Stecajno Pravo

STEČAJNO PRAVO Napomena: Ova prezentacija služi samo radi lakšeg praćenja predavanja i kao podsetnik kod spremanja ispita iz udžbenika

STEĈAJ I STEĈAJNI POSTUPAK ZAKON O STEĈAJNOM POSTUPKU

Pojam stečaja 

     

Insolventan dužnik Poverioci Namirenje potraživanja – prvi cilj Gašenje insolventnog subjekta – drugi cilj Reorganizacija – moguća ako prihvate poverioci Steĉajni postupak put do steĉaja Steĉaj - stanje

Načela stečajnog postupka 

    

Naĉelo zaštite neprivilegovanih poverilaca Naĉelo jednakosti neprivilegovanih poverilaca Naĉelo univerzalnosti Naĉelo sudskog vođenja postupka Naĉelo ekonomije postupka Naĉelo srazmernosti

Osnovni uslovi za pokretanje stečajnog postupka 

  



Insolventnost ili prezaduženost Više poverilaca (pravilo concursus creditorum). Dovoljno imovine za namirenje poverilaca Predlog ovlašćenog lica za otvaranje steĉajnog postupka Razlika između nesposobnosti za plaćanje i insolventnosti. Nesposobnost za plaćanje nije uvek razlog za pokretanje steĉajnog postupka.

Stečajni dužnik 

  

Ograniĉenje poslovne sposobnosti Pravno lice i dužnik pojedinac – preduzetnik Lica javnog prava Prestanak prava rukovodećih, poslovodnih organa, zastupnika i organa upravljanja dužnika, a te funkcije prelaze na steĉajnog upravnika

Nadležnost  



Steĉajni postupak sprovodi sud, koji je nadležan po sedištu ili prebivalištu dužnika Steĉajni sud postaje nadležan, kako za sporove, koje pokrene steĉajni upravnik (aktivne parnice), tako i za one u kojima je tužena steĉajna masa (pasivne parnice) Nijedan strani sud ne može sprovoditi postupak steĉaja nad dužnikom kome je sedište, odnosno prebivalište u domaćoj zemlji

Nadležnost 

 

ZSP određuje da je sud, koji je nadležan za pokretanje steĉajnog postupka, nadležan i za pravne sporove, koji mogu nastati u vezi sa osporavanjem potraživanja steĉajnih poverilaca, odnosno sa utvrđivanjem tih potraživanja u tabeli potraživanja Taj sud je nadležan i za pravne sporove pobijanja pravnih radnji dužnika Steĉajni postupak sprovodi sudija pojedinac

Nadležnost 





Steĉajno veće kao organ steĉajnog postupka nije predviđen u ZSP, tako da ceo steĉajni postupak sprovodi steĉajni sudija Sve odluke u postupku sudija donosi u obliku rešenja ZSP predviđa dostavu na dva naĉina. Liĉno i putem javnog oglašavanja

Organi stečajnog postupka 

     

Steĉajni sudija, Privremeni steĉajni upravnik (u prethodnom postupku), Steĉajni upravnik, Skupština poverilaca, Privremeni odbor poverilaca (u prethodnom postupku) Odbor poverilaca Stranke steĉajnog postupka su steĉajni dužnik i poverioci steĉajnog dužnika

Stečajni sudija 

 

Steĉajni sudija je nadležan za sva pitanja u vezi steĉajnog postupka Vrši i nadzor nad radom steĉajnog upravnika Steĉajni sudija je i operativni i nadzorni organ steĉajnog postupka

Stečajni upravnik 





Steĉajni upravnik se određuje odlukom o otvaranju steĉajnog postupka Steĉajnog upravnika možemo da definišemo kao poseban organ steĉajnog postupka, koji pod nadzorom steĉajnog sudije i poverilaca, vrši poslove steĉajnog dužnika, koji se sastoje u prikupljanju i unovĉavanju imovine dužnika i namirenju poverilaca Steĉajni upravnik istupa u ime dužnika, on zastupa dužnika

Stečajni upravnik   

 

 

ZSP definiše i koja lica ne mogu biti imenovana za steĉajnog upravnika: lica, koja moraju biti izuzeta kao sudije u steĉajnom postupku; lica, koja su bliski srodnici steĉajnog sudije (ZSP ne navodi do kog stepena srodstva); lica, koja su odgovorna za obaveze steĉajnog dužnika ili su ĉlanovi organa za zastupanje steĉajnog dužnika; lica, koja ne bi mogla biti izabrana za ĉlanove nadzornog organa ili organa za zastupanje steĉajnog dužnika; lica, koja su bila zaposlena ili su sada zaposlena kod steĉajnog dužnika; i lica, koja su radila kao savetnici steĉajnog dužnika.

Stečajni upravnik 



Brojna ovlašćenja: utvrđivanje i ispitivanje potraživanja poverilaca, kao i u prikupljanje i unovĉenje steĉajne mase, nastavljanje poslovanja, ako to nije štetno za poverioce, popis steĉajne mase. ZSP reguliše odgovornost steĉajnog upravnika, tako da, ukoliko skrivljeno povredi obaveze, koje je dužan da izvršava u steĉajnom postupku, u obavezi je da naknadi štetu

Stečajni upravnik 



ZSP određuje da je steĉajni upravnik obavezan da zakljuĉi ugovor o osiguranju od odgovornosti za sve rizike odgovornosti, koji su povezani sa njegovim vršenjem poslova u steĉajnom postupku. Steĉajni upravnik je, znaĉi, dužan, da zakljuĉi kod osiguravajućeg društva ugovor o osiguranju od građanske odgovornosti. Visinu osigurane sume određuje steĉajni sudija u zavisnosti od toga, kolika je oĉekivana steĉajna masa, kao i od posebnih okolnosti.

Stečajni upravnik   





Obaveza polaganja struĉnog ispita Pravilnik o polaganju struĉnog ispita za steĉajne upravnike Struĉni ispit se polaže pred posebnom Komisijom, koju imenuje Ministar pravde na vreme od dve godine. Lica, koja se biraju u Komisiju moraju da imaju ili odgovarajuće radno iskustvo ili da su objavljivali struĉne radove iz ove oblasti, odnosno da su se istakli u ovoj oblasti nauĉnim radom Pravilnik definiše da struĉni ispit za steĉajnog upravnika može polagati lice, koje ima sedmi stepen struĉne spreme, odnosno ekonomski, pravni ili fakultet tehniĉkog smera, kao i najmanje pet godina radnog iskustva u struci Steĉajno pravo ; Osnovi građanskog i privrednog prava; Osnove raĉunovodstva i finansija

Skupština i odbor poverilaca  

Skupština poverilaca nije bila predviđena do donošenja ZSP. Skupštinu poverilaca saziva steĉajni sudija. Steĉajni sudija i rukovodi skupštinom poverilaca. Prva skupština poverilaca se saziva odlukom o pokretanju steĉajnog postupka, dok se kasnije saziva ili na predlog steĉajnog upravnika, odnosno odbora poverilaca ili na predlog najmanje pet poverilaca, koji poseduju najmanje jednu petinu svih prijavljenih potraživanja. Pravo glasa u skupštini poverilaca imaju samo poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja i ĉija potraživanja nisu osporena.

Skupština i odbor poverilaca 



Sve odluke skupštine poverilaca donose se apsolutnom većinom prisutnih poverilaca, ali iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali za određenu odluku, mora biti veći od polovine iznosa potraživanja prisutnih poverilaca. ZSP nije detaljno regulisao ovlašćenja skupštine poverilaca, dok je to uĉino Steĉajni zakon Hrvatske

Skupština i odbor poverilaca 





Odbor poverilaca je organ, koji u steĉajnom postupku, zastupa interese, pre svega, poverilaca. Odbor poverilaca može uticati na odluke steĉajnog sudije, kao i da nadzire i usmerava rad steĉajnog upravnika. Ĉlanovi odbora poverilaca će se izabrati iz redova poverilaca.

Skupština i odbor poverilaca 

 



Steĉajni sudija može imenovati privremeni odbor poverilaca, ako odbor poverilaca nije izabran, ako je to u interesu poverilaca. Taj privremeni odbor poverilaca će funkcionisati do izbora odbora poverilaca. Odbor poverilaca ima pravo da zahteva podnošenje izveštaja od steĉajnog upravnika Za pojedine poslove steĉajnog upravnika biće potrebna saglasnost odbora poverilaca Ako odbor poverilaca nije postavljen, tada će skupština poverilaca biti nadležna za davanje saglasnosti

Skupština i odbor poverilaca 



Za smenjivanje nekog ĉlana odbora poverilaca nadležan je steĉajni sudija, koji će doneti odluku o smenjivanju, po predlogu ĉlana odbora ili skupštine poverilaca Odbor poverilaca obavlja svoj rad na sednicama, a prvu sednicu saziva steĉajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog steĉajnog upravnika, ili po predlogu većine ĉlanova odbora poverilaca. Odbor poverilaca je dužan da na svaku sednicu pozove steĉajnog sudiju.

Poverioci 

 

 

Razlikujemo: steĉajne poverioce; poverioce, ĉija se potraživanja kompenzuju u steĉaju; izluĉne i razluĉne poverioce; i poverioce steĉajne mase.

Poverioci 

Steĉajni poverioci su liĉni poverioci steĉajnog dužnika, ĉija potraživanja proizlaze iz pravnih odnosa sa steĉajnim dužnikom. Ta potraživanja, koja su nastala pre otvaranja steĉajnog postupka, namiruju se u steĉajnom postupku nakon namirenja troškova steĉajnog postupka iz tzv. opšte steĉajne mase u užem smislu. Potraživanja steĉajnih poverilaca su, znaĉi, postojala u vreme otvaranja steĉajnog postupka. Osnovni uslov da bi se steĉajni poverioci tretirali kao takvi, jeste da su njihova potraživanja nastala.

Poverioci 

  

Po ZSP, poverioci se svrstavaju u tri grupe, u tri isplatna reda. To su sledeći isplatni redovi: steĉajni poverioci opšteg isplatnog reda; steĉajni poverioci viših isplatnih redova; i steĉajni poverioci nižih isplatnih redova.

Poverioci 



Poverioci koji svoja potraživanja kompenzuju su poverioci, ĉija se potraživanja kompenzuju u samom postupku i oni imaju poseban status Izluĉni poverioci su poverioci, kojima pripada neko stvarno ili obligaciono pravo, na osnovu kojeg mogu zahtevati da se određene stvari, koja nisu sredstva dužnika, izdvoje iz steĉajne mase. Radi se o takvim pravima, koja iskljuĉuju pravnu mogućnost unovĉenja stvari u pitanju i namirenja od strane poverilaca. Objekt ovih prava mogu biti fiziĉke stvari i prava. Izluĉna prava zasnivaju se na pravu svojine ili na pravu korišćenja. Izluĉna prava se ne gase, ĉak ni onda, ako su steĉena neposredno pre otvaranja postupka.

Poverioci 

Po ZSP navedene stvari i prava ne mogu se izluĉiti u prethodnom postupku. Posle pokretanja steĉajnog postupka, ova prava se mogu ostvariti, tek, nakon izveštajnog roĉišta. U sluĉaju da se izluĉno pravo sastoji u pravu na neki predmet u steĉajnoj masi, pa je utvrđeno da je za dalji nastavak rada dužnika potreban taj predmet, steĉajni upravnik može odložiti izluĉivanje za vreme od 90 dana. Ako taj predmet bude potreban i dalje, za daljih 90 dana, kao vreme, za koje se odlaže ostvarivanje izluĉnog prava, potrebna je saglasnost steĉajnog sudije. Izluĉnom poveriocu pripada naknada za korišćenje tog predmeta, kao i za istrošenost tog predmeta, koja je nastala, usled upotrebe

Poverioci 

Razluĉni poverioci su poverioci, koji imaju pravo odvojenog namirenja iz određenih stvari ili drugih sredstava steĉajnog dužnika. Razluĉna prava mogu biti založno pravo, pravo namirenja i pravo retencije. Titular razluĉnog prava je, uvek, poverilac steĉajnog dužnika, koji ima novĉano potraživanje. On ima neko stvarnopravno ovlašćenje ili ima neki obligacioni zahtev za predaju stvari. Otvaranje steĉajnog postupka ne utiĉe na razluĉna prava poverilaca. Međutim, ako je novĉano potraživanje razluĉnog poverioca veće od vrednosti stvari ili prava na kome postoji pravo odvojenog namirenja, za nepodmireni višak poverilac uĉestvuje u postupku, pa se na taj deo njegovog potraživanja proteže dejstvo steĉajnog postupka

Poverioci 

Poverioci steĉajne mase su poverioci steĉajnog dužnika, ĉija potraživanja spadaju u troškove i dugove steĉajne mase. Ono što je kod ovih poverilaca specifiĉno, jeste da njihova prava nastaju posle otvaranja steĉajnog postupka, i to u vezi sa prikupljanjem, oĉuvanjem i unovĉenjem steĉajne mase. Potraživanja tih poverilaca se namiruju u celosti i to, pre potraživanja steĉajnih poverilaca. Znaĉi, ta potraživanja se namiruju prvenstveno u odnosu na ostala potraživanja

Prethodni stečajni postupak 





Steĉajni sudija će, nakon podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka, imenovati privremenog steĉajnog upravnika ili veštaka, da bi utvrdio da li postoje razlozi za otvaranje steĉaja protiv dužnika Steĉajni sudija određuje i mere obezbeđenja pojedinih raĉuna ili vrednosti, radi obezbeđenja formiranja steĉajne mase. Steĉajni sudija postavlja privremenog steĉajnog upravnika Steĉajni sudija može odrediti da sve radnje dužnika moraju biti uslovljene saglasnošću privremenog steĉajnog upravnika

Prethodni stečajni postupak 



Uloga privremenog steĉajnog upravnika se sastoji, pre svega, u obezbeđenju imovine dužnika, kako bi se, kasnije, mogla formirati steĉajna masa. On ispituje da li je imovina dužnika dovoljna za pokriće troškova postupka i da li postoje uslovi za otvaranje steĉajnog postupka, zatim privremeni steĉajni upravnik procenjuje da li dužnik može nastaviti sa radom ili ne. Za vreme prethodnog postupka ne mogu se otkazivati trajni ugovorni odnosi

Prethodni stečajni postupak  



Privremeni steĉajni upravnik namiruje potraživanja radnika, samo ako su oni ostali u radnom odnosu Ako se utvrdi da postoje razlozi za pokretanje steĉajnog postupka protiv dužnika, tada prestaju ovlašćenja privremenog steĉajnog upravnika i ista prelaze na steĉajnog upravnika Ako je lice, koje je u prethodnom postupku vršilo dužnost privremenog steĉajnog upravnika, imenovano za steĉajnog upravnika u steĉajnom postupku, tada neće doći do primopredaje dužnosti, obzirom da se radi o istom licu. U suprotnom, ta primopredaja je obavezna

Prethodni stečajni postupak 

Prethodni steĉajni postupak, kao jednu od prvih stadijuma steĉajnog postupka, možemo shvatiti i kao postupak provere boniteta steĉajnog dužnika, odnosno provere, da li, uopšte, postoje razlozi za pokretanje steĉajnog postupka

Otvaranje stečajnog postupka 



Steĉajni sudija donosi odluku o pokretanju steĉajnog postupka protiv dužnika, i to nakon izveštajnog roĉišta, u roku od tri dana od njegovog zakljuĉenja, a na osnovu izveštaja privremenog steĉajnog upravnika i mišljenja veštaka, ukoliko je isti imenovan. Steĉajni sudija, takođe u istom roku, može odbiti predlog za pokretanje steĉajnog postupka U sluĉaju da imovina nije dovoljna, steĉajni sudija će moći da donese odluku o pokretanju steĉajnog postupka, jedino ako zainteresovano lice uplati predujam za pokriće troškova

Otvaranje stečajnog postupka 

 

Ako imovina dužnika nije dovoljna ni za namirenje troškova tog steĉajnog postupka, steĉajni sudija će doneti odluku i o otvaranju i o zakljuĉenju steĉajnog postupka. Tada se neće sprovoditi sve faze steĉajnog postupka Nakon donošenja odluke o otvaranju steĉajnog postupka, steĉajni sudija imenuje steĉajnog upravnika Rešenje o pokretanju steĉajnog postupka sadrži i pozive poveriocima da prijave svoja potraživanja i to u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa, odnosno prijema rešenja

Otvaranje stečajnog postupka 





U rešenju o pokretanju steĉajnog postupka, pozivaju se i dužnikovi dužnici, kao i druga lica, da izvrše svoje obaveze prema steĉajnom dužniku U rešenju o pokretanju steĉajnog postupka steĉajni sudija mora odrediti i roĉišta za održavanje skupštine poverilaca Izveštajno roĉište, na kome se razmatra izveštaj steĉajnog upravnika, ne sme se održati pre roĉišta za ispitivanje potraživanja, a ni po proteku 15 dana od dana održavanja roĉišta za ispitivanje potraživanja, dok se mogu održati istovremeno

Otvaranje stečajnog postupka 



Oglas (rešenje) o otvaranju steĉajnog postupka istiĉe se na oglasnoj tabli suda. Isto tako, taj oglas se istog dana objavljuje i u Službenom glasniku. Tim momentom nastupaju pravne posledice i one traju do okonĉanja postupka. Samo otvaranje steĉajnog postupka treba razlikovati od sprovođenja steĉajnog postupka.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

 



Sva raspolaganja steĉajnog dužnika svojom imovinom, u toku steĉajnog postupka su bez dejstva Savesnost trećih lica Sve obaveze prema dužniku ispunjavaju se steĉajnom upravniku (dužnikovi dužnici i ostala lica) Parniĉni i vanparniĉni postupci u kojima dužnik uĉestvuje kao stranka prekidaju se ex lege. Isto tako prekidaju se i izvršni postupci radi namirenja i radi osiguranja.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 



To se ne odnosi na postupke, koji imaju za predmet izvršne isprave o troškovima steĉajnog postupka, zatim obaveze plaćanja takse za radnje dužnika u toku tog postupka, kao i izluĉna i razluĉna prava. Te sporove može preuzeti i steĉajni upravnik i druga strana u sporu. Prekid nastupa u svim aktivnim i pasivnim parnicama steĉajnog dužnika. Tamo, gde dužnik ima ulogu sporednog umešaĉa, do prekida ne dolazi. Takođe, do prekida ne mora doći, kada je dužnik tužilac, a predmet spora se odnosi na imovinu dužnika, odnosno na steĉajnu masu.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 



Svako prinudno izvršenje na osnovu postojećeg izvršnog naslova se, otvaranjem steĉajnog postupka, smatra nedopuštenim. Steĉajni sudija može u toku steĉajnog postupka odrediti privremene mere obezbeđenja, koje se, inaĉe, primenjuju u izvršnom postupku. Sud određuje privremene mere radi spreĉavanja protivpravnog oštećenja, zatim radi spreĉavanja nasilja, kao i radi otklanjanja nenadoknadive štete. U ZSP je predviđeno da se od dana otvaranja postupka steĉaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. Međutim, ove odredbe se ne odnose na izluĉne i razluĉne poverioce, koji su pravo odvojenog namirenja stekli 60 dana pre otvaranja postupka.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

  

Ako se radi o prinudnom izvršenju, koje se odnosi na dugove steĉajne mase, a koji nisu nastali radnjama steĉajnog upravnika, ono nije dopušteno u roku od šest meseci, nakon pokretanja steĉajnog postupka. Međutim, prinudno izvršenje, koje se odnosi na dugove steĉajne mase, ipak će biti dozvoljeno, ako se dugovi steĉajne mase odnose na: obaveze iz dvostranog ugovora, ĉije je ispunjenje izabrao steĉajni upravnik; obaveze iz trajnog obligacionog odnosa, nakon isteka prvog roka, u kome je steĉajni upravnik mogao da otkaže taj ugovor; i obaveze iz radnog ili nekog drugog trajnog obligacionog odnosa, ako je steĉajni upravnik tražio ispunjenje protivĉinidbe u korist steĉajne mase.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Zabrana pošte i saradnja dužnika. Steĉajni sudija može doneti rešenje o dostavljanju svih pošiljaka dužnika steĉajnom upravniku. Steĉajni dužnik ima obavezu da sarađuje sa organima steĉajnog postupka. Steĉajni dužnik ima obavezu da steĉajnom sudiji, steĉajnom upravniku, odboru poverilaca, a i skupštini poverilaca, dostavlja sve podatke i obaveštenja, koja se odnose na steĉajni postupak.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Steĉajni postupak i pravni poslovi. Jednostrani pravni poslovi, koji nastaju voljom jedne strane, njima se oduzima pravno dejstvo, ako do dana otvaranja steĉajnog postupka nije bio prihvaćen. Dvostrani pravni poslovi - otvaranje steĉaja ima dejstvo na ugovore, koji do dana otvaranja postupka nisu u celini bili izvršeni. Ugovori koji nisu izvršeni do otvaranja steĉajnog postupka, svrstavamo u dve grupe :1 )Ugovori, koje je jedna strana ispunila u celini. (steĉajno potraživanje) 2) Ugovori, koje ni jedna strana nije ispunila Steĉajni upravnik može da otkaže takav ugovor.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Priznanje novih ugovora, koje steĉajni dužnik zakljuĉuje nakon otvaranja steĉajnog postupka. U toku steĉajnog postupka se mogu zakljuĉivati novi ugovori, iskljuĉivo radi unovĉenja imovine dužnika, kao i radi okonĉanja zapoĉetih poslova. Da bi došlo do davanja saglasnosti steĉajnog sudije na ugovore steĉajnog dužnika, potrebno je, prethodno, da se steĉajni sudija konsultuje, odnosno da traži mišljenje od steĉajnog upravnika, a,isto tako, da traži mišljenje i od odbora poverilaca, odnosno ako on nije osnovan, od skupštine poverilaca

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Nalozi steĉajnog dužnika, koji se odnose na steĉajnu masu, po pravilu, prestaju nakon pokretanja steĉajnog postupka. Na isti naĉin se reguliše i punomoć dužnika, koja se odnosi na imovinu dužnika, koja ulazi u steĉajnu masu. Nakon otvaranja steĉajnog postupka, ta punomoć prestaje.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 



Danom pokretanja steĉajnog postupka, prestaju svi ugovori o radu. Otvaranjem steĉaja automatski prestaju ugovori o radu. Steĉajni upravnik može angažovati radnike, samo ako se za to ukaže potreba. Radnici dužnika - steĉajni poverioci opšteg isplatnog reda. Najam i zakup nepokretnih stvari i poslovnih prostorija ne prestaju pokretanjem steĉajnog postupka.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Prebijanje potraživanja. Pokretanje steĉajnog postupka ne utiĉe na pravo steĉajnog poverioca na prebijanje potraživanja, ako je to pravo steĉeno na osnovu zakona ili ugovora. ZSP reguliše i sluĉajeve, kada prebijanje potraživanja nije dopušteno: a) ako je obaveza steĉajnog poverioca prema steĉajnoj masi nastala posle pokretanja steĉajnog postupka, tada neće biti dopušteno prebijanje b) steĉajni poverilac neće moći da prebije svoje potraživanje, koje je stekao od nekog drugog poverioca, posle pokretanja steĉajnog postupka c) ako poverilac, ĉije se potraživanje treba namiriti iz slobodne imovine dužnika (imovine, koja ne ulazi u steĉajnu masu) duguje nešto steĉajnoj masi

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 



d) ako je poverilac lice, koje je steklo neko potraživanje prema dužniku (cesijom) u poslednjih šest meseci pre otvaranja steĉajnog postupka, a znalo je ili moralo znati da je dužnik postao nesposoban za plaćanje ili da je protiv njega podnesen predlog za pokretanje steĉajnog postupka. Potraživanja, koja ne mogu biti predmet prebijanja, možemo svesti na one, koja su nastala nakon pokretanja steĉajnog postupka, kao i ona, koja su nastala nedozvoljenom radnjom u postupku

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

 

Pobijanje pravnih radnji. Pobijati se može pravna radnja, koja umanjuje vrednost steĉajne mase i, samim tim, dovodi do oštećenja pojedinih poverilaca. Pravnom radnjom se neće smatrati samo ĉinjenje, već i propuštanje od strane dužnika. Na ništavost se pozivaju branilac steĉajne mase, tj. steĉajni upravnik i steĉajni poverioci. Pozivanje na ništavost ima za cilj povraćaj u pređašnje stanje, odnosno, da treće lice, kod koje se nalazi stvar, vrati istu u steĉajnu masu.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 





Pravo pobijanja pravnih radnji steĉajnog dužnika je, pre svega, pravo steĉajnih poverilaca. To pravo se ne može dopustiti onom poveriocu, koji je propustio da prijavi svoje potraživanje. Sama pobijana pravna radnja nema dejstva prema steĉajnoj masi i protivna strana je dužna da vrati u steĉajnu masu sve imovinske koristi. Pravo na pobijanje pravnih radnji steĉajnog dužnika pripada i steĉajnom upravniku. On može da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji od momenta kada je preuzeo dužnost steĉajnog upravnika.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 



Tužba za pobijanje pravnih radnji podnosi se protiv lica, prema kojoj je pobijana radnja i preduzeta. To je, najĉešće, lice, koje je sa dužnikom sklopilo neki posao ili lice, koje je steklo neku imovinsku korist iz jednostrane pravne radnje dužnika. To lice ostaje pasivno legitimisano, ĉak i ako je, u međuvremenu, otuđilo predmet pobijanja. Predmet pobijanja u steĉaju može biti samo pravna radnja, koja se tiĉe sredstava dužnika, s tim, što moraju da budu prouzrokovane posledice, koje će biti i razlog za pobijanje.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Pobijati se mogu sledeće pravne radnje: a) ako su preduzete u zadnjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka, ako je u vreme izvršenja radnje dužnik bio nesposoban za plaćanje, odnosno ako je poverilac, u vreme preduzimanja radnje, znao ili morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje b) ako su preduzete nakon podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka i ako je, u vreme izvršenja pravnih radnji, poverilac znao ili morao znati za dužnikovu nesposobnost za plaćanje, odnosno za predlog za otvaranje steĉajnog postupka

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Mogu se pobijati i one pravne radnje dužnika, koje su preduzete bez naknade ili uz minimalnu naknadu, a kojom se oštećuju pojedini poverioci, ako je preduzeta u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka. To će se, naroĉito, odnositi na povezana (bliska) lica sa dužnikom.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

 



Ne mogu se pobijati sledeće pravne radnje: koje je dužnik izvršio u okviru tekućeg poslovanja, kao i poslovi, koje je izvršio na osnovu odobrenja steĉajnog upravnika; koje je dužnik izvršio u sluĉaju da je podnesen steĉajni plan, kao osnova postupka reorganizacije dužnika. U tom sluĉaju, mogu biti preduzete određene pravne radnje od strane dužnika, koje ne mogu biti predmet pobijanja, a ĉija sadržina zavisi od predloženih mera u steĉajnom planu; isplate po menicama i ĉekovima, ako je druga strana morala da primi isplatu, da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meniĉnih i ĉekovnih obveznika.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka 

Razlozi za pobijanje pravnih radnji dužnika: a) da je nad dužnikom otvoren steĉajni postupak b) da postoji pravna radnja, koja se može pobijati c) da se pobijanjem stvaraju povoljniji uslovi za namirenje poverilaca.

Stečajna masa - unovčenje 





Pokretanjem steĉajnog postupka gase se raĉuni steĉajnog dužnika, a steĉajni upravnik je ovlašćen da otvori nove raĉune, koji će biti u upotrebi u toku steĉajnog postupka. Nakon pokretanja steĉajnog postupka, steĉajni upravnik vodi i sve poslovne knjige dužnika. On može to ovlašćenje preneti na drugo lice. Steĉajni sudija postavlja struĉno lice za ocenu završnog raĉuna (revizora), ali nakon konsultacija sa steĉajnim upravnikom i odborom poverilaca.

Stečajna masa - unovčenje 





Predmeti od vrednosti, koji pripadaju dužniku će se, otvaranjem steĉajnog postupka osigurati, staviti u sudski depozit ili uložiti Steĉajni upravnik sastavlja popis predmeta imovine dužnika, koji će predstavljati steĉajnu masu. Taj popis će sadržavati i vrednost svakog predmeta, s tim što se mogu navesti i dve vrednosti (dva iznosa za predmet), ako od toga zavisi dužnikovo poslovanje. Steĉajni upravnik mora saĉiniti i određenu vrstu tabele, koja će predstavljati pregled imovine. On to mora uĉiniti u roku od 45 dana od dana kada je imenovan.

Stečajna masa - unovčenje 



Steĉajni upravnik podnosi izveštaj o finansijskom stanju dužnika na izveštajnom roĉištu, a takođe se izjašnjava o mogućnosti da dužnik nastavi sa radom. Nakon sastavljanja poĉetnog bilansa steĉaja i izveštajnog roĉišta, može se pristupiti unovĉavanju steĉajne mase. To unovĉavanje povereno je steĉajnom upravniku, koji taj posao mora obaviti u najkraćem mogućem roku i koji taj posao obavlja pod nadzorom steĉajnog sudije.

Stečajna masa - unovčenje   





Stvari dužnika, koje ulaze u steĉajnu masu, prodaju se na naĉin, koji zavisi od toga, da li su te stvari nepokretne ili pokretne Steĉajna ili deobna masa, iz koje se namiruju poverioci, predstavlja ukupnu masu novĉanih sredstava i obuhvata: novĉana sredstva dužnika, koja su postojala na dan otvaranja steĉajnog postupka. Ona se prebacuju sa raĉuna dužnika, koji se gasi, na novi raĉun dužnika; novĉana sredstva ostvarena prodajom stvari iz dužnikove imovine, bez obzira da li se radi o nepokretnim ili pokretnim stvarima. potraživanja naplaćena u steĉajnom postupku.

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Poverioci pismenim putem prijavljuju svoja potraživanja. Svaka prijava mora sadržati sve potrebne podatke o poveriocu i samom potraživanju. U sluĉaju da potraživanje glasi na stranu valutu, poverilac će ga prijaviti u domaćoj valuti. Isplata se može vršiti i u stranoj valuti, ukoliko se imovina ili deo imovine dužnika sastoji iz gotovinskih sredstava strane valute. Razluĉni i izluĉni poverioci prijavljuju svoja potraživanja u skladu sa prirodom njihovih potraživanja

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Na ispitnom roĉištu prisutni su steĉajni upravnik, poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja, kao i druga lica, koja mogu pružiti informacije o potraživanjima. Ispitivanje prijavljenih potraživanja poverilaca obavlja steĉajni sudija na ispitnom roĉištu. Potraživanja, koja nisu ispitana na ispitnom roĉištu, kao i potraživanja, koja su prijavljena najkasnije 3 meseca nakon održavanja ispitnog roĉišta (prvog ispitnog roĉišta), mogu se ispitati na posebnom, naknadnom, ispitnom roĉištu.

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Pravilo je da se potraživanja ispituju po vremenu prijavljivanja. Steĉajni upravnik je obavezan da se o svakom potraživanju izjasni, odnosno da li ga priznaje ili osporava. To potraživanje mogu da osporavaju i poverioci. Utvrđeno je ono potraživanje, koje je prijavljeno u roku, koje je priznao steĉajni upravnik i koje nisu osporili poverioci. Na roĉištu za ispitivanje potraživanja, ovlašćena lica mogu da prijavljeno potraživanje ospore na dva naĉina. Mogu, pre svega, da ospore samo postojanje potraživanja, a mogu da ospore i visinu potraživanja.

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Steĉajni upravik može, nakon ispitnog roĉišta, da poĉne sa namirenjem. On može vršiti i delimiĉne deobe. Kod namirenja poverilaca delimiĉnom deobom, jasno se vidi narušavanje naĉela pariteta. Poverioci, kojima je potraživanje osporeno, moraju dokazati, u roku od 15 dana od dana objavljivanja deobnog popisa (taj rok je prekluzivan), da su pokrenuli postupak za utvrđivanje potraživanja

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Steĉajni sudija, nakon davanja saglasnosti, određuje roĉište za glavnu deobu. Na tom roĉištu se razmatra predlog deobe. Taj predlog se može menjati i dopunjavati. Ako do toga ne dođe, onda steĉajni sudija daje saglasnost na predlog za glavnu deobu. Nakon toga, steĉajni upravnik vrši deobu. Steĉajni upravnik na roĉištu za glavnu deobu polaže završni raĉun i podnosi izveštaj steĉajnom sudiji.

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Na novĉana i na nenovĉana potraživanja, u postupku prijave, dokazivanja i realizacije, primenjuju se ista pravila. Sva potraživanja poverilaca prema steĉajnom dužniku, što znaĉi i novĉana i nenovĉana dospevaju danom otvaranja steĉajnog postupka. U steĉajnom postupku se novĉane i nenovĉane periodiĉne ĉinidbe pretvaraju u jednokratnu novĉanu ĉinidbu. Periodiĉne ĉinidbe predstavljaju nedospela potraživanja. Poverilac sa takvom ĉinidbom treba da nastupi kao i ostali poverioci, odnosno da svoje potraživanje prijavi, pretvarajući je u jednokratnu novĉanu ĉinidbu.

Namirenje poverilaca – glavna deoba 



Uslovna potraživanja vezana su za suspenzivni uslov i predstavljaju jednu podvrstu nedospelih potraživanja. Poveriocima se sa potraživanjima, koja su vezana za suspenzivni uslov u steĉaju, priznaje samo pravo na osiguranje sredstava za njihovo eventualno namirenje, ako uslov nastupi do okonĉanja postupka. Potraživanja, koja su vezan za raskidni (rezolutivni) uslov tretiraju se u postupku razliĉito od potraživanja vezanih za suspenzivni (odložni) uslov.

Zaključenje stečajnog postupka 



Nakon okonĉanja glavne deobe, steĉajni sudija donosi rešenje o zakljuĉenju steĉajnog postupka, koje se objavljuje u Sl.glasniku. Posle zakljuĉenja steĉajnog postupka može se sprovesti i naknadna deoba, ako se, pre svega, ispune uslovi za podelu zadržanih iznosa, zatim ako se iznosi, koji su plaćeni iz steĉajne mase, vrate nazad u steĉajnu masu i ako se naknadno pronađe imovina dužnika. Naknadna deoba se vrši prema deobnom popisu, a vrši je steĉajni upravnik.

Zaključenje stečajnog postupka 



U sluĉaju da steĉajna masa nije dovoljna za isplatu troškova steĉajnog postupka, tada će steĉajni sudija, odmah, zakljuĉiti steĉajni postupak. Međutim, steĉajni sudija, i u ovom sluĉaju, mora doneti odluke i o otvaranju steĉajnog postupka i o zakljuĉenju istog. U sluĉaju da je imovina dužnika dovoljna za pokriće troškova steĉajnog postupka, ali ne i za namirenje ostalih dospelih obaveza, tada je steĉajni upravnik dužan da steĉajnom sudiji prijavi nedovoljnost steĉajne mase. Steĉajni sudija je dužan da objavi prijavu nedovoljnosti steĉajne mase i da istu dostavi poveriocima steĉajne mase.

Zaključenje stečajnog postupka 



Obustava steĉajnog postupka - Steĉajni postupak se može obustaviti na predlog steĉajnog dužnika, ako on pruži obezbeđenje da, nakon toga, neće nastupiti njegova nesposobnost za plaćanje i da će on moći da izvršava svoje obaveze. Steĉajni dužnik ovu ĉinjenicu mora uĉiniti verovatnim, a o ĉemu odluĉuje steĉajni sudija. Zakljuĉenjem steĉajnog postupka i brisanjem dužnika iz sudskog registra, kao poslovnog subjekta, ispunjava se uslov, koji i postavlja sam steĉaj, kao institut, a to je eliminacija privrednog subjekta iz prometa.

Obustava stečajnog postupka 





Steĉajni postupak se može obustaviti na predlog steĉajnog dužnika, ako on pruži obezbeđenje da, nakon toga, neće nastupiti njegova nesposobnost za plaćanje i da će on moći da izvršava svoje obaveze Steĉajni dužnik ovu ĉinjenicu mora uĉiniti verovatnim, a o ĉemu odluĉuje steĉajni sudija Steĉajni postupak će se obustaviti i ako dužnik pribavi saglasnost svih poverilaca, koji su prijavili potraživanja, za obustavu

Stečajni postupak male vrednosti 





20.000 KM Steĉajna masa u ovom sluĉaju nije neznatne vrednosti i premašuje troškove steĉajnog postupka, tako da ne dolazi do obustave postupka Zakonodavac ostao nedoreĉen kod regulisanja steĉaja male vrednosti

Krivična dela i stečajni postupak Kriviĉna dela koja utiĉu na pokretanje steĉajnog postupka A) Zloupotreba lažnog steĉaja B) Prouzrokovanje steĉaja nesavesnim poslovanjem Kriviĉna dela koja se mogu izvršiti u toku steĉajnog postupka A) Zloupotreba u steĉajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja B) Oštećenje ili povlašćivanje poverilaca

Reorganizacija stečajnog dužnika Nastavak rada steĉajnog dužnika Mere (oblici) reorganizacije Pripremni deo plana i osnova za sprovođenje (glavni deo)

Opšta pitanja reorganizacije 

  



Reorganizacija steĉajnog dužnika podrazumeva mogućnost nastavka njegovog poslovanja, iako je protiv njega pokrenut steĉajni postupak Steĉajni plan Više šansi za privrednog subjekta – dužnika Ravnomerno namirenje poverilaca Reorganizacija zavisi, pre svega, od poverilaca

Stečajni plan 





Mere (oblici) reorganizacije Može se saĉiniti nakon pokretanja steĉajnog postupka Mere ne ograniĉavaju subjekte da predlože i druge mere za nastavak rada dužnika

Stečajni plan - mere  

  

Dužniku se ostavlja deo ili celokupna imovine, radi nastavka rada Prenošenje dela ili celokupne imovine steĉajnog dužnika na jedno ili više pravnih lica, već postojećih ili koja će, tek, biti osnovana Spajanje ili pripajanje dužnika sa jednim ili više pravnih lica Prodaja cele ili dela imovine dužnika, sa ili bez razluĉnih prava Raspodela dužnikove imovine poveriocima

Stečajni plan - mere 

  

   

Pretvaranje potraživanja u uloge Može se slobodno odrediti na koji će naĉin biti izmireni poverioci Namirenje razluĉnih prava Smanjenje ili odlaganje isplate potraživanja Pretvaranje obaveza dužnika u kredit Preuzimanje jemstva za obaveze dužnika, odnosno davanje drugog osiguranja za ispunjenje obaveza dužnika Može se urediti odgovornost dužnika i nakon završetka steĉajnog postupka Izdavanje novih akcija

Stečajni plan  

 

Steĉajni plan može podneti dužnik, zajedno sa predlogom za otvaranje steĉajnog postupka Nakon otvaranja steĉajnog postupka, steĉajni plan imaju pravo da podnesu steĉajni upravnik i dužnik pojedinac Steĉajni plan se mora podneti do završnog roĉišta Poverioci mogu uticati na steĉajnog upravnika, odnosno, mogu naložiti steĉajnom upravniku da podnese steĉajni plan. Samim tim, oni mogu uticati i na sadržinu steĉajnog plana

Pripremni deo steĉajnog plana 







Navode se mere, koje su preduzete pre otvaranja steĉajnog postupka ili koje treba da se preduzmu, kako bi se stvorio osnov za sprovođenje steĉajnog plana Pripremni deo steĉajnog plana ima funkciju uvoda u osnovu za sprovođenje Pripremni deo mora navesti, u najkraćem, sadržinu osnove za sprovođenje Pripremni deo predstavlja i jednu vrstu obaveštenja za sva zainteresovana lica

Osnova za sprovođenje steĉajnog plana  





Navode se mere, status subjekata, što se, prvenstveno, odnosi na poverioce Poverioci sa pravom odvojenog namirenja, poverioci, koji nisu nižeg isplatnog reda, poverioci pojedinih nižih isplatnih redova, ako planom nije predviđeno da njihova potraživanja prestaju Nekim poveriocima može biti u interesu nastavak poslovanja dužnika, dok bi drugim poveriocima bila u interesu što brža naplata potraživanja Steĉajni plan ima dejstva samo prema onim razluĉnim poveriocima, koji su za njega glasali, što znaĉi da njihova prava na odvojeno namirenje može biti izmenjeno

Osnova za sprovođenje steĉajnog plana 





Jednako postupanje prema svim subjektima Ako je osnovom za sprovođenje predviđeno da će se poverioci namiriti iz prihoda preduzeća, koje je nastavilo sa radom, onda uz steĉajni plan treba priložiti i pregled imovine i obaveza, koje treba ispuniti, kao i pregled prihoda i rashoda Ukoliko se radi o dužniku pojedincu, onda treba da se podnese i njegova izjava, da je on spreman za nastavak rada. Ako se radi o pravnim licima – dužnicima, kao što su javno privredno društvo ili komanditno društvo, onda tu izjavu treba da podnesu lica, koja su liĉno odgovorna u tim društvima

Osnova za sprovođenje steĉajnog plana 



Steĉajni sud može, nakon uvida u steĉajni plan, odbaciti steĉajni plan po službenoj dužnosti, zbog nepoštovanja propisa o pravu na podnošenje steĉajnog plana, zatim, ako nema izgleda da steĉajni plan prihvate poverioci ili potvrdi sud, kao i ako se prava subjekata u postupku ne mogu ostvariti, u skladu sa osnovom za sprovođenje Razlozi za odbacivanje se dele na formalne (kada nisu ispunjeni propisi ZSP) i na one, koji se tiĉu samog plana, odnosno njegovog mogućeg ostvarenja

Osnova za sprovođenje steĉajnog plana 





Ako steĉajni plan ne bude odbijen, onda će steĉajni sud tražiti da se o njemu, u roku od 30 dana, izjasne odbor poverilaca, ako je osnovan, dužnik pojedinac, ako je plan podneo steĉajni upravnik, kao i steĉajni upravnik, ako je plan podneo dužnik Steĉajni sud mora, i u postupku reorganizacije, kod izjašnjavanja o steĉajnom planu, da vodi raĉuna o steĉajnom postupku i o oblikovanju steĉajne mase, obzirom da do samog postupka prihvatanja i potvrđivanja steĉajnog plana još nije došlo, u tom momentu Steĉajni plan, odnosno postupak reorganizacije, u ovoj fazi, nikako ne bi smeo da ugrozi steĉajni postupak

Prihvatanje steĉajnog plana  





O steĉajnom planu se raspravlja i glasa na posebnim roĉištima Steĉajni sud zakazuje roĉište za raspravljanje i glasanje o steĉajnom planu i ono se mora održati u roku od 30 dana od dana zakazivanja. Roĉište mora biti objavljeno Moraju se pozvati steĉajni poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja, razluĉni poverioci, steĉajni upravnik i dužnik pojedinac Roĉište za raspravljanje i glasanje o steĉajnom planu se ne sme održati pre roĉišta za ispitivanje potraživanja, a ta roĉišta se mogu spojiti

Prihvatanje steĉajnog plana  



I steĉajni i razluĉni poverioci, na ĉija potraživanja plan ne deluje, nemaju pravo glasa Steĉajni sud može odrediti posebno roĉište za glasanje o steĉajnom planu. To roĉište se mora održati u roku od 30 dana od dana održavanja roĉišta za raspravljanje U sluĉaju održavanja posebnog roĉišta za glasanje o steĉajnom planu, poverioci o njemu mogu da glasaju i pismenim putem, putem glasaĉkog listića, dostavljenog od steĉajnog suda (moraju biti dostavljeni dostavljeni sudu, najkasnije tri dana pre održavanja roĉišta za glasanje)

Prihvatanje steĉajnog plana  



Ako su poverioci podeljeni po grupama, svaka grupa glasa posebno o steĉajnom planu Da bi steĉajni plan bio prihvaćen od strane poverilaca, potrebno je da u svakoj grupi za steĉajni plan glasa većina poverilaca i da ukupan iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali za steĉajni plan, prelazi iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali protiv steĉajnog plana (dva uslova) Ako dužnik ne prigovori na plan najkasnije na roĉištu za glasanje pismeno ili usmeno na zapisnik, smatraće se da je dao pristanak na plan

Prihvatanje steĉajnog plana 



Ako dužnik, ipak, prigovori, steĉajni sud taj prigovor neće uzimati u obzir u dva sluĉaja: ako dužnik steĉajnim planom nije stavljen u gori položaj, kao i ako ni jedan poverilac ne dobija neku korist, koja prelazi pun iznos njegovog potraživanja, što znaĉi, ako ne dobije više od iznosa svog potraživanja Ova pravila se primenjuju i na akcionare, kao i na nosioce udela u pravnom licu, ĉime zakonodavac definiše i prava dužnika – pravnog lica

Potvrda steĉajnog plana i zaštita manjine 

 



Posle prihvatanja plana od strane poverilaca i od strane dužnika, steĉajni sud odluĉuje o potvrđivanju istog, ali će, pre toga, saslušati steĉajnog upravnika, odbor poverilaca i dužnika Rešenje, koje steĉajni sud donese, sadrži osnovu za sprovođenje steĉajnog plana Uslovni plan će postojati, u sluĉaju, da se, pre pripajanja dužnika i određenog pravnog lica, moraju doneti određene odluke od strane tog pravnog lica, kako bi se moglo izvršiti pripajanje Steĉajni sud mora voditi raĉuna, da li su se poštovali propisi, koji se tiĉu sadržaja plana, kao i propisi, koji se tiĉu postupka prihvatanja plana od strane poverilaca i dužnika

Potvrda steĉajnog plana i zaštita manjine 







Zaštita manjine poverilaca Dva uslova za uskraćivanje potvrde steĉajnom planu (kumulativna): 1) prigovor poverilaca, 2) da poverilac dokaže da je stavljen u lošiji položaj Rešenje, kojim se steĉajni plan potvrđuje od strane steĉajnog suda, ili kojim se uskraćuje potvrda, objavljuje se na roĉištu za glasanje ili na posebnom roĉištu, koje mora biti održano u roku od 15 dana Steĉajni sud odluĉuje da li će zakazati posebno roĉište za objavljivanje odluke o steĉajnom planu

Dejstva steĉajnog plana  



Rešenje o potvrdi steĉajnog plana deluje prema svim subjektima postupka reorganizacije Navedeno rešenje ne deluje na prava steĉajnih poverilaca protiv sudužnika i dužnikovih jemaca, zatim na prava steĉajnih poverilaca na delovima imovine, koji ne spadaju u steĉajnu masu i na prava steĉajnih poverilaca, koja proizlaze iz predbeležbe, a što se odnosi na predmete, koji ne ulaze u steĉajnu masu U sluĉaju da je steĉajnim planom predviđeno odlaganje isplate potraživanja ili delimiĉno smanjenje obaveze isplate, dužnik mora da izvrši svoje obaveze, onako kako je to predviđeno steĉajnim planom. U sluĉaju zakašnjenja, odredbe steĉajnog plana prestaju da važe

Dejstva steĉajnog plana 

  

Neće se smatrati da je dužnik zakasnio sa ispunjenjem obaveze po steĉajnom planu, ako je neko potraživanje osporeno na roĉištu za ispitivanje potraživanja ili ako visina potraživanja razluĉnog poverioca nije utvrđena Rešenje o potvrdi steĉajnog plana ima snagu izvršne isprave Kad rešenje o potvrdi postavne pravosnažno, steĉajni sud donosi rešenje o zakljuĉenju steĉajnog postupka Steĉajni sud je dužan da obavesti steĉajnog dužnika, steĉajnog upravnika i poverioce o nastupanju pravnih posledica zakljuĉenja steĉajnog postupka

Dejstva steĉajnog plana  



Steĉajni plan se može sprovoditi tek nakon zakljuĉenja steĉajnog postupka Navedeno ne utiĉe na odredbe, koje se odnose na nadzor nad ispunjenjem plana Ako se vodi parnica, koja za predmet ima pobijanje pravnih radnji dužnika, a što je vezano za steĉajni postupak, steĉajni upravnik, koji u parnici ima status zakonskog zastupnika dužnika, može voditi i dalje ovu parnicu

Nadzor nad ispunjenjem stečajnog plana 

 





Nadzor nad ispunjenjem nije obavezan Predlog mogu podneti subjekti postupka reorganizacije, a najpre, na predlog poverilaca Nadzor obavljaju steĉajni upravnik, odbor poverilaca, kao i steĉajni sud Steĉajni upravnik je dužan da obaveštava ostale subjekte postupka, kao i da podnese prijavu sudu i odboru poverilaca, u sluĉaju da se steĉajni plan ne sprovodi po zakonu Od mera, koje predstavljaju sadržinu steĉajnog plana, zavisiće njegovo ispunjenje, odnosno mogućnost njegovog ispunjenja

Nadzor nad ispunjenjem stečajnog plana 

 

U osnovi za sprovođenje se može predvideti da će za preuzimanje određenih poslova, u postupku reorganizacije dužnika, biti potrebna saglasnost steĉajnog upravnika Rešenje steĉajnog suda o nadzoru objavljuje se zajedno sa rešenjem o zakljuĉenju steĉajnog postupka Steĉajni sud će u saradnji sa steĉajnim upravnikom i uz saglasnost odbora poverilaca, određivati, za koje će poslove preduzete u postupku reorganizacije, biti potrebna saglasnost steĉajnog upravnika

Nadzor nad ispunjenjem stečajnog plana 



Steĉajni sud će doneti rešenje o ukidanju nadzora u dva sluĉaja: 1) ako su potraživanja ispunjena ili je njihovo ispunjenje osigurano, jer je osnovni cilj nadzora, ukoliko je određen 2) ako je od zakljuĉenja steĉajnog postupka prošlo tri godine, a nije podnesen predlog za otvaranje novog steĉajnog postupka Troškove nadzora nad ispunjenjem steĉajnog plana snosi dužnik. Ako drugo društvo preuzima poslove dužnika, onda će ono snositi troškove nadzora, koji se nad njim sprovodi

POSEBNI STEĈAJNI POSTUPCI Posebni steĉajevi su postupci koji se pokreću i vode po drugaĉijim pravilima od «opšteg» steĉaja, koji se vodi protiv većine privrednih subjekata  Ta pravila zavise od vrste subjekata protiv kojih se pokreće i vodi steĉajni postupak  Subjekti – steĉajni dužnici, protiv kojih se pokreću i vode posebni steĉajevi su, prema našem steĉajnom zakonodavstvu, sledeći: - Banke; - Osiguravajuća društva; - Fiziĉka lica 

STEĈAJ BANAKA 

  



Zakon o bankama Republike Srpske određuje da će se steĉajni i likvidacioni postupak protiv banaka sprovoditi „po posebnom zakonu osim u dijelu koji nije regulisan ovim zakonom.“ Privremena uprava i likvidacija Agencija za bankarstvo Republike Srpske Agencija je dužna da oduzme dozvolu za rad banci za koju utvrdi da je nesolventna, kao i da pokrene postupak za njenu likvidaciju, odnosno, da podnese zahtev nadležnom sudu za pokretanje steĉajnog postupka Pokretanjem likvidacije banke prestaju svi parniĉni postupci protiv nje. Na predlog privremenog ili likvidacionog upravnika, Agencija može depozite u banci i druge obaveze banke proglasiti delimiĉno ili potpuno blokiranim

STEĈAJ BANAKA U steĉajnom ili likvidacionom postupku, isplata potraživanja se vrši po sledećim prioritetima: 1. dugovi banke po osnovu zajmova datih banci ili drugih obaveza banke stvorenih tokom privremene uprave ili postupka likvidacije banke; 2. potraživanja osiguranih poverilaca do vrednosti njihovog osiguranja; 3. potraživanja Agencije za osiguranje depozita Bosne i Hercegovine za naknadu isplaćenih depozita fiziĉkim i pravnim licima najviše do iznosa definisanog Zakonom; 4. depoziti fiziĉkih i pravnih lica najviše do iznosa definisanog Zakonom; 5. ostali depoziti, ukljuĉujući i depozite fiziĉkih lica iznad iznosa definisanog Zakonom; 6. neaktivni raĉuni prebaĉeni na Ministarstvo; 7. potraživanja ostalih poverilaca; 8. potraživanja vlasnika prioritetnih akcija; i 9. potraživanja vlasnika obiĉnih akcija. 

STEĈAJ OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA Osiguravajuća društva su finansijske organizacije, koje od drugih srodnih društava izdvaja niz instituta, koji se pojavljuju samo u delatnosti osiguranja  Opšta pravila za isplatne redove osiguravajućeg društva u steĉaju se, uglavnom, prihvataju u regulisanju ove materije. Na prvom mestu, isplaćuju se troškovi i dugovi steĉajnog postupka a zatim, se isplaćuju poverioci po vrstama osiguranja, a što je i specifiĉno za ovu vrstu steĉajnog postupka. Redosled isplatnih redova u steĉajnom postupku protiv osiguravajućih društava je sledeći: ugovori o osiguranju i reosiguranju života, ugovori o osiguranju od posledica nezgode, ugovori o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja 

STEĈAJ OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA 





Zakon o društvima za osiguranje Utvrđivanje potraživanja vrši sudija u steĉajnom ili likvidacionom postupku. Potraživanja se isplaćuju po sledećem redu: 1. korisnici polisa životnog osiguranja; 2. korisnici naknada po polisama neživotnog osiguranja koji su prijavili ostvarenje osiguranog sluĉaja i ĉije su prijave evidentirane; i 3. bilo koja druga lica koja su prijavila svoje zahteve u vremenskom periodu iz ovog ĉlana Korisnici naknada osiguranja, kao i njihovi naslednici, imaju privilegovana potraživanja prema ulaganjima društva za osiguranje u odnosu na sva ostala opšta ili posebno privilegovana potraživanja, sa izuzetkom troškova procesa posebne likvidacije, kao i troškova steĉaja

STEĈAJ OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA Likvidacioni postupak protiv osiguravajućih društava pokreće od strane Agencije RS u sledećim sluĉajevima: 1) kad Agencija RS oduzme dozvolu za rad osiguravajućem društvu; 2) kad sud proglasi ništavom registraciju osiguravajućeg društva; i 3) kad Skupština osiguravajućeg društva donese odluku o prestanku rada društva. Po odredbama ZDO posebna likvidacija štiti interese osiguranika i razlikuje se od «opšte» ili kako je zakonodavac definiše, standardne likvidacije. Naime, ova likvidacija se pokreće: a) kad je trajno i potpuno oduzeta dozvola za rad i b) kad je zabranjeno raspolaganje imovinom u sluĉaju donošenja odluke od strane Skupštine društva o prestanku rada. 

STEĈAJ OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA 



ZDO predviđa i posebne odredbe o privremenom upravniku i likvidacionom upravniku Likvidacija osiguravajućeg društva biće zakljuĉena, ako akcionari osiguravajućeg društva (akcionarsko društvo) ili ĉlanovi društva za uzajamno osiguranje, koji imaju više od 50% kapitala u društvu, kao i likvidacioni, odnosno privremeni upravnik, podnesu prijavu, u kojoj se istiĉe da je uspešno sprovedena likvidacija portfelja osiguranja

MEĐUNARODNI STEČAJ Glavni i posebni steĉajni postupak Nadležnost po imovini i poslovnoj jedinici dužnika Dejstva strane steĉajne odluke

Koncepti međunarodnog stečaja 

     

Element inostranosti Univerzalni koncept Teritorijalni koncept Mešoviti koncept Steĉajni dužnik Poverioci Imovina dužnika

Isključiva nadležnost   



Iskljuĉiva nadležnost povlaĉi za sobom nenadležnost sudova drugih država Iskljuĉiva nadležnost je vezana samo za jednu ĉinjenicu i ona ne daje mogućnost izbora Kod iskljuĉive nadležnosti ne priznaje se nadležnost stranog suda, ukoliko je ona određena na osnovu sporazuma stranaka Iskljuĉiva nadležnost domaćeg suda se određuje za dužnika, koji ima središte poslovnog delovanja na domaćoj teritoriji

Isključiva nadležnost 



I kod međunarodnog steĉaja, pitanje iskljuĉive nadležnosti se postavlja kada je u pitanju imovina dužnika, koja se nalazi na teritoriji jedne države, kao i kada je u pitanju pokretanje steĉajnog postupka protiv steĉajnog dužnika, koji ima sedište ili prebivalište na teritoriji određene države Države zadržavaju iskljuĉivu nadležnost, kada su u pitanju nepokretnosti

Nadležnost po poslovnoj jedinici i imovini 







ZSP reguliše i otvaranje posebnih steĉajnih postupaka protiv steĉajnog dužnika. Posebni steĉajni postupci se mogu voditi uporedo sa glavnim steĉajnim postupkom Sekundarni steĉajni postupak se može pokrenuti protiv dužnika, ako taj dužnik ima poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog lica na teritoriji domaće države, kao i na osnovu toga što se na njenoj teritoriji nalazi imovina dužnika Celokupna imovina dužnika mora biti obuhvaćena Sekundarni steĉajni postupak se može pokenuti i u sluĉaju, kada se strana odluka o otvaranju steĉajnog postupka ne može priznati na domaćoj teritoriji

Dejstva stečajnog postupka sa elementom inostranosti 





Posledice pokrenutog steĉajnog postupka se, uvek, procenjuju po pravu države u kojoj je taj postupak pokrenut Obzirom da se protiv istog dužnika mogu voditi i glavni i sekundarni steĉajni postupak, postavlja se pitanje namirenja potraživanja u jednom i u drugom postupku Potraživanja će biti namirena direktno iz imovine dužnika, koja se nalazi u zemlji, gde je i otvoren sekundarni (posebni) steĉaj

Dejstva stečajnog postupka sa elementom inostranosti 



Namirenje potraživanja poverilaca će se vršiti po pravilu lex fori Poverioci smeju da zadrže ono što su primili na ime potraživanja u sekundarnom steĉajnom postupku

Ovlašćenja stečajnog upravnika 





Strani steĉajni upravnik mora biti izjednaĉen sa steĉajnim upravnikom na domaćoj teritoriji Steĉajni upravnici moraju jedan drugom da pruže potrebne informacije u vezi steĉajnih postupaka Transfer sredstava steĉajne mase

Priznanje stranih odluka o otvaranju stečajnog postupka 



Pravila Međunarodnog privatnog prava Predlog za priznanje strane steĉajne odluke mogu podneti strani steĉajni upravnik ili poverilac. Oni uz taj predlog treba da prilože original odluke ili overeni prepis (sa prevodom), zatim potvrdu nadležnog stranog organa o izvršnosti te odluke, kao i popis imovine dužnika, koja se nalazi u domaćoj zemlji i popis njegovih poverilaca

Pretpostavke za priznanje stranih stečajnih odluka 

  

Nadležnost (međunarodna) Izvršnost Javni poredak Nepostojanje nepravilnosti u postupku pred stranim sudom

Dejstva priznanja strane odluke o otvaranju stečajnog postupka 



Priznanje strane odluke o otvaranju steĉajnog postupka posle otvaranja steĉajnog postupka u domaćoj zemlji Priznanje strane odluke o otvaranju steĉajnog postupka, koje ne utiĉe na pokretanje steĉajnog postupka u domaćoj zemlji (steĉajni postupak se ne pokreće)

Dejstva priznanja strane odluke o otvaranju stečajnog postupka 



Priznanje strane odluke o otvaranju steĉajnog postupka, koje ima za posledicu pokretanje steĉajnog postupka u domaćoj zemlji Nepriznavanje strane odluke o otvaranju steĉajnog postupka i otvaranje steĉajnog postupka u domaćoj zemlji

Regulativa EU br. 1346/2000 





Regulativa se primenjuje na kolektivne postupke povodom insolventnosti, koje dovode do steĉaja, a ne odnosi se na ove postupke protiv osiguravajućih društava, investicionih preduzeća i ostalih finansijskih organizacija Regulativa predviđa otvaranje i glavnog i sekundarnog postupka Strana odluka o otvaranju postupka priznaje se u svim drugim državama ugovornicama, automatski

Likvidacija 

 

Likvidacija se razlikuje od steĉaja, jer dovodi do namirenja svih poverilaca u potpunosti, za razliku od steĉaja gde se u popunosti namiruju samo određene kategorije poverilaca Postupak likvidacije se ne sprovodi ukoliko su ispunjeni uslovi za pokretanje steĉajnog postupka Ako se pri zakljuĉenju likvidacionog bilansa utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje steĉajnog postupka protiv dužnika, tada će likvidacioni upravnik podneti sudu predlog za pokretanje steĉajnog postupka

Likvidacija 

  



Zakon o likvidacionom postupku Dobrovoljna i prinudna likvidacija Sudska i vansudska likvidacija Lica koja mogu podneti predlog za pokretanje likvidacionog postupka su: 1) lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica; 2) osnivaĉ ili ovlašćeni ĉlan pravnog lica – dužnika; 3) sud koji vodi registar, tj. kod koga je upisano pravno lice; i 4) druga lica koja su određena Zakonom Razlozi za pokretanje likvidacionog postupka

Likvidacija   





Dva organa likvidacionog postupka: likvidacioni sudija i likvidacioni upavnik Likvidacionog upravnika imenuje likvidacioni sudija Likvidacioni upravnik mora da utvrdi kolika je imovina privrednog subjekta u likvidaciji. Ako ona nije dovoljna za namirenje potraživanja svih poverilaca, tada će on obustaviti likvidacioni postupak i pokrenuti steĉajni postupak Deoba (namirenje poverilaca) Likvidacioni sudija zakljuĉuje likvidacioni postupak, nakon izvršenja potpune deobe imovine