Stara Grcka - Sparta

Xegan Marija

SPARTA

1.

IZVORI

Postoji malo izvora o postanku spartanske drave i njenom ureenju. Lakedemonjani strancima nisu govorili o sebi, a sami su veoma malo pisali. Ipak, pomo nam mogu pruiti: — Herodot, koji je posetio Spartu posle pobede Grka nad Persijancima. — Tukidid o Sparti svedoqi u svom delu Peloponeski rat. — Ksenofont, kao simpatizer spartanskog ureenja i spartanski xtienik, vei deo ivota je proveo na Peloponezu. O spartanskom ustavu pixe u Helanici. — ivotopisi Likurga i Agisa koje je sastavio Plutarh — Pausanijev Opis Helade, gde nam prua informacije o Mesenskim ratovima. — Diodor sa Sicilije koji u Istorijskoj biblioteci navodi fragmente iz Eforove Opxte istorije Grqke. — Vredna panje su i dela liriqara Tirteja, koji je iveo u periodu mesenskih ratova i spevao pesme uz marx, kao i dela spartanskog pesnika Alkmana, koji je spevao stihove posveene raznim sveqanostima. Trenutno istoriqari najvixe se oslanjaju na Herodota i Tukidida, dok drugim navedenim izorima pristupaju sa veom dozom nepoverenja.

2.

OSNIVANjE

GRADA

Tukidid pripoveda da su Dorci, grqko pleme sa severa, prodrli na Peloponez osamdeset godina posle pada Prijamova grada. Efor pixe da su Dorci prvo naselili severnu dolinu reke Eurot, odakle se postepeno spuxtaju prema jugu. Pretpostavka je da je Sparta osnovana oko IX veka p. n. e., krajem Homerove epohe. Nastala je kao integracija pet sela ili opxtina u Lakedemoniji, oblast na jugoistoku Peloponeza1 . Do formiranja drave Dorci su iveli podeljeni u tri file. Vremenom prvobitne dorske file: Pamfili, Dimani, Hileji, podeljene su na pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. Ova podela dovodi do podele Lakonije na okruge, obe. U narativnim i epigrafskim izvorima posvedoqeno je od 6 do 9 oba. O obema se mnogo raspravlja u modernoj istoriografiji. Jedni nauqnici smatraju da su obe male teritorijalne jedinice, koje su za zadatak imale organizovanje spartanske vojske. Lakedemonci jesu stanovnici teritorije koja pripada Sparti, tj. dolina reke Eurotas kao i prostor Mesenije. Ponekad pod nazivom Lakedemonac podrazumevamo bilo kog stanovnika ovog prostora, ali isto tako pod istim terminom podrazumevamo i graane Sparte, Spartijate. Svaki Spartijata je 1

Lakedemonija je izolovana od ostalog dela poluostrva — na zapadu planinskim lancem Tajgeta, na istoku planinom Parnon, a na severu planinskim masivom Arkadije. Kako je bila slabo povezana sa ostalim delovima Helade i kako je bila izolovana, Sparta doivljava specifiqan razvoj, koji odlikuje politiqki, ekonomski i kulturni konzervatizam.

–1–

Lakedemonac, ali nije svaki Lakedemonac Spartijata.

3.

UREENjE

Kao prvi spartanski zakonodavac pominje se izvesni Likurg. Plutarh koji je napisao njegov ivotopis smatra da je Likurg bio Jfitov savremenik i da je iveo oko 776. p. n. e. u vreme prve Olimpijade. Aristotel pak smatra da je iveo u prvoj polovini VIII veka p. n. e. Tirtej iz Sparte razlikuje dva Likurga: starijeg, koji je bio Homerov savremenik, i mlaeg. Ksenofont iz Atine tvrdi da je Likurg iveo na prelazu iz XII u XI vek p. n. e. U modernoj istoriografiji jedni istraivaqi prihvataju IX vek p. n. e. kao doba u kojem je Likurg iveo, dok drugi sumnjaju u verodostojnost Likurgove liqnosti, vezujui ime za arkadsko boanstvo koje je poxtovano pre dolaska Dorana. Horski liriqar Pindar, koji je iveo krajem VI veka p. n. e., prua podatak da je za ureenje u Sparti odgovoran legendarni dorski kralj Egimija, Heraklov savremenik. Mlai logograf, Helanik iz Mitilene, koji je iveo u V veku p. n. e., ureenje pripisuje prvim spartanskim kraljevima, a Aristodemovim2 sinovima: Euristenu, osnivaqu dinastije Agijada, i Proklu, osnivaqu dinastije Europontida. O ureenju Sparte saznajemo zahvaljujui Velikoj retri - Velika req, jedan od najstarijih dokumentarnih izvora za istoriju Grqke, i Maloj retri. Velika retra je, prema tradiciji, zakon koji je Likurg dobio od Apolona, posredstvom Delfa. U stvari, to je kratak pregled spartanskih ustava, koji nam je ostao saquvan u Likurgovoj biografiji od Plutarha. Plutarh pak je Veliku retru prepisao iz Aristotelova dela Politije 3 , odeljak o Lakedemonskom ustavu. Savremenici tvrde da je Spartanski ustav delo vixe ljudi. Mala retra nastaje naknadno. Naime, poxto je Velika propisivala da je narod taj koji prima ili odbacuje kraljeve predloge, spartanski kraljevi Teopomp i Polidor dopisali su zakonskoj odredbi da ako narod usvoji iskrivljeno mixljenje, vee starexina i arhageti (kraljevi) imaju pravo na raspuxtanje skupxtine. Tukidid pixe da je Sparta, pre zavrxetka Peloponeskog rata, imala isti ustav kao i pre 400 godina. Na osnovu ovog podatka procenjuje se da je Sparta ustav imala jox krajem IX veka p. n. e.

3.1. Druxtveno ureenje Sparte Stanovnixtvo Sparte delilo se na spartijate, perijeke i helote. Spartijati su bili graani Sparte u pravom smislu te reqi. Svi poloaji u dravnoj upravi bili su rezervisani za spartijate. Oni su imali puna aktivna i pasivna politiqka prava, tj. da biraju i da budu birani. U modernoj istoriografiji preovlauje mixljenje da su spartijate potomci dorskih osvajaqa. Pripadnici ove klase tokom ivota su prolazili kroz odreeni trening agoge, xto znaqi odgajanje. Agoge je jedna vrsta javne xkole, koja uqi posebnom naqinu ivota Eunomia i koja priprema za rat. Za spartanske graane smatrani su oni koji su preiveli obuku. Oni su nazivani homoioi - jednaki u pravima. Plutarh svedoqi da je Likurg gledao da od samog poqetka organizuje ivot svojih graana. Trebalo je organizovati takav ivot Spartanaca, koji bi u svakom pogledu sluio Sparti. Tako, kada se dete rodi, bilo muxko bilo ensko, ono mora biti snano i zdravo. U suprotnom, ostavljano je ili u brdima da umre ili je bacano u ponor. Kakvo je dete po roenju zaista bilo odluqi2 3

Aristodem je jedan od Heraklovih potomaka Zbornik 158 ustava grqkih i nekih negrqkih gradova, koji danas nije saquvan

–2–

valo je jedno naroqito vee. U sedmoj godini muxka deca su odvoena u posebne xkole vojnih i atletskih vextina, gde su poduqavana pisanju i qitanju, kao i izdrljivosti, posluxnosti... Uqeni su da sa malo reqi kau mnogo (ki Gorki i Andri: treba pisati da reqima bude tesno, a mislima prostrano). U dvanaestoj godini poqinjalo se sa vojnim vebama. U dvadesetoj godini Spartanac je postajao vojnik. Sve vreme je provodio sa svojim kolegama vojnicima, ivei s njima u barakama i jedui sa njima. Svakom vojniku je bilo zagarantovano parqe zemlje po zavrxetku slube. Zemlju su obraivali heloti. enidba vojnika bila je tajna. Tek sa trideset godina Spartancu je bilo dozvoljeno da ivi u svojoj kui sa svojom porodicom, iako je jox uvek sluio vojsku. Ljubomora je bila strogo zabranjena. Po Likurgu, deca nisu bila produkt roditelja, ve drave. Tako, Likurg je smatrao qasnim da mu poda svoju enu drugom qoveku, koji je u nekom pogledu bolji od samog mua, radi dobijanja xto boljeg naslednika. Spartijata je morao raspolagati i odreenim zemljixnim posedom kleros, koji je nasleivao najstariji sin. Spartijati se nisu bavili privrednim delatonstima. Fiziqki rad — zemljoradnja, zanatstvo, trgovina — smatrali su ne samo nedostojnim slobodnog qoveka, nego i smetnjom kod neprekidnih vojnih vebi. Stoga, njihovu zemlju su obraivali heloti. Prvo klerosi se nalaze na prostoru Lakonije, a kasnije i na teritoriji Mesenije. Odrasli spartijati su se udruivali u grupe od po petnaest lica, prema godinama starosti, i okupljali se u sisitijama, zajedniqkim menzama, i obedovali istu hranu. Svaki qlan sisitije bio je duan da priloi odreenu koliqinu hrane. ene spartijata su vodile miran ivot. Treba pomenuti da je Likurg dosta polagao i na obrazovanje enske qeljadi, naravno sve u korist drave. Nije to bilo neko posebno akademsko obrazovanje, ve obuka koja se sastojala u fiziqkim i gimnastiqkim vebama. Ukupan broj spartijata nije nikad prevazilazio broj od 9000 ljudi, sa tim da je bilo vixe stotina hiljada Lakedemonaca. Partenije, sinovi ena spartijata i helota, nisu imala puna graanska prava. Spartijata je mogao imati samo jednog sina. Naime, u sluqaju vixe sinova on bi samo najstarijem mogao ostaviti kleros, a time bi ostali izgubili status spartijata. U brojnim ratovima izginuo je veliki broj spartijata. Usled svega ovoga dolazi do problema manjka ljudi, oligantropije. Vremenom Sparta e biti prinuena da daje povlastice perijecima i slobodu helotima. Ti novi graani su se nazivali neodamodi. Perijeci, oni koji stanuju unaokolo, prema jednom vienju su poreklom bili Ahajci koji su poraeni prilikom navale Dorana na ovaj prostor. Bili su liqno slobodni, sluili su vojsku, ali nisu imali politiqka prava, te moemo rei da su bili graani drugog reda. Ovu klasu su qinili zemljoradnici, zanatlije i trgovci, koji su iveli du morske obale i koji su kraljevima plaali 1/10 prihoda. Efor iz Kime tvrdi da su perijeci bili ravnopravni sa spartijatama sve do vladavine kralja Agisa. Po Eforu perijeci nisu bili Ahajci, ve stanovnixtvo koje je naselilo ranije napuxtene ahajske gradove. Otuda pretpostavka da su zajednice perijeka, najpre, bile saveznici spartanskoj dravi, a tek kasnije je Sparta te zajednice podredila svojoj vlasti. Heloti su dravni robovi, koji obrauju zemlju spartijata, klerose. Heloti predstavljaju pokoreno stanovnixtvo Lakedemonije i Mesenije. Dobili su naziv po gradu Helosu, koji se borio protiv Sparte. Pripadaju onoj spartanskoj porodici za qiju zemljixnu parcelu su vezani. Njihov poloaj bio je sliqan poloaju kmetova u srednjem veku. Meutim samo drava je imala to pravo da da slobodu helotu. Osloboeni heloti, neodamodi, ukoliko su uivali poverenje spartijata, mogli su vrxiti slubu lako naoruane pexadije, peltasta. Helot je smeo imati porodicu. Odnos spartijata prema helotima nije smeo biti odnos –3–

emocija. Teoretski, predstavljali su neprijatelje Sparte i sa njima se postupalo brutalno. Pausanija pixe da po dolasku Dorana, heloti su bili ravnopravni sa spartijatima. Porobljeni su za vreme vladavine Agisa, iz drugog kolena vladajue klase po dolasku Doraca... odnosno za vreme vladavine treeg kolena kako tvrde drugi pisci. Heloti su bili robovi od 2. 1/2. VIII veka do 370. godine p. n. e.

3.2. Dravno ureenje Sparte Dravno ureenje u Sparti je bilo aristokratsko. U Herodotovom delu reqi spartanskog kralja Kleomena upuene svextenici u Delfima ,,Ja sam Ahajac”, navode na zakljuqak da su u Sparti postojala dva kralja, jedan, koji je bio Doranin poreklom, i drugi, koji je poreklo vodio od pokorenog ahajskog stanovnixtva. Prema tradiciji u Sparti su postojale dve kraljevske porodice, Agijadi i Europontidi. Obe familije su tvrdile da vode poreklo od Heraklida. Kraljevi su vladali doivotno i kraljevska vlast je bila nasledna. Spartanski kraljevi su se nazivali Arhageti, predvodnici. Herodot u VI knjizi pixe da u ratu kralj prvi stupa u borbu i poslednji se vraa iz nje. Imao je titulu vojnog zapovednika, a tokom pohoda quvala ga je garda od 100 vojnika. Kralj kao vrhovni zapovednik imao je pravo na najvei deo ratnog plena. U miru spartanski kralj je imao dva svexteniqka poloaja, kod Zevsa Lakedemonskog i kod Zevsa Nebeskog. Prvi je prinosio rtvu bogovima, kao predstavnik svoga naroda. Kraljevi predstavnici u Delfima su bila dva pitijca, koji su iveli o dravnom troxku. Kralj je odluqivao sa kim e se oeniti erka naslednica, xto znaqi da je imao i izvesnu ulogu u sklapanju brakova. Brinuo je i o dravnim putevima. Na sveqanostima uvek je dobijao dvostruko vixe poqasti no drugi. Po volji odreuje konzule, proksenone4 . Uqestvuje na zasedanju geruzije i ima qak tri glasa. Kralj je imao pravo veta na odluke spartanske skupxtine. Kada kralj umre xest dana traje narodna alost i u tom periodu narod se ne okuplja na trgu i nema zasedanja izborne skupxtine. Novi kralj je najstariji sin prethodnog ili najblii muxki roak. On Spartancima opraxta sve xto su dugovali dravi i prethodnom kralju. Geruziju, koju je prema tradiciji uveo Likurg, qine 28 spartijata, starijih od 60 godina (godine po odsluenju vojnog roka), kao i dva kralja. Gerunti su birani doivotno od strane Narodne skupxtine iz redova spartijata, koji poreklo vode od Heraklida. Zadatak Geruzije se sastojao u pretresanju svakodnevnih dravnih poslova. Savetovali su kralja u voenju spoljne politike. Imali su vrhovnu sudsku vlast i pripremali su materijal za zasedanje Narodne skupxtine. Imali su pravo veta na odluke Skupxtine. Verovatno broj od 30 gerunta odgovara trima dorskim filama: Pamfili, Dimani, Hileji, gde svaka fila daje po deset qlanova. Geruzija predstavlja aristokratski element spartanskog ureenja i Platon u svojim Zakonima tvrdi da je ova mera uvedena kako bi se smanjila vlast kraljeva. Izvrxna vlast se nalazila u rukama efora, oni koji nadziru i najstariji spisak efora potiqe iz 754. p. n. e. Godixnje, Skupxtina je za efore birala pet spartijata u skladu sa pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. Svaki spartijata je mogao biti efor, a izbor je vrxen najpre u apeli, a potom rebom. Godina je dobijala ime po najstarijem eforu eponimu. Ova institucija se uvodi jer kraljevi nisu mogli vrxiti sve sudske 4

jedna vrsta ambasadora, primaju strane izaslanike i predstavljaju svoju zemlju u drugim polisima

–4–

funkcije. Efori su imali finansijsku, sudsku i administrativnu vlast, qak i nad kraljevima i geruntima. Dva efora su stalno pratila kralja u njegovim pohodima, kako radi kontrole samovolje samog kralja, tako i da zaxtite interese drave. Pored kontrolne funkcije, eforat se morao potruditi da odri vlast nad masom helota, a isto tako i nad perijecima. Efori su organizovali jednu vrstu tajne slube, kriptiju. Kriptiju su qinili spartanski mladii od 18 godina. Svrha ove slube je da se zastraxe heloti u cilju spreqavanja pobuna i incijacija, uvoenje mladia u status odraslog. Eforat je predstavljao demokratski elemenat spartanskog ureenja. Narodna skupxtina, Apela, qine spartijati stariji od 30 godina. Imaju pravo glasanja sa DA, odnosno NE, i imaju prava veta. Sastajali su se samo onda kada su pozivani i diskutovali su samo o onome xto im je bilo povereno. Ukoliko odluka skupxtine ne odgovara kralju ili geruntima, ona se raspuxta. Apela bira gerunte, odluquje o ratu ili miru, rexava sporove oko kraljeve vlasti. Svi spartijati su od svoje 20-te do navrxene 60-te, sluili vojsku. Vojska se delila u pet borbenih formacija, krivo lohosa, po jedan iz svakog od pet sela na koje se delio centar spartanske drave. Lohos qine zakletvom povezane druine, enomotije.

Dodatak

—

Plutarh o Likurgu

Plutarh smatra da je Likurg iveo oko 800. godine p. n. e. Likurg vodi poreklo od Heraklida. Bio je drugi princ jedne od dve kraljevske porodice u Sparti. Po smrti njegovog oca i starijeg brata, Likurg je trebao da nasledi presto. Meutim, elei da ostavi presto svom bratiu Karilausu, a u isto vreme elei da spase ivu glavu od ogorqene bratovljeve ene, bei na Krit. Na Kritu upoznao je Talesa, poznatog pesnika i uqitelja o civilizaciji. Likurg je paljivo prouqavao tip dravnog i druxtvenog ureenja na Kritu i ono xto mu se uqinilo interesantnim, izdvojio je kao korisno za Spartu. Posetio je i Joniju radi prouqavanje razlike izmeu Jonaca, naklonjenih uivanju, i trezvenih Kriana. U Joniji se upoznao sa Homerovim epovima. Egipani su tvrdili kako je Likurg posetio i Egipat. Upravo sa ovog prostora dobija ideju o iskljuqivanju robova iz redova vojske. Sparta, priznavxi Likurga za legitimnog vladara, moli ovog da se vrati u ota binu. Neodluqni Likurg odlazi u Delfe da se posavetuje sa proroqixtvom. Kako su predskazanja bila povoljna i kako je Karilaus bio spreman na reforme svoga strica, Likurg se vraa u Spartu. Prva reforma koju je Likurg sproveo tiqe se vea od 28 staraca, koje je po vlasti bilo jednako kraljevima. Jedino je vee imalo pravo da odluqi koji e predlozi biti usvojeni, a koji ne. Po stvaranju vea, Likurg se ozbiljnije pozabavio pitanjem privatne svojine. Izvrxio je preraspodelu zemlje. Izvrxio je novqanu reformu. Izbacuje iz upotrebe zlatnike i srebrnjake, a kuje gvozdene novqie. Usled ove reforme dolazi do smanjenja pljaqki, razbojnixtava, prostitucije... U vreme dorskog naseljavanja nastao je eforat. Likurg je reformisao eforat i sa tri, eforat je poveao na pet qlanova. Likurg organizuje javne kuhinje, sisitije, gde su svi jeli istu hranu. Likurg organizuje takav ivot Spartanaca, koji bi u svakom pogledu sluio Sparti. Likurg nije naredio da se ovi zakoni, tzv. retre, zapixu. Smatrao je da je bolje da budu utisnuti u svesti samih graana. Kada se Likurg uverio da stanovnixtvo zaista poxtuje njegove zakone, naterao je kraljeve, vee i Spartance da obeaju da nee menjati zakone dok se on ne vrati sa puta koji planira da preduzme. Likurg je napustio Spartu i nestao, ostavljajui Spartance zauvek vezane za dato obeanje... –5–

4.

MESENSKI

RATOVI

Zbog stalnih unutraxnjih sukoba Sparta se morala rano pozabaviti kolonizacijom. Herodot nas obavextava o spartanskim naseobinama u Miniji i na ostrvima Tera i Kitera, xto je kasnije potvreno arheoloxkim nalazima. Tukidid pixe o bezuspexnom ratu protiv Tegeje, grada u Arkadiji. Velike muke Sparta je imala i sa Argosom, politiqkim centrom Argolide. Ipak, najvei neprijatelj Sparte je bila Mesenija, o qemu peva pesnik Tirtej iz Sparte. Kresfont, potomak Herakla i krvni srodnik spartanskih kraljeva, osnovao je u Meseniji dinastiju Epitidi (nazvana po Krefontovom sinu Epitu). Iako su se u Meseniju doseljavali Dorci, Ahajci su takoe naseljavali ovaj prostor. O politiqkoj nezavisnosti Mesenije u svojim delima svedoqe Homer, Pausanije, Euripid. Mesenija je bila podeljena na vixe manjih zajednica, a quveno uporixte je bilo Itoma. Krajem VIII veka p. n. e., Sparti su bila neophodna nova naselja zbog brzog porasta populacije. Spartanci su prexli obronke Tajgeta i anektirali prostor Mesenije. Stanovnixtvo Mesenije se nije moglo pomiriti sa gubitkom nezavisnosti. Naime, Spartanci su ih potisnuli na prostor sa neplodnom zemljom, pa su se pobunili. Spartom je vladao Teopomp. Sparta je potcenila neprijatelja, te je malo falilo da Mesenija potpuno unixti Spartu. Zahvaljujui novim reformama, kojim se Sparta pretvorila u vojnu dravu, uspela je da nanese nekoliko poraza Meseniji. Rat je trajao dvadeset godina. Uskoro Mesenija pristaje na uslove mira koje diktira Sparta. Stanovnici su pretvoreni u helote i perijeke. Zemlja je raspodeljena meu spartijatama. U ovom ratu osvojen je samo istoqni deo Mesenije. Pred kraj prvog rata se Mesenijom, u Sparti dolazi do pobune partenija, vanbraqne deca spartijanki i helota, koja su ubrajana u stanovnixtvo bez graanskih prava. Posle niza sukoba, napokon je naeno rexenje. Parteniji napuxtaju Spartu, osnivaju naseobinu u Tarentu u junoj Italiji, gde su imali puna graanska prava. Do drugog rata se Mesenijom dolazi u drugoj polovini VII veka p. n. e. Sada Mesenija je saveznike naxla u Argosu, Arkadiji i Elidi, sa kojima se Sparta jox ranije zavadila. Tirtej peva o prvim godinama rata koje su bile pogubne za Spartu. Meutim Meseniju su uskoro izneverili saveznici. U devetoj godini rata, u odluqujuoj bici kod Velikog rova, Mesenija je pretrpela poraz. Mesenjani su se utvrdili na brdu Ejra, koje se graniqilo sa Arkadijom i uspexno se branili qitavih jedanaest godina. Rat je zavrxen sporazumom po kojem su Mesenjani bili slobodni da napuste Meseniju i odu u Arkadiju i druge oblasti Grqke. Oni koji su ostali u Meseniji, pretvoreni su u helote. Prema Tukididu, u periodu koji sledi, Spartanci su sve svoje vreme posveivali zlostavljanju helota. Tek 369. p. n. e. beotski vojskovoa Epaminonda je Mesenjane oslobodio spartanske vlasti.

5.

PELOPONESKI

SAVEZ

U VI veku p. n. e. Spartanci su u jednoj bici uspeli da pobede Tegeju. Meutim kako su ve imali problema sa stalnim ustancima helota, rexili su da ne anektiraju prostor Tegeje niti da eksploatixu njeno stanovnixtvo i tako stvore mogunost za nove pobune. Radije su napravili jednu vrstu alijanse, gde je Tegeja zadravala svoju nezavisnost. Obaveza Tegeje je bila samo da da odred vojske Sparti, kada bi ova poslednja ixla u oruane sukobe. Efor Hilon je bio svestan da Grci, Dorce smatraju uljezima. Stoga u budunosti je gledao da ne istiqe posebno spartanski dorizam, kako bi odobrovoljio susedne gradove za ulazak u savez. Tako dolazi do zakljuqivanja ugovora sa Korintom, Sikionom, gradovima Arkadije... sa izuzetkom dorskog konkurenta Ar–6–

gosa. Sparta se qak mexala i u unutraxnju politiku pojedinih gradova, npr. u Sikionu je proterala lokalnog tiranina. Za kratko vreme, oko 550. p. n. e., Sparta je napravila savez vixe drava june Grqke, poznat pod nazivom Peloponeski savez. Sparta je vodila spoljnu i unutraxnju politiku saveza i uskoro postala jedna od vodeih sila Grqke. Qlanice saveza su morale imati iste prijatelje i neprijatelje. Savez se nazivao Simahija. U antiqkim izvorima ne pominje se Peloponeski savez, ve Spartanci i njihovi saveznici. Izvori: — Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. — Plutarh, Likurg — otac Sparte Literatura: — R. H., Ancient Greece, Sparta — A. K. Berger, Sparta, Stara Grqka, Sarajevo 1959. — or Forest, Grqka: Istorija arhajskog razdoblja, Oksfordska istorija Grqke i Helenistiqkog sveta, Beograd 1999. Belexke: — Danijela Panteli, Ureenje Sparte

–7–