Stecaj. Post. 1.Odgovori

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

1. POJAM STEČAJA i STECAJNOG POSTUPKA Stečaj se određuje kao stanje proglašeno od strane suda u kome se, s jedne strane nalazi dužnik koji je obustavio plaćanja ili mu je imovina nedovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, a sa druge strane poverioci čija su potraživanja ugrožena obustavom plaćanja ili prezaduženošću njihovog zajedničkog dužnika. Osnovno načelo i osnovni cilj stečaja je namirenje poverilaca stečajnog dužnika nakon unovčenja i oblikovanja stečajne mase. Stečaj je stanje jednog subjekta prouzrokovano njegovom nesposobnošću plaćanja, odnosno nemogućnošću izvršavanja obaveza. Stečajni postupak označava put koji se mora preći do kraja kada se gasi jedan subjekt – stečajni dužnik, odnosno koji će se u jednom momentu prekinuti, kada dolazi do obustavljanja stečajnog postupka i nastavka rada dužnika. Stečaj i stečajni postupak samo su dva termina koja označavaju jedan institut, s tim što prvi termin označava stanje finansijski nesposobnog subjekta – dužnika, dok drugi označava postupak u kome će se primeniti posebna pravila radi utvrđivanja da li je određeni subjekt platežno nesposoban, koliko period platežne nesposobnosti traje, postoji li verovatnoća da taj subjekt nastavi sa radom, na koji način će se namiriti poverioci tog subjekta. 2. Vrste stečaja Postoje tri podele i to na: 1) građanski i trgovački stečaj; 2) opšti i posebni stečaj; i 3) glavni i sporedni strani postupak kod međunarodnog stečaja, koji još možemo nazvati glavnim i sekundarnim postupkom. 3. Načela stečajnog postupka Načelo zaštite neprivilegovanih poverilaca, Načelo jednakosti neprivilegovanih poverilaca, Načelo univerzalnosti, Načelo sudskog vođenja postupka, Načelo ekonomije postupka, Načelo srazmernosti, Načelo izuzetnosti, Načelo reorganizacije stečajnog dužnika i Načelo legaliteta. 4. Osnovni uslovi za pokretanje stečajnog postupka Razlog za pokretanje stečajnog postupka jeste platežna nesposobnost dužnika. Da bi stečajni postupak mogao biti pokrenut protiv dužnika, treba da se ispuni određeni uslov, a to je da dužnik 30 dana neprekidno ne izmiruje svoje dospjele obaveze. Smatramo da bi nesposobnost za plaćanje i preteću platežnu nesposobnost trebalo definisati kao jedina dva razloga za pokretanje stečajnog postupka. 5. Karakteristike stečajnog dužnika Insolventnost ili prezaduženost, Da bi se stečajni postupak pokrenuo, potrebno je da je dužnik nesposoban za plaćanje. Na ovom mestu ćemo, samo, reći da je potreban određen protek vremena u kome dužnik nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze. Ako dužnik ne izvrši svoje obaveze u zakonski određenom roku, tada se stiču uslovi za pokretanje stečajnog postupka; Više poverilaca (pravilo concursus creditorum), Jedan od osnovnih uslova, a možemo reći i karakteristika jeste postojanje više poverilaca koji imaju potraživanja prema dužniku. U zavisnosti od kategorije njihovih potraživanja, zavisiće i njihov položaj u stečajnom postupku; Dovoljno imovine za namirenje poverilaca, Ako nema dovoljno imovine za namirenje, neće se voditi stečajni postupak odnosno on će se odmah zaključiti. Stečajni postupak će se voditi, i ako ima dovoljno imovine za pokriće troškova stečajnog postupka; i Predlog ovlašćenog lica za otvaranje stečajnog postupka, Zakonom se mora precizno odrediti krug lica, koji mogu da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka. Ako ne postoji predlog i ako nema napred navedenih pretpostavki (uslova), tada neće doći do otvaranja stečaja. 6. Nadležnost za pokretanje stečajnog postupka Stečajni postupak se po ZSP, pokreće pismenim predlogom stečajnog dužnika i poverilaca, koji imaju pravni interes. Poverioci moraju dokazati platežnu nesposobnost dužnika, kao i da učine validnim i verovatnim svoje potraživanje. Sud, kome je podnesen predlog za pokretanje stečajnog postupka, dužan je da, u roku od 15 dana od dana prijema, razmotri taj predlog. Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

7. Organi stečajnog postupka Organi stečajnog postupka (sudski organi) su po ZSP: 1. stečajni sudija, 2. privremeni stečajni upravnik (u prethodnom postupku), 3. stečajni upravnik, 4. skupština poverilaca, 5. privremeni odbor poverilaca (u prethodnom postupku), i 6. odbor poverilaca. 8. Stečajni sudija kao organ stečajnog postupka “Stečajni sudija u stečajnom postupku vrši glavnu sudsku ulogu i ovlašćen je za vršenje sledećih osnovnih radnji, koji su uslov za funkcionisanje postupka: Odlučivanje o stečajnom razlogu (za pokretanje stečajnog postupka); Imenovanje svih subjekata u stečajnom postupku; Namirenje poverilaca; i Zaključenje stečajnog postupka.” 9. Stečajni upravnik Stečajni upravnik je operativni organ stečajnog postupka. Stečajni upravnik se određuje odlukom o otvaranju stečajnog postupka. Stečajnog upravnika možemo da definišemo kao poseban organ stečajnog postupka, koji pod nadzorom stečajnog sudije i poverilaca, vrši poslove stečajnog dužnika, koji se sastoje u prikupljanju i unovčavanju imovine dužnika i namirenju poverilaca. 10. Ovlaštenja, odgovornost i osiguranje stečajnog upravnika Stečajni upravnik ima brojna ovlašćenja. Njegove aktivnosti se sastoje, pre svega, u utvrđivanju i ispitivanju potraživanja poverilaca, kao i u prikupljanju i unovčenju stečajne mase. Osim toga, on može nastaviti poslovanje dužnika, ako to nije štetno za poverioce. Da bi pravilno vršio navedene poslove, stečajni upravnik mora, pre svega, da sačini popis stečajne mase, koju predaje stečajnom sudiji. Ta lista mora sadržavati pregled svih predmeta imovine dužnika uz naznačenje i knjigovodstvene vrednosti i očekivanog iznosa, koji se može dobiti, prilikom unovčenja. Isto tako, stečajni upravnik mora sastaviti i listu poverilaca za koje je saznao. Odgovornost stečajnog upravnika, ukoliko skrivljeno povredi obaveze, koje je dužan da izvršava u stečajnom postupku, u obavezi je da naknadi štetu, koja je izazvana takvim delovanjem. Međutim, ako neke obaveze, koje su trebale da se ispune iz stečajne mase, nisu ispunjene, a stečajni upravnik nije mogao da predvidi da te obaveze neće moći biti ispunjene, neće odgovarati za eventualnu štetu. Kao što se vidi, ZSP predviđa skrivljenu odgovornost stečajnog upravnika u postupku. ZSP nije bliže odredio oblike te odgvoornosti, tako da ćemo morati da se poslužimo opštim definicijama. Pod aktima stečajnog upravnika, koji su učinjeni sa skrivljenom odgovornošću, podrazumevaćemo akte, koji su učinjeni sa namerom ili krajnjom nepažnjom. Sa druge strane, u ZSP se predviđa da stečajni upravnik neće odgovarati, ako neke obaveze ne budu izmirene iz stečajne mase, a on to nije mogao da predvidi na vreme. Stečajni upravnik je obavezan da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za sve rizike odgovornosti, koji su povezani sa njegovim vršenjem poslova u stečajnom postupku. Stečajni upravnik je dužan, da zaključi kod osiguravajućeg društva ugovor o osiguranju od građanske odgovornosti. Ono što je interesantno, odnosi se na visinu osigurane sume i na oslobađanje od obaveze osiguranja. Visina osigurane sume je 50.000 konvertibilnih maraka, ali stečajni sudija može odrediti i veću osiguranu sumu u zavisnosti od toga, kolika je očekivana stečajna masa. Od visine osigurane sume zavisi i visina premije osiguranja, koja bi trebala da se plati iz stečajne mase, odnosno da se kvalifikuje kao trošak stečajne postupka. 11. Skupština poverilaca Skupštinu poverilaca saziva stečajni sudija. Stečajni sudija i rukovodi skupštinom poverilaca. Prva skupština poverilaca se saziva odlukom o pokretanju stečajnog postupka, dok se kasnije saziva ili na predlog stečajnog upravnika, odnosno odbora poverilaca ili na predlog najmanje pet poverilaca, koji poseduju najmanje jednu petinu svih prijavljenih potraživanja. Pravo glasa u skupštini poverilaca imaju samo poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja i čija potraživanja nisu Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

osporena. Sve odluke skupštine poverilaca donose se apsolutnom većinom prisutnih poverilaca, ali iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali za određenu odluku, mora biti veći od polovine iznosa potraživanja prisutnih poverilaca. 12. Odbor poverilaca Odbor poverilaca je organ, koji u stečajnom postupku, zastupa interese, pre svega, poverilaca. Odbor poverilaca može uticati na odluke stečajnog sudije, kao i da nadzire i usmerava rad stečajnog upravnika. Znači, odbor poverilaca može uticati na sprovođenje stečajnog postupka. Po ZSP, skupština poverilaca može izabrati, iz redova poverilaca, odbor poverilaca. Zakonodavac predviđa da stečajni sudija može imenovati privremeni odbor poverilaca, ako odbor poverilaca nije izabran, ako je to u interesu poverilaca. Taj privremeni odbor poverilaca će funkcionisati do izbora odbora poverilaca. Grupe poverilaca koje moraju biti zastupljene u odboru poverilaca: To su poverioci sa najvišim potraživanjima, poverioci sa malim potraživanjima, radnici dužnika i razlučni poverioci. Odbor poverilaca ima pravo da zahteva podnošenje izveštaja od stečajnog upravnika. Na osnovu tih izveštaja, odbor poverilaca i vrši kontrolu. Za pojedine poslove stečajnog upravnika, koji su značajniji i odnose se na kupoprodaju nepokretnosti, pokretanje parnica, stečajni plan (u postupku reorganizacije dužnika), kao i na druge poslove značajne za stečajnu masu i njeno oblikovanje, biće potrebna saglasnost odbora poverilaca. Ako odbor poverilaca nije postavljen, tada će skupština poverilaca biti nadležna za davanje saglasnosti. Odbor poverilaca je dužan da na svaku sednicu pozove stečajnog sudiju. On, kao i stečajni upravnik može, ali ne mora da prisustvuje sednicama odbora poverilaca. Kao i stečajni upravnik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu za rad. 13. Vrste poverilaca Podnošenjem prijave potraživanja, poverilac stiče svojstvo stečajnog poverioca. Razlikujemo: - stečajne poverioce; - poverioce, čija se potraživanja kompenzuju u stečaju; - izlučne i razlučne poverioce; i - poverioce stečajne mase. 14. Stečajni poverioci Stečajni poverioci su lični poverioci stečajnog dužnika, čija potraživanja proizlaze iz pravnih odnosa sa stečajnim dužnikom. Isplatni redovi se formiraju u zavisnosti od vrste potraživanja i vremena, kada su ona nastala. Poverioci se svrstavaju u tri grupe, u tri isplatna reda: - stečajni poverioci opšteg isplatnog reda; - stečajni poverioci viših isplatnih redova; i - stečajni poverioci nižih isplatnih redova. Stečajni poverioci opšteg isplatnog reda su poverioci, koji u trenutku pokretanja stečajnog postupka imaju opravdan imovinski zahtev prema dužniku. U potraživanja višeg isplatnog reda spadaju, potraživanja koja nije mogao da namiri ni privremeni stečajni upravnik u toku prethodnog postupka, ni stečajni upravnik, ako se radi o nenamirenim potraživanjima iz prethodnog postupka. Zatim, u viši isplatni red spadaju i potraživanja zaposlenih kod dužnika. Ta potraživanja proističu iz radnog odnosa, najduže za posljednjih devet meseci, i to do dana pokretanja stečajnog postupka u visini najniže plate. 15. Isplatni redovi ZSP je definisao šest grupa u okviru nižih isplatnih redova. To su: - kamate, koje teku od otvaranja stečajnog postupka na potraživanja stečajnih poverilaca. Ovde se mora voditi računa o datumu, kada počinje da teče kamata, odnosno od kada će se kamata na ta potraživanja smatrati kao potraživanje nižeg isplatnog reda; - troškovi stečajnih poverilaca nastali u toku stečajnog postupka; - novčane i prekršajne kazne, kazne, koje su nastale kao posledica izvršenja krivičnog dela; - potraživanja za besplatnu činidbu dužnika; - potraživanja, koja se odnose na povraćaj zajma, u vezi kapitala osnivača; i

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

- potraživanja, kod kojih je niži isplatni red ugovoren između poverioca i dužnika. Ova potraživanja se namiruju nakon napred navedenih potraživanja. Kamate na potraživanja koja spadaju u niži isplatni red, svrstavaju se, takođe u isti red. Ista je situacija i sa troškovima, koji su nastali zbog učešća poverilaca u stečajnom postupku. 16. Izlučni i razlucni poverioci Izlučni poverioci su poverioci, kojima pripada neko stvarno ili obligaciono pravo, na osnovu kojeg mogu zahtevati da se određene stvari, koja nisu sredstva dužnika, izdvoje iz stečajne mase. Radi se o takvim pravima, koja isključuju pravnu mogućnost unovčenja stvari u pitanju i namirenja od strane poverilaca. Objekt ovih prava mogu biti fizičke stvari i prava. Izlučna prava zasnivaju se na pravu svojine ili na pravu korišćenja. Izlučna prava se ne gase, čak ni onda, ako su stečena neposredno pre otvaranja postupka. Razlučni poverioci su poverioci, koji imaju pravo odvojenog namirenja iz određenih stvari ili drugih sredstava stečajnog dužnika. Razlučna prava mogu biti založno pravo, pravo namirenja i pravo retencije. Titular razlučnog prava je, uvek, poverilac stečajnog dužnika, koji ima novčano potraživanje. On ima neko stvarnopravno ovlašćenje ili ima neki obligacioni zahtev za predaju stvari. Otvaranje stečajnog postupka ne utiče na razlučna prava poverilaca. Ako je novčano potraživanje razlučnog poverioca veće od vrednosti stvari ili prava na kome postoji pravo odvojenog namirenja, za nepodmireni višak poverilac učestvuje u postupku, pa se na taj deo njegovog potraživanja proteže dejstvo stečajnog postupka, razlučni poverioci imaju pravo i na kamate i troškove. To su hipotekarni poverioci, zatim poverioci, koji su zakonski, plenidbom ili sudskim putem stekli neko založno pravo, kao i poverioci, kojima je dužnik preneo neko pravo, zbog obezbeđenja, odnosno poverioci, koji imaju pravo retencije. 17. Prethodni stečajni postupak (pokretanje i svrha) Da li će se pokrenuti stečajni postupak ili ne, odlučuje stečajni sudija. On nakon podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, imenuje privremenog stečajnog upravnika ili veštaka, da bi utvrdio da li postoje razlozi za otvaranje stečaja protiv dužnika. Činjenica je da dužnik mora sarađivati sa stečajnim sudijom, na taj način što je dužan da pruži sve informacije o svom finansijskom stanju, kao i da stavi na uvid celokupnu dokumentaciju, koja se odnosi na navedeno. Ako predlog podnosi stečajni poverilac, on je dužan da uplati predujam za troškove prethodnog postupka. U protivnom, stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka. Sa druge strane, ako predlog podnosi dužnik, on nije dužan da položi predujam, ako dokaže da može finansirati prethodni postupak. Stečajni sudija postavlja privremenog stečajnog upravnika, može naložiti i zabranu pošte, koja je privremena i odnosi se samo na stečajnu masu. Sve radnje dužnika, koje se sastoje u raspolaganju njegovom imovinom, mogu biti uslovljene saglasnošću stečajnog sudije, sve radnje dužnika moraju biti uslovljene saglasnošću privremenog stečajnog upravnika. Stečajni sudija može odrediti da dužnik nema pravo raspolaganja svojom imovinom i da pravo upravljanja dužnikom prelazi na privremenog stečajnog upravnika. 18. Otvaranje stečajnog postupka Stečajni postupak sprovodi sud, koji je nadležan po sedištu ili prebivalištu dužnika. Nijedan strani sud ne može sprovoditi postupak stečaja nad dužnikom kome je sedište, odnosno prebivalište u domaćoj zemlji. U slučaju da se predlog za otvaranje stečajnog postupka podnese sudu, koji nije nadležan, taj sud će se oglasiti nenadležnim i predlog proslediti nadležnom sudu. Stečajni postupak sprovodi stečajni sudija pojedinac. Ako dođe do otvaranja stečaja protiv dužnika, stečajni sudija će doneti odluku o tome, ako je sam predlog dopušten, ako postoji stečajni razlog i ako je imovina stečajnog dužnika dovoljna za pokriće troškova postupka. U slučaju da imovina nije dovoljna, stečajni sudija će moći da donese odluku o pokretanju stečajnog postupka, jedino ako zainteresovano lice uplati predujam za pokriće troškova. Sam cilj stečajnog postupka je namirenje potraživanja poverilaca. Ako imovina dužnika nije dovoljna ni za namirenje troškova tog stečajnog postupka, stečajni sudija će doneti odluku i o otvaranju i o zaključenju stečajnog postupka. Tada se neće sprovoditi sve faze stečajnog postupka, nego će biti jedino neophodno, u takvom slučaju, namiriti troškove postupka, koji su nastali. Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

19. Imenovanje stečajnog upravnika Nakon donošenja odluke o otvaranju stečajnog postupka, stečajni sudija imenuje stečajnog upravnika, a ZSP reguliše i sadržinu rešenja o otvaranju stečajnog postupka. Osim podataka, koji se tiču stečajnog dužnika i stečajnog upravnika, rešenje sadrži i datum i sat otvaranja stečajnog postupka. Ako sat nije naveden, tada će se smatrati da je stečajni postupak pokrenut u podne-12 sati, onog dana, kada je doneseno rešenje. Sigurno je da je tačno određivanje vremena pokretanja stečajnog postupka bitno, zbog nastupanja posledica, koje su brojne. Rešenje o pokretanju stečajnog postupka sadrži i pozive poveriocima da prijave svoja potraživanja i to u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa, odnosno prijema rešenja, što zakonodavac, na ovom mestu, nije definisao, iako se radi o opštem pravilu. U rešenju o pokretanju stečajnog postupka stečajni sudija mora odrediti i ročišta za održavanje skupštine poverilaca, a u vezi odlučivanja o daljem toku stečajnog postupka, na osnovu izveštaja stečajnog upravnika, kao i u vezi sa ispitivanjem potraživanja. 20. Pravne posljedice otvaranja stečajnog postupka Otvaranje stečajnog postupka utiče na status stečajnog dužnika, na taj način, što se njemu ograničavaju određena prava, koja se sastoje u upravljanju i raspolaganju imovinom, kojom raspolaže. Znači, stečajnom dužniku se ograničava poslovna sposobnost. Stečajnom dužniku se ograničava poslovna sposobnost, ali to ograničenje zavisi i od stečajnog upravnika, kao i od stečajnog sudije, u zavisnosti od radnje, koja se preduzima u stečajnom postupku, odnosno od davanja saglasnosti stečajnog upravnika na radnju dužnika u postupku. Ograničenje prava (upravljanje, raspolaganje) se odnosi i na zastupnike i punomoćnike stečajnog dužnika. Sva prava stečajnog dužnika prelaze na stečajnog upravnika. Sva prava stečajnog dužnika prelaze na stečajnog upravnika, a ono što je naročito bitno, jeste da su sva raspolaganja stečajnog dužnika svojom imovinom, u toku postupka, bez dejstva. Naravno, to se ne odnosi na raspolaganje, odnosno radnje dužnika vezane za zemljišne knjige, pre svega, zbog poštovanja načela pouzdanosti u zemljišne knjige. Stečajni dužnik ne sme preduzimati pravne radnje vezane za raspolaganje svojom imovinom. Ograničavanje poslovne sposobnosti stečajnog dužnika se najviše ogleda u zabrani raspolaganja njegovom imovinom, a jedan od osnovnih ciljeva otvaranja stečajnog postupka, jeste da se stečajni dužnik onemogući da vrši radnje, koje će dovesti do umanjenja stečajne mase, odnosno do onemogućavanja namirenja stečajnih poverilaca. 21.Parnični i vanparnični postupci – status Otvaranjem stečajnog postupka, parnični i vanparnični postupci u kojima dužnik učestvuje kao stranka prekidaju se ex lege, prekidaju se i izvršni postupci radi namirenja i radi osiguranja. Ne može se dopustiti ni vođenje takvih postupaka, čak i kada za određena potraživanja postoje izvršne isprave. Prekid nastupa u svim aktivnim i pasivnim parnicama stečajnog dužnika. Do prekida ne mora doći, kada je dužnik tužilac, a predmet spora se odnosi na imovinu dužnika, odnosno na stečajnu masu, mogu nastaviti postupak. Prekid nastupa u svim vrstama parničnog postupka, znači u privrednim sporovima, građanskim parnicama, postupcima zbog smetanja poseda, postupcima u parnicama i radnim odnosima, kao i u postupcima, koji su u toku pred izabranim sudom (arbitražom). Rešenje o prekidu koje donosi nadležni prvostepeni sud je deklarativne prirode, jer prekid postupka nastupa otvaranjem stečajnog postupka, znači po sili zakona, obavezan da isto dostavi strankama, kako bi one mogli podneti žalbu. Iako se parnični ili neki drugi postupak prekida, pokretanjem stečajnog postupka, moguće je podneti žalbu protiv rešenja o prekidu, o kojoj će se odlučivati u posebnom postupku. Nakon otvaranja postupka lični poverioci se ne mogu više naplatiti van stečajnog postupka po načelu prioriteta, od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. Ako se radi o prinudnom izvršenju, koje se odnosi na dugove stečajne mase, a koji nisu nastali radnjama stečajnog upravnika, ono nije dopušteno u roku od šest meseci, nakon pokretanja stečajnog postupka. Prinudno izvršenje, koje se odnosi na dugove stečajne mase, biće dozvoljeno, samo ako su ti dugovi zasnovani radnjama stečajnog upravnika. Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

Prinudno izvršenje je, u ovim slučajevima, dozvoljeno i zbog zaštite trećih lica, odnosno ugovornih strana u navedenim obligacionim odnosima. Dugovi (kao i troškovi) stečajne mase spadaju u potraživanja stečajne mase nastala nakon pokretanja stečajnog postupka. 22. Zabrana pošte i saradnja dužnika Može se desiti da se ne može utvrditi gde se nalaze delovi imovine dužnika, od kojih treba da se formira stečajna masa. Jedna od mera, kojom se štiti stečajna masa, jeste i zabrana pošte, što praktično znači da stečajni sudija može doneti rešenje o dostavljanju svih pošiljaka dužnika stečajnom upravniku. Ako su u opasnosti i stečajna masa i poverioci, stečajni sudija, može na zahtev stečajnog upravnika (i po službenoj dužnosti) doneti rešenje o zabrani pošte dužnika. Nakon donošenja rešenja od strane stečajnog sudije, stečajni upravnik može otvarati poštu dužnika. Stečajni upravnik može zadržati samo one pošiljke, koje se odnose na imovinu dužnika (stečajnu masu). Ostale pošiljke, koje su lične prirode, stečajni upravnik mora, hitno, dostaviti stečajnom dužniku. Navedene radnje stečajni upravnik mora oprezno da vrši, u skladu sa pravilima kancelarijskog poslovanja. Zabrana pošte se određuje, jedino ako su u opasnosti stečajna masa, a, samim tim, i poverioci. Rešenje o određivanju zabrane pošte mora biti obrazloženo, kako bi se iz tog obrazloženja videla neophodnost određivanja ove mere. Ova mera se može odrediti, ako dužnik nije prijavio svoju imovinu, odnosno, ako postoji mogućnost da se njegova imovina nalazi u drugim mestima (van mesta njegovog prebivališta i poslovanja), kao i u drugim državama. Nakon pokretanja stečajnog postupka, stečajni dužnik ima obavezu da sarađuje sa organima stečajnog postupka. Stečajni dužnik ima obavezu da stečajnom sudiji, stečajnom upravniku, odboru poverilaca, a i skupštini poverilaca dostavlja sve podatke i obaveštenja koja se odnose na stečajni postupak. To je obaveza, tako da prema stečajnom dužniku mogu biti preduzete mere, ako on ne ispunjava navedenu dužnost. Stečajni dužnik, mora, pre svega sarađivati sa stečajnim upravnikom. On ima obavezu da mu preda svu potrebnu dokumentaciju za stečajni postupak. Stečajni dužnik mora, uvek, kada je pozvan, da se javi stečajnom sudiji da bi ispunio svoju obavezu obaveštavanja o okolnostima, koje su bitne za stečajni postupak. Stečajni dužnik mora davati tačna obaveštenja, o čemu može da se sačini beleška, odnosno zapisnik, koji potpisuje i dužnik. Napred smo rekli, da stečajni dužnik ima obavezu davanja podataka i obaveštenja o stečajnom postupku, inače će protiv njega biti preduzete mere. 23. Stečajni postupak i pravni poslovi Pravni odnosi i potraživanja, koji nastaju u privrednom prometu, po pravilu su ugovornog karaktera. Pitanje dejstva pravnih poslova u ovim postupcima, i pitanje, da li treba praviti razliku između pravnih poslova, odnosno ugovora, u kojima je jedna strana ispunila svoju obavezu i ugovora, u kojima ni jedna strana nije ispunila svoju obavezu. Otvaranje stečajnog postupka ima dejstvo, isključivo na ugovore, koji do dana otvaranja postupka nisu u celini bili izvršeni. Ugovori koji nisu izvršeni do otvaranja stečajnog postupka, svrstavamo u dve grupe: Ugovori, koje je jedna strana ispunila u celini. Ovo su ugovori, u kojima je jedna strana ispunila u celini svoju obavezu pre otvaranja stečajnog postupka. Ako je strana, koja je ispunila svoju obavezu stečajni dužnik, druga strana ispunjava svoju obavezu, u svemu, kako ona glasi. Ali, ako je druga strana ispunila svoju obavezu u celini, a stečajni dužnik samo delimično ili nikako, potraživanje poverilaca iz takvog ugovora namiruje se kao stečajno potraživanje, i Ugovori, koje ni jedna strana nije ispunila. Ovo su ugovori, u kojima ni jedna strana nije ispunila svoju obavezu u celini ili delimično. Njihov dalji opstanak zavisi direktno od stečajnog upravnika. Stečajni upravnik može da otkaže takav ugovor. On će to učiniti, kada se realizovanje ugovora ne može svrstati pod završavanje poslova, čije je izvršenje nužno da bi se sprečilo nastupanje štete na sredstvima dužnika. Poverilac može tražiti od stečajnog upravnika da se izjasni o sudbini ugovora, obzirom da nije određeno u kom roku stečajni upravnik mora da se izjasni o otkazivanju ugovora ili o njegovom ostajanju na snazi. U ZSP se navodi da je stečajni upravnik dužan, bez odlaganja, da izjavi da li će da zatraži ispunjenje ugovora, ako ga druga strana pozove na ispunjenje. U slučaju da stečajni upravnik odbije ispunjenje, odnosno da otkaže ugovor, kao što je rečeno, onda će druga ugovorna strana svoje potraživanje moći da prijavi, kao stečajni poverilac. Ugovore, kod kojih je ispunjenje o roku

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

bitni sastojak, nazivamo fiksnim ugovorima, tako da se oni raskidaju, ako dužnik u ugovorenom roku ne ispuni svoju obavezu. 24. Ugovori o radu ZSP je predvideo da danom pokretanja stečajnog postupka, prestaju svi ugovori o radu. Znači, otvaranjem stečaja automatski prestaju ugovori o radu. Svi radnici stečajnog dužnika dobijaju otkaz. Stečajni upravnik je sada, «oslobođen» obaveze raskidanja ugovora o radu radnika dužnika, nakon otvaranja stečajnog postupka. Stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti sve radnike o otkazivanju ugovora o radu, odnosno o prestanku radnog odnosa. Ukoliko se donese odluka o nastavku poslovanja dužnika, tada stečajni upravnik može zaključivati nove ugovore o radu. Isto će biti i ako se ukaže potreba za angažovanjem radnika za potrebe sprovođenja stečajnog postupka. To znači da stečajni upravnik može angažovati radnike, samo ako se za to ukaže potreba. Radnici dužnika, kojima je prestao ugovor o radu, usled pokretanja stečajnog postupka, mogu ostvarivati sve zahteve, kao stečajni poverioci opšteg isplatnog reda. Ti zahtevi se odnose na naknadu štete zbog raskinutog ugovora o radu kao i na otpremninu. 25. Prebijanje potraživanja Pokretanje stečajnog postupka ne utiče na pravo stečajnog poverioca na prebijanje potraživanja, ako je to pravo stečeno na osnovu zakona ili ugovora. Potraživanja, kod kojih je moglo da se izvrši prebijanje do dana otvaranja stečajnog postupka, smatrala su se prebijenim i nisu se prijavljivala u stečajnu masu. Da bi moglo da se izvrši prebijanje, nije se tražilo da su potraživanja dospela i istovrsna. Ako potraživanja nisu dospela, u vreme pokretanja stečajnog postupka, ili su ona pod odložnim uslovom, do prebijanja tih potraživanja će doći, tek kada se ispune uslovi. To znači, da se odredbe, koje definišu da nedospela potraživanja dospevaju otvaranjem stečajnog postupka, kao i one odredbe ZSP, koje definišu da se potraživanja, koja su vezana uz raskidni uslov, postaju bezuslovna pokretanjem stečajnog postupka, ne primenjuju. Ukoliko potraživanja glase na različite valute, prebijanje se može izvršiti, ako se te valute u mestu plaćanja potraživanja mogu slobodno menjati. 26. Pobijanje pravnih radnji (razlozi za pobijanje pravnih radnji duznika) Predmet pobijanja u stečaju može biti samo pravna radnja, koja se tiče sredstava dužnika, s tim, što moraju da budu prouzrokovane posledice, koje će biti i razlog za pobijanje. Pobijati se mogu samo pravne radnje, koje imaju neki značaj, kao što su pravni poslovi. Pobijati se mogu i procesne radnje, kao i propuštanja. Postoje dve grupe razloga za pobijanje dužnikovih pravnih radnji u stečaju. Razlozi objektivno-subjektivnog karaktera čine prvu grupu. Ovde se traži, istovremeno, postojanje jednog od dva objektivna elementa, a to su ili oštećenje poverilaca ili pogodovanje poverilaca, kao i postojanje subjektivnog elementa, a to je, da je druga strana znala ili morala znati za ekonomsko-finansijsko stanje dužnika. Drugu grupu čini samo jedan razlog, koji je objektivan. To je slučaj, kada se pravnom radnjom bez naknade ili sa neznatnom naknadom izvrši prenos stvari, koje čine osnovna sredstva, obrtna sredstva ili sredstva zajedničke potrošnje ili se izvrše davanja, odnosno usluge, kao svako drugo raspolaganje bez naknade. Ovde je, kao što se vidi, reč o preduzeću, odnosno pravnom subjektu, koji je dužnik. Postoje tri opšte pretpostavke (uslova) za pobijanje dužnikove pravne radnje: Da je nad dužnikom otvoren stečajni postupak. Otvaranjem stečajnog postupka dolazi do obaveze stvaranja stečajne mase i namirenja poverilaca, kada pojedini poverioci mogu biti izigrani (oštećeni) radnjama dužnika, koje je on vršio pre stečaja, znajući da neće moći da izvršava svoje obaveze prema ostalim poveriocima; Da postoji pravna radnja, koja se može pobijati. Te radnje se mogu razvrstati u nekoliko grupa, kao što je navedeno u ZSP, u zavisnosti od načina izvršenja tih radnji i u zavisnosti od kategorije poverilaca, koji su tim radnjama pogodovani; i Da se pobijanjem stvaraju povoljniji uslovi za namirenje poverilaca. Do pobijanja pravnih radnji ne može doći, ako ne dolazi do oštećenja pojedinih poverilaca. Postoje dve grupe razloga za pobijanje dužnikovih pravnih radnji u stečaju. Razlozi objektivnosubjektivnog karaktera čine prvu grupu. Ovde se traži, istovremeno, postojanje jednog od dva Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

objektivna elementa, a to su ili oštećenje poverilaca ili pogodovanje poverilaca, kao i postojanje subjektivnog elementa, a to je, da je druga strana znala ili morala znati za ekonomsko-finansijsko stanje dužnika. Drugu grupu čini samo jedan razlog, koji je objektivan. To je slučaj, kada se pravnom radnjom bez naknade ili sa neznatnom naknadom izvrši prenos stvari, koje čine osnovna sredstva, obrtna sredstva ili sredstva zajedničke potrošnje ili se izvrše davanja, odnosno usluge, kao svako drugo raspolaganje bez naknade. 27. Koje radnje stečajnog dužnika se mogu pobijati, a koje se ne mogu pobijati Predmet pobijanja u stečaju može biti samo pravna radnja, koja se tiče sredstava dužnika, s tim što moraju da budu prouzrokovane posledice, koje će biti i razlog za pobijanje. Pobijati se mogu samo pravne radnje, koje imaju neki značaj, kao što su pravni poslovi. Pobijati se mogu sledeće pravne radnje, koje su omogućile poveriocu namirenje ili osiguranje: - ako su preduzete u zadnjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je u vreme izvršenja radnje dužnik bio nesposoban za plaćanje, odnosno ako je poverilac, u vreme preduzimanja radnje, znao ili morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje. ZSP definiše, ne samo, da je poverilac znao za nesposobnost za plaćanje dužnika, već i da iz grube nepažnje nije znao da je dužnik finansijski nesposoban. - ako su preduzete nakon podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka i ako je, u vreme izvršenja pravnih radnji, poverilac znao ili morao znati za dužnikovu nesposobnost za plaćanje, odnosno za predlog za otvaranje stečajnog postupka. Na isti način je i ovde, zakonodavac definisao savesnost poverioca. Pretpostavlja se da je poverilac iz okolnosti slučaja znao ili morao znati za podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka, odnosno da je znao za finansijsku situaciju dužnika. Kada govorimo o ovakvom namirenju poverilaca, govorimo o dva momenta preduzimanja pravne radnje, kada će se ceniti savesnost poverioca i nesposobnost za plaćanje dužnika. Koje radnje stečajnog dužnika se ne mogu pobijati: Ne mogu se pobijati: - pravne radnje, koje je dužnik izvršio u okviru tekućeg poslovanja, kao i poslovi, koje je izvršio na osnovu odobrenja stečajnog upravnika. Znači, to su, uglavnom poslovi, koje dužnik obavlja uz saglasnost stečajnog upravnika; - pravne radnje, koje je dužnik izvršio u slučaju da je podnesen stečajni plan, kao osnova postupka reorganizacije dužnika. U tom slučaju, mogu biti preduzete određene pravne radnje od strane dužnika, koje ne mogu biti predmet pobijanja, a čija sadržina zavisi od predloženih mera u stečajnom planu; - isplate po menicama i čekovima, ako je druga strana morala da primi isplatu, da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih i čekovnih obveznika. 28. Unovčenje stečajne mase Nakon pokretanja stečajnog postupka, stečajni upravnik preuzima celokupnu imovinu dužnika i tokom celog postupka upravlja tom imovinom. Osnovni zadatak stečajnog upravnika je da stvori stečajnu masu iz koje će se namiriti sve obaveze dužnika. Ukoliko stečajni dužnik kod otvaranja stečajnog postupka, ne preda sve predmete, koje čine njegovu imovinu, stečajni upravnik ima ovlašćenje da traži od suda da naredi dužniku predaju tih predmeta, s tim što se mogu odrediti i prinudne mere, ukoliko dužnik ne postupi po naredbi suda. Pokretanjem stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika, a stečajni upravnik je ovlašćen da otvori nove račune, koji će biti u upotrebi u toku stečajnog postupka. Na te račune će se prebaciti svi iznosi sa starih računa dužnika, ukoliko ih ima. Naravno, na te račune će se uplaćivati sva sredstva, koja čine imovinu dužnika, odnosno, koja će kasnije činiti stečajnu masu. ZSP određuje i obavezu da se, uz firmu dužnika, dodaje oznaka da je on u stečaju, kako bi se sa time upoznala sva zainteresovana treća lica. Nakon pokretanja stečajnog postupka, stečajni upravnik vodi i sve poslovne knjige dužnika. 29. Glavna deoba Stečajni sudija, nakon davanja saglasnosti, određuje ročište za glavnu deobu. Na tom ročištu se razmatra predlog deobe. Taj predlog se može menjati i dopunjavati. Ako do toga ne dođe, onda Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

stečajni sudija daje saglasnost na predlog za glavnu deobu. Nakon toga, stečajni upravnik vrši deobu. Poveriocima se dostavljaju i izvršne isprave iz deobnog popisa, na koje je stečajni sudija dao saglasnost. Stečajni upravnik na ročištu za glavnu deobu polaže završni račun i podnosi izveštaj stečajnom sudiji. Ako se neke stvari ne mogu unovčiti, one se mogu predati poveriocima, po procenjenoj vrednosti, ako oni na to pristanu. Ako su neki iznosi zadržani kod deobe, usled pokretanja postupka za utvrđenje osporenih potraživanja, odnosno kod odricanja od odvojenog namirenja od strane razlučnih poverilaca, tada je stečajni upravnik dužan da iste položi u sudski depozit. Nakon deobe, stečajni upravnik podnosi izveštaj stečajnom sudiji o izvršenoj deobi. Znači, stečajni upravnik po ZSP podnosi dve vrste izveštaja, jedan na samom ročištu za glavnu deobu, koji se odnosi na sam stečajni postupak i unovčenje stečajne mase i, drugi, nakon izvršene deobe, o sprovođenju te deobe. Od objavljivanja poziva za ročište za glavnu deobu do njegovog održavanja, ne sme proći manje od 15, a ni više od 30 dana. 30. Zaključenje stečajnog postupka Kod zaključenja stečajnog postupka, stečajni sudija posle prijema izveštaja od stečajnog upravnika o završetku svih poslova u stečajnom postupku, odlučuje o zaključenju stečajnog postupka. Znači, nakon okončanja glavne deobe, stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka, koje se objavljuje u Sl. glasniku. Stečajni poverioci mogu, nakon zaključenja stečajnog postupka, pokrenuti prinudno izvršenje protiv dužnika, samo na osnovu izvršne isprave izvoda iz tabele. Tu ispravu izdaje stečajni sudija, ali samo nakon zaključenja stečajnog postupka. Praktično, poverioci mogu da namire svoja potraživanja po opštim pravilima građanskog prava. Naravno, nakon donošenja rešenja o zaključenju stečajnog postupka, stečajni dužnik se briše iz registra, tako da on prestaje da postoji. 31. Obustava stečajnog postupka Stečajni postupak se može obustaviti na predlog stečajnog dužnika, ako on pruži obezbeđenje da, nakon toga neće nastupiti njegova nesposobnost za plaćanje i da će on moći da izvršava svoje obaveze. Stečajni dužnik ovu činjenicu mora učiniti verovatnim, a o čemu odlučuje stečajni sudija. Stečajni postupak će se obustaviti i ako dužnik pribavi saglasnost svih poverilaca, koji su prijavili potraživanja, za obustavu. Stečajni sudija može slobodno odlučiti, da li je, za obustavu stečajnog postupka, potrebna saglasnost i onih poverilaca, čija su potraživanja osporena od strane stečajnog upravnika ili dužnika. Predlog za obustavu se javno oglašava. Stečajni sudija odlučuje o predlogu na osnovu usmenog izveštaja podnosioca predloga za obustavu stečajnog postupka, stečajnog upravnika i odbora poverilaca, ako je isti osnovan. Pre obustave, stečajni upravnik je dužan da izmiri nesporne obaveze, dok je za sporne obaveze dužan da pruži obezbeđenje. Nakon obustave, stečajni dužnik će moći ponovo da raspolaže svojom imovinom, koja je, pre obustave, predstavljala stečajnu masu. Kada rešenje o obustavi stečajnog postupka postane pravosnažno, tada se u registru briše zabeležba upisa o pokretanju stečajnog postupka protiv dužnika. Svaki stečajni poverilac ima pravo na žalbu protiv rešenja o obustavi stečajnog postupka, odnosno pravo na žalbu ima i stečajni dužnik, ako sud rešenjem odbije predlog za obustavu stečajnog postupka. 32. Stečajni postupak male vrednosti Zakonodavac je, u okviru odredaba o stečajnom upravniku naveo šta je stečajni postupak male vrednosti, onaj u kome očekivana vrednost stečajne mase ne prelazi 20.000 konvertibilnih maraka. Kod stečajnog postupka male vrednosti i stečajna masa je mala, ali ne toliko da ne bi mogao da se vodi stečajni postupak. Stečajna masa u ovom slučaju nije neznatne vrednosti i premašuje troškove stečajnog postupka, tako da ne dolazi do obustave postupka. Kod stečajnog postupka male vrednosti visina stečajne mase je tolika da dozvoljava pokretanje i vođenje stečajnog postupka. Može se postaviti pitanje opravdanosti vođenja stečajnog postupka male vrednosti, iako su modifikovana pravila na način da su redukovani troškovi. Radi se samo o dva izmenjena pravila kod stečajnog postupka male vrednosti. Kad stečajni sudija primi izvještaj od stečajnog upravnika da su svi odnosi iz stečajnog postupka završeni, on razmatra zaključenje stečajnog postupka. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka javno se oglašava. Ta odluka se objavljuje u Sl. glasniku.

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

Kad odluka postane pravosnažna, stečajni sudija određuje brisanje dužnika iz sudskog registra i, samim tim dužnik prestaje da postoji. Posle završetka stečajnog postupka, stečajni upravnik podnosi stečajnom sudiji završni izveštaj o svom poslovanju. 33. Krivična dela u vezi sa stečajnim postupkom Kad govorimo o krivičnim delima u vezi sa stečajnim postupkom, govorimo o delima kojima se namerno uzrokuje takvo stanje u jednom privrednom subjektu koje dovodi do pokretanja stečajnog postupka, kao i o delima kojima se pre pokretanja ili u toku samog stečajnog postupka oštećuju poverioci. U pitanju su dve grupe krivičnih dela u vezi sa stečajnim postupkom. Radi se o krivičnim delima koja spadaju u grupu krivičnih dela protiv privrede. Krivična dela u vezi sa stečajnim postupkom, regulisana su Krivičnim zakonom Republike Srpske. Stečajna krivična dela nisu regulisana stečajnim zakonodavstvom, možemo ih podeliti na ona kojima se utiče na pokretanje stečaja i na ona koja se izvršavaju u toku samog postupka, a kojima se oštećuju poverioci, stečajna masa i drugi subjekti u postupku. KZ u okviru krivičnih dela, koja se mogu izvršiti u toku stečajnog postupka, predviđa dva krivična dela: 1) Zloupotreba u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja; i 2) Oštećenje ili povlašćivanje poverilaca. 34. Pojam reorganizacije stečajnog dužnika Reorganizacija stečajnog dužnika podrazumeva mogućnost nastavka njegovog poslovanja, iako je protiv njega pokrenut stečajni postupak. U postupku reorganizacije, podnosi se stečajni plan, koji je glavni akt tog postupka i od čije sadržine zavisi, da li će stečajni dužnik nastaviti sa radom ili će biti nastavljen stečajni postupak protiv njega. Stečajni plan pruža široke mogućnosti za definisanje statusa stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, ukoliko se pojavi mogućnost opstanka tog dužnika i ukoliko se postupak reorganizacije uspešno sprovede. Stečajni plan pruža čitav niz rešenja za dalji nastavak rada stečajnog dužnika, ne ograničavajući se samo na ona, koja navodi zakonodavac, već ostavlja mogućnost da podnosilac stečajnog plana pruži neko drugo rešenje za stečajnog dužnika, van onih, koja su navedena. 35. Stečajni plan (mjere stecajnog plana) Stečajnim planom se predviđaju mere, koje se preduzimaju prema stečajnom dužniku, kako bi on nastavio sa poslovanjem i kako bi mogao sticati dobit. Subjekti reorganizacije, a samim tim i stečajnog plana su stečajni dužnik i stečajni poverioci, kao i svi drugi subjekti ovog postupka, prema kojima reorganizacija, a i stečajni plan mogu delovati. ZSP je odredio trinaest mera, koje mogu biti primenjene u ovom postupku, ali je ostavio mogućnost za predviđanje još nekih mera od strane subjekata reorganizacije, To su sledeće mere stečajnog plana: 1. dužniku se ostavlja deo ili celokupna imovine, radi nastavka rada, 2. prenošenje dela ili celokupne imovine stečajnog dužnika na jedno ili više pravnih lica, već postojećih ili koja će, tek biti osnovana, 3. spajanje ili pripajanje dužnika sa jednim ili više pravnih lica, 4. prodaju cele ili dela imovine dužnika, sa ili bez razlučnih prava, 5. raspodelu dužnikove imovine poveriocima, 6. pretvaranje potraživanja u uloge, tako da poverioci preuzimaju kontrolu nad dužnikom, samim tim što se njihova potraživanja pretvaraju u osnovni kapital dužnika, 7. može slobodno odrediti na koji će način biti izmireni poverioci, 8. posebno odvojeno namirenje razlučnih prava, 9. meru smanjenja ili odlaganja isplate potraživanja, 10. pretvaranje obaveza dužnika u kredit, 11. može predvideti i preuzimanje jemstva za obaveze dužnika, odnosno davanje drugog osiguranja za ispunjenje obaveza dužnika, 12. može urediti odgovornost dužnika nakon završetka stečajnog postupka, i 13. mogu izdati nove akcije. 36. Smanjenje ili odlaganje isplate potraživanja kao mera stečajnog plana ZSP predviđa meru smanjenja ili odlaganja isplate potraživanja. Možemo reći, da ova mera predstavlja prinudno poravnanje. Prinudno poravnanje je ustanova u kojoj se poverioci ravnaju sa dužnikom u pogledu svojih potraživanja, ali tako da poravnanje dejstvuje i prema onim poveriocima, koji u njegovom zaključenju nisu učestvovali. Ono se zato i zove prinudno poravnanje, zato što se za njegovo zaključenje ili prihvatanje ne traži pristanak svih poverilaca. Što se tiče prinudnog poravnanja, uslove i pretpostavke za njegovo zaključenje možemo da definišemo Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

na sledeći način: a) da se radi o subjektu, koji nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze, odnosno da se radi o insolventnom subjektu, b) da postoji predlog za pokretanje postupka za zaključenje prinudnog poravnanja, c) da se postigne sporazum kvalifikovane većine poverilaca o zaključenju poravnanja, i d) da poravnanje potvrdi nadležni sud. Samim zaključenjem prinudnog poravnanja menja se sadržaj dužnikove obaveze prema poveriocima. Prinudno poravnanje ima dejstvo prema svim neprivilegovanim poveriocima, a i prema onim čija su potraživanja dospela do dana, kada je održano ročište, na kome je bilo zaključeno prinudno poravnanje, iako nisu učestvovali u tom postupku. Naravno, i ova mera, mera smanjenja ili odlaganja isplate potraživanja, može se kombinovati sa nekom od drugih mera. 37. Podnošenje stečajnog plana Stečajni plan može podneti dužnik, zajedno sa predlogom za otvaranje stečajnog postupka. To znači, da dužnik ima spreman plan za dalji nastavak poslovanja, iako su ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka. Nakon otvaranja stečajnog postupka, stečajni plan imaju pravo da podnesu stečajni upravnik i dužnik pojedinac. Stečajni plan se mora podneti do završnog ročišta. Možda bi pravilnije bilo, da se stečajni plan mora podneti pre završnog ročišta. Bez obzira, ko podnosi stečajni plan, glavnu ulogu u njegovom prihvatanju imaju poverioci, iako u ZSP nisu određeni kao podnosioci plana. No, oni mogu uticati na podnošenje plana, tako što mogu na ročištu poverilaca, uticati na stečajnog upravnika, odnosno mogu naložiti stečajnom upravniku da podnese stečajni plan. Samim tim, oni mogu uticati i na sadržinu stečajnog plana. U ZSP je predviđeno, da odbor poverilaca, ako je osnovan, može imati savetodavnu ulogu u sastavljanju stečajnog plana. To, praktično znači, da poverioci mogu sastavljati stečajni plan. U svakom slučaju, poverioci kao što smo i ranije konstatovali, imaju glavnu ulogu u prihvatanju i donošenju stečajnog plana što je i razumljivo, jer se stečajnim planom određuje, između ostalog, na koji način će biti izmirena njihova potraživanja. 38. Pripremni deo stečajnog plana Stečajni plan se sastoji od pripremnog dela i osnove za sprovođenje. Što se tiče pripremnog dela, u njemu se navode mere, koje su preduzete pre otvaranja stečajnog postupka ili koje treba da se preduzmu, kako bi se stvorio osnov za sprovođenje stečajnog plana, odnosno osnov za ostvarivanje prava subjekata postupka reorganizacije dužnika, tj. poverilaca, ali i samog dužnika. U pripremnom delu se moraju navesti podaci o samom planu, kao i o posledicama, koje će on proizvesti. Ti podaci su od značaja za prihvatanje plana od strane poverilaca. Pripremni deo stečajnog plana ima funkciju uvoda u osnovu za sprovođenje, iz koga se zainteresovana lica, pre svih, poverioci, mogu upoznati sa merama, koje će biti preduzete u cilju nastavka rada dužnika i namirenja poverilaca. Znači, iz pripremnog dela stečajnog plana mora se videti, na koji način će mere, koje su predviđene u stečajnom planu, dovesti do nastavka poslovanja dužnika, kao i na koji način će se namiriti poverioci. Postupak reorganizacije dužnika imaće smisla, jedino, ako poverioci mogu namiriti svoja potraživanja u većem obimu, nego što bi to bio slučaj u stečajnom postupku. U pripremnom delu se mora navesti, na koji način će se to postići, jer definiše meru ili mere, koje će se primenjivati u postupku reorganizacije dužnika. Pripremni deo mora navesti, u najkraćem, sadržinu osnove za sprovođenje (glavnog dela stečajnog plana). Cilj reorganizacije jeste povoljnije namirenje poverilaca i nastavak rada dužnika. Pripremni deo stečajnog plana predstavlja, kao što smo rekli, uvod u postupak reorganizacije, nakon kojeg dužnik nastavlja sa radom, odnosno nakon kojeg se stečajni postupak nastavlja. Osim toga, pripremni deo predstavlja i neku vrstu obaveštenja za sva zainteresovana lica o tome, šta će se preduzeti u postupku reorganizacije. 39. Osnova za sprovođenje stečajnog plana (glavni deo) Osnova za sprovođenje sadrži detaljnije informacije o izmeni statusa dužnika, kao i drugih subjekata u postupku reorganizacije. U osnovi za sprovođenje se moraju na detaljan način, navesti mere, koje će dovesti do nastavka rada stečajnog dužnika. U osnovi za sprovođenje se mora definisati i status svih subjekata, koji učestvuju u postupku reorganizacije. Pre svega, to se odnosi na poverioce. Poverioci sa različitim pravnim položajem se svrstavaju u posebne grupe. Tako imamo poverioce sa pravom odvojenog namirenja, zatim poverioce, koji nisu nižeg isplatnog reda, kao i poverioce pojedinih nižih isplatnih redova, ako planom nije predviđeno da njihova Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

potraživanja prestaju. U stečajnom planu se mogu razvrstati poverioci, koji imaju isti pravni položaj, ali imaju drugačiji interes, koji se tiče nastavka rada dužnika, odnosno naplate potraživanja. Naime, nekim poveriocima može biti u interesu nastavak poslovanja dužnika, dok bi drugim poveriocima bila u interesu što brža naplata potraživanja. U ovim odredbama se navodi da se takvo razvrstavanje mora obrazložiti. Iz toga proizlazi da se kod ovakve podele poverilaca, prema njihovom interesu, mora voditi računa o jednakosti poverilaca. Posebnu grupu će činiti i zaposleni kod dužnika, ali samo kao poverioci sa većim potraživanjima. 40. Prihvatanje stečajnog plana O stečajnom planu se raspravlja i glasa na posebnim ročištima. Stečajni sud zakazuje ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu i ono se mora održati u roku od 30 dana od dana zakazivanja. Ročište mora biti objavljeno, a u tom obaveštenju mora biti naznačeno da se može izvršiti uvid u stečajni plan u pisarnici suda. Određena lica se moraju posebno pozvati na ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu. To su stečajni poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja, razlučni poverioci, stečajni upravnik i dužnik pojedinac. Poverioci, koji se posebno pozivaju na ročište su oni poverioci, čija su potraživanja evidentirana. Ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu se ne sme održati pre ročišta za ispitivanje potraživanja, a ta ročišta se mogu spojiti. Ako dođe do spajanja tih ročišta, prvo se moraju ispitati potraživanja, obzirom da treba biti određeno, ko ima pravo glasa. U postupku glasanja o stečajnom planu, na pravo glasa stečajnih poverilaca, primenjuju se pravila ZSP o utvrđivanju prava glasa tih poverilaca. Isto tako, ako je stečajnim planom uređen status razlučnih poverilaca, na ročištu će se za svakog razlučnog poverioca, ispitati njegovo pravo, koje nije osporeno. Stečajni sud je dužan da sačini listu poverilaca i pravo glasa, koje im pripada, bez obzira da li se radi o stečajnim ili razlučnim poveriocima. Ta lista će biti sačinjena na osnovu zaključaka sa ročišta. Podnosilac stečajnog plana može izmeniti plan na samom ročištu za raspravljanje, na osnovu rasprave. Te izmene bi trebale biti inicirane, pre svega od strane poverilaca, obzirom da od njih zavisi da li će stečajni plan biti prihvaćen ili ne. Zakonodavac je predvideo da se o izmenjenom planu može glasati na istom ročištu, na kome je i izmenjen. Stečajni sud može odrediti posebno ročište za glasanje o stečajnom planu. To ročište se mora održati u roku od 30 dana od dana održavanja ročišta za raspravljanje. Na ročište za glasanje pozivaju se svi poverioci sa pravom glasa i dužnik. Prihvatanje stečajnog plana od strane subjekata reorganizacije je složeno, u tom smislu, što sud, u svakom delu ovog postupka, mora voditi računa o pravima subjekata, pre svega poverilaca, kao i o svrsishodnosti stečajnog plana, imajući u vidu stečajni postupak. 41. Ročišta za glasanje o stečajnom planu (grupe povjerilaca) Stečajni sud može odrediti posebno ročište za glasanje o stečajnom planu. To ročište se mora održati u roku od 30 dana od dana održavanja ročišta za raspravljanje. O stečajnom planu se raspravlja i glasa na posebnim ročištima. Stečajni sud zakazuje ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu i ono se mora održati u roku od 30 dana od dana zakazivanja. Ročište mora biti objavljeno, a u tom obaveštenju mora biti naznačeno da se može izvršiti uvid u stečajni plan u pisarnici suda. Određena lica se moraju posebno pozvati na ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu. Na ročište za glasanje pozivaju se svi poverioci sa pravom glasa i dužnik. U postupku glasanja o stečajnom planu, na pravo glasa stečajnih poverilaca, primenjuju se pravila ZSP o utvrđivanju prava glasa tih poverilaca. Ako su poverioci podeljeni po grupama, svaka grupa glasa posebno o stečajnom planu. Da bi stečajni plan bio prihvaćen od strane poverilaca, potrebno je da u svakoj grupi za stečajni plan glasa većina poverilaca i da ukupan iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali za stečajni plan, prelazi iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali protiv stečajnog plana. Znači, potrebno je da budu ispunjena dva uslova, prvi koji se tiče broja poverilaca u svakoj od grupa poverilaca, koji glasaju za stečajni plan, kao i drugi koji se tiče iznosa potraživanja poverilaca. Ako je ispunjen prvi uslov, stečajni plan, ipak neće biti prihvaćen, ako nije ispunjen i drugi uslov, koji se tiče iznosa potraživanja (na primer, za plan je glasalo pet poverilaca, a tri je bilo protiv, s tim što ukupan iznos potraživanja petoro poverilaca iznosi 100.000 KM, a iznos potraživanja troje poverilaca, koji su Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

bili protiv iznosi 120.000 KM). Ne uzimaju se u obzir poverioci, koji nisu bili na ročištu za glasanje, osim ako su glasali pismenim putem, kao ni poverioci, koji su bili na ročištu za glasanje, ali su se uzdržali od glasanja. Ako neka grupa poverilaca odbije da prihvati stečajni plan, smatraće se da je ta grupa prihvatila plan, ako poverioci te grupe nisu stavljeni u lošiji položaj od onoga, u kome bi bili da stečajnog plana nema, zatim, ako srazmerno učestvuju u ekonomskim koristima, koje bi subjektima postupka reorganizacije trebalo da pripadnu na osnovu plana, kao i ako je većina grupa poverilaca prihvatila stečajni plan sa potrebnom većinom. U svakom slučaju, sud treba da oceni da li su ispunjene pretpostavke da se prihvati stečajni plan na navedeni način. U odredbama o stečajnom planu uređeno je prihvatanje stečajnog plana i od strane poverilaca nižih isplatnih redova, u zavisnosti da li je dužnik oslobođen obaveza prema njima. Ako dužnik ne prigovori na plan najkasnije na ročištu za glasanje pismeno ili usmeno na zapisnik, smatraće se da je dao pristanak na plan. Ova pravila se primenjuju i na akcionare, kao i na nosioce udela u pravnom licu, čime zakonodavac definiše i prava dužnika–pravnog lica. Prihvatanje stečajnog plana od strane subjekata reorganizacije je složeno, u tom smislu, što sud u svakom delu ovog postupka, mora voditi računa o pravima subjekata, pre svega poverilaca, kao i o svrsishodnosti stečajnog plana, imajući u vidu stečajni postupak. U zavisnosti od odluka grupa poverilaca, kao i od mogućnosti ispunjenja njihovih potraživanja, naravno i od položaja dužnika, sud donosi odluku o stečajnom planu. 42. Potvrda stečajnog plana i zaštita manjine Posle prihvatanja stečajnog plana od strane poverilaca i od strane dužnika, stečajni sud odlučuje o potvrđivanju istog, ali će pre toga saslušati stečajnog upravnika, odbor poverilaca (ako je osnovan) i dužnika. Ako potvrdi stečajni plan, rešenje koje stečajni sud donese, sadrži osnovu za sprovođenje stečajnog plana. Stečajni sud će tražiti mišljenje i od odbora poverilaca odnosno kako zakonodavac definiše saslušaće ih, ali može se postaviti pitanje svrhe ovakvog postupanja stečajnog suda, kada su stečajni plan prihvatili poverioci, odnosno stečajni dužnik. Stečajni sud će uskratiti potvrdu stečajnog plana, ako su pri izradi plana, bitno povređeni propisi o sadržaju plana, prilozima, zatim propisi o prihvatanju stečajnog plana od strane poverilaca i o pristanku dužnika (osim ako se ti nedostaci mogu otkloniti), kao i ako je prihvatanje stečajnog plana postignuto na nedopušten način, odnosno, ako su pojedini poverioci stavljeni u bolji položaj od drugih. Ni jedan poverilac ne sme biti stavljen u povoljniji položaj od drugih. Stečajni sud neće potvrditi stečajni plan na predlog poverilaca, ako neko od poverilaca, najkasnije na ročištu za glasanje, podnese prigovor na plan, bilo pismeno ili usmeno i ako je stavljen u lošiji položaj od onoga, u kome bi bio, da plana nema. Poverilac mora dokazati da je stavljen u lošiji položaj. Ovom odredbom se, u potpunosti, štite poverioci, bez obzira na njihov položaj, u odnosu na ostale poverioce i bez obzira, na iznos njihovih potraživanja. Ova odredba omogućava zaštitu manjine poverilaca. Predviđena su dva uslova, koja moraju biti kumulativno ispunjena, da bi stečajni sud doneo odluku o uskraćivanju potvrde stečajnom planu, na predlog poverilaca. Prvi uslov je sam prigovor poverilaca a drugi je, da poverilac dokaže da je stavljen u lošiji položaj. 43. Dejstva stečajnog plana Rešenje o potvrdi stečajnog plana deluje prema svim subjektima postupka reorganizacije. Ukoliko se radi o određenim promenama na pravima na delovima imovine dužnika, smatraće se da su u rešenju o potvrdi stečajnog plana sadržane izjave volje subjekata, koje su date u propisanom obliku. Ta prava nastaju nakon pravosnažnosti stečajnog plana. Isto vredi i za izjave o preuzimanju obaveza na kojima se zasnivaju navedene promene na pravima na delovima imovine. Navedeno se primenjuje i na poverioce, koji nisu prijavili svoja potraživanja, kao i na poverioce, koji su podneli prigovor na stečajni plan. Stečajni plan ima dejstva samo na one razlučne poverioce, koji su za njega glasali. Rešenje ne deluje na prava stečajnih poverilaca protiv sudužnika i dužnikovih jemaca, zatim na prava stečajnih poverilaca na delovima imovine, koji ne spadaju u stečajnu masu i na prava stečajnih poverilaca, koja proizlaze iz predbeležbe, a što se odnosi na predmete, koji ne ulaze u stečajnu masu. 44. Nadzor nad ispunjenjem stečajnog plana

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

U stečajnom planu može biti predviđeno da će se vršiti nadzor nad njegovim ispunjenjem. To se utvrđuje rešenjem o potvrdi. Znači, nadzor nad ispunjenjem nije obavezan. U ZSP nije određeno, ko može da predloži vršenje nadzora. Pretpostavka je da predlog mogu podneti subjekti postupka reorganizacije, a najpre na predlog poverilaca. Isto tako, i stečajni sud može odrediti nadzor po službenoj dužnosti. Nadzor obavljaju stečajni upravnik, odbor poverilaca, kao i stečajni sud. Stečajni upravnik je dužan, jednom godišnje, da podnese izveštaj odboru poverilaca i sudu o ispunjenju plana. Naravno, i stečajni sud, kao i odbor poverilaca mogu od stečajnog upravnika da zahtevaju pojedina objašnjenja u vezi sprovođenja stečajnog plana. Na taj način i oni učestvuju u nadzoru nad ispunjenjem stečajnog plana, ali, možemo zaključiti da jedino stečajni upravnik direktno vrši nadzor u postupku reorganizacije dužnika. Stečajni upravnik je dužan da obaveštava ostale subjekte postupka, kao i da podnese prijavu sudu i odboru poverilaca, u slučaju da se stečajni plan ne sprovodi po zakonu odnosno po rešenju o potvrdi. Od mera, koje predstavljaju sadržinu stečajnog plana, zavisiće njegovo ispunjenje, odnosno mogućnost njegovog ispunjenja. Rešenje stečajnog suda o nadzoru objavljuje se zajedno sa rešenjem o zaključenju stečajnog postupka. Ostali podaci, koji se objavljuju sa navedenim rešenjem a tiču se poslova, koje treba završiti, a za koje je potrebna prethodna saglasnost, zatim iznosa kreditnog okvira, kao i eventualnog nadzora nad društvom, koje je preuzelo dužnika u postupku reorganizacije, upisuju se u javne knjige po službenoj dužnosti. 45. Stečaj banaka Zakon o bankama RS određuje da će se stečajni i likvidacioni postupak protiv banaka sprovoditi „po posebnom zakonu osim u dijelu koji nije regulisan ovim zakonom.“ Ova odredba je nejasna iz tri razloga. Prvi razlog se odnosi na posebni zakon po kome će se sprovoditi stečajni i likvidacioni postupak protiv banaka. Da li je to Zakon o stečajnom postupku, koji ne može biti posebni ili je to zakonski akt koji bi se bavio samo stečajem i likvidacijom banaka, koji nije donet. Drugi razlog se odnosi na činjenicu da ZB reguliše privremenu upravu i likvidaciju, kao i stečaj, u sledećim odredbama, iako je kao što je prethodno rečeno, spomenuo stečaj i likvidaciju i njihovo regulisanje drugim zakonskim aktom. Treći razlog se odnosi na samu, pomenutu, rečenicu navedene odredbe, koja nije logična zbog reči „osim u dijelu koji nije regulisan“. No, ono što se mora reći, odnosi se na činjenicu da stečaj banaka nije adekvatno regulisan u zakonodavstvu Republike Srpske. Banka se smatra nesolventnom kada Agencija za bankarstvo, prema propisima koje donosi, utvrdi da je vrednost obaveza veća od vrednosti njenih sredstava. Agencija je dužna da oduzme dozvolu za rad banci za koju utvrdi da je nesolventna, kao i da pokrene postupak za njenu likvidaciju, odnosno da podnese zahtev nadležnom sudu za pokretanje stečajnog postupka. 46. Stečaj osiguravajućih društava Osiguravajuća društva su finansijske organizacije, koje od drugih srodnih društava izdvaja niz instituta, koji se pojavljuju samo u delatnosti osiguranja. Opšta pravila za isplatne redove osiguravajućeg društva u stečaju se, uglavnom prihvataju u regulisanju ove materije. Na prvom mestu, isplaćuju se troškovi i dugovi stečajnog postupka a zatim se isplaćuju poverioci po vrstama osiguranja, a što je i specifično za ovu vrstu stečajnog postupka. Redosled isplatnih redova u stečajnom postupku protiv osiguravajućih društava je sledeći: a) ugovori o osiguranju i reosiguranju života, b) ugovori o osiguranju od posledica nezgode, c) ugovori o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja. 47. Pojam međunarodnog stečaja (koncepti) Danas u svetu imamo dve glavne koncepcije, koje se tiču stečajnog postupka sa elementom inostranosti (međunarodnog stečaja), odnosno koncepcije, koje se tiču priznanja i izvršenja stranih stečajnih odluka. Prva je univerzalna, koja je rasprostranjenija u svetu i koja priznaje sva dejstva stečaja, otvorenog u jednoj zemlji, u svim ostalim zemljama. To znači da strana stečajna odluka ima sva dejstva na teritoriji zemlje priznanja, kao i u zemlji donošenja. Ta koncepcija je liberalna i ona je prihvaćena u mnogim zemljama, ali sa ograničenjima. Osnovno pravilo, koje karakteriše ovu koncepciju jeste lex fori concursus, koje označava pravo stečajnog postupka. No, ova koncepcija je ograničena, kao što smo rekli, u mnogim zemljama, obzirom da te zemlje, u ovim postupcima Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

(priznanja i izvršenja stranih stečajnih odluka), koriste pravila lex fori, odnosno lex rei sitae, kao pravo mesta suda, odnosno pravo mesta nalaženja stvari (imovine). Mnogi su razlozi za korišćenje ovih pravila, ali su osnovni zaštita domaćih poverilaca i zaštita imovine na domaćoj teritoriji. Druga koncepcija je teritorijalna i ona je konzervativnija u odnosu na univerzalnu koncepciju. Teritorijalna koncepcija ograničava dejstva strane stečajne odluke samo na zemlju u kojoj je pokrenut stečajni postupak, a što se tiče imovine, koja se nalazi u drugoj zemlji, moguća su dva odgovora. Prvo, može se tražiti izvršenje na toj imovini, na osnovu već donesene odluke, a moguće je da se otvori poseban stečajni postupak nad tom imovinom na teritoriji druge zemlje. Kod teritorijalne koncepcije, ograničava se efekat stranih stečajnih odluka, a sa druge strane, predviđa se puno dejstvo domaćih stečajnih odluka u inostranstvu. Izvršenje stranih stečajnih odluka uvek će se sprovesti po lex fori, po pravu mesta suda. Osim toga, pravi se razlika između pokretne i nepokretne imovine dužnika, a ograničavaju se i ovlašćenja stranim subjektima u ovim postupcima. KONCEPTI: 1. univerzalna (liberalna) koncepcija – priznaje sva dejstva stečaja, otvorenog u jednoj zemlji, u svim ostalim zemljama. To znači da strana stečajna odluka ima sva dejstva na teritoriji zemlje priznanja, kao i u zemlji donošenja, ali uz određena ograničenja. 2. teritorijalna (konzervativna) koncepcija – ova koncepcija ograničava dejstva strane stečajne odluke samo na zemlju u kojoj je pokrenut stečajni postupak, a što se tiče imovine koja se nalazi u drugoj zemlji moguća su dva odgovora. Prvo, može se tražiti izvršenje na toj imovini, na osnovu već donesene odluke, a moguće je da se otvori poseban stečajni postupak nad tom imovinom na teritoriji druge zemlje. Izvršenje stranih stečajnih odluka uvek će se sprovesti po lex fori, po pravu mesta suda. 3. mješovita koncepcija – mješavina prethodne dvije koncepcije. Kako će jedna država regulisati uslove za priznanje i izvršenje stranih stečajnih odluka, kao i kako će regulisati učešće stranih subjekata u stečajnom postupku otvorenom na njenoj teritoriji, zavisi od samog stečajnog prava te zemlje, kao i od opšteg stava prema stranim odlukama.

48. Isključiva nadležnost za pokretanje međunarodnog stečaja Međunarodna nadležnost se određuje na dva načina, ili ako zakonodavac utvrdi određene smernice i prepusti sudovima da odlučuju o pojedinostima ili ako propisima precizno utvrđuje nadležnost. Isključiva nadležnost domaćeg suda se određuje za dužnika, koji ima središte poslovnog delovanja na domaćoj teritoriji. Pretpostavlja se da je to njegovo sedište, koje je upisano u registar privrednih subjekata. Pod sedištem se podrazumeva registrovano sedište, razni pravni sistemi različito shvataju sedište dužnika, pa imamo razne termine, kao što su centar poslovanja, centar obavljanja delatnosti, administrativno sedište, kao i središte poslovnog delovanja, što je prihvaćeno u ZSP. Središte poslovnog delovanja dužnika u inostranstvu, a njegovo sedište je upisano na domaćoj teritoriji, tada će isključivo nadležan biti domaći sud, ako se prema pravu države, u kojoj se nalazi središte poslovnog delovanja dužnika, ne može otvoriti stečajni postupak protiv istog i da će se protiv dužnika pokrenuti stečajni postupak u domaćoj zemlji, ako je njegovo sedište registrovano u inostranstvu, a središte poslovnog delovanja se nalazi na domaćoj teritoriji. I kod međunarodnog stečaja, pitanje isključive nadležnosti se postavlja kada je u pitanju imovina dužnika, koja se nalazi na teritoriji jedne države, kao i kada je u pitanju pokretanje stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika, koji ima sedište ili prebivalište na teritoriji određene države. U ZSP je određeno da stečajni postupak, koji se pokreće na osnovu isključive nadležnosti, obuhvata celokupnu imovinu dužnika, bez obzira da li se ona nalazi na domaćoj teritoriji ili u inostranstvu. Države zadržavaju isključivu nadležnost, kada su u pitanju nepokretnosti. Za nepokretnosti važi pravilo forum rei sitae, mesto nalaženja nepokretnosti. Ovakvo određivanje nadležnosti treba razlikovati od nadležnosti, koja se ustanovljava na osnovu mesta nalaženja imovine dužnika po ZSP. Naime, zakonodavac je odredio posebne uslove za pokretanje stečajnog postupka protiv dužnika, koji na teritoriji domaće zemlje ima samo imovinu. Osnovno pravilo, da se nepokretnosti jednog subjekta raspravljaju po pravu mesta njihovog nalaženja, ostaje. 49. Nadležnost po poslovnoj jedinici i imovini za pokretanje M.S. U ZSP je predviđeno da se sekundarni stečajni postupak može pokrenuti protiv dužnika, ako taj dužnik ima poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog lica na teritoriji domaće države. U našem Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

sistemu, filijale odnosno poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica. U ZSP je predviđeno da se sekundarni stečajni postupak protiv dužnika može otvoriti u domaćoj zemlji i na osnovu toga što se na njenoj teritoriji nalazi imovina dužnika. Sekundarni stečajni postupak će se pokrenuti, ako se, u državi, u kojoj dužnik ima središte poslovnog delovanja, ne može protiv njega pokrenuti stečajni postupak, iako postoje stečajni razlozi, zatim ako po pravu države, u kojoj dužnik ima središte poslovnog delovanja, stečajni postupak otvoren u toj državi, obuhvata samo imovinu dužnika, koja se nalazi u toj državi, zatim kada se strana odluka o otvaranju stečajnog postupka ne može priznati po domaćem pravu, kao i kada se otvaranje sekundarnog stečajnog postupka u domaćoj zemlji, predlaže kod postupka za priznanje strane odluke o otvaranju stečajnog postupka. Celokupna imovina dužnika mora biti obuhvaćena, tako da je cilj stečajnog upravnika i poverilaca iz glavnog stečajnog postupka da uključi tu imovinu u stečajnu masu. Sekundarni stečajni postupak se može pokrenuti i u slučaju, kada se strana odluka o otvaranju stečajnog postupka ne može priznati na domaćoj teritoriji, odnosno kada se pokretanje ovog postupka traži u okviru priznanja te strane odluke. Ovaj postupak obuhvata samo onu imovinu dužnika, koja se nalazi na domaćoj teritoriji. 50. Glavni i sekundarni (posebni) međunarodni stečaj Ako je stečajni postupak otvoren u zemlji gde se nalazi središte poslovnog delovanja dužnika (gde je otvoren glavni stečajni postupak), u domaćoj zemlji u kojoj se otvara sekundarni stečajni postupak, neće se ispitivati stečajni razlozi, koji su doveli do pokretanja glavnog stečajnog postupka. Činjenica je da je odvojen postupak, koji je pokrenut po osnovu poslovne jedinice, odnosno imovine dužnika, ali nisu jasno razdvojena dejstva tih postupaka, niti je jasno određeno, da se protiv istog dužnika može istovremeno voditi i glavni i sekundarni stečajni postupak. Registrovano sedište dužnika u domaćoj zemlji, razlog je za zasnivanje isključive nadležnosti i za pokretanje stečajnog postupka u našoj zemlji. Stečajna odluka domaćeg suda mora biti priznata po pravilima stranog prava, koja će odrediti kakve će efekte ta odluka imati. Kada govorimo o sedištima dužnika, mora se definisati, da li dužnik ima status filijale (poslovne jedinice) ili ne. Status filijale u određenoj državi zavisi i od pravnog sistema te države. 51. Dejstva stečajnog postupka sa elementom inostranosti Dejstva stečajnog postupka određuju se prema pravu države u kojoj je taj postupak otvoren, znači prema pravilu lex fori. Zakonodavac ne definiše posebno da se dejstva glavnog stečajnog postupka, odnosno sekundarnog (posebnog) stečajnog postupka određuju po ovom pravu, ali je jasno da se uvek, primenjuje opšte pravilo da se posledice pokrenutog postupka, uvek procenjuju po pravu države u kojoj je taj postupak pokrenut, primeniti pravo države priznanja strane odluke o otvaranju stečajnog postupka, ukoliko se predmeti na koje se odnose ta prava, nisu nalazili na teritoriji države, u kojoj je pokrenut stečajni postupak. Logično je da se ovde primenjuje pravo stečajnog postupka, odnosno lex fori conursus, ali obzirom da je u pitanju imovina, odnosno stečajna masa, uputnije je primenjivati pravilo lex rei sitae. Međutim, mora se reći ovo pravilo bi se primenjivalo, samo onda kada se određuje, koje će se stvari izuzeti iz stečajne mase. Zakonodavac je odredio primenu prava iz ugovora o radu, polazeći od opštih pravila, kao i od pravne sigurnosti, pogotovo kada sekundarni stečajni postupak proizvodi dejstva u odnosu na ugovore o radu i kada se taj postupak pokreće po mestu poslovne jedinice ili imovine. 52. Priznanje stranih odluka o otvaranju stečajnog postupka U ZSP se navodi da će se na priznanje stranih odluka o otvaranju stečajnog postupka, primenjivati pravila za priznanje stranih sudskih odluka, tj. primenjivaće se pravila Međunarodnog privatnog prava. ZSP određuje da će se predlog za priznanje strane stečajne odluke podneti sudu, koji je nadležan po poslovnoj jedinici dužnika, odnosno po mestu nalaženja imovine dužnika. Konkurentna nadležnost se uređuje po pravu prvenstva, što znači da će biti nadležan onaj sud, kome je, prvom podnesen predlog za priznanje. Ovo su opšta pravila iz Međunarodnog privatnog prava, a u skladu sa tim pravilima, ZSP propisuje i ko može podneti predlog za priznanje i šta mora da priloži uz taj predlog, kako bi o njemu moglo da se raspravlja. Predlog za priznanje strane stečajne odluke mogu podneti strani stečajni upravnik ili poverilac. Oni uz taj predlog treba da prilože original odluke ili overeni prepis (sa prevodom), zatim potvrdu nadležnog stranog organa o izvršnosti te odluke, kao i popis imovine dužnika, koja se nalazi u domaćoj zemlji i popis njegovih Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

poverilaca. Ukoliko se navedena dokumenta ne podnesu, stečajni sud, koji odlučuje o predlogu za priznanje, odbaciće isti. Obavezno dostaviti original odluke ili njenu overenu kopiju, kao i potvrdu o izvršnosti, ali da li je neophodno, dostavljati popis imovine dužnika i poverilaca, kao i da li to može biti dostupno i poznato stranom stečajnom upravniku i poveriocima, kao ovlašćenim predlagačima. Saradnja stečajnih upravnika iz oba postupka je neophodna, uzmimo u obzir da od te saradnje zavisi i da li će strani stečajni upravnik moći da podnese navedena dokumenta. Sa druge strane imamo poverioce, čiji je interes da se strana stečajna odluka prizna, ali oni ne mogu, biti u mogućnosti da podnesu navedene dokumente. Smatramo da bi predlog bio kompletan i kad bi se podnela odluka (kopija) sa potvrdom o izvršnosti, s tim da bi utvrđivanje imovine dužnika, kao i imena poverilaca, bio zadatak stečajnih upravnika iz oba postupka. Zakonodavac je definisao pretpostavke za priznanje stranih odluka o otvaranju stečajnih postupaka. Na prvom mestu se zahteva da strana odluka bude donesena od strane organa, koji je po domaćem pravu, međunarodno nadležan. Tada se primenjuju opšta pravila o međunarodnoj nadležnosti. Sledeća pretpostavka je da je strana stečajna odluka izvršna po pravu države, u kojoj je donesena. Cilj je da strana stečajna odluka bude izvršena na domaćoj teritoriji. Naravno, to se odnosi na radnje stranog stečajnog upravnika, radi obezbeđenja imovine dužnika i radi namirenja poverilaca. Zatim, pretpostavka se odnosi na poštovanje javnog poretka domaće zemlje. Stroga primena ove odredbe može dovesti do nedosledne primene pravila za priznanje i izvršenje. Ako se priznaje jedna strana stečajna odluka u domaćoj zemlji, a odnosi se samo na imovinu dužnika u toj zemlji, koji deo te strane odluke će se smatrati podobnim za utvrđivanje da li je ta odluka suprotna sa domaćim javnim poretkom i pretpostavka za priznanje strane stečajne odluke, određuje se i da nije bilo nepravilnosti u postupku pred organom, koji je doneo stečajnu odluku. To mogu da budu samo bitne povrede postupka. Ono što je bitno kod priznanja strane stečajne odluke, jeste određivanje njenog statusa u domaćoj zemlji. Strana stečajna odluka proizvodi posledice na teritoriji domaće zemlje, kao i domaća odluka. Znači, iako je sud doneo rešenje o priznanju strane odluke, znači doneo je posebnu odluku o priznanju, strana odluka će imati ista dejstva, kao i domaća odluka. Koja odluka se primenjuje na domaćoj teritoriji, strana stečajna odluka ili odluka, kojom se priznaje ta odluka, odgovor bi bio, da bi se primenjivala sadržina strane stečajne odluke. 53. Dejstva priznanja strane odluke o otvaranju stečajnog postupka Četiri vrste uticaja strane odluke o otvaranju stečajnog postupka: 1) priznanje posle otvorenog stečajnog postupka u domaćoj zemlji; 2) priznanje strane odluke, koje ne utiče na pokretanje stečajnog postupka u domaćoj zemlji, znači, bez posledica otvaranja postupka; 3) priznanje strane odluke, koje ima za posledicu pokretanje stečajnog postupka u domaćoj zemlji; i 4) nepriznavanje strane odluke i pokretanje stečajnog postupka u domaćoj zemlji. Praktično, u ovom slučaju strana odluka ne vrši uticaj na stečajni postupak u domaćoj zemlji, koji se ipak otvara. Dužnik mora biti «vezan» za domaću teritoriju, i ako ima poslovnu jedinicu ili zastupništvo, odnosno filijalu (bez svojstva pravnog lica) u domaćoj zemlji, ili ako ima imovinu u domaćoj zemlji. Protiv istog dužnika mogu biti otvorena dva i više stečajnih postupaka u različitim zemljama, a osnovni cilj toga, jeste objedinjavanje stečajne mase i namirenje poverilaca. 54. Pojam i vrste likvidacija Likvidacija je, pored stečaja, drugi oblik prestanka privrednih subjekata. Postupak likvidacije se sprovodi u posebnom postupku, a razloga za njegovo pokretanje može biti više. Likvidacija se razlikuje od stečaja, jer dovodi do namirenja svih poverilaca u potpunosti, za razliku od stečaja gde se u popunosti namiruju samo određene kategorije poverilaca. Zakonski akt koji uređuje osnove likvidacije i likvidacionog postupka je Zakon o likvidacionom postupku (Sl. glasnik R. Srpske 64/02 - ZLP) i uređuje samo sudsku likvidaciju, također je uređuje i Zakon o likvidacionom postupku Federacije BiH (Sl. novine Federacije BiH br. 29/03), koji na sličan način reguliše ovu materiju kao i ZLP.

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE

SKRIPTA – STEČAJNO PRAVO, prof. dr Čolović V.

APEIRON – FPN '10

Kad je reč o vrstama likvidacija, možemo govoriti o dve osnovne podele ovog postupka i to: 1) Dobrovoljna i prinudna likvidacija i 2) Sudska i vansudska likvidacija, možemo razlikovati opšte i posebne likvidacione postupke, kod kojih je razlika samo u subjektu protiv kojeg se pokreće likvidacija (posebni likvidacioni postupci se vode protiv banaka, osiguravajućih društava, kao i drugih subjekata). Dobrovoljna likvidacija postoji kada privredni subjekt prestane sa radom svojom voljom. Dobrovoljna likvidacija je prevashodno vansudska, ali pravno je moguće da bude i sudska. Prinudna likvidacija je ona kod koje privredni subjekt mora da prestane da postoji, ako se ispuni jedan od razloga predviđenih Zakonom. Radi se o neispunjavanju uslova za obavljanje privredne delatnosti, tj. o povredi zakonskih odredaba od strane tog subjekta, nije u pitanju voljna likvidacija, već ona koja nastaje odlukom nadležnog organa. Potrebno je da nadležni organ donese odluku o prestanku rada privrednog subjekta. Sudska likvidacija je ona likvidacija koju sprovodi sud u vanparničnom postupku. Nju uređuje ZLP. Na sudsku likvidaciju se, uz određene izuzetke, primenjuju pravila o stečajnom postupku. Sudska likvidacija je prinudna, obzirom da odluku donosi nadležni organ. Vansudska likvidacija je dobrovoljna likvidacija koju sprovodi sam privredni subjekt, a uređuje je zakonski akt koji reguliše status privrednih društava. Sudska likvidacija je prinudna, a dobrovoljna likvidacija može prerasti u sudsku. 55. Likvidacioni postupak u domaćem zakonodavstvu ZLP predviđa da se njegove odredbe primenjuju na sva pravna lica, što praktično znači da se primenjuju i na finansijske organizacije, odnosno, banke i osiguravajuća društva. Likvidacija služi potpunom namirenju svih poverilaca, nakon unovčenja imovine dužnika. Likvidacioni postupak će sprovoditi sud koji je nadležan za sprovođenje stečajnog postupka. Lica koja mogu podneti predlog za pokretanje likvidacionog postupka su: 1) lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica; 2) osnivač ili ovlašćeni član pravnog lica – dužnika; 3) sud koji vodi registar, tj. kod koga je upisano pravno lice; i 4) druga lica koja su određena Zakonom. Likvidacioni postupak se pokreće: a) ako je pravnom licu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost; b) ako su prestali da postoje postojati prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; c) ako je istekao rok za koji je pravno lice osnovano; d) ako se pravosnažnom odlukom suda utvrdi ništavost upisa u registar; e) odlukom skupštine, odnosno članova; f) ako pravno lice nije organizovano u skladu sa zakonom; g) u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom. Likvidacioni sudija zaključuje likvidacioni postupak, nakon izvršenja potpune deobe imovine. Možemo reći da su osnovne karakteristike sudske likvidacije, koja se reguliše u domaćem zakonodavstvu, sledeće: 1) potpuno namirenje poverilaca, što zavisi od imovine dužnika; 2) regulativa zasnovana na odredbama ZLP, za koji moramo reći da nije na kompletan način regulisao ovu materiju; i 3) oblici sudske likvidacije, koja može biti prinudna ili dobrovoljna, što zavisi od podnosioca predloga za pokretanje likvidacionog postupka.

Kliko Sabahudin T0031–06/VOP

66/754–701

JAJCE