Stari Istok - 03 Mesopotamija

Xegan Marija

STARA MESOPOTAMIJA

1.

HRONOLOGIJA

1. Apsolutna hronologija Dogaaj iz proxlosti moemo precizno datovati godinom ili datumom koji odgovara naxem. Kao izvore za utvrivanje apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove u kojima se pominju astronomske pojave (pomraqenje sunca, prolazak komete), a koje se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, u jednom spisku asirskih eponima se pominje sunqevo pomraqenje za koje su nauqnici utvrdili da pada na dan 15. juna 763. godine p. n. e. Ta qinjenica omoguava da taqno datujemo qitav taj spisak eponima (koji zvanje vrxe godinu dana) i da konstatujemo da je prvi eponim, sa qijim imenom spisak poqinje, upravljao 911. godine p. n. e. 2. Relativna hronologija Pridravamo se sistema i naqina raqunanja vremena kojim se koristila civilizacija qija nas istorija zanima. Kao izvore za utvrivanje relativne hronologije treba pomenuti liste vladara, qinovnika, sinhronu hronologiju... U sargonskom periodu uspostavlja se datovanje godina prema vanim dogaajima koji su je obeleili i ono je na snazi 700 godina. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

–1–

2.

ANTIQKI

IZVORI

1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. U svoje delo umetnuo je etnografski ekskurs o Mesopotamiji. Pisac je Mesopotamiji dodelio relativno malo mesta. Verovatno nosei se mixlju da Asiriji posveti posebno delo, koje meutim nije napisao. Herodot opisuje prirodne uslove Mesopotamije. Govori o ivotu i obiqajima naroda Mesopotamije. Priqa o graenju brodova, vodenom saobraaju i trgovini. Opisuje odelo, hranu, naqine leqenja, pogrebne i svadbene obiqaje. Dosta panje posveuje opisu gl. grada Mesopotamije — Vavilona. Pixe o graevinskoj delatnosti Semiramide i Nitokride, Kirovom zauzeu Vavilona, ustanku Vavilonjana za vlade persijskog cara Darija, pohod asirskog cara Semaheraba na Egipat. Najslabiji je u podacima koji se tiqu istorije i nepouzdan je po pitanju hronologije. 2. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobljenixtvu, gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneo je svoje poznavanje Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o njima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest knjiga Istorije Persije Ktesija je obradio asirsku i medijsku istoriju do osnivanja persijske drave. U svom pregledu asirske istorije dosta mesta posvetio je narodnim legendama, kao xto su legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu i Semiramidi, osnivaqima asirskog carstva. Ktesije, kao dvorski lekar, imao je pristup u arhive Suze. U veoj meri bio je pripovedaq no istraivaq. 3. Diodor sa Sicilije je iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije sveta Istorijske biblioteke. U opisivanju stare Mesopotamije koristi se delima Herodota i Ktesija. Pixe o legendarnom ivotu i delatnosti Nina i Semiramide, Vavilonu, haldejskoj astronomiji i astrologiji. 4. Strabon, grqki geograf, iveo je u I veku p. n. e. U svom delu Geografija prua podatke iz istorije starog Mesopotamije. Opisuje prirodne uslove Mesopotamije, pogrebne i svadbene obiqaje Vavilonjana, odevanje Vavilonjana, grad Vavilon, opservatorije haldejskih astrologa u Vavilonu... Ponekad je sklon preuveliqavanju (plodnost tla Mesopotamije, privredna upotreba urmine palme). 5. Vavilonjanin Berosos je iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivima hrama. Sastavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Saquvani su samo fragmenti u delima Josifa Flavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadre legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu i Navukodonosoru. Meutim, nekdaxnje, celo, delo razlikovalo je tri knjige: a. Prva knjiga se nazivala Mudrost i u njoj su bili izloeni vavilonski mitovi. b. Druga knjiga bila je posveena istoriji Mesopotamije od legendarnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara III) c. U treoj knjizi bila je izloena istorija Mesopotamije do smrti Aleksandra Makedonskog. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984. — M. uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 1982.

–2–

3.

DEXIFROVANjE

KLINOPISA

Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku italijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sa zidova Darijevog dvorca u Persepolju. Prve pokuxaje qitanja klinastog pisma uqinio je Danac Korsten Nibur krajem XVIII veka. Utvrdio je da su klinopisni natpisi pisani pomou tri sistema pisma. Velike uspehe u dexifrovanju klinastog pisma postigao je profesor getigenske gimnazije Grotefend. Polazei od pretpostavki — da kosi klin predstavlja znak za odvajanje i da u alfabetu persepoljskog natpisa jedna grupa znakova oznaqava carsku titulu — Grotefend je pretpostavio da qitav natpis predstavlja titulaturu dvojice persijskih careva. Grotefend je uspeo da na tom natpisu proqita imena dvojice persijskih careva iz dinastije Ahemenida, Darija i Ksreksa, kao i ime Histaspa, Darijevog oca. Tako je Grotefend uspeo da na pravi naqin razabere 9 azbuqnih znakova staropersijskog klinastog pisma i da time udari temelj dexifrovanju klinopisnih natpisa. Za dalji razvitak nove nauke, koja je dobila naziv asirologija, zasluan je englez H. Ravlinson. 1835. godine Ravlinson je u Persiji prekopirao qitav niz klinopisnih natpisa, meu kojima i quveni Behistunski natpis. On je, ne znajui za Grotefendovo dexifrovanje, taqno odredio 18 azbuqnih znakova persijskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je sakupio omoguio je da se pristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Noris uspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema koji se pokazao slogovnim pismom i koji je sluio za sastavljanje novoelamskih natpisa. Jezik tih natpisa pripada grupi indoevropskih jezika. Trei sistem klinastog pisma dexifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert. Utvrdili su postojanje preko 200 slogovnih znakova i izvesnog broja ideograma1 . Prouqavanje tih natpisa pokazalo je da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika. Danas je, na osnovu istraivanja, usvojeno mixljenje da se klinasto pismo najranije javilo kod Sumeraca, zatim su ga od njih primili Vavilonci, koji su ga dalje preneli Asircima, a ovi starim Persijancima. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

1

Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.

–3–

4.

PERIODIZACIJA

Naziv perioda Rano-dinastiqki Sargonski/Akadski Neosumerski Staro-vavilonsko carstvo

vreme 2900 2340 2112 2007 -

–4–

2340 2159 2007 1595

4.1. Rano-dinastiqki period Doline velikih reka postaju kolevke prvih dravnih tvorevina. Zahvaljujui svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omoguavaju rani i brzi razvoj sedelaqke, plune zemljoradnje. Tako u dolini reka Tigra i Eufrata, koja se nalazi u jz. Aziji kod Persijskog zaliva, nastaju najstarije drave. Prirodne odlike — Dolina reka Tigra i Eufrata u starija vremena nazivana je grqkim imenom Mesopotamija, xto znaqi Meureqje. Mesopotamija se na istoku graniqila sa planinom Zagros, na jugu sa Persijskim zalivom, na zapadu sa arabijskim pustinjama, a na severozapadu sa Sirsko-mesopotamskom stepom. Po svojim prirodnim odlikama razlikujemo junu i severnu Mesopotamiju. Karakteristika ove oblasti svakako su reke. U starom veku i Eufrat i Tigar izvirali su na Jermenskoj visoravni, a obe reke imala su i svoja uxa. Danas se Tigar i Eufrat ulivaju u reku Xat-el-Arab, a preko nje u Persijski zaliv. Mada Tigar nosi vee koliqine vode, Eufrat ima plie korito, te qexe plavi okolno zemljixte. Izlivanje zavisi od topljenja snega i nije ustaljen kalendar plavljenja. Reke nose plodan mulj i ubre okolno tlo xto je znaqajno za razvoj zemljoradnje. U Mesopotamiji nema drvene grae, kamena niti metala. Postanak prvih drava. Rano-dinastiqki period — Prvi stanovnici june Mesopotamije bili su, zbog letnjih suxa i zimskih poplava, prinueni napraviti kakav irigacioni sistem, koji je vremenom usavrxavan. Odravanje tog sistema uslovie pojavu prvih drava. Postanak drava vezuje se za III milenijum p. n. e. Taj najstariji period u istoriji Mesopotamije naziva se rano-dinastiqkim ili presargonskim ili starosumerskim periodom. Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 2900. do 2340. godine p. n. e. a razlikuje tri faze: — Ranodinastiqki period I (RDI), 2900 – 2700. Pratimo razvoj grada Kixa. — Ranodinastiqki period II (RDII), 2700 – 2500. Pratimo razvoj grada Uruk. — Ranodinastiqki period III (RDIII), 2500 - 2340. Pratimo razvoj gradova Ur i Lagax. Navedena podela je izvrxena na osnovu arheoloxkih iskopina velikih gradskih centara na jugu Mesopotamije. Na osnovu njih su arheolozi uspeli da prikau faze razvoja gradova. Izvori — Rekonstrukcija ovog najstarijeg perioda zasniva se na izuqavanju materijalnih ostataka gradova, palata, hramova, kao i na prouqavanju dokumentarne grae pronaene u arhivima Ura, Xurupaka, Eble, Nipura. U Nipuru, koji je bio religijski centar u Mesopotamiji, pronaen je arhiv sa preko 3000 ploqica. Na tim ploqicama beleeni su administrativni pravni dokumenti, medicinske zabelexke i najstarija dela knjievnosti starog Sumera. Kao poseban dokument, koji omoguava da pratimo imena vladara starog Sumera i kasnijeg perioda, treba pomenuti Sumersku listu kraljeva.2 Ova lista sastavljena je na sumerskom jeziku. Navodi vladare Sumera, kao i strane vladare. Kasnije, po uzoru na ovu, nastae liste vavilonskih i asirskih vladara. Postoji vixe verzija liste, koje ne pruaju uvek jednake podatke. Ovom prilikom pomenuemo listu, koja se saquvala na jednoj glinenoj tablici. Pisar liste navodi da je tekst sastavio za vreme vladavine Utukegala, vladara Ereha (Uruk). Prema tekstu, poxto je kraljevstvo sixlo sa neba, osam kraljeva je u pet razliqitih gradova vladalo 241200 godina. Potom je straxni potom izbrisao sve. Nova 2

http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerian king list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer –5–

prestonica kraljeva postaje Kix. Dalje pisar navodi imena buduih vladara, godine trajanja njihove vladavine, kao i njihove prestonice. Grad-drava — Na osnovu arheoloxkih prouqavanja nauqnici su utvrdili da je stanovnixtvo Mesopotamije ivelo organizovano u gradske centre. Grad sa okolinom predstavljao je dravu u malom. Na qelu grada nalazio se vladar koji je nosio razliqite titule: lugal — veliki qovek, ensi — upravnik, en — gospodar. Smatralo se da je vladar sumerskog grada izabran od boanstva da vlada. On je boji izaslanik na zemlji i kao takav ima veliku ulogu u odravanju gradskog kulta. Vladar brine o bojoj kui, hramu, koji predstavlja preduzee u malom sa svojim posedima. Vladar nije prvosvextenik. Naime, ako je odreen od boga da vlada, on ne moe biti prvosvextenik, ve sam bog na zemlji. Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqinjavali su: narodna skupxtina — alu, vojska — ummanu i savet starexina — xibatu. Pored vladara, dvorske administracije i hramovnih slubenika, u sumerskom gradu postojale su zanatlije i trgovci. U gradu i okolini ratari su obraivali posede, koji su bili ili u njihovom vlasnixtvu ili pod zakupom. Treba pomenuti da su postojali i robovi. U ropstvo se padalo zbog duga. Naime, prilikom pozajmljivanja sastavljan je sporazum koji je ograniqavao i odreivao, u zavisnosti od duga, duinu ropstva. Najznaqajniji gradski centri — Videli smo opxte odlike jedne drave u III milenijumu p. n. e. Sada emo se pozabaviti najznaqajnijim gradskim centrima u najstarijem periodu istorije Mesopotamije. U RDI, od 2900. do 2700. godine p. n. e., pratimo razvoj grada Kixa, koji se nalazio u severnom delu Sumera, u blizini danaxnjeg Tel-el-Ehemira. Iskopavanja su potvrdila i vanost i istoriqnost grada. Kix je bio sedixte prve sumerske dinastije. Tu je otkrivena jedna od najstarijih vladarskih palata. Pretpostavlja se da je Kix u RDI imao neku vrstu kontrole nad ostatkom Sumera. Do ovakvog zakljuqka navode: — poloaj grada na reci Eufrat. Kix je kontrolisao reku i sistem navodnjavanja. To mu je davalo odreenu vanost i qinilo ga prvim meu ostalim gradovima, jer je poljoprivreda zavisila od irigacije i navodnjavanja. — qinjenica da su kasniji vladari drugih gradova uzimali titulu Kixa: ,,xar kix tati” ili ,,vladar qitavog sveta”. U RDII, od 2700. do 2500. godine p. n. e., izdvaja se grad Uruk, koji se nalazio na prostoru junog Sumera, blie Eufratu. Ovaj grad se u desetom pevanju knjige Postanja Starog Zaveta pominje kao Ereh. Jedan od vladara Uruka, Gilgamex, potvren je kao istorijska liqnost (pogledati odeljak posveen Epu o Gilgamexu). U RDIII, od 2500. do 2350. p. n. e. izdvajaju se gradovi Ur i Lagax. Oba grada su se nalazila na prostoru junog Sumera, Lagax blie Tigrovom uxu. Lagax — Jedan od vanih centara RDIII bio je Lagax. Kao osnivaq prve istorijske dinastije Lagaxa pominje se izvesni Ur-nanxe, koji je bio poznat po svojoj graevinskoj delatnosti. O postojanju ove liqnosti svedoqi jedan reljef, naqinjen od kreqnjaka, a koji je nastao oko 2500. godine p. n. e. Na samom reljefu Ur-nanxe je predstavljen ispred qlanova svoje porodice kako na glavi nosi korpu sa ciglama. Natpis na reljefu imenuje svakog qlana njegove porodice, a potom nabraja glavne hramove izgraene pod njegovim nadzorom. Ovaj reljef quva se u Luvru3 . Lagax je dostigao najveu mo za vlade cara Eanatuma. Dokumenti pronaeni u arhivi grada svedoqe o sukobu Eanatuma sa susednim gradom Umom. Uzrok sukoba 3

http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html –6–

bilo je pravo na korixenje vode. Svoju pobedu nad Umom Eanatum je ovekovqio na jednom spomeniku koji se u fragmentima saquvao sve do danas i koji je dobio naziv Stela jastreba. Saquvana treina dokumenta govori o granicama Eanatumove drave koja se prostire od Kixa na severu do Uruka na jugu i od grada Mari na zapadu do Elama na istoku. Neizvesno je da li je ova velika oblast bila pod direktnom Eanatumovom vlaxu ili je on izraavao samo nominalno pravo na ovu oblast. Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je uqvrstio vlast Lagaxa nad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a takoe odbio i najezdu Elamita. Meu istorijskim dokumentima ovog perioda treba pomenuti Natpis Entemene 4 Vremenom predstavnici dinastije Ur-nanxe sve vixe gube svoj uticaj. Sredinom XXIV veka p. n. e. Lagaxem je vladao Urukagina. Kao uzurpator nasledio je Lugalandu, poslednjeg predstavnika I dinastije Lagaxa, i vladao je oko 10 godina. Period njegove vladavine poznat nam je zahvaljujui saquvanom ediktu 5 u kome Urukagina navodi da je vlast dobio od boga i u kome kritikuje svoje prethodnike zbog zloupotrebe poloaja. Sproveo je socijalne, vojne i administrativne reforme: ustao je protiv eksploatacije sirotinje, vratio privilegije hramu, zabranio je starexinama da zlostavljaju vojnike i nasilno im oduzimaju imovinu pod vidom prodaje. U sedmoj godini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je sa trupama u Lagax, opustoxio grad i zbacio sa prestola cara-reformatora. Lugalzagizi postavio je sebi zadatak da pod svojom vlaxu ujedini prostor Sumera i Akada. Nazivajui sebe carem Uruka i carem Ura, proglasio je za prestonice ujedinjenog carstva ta dva grada. Tokom svoje vladavine oslanjao se na svextenstvo sumerskih gradova. Lugal-zagizi vladao je 25 godina i taj period poznat je kao procvat Sumera. Ep o Gilgamexu — U RDII pratimo razvoj grada Uruka. Uruk se nalazio na prostoru junog Sumera, blie reci Eufrat. Proxlost ovog grada rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu Sumerske carske liste i Epa o Gilgamexu. Ep o Gilgamexu posveen je vladaru grada Uruka — Gilgamexu, i njegovoj potrazi za besmrtnoxu. Priqe o Gilgamexu bile su poznate jox u III milenijumu p. n. e. Najstarije predstave ovog vladara na spomenicima i cilindriqnim peqatima, koji se danas quvaju u Luvru, potiqu iz XXV veka p. n. e. U jednom trenutku izmeu XXIII i XXI veka p. n. e. te priqe uvrxene su u jednu poemu. Danas postoji vixe verzija poema (na hetitskom, huritskom, akadskom...), ali najznaqajnija je ona ispisana akadskim klinopisom na 12 tablica. Verzija potiqe iz VII veka p. n. e. a pronaena je u Asurbanipalovoj biblioteci u Ninivi. Naime, pedesetih godina XIX veka Henri Lejard u ruxevinama Ninive pronaxao je biblioteku asirskog cara Asurbanipala. Njegov saradnik (Hormuzd Rasam) e potom otkopati deo biblioteke gde je quvana sporna verzija. Poemu e prvi proqitati i objaviti saradnik Britanskog muzeja or Smit. U Epu Gilgamex se pominje kao vladar grada Uruka. Njegov pokojni otac je Lugulbanda, nekadaxnji vladar Uruka, a majka boginja Ninsun. Lista sumerskih careva takoe pominje Gilgamexa. Gilgamex se javlja kao peti vladar prve dinastije Uruka posle potopa. Mada se u epu Gilgamexov otac pominje kao vladar Uruka, prema listi on je bio vrhovni svextenik u predgrau Kulab u Uruku. Pored imena vladara Uruka, Ep daje podatke jox za: — imena vladara: Kixa — Etana, legendarni kralj, Xurupaka — Ubartutu, prepotopski vladar. — toponomastiku Mesopotamije; pominje se reka Eufrat, qetiri grada: 4

http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm, M. Bonechi, Urukagina, Februar 2000.

5

–7–

Uruk, Xurupak, Lagax i Nipur, imena hramova: Egalmah, hram boga Ninsu u Uruku. — imena mesopotamskih bogova — Anu (bog neba), Bel ili Enlil (bog zemlje), Ea (bog vode i znanja), Xamax (sunce), Sin (mesec), Adad (oluja), Ixtar (ljubav, plodnost), Aruru (boginja oblikovanja), Tamuz (vegetacija), Erexkigal (boginja carstva mrtvih), Irnini (quvar brega bogova), Ninurta (bog rata), Irkala (bog podzemlja), Sabitum Siduri (boginja stabla ivota i quvar ulaza u vrt bogova), Ninib (bog borbe), Sumurkan (bog njiva i stada), Namentum (bog sudbine), Marduk (zaxtitnik Vavilona). — izvor za istoriju mentaliteta — izvor za pitanje religijskog shvatanja ivota i smrti. Treba pomenuti da stari Sumerci ne veruju u zagrobni ivot i da smatraju da se po smrti telo i duxa pretvaraju u prah. Do pronalaska Epa o Gilgamexu verovalo se da je biblijska priqa o potopu najstarija. U modernoj istoriografiji se smatra da se sliqnost izmeu Gilgamexa i Biblije nalazi u sledeim motivima: — zmija — potop — ukroivanje Enkidua, odnosno greh Adama i Eve (postaju sliqni qoveku) — sedam gladnih godina (u Bibliji priqa o Josifu). Motiv potopa, dakle, nalazimo i u Epu i u Bibliji. Kako bi utvrdili sliqnosti, odnosno razlike u opisu potopa, analiziraemo kazivanje jednog i drugog dela. U jedanaestom pevanju Epa opisuje se predanje o potopu na sledei naqin: — kazna ljudi, bira se jedna osoba — Utnapixtim — Bog daje upustva o lai — U lau ulazi porodica, sve ivotinje, zrnevlje i zanatlije — slatkovodno more (jezero Van) — laa od kedrovog drveta — 6 dana je potop, a 7.og prestaje — golub, lastavica, gavran (poslednja ptica se ne vraa) — zaustavljanje na brdu Nisir — Prinoxenje rtve. U xestom, sedmom i osmom pevanju Starog Zaveta opisuje se predanje o potopu na sledei naqin: VI odluka o potopu, izdvaja jedna osoba — Noj VI Barka od gofera i smole VII U lau ulazi porodica, predstavnici biljnih i ivotinjskih vrsta VII Noj ima 600 godina VII potop e trajati 7 dana VII Voda ostaje 150 dana na zemlji VIII gavran, golubica (poslednja ptica donosi list masline) VIII zaustavljanje na brdu Ararat (Turska, kod jezera Van) VIII rtva Bogu. I u Gilgamexu i u Genezi bogovi se kaju zbog potopa. Sumerske poeme o Gilgamexu kao i sadraj Epa dati su u Dodatku. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

–8–

4.2. Sargonski period Akadsko carstvo — U periodu od 2340. do 2159. pratimo postanak i razvoj Akadskog carstva. Taj period u istoriji Mesopotamije poznat je pod nazivom sargonski ili akadski period. Prvi naziv je izveden od imena osnivaqa carstva Sargona I Velikog, a drugi naziv je izveden od imena sargonske prestonice Akada ili Agada. Grad Akad se nalazio na severu Sumera, ali nam nije poznata njegova taqna lokacija. Unixten je posle vladavine sargonske dinastije i nikad vixe nije obnovljen, makar ne pod tim imenom. Budui da grad nije postojao u ranodinastiqkom periodu, smatra se da je predstavljao nov centar, planski podignut sa namenom da bude prestonica. Po gradu qitava oblast koja se prostire severno od Sumera dobila je naziv Akad. Oblast Akada se prostirala od Nipura do danaxnjeg Bagdada. Stanovnixtvo ove oblasti bilo je razliqitog etniqkog porekla od onog na jugu. Akaani su Semiti i jezik je semitski. Pismo su prihvatili od Sumeraca sa juga, prilagodili potrebama svog jezika i ono je 200 godina bilo diplomatsko pismo starog Istoka. Proxlost Akadskog carstva rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu dokumentarne grae pronaene u arhivima Lagaxa i Ume. Sargon I Veliki — Smatra se da je osnivaq carstva Sargon I Veliki. ivot i delatnost ovog vladara poznata nam je samo iz legendi i priqa. Nedostatak dokumentarnih izvora tog perioda objaxnjava se qinjenicom da prestonica Akad, koju je Sargon sagradio, nikad nije otkrivena niti istraena.6 . Jedna legenda svedoqi o Sargonovom dolasku na vlast. Sargon je bio nahotqe. Njegova majka bila je siromaxna ena i nije imala sredstava za izdravanje. Zato je dete stavila u kotaricu i sakrila je na obali Eufrata. Jedan vodonoxa naxao je odojqe, vaspitao ga i uqinio baxtovanom. Boginja Ixtar zavolela je Sargona i uqinila ga carem Akada. Sargon tada uzime i ime — Sargon ili Xaru-kin xto znaqi ,,istinski, pravi, zakoniti vladar”. Sudei prema legendi Sargon je bio uzurpator. Poxto je nasilno osvojio dravnu vlast i osnovao novu dinastiju, morao je svoja prava na carski presto ozakoniti. Stoga se proglasio izabranikom vrhovne boginje Ixtar i uzeo novo ime. Svojevremeno, Sargon je ratovao protiv vladara Ume Lugal-zagizija i vladara Kixa Urza-babe. Pod svoju vlast podveo je prostor Akada i Sumera, stigao do Persijskog Zaliva i u znak pobede okupao oruje u moru. Da bi uqvrstio svoj poloaj, organizovao je pohode ka zapadu, odnosno Siriji, i istoku, odnosno Iranu. Sargon je postavio qvrste temelje carstvu i svojoj dinastiji. Rimux i Manixtusu — Sargona I su nasledili njegovi sinovi, Rimux i Manixtusu. Za vreme njihove vladavine nije bilo velikih osvajanja. Meutim, teritorija drave koju je Sargon ostavio, ostala je neokrnjena. Naramsin — Carstvo Akada naroqito je ojaqalo za vladavine Sargonova unuka Naramsina. Naramsin je preduzeo opsene mere da zaxtiti granice drave. Postavio je garnizone vojske do severne Sirije i do zapadnog Irana. Preduzeo je radove na izgradnji i obnovi hramova. Sama drava je bila podeljena na administrativne okruge za qije upravnike su bili postavljeni vladarevi roaci s titulom ,,ensi”. Tri natpisa svedoqe da je Naramsin preduzeo veliki vojni pohod protiv Eble, grada na severu. O borbi sa planinskim plemenima svedoqi stela od ruiqastog pexqara, koja je nastala krajem XXIII veka, a koja se quva u Luvru. Na steli 6

http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu –9–

je predstavljen Naramsin kao ratnik. On svoju vojsku predvodu uz planinu, a pod njegovim nogama lee telesa neprijatelja. Krajnje desno predstavljeni su neprijateljski vojnici koji podignutih ruku priznaju svoju potqinjenost. Stela slavi pobedu Naramsinove vojske nad ratnicima Zagrosa. Veliqinu i snagu Naramsinove drave odraava njegova vladarska titula. Na jednom od peqata iz Akada stoji ,,Naramsin, snani (?), bog Akada, vladar qetiri strane sveta”. Caru Akada odaju se sada qisto boanske poqasti ne samo u tituli, ve i na likovnim predstavama. Na svim reljefima lik Naramsina je vei od drugih ljudi. Car nosi karakteristiqan xlem sa rogovima, koji se do tada sretao samo kod bogova. Naramsin je bio najmoniji i jedan od poslednjih velikih vladara Sargonove drave. Pad Akadskog carstva — Kao poslednji predstavnik Sargonove dinastije pominje se Sarganixari. Vladao je 25 godina i u toku svoje vlade morao se suoqiti sa prodorima Elamita sa istoka i Amorita sa zapada, kao i sa pobunama u gradovima carstva. Na kraju je umro ne ostavivxi za sobom naslednika. Po njegovoj smrti sa istorijske pozornice nestaje i Akadsko carstvo. Akadski tekstovi, koji su nastali sto godina posle pada Sargonovog carstva, svedoqe da se qitava nekadaxnja oblast Naramsina nalazila pod uticajem Guta. Prema kazivanju Guti su zavladali qitavom teritorijom zato xto je bog Enlil, zbog svetogra koje je naqinio Naramsin kada je opljaqkao Nipur, napustio zemlju. Tada je bog prestao da xtiti vladara. Prema arheoloxkim istraivanjima Guti su nastanili oblasti koje nisu prelazile region reke Diale, pritoke Eufrata. Kako su nastanjivali taj prostor, sami nisu mogli da ozbiljno ugroze carstvo ili da direktno ubrzaju njegov pad. Danas se veruje da je carstvo nestalo usled unutraxnjih nemira i graanskih ratova. Nekoliko lokalnih gospodara uspelo je izboriti nezavisnost, na primer, gospodari Lagaxa, Kixa i Ura, dok su sami vladari Akada izgubili svoju nekadaxnju upravu i sada su vladali samo gradom i neposrednom okolinom. Tek u takvim okolnostima javljaju se Guti. Mada su Guti bili najamnici u akadskoj vojsci, oni nisu mogli da sruxe carstvo. Priqe o invaziji Guta nastaju u vremenu vladavine III dinastije iz Ura. Gudea — Jedan od najznaqajnijih vladara ovog perioda, perioda meuvlaxa, bio je vladar Lagaxa, Gudea. Sam Gudea uxao je u istoriju kao vladar koji je naroqito forsirao arhitekturu. Natpisi iz tog vremena podrobno govore o xirokoj graevinskoj delatnosti Gudee. Podigao je hram posveen Ningirsu, rekonstruisao hram Eninu... Saquvana statua, koja se quva u Luvru, predstavlja Gudeu kako sedi, sa rukama sklopljenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu, a donji deo odee je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu). Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 10 –

4.3. Period sumerske renesanse — trea dinastija Ura Ujedinjenje june Mesopotamije pod Urom — Tokom XXII veka p. n. e. sa istorijske scene nestalo je Akadsko carstvo. Period koji sledi u istoriji Mesopotamije poznat je kao period meuvlaxa. To je period unutraxnjih nemira, graanskih ratova, decentralizacije vlasti. Gradovi kao xto su Kix, Lagax i Ur tee nezavisnosti. Gospodari Akada sada upravljaju samo gradom i bliom okolinom. U takvim okolnostima pojavljuju se Guti, narod sa obronaka planine Zagros, i naseljavaju oblast reke Diale, pritoke Eufrata. Docnija tradicija svedoqi da su Guti zagospodarili qitavim prostorom nekadaxnje Naramsinove drave, ugnjetavali su narod i nisu vodili raquna o irigacionim sistemima. Nezadovoljni narod se okupio oko nove vladajue dinastije Ura i isterao Gute iz zemlje. Tada nastaje nova, jaka, centralizovana drava na jugu Mesopotamije sa centrom u Uru. Ovaj period u istoriji Mesopotamije se naziva periodom sumerske renesanse ili neosumerskim periodom. Koliko je priqa o invaziji Guta verodostojna i u kojoj meri takva priqa opravdava dolazak na vlast nove dinastije predmet je nauqnih rasprava. Drava III dinastije Ura — Veruje se da je osnivaq novog carstva Ur-nami, predstavnik dinastije danas poznate pod imenom III dinastija Ura. Okolnosti njegova dolaska na vlast su nejasne. Qetvrte godine svoje vlade je uzeo titulu ,,vladar Sumera i Akada” objedinivxi ove teritorije. Ur-namova drava bila je ureena po Naramsinovim principima. Naime, poxto jedna liqnost sama nije mogla da kontrolixe veliki prostor, Ur-nami je dravnu teritoriju podelio na administrativne oblasti. Na qelu svake oblasti postavio je sebi odane ljude, roake i prijatelje. Upravnici su nosili titulu ,,ensi”, a upravne funkcije su bile nasledne. Ovim je umanjen znaqaj nekadaxnjih upravnika gradova, tzv. patesija. Patesiji postaju carski qinovnici. Mera je doprinela centralizaciji drave. U vreme Ur-namija pratimo razvoj proizvodne delatnosti, tekstilne industrije, metalurgije. Iz vremena ovog vladara potiqe i poznata verzija Epa o Gilgamexu, kao i najstariji saquvani zakonodavni spomenik — Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su pronaeni u arhivima gradova Ura, Nipura, Sipara. Nisu saqu vani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Predstavljaju najstariji primer pisanog prava. Nisu novi zakoni ve pisana verziju obiqajnog prava. Izmeu vladara III dinastije Ura najvee politiqke uspehe postigao je Xulgi. U toku svoje pedesetogodixnje vlade granice drave proxirio je do Elama na istoku i Male Azije na zapadu. Tako je obrazovano veliko i mono Sumerskoakadsko carstvo. Stabilnost drave III dinastije Ura zasnivala se na dobrom administrativnom ureenju, dobrim i stalnim komunikacijama, staranju i izgradnji puteva, redovnom prikupljanju poreza (nema podataka o pobunama), postavljanju garnizona u tvravama na granici, posebnom odravanju irigacione mree od qije je pravilne raspodele i ispravne vode zavisila poljoprivreda i prehrana stanovnixtva. Pad drave III dinastije Ura — Kao i druga carstva i drava III dinastije Ura doivela je svoj krah. Poslednji predstavnik dinastije bio je Ibi-sin. Iz korespodencije ovog vladara i dvojice upravnika njegovih provincija saznaje se da su se zalihe jeqma osetno smanjile, da ih nije bilo ni za potrebe dvora, a tamo gde ih je bilo predstavnici ambara, umesto da ih ravnomerno raspodeljuju, poqeli su da ih prodaju po visokim cenama. U to vreme javila se i nova opasnost — Elam je udruio snage sa dravom Mari radi zajedniqke borbe protiv Ura. U odluqujuoj bici Ibi-sin je potuqen od trupa drava Mari i Elama. Sam Ibi-sin odveden je kao zarobljenik u Mari. Tako se sruxila drava III urske dinastije 2007. godine p. n. e. Prema kasnijoj tradiciji Ur je propao jer su se ljudi osilili i zaboravili na – 11 –

bogove, koji su ih potom napustili. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 12 –

4.4. Starovavilonski period Starovavilonski period i izvori — Starovavilonski period obuhvata period od 2007. godine, od kraja vladavine III dinastije Ura, do 1595. godine, do kraja vladavine I amoritske dinastije Vavilona. Proxlost ovog perioda rekonstruixemo, izmeu ostalog, na osnovu dokumenata pronaenih u arhivima gradova Mari i Kanex. Mari se nalazio na severozapadu Mesopotamije, a Kanex (Kultepe) na prostoru june Anadolije7 . Sam lokalitet grada Vavilona prua podatke za kasniji period, period haldejskog carstva (VII vek p. n. e.). Amoritske drave — Posle pada drave III dinastije Ura na prostoru june Mesopotamije jaqaju drave sa centrima u Isinu, Larsi, Vavilonu, kao i nexto severnije drave sa centrima u Exnuni i Mari. U periodu koji sledi ove dravice e meu sobom ratovati za prevlast nad Mesopotamijom. Prouqavanjima je utvreno da su imena vladara pomenutih gradova bila amorit ska. Req ,,amorit” potiqe od sumerske reqi ,,martu”, odnosno akadske ,,amartu” ili ,,amuru” xto znaqi ,,oni koji su doxli sa zapada”. Otuda pretpostavka da su Amoriti bili semiti. Na alost, svedoqanstva na amoritskom jeziku i pismu do danas nisu pronaena. Sa druge strane, postojei izvori ne svedoqe o naqinu nametanja Amorita. Vavilon — Ujedinjenje znatnog dela Dvoreqja sproveli su carevi malog amorit skog carstva u Vavilonu, osnovanog u poqetku XIX veka p. n. e. Prve vesti o Vavilonu potiqu iz III milenijuma p. n. e., dok je jox taj grad ulazio u sastav Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadinigir (Vrata bogova). Nalazio se na raskrsnici vanih trgovaqkih puteva Prednje Azije. Ime grada je potvreno u nekoliko oblika: na akadskom Babilin, prema Bibliji Babel8 . Danaxnji poznati oblik ,,Vavilon” izdvojen je od mnoine akadskog oblika ,,Babilini”. Ovaj oblik su preuzeli Grci i prilagodili svom jeziku i izgovarali kao ,,Babilon”, a unoxeno je uobiqajeno ,,Vavilon”. Jaqanje drave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi — Kao osnivaq I amoritske dinastije Vavilona pominje se Sumuabum. Svoju vladavinu Sumuabum je poqeo izgradnjom velikog gradskog zida, koji predstavlja prvi veliki gradski bedem. U vreme njegove vladavine dolazi do sukoba Vavilona i susednog Kixa. Meutim, kako je snaga Sumuabuma bila ograniqena, on nije uspeo da pod svoju vlast podvede Kix. Svojevremeno preduzeo je radove na irigacionom sistemu, a u gradu su prokopana qak tri kanala. O naslednicima Sumuabuma do Hamurabija, izuzev imena (Sumulajel, Sabium, Apersin...), malo xta da znamo. Svakako najznaqajniji predstavnik dinastije bio je quveni Hamurabi. Hamurabi je xesti car dinastije. Vladao je od 1792. do 1750. godine. U vreme njegova dolaska na presto Vavilon je ve upravljao okolnim gradovima: Dilbatom, Kixom, Siparom... Meutim, na Vavilon veliki pritisak su vrxili Larsa, qiji je vladar Rim-sin kontrolisao jug, Axur, qiji je vladar Xamxiadad kontrolisao zapad, i Exnuna. Da bi lakxe otklonio ovu pretnju Hamurabi sklapa savez sa Zimrilimom, monim vladarem grada-drave Mari. U periodu od 1765. do 1759. Hamurabi e organizovati niz vojnih pohoda da bi uqvrstio svoj poloaj. Godine 1764. organizuje pohod u oblast istoqno od Tigra ka Elamu i zapadno prema Asiriji i Exnuni. U prvom pohodu nije uspeo da se uqvrsti u Exnuni i taj prostor je dugo ostao nezavisan. 1763. Hamurabi vodi dugu borbu sa elamskim gospodarem Rimsinom, koji se uqvrstio u Larsi. 7

Kanex je predstavljao vanu asirsku ispostavu 9. stih samo ime grada, izgradnja vavilonske kule, 11. pevanje, I knjiga Mojsijeva. Treba pomenuti da se podaci u proroqkim knjigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilon mlaeg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.

8

– 13 –

Napokon, Hamurabi je potukao Rimsina i prikljuqio Sumer svome carstvu. Godine 1759. napada svog dojuqeraxnjeg saveznika — Zimrilima. Prema izvorima dolazi do ruxenja bedema grada od strane Hamurabijeve vojske. Osvajanjem Marija, Hamurabi je proxirio i potvrdio svoju vlast. Sada mu je dolina Eufrata bila otvorena i njegova drava se prostirala od Alepa (Jahmada). Jedini prostor koji nije podveo pod svoju vlast bio je Exnuna. Meutim, taj problem se rexio sam od sebe 1755. godine p. n. e. kada je poplava odnela gradske bedeme i kada se, potom, grad dobrovoljno predao. Posle te predaje Hamurabi je bez ograniqenja kontrolisao qitavo Meureqje, vane trgovinske puteve koji su prolazili kroz Dvoreqje i ixli ka Maloj Aziji i Levantu. Uzeo je titulu ,,gospodar qetiri strane sveta”. Dok je kod Naramsina ta titula bila vixe simboliqna, Hamurabi joj daje pun znaqaj. O dravnom i druxtvenom poretku Hamurabijeve drave svedoqi Hamurabijev zbornik zakona. Slabljenje i pad Carstva — Naslednici Hamurabija nisu uspeli da odre vlast nad qitavom teritorijom. U vreme Xamsu-Ilune (1749 - 1712) dolazi do ustanka u Uru. Predstavnik I amoritske dinastije Vavilona je uspeo uguxiti ovaj ustanak, ali ne i onaj koji je izbio u Larsi. Larsa je uspela povratiti teritorije na jugu. U ovom gradu uzdigla se nova dinastija — Primorska dinastija — o kojoj se ne zna mnogo. U izvorima iz 9. godine Xamsu-Ilune spominju se Kasiti. Za 150 godina ovo pleme e se nametnuti i vladati Dvoreqjem qak 500 godina. Kasiti, koji su nastanjivali planine istoqno od Tigra, prodirali su u Mesopotamiju kao doseljenici, arendatori i najamnici. Nisu bili Semiti. Karakteristike njihove religije ukazuju da su bili bliski Indoevropljanima. Ova qinjenica navodi na zakljuqak da su pre dolaska u Dvoreqje iveli na teritoriji nastanjenoj Indoevropljanima ili u njihovom susedstvu. Mari je izgubljen 20. godine posle vladavine Hamurabija. Na prostoru nekadaxnjeg Marija razvilo se kraljevstvo Hane sa centrom u Terki. Za vreme poslednje dvojice careva prve vavilonske dinastije propalo je Starovavilonsko carstvo. U vreme vladavine Xamsu-Ditane (1625 - 1595) zadat je udarac carstvu sa krajnje neoqekivanog prostora. 1595. godine vojska ovog poslednjeg predstavnika I amoritske dinastije Vavilona pretrpela je poraz od vladara drave Heta. Naime, u vreme Hamurabijevog uzdizanja uzdie se i Hetsko carstvo, koje je procvat doivelo u XVI veku p. n. e. pod Murxilixem I. Ovaj hetski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona. Naneo je poraz Xamsu-Ditani, osvojio i opljaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemlju. U sukobu sa Murxilixem I poginuo je Xamsu-Ditana, a sa njegovom smru se ugasila I amoritska dinastija Vavilona. Kasitska epoha — Sa nestankom amoritske dinastije dolazi do bezvlaxa, koje je iskoristila vojska, uglavnom sastavljena od Kasita. Kasiti su se nametnuli kao vladari Vavilona, a potom qitavog Meureqja. Njihova vlast je trajala 500 godina, a njih e smeniti Asirci. Vavilon e se ponovo uzdii kao mona drava i snaan grad tek u VII veku p. n. e., kada se uspostavi vlast Haldejaca. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 14 –

5.

ZAKONI

STARE

MESOPOTAMIJE

Pravni spomenici su: — spomenici materijalnog prava (zakoni) — spomenici pravne prakse (ugovori) — spomenici pravne doktrine (u benici, priruqnici). Spomenici nepravne sadrine su: — natpisi vladara.

5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije Poznati zbornici zakona stare Mesopotamije su: 1. ovalna ploqica Potiqe iz ranodinastiqkog perioda. Pripisivana je Urukagini, ali pripada vremenu njegovog prethodnika Entemene. Osnovni tekst, koji je saquvan u fragmentima, sliqan je Urikagininom. 2. Reforme Urukagine Svrha reforme je da se siromaxni zaxtite od samovolje bogatih. Urukagina je sproveo socijalne, vojne i administrativne reforme: — ustao je protiv eksploatacije sirotinje — vratio privilegije hramu — zabranio je starexinama da zlostavljaju vojnike i nasilno im oduzimaju imovinu pod vidom prodaje. Ovaj tekst, kao i prethodno navedeni, pripada carskim natpisima. 3. Ur-namov zakonik Iz perioda vladavine Ur-namija potiqe jedan od najstarijih saquvanih zakonodavnih spomenika — Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su najstariji primeri pisanog prava. Zakoni predstavljaju pisanu verziju obiqajnog prava. Pronaeni su u vixe verzija u Uru, Nipuru, Siparu i nisu saquvani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Treba pomenuti da ovaj zakon predstavlja prelaz od carskih natpisa ka zakonodavnim tekstovima. 4. Lipit-ixtarovi zakoni Spomenik delatnosti carske administracije u Isinu su zakoni cara Lipitixtara, sastavljeni na sumerskom jeziku. Istraivanjima je utvreno da se u Hamurabijevom zakoniku ponavlja gotovo bez izmene niz qlanova zakona Lipitixtara. 5. Exnunov zakon Ovaj zakon ime je dobio prema nazivu grada. Saquvane su dve tablice koje se quvaju u iraqkom muzeju. Pronaene su u blizini Bagdada, a potiqu iz XX veka p. n. e. 6. Hamurabijev zakon Hamurabijev zbornik zakona je najstariji pravni kodeks.

– 15 –

5.2. Hamurabijev zbornik zakona O zborniku zakona — Najznaqajniji izvor za prouqavanje privrednog i druxtvenog ivota Starovavilonskog carstva jeste Hamurabijev zakonik. Godine 1901. francuski arheolog an ak de Morgan pronaxao je u Suzi jednu ploqu od bazalta ispisanu arhaiqnim klinastim pismom. Tekst ploqe je proqitao izvesni Xeil. To je bio tekst Hamurabijevog zakonika sastavljen za potrebe hrama u Siparu. U XII veku p. n. e. jedan elamski vladar preneo je spomenik iz Sipara u Suzu kao ratni trofej. Ploqa se danas quva u Luvru. Ploqa je visoka preko 2 m. Na vrhu se nalazi reljef sa predstavom cara Hamurabija kako stoji pred bogom sunca — Xamaxom. Xamax sedi na prestolu i predaje zakonik vavilonskom caru. Ploqa je ispisana sa obe strane. Obuhvatala je 282 qlana, ali poxto je jedan deo ploqe oxteen, izgubljeno je 35 (od 66. do 100.). Te norme mogu se rekonstruisati na osnovu saquvanih glinenih tablica sa prepisima spornih odredaba. Zakonik razlikuje tri celine: 1.) uvod U uvodu car nabraja svoje titule i slavi svoju veliqinu. Ukazuje na razloge koji su ga nagnali da izda jedan ovakav zakonik — zavoenje pravde u zemlji. 2.) zakonik u uem smislu — suenje i sudski postupak — imovinski odnosi i svojina — brak i porodiqni odnosi — kriviqno pravo, sankcije za razne vrste telesnih povreda — posao, usluge 3.) zakljuqak U zavrxnom delu car nabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za one careve koji budu izvrxavali njegove zakone i obasipa straxnim prokletstvima one koji ih se ne budu pridravali ili koji se rexe da ih ukinu. Kao osobenosti Hamurabijevog zakonika treba, pored ostalog, izdvojiti da je uglavnom svetovnog karaktera. Religijske elemente nalazimo samo u uvodu, zakljuqku i dokaznim sredstvima (boji sud). Interesantan je i naqin formulisanja pravnih normi. Qlan uglavnom poqinje kondicionalom Ako neko, a zatim sledi sankcija. U modernoj istoriografiji dosta se raspravlja o pitanju odnosa ovog zakonika i obiqajnog prava koje je do tada postojalo. Jedna grupa istraivaqa veruje da je Hamurabijev zakonik potpuno nov zakonski kodeks. Drugi tvrde da je Hamurabi organizovao grupu pravnika da obrade postojee zakone gradova i stvore kodeks koji bi vaio za qitavu teritoriju drave. Neki qak smatraju da Hamurabi nije odgovoran za stvaranje zbornika zakona. Zbornik zakona predstavlja samo zapis obiqajnog prava... Neke odredbe Hamurabijevog zakona Slojevi druxtva 1. Muxkenum — Lice zavisno od dvora u ekonomskom smislu. Stepen zavisnosti nije potpuno jasan. Jedna od pretpostavki je da je muxkenum bilo liqno slobodno lice koje je u potpunosti izdravano od dvora. 2. Z(ili V)ardum — Robovi koji su ekonomski i liqno zavisni od vlasnika. Nose ig. 3. Avalum — Graanin (zanatlije, trgovci, qinovnici) koji je ekonomski i liqno slobodan. 4. Biltum — Liqno slobodno stanovnixtvo koje je radilo na dravnoj zemlji i plaalo godixnji porez dravi delom u srebru, delom u poljoprivrednom dobru. 5. Ilkum — Skup obaveza (npr. vojna) slobodnih graana prema dravi. – 16 –

Novac Ne postoji novac u danaxnjem smislu reqi, ve srebro odreene teine. Dobro ima ekvivalent u srebru i drugom dobru i to zavisi od dogovora sa prodavcem. Vojna sluba Vojna sluba je obavezna. Svi muxkeni su vojni obaveznici. Bogatiji mogu odbiti da slue vojsku tako xto e iznajmiti sirotinju da mesto njih ide u rat. Po zavrxetku vojnog pohoda vladar vojniku daruje posed kako bi vojnik prehranio svoju porodicu i sebe. Posed nije davan u trajno vlasnixtvo. Sin ga je nasleivao samo u sluqaju ako je i on bio veran vojnik. Poloaj ena u porodici Zakonita ena, qiji se brak potvrivao ugovorom, imala je nasledno pravo na svoj miraz (xekerta) i, pored toga, na jednak deo sa sinovima, ako joj mu ne bi odvojio poklon (nuduna). Kerke, koje se ne bi udale do smrti oca, imale su pravo na jednak deo sa braom. Ropstvo Rob se postaje: — roenjem od roba — zarobljavanjem u ratu — prodajom za nadoknadu xtete. Smrtna kazna, kazna sakaenjem, dokazna sredstva 1. Smrtna kazna: — ubistvom — bacanjem u vodu — spaljivanjem — nabijanjem na kolac — rastrzavanje stokom. 2. Kazna sakaenjem: — odsecanje ruku — odsecanje grudi — vaenje oka — odsecanje uveta robovima. 3. Dokazna sredstva: — boji sud — zakletva — svedoci — pismene isprave: poklon, da ena ne odgovara za dug mua, pravni poslovi ortaka. Najamni rad, preduzea 1. Najamni rad: — stoqarstvo — zemljoradnja — brodogradnja — zanatstvo. 2. Preduzea: — graevinarstvo — brodogradnja. Upravna vlast — kralj — samodrac i poslanik bogova – 17 –

— kraljevi qinovnici: — guverneri, prefekti — mesne starexine — vojni obveznici. Kolektivna odgovornost — nadoknada xtete, npr. posle pljqke u ataru naselja. — paxa. Hamurabijev kodeks i Biblija qlan 1. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 23:1–3 — 5. Mojsijeva knjiga 5:20, 19:16–21 ,,Ne svedoqi lano”, ,,Siromahu u parnici njegovoj ne gledaj xto je siromah”, ,,Oko za oko, zub za zub...”. qlan 8. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 20:15 — 3. Mojsijeva knjiga 19:1–3 — 5. Mojsijeva knjiga 5:19, 22:1–4 ,,Ne kradi” qlan 14. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 21:16 — 5. Mojsijeva knjiga 24:7 Za krau (qoveka) kazna je ubistvo. qlan 21. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 22:2–3 Ako lupe ranjen tako da umre, da ne bude kriv onaj ko ga bude ubio; lupe ako ne plati xtetu, da se proda za svoju krau. qlan 24. odgovara: — 5. Mojsijeva knjiga 21:1 Nepoznati ubijeni da se sahrani o troxku mesta gde je pronaen. qlan 60. odgovara: — 3. Mojsijeva knjiga 19:23–25 qlan 117. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 21:2–11 Pitanje ropstva; duniqko ropstvo u Hamurabijevom zakonu traje 3, a u starojevrejskom 7 godina. qlan 120. odgovara: — 2. Mojsijeva knjiga 22:7–9 Pitanje dokaznih sredstava. qlan 126. odgovara: — Knjiga o Ruti 3:11, 4:10 Qovek uzima enu svog pokojnog roaka kako bi podigao ime umrlome i njegovo nasledstvo. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani – 18 –

Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 19 –

6.

VAVILONSKA

KULTURA

Znaqaj vavilonske kulture — Pod vavilnskom kulturom podrazumeva se kultura junog Dvoreqja. Ona je nastala u procesu istorijskog razvitka june Mesopotamije, od IV milenijuma p. n. e. do kraja Starovavilonskog carstva. Osnove te kulture qine kulturna dostignua Sumeraca, koje su usvojili i razvili Akaani i kasnije Vavilonci. Ta kultura je postala osnova poznijih kultura Dvoreqja, asirske i haldejske. Pismo — (!) Obavezno proqitati deo: Stari Istok, odeljak: Pisma starog Istoka. Jedna od kulturnih tekovina sumerskih naroda bio je pronalazak pisma, koje se pojavljuje u doba Uruka, ve poqetkom IV milenijuma p. n. e. Prvo sumersko pismo bilo je semasiografsko9 . Najstariji natpisi Dvoreqja koji su doprli do nas bili su iscrtani na kamenim tablicama ideogramima. Uslovi ivota, potreba za brzim pisanjem dokumenata doveli su da se, umesto qitavog predmeta, stanu crtati samo njegovi najkarakteristiqniji delovi, postepeno pretvarajui crte u linearnu xemu. Tako se formira sistem klinastog pisma. Klinopis je bio u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteristiqnim kosim klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tablicama pomou drvenih xtapia, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapi Grci su nazivali stilus. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih razloga postaju sve vixe nalik kosim klinovima. Razlikujemo qetiri vrste klinova (?). Sumersko klinasto pismo sa osnovnim elementima sumerske kulture preuzeli su Akaani. Zatim je ono prexlo Elamcima, Vaviloncima, Asircima i Hetima. Znacima klinastog pisma delimiqno su se koristili Feniqani pri stvaranju svoje prve azbuke. Takoe su ga pozajmili Urarti — narod koji je iveo na teritoriji Jermenije. Klinasto pismo su usvojili i prilagodili potrebama svoga jezika Persijanci, prilikom osvajanja Mesopotamije u VI veku p. n. e. Religija — Vavilonska religija u onom vidu u kojem se javlja u religioznim tekstovima III i II milenija, predstavlja sintezu sumerskih i semitskih elemenata. Zbog toga se neka boanstva javljaju sa dvojnim imenima — semitskim i sumerskim; ostala boanstva, koja se pojavljuju pod jednim imenom, poznata su neka sa sumerskim, a druga sa semitskim nazivima. Vavilonski panteon broji preko 100 razliqitih boanstava. Prvo mesto u njemu zauzimaju ,,veliki bogovi”, koji su prvobitno bili lokalni bogovi krupnijih centara Sumera i Akada. Takvi bogovi bili su Enlil, vrhovni bog Sumeraca i bog zemlje, Anu, vrhovni bog Uruka, i Ea, glavni bog Eridu. Jox u III milenijumu svextenici su sjedinili ta tri boga u trijadu koja upravlja svetom i odredila Anuu nebesku vlast, a Eu vlast nad morem i podzemnim vodama. Pored navedene trijade, postojala je i druga grupa boanstava. Ona se sastojala od boga sunca Xamaxa (bog Xipara), boga meseca Sina (bog Ura) i dva zemljoradniqka boga — Tamuza i njegove supruge Ixtar. Tamuz i Ixtar bili su boanstva biljnog sveta i plodnosti. Svaka godina zavrxavala se praznicima smrti i vaskrsenja Tamuza. Ti praznici odravani su u vezi sa poqetkom i krajem zemljoradniqke godine. Kultovi Xamaxa i Sina u seoskim krajevima takoe su bili povezani sa proizvodnjom — kult Xamaxa sa zemljoradnjom, a kult Sina sa stoqarstvom. Meutim, u zvaniqnom panteonu Xamax je preuzeo ulogu boga pravosua. 9

U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografsko ili pojmovno pismo, qiji ideogrami belee i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.

– 20 –

U zvaniqnoj mitologiji boginja Ixtar je povezana sa planetom Venerom i na taj naqin svextenici su stvorili prvu grupu astralnih boanstava — Xamax, bog sunca, Sin, bog meseca, Ixtar, Venera, i Adad, bog oluje. Posle stvaranja Starovavilonskog carstva na qelo panteona postavljen je Marduk, koji je prvobitno bio samo bog Vavilonaca. Njemu je pripadala titula Bela, tj. gospodara, koja je ranije pripadala Enlilu. Dakle, svextenici su mu pridodali funkcije Enlila i Tamuza. U qast Marduka u Vavilonu u prolee se odravao praznik nove godine, koji je nazivan Zagmuk. Vavilonska religija nije obuhvatala samo kultove ,,velikih” i zemljoradniqkih bogova. U vavilonskom druxtvu negovana su animistiqka verovanja i obredi. Od tih kultova treba pomenuti: kult duhova reka i kanala, kult domaih duhova — quvara domova i kult duhova umrlih. Kult vladara — Stanovnici vavilonskog carstva verovali su da svaki qovek, bio on vladar ili najbedniji siromah, ima svog boga zaxtitnika. On se za njega zauzimao kod drugih bogova i xtitio ga od zlih duhova i duhova pokojnika. Ako je neko grexan on prestaje da bude ,,boji sin”. Njegov bog ga napuxta i ostavlja ga na milost i nemilost zloduha. Stanovnici sumerske drave poxtovali su svoje vladare kao bogove (Xulgi, Gimil-sin, Hamurabi). Podizali su im hramove i prinosili rtve. Knjievnost — Mesopotamske izreke, kao npr. ,,prijateljstvo traje samo jedan dan, a poslovne veze veqito”, predstavljaju prapoqetak i koren knjievnosti naroda stare Mesopotamije. Njihovo knjievno stvaralaxtvo bilo je u tesnoj vezi sa verskim shvatanjima. Najqexe su sastavljali epove — pesme o junaqkim podvizima bogova i heroja. Knjievno stvaralaxtvo stare Mesopotamije moemo podeliti: 1. Mitologija — Enuma Elix ili Mit o stvaranju sveta Stanovnici drevne Mesopotamije spevali su najstariji saquvani ep o stvaranju sveta. On je dobio naziv po poqetnim reqima ,,enuma elix”, xto znaqi ,,kada je gore”. Ep je pronaen u Asurbanipalovoj biblioteci, ispisan na sedam glinenih ploqica. On ih uqi da je na poqetku svega postojao samo vodeni haos. Iz vodenog haosa se postepeno raaju bogovi, Ea i njegov sin Marduk. Marduk na sebe preuzima zadatak da se konaqno obraquna sa haosom oliqenim u boginji slatke vode Tiamat. On je pobeuje u ogorqenoj borbi, a zatim od njenog tela pravi nebo i zemlju. Marduk potom stvara qoveka koji e se brinuti o bogovima dok se oni odmaraju. Zatim bogove deli na nebeske i bogove podzemlja10 . — Spev o Aguxaji Ovaj spev nastao je u vreme vladavine Hamurabija (1792-1750). U njemu se opisuje suparnixtvo izmeu boginje rata Ixtar i boginje Saltu. Na molbu Aguxaje bog mudrosti Ea miri zavaene boginje, ali jedino pod tim uslovom da ljudi saznaju za novu boginju Saltu, da u njenu qast podignu hramove i prinose joj rtve. — Ep o Gilgamexu — Spev o Adapi Kao i u Epu o Gilgamexu, u Spevu o Adapi provejava misao o veqnom ivotu, qovekova tenja ka besmrtnosti. Adapa je bio sin i ljubimac boga Ea, koji mu je dao veliku mudrost, ali ne i veqni ivot. Tako se desilo jednom da se Adapu pruila mogunost da dobije besmrtnost. Bio je pozvan na sud bogu Anuu zbog toga xto je slomio krila Junom vetru. Ea je upozorio Adapu da ne proba vodu i hranu smrti, koje e mu ponuditi. Na sudu su se za Adapu zauzeli drugi bogovi, te se Anu smilovao i naredio da se Adapi da voda i hrana ivota. Meutim, Adapa, seajui se saveta boga Ea, odbija vodu i hranu, a time i besmrtnost. 10

Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.

– 21 –

— Katabaza (silazak) boginje Ixtar Ixtar, posle Tamuzove smrti, silazi u podzemni svet kako bi pronaxla samog Tamuza. Zatoqenje u zagrobnom svetu bogova biljnog sveta i plodnosti — Tamuza i Ixtar — zaustavlja qitav proces ivota na zemlji. To nagoni bogove da iz ,,zemlje bez povratka” oslobode Tamuza i Ixtar. Spev se zavrxava opisom praznika vaskrsenja boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. Ovaj spev stajao je u tesnoj vezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrsenje boga Tamuza i koja je izvoena po hramovima o praznicima toga boga. 2. Dramsko pesnixtvo — Glavni ciklus vavilonske religijske drame vezan je za kult boga prirode koji umire i vaskrsava (Stradanje boga Tamuza). 3. Religiozno-filozofsko pesnixtvo — Spev o stradajuem pravedniku Ovo pouqna priqa je je bila veoma poznata u drevnoj Mesopotamiji. Ona govori o qoveku koji se tako texko razboleo da mu molitve vraqeva ne pomau. Bolesnika napuxtaju svi prijatelji verujui da je grexan. On na kraju ipak ozdravi zahvaljujui Mardukovoj milosti. To se dexava dok ulazi u Mardukov hram. Nakon toga on ponovo stiqe imovinu, a prijatelji mu se vraaju. — Razgovor gospodara sa robom Gospodar je vodio raspusan ivot. Na kraju on se u svemu razoqarao — njemu su dosadili i rat i lov i ljubav; dosadilo mu je da gradi kue, smixlja zavere. Qovek se razoqarao i u bogove. Likovne umetnosti — U staroj Mesopotamiji od likovnih umetnosti bile su razvijene vajarstvo i slikarstvo. Vajarstvo i slikarstvo naroda Dvoreqja bilo je neraskidivo vezano sa njihovim verskim shvatanjem. Izraivane su kamene statue bogova, vladara, svextenika, velikaxa. Figure su predstavljene kako stoje ili sede na prestolu. Quvena je statua Gudee, vladara grada Lagaxa, iz XXI veka p. n. e. On je predstavljen kako sedi, sa rukama sklopljenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu, a donji deo odee je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu)11 . U muzeju u Iraku quva se jedna statua od bronze. Statua predstavlja glavu kralja sa krunom starih sumerskih vladara. Pojedini nauqnici tvrde da statua predstavlja Sargona I, pojedini Naram-sina. Mada nedostaju oqi, a ima i manjih oxteenja na celoj statui, ovaj rad smatra se remek-delom antiqke umetnosti 12 . Stari Sumerci su qesto vajali i kipove ljudi koji se mole. Oni obiqno imaju duge brade i ruke sklopljene na grudima. Na ovim statuama naroqito su istaknute xiroko otvorene oqi. Izraivanje reljefa takoe je bilo razvijeno. Umetnici stare Mesopotamije na reljefima su prikazivali scene iz ratnih pohoda ili lova. Jedan od najquvenijih reljefa nalazi se na steli sumerskog-akadskog vladara Naram-sina. Naramsin, koga slede vojnici, penje se uz planinu, a neprijatelji padaju pobeeni pod njegove noge. Njegov lik je nexto vei od ostalih xto odraava njegovu vrhovnu vlast13 . Osnovne crte arhitekture u staroj Mesopotamiji bila su masivna monumentalnost. Kao glavni materijal za izgradnju palata, hramova, grobnica vladara i velikaxa, stanovnici stare Mesopotamije su koristili opeku. Mesopotamski hramovi imali su oblik stepenastih kula i nazivali su se zigurati. Herodot u svome delu opisuje Mardukov hram u Vavilonu. Zigurati su predstavljali vextaqke planine na qijem vrhu je bilo smexteno svetilixte. Oni su imali qetvorougaonu osnovu. Spratovi su se suavali odozgo na gore. Meusobno su bili povezani spoljnim stepenicama. 11

Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.

12

http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm

13

Pogledati odeljak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.

– 22 –

Svetilixte na vrhu zigurata sluilo je kao opservatorija. Najpoznatiji hram nalazio se kod grada Ura. Podignut je III milenijuma p. n. e. u qast boga meseca. Od njega su saquvani samo ostaci, koji pokazuju da je imao 4 sprata. Do svetilixta na vrhu stizalo se jednim dugim stepenixtem sa prednje strane zigurata. Ono je izmeu prvog i drugog sprata prolazilo kroz monumentalnu kapiju. Do prvog sprata moglo se doi i manjim stepenixtem sa leve i desne strane. Na sz. strani zigurata nalazila se kuhinja u kojoj su pripremani obroci za boga meseca. Pokraj zigurata nalazilo se skladixte hrane, kua vrhovne svextenice i kraljevska palata. Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetniqka dela kao stari Egipani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti objaxnjava se u izvesnoj meri time xto su na teritoriji Mesopotamije ivela razna plemena, koja su meu sobom vodila stalnu borbu za prevlast nad qitavom zemljom. Poqeci nauqnih znanja Astronomija — Temelje ove nauke koja se bavi prouqavanjem svemira postavili su narodi drevnog istoka, pre svih Sumerci i Vavilonci. Njihovi svextenici su sa vrhova zigurata posmatrali i izuqavali kretanja nebeskih tela. Qitavo nebo podelili su na velike oblasti, tj. puteve, po uzoru na zemaljska kraljevstva. Na te puteve smestili su sve zvezde i planete koje su mogli da vide. Sastavljali su spiskove stajaih zvezda i oznaqavali njihovu udaljenost od zemlje. Poqetkom II milenijuma vavilonski astronomi odvojili su od nepokretnih zvezda pet planeta, koje mi sada nazivamo rimskim imenima — Veneru, Mars, Jupiter, Merkur i Saturn. Kalendar — Vavilonski kalendar bio je zasnovan na meseqevim menama; jedan mesec trajao je od jednog do drugog pojavljivanja mladog meseca. Svaki mesec imao je trideset dana, a jedna godina dvanaest meseci, tj. 360 dana. Zbog toga je dolazilo do neslaganja sunqeve i kalendarske godine. Posle izvesnog vremena praznici, vezani za zemljoradnju, padali su u pogrexno doba. Razlika je nadoknaivana ubacivanjem meumeseca na kraj prvog ili drugog polugodixta, koji su nazivali imenom prethodnog meseca. Ovom prilikom pomenuemo da su sunqev qasovnik izmislili Vavilonci. Trajanje dana i noi Vavilonci su odredili na dvanaest qasova; kasnije su qas poqeli da dele na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Herodot svedoqi da su Grci preuzeli od Vavilonjana sunqani qasovnik. Matematika —Narodi drevnog istoka dali su prvi podstrek razvoju matematike. Matematika, posebno geometrija, bila im je neophodna za izgradnju sloene mree kanala za navodnjavanje, za merenje parcela i odreivanje granica izmeu poseda nakon poplava. Znali su da sabiraju, oduzimaju, mnoe i dele. Znali su da izraqunavaju povrxine i zapremine geometrijskih tela i slika. U mnogim mesopotamskim tekstovima saquvane su qitave zbirke zadataka, koje su oqigledno sluile za vebanje i uqenje matematike. Vavilonci su razradili seksagezimalni sistem raqunanja. Medicina — Prvi podstrek razvoju medicine dali su Egipani i narodi drevne Mesopotamije. Jox u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila na specijalne grane — na hirurgiju, leqenje bolesti oqiju i na veterinu. Anatomija, pak, bila je veoma slabo razvijena. Lekari su kod odreivanja simptoma i postavljanja dijagnoza razlikovali samo glavne organe, npr., srce, jetru, bubrege. U jednom medicinskom priruqniku iz Mesopotamije, koji je poznat pod imenom ,,Ako isterivaq zlih duhova dolazi u kuu pacijenata”, pored ostalih bolesti, opisani su simptomi utice. – 23 –

Leqenje pomou raznih lekova kombinovano je sa magijom. Na xiroku primenu vode i ulja u medicini ukazuje to xto je req ,,lekar” u doslovnom prevodu znaqila ,,onaj koji poznaje vodu” ili ,,onaj koji poznaje ulje”, xto je jednim delom vezano za xiroku primenu vode i ulja u religiozno-magiskom kultu. Pokroviteljkom medicine smatrana je boginja Ninhursag, koja je stvorila osam niih bogova, koji su smatrani leqiocima raznih bolesti usta, oqiju, rebara... Bolest nastaje zbog zlog uticaja ravih demona. Radi borbe protiv njih pribegavalo se pomoi boga Ninurte i njegove ene, boginje Guli, koja oivljava mrtvog. Dalje, pokroviteljima medicine smatrani su bog Ninazu i njegov sin Ningixzida, qiji se simbol — zmija koja obavija ezlo — saquvao kao medicinski ablem sve do naxih dana. Xkole —U staroj Mesopotamiji xkole su se nalazile pri hramovima i bile su rezervisane za mali broj ljudi. U tim xkolama vaspitavani su i spremani za svoj budui poziv pisari, koji su istovremeno bili i svextenici. Te su xkole pruale opxte i specijalno obrazovanje. Opxte obrazovanje podrazumevalo je uqenje pisma i jezika starih Sumeraca i Semita Akada, elementarna znanja iz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i vextinu proricanja budunosti po zvezdama (astrologija) i vextinu gatanja po jetri. U sistem specijalnog obrazovanja spadalo je prouqavanje teologije, prava, medicine i muzike. Sistem predavanja se ograniqavao na nastavnikova pitanja i uqenikove odgovore, prevoda sa jednog jezika na drugi... Prilikom iskopavanja u Mari naena je jedna xkolska prostorija. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaljov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani — S. Ferjanqi, R. Mihaljqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt disk, Beograd 1999.

– 24 –

DODATAK Ep o Gilgamexu Sumerske poeme o Gilgamexu — Gilgamex i Agga od Kixa Agga, vladar Kixa, trai od Gilgamexa, vladara Uruka, da ga prizna gospodarom qitavog Sumera. Poxto se Gilgamex nije potqinio zahtevu, Agga je opseo Uruk. Premda se u poqetku qinilo da je ratna srea naklonjenija Aggi, Gilgamex na kraju ipak pobeuje, a u njegovu qast narod peva pohvalnu pesmu. Znaqaj ove poeme za nastanak Epa o Gilgamexu je xto zbivanja nisu vezana za boanstva i glavnu req vode smrtni ljudi. — Gilgamex i zemlja ivota Opisuje Gilgamexov pohod na Humbabu, quvara kedrove xume u planinama Libana. Poema nastaje u vreme kad Sargon I (XXIV vek p. n. e.) i njegovi naslednici preduzimaju pohod u Malu Aziju, Siriju i Palestinu radi dobavljanja kedrovine i srebra. Ova sumerska poema u mnogome je posluila kao predloak II, III, IV, V i VII pevanju akadske poeme o Gilgamexu. — Gilgamex i Nebeski bik Sadraj ove poeme je ljubav boginje Inanne (Ixtar) prema Gilgamexu kome obeava sve mogue darove i milosti; odbijanje ponude i sramota, te borba Gilgamexa sa Nebeskim bikom, koga Inanna xalje na grad Uruk. Navedena sumerska poema, uprkos mnogim razlikama, u osnovnom prikazu radnje veoma je sliqna VI pevanju Epa o Gilgamexu. — Gilgamex, Enkidu i donji svet Drugi deo ove poeme, u doslovnom prevodu sa sumerskog na akadski jezik, qini XII pevanje Epa o Gilgamexu, ninivske verzije. — Predanje o potopu Sumersko predanje o potopu nema veze sa sumerskim legendama o Gilgamexu. Ovo predanje deo je pripovesti koja govori o deifikaciji Ziusudre, pobonog vladara koji osluxkuje glas bogova. Tako Ziusudri jedan od bogova otkriva njihovu odluku da unixte qoveqanstvo savetujui mu da sagradi veliku lau i u nju stavi po par od svega ivoga, xto on i qini. Autor Epa o Gilgamexu u XI pevanju preuzima samo priqu o potopu izostavljajui uvodni deo poeme u kojoj se govori o stvaranju qoveka, biljaka i ivotinja, postanku kraljevstva i o prepotopskim kraljevstvima. — Gilgamexova smrt Ova poema sadrajem odgovara delovima IX, X i XI pevanja Epa o Gilgamexu u kojima Gilgamex traga za veqnim ivotom. Sadraj Epa — Tabla I: sadri uvodni deo epa u kome autor Gilgamexa predstavlja kao sveznajueg i svevideeg i pripisuje mu gradnju grada Uruka14 . 14

,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqinje se ukazivati sredinom XIX veka zahvaljujui iskopavanjima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Nemaqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavanja”. Gilgamex, Sumerskoakadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi, Beograd 1998, 104.

– 25 –

U daljem izlaganju saznajemo da je Gilgamex dve treine Bog i jednu treinu qovek. Svoje dane on provodi u razvratu i ugroava slobodu drugih stanovnika grada Uruka. Stoga, narod u pomo poziva Aruru, majku Bogova, da stvori bie dovoljno mono da se suprostavi Gilgamexu, kojeg je pak ona takoe stvorila. Tako Aruru, zamislivxi u svom srcu priliku Anua15 , iz gline stvara Enkidua. Svoje prve dane Enkidu provodi sa divljim ivotinjama i kako je u pustinji daleko od civilizacije, on i usvaja ponaxanje ivotinja. Poxto je straxni Enkidu ometao posao lovcima, Gilgamex je k’ njemu poslao bludnicu koja je svojim telesnim qarima trebala uvesti Enkidua u civilizovani svet. Enkidu spoznavxi bludnicu, postaje fiziqki slabiji, ali mudriji. Sada ivotinje Enkiduu vixe nisu verovale i stale su beati od njega. Obeshrabren njihovim odbijanjem, pristaje da napusti stepu i da se pridrui bludnici na njenom putu u Uruk. U meuvremenu Gilgamexova majka Ninsun16 tumaqi snove svoga sina da e uskoro nai monoga prijatelja. — Tabla II: Pevanje poqinje time kako bludnica nastoji Enkidua uvesti u civilizovani ivot. Vodi ga pastirima gde se on uqi hraniti hlebom, napijati pivom, odevati i mazati uljem telo. Dok je vreme provodio kao straar pastirima, doxao mu je qovek iz grada alei se na raspusnost vladara Uruka — Gilgamexa. Napokon Enkidu, zajedno sa bludnicom, stie u Uruk. Prvi put se G. i E. susreli kada je Gilgamex eleo posetiti svoju ljubavnicu i kada mu je na tom putu Enkidu prepreqio put. Tada su se dograbili ko bikovi i iz ove tuqe, koja bejaxe nerexena, izrodilo se prijateljstvo. Poxto je jedno vreme besposlen iveo u gradu, Enkidu se stade jadati svome prijatelju kako mu snaga slabi. Gilgamex predlae da odu u kedrovu xumu, naseku drva, ubiju ozloglaxenog gospodara xume Humbabu i da sa sveta izgnaju svo zlo. Enkidu i nije mnogo zadovoljan zamisli, napominjui koliko je Enlil naqinio Humbabu zaista straxnim: moe prouzrokovati zemljotres, erupciju vulkana, potop, oluju. Gilgamex ne odustaje lako od svoje zamisli. Verujui da je qovek kratkoveqan i da je mogue ostaviti dubok trag u svesti buduih pokolenja samo kakvim velelepnim delom, on se rexava na ubistvo Humbabe. Poxto je Enkidu napokon pristao, sledi kovanje dostojnog oruja: maqeva i sekira. Pre nego xto e krenuti pravac Livana, odluqili su da quju savete starexina. — Tabla III: Ova pesma poqinje savetima starexina, koje preporuquju Gilgamexu da se stavi pod zaxtitu Xamaxa i Lugulbande17 i Enkiduu da, kao poznavaoc puta, bude predvodnik. Poxto ju je sin upoznao sa svojom idejom i zamolivxi je da se zauzme kod Xamaxa, Ninsun se popela na vrh svog zigurata i pomolila. — Tabla IV: Opisuje dugo putovanje i zgode xto ih oba junaka doivljavaju na putu do kedrove xume, stanixta Humbabe. Xamax u snovima, koje tumaqi Enkidu, predskazuje Gilgamexu na srean ishod njihova puta. U jednom trenutku Enkidu se ali na slabost, ali ga Gilgamex bodri da nastave put. — Tabla V: Dolazak G. i E. u kedrovu xumu, stanixte bogova, presto boginje Ixtar kao gospodarice mrtvih. Posle kratke opqinjenosti xumom, stali su sei drvee xto je naljutilo Humbabu. Doxlo je do 15

Bog - pokrovitelj grada Uruka Smatrana je boginjom mudrosti i enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egalmah (Veliki dvor), u Uruku 17 Trei vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem i uzorom. 16

– 26 –

sukoba u kojem su G. i E. prevladali zahvaljujui vetrovima boga Xamaxa: pexqani, severni, arki, studeni... Humbaba je molio da mu poxtede ivot. Iako je Gilgamex smatrao da najpre treba likvidirati sedam svetlosnih zraka18 , posluxao je Enkidua da prvo ubiju gospodara a tek kasnije sluinqad. Tako je Enkidu smaknuo quvara xume, kojeg su se bojali i Liban i Sirija. Smaknuvxi Humbabu, junaci naseku kedrove, operu se u Eufratu, preobuku i krenu put Uruka. — Tabla VI: Po dolasku u Uruk u Gilgamexa se zaljubljuje razvratna boginja Ixtar, moli ga da joj bude mu i obeava kraljevski presto i bogate darove. Gilgamex odbijajui podsea boginju na brojne njene ranije mueve, koje je prevarila i proklela: lava, konja, quvara koza. Zbog nanesene uvrede, Ixtar u znak osvete na Uruk xalje Nebeskog bika, kojeg je na njeno navaljivanje nerado stvorio njenzin otac, bog Anu. Naime, Ixtar je pretila da e podii mrtve da jedu ive. Nebeskog bika, koji je harao u Uruku, usmrtili su G. i E. Kada je Ixtar elela prokleti Gilgamexa xto njenog bika ubi, Enkidu joj u lice baci isqupani rep tog bika. Sledi terevenka u gradu. Gilgamex sebe i svog prijatelja uznosi nad bogovima. — Tabla VII — Enkidu usnu san. Poxto se probudio, san je prepriqao svome prijatelju Gilgamexu: Bogovi su se sastali na veu i zahtevali Gilgamexov ivot jer je ubio Humbabu i Nebeskog bika. Meutim, kako je Gilgamex bio zaxtien od strane boga-sunca Xamaxa, odnosno Utua, bogovi su odluqili da mesto Gilgamexa Enkidu mora umreti. Poxto je presuda pala na Enkidua, on se texko razboleo. Gilgamex je svojim molitvama pokuxao da umilostavi bogove da promene svoju odluku, ali od toga ne bexe nixta. Gnevan zbog nenaklonjene sudbine, Enkidu je stao kleti lovca-pastira koji mu bludnicu posla, a zatim i samu bludnicu koja ga je uvela u civilizaciju, upoznala sa Gilgamexom i dovela do smrti. Meutim quvxi razumne reqi Xamaxa, Enkidu menja svoj stav i stade blagosiljati bludnicu xto ga je upoznala sa Gilgamexom i tako ga uqinila srenim. Enkidu potom u snu doivljava viziju smrti, odnosno donjeg sveta, a zatim svom pobratimu Gilgamexu priqa kako je ,,u kui, iz koje niko ne izie, ko u nju ue” video nekdaxnje kraljeve, svextenike, Etanu, legendarnog vladara Kixa, Erex-ki-gal, gospodaricu donjeg sveta i enu Nergala, Belit-xeri, jednu od boginja donjeg sveta i zapisniqara bogova u njemu... Enkidu poxto je nekoliko dana bolan leao, umire. — Tabla VIII — Opisuje se Gilgamexovo oplakivanje i obred sahrane druga Enkidua. — Tabla IX — Sam Gilgamex je zbog gubitka svog najboljeg prijatelja bio ophrven patnjom i odbijanjem qinjenice da je Enkidu zaista mrtav. Napokon, poxto ga je sahranio ,,s lijeva u domu svom”, napustio je Uruk i obuqen u lavlju kou otixao u stepu. Gilgamex postaje svestan da e i sam jednog dana umreti. Poxto se uplaxio, odluqio je da poseti Utnapixtima19 , sina Ubar-tutu20 . Da bi stigao do Utnapixtima, koji ivi na ostrvu po imenu Dilmun, a koje se nalazi na mestu gde Sunce izlazi svaki dan, Gilgamex je morao biti spreman na naporno putovanje. Stoga on nou prolazi kroz planinske prevoje i ubija lavove. 18

sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju boansku snagu 19 ,,Onaj koji je naxao ivot” — spasitelj qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu, vladar prepotopskog grada Xurupaka; preiveo je potop i stekao veqni ivot na uxu reke gde se verovatno nalazio vrt bogova. 20 Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.

– 27 –

Dolazi pred planine Maxu. Planine-blizanci Maxu nalaze se na kraju sveta pruajui se od zapadnog do istoqnog obzorja. Bog-sunce svakog dana uveqe na njenom zapadnom delu zalazi, a na istoqnom delu jutrom izlazi21 . Gilgamexu prolaz dozvoljavaju ljudi -xkorpije22 , koji quvaju ulaz u planinu. Dalje Gilgamex se probija kroz dvanaest konaka23 i stie pred ovozemaljski vrt bogova. — Tabla X — Gilgamex stie do vrta bogova, koga quva Sabitum Siduri, a koju je Xamax spustio na rang peharnice bogova. Ona mu prua sklonixte i savetuje ga da prihvati ljudsku sudbinu i da uiva u ivotu dok jox moe. Meutim, poxto Gilgamax insistira na tome da nae Utnapixtima, ona mu otkriva da ga laar Uxarnabi moe prevesti preko Mora, Okeana i Vode smrti do uxa gde ivi Utnapixtim. Poxto je po savetu Uxarnabija naqinio lau od 120 stabala, Gilgamex, zajedno sa Uxarnabijem, se otisnuo na More smrti. Posle tri dana uxli su u Vode smrti. Napokon, Gilgamex, klonuo od umora, prljava tela i rasqupane kose s laarem Uxarnabijem stie do Utnapixtima elei da odgonetne tajnu ivota. Susret sa Utnipixtimom poqinje govorom u kome Utnapixtim predoqava suxtinu i prolaznost ovozemaljskog ivota. — Tabla XI — U jedanaestom pevanju opisuje se predanje o potopu koje kazuje Utnapixtim. Neko Utnapixtim je iveo u Xurupaku, gradu na obali Eufrata. Jednog dana bogovi, pored ostalih Anu, Enlil, Ninurta i Ea, odluqixe da poxalju potop. Bog Ea, budui naklonjen Utnapixtimu, otkrio mu je nameru bogova i savetovao ga da sagradi lau u koju e smestiti sve ivo. Da narod24 ne bi prozreo nameru bogova, Utnapixtim, kao razlog za gradnju lae, je naveo da ga pokrovitelj grada Xurupaka, Enlil, ne voli, te da stoga laom eli otploviti u zemlju Ee. Poxto je sagradio barku, u nju smestio sve ono xto je eleo, a potom se i sam ukrcao, stie straxna oluja i potop. Odjednom bogovi se uplaxixe svoga dela, te pobegoxe na nebo Anuu. Ixtar, a s njome i drugi bogovi, stadoxe plakati xto unixtixe ljudski rod. Posle sedmog dana oluja je prestala. Utnapixtimova laa pristala je uz planinu Nisir25 . Kada je saznao da je Utnapixtim izbegao sudbinu drugih ljudi, Enlil se sukobio sa bogom Ea. Ipak na kraju, uvidevxi da je pogrexio, Enlil je blagosiljao Utnapixtima i njegovu enu, podario im veqni ivot i kao stanixte im izabrao uxe reka26 . Ispriqavxi kako je stekao besmrtnost, Utnapixtim se nagodio sa Gilgamexom: dobie ivot veqni ako xest dana i sedam noi ne spava. Meutim, Gilgamex je istog qasa zaspao. Da je spavao sedam dana Gilgamexu kao dokaz Utnapixtim prua sedam hlebova, koje je Utnapixtimova ena ispekla, jedan hleb za jedan dan koji je prespavao. Nije bilo vixe nade da e Gilgamex postati besmrtan. Utnapixtim je potom poslao Gilgamexa da se preobuqe, sredi i vrati u svoju zemlju. Sa Gilgamexem je otpravio i nelojalnog laara Uxarnabija. Ali na enin zahtev, dok jox nisu otplovili, Utnapixtim Gilgamexa upoznaje sa cvetom veqne mladosti, koji je leao na dnu Vode smrti. Gilgamex otkriva gde se nalazi cvet mladosti i bere ga. Ali, avaj, jednom prilikom dok se Gilgamex kupao, zla zmija krade cvet, a za sobom ostavlja samo svoju koxuljicu. Na kraju Gilgamex spoznaje da 21

Ova planina se qesto predstavlja na cilindriqnim peqatima. Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u boginji Tiamat. To su poluljudipoluzmajevi sa repom xkorpije. 23 Uskrsnue duxe iz mraka u svetlost. 24 Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqinjavali su: narodna skupxtina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu. 25 Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistoveuje sa planinom Ararat, sz. od jezera Van. 26 Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana

22

– 28 –

je smrt qovekov usud od koga se moe izbaviti jedino qasnim, spomena vrednim delima kod buduih naraxtaja. Stoga, on, na samom kraju ovog pevanja, i pokazuje Uxarnabiju bedeme Uruka, koje je neko dao da se sagrade. — Tabla XII — Dvanaesto pevanje opisuje Gilgamexovu molbu bogovima da puste Enkiduovu senku iz donjeg sveta. Nergal, na posredovanje boga Ea, puxta Enkiduovu senku, koja Gilgamexu opisuje prilike u donjem svetu. Literatura: — Gilgamex, Sumersko-akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi, Beograd 1998. — http://www.nvcc.edu * Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide — http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM * Richard Hooker, Gilgamesh — http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 29 –