke, ne skrivajući svoju nameru da, usmeravajući ih, odigraju ključnu ulogu u industrijskoj politici. Rumunija je prva meĎu balkanskim drţavama započela izgradnju ţeleznice. Radovi su započeli 1857. godine. Do 1880, kada je njena vlada morala da popusti pred Bizmarkom (koji je pitanje ţeleznica povezao sa priznavanjem rumunske nezavisnosti) i otkupi deonice bankrotiranih nemačkih bankara, već je bio sagraĎen 921 kilometar pruge. U isto vreme u Bugarskoj je postojalo 224 kilometara pruge, 12 kilometara u Grčkoj, a u Srbiji uopšte nije postojala. Rumunske drţavne ţeleznice, koje su do 1889. bile u potpunosti nacionalizovane, bila su najveće industrijsko preduzeće u zemlji sa 23.000 zaposlenih. Ţeleznička mreţa je do 1900. proširena na 3.100 kilometara, a drumovi su sa 1.800 kilometara iz 1871. bili produţeni na 24.800 kilometara u 1900. To je bilo skupo preimućstvo. Godišnje otplaćivanje drţavnih zajmova trţištima kapitala činilo je više od 20% drţavnih troškova. Pošto su zemljišni interesi obe stranke nametali politička ograničenja neposrednim porezima, dok je gradski sektor uspostavio ekonomska ograničenja posrednim nametima, budţetska povećanja nisu bila moguća bez ponovnog obraćanja zajmodavcima. Budţeti su gotovo udvostručeni u razdoblju od sticanja nezavisnosti do kraja stoleća. Izvršeno je znatno preusmeravanje spoljne trgovine od Istoka prema Zapadu. Isprva, kao i u slučaju Srbije, Austrougarska je zauzela prvo mesto, kao trţište za rumunske poljoprivredne proizvode i izvoznik industrijskih proizvoda. Trgovinski sporazumi sa Dvojnom monarhijom, ali i sa Rusijom, Francuskom, Velikom Britanijom, Italijom i Nemačkom, doneli su porast finansijskog poslovanja i uspostavljanje povoljne ravnoteţe. Srazmerna otvorenost rumunskog trţišta (do zakona iz 1886) i pored toga nanela je teţak udarac domaćoj industriji. Kada je Austrougarska na pomenute zaštitne zakone odgovorila carinskim ratom, Britanija je preuzela mesto rumunskog najboljeg kupca, a Nemačka dobavljača. Do tada odrţavanu politiku ravnoteţe izmeĎu njena dva moćna suseda, narušenu u korist Austrougarske, prekinulo je ogorčenje prema Rusiji, koja je ponovo postala neprijatelj broj jedan, kako za političare tako i za javnost. Prvi diplomatski cilj rumunskih voĎa bila je zaštita od Rusije. Javno mnjenje je bilo naklonjeno Francuskoj, ali je Pariz za Rumuniju pokazivao čak i manje interesovanja nego London, tako da je u Bukureštu Francuska smatrana diplomatski izolovanom. Bez prave zamene na vidiku, Bratijanuova liberalna vlada je 1883. postigla odbrambeni sporazum s Austrougarskom protiv Rusije. Tom sporazumu se priključila i 19

Nemačka, a zatim i Italija. U nastojanjima da postigne sporazum, Bizmarka je rukovodila namera da učvrsti austrougarske pozicije na Balkanu. Kao i u slučaju Srbije, to je bio tajni sporazum, poznat samo kralju, Bratijanuu i nekolicini ministara. Ako bi bio učinjen javnim, takav ugovor izazvao bi buru u preteţno profrancuskom rumunskom javnom mnjenju. Obnavljan sve do Prvog svetskog rata, ovaj ugovor povezivao je Rumuniju sa Trojnim savezom. Mada je okončao diplomatsku izolaciju Rumunije, podupirući ekonomske prednosti njenog otvaranja prema srednjoevropskim trţištima, pomenuti sporazum je ipak smatran štetnim za dugoročne nacionalne interese. Odnosi s Austro-ugarskom nisu bili srdačni. U nemogućnosti da dobije reviziju trgovinske konvencije iz 1875, koja je, uprkos tome što je bila pogodna, i dalje carinama opterećivala njene poljoprivredne proizvode, a omogućavala uvoznim austrougarskim industrijskim proizvodima ulazak u zemlju gotovo bez carine, Rumunija je 1885. nije obnovila. Zaštitne carine koje je tada uvela dovele su do carinskog rata koji je trajao od 1886. do 1893. godine. Austrougarska je bila stvarni gubitnik - rumunska poljoprivreda je pronašla nova trţišta dalje na Zapadu, njena industrija se razvijala, a neprijateljstvo njene javnosti prema Austrougarskoj je jačalo. Rumunska spoljna politika nije mnogo prevazilazila pomenute okvire. Ruke su joj bile vezane, njena iredenta bila je pod nadzorom Austrougarske i Rusije, a do tada je postojalo malo interesovanja za bilo kakvu balkansku diplomatiju. Odnosi sa Portom gotovo da nisu postojali; sa Bugarskom su bili hladni zbog Dobrudţe; sa Grčkom loši zbog pokušaja Bukurešta da meĎu Vlasima razvije rumunsko nacionalno osećanje. Odnosi su bili prijateljski samo sa Srbijom, koja se nalazila u sličnom poloţaju. Kako je u Ugarskoj proces maĎarizacije postepeno činio javno mišljenje Rumunije sve osetljivijim prema transilvanskom pitanju, stranke su ga koristile da dovedu jedna drugu u nepriliku. Sa preporodom Francuske na kraju stoljeća, profrancuska osećanja su ponovo osnaţila. Postepena diplomatska preorijentacija mogla je da započne, naročito kada je Italija počela da pokazuje ista nastojanja.

20

OD BERLINSKOG KONGRES A DO 1900. GODINE - DEO II Mukotrpni počeci Bugarske Bugarskoj je ruska pobeda praktično donela gotovo nezavisnost, ali je ona bila gorka, pošto je zemlja iz rata izašla podeljena u dva dela. I Kneţevina Bugarska i pokrajina Istočna Rumelija bile su, u formalnom pogledu, deo Osmanskog carstva. Podrţavala ih je Rusija, dok su sve ostale zemlje gledale s podozrenjem na njih. Rusija je, takoĎe, meĎu bugarskom elitom i dalje podgrejavala ideju o „sanstefanskoj Bugarskoj", koja je obuhvatala i čitavu Makedoniju. Zadatak uspostavljanja uprave poveren je ruskom carskom komesaru. Knez Aleksandar Dondukov-Korsakov (1820-1893) pokušavao je da izgradi Bugarsku, sledeći delo koje je Kiseljev izvršio neku deceniju ranije u rumunskim kneţevinama. Zajedno sa svojim savetnicima, on je napisao nacrt ustava (dokument tako nazvan u skladu s odredbama Berlinskog ugovora), koji je podnet Sankt Peterburgu, pre nego što je iz-nesen pred Skupštinu uglednika (notables) koja se u Trnovu, srednjovekovnoj prestonici, sastala februara 1879. godine. Manje od trećine ovih „uglednika" bilo je izabrano, dok su ostali predstavljali upravni i sudski aparat i versku hijerarhiju. Primljeni su poslanici bugarskih zajednica koje su ostale izvan Kneţevine, zbog pretnji bojkota onih članova koji su tvrdili da je bolje ostati jedinstven pod turskim jarmom nego podeljen po „diktatu" Berlinskog ugovora. Prevladao je realizam posle debata koje su u okvirima nastale političke elite podvojila konzervativce i liberale. Mada su bili ukorenjeniji i čak zastupljeniji u odnosu na liberale, ugled konzervativaca narušilo je to što su se nekada zalagali za sporazum sa Turcima. Liberali su bili mladi idealisti koje je ruska pobeda dovela na vlast. Trnovski ustav iz 1879. bio je delo koliko liberala toliko i ruskih savetnika. Bio je meĎu najnaprednijim u Evropi. Narodnu skupštinu su činili plaćeni poslanici, pismeni i stariji od trideset godina, izabrani neposrednim glasanjem svih punoletnih muškaraca. Mada i dalje sultanov vazal, knez je predstavljao Kneţevinu u njenim odnosima sa stranim drţavama. On je imenovao ministre i delio zakonodavnu vlast sa Narodnom skupštinom. Lična prava su briţljivo garantovana. Pravoslavlje je postalo zvanična vera, iako vladar Bugarske nije bio obavezan da je prihvati. Pošto je broj vernika koji su pripadali Bugarskom egzarhatu, a koji su ţiveli izvan Kneţevine, nadmašivao broj vernika unutar nje, egzarh je ostao u Carigradu, dok je Sinod premešten u Sofiju. Na preporuku ruske vlade, presto je ponuĎen dvadesetdvogodišnjem knezu Aleksandru od Batenberga (1857-1893), ali je na njega morao da bude izvršen pritisak zato što nije bio oduševljen ustavom . Novi knez je započeo sa jednim sasvim konzervativnim ministarstvom, koje nije uţivalo poverenje parlamenta, ali je 1880, pošto je propao njegov pokušaj da zadobije rusko dopuštenje za promenu Ustava, imenovao liberalnu vladu s Draganom Cankovim (1828-1911) na čelu. Ne samo da izmeĎu kneza i novog predsednika vlade nije bilo poverenja već su izazivali gnev Rusije svojim nastojanjima da jedan drugog prevaziĎu u nacionalizmu. Sve veći broj obrazovanih Bugara postajao je umoran od ruskog mešanja, vršenog preko ruskog generalnog konzula u Sofiji i vojske — u kojoj su ministar 21

vojni i svi oficiri čina višeg od kapetanskog bili poslati iz Rusije. Posle ubistva Aleksandra II 1881, njegov naslednik Aleksandar III pokazao je više sklonosti da sasluša predloge svog štićenika. Knez je sazvao Ustavotvornu skupštinu da razmotri izmene ustava. Liberali su na to pristali, uvereni da će pobediti, ali su izbori tako sprovedeni (nakon što je pročišćena uprava, uz javnu podršku cara, i od Rusa kontrolisanim izborima) da su samo dva liberala ponovo izabrana. Skupština se sastala u Svištovu i odmah prihvatila predloge promena. Aleksandar je vešto izveo prevrat. Seljaštvo je bilo privrţeno Rusiji i razočarano liberalima, ali, politički svesniji Bugari nisu prihvatali vladavinu konzervativne oligarhije, dok knez nije bio spreman da podnosi liberale. On je morao da prilagodi prilike uz pomoć konzervativaca i ruskih generala, tako da je za jesen 1882. sazvao izbore sa novim ograničenim pravom glasa. Izborni rezultati ohrabrili su konzervativce da se oslobode zavisnosti od ruskih generala. Knez i stranački prvaci postigli su 1883. sporazum. Aleksandar je trebalo, na prvom mestu, da vrati trnovski ustav, dok bi liberali razmotrili usvojene reforme. Generali su napustili vladu, i Cankov je sastavio koalicioni kabinet. Ovo razdoblje nikome nije donelo koristi. Seljaštvo je verovalo da su Aleksandar i političari razljutili ruskog cara. Relativno slobodni izbori iz 1884. bili su pozornica nadmetanja izmeĎu desnog i levog krila Liberalne stranke. Spremnost Cankova da razmotri ustavnu reformu i plati očigledno visoku cenu ţeleznice izmeĎu Ruščuka i Varne, koja je bila u britanskom vlasništvu, doveli su do poraza liberalne desnice na izborima gde je tek 28% glasača izašlo da glasa. Petko Karavelov (1843—1903) imenovan je da predvodi vladu liberalnog levog krila. Podela je konačno formalizovana pošto su se karavelisti prozvali demokratama. Značajno pitanje nacionalnog jedinstva ponovo je bilo u ţiţi interesovanja. U Istočnoj Rumeliji meĎunarodna komisija sastavila je razraĎen organski statut, sa pokrajinskim ustanovama smeštenim u Plovdivu (Filipopolj) i odredbama koje su osiguravale zastupanje i nebugara u njima. Sultan je zadrţao konačno pravo veta na zakonodavstvo . Bugari su činili 70% stanovništva. Njihova politička premoć uspostavljena je na izborima iz 1879, na kojima su od trideset šest mesta u oblasnoj skupštini Bugari osvojili trideset jedno. Političari u juţnoj pokrajini smatrali su da je ujedinjenje sa Bugarskom pitanje vremena. Tako su mislili i Rusi, ali još uvek nisu bili spremni da takav čin odobre, dok je knez Aleksandar u nacionalnim prohtevima video put ponovnog uspostavljanja svog uticaja. I pored toga što se sa time nisu slagali ni Srbi ni Grci, slovensko stanovništvo u Makedoniji smatrano je Bugarima. Mnogobrojni Makedonci, koji su se istinski osećali Bugarima, naselili su se u Bugarskoj, gde su stvorili ekstremnu frakciju na demokratskoj levici. Centralni revolucionarni komitet obnovljen je da bi podsticao ustanke. Pošto je Porta pojačala kontrolu nad Makedonijom, a Karavelovljeva vlada obustavila širu delatnost, Komitet se posvetio ograničenijim ciljevima. U septembru 1885. Komitet je organizovao vojni udar u Plovdivu, posle koga je proglašeno prisajedinjenje Istočne Rumelije Bugarskoj. Aleksandar i Karavelov našli su se izmeĎu dve opasnosti: da uvrede Rusiju ako prihvate uniju ili ogorče javnost ako je ne prihvate. Rešenje nedoumice ubrzao je liberalni predsednik narodne skupštine Stefan Stambolov (1854-1895) kada je izjavio knezu da moţe da bira izmeĎu odlaska u Plovdiv i povratka u Darmštad. Tada je Aleksandar otišao u Plovdiv i potvrdio ujedinjenje. 22

Veliko oduševljenje nastalo je meĎu Bugarima i pored reakcija sa svih strana. Car je opozvao ruske oficire iz Bugarske i Istočne Rumelije. Grčka i Srbija protestovale su zbog kršenja Berlinskog ugovora; britanski pritisak sprečio je Grke da se svrstaju uz Srbiju, koja je pošla u rat. Bez oficira sa činom višim od kapetanskog, bugarska vojska je, posle trodnevne bitke, zaustavila srpsku ofanzivu. Bugarska javnost podrţavala je svoju vojsku; srpsko mnjenje nije prihvatalo rat; oţiljci koji su ostali posle tog rata biće korišćeni u budućnosti. Novonastala balkanska drţava izašla je iz bitke na Slivnici zajedno sa Istočnom Rumelijom, s većim ugledom i pouzdanjem koje je imala u odnosu na svoje susede. U proleće 1886. sile su postigle sporazum kojim je obnovljen status quo ante bellum izmeĎu Srbije i Bugarske, a knez Bugarske (koji pri tome nije pomenut po imenu) imenovan je za generalnog guvernera Istočne Rumelije za narednih pet godina. Bugarskoj je nagovešteno da će unija za Rusiju postati prihvatljiva samo pod drugim knezom. Narod je bio zabrinut zbog ograničavanja onoga što je postignuto. Čak je i Istočna Rumelija izazivala probleme. Plovdivski političari odbijali su da ih manje iskusne sofijske kolege tretiraju kao pomoćnike. Odlazak ruskih oficira i uključivanje juţne milicije u bugarsku vojsku politizovali su unapreĎenja u vojsci. Izbori za prvu zajedničku skupštinu odrţani su 1886. godine. Problem je nastao oko ţelezničke veze Ruščuk-Varna, za koju je Karavelov sada bio rad da plati cenu višu od one koju je 1884. smatrao preteranom. Rasprave i demonstracije okrenule su se protiv kneza Aleksandra. U toku dve nedelje izmeĎu avgusta i septembra njega je zbacila grupa u Rusiji školovanih oficira, te je ispraćen iz zemlje, da bi se još jednom vratio pomoću Stambolova, i tek potom, po carevoj ţelji, ponovo napustio zemlju. Stambolov je ostao na čelu kneţevskog namesništva koje je imenovalo koalicionu vladu i sazvalo skupštinu radi izbora novog kneza. Svi ruski oficiri su napustili Bugarsku. Bilo je neophodno imati kneza. Razmatrane su razne mogućnosti, ali nije naĎeno rešenje, sve dok nije pronaĎen Ferdinand od Saks-Koburga i Gote (1861-1948). Ferdinand je preuzeo duţnost u avgustu 1887, ali je ostao nepriznat u narednih devet godina. Novi vladar je za predsednika vlade uzeo čoveka koji ga je doveo na presto. Upućeni jedan na drugog, ničim drugim sem zajedničkim interesom, Ferdinand i Stambolov morali su da se saradnjom dokaţu kao stvarni vladari jedne sreĎene drţave, kako bi mogli da gaje bilo kakvu nadu da će i formalno biti priznati. Prekretnica, nastala 1890, kada je sprečena zavera čiji je cilj bilo Ferdinandovo svrgavanje, ukazala je na nezadovoljstvo reţimom, ali i na njegovu snalaţljivost. Narod je bio zabrinut za budućnost Bugarske i sudbinu njenog uticaja u Makedoniji. Turci, Grci i Srbi su već bili na oprezu. Stambolov je verovao kako se jedini način da za Bugarsku obezbedi čitavu Makedoniju svodi na njenu bugarizaciju dok je još pod osmanskom vlašću. Ubedio je Turke da bi svaka alternativa Ferdinandu za njih bila samo gora, i omogućio dolazak egzarhističkih episkopa na prestole tri značajne episkopije u Makedoniji — Ohridske, Skopske i Bitoljske. Sledeći Stambolovljev izborni trijumf iz 1890. je zato stečen sa srazmerno malo pritiska. Naredne godine, meĎutim, na njega je izvršen neuspešan atentat, za koji je on verovao da je podstaknut od Rusije. Odgovorio je odmazdom nad makedonskom klikom i ţurbom da dobrim dinastičkim brakom pojača Ferdinandov poloţaj. Marija Lujza od Burbon-

23

-Parme bila je prilika, ali njena porodica nije ţelela da je uda bez garancija da njena deca neće biti manje katolici od svojih roditelja. Ferdinand je već bio osloboĎen ustavne obaveze prelaska u pravoslavlje pošto je prihvaćen kao drugi „prvi knez". Tako je Stambolov jednim amandmanom uneo izmene da se oslobaĎanje od ove obaveze proširi na „prvog kneza i njegovog naslednika, u nadi da će opšte zadovoljstvo prevladati primedbe sveštenstva. Venčanje je obavljeno u Italiji. Egzarh je popustio i devet meseci kasnije roĎenje sina prihvaćeno je sa još većim oduševljenjem. Boris (1894-1943) je dobio ime po bugarskom srednjovekovnom vladaru koji se pokrstio. IzmeĎu ova dva srećna dogaĎaja Stambolov je obezbedio još jednu pobedu na biralištima, ali je njegov poloţaj bio oslabljen. Seljačko nezadovoljstvo dovodilo je do pojedinačnih pobuna. Stambolov je pri tom počeo da se ruga Ferdinandovom evropskom ceremonijalu. Sukob oko imenovanja novog ministra vojnog 1894. doveo je do njegove ostavke. Godinu dana kasnije ubili su ga osvetnički Makedonci. Stambolov je dokazao da Bugarska moţe da preţivi kao meĎunarodni izopštenik, ali je to postigao po cenu izvrtanja trnovskog ustava. Njegove izborne zloupotrebe bile su gore od svega što je ikada učinjeno u susednim zemljama. Ostavio je nasleĎe u kom su stranke postale rascepkane grupe koje su se nadmetale o zaštitu sve moćnije izvršne vlasti. Knez Ferdinand je sledećeg predsednika vlade našao u Konstantinu Stoilovu (18531901), umerenom konzervativcu, obrazovanom u Nemačkoj i Francuskoj, nestrpljivom da doĎe do kompromisa sa Rusijom. Kada je stupio na duţnost, Stoilov je stvorio svoju Narodnu stranku, čiji je program bio Sloboda i zakonitost, poredak i meĎunarodno priznanje. Takav program obezbedio mu je neubedljivu većinu, razume se uz pomoć uobičajenih, mada nešto manje surovih metoda. MeĎunarodno priznanje je, uprkos mestu koje je imalo u sloganu, došlo prvo. Smrću Aleksandra III 1894. uklonjena je najveća prepreka. Na Ferdinandove izjave saučešća odgovorio je Nikolaj II. Led je probijen, ali su brojna pitanja još bila nerešena. Najvaţnije meĎu njima bilo je pitanje veroispovesti naslednika. Ferdinand je to uzalud branio pred papom, te je februara 1895. objavio da će naslednik Boris preći u pravoslavlje. Nikolaj II je prihvatio da mu bude kum. Sultan je priznao Ferdinanda za kneza Bugarske i generalnog guvernera Istočne Rumelije. Sledilo je priznanje ostalih sila. Knez Ferdinand je otputovao u Carigrad da poloţi vazalsku zakletvu sultanu, potom se uputio u obilazak evropskih prestonica i naposletku prisustvovao carevom krunisanju. Bugarska je delovala kao nezavisna drţava, uprkos činjenici da je njen dvostruki status pod sultanovim sizerenstvom još jednom potvrĎen i papskoj osudi koju je na sebe navukao Ferdinand. Knez je preuzeo upravu nad celokupnim političkim sistemom zemlje, zahvaljujući svom uticaju na ministarstva vojske i spoljnih poslova i deleći stranke u suparničke frakcije. MeĎunarodno priznanje nije rešilo sve probleme. Stoilovljeva vlada je pokazala zanimanje za modernizaciju i smanjenje represije, ali je napredak u pogledu Makedonije bilo teško postići zbog evropskog protivljenja i finansijskih nedaća kod kuće. Situacija u Makedoniji se pogoršavala. Krajem 1894. brojni aktivisti su se okupili u Sofiji i ponovo osnovali Centralni komitet, čiji je cilj bilo organizovanje upada preko granice. Vlada im je povlaĎivala, da se ne bi suprotstavila u narodu popularnoj borbi i kako bi imala makar izvesnu kontrolu nad njom. MeĎutim, ostale bande su delovale samovoljno. Marta 1897, imajući u vidu pogoršanje odnosa Turske i Grčke zbog Krita, Bugarska i Srbija su se 24

tajno sporazumele, garantujući da neće poći jedna protiv druge u predstojećem sukobu. Osujećeni stavom svoje vlade, mnogi makedonski aktivisti odbacili su obaveze prema Bugarskoj, okrenuvši se osloboĎenju Makedonije, koje nisu ţeleli da mešaju u suparništva meĎu drţavama, nastojeći da od Makedonije stvore začetak balkanske federacije. Za Stoilovljevom vladom, koja je sišla sa vlasti krajem 1899, usledio je niz kratkovekih kabineta, pošto je potra-ga za budţetskim prihodima ubrzala najteţu domaću krizu od osloboĎenja. Do 1901. javni dug je narastao na 250 miliona zlatnih franaka, a njegova otplata je odnosila 30% budţeta. Vlada nije imala drugog izlaza nego da prihvata sve uslove koje bi strani kreditori izabrali da nametnu, kakvi god oni bili. Kako trgovina i industrija još uvek nisu bile dovoljno razvijene, samo je zemlja mogla da donosi budţetske prihode. Zemljišni porez koji je uveo Stoilov zamenjen je, 1899, desetkom. MeĎutim, koliko god finansijski bila privlačna za vladu, takva promena predstavljala je potpunu suprotnost modernizaciji koju je poststambolovska uprava ţelela da sprovede. Povratak na desetak, pored loših ţetvi i filoksere, stvorio je idealne uslove za nov politički pokret — posledicu sve većeg otuĎenja sela u devedesetim godinama 19. veka, kao i neuspeha vlasti da bilo šta učine u vezi sa tim. Odlučan da popravi poloţaj seljaštva, Bugarski zemljoradnički narodni savez odrţao je svoj prvi kongres u decembru 1899. godine. Ustav su napisali „intelektualci" (podrazumevajući pri tom ljude sa nešto obrazovanja), i to za idealizovano seljaštvo koje se nije trudilo da učestvuje u političkom ţivotu. Glasalo je ne više od polovine biračkog tela. Seljaštvo nije razumevalo razloge zbog kojih Bugarska treba da bude u lošim odnosima sa Rusijom. Modernizacija koju su sprovodile vlade posle Stambolovljeve nije im značila ništa. Oko 150.000 muslimana izbeglo je tokom rata i zaposedanje napuštene zemlje stvarno je dovelo do ukidanja osmanske zemljišne imovine, privatne i drţavne. I, mada se više od polovine izbeglica vratilo posle rata, uskoro su iznova počeli da odlaze, čak i iz Istočne Rumelije. Vlada je uzela gotovo svu nekadašnju drţavnu zemlju i šume, zajedno sa privatnim imanjima napuštenim u toku tri godine, koje je većinom dala u zakup ili prodala. Zauzimanje zemlje bivših čitluka regulisano je 1880. uspostavljanjem petnaestogodišnje isplate otkupa, čiji su uslovi kasnije olakšavani. Procenjuje se da do 1880. u Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji nije bilo u turskom posedu više od 25% obradive zemlje, dok je do 1900. njihova površina smanjena na ispod 15%. Naposletku su bugarski seljaci stekli zemlju, pošto su je isplatili drţavi, koja je dala nekakvu nadoknadu njenim prvobitnim vlasnicima. Smanjivanje broja muslimanskog stanovništva omogućilo je inokosnim sitnim posednicima da ostanu preteţan sloj stanovništva u zemlji, čak i u uslovima porasta stanovništva. Površina obradive zemlje se povećavala, pošto do 1907. nije ograničavano krčenje šuma. Većina porodica imala je dovoljno za svoje potrebe. Čak i pored toga što su porodične zadruge bile u stalnom opadanju, kao i u Srbiji, u mnogim oblastima je obrada zemlje, i pored posedovanja, bila regulisana od mesnih veća koje su činile glave domaćinstava. Nije postojao višak koji bi omogućio zemljoradničku trgovinu, a postojala je mala potreba za bilo čim sem onim što je neophodno za obradu zemlje zastarelim metodama. Seljaci su sami proizvodili hranu i veoma su malo zavisili od spoljnog sveta. Najznačajniji usevi bile su ţitarice, a ovce su im obezbeĎivale meso i mleko. Kako se sve primetnije produbljivao jaz izmeĎu sela i gradova, koji više nisu bili naseljeni Grcima i Turcima, raslo je nezadovoljstvo seljaka prema bugarskom graĎanstvu, 25

koje je koristilo dobiti koje su finansirane povećanim porezima. Iako se njihovi prihodi uglavnom nisu smanjivali i pored povećanja poreza, seljaci su bili prinuĎeni da pozajmljuju da bi kupovali zemlju. Pošto su porezi povećavani od sredine devedesetih godina, zajedno sa cenom zemlje, koje više nije bilo tako mnogo na raspolaganju, seljačka zavisnost od zajmova je rasla. Novac su uglavnom pozajmljivali privatni zajmodavci, čije kamate nikada nisu bile niţe od 25%, a mogle su biti visoke i do 200%. Bankarski sistem još uvek nije pruţao alternativno kreditiranje. Strane banke nisu stvarno ušle u Bugarsku sve do devedesetih godina, niti je bugarski kapital uspeo u osnivanju privatnih banaka. Narodna banka nije imala svoje ogranke izvan većih gradova. Agrarnu krizu iz poslednjih godina stoleća nisu mogle da spreče ni Midhatove nedovoljne poljoprivredne štedionice, koje je teško pogodio rat, kao ni začeci kreditnog udruţivanja. Stanovnici gradova su činili petinu stanovništva, ali je samo osam gradova imalo više od 20.000 stanovnika. Urbanizacija je uglavnom bila posledica povećanja birokratskog aparata, naročito u Sofiji. Prestonica je sa 20.000 stanovnika, koliko je imala 1880, bila manja od Plovdiva, Ruščuka, Varie i Šumena. Taj grad je proglašen prestonicom zato što je bio bliţi Makedoniji i što se nalazio na raskrsnici značajnih puteva. Stanovništvo Sofije je do 1905. poraslo na 83.000 (od njih je samo 37% tu bilo i roĎeno), a njene male, u turskom stilu izgraĎene, kuće i krivudave uličice ustupale su mesto rešetkasto rasporeĎenim zapadnjačkim upravnim i stambenim zgradama. Četvrtina zaposlenih u Sofiji bili su drţavni sluţbenici. Dve hiljade Bugara zaposlila je ruska privremena uprava, a na prelazu izmeĎu dva veka bilo je 20.000 činovnika. U početku su bile ponuĎene visoke plate kako bi bila sprečena korupcija i privučeni najbolji domaći ili rasejani Bugari, ali naposletku su takve mere dovele do toga da su sva ostala zanimanja ostala bez sposobnih kandidata. Rast gradova samo se u ograničenoj meri moţe pripisati industriji. Rat je razorio veći deo ranije industrije. Deset godina kasnije bilo je oko devedeset mlinova, pogona za preradu duvana, pivara i destilerija, tekstilnih i koţarskih radionica, uvršćenih meĎu „fabrike" zato što su koristile mašine, zbog čega nisu bile pod upravom uspostavljenih esnafa. Veća preduzeća su se nalazila u vlasništvu i pod upravom stranaca. Vlada, koja je upravljala ţeleznicom i basenom rudnika uglja u Perniku, pokazala je zainteresovanost da podstakne razvoj industrije putem olakšica, monopola i koncesija, ali se mešala uglavnom kada je to bilo hitno i neophodno. I pored toga što je 1.566 kilometara pruge u 1900. rado uporeĎivano sa 1.033 kilometra grčkih pruga, ili sa samo 571 kilometrom srpskih, ţeleznica je bila graĎena uz velike tro-škove, manje da unapredi ekonomski razvoj nego da izaĎe u susret meĎunarodnim i političkim potrebama. Pošto su kapitulacije i dalje vaţile, Bugarska je imala malo slobode u carinskoj politici. Njen izvoz je bio zasnovan na poljoprivredi (ţitarice su bile najznačajniji proizvod), dok su uvoţeni uglavnom industrijski proizvodi. Najveći bugarski kupac u razdoblju od 1891. do 1895. bilo je Osmansko carstvo (sa kojim je razmena dostizala 29% spoljne trgovine), a zatim Francuska, dok je najznačajniji izvor bugarskog uvoza bila Austrougarska (sa 36%), zatim Velika Britanija. Uprkos činjenici da je 1881. uspostavljena zasebna bugarska moneta — lev, ujednačena sa francuskim frankom, osmanski i ruski novac je bio u opticaju sve do kraja stoleća. Jedan od pokazatelja niskog nivoa ekonomskog razvoja predstavlja i činjenica da je u istom razdoblju odštampano banknota za samo dva miliona leva. 26

Evropska Turska Osmansko carstvo je iz istočne krize izašlo ozbiljno oslabljeno — teritorijalno, politički i ekonomski. U Evropi je zadrţalo Trakiju, Tesaliju, Epir, Makedoniju i Albaniju. Tesalija i deo Epira bili su ustupljeni Grčkoj nekoliko godina docnije, 1881, u okviru dopune Berlinskog ugovora. Iako su i dalje formalno bili delom Carstva, niko više nije mogao da poveruje da će u Bugarskoj, Istočnoj Rumeliji (ili severnoj Trakiji, koja je u suštini već postala juţna Bugarska) i Bosni i Hercegovini ikada biti obnovljena osmanska vlast. Ustanak u Hercegovini podudara se s ozbiljnom ekonomskom krizom, koju je izazvala nesposobnost Porte da plaća svoje dugove. Problem je pogoršan jer je trebalo pruţiti pomoć mnoštvu izbeglica s izgubljenih teritorija. U smutnji, koja je usledila, izgledalo je da Midhatov ustav iz 1876 (sa senatorima imenovanim doţivotno i poslanicima koje je biralo sve muško stanovništvo) obećava čudesna dostignuća. Odrţani su izbori za parlament koji se sastao 1877, ali je samo godinu dana kasnije Abdulhamid II uklonio reformatora, raspustio parlament i stavio ustav na stranu. Tanzimat je tako okončao sultan koji će narednih trideset godina vladati na čelu autokratskog reţima, ali je i bio prinuĎen da 1881. prihvati osnivanje Uprave osmanskog javnog duga. Abdulhamid je iskoristio svoj poloţaj kalifa da bi, nastupajući kao glasnogovornik svih muslimana sveta, uvećao moć Osmanskog carstva i osećanje turskog nacionalizma, koji je nastajao, sjedinio s ostalim muslimanima. Tek na samom kraju stoleća politička elita Carstva počela je da se identifikuje sa turskom narodnošću, a osmanska vlada da se pominje kao turska. Nacionalizam se javio meĎu balkanskim Turcima iz psihološke podloge islama kao granične vere. Istrajavanje na islamu je u stvari doprinelo da bude umanjena reakcija protiv uvoĎeša tehnoloških novina. Zapadna vojna obuka i savremene škole artikulisale su osećanja turskog nacionalizma, podsticanog buĎenjem balkanskih nacionalizama i ekonomskim činiocima. Politički poslenici nastojali su da se poistovete sa muslimanskom većinom na verskom i kulturnom polju. Njihova nastojanja da očuvaju prevlast stare osmanske birokratske i vojne elite ozbiljno je ometao sve veći ekonomski uticaj koji je imao Zapad i njegovi većinom nemuslimanski posrednici. Ustavni ideal „mladih Osmanlija" odrţao se u tajnim udruţenjima nastalim u oficirskom koru i na univerzitetu. Jedna takva grupa bio je Komitet za jedinstvo i progres (KJP) iz 1899. čiji su članovi bili poznati kao „mladoturci". Isticanje islama i začeci turskog nacionalizma dodatno su doprineli otuĎivanju nemuslimana. Podrška koja je pruţena bugarskom raskolu, tako što je iz pravoslavnog mile ta izdvojen njen najveći slovenski deo, izoštrila je etničku svest preostalog pravoslavnog stanovništva koje je govorilo grčkim jezikom. Njeno uspostavljanje je znatno doprinelo svrstavanju na verskoj i kulturnoj osnovi. Istovremeno teţnje za ujedinjenjem sa Grčkom, čiji su nosioci bili pozapadnjačeni intelektualci, išle su protiv prevlasti koju je tradicionalna elita uţivala još od tanzimata. Na Kipru, kojim su upravljali Britanci (ostrvo je sve do 1914. formalno bilo osmansko), sa grčkom pravoslavnom većinom od 74%, moderni grčki nacionalizam izričito je doţivljavan kao podrivač starog poretka, ali je nadalje bio britanski problem. Iako se 27

pravoslavna kiparska elita prilagoĎavala britanskoj vlasti brţe nego što se muslimanska elita u Bosni usklaĎivala s austrougarskom upravom, drugačija paralela sa Bosnom mogla se uočiti na Kritu. Tamo su pripadnici gornjih slojeva ostrvske dvadesetprocentne muslimanske manjine drţali velike posede i najbolje poloţaje u upravi. Do 1841. Krit je bio zavisna oblast egipatskog guvernera. Od ponovnog uspostavljanja osmanske vlasti česti ustanci hrišćanskog stanovništva dovodili su do zavoĎenja i ukidanja reformi. Nastavljeni nemiri i nasilja doveli su do podvajanja; hrišćani iz gradova traţili su utočište po selima, dok su se uţasnuti muslimani sakupljali u gradovima. Imenovanjem Aleksandrosa Karateodori-paše, fanariota i Portinog predstavnika na Kongresu u Berlinu, koje je izvršeno 1895, niko nije bio zadovoljan. Razjarivši muslimane, ono nije sprečilo naredni grčki ustanak koji je izbio 1896. godine. Izveštaji o pokoljima su tako uzbunili javnost da je atinska vlada bila prinuĎena da 1897. pošalje trupe i brodove na ostrvo. Sile su tada istupile, poslale tamo meĎunarodne jedinice, navele grčke snage da se povuku i isposlovale autonomni status za ostrvo. Ustanak ne samo da se nije gasio već se proširio na kontinentalne oblasti Osmanskog carstva, koje su bile naseljene preteţno Grcima, i doveo do katastrofalnog grčko-turskog rata. Sile su onemogućile ujedinjenje i uspostavile au-tonomiju, zaštitivši Grčku od potpunog poraza. Poslednje osmanske trupe napustile su Krit 1898, a meĎunarodne snage su ostale do 1909. godine. Grčki princ ĐorĎe (1869-1957), drugi sin kralja ĐorĎa, doputovao je krajem 1898. da stupi na mesto visokog komesara po novom ustavu. Narodna skupština je izabrana 1899. Sledilo je iseljavanje muslimana. Na Makedoniju, u središtu Balkana, koju su činila tri vilajeta — Solunski, Bitoljski i Skopski (od 1877. nazvan Kosovski) — bili su usredsreĎeni suparnički nacionalizmi. Njeno stanovništvo činilo je nekoliko etničkih grupa koje su se na tom prostoru srele i saţivele — Grci, Bugari, Srbi, Albanci, Turci i Vlasi, a da ne pominjemo seosku većinu koja je govorila slovenskim dijalektima. Identitet pripadnika tog stanovništva zavisio je od vremena, mesta, obrazovanja, porodičnih veza, ličnih sklonosti i delovanja susednih drţava. Muslimani su činili verovatno gotovo polovinu ukupnog stanovništva (bili su to Turci, Albanci, slovenski muslimani, kao i oni koji su došli iz Rusije i izgubljenih balkanskih provincija). Većina seljaka bili su napoličari na čitlucima koncentrisanim u vlasništvu osmanskih činovnika — Turaka i Albanaca, mada su mnoga imanja u okolini Soluna bila u posedu grčkih i jevrejskih trgovaca. Većina čitluka površinom je bila manja od 200 hektara i sastavljena od nejedinstvenih imanja. Zemljoposednici su, potpomognuti od strane albanskih i doseljeničkih bandi, uzimali polovinu roda, namećući godišnje najmanje deset dana kuluka. Tokom rata i posle Berlinskog ugovora izbio je niz seljačkih buna. Ustanak iz 1880. izbio je, pre svega, kao posledica preseljenja muslimana iz izgubljenih područja u Makedoniju. Zastrašivano i lišeno podsticaja za povećavanje poljoprivredne proizvodnje, hrišćansko seljaštvo selilo se u ostale balkanske zemlje i Sjedinjene Drţave. Zemlja i klima bili su pogodni za gajenje pšenice, čiji se prinos, i pored toga što je gajena na dvostruko većem prostoru, do 1910. nije mogao da poredi sa prinosom u Srbiji. Duvan, čiji je prinos ostvarivao deset puta veću vrednost od pšenice i brašna, odlazio je italijanskim i austrougarskim monopolima. Industrijska radna snaga, koju je činilo oko 10.000 radnika, bila je uglavnom zaposlena u sedamdesetak „fabrika" opremljenih mašinama — većinu njih činili su mlinovi i 28

pogoni za preradu duvana. Preko dvadeset"takvih fabrika nalazilo se u Solunu, koji je krajem stoleća porastao na 130.000 stanovnika i koji se mogao nadati da će privući kapital. Sjedinjenjem stranog i domaćeg kapitala u Solunu je 1888. osnovana Solunska banka koja je potpomagala lučku sredozemnu trgovinu, nudeći, ipak, male podsticaje zaleĎu. Razlozi za izgradnju ţeleznice, izuzimajući onu značajnu za luku, nisu bili ekonomski. Koncesije za nju dodeljene su radi transporta vojske. Ţeleznička pruga za Skoplje dovršena je pre krize, ali sve do 1888. nije spojena sa srpskom prugom iz pravca Beograda. Koncesije za izgradnju pruge do Bitolja i Carigrada date su devedesetih godina veka. Izvesne nade polagane su u Srbiju kneza Mihaila, ali Srbija je usredsredila svoje delovanje ka Bosni, tako da je bugarski nacionalizam bio prvi koji je ugrozio pozicije jelinizma u Makedoniji. Stvaranje egzarhata oslabilo je grčku prevlast u crkvenoj hijerarhiji, stvorivši ogorčeno suparništvo, koje se u početku ispoljavalo kroz crkvenu, prosvetnu i kulturnu propagandu. Kada je prestala da se bavi prevashodno Bosnom, i Srbija se, pred kraj stoleća, uključila u tu borbu. Prodor ka jugu smatran je delimično i načinom odbijanja austrijske prevlasti i srpska zainteresovanost za Makedoniju je povećana. Grčka, Bugarska i Srbija činile su sve što su mogle kako bi razdelile osmanske posede na Balkanu, čak i kada je izgledalo da podrţavaju ideju o makedonskoj autonomiji. Kako se rat reči pretvarao u oruţanu borbu gerilskih odreda, novi odgovor na pritiske sa strane bilo je isticanje makedonske posebnosti, koja je išla u prilog teţnjama ka samobitnosti. Ta ideja potekla je od mlade gradske inteligencije, koja se nalazila pod uticajem bugarskih i srpskih socijalista. S naglaskom na poretku društvene jednakosti, ova ideja je okupljala seljaštvo koje se bunilo protiv zloupotreba zemljoposednika i vlasti, ali i protiv unakrsne vatre raznih nacionalista kojoj su bili izloţeni. U Solunu su 1893. militantni zagovornici autonomističke ideje osnovali Makedonsku revolucionarnu organizaciju, koja je propovedala nedeljivu „Makedoniju za Makedonce“, ali je i odrţavala veze sa Sofijom. Kada su sledeće godine makedonski emigranti u Bugarskoj, nenaklonjeni politici koju je usvojila solunska organizacija, osnovali Vrhovni komitet, nazivu svoje makedonske revolucionarne organizacije dodali su reč unutrašnja (vnuterna — VMRO). Za akcijama, u manjoj ili većoj meri od Bugarske podrţavanih, mada suparničkih četa, usledila su dejstva grčkih i srpskih četa, kao i brze osmanske odmazde. Bezvlašće koje je nastalo obesmislilo je nekadašnje zamisli kneza Mihaila za ujedinjenje balkanskih snaga radi proterivanja Turaka sa Balkana. Osmanska vlada je čak naišla na teškoće prilikom sprovoĎenja svoje vlasti ili zaštite svojih interesa u albanskim oblastima, koje su sa većinom od 70% oile preteţno muslimanske. Tek su posle okončanja grčkog Rata za nezavisnost one dobile odrešene ruke da namire račune sa velikim albanskim gospodarima. Šezdesetih godina veka carigradska vlada se poigravala zamišlju stvaranja jednog albanskog vilajeta, kako bi obuzdala slovenski nacionalizam, da bi naposletku reorganizovala njihove teritorije u tri, a potom u četiri vilajeta, u kojima je ţivelo i nealbansko stanovništvo. Poput onih u Bosni, albanski begovi su se suprotstavili tanzimatu, odbivši činovnike imenovane iz prestonice. Plemenima naseljene visoravni nastavile su da vode sopstvene poslove; u nizijama su opstali veliki posedi. Kao i u Makedoniji, loši uslovi na selu podsticali su iseljavanje u Carigrad, Egipat, Bugarsku, Rumuniju, juţnu Italiju i Sjedinjene Drţave.

29

Albansko pitanje pojavilo se kao posledica Sanstefanskog ugovora, koji je susednim hrišćanskim drţavama dodelio područja na kojima su ţiveli Albanci. Lokalni prvaci su, uz podršku osmanskih paša, pisali apele silama i podizali vojske svojih naoruţanih pristalica. U proleće 1878, uprkos prilikama povoljnim za ratnu stranku u Carigradu, veći broj uglednih Albanaca izjašnjavao se protiv odredaba koje su se ticale oblasti Albanije (Arnautluk na turskom). Sazvali su delegate sva četiri vilajeta na sastanak u Prizrenu, upravo onda kada su se predstavnici sila okupili u Berlinu. Negde izmeĎu pedeset i osamdeset njih, većinom muslimanskih uglednika iz ugroţenih severnih oblasti, okupilo se u junu i stvorilo Prizrensku ligu. Stiglo je, takoĎe, i nekoliko muslimanskih begova iz Bosne. Verujući u savez s Albancima, neki od njih su odista ţeleli da naglase osmansko-muslimansko jedinstvo. Drugi su radije isticali jedinstvo svih Albanaca, muslimana i hrišćana. Osnovan je komitet radi nadgledanja delatnosti, sakupljanja novca i organizovanja vojske. Delegati su zatraţili podršku od Porte, iako su izjavljivali da su oni „iznad svega Albanci". Uputili su Berlinskom kongresu memorandum, zahtevajući „očuvanje celovitosti albanskih teritorija". Porta je isprva podrţala Ligu, kako bi uticala na Kongres radi revizije Sanstefanskog ugovora. Sile su postale svesne da Albanci postoje, tako da je sam Bizmark morao ljutito da izjavi kako ne postoji nikakva albanska nacionalnost. U Berlinu je Osmanskom carstvu ostavljeno više teritorija nego odredbama Sanstefanskog ugovora, ali je još postojala snaţna unutrašnja opozicija odredbama vezanim za Crnu Goru i zabrinutost oko budućeg sporazuma sa Grčkom. Porta je pribegla taktici odugovlačenja oko odreĎivanja novih crnogorskoosmanskih granica. Kada su se naposletku osmanske trupe povukle, jedinice Lige zauzele su njihovo mesto, odupirući se Crnogorcima, ali i Porti koja je morala da sprovede odluke sila. Istovetan otpor predavanju bilo kolike teritorije Grčkoj postojao je i u Epiru, podstaknut istim motivima i odbrane celovitosti Osmanskog carstva i zaštite lokalnih privilegija, a takoĎe praćen osmanskim odugovlačenjem. Konačno je najveći deo Epira ostao osmanski. Početkom 1881. kosovski prvaci (tj. prvaci severozapadnog planinskog dela istoimenog osmanskog vilajeta) ušli su u otvorenu pobunu, da bi potom, zajedno sa snagama Lige, prodrli sve do Skoplja. Veliku osmansku vojsku, koja je s proleća poslata na njih, potpomogli su lojalni Albanci, pa je Liga propala. Njeni voĎi su pohapšeni ili prognani u druge krajeve Carstva, ali daljih odmazdi nije bilo. Trogodišnje postojanje Lige bilo je veoma značajno. Ona je bila delo braće Frašeri, koji su, kao tipični izdanci vremena, sluţili istovremeno osmanskoj vladi i albanskom pokretu koji je bio u nastajanju. Braća Frašeri stekla su visoko obrazovanje, bili su pod uticajem evropskih nacionalnih pokreta i pripadali su značajnoj zajednici carigradskih Albanaca. Ipak, ne bi trebalo prenaglasiti nacionalističku orijentaciju Prizrenske lige koja je, iako raširena u narodu, bila pod preteţnim uticajem i tesno povezana sa muslimanskim tradicionalistima. Većina njenih članova je stupila u akciju radi očuvanja svoje zemlje unutar Osmanskog carstva ili zbog nezadovoljstva usled teških ekonomskih uslova. Albanske jedinice su učestvovale u ratovima protiv Srbije i Crne Gore; mnogi njihovi vojnici pošli su u borbu za Ligu, a veliki broj njih se kasnije borio protiv nje, rame uz rame sa turskim regularnim snagama. Albanski muslimani prihvatili su islamističku orijentaciju Abdulhamidove vladavine. Porta je preduzela mere da upravo pomoću Albanaca zasnuje sultansku vlast na Balkanu. 30

Albanci iz predatih teritorija naselili su se u oblasti Kosova, gde su vršili, zbog svojih izgubljenih imanja i zemlje, odmazdu nad tamošnjim Srbima. Osmanske vlasti su podsticale naseljavanje albanskih gorštaka u plodne doline, povećavajući tako njihovo prisustvo na Kosovu, u Makedoniji i Epiru. Od tog vremena osmanske vlasti su u punoj meri koristile albanske vojne snage. Propaganda je dokazivala kako napredak, pa čak i sam opstanak Albanije, zavise od Osmanskog carstva. Mnogo je učinjeno za razvoj muslimanskog obrazovanja u Albaniji. Uticaj je vršen preko uglednih porodica, čiji su članovi postajali oblasni guverneri, ministri i savetnici. Pogoršano stanje u evropskim provincijama na prelazu izmeĎu dva veka dovelo je zatim do promene Portine albanske politike. I dok su se Albanci sa juga verno borili u grčkoturskom ratu 1897, Albanci iz severnih oblasti pridruţili su se sve aktivnijem četničkom ratovanju naoruţanih bandi raznih etničkih grupa, dolazeći u sukobe čak i sa redovnom vojskom. Oblast Kosova je ponovo postala najveći bezbednosni problem, pošto je privid osmanskog poretka opstajao u planinskim predelima samo po cenu kupovanja lojalnosti i neredovnih vojnih usluga nestalnih pljačkaša, i to pomoću privilegija, činova i novca. Muslimansko-hrišćanski odnosi su pogoršani. Umešale su se i Austrougarska i Italija. Beč je podupirao nastojanja za autonomnom Albanijom koja bi bila brana širenju srpskog i crnogorskog uticaja prema Jadranu; Rim je ţeleo da zaustavi Austrougarsku. Dve zemlje su se nadmetale u prosvetnim pitanjima, pošto su dobre hrišćanske (naročito katoličke), od crkve izdrţavane, škole privlačile učenike svih vera. Prizrenska liga osnovala je u Carigradu 1879. godine Društvo za štampanje albanskih knjiga. Društvo se nalazilo pod uticajem rada nemačkih naučnika na albanskom jeziku, koji su prihvatili italo-albanski pisci. Ti potomci Albanaca koji su se iselili u juţnu Italiju imali su najznačajniju ulogu u kulturi, pošto su se usredsredili na upotrebu istorije i jezika u potvrĎivanju albanske samobitnosti, različite od turske, grčke i slovenske. U skladu sa tadašnjom albanskom politikom Porte, odobreno je izdavanje albanskog časopisa u Carigradu i osnivanje prve svealbanske škole u Korči 1887. godine. Porta je bila zainteresovana da se suprotstavi grčkom uticaju meĎu pravoslavnim hrišćanima, ali ne i da unapreĎuje albansku samobitnost. Društvo za štampanje albanskih knjiga bilo je zatvoreno 1881, što je bila jedna od posledica aktivnosti oko suzbijanja Prizrenske lige. Plašeći se da će jezički pokret postati prevratnički, vlada je 1902. stavila opštu zabranu na albanske škole i publikacije. No, do tog vremena veze su već bile dobro uspostavljene, i to ne samo sa Italoalbancima, već i sa skorašnjim emigrantima u Rumuniju, uopšte u Evropu, Egipat i Sjedinjene Drţave. Malobrojni su bili Albanci koji su priţeljkivali da vide propast Osmanskog carstva. Radije su ţeleli da vide Albaniju (po rečima Samija Frašerija, učenog brata) kao „našu posebnu domovinu" unutar „naše opšte (osmanske) domovine“. Do kraja veka zamisao o autonomiji ukorenila se na razvijenijem jugu, meĎu ljudima evropskog obrazovanja, ali su i plemena severne Albanije, begovi sa Kosova i zemljoposednici iz centralne Albanije, to isto tako ţeleli da bi očuvali postojeće ustrojstvo.

31

Grčka između Trikupisa i Delijanisa

Kao i njihovi savremenici u drugim krajevima Balkana, grčke političke voĎe nastojale su da vode ekspanzivnu spoljnu politiku i sprovode program unutrašnjeg razvoja. MeĎutim, povremeno je izgledalo da njihova zemlja ne moţe da postigne ni jedan od ta dva cilja. Prekretnica je postignuta 1875, kada je kralj ĐorĎe usvojio načelo prema kome je mandat za sastav vlade davao političkom prvaku koji bi imao podršku većine poslanika. Time je zaustavljeno sve veće nezadovoljstvo onim što je Ričard Klog nazivao politikom bez predmeta. Stvorena su dva bloka i u većem delu poslednje dve decenije stoleća u Grčkoj je postojalo nešto slično dvopartijskom sistemu. Protivnik reformi, Harilaos Trikupis (1832-1896), obezbedio je 1881. većinu za svoju vladu i ostao na njenom čelu u najvećem delu predstojeće decenije. Zastupajući politiku modernizacije, on je verovao da drţava mora da bude osnaţena pre nego što bi mogla da se aktivira u spoljnoj politici, ne uključujući se u iredentističke delatnosti. On je nastojao da unapredi grčku infrastrukturu, njenu kredibilnost i vojsku, što je zahtevalo povećanja poreza. Krit i toliko ţeljene severne provincije bile su, meĎutim, stalni spomen na ograničenja Kraljevine. Ta značajna spoljna pitanja pretila su da dobiju prednost nad domaćom politikom. Predrasude javnosti više je odraţavao i bodrio Teodoros Delijanis (1824-1905), demagoški zastupajući ideju o velikoj Grčkoj. Njegova politika dodatno je opterećivala privredu, a da ne pominjemo napetosti u odnosima zemlje sa silama. Kiparska konvencija je 1878. poverila upravu nad tim ostrvom Velikoj Britaniji. Berlinski kongres je, uprkos mišljenju da Tesalija i deo Epira treba da budu predati Grčkoj, uputio tek formalan poziv Osmanskom carstvu da izvrši izmenu svojih granica u korist helenske kraljevine. Posredovanje sila dovelo je do ustupanja Tesalije i oblasti Arte u Epiru; Grčka je dobila dodatnih 13.400 kvadratnih kilometara, zajedno sa novih pola miliona stanovnika. Do 1889. Grčka je imala 2,187.000 stanovnika. Bilo je to drugo širenje teritorije posle sticanja Jonskih ostrva. Time je Grčka granica dospela do meĎa Makedonije. Kao i ostale balkanske drţave, Grčku je duboko uznemirio Sanstefanski ugovor. Nova Kneţevina Bugarska osporila je grčke pretenzije na zemlje koje su smatrane delom istorijskog nasleĎa. Bugarski egzarhat zauzimao je pozicije koje su mu omogućavale da ospori jurisdikciju carigradskog patrijarha nad zemljama koje su ostale pod osmanskom vlašću. Pojava albanskog pokreta koji se širio po Makedoniji i Epiru predstavljala je još jednu brigu. Školski udţbenici posle 1870. ne samo da su suprotstavili Grke svima ostalima već je njihovo helenstvo ubrojalo sve što se moglo, naročito Vizantiju i antičku Makedoniju, koje ranije nisu bile pominjane. Geografija je sledila istoriju. Kako se činilo da će istočna kriza najaviti raspad Turske u korist Slovena, Bugari su, za Grčku, postajali sve veći neprijatelji. Nacionalno udruţenje bilo je osnovano 1894. radi borbe za nacionalne ciljeve, voĎene pomoću propagande, oruţja i dobrovoljaca usmerenih, preko severnih granica i morem, na Krit. Kada je Srbija 1885. stupila u rat protiv Bugarske, u Grčkoj je postojao veliki pritisak za stupanje u sličnu akciju, ali on je doveo samo do „nazovi rata" rečima i četovanjem. Sile su

32

zaustavile rat, uspostavivši u maju 1886. pomorsku blokadu. Delijanis je morao da podnese ostavku. Paţnja je bila usredsreĎena ka severu. Smatralo se da će Krit, jer drugih pretendenata nije bilo, pre ili kasnijs pripasti Grčkoj. Ostrvo je opet ustalo na oruţje 1896. i tamošnji prvaci su proglasili prisajedinjenje Grčkoj. Mada je od 1895. ponovo na čelu vlade bio Delijanis, vlada je, posle iskustva iz 1885, bila oprezna, da bi, zbog snaţnog pritiska javnosti, nevoljno poslala vojsku i brodove na Krit. I pored intervencije sila, ustanak je i dalje trajao. Grčka se pripremala za rat, podstičući ustanak preko svojih severnih granica i sprovodeći opštu mobilizaciju. Porta je odgovorila obja-vom rata aprila 1897. Bio je to tridesetodnevni rat koji se završio porazom Grka. Vojska, pod komandom prestolonaslednika Konstantina, poraţena je u Tesaliji i Epiru. Osmanske snage su upale u Grčku. Kao i u slučaju Srbije 1885, samo je strana intervencija spasla Grčku od najgoreg. Carigradski mir je praktično uspostavio predratno stanje, dosudivši Grčkoj plaćanje ratne odštete vredne sto miliona zlatnih franaka. Sultan je prihvatio poseban autonomni poloţaj za Krit. Poniţavajući poraz otkrio je nesklad izmeĎu grčkih ujediniteljskih teţnji i njenih skromnih vojnih mogućnosti, dovodeći je pri tom do potpunog bankrotstva. Još od 1878, kada je postignut sporazum sa stranim vlasnicima obveznica zajama čije je vreme podizanja sezalo sve do Rata za nezavisnost, Grčka je ulazila u nove zajmove, do trenutka u kom je njen stvarni dug dostigao gotovo 600 miliona zlatnih franaka, odnosio trećinu godišnjih drţavnih prihoda. Drţavii prihodi nisu rasli uporedo sa rastom troškova odbrane ili javnim ulaganjima u infrastrukturu. Poslednja opterećenja ozbiljno su narušila grčki suverenitet — 1898. je nametnuta strana finansijska kontrola. Vlada je morala, na insistiranje sila, da pristane na imenovanje Evropske finansijske komisije, koja je predstavljala vlasnike obveznica drţavnog duga, kontrolisala budţet i nadgledala servisiranje spoljnog duga. Isplate su garantovane prihodima od carina i monopolima. Poraz je najavio razdoblje razočaranosti. Političari su spoznali da Velika ideja ne moţe da bude ostvarena samostalno. Veliki napori uloţeni su kako bi osećanje grčkog identiteta bilo rašireno meĎu pravoslavnim stanovništvom Makedonije, kao i brojnim, često turkofonskim, stanovništvom Male Azije. Većina Grka još su bili sultanovi podanici. Pojedini intelektualci čak su razmatrali mogućnost neke vrste zajednice (kondominijuma) sa Turcima, kako bi zemlja imala koristi od uspeha koji je grčka elita u Osmanskom carstvu postigla, većinom obnovivši svoju ekonomsku moć. Ponovo je zastupana politika stvaranja nacionalnih resursa, kao osnovni preduslov širenja, pošto su u privredi Kraljevine vršene promene u poslednjim decenijama stoleća. Pošto je manje od 20% zemlje bilo obradivo, ograničena obrada umnogome objašnjava najmanji rast stanovništva i najvišu stopu iseljavanja na Balkanu. I pored toga postojalo je izvesno povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u kvantitetu. Pošto su tesalske ţitnice ušle u sastav drţave, udeo polja pod ţitaricama povećan je sa 7% na dve trećine ukupno obradivih površina. Grčki trgovci su kupili najveće tesalske čitluke još pre 1881. godine. Verovatno je čak polovina seljaštva u provinciji 1907. još uvek radila na posedima obavezana tradicionalnim, napoličarskim ugovorima. Sitan posed je preovladavao izvan Tesalije i proizvedene ţitarice uglavnom nisu prodavane. Pošto nije bilo

33

dovoljno vlage za uzgajanje kukuruza, stočarstvo pije bilo dovoljno razvijeno i nije moglo da zadovolji čak ni domaće potrebe. Vinogradarstvo je, podsticano povećanom potraţnjom stranih trţišta i rastom cena, od šezdesetih godina veka postalo unosno za veći deo grčkog seljaštva. Sredozemna epidemija filoksere, koja je zahvatila čak i Srbiju i Bugarsku, mimoišla je Grčku. Propast francuskih vinograda vremenski se poklopila sa raspodelom drţavne zemlje u Grčkoj posle 1871. godine. Seljaci su sadili više vinove loze, kako bi evropske proizvoĎače snabdeli groţĎem, a kada se Francuska devedesetih godina oporavila, Grci su počeli da ga suše. Ţitnice, čiji prinosi nisu bili dovoljni ili nisu mogle da izdrţavaju dovoljno stoke da bi se isplatile, pretvarane su u vinograde. Grčka je postala najveći proizvoĎač suvog groţĎa. Do 1875. ono je predstavljalo 50% vrednosti njenog ukupnog izvoza, čineći polovinu svetske proizvodnje. Nekontrolisana proizvodnja suvog groţĎa usmerena ka neprilagodljivom evropskom trţištu dovela je devedesetih godina veka do opšteg pada cena poljoprivrednih proizvoda, što je za posledicu imalo usporavanje poljoprivrednog rasta i povećano iseljavanje. Sedamdesetih godina 19. veka zabeleţen je izvestan industrijski rast, kome je pogodovao srazmeran napredak primarne proizvodnje s izvesnim zastojem u tehnološkom napretku. Mašinska proizvodnja uvedena je u miogim fabrikama, počev od prehrambene industrije do proizvodnje tekstila. Broj tih fabrika je udvostručen - sa 107 u 1875. na 220 u 1900, sa radništvom koje je od 4.750 povećano na 15.000. Rude su oko 1885. činile 28% grčkog izvoza. Tako veliki udeo ostvarivala je proizvodnja jednog preduzepa Francuske kompanije Laurionskih rudnika koja je obnovila stare rudnike srebra iz antičkih vremena. Veliki broj primitivno eksploatisanih nalazišta gvozdene rude nije, meĎutim, mogao da pokreće napredniju industriju. Lokalno trţište bilo je ograničeno, a izvoz oteţan zbog slabe infrastrukture i visoke cene transporta morem. Izvedeni su značajni javni radovi. Većina ih je bila povezana sa Trikupisom. Drumska mreţa pogodna za kolski saobraćaj utrostručena je tokom osamdesetih godina 19. veka. Ţeleznička mreţa izgraĎena je za poslednje dve decenije veka, šireći se sa 12 kilometara, koliko je bila duga linija Atina-Pirej 1882, na 1.033 oko 1900. godine (i uprkos činjenici da grčki sistem još nije bio povezan s ostatkom Evrope). Korintski kanal, prokopan izmeĎu 1882. i 1893, u ono vreme veliki podvig tehnike, skratio je za polovinu put izmeĎu Pireja i Italije. No, i pored svega toga, lučka infrastruktura nije bila dovoljno razvijena da bi odgovorila izvoznim potrebama, naročito Patrasa, najvećeg proizvoĎača suvog groţĎa. Industrijski rast uvećavao se samo tokom kratkotrajnog prelaska izmeĎu dve etape u tehničkom razvoju. Nadalje, on nije bio dovoljno privlačan ni za ulaganja ni za radnu snagu. Sami krediti bili su daleko unosniji od skromnih profita i visokih rizika u industriji. Drţavne obveznice, grčke i turske, bile su takoĎe unosne. Domaći javni dug iznosio je 1897. godine 200 miliona zlatnih franaka (dok je drţavni budţetski prihod bio manji od 100 miliona franaka, a ukupan kapital svih kompanija nije bio veći od 29 miliona franaka). Narodna banka Grčke bila je najstarija u zemlji. Osnovana je 1842. kao privatno akcionarsko preduzeće u kome su učestvovali Grci iz rasejanja, predvoĎeni nekolikim švajcarskim, engleskim i francuskim deoničarima, uz učešće drţave. Drţava nikada nije uloţila novac ravan kvoti koju je drţala, a 1871. javno je prodala svoje deonice. Društveni prvaci su prihvatali banku samo pod uslovima u kojima ona nije mogla da im konkuriše. 34

Banka je davala zajmove gotovo isključivo trgovcima i finansijerima glavnih gradova, sa kamatom od oko 8%. Takve zajmove ovi su dalje pozajmljivali sa višim kamatama. Samo je 1891. Narodna banka počela da daje hipotekarne kredite na obradivu zemlju, postepeno povećavajući njihov udeo u kreditnim operacijama sa 9% u 1893. na više od 18% oko 1900. godine. Narodna banka je neprestano dodeljivala drţavi zajmove preko nesolidnih emisija novca. Opterećena velikim zajmovima zaključenim u evropskim valutama sa zlatnom podlogom, trgovinskim i budţetskim deficitom, drahma je sa svojom srebrnom podlogom tokom devedesetih vrtoglavo padala. Bilo ju je moguće menjati za zlato samo uz velike premije. Evropska finansijska komisija je 1898. nametnula mere radi vraćanja drahme na nominalnu vrednost, nastojeći da joj obezbedi zlatnu podlogu. Druge banke su takoĎe učestvovale u trgovini privatnim zajmovima i drţavnim obveznicama, a to su bila lakša rešenja nego ulaganja u industriju. Direktnih stranih ulaganja je bilo veoma malo. Svaka kriza nagoveštavala je oticanje kapitala iz industrije. Posle 1880. kapital grčke dijaspore koristio je gotovo isključivo burnom razvoju trgovačke flote, koja je veoma sporo prihvatala parni pogon. Grčka industrija je patila i od nedostatka radne snage. Grčko selo se uglavnom odupiralo izazovu nastajuće gradske industrije. Urbani rast je bio spor. Mada se udeo gradskog u stanovništvu drţave povećao oko 1879. na 28%, u gradovima sa više od 5.000 stanovnika ţivelo je samo 18% njenih stanovnika. Stvaran rast Atine i njene luke Pireja došao je kasnije, kada je njihovo ukupno stanovništvo, zahvaljujući brzom razvoju zanatske delatnosti i sitne trgovine, ali i povećanju drţavne uprave, naraslo sa 55.000 u 1870. na 240.000 u 1907. godini. Patras, po veličini drugi grad, imao je 1907. godine samo 38.000 stanovnika. Struktura sitnog poseda i iseljavanje odrţavali su na niskom nivou gustinu i rast stanovništva. Oslonjeni na mala imanja neplodne zemlje, seljaci su drugde traţili posao. Sezonski radovi predstavljali su izlaz koji ih je štitio od potpune nemaštine, ali je iseljavanje bilo trajan spas za seljaštvo, primajući najveći deo viška radne snage. Deo iseljenika odlazio je u Atinu, gde bi radili po nekoliko godina kao zanatlije ili radnici, no velika većina njih je, i tada privremeno, odlazila u inostranstvo, uglavnom u Sjedinjene Drţave. Prosečno se iz Grčke, u razdoblju izmeĎu 1896. i 1907, godišnje iseljavalo po 7.795 njenih stanovnika, od kojih je u SAD odlazilo prosečno 2.238. Sve ukupno, izmeĎu 1890. i 1914. iselilo se oko 350.000 stanovnika — skoro jedna šestina ukupnog stanovništva, i to uglavnom muškaraca. Novac koji su slali iseljenici ne samo da je potpomagao njihove porodice na selu već je predstavljao ključni element - mada nepredvidiv — u ravnoteţi plata. Obrazovni sistem, mada raširen, zasnivao se više na patriotskoj ideologiji nego na tehničkom obrazovanju. Industrija je bila prinuĎena da dovodi iz inostranstva inţenjere, tehničare i specijalizovane radnike. Čak je i manje kvalifikovana radna snaga pristizala iz Albanije, Italije ili Španije. Izbeglice sa Krita i sa drugih strana bile su praktično jedini stalni grčki industrijski radnici. I pored toga što su izvoz i javni radovi do sredine osamdesetih godina povećavali prihode, poljoprivredna kriza i obezvreĎenje drahme koje joj je sledilo onemogućili su svaki dalji podsticaj za tehničke inovacije. Do kraja stoleća industrija je lagano opadala i obezbeĎivala je radnu snagu meĎu onima koji se nisu iselili. 35

Iako je Grčka stekla nezavisnost više od pola stoleća pre drugih balkanskih drţava, ona je još bila pod tutorstvom sila, isto, ako ne i više, od Srbije i Rumunije. Njene odvaţnije i obično onemogućene akcije koštale su je ponosa i razvoja.

Raspajanje, izgrađivanje i pronalazak nacija

Kao što su se hrišćani selili na autonomne teritorije iz oblasti koje su i dalje bile pod osmanskom vlašću, tako su i muslimani napuštali oblasti koje su pale pod hrišćansku vlast. Kakva god da su im bila prava, oni ili nisu prihvatali da budu graĎani drugog reda, ili im je zemlja bila zaposednuta, ili su bili podsticapi da se isele. Muslimani su odlazili iz Bugarske, Istočne Rumelije, sa teritorija koje su ustupljene Srbiji i Crnoj Gori, iz dela Dobrudţe koji je postao rumunski. Napuštali su Tesaliju pošto je posle 1881. postala grčka, Krit od 1897. kada je stekao autonomiju. Odlazili su iz Bosne i Hercegovine, gde nisu izgubili ni svoje posede ni poloţaj u društvu. Iseljavali su se i onda kada su turski jezik govorili malo ili nimalo. Mnogi su se naseljavali što je bilo moguće bliţe krajevima u kojima su ranije ţiveli, kako bi pojačali muslimansko prisuetvo u mešovitim oblastima, gde su iskaljivali svoje neprijateljstvo na hrišćanima. Bio je to deo raspajanja naroda koje se javlja u vreme propasti impsrija, ali se narod, meĎutim, iseljavao i iz drugih razloga. Osiromašeni seljaci iz ugarskih zemalja, iz austrijske Dalmacije, čak i iz Slovenije, iz osmanske Albanije i nezavisne Grčke, odlazili su u Novi svet. Isto su činili i stanovnici Makedonije, pošto su se hrišćanski seljaci sukobljavali sa muslimanskim begovima i sa izbeglicama koji su za njihov račun nametali dssstak i kuluk, dok su se istovremeno razne „hrišćanske" čete borile meĎusobno i s osmanskom vojskom. I kada bi izbio pravi rat meĎu drţavama, on je donekle i dalje ostajao lažni rat. Balkanske drţave nisu imale snaga da ostvare snove o osloboĎenju, ili da izmene lokalni odnos snaga kada su nasuprot njima stajale modernizovane sultanove armije i jedinstvena volja Evrope. Balkanski regruti bili su bolji u odbrani svoje zemlje nego u borbi s osmanskim vojnicima, kada bi bili ostavljeni jedni nasuprot drugima, čak i onda kada ih sile ne bi zaustavile. Balkanske drţave suočile su se i sa teškoćama oko uključšzanja novih oblasti koje im je dozvoljeno da zauzmu, i to u meri u kojoj su one duţe bile pod osmanskom vlašću i razvile razne regionalne razlike. Tanzimat je podsticao privatizaciju imovine. To je u početku uglavnom značilo pravno priznanje onoga što su seljaci smatrali nelegalnim ukidanjem prava predaka, ali je takoĎe pruţalo i mogućnost bogatijim seljacima da kupe zemlju. Na osloboĎenim teritorijama dogodila se spontana agrarna reforma, nakpadmo ozakonjena, pošto su posedi otišlih muslimanskih zemljoposednika gtvarno nestali. Posedi su se odrţali tamo gde su već bili u posedu domaćih hrišćana, tamo gde je nastavljena neposrsdna osmanska vlast, gde su domaći muslimapi prihvatili stranu vlast, kao i u starim habzburškim zemljama. Oblasti u kojima su se odrţali veliki posedi uglavpom su proizvodile male trţišne viškove, a sa njihovog sela odlazile su mase iseljenika. Seljaci su se iseljavali pošto bi izgubili ono malo zemlje koju su posedovali, ili kada nisu dalje mogli da ţive od nje ili rada na tuĎoj 36

zemlji, naročito kada bi bezakonju bilo dodato i siromaštvo. Iseljavanja je bilo najmanje iz Rumunije, zemlje velikog poseda sa široko rasprostranjenim gajenjem ţitarica, a najviše iz Grčks, gde su seljaci obraĎivali svoju zemlju, ali često nisu uspevali da se izdrţavaju od roda sa svojih malih imanja. I tamo gde je zemlje bilo na raspolaganju, a sitnn posednici mogli od nje da ţive, oni su, čak i kada su posedovali manje od pet hektara zemlje, procenjene kao minimum od koga je mogla da se izdrţava petočlaia porodica, uglavnomostajali na selu. Političke i društvene promene ohrabrivale su ih da obraĎuju veće površine zemlje, što je u početku donosilo veće prinose, uprkos primitivnim poljoprivrednim metodama. Red, sigurnost, širenje gradova i teţnja za privatnom svojinom privlačili su seljake nazad ka dugotrajno slabo naseljenim i neobraĎivanim nizijama, kao što su im pruţali razloge da proizvode izvesne trţišne viškove. Stanovništvo se uvećavalo tokom druge polovine 19. veka, do seoske gustine naeljenosti od 30 do 50 stanovnika po kvadratnom kilometru, koja nikada ranije nije dostignuta. To je postignuto zauzdavanjem epidemija, ali čak i više razvojem proizvodnje ţitarica u nizijama, koja je mogla da ishrani brojnije stanovništvo nego na mesu zasnovana planinska ishrana. Kraj veka obeleţio je brţi tempo ekonomskog razvoja, ali se komercijalizovana trgovina ţitaricama javila na Balkanu poznije nego u ostalim delovima Evrope. Seljaci nisu imali mogućnost da dobiju kredite sa razumnim kamatama. Od sedamdesetih godina veka, razdoblja u kom su sistematska ulaganja trebalo to da promene, pad cena imanja odvratio je kapital od poljoprivrede, izuzev u slučaju visoko povlašćenog Dunavskog basena. Balkansko društvo bilo je utemeljeno na selu. Pre sredine 19. stoleća nije postojao balkanski grad, osim Carigrada, sa više od 100.000 stanovnika. Bukurešt je taj nivo dostigao 1850, Atina oko 1880. Solun je oko 1900. porastao do 130.000. Sve prestonice brzo su postale središte nacionalnog ţivota. RBihovi stanovnici ţiveli su daleko višim standardom od ostatka zemlje. Gradske sluţbe nisu mnogo zaostajale za zapadnoevropskim, pošto su smesta prihvatane sve novine. Nacionalne elite ţelele su da njihove prestonice podsećaju na izmenjeni Pariz Napoleona III. Gradili su kraljevske palate, ministarstva, univerzitete, biblioteke, pozorišta, saborne crkve, banke i hotele (mada su ih zapadni posetioci i turistička literatura gledali sa potcenjivanjem). Gradovi su rasli, više zbog napretka drţave nego industrije. Sve četiri balkanske drţave, zajedno s Austrougarskom i Osmanskim carstvom na njihovim balkanskim periferijama, razvijale su infrastrukturu, a naročito ţeleznice, ali sve to ponajviše iz političkih, VOJNIH I fiskalnih razloga. Njihova pojava nije uvek bila dobrodošla. Javnost je smatrala da će cenu ţeleznice platiti seoski poreski obveznici, a da će koristiti samo najrazvijenijim evropskim drţavama. Svi ti pokušaji imali su izvesnog uspeha, ali industrijskog poleta nije bilo izuzev u Rumuniji. Balkanske vlade su u početku bile naklonjene niskim carinama, kako bi pomogle izvoz svojih poljoprivrednih viškova i zadovoljile sile. Kada ih je pad cena ţitarica primorao da podraţavaju evropske modele iz razdoblja posle 1880, kojima je industrijalizacija potpomagana carinskim barijerama, balkanske drţave su sprečene u takvim teţnjama. One nisu mogle dovoljno brzo da stvore domaće trţište za svoje industrijske proizvode, ni valjano da ih zaštite. Evropski interesi su ugroţavali njihov razvoj, nastavljajući sa politikom kapitulacija, da bi Balkan za njih i dalje ostao izvor sirovina.

37

Pošto je bio poslednja oblast u Evropi koja je nastojala da stvori i uzdigne svoju privredu, Balkan nije mogao da konkuriše na svetskom trţištu, izuzev u slučaju pojedinih vrsta robe široke potrošnje. Prema rečima Trajana Stojanovića, Balkan je zaostajao krećući se napred. Samo je u Rumuniji na raspolaganju postojao i domaći investicioni kapital. Strani kapital je stizao iz političkih razloga ili radi poboljšavanja transporta, rudarstva i isušivanja lako pristupačnih močvarnih terena, ali je mali deo bio ulagan u unapreĎenje industrije. Privatan kapital je najradije ulagan u trgovinu i kreditiranje. Budţetski deficiti su finansirani većim delom izdavanjem obveznica drţavne kase, po stopama i u opsegu koji je uključivao privatni kapital. Javni dug bio je posledica širenja infrastrukture i troškova spoljne politike. Radna snaga nije bila ništa dostupnija od kapitala, pošto su se seljaci zadrţavali na zemlji koliko im je god dugo to bilo moguće. Kada bi negde došlo do seoske prenaseljenosti, višak stanovništva grad nije mogao ni da prihvati, ni da privuče. Kada bi se i dogodilo da seljaštvo napušta zemlju, ono je odlazilo u Novi svet. Čak i onda kada je u gradovima ţivelo domaće stanovništvo, a njegova elita bila zauzeta prelazom s osmanskog nasleĎa na evropske uzore, gradsko stanovništvo je i dalje bilo povezano sa selom. Kontrast se često ogledao u razlici izmeĎu forme i suštine političkog ţivota. Ustavne ustanove uspostavljali su pojedinci koji su ili verovali da modernizaciju treba da sprovodi obrazovana elita, ili su idealizovali seljaštvo i njegov način ţivota. Oko 1880, neposredno i opšte pravo glasa postalo je norma u svim balkanskim ustavima, s izuzetkom rumunskog. MeĎutim, seljaci još nisu bili toliko zainteresovani, pošto su gajili nepoverenje prema gradskim političarima. koji su im laskali kako bi zadobili njihove glasove. Stranke su nastale u svim balkanskim drţavama, ali su samo radikali u Srbiji imali pravu nacionalnu stranačku mreţu i nešto slično programu koji je mogao da privuče seljaštvo. Sve stranke su doţivljavale skretanja i imale frakcije, spremne na sporazum oko načela radi stupanja u vladu. Središnja vlast je bila veoma značajia. Ona je predstavljala vrh birokratskog reţima, prihvaćen zato što je smatran modernim, a pri tom je obezbeĎivala aparat za sprovoĎenje odreĎene politike. Kruna je predstavljala suverenitet i legitimnost. Vladar je imao značajnu ulogu, kao arbitar, garant ustava (čak i kad ga je zloupotrebljavao ili suspendovao) i kao simbol drţavnog meĎunarodnog statusa (čak i onda kada bi ga otuĎio putem tajnih sporazuma). On je imenovao vladu, čak i onda kada je prihvatao parlameitarni princip, i često je birao ministre vojske i spoljnih poslova. Rumunija, sa najograničenijim biračkim telom, imala je najstabilnije političko ureĎenje na Balkanu. Bugarska je, sa najdemokratskijim meĎu ustavima, bila takoĎe i zemlja sa najvećim izbornim zloupotrebama. Dva protivrečna načela sučelila su se unutar ustavnog kvaziparlamentarnog sistema. Evropska kultura uzdizala je pozitivističke ideje o redu i napretku. Njeni zagovornici su verovali u moć drţave da stalno unapreĎuje stabilnost društva, tako što će mase stanovništva odvratiti od njihovih mesnih, plemenskih nagona, usmeravajući ih ka univerzalnim ciljevima svojstvenim ljudskoj prirodi. Svojom modernizatorskom politikom otvorenosti prema Evropi oni su istupili protiv reakcije onih koji su ţeleli da očuvaju prediosti kontinuiteta zatvorene političke (i kulturne) zajednice. Modernizatorima su se suprotstavili kolektivisti. To su bili socijalisti, paročito mladi Srbi i Bugari, koji su traţili balkansku varijantu utopijskog socijalizma koja bi, razvijajući se u seoskoj sredini, preskočila kapitalističku fazu u razvoju. Povezujući nacionalno sa 38

socijalnim pitanjem, oni su tragali za temeljima novog poretka u seoskom društvu uključenom u okvire juţnoslovenske ili balkanske federacnje. Drugi, ne obavezno socijalisti, a naročito rumunski i grčki intelektualci, takoĎe su teţili razvoju na osnovama starih lokalnih zajednica, nostalgični nrema idealizovanom svetu koga više npje bilo, ako je uopšte ikada postojao. Oni su, takoĎe, znali da je i u Francuskoj, kao i u Engleskoj, ideja sela sučeljena prema gradu bila ravna odnosu idejs dobra i zla, i kao takva uticala pa romantizam kasnog 19. veka. Političari, koji su idealizovali seosku zadrugu i selo kao oblike samobitne demokratije, i oni koji su povezivali unutrašnju slobodu sa nezavisnošću drţave, a da ne pominjemo intelektualce istoriciste, nisu uspevali da prodru na selo. Seljake js uopšte više zanimalo njihovo ekonomsko stanje od politIčkih prava. Selo je politički pokretano samo oida i tamo gde je politička levica srednje klase povezala gradski liberalizam sa seoskim protivljenjem skupoći i opterećenjima drţavne birokratije. Seljaštvo se uključivalo u politiku. Postepeno usvajanje načela, prema kome je predsednik vlade, koga je imenovao vladar, trebalo da bude spreman da sastavi kabinet, uţivajući podršku većine poslanika, povećavanje biračkog tela i osnivanje modsrnih političkih stranaka, omogućilo je seljacima da, u poslednje dve decenije veka, uzmu stvarno učešće u političkom procesu, zahvaljujući svojoj brojnosti. Na njih se moralo računati, iako je njihovo učešće odraţavalo, ali ne i otklanjalo njihove nevolje. Barbara Jelavić smatra da ne bi bilo ispravno praviti poreĎenja izmeĎu najrazvijenijih delova Evrope i balkanskih drţava koje su ih sledile kao uzore. Stanje nije bilo tako crno kako se često čini zbog kontrasta koji proističe iz takvog poreĎenja. Ustanove su bile uvedene, ideali prihvaćeni, a standardi uspostavljeni. Politička emancipacija putem evropskih uticaja najpre je stigla na periferiju Balkanskog poluostrva, da bi zatim ponovo, sada iz centara nacionalnih drţava, bila proširena ka njihovim obodima. Drţavni programi uoblIčavani su izvan seoske zajednice, čak i onda kada su se na njoj zasnivali. Postojala je potreba da se disciplinuju seljaci koji su bili, kao što su i dalje mogli biti, buntovnici, ali ih je valjalo pretvoriti u poreske obveznike i vojnike, čak i pre nego što bi u političkom smislu postali graĎani. Kako je borba za osamostaljenje u osnovi bila nacionalistička, sve političke ideologije sluţile su se nacionalizmom; konzervativci koji su propovedali snaţnu drţavu i unutrašnje jedinstvo radi uspešne spoljne politike nacionalnog osamostaljenja; liberali koji su povezivali slobodu od domaće samovlade sa slobodom od strane vlasti nad drţavom; čak i socijalisti koji su objedinili nacionalnu i socijalnu revoluciju. Ipak, malobrojne su bile stranke sa socijalnim i ekonomskim programom koji bi privukao seljaštvo. Seljaštvo je ostalo sumnjičavo prema vladajućim krugovima, koji nisu uspeli da zadovolje njihove teţnje i uklone šihova nezadovoljstva. Uprkos njihovoj biračkoj snazi, seljacima je nedostajala samostalnost u odnosu na gradove i činovništvo. Za njih su prestonice, u kojima je bio koncentrisan sav novac i moć, gotovo bile nov neprijatelj, pošto nove drţave nisu uspele da odstrane problem neproizvodne urbanizovane drţave, nasleĎene iz osmanskih vremena, koja je sredstva seljaka upućivala prema vladama, a u slučaju Rumunije prema zemljoposednicima. U poreĎenju sa Zapadnom Evropom, politička delatnost na Balkanu bila je izobličena. Na Zapadu se stvaranju moderne graĎanske drţave pristupalo unutar postojećeg ustroj-stva; na Balkanu su nasleĎeni okviri prvo morali biti uništeni pa iznova stvoreni. Etničke zajednice su dosegle stepen samosvesti u okruţenju često lišenom svake drţavne 39

strukture i na prelaznim područjima nejasnih verskih i jezičkih granica. Predstava prosvećene drţave je opstala, ali je bila prenesena na male i slabe drţave koje su ţudele za zemljama susednih carstava. One su morale da se suprotstave i naposletku potčine diktatu meĎunarodne zajednice oličene u silama. Novonastale balkanske drţave upravljale su svoje poglede izvan granica nametnutih ugovorima ka zemljama na kojima je ţivelo stanovništvo sa kojim su bile povezane jezikom, verom i drugim osećanjima, ali i prema oblastima na kojima su ţivele samo njihove istorijske uspomene. Etnička teritorija nije se obavezno podudarala s istorijskom, čak i onda kada su se obe mogle odrediti. Pošto su nastale iz dve nekada suparničke i susedne carevine, nalazile su se pred teškoćama da zajednički stvore svoje prihvatljive ili verodostojne nacije, uvek se pribojavajući za sopstveni, drţavni i narodni opstanak. Obuhvatanje čitave etničke zajednice i obnova drţave iz prošlosti nisu obavezno išli zajedno. Pošto se na oba cilja radilo uporedo sa graĎenjem moderne prosvećene drţave, narodnost i istoričnost sudarili su se sa prosvećenošću u sloţenoj delatnosti stvaranja nacije. Nove drţave su učvršćivale svoje nacionalne identitete koristeći se verom i jezikom. Političke vlasti širom Balkana uzele su ili dobile pravo imenovanja verskih hijerarhija. Koristile su organizovane verske zajednice kao posrednike pri unapreĎivanju kulturnog i političkog identiteta. Pravoslavlje su u sluţbu drţavnog nacionalizma stavile domaće ili prozapadne elite koje su uspostavile autokefalnost svojih lokalnih crkava, ali sada ne više u tradicionalnom crkvenom smislu meĎuzavisnosti lokalnih crkava već u novom političkom smislu samostalnosti od inostrane jurisdikcije. Crkva je trebalo da bude samostalna u odnosu na patrijarha u Carigradu (kao što je i drţava bila nezavisna od sultana), ali ne i samostalna u odnosu na drţavu. Decentralizacija Pravoslavne crkve je Crkvu učinila prilagodljivijom lokalnim uslovima, ali je oslabilanjenu sposobnost da se sučeli sa svetovnim vlastima. Nasuprot idealnom, praksa je u 19. veku išla od vaseljenskog ka regionalnom i etničkom, zamagljujući razlike izmeĎu Crkve, drţave i nacije. Balkanski zapadnjaci, zamišljeni, umišljeni, u nastajanju, pa i oni pravi, prirodno su se u modernom tumačenju pravoslavlja ugledali na Zapad, ako su i bili inspirisani galikanizmom i anglikanizmom starih katoličkih monarhija. Njihov organizacioni model je bio luteranski, primljen preko Rusije, a na Balkanu prvo usvojen u Grčkoj. Nacionalna drţava pretvorila je Crkvu u nacionalnu ustanovu, i upotrebljavala je, zajedno sa školom i vojskom, za širenje nacionalnog ideala koji je često odstupao od jevanĎeoskih učenja. Uslovljen sukobom izmeĎu hrišćanskog seljaka i muslimanskog zemljoposednika (i gospodara) rani nacionalizam imao je crte svetog rata, što je dodatno pojačavala činjenica da su istim rečima predstavljani i evropski ratovi protiv Guraka. Verski motivi bili su i dalje prisutni u ustancima i ratovima protiv Turaka kroz 19. vek i kasnije. U svojoj početnoj fazi, ovaj verski nacionalizam pomešan sa seljačkom glaĎu za posedovanjem zemlje, nudio je šire osnove za saradnju meĎu pokretima, ali ga je postepeno potisnuo jedan uţi naciopalizam zasnovan i negovan na istorijskim sećanjima. Istoričari su u povoljnom svetlu prikazivali seljačke revolucije. Muslimanske manjine su se iostepeno iselile, mnogi neodreĎeni verskoetnički identiteti postali su čisto etnički. Uzori su pronaĎeni u Evropi. Geostrateški interesi balkanskih drţava, čak i kada su iziošeni kao istorijske tvrdnje, zamenili su princip parodposti prilikom nastojanja za 40

uspostavljanjem granica u po svemu neodreĎeiim i nacionalno izmešanim oblastima. One su to konačno i izvršile kada je bilo potrebno, na račup istovetnih susednih drţava, čak i na uštrb njihovih sopstvenih dugoročnih nacionalnih interesa. Uticaj Ugarske se, u Dvojnoj monarhiji, takoĎe osećao prilikom primene modernog pojma nacionalne drţave na istorijskoj teritoriji „većoj" od njene etničke zajednice, prilikom zadrţavanja političkih prava za ssbe i protivljenja da u njima i ostali učestvuju. Pošto su govorni jezici bili bez ikakvih propisanih pravila, naučnici, prosvetari i političari menjali su i kodifikovali knjiţevne i sluţbene jezike svojih naroda. Škole i vojske su potom obrazovale učitelje i oficire, a ovi su podučavali ujednačenom čitanju i pisanju učenike i regrute. Nacije su bile odreĎivane nasuprot obliţnjim, ili po uzoru na udaljene. Stvorene su velelenne pripovesti o postojanju nekada slobodne zemlje, kulturno uzvišene s obično ravnopravpim stanovništvom, sve dok je nezasitost njene dekadentne elite nije predala pohlepi stranih osvajača. Bila je to sublimacija sopstvene istorije, u čitavoj onovremenoj Evropi, ali je, meĎutim, mogla lako postati opasna ako bije na silu, nasuprot realnosti, izieli, „intelektualci" koji su stekli previše obrazovanja u prekratkom vremenu. Društvo nije bilo dovoljno razvijeno da im omogući da steknu značajniju samostalnost izvan drţavne sluţbe. Nestrpljivi za dugoročne akcije koje iziskuju generacije, oni su, stekavši kontrolu nad drţavnim ustanovama, ţeleli da za ţivota sprovedu ideale iz mladosti. Ali, uz sve to, njihova spoljna politika iije išla dalje od potrage za silom zaštitnicom ili odupiranja istoj, i pojedinačnih teţnji za još ponešto osmanske teritorije. Grčka je stekla formalnu nezavisnost mnogo pre bilo koje druge drţave na Balkanu. Ipak, njen suverenitet su od samog početka ograničile sile zaštitnice, a kasnije i finansijski nadzor, koji joj je nametnut ia samom kraju veka. Bugarska, najskorije pridodata redu balkanskih drţava, koja čak nije bila formalno nezavisna, uspela je vremenom da se odupre svojoj osloboditeljici i zaštitnici - Rusiji. Posle toga ponašala se nezavisnije od Grčke ili Rumunije, Srbije i Crne Gore, koje su potpunu nezavisnost stekle 1878, ali su zatim ili spoznale da im nezavisnost sputava moćna susetka Austrougarska, ili su našle računa u takvom neformalnom pokroviteljstvu. Sve balkanske drţave povremeno su se koristile suparništvom sila i tada su uţivale izvesnu slobodu delovanja uprkos njihovim finansijskim pritiscima. Imperijalizam je sadrţao tako mnogo unutrašnjih protivrečnosti, pri čemu su ga takva suparništva slabila, tako da nije moglo biti obnovljeno političko ili čak ekonomsko potčinjavanje Balkana.

41

KRAJ 19. VEKA, 1900-1914. GODINA - DEO 1 Istoričari tvrde da je 19. vek u stvari okončan 1914. godine. „Poslednji dani stare Evrope“ završili su se 28. juna 1914. u Sarajevu, upravnom središtu Bosne i Hercegovine, onog dela Balkanskog poluostrva koji je, mada formalno deo Austrougarske od 1908, bio i dalje umnogome nasleĎe Osmanskog carstva. Za Balkan kao celinu, a naročito za njegove nezavisne drţave, vreme od 1900. do 1914. istinski je predstavljalo poslednje razdoblje stoleća koje je započelo oko 1800, kada su se na ruševinama starog osmanskog poretka, preţivele vizantijske tradicije susrele sa novim idejama prosvetiteljstva i Francuske revolucije. Od tada je pet novih drţava (šest, ako računamo Albaniju, čija je formalna nezavisnost uspostavljena 1912) potisnulo Osmansko carstvo, koje se svojski trudilo da se obnovi, toliko da je uspelo da se odrţi još više od stotinu godina. Cilj balkanskih drţava bio je da se naknadno uključe u Evropu, onu koja nam se danas čini starom Evropom, ali je za njih bila nova čak i onda kada su traţili nadahnuće u (većinom mitskoj) Evropi koja je prethodila njihovim imperijalnim osvajačima. Do 1914. one gu postigle mnogo. Na razne načine iziova su postale deo Evrops, ako ne po merilima belgijskog ustavnog modela ili francuske parlamentarne politike kojima su ss toliko divile, onda makar po merilima poreĎenja sa pojedinim manje razvijenim, juţnim krajevima Evrope, ili sa širim slojevima francuskog naroda iz vremena jednog ili dva ranija naraštaja.

Potkopani temelji Ausgleich-a

Habzburška monarhija prolazila je kroz novu krizu. Ugarska opozicija je pobedila na izborima 1905, ali nije mogla da sastavi vladu sve dok s.e nije obavezala da neće menjati sadrţaj Ausgleich-a . Demonstracije u korist opšteg prava glasa upotrebljene su kako bi se opozicija zaplašila i nagnala na popuštanje. Neko vreme ugarska opozicija je traţila podršku na Balkanu, ali su srpski poljoprivredni proizvodi, ugroţavajući ugarske interese, bili još jedan razlog za prevazilaţenje ustavne krize. Nikada uvedeno u Ugarskoj, opšte pravo glasa za muškarce uvedeno je u Austriji 1907, kada je Slovenska ljudska stranka - klerikalci, osvojila sedamnaest poslaničkih mesta u bečkom parlamentu, a liberali (Narodna napredna stranka) četiri mesta. Potom je Slovenska ljudska stranka povećala svoj udeo, dok nije praktičio stekla politički monopol nad 1,2 miliona Sloveiaca (4% stanovništva austrijskih krunskih zemalja). Slovenački klerikalci su obično saraĎivali sa hrvatskim pravašima iz Dalmacije, a u to vreme ni jedni ni drugi nisu ţudeli za ujedinjenjem sa pravoslavnim Srbima. Ekonomske prilike u slovenačkim zemljama bile su srazmerno dobre. Seljaci su obično posedovali zemlju. Mada nije donosio velike

42

profite bečkim bankama, priliv kapitala u rudnike uglja i ţelezare bio je značajan za domaću privredu. Upravo su u Dalmaciji, austrijskoj primorskoj pokrajini, učinjeni prvi koraci na ponovnom okupljanju Hrvata i Srba. Suprotnosti izmeĎu Hrvata, koji su činili 81% od 610.000 stanovnika pokrajine, i Srba, koji su činili 16%, nikada pisu bile duboke. Tamo su njihove političke voĎe 1905. prvi put odlučile da iskoriste krizu u Budimpešti tako što će ponuditi podršku MaĎarskoj nezavisnoj stranci u zamenu za prisajedinjenje Dalmacije u Trojednu Hrvatsku, uključujući i proširivanje njene autonomije. Na drugom kraju austrijskih zemalja, meĎu Rumunima u Bukovini, bilo je malo iredentizma. Tamo je relativna blagost uprave bila u suprotnosti sa postupanjem prema manjinama u Ugarskoj. Budimpešta je 1908. prihvatila aneksiju Bosne i Hercegovine, pod uslovom da te oblasti ne budu pripojene Hrvatskoj. Nastavljeno zajedničko vladanje nad oblašću donelo je veliku modernizaciju, i pored podsticanja triju zajednica (što je često dovodilo do podela). Zavisnim seljacima je ponuĎena pomoć da otplate svoja imanja, ali su, uprkos tome, kamate na kredite dostupne preko Privilegovane agrarne banke bile uglavnom previsoke, a zemljoposednici su se radije trudili da odrţe unosnije ugovore o zakupu. Ekonomski i socijalni uslovi su se neznatno izmenili. Muslimani su činili 91% zemljoposednika sa zavisnim seljacima i 77% slobodnog seljaštva; 74% zavisnog seljaštva činili su Srbi. Seljaci s imanjima su u 77% slučajeva posedovali manje od pet hektara. U fabrikama koje su upošljavale više od dvadeset radnika nije radilo više od 13.300 ljudi. Naposletku, 1910. godine Franc Jozef je darovao ustav Bosni i Hercegovini. Na čelo njihove administracije postavljen je general, uspostavljen je savetodavni sabor, u koji su ušli članovi po duţnosti i poslanici izabrani voljom ograničenog biračkog tela, organizovanog u sistemu izbornih kolegijuma sastavljenih prema poloţaju u društvu i verskoj pripadnosti. Istovremenost unutrašnje krize u Monarhiji i promena koje su se dogodile u Srbiji pogodovala je značajnim promenama političke klime u Hrvatskoj, iako je biračko pravo bilo ograničeno na 1,8% njenog stanovništva. Tada je nastao i mali sindikalni pokret, zajedno sa socijaldemokratskim zahtevima za većom autonomijom i opštim pravom glasa, radi sprovoĎenja reformi društva. Pokret je imao nešto uspeha u iznošenju u javnost pitanja kao što su visina zarada i duţina radnog vremena. Hrvatska seljačka stranka, osnovana 1904. sa ciljem da uvede seljačku većinu u politiku, takoĎe je traţila opšte pravo glasa, kao i agrarnu reformu i federalizaciju Monarhije na osnovama nacionalnosti. Prvi poslanici te stranke bili su izabrani 1910. godine. Intelektualci i političari u Zagrebu i Beogradu odrţavali su sa prekidima meĎusobne veze, odrţavajući i san o juţnoslovenskom ili jugoslovenskom ujedinjenju kao svom krajnjem cilju. Posete, kongresi i izloţbe povezali su Slovence, Hrvate, Srbe i Bugare, a hrvatski studenti studirali su na Beogradskom univerzitetu. To je samo pojačalo nepoverenje Dvojne monarhije prema Srbiji. Nova generacija dovela je do pregrupisavanja političkih snaga u Hrvatskoj. Kada se sukob izmeĎu dinastije i Ugarske 1903. rasplamsao, hrvatski političari su u početku bili raspoloţeni za saradnju sa Bečom, ali kada je njihova ponuda bila odbijena, opozicija se okrenula na drugu stranu. Odluke donesene 1905. okupile su većinu opozicionih stranaka, hrvatskih i srpskih, oko ponuĎene podrške ugarskim zahtevima u zamenu za izmene u sadrţini Ausgleich-a.

43

I ova ponuda bila je odbijena, ali je konačno učinjen korak kojim se sa ograničenijeg uţeg „prava" Hrvatske prešlo na odbranu širih juţnoslovenskih interesa koji su uključivali i 25% stanovnika Hrvatske i Slavonije koji su bili Srbi. Hrvatsko-srpska koalicija je bila roĎena. Na liberalnoj platformi koja je teţila da okupi narod Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, ova koalicija je 1906. pobedila na izborima, osvojivši 43 od 88 poslaiičkih mesta, posle čega je dominirala Saborom. Ostavši ujedinjena, predstavljala je značajnu političku snagu u Hrvatskoj. Aneksija Bosne i Hercegovine i njene posledice učinile su da se hrvatsko nezadovoljstvo neminovno pretvori u solidarnost sa Srbima. Nemoćna da upravlja Hrvatskom pored izabranog Sabora, ugarska vlada nastavila je 1908. da vlada bez njega. Nastupila su hapšenja, suĎenja srpskim političarima za izdaju, čak i pogromi Srba. U okviru kampanje protiv Srba jedan bečki „istoričar" istupio je s optuţujućim dokazima u nameri da dokaţe kako su se voĎe Hrvatsko-srpske koalicije zaverile sa beogradskom vladom. Dokazi su se pokazali kao krivotvoreni. Nemiri su se toliko raširili da su vlasti morale da se sporazumeju sa koalicijom. Ustavna vlast je obnovljena 1910, a biračko pravo prošireno na 7,3% stanovništva koje je brojalo 2,6 miliona. Stav budimpeštanske vlade i nov prestiţ Srbije osnaţili su teţnje ka juţnoslovenskoj solidarnosti i reformama. Umerenost reformi naišla je na kritike mlaĎeg sveta koji više nije bio spreman na legalnu borbu radi delimičnih reformi. Tako je, 1912, sa pogoršanjem situacije, ustavni sporazum ponovo suspendovan. U predvečerje Prvog svetskog rata najsnaţnija politička grupacija u Hrvatskoj zalagala se za hrvatsko-srpsku saradnju unutar Monarhije. Manje stranke na desnici i levici zahtevale su korenitu reorganizaciju Austrougarske, obično s uvećanom Hrvatskom. U Dalmaciji je omladina bila u potpunosti pridobijena za ideju o jedinstvenoj Jugoslaviji. Čak su i slovenački studenti počeli radikalno da deluju u korist ujedinjenja. Solidarnost je naročito ispoljavana meĎu omladinom Bosne i Hercegovine, gde su nezadovoljstvo poljoprivrednika i blizina Srbije pothranjivali buntovnička previranja. Sarajevska zavera tako nije ponikla sama od sebe. Ona je bila povezana sa nemirima širom juţnoslovenskih zemalja Habzburga — studentskim i radničkim štrajkovima, demonstracijama, sa desetak zavera protiv drţavnih dostojanstvenika, vezama meĎu studentima, strankama i tajnim udruţenjima u Srbiji. Ipak, otvorene antihabzburške teţnje bile su sputane pred samu eksploziju. Nadvojvoda Franc Ferdinand je pustio da se govori da razmatra mogućnost da prilikom svoga stupanja na presto Juţnim Slovenima pruţi status istovetan maĎarskom. Budimpeštanska vlada ponovo je uspostavila ustavnu vlast u Hrvatskoj krajem 1913. godine. Hrvatsko-srpska koalicija vraćena je u Sabor sa većinom moćnijom nego ikada. Političari su 1914. mogli ponovo da gaje nade u reforme u okvirima Habzburške monarhije. Pri tome je ogromna većina, preteţno seoskog, stanovništva zemlje ostala verna Monarhiji sve do kraja Prvog svetskog rata. Procenat seoskog stanovništva u Hrvatskoj opao je sa 84% u 1900. na 78,5% u 1910. godini. Stočni fond je znatno porastao — na 842 svinje i goveda na 1.000 stanovnika, u poreĎenju sa 626 u Srbiji. Stoka je prodavana na velikom gradskom trţištu; mesne banke mogle su zato da navedu bečki i budimpeštanski kapital na izdavanje hipotekarnih obveznica kojima je bio finansiran uzgoj stoke, ako ne na malim imanjima onda makar na posedima. Fabrička proizvodnja, naročito laka industrija, zapošljavala je ne više od 9,6 /o stanovništva, ali je u vrednosti, uloţenom kapitalu i konjskim snagama mašina prevazilazila proizvodnju u 44

Srbiji. Mada očigledno nije bila zaštićena od austrijske i češke konkurencije, Hrvatska je imala bolji ţeleznički pristup trţištima Monarhije i mesnim finansijskim ustanovama koje su omogućavale kratkoročne kredite, a stopa pismenosti bila je dvostruko veća nego u Srbiji. Ipak, gajenje stoke i laka industrija nisu mogli da ishrane prenaseljena sela — 230.000 osiromašenih seljaka iselilo se izmeĎu 1900. i 1914. uglavnom u Ameriku. Ukupno, u stanovništvu ugarskog dela Monarhije Hrvati su činili 9%, a Srbi 5%. Rumuni su, sa svojih 14%, bili njena najbrojnija etnička manjina. Izvan Hrvatske i Slavonije, Juţni Sloveni, većinom Srbi, bili su okupljeni u Vojvodini, gde su činili 34,7% od 1,3 miliona stanovnika (sledili su MaĎari i Nemci). U Transilvaniji je bilo koncentrisano 2,9 miliona Rumuna, koji su tamo činili 55,8% od 5,3 miliona stanovnika (i tamo su im sledili MaĎari i Nemci). MaĎarski zakoni o obrazovanju postepeno su smanjivali nastavu na jezicima manjina i tako uspešno odrţavali to preteţno seljačko stanovništvo na niskom nivou pismenosti. Na selu je ţivelo 86% Rumuna. U Transilvaniji nije bilo grada sa rumunskom većinom. Tanak sloj sitnih preduzetnika, zanatlija, dućandţija, profesionalaca i sluţbenika sačinjavali su njeno graĎanstvo. Na suprotnim krajevima granica Monarhije, bez obzira na sve razlike, Transilvanija i Slovenija posedovale su najbogatije rudnike uglja i gvoţĎa na Balkanu, koji su mogli da budu unapreĎeni boljim ţeleznicama, uz pomoć kapitala i preduzetnika iz razvijenijih krajeva. Čak i tada, od 87.000 iseljenika koji su napustili Ugarsku izmeĎu 1908. i 1913. godine, 19% su bili Rumuni, većinom zemljoradnici, koji su se uputili za Sjedinjene Drţave. Vlada u Budimpešti je posle 1910. ţelela brzo da sredi probleme nacionalnosti kako bi učvrstila postojeću ustavnu strukturu. Ugarska vlada smatrala je neophodnim da uveri Srbiju i Rumuniju da su im ništavne mogućnosti da ikada na štetu Ugarske ostvare svoje iredentističke ambicije, kao i da ih privuče ponovo i zauvek u austrougarsku orbitu. I pored zabrinutosti zbog ugarske nacionalne politike, vlada u Bukureštu trudila se da očuva savez s Austrougarskom. Rumunska narodna stranka je 1905. izmenila svoje ciljeve usvojivši zahtev za ostvarivanje autonomije za sve krajeve u kojima su ţiveli Rumuni. Pošto su se opredelili za ustavna sredstva, osmorica njenih prvaka, kao i voĎa stranke Juliju Maniju (1873-1953), bili su iste godine izabrani u ugarski parlament. Godine 1906. povećano je njihovo prisustvo u parlamentu, tako da su, zajedno sa Srbima i Slovacima, stvorili manjinski poslanički klub privrţen idejama autonomije, demokratije i federalizacije. Kako ugarska vlada tako i Rumunska narodna stranka bile su 1910. spremne za pregovore, ali su Rumuni traţili previše, a vlada nudila premalo. Iz Beča i Bukurešta izvršen je pritisak za postizanje sporazuma radi regionalne stabilnosti i veza Rumunije sa Trojnim savezom, koji je 1913. doveo do drugog kruga pregovora. Odbijanje predsednika ugarske vlade, grofa Ištvana Tise (1861—1918), da prizna da je njegova drţava u suštini mnogonacionalna, dovelo je do ponovnog prekida pregovora u leto 1914. godine. Maniju i njegovi istomišljenici nisu bili separatisti, ali je meĎuprostor izmeĎu asimilacije manjina i raspada postepeno nestao. Monarhija je 1914. bila u krizi. Nemoćna da izdrţi ekonomsko nadmetanje s industrijalizovanom Zapadnom Evropom, ona je gubila svoju prednost u balkanskim dogaĎanjima. Suočila se sa pogoršavanjem juţnoslovenskog pitanja, novom ratobornošću svojih Rumuna, italijanskim iredentizmom i zahtevima Ugarske. Odnos njenih vlastodrţaca 45

prema nacionalnostima ometao je stvaranje ugarske drţave. Ne proširujući biračko telo, kako ne bi bio uvećan politički uticaj nemaĎara, ona je izvan politike drţala i većinu MaĎara. Ne samo da su temelji Ausgleich-a bili potkopani već je nadvojvoda Franc Ferdinand (1863—1914), naslednik habzburških kruna, nameravao da sve korenito izmeni. Rasplet izmeĎu prestolonaslednika i ugarskog vladajućeg sloja iščekivan je posle smrti ostarelog cara i kralja. Pripreme za taj čas vršene su pokušajima da se pridobiju ostale nacionalnosti. Kakve god bile njegove stvarne namere, Franc Ferdinand je stavljao do znanja da ţeli da svi narodi pod vlašćunjegove dinastije budu ravnopravni. MeĎu nacionalnostima nije bilo voĎa ili stranke koji su se zalagali za uništenje Monarhije. Mada su delovali kao glasnogovornici svojih naroda, oni su poticali i bili birani od njihovog malenog dela. Šta narod stvarno misli, tek je trebalo da se otkrije. Novo pokolenje juţnoslovenske omladine svoje političke akcije pretvaralo je u terorističke. Posle 1913. tajna studentska društva upuštala su se u otvorenu revolucionarnu propagandu. Gubeći veru u izabrane političke voĎe i revolucionarni ţar seljaštva, njihovi pripadnici su se okrenuli pojedinačnom terorizmu. Podršku su traţili u Beogradu, naročito meĎu grupom oficira udruţenom u organizaciju Ujedinjenje ili smrt, koja je srpsku vladu smatrala i suviše bojaţljivom. MeĎutim, uprkos napetostima i krizama, Habzburška monarhija je u predvečerje Prvog svetskog rata bila nedirnuta, sa jedva oslabljenom narodnom privrţenošću dinastiji. Nasuprot njoj, sultanovi evropski posedi bili su svedeni na zaštitni pojas oko Carigrada, dok je u onome što je od Osmanskog carstva ostalo pod vojnom diktaturom počeo da se stvara turski identitet.

Mladoturci na Porti

Turska je 1900, ipak, još uvek bila značajna sila. Ako izuzmemo provincije, koje su samo teorijski bile pod njegovim suverenitetom, sultan Abdulhamid II vladao je, iz svoje prestonice koja je bila najveći grad na Balkanu, nad 19 miliona podanika. Nasuprot njegovoj veličini, finansijska slabost Carstva u potpunosti je sputavala napore na uspostavljanju centralizovane uprave i vojne sile. Opozicija hamidijanskom reţimu prognana je u ilegalu ili u inostranstvo, gde se okupljala oko političara koji su od vremena ukidanja ustava ţiveli u Parizu, poznati kao mladoturci (ime su dobili po novinama Mlada Turska - koje su izdavali). Kao Komitet za jedinstvo i napredak (KJN), oni su 1902. odrţali prvi kongres različitih grupa, uključujući Turke, Albance, Kurde, Grke, Jermene i Jevreje, sjedinjene u ţelji da svrgnu Abdulhamida, ponovo uspostave ustav i zaštite Osmansko carstvo od stranog mešanja. Imali su veze širom Carstva, a posebno su bili jaki u gradovima evropskih pokrajina i udruţeni sa nezadovoljnim oficirima. Pretnja od strane intervencije posebno je bila izraţena u Makedoniji. Taj naziv korišćen je prilično neodreĎeno za region koji se širio od planine Šare na severu do Egejskog mora, od planine Olimpa i Pinda na jugu, i od Rodopskih planina na istoku do Ohridskog jezera na zapadu, ali se odnosila takoĎe i na znatno širu teritoriju podeljenu na tri vilajeta evropske Turske - Solunski, Bitoljski i Kosovski, oko 95.000 kvadratnih kilometara sa 2,4 46

miliona stanovnika. Makedonija se u njenom najširem smislu donekle preklapala sa širim granicama Albanije. Albanija je uglavnom označavala region koji se širio od juţne jadranske obale do dinarskih obronaka istočno od Crnog Drima, a njenim imenom ponekad je nazivana i šira teritorija četiri vilajeta - Skadar, Janjina, Kosovo i Bitolj. Vlast nad Makedonijom nudila je prevlast nad Balkanom, ali ta oblast nije bila unosna. Čitluci su se raspadali. Njihovi, sve češće odsutni, muslimanski gospodari teţili su da ţive u Solunu, ako ne i u Carigradu, i da ih rasprodaju. Zavisni seljaci koji su na njima ţiveli takoĎe su se selili u gradove (do 1912. godine 25% makedonskog stanovništva ţivelo je u gradu), iseljavali se ili odmetali u hajduke. Uprkos činjenici da su postojale velike površine neobraĎene zemlje, a sve više zemljišta prelazilo u posed seljaka,oblast nije mogla da izdrţava svoje stanovništvo, dok je nesigurnost bila glavni činilac koji je uticao na iseljavanje. Nemoguće je odrediti etnički sastav tadašnjeg makedonskog stanovništva. Pravoslavni su bili nešto brojniji od muslimana. Glavni problem bile su razlike meĎu Slovenima, pošto su naoruţane čete besposličara i fanatika prestigli sveštenike i učitelje u nastojanjima da izgrade identitet tamošnjeg ţivlja. Osnivanje VMRO-a i novo zanimanje rumunske vlade za Vlahe, koji su 1902. priznati kao odvojeni milet, situaciju su činili još sloţenijom. Sile su vršile pritisak za sprovoĎenje reformi. Rusija je zahtevala od Bugarske da prekine veze sa naoruţanim četama i prihvati učešće srpskog sveštenstva u administraciji patrijaršijskih eparhija. VMRO i, na Bugarsku oslonjen, Vrhovni komitet, ne samo da su bili suparnici već su toliko bili pomešani da je bilo teško reći šta je delo koje od te dve organizacije. Vrhovisti su ţeleli da privuku paţnju Evrope, a VMRO je samo ţudeo za revolucijom. Pomešani nacionalistički, socijalni i politički motivi doveli su do masovnog, ali loše organizovanog ustanka, koji je izbio avgusta 1903, i uskoro je najveći deo Bitoljskog vilajeta bio stavljen pod kontrolu ustanika. Gradsko stanovništvo je prezrelo voĎstvo ustanka, sofijska vlada nije bila spremna da se umsša, sile nisu ţelele da intervenišu, a pobunjenici su se podelili u suparničke frakcije, tako da je pokret ugušen u krvi. Oštra je bila odmazda osmanskih trupa iz Azije i albanskih pomoćnih jedinica. Brojni egzarhistički sveštenici i učitelji bili su deportovani u Malu Aziju. Procenjeno je da je 30.000 ljudi emigriralo, uglavnom u Bugarsku. Surovost odmazdi primorala je austrijskog i ruskog cara da se oktobra meseca sastanu u Mircštegu u Štajerskoj i predloţe plan, koji je Porta nevoljno prihvatila, za rešavanje makedonske krize. Red u oblasti zavela bi meĎunarodna ţandarmerija; administrativne granice bile bi izmenjene tako da bi bile stvorene oblasti najveće moguće etničke homogenosti; celokupan paket reformi sprovodili bi nadzirači pet evropskih sila. Mesni nacionalisti učinili su sve da nacionalno odrede stanovništvo. Čitava sela su menjala pripadnost pod pretnjama protivničkih četa. Porta nije mogla da ispuni svoje obaveze. Poniţenost i nezadovoljstvo naročito su se snaţno osećali u Trećoj armiji smeštenoj u Solunu. Naredni evropski potezi su u martu 1908. podstakli manje garnizonske pobune; u njih se umešao KJN. 47

Loše ţetve u Anadoliji još jednom su dodatno opteretile evropske pokrajine. Kosovo je tada bilo pogoĎeno sušom. Nestašice su usmerile albanske nemire prema gradovima i slovenskim seljacima. Glasovi o dolasku austrijske vojske naporedo sa povlačenjem jedinica radi borbe sa pobunama na jugu izazvali su okupljanje naoruţanih Albanaca, koje je KJN već ranije pridobio. Mladoturci su dokazivali da će povratak ustavu potkopati stranu intervenciju. Abdulhamidova politika dodvoravanja Albancima je propala. Veliki broj ih je dezertirao, dok je većina vojske u Makedoniji bila naklonjena zahtevima za ponovno uspostavljanje ustava. Kada je Mahmut Ševket-paša (1856-1913), komandant Treće armije, u julu upozorio da će ako se takvo stanje produţi, strana intervencija dovesti do pada Abdulhamida, vlada je počela da utiče na sultana da popusti. Tada je sultan najavio ponovno uspostavljanje ustava iz 1876. godine. Bila je to „mladoturska revolucija" iz 1908. godine. Mladoturci su verovali u svoju misiju da stvore modernu drţavu zasnovanu na osmanstvu, upravo kao što su vladari Nemačke i Rusije posezali za nacionalizmom radi pojačanja svojih carstava. Još se ne osećajući dovoljno snaţnim da svrgnu Abdulhamida, oni su iz Soluna nastojali da preteći utiču na njegovu politiku. Revolucija je u potpunosti okončala mircštegski program. Stanovništvo evropskih pokrajina je u početku pozdravilo dolazak novog doba. Mnogi meĎu voĎama pristali su na prekid neprijateljstava i sišli su u gradove da predaju oruţje. Mada preteţno simbolični, takvi gestovi doprineli su ipak smanjivanju napetosti, pri čemu su sve grupe iskoristile prednosti razdoblja slobode i kolebljivosti pred najavu opštih izbora. Parlament koji je sazvan trebalo je da predstavlja sve osmanske pokrajine, uključujući Bosnu i Hercegovinu i Istočnu Rumeliju. Bugarska je u oktbbru proglasila nezavisnost, kako bi osujetila ponovne osmanske namere, a Austrougarska je formalno anektirala Bosnu i Hercegovinu. Novopazarski sandţak je voljom Dvojne monarhije ostao osmanski, da bi i dalje obezbedio razdvojenost Srbije i Crne Gore. Aneksiona kriza je okončala saradnju Rusije i Austrougarske na zaštiti balkanskog status quo-a odrţavanog još od vremena Berlinskog ugovora. Na osmanskim izborima od decembra 1908. godine KJN je osvojio najviše poslaničkih mesta, ali je ustavni reţim bio kratkotrajan. Mladoturska revolucija očigledno nije rešila pitanje Istočne Rumelije i Bosne i Hercegovine, osim što je doprinela prekidu i ono malo preostalih veza s ovim pokrajinama i Bugarskom. Revolucija nije rešila ni makedonsko i albansko pitanje, koja su iscrpljivala Carstvo. Mnogi članovi KJN-a smatrali su Abdulhamida opasnim za ustavnu vladu i njihovu organizaciju. Pokret je uspeo da okrnji sultanovu vlast, ali ga je u tome sustigao protivudar. Sultanovi privrţenici su pokušali protivprevrat u Carigradu, koji je KJN uspeo da suzbije ponovo pozivajući Ševketa. Abdulhamid II je svrgnut, zatočen u Solunu i zamenjen bratom Mehmedom V (1844-1918). KJN se učvrstio na vlasti, ali mu je Ševket i dalje bio samostalan čvrst izazov, sve do 1913. kada je ubijen. Pitanje više nije bilo kako reformisati Carstvo, već kako sačuvati drţavu. Produbljivao se jaz izmeĎu zvanične osmanske politike zasnovane na ustavnim jemstvima i stvarnog delovanja KJN-a. Oduševljenje KJN-om meĎu neturskim narodima je splaslo. Vlada se okrenula nemilosrdnoj samovladi. U albanskim zemljama je u razdoblju izmeĎu 1903. i 1908. vladala zbunjenost. Vernost Abdulhamidu i saradnja sa Mladoturcima zasnivale su se na nesporazumu. Zahtevi za 48

ujedinjenjem četiri vilajeta u jednu veliku albansku autonomnu jedinicu isticani su neprekidno, još od početka veka. Makedonski ustanak, rat naoruţanih četa i pretnja strane intervencije dala im je novi podstrek. Etničke grupe bile su obuzete osvetom, dešavale su se pobune siromašnih hrišćanskih seljaka protiv albanskih begova, albanski napadi na teritorije Srbije i Crne Gore, ali i na osmanske garnizone. Pojačano je delovanje emigranata. Albanske škole, knjiţevna društva, klubovi i novine, masovno su nicali na prostoru od Skadra do Carigrada, tolerisani sve dok je trajala početna sloga izmeĎu Albanaca i KJN-a. Albanci su, meĎutim, uskoro došli u sukob sa novim reţimom. Albanski poslanici počeli su da dobijaju značajnu ulogu u parlamentarnoj opoziciji. Neki albanski konzervativci podrţali su Abudulhamidov kontrarevolucionarni pokušaj. Svealbanski kongres, odrţan u Bitolju, odlučio se za usvajanje latiničkog pisma za albanski jezik. Centralisti su upravljali KJN-om od 1909, deleći vlast sa vojskom. Zbog Portine odlučnosti da ukloni latinicu iz zvanične upotrebe i uvede opštu vojnu obavezu, oslabila je albanska podrška. Skadarska oblast bila je najmanji vilajet, u kome su Albanci činili 95% stanovništva, ali je samo 57% bilo muslimana. Nasledni glavari predvodili su severna, planipska plemena (fisove), u zamenu za neregularnu vojnu sluţbu. Juţna plemena vodile su moćne porodice sa prostranim posedima i malim privatnim vojskama. Katolički Mirditi bili su najmoćniji meĎu planinskim plemenima; Toptani su bili najuticajniji meĎu juţnim velikim porodicama. Vlast vlade izvan pokrajinskih središta bila je neznatna. Kosovski vilajet bio je i veći od Skadarskog i u njemu su u većini bili nealbanci. Oko polovinu njegovih ţitelja činili su Albanci okupljeni u središnjim sandţacima. Većina pravoslavnih bili su Sloveni, rasuti mahom oko pokrajinskog središta koje su Turci zvali Uskub, domaći makedonski Sloveni zvali su ga Skopje, a Srbi Skoplje. Grad je bio središte srpskih aktivnosti. Muslimanski planinski, razbojnički gospodari iz Pećkog i Prizrenskog sandţaka, suprotstavljali su se i austrijskom i srpskom uticaju i bili su povlašćeni Abdulhamidovi privrţenici. Centralna vlast nije postojala u prostranim oblastima, tako da je nesigurnost mnoge oterala u iseljeništvo. Nalazeći se izmeĎu planinskih glavara i sopstvenih slovenskih seljaka, trgovci i zemljoposednici bili su skloni da se oslanjaju na KJN, čak i onda kada je podrţavao albanske zahteve. Polovina stanovnika Janjinskog vilajeta, koji je ukupno imao 545.000 stanovnika, bili su Albanci, a polovina pravoslavni. Pravoslavni su većinom ţiveli u juţnim sandţacima, a meĎu njima najbrojniji su bili Grci. U Bitoljskom vilajetu muslimani su činili malo više od polovine od ukupno milion njegovih stanovnika, s Albancima grupisanim na zapadu. U ta dva vilajeta ţiveli su i brojni albanski hrišćani, većinom pravoslavni (oko 200.000 njih), bez strane potpore. Patrijaršija i atinska vlada podrţavale su grčke zajednice, snaţne u gradovima, gde su njihove škole širile grčku kulturu meĎu pravoslavnim Albancima, privlačeći čak i muslimane. Muslimanski Albanci drţali su zemlju i vodili mesnu administraciju. Stanje je bilo najsloţenije u Bitoljskom vilajetu gde su ţiveli Grci, podeljeni Sloveni, Vlasi i Albanci. Muslimanski i pravoslavni Albanci u vilajetima Janjina i Bitolj nastojali su da nova vlast prizna albanska prava. Veliki broj najbogatijih lokalnih begova učestvovali su u hibridnoj, ali dinamičnoj osmanskoj gradskoj kulturi. Govorili su grčki ili srpski, i čak slali svoje sinove u znatno bolje hrišćanske škole. Iz njihovih redova dolazili su drţavnici, činovnici, generali, naučnici, verski dostojanstvenici; neki od njih učestvovali su u albanskim aktivnostima i pored toga što su zadrţali svoj osmanski identitet. Zato što su se albanski 49

zemljoposednici na jugu okrenuli nacionalizmu, kako bi se suprotstavili onome što su videli kao rastuću grčku i slovensku pretnju iz susednih drţava i od strane zavisnih seljaka napoličara, tamo se razvio istinski albanski pokret. Neposredna posledica saveza izmeĎu mladoturaka i Ševketa bili su uzastopni pohodi, koji su posle 1909. preduzimani radi slamanja moći kosovskih glavara. Otpor je jačao i širio se a, takoĎe, i Portina odlučnost da upotrebi veće snage. Pošto je KJN počeo da se protivi bilo kakvom posebnom odnosu prema muslimanskim manjinama, albanski komiteti, rukovoĎeni iz Barija, sa Krfa i Cetinja, počeli su da pripremaju opšti ustanak. U proleće 1911. njihove čete počele su da se okupljaju u svih šest evropskih vilajeta, uključujući i Carigradu najbliţi Jedrenski vilajet. Makedoniju su zahvatili nemiri. Nesposobna da suzbije kosovsku pobunu i da bi sprečila neuspeh nasilne politike KJN-a, Porta je pokušala da se izmiri s Albancima. Severnjački glavari tada su se povezali sa nacionalistima s juga, zahtevajući priznavanje postojanja Albanije, s albanskim činovništvom, školama, lokalnom vojskom, amnestiju i povraćaj konfiskovanog oruţja. Porta je ustuknula. Početkom leta sultan je posetio Kosovo. PonuĎeni su ustupci, ali Porta nije prihvatala ujedinjenje četiri vilajeta, niti su gorštački glavari ţeleli da se odreknu svojih povlastica. Razmatrani su naredni ustupci kada je u septembru izbio u Libiji rat s Italijom. KJN je iskoristio rasplamsali patriotizam, da januara 1912. privoli Mehmeda V na raspuštanje parlamenta i raspisivanje novih izbora. Nasilja i izborne kraĎe doprineli su velikoj pobedi KJN-a, koji je ponovo preuzeo potpunu vlast, iako ta vlast nije podrazumevala i punu kontrolu nad vladom. Obnovljeni su albanski nemiri. Uticaj KJN-a dovodili su u iskušenje nemiri u vojsci i dezerterstva Albanaca. Pobune u vojsci onemogućile su vladu da pošalje dovoljno snaga kako bi ugušile kosovsku pobunu i ubrzale su pad vlade, posle čega je na njeno čelo došao Ševket. Mehmed V se potom okrenuo drugom generalu, koji je u avgustu, pošto su albanski ustanici preplavili većinu evropskih pokrajina, uspeo da izdejstvuje pad kabineta KJN-a. Porta je traţila pregovore. Ali, posle neuspešnih pregovora, ustanak je pojačan i Skoplje je bez krvoprolića palo u ruke ustanika. Turska je bila opterećena novim ustankom u Jemenu, još uvek se boreći s Italijom. MeĎutim, i albanski ustanici su bili podeljeni. Kosovski glavari su ţeleli da poĎu na Carigrad i na presto vrate Abdulhamida. Zadovoljni povlasticama koje su uţivali pre 1908, oni su kontrolisali većinu naoruţanih pobunjenika. Pobunjenici su predstavljali pretnju i begovima i trgovcima koji su podrţavali nacionalistički program, još uvek naklonjenim sporazumu sa sultanom, koji bi ograničio vlast kosovskih glavara. Porta je bila spremna da prizna albansku oblasnu autonomiju, mnogi Albanci su zauzeli vaţne poloţaje kada je, pre nego što je postignut konačan sporazum, u oktobru 1912. započeo Prvi balkanski rat. Albanski delatnici sjedinili su se u odbrani „svojih zemalja“ protiv ambicija suseda i agitacije manjina, ali to je bio neravnomerno razvijeni nacionalizam. Kako bi izbegli grčki i srpski zagrljaj, albanski voĎi su se okrenuli Italiji i Austrougarskoj, koje nisu ţelele da dozvole stvaranje zajedničke granice Grčke i Srbije na Jadranskom moru. Albanski prvaci su tako uspeli da steknu podršku iz inostranstva za stvaranje albanske drţave na Jadranskom moru. Njeno voĎstvo je preuzeo Ismail Kemal (1844-1919), bivši osmanski činovnik koji je učestvovao u mladoturskim aktivnostima u Parizu, izabran u parlament uz podršku KJN-a, da bi zatim stvorio opozicionu Stranku 50

liberala. Ismail Kemal je uskoro, nakon raspuštanja parlamenta iz 1912, otišao u inostranstvo da potraţi podršku za ustanak i autonomiju. Austrougarska, koja je smatrala za svoj vitalni interes sprečavanje svakog turskog gubitka na Jadranu, bila je voljna da podrţi autonomnu, pa čak i samostalnu Albaniju. Kako je bilo očigledno da staro stanje nije moguće dalje odrţavati, ona se saglasila da preteţno albanske oblasti uĎu u sastav takve Albanije, ističući da u obzir treba uzeti i ratni ishod. Vrativši se u Albaniju, novembra 1912, Kemal je ustanovio svoje sedište u uporištu svoje porodice, juţnom delu Valone, gde je, radi uspostavljanja privremene vlade Albanije pod njegovim predsedništvom, bila okupljena skupština. Albanski borci, koji su samo nekoliko meseci ranije porazili osmanske snage, nisu se dugo borili protiv balkanskih saveznika - Srba, Crnogoraca i Grka - koji su ušli u zemlje na kojima su ţiveli Albanci kao oštri, ali često i ne mnogo oduševljeni „oslobodioci“. Sukob sa Carigradom viĎen je kao deo borbe unutar tradicionalnih struktura vlasti, ali albanski prvaci, suočeni sa spoljnim napadom, nisu bili voljni da mobilišu seljaštvo i rizikuju tako i gubitak sopstvene vlasti. U toku krize oko njenog izdvajanja iz Osmanskog carstva, Albanijom su nastavile da gospodare privilegovane grupe uključene, pa čak i asimilovane, u osmansku vlast. Osporavana vlast Kemalove vlade bila je ograničena na trougao izmeĎu Valone, Berata i Lušnje. Njen zahtev za priznavanjem ostao je neprihvaćen. Odluke koje su se ticale Albanije donesene su na Londonskoj konferenciji koja se sastala decembra 1912, okončavši rat.

„Zlatno doba“ Srbije pod kraljem Petrom I; Crna Gora

Reţim Aleksandra Obrenovića je do 1903. postao izolovan i u zemlji i u inostranstvu. Oficiri su bili naročito gnevni na kraljevski par i njegovu okolinu koja je nanosila sramotu njihovoj zemlji. Ujunu (29. maja po starom kalendaru) grupa nezadovoljnih oficira ušla je noću u dvor i ubila dvadesetšestogodišnjeg kralja, kraljicu, njena dva brata i trojicu generala. Zaverenici su uţivali podršku grupe političara, koji su takoĎe smatrali da Aleksandar treba da bude svrgnut. Sastavljena je privremena vlada, koja je sazvala poslednji zakonito izabrani saziv skupštine, da uredi institucionalna pitanja. Skupština je na presto pozvala očiglednog pretendenta na nasleĎe sada ugašene dinastije Obrenovića. Taj pretendent bio je Petar KaraĎorĎević, pedesetdevetogodišnji sin poslednjeg vladajućeg kneza iz ove dinastije. Petar KaraĎorĎević je bio obrazovan u Parizu, neko vreme je sluţio u francuskoj vojsci, a od kada je postao udovac, ţiveo je sa svojom decom povučeno u Ţenevi. Skupština je, takoĎe, odobrila poboljšanu verziju Ustava iz 1888. sa širim ovlašćenjima Narodne skupštine. Decenija koja je usledila često se naziva zlatnim dobom političke vlasti u Srbiji, ako ne i na Balkanu. Takva ocena je relativna. Promena je naišla na opštu podršku, u mnogo čemu označivši preokret. Moć krune je ograničena i vraćena je parlamentarna vladavina. Srbija je sa niskim poreskim cenzusom, koji je petini stanovništva omogućavao pravo glasa, bila jedna od evropskih zemalja sa najširim glasačkim pravom, odmah iza Francuske i 51

Švajcarske. Ipak, čak i posle 1903, u Srbiji nisu svi muškarci imali pravo glasa, dok je vlada, utemeljena na parlamentarnoj većini, prećutno priznavala da nema vlast nad vojskom. Zaverenici ne samo da su godinama nastavili da vode glavnu reč u vojnim stvarima već nisu smatrali političke stranke sposobnim za ostvarenje „nacionalnog zadatka". Zaverenici su 1911. osnovali tajnu organizaciju pod geslom Ujedinjenje ili smrt — poznatiju pod imenom Crna ruka, kako su je prozvali protivnici. Cilj im je bio da navedu Srbiju da aktivnije preuzme ulogu Pijemonta u ujedinjenju svih Juţnih Slovena. Crnorukci su u srpske zemlje ubrajali Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Staru Srbiju (oblast Kosova), Makedoniju, Hrvatsku, Slavoniju, Vojvodinu i Primorje. Njihovo agitovanje i podrška koju su pruţali četovanju na osmanskoj teritoriji povećani su ugledom vojske posle balkanskih ratova, ali su se pri tome povećale i napetosti sa radikalskim voĎstvom. Parlamentom su gospodarili radikali, pošto su birači bili skloni da glasaju za one koji su već na vlasti. Pojava Socijaldemokratske stranke nije nadomestila značajnu ulogu koju su nekad imali stari liberali i naprednjaci. Radikali su se praktično podelili u dve stranke kada je samostalna radikalna frakcija 1901. odbila ustupke koje je stranka učinila kralju Aleksandru oko ustavnog pitanja. Samostalni radikali su 1905. osnovali sopstvenu stranku. Obe radikalne stranke imale su istovetno mišljenje o pitanju ustrojstva drţave i spoljne politike. Očekivali su rusku zaštitu od Austrougarske, nadajući se i pomoći Francuske i Velike Britanije. Dve stranke su, posle izbora 1903, bile otprilike podjednako snaţne i formirale su koaliciju, koju je od 1904. do 1908. zamenila homogena radikalna vlada, da bi iznova bila sastavljena u okviru svepartijske koalicije u doba aneksione krize. Potom su radikali, pod Pašićevim predsedništvom, vladali sami sve do početka Prvog svetskog rata. Sjaj zlatnog doba umanjen je i brutalnošću kojom je ubijen kraljevski par Obrenovića, koja je uţasnula Evropu. Promena nije smesta poboljšala politički poloţaj Srbije u Evropi, gde se u početku smatralo da je kralj Petar stupio na krvav presto uz pomoć vojne klike. Ti oficiri se nisu ustručavali da često drsko podsećaju kralja na dug koji je dinastija imala prema njima, a monarh, meĎutim, nije uvek bio dovoljno jak da im se suprotstavi. Zatrovani odnosi izmeĎu vojske i civilne vlasti vratili su se s proleća 1914. povodom postepenog zavoĎenja ustavnog poretka na novim teritorijama. Pitanje je bilo povezano i sa radikalnim poslanicima izabranim u jedinicama kojima nisu pripadali, kao i pobunom Albanaca protiv prisajedinjenja Srbiji. Kako je Pašić nameravao da se suprotstavi uticaju Crne ruke, a ta organizacija da iznudi Pašićevu ostavku, kralj je bio na ivici odluke da popusti vojsci, pre nego što su se umešali prestolonaslednik Aleksandar i Rusija. Raspisani su novi izbori za avgust. Kralj Petar je 11/24. juna 1914. zbog bolesti odustao od obavljanja duţnosti i preneo kraljevsku vlast regentu prestolonasledniku. Kao i ranije uklještena izmeĎu Austrougarske i Osmanskog carstva, Srbija se pribliţila balkanskim drţavama. Cilj joj je bio da oslabi tursku vlast na jugu i suprotstavi se austrougarskom pritisku, pomaţući sve učestaliju juţnoslovensku saradnju od Ljubljane do Sofije. Pošto su se radikali obraćali svojim prijateljima u Rusiji, a kralj Petar Francuskoj i Zapadu, inače sporim da na takva obraćanja i uzvrate, sporovi su nastali oko ţelezničkog zajma koji je Srbiji dodelila Dvojna monarhija i ugovora zaključenog sa njom o kupovini vojne opreme i trgovinskih aranţmana. Trgovinskim sporazumom iz 1905. ostvarene su tešnje veze izmeĎu Srbije i Bugarske. Taj sporazum je prouzrokovao pritisak Austrougarske, koja je smatrala da su njime 52

ugroţeni njeni sopstveni interesi, što je dovelo 1906. do carinskog rata. Svinjski rat bio je posledica zahteva Budimpešte za zaštitnim merama i bečke zabrinutosti zbog samostalnije politike Srbije. Austrougarsku carinsku uniju trebalo je obnavljati svakih deset godina. Tada su ugarski interesi dolazili do izraţaja, zbog austrijske zavisnosti od ugarskih poljoprivrednih proizvoda; Radi sprečavanja izvoza srpskih svinja, 1896. godine kao izgovor korišćeni su veterinarski nalazi. Isti izgovor je i 1906. Austrougarska koristila da ponovo onemogući izvoz, samo sada sve stoke iz Srbije. U strahu od ekonomske prevlasti, Srbija je prenebregla blokadu i uspela da pronaĎe druga trţišta. Njen uspeh bio je ekonomski koliko i politički. Potreba za preradom svinjskog mesa radi izvoza na udaljena trţišta pomogla je Srbiji da razvije industriju i 1911. okonča „svinjski rat", uglavnom po svojim uslovima. Ipak, Srbija je preteţno ostala poljoprivredna, pošto je industrija zapošljavala samo 7% od njenih 2,9 miliona stanovnika. Spor je sada nastao oko aneksije Bosne i Hercegovine iz 1908. godine. Javnost je izgledala spremna za rat, očekujući ustanak u Bosni, a organizovana je i Narodna odbrana radi okupljanja dobrovoljaca. Vlada, znatno trezvenija, u martu 1909. priznala je aneksiju, te je Narodna odbrana svedena na kulturne aktivnosti. Potencijali Srbije za dalji napredak stočnog izvoza vremenom su iscrpljeni i ukupan broj ţivotinja je smanjivan. Mogućnosti za dalje širenje prodaje u Monarhiji znatno su umanjene. Trgovina pšenicom i kukuruzom je tokom spora s Austrougarskom bila od velike pomoći, ali nije mogla da nadoknadi smanjenje izvoza stoke. Veći deo pšenice odlazio je u Nemačku, austrougarsku najbliţu saveznicu, a kukuruz su kupovali ugarski stočari. Nesposobnost Austrougarske da odrţi jedno trţište, makar za srpski izvoz, a još više da izvrši pritisak na sopstvene saveznike, osujetila je njenu pobedu u carinskom ratu. U nemogućnosti da zadrţi ekonomsko sredstvo pritiska na Srbiju, Monarhija je 1914. pribegla vojnoj sili. Srbija se bojala zavisnosti. Budţeti svih balkanskih zemalja bili su pod hipotekama zbog otplate dugova stranim poveriocima. Dugovi su mogli biti otplaćivani samo u zlatnom novcu pošto su najznačajnije evropske valute iz devedesetih godina 19. veka upravo imale zlatnu podlogu. Balkanske ekonomije teţile su da uvedu isključivo zlatnu podlogu novca, nastavljajući, meĎutim, sa primenom dvometalnih monetarnih podloga kao dokaz svoje privrţenosti Latinskoj monetarnoj uniji. Samo je rumunska privreda doţivela brzo preustrojavanje zahvaljujući svom dugoročnom pristupu evropskim trţištima kapitala. Ostale balkanske privrede ostale su tesno vezane za novac sa srebrnom podlogom, kao jedinim sredstvom za povećavanje priliva novca. Emitovanje takvog novca ostalo je ograničeno premijama kod kursa franka koje su se plaćale prilikom razmene njihovog srebrnog novca za njegovu vrednost u zlatu. Nedostatak novih, dugoročnih evropskih kredita, posle 1890, još više je povećao potraţnju zlata na štetu srpskog srebrnog dinara. Beogradska vlada bila je uspešna u ograničavanju emitovanja srebrnog novca koje je vršila njena Narodna banka, obustavljajući ga oko 1900. godine. Radikalni reţim je svoju snagu crpeo iz antiaustrijskih osećanja, radije se oslanjajući na izvoznike iz unutrašnjosti nego na navodne proaustrijske uvoznike koji više nisu mogli da kupuju za srebrne dinare. Čvrstom kontrolom trošenja parlamentarni reţim je na izgled ukinuo postojanje zlatne premije, pomaţući vlasti da ispuni svoje obaveze prema Narodnoj banci. 53

Poluzvaničnu Hipotekarnu banku osnovala je 1898. Drţavna uprava fondova radi povećanja kreditiranja. Iako je ta banka uskoro postala najveća (posle Narodne banke), ona nije uloţila više od polovine svoga kapitala u dugoročne zajmove. Pri tome su, u odnosu na industriju i poljoprivredu, u prednosti bile javne zgrade i gradske rezidencije. Pojavila se i mreţa malih mesnih štedionica, ali su one ostale odveć male i vezane za kratkoročne dobiti da bi ponudile potencijalne dugoročne poljoprivredne kredite. Samo nekoliko njih je 1910. ponudilo poljoprivredne hipoteke u punom iznosu ne većem od jednog miliona dinara. Modernizacija je i dalje nailazila na otpore, što je bacilo novu senku na „zlatno doba". Srbija je imala malenu obrazovanu elitu, a bila je bez istinski samostalnog, bogatog sloja stanovništva. U aparat drţave koja se razvijala uključi-li su se gotovo svi obrazovani ljude. Radikali su retorički veličali seljačke vrline i osećanja zajedništva, ali je pojednostavljeno mišljenje da su oni bili samo antimodernisti i proruski nastrojeni slovenofili. Češki panslavisti bili su tu mnogo uticajniji od ruskih. Radikali su uglavnom odbacivaliromantično slovenofilstvo. Njihov prošireni školski sistem bio je gotovo isto toliko laičko svetovnjački kao i sistem francuskih radikala. Oko 1903. radikali su se prilagodili graĎanstvu i nacionalizmu, sve više se nadahnjujući Zapadom. Umesto da zastraši Srbiju, austrougarska politika ju je ohrabrila da se više osloni na Francusku i Rusiju. Ultimatum za prihvatanje aneksije i zabranu paravojnih aktivnosti u Bosni naveli su Pašićevu vladu da se obrati Parizu. Zajmovi na trţištu kapitala osigurali su finansijski opstanak Srbije do kraja carinskog rata, omogućivši joj da radije kupuje francusku, umesto austrijske vojne opreme. Uspeh Srbije u raskidu s Austrougarskom uvećao je njen ugled i učvrstio jugoslovenski pokret, ali je, i pored nezvanične podrške nacionalističkoj agitaciji, Srbija morala da sačuva uzdrţanost prema Monarhiji. Njene stvarne nade ponovo su okrenute ka moru i Makedoniji, gde je posle dva balkanska rata 1912—1913, zadobila severne i središnje delove Makedonije, kao i kosovsku oblast „Stare Srbije". Ratna medalja Osvećeno Kosovo podsećala je na bitku iz 1389, ali ovaj vojni uspeh obavezao je Srbiju da prihvati novo, raznorodno i zaostalo stanovništvo, koje su u visokom postotku činili albanski muslimani, kao i brojni pravoslavni Sloveni, lišeni jasne nacionalne samospoznaje, meĎu kojima su mnogi još uvsk upravljali svoje poglede ka Bugarskoj. Najzad je Srbija stekla zajedničku granicu sa sestrinskom Crnom Gorom, čijom je politikom posle 1860. dominirala snaţna ličnost kneza (kasnije kralja) Nikole (1841-1921). Berlinski ugovor okončao je osmanske zahteve za jurisdikcijom nad Crnom Gorom. Udvostručivši teritorije i doprevši do mora, Crna Gora je morala da prihvati neke austrougarske uslove. Austrijska vojska bila je stacionirana u Novopazarskom sandţaku koji ju je sve do 1913. razdvajao od Srbije, a austrijski ratni brodovi kontrolisali su njene vode. Nikola je modernizovao upravu i vojsku ali, uprkos pobedama kojima su zemlji pripojene dodatne površine poljoprivredne zemlje, zemlja nije mogla da izdrţava svojih 370.000 stanovnika, koji su ţiveli u krajnjoj bedi. Stočarstvo je činilo dve trećine izvoza, ali i dalje nije moglo da obezbedi sredstva za uvoz hrane i tekstila. Kada su okončana ratovanja i moguća pljačka, stanovništvo je moralo da se masovno iseljava. Oko 1912. više od trećine radno sposobnih muškaraca napustilo je zemlju da bi pronašli sezonske poslove iselivši se privremeno ili zauvek u Ameriku.

54

Iseljeničke novčane pošiljke bile su od koristi, a iz ruske pomoći pokrivana je polovina drţavnog budţeta. Rusija je, pri tome, slala i pšenicu. Ipak, Nikola nije dozvoljavao da njime u potpunosti upravlja bilo koja sila. Uzeo je austrijske kredite i podsticao italijanska ulaganja. Ohrabren ugledom svoje dinastije, on je 1910, prilikom pedesete godišnjice svoga stupanja na presto, proglasio Crnu Goru kraljevinom. Nikolina autokratska vlast izazvala je negodovanje meĎu mlaĎom i uglavnom u Beogradu obrazovanom inteligencijom, koja je zahtevala ustavnu vlast. Knez je doneo ustav 1905. godine. Namera je bila da se Crnoj Gori pribavi evropska spoljašnost koja bi privukla strane kredite, ali je vlast ostavljena vladaru, iako je uspostavljena skupština, koju je delom birao narod, a delom imenovao vladar. Uprkos tome, skupština je postala forum organizovane opozicije i morala je da bude raspuštena. Nikola je uspevao da upravlja situacijom, ali su njegovi mlaĎi protivnici započeli tajne aktivnosti. Zbog takvog delovanja opozicije opterećeni su odnosi sa Beogradom, jer je crnogorski vladar verovao da Srbija pomaţe opoziciju. Napetosti su popustile s aneksionom krizom i balkanskim ratovima, pošto je crnogor-ska spoljna politika sledila beogradsku. U predvečerje Prvog svetskog rata dve vlade su ponovo razmatrale mogućnost stvaranja saveza dveju drţava. Zamisao o jugoslovenskom jedinstvu oţivela je početkom 20. veka. Demokratska vlast u Srbiji zaloţila se za nju svim silama. Nova generacija političara u Hrvatskoj stvorila je koaliciju hrvatskih i srpskih stranaka. Povećan je ugled Srbije. Osećanje zajedničke juţnoslovenske samosvesti brzo je jačalo, bar u pojedinim krajevima, ali 1914. niko nije računao na skori raspad Austrougarske. U Srbiji je postojao dvojak odnos izmeĎu srpskog identiteta iskazanog u teţnjama za velikom Srbijom — sličnog velikoj Grčkoj, velikoj Bugarskoj i velikoj Rumuniji — i maglovitijeg jugoslovenskog identiteta, sa Srbijom kao Pijemontom juţnoslovenskog ujedinjenja. Kao vojnički Pijemont, Srbija je svoju vrednost pokazala u balkanskim ratovima 1912-1913. Njeni vojnici su se uglavnom hrabro borili, predvoĎeni u narodu omiljenim voĎstvom, za ono što su smatrali pravednim ciljem. Srbija se pripremala za rat posle 1903, ali je njena spoljna politika prema Austrougarskoj ostala prigušena, a ratni planovi prema Dvojnoj monarhiji odbrambeni. Godine 1914. ona je samo razmatrala savez sa Crnom Gorom, pripremajući se za parlamentarne izbore kako bi rešila pitanje kontrole nad vojskom.

55

Nezavisnost i Makedonija; Bugarska pod kraljem Ferdinandom

Ako je prisajedinjenje Istočne Rumelije bilo mnogo teţe nego što je iko u Bugarskoj mogao da zamisli, makedonsko pitanje zadiralo je u najbitnija politička i diplomatska pitanja. Nacionalisti su predstavljali kako svi makedonski hrišćani očajnički iščekuju da se prisajedine zajedničkoj bugarskoj domovini, sa granicama predviĎenim u San Stefanu. MeĎutim, razvoj dogaĎaja krajem 19. veka, koji su pokazali da srpske i grčke aktivnosti jačaju, da se osećanja Albanaca više ne mogu prenebregnuti, kao i da čak ni oni autonomistički opredeljeni Sloveni, iako nisu prišli srpskoj stvari, nisu više naklonjeni ni bugarskoj drţavi, dovodili su u pitanje pouzdanost takvih nadanja. Vlada se borila s ekonomskim teškoćama; novac joj je bio potreban za modernizaciju; nije mogla da poveća carine, zbog svoje povezanosti s Osmanskim carstvom; pokušavala je da dobije više od poljoprivrede uvodeći desetak u rodu, u vreme kada su cene ţitarica ponovo počele da rastu. Seljaci su bili gnevni: plaćali su administraciju i vojsku, pali su u dugove za zemlju koju su dobili, a preţiveli su više loših ţetvi. Odustalo se od desetka. Vlada je morala da pribegne dodatnim stranim zajmovima, tada iz Francuske, na čiju je otplatu odlazio veliki deo drţavnih prihoda. Kratkoveke vlade, posle Stoilova, borile su se da doĎu do novca, a kriza koja je usledila stvorila je Bugarski zamljoradnički narodni savez, prvu i naposletku najmoćniju meĎu seljačkim partijama Balkana. Osnovana 1899, kao grupa koja je trebalo da izvrši pritisak da se ozbiljno razmotre pitanja seljaštva i unapredi poljoprivreda, kao neposredni cilj imala je da se suprotstavi desetku. Prvi poslanici agraraca bili su izabrani 1901. godine. Vlada, zajedno sa knezom, tolerisala je, čak i podsticala organizovanje naoruţanih četa u Makedoniji, kako bi stekla podršku javnosti, ali je takva igra bila odveć opasna. Vrhovni komitet je postao najuticajnija makedonska struja u Bugarskoj; povećalo se i suparništvo izmeĎu njega i VMRO-a. Vlada nije mogla da kontroliše Makedonce, ali je opšte mišljene bilo da ona to čini. Rusija je zahtevala da i Sofija i Beograd prekinu sve veze s odredima koji su četovali po Makedoniji. NareĎeno je raspuštanje makedonskih organizacija u Bugarskoj, a njihovi prvaci su pohapšeni. Leto 1903, kada se Makedonija digla, bilo je za Bugarsku doba napetosti. Ferdinand nikada nije bio tako nepopularan. Političke stranke izgubile su svaki ugled u seljaštvu. Vojska nije bila oduševljena da odrţava poredak kod kuće u vreme kada je Makedonija vapila za intervencijom. Posle propasti tamošnjeg zlosrećnog ustanka, Sofija je nastojala da zaustavi dalje slabljenje bugarskog elementa u Makedoniji i to tako što je teţila sporazumu sa Turskom i Srbijom. Tako se 1904. sporazumela sa Portom da, u zamenu za sprečavanje protivturske agitacije, ona pomiluje egzarhističke sveštenike i učitelje i dozvoli osnivanje bugarskih agencija u makedonskim gradovima. Sporazumi sa Srbijom iz 1904—1905. jemčili su prekid borbi privrţenika dveju drţava u Makedoniji, odbacivali strano mešanje, ustanovili su meĎusobnu vojnu pomoć u slučaju da jedna od strana bude napadnuta i uspostavljali tešnje veze. Bugarska stvar, a u njenom okviru i ideja o autonomnoj Makedoniji, bile su posle 1903. stvarni gubitnici. Neuspeh ustanka koristio je Patrijaršiji, a posredno i srpskom uticaju. 56

Bugarska ne samo da nije mogla da podrţava naoruţane čete već je suparništvo izmeĎu njenih organizacija odvraćalo moguće simpatizere. Da stvar bude gora, VMRO se krajem 1907. takoĎe podelila na, u većoj meri probugarsko, desno krilo i čisto autonomističku levicu, koji su se našli i u meĎusobnom neprijateljstvu i u sukobu sa vrhovistima. Brojni makedonski hrišćani napuštali su egzarhatsku organizaciju, pristupajući patrijaršiji (što je značilo — grčkoj ili srpskoj crkvenoj organizaciji), ili se iseljavajući u Bugarsku, Grčku, Srbiju i dalje. U Bugarskoj su osećali da zadatak izbavljenja „izgubljenih sanstefanskih zemalja" ne moţe biti prepušten pustolovima. Vladina strategija sastojala se u iščekivanju zgodnog časa kada će biti izmenjena meĎunarodna situacija, dok bi za to vreme bila nastavljena politika modernizacije i pripreme vojske za veliki zadatak. U Bugarskoj su se javili drugi problemi. Kao reakcija na razvoj dogaĎaja u Makedoniji, zemlju je 1905-1906. zapljusnuo talas nasilja nad Grcima koji je prouzrokovao masovno iseljavanje Grka. VoĎa stambolista (Narodne liberalne stranke) Dimitar Petkov (1858-1907) postao je predsednik vlade. Nezadovoljni delovi „nove inteligencije“— seoskih učitelja, novinara, lekara, sveštenika i drugih koji nisu bili deo establišmenta — okrenuli su se pokretima koji su teţili da uključe mase u političke procese. Bugarski zemljoradnički narodni savez postao je prava politička stranka 1906, pod voĎstvom Aleksandra Stamboliskog (1879—1923), sa programom koji je zahtevao veće izdatke za poljoprivredu i prosvetu nego za vojsku. Studenti Sofijskog univerziteta (osnovanog 1904), koji su bili skromnijeg porekla od onih koji su otišli na studije u inostranstvo, takoĎe su bili nemirni. Uslovi ţivota gradske sirotinje su se uopšte pogoršali, pogaĎajući studente i industrijske radnike. GBihovo nezadovoljstvo izraţavano je putem socijalističkog i sindikalnog pokreta koji su, ma koliko razjedinjeni, bili najsnaţniji na čitavom Balkanu. Štrajk ţelezničara iz 1906. naterao je vladu da mobiliše vojne obveznike i upotrebi vojsku, kako bi odrţavala osnovne aktivnosti ţeleznice. Radničko i političko nezadovoljstvo slili su se u demonstracije protiv kneza, koje su se dogodile kada je svečano otvarao novo Narodno pozorište, na Boţić (7. januar po novom kalendaru) 1907. godine. Zasut uvredama štrajkača i studenata, Ferdinand je suspendovao celokupno univerzitetsko osoblje, a opozicione stranke su zbog toga počele da sazivaju protestne zborove svojih pristalica. Štrajk je završen izmirenjem, ali je Petkov marta 1907. ubijen usred Sofije. Početkom 1908. knez Ferdinand je za predsednika vlade imenovao voĎu Demokratske stranke Aleksandra Malinova (1867—1938), koji je juna iste godine sproveo izbore koristeći se uobičajenim metodama. Njegova stranka povećala je svoje prisustvo u Sobranju sa tri na 168 poslanika, što je bio preokret zapanjujući čak i za Bugarsku. Tom prilikom nijedan stambolista nije izabran, ali su agrarci osvojili dvadeset tri poslanička mesta. Seoska javnost bila je široko uključena u zadruţni pokret tesno povezan sa Bugarskim zemljoradničkim narodnim savezom, pod utiskom seoskih nemira u Rusiji i susednoj Rumuniji, ali ponajviše pod uticajem dominantne ličnosti samog Stamboliskog. Stamboliski je u nevelikoj privatnoj svojini video osnovu društva utemeljenog na seljaštvu. Prezirao je svako zastranjivanje od takvog ţivota, uključujući i ţivot u gradu, a još više nedelotvorne i parazitske drţavne ustanove. Iako je bio naklonjen republici, Stamboliski nije otvoreno zastupao njenu ideju, ţeleći da postigne promenu u drţavi putem parlamentarnog delovanja, i na prvom mestu smanjivanja, ako ne i raspuštanja, vojske. Zalagao se za miroljubivu spoljnu politiku, teţeći balkanskoj federaciji seljačkih drţava. U 57

svojojnesklonosti prema modernoj drţavi, njenom upravnom aparatu, ali i prema industrijalizaciji, njegov pokret je otišao znatno dalje nego srpski radikali u njihovom ranom razdoblju. Malinov je obećao reforme. Njegova najveća ambicija bila je da zameni porez vezan za zanimanje progresivnim porezom na prihod. Uvedena krajem 1910, takva reforma je izazvala toliko protesta da nije dovršena ni do pada njegove vlade 1911. godine. Započeto je i postepeno uvoĎenje proporcionalnog izbornog sistema. Malinov je, takoĎe, liberalizovao Zakon o štampi i vratio suspendovane profesore na Univerzitet. Malinovljevo najznačajnije dostignuće bilo je proglašenje nezavisnosti u oktobru (22. septembra po starom kalendaru) 1908. godine. Mladoturci su izazvali uznemirenost stalnim podsećanjima na vazalni poloţaj Bugarske. Pošto se ni Beč ni Sankt Peterburg nisu više protivili, zemlja je proglašena nezavisnom i uzdignuta u rang kraljevine, dan pre nego što je Austrougarska objavila aneksiju Bosne i Hercegovine. Ferdinand je uzeo na bugarskom titulu cara (koja je diskretnije prevoĎena kao „kralj"). Rusija je finansijski pomogla nezavisnost i pitanje je 1909. ureĎeno kompenzacijom, čime je zaštićen ugled Osmanskog carstva. U Bugarskoj taj dogaĎaj nije naišao na opšte oduševljenje. Vlada je optuţena za izdaju slovenske stvari, pošto se tajno sporazumela s Austrougarskom oko Bosne i Hercegovine. Makedonska klika bila je nezadovoljna što je puna nezavisnost proglašena pre potpunog ujedinjenja. Takva kritičnost bila je posledica sakupljenih nezadovoljstava koja su osloboĎena posle popuštanja stambolističke stege. Sporilo se oko uloge kralja Ferdinanda, koji nikada nije bio popularan (a, istini za volju, nije ni pokušavao da zadobije popularnost). Bilo je i primedbi na uzdizanje njegovog vladarskog dostojanstva. Neodobravanja su pojačana napadima koji su na račun njegovog ličnog reţima stizali naročito od narodnjaka koje je sada predvodio Ivan Gešov (1849-1924). On je na čelo koalicione vlade narodnjaka i naprednjaka došao u martu 1911. preuzimajući je od Malinova, i njegov prvi cilj bio je da sazove Veliku narodnu skupštinu, koja bi usvojila brojne izmene ustava. Narodnjaci su bili privrţeni ustavnosti i suprotstavljeni kraljevom načinu vladanja; agrarci su sada iznosili svoje republikanske poglede bez zapreka. Monarhova nova titula, ozvaničena je u formi kralj Bugara. Ograničena su bila njegova ovlašćenja da u vanrednim situacijama ukine graĎanska prava. Parlamentarni mandat bio je skraćen sa pet na četiri godine; njegova godišnja zasedanja produţena su sa dva na četiri meseca. Gešovljeva vlada je u septembru organizovala izbore za nov, redovan saziv skupštine. Odziv na izbore je bio slab i koalicija je obezbedila laku pobedu. Mada ga kralj Ferdinand nije podnosio, Gešov je bio neophodan radi Makedonije, koja je bila i spoljašnje i unutrašnje bugarsko pitanje. Anek-siona kriza je označila obnovu uticaja Rusije na Balkanu. Rusija je ţelela da stvori front kojim bi bile suzbijene austro-ugarske teţnje. U Evropi je došlo do grupisanja sila u pripremi za budući rat; Srbija je pristala uz Francusku i Rusiju, i Bugarska nije mogla više da ostane sama i neaktivna. Ruski činilac ostao je značajan u bugarskoj politici; domaća javnost zahtevala je da se preduzmu mere za ublaţavanje patnji makedonskih hrišćana. Sve ovo je bilo povezano sa brigom oko egzarhata, koji se sada prostirao nad oblastima dveju odvojenih drţava. Porta nije pristajala da egzarh prima uputstva od Sinoda u Sofiji, zbog čega je u Carigradu uspostavila odvojen arhijerejski sinod za osmanske zemlje. 58

IzmeĎu dva sinoda otpočeo je spor. Rusija je ţelela da egzarhat bude vezan za Bugarsku, kako bi bio okončan raskol Pravoslavne crkve u Osmanskom carstvu, dok su neki u Bugarskoj bili spremni da prihvate stvaranje autokefalne bugarske crkve. Egzarh je, meĎutim, ostao jedini nosilac bugarskog uticaja u Makedoniji, tako da većina nije bila spremna da dozvoli raspadanje jedine institucije koja je sjedinjavala sve Bugare, naročito s obzirom načinjenicu da su Srbi uspeli da dobiju pravo imenovanja u patrijaršijskim eparhijama Makedonije. Gešov je bio spreman za saradnju. Prvo je pokušao da se nagodi sa Portom, uveren da sporazum sa vladarima Makedonije pruţa najbolje izglede tamošnjim Bugarima, ali mladoturci nisu hteli da daju prednost bilo kom narodu. Potom se obratio Srbiji, ali je tako morao da pristane na konačnu podelu Makedonije. Tako je u proleće 1912. otvoren put tajnom vojnom savezu sa Beogradom i Atinom. Zemljoradnički pokret nije mogao da utiče na narodno oduševljenje za vojno rešavanje makedonskog pitanja. U Prvom balkanskom ratu oduševljena vojska je prevazišla sebe u nastojanjima da prodre do samog Carigrada. U strahu da će Bugarska izgubiti posle nesigurnog Londonskog ugovora, gradska javnost, predvoĎena makedonskim emigrantima, zahtevala je obnavljanje rata protiv preĎašnjih saveznika Srbije i Grčke. Tako je komanda vojske, zabrinuta za moral icrpljenih trupa, očekivala demobilizaciju kako bi bila obavljena ţetva. Kralj Ferdinand se udruţio sa ratnom klikom, Gešov je u beznaĎu podneo ostavku, a vojska se opredelila za sopstveno rešenje, i Drugi balkanski rat se okončao katastrofalno po Bugarsku. Kabinet liberalnih grupa, pod predsedništvom Vasila Radoslavova (1854-1929), zatraţio je mir. Bugarskoj je ostavljen najmanji deo Makedonije, deo Trakije s egejskom obalom oko Dedeagača (Aleksandrupolis). Juţnu Dobrudţu je morala da preda Rumuniji. Njeni odnosi sa susedima i Rusijom bili su kompromitovani, a njeno političko voĎstvo lišeno poverenja. I mada su se seljačke mase okrenule strankama koje su se suprotstavile ratu, konačan tekst Bukureškog ugovora izazvao je revanšističko raspoloţenje u najširoj javnosti. Teritorije koje je Bugarska ţelela nisu više bile pod slabom vlašću Osmanskog carstva, već su pripadale drţavama nacionalističkim koliko i sama Bugarska. Jedini egzarhisti izvan Bugarske, kojima je omogućen opstanak, nalazili su se u ostatku evropske Turske. Teritorijalne promene bile su nepovoljne. Pojas oko Dobrudţe koji je predat Rumuniji bio je plodna poljoprivredna oblast. Varna, razvijena kao najznačajnija lučka i ţeleznička veza s ostatkom zemlje, ostala je lišena zaleĎa. Nove teritorije bile su zaostale i slabo naseljene, a za unapreĎenje egejske obale bilo je potrebno ponovno ulaganje novca, kao što je to ranije učinjeno za crnomorsku. Da bi sve to bilo finansirano, kao i da bi bila isplaćena cena rata, zemlji je bio potreban veliki zajam. Radoslavov je u novembru pošao u kampanju kako bi osigurao izbor pouzdane skupštine. U atmosferi ogorčenog nezadovoljstva i sa proporcionalnim izbornim sistemom, vlada je obezbedila samo 97 poslaničkih mesta, prema opozicionih 109. Potom je u aprilu 1914. Radoslavov ponovo raspisao izbore. Novim oblastima je bilo dozvoljeno učešće na izbo-rima, mada još nisu bile uključene u ustavni sistem, i tamo nije bila dozvoljena opoziciona agitacija; tamošnji muslimani bili su izloţeni pritiscima. Tako je napokon vlada obezbedila delotvornu skupštinsku većinu. Bugarskoj je bio potreban zajam. Francuzi su bili spremni da ga daju, ali su u leto 1914. oni očekivali vladu naklonjenu Antanti, i Radoslavov se svrstao uz drugu stranu. Zajam 59

je podignut u Nemačkoj, za uzvrat Bugarska je kupila vojnu opremu od Austrougarske i omogućila nemačkim firmama sklapanje ugovora za eksploataciju rudnika i ţeleznice. Rasprava o ugovoru bila je, u najmanju ruku, tako strastvena da je vlada morala da tvrdi da je dizanjem ruku skupština izdejstvovala većinsku podršku za ugovor. Finansijski pritisak zbog ratova naterao ju je da podigne zajmove i poveća posredne poreze, ali se ekonomija brzo oporavila. Najznačajnije dostignuće bugarske istorije za četrdeset prvih godina posle osloboĎenja bila je socijalna stabilnost zemlje, napisao je jedan od vodećih istoričara moderne Bugarske. Neprekidno tursko i muslimansko iseljavanje dodatno je oslobodilo zemljište. Seljaci su zaposedali drţavna imanja, ohrabreni propisom prema kome bi zemljište koje je duţe od tri godine bilo obraĎivano postajalo vlasništvo zemljoradnika. Drţavno zemljište smanjeno je za više od 25% izmeĎu 1897. i 1908. i tek su tada bile preduzete mere za sprečavanje njegovog smanjivanja. Udeo stanovništva koji je ţiveo od zemljoradnje i dalje je bio 80%, a nepromenjena je ostala i socijalna struktura, iako je potraţnja za zemljom odrţavala mir. Godine 1908. 86% zemljoposednika s imanjima manjim od 10 hektara posedovalo je 53% ukupne zemlje u Bugarskoj; ostalih 14% sa posedima do 100 hektara drţali su 43 /o zemljišta. Novi razvoj podstakao je veliko iseljavanje Grka posle 1905, dok su mnogobrojni Bugari nastavili da se doseljavaju iz oblasti izvan Bugarske. Ostali muslimani, većinom pomaci koji su govorili bugarski, uključeni su u bugarsko društvo posle balkanskih ratova. Udeo stanovništva koje je govorilo bugarski u ukupnom stanovništvu drţave povećao se sa 77,1% u 1900. na 81,2% u 1910. godini. Seljačka imanja su srazmerno uspešno odrţavana, pošto se gradsko trţište uvećavalo, a poboljšane su i komunikacije, koje su ga učinile pristupačnijim. Ipak, vlast je, u poreĎenju sa svojim naporima za unapreĎenje industrije, slabo podsticala poljoprivrednu proizvodnju. Seljaci su imali malo dodatnih prihoda i raspoloţivih kredita za finansiranje setve u predstojećoj godini. Nisu mogli ni da kupe dodatnu zemlju kako bi očuvali veličinu svoga nasleĎa, a da pri tom dublje ne zapadnu u dugove. Zadruge su imale značajnu ulogu u odrţavanju relativnog blagostanja na selu. One su cvetale u deceniji koja je prethodila Prvom svetskom ratu, i upravo je preko njih Zemljoradnički savez izvršio svoj najveći prodor. Većinom su to bile kreditne ustanove, koje su dovele prezaduţenost pod kontrolu, ali i osiguravajuće, proizvoĎačke, trgovačke i razne druge zadruge. S druge strane, Bugarska agrarna banka, nastala iz Midhatovih štedionica, počela je od 1903. seljacima da obezbeĎuje hipotekarne kredite. Ova banka je davala kredit i zadrugama Zemljoradničkog saveza, pomaţući im da 1910. osnuju sopstvenu Zadruţnu banku. U ovom razdoblju došlo je do promena i u nevelikom industijskom sektoru, ali on nije bio dovoljno povezan sa poljoprivrednim osnovama privrede. Postojeći napredak industrije objašnjava se povećanjem gradskog stanovništva, poboljšanjem transporta i drţavnim upravljanjem. Mnogim zakonima od 1894. dodeljen je status podsticane industrije mnogim aktivnostima, počev od rudarstva, metalurgije, tekstila i graĎevinarstva, prošireiim od 1912. na gotovo čitavu fabričku proizvodnju. Bugarska je do 1907. ostvarivala povoljan trgovinski balans, ali ga je kasnije poremetio uvoz oruţja. Uvoz iz Austrougarske i dalje je preovladavao pošto je njegov udeo u 60

ukupnom uvozu zemlje izmeĎu 1908. i 1912. prevazilazio četvrtinu, mada je njen primat bio ugroţen napretkom Nemačke i Francuske. Istovremeno je bugarski izvoz (uglavnom hrane i pića) usmeren na Osmansko carstvo, u početku iznosio 23%, da bi potom Belgija došla na prvo mesto kada je postala glavni uvoznik bugarskog ţita. Širenje ţelezničke mreţe bilo je značajno dostignuće, sa 2.109 kilometara u 1912 (u poreĎenju sa 976 kilometara u Srbiji), broj putnika porastao je sa 350.000 u 1895. na 3,4 miliona u 1911, dok je količina roba prevoţena ţeleznicom povećana od 383.000 na dva miliona tona. MeĎutim, takav napredak postignut je štednjom (što je uslovilo da raskrsnice ne budu uvek najbolje postavljene, da se stanice često nalaze izvan gradova i da ne postoji ţeleznički most preko Dunava, koji bi bugarske ţeleznice spajao sa rumuiskim). U svakom slučaju, Bugarska je stekla osnovnu infrastrukturu jedne moderne drţave, po cenu zavisnosti od stranih kredita i povećanog oporezivanja. Nepravičan je bio poreski rast izmeĎu 1900. i 1912. od čitavih 52%. Gradska sirotinja bila je teško pogoĎena posrednim porezima na koje se oslanjala drţava, što je snaţno podstaklo potrebu za zadrţavanjem zemlje kao izvora hrane i ogreva. Od 70% uvećanja stranog duga (koji je 1901. prevazilazio 250 miliona franaka), manje od 18% otišlo je na industriju, ostatak je utrošen na vojne rashode, bez kojih pobeda iz 1912. ne bi bila moguća. Oslanjanje na strane kredite nije previše sputavalo bugarsku spoljnu politiku pred balkanske ratove, i njen dug od 149,25 franaka po stanovniku bio je niţi od turskih 193,63, srpskih 235,88 ili grčkih 328,88. Znatna strana ulaganja stigla su sa „programom podsticanja", računajući da je na prelazu izmeĎu dva veka 27% ukupnog kapitala bilo uloţeno u njime obuhvaćenu industriju. Do 1911. godine 69% stranog kapitala uloţenog u Bugarsku poticalo je iz Belgije, dok su britanska ulaganja sa 21% bila na drugom mestu. Ipak, podsticaji modernizaciji nisu bili dalekoseţni. Socijalna stabilnost značila je i društveni konzervativizam. Seljaci su ţeleli radije smanjenu nego modernizovanu drţavu. Zemljoradnički savez je takvo njihovo raspoloţenje dobro razumeo i usmeravao je svoje zahteve ka smanjivanju, ako ne i ukidanju, birokratije, vojske, dvora i čak organizovanih političkih stranaka. Trgovački i proizvoĎački sektor, koji su imali nekih teţnji ka modernizaciji, bili su odviše slabi da nametnu svoje ţelje; uklanjanjem grčkog elementa iz politike, oni su još više oslabljeni. Bugarska se nalazila u rukama obrazovanih ljudi koji su je stvarali, sluţili joj i predvodili je. Više nego bilo gde drugde na Balkanu drţava se razvijala pod upravom činovnika, advokata, vojnika i profesionalnih političara, koji većinom nisu poticali iz trgovačke ili industrijske sredine. Iako bugarsko ospovno i srednje obrazovanje nisu imali premca na Balkanu, nacija je ipak ostala seljačka i postepeno se otuĎivala od drţave. Politiku koja je sprovoĎena odreĎivali su strateški interesi drţave, zamišljeni kao jedini mogući temelj za isggunjenje bugarskih teţnji u Makedoniji i ostalih iredentističkih zamisli. Snage koje su u jačoj i većoj teritoriji videle pre posledicu nego cilj pokreta za nacionalno jedinstvo bile su u Bugarskoj slabije nego u Rumuniji, Grčkoj ili Srbiji. Do sredine devedesetih godina 19. veka borba oko prvenstva u vlasti odlučena je u celini u korist izvršne vlasti. Vladar je u početku odreĎivao sastav vlade i kontrolisao diplomatiju i odbranu, a političari su bili slobodni da usmeravaju unutrašnju politiku pod uslovom da mogu da dobiju većinsku parlamentarnu podršku. Bila je to srţ „ličnog reţima" kralja Ferdinanda; njegova ambicija da igra ulogu u evropskoj politici iziskivala je oslonac na 61

veću drţavnu teritoriju. Takva politika navela je deo inteligencije da se odrekne svoje uloge potpornog stuba takve drţave i da istovremeno obnovi svoje veze sa seljačkim narodom iz kog je poticala.

KRAJ 19. VEKA, 1900-1914. GODINA - DEO II Obnovljeno samopouzdanje; Grčka pod kraljem Đorđem

Nikola Petrović Njegoš se 1910, posle četrdeset godina kneţevanja, proglasio za kralja Crne Gore; Ferdinand od Saks-Koburga i Gote, knez Bugarske, postao je kralj Bugara kada je njegova zemlja 1908. prekinula poslednje veze s Osmanskim carstvom; Petar KaraĎorĎević je 1903. pozvan da stupi na presto kao kralj Srbije, a Karl od Hoencolerna je još 1881. proglašen za kralja Karola posle priznavanja samostalnosti Rumunije 1878. godine. Kristijan Vilhelm Ferdinand Adolfus Jerg od Danske ili ĐorĎe, kralj Helena još od 1863, bio je doajen meĎu balkanskim kraljevima. ĐorĎe je još 1875. prihvatio načelo da sastav vlade poverava političaru koji dobije „izričitu" podršku parlamentarne većine. To je pošlo za rukom Trikupisu, koji je bio na čelu čak sedam vlada koje su obnovile grčku solventnost na meĎunarodnim trţištima novca, bile u potrazi za stranim ulaganjima i pokušavale da modernizuju vojsku. I pored toga, prelaz izmeĎu dva veka više je obeleţio njegov suparnik Delijanis, koji je na zadovoljstvo naroda ratovao s Osmanskim carstvom za Krit. Uprkos poniţavajućem porazu, Delijanis je zadrţao dovoljno popularnosti da pobedi na izborima 1902. i 1905. godine, da bi naposletku pao kao ţrtva atentata koji je izvršio jedan kockar, gnevan zbog njegove delatnosti protiv hazarderstva. Krit je i dalje bio stalna tema koja je Grke meĎusobno suprotstavila. Princ ĐorĎe, visoki komesar autonomnog ostrva, sukobio se sa mesnim liberalskim prvakom Elefteriosom Venizelosom (1864-1936), koga je, zbog zalaganja za prisajedinjenje, zamenio jedan bivši grčki predsednik vlade. Ustav ostrva je bio izmenjen tako da je u potpunosti postao „grčki". Kritska ţandarmerija počela je da zamenjuje meĎunarodne jedinice i poslednje strane trupe povukle su se 1909. godine. Nastavljeno je tursko iseljavanje. Prisajedinjenje Grčkoj još je jednom proglašeno, a zatim sprečeno 1908. godine. Bila je to još jedna reakcija na teţnju mladoturaka da obnove osmansku vlast nad teritorijama koje su samo nominalno bile deo Carstva. U Grčkoj je, zbog nevešte reakcije političara i nestabilne privrede, izbila kriza koja se razvijala još od 1897. godine. Povećano je oporezivanje, kao i 62

iseljavanje koje je započelo posle poraza; oko 1908, zbog privredne stagnacije Sjedinjenih Drţava, smanjivane su novčane pošiljke iseljenika. Nezadovoljstvo je naročito bilo snaţno izraţeno u vojsci, jer su se mlaĎi oficiri nalazili pod uticajem postignuća svojih kolega u Srbiji i Turskoj. Mladotursko obećanje jednakosti za sve pobudilo je mnogo oduševljenja širom osmanskih zemalja, čak i meĎu Grcima, ali je takoĎe izazvalo i bojazan da će oţivelo Carstvo biti teţe potisnuti iz Makedonije, čije je srce - grad Solun bilo i sedište KJN-a. Udruţivanje u Vojni savez predstavljalo je izraz oficirskog nezadovoljstva. Početni podstrek zaveri dali su profesionalni razlozi nezadovoljstva, kakvo je bilo ogorčenje zbog zaustavljanja oficirskih unapreĎenja. Postojalo je i uverenje da prestolonaslednik Konstantin (1868-1922), koji je za vreme rata od 1897. zapovedao vojskom u Tesaliji, pomaţe kliku svojih ličnih pristalica. Veći deo atinskog garnizona povukao se avgusta 1909. u Gudi, u predgraĎe prestonice, odakle je Vojni savez izvršio drţavni udar, poznatiji kao Gudijski vojni udar. U svojoj proklamaciji koju su izdali oficiri su zahtevali mnoge reforme, u osnovi vojne, a meĎu najvaţnijima bio je zahtev da vladarevi sinovi budu uklonjeni iz oruţanih snaga, a da poloţaje ministara vojske i mornarice drţe aktivni oficiri. Zahteve su podrţale masovne demonstracije u Atini. Demonstranti su, kao i drugde na onovremenom Balkanu, uglavnom bili šegrti, trgovački pomoćnici i studenti. Popuštajući pred pretnjom vojne diktature, nova vlada se obavezala na sprovoĎenje većeg broja zahtevanih mera, i to pod budnim okom Vojnog saveza. Prinčevi su napustili svoje poloţaje u vojsci. Kao što nisu posedovali stvarni politički program, oficiri nisu imali ni sopstvenog kandidata za predsednika reformske vlade. Zato su se obratili Venizelosu, koji je stekao ugled i popularnost u političkom ţivotu rodnog Krita. On nije imao veze sa diskreditovanim političkim svetom kontinentalne Grčke. Pučisti su 1910. pozvali Venizelosa u Atinu da im bude savetodavac. Venizelos je bio naklonjen reviziji ustava, ali je bio zabrinut zbog uticaja vojske u politici. Došao je, privoleo kralja da sazove Ustavotvornu skupštinu radi revizije ustava, a Vojni savez privoleo na raspuštanje. Venizelos je imenovan za predsednika vlade i njegove pristalice su ostvarile prevlast u novoizabranoj Ustavotvornoj skupštini: „Čvrsto verujem", tvrdio je, „da... su snage nacije dovoljne da, pod rukovodstvom pregalaca posvećenih ostvarivanju preporoda, obnove Grčku koja će moći da odgovori zahtevima savremene civilizacije, sposobnu da zadobije poštovanje civilizovanog sveta i da zauzme časno mesto u porodici civilizovanih naroda." Uz kraljevu podršku i jasan mandat, usvojen je niz ustavnih izmena, kako bi bio raščišćen put delotvornom zakonodavnom poslu, a radi onemogućavanja opstrukcije i stvaranja pravnih osnova za agrarnu reformu koja je usledila. Venizelosov zadatak bio je da modernizuje i dalje sprovodi Veliku ideju. Kako bi pokazao da nije samo marione-ta oficira iz Gude, vratio je prestolonaslednika Konstantina na visoku duţnost u vojsci i oslobodio oficire zatvorene posle pokušaja da se suprotstave puču. Njegov reformski program odnosio se na činovništvo, prosvetu i zemlju, uključujući i socijalno zakonodavstvo, legalizaciju sindikata, uvoĎenje progresivnog poreza na zarade (mada su ipak poreske obaveze izbegavane). Venizelos je, obraćajući se seljaštvu i radničkoj klasi u nastajanju, onemogućio razvoj radikalnijih pokreta. Vojsku je potčinio, pošto je, obavezavši se da preuredi oruţane snage, sam preuzeo ministarstva vojske i mornarice. Pozvane su francuske i britanske vojne 63

misije da valjano obuče vojsku i mornaricu. Uspešno je sredio drţavne finansije, mada je Grčka imala najveći javni dug na Balkanu (41% njenih budţetskih izdataka odlazilo je na njegovo servisiranje). Takva dostignuća dala su novu energiju javnom ţivotu, stvarajući prividno osećanje novog nacionalnog jedinstva iskazanog na izborima marta 1912. kada su Venizelosovi liberali zadobili dvotrećinsku većinu. Zemlja se našla u boljem poloţaju pred suočavanje sa balkanskom krizom. Makedonija je za Grčku predstavljala pitanje od ne manjeg značaja nego za Bugarsku ili Srbiju. Rešavanje sudbine Makedonije postalo je veoma hitno nastankom albanskog pokreta. Vlada se našla u nedoumici. Grčki narod je bio rasut širom Osmanskog carstva, u njegovim azijskim i evropskim provincijama. Okupljen većinom u gradovima, bio je veoma izloţen turskim odmazdama. Ipak, ako bi Grčka ostala po strani, izgubila bi svoj deo plena u korist balkanskih Slovena, ţeljnih da iskoriste turske nevolje. Grčka se odvojenim sporazumima povezala sa Srbijom i Bugarskom, te je, zajedno sa svojim saveznicima, oktobra 1912. pošla u rat protiv Turske. Grčke snage su u novembru postigle veliki uspeh zauzevši Solun; februara 1913. ţuĎeni grad Janjina u Epiru takoĎe je osvojen. Moderno opremljena grčka mornarica brzo je ostvarila nadmoć u Egejskom moru, za-uzevši većinu ostrva, s izuzetkom Rodosa i Dodekaneza koje je početkom 1912. privremeno zaposela Italija, kako bi primorala Turke na povlačenje iz Libije. Pošto se ozlojeĎena Bugarska okrenula protiv Grčke i Srbije, izmeĎu nekadašnjih balkanskih saveznika započeo je Drugi balkanski rat. Grčka je iz 1913. izašla sa senzacionalnim teritorijalnim dobicima. Grčka je zauzela polovinu makedonske teritorije. Konačno je priznata njena unija sa Kritom, ali je severni Epir sa svojim Grcima bio uključen u sastav nezavisne Albanije. „Nove teritorije" su činile 70% uvećanog grčkog kraljevstva, čije se stanovništvo povećalo sa 2,8 na 4,8 miliona. MeĎutim, nisu se svi novi graĎani Grčke osećali Grcima, niti su Grke smatrali oslobodiocima. Grčki izvori navode kako su Grci činili 43% novostečenog stanovništva (sa

39% muslimana, pre-teţno Turaka, 10% Slovena i 8% Jevreja). Ali, to su bile statistike prema veroispovestima, koje su Slovene privrţene Carigradskoj patrijaršiji svrstavale meĎu Grke. Grka nije moglo biti više od 25% u stanovništvu zadobijenih zemalja. Bogat trgovački i veliki lučki grad Solun, sa svojih 158.000 stanovnika, bio je, posle Atine, po značaju drugi grad Grčke. Svojim perifernim poloţajem uskoro je postao jedno od središta grčkog nacionalizma, ali su njegovu najveću zajednicu činili sefardski Jevreji, potomci španskih prognanika iz 15. veka. Solunski Jevreji su još govorili nekom vrstom španskog jezika, zajedno s ostalim jezicima (uključujući i u društvu cenjeni francuski, koji su učili u boljim francuskim katoličkim školama), a na Grke su gledali kao na takmace u gradskim trgovačkim poslovima. Tokom petnaest godina posle strahovitog poraza, koji su mu 1897. nanele turske vojske, grčko samopouzdanje je toliko bilo obnovljeno da je Velika ideja, nedostiţna vizija, za koju se činilo da je opstala samo u snovima romantičnih idealista, osvanula iznova kao stvarna mogućnost. Upravo u tom času, marta 1913, kralja ĐorĎa je, samo nekoliko meseci pre petnaestogodišnjice stupanja na presto, prilikom posete Solunu ubio jedan čovek 64

poremećenog uma. Njegov naslednik Konstantin stekao je znatnu popularnost svojom ulogom u balkanskim ratovima, nakon što ga je Venizelos imenovao za vrhovnog komandanta. Opšte uverenje je bilo da će, pošto je dobio ime po poslednjem vizantijskom vladaru Konstantinu XI, uzeti vladarsko ime Konstantin XII. Iako su mu mnogi u Grčkoj preporučivali da to učini, on je zvanično ostao samo kralj Konstantin. Obnova samopouzdanja bila je pruzrokovana više psihološkim nego ekonomskim razlozima. Vlada je od 1910. pokrenula reorganizaciju drţavnih finansija, koja je daţbine učinila predvidljivijim, a drţavne rashode ograničenijim. Drahma je ponovo izjednačena sa frankom. Narodna banka se sporazumela s Evropskom finansijskom komisijom da od 1898. bude uklonjena zabrana izdavanja novih novčanica. Strani kapital je ponovo pokazao zanimanje za zajam grčkoj drţavnoj blagajni, iako su bila ograničena neposredna ulaganja u privredu. Zahvaljujući komercijalizovanoj i otvorenoj privredi zemlje, finansijeri iz Aleksandrije i ostatka grčkog rasejanja nastavili su, zajedno sa domaćim industrijalcima, da podstiču ograničenu, pa čak i oprezno raznovrsnu, industrijalizaciju. Vlada im je, meĎutim, pruţala vrlo malo protekcionističke podrške. Broj industrijskih pogona koji su koristili mehaničku energiju povećan je sa 220 u 1900. na 762 pred Prvi svetski rat, dok je broj radnika u njima zaposlenih porastao sa 15.000 na 24.000. U istom razdoblju ţeleznička mreţa se proširila sa nešto više od 1.000 na 1.500 kilometara. Udeo suvog groţĎa u izvozu i dalje je opadao, pošto je prevelika proizvodnja sa kraja stoleća učinila da su neprodati viškovi procenjeni kao polovina svetske potraţnje. Vlada je naposletku preduzela niz mera, u čijem je središtu bilo osnivanje Povlašćene banke 1906, iza koje su stajali britanski i francuski bankari. Cilj je bio da se smanji proizvodnja tako što bi, kupovinom čitavog roda vinove loze, bila kontrolisana prodaja na meĎunarodnom trţištu, i da se pruţi pomoć seljacima da bi napustili vinogradarstvo. Uspeh ovih pokušaja bio je delimičan, pošto je 1914. vinogradarstvo i dalje zauzimalo drugo mesto, posle ratarstva, a vinogradi su zauzimali 11% obraĎivanog zemljišta. Kapital grčke dijaspore koji je stizao iz Londona, Carigrada i sa donjeg Dunava učinio je da udeo parnih brodova u trgovačkoj floti bude povećan sa 145.000 tona (od ukupne nosivosti flote od 389.000 tona) u 1895. na 894.000 tona (od ukupno milion tona) u 1915. Broj parobroda u čitavoj floti povećan je sa 37% na 89%. Velika Britanija ostala je glavni trgovinski partner Grčke, sa 24% uvoza i izvoza u 1911. Po značaju drugi partner u grčkom uvozu bila je Austro-ugarska, a u izvozu Belgija. Iseljavanje je doprinelo da porastu nadnice u fabrikama, a donekle i u poljoprivredi. Smanjivanje novčanih pošiljki iz inostranstva posle 1903. lišilo je zemlju znatnog viška u plateţnom bilansu, ali je dalji pritisak za povećanje nadnice bio ograničen, a dotok iseljeničkog novca neustaljen. Recesija u Sjedinjenim Drţavama iz 1908-1909, povećanjem broja povratnika, zaustavila je iseljavanje u tom pravcu. MeĎutim, do 1912. iseljeništvo je ukupno činilo 10% stanovništva, što je bio veći udeo nego u bilo kojoj evropskoj drţavi posle 1900. godine. Nova radna snaga unutar zemlje priticala je posle 1913. uglavnom iz novoosvojenih oblasti.

65

Ka izbornoj i agrarnoj reformi ; Rumunija pod kraljem Karolom U Rumuniji je ovo razdoblje, takoĎe, bilo obeleţeno ličnošću i dugom vladavinom monarha - kralja Karola, koji je najpre vladao zajedno sa liberalima, a zatim naizmenično sa njima i sa konzervativcima. Osnovno razumevanje izmeĎu monarha i dve stranke doprinelo je stabilnosti ustavnog sistema koji je, mada nesavršen, delovao bez nasilnih preokreta, zadrţavši prihvatljivu spoljašnost. Nalazeći se u odbrambenom savezu s Austrougarskom, Rumunija je u stvari postala deo Trojnog saveza. Zato joj je bilo teško da otvoreno podrţi rumunsku stvar u Transilvaniji, u meri u kojoj su Srbija, Bugarska i Grčka sprovodile svoje teţnje u pogledu Makedonije. Rumuni u Ugarskoj dobijali su umereni podstrek, uglavnom kulturni, preko Kulturne lige, kojoj su pripadali mnogi transilvanski intelektualci Rumuni. Dublje političko svojstvo pomenute organizacije pojavilo se tek 1914, kada je promenila svoje ime u Liga za političko jedinstvo svih Rumuna. Poloţaj Rumuna u Ugarskoj stvarao je sve veću napetost. U vreme aneksione krize bilo je govora o prekidanju saveza sa centralnim silama — Austrougarskom i Nemačkom. Rumunska javnost ustala je protiv austrougarske antisrpske politike; nemačka diplomatija došla je do zaključka da, u slučaju rata, javno mnjenje neće dozvoliti Rumuniji da se svrsta uz Dvojnu monarhiju. Na bugarske teţnje takoĎe se gledalo kao na pretnju balkanskoj ravnoteţi snaga, naročito od kako je Austrougarska počela nestrpljivo da pokušava da je pridobije radi stvaranja protivteţe neprijateljskoj Srbiji. Bukurešt se, da bi obezbedio učešće u dogaĎajima u Makedoniji, zainteresovao za tamošnje Vlahe (ili Aromune); kod Porte im je izdejstvovao status i potpomagao ih osnivanjem rumunskih škola. Ipak, Rumunija se nije umešala u Prvi balkanski rat. Kralj Karol je ţeleo da osnaţi ulogu svoje zemlje kao jemca ravnoteţe snaga na Balkanu. Računao je da će sile, koje će imati poslednju reč u odlučivanju o sudbini Makedonije, po obnovi mira nagraditi Rumuniju kao snagu reda u oblasti. Rumunija je smatrala da za uzvrat za neutralnost 1912. godine (i kao nadoknadu za bugarsko proglašenje nezavisnosti iz 1908) moţe da zatraţi juţni pojas Dobrudţe sa Silistrijom, koji je 1878. ostavljen Bugarskoj. Pregovori koji su započeti sa Bugarskom tokom mirovnih pregovora nisu bili uspešni. Kada je podela Makedonije postala aktuelna, a nalazeći se pod pritiskom da napadne Bugarsku, vlada u Bukureštu pristala je da stane uz Srbiju i Grčku ako ih napadne bivša saveznica. Tako je Rumunija ušla u Drugi balkanski rat. Njene snage nisu naišle na ozbiljniji otpor, pošto je bugarska vojska bila zauzeta borbama sa Srbima, Grcima i Turcima. Rumuniji je, posle mirovnog sporazuma potpisanog u Bukureštu avgusta 1913, porastao ugled, uvećana je njena teritorija i obodreno samopouzdanje. Bugarska je morala da joj preda 9.000 kvadratnih kilometara izmeĎu Dunava i Crnog mora, uključujući Silistriju. Mada su balkanski ratovi odvratili njenu paţnju od sve dubljeg sukoba izmeĎu Rumuna i njihovih ugarskih gospodara u Transilvaniji, oni su do kraja otuĎili Rumuniju od Trojnog saveza. Odnosi sa Bugarskom konačno su zatrovani. Zaboravljeni su i od tada slabo upotrebljavani makedonski Vlasi. Rumuni su meĎu 286.000 stanovnika juţne Dobrudţe predstavljali neznatnu manjinu. Sama Rusija učinila je veoma skromne pokušaje da iskoristi 66

sve veće razočaranje Rumunije Austrougarskom, radije je prepuštajući Francuskoj, koja nije hitala da joj uzvrati njenu privrţenost. IzmeĎu Francuske i Rumunije nije postojala ţiva trgovina; 60% robe uvezene u Rumuniju poticalo je iz Nemačke i Austrougarske. Liberalni kabinet Jona Bratijanua MlaĎeg, poznatijeg kao Jonel Bratijanu (18641927), najstarijeg sina prvog Jona Bratijanua, 1913. je najavio zaokret u rumunskoj spoljnoj politici. Iako profrannuski nastrojeni, liberali su bili svesni značaja Austrougarske i, naročito, Nemačke za privredni razvoj svoje zemlje. U vreme aneksione krize oni nisu podrţali zahteve za napuštanje Trojnog saveza. No, uprkos rumunskom pribliţavanju Francuskoj, koje je do proleća 1914. već bilo u toku, Bratijanu nije bio spreman da obaveţe svoju zemlju prema Antanti. Njegova spoljna politika značila je pribliţavanje Antanti, što nije podrazumevalo raskid sa Trojnim savezom. Rumunija je bila naterana na neutralnost nesposobnošću Austrougarske da je zadrţava u meri u kojoj su je Francuska i Rusija privlačile. U stvari, iako je u predvečerje Prvog svetskog rata javnost bila uz Antantu, političari nisu mogli da se sloţe oko pravca kojim valja poći. Liberali su većinom mislili da Rumunija treba da stane uz Antantu, dok su konzervativci bili podeljeni na najmanje tri frakcije: prvu, koja je teţila poštovanju saveza s Austrougarskom; drugu, koja je zastupala politiku prijateljske neutralnosti prema centralnim silama i treću, koja se slagala sa liberalima. Rumunija je imala političare obdarene za voĎenje spoljne politike. Obično umešni u korišćenju sukoba meĎu silama, oni, meĎutim, nisu bili uspešni u rešavanju najvaţnijih domaćih pitanja, moţda upravo zato što su se osećali bliţima Evropi na koju su se ugledali nego realnostima sopstvenog društva. Najveći gradovi prošli su kroz brze promene. Prestonica ne samo da je podraţavala pariska javna zdanja i graĎevine u meri tolikoj da je Bukurešt nazvan Parizom Istoka, već je razvijen i domaći arhitektonski stil zasnovan na graĎevinama kneţeva porodice Brankoveanu sa kraja 17. i početka 18. veka, na koji je uticalo i graĎevinarstvo rumunskog sela. Do 1904. prestonica je imala šezdeset četiri motorna vozila. Intelektualci su nastavili da se spore oko rumunskog identiteta. Pored teoretičara njegovog rimskog porekla ili dačkog kontinuiteta, postojali su i naučnici koji su razobličavali takve ideje i njihovu političku zloupo-trebu, koji su pri tome bili uvereni da su teritorijalna prava bolje zasnovana na samoopredeljenju naroda nego na njegovom poreklu i autohtonosti. Oko vrednosti evropskih uzora stvarno razmimoilaţenje mišljenja zasnivalo se na ritmu promena, izmeĎu onih koji su bili zabrinuti da napredak ne uništi domaće vrednosti i ostalih koji su ţeleli da tradicija ne postane prepreka razvoju. Takve podele nisu bile otvorene. Umetnost skulptora Konstantina Brankuša (1876—1957) ne bi bila moguća da nije došao posle konzervativne juminističke reakcije protiv imitativne stagnacije i političke zloupotrebe knjiţevnosti i umetnosti. Usvajajući zapadnu ustavnost i zalaţući se za industrijalizaciju, liberali su sebe smatrali za jemce izvornog, nacionalnog razvoja, pod motom sadrţanim u dve reči: sopstvenim snagama. Sve pomenuto bilo je van vidokruga 60% stanovništva koje je, i pored besplatnog i obaveznog osnovnog obrazovanja, i dalje ostalo nepismeno. Ustanove vlasti bile su moderne, ali su i dalje predstavljale samo mali deo stanovništva. Stvarna prepreka za osnovno, najmanje učešće u politici, nije toliko bila glasačka kvalifikovanost koja je zavisila od prihoda, čiji su uslovi bili veoma niski u trećem izbornom kolegijumu, već obavezna osnovna pismenost. I, mada su se u Liberalnoj stranci, posle 1892, pojavili zahtevi za uvoĎenjem opšteg biračkog 67

prava, zemljoposednici koji su i dalje bili najglasniji meĎu konzervativcima (pa čak i u delu liberala) osujetili su i opšte pravo glasa i zemljišnu reformu pre 1914. godine. Rumunija nije bila neliberalna. Političke rasprave bile su slobodne i ţive. Narod iz okolnih drţava nalazio je tu pribeţište i uhlebljenje — to nisu isključivo bili Rumuni iz tuĎinskih carstava već i Bugari i Srbi. Jevreji su se doseljavali još od tridesetih godina 19. veka, sve dok njihova brojnost u privrednom ţivotu, kao i činjenica da se nisu uključili u tradicionalne društvene strukture, nisu izazvali antisemitizam koji je doseljavanje Jevreja pretvorio u iseljavanje. Podstrek za modernizaciju stigao je odozgo. PredvoĎen slobodoumnijim ljudima meĎu niţim bojarskim plemstvom, on je ostao nedalekoseţan u političkom i socijalnom smislu, sve dok ga narodni pritisak, pred sam početak Prvog svetskog rata, nije učinio istinski radikalnim. Industrija je u Rumuniji — čak i uprkos činjenici da, usled nedostatka gvoţĎa, čelika i mašinogradnje, nikada nije doţivela polet — napredovala daleko brţe nego bilo gde na Balkanu, tako da je obezbeĎivala ukupno 17% nacionalnog dohotka 1914. godine. Industrijskom rastu pogodovali su kapital, koji je bio nagomilan kod zemljoposednika koji su bili najveći balkanski izvoznici ţitarica, i postojanje nalazišta petroleja. Prerada nafte i drveta (preko 36% industrijske proizvodnje), zajedno sa preradom hrane (preko 33%), bile su najznačajnije industrijske grane. Svetska potraţnja za naftom podstakla je izvanredan rast proizvodnje — sa 250.000 tona u 1900. na 1,8 miliona tona u 1913. godini — privlačeći sve više i više stranog kapitala. Nsmački kapital je do 1914. upravljao sa 35% rafinerija, britanski sa 25 /o, holandski sa 13% i francuski sa 10% (rumunski kapital iznosio je samo 5,5%). Strani kapital imao je najvaţniju ulogu u ostalim granama industrije. Bio je većinski u eksploataciji plina i proizvodnji struje, u preradi šećera i metalurgiji, u hemijskoj i drvnoj industriji. Prisutan je bio i u bankarstvu, kroz zajmove rumunskoj drţavi za programe javnih radova. Ubrzanje industrijskog razvoja bilo je propraćeno koncentracijom kapitala i proizvodnje u srazmerno malom broju preduzeća. Do 1913. šest deoničarskih kompanija drţalo je 40% imovine u kompanijama sa preko dva miliona lea osnovnog kapitala. U potpunosti izgraĎen bankarski sistem zadovoljavao je potrebe industrije, trgovine i velikih zemljoposednika. gBime je dominiralo devet velikih banaka (od kojih su četiri imale strane vlasnike), koje su posedovale 70% kapitala svih komercijalnih banaka. Profiti od izvoza ţitarica pruţali su početni kapital, a i dalje je izvoţena polovina roda pšenice. Ostatak je uglavnom bio namenjen gradskim trţištima. MeĎutim, tokom dve decenije koje su prethodile Prvom svetskom ratu nije bilo postojanog rasta proizvodnje po stanovniku te, pre svega, komercijalne kulture. Upravo je stopa rasta prinosa ţitarica u periodu izmeĎu 1901. i 1915, usled porasta stanovništva (sa šest na sedam miliona izmeĎu 1900. i 1910), bila neznatna, kao i njena cena. Suštinska prednost koju je, kada je reč o prinosu ţitarica po hektaru, imao veliki posed nad malim nije mogla da bude iskorišćena za povećavanje prosečnih godišnjih prinosa u odnosu na one u Bugarskoj i Srbiji. U Rumuniji se 1907. godine 38% obraĎivane zemlje nalazilo u okvirima poseda većih od 500 hektara, ali su 40% činila imanja od deset hektara površine ili manja. Iznajmljivanje poseda zakupcima za odreĎenu rentu postalo je raširenije nego ranije i zakup je ugovaran na kraće periode. Tako je 57% ukupne obraĎivane zemlje bilo izdato pod zakup. Sve veće cene zakupa zakupci su nadoknaĎivali sve većim opterećivanjem seljačke 68

radne snage i uslova napolice. U Moldaviji su zakupljeni posedi činili 62% ukupne zemlje (40% zakupaca bili su Jevreji, a 13% nerumunski hrišćani). U tom svetu ţivele su nepismene seljačke mase, koje su imale malo zajedničkog sa političkim ustanovama. Liberalne vlade su pokušavale da im pomognu, postojali su planovi za osnaţivanje poloţaja sitnih posednika, bez radikalnih izmena u strukturi poseda. Liberali su podsticali razvoj narodnih banaka, započet devedesetih godina 19. veka. Pošto su 1903. ozakonjene, ove banke nicale su svuda, tako da je njihov broj sa 700, koliko ih je bilo te godine, porastao na 2.900 u 1913. Ali, kako su zajmovi koje su davale bili odviše mali i kratkoročni da bi pomoću njih bila otplaćena zemlja, korišćeni su uglavnom za podmirivanje troškova ţivota. Ove banke svoj prvobitni cilj — poboljšanje produktivnosti sitnih posednika, nisu ispunile. Liberali su 1904. pravni status dali i zadrugama, uglavnom da bi im omogućili da zakupljuju zemlju. Konzervativci su, kada bi se našli na vlasti, isto tako vršili prodaju malih komada drţavne zemlje, putem dugoročnih kredita. Takve mere odnosile su se uglavnom na bolje stojeće i na sasvim mali deo seljaštva. Dvadeset četiri postotka, oko 300.000 seljaka, uopšte nije posedovalo zemlju, a 34%, njih 424.000, posedovalo je manje od tri hektara, premalo da bi se od zemlje izdrţavali. Većina seljaka ne samo da su u političkom pogledu bili lišeni prava već su bili nezaštićeni od zemljoposednika, zakupaca i zelenaša, ali i od prirodnih ne-pogoda (kakve su bile suše 1899. i 1904), koje su mnoge dovele na prag gladi. U poreĎenju sa seljaštvom u drugim delovima Balkana, rumunski seljaci bili su najsiromašniji, pri čemu su uţivali i najmanja prava. Veliki ustanak iz 1907. predstavljao je poslednji izraz nezadovoljstva, ostavši i jedini čisto socijalni masovni pokret na Balkanu. Nemir u jednom selu u oblasti Botošani na severu Moldavije, brzo se pretvorio u rasprostranjenu pobunu siromašnih. Do kraja marta buna se proširila do zapadne Oltenije, na drugom kraju drţave. Iako su najsiromašniji seljaci prvi ustali, uskoro su im se pridruţili i ostali, zatim sveštenici, učitelji i raspušteni rezervni podoficiri koji su, naposletku, i činili voĎstvo ustanka. Zemljoposednici su bili gonjeni, čak i ubijani, letina spaljivana, posedi zauzima-ni, kuće i radnje rušene. Ujednom trenutku 20.000 seljaka zauzelo je grad Botošani. U nekim oblastima Moldavije, u kojima su jevrejski zakupci upravljali većim delom u zakup predatih poseda, buna je poprimila izrazito antisemitski karakter.(Bez prava da poseduju zemlju, jevrejski trgovci koji su se doselili iz Rusije ili Habzburškog carstva uzimali su zemlju u zakup, kako bi za najkraće vreme došli do najveće moguće dobiti.) Konzervativna vlada, koja se na vlasti nalazila od 1905, reagovala je sporo. Kada je u Bukureštu zavladao uţas, opozicija je počela sve glasnije da zahteva mere za poboljšanje uslova ţivota na selu, a kralj je došao do uverenja da su konzervativci i suviše podeljeni da bi zemlju izveli iz krize. Vlada je podnela ostavku. Kralj Karol je tada starijeg liberalnog prvaka Dimitrija Sturdzu pozvao da bude predsednik vlade i on je 1895. četvrti put preuzeo tu duţnost. Pod pritiskom uţasnute javnosti, koja je osećala da je postojeći poredak u opasnosti, oslonjena na jedinstveni parlament, nova vlada je odlučila da reši seljačko pitanje. Posao je započela slamanjem ustanka. General Aleksandru Averesku (1858—1938), ministar vojni, izveo je vojsku i ponovo zaveo red. Broj ubijenih od početka do kraja ustanka iznosio je najmanje 10.000, mada gubitke nije mogućno precizno ustanoviti. I desnica i levica gledale su na gušenje ustanka kao na tragediju. Vlada je sprovela niz zakonskih mera — za ureĎivanje i olakšavanje uslova seljačkih obaveza prema 69

zemljoposednicima, kao i za obezbeĎivanje povoljnijih kredita, koji bi im omogućili da iznajme i kupe zemlju koju su vlasnici nudili na prodaju. Jonel Bratijanu je postao predsednik vlade 1909, nagoveštavajući konačnu potpunu pobedu burţoaskog nad zemljoposedničkim elementom unutar Liberalne stranke. Ipak, zakoni vezani za zemlju i dalje su bili nepotpuni. Reformama je umanjen broj napoličara, dok su brojniji postali zadrugari koji su uzimali zemlju pod zakup. Površina zemlje koju su drţali pod zakupom povećana je sa 73.000 hektara u 1907. na 450.000 u 1914, kada je postojalo 459 takvih zadruga sa 77.000 članova. Pa ipak, ona i dalje nije činila više od šestine ukupnog zemljišta koje su drţali zakupci. Preduzete mere nisu bile mnogo delotvorne za većinu seljaka, pošto su bile rĎavo sprovoĎene i ponovo zamišljene prevashodno kao potpora bogatijim seljacima. Mada je njihovo levo krilo zahtevalo potpunu promenu odnosa u poljoprivredi, liberali za vreme svog učešća u vladi nisu dalje sproveli nijednu značajniju zemljišnu niti izbornu reformu. Jonel Bratijanu je smatrao da mu je osnovni cilj transformacija privrede, i to unapreĎivanjem industrije. Pored toga, on je bio spreman da izvrši političke reforme neophodne da bi zadobio pristalice za ostvarenje sopstvene vizije rumunskog razvoja. A konzervativci, koji su se vratili u vladu da predvode drţavu tokom balkanskih ratova, nisu nikada bili jedinstveni. Članovi potekli iz srednjeg sloja, koje je predvodio Take Jonesku ţeleli su stranku suštinski da modernizuju. I dalje nastojeći da povede jedinstvenu Konzervativnu stranku, Jonesku se u stvari nalazio izmeĎu nje i liberala. On je bio naklonjen merama izborne reforme putem širenja glasačkog prava, kao i zemljišnoj reformi, radi potpore seljačkim imanjima srednje veličine, putem prodaje drţavnih, pa čak i privatnih imanja. U spoljnoj politici on je zastupao otvoreniju podršku teţnjama Rumuna u Ugarskoj, i primetniju naklonost prema Francuskoj. Čak i Petre Karp (1837-1919), predsednik vlade koji je zamenio Bratijanua, nije više odgovarao starim konzervativskim kalupima, pošto je takoĎe podsticao industriju i prodaju drţavnog zemljišta dobrostojećim seljacima. Ipak, Karp se i dalje suprotstavljao bilo kakvoj značajnijoj društvenoj i političkoj reformi, ostajući vezan za centralne sile, nasuprot sve jačim profrancuskim osećanjima. Nzegova vlada nije pokrenula značajnije reformsko zakonodavstvo, kako zbog razilaţenja meĎu konzervativcima, tako i zbog svoje usredsreĎenosti na balkansku krizu. Posle Drugog balkanskog rata, svesna da ne moţe da se nosi sa sve zaoštrenijim pitanjem izborne i agrarne reforme, konzervativna vlada je decembra 1913. podnela ostavku. Kralj je ponovo pozvao Jonela Bratijanua. Bratijanu je tada, sledeći levo krilo svoje stranke, imajući vladarev pristanak, izneo liberalni program reformi, koji je sadrţao opšte pravo glasa i konfiskaciju privatnih zemljišnih poseda. Februara 1914. na izborima je izabran preovlaĎujuće liberalski parlament, koji je na svoj dnevni red odmah stavio reforme. Konzervativci, koji su ih do tada odbacivali, trpeli su pritisak, kako vladara tako i javnosti. U junu je izabran poseban revizioni parlament, sa velikom većinom privrţenom reformama, sa zadatkom da usvoji neophodne ustavne izmene. Izbijanje Prvog svetskog rata zahtevalo je da se reforme odloţe do završetka rata.

70

Balkanski ratovi i njihove posledice

Balkanske drţave ţudele su da zauzmu ostatke osmanskih teritorija u Evropi, jer bi teritorijalno širenje podstaklo njihovu privredu, a i tamošnje stanovništvo je ţelelo, ili se činilo da ţeli, da im se priključi kako bi se oslobodilo sve trošnije sultanske vlasti. Pribojavale su se da bi Austrougarska mogla da pokuša da pribavi evropski mandat za okupaciju Makedonije, kao što je to već učinila sa Bosnom i Hercegovinom. Neredi u albanskim oblastima doneli su još i pretnju pojedinačne ili zajedničke intervencije velikih sila. Stanje u evropskim vilajetima Turske nametalo je balkanskim vladama neophodnu saradnju prilikom njihove deobe pre neposrednog uključivanja sila. Da li će ta saradnja uopšte biti moguća zavisilo je, pre svega, od odnosa izmeĎu Srbije i Bugarske. Ti odnosi su se znatno popravili posle 1903, i pored toga što su ostale ozbiljne razlike u vezi s Makedonijom. Privredni sporazum zaključen 1905. nagovestio je njihovu nameru da deluju jedinstveno. Srbija je bila daleko zabrinutiji član tog savezništva, pošto bi habzburška intervencija na balkanskom ratištu ili na jadranskoj obali i zaleĎu tako ograničila njenu slobodu akcije da bi, makar u praksi, učinila kraj njenoj samostalnosti. Čim je prošla aneksiona kriza, obnovljeni su pregovori izmeĎu Beograda i Sofije. Beograd je ţeleo podelu Makedonije na sfere dejstava, a Sofija autonomiju za čitavu Makedoniju. Rat koji je septembra 1911. Italija započela s Osmanskim carstvom oko Tripolija ubrzao je postizanje sporazuma. Bugarska vlada je priznala da Stara Srbija (deo Kosovskog vilajeta koji je za Srbe predstavljao Kosovo) treba da ostane izvan sporazuma, kao i postojanje srpskih interesa u Makedoniji. Srpska vlada je, sa svoje strane, odobrila u načelu autonomiju Makedonije, sve dok Srbi i Bugari u njoj uţivaju ista prava, uz uslov da se Makedoiija pridruţi zajedničkoj carinskoj uniji. Naposletku su dogovorene dve zone dejstava, severna za Srbiju i istočna za Bugarsku, a uspostavljena je i sporna zona, o čijoj sudbini je trebalo da se odluči na budućim pregovorima, po potrebi uz arbitraţu ruskog cara. Po svojoj spoljašnjosti, sporazum zaključen marta 1912, posle petomesečnog pregovaranja, bio je obostrani odbrambeni ugovor, uz tajni dodatak koji je predviĎao rat sa Turskom i podelu osloboĎenih teritorija, kao i vojnu konvenciju. Sledili su pregovori sa Grčkom. Iako se slagala sa saţivotom naroda pod osmanskom vlašću, Atina se odlučno usprotivila autonomiji Makedonije, nespremna, za razliku od Srbije, čak i da je na rečima podrţi. Pošto je vreme odmicalo, odbrambeni ugovor, zaključen u maju, odlagao je rešavanje celokupnog teritorijalnog pitanja sve do kraja budućeg rata. Pregovori su voĎeni i izmeĎu Srbije i Crne Gore i Bugarske i Crne Gore. Italija je proširila ratne operacije, prvo na Egejsko more u aprilu, a zatim u julu i na moreuze. Balkanske vlade, kojima je, preko intervencije sila i ujedinjenja četiri albanska vilajeta, pretila osmanizacija, uspele su da prevladaju nepoverenje i stvore Balkanski savez, jači i delotvorniji od onog iz šezdesetih godina 19. veka. Sporazum je saopšten Rusiji, koja ga je svojevremeno podstakla. Ostale sile, koje su znale za ovaj sporazum, mada ne u pojedinostima, bile su zbog toga zabrinute. Austrougarska je svim silama nastojala da razbije zajednički front. Čak se i Rusija pribojavala zapleta koje ne bi mogla da reši i nastojala je da priguši ofanzivne namere balkanskih drţava. Tokom leta sile su započele ţustre diplomatske 71

aktivnosti. U oktobru su Austrougarska i Rusija uputile poslednja upozorenja, ali je bilo prekasno. Balkanske drţave je podstakla Rusija da bi se suprotstavila austrougarskom uticaju. Obodrene porazom osmanske vojske na severu Afrike i njenom nemoći da savlada albanski ustanak, bile su podsticane i dvema opasnostima: mogućnošću da se umešaju velike sile i mogućnošću da stvar preuzmu ekstremisti. Incidenti su bivali sve češći, sve dok u oktobru Crna Gora nije jedan dugotrajan granični spor iskoristila kao povod za objavu rata . Srbija, Grčka i Bugarska sledile su njen primer, optuţujući Portu da nije sprovela jedan član Berlinskog ugovora koji ju je obavezao da u Makedoniji uspostavi ureĎenje slično kritskom, kako je bilo propisano Statutom iz 1868. godine. Porta je poţurila da se sporazume s Italijom, a i da gotovo okonča dogovor s Albancima. Osmanska vojska bila je u to vreme iscrpljena zbog rata u Libiji, domaćih sporova,finansijskih nedaća i dezerterstava. Nzene snage u Evropi bile su slabije od vojski balkanskih saveznica, koje su, pored redovnih snaga, za gerilska dejstva i sabotaţe u neprijateljskoj pozadini mogle da upotrebe oruţane čete u Makedoniji i severnoj Albaniji. Grčka moderno opremljena flota gospodarila je morem. Za samo mesec dana balkanske vojske izvojevale su veličanstvene pobede na svim frontovima. Razbile su osmanske snage nadvoje - one koje su drţale Skadar i Janjinu na zapadu i one koje su branile Jedrene na istoku. Srbija i Crna Gora okrenule su albanska plemena jedna protiv drugih. Srbi su ušli u Skoplje i sastali se sa Crnogorcima u Novom Pazaru. Bugari su porazili Turke u istočnoj Trakiji i potisnuli ih na njihove odbrambene poloţaje u Čataldţi, na četrdeset kilometara od Carigrada, dok su ih Grci potukli kod Soluna. Srbi i Grci su napredovali u spornim albanskim i makedonskim oblastima. Turci, koji su se već obraćali silama za posredovanje, zatraţili su tada primirje. Bugari, koji su u to vreme razmišljali o napadu na Carigrad, kako bi kasnije mogli da politički trguju privremeno zauzetom osmanskom prestonicom, obnovili su napad. MeĎutim, posle početnih napora, njihova vojska pokazala je znakove iscrpljenosti i doţivela je neuspeh. Austrougarska je zapretila Srbiji ratom ako se odmah ne povuče sa jadranske obale. Kako bi njena intervencija umešala i Rusiju, nastupile su i velike sile. Sastavši se u Londonu, decembra 1912, odlučile su da uspostave albansku drţavu, okupivši zaraćene strane na mirovnoj konferenciji u palati Sent Dţejms. Velike sile su se saglasile da je preĎašnje stanje nemoguće obnoviti i da balkanske drţave treba sporazumom da odrede svoje buduće granice. Na Balkanu je trebalo da postoji jedna albanska drţava, čije će granice odrediti velike sile, a potvrĎene su i povlastice monaške zajednice na Atosu. Uništeno je Osmansko carstvo u Evropi. Preko poloţaja u Čataldţi odrţala su se samo tri opsednuta grada - Jedrene koje su opsedali Bugari, Janjina koju su opsedali Grci i Skadar koji su napadali Srbi i Crnogorci. Poraz je doveo do pada osmanske vlade. KJN je januara 1913, tokom mirovnih pregovora, izveo udar, ponovo se okrenuvši Ševketu, koji će iste godine pasti kao ţrtva atentata. Nova vlast je zaustavila pregovore. U februaru su obnovljena neprijateljstva, tako da su Grci osvojili Janjinu, Bugari Jedrene i, naposletku, Crnogorci i Srbi Skadar. Zbog austrougarskih pretnji ratom i demonstracija ratnih brodova sila, Srbi i Crnogorci su kasnije bili primorani da se povuku sa mora. Mirovna konferencija je u aprilu ponovo sazvana u Londonu. Saveznice su osigurale pobedu, ali su drugi razlozi poremetili podelu ratnih tekovina. Zahtevi za stvaranje albanske 72

drţave ometali su prethodne sporazume. Nastanak Albanije učinio je ništavnim prethodni srpsko-bugarski sporazum: Srbija bi se našla izmeĎu Albanije, koja je bila pod habzburškom zaštitom, i nepredvidive Bugarske, koja je mogla da doĎe pod bečki uticaj. Postojanje Albanije lišilo je Srbe i Grke očekivanih dobitaka na Jadranu, zbog čega je povećana njihova usredsreĎenost na Makedoniju. Zato su odlučile da zadrţe zauzete teritorije, koje su ţeleli Bugari, a koje do tada nisu bile podeljene. Posle zahteva Srbije da se izvrši revizija sporazuma sa Bugarskom, Austrougarska je podrţala bugarski zahtev za većim delom Makedonije nego što je prvobitno nameravala da traţi. Rumunija je do tada ostala neutralna. Bio je to savet sila koji je ona spremno prihvatila. No, sada, kada su sve balkanske drţave prenebregavale takva uputstva, pokušavajući da zadobiju veće ustupke jedna od druge, i Rumunija je zatraţila nagradu, koja joj je mogla biti darovana samo na štetu Bugarske. Za Bugarsku je to bio još jedan razlog da zadrţi što je moguće veći deo Makedonije. Pitanje više nije bilo etničko, a nije čak bilo posredi ni ostvarenje „velikih zamisli na račun Osmanskog carstva, već odrţanje ravnoteţe snaga meĎu balkanskim drţavama. Londonski sporazum potpisan je u maju 1913. pošto je od strana zahtevano ili da potpišu sporazum ili da napuste pregovore. Turskoj je nametnut gubitak svih teritorija zapadno od Enosa na Egejskom i Midije na Crnom moru. Osim nejasno ocrtane Albanija sa prirodnim granicama na planinskim vrhovima i s obalom od Skadra do Valone, sve što je Osmansko carstvo izgubilo u Evropi trebalo je da bude podeljeno meĎu saveznicima, a to je bio nemoguć zadatak. Bugarska je istakla načelo proporcionalnosti teritorijalnih dobitaka u odnosu na vojno pregnuće tokom rata. Nasuprot tome, Srbija i Grčka postavile su načelo ravnoteţe, prema kojem nijedna drţava ne sme da postane odviše moćna. Dve zemlje su imale zajedničke interese u Makedoniji, koji su ih ujedinjavali protiv Bugarske. Učestali su incidenti. Rusija je bezuspešno pokušala da posreduje u postizanju zajedničkog sporazuma. Najzad su u junu bugarske snage napale Srbe i Grke. Rumunske, crnogorske, čak i osmanske vojske, uključile su se u rat protiv Bugarske, tako da je ona u Drugom balkanskom ratu sasvim poraţena. U avgustu je Bukureškim mirom okončan rat. Srbija je uglavnom zadrţala teritorije koje je stekla 1912, oko trećine Makedonije, njene severne i središnje oblasti, kao i zajedničku granicu sa Crnom Gorom u Novom Pazaru. Grčka je obezbedila više od polovine Makedonije, juţne delove Epira, proširenje u juţnoj Trakiji, uključujući i Kavalu, kao i nekoliko ostrva. Bugarska je dobila najmanji deo Makedonije i deo egejske obale, ali je morala da preda juţnu Dobrudţu Rumuniji. Štaviše, mirovnim sporazumom sa Portom, koji je septembra postignut u okviru Carigradskog ugovora, morala je da se odrekne Jedrena u korist Turske, koja je već uspela da ga povrati. Bugarsko ime grada Odrin ponovo je promenjeno u tursko — Edirne. Okončana je osmanska vladavina na Balkanu, s izuzetkom Carigrada i pojasa Trakije malo prostranijeg nego što je bio pre Drugog balkanskog rata. Ovaj rat odneo je više ţivota nego prethodni. Njme je srušen Balkanski savez, koji je Rusija podrţavala kao prepreku nagoveštenoj austrougarskoj ekspanziji. Rat je izolovao Bugarsku. Srbija je postala značajnija za Rusiju, jer je bila protiv Austrougarske, dok je Bugarska postala predmet sumnje, i to ne samo u odnosu na Dvojnu monarhiju već i zbog mogućih aspiracija prema moreuzima. Ponašanje svih učesnica u ratu nagoveštavalo je da njihov cilj u Makedoniji nije bilo samo sticanje teritorija već i odstranjivanje suparničkih ili protivničkih etničkih zajednica, 73

makar u kulturnom i statističkom smilu. Sve strane su uništavale sela i varoši, ubijale civile, proterivale i nasilno asimilovale zatečeno stanovništvo, izazivajući nasilje i ogorčenje . Posle svega, pobednici su morali da se suoče sa zadatkom asimilovanja raznorodnog i zaostalog stanovništva, uključujući muslimane i brojne pravoslavne hrišćane koji nisu posedovali jasnu nacionalnu svest, meĎu kojima su mnogi preko granice traţili podsticaj i potporu. Preostala je još Albanija. Austrougarska i Italija ţelele su Albaniju na koju će moći da utiču, Rusija i Francuska radije su podupirale teţnje Srbije, tako da su se predlozi u vezi sa poloţajem i granicama menjali sa situacijom na terenu. Londonska konferencija se u početku zauzimala za autonomnu Albaniju pod osmanskom vlašću i zaštitom velikih sila. Kada je postalo jasno da gubitkom Makedonije Osmansko carstvo neće više imati teritorijalnih veza s Albanijom, Konferencija se odlučila za nezavisnost. Poslednje osmanske jedinice napustile su Albaniju juna 1913. i Kemalova privremena vlada uvidela je koliko je teško, ako ne i nemoguće, uspostaviti vlast zbog otpora velikih zemljoposednika, oličenih u Esad-paši Toptaniju (oko 1863-1920), komandantu osmanskih snaga na severu Albanije. Konferencija je u julu odlučila da Albanija bude suverena, nasledna i nezavisna kneţevina pod jemstvom velikih sila. Konferencija je, umesto da prizna Kemalovu vladu, osnovala MeĎunarodnu kontrolnu komisiju, kojoj je povereno da sastavi organski statut, organizuje meĎunarodnu ţandarmeriju i uspostavi drţavne granice u skladu sa preporukama Londonskog ugovora. U decembru su se sile dogovorile oko ličnosti kneza; izabran je Vilhem od Vida (1876-1945), oficir nemačke vojske i bratanac rumunske kraljice Jelisavete. On je oklevao da se prihvati prestola, dat mu je garantovan zajam radi finansiranja vlade, tako da je naposletku, marta 1914, otplovio put svoje zemlje na austrougarskom brodu, u pratnji italijanskih, francuskih i britanskih jedinica. Iskrcao se u Draču, gde je uspostavio svoje sedište. Pošto je Komisija već bila u Valoni, gde je postepeno preuzela vlast od Kemala, ovaj ju je napustio, otputovavši u Francusku. Albanske granice, mada nisu bile odreĎene, nisu obuhvatale velike prostore koje su priţeljkivali albanski nacionalisti. Crnogorci su naposletku napustili oblast Skadra, ali je Grčka i dalje pod okupacijom drţala delove Epira, prethodno dodeljene Albaniji, osporavajući tako granice koje su odredile sile. U takvim uslovima knez Vilhem je uspeo da se odrţi šest meseci, oslonjen na administraciju koju su činili zemljoposednički begovi i bivši osmanski činovnici. Vladom je gospodario Kemalov nekadašnji suparnik Esad-paša Toptani, koji je činio sve što mu je bilo u moći da knezu oteţa ţivot. Austrougarski i italijanski članovi Komisije bili su nesloţni. U središnjim oblastima novonastale drţave buknuo je tokom leta veliki seljački ustanak. Muslimani su se poveli za osmanskom propagandom, koja je novi reţim optuţivala da je oruĎe hrišćanskih sila i pohlepnih begova veleposednika. Glavni uzrok ustanka bili su ekonomski uslovi na posedima. Grci su podrţavali svoje sunarodnike na jugu. Spletkareći zajedno s Italijom, Toptani je pokretao opoziciju vladi, čiji je bio najznačajniji član, moţda i sam teţeći prestolu. Naposletku je bio uhapšen i prognan. Pošto je izgledalo da je austrougarski uticaj nadjačao, knez je izgubio svaku potporu koju je mogao da očekuje od sila Antante. Ustanak se nastavljao, prosto okupljajući sve protivnike novog reţima. U uslovima meĎusobnih borbi frakcija austrijskih i italijanskih pristalica, knez i njegova vlada izgubili su i ono malo vlasti nad unutrašnjošću. Kada je počeo Prvi svetski rat, Komisija je napustila Albaniju. Kneţeva uprava je do tada već bila praktično 74

ograničena na priobalne gradove Drač i Valonu. Kada je Vid odbio da se uključi u rat na njenoj strani, Austrougarska mu je ukinula svaku podršku, pa je u septembru i on morao da napusti zemlju. Poslednje tri godine mladoturske vlasti više su doprinele razvoju albanske nacionalne svesti nego što su decenije sporog kulturnog truda mogle da postignu. Ipak, uprkos činjenici da je sačuvala oblasti naseljene Albancima od potpunog komadanja posle ukidanja raspadajuće osmanske vlasti, nezavisnost je označila početak razdoblja političkog bezvlašća. Tek što je uspostavljena kao suverena kneţevina, Albanija je prestala da postoji kao samostalan entitet. Istovremeno, pojava albanske samosvesnosti doprinosila je potkopavanju verskih temelja Osmanskog carstva. Albanski pokret, koji je vrhunac doţiveo u stvaranju nezavisne drţave, zaprepastio je osmanske drţavnike. Pošto je razbio jedinstvo islamskog mileta, albanski nacionalizam je doprineo turskom u većoj meri nego nacionalizam hrišćanskih zajednica. Mladoturske nade u osmanizaciju zgasle su u balkanskim ratovima. Njihova vlast nije mogla da zaustavi dalje opadanje, ali su se oni, ipak, odrţali na vlasti. Upravo je u junu 1913, sa početkom Drugog balkanskog rata, KJN u potpunosti preuzeo vlast. Mladoturci su okončali ustavnu vladavinu i ukinuli ostale stranke, ali nikada nisu prestali da uvode zapadne reforme. Vladajuća elita nametnula je reforme odozgo kako bi zaštitila Carstvo, ali kada je odbrana osmanske drţave, koja bi sadrţavala i hrišćanske zajednice, pretvorena u neostvarljivu zamisao, alternativa joj je postala panislamska ili zapadnjačka drţava turske većine. Prvu alternativu podarila je Albanija. Ekstremniji mladoturci i dalje su se zauzimali za potpuno prihvatanje zapadnih modela kao neophodnost za dalji opstanak. Takvim svojim delovanjem oni su ubrzali proces stvaranja turskog identiteta.

Nacionalne države, seljaci i razvoj

Uspostavljanjem nacionalnih drţava, bar u odnosu na Osmansko carstvo, revolucionarno načelo nacionalnosti trijumfovalo je nad imperijalnim. MeĎutim, njime su potkopani i sami temelji austrougarskog Ausgleich-a koji je i sam delom bio posledica nacionalnog principa. Mada se i dalje ugledalo na zapadne, liberalne uzore, načelo nacionalnosti bilo je zatrovano shvatanjem prema kome je stalan razvoj nacije uslovljen posedovanjem odreĎenih teritorija. To je bio virus koji su nacije u nastajanju dobile od svojih nekadašnjih imperijalnih osvajača. Kakve god da su bile teorije, balkansko društvo bilo je ukorenjeno na selu. U novim drţavama postepeno su uvoĎene liberalne i demokratske ustanove, koje su najveći deo seljaštva uvele na političku scenu njihovih drţava. U Grčkoj, Bugarskoj i Srbiji, njihovi glasovi su uzimani u obzir, mada ne redovno na najpošteniji način. I u Rumuniji je, takoĎe, nastupio trenutak u kome su svi povlašćeni učesnici u ustavnom procesu priznali pravo seljaka na učešće u njegovom sprovoĎenju i u posedovanju same zemlje. Balkanske drţave ne bi mogle da nastanu bez revolucionarnog potencijala seljaštva. Kada su jednom uspostavljene, usmerene su ka ostvarenju nacionalnih programa, 75

pokušavajući da iskoriste seljačko nezadovoljstvo unutar granica susednih carstava. Seljački pokreti su započeli istočnu krizu iz 1875. Započeti u nepovoljno vreme, oni se nisu poklopili sa povoljnijim meĎunarodnim prilikama. Godina 1878. obeleţila je kraj takvih nastojanja. I dalje su izbijale velike protivosmanske i protivhabzburške seljačke bune (bilo je i seljačkih pobuna u balkanskim drţavama), ali su ujedinjenja Italije i Nemačke predstavljala primer da se nacionalna ujedinjenja mogu ostvariti delovanjem diplomatije i rata, a ne diplomatije i seljačkih ustanaka. Makedonski ustanak iz 1903. teško da je doneo dobra balkanskim drţavama. Godine 1912. one nisu očekivale ustanak iza osmanskih frontova. Njihovi seljački vojnici ratovali su bolje u modernizovanim i skupim vojskama nego u vreme ustanaka. Suprotnosti koje su postojale u odnosima izmeĎu drţave i seljačkih masa vidljive su u opštem poletu predratnih godina. Balkanski sitni posednik bio je konzervativan, ali su i dalje na njega uticala dogaĎanja u spoljnjem svetu - Mediteranu, kontinentalnoj Srednjoj Evropi i, posrednije, na Zapadu. Balkanski seljak i njegova deca u manjoj meri su strepeli od tog spoljašnjeg sveta nego u praskozorje 21. veka. Oni su bili deo jednog pregnuća, ne samo u vojnom već i u kulturnom, političkom i ekonomskom pogledu, i uopšte u pogledu samopouzdanja. Političke stranke govorile su u ime seljačkih masa čak i kada nisu baš izraţavale njihove ţelje, i ako su seljaci glasali za stranku na vlasti, bilo je to zato što su znali da od toga obično mogu imati koristi. Deo nove inteligencije idealizovao je seljački način ţivota. Ostali, uglavnom školovani u inostranstvu, nastojali su u ime jedne „zamišljene nacije" da rade na ubrzanju rušenja autoritarnih vladara, usvajanju predstavničkih ustanova i ograničavanju monarhovih ovlašćenja. Razlikujući se samo u brzini nameravanih promena, oni su delovali na narodno mišljenje. Jorga, koji je u Rumuniji isticao organski kontinuitet „rumunstva", takoĎe je prihvatio stanovište o zajedničkoj svesti balkanske Evrope. Rumunija, koja je odrţala svoju autonomiju, ponosila se svojim pionirskim naučnim doprinosima u korist onih koji su prošli kroz dugu epohu „turkokratije". Beograd je postao kulturna prestonica predvoĎena novim naraštajem intelektualaca, koji su zastupali „francuske" ideje političke „slobode" nasuprot nemačkoj ideji o istorijskim „povlasticama". Formulisali su u profrancuski nadahnutom, saţetom i jednostavnom, „beogradskom stilu", srpsko viĎenje jugoslovenske ideje koju su, suprotstavljajući se istoricističkoj tradiciji „drţavnog prava", počeli da iznose i pojedini hrvatski intelektualci. Pored Bukurešta koji je razvio sopstveni stil, sve prestonice usvojile su pravac Art Nouveau (nove umetnosti) u arhitekturi, koji je izmirivao potrebu za modernizacijom, a preko nacionalnog romantizma i sopstveni identitet. Bio je to način da pokaţu sopstvenu nezavisnost. Privredna struktura, koja je pomagala kulturu i umetnost, izmenjena je u deceniji koja je prethodila 1914. U stvarnosti, promena je bila i suviše mala da bi sledila povećanje stanovništva u i dalje preteţno agrarnim društvima, čija se godišnja stopa rasta izmeĎu 1900. i 1910. kretala izmeĎu 0,71% u Grčkoj i 1,56% u Srbiji. Vlade, glavni nosioci razvoja, nastojale su da sprovedu evropska dostignuća, ali su im za to nedostajala sredstva. Pošto je trebalo odrediti prioritete, preovladalo je sprovoĎenje teritorijalne ekspanzije nad unutrašnjim razvojem. Pa ipak, i unutar postojećih granica, pred Prvi svetski rat učinjeni su napori na modernizaciji. 76

Oslobodivši se iz haotične osmanske monetarne orbite, četiri drţave su osnovale centralne banke po evropskim uzorima. Neposredni uzrok za njihovo osnivanje bio je manjak kredita, zajedno sa dugoročnim patriotskim ambicijama. Upravljanje drţavnim finansijama, teškoće sa prelaskom na zlatnu podlogu i odrţavanje meĎunarodno prihvatljivog novca, posle 1900. paritetnog sa francuskim zlatnim frankom, navele su ih na nove kredite. Uspešna zaključenja zajmova posluţila su, meĎutim, pre kao podloga političke nezavisnosti nego privrednog razvoja. Odgovor stranog kapitala, izuzev putem emitovanja obveznica, bio je razočaravajući. Čak se ni Austrougarska nije okrenula prema Balkanu radi trţišta ili mogućnosti ulaganja. Većinom obveznica balkanskih drţava trgovano je u Parizu, glavnom trţištu kapitala Evrope pre 1914. godine. Pariske banke tragale su za prilikama za nova ulaganja izvan Fraicuske, ali u formi drţavnih zajmova, na podsticaj Ministarstva spoljnih poslova koje je na taj način ţelelo da postigne diplomatske dobitke. Balkanske centralne banke su se i dalje oslanjale na kratkoročne kredite, koji su više pogodovali drţavi i trgovini nego industriji. Dugoročnih privatnih kredita i dalje nije bilo u sklopu inače modernih finansijskih ustrojstava balkanskih drţava. Veća raspoloţivost stranih zajmova i smanjenje budţetskih deficita nisu doveli do znatnijih preursĎivanja drţav-nih troškova. Mada su otplate dugova i vojni izdaci i dalje predstavljali glavne stavke svih budţeta, vlade su nastojale da prevaziĎu znatne prepreke kao što su opšti nedostatak uglja i gvoţĎa i nepostojanje prikladnih trţišta, kapitala i radnika. Vlade su činile šta su mogle prilikom pregovaranja o trgovinskim ugovorima; takoĎe su, pa razne načine, pomagale samostaliu proizvodnju. No, pošto su imals potrebu da izvezu poljoprivredni višak, često su bile prinuĎene da prihvate carinske uslove nepovoljne za domaću industrijsku proizvodnju. Ostale mere vlade su preuzimale pojedinačno na zahtev odvojenih sektora. Povećavanje industrijske proizvodnje na Balkanu. pre 1914, privuklo je mali broj domaćih preduzetnika. Unutrašnji resursi bili su slabi, na raspolaganju nije bilo nekvalifikovane seljačke radne snage, kao ni jeftinih obučenih radnika. Industrija je svedena na domaće preduzetnike ili najbogatije doseljenike iz Austrougarske upoznate sa domaćim uslovima - poreklom Srbe ili Rumune, Austronemce ili Aškenazi Jevreje. Pošto je udeo osmanskog trţišta smanjivan, a prodor u Dvojnoj monarhiji nije bio moguć, najznačajnije trţište u balkanskim zemljama bili su njihovi gradovi, koji su činili izmeĎu 14% (u Srbiji) i 24% (u Grčkoj) njihovog stanovništva. Rumunija je imala istinsku prednost sa Bukureštom, Jašijem i dunavskim lukama Brailom i Galacom, u kojima je ţivelo više od polovine njenog gradskog stanovništva. Prestonica je do 1914. imala skoro 350.000 stanovnika; posedovala je veću kupovnu moć od ostalih balkanskih prestonica, sa graĎanima podjednako rasipnim koliko i prestono stanovništvo bilo koje od evropskih drţava pred Prvi svetski rat. Potrebe Bukurešta učinile su da se u njemu okupi više od polovipe domaćih industrijskih preduzeća. Uopšte, Rumunija je doţivela najveći industrijski napredak. Na Balkanu su u porastu bile prehrambena i tekstilna industrija, kao i proizvodnja graĎevinskog materijala. U Rumuniji je prerada domaće šećerne repe mogla samo da probudi nade o preuzimanju uglavnom gradskog trţišta od Austrougarske. Moderni mlinovi i pivare ostali su uglavnom u prestonicama. Konzerviranje mesa je, u nedostatku domaćih potencijala, 77

bilo najbolja prilika za izvoz, ali je stvarno razvijeno samo u Srbiji, gde su fabrike za preradu mesa postojale samo u Beogradu, a njihova proizvodnja je usmeravana samo prema Austrougarskoj. Bugarska je u oblasti tekstilne industrije zauzimala prvo mesto u regionu. Njene fabrike su, od osamdesetih godina veka, bile delimično mehanizovane. Koncentrisana u planinskim predelima zemlje, na obe strane obronaka Balkana, tekstilna industrija je imala pristup jeftinoj seoskoj radnoj snazi koja se većinom klonila ostalih industrija, ali je bila ograničena kako u potraţnji tako i u snabdevanju. Zbog slabog kvaliteta bugarske vune i sporog razvoja uzgajanja pamuka, veći deo sirovina je uvoţen. Bugarski izvoz na osmansko trţište izrazito je opao posle proglašenja nezavisnosti, a kod kuće se suočio sa konkurencijom engleskog i austrijskog uvoza. Proizvodnja graĎevinskog materijala podsticana je rastom glavnih gradova, ali njihova mesna proizvodnja iziskivala je veća ulaganja odreĎenog kapitala i savremenije mašine nego što je bio slučaj sa preradom hrane ili tekstilom. Ponovo su veličina i bogatstvo učinili Bukurešt središtem prizvodnje. Rumunski proizvoĎači graĎevinskog materijala imali su pristup akumuliranom zemljišnom bogatstvu i usvojenoj tehnologiji, ali su i tu domaća potraţivanja bila ograničena, a izvozne mogućnosti malobrojne zbog obima i trošnosti materijala. Industrijski rast balkanskih drţava tokom poslednje predratne decenije bio je brţi od povećavanja izvoza i nameta, stvarajući osnovu za nastanak drugačijeg ekonomskog rasta. Takva kretanja su, meĎutim, bila manje upečatljiva od industrijskog poleta sa druge strane granica, u habzburškoj Sloveniji, Hrvatskoj i Slavoniji i Transilvaniji koje su, iako nezaštićene od češke ili austrijske proizvodnje, makar privukle veća ulaganja. Tokom ovih godina vrednost ulaganja u industrijsku proizvodnju balkanskih drţava nije dostigla 10% ukupnog ulaganja u njihove privrede, tako da pre 1914. nije došlo do industrijske revolucije. Poljoprivreda je obezbeĎivala najveći deo poreza i glavninu izvoza. Ona je iznosila 75% ukupne proizvodnje zabeleţene za Rumuniju, Srbiju i Bugarsku. Do poslednje predratne godine vrednost rumunskog izvoza pribliţila se polovini nacionalnog dohotka, bugarski je prešao jednu petinu, a izvoz Srbije iznosio je nešto manje od 15%. U sve tri, povećana vrednost izvoza tokom poslednje predratne decenije mogla je da smanji veliki trgovinski deficit koji su fabrički proizvodi ostvarili posle 1900. Samo Grčka nije uspela da zaustavi uvozni višak. Rumunija je obezbeĎivala velike količine ţitarica (polovinu roda ţita i 40% kukuruza) za izvoz, udvostručivši izmeĎu 1860. i 1900. površinu zemlje pod ţitaricama. Zemljoposednički bojarski sloj mogao je da očuva svoj preovlaĎujući poloţaj, pošto je u razdoblju izmeĎu 1905. i 1908. manje od jednog postotka zemljoposednika posedovalo gotovo polovinu obradive zemlje u okviru imanja od preko 100 hektara, dok je preko 95% posedovalo 40% zemlje podeljene na imanja površine manje od deset hektara. Srbija i Bugarska ialazile su se na suprotnom kraju skale zemljišne strukture. Imanja površine manje od deset hektara zauzimala su 53% zemlje, koju je u Bugarskoj posedovalo 86% vlasnika. U Srbiji je 41% zemljišta bilo u posedu gotovo 90% sopstvenika. Obe zemlje 78

imale su znatan srednji sloj od preostalih 43%-47% zemljišta pod imanjima izmeĎu deset i stotinu hektara. U Srbiji je većina ostvarivala višak ulaţući ga u kupovinu što je moguće više dodatne zemlje. Po ljoprivredne metode i oprema uglavnom su ostale nepromenjene, tako da nije došlo do prelaska na intenzivnu poljoprivredu. Bugarski sitni posednici nalazili su se u sličnim prilikama, samo što su se njihovi viškovi nalazili pod hipotekom izdataka za otplatu zemlje turskih zemljoposednika koja im je predata. U obe drţave brz rast cene zemlje bio je pre znak porasta broja stanovnika nego uvećane isplativosti zemljoradnje. U Grčkoj je problem bio nedostatak obradive zemlje. U novoosvojenim, bogatijim severnim zemljama, veći posedi su već bili uglavnom prešli u ruke Grka. Očuvane, neokrnjene, njih su većinom obraĎivali napoličari. Za to vreme u starim juţnim oblastima, gde je bilo manje od 20% obradive zemlje, podvrste sitnih poseda ograničile su zemljoradnju, u najboljem slučaju, tek na prosto odrţanje, naročito posle prelaska na vinogradarstvo. Grčka je morala da uvozi pšenicu kako bi prehranila stanovništvo koje se nije iseljavalo. Većina seljaka je čak i u Rumuniji i severnijoj Grčkoj posedovala nešto zemlje, ali tako malo da nisu mogli da preţive bez dodatnog uzimanja zemlje pod napolicu. Glavna pomoć poljoprivredi bilo je posredno oporezivanje potrepština, koje su seljaci ili proizvodili sami ili su ih sticali bez znanja vlasti. Lampe (Lampe) nam ukazuje na činjenicu da je poresko opterećenje nad najvećim delom balkanskih seljaka u stvari suštinski opadalo oko 1910. godine. Procenjeni nacionalni dohodak po stanovniku na kraju predratnog razdoblja prelazio je 200 franaka u Bugarskoj, a pribliţio se vrednosti od 250 franaka u Srbiji i Rumuniji (njihov prosek je moguće porediti sa oko 400 franaka prihoda stanovnika Ugarske, manje od 800 za uveliko industrijalizovane češke zemlje i oko 1.000 franaka prihoda jedne Nemačke, vodeće evropske industrijske zemlje). Povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda nadmetao se sa rastom stanovništva, dok sistemi posedovanja zemlje nisu pogodovali uvoĎenju savremenijih tehnika. Sve veće usitnjavanje malih imanja omogućavalo je ograničen napredak. Ako su veliki posedi i nudili više, cenu su plaćali napoličari. U povećanoj proizvodnji za izvoz čini se da seljaštvo nije videlo glavni način potpore unutrašnjem razvoju. Seljaci su ţeleli novac za kupovinu dodatne zemlje. Iz krajeva siromašnih ţitaricama seljaci su se iseljavali u potrazi za sezonskim ili stalnim nadničarskim radom. A samo se u Rumuniji, koja je posedovala najplodniju zemlju i imala najbrţi rast poljoprivrednog izvoza, seljačko nezadovoljstvo pretvorilo u veliki ustanak, pošto su se, pored sve teţeg dolaska do novca, suočili i sa stvarnim nedostatkom zemlje. Potpomagan poljoprivredni rast u socijalno podnošljivim uslovima bliţio se kraju. Sve u svemu, balkanske zemlje su, verovatno, dostigle svoj vrhunac i u okviru ograničenja starog evropskog političkog poretka uspostavljenog još 1815. i izmenjenog posledicom istočnog pitanja - suparništva sila pa poluostrvu koje je dovelo do postepenog povlačenja Osmanskog carstva.

79

PRVI SVETSKI RAT I PARISKI MIROVNI UGOVOR, 1914-1920. Nije izgledalo da će Veliki rat izbiti upravo na Balkanu 1914. godine. Poluostrvo se oporavljalo od dvogodišnjeg ratovanja, a evropski savezi nameravali su da očuvaju status quo. No, na odnose meĎu drţavama svuda je uticao i deo javnosti koja je pojednostavljeno razumevala dogaĎaje, doţivljavajući ih u svetlu patriotizma, nacionalizma ili opsednutosti silom. Juţni Sloveni ţiveli su podeljeni u dva dela Dvojne monarhije i u dve samostalne drţave - Srbiji i Crnoj Gori. Ako je jugoslovenska ideja uţivala u najmanju ruku prećutnu podršku sve većeg dela javnog mnješa, njeni glasni zagovornici bili su samo mali deo prosvećene ili poluprosvećene javnosti, koja teško da je razmatrala praktične poteškoće ujedinjenja. MeĎu mlaĎim pristalicama ideje, naročito u Bosni i Hercegovini, bilo je stvarnih i mogućih revolucionara. Mladići seljačkog porekla, uključeni u labavom okupljanju poznatom kao Mlada Bosna, bili su naklonjeni nekoj vrsti jugoslovenskog jedinstva, samostalnog u odnosu na Austrougarsku. Oni su traţili potporu i zaštitu od nacionalističkih organizacija u Srbiji, meĎu njima i od Narodne odbrane, društva kroz koje su delovali oficiri članovi Crne ruke. Posle balkanskih ratova neki od tih oficira, poput njihovih grčkih, osmanskih ili bugarskih kolega, doţivljavali su političare kao prepreku. Početkom leta 1914. u Srbiji je nastala unutrašnja kriza oko pitanja — da li je vlada sposobna da upravlja vojskom. Baš je takvo civilno-vojno suparništvo u Srbiji i u austrougarskoj Bosni, dalo dvadesetogodišnjem Gavrilu Principu (1894-1918) priliku da, 28. juna 1914, nespretno, ali ipak uspešno, izvede atentat na naslednika habzburških kruna.

Od Sarajeva do Soluna

Reakcija Austrougarske bila je izraz strepnje da Carstvo ne poĎe osmanskim putem propasti, kao i bojazni pred drugim zajednicama koje su teţile istom poloţaju koji je uţivalo austro-nemačko i maĎarsko voĎstvo. U trenutku je nadvladala ratoborna struja, uverena da će brza ratna dejstva protiv Srbije rešiti sve probleme. Srbija je smatrana izvorom juţnoslovenskog nacionalizma u Carstvu: Srbija mora da crkne glasila je igra reči. Strah se pretvorio u „volju za ratom". U atmosferi antisrpskih demonstracija, brojnih hapšenja, ponekog pogubljenja i istinskog pogroma nad Srbima u Bosni i Hercegovini, Austrougarska je uručila Srbiji ultimatum, tako sastavljen da bi bio odbačen. Činjenica da su bili prihvaćeni svi zahtevi izuzev jednog (učešća austrougarskih činovnika u istrazi koju je trebalo sprovesti u Srbiji) nije bila dovoljna. Dvojna monarhija je 28. jula objavila rat i napala Srbiju. Srpska vlada je kao ratni cilj iznela osloboĎenje i ujedinjenje svih Jugoslovena. Odloţeni su izbori. Vlada se 80

preselila u Niš, zajedno s odlazećom Narodnom skupštinom. Crna Gora je smesta izrazila solidarnost u odbrani „našeg srpskog naroda". Uprkos ratnim pokličima, teško je bilo zamisliti raspad Austrougarske. Širom habzburških zemalja Sarajevski atentat je izazvao manifestacije vernosti. Rumunski političari, koji su bili skloni da veruju da je nadvojvoda Franc Ferdinand bio naklonjen njihovoj stvari u Transilvaniji, bili su uţasnuti. Beč se plašio neuspeha pregovora sa Budimpeštom, dok je Bukurešt sa strepnjom predosećao da bi novi rat mogao da ugrozi tekovine Drugog balkanskog rata. Delatnost Rumunske narodne stranke u Transilvaniji je zamrla. Veći deo Hrvatsko-srpske koalicije u Saboru nije bio prevratnički nastrojen. Hrvatske i slovenačke konzervativne i klerikalne stranke podrţale su rat protiv Srbije. Protivpravoslavne glasove je podsticala većina katoličkih biskupa. Ipak, vlasti su se plašile prosrpskih osećanja, pa čak i ustanka u Bosni i Hercegovini, zbog čega su i sprovoĎena nasilja i podstican gnev rulje. Bojazni vlasti su bile neosnovane pošto je mobilizacija svuda bez teškoća sprovoĎena. Neke od divizija koje su otpočele napad na Srbiju u svojim redovima imale su preko 50% Hrvata i 20%—25% Srba. Srbija se nalazila u opasnosti — mala drţava od 4,5 miliona stanovnika suočila se sa Dvojnom monarhijom i njenim pedesetdvomilionskim stanovništvom. Izuzev malene Crne Gore, njeni su saveznici bili daleko, zaokupljeni sopstvenom odbranom od nemačkih napada. Ratne operacije na Balkanu trebalo je da budu sporedne u odnosu na glavne sukobe. Pored toga, austrougarski prvi napad završio se neuspešno. Srbija je odbila nalet, a Cerska bitka je postala prva pobeda nad centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Zatim je Srbija preduzela protivnapad u Ugarskoj, podsticana odobravanjima iz Francuske i ruskim napredovanjem u Galiciji. Ona je ipak ubrzo posustala. Tokom dve decembarske sedmice Srbi su prvo izgubili, a zatim i povratili Beograd. Antanta je mogla Srbiji da dostavlja ratni materijal preko Grčke i uzvodno Dunavom. Front se umirio tokom zime, a Srbija se nekako drţala. Zbog neočekivane objave rata od strane Austrougarske, postalo je bitno pitanje ujedinjenja. Ono je sada javno izneseno, kako bi bio osiguran opstanak srpske drţave. Vlada je raspravljala o viziji Jugoslavije (čak ponovno razmatrajući mogućnost njenog proširivanja na Bugarsku). Decembra 1914. ona je, iz svoga privremenog sedišta u Nišu, u Narodnoj skupštini izjavila da se rat vodi za ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Niška deklaracija zamenila je zamisao o srpskoj nacionalnoj drţavi novim i maglovitijim konceptom prostranije jugoslovenske nacije Srba, Hrvata i Slovenaca. Vlada je zaloţila svoje snage propagirajući internacionalizaciju jugoslovenskog pitanja. Imala je u tome potporu brojnih uticajnih ličnosti meĎu Juţnim Slovenima iz Austrougarske, većinom Hrvata, preteţno iz Dalmacije, koji su otišli u inostranstvo da zastupaju ujedinjenje habzburških Juţnih Slovena sa Srbijom i Crnom Gorom. Kada je u maju 1915. Italija ušla u rat, oni su u Londonu zvanično osnovali Jugoslovenski odbor. Mladoturska diktatura je već bila uvela Osmansko carstvo u rat na strani Nemačke. Osmansko carstvo je moralo da rešava probleme u vezi sa novim masovnim doseljavanjem muslimana iz oblasti koje su posle balkanskih ratova zadobile Srbija i Grčka; ona je ţelela da budu ukinute kapitulacije, kao i da ponovo zadobije izgubljene zemlje. U Austrougarskoj 81

većina hrvatskih i slovenačkih političara, pretpostavljajući da će biti očuvana Austrougarska monarhija, ţeleli su uspostavljanje juţnoslovenske zajednice unutar nje. Članice Antante su, zaboravljajući na jugoslovensko pitanje, bile zainteresovane da pridobiju neutralnu Italiju, koja je imala aspiracije prema bivšim mletačkim zemljama koje su sada bile u okvirima Austrije. U tome su aprila 1915. i uspele, potpisavši tajni Londonski ugovor. Antanta je mogla da iskoristi austrijske teritorije kako bi zadovoljila Italiju, mada joj je u tome donekle smetala činjenica da su na njima uglavnom ţiveli Juţni Sloveni. MeĎutim, potrebe rata imale su prednost. Italija im se priključila posle obećanja da će dobiti Istru, Trst i deo Dalmacije. Omogućeno joj je bilo da zadrţi Dodekaneze, a ponuĎen joj je i udeo u budućoj podeli osmanskih zemalja. Ravnoteţa je uskoro uspostavljena pristupanjem Bugarske centralnim silama uz obećanje da će dobiti srpski deo Makedonije. Kralj Ferdinand i vlada Radoslavova ţeleli su da se drţe izvan rata koliko je god dugo to bilo mogućno. Stoga su proglasili neutralnost i zaveli vanredno stanje. Narodno rusofilstvo nije ugaslo. Vlada je dobila najmanju moguću izbornu većinu, sluţeći se pri tom najsumnjivijim sredstvima. Propao je pokušaj stvaranja oficirske lige radi odstranjivanja takvih zloupotreba. Obe strane su ţelele da pridobiju Bugarsku, koja je kontrolisala pravce snabdevanja prema Srbiji i Turskoj. Austrougarska i Nemačka mogle su da je privole ponudom da se proširi u Makedoniji, kao i da dobije nove oblasti ako Grčka i Rumunija priĎu Antanti. Kako se Bugarska polako pribliţavala centralnim silama, opozicione stranke upućivale su sve glasnija upozorenja, zahtevajući raspuštanje parlamenta. Vlada je na to reagovala dodatnim pojačavanjem svoje vlasti. Tokom leta 1915. zaključen je savez Bugarske sa Nemačkom i Austrougarskom, tako da se sredinom oktobra ona pridruţila novom napadu na Srbiju. Takav potez nije naišao na odobravanje. Opozicija se nevoljno odricala svojih stavova, Stamboliski je zatvoren zbog uvrede veličanstva, pošto se suprotstavio samom kralju. Mobilizacija je nerado dočekana. Nova zajednička ofanziva razlila se Srbijom. Bugarske snage presekle su puteve snabdevanja koji su vodili u Solun i zauzele Skoplje. Suočivši se s izborom izmeĎu kapitulacije i rizičnog zimskog povlačenja kroz neprijateljske albanske planine ka jadranskoj obali i savezničkom brodovlju, srpska vlada se odlučila za povlačenje. U Albaniji je vladalo političko bezvlašće. Ubrzo pošto ju je novoizabrani vladar napustio, Esad-paša se u Draču proglasio za predsednika, uţivajući italijansku i srpsku podršku. U unutrašnjosti je postojao pokret, sa središtem u Kroji, koji je traţio ponovno uključenje zemlje u Osmansko carstvo ili dovoĎenje na presto osmanskog princa. Italijani su zauzeli juţnu luku Valonu. U zemlju se vratio i Kemal da bi se suprotstavio grčkim trupama, koje su ušle u zemlju nadajući se pripajanju krajeva sa velikom grčkom većinom. Srpske i crnogorske snage su juna 1915. uspešno, po četvrti put od 1912, prošle kroz severnu Albaniju i izbile na more. Rasteravši osmaniste iz Kroje, one su Esadu prepustile vlast nad centralnom Albanijom. U epskom srpskom povlačenju preko Albanije učestvovali su ostareli kralj Petar, drţavni aparat, Narodna skupština, vojska i bezbrojne izbeglice koje su umirale od gladi, 82

hladnoće i zaraza, gonjene od Austrougara i sa neprijateljskim stanovništvom za leĎima. Kada su desetkovani Srbi u decembru 1915. stigli u severnoalbanske luke Skadar i Drač, Francuzi su poslali flotu za njihovu evakuaciju, tako da je do kraja februara 1916. oko 135.000 srpskih vojnika prebačeno na grčko ostrvo Krf. Esad-paša, koji je prišao Antanti i objavio rat Austrougarskoj, takoĎe je napustio Albaniju. Na francuskom ratnom brodu prebačen je u Solun, gde je uspostavio svoje sedište kao prognani poglavar drţave. Nova zvezda u usponu u Albaniji bio je njegov nećak Ahmed Zogoli. Vrativši se iz Carigrada 1911, on je kao šesnaestogodišnjak primio voĎstvo nad plemenom Mati, pošto je njegov otac zavladao nad čitavom oblašću od Kroje do Mirdita. Oprezan da se previše ne poistoveti sa nekom od sila, on je lepo dočekao Austrougarsku, čije su snage zvanično ušle u Albaniju, samo kako bi proterale Srbe i Italijane, ali je svoju privremenu vladu uspostavio u srednjoalbanskom Elbasanu, koji se nalazio pod bugarskom okupacijom. Austrougarska, koja je Drač pretvorila u svoju pomorsku bazu, uskoro je zamenila Bugare u Elbasanu. Uspostavili su okupacioni reţim, koji je stanovništvu pruţao samo ograničeno učešće u upravi, izgradnju puteva, mostova i škola, ali je i sprečavao svaki politički pokret za vreme rata. Zogoli je pozvan u Beč radi pregovora i tamo je, u svojstvu gosta, zadrţan do kraja rata. Do kraja 1916. čitava Albanija bila je zaposednuta vojskom, sever i središnji delovi zemlje bili su pod austrougarskom okupacijom, jug pod Francuzima i Itali-janima (koji su Francuzima bili draţi od nepouzdanih Grka kralja Konstantina). Crnogorski kralj Nikola je u januaru 1916. otišao prvo u Skadar, koji se nalazio u srpskim rukama, a zatim u Italiju, ostavljajući za sobom deo vlade koji je kapitulirao pred Austrougarskom. Srpska vlada odrţavala se na Krfu uz pomoć saveznika, odrţavajući simbolični kontinuitet u veoma nesigurnim prilikama. Sa porazom, ne samo da su na površinu izbile nerazrešene napetosti sa vojskom već je obnova Srbije posle rata postala neposrednija briga od jugoslovenskog ujedinjenja. Pašić, iako je verovao u Jugoslaviju, nije mogao da shvati koliko će ona biti drugačija od Srbije koju je poznavao. U progonstvu, on je u pogledu ratnih ciljeva delovao oprezno, u nameri da zadrţi postignuto, radeći na sticanju onoga što je osećao mogućim i nastojeći da pod kontrolom drţi proces ujedinjenja. Započela su trvenja sa Jugoslovenskim odborom koji je za sebe ţeleo partnersku, a ne sporednu ulogu u javnim odnosima. Srpska vlada je u ujedinjenju videla nastavak borbe za osloboĎenje od turske vlasti. Uverena da će mirovni sporazumi biti odlučujući, ona je morala da ubedi saveznike u vrednost Jugoslavije. Odbor je proces ujedinjenja video više kao ishod prava na samoopredeljenje nego osloboĎenje koje bi izvojštila Srbija; na njega je, verovatno, uticalo iskustvo stečeno dualizmom. Zadatak Odbora bio je čak teţi nego zadatak srpske vlade. Činili su ga takoĎe emigranti, koji su, meĎutim, bili bez zakonitog statusa, nisu posedovali ni mandat da predstavljaju Jugoslovene iz Austrougarske, ali pred njima nije bilo ni istinskih smetnji. Jugoslovenski odbor, većinom sastavljen od Dalmatinaca, bio je u sporu s Italijom, ne manje ţestokom od spora koji je imao s Austrougarskom, pokazujući volju da Italiji „preda" manje teritorija nego što su joj ponudile centralne sile. Trvenja koja su nastala

83

izmeĎu izbegličke vlade i emigrantskog odbora malo su učinile da saveznike uvere kako je Jugoslavija ostvariva zamisao. Uz činjenicu da je vojskom zaposela najveći deo Makedonije (u proleće 1916. Nemci su joj čak dozvolili ulazak na grčku teritoriju), bugarska vlada se osećala dovoljno sigurnom da krajem decembra 1915. sazove Narodnu skupštinu. Januara 1916. definisala je ratni cilj — ujedinjenje bugarske nacije unutar istorijskih i etničkih granica, maksimalistički program koji je simbolizovala odluka kralja Ferdinanda o usvajanju nove trobojke, čije su boje crna-belaplava predstavljale tri morske obale velike Bugarske: crnomorsku, egejsku i jadransku. Preduzete su razne mere radi raskidanja sa proruskom prošlošću zemlje. Sve to nije prošlo bez teškoća. Stanovništvo je uveliko prenebregavalo neke od navedenih mera. Postojala su razmimoilaţenja o tome koliko teritorija Bugarska treba da zaposedne. U gradovima je bilo nestašica hrane, čime su u još većoj meri bile pogoĎene okupirane oblasti, u kojima je zato moral trupa bio ugroţen. Rumunski tajni savez sa centralnim silama obnovljen je 1913. Liberalna vlada pod Bratijanuom, koja se 1914. vratila na vlast, spremala se da se prihvati agrarne i izborne reforme. Kralj Karol, liberali i konzervativci sloţili su se da rat treba da bude izbegnut, mada je vladar bio naklonjen centralnim silama, za koje se osećao vezanim. Javnost je uglavnom bila neprijateljski raspoloţena prema Austrougarskoj. Iako bez naklonosti prema Rusiji, ona je podrţavala Antantu. Dogovorena je stroga neutraliost zemlje, s obzirom na to da je ugovor zahtevao od zemalja potpisnica da stupe u rat samo ako neka od njih bude napadnuta. Ostajući u vezi sa centralnim silama, koje su nudile rusku Besarabiju, Bratijanu se sporazumeo sa Rusima o rumunskoj dobronamernoj neutralnosti u zamenu za priznavanje njenih prohteva prema Transilvaniji. Kada je u oktobru 1914. umro kralj Karol, politika neutralnosti je nastavljena, iako je njegov naslednik Ferdinand bio naklonjen Antanti. Rumunska privreda već je bila pogoĎena propašću tradicionalnih trţišta i ratnim pripremama. Antantin zahtev za prekid neutralnosti odbačen je 1916. U avgustu 1916. godine najzad su dogovoreni uslovi za stupanje Rumunije u rat. Rusija i Francuska, prema ovom dogovoru, trebalo je da obezbede odgovarajuću pomoć Rumuniji u ratu s Austrougarskom i Bugarskom, Rumuniji je dozvoljeno da zauzme sve austrougarske teritorije sa rumunskim stanovništvom, čije je pravo na samoopredeljenje i sjedinjenje sa Rumunijom bilo priznato. Objava rata Austrougarskoj opravdana je time što rumunski zahtevi u vezi sa Transilvanijom nisu bili zadovoljeni. Pomoć Rumuniji trebalo je da stigne sa Solunskog fronta, od strane francuske Istočne armije. Francuske i britanske snage iskrcale su se tamo, na teritoriji neutralne Grčke, oktobra 1915, posle neuspeha na Dardanelima; trupe Antante su narednog januara zauzele i Krf, kako bi obezbedile sigurno utočište srpskoj vojsci i vladi. Ulazak Grčke u rat, u odnosu na sve ostale balkanske zemlje, pratili su najduţe oklevanje i najveći sporovi. Ulazak u rat upropastio je upečatljiv politički sporazum, odrţavan još od 1910, prouzrokujući veliki rascep, poznat još i kao nacionalni raskol. Venizelos je bio privrţen Velikoj Britaniji i Francuskoj. Imao je, takoĎe, i podršku moćnih ekonomskih sila sa središtem u Velikoj Britaniji. Venizelos nije dobio jemstva oko 84

budućih dobitaka i mada je shvatao da je, u slučaju pobede, Carigrad obećan Rusima, on je i dalje smatrao da su velike sile sklonije da ispune preostale grčke zahteve. Nasuprot njemu, kralj Konstantin, koji je gajio veće poštovanje prema vojnoj moći centralnih sila, ţeleo je da Grčka ostane neutralna. Strahujući da ne ubrzaju ulazak Turske i Bugarske u rat, Britanci su odbili Venizelosovu pomoć. Čak su početkom 1915. Grčkoj preporučivali da preda pojedine nedavno osvojene teritorije Bugarskoj, u zamenu za nadoknade u severnom Epiru i obećanja znatnih teritorijalnih ustupaka u Maloj Aziji. Pridobijen ovim, Venizelos je bio voljan da deluje u skladu sa predlogom. Kralj je, meĎutim, ţeleo mnogo čvršća jemstva pre nego što bi prihvatio da se odrekne nedavno stečenih teritorija. Kralj se u prvi mah sloţio sa grčkim učešćem u iskrcavanju na Dardanelima, ali je zatim promenio mišljenje, zbog čega je Venizelos podneo ostavku. Izbori sprovedeni juna 1915. doneli su bivšem predsedniku vlade ubedljivu većinu, koju je on shvatao kao podstrek svojoj politici naklonosti prema Antanti. Kada je Bugarska napala Srbiju, upravo je Venizelos pozvao Britaniju i Frapcusku da pošalju ekspedicione snage, radi podrške grčkoj saveznici iz 1913. godine. Kralj Konstantin je najpre ovaj potez odobrio, a onda je ponovo promenio mišljenje i zatraţio od Venizelosa da podnese ostavku. Monarh i predsednik vlade su se meĎusobno optuţivali za protivustavno delovanje. Kada su u decembru ponovljeni izbori, liberali su se uzdrţali od izlaska, tako da je odaziv bio slab. Venizelos je poistovećen sa politikom ulaska drţave u rat radi novih dobitaka; kralj je, pak, zastupao stanovište prema kome je Grčka trebalo da učvrsti svoju vlast nad tek dobijenim teritorijama pre nego što bi se upustila u neizvesnu budućnost. „Rojalisti" su predstavljali brojno biračko telo, sa snaţnim upori-štem u staroj Grčkoj, zabrinuti zbog brzine promena koje je sprovodio Venizelos. Nesuglasice izmeĎu Antante i Atine su se pojačavale, pogotovo kada je Atina odbila da dozvoli srpskim snagama da se kopnenim putem prebace sa Krfa u Solun kako bi se pridruţile makedonskom frontu. Pošto je bugarsko-nemačkim snagama dozvoljen prodor pa grčku teritoriju, Venizelosove pristalice meĎu oficirima izvele su u avgustu 1916. puč u Solunu. Venizelos im se pridruţio pošto je sa Krita doplovio na francuskom ratnom brodu. Poverena mu je nova Grčka, pošto je sastavio privremenu vladu, oslonjenu na sopstvenu vojsku. Sile Antante iskazale su svoju naklonost, mada ne i formalno priznanje, pošto su se pribojavale graĎanskog rata. U decembru su iskrcale svoje snage u Pireju, kako bi izvršile pritisak na kraljevu vladu i nametnule joj neutralnost, ali su bile prinuĎene da ih ubrzo i povuku. Posle toga, priznale su vladu u Solunu, pomogle joj da ojača svoju vlast i proširi je na oblasti atinske vlade, prouzrokovavši na taj način surovu oskudicu. Raskol je bio potpun. Do kraja 1916. čitav Balkan je na jedan ili drugi načii bio zahvaćen ratom. Atentat u Sarajevu omogućio je Austrougarskoj da zarati sa Srbijom, pregazi njenu zemlju, zadobije podršku Turske i Bugarske i zauzme Crnu Goru i veći deo Albanije. Rumunija je konačno prišla Antanti. Ogorčeno podeljena Grčka omogućila je jednoj savezničkoj armiji, u okviru koje se nalazila i oporavljena srpska vojska, da posedne Solunski front, proširi se na juţnu Albaniju i pripremi napad na Bugare. 85

Smutnje, podela i okupacija

Dva zaraćena saveza bila su velikodušna u obećanjima, kako bi privukla neutralne na svoju ili ih sprečila da priĎu na protivničku stranu. Bugarska je u najvećoj meri iskoristila ono što joj je ponuĎeno; saveznici, koji su se iskrcali u Solunu, nisu uspeli da je spreče da do kraja 1915. zauzme veliki deo Srbije, pa čak ni od zaposedanja brojnih gradova u grčkoj Trakiji sledećeg leta. Sporazum oko rumunskog objavljivanja rata Austrougarskoj obavezivao je francusku Istočnu armiju, smeštenu u Solunu, da stupi u dejstva protiv Bugara. Rumunska vojska se i suviše brzo povećavala od 1913, iako je nesigurno bilo njeno snabdevanje, koje je Zapad ostvarivao komunikacijom preko Arhangelska i Vladivostoka. Veliki su bili i ciljevi namenjeni njoj: grupisanje prema Transilvaniji, ali i odbrana dunavske granice i obezbeĎivanje ruskog iskrcavanja u Dobrudţi. Vojska generala Avereskua s oduševljenjem je prešla Karpate. Buknula su etnička neprijateljstva i MaĎari su počeli da beţe pred rumunskim nadiranjem. Francuzi i Rusi nisu mogli da stupe u dejstva u skladu sa planom. Transilvanska ofanziva je zaustavljena, da bi dodatne snage bile upućene na jug. Potom su, do kraja septembra, bile izgubljene sve zauzete teritorije. Za Avereskuovim povlačenjem povele su se desetine hiljada transilvanskih Rumuna, uključujući i oficire austrougarske vojske. Ugarska vlada je plenila njihovu imovinu, zabranjivala novine i proterivala ili zatvarala pravoslavne sveštenike. Zaraćene strane su se meĎusobno optuţivale za izvršena zlodela. Nemačka pojačanja su pristigla i nemački generali su preuzeli potpunu komandu nad Karpatima i Dunavom. Tok operacija je u potpunosti promenjen u novembru. Austronemačke snage zauzele su planinske prelaze i počele da napreduju prema Bukureštu. Kralj, vlada i Skupština povukli su se u Jaši. Ruska intervencija u Moldaviji doprinela je stabilizovanju fronta, ali je više od polovine zemlje bilo u neprijateljskim rukama. Austrougarska je nad osvojenom zemljom uspostavila vojnu upravu, čiji je glavni zadatak bio da za potrebe vojske nasilno oduzima hranu i naftu. Mada su pretrpeli teške gubitke, Rumuni su se odrţali u Moldaviji sve dok su uţivali rusku zaštitu i dok je snabdevanje obezbeĎivano preko ruskih teritorija. Region se nalazio u kritičnom stanju. Jaši su preplavile izbeglice, zavladale su nestašice i epidemija tifusa. Bratijanu je sastavio vladu nacionalnog jedinstva (izvan koje je ostala samo glavna konzervativna grupa) koja je od agrarne i izborne reforme, napravila svoj prvi domaći cilj. I pored sudbine Rumunije i Bugarske, papori saveznika u Solunu nisu bili uzaludni. Frapcuzi su izbavili srpsku vojsku, povrativši je u ţivot. Stvorili su i emotivnu vezu sa srpskim vojnicima i izbeglicima, koji su na ših gledali kao na spasioce i prijatelje, pestrpljivi da oslobode svoju domovinu. Srbi su postavljeni u središte savezničkog fronta, naspram srpske Makedonije. Pred kraj 1916. uspeli su da, posle bitke na Kajmakčalanu, povrate deo svoje zemlje u kome se nalazio Bitolj koji su godinu dapa ranije morali da napuste. Srpska vlada se suočila sa nerešenim domaćim pitanjima, koja je progonstvo još više uvećalo. Uz postojeća dva središta moći, stvorena oko radikalskog voĎstva i Crne ruke, stvoreno je još jedno, koje su činili oficiri okupljeni oko regenta Aleksandra. U Solupu je juna 86

1917. odrţano montirano suĎenje pred srpskim vojnim sudom koji je, zbog pavodnog atentata na prestolonaslednika Aleksandra, na gubilište poslao voĎe Crne ruke. Ovo suĎenje dovelo je do raspada ratne koalicije. Samostalni radikali i naprednjaci podneli su ostavke. Pašić je izvršio rekonstrukciju čisto radikalnog kabineta. Krajem 1916. Austrougarska se našla izmeĎu dva meĎusobno suprotstavljena razvoja dogaĎaja. S jedne strane, posle letnje ruske ofanzive ona se pretvorila u vojni satelit Nemačke, a s druge s.trane, smrt cara Franca Jozefa, u novembru, otvorila je sasvim nove mogućnosti za Monarhiju. Sile Antante ţelele su da je odrţavaju kao protivteţu Nemačkoj. Zamišljale su da će Carstvo moći da preţivi sakaćenje, koje bi nastalo posle ispunjenja teritorijalnih obećanja datih Rumuniji, Italiji, čak i Srbiji, a da ne pominjemo ruske prohteve. Naredna godina bila je godina smutnji. Rusija se povukla iz rata, a Sjedinjene Drţave su se uključile. Nove ruske voĎe i američki predsednik Vilson počeli su da govore o samoopredeljenju nacija. Saveznici su, zbog svog nesigurnog poloţaja i straha od mogućeg vakuuma u Srednjoj Evropi, razmatrali mogućpost komadanja Austrougarske, čiji su političari bili ne manje uplašeni i od posledica revolucije u Rusiji. MeĎutim, u Austrougarskoj teško da je bilo ikakvih nemira. Većina vanrednih mera iz 1914. opozvane su ili ublaţene (mada ne u Bosni i Hercegovini), čime su otvorena vrata bujici zahteva. Poslanici hrvatskog Sabora i juţnoslovenski članovi austrijskog parlamenta okupili su se u maju, pod predsedništvom slovenačkog klerikalskog prvaka Antona Korošca (1872-1940), u Jugoslovenski parlamentarni klub. Grupa je traţila ujedinjenje zemalja u kojima su ţiveli Slovenci, Hrvati i Srbi u jednu drţavu, koja bi ostala pod habzburškom dinastijom, zasnovanu na načelu nacionalnosti i pravima hrvatske drţave. Ni srpska vlada, ni parlamentarno voĎstvo habzburških Juţnih Slovena, nisu znali kakav će biti ishod rata ili šta će se dogoditi s Austrougarskom. I jedni i drugi delovali su na dva fronta, ţeleći prvo da osiguraju ono što je bilo moguće dobiti, kao i da odrţe vezu sa Jugoslovenskim odborom, koji se zalagao za zajednički jugoslovenski nastup pred saveznicima. Granice koje su razdvajale koncepte velike Srbije i velike Hrvatske od koncepta otvorenog i potpunog jugoslovenstva bile su nejasne. Jugoslovenski klub se svojom Majskom deklaraiijom i formulom delimičnog juţnoslovenskog ujedinjenja unutar reformisane Habzburške monarhije, u vreme kada su saveznici iskušavali mogućnosti zasebnog mira s Austrougarskom, pojavila kao ozbiljan takmac za ulogu ujedinitelja. Prognana srpska vlada i Jugoslovenski odbor smatrali su da je najznačajnije da se okupe i predstave odreĎen program potpunog ujedinjenja. Krfska deklaracija, koju su zajedno doneli jula 1917, zahtevala je stvaranje jedne, ujedinjene i nezavispe drţave svih Srba, Hrvata i Slovenaca, u ustavnu, demokratsku i parlamentarnu monarhiju pod dinastijom KaraĎorĎevića, koja bi uvaţavala verske i kulturne razlike. Ostalo je prepušteno ustavotvornoj skupštini, koja je trebalo da bude izabrana na opštim i tajnim izborima i da usvoji ustav kvalifikovanom većinom. Ova i druge nejasne formulacije ukazivale su na podele oko različitih shvatanja Jugoslavije. Tako je potpunom ujedinjenju pod dinastijom KaraĎorĎevića suprotstavljeno delimično ujedinjenje oko Hrvatske i Habzburga. No, oba plana bila su zasnovana na zajedničkom interesu oko samoopredeljenja, prihvatanju meĎusobnih razlika i strahu od italijanskih aspiracija. Obe struje bile su veoma istaknute i njihove meĎusobne veze uspostavljene su u Švajcarskoj. 87

Juţnoslovenski parlamentarci ostali su odani Austrougarskoj, čak i pored toga što su trgovali svojom odanošću. Juţnoslovenski vojnici Monarhije još uvek su ss dobro borili, makar na italijanskom frontu, ali su učestala dezerterstva. Srpska vlada i Jugoslovenski odbor bili su upućeni da saraĎuju na stvaranju dobrovoljačkih jedinica sastavljenih od dezertera i ratnih zarobljenika. Konačno su organizovane dve divizije - prva u Odesi od austrougarskih ratnih zarobljenika i druga u Makedoniji, okupljena sa raznih strana. Većina regruta bili su Srbi, pošto su Hrvati i Slovenci uglavnom ţeleli da izaĎu iz rata i vrate se kućama. Oficiri srpske vojske, poslani da organizuju i komanduju dobrovoljačkim jedinicama, nisu pokazivali dovoljno razumevanja za nastale teškoće. Upotreba takvih jedinica nije donela uspeh, dezerterstva su bila brojna, a napetosti su buknule posle Februarske revolucije u Rusiji (careve abdikacije 15. marta). DogaĎaji u Rusiji imali su daleko većeg odjeka u Rumuniji. Proklamacija kralja Ferdinanda od aprila 1917, koju su podrţali liberali i konzervativci, obećavala je zemlju i biračko pravo posle obnove mira, sa ţeljom da na taj način sputa revolucionarnu zarazu. Donesene su ustavne izmene, kojima je — čim bude završen rat - odreĎena raspodela zemljeoduzete strapim i odsutnim zemljoposednicima i uvedeno opšte pravo glasa za muškarce. Zima, iscrpljenost na obe strane i stupanje novog monarha na austrougarski presto usporili su vojne operacije. Zaraćene strane mogle su da predahnu. Do juna je, uz veliku francusku pomoć, dovršena reorganizacija rumunske vojske. Rumunski nacionalni komitet, koji su činili emigranti iz Austrougarske, regrutovao je rumunske ratne zarobljenike u ruskim logorima. Naučnici i umetnici su poslati u Pariz, London i Sjedinjene Drţave da deluju u korist svoje zemlje. U julu su Rumuni ponovo prešli u napad, ali su Nemci snaţno odgovorili, tako da je nastupila ogorčena borba. Rumuni su se odrţali sve dok, zbog Oktobarske revolucije (boljševičog prevrata od 7. novembra), nije presahla ruska pomoć i unesen nered u ruske jedinice u Moldaviji. Kada su januara 1918. boljševici započeli pregovore sa centralnim silama, Rumunija je bila prinuĎena da zaključi primirje i započne mirovne pregovore. Pošto je nova vlast u Rusiji prekinula odnose sa Rumunijom, optuţujući njenu vojsku da je upala u rusku Besarabiju, sa fronta su povučene jedinice radi razoruţanja i proterivanja anarhičnih ruskih trupa. U Besarabiji, podeljenoj etnički i politički, nastupili su nemiri. Uprkos čitavom stoleću rusifikacije, Rumuni su i dalje bili najveća etnička grupa u Besarabiji, pošto su, prema ruskom popisu iz 1897, činili 47% njenog stanovništva. Na mnogim velikim skupovima zahtevana je autonomija; seljaci su počeli da preuzimaju velike posede; u oblasti se raspadala drţavna uprava. Tokom leta 1917. razne organizacije su nastojale da steknu prevlast i odbrane svoju stvar u Besarabiji od boljševika i ukrajinskih nacionalista. Najzad su se umešali oficiri i sazvali Generalni savet. Poslanici radničkih i seljačkih komiteta, profesionalnih udruţenja, mesne uprave i vojnih jedinica, okupili su se u decembru, proglasili Moldavsku demokratsku republiku i pozvali rumunsku vladu u Jašiju da im pomogne u uspostavljanju reda. Novu vlast u Besarabiji rasterali su boljševici, koje su nedugo zatim potisnule rumunske snage. Obnovljeni Generalni savet izglasao je marta 1918. ujedinješe sa Rumunijom, uz postavljanje sopstvenih uslova - dopuštenja Besarabiji da zadrţi autonomiju i sprovede sopstvene reforme. 88

Primirje u Brest-Litovsku je do tada bilo zapečatilo sudbinu Rumunije. Uslovi, koje joj je Nemačka postavila za zasebno primirje bili su oštri. Pošto ni liberali ni konzervativci nisu hteli da preuzmu tu sumnjivu čast da ga potpišu, kralj Ferdinand je u februaru pozvao proslavljenog ratnog junaka, generala Avereskua, da sastavi vladu. Potpisavši prethodni sporazum, on je podneo ostavku, pošto su se liberali suprotstavili uslovima konačnog mira. No, kada su Nemci zauzeli Ukrajinu i tako u potpunosti okruţili ono što je ostalo od slobodne Rumunije, novi predsednik vlade, pronemački konzervativac Aleksandru Margiloman (18541925), potpisao je u maju Bukureški ugovor. Margiloman se zadrţao u Bukureštu u nadi da će moći da ublaţi uslove, ali su centralne sile ţelele da kazne Rumuniju. Nemci su preuzeli upravu nad rumunskom privredom, zadrţavajući pod okupacijom 70% njene teritorije i stanovništva. Rumunija je morala da demobiliše glavninu svoje vojske, preda opremu i prepusti Dobrudţu i strateške prelaze na Karpatima. U naknadu zbog nemačke okupacije, Rumuniji je bilo dozvoljeno da poveća svoju neokupiranu teritoriju i da priključi čitavu oblast Moldavije od pre 1812. godine. Margiloman je pripremao izbore, da bi svojoj vladi obezbedio legitimitet. Od izbora, odrţapih po starom izbornom sistemu, liberali su se uzdrţali, omogućivši tako predsedniku vlade sticanje većine, koja je ratifikovala sporazum. Kralj je odbio da ga potpiše, što nije imalo stvarnog dejstva, mada je simbolisalo rašireno osećaše nepristajanja i pasivnog otpora, iskazanog takoĎe i odbijanjem vlade da se ponovo uključi u rat na strani centralnih sila. Ruska revolucija izazvala je još veće teškoće Bugarima, koje su već bile nastale zbog okupacije srpske teritorije i iskorišćavaša njene privrede za ratne potrebe centralnih sila. Na okupiranim teritorijama nametnuta je brza bugarizacija putem škola i vojne obaveze, i to čak i u oblastima koje su bile srpske od 1878, čiji se stanovnici uopšte nisu osećali Bugarima. Narod na okupiranim teritorijama nalazio se na pragu gladi. Godine 1917. sve više muškaraca iz ovih krajeva radije su beţali u planine, pridruţujući se odmetnicima koji su se u njima skrivali još od početka okupacije, no što su bili spremni da na bugarskoj strani ratuju sa svojim očevima i braćom u srpskoj vojsci. Surove mere nasilja, koje je sprovodila bugarska vojska, uticale su na borbeni moral same vojske. Česti su bili slučajevi bratimljenja njenih vojnika sa Srbima i Rusima. Proruska osećanja su oţivela kada je pad ruskog cara doneo nade u zasebni mir. Opozicione stranke su kritikovale opseg novoosvojenih teritorija. Propaganda Zemljoradničkog saveza, koji se zalagao za mir bez aneksija, pre nego što bude prekasno, pothranjivala je vojničke nemire. Nemački car stigao je u oktobru u zvaničnu posetu da bi učvrstio Bugarsku, ali je Radoslavov bio prinuĎen da pod pritiskom opozicije popusti i ponovo sazove skupštinu. Posle burne rasprave, neznatnom većinom je izbegao nepoverenje, ali je njegov autoritet znatno oslabljen. Morao je da se bori sa zimom i sve gorim snabdevanjem hranom, sve do potpisivanja Bukureškog ugovora. Bila je to poslednja slamka spasa. Kako Bugarska nije dobila čak ni celu Dobrudţu, jer je nemačka vojska ţelela da osigura prugu izmeĎu Konstance i Dunava, Radoslavov je u junu podneo ostavku. Istog meseca je grčki kralj Konstantin morao da ode u izgnanstvo. Savezničke snage pomogle su Venizelosu da preuzme vlast u Atini. Pod anglo-francuskim pritiskom kralj je, formalno ne abdiciravši, napustio zemlju zajedno sa prestolonaslednikom ĐorĎem, a na prestolu ga je nasledio drugi sin Aleksandar (1893-1920). Venizelos, povi predsednik vlade nacionalno ujedinjene i još ogorčeno podeljene Grčke, okupio je parlamentarni saziv još iz 89

juna 1915, uz obrazloţenje da su izbori koji su mu sledili bili namešteni. Predsednik vlade je nastavio sa korenitom čistkom pristalica svrgnutog kralja, poslavši devet divizija na makedonski fromt. Sve balkanske drţave — bile one pobedničke, poraţene, osvojene, okupirane ili podeljene — pogodilo je povlačenje Rusije iz rata, ali još na njih nije delovalo stupanje Sjedinjenih Drţava u rat. Antanta i njene snage nisu u Solunu učinile mnogo više osim što su oţivele srpsku vojsku, tako da je mogla da napreduje na makedonskom frontu do Bitolja, i što su omogućile Venizelosu da proširi svoju vlast nad čitavom Grčkom. Centralne sile su, putem neposredne okupacije i vojne uprave nad neprijateljskim Srbijom i Crnom Gorom, kao i nad većim delom Albanije, pomoću okupacije i privredne kontrole nad poraţenom i neodlučno neutralnom Rumunijom, kao i eksploatacijom i vojnim prisustvom u sve većoj meri nevoljne saveznice Bugarske, gospodarile najvećim delom poluostrva.

Iznenadni kraj

Prvi svetski rat završio se na Balkanu gotovo podjednako neočekivano kao što je i započeo. Posle objavljivanja Četrnaest tačaka predsednika Vilsona, početkom 1918, usledila je letnja Fošova ofanziva, koja je došla povrh nestašica hrane, boljševičke propagande, pakupljenog socijalnog nezadovoljstva i glasnih nacionalističkih zahteva u Austrougarskoj. MeĎutim, prva je posustala Bugarska. Posle ostavke Radoslavovljevog kabineta, Malinov je pokušao da stvori široku koaliciju. Čak je ţeleo da Stamboliskog oslobodi zatvora i uvede u vladu, ali kralj nije prihvatao uslov prvaka Zemljoradničkog saveza da se drţava odmah povuče iz rata. Malinovljev unekoliko tvrĎi stav prema centralnim silama obezbedio je Bugarskoj čitavu Dobrudţu, ali nije mogao da nadoknadi opštu klonulost stanovništva. Konačna propast nastupila je iznenada sa masovnim napadom koji su saveznici sredinom septembra 1918. izvršili sa makedonskog fronta. Bugarska vojska se raspala. Posle dve nedelje bugarska vlada je potpisala primirje (u Solunu, 29. septembra), kao jedini način da se zaštiti od sopstvene vojske. Stamboliski, najzad slobodan, sloţio se da, ako kralj pristane na neodloţno uspostavljanje mira i oslobaĎanje svih političkih zatvorenika, učini sve što je u njegovoj moći da povrati red. Zemljoradnički savez u gradu Radomiru, jugozapadno od Sofije, pokušao je da proglasi republiku sa Stamboliskim kao predsednikom. Iako je tvrdio da u tome nema udela, Stamboliski je ponovo počeo da se skriva. Red su morale da povrate nemačke snage pre nego što su saveznici zahtevali Ferdinandovu abdikaciju kao uslov mira. Shvativši da će silom biti sprovedeno i njegovo svrgavanje i nemilosrdno ugušen revolucionarni pokret, Ferdinand je 3. oktobra prihvatio ponuĎene uslove mira i napustio zemlju. Na prestolu ga je nasledio sin Boris III. Sastavljena je vlada od predstavnika svih stranaka, uključujući i Stamboliskog. Posledice propasti Bugarske osetile su se u Rumuniji i Albaniji. Stoga se Austrougarska povukla iz Albanije, tako da je na kraju rata veći deo zemlje bio pod italijanskom okupacijom, Francuzi su bili oko Korče na jugoistoku i Skadra na severozapadu, 90

a Srbi na levoj obali Drima na severoistoku zemlje. U Rumuniji je Margilomanova vlada podnela ostavku, kralj Ferdinand je, uz podršku liberala, imenovao generalski kabinet radi pripreme vojske za nastavak neprijateljstava na strani saveznika. Francuske i srpske snage su 10. novembra prešle Dunav i Rumunija se ponovo smatrala u ratu sa centralnim silama. Nemci su počeli da se povlače. Kralj se 1. decembra vratio u Bukurešt da bi dočekao Francuze. Centralne sile su se tada, u stvari, našle izvan rata. Turska (u Mudrosu 30. oktobra), Austrougar-ska (u Vila Đusti 3. novembra) i Nemačka (u Rotondi 11. novembra) prihvatile su uslove za prekid vatre. Rumunske trupe su i pored toga sledile nemačke jedinice u njihovom povlačenju preko Karpata, nadmećući se sa MaĎarima oko vlasti nad Transilvanijom. Manifest cara Karla od 16. oktobra, koji je proklamovao reorganizaciju Monarhije, došao je prekasno. Njime nije u pitanje bio doveden integritet zemalja ugarske krune, prema kojima se većina Rumuna, pod pritiskom oštrih ograničenja, ponašala lojalno. Vrh Rumunske narodne stranke već je proglasio pravo na samoopredeljenje rumunske nacije u Transilvaniji, a u Jašiju se prognani Rumunski nacionalni komitet izjasnio za ujedinjenje sa Rumunijom. Sledeći češki primer, širom Dvojne monarhije nastajala su, uporedo sa propadanjem upravnog aparata, nacionalna veća raznih narodnosti. Rumunski narodnjaci, u sporazumu sa rumunskim socijaldemokratama Transilvanije, počeli su da stvaraju Rumunski narodni savet, ustanovu koja je osnovala nacionalnu gardu i postepeno pod svoju vlast stavila sve krajeve Ugarske naseljene Rumunima. Pošto su propali pregovori s ugarskom vladom, Rumunski narodni savet sazvao je jednu ad hoc Veliku narodnu skupštinu u Alba Juliji. Okupila su se 852 predstavnika postojećih okruga, kao i 376 predstavnika crkava, profesionalnih, kulturiih, sportskih i studentskih udruţenja, i nacionalne garde, zajedno sa masom od preko 100.000 seljaka i radnika, nad kojom su se vile crvene zastave. Oni su 1. decembra velikom većinom glasova usvojili rezoluciju proglašavajući ujedinjenje Rumuna iz Transilvanije, Banata, Ugarske i njihovih zemalja sa Rumunijom. U rezoluciji su izraţene i ţelje da nova ujedinjena Rumunija bude ustrojena na liberalnim i demokratskim načelima, sa lokalnim autonomijama, jednakim pravima za sve narodnosti i vere, kao i da njene konačne granice budu odreĎene na mirovnoj konferenciji. Tom prilikom Velika skupština je ustanovila Direktorat pod predvodništvom Manijua, radi vršenja vlasti do dovršenja ujedinjenja, poslavši episkopa Mirona (Kristea 1868-1939, budućeg rumunskog patrijarha) u Bukurešt da prenese predloge kralju Ferdinandu. Savet Besarabije opozvao je, deset dana kasnije, sve ranije postavljene uslove za uniju. U meĎuvremenu su se rumunski narodni predstavnici u austrijskom parlamentu i dijeti Bukovine već krajem oktobra sastali zajedno sa drugim istaknutim ličnostima, kako bi izrazili svoju nameru da se ujedine sa Rumunijom. Nacionalni savet, koji su osnovali, došao je u sukob sa paralelnim Ukrajinskim nacionalnim savetom koje je preuzelo vlast nad oblastima naseljenim Ukrajincima (Rutenima) i provincijskim glavnim gradom Černovci. Rumunski nacionalni savet zatraţio je od rumunske vlade da pošalje trupe u pokrajinu. Vojska je ubrzo i stigla i Rumunski nacionalni savet je organizovao kongres koji je 28. novembra izglasao ujedinjenje. Po povratku Bratijanua na duţnost presednika vlade, u Bukureštu je sazvana posebna sednica rumunskog parlamenta na kojoj su 11. januara 1919. potvrĎene sve pomenute odluke. 91

Početkom 1918. saveznici su i dalje bili skloni da očuvaju Austrougarsku. Deklaracija Četrnaest tačaka bila je izričita oko obnove Srbije. Saveznici su joj ponudili iz-laz na more, a nacionalnostima Dvojne monarhije autonoman razvoj. Ovi narodi, najvećim delom, nisu još pokazivali znake neposlušnosti, čak ni prilikom mobilizacije kada nije bilo ničeg sličnog francuskim pobunama, a još manje opštim dezerterstvom u Rusiji 1917. godine. Pošto su svi iščekivali ishod Velikog rata, teško je proceniti kakav je bio zajednički stav naroda prema budućnosti. Odbijanje Austrougarske da se suoči sa stvarnošću i učini ustupke ubrzalo je dogaĎaje koji su se nalazili pod pomešanim uticajem vilsonovskih i boljševičkih načela. Pobuna u ratnoj mornarici koja je u Kotoru izbila u februaru, ukazala je na potpunu promenu osećanja kod Juţnih Slovena koji su sluţili u austrougarskim oruţanim snagama. Sledile su nove pobune, demonstracije protiv Habzburga i rata, kao i masovna dezerterstva. Dolaskom ratnih zarobljenika iz Rusije, nevoljnih da ponovo stupe u sluţbu, vojnici su prosto počeli da odlaze i po šumama i planinama da okupljaju naoruţane bande, poznate kao Zeleni kadar. U Zagrebu su se u martu okupili opozicioni poslanici iz slovenačkih oblasti, Hrvatske, Dalmacije i Bosne i Hercegovine. U načelu su odlučili da sastave jedan nacionalni savet, u kom bi bile okupljene sve juţnoslovenske stranke Monarhije. Ipak, najznačajnije stranke koje su činile većinu vladajuće koalicije i dalje su bile nerade da prekinu veze sa zvaničnim strukturama, a postojala su neslagaša i o stepenu ujedinjenja. Tek sa savezničkom ofanzivom u Makedoniji, kojom je započeto oslobaĎanje Srbije, kada je poraz Austrougarske postao očigledan, a vlast Beča i Budimpešte počela da se osipa, ujedišenje se nametnulo kao neminovnost koju nije bilo moguće dugo odlagati. U Zagrebu su se u oktobru, podsticani od strane Korošecovog Jugoslovensko kluba Slovenaca, Istrana i Dalmatinaca, okupili jugoslovenski parlamentarni poslanici raznih habzburških zemalja. Ovog puta zahtevali su ujedišenje svih jugoslovenskih zemalja u jednu nezavisnu drţavu. Tada su zvanično osnovali Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba, pod predsedništvom Antona Korošca i sa Hrvatom i Srbinom kao potpredsednicima. Ujedinjenje je ubrzano slomom centralne vlasti, italijanskim nastojanjem da im budu dodeljene obećane teritorije, kao i dvosmislenim stavom saveznika. Ovlašćenom od Narodnog vijeća da ode kod cara Karla i pita ga za mogućnost preuzimanja vlasti, hrvatskom banu je tom prilikom rečeno: „Učinite kako ţelite". Po povratku iz Beča, ban je sazvao Sabor na čijim su odlukama, usred narodnog projugoslovenskog oduševljenja, 28. oktobra prekinute sve veze sa Monarhijom. Sabor je proglasio ujedinjenje Hrvatske i Slavonije sa Dalmacijom i svim juţnoslovenskim oblastima u suverenu Drţavu Slovenaca, Hrvata i Srba na čitavoj teritoriji naseljenoj ovim narodima, predajući vlast Narodnom vijeću, koje je obrazovalo vladu. Većina stanovništva verovatno je bila naklonjena ujedinjenju, ali jugoslovenska ideja nije prodrla duboko u narod, izuzev moţda u Dalmaciji; muslimani, zajedno sa glasnom manjinom hrvatskih republikanaca, izričito su se protivili. Drţava Slovenaca, Hrvata i Srba nalazila se u kritičnom stanju. Lišenu stvarnih granica, nju nije priznavao niko osim, paradoksalno, Monarhije koja je bila na izdisaju i koja joj je čak predala flotu. Pošto je predviĎalo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom, Narodno vijeće je uspostavilo veze sa Jugoslovenskim odborom i srpskom vladom. Predsednici sva tri tela nalazili su se u inostranstvu — srpski premijer Pašić, Ante Trumbić (1864-1938), koji se nalazio na čelu Jugoslovenskog odbora, i Korošec. Pašić se, 92

posle pregovora u Ţenevi odrţanih početkom novembra, obavezao na priznavanje vlade Slovenaca, Hrvata i Srba iz bivše Monarhije, kao i da će podrţati šihovu stvar pred saveznicima. Dogovoreno je da sve do izbora ustavotvorne skupštine nastave rad Narodna skupština Srbije i Sabor Hvatske i Slavonije, kao i da u Parizu bude osnovana zajednička komisija radi obezbeĎivaša prelaznog perioda. Ţenevski sporazum, koji je predstavljao kompromis sa prelaznom dvojnom vlašću, pri čemu je svaka strana zadrţavala vlast nad svojom teritorijom, nije sproveden zbog obostranog protivljenja. U Zagrebu su se pojedini pribojavali značaja srpskog saveznika, dok su ostali ţeleli da Srbija pošalje snage u Zagreb. Narodno vijeće, sa svojim srpskim potpredsednikom Svetozarom Pribićevićem (1875-1936) na čelu, dokazivalo je kako za tako nešto nije ovlastilo svoju delegaciju. Uz regentovo protivljenje i potpuni nedostatak razumevanja za hrvatska istorijska prava, srpska vlada nije ratifikovala Ţenevski sporazum. Pašić je podneo ostavku na mesto predsednika vlade. Pošto je opšti haos ugrozio vlast nove slovenačko-hr-vatsko-srpske vlade, ujedinjenje se „dogodilo" na način koji niko nije predviĎao. Izostalo je učešće velikih sila, kao i osloboĎenje od strane srpske vojske. Teritorije su se prosto izdvojile, Italija je nastavila da sprovodi teritorijalne odredbe Londonskog ugovora, pod plaštom uslova primirja koje je davalo saveznicima pravo da prodru unutar neprijateljske teritorije radi zauzimanja vojnih tačaka i obezbeĎivanja reda. Vlada Slovenaca, Hrvata i Srba nije uspela da organizuje sopstvene oruţane snage, tako da je bila prinuĎena da zatraţi usluge srpskih vojnika koji su se vraćali iz zarobljeništva. Mesne vlasti pograničnih oblasti, koje su ţelele da do ujedinjenja doĎe što pre, započele su neposredne pregovore sa Beogradom. U Bosni i Hercegovini socijalni bunt ponovo se pretvorio u etničke sukobe, pošto su srpski seljaci počeli da se svete muslimanima koji su činili glavninu posebnih bataljona koje su osnovale austrougarske vlasti. Sarajevsko Narodno vijeće nije imalo drugog izbora izuzev da pozove srpske vojnike. Mada je njihovo prisustvo bilo više nego simbolično, oni su predstavljali moćan simbol. U meĎuvremenu srpska vojska je poţurila da stigne pre Italijana u Dubrovnik i Kotor. Srpska vojska se najzad pojavila i u delovima Bosne i Hercegovine, Dalmacije i juţne Ugarske, pošto su srpski krajevi proglasili jednostrano ujedinjenje sa Srbijom. Čak je i Zagreb morao da zatraţi srpsko vojno prisustvo. Razne delegacije pohrlile su u Beograd, u kom se vlada reorganizovala; Pribićević i srpske vlasti, naročito vojne, iskoristili su situaciju, kako bi izvršili dalji pritisak na Zagreb. Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje, osnovan u izgnanstvu 1917. posle marginalizacije kralja Nikole, srpska vlada je smatrala zakonitim predstavnikom Crne Gore. Odbor je sproveo izbore za veliku narodnu skupštinu koja je trebalo da odluči o budućem poloţaju zemlje. Velika skupština je 26. novembra svrgla dinastiju Petrovića, proglasivši ujedinjenje sa Srbijom. Uglavnom gradska, obrazovanija i mlada, ta većina je ostavila ostale povreĎenog ponosa načinom sprovoĎenja ujedinjenja kojim je crnogorska uloga bačena u zapećak. Dva dana docnije, 28. novembra, zagrebačko Narodno vijeće poslalo je izaslanstvo u Beograd. Molba koja je 1. decembra 1918. pročitana regentu Srbije izraţavala je bezuslovnu ţelju za ujedinjenjem. Formu ujedinjene drţave ona js prepuštala odluci ustavotvorne skupštine, ne naznačavajući kakva će skupštinska većina o tome merodavno odlučiti. Kada je, u uzvratnoj besedi, prestolonaslednik Aleksandar, u prisustvu zagrebačke delegacije i člaiova 93

srpske vlade, zvanično proglasio ujedinjenje Srbije i Crne Gore sa zemljama Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstvenu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, blagoslovio je razvoj dogaĎaja koji je nasumično i nesreĎeno već započeo ranijih nedelja. U krajnjem slučaju, nije ni bilo drugog izbora. Ideal iz 1914. postignut je krajem 1918. sjedinjenjem ugleda i vojnog doprinosa Srbije pobedi saveznika, političkog realizma slovenačkih, hrvatskih i srpskih voĎa u Austrougarskoj i jugoslovenskog idealizma onih koji su se otisnuli u inostranstvo kako bi propagirali cilj ujedinjenja i samostalnosti. U toku nekoliko nedelja ujedinjene Rumunija i Jugoslavija su stvorene, pošto su raznorodna mesna privremena veća i skupštine, pritisnuti dogaĎajima, ubrzali ujedinjenje Bukovine, Transilvanije i Besarabije sa Rumunijom, i Slovenije, Hrvatske i Slavonije, Dalmacije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore sa Srbijom. Brzopletost koju su prilike nametnule uslovila je, takoĎe, da ne bude dovoljno vremena da različiti delovi ujedinjenja budu jasno primenjeni na delu. Teritorije koje su pripale pomenutim dvema pobedničkim saveznicama Antante nisu imale odreĎenih granica, a za vlast nad njima otimale su se i druge drţave. Pred Grčkom je tek bio zadatak da, na štetu Turske, postigne svoje teritorijalne ciljeve. Bugarska, koja je zakratko uspela da, istina na pogrešnoj strani, ostvari sve svoje ciljeve, pa i više od njih, sada je bila bespomoćna. Albanija je tek trebalo da bude uspostavljena.

Mirovni ugovori Cilj mirovnih ugovora, još od vremena Bečkog kongresa, bio je obnavljanje odnosa izmeĎu velikih sila i upravljanje promenama postojećeg meĎunarodnog poretka. Ovoga puta, pošto su propala čitava carstva, Sjedinjene Drţave stupile u Evropu i povukle se iz nje, i pošto je Francuskoj i Velikoj Britaniji prepušteno da same nametnu sporazum, postalo je očigledno da više nisu mogući presedani. Poraţene drţave isključene su iz dogovora; samo su pozivane kako bi im bili predstavljeni nacrti ugovora koje su sastavljale savezničke i pridruţene im sile. Mirovni kongres iz 1919. zaista je uspostavio novi meĎunarodni poredak u Evropi. Često pogrešno nazivan „Versajskim mirom" — po ugovoru sa Nemačkom (28. juna 1919) koji je bio prvi u nizu mirovnih ugovora — zapravo je to bio Pariski mir, s ostalim ugovorima potpisanim u raznim mestima oko francuske prestonice. Potonji ugovori neposrednije su se odnosili na Balkan. Bili su to Senţermenski ugovor s Austrijom (10. septembra 1919), Nejiski ugovor s Bugarskom (27. novembra 1919), Trijanonski ugovor sa MaĎarskom (4. juna 1920) i ugovor u Sevru s Osmanskim carstvom (10. avgusta 1920). Samoopredeljenje kao načelo koje je obeleţilo ugovore uneo je predsednik Vilson. Idealno, ono je trebalo da posluţi kao temelj nove stabilnosti, koja bi zauzela mesto starog principa legitimnosti, koji je postepeno propadao još od 1815. godine. Samoopredeljenje je praktično izgledalo kao jedina zamena za silu prilikom rasplitanja sukobljenih zahteva i obećanja. Britanija i Francuska su počele da ga prihvataju, više u očajanju i usled pritisaka nego iz dubokog ubeĎenja. Poput Jugoslovena i Rumuna, nisu napravile planove kako bi izašle na kraj sa problemom carstava koja su nestajala, i ujedinjenja, bez obzira na postojeće meĎunarodne granice.

94

Samoopredeljenje nije bilo valjano definisano. Kao liberalni Amerikanac, čija je zemlja, zajedno sa Francuskom, izumela pojam moderne političke nacije, Vilson je povezivao samoopredeljenje i narodnu suverenost. Pri tom, on nije razumevao način na koji su, uslovljene istorijom, verom, jezikom i narodnošću, nacije bile zamišljane pre nego što je bio ostvaren narodni suverenitet. Britanija i Franpuska su uglavnom odlučivale ko treba da se samoopredeli i do koje mere. U tome su ih ograničavali i na njih uticali i drugi obziri. Sve se dogaĎalo istovremeno. Oni koji su najbrţe zahvatili svoj deo plena u carstvima koja su nestajala mogli su svoje zahteve da predstave kao samoopredeljenje. Novi entiteti morali su da budu sposobni za samostalan opstanak, iako su morali shvatanjima preostalih sila da prilagode shvatanja sopstvene bezbednosti i uticaja. Dogodilo se da je Vrhovni saveznički savet, koji se sastao oktobra 1918. u Parizu, posle molbe koju je Nemačka uputila Vilsonu da ugovori mir ia osnovama deklaracije Četrnaest tačaka, bio prinuĎen da promeni dnevni red kako bi raspravio stanje na Balkanu. Mirovni kongres, zvaiično otvoren 18. januara 1919, prvo je izdao Nacrt sporazuma o Ligi naroda, koji je trebalo da bude sadrţan u svim mirovnim ugovorima. Stvarna moć trebalo je da bude u rukama američkog predsednika, predsednika vlade Britanije i Francuske, kojima je iz učtivosti bio pridruţen njihov italijanski kolega. Nemačka je bila pozvana krajem aprila, a Versajski mir je potpisan 28. juna, na godišnjicu Sarajevskog atentata. Četiri sile su, potom, pošle različitim putevima, pošto su ostale poraţene drţave bile pozvane kako bi prihvatile i konačno potpisale sopstvene ugovore. Kongres mira u Parizu zvanično je okončan 21. januara 1920. Konferencija ambasadora u Parizu i putujući Vrhovni saveznički savet trebalo je da u potpunosti dovrše posao. Austrougarska, sa kojom je bilo potpisano primirje, u stvari je već bila rastočena. Istorijskom Ugarskom kraljevstvu je takoĎe stavljeno do znanja da ne moţe i dalje opstati kao jedna drţava sa svojim podaničkim narodima, nakon što je tokom 1919. prošlo kroz revoluciju, kontrarevoluciju i oku-paciju. Trijanonski ugovor, potpisan juna 1920, ostavio je Ugarskoj trećinu njene predratne teritorije, učinivši je najogorčenijom meĎu drţavama koje su ţelele da izvrše reviziju mirovnih ugovora (tzv. „revizionističke" drţave). Situacija se potpuno preokrenula. Dok su ranije MaĎari činili manje od polovine stanovništva maĎarskih zemalja, sada se trećina njih našla izvan novouspostavljenih granica MaĎarske. Rumunija je izašla kao pobednica. U proleće 1919. rumunske trupe ušle su na teritoriju Ugarske kako bi obezbedile svoje zahteve. Pošto ih je u očajničkom pokušaju da se odrţi napala maĎarska komunistička diktatura, Rumuni su se uskoro našli u Budimpešti. Bratijanu je stigao u Pariz, očekujući da će mu, u skladu s obećanjima iz 1916, biti ustupljena Besarabija. Ostao je zaprepašćen novim saznanjem da su se saveznici, posle rumunske kapitulacije iz 1918, smatrali osloboĎenim od svih obaveza. Stoga je odbio svaki sporazum. Optuţivan kako je ubrzao rasulo koje je nastalo u MaĎarskoj, on je gnevan napustio Pariz, svaĎajući se sa saveznicima oko odredaba o manjinama u ugovoru s Austrijom. U septembru je podneo ostavku na poloţaj predsednika vlade. Posle odrţanih izbora, nova vlada Rumunije prihvatila je sporazum o ma-njinama i povukla vojsku iz MaĎarske. Tokom jeseni i zime postignut je sporazum. Banatsko pitanje bilo je najlakše rešivo, pošto je razdvajalo dva, inače prijateljska, suseda. MeĎutim, tamošnje granice izmeĎu Rumunije i Jugoslavije odreĎene su tek u julu 95

1920. godine. U pokušaju da, koliko je moguće, njihovim odreĎivanjem bude poštovan etnički sastav teritorije, severni deo Banata je ostao u MaĎarskoj, dok je ostatak podeljen izmeĎu dva pretendenta. Pošto su saveznici ţeleli da Rumunija prethodno potpiše mir sa MaĎarskom, tek su 20. oktobra 1920. priznali njen suverenitet nad Besarabijom sa dodatkom da je Rusija trebalo da prihvati ugovor kada bude dobila vladu sa kojom bi saveznici mogli da se sporazumeju, a svaki spor trebalo je da bude iznesen pred Ligu naroda. Na kraju je Rumunija, sticanjem Transilvanije, većeg dela Banata i ostalih ugarskih teritorija, Bukovine, juţne Dobrudţe i Besarabije, više nego udvostručila površinu drţavne teritorije u odnosu na predratnu (na 295.000 kvadratnih kilometara) i stanovništvo (na preko

16 miliona stanovnika). MaĎarska, Bugarska i Rusija nisu prihvatile rumunski uspeh kao konačan. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ili Jugoslavija (kako je najčešće nazivana) bila je drugačija tvorevina. Samo njeno ime simbolisalo je samoopredeljenje. Šta god bila, nova kraljevina, svakako, nije bila versajska tvorevina (samo je pomenuta kao potpisnica tog ugovora). Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastala je pre Mirovnog kongresa, i Francuzi nisu imali udela u njenom nastanku. Zamisao o jugoslovenskoj drţavi uţivala je neznatnu meĎunarodnu podršku. Sjedinjene Drţave su bile prve koje su podsticale jugoslovensku ideju, čineći to još od leta 1918. godine. Za razliku od Poljske i Čehoslovačke, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije kao takva bila primljena na Kongres, na kome ju je formalno predstavljala Srbija. Italija je, tvrdeći da su Jugosloveni iz bivše Dvojne monarhije bili neprijatelji, zahtevala da budu isključeni sa Kongresa. Francuska je, usteţući se, i to odmah posle Velike Britanije, odlučila da, više od šest meseci nakon njenog nastanka, prizna novu drţavu, upravo zato što je Versajski ugovor bio spreman. Tada je, pošto se Srbija nalazila u ratu sa Nemačkom, bio potreban potpis beogradske vlade. Jugoslavija je meĎu balkanskim drţavama predstavljala najsloţeniji skup problema. Jedina njena uspostavljena i nesporna granica bila je ona sa Grčkom. Pri tom se nova drţava nalazila u neposrednom sukobu sa jednom silom iz velike četvorke - Italijom. Prvo od jugoslovenskih pitanja pred Konferencijom - banatsko, otvoreno je u januaru 1919, i mada je bi-lo najlakše, trebalo je gotovo godinu i po dana da bude rešeno. U februaru su bili razmatrani sukobljeni italijanski i jugoslovenski zahtevi na istočnom Jadranu. Pregovorima je postepeno suţavana sporna oblast, ali o pitanju luke Rijeke sa njenom italijanskom većinom, nije raspravljano sve do aprila. Stanje je potom pogoršano pošto je Rijeku, u septembru, svojom privatnom inicijativom zauzeo pisac Gabrijele D'Anuncio. Kada je Kongres završen, dve strane su upućene da se samostalno nagode. Pogodba je i postignuta u novembru 1920. godine Rapalskim ugovorom, kojim je Italija dobila Istru, lučki grad Zadar, kao italijansku enklavu na jugoslovenskoj teritoriji, i pojedina ostrva. Rijeka je trebalo da postane samostalan grad-drţava, teritorijalno povezana s Italijom, dok je njeno predgraĎe - Sušak, pripojeno Jugoslaviji. Oko pola miliona Juţnih Slovena našlo se u Italiji, u ugovorima izuzeto iz zaštite, za razliku od italijanskog stanovništva u Jugoslaviji. Sudbina austrijske provincije Koruške postala je, u balkanskim okvirima, prvi i poslednji primer spora za čije rešavanje je pribegnuto plebiscitu. Pitanje nije ozbiljno razmatrano sve do proleća 1919, do kada su jugoslovenske snage napredovale unutar oblasti. 96

Ne sumnjajući u ishod, slovenački političari su predloţili plebiscit. Kongres je takav zahtev odobrio. Odlukom Kongresa sporna teritorija je pode-ljena na juţni deo, preteţno naseljen Slovencima, koji će se prvi izjasniti, i severni, koji će pristupiti izjaššavanju samo ako prvi postane jugoslovenski. Osećanja velikog broja stanovnika sporne provincije bila su pomešana. Plebiscitom, koji je odrţan oktobra 1920, prva zona se većinom od 59% izjasnila za Austriju. Prevladali su praktični razlozi. Nije bilo potrebe za izjašnjavašem u drugoj zoni - Koruška je ostala austrijska. Posle nekoliko manjih ispravki granica sa Bugarskom, motivisanih strateškim razlozima, Jugoslavija je izašla sa površinom od 247.000 kvadratnih kilometara i 12 miliona stanovnika. Poraţena Bugarska mogla je samo da očekuje gubitak teritorija. Posle abdikacije kralja Ferdinanda, na izborima u avgustu 1919. pobedila je koalicija koju je predvodio Zemljoradnički savez pod Stamboliskim. Nova vlada je u novembru potpisala mirovni ugovor. Bugarska je šegovim odredbama bila lišena svih dobitaka od 1912, što je značilo da je odvojena od Egejskog mora. Od nje je zahtevano da ograniči oruţane snage i isplati ratnu štetu, usled čega je sa dubokim osećanjem ogorčeša posmatrala obnovu suparnika koji su je okruţivali, ne smatrajući mirovni sporazum kao konačan. Grčke aspiracije očigledno su prevazilazile bugarski deo Trakije, upravljene prema glavnim grčkim naseobinama koje su preostale u Osmanskom carstvu. Izuzev Carigrada, bile su to priobalne oblasti Mramornog mora, Egeja, unutrašnjost Kapadokije, kao i maloazijska obala Crnog mora. Propast Osmanskog carstva bila je podjednako iznenadna kao i propast Austrougarske. Turska se u ratu nalazila još od 1911. godine. KJN-u i njegovim ratnim ambicijama došao je kraj. Sultan Mehmed V umro je u julu, a njegov naslednik Mehmed VI (1861-1926) stvorio je novi kabinet radi zaključivaša primirja. Vlada u Carigradu, u sukobu sa mladoturcima, nije videla drugog izlaza izuzev potpuie saradnje sa pobednicima. Saveznici su slobodno dejstvovali širom turske teritorije. Trijumf je bio potpun, pa ipak je upravo za Turski ugovor bilo potrebno najviše vremena da bude dovršen. Britanci i Francuzi su okupirali teritorije koje su prethodno sebi namenili. Grci i Italijani su pretendovali ia teritorije u Anadoliji. Italiji su pruţena sasvim odreĎena obećanja. Venizelos, koji je dobio sasvim maglovita obećaša, izneo je u februaru 1919. veliku listu potraţivanja koja je uključivala i severni Epir, koji bi bio oduzet od Albanije, zapadnu Trakiju, koju je valjalo oduzeti od Bugarske, istočnu Trakiju od Turske, kao i ostrva i teritorije maloazijske obale Egejskog mora. Nzegov najvaţniji cilj bili su Smirna i njeno zaleĎe. Smirna je imala veliki broj grčkih stanovnika, iako su se statistike i podaci razilazili u pitanju da li su Grci ili Turci većina. Radi Smirne, Venizelos je saveznicima obećao grčke snage za intervenciju u juţnoj Rusiji (gde su, takoĎe, ţiveli Grci). Zbog tog grada, on je bio spreman da učini ustupke drugim pretendentima. Merodavna komisija je ostala podeljena. Razljućen zbog Rijeke, italijanski predsednik vlade je krajem aprila napustio Pariz. Italijanske snage iskrcale su se na nekoliko mesta u Turskoj, opravdavajući to potrebom odrţavanja reda. Pokušavajući da predupredi odluku Mirovnog kongresa, Italija je oslabila sopstveni poloţaj. Plašeći se njenih ambicija u Maloj Aziji, saveznici su, u maju, odobrili grčku okupaciju Smirne, toboţe radi zaštite stanovništva. Grci i Italijani uskoro su morali da izglade meĎusobne razlike. MeĎutim, grčko iskrcavanje pratila su zverstva nad Turcima. Uprkos nemilosrdnim kaznama, učinjeno nije 97

više bilo moguće ispraviti. Intervencija je podjarila turski nacionalizam i dala zamaha ogorčenju prema Grcima, saveznicima i carigradskoj vladi. General Mustafa Kemal-paša, budući Kemal Ataturk (1881-1938), ratni junak roĎen u Solunu, pošto je upućen da zavede red u osmanskim snagama, počeo je da organizuje otpor, a potom i nacionalistički pokret izvan domašaja saveznika i sultana. Krajem 1919. Britanija i Francuska su se sporazumele o Bliskom istoku. U aprilu 1920. su uneli svoje odluke u nacrt mirovnog ugovora sa Turskom. Osmansko carstvo je praktično podeljeno u korist njegovog hrišćanskog i arapskog stanovništva, kao i savezničkih sila. Grčka je dobila najveći deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos, povećavajući tako površinu svoje drţavne teritorije na 151.833 kvadratna kilometra sa 5,5 milona ţitelja (bilo bi to povećanje grčkog stanovništva za 2,9 miliona od 1913. godine). Grčkoj je još dozvoljeno da okupira i upravlja oblašću Smirne, tokom pet sledećih godina, posle čega bi, ako bi to bilo zatraţeno, putem plebiscita organizovanog pod kontrolom Lige naroda, mogla i formalno da je pripoji. Venizelos je bio uveren da će doseljavanjem Grka iz drugih oblasti Male Azije osigurati glasanje. Saveznici su se sporazumeli o izboru za novi osmanski parlament. Sastavši se januara 1920, ova ustanova se izjasnila za očuvanje celovitosti i nezavisnosti svoje drţave. Saveznici su primorali sultanovu vladu da raspusti parlament i uhapsi nacionalističke voĎe. Zauzevši Carigrad, naterali su Portu da potpiše ugovor. Nikada ratifikovan, ovaj ugovor je uznemirio tursku javnost, i naposletku omogućio Turskoj da nametne sopstvene mirovne uslove pobedničkim saveznicima. Mirotvorci su znali da doslovno samoopredeljenje nije bilo moguće postići, da jasne granice nisu mogle biti odreĎene oko nacija bez pomeranja stanovništva i geografije, kao i to da je razočarani nacionalizam mogao u budućnosti da zapreti novom meĎunarodnom poretku. Sile su, kao sredstvo odmeravanja narodnih osećanja kada sporazum ne bi bio postignut, uvele plebiscit. Nastojale su i da obezbede zaštitu ličnih prava pripadnika manjinskih zajednica, nadajući se da će tako pomoći uklapanju stanovništva koje je ostalo sa pogrešne strane granice. Bilo je to svojevrsno proširenje raiije prakse Berlinskog ugovora u odnosu prema verskim manjinama. Ugovori o zaštiti manjina bili su uključeni u mirovie sporazume, a bili su zaključeni i sa novostvorenim ili proširenim drţavama. Svi oni koji su kasnije ţeleli da se priključe Ligi naroda morali su da prihvate slične obaveze. Čitav Balkan od tada je bio pokriven takvim ugovorima, uprkos činjenici da je bilo teško nametnuti takvu zaštitu. Revizionističke zemlje koristile su se nezadovoljnicima, a nove drţave su se bunile protiv ograničenja sopstvenog suvereniteta. Sve balkanske zemlje su se borile veoma dugo, i rat je sve izmenio. Sve one, bez izuzetka, mnogo su propatile. Ostale su podeljene na gubitnike i pobednike. Pobednici su morali da izaĎu na kraj s uspehom, gubitnici da se izbore s ogorčenjem. I uspeh i ogorčenje biće iskorišćeni u budućnosti. Pa ipak, posle Prvog svetskog rata, tri puta više stanovnika Balkana je osloboĎeno nego što je palo pod tuĎinsku vlast, i nijedna od balkanskih drţava od tog vremena nije ratovala protiv drugih, sve dok velike sile, još jednom, nisu iskoristile njihovu slabost u sopstvene svrhe, kao što je to bio slučaj 1914. godine. Postignutim sporazumom uspostavljena je ravnoteţa, u osnovi zasnovana na novom načelu samoopredeljenja, što je bio pozitivan rezultat.

98