Stecaj privrednog drustva

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Seminarski rad

NA TEMU : STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA

Profesor :

Student :

dr Nevenka Nićin

Nemanja Carevic

Beograd

2012.

Sadržaj

UVOD..............................................................................................................................................

3

POJAM STEČAJNI POSTUPAK.............................................................

3

ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA......................................................

4

STEČAJNA MASA I RASPOREĐIVANJE POVERILACA................

6

ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU...................................................

6

FAZE STEČAJNOG POSTUPKA............................................................

7

KRIVIČNA ODGOVORNOST U TOKU STEČAJNOG POSTUPKA.. 10 ZAKLJUČAK............................................................................................... 13 LITERATURA.............................................................................................

14

2

UVOD Stečaj je zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja poverilaca. Pored namirenja poverilaca stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta. Stečajem se postiže kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zaštita dužnika od poverilaca koji na svaki način žele da se namire iz dužnikove imovine. U teoriji i praksi, stečaj se sprovodi poštovanjem određenih načela od kojih su najvažnija: - načelo jednakosti koje podrazumjeva da su svi poverioci jednaki prilikom namirenja iz stečajne mase - načelo univerzalnosti - u stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika; - načelo unovčenja imovine - vrši je stečajni upravnik na javnoj prodaji; - načelo ograničenja podrazumeva ograničenje dužnikovih aktivnosti u pogledu raspolaganja imovinom; - načelo atrakcije koje se odnosi na nadležnost suda koji ovim principom se proglašava nadležnim u pojedinim slučajevima kada obično nema nadležnost a slučaj je usko u vezi sa stečajem za kog je sud nadležan.

POJAM STEČAJNI POSTUPAK Stečaj, odnosno stečajni postupak je jedan od vidova prestanka rada preduzeća. U zakonu o stečajnom postupku stoji da se Stečajni postupak sprovodi radi grupnog namirenja poverilaca stečajnog dužnika, unovčenje njegove imovine i podele prikupljenih sredstava poveriocima. Iz gore navedenog možemo zaključiti da stečajni postupak predstavlja zakonsku meru koja se sprovodi prema onim poslovnim subjektima koji nisu u mogućnosti da ispunjavaju svoje obaveze prema dobavljačima, radnicima zaposlenim u tom poslovnom subjektu, kooperantima, državi, odnosno, koja nemogu da izmire sva dugovanja i potraživanja u datom vremenskom periodu. Takođe, možemo reći da je 3

stečaj, odnosno stečajni postupak niz mera i aktivnosti kojim se nastoji izmiriti sva dugovanja i potraživanja na štetu preduzeća. Jedna od najčešćih opcija je prodaja imovine preduzeća da bi se namirila sva dugovanja prema potražiocima u određenom vremenskom roku. U zakonu o stečajnom postupku takođe stoji i sledeće: U toku stečajnog postupka može se sprovesti i reorganizacija stečajnog dužnika po odredbama ovog zakona radi uređivanja pravnog položaja stečajnog dužnika i njegovog odnosa prema povjeriocima, a naročito radi održavanja njegovog poslovanja. Iz ovoga možemo zaključiti da ako se u toku stečajnog postupka pojavi mogućnost uspostavljanja rada preduzeća, tj. ponovnog uspostavljanja pozitivnog poslovanja tog poslovnog subjekta, stečajni organi urade sve što je moguće da se uspostavi ponovni rad tog subjekta u normalnim uslovima. Postupak se pokreće pismenim zahtevom stečajnog dužnika ili bilo kojeg povjerioca koji ima pravni interes. Postupak stečaja se može pokrenuti nad svim privrednopravnim subjektima sa pravnim subjektivitetom, nad dužnikom pojedincem ili javnim preduzećem, a ne može se pokrenuti nad društveno političkom organizacijom ili fondom finansiranim iz budžeta. Razlozi za pokretanje stečajnog postupka su insolventnost ili očekivana insolventnost. Insolventnost nastaje onda kada subjekt nije u stanju da izvršava svoje prispele obaveze u kontinuitetu od 60 dana. Očekivana insolventnost je procena da subjekt neće biti u mogućnosti da izvršava svoje obaveze u narednom periodu i u tom slučaju pravo na zahtev za poktetanje stečaja ima samo dužnik. Nadležan sud za stečaj je sud koji je stvarno nadležan u mestu gde subjekt ima sedište.

Organi stečajnog postupka 1.

Stečajno veće

2.

Stečajni sudija

3.

Stečajni upravnik

4.

Skupština poverilaca

5.

Odbor poverilaca

1.Stečajno veće Stečajno veće čine trojica sudija od kojih je jedan predsednik veća a stečajni sudija ne može da bude član veća. 4

2. Stečajni sudija Stečajem rukovodi stečajni sudija kao sudija pojedinac. On preduzima zakonom predviđene aktivnosti i nadzire rad stečajnog upravnika. 3. Stečajni upravnik Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Stečajni upravnik je fizičko lice koje je položilo stručni ispit i ima određeno iskustvo. Lica koja ne mogu obavljati ovu funkciju su lica koja se moraju izuzeti po zakonu, srodnici stečajnog sudije, lica koja duguju poveriocima ili su članovi društva pod stečajem ili njegovi zastupnici, poverioci, zaposlenici kod stečajnog dužnika. Mnogobrojna su prava stečajnog upravnika, među kojima su: stupanje u posed imovine stečajnog dužnika, upravljanje, unovčavanje imovine dužnika, izuzeće pokretnih stvari i dokumentacije dužnika i njihovo čuvanje, popis poverilaca, vođenje poslovnih knjiga. Među najvažnijim obavezama stečajnog upravnika je osiguranje imovine stečajnog dužnika kod odgovarajuće osiguravajuće kuće. 4. Skupština poverilaca Skupštinu poverilaca čine svi poverioci bez obzira na visini potraživanja. Prvu skupštinu saziva stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Pravo glasa imaju svi poverioci koji su na vreme prijavili svoja potraživanja i oni kojima ista nisu osporene od privremenog stečajnog upravnika. Poverioci nižih isplatnih redova nemaju pravo glasa. Skupština donosi odluke većinom glasova, s tim da ta većina mora sadržavati glasove poverilaca čija ukupna potraživanja prelaze 50% ukupnih potraživanja. Skupštinom rukovodi stečajni sudija. Skupština, po otvaranju stečaja, može izabrati novog stečajnog upravnika i time zameniti privremenog upravnika i sudija mora imenovati lice kojeg je skupština izabrala.

5. Odbor poverilaca Odbor poverilaca se bira iz kruga poverilaca i bira ga skupština. U odboru moraju biti zastupljeni sve strukture poverilaca i to kako poverioci sa velikim tražbinama tako i poverioci sa malim tražbinama, predstavnici zaposlenih i razlučni povjerioci. Pored poverilaca u odboru mogu biti i stručna lica. Odbor je sastavljen od neparnog broja članova kojih ne sme biti više od 7. Na prvoj sednici se bira predsednik. Stečajni sudija i upravnik mogu prisustvovati sednicama odbora ali bez prava glasa. Odluke se donose većinom glasova. Zadaci odbora su: vršenje kontrole rada nad stečajnim upravnikom,

5

traženje izvještaja o radu od istog, davanje saglasnosti za važnije pravne radnje istom. Ovaj organ nije obavezan.

Stečajna masa i raspoređivanje poverilaca Stečajnu masu čine imovina i to i pokretna i nepokretna dužnikova stečena prie ili za vreme stečaja, prava i tražbine dužnika. Stečajna masa služi za podmirenje poverioca. Stečajni poverioci su rangirani u isplatne redove u zavisnosti od njihovih potraživanja. Naplata potraživanja se vrši po sledećem redosedu: prvi isplatni red čine troškovi stečajnog postupka ,drugi isplatni red čine neisplaćene zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iynosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka,teći isplatni red su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka,osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji su svrstani u drugi isplatni red i četvrti isplatni red čine potraživanja ostalih poverilaca

Zakon o stečajnom postupku Zakon o stečaju je donela skupština Replike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2009.godini,11 decembra 2009.godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka. Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. Prema zakonu o stečajnom postupku stečajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Faze stečajnog postupka 6

1.

Prethodni postupak

2.

Otvaranje stečajnog postupka

3.

Prijavljivanje i ispitivanje tražbina

4.

Unovčavanje imovine

5.

Namirenje poverioca deobom stečajne mase

6.

Zaključivanje stečajnog postupka

7.

Reorganizacija stečajnog dužnika

1. Prethodni postupak Priedlog za pokretanje stečajnog postupka stečajnom sudu mogu podnieti: poverioci i oni su tada u obavezi da predujme troškove istog u roku od 15 dana; dužnik koga stečajni sudija moze osloboditi plaćanja predujma ako dokaze da nije u mogućnosti snositi troškove predhodnog postupka. Na osnovu primljenog predloga stečajni sudija bez odlaganja utvrđuje: da li postoji jedan od razloga za stečaj (insolventnost ili nastupajuća insolventnost) i da li je priedlog pravno osnovan i podnesen od ovlašćenog lica. On može doeti sledeće mere: odrediti zabranu raspolaganja pojedinačnim imovinskim vrednostima, usloviti raspolaganje imovinom saglasnošću stečajnog suda, odrediti privremenu zabranu primanja pošte, odrediti privremenog stečajnog upravnika, privremeno obustaviti sva ili samo neka prinudna izvršenja nad imovinom dužnika. Izlučni i razlučni poverioci se ne mogu namiriti u ovom delu postupka. Ako ga imenuje stečajni sudija, zadaci privremenog upravnika su: osigurati imovinu dužnika kod osiguravajućeg društva, mora ispitati da li će imovina dužnika pokriti troškove postupka i da li postoje razlozi za otvaranje stečajnog postupka i o tome mora izvestiti sudiju u roku od 30 dana, proceniti da li se poslovanje dužnika može nastaviti, mora izmiriti dugovanja koje je napravio ili on sam ili dužnik uz njegovu saglasnost i nije obavezan platiti fiskalne doprinose državi nastale u toku prethodnog postupka. Obavezan je također platiti dospele i nesporne obaveze zaposlenima.

2. Otvaranje stečajnog postupka 7

Stečajni sudija zakazuje ročiste radi utvrđivanja postojanja uslova za otvaranje druge faze tj. za otvaranje stečajnog postupka. Na ročiste se pozivaju predlagač, dužnik, privremeni upravnik i veštak (ako je potreban). Odluku o otvaranju postupka sudija donosi u roku od tri dana od odrzavanja ročista. Ako imovina dužnika ne može pokriti troškove postupka, sudija može otvoriti postupak ako poverilac predujmi iznos dovoljan za postupak. Izuzetno, sudija može i bez ispitivanja osnova za pokretanje postupka otvoriti postupak u dva slučaja: ako je prijedlog podneo likvidacioni upravnik ili poverilac koji ima izvršno rešenje o naplati potraživanja koje nije mogao ostvariti u roku od 60 dana. Ako udovolji zahtevu predlagača, sudija imenuje stečajnog upravnika. Zatim se pozivaju poverioci da preduzmu sledeće radnje: da prijave sva svoja potraživanja, da predlože način obezbjeđenja svojih potraživanja ili da kažu koja i na koji način su potraživanja već obezbeđena. To moraju uraditi u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja o otvaranju postupka ili od objavljivanja istog. U rešenju se obavezno navodi firma i sedište poslovnog subjekta, ime, prezime i adresa stečajnog upravnika kao i dan, mesec, godina i sat otvaranja stečajnog postupka i rešenje se javno objavljuje na oglasnoj ploči suda i u službenom glasniku, a original se dostavlja predlagaču, dužniku i nadležnom tužilaštvu a kopija poveriocima.

3. PRIJAVLJIVANJE I ISPITIVANJE TRAŽBINA Svi poverioci prijavljuju svoja potraživanja sudu pismeno.U prijavi se mora naznačiti: 

firma poverioca i sedište,



pravni osnov i iznos potraživanja i



broj žiro racuna.

Sva potraživanja se unose u tabelu i objavljuju se u prostorijama suda u roku od 30 dana od otvaranja stečaja a minimalno 8 dana od održavanja rasprave o ispitivanju tražbina. Ispitivanje tražbina vrši stečajni sudija na posebnom ročištu koje se održava 30 dana po otvaranju stečajnog postupka. Mogu se održavati i posebna ročišta za poverioce koji nisu na vreme prijavili svoja potraživanja u narednih 15 dana pod uslovom da oni poloze predujam za troškove takvih ročišta. Na ročištu se upravnik mora izjasniti o svim potraživanjima da li ih priznaje u celosti ili delimično ili ih odbacuje. Te prigovore mogu davati i ostali poverioci u pogledu tražbina drugih poverilaca ali to ne utiče na odluku sudije da ih prizna. Nesporna potraživanja se unose u tabelu i objavljuju se i to ima dejstvo pravosnažne presude sa mogucnošću prinudnog

8

izvršenja. Nezadovoljni se upućuju na parnicu. Sve parnice se po načelu atrakcije raspravljaju pred sudom bez obzira na nadležnost.

4. UNOVČAVANJE IMOVINE Na ispitnom ročištu upravnik mora podneti izveštaj o tome da li postoji mogućnost da subjekt nastavi sa radom ili postoji mogućnost za eventualnu reorganizaciju stečajnog dužnika. Na osnovu tog izveštaja skupština odlučuje o nastavku rada subjekta i o načinu unovčavanja imovine. Nakon toga stečajni upravnik bez odlaganja unovčava imovinu na način da nekretnine unovčava javnom prodajom ili nagodbom a pokretne licitacijom ili neposrednom pogodbom. Upravnik mora tražiti odobrenje odbora poverilaca za sledeće radnje: raspolaganje subjektom ili nekim njegovim organizacijskim delom, uzimanje zajma kojim bi znatno opteretio subjekta i upuštanje u spor visoke vrednosti. Ako upravnik bez saglasnosti odbora ipak uradi neku od navedenih radnje i to će proizvesti pravno dejstvo a upravnik će snositi rizik namirenja štete.

5. NAMIRENJE POVERILACA DEOBOM STEČAJNE MASE

Namirenje počinje tek po održavanju ročišta za ispitivanje potraživanja. Stečajni upravnik sačinjava deobeni popis koji se daje na uvid učesnicima na koji oni mogu stavljati prigovore. Pre glavne deobe stečajne mase održava se ročište za glavnu deobu na koje dolaze upravnik i poverioci. Na tom ročištu se predlog deobe može menjati i dopunjavati. Ako nema predloga za izmene sudija daje saglasnost na predlog glavne deobe. Nakon toga upravnik vrši deobu isplata po iznosima i isplatnim redovima. Na ovom ročištu upravnik podnosi i završni račun.

6. ZAKLJUČIVANJE STEČAJNOG POSTUPKA Nakon svega sudija donosi rešenje o zaključivanju postupka. Objavljuje ga u sl. glasniku i naređuje: brisanja subjekta iz registra ili, u slučaju obustavljanja postupka brisanje oznake "u stečaju".

9

7. REORGANIZACIJA STEČAJNOG DUŽNIKA Reorganizacija stečajnog dužnika u stvari znači nastavak poslovanja subjekta kom je pretio stečaj i isključuje unovčavanje i deobu imovine, vec subjekat nastavlja sa poslovanjem. Reorganizacija je moguća od otvaranja stečajnog postupka pa sve do završetka ročišta za glavnu deobu stečajne mase. Pre otvaranja stečaja plan za reorganizaciju može podneti dužnik zajedno sa predlogom za otvaranje stečajnog postupka, a poslije otvaranja to mogu uraditi stečajni upravnik i stečajni dužnik. Plan za reorganizaciju sastoji se iz dva dela: pripremne osnove i osnove za sprovođenje plana. O njemu se glasa odvojeno po grupama sa pravom glasa. Posle prihvatanja plana od strane stečajnih poverilaca i stečajnog dužnika o njemu se izjašnjava stečajni sud pa ga ili prihvata ili odbacuje.

KRIVIČNA ODGOVORNOST U TOKU STEČAJNOG POSTUPKA Prilikom otvaranja stečajnog postupka i samim tokom stečajnog postupka može doći do određenih nepravilnosti, kako od strane stečajnog dužnika tako i od strane organa stečajnog postupka. I stečajni dužnik I organi stečajnog postupka su obavezani da deluju i rade u skladu sa zakonom. U slučaju da se pokaže da je došlo do nepoštovanja zakonskih odredbi o stečajnom postupku od strane ovih lica, protiv istih će se postupati po krivičnom zakonu Republike Srbije. U krivičnom zakonu Republike Srbije vezano za stečajni postupak stoji sledeće: Zloupotreba lažnog stečaja (1) Ko u nameri da izbegne plaćanje svojih obaveza, prividnim ili stvarnim umanjenjem svoje imovine prouzrokuje stečaj na taj način što: 1) celu ili deo imovine prividno ili ispod tržišne vriednosti proda, prikrije, besplatno ustupi ili uništi; 2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja; 3) prikrije, uništi, preinači ili tako vodi poslovne knjige, isprave ili spise koje je po zakonu ili drugom propisu obavezno voditi da se iz njih ne može utvrditi stvarno imovno stanje, ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže

10

takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj, kazniće se zatvorom do tri godina novčanom kaznom. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca, učinilac ce se kazniti zatvorom od jede do pet godina. Prouzrokovanje stečaja nesavesnim poslovanjem (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugoj organizaciji koja vrši privrednu delatnost koje znajući za nesposobnost plaćanja organizacije, neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem ubescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ili obnavljanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje ili propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, prouzrokuje stečaj, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1 ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Zloupotreba u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja (1) Ko u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja prijavi lažno potraživanje ili potraživanje u lažnom isplatnom redu da bi time ostvario pravo koje mu ne pripada, kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do jedne godine. (2) Poverilac, član poverilačkog odbora ili stečajni upravnik koji za sebe ili drugoga primi imovinsku korist ili obećanje imovinske koristi da se donese ili da se ne donese određena odluka, ili da se na drugi način ošteti barem jedan poverilac u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja, kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do tri godine. (3) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko poveriocu, članu upravnog odbora ili stečajnom upravniku da ili obeća imovinsku korist radi izvršenja dela iz stava 2. ovog člana.

11

Oštećenje ili povlašćivanje poverilaca

(1) Ko znajući da je postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način stavi kojeg poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti najmanje jednog od svojih poverilaca, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko znajući da je postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra poverioce, prizna neistinito potraživanje, sastavi lažan ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti najmanje jednog od svojih poverilaca. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila znatna šteta ili ako je radi toga prema oštećenom pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili stečaj, učinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

12

ZAKLJUČAK Iz navedenih podataka možemo zaključiti da je stečaj, odnosno stečajni postupak višeslojno postavljen i složen proces. Stečajni postupak je veoma bitan prilikom nemogućnosti određenog poslovnog subjekta da ispuni svoje obaveze prema potražiocima u određenom vremenskom roku. Ovim postupkom se izbegava anarhija koja bi nastala u slučaju nesprovođenja istog, odnosno nastoje se ispuniti sva potraživanja od tog poslovnog subjekta prodajom njegove imovine, raspodelom sredstava i slično. Na taj način ni jedan potražioc sredstava neće biti oštećen. Kao što se vidi iz ovog seminarskog rada, stečajni postupak je jasno definisan zakonom, od razloga za njegovo pokretanje, zatim na koji način se pokreće stečajni postupak, koji su organi stečajnog postupka, koja lica određuju organe stečajnog postupka, koja su prava i odgovornosti tih organa, koja su prava i obaveze stečajnog dužnika, prava i obaveze stečajnog upravnika, kako se vrši namirivanje poverilaca, kako se vrši raspodela, to jest deoba imovine stečajnog dužnika, na koji način se zaključuje stečajni postupak, dejstva zaključenja stečajnog postupka i krivična odgovornost lica koja učestvuju u stečajnom postupku. Čitav ovaj niz mera i postupaka su bitni da bi se pravilno izvršio stečajni postupak. Sama složenost ovakvog procesa nam jasno pokazuje obimnost i težinu sprovođenja stečajnog postupka ali nam jasno pokazuje i njegovu značajnost u funkcionisanju jedne pravne države. U tom slučaju, možemo zaključiti da je stečajni postupak neophodan u funkcionisanju privrede jedne zemlje da bi se zaštitila sva pravna i fizička lica, u nekim slučajevima i sama država, koja imaju potraživanja na štetu određenog poslovnog subjekta, ukoliko taj poslovni subjekat nije u mogućnosti da ispunjava sve svoje obaveze prema njima u zakonski predviđenom vremenskom roku.

13

LITERATURA

1) Rodić, J. Filipović M.: Poslovne finansije,BPŠ, Beograd ,2010. 2) Ratković Abramović M.: Korporativne finansije, BPŠ, Beograd, 2011. 3) Krivični zakon Republike Srbije 4) Zakon o stečajnom postupku

14