Staklo i primena

c

ë
ë c


 c#
%cc &
'
c& c( c)
c c

c c



 



c c c

 cc
 c
cc
 c c c


 c 
c  cc
c !c " #
 cc$c c c c
c c c


 
  

   c c

cc Uvod ± strana 3 Fizičke osobine stakla ± strana 5 Dc Dc Dc Dc Dc

r tičke i energetske ± 5 Germičke osobine ± 6 rt ornost stakla u ožaru ± 7 kustičke osobine ± 7 °oroznost stakla ± 7

Mehaničke osobine stakla ± 7 Dc Îvrstoća stakla ± 8 Dc Gvrdoća stakla ± 9 Dc rt ornost na habanje ± 9 Hemijske osobine stakla ± 9 Vizuelne osobine stakla ± 10 Dc Dc Dc Dc

°rozirnost ± 10 —oja ± 10 °ovršinski karakter ± 11 áimenzije ± 11

Vrste stakla i roizvodnja ± 12 Dc Dc Dc Dc Dc Dc Dc Dc Dc Dc

Float staklo ± 12 ntireflektivno staklo ± 12 °olureflektivno staklo ± 13 eflektivno staklo ± 13 amo erivo staklo ± 14 Vičano staklo ± 15 rgledala ± 17 igurnosno staklo ± 18 maljeno staklo ± 20 áuvanje stakla ± 20

Izvori i literatura ± 21

c c c

c c c


 
  

   c c


c taklo je neorganski materijal, amorfne strukture visokih erformansi. taklo je jednoobrazan, roziran materijal, koji se dobija u složenom tehnološkom rocesu. r
      
   

  
  
  
 
  
    

    r 
    Dc Dc Dc Dc

hemijskog sastava (odnosa i vrste kom onenata) ostu ka dobijanja načina rerade ostu aka dodatne obrade.

ve osobine stakla mogu se ojaviti u različitim oblicima i kombinacijama što za osledicu ima veliki broj roizvoda od stakla. U zavisnosti od hemijskog sastava staklo može biti krečno i olovno. mrečno (obično) staklo ima rimarni značaj za rimenu u arhitekturi. rsnovna sirovina od koje se roizvodi krečno staklo jeste kvarcni esak (ir2) od 69% do 74%. U sastav krečnog stakla ulaze još: Dc Dc Dc Dc

kalcijum-oksid (Car) 5% ± 12% natrijum-oksid (Na2r) 12% ± 16% magnezijum-oksid (Mgr) 0% ± 6% aluminijum-oksid (l2r3) 0% ± 3%.

— 
        
      — r !   
   

 Dc Dc Dc Dc Dc

c c

kvarcni esak (ir2) 70% - 87% bor-oksid (—2r3) 7% - 15% natrijum-oksid (Na2r) 1% - 8% kalijum-oksid (m2r) 1% - 8% aluminijum-oksid (l2r3) 1% - 8%.

c
c


 
  

   c c

m

 rlovno staklo (kristal) dobija se kada se krečnjak zameni olovnim oksidom (°br).       
        
 
        
"  # r !
   Dc Dc Dc Dc Dc

hrom-oksid (Cr2r3) ± zeleno kobalt-oksid (Cor) ± lavo bakar-oksid (Cu2r) ± crveno selen (e) ± ljubičasto uranijum-oksid (U2r3) ± žuto.

Ú
  


       
 Dc

c c c c c

  
  oc o tičke i energetske ëc transmisija ( ro uštanje) svetlosti ëc indeks relamanja svetlosti oc termičke osobine oc ot ornost u ožaru oc akustičke osobine oc oroznost  
  
  čvrstoća, tvrdoća i ot ornost na habanje    hemijska ostojanost  
 rovidnost, boja i ovršinski karakter. cc


 
  

   c c

è
c

 cc °od fizičkim svojstvima materijala odrazumevaju se ona svojstva koja se ne menjaju (odnosno koja se menjaju samo dok traju uzroci koji romene izazivaju), koje materijal karakterišu bez obzira na količinu i oblik ili roizvod u kome se nalazi.

r

cc




c
c
c áeo s ektra elektromagnetnog solarnog zračenja koji stiže do ovršine zemlje je deo o tičkog zračenja, koji se kreće u talasnim dužinama od 290 do 2.100nm i obuhvata vidljivo, ultraljubičasto i infracrveno zračenje. Vidljivi deo s ektra je između 400 i 780nm. Između 300 i 400nm je ultraljubičasto zračenje, dok je od 780 do 2.110nm zona infracrvenog (to lotnog) zračenja. áistribucija o tičkog zračenja bi se mogla iskazivati sledećim odnosom: ultraljubičasto 3%, vidljivo 53%, infracrveno 44%. Za arhitekturu je ro uštanje svetlosti od velikog značaja ako se uzme u obzir značaj svetlosti kao fenomena za erce ciju u rostoru. r tičke osobine odrazumevaju sve karakteristike materijala u odnosu na o tičko elektromagnetno zračenje, osebno u odnosu na vidljivi deo s ektra i zavise od vrste stakla. mod stakla i drugih trans arentnih materijala, fotoni u vidljivom delu s ektra nisu a sorbovani. mada svetlost adne na obično neza rljano ravno staklo, debljine 6mm, deo biva reflektovan (oko 4%), deo a sorbovan (1,6 - 2,5%), a ostatak ro ušten (maksimalno 91-92%).  
 
     
  


 

     
    !   

 
  
  $
     (eng. light transmission ± LG) je mera ro uštanja solarnog zračenja u okviru vidljivog dela s ektra, odnosno sa talasnim dužinama od 400 do 780nm. °redstavlja odnos ro uštene svetlosti i uku ne količine svetlosti koja ada na staklo od uglom od 90°. Izražava se u rocentima (%). % 

 
 (eng. direct transmission energy ± á G) redstavlja ro uštenu energiju u unutrašnji rostor unutar talasnih dužina od 320 do 2.500nm. Izražava se u rocentima (%). 
 ! je odnos količine to lotne energije koja rolazi kroz staklo (direktno kao to lotna i ona koja je rvo a sorbovana) i uku ne energije koja dolazi do stakla. áodavanjem stakala određenih hemijskih sastojaka i nanošenjem osebnih slojeva (eng. coating-a), dobijaju se različite vrste stakla, s ecifičnih svetlosnih i termičkih osobina.

c c c

cc


 
  

   c c

G

c
c
c Ú 
    
  
        
   

  &'( ± označava brzinu zagrevanja ili hlađenja materijala, odnosno količinu to lote koju je otrebno dovesti jedinici mase da bi se tem eratura romenila za 1m
za obično staklo iznosi 0,85 ± 1kJ/kg°C. )

 
 &!( ± odražava količinu to lote koja rođe u jedinici vremena, kroz jediničnu ovršinu, ri razlici tem erature od 1m. Za staklo debljine 4mm iznosi 5,81W/m2m. )

 

  &*( ± količina to lote koja rođe u jedinici vremena, kroz sloj materijala debljine 1m, u ravno na njegovu ovršinu, ako razlika u tem eraturi njegovih graničnih ovršina iznosi 1m. Jedinica mere je W/mm. )

 


 ± mera za širenje materijala, određuje onašanje materijala ri tem eraturnim romenama, što je od velikog značaja, naročito za kontakt sa drugim materijalima u konstrukcijama. Germički koeficijent to lotnog izduženja zavisi od hemijskog sastava stakla: za kalcijum-silikatno staklo iznosi 9·10-6, a za borosilikatno 3-6·10-6. Za staklene loče značajniji odatak je odatak o ovršinskom širenju i ima vrednost dvostrukog koeficijenta linearnog izduženja. +
 
 
  
       ,-./0,$0-/ 1

 


 
,$1
   -1 
 


 
! áo ojave termičkog zamora dolazi kada je materijal duže vreme izložen romenama tem erature. °osledica je smanjenje mehaničke čvrstoće i oštećenja materijala. Germo ostojanost stakla ri naglom zagrevanju je veća nego ri hlađenju, s obzirom da je ot ornost stakla na ritisak oko deset uta veća od ot ornosti stakla na zatezanje. °ovećanjem debljine stakla o ada vrednost tem eraturne razlike koju staklo može da odnese. °rilikom izbora vrste stakla za elemente konstrukcije mora se naročito voditi računa u njegovoj ot ornosti na tem eraturne šokove. Gemički šok nastaje usled nagle romene tem erature (n r. nastajanje ili gašenje ožara). )

 

  &*( 
   Dc Dc Dc Dc

c c

voda 0,56W/mm staklo 1W/mm aluminijum 230W/mm čelik 70W/mm cc


 
  

   c c Dc Dc Dc

lastika 0,16 - 0,25W/mm drvo 0,14 - 0,17W/mm o eka 0,8 - 1,2W/mm.

r
 
c
c c  c °ri dejstvu ožara, kao i za druge materijale, za staklo su najvažnije osobine: za aljivost i ot ornost u ožaru. rbično staklo s ada u neza aljive materijale (klasa 1). °rilikom ožara, obično staklo brzo uca usled termičkog šoka i ne može se smatrati rotiv ožarnim materijalom. Međutim, rimenom borosilikatnog i višeslojnog stakla sa međuslojevima ot ornim na visoke tem erature, onašanje stakla u ožaru je značajno izmenjeno, stoga je staklo ostalo jedan od materijala koji se može koristiti i kao ožarna barijera. r
   

     
  
   


   

 
    232425 2562 


 

c
c
c °od akustičnim osobinama smatra se sku osobina koje se odnose na onašanje materijala ri dejstvu zvuka. U užem smislu to je odnos rimenjenog materijala i zaštite od buke. Velika gustina stakla ovoljno se odražava na akustičke osobine, ali uzimajući u obzir malu debljinu, vrednosti su nezadovoljavajuće. Višeslojna stakla mogu obezbediti određeni nivo slabljenja zvuka, kao i termoizolaciona stakla, koja ored svoje, osnovne funkcije, ovećanjem među rostora između stakala daju dobre rezultate u smanjivanju nivoa buke. Zvučna zaštita zavisi od debljine stakla, te za staklo od 3mm iznosi 24d—, za staklo debljine 9mm ± 30d—.

° 
c
c °oroznost je bitna osobina materijala u arhitekturi i redstavlja ste en kom aktnosti materijala. mod stakla oroznost je ravna nuli, staklo ne ro ušta ni tečnosti ni gasove.

· c

 cc · 
  
 

     
 
!       


 

 
! 
    
  

 

c c c

cc


 
  

   c c

Î 
c
cc Îvrstoća materijala je s osobnost materijala da se su rostavlja deformacijama i slomu. rva osobina obuhvata nekoliko as ekata onašanja stakla i to: s osobnost da odnosi ritisak, zatezanje i savijanje. °onašanje stakla u stanjima na rezanja, u velikoj meri određuju njegovu u otrebljivost, budući da je materijal od koga se rojektuju i izvode ovi konstruktivni elementi. °rema načinu na koji se deformiše, staklo s ada u krte materijale, kod kojih do sloma dolazi naglo, bez rethodnih u ozorenja. mrta riroda stakla neće dozvoliti redistribuciju o terećenja ili a sor ciju energije udarca. taklo je amorfne strukture i njegova mehanička svojstva su ista u svim ravcima. taklo je jako u stanjima ritiska, ali slabo ri zatezanju. áo loma stakla usled savijanja, dolazi na delu stakla na regnutom za zatezanje, a ne na ritisak. rt ornost stakla rilikom na rezanja zavisi od dužine vremena na rezanja (dugotrajno ili kratkotrajno), debljine stakla, tem erature i veoma mnogo od integriteta staklene ovršine (ivice, ru e u staklu i sl.). Georetske vrednosti su više uta veće od raktičnih, uglavnom zbog nesavršenosti staklene ovšine, tzv. Grifitovih na rslina. Îvrstoća stakla od ritiskom za jednu istu vrstu stakla kreće se u širokim granicama i zavisi od oblika koji se is ituje i uslova ri kojima se is itivanje vrši. Za obično građevinsko staklo iznosi 20.000 ± 45.000N/cm2. Îvrstoća ri zatezanju i savijanju je i do deset uta manja i za obično građevinsko staklo iznosi 4.000N/cm2.

Veća rimena stakla u arhitekturi dolazi sa razvojem čeličnih konstrukcija u drugoj olovini XIX veka, da bi svoj vrhunac dostigla vek i o kasnije, čega smo i svi mi c c

cc


 
  

   c c

bili svedoci. áanas se rimena staklenih fasada dovodi u direktnu vezu sa održivom gradnjom zahvaljujući dugotrajnosti, rirodnom svetlu koje obezbeđuje unutrašnjem rostoru, ventilisanom fasadnom sistemu i mogućnostima reciklaže. Mera kojom se indirektno izražava čvrstoća materijala na ritisak je Jungov modul koji je jednak količniku između na rezanja i deformacije. Na rimer, za dijamant iznosi 1.200.000MN/m2, aluminijum 73.000MN/m2, a za staklo 70.000MN/m2. Veoma je važna mera ot ornosti stakla, kao materijala, ri kojoj će biti usklađeni zahtevi maksimalne iskorišćenosti materijala, bez ugrožavanja sigurnosti. igurnost se izražava koeficijentom sigurnosti [ms], kojim se redstavlja odnos između maksimalnih dozvoljenih i stvarnih na ona, koje materijal može da izdrži. °oboljšanje karakteristika stakla u stanjima na rezanja moguće je ostvariti rocesom kaljenja, termičkom ili hemijskom doradom.

G c
c Gvrdoća materijala je osobina koja se odnosi na ot ornost rema lokalnom dejstvu sila i odrazumeva ot ornost materijala rema: aranju, zarezivanju i rodiranju drugog materijala. Gvrdoća zavisi od sastava i načina rerade stakla. taklo je veoma tvrd materijal, u orediv sa čelikom. Go je jedna od njegovih najvažnijih osobina, značajna za obradu i trajnost materijala. °o Mosovoj skali od 1 do 10 staklo ima vrednost 5-7.

r
 
c
c c 
c 
  
  

         
  
 
Za staklo ovo je veoma važna osobina, naročito za one elemente konstrukcija o kojim se gazi, gde rašina i rljavština mogu biti abrazivno sredstvo. mod stakla roces habanja utiče, re svega, na romenu vizuelnih kvaliteta, a ne na značajniju romenu mase. Za homogene materijale kakvo je staklo, habanje je ravnomerno i is oljava se gubljenjem sjaja, ostaje olu rozračno i matirano. °ovršinskim rocesima moguće je ovećati ot ornost na habanje.

 c

 cc    
   ± Grajnost stakla je odraz hemijske ostojanosti i velike tvrdoće. taklo je ot orno na kiseline, soli i njihove rastvore i kratkotrajno dejstvo baza na nižim tem eraturama. Vlaga i voda rilikom ne rikladnog skladištenja mogu da izazovu koroziju i to od 8 ȝm godišnje, osle čega ovršina ostaje gruba. Na ovršinama se formira rvo sivkasta, a otom sloj bele boje, koji se teško uklanja. —orosilikatno staklo ima ovećanu ot ornost rema kiselinama i alkalnim rastvorima. c c

cc


 
  

   c c


c

 cc ° 
c U odnosu na sve druge materijale, veoma značajna osobina stakla, vezana za njegovu rimenu u arhitekturi u ogledu vizuelnog komfora, jeste rozirnost (trans arentnost). rva osobina u direktnoj je vezi sa transmisijom svetlosti i rema evro skim normama definisana je u standardu N 572 ± 1, gde su za određene debljine stakla date minimalne vrednosti transmisije svetlosti (merene rema N 410) za trans arentno i olutrans arento staklo. Naj rozirnija stakla, bez boje, jesu stakla sa malom količinom ferooksida (Fe2r3). rva osobina, određenim ostu cima rerade, može se menjati i kreće se od ot uno rozirnih, reko olu rozirnih ( rozračnih) do ne rozirnih vrsta stakla. fekat rozirnosti može zavisiti i od ugla od kojim se gleda kroz staklo. takla sa hologramskom folijom su rozirna samo kada se gleda u ravno na ravan stakla.

c
c áodavanjem aditiva u rasto ljenu masu stakla dobijaju se stakla različitih boja iz dekorativnih razloga ili radi dobijanja s ecifičnih vrsta stakla u ogledu ro uštanja vidljivog ili infracrvenog zračenja. rva stakla a sorbuju veću količinu to lotnog zračenja, ali imaju bitnu manu ± menjaju kvalitet erce cije boja u rostoru, budući da menjaju boje. —ojeno staklo je moguće kasnije obrađivati ± sečenje, brušenje, bušenje, eskarenje, oblikovanje. Najras rostranjenija su stakla zelene, lave, sive i braon boje u svim nijansama.

c c

c c


 
  

   c c

°  c

c
c mada je reč o izgledu ovršine stakla, ona je kod običnog stakla sjajna i glatka. áodatnom obradom stakla moguće je dobiti staklene ovršine izmenjenog izgleda, bez sjaja ili sa reljefnom fakturom. °romenom ovršinskog karaktera menja se i ste en rozirnosti. ·
   °roces u kom se staklo osi a ili remazuje slojem čestica - brusnih zrna, kao što je aluminijum oksid ili silicijum karbid.

á

c
c +  
    
 
 
 
%
    

      
  r

       
   

7 
 
  
 
 

U arhitekturi je često oželjna što veća veličina stakla kako zbog smanjenja broja veza tako i zbog estetskih kriterijuma, iako ona u isto vreme odrazumeva veliku težinu za ojedinačni anel, što u određenoj meri usložnjava celoku nu konstrukciju. Najočiglednija rednost stakla je jednostavna hemijska struktura i trans arentnost koja određuje vizuelni as ekt ovog materijala. taklo oseduje ozitivne osobine, ali treba naglasiti da one nisu bez limita. rsobine stakla veoma variraju u zavisnosti od vrste. Za konstruktivnu rimenu stakla u arhitekturi od najvećeg značaja su mehaničke osobine stakla i onašanje u uslovima ožara. taklo je krt materijal i roblemi čvrstoće običnog stakla i slabe ot ornosti od dejstvom zatežućih sila rouzrokuju lak i brz lom. °onašanje u ožaru (izuzev sku ih složenih roizvoda) je slabo. °ored dobre i oželjne transmisije svetlosti, staklo ima robleme sa rovodljivošću to lote.

c c

cc


 
  

   c c

 cc c


  c 
c
c è  se dobiva tzv. ï

 rocesom. Float staklo se roizvodi tako što se staklo u tečnom agregatnom stanju kontinuirano dodaje u kadu sa rasto ljenim kalajem. Gečno staklo rostire se o ovršini rasto ljenog kalaja i luta (float - lebdjeti) roizvodeći kontinuiranu traku stakla visokog kvaliteta koja se kasnije olira, a staklo nema izobličenja ili deformacija. áanas je to standardna metoda za roizvodnju stakla i reko 90% svetske roizvodnje ravnog stakla je float staklo. rbično staklo je bezbojno, a roizvodi se i u bojama: bronza, zeleno, sivo, azur, tamno lavo. rbično staklo u boji neki još zovu "°arsol" (iako je to hemijski sloj koji se nanosi na staklo radi zaštite od UV zraka). U otrebljava se za ostakljivanje rozora, vrata, zimskih vrtova, fasada/ ročelja zgrada. U IZr float izradi 4+16+4 mm dobija se koeficijent termičke rovodljivosti . 897 ).





 c
c mombinovano od dve irolitički obrađene ovršine stakla u jednostruko laminirano staklo kako bi reduciralo vidljivo svetlo refleksije na manje od 2% (n r s rečava kad gledate kroz izlog u roizvode, da vidite sebe i ozadinu u staklu kao odraz, ili na ručnim satovima), a istovremeno omogućava veću vidljivost kroz staklo, čak i od običnog, bezbojnog float stakla. Gakvo staklo uz njegove anti-refleksivne karakteristike s rečava i rolaz 99% UV zračenja, štiteći unutrašnjost rostorije i sadržaj. U isto vreme takođe nudi tradicionalne rednosti laminiranog stakla, uključujući ovećanu zaštitu, i su eriornu akustičnu kontrolu. ezultat je jedinstveno staklo visokog kvaliteta koje kombinuje snagu, sigurnost i redukciju buke laminiranog stakla sa niskom reflektivnošću. Gakvo staklo može biti avijano kao obično staklo i vrlo je ogodno za ugradnju u muzeje, oglasne anele, ali isto tako i za izloge, izložbene salone i mnoga druga mesta koja zahtevaju anti-reflektujući roizvod koji nema alternativu. Naj oznatije takvo staklo je °ilkington r tiVievGM nti-eflective Glass. °ilkington r tiVievGM Glass and First in GlassGM su zaštitni znakovi °ilkington-a.      c c

c c


 
  

   c c

 

° 


 c
 °olureflektivno staklo ima naneseni metalni oksid tako da se za ravo kombinuje to lotna zaštita i refleksija. °olureflektivno staklo odbija zrake sunca, ali bitno manje nego reflektivno staklo, i u ija deo svetlosti i energije. —oje olureflektivnog stakla su zeleno, lavo ili nema boju. Ga stakla se u otrebljavaju za zastakljivanje asarela, staklenih fasada, vrtova itd.

°
ï   
 

c




 c
 Go je obično float staklo sa gotovo nevidljivim zaštitnim remazom koji smanjuje sunčevo zagrevanje rostorije. Gaj s ecijalni metalni remaz takođe roizvodi efekat ogledala a se stime s rečava i vidljivost kroz staklo. Glavna rimena za staklene fasade. °irolitičkog roizvodnja u tom rocesu nanosi tokom roizvodnje float stakla metalni oksid na staklo dok je staklo još vruće iu užarenom stanju. Vakuum (magnetron) rocesom se nanose slojevi metalnog oksida od vakuumom na roizvedeno staklo. lojevi naneseni takvom tehnikom su meki i moraju biti zaštićeni od s oljnih uticaja, uvek se koriste za unutrašnju stranu staklenih anela. °ostoje i drugi načini nanošenja slojeva kao hemijski roces, nanošenje folija, ota anje itd.

c c

c
c


 
  

   c c

ï   
 



c 
 c
 Neki roizvođači roizvode float staklo sa s ecijalnim tankim fotokatalitičkim filmom na jednoj strani stakla. Gaj nanos u otrebljava ultravioletne sunčeve zrake da odmereno lomi bilo kakvu organsku rašinu na ovršini stakla, u otrebljavajući fotokatalitički efekat i na taj način čisti rljavštinu sa stakla. amo erivo staklo takođe ima hidrofilne osobine, što znači da kiša slivajući se niz staklo is ira rljavštinu sa stakla, koja je odvojena od ovršine stakla fotokatalitičkim efektom. Zajedno, fotokatalitički i hidrofilni efekat omogućavaju staklu da ostane čišće u dužem eriodu nego netretirano staklo. Male čestice rašine će biti vrlo brzo is rane, ali n r. tičiji izmet i drugi veliki komadi rljavštine moraće rušno da se očiste. ko sami čistite s olja samo erivo staklo budite ažljivi kako ne bi oštetili naneseni sloj. Nakon čišćenja mora roći neko vreme kako bi samo erivi efekat onovo bio aktivan.

c c

cc


 
  

   c c

° 



 

c

c  c c
 Vičano staklo sadrži žičanu mrežu (obično oko 10mm raster) u sredini stala. U slučaju razbijanja stakla žica omogućava zadržati staklo da se ne rasi a. Idealno je za garaže, krova, balkonske ograde i takva odručja gde "industrijski" izgled nije ne rivlačan. Vičano staklo, u rinci u, nije sigurnosno staklo jer djelovi uknutog stakla i ak imaju oštre ivice. Vičano staklo se roizvodi kao čisto i mutno (ornament). Modeli žičanog stakla su: "r", "", "áenim", "tlantic", "áelta", "°olish". Vičano staklo se može roizvesti i kao izo staklo.c

c c c c ccccccccccccccccccccV

 
V


 c c

cc


 
  

   c c

c c c c c cccccccccccccccV

°


V

 

 c c c c ccccccccccccccccV

 V

 

 c c c c c c c

c c

cc


 
  

   c c

r
c c

rgledala se obično roizvode od stakla 4-6 mm debljine, a jedna strana stakla je osrebrena. ko se roizvodi od običnog staklo ne bi trebalo biti u otrebljeno bez okvira, za rimjenu bez okvira otrebno je u otrijebiti sigurnosno staklo.

 

 
 



c c c

cc


 
  

   c c

   c
c igurnosno staklo je slojevito staklo koje je sastavljeno od dve ili više staklenih loča sa jednim ili više slojeva °rLYVINYL —UGYL folije (°V—) s ojenih od dejstvom ritiska i to lote u autoklavu. Za ancir stakla dajemo atest za klasu zaštite od ne robojnosti metka iz vatrenog oružja. °ravo na izdavanje atesta odobrio je Vojno-Gehnički Institut iz —eograda. igurnona stakla u otrebljavaju se za obezbeđivanje vozila, rozora bitnih objekata, izradu ste enica, akvarijume, itd. 

c 

 

 



c c

cc


 
  

   c c

c

c °  

 

 



c c

cc


 
  

   c c

m
c
c c

maljeno staklo je sigurnosno staklo koje se dobija termičkom obradom ravnog ili livenog stakla. taklo rolazi kroz fazu ri reme (rezanje, bušenje, brušenje i ranje), a zatim kroz ostu ak kaljenja. °ostu ak kaljenja sastoji se u tome što se staklo zagreva do tem erature omekšavanja (813-833 m), a zatim naglo hladi. Na taj način u staklu dolazi do stvaranja ravnomerno ras oredenih na ona, koji ovećavaju ot ornost stakla na savijanje od 40 na 147 N/mm kvadratnom, ot ornost stakla na udar od 1.2 mN na 5.9 mN i ot ornost na to lotni udar do 503 m. °od dejstvom vrlo jakog udara na onska ravnoteža kaljenog stakla se remeti i staklo rska u sitne komade. itni fragmenti, međusobno labavo ovezani, ne mogu da nanesu ozbiljne ovrede, tako da kaljeno staklo s ada u gru u sigurnosnih stakala.c

á  
c
c c Jedan od načina rerade stakla je duvanje stakla. Go je tradicionalna metoda. učna izrada se s rovodi tako da staklar iz eći uzima sa cevčicom od oko 15 mm i dužine 120- 150 cm na kojoj je drveni rukohvat i metalni isak, manju količinu staklene mase koju oravna i izduva i ostavi je malo da se ohladi i uzima dalju količinu staklene mase koju izravna u s ecijalnom alatu i duva i formira okretanjem i najzad se roizvod odeli od cevčice i odnosi u eć za hlađenje. masnije se roizvod još jedan ut zagreje i dorađuje. mod mašinske roizvodnje duvanje stakla se izvodi tako da rade mehanizmi i oluautomati ili unom automatizovanom roizvodnjom da bi se dobile odgovarajuće forme. rba ova rinci a su risutna kod roizvodnji sijalica ili flaša.

c c

c c

c

c c


 
  

   c c

! c!c



c  
 1.c www.wiki edia.org 2.c www.is .co.rs 3.c www.enterijer.rs 4.c www.buildmagazin.com 5.c www. ortal-ena.com A

 Mihailo Muravljov ± Građevinsji materijali, šesto izdanje - —eograd, štam ano 2007. (—udućnost, Zrenjanin)

c c

c c