Stajner, Dr Rudolf - Bela i Crna Magija

Др Рудолф Штајнер

БЕЛА И ЦРНА МАГИЈА

Превео Војислав Ђ. Јанковић

******* Предавање Рудолфа Штајнера одржано 21. октобра 1907. у Берлину, после подне, из књиге "Mythen und Sagen. Okkulte Zeichen und Symbole". GA Bibl.Nr. 101, Rudolf Steiner Verlag, Dornach, Schweiz, 1987, "Weisse und schwarze Magie, seite 117-140,

*******

Београд, јануар 2000

2

БЕЛА И ЦРНА МАГИЈА Изражена је жеља. да ми још говоримо о томе, што се обично назива "бела и црна магија", те да то доведемо у везу са неколико других појмова које знају теозофи. Но оно што се с тим мора дотаћи јесте врло широко разграната, раширена област окултног и духовно-научног начина посматрања. па ће с тога бити могуће дотаћи само такорећи неколико елементарних ствари из ове области. Међутим, ове већ чине да је збиља неопходно претпоставити, да се ово што ми сад разматрамо прими тако. као да је управо намењено апсолутно само за ученике науке о духу, а не за било кога другог ко није стекао духовно-научно настројење и начин мишљења. Извесне претходне поставке се морају учинити, ако човек жели да говори о таквој теми. Те речи "бела и црна магија" често се употребљавају баш у теозофским круговима, а против нас збиља бесконачно често иступају са том ознаком "црног мага" као неком оптужбом и они који делују у теозофској струји. Биће да је многи од вас већ и сам чуо, како се лака срца ово или оно означава као "црна магија". Да, то се чак догодило, да су после читања наших "Саопштења"1 - чини ми се да је то био први број - на једном месту људи рекли: То што се на оној Генералној скупштини догодило и што се у Саопштењима испричало, у томе се крије црна магија. Неколико људи је тада тврдило, да се при вођењу оне Генералне скупштине мора бити крила нека зла чаролија. То је само један пример за нешто, што се чешће појављује и што потиче од неког прилично тривијалног схватања не само појма "црна магија", него уопште тог појма "магија". Нама мора најпре бити јасно, шта се подразумева под "магијом", да би се затим могло увидети шта треба разумети под "црном магијом". Многи људи верују следеће: Они кажу, окултне снаге се могу стећи и при томе мисле обично на сасвим мање вредне, елементарне окултне снаге. Јер обично они који говоре о таквим стварима не знају ништа о вишим окултним снагама; они уопште немају никакве представе о томе, шта они управо треба да замишљају под таквим снагама. Обично ти људи тад уз то још додају, да се црном магијом бави онај, који такве силе употребљава у служби личног егоизма. Такав суд спада у оне, за које се чак не може ни рећи да је погрешан. Али не зависи много од тога да се каже да је он исправан, пошто тиме баш ништа особито није речено. То произилази из сасвим апстрактног начина мишљења. Ко жели да говори о таквим стварима, мора пре свега чврсто стајати на тлу стварности, било то физичке, било то духовне стварности; он мора знати шта је реално, тада он неће више брбљати о свакојаким стварима, које немају никакве везе са стварношћу. Та да ли се у таквом неком суду, да човек окултне снаге не треба да употребљава у служби личног егоизма, у извесној мери не налази неки немогући захтев за људе? На ово питање ми морамо пре свега одговорити. Дакако они људи који то кажу, постављају као прву заповест: "Ти не треба да будеш егоистичан!" - Свакако, то је нека највиша заповест. Али за онога ко реално мисли не ради се о томе, да се таква заповест поставља, него о томе да ли се таква заповест уопште може испунити. А ко верује да ту заповест, да се не буде егоистичан, човек данашњице може тако без даљњега да испуни, тај се предаје врло великој илузији. Онај ко то сматра за своју дужност да растерује илузије, тај мора такође растерати и такву илузију да се таква заповест може лако испунити. Појави се можда ту неки човек и каже: "Ја хоћу једанпут у свету да делујем на баш сасвим несебичан начин!" - Пре свега можда он баш ништа не зна, да се међу снагама с којима

3

он делује налази ту читаво мноштво окултних снага. Од сваког човека излазе окултне снаге. Ако сад неко каже, да он жели да делује у свету на врло несебичан начин, онда је то један врло, врло леп идеал. Но ако се једном покуша да се даље упита: "Зашто ти желиш да будеш несебичан, зашто ти себи постављаш ту заповест да будеш несебичан?" -, онда ће се добити врло чудноватни одговори, на пример: "Помоћу несебичности ја се постепено уздижем до виших ступњева савршенства; ја не могу подносити да будем безвредан човек; ја желим да будем човек који нешто вреди у свету". - Ако би се ово осећање анализирало, онда би се дошло до тога, да се иза основа за ту несебичност често крије најневероватнији егоизам, често много већи егоизам него што се може појавити код људи који никако не желе да буду несебични, већ се једноставно предају својим себичним инстинктима. Замислите само ту мисао и ви ћете видети, колико се себичности крије у тој тежњи ка несебичности. А како би и требало да то друкчије буде? Та себичност јесте једна снага, коју богови нису у људску природу усадили због тога да би се ње човек тако без даљњега одрицао или је негирао. Та себичност штавише спада у најбитније ствари, помоћу којих човек делује. Ако ми испитујемо основе себичности, ако се запитамо: Та зашто су богови, милостиви богови усадили човеку себичност? - пошто је она према гледишту тако многих људи нешто тако грозно, онда ми добијамо из истинског окултизма рођен одговор, да је та себичност сасвим моћна заштита од онога, што би се човеку у свету догодило, кад он не би имао ту себичност. Знате ли ви шта човека најбоље штити од тога, да не употреби извесне сасвим рђаве силе, о којима ћемо сад управо говорити? То би данас било сасвим лако за некога, ко би сам желео да се бави црном магијом, да к себи привуче неког човека као ученика и да тог ученика упути у извесне захвате и махинације истинске црне магије; он би могао да на најужаснији начин делује у свету. Али већина то неће без даљњега да ради. А знате ли, зашто не? Из једноставнога разлога не зато што се они плаше, што се плаше за своју личност. Они нешто сасвим мало виде од последица у духу и себично се плаше од тога. А то је савим добро што се они плаше и ту ствар не раде. Да су на почетку земаљског развоја људи сачували све што им је одмах предато, што постоји од снага за деловање на астрално, на етерско и на физичко тело, онда би ти људи зле ствари начинили у свету. Но њима је овако дат егоизам, а он човека доводи до тога, да човек пре свега брине о самом себи, те да га та брига о самоме себи сасвим обузима. Као неки заштитни зид поставили су богови егоизам код човека. Егоизам је то, што човеку скрива поглед на оне ствари, које се налазе кза света појава. О томе размишљати изванредно је важно. То је један од мудрих уређаја за кочење, који су богови поставили да човек не би сувише брзо продро у духовно царство. То дакле јесте егоизам; он је добро заштитно средство. Не треба се дакле тако бацати с таквим речима, јер је још дуг пут дотле, кад човек може постати несебичан, кад ће он бити зрео за несебичност. Никако није потребно да се подсећа на то, како све проповеди о несебичности управо у нашем времену изгледају тако комично, у времену високо потенцираног егоизма, кад сваки жели да уграби тако много од онога што је засновано у социјалном поретку. Ту ова "несебичност" води томе, да се човек баш потпуно окружи вртлогом илузија. Ако темељно о томе не размишљате, ви и не верујете како се људи данас умотавају у неки вртлог илузија, како пуштају да помоћу теорија наших савременика буду замотани у вртлог илузија. Ту су социјалне теорије које кују и проповедају и професори и непрофесори. Али управо велики део тих теорија о социјалним лековима за друштвена тела нису ништа друго до последица "рsychopathia professoralis" (професорска психопатија). Ви у пракси можете видети, како људи наопако мисле и наопако поступају. Где у било каквом друштву или комуни ви не можете доживети, да људи не размишљају о овом

4

или оном леку, на пример за незапосленост. Ако постоји незапосленост, онда jе ту и глад. Али како ми то радимо, да се она отклони? Ту се онда доноси одлука: Људима се мора дати посао. - И сад се проналази било шта да би се људима дао посао, запослење. Но то је врло опасно средство да се људима по сваку цену да запослење, све док човек врсту запослења не разликује према продуктивном и непродуктивном запослењу. Све дотле док се не прави ова разлика између продуктивног и непродуктивног запослења, ово је чак ужасно средство према својем деловању на друштво. Замислите овај радикалан случај: пошто је због проналажења неке нове машине у некој одређеној области известан број особа остао без хлеба, неко је хтео да тим људима брзо обезбеди посао и хлеб. Он је смислио неки артикал, код којег је за тоалетне предмете употребио безвредне отпадне производе. Људи тада могу нешто да зараде и купе себи хлеб. - Но то је само средство да се сиромаштво пребаци с једне стране на другу, јер се на тај начин баш ништа не производи, баш ништа не ствара. Сваки може једном о томе да размисли на следећем случају: Неко је напољу у селу сео у неки ресторан и каже: Келнер, дајте ми десет разгледница! - и онда их шаље, не размишљајући при томе, колико ће поштара због тога морати да се пењу на чеврти или пети спрат, и не размипљајући да тиме ништа од реалних снага у свету није стављено у покрет. Никако се не мисли да се тиме није постигло ништа стварно, што унапређује дух и тело. Ако ви то дотичноме кажете, онда ће он наравно имати неки изговор. Он би могао на пример, рећи да би се тиме могли збиља поставити нови поштари, па би тако више људи добило посао. При томе се међутим никако не мисли да, ако се поставе нови људи, да се њиховим радом ништа ново не ствара, него да се сиромаштво само друкчије распоредило. То показује да људи прво морају знати нешто о подели рада на Земљи, па тек онда да могу отпочети са најмањом мисли о реформи. Незнање, које жели да реформише јесте нешто ужасно у односима света. Ужасно је то што људи немају стрпљења да сачекају док не науче, да стекну неки преглед о томе како се може помоћи, већ покрећу сва могућа удружења, да би се тиме ово или оно догодило. Све су то илузије, којима се људи обавијају. А једна таква илузија јесте и то, кад у тривијалној теозофији људи говоре о несебичности. Ако желимо да се обавестимо о белој и црној магији, ми најпре морамо пред душу изнети нешто од појма "магије", о чему већ нешто знају они, који су слушали последња предавања. Такође сам ја већ и јавно дотакао бит магије. Е па шта је магија? У свим старим окултним школама било је три начина да се уздигне до највиших области сазнавања. Први начин је био начин посвећених, иницираних, други је био начин видовњака, а трећи је био начин мага. То су три првобитно једна од друге у основи различите ствари: посвећење, видовњаштво и магија. Разјаснимо најпре једним Једноставним поређењем, шта је то посвећени, шта је видовњак и шта маг. Замислите неки предео где људи не знају за железнице, пароброде и тако даље, где људи живе без железница и без пароброда. У таквом неком пределу околност да постоје железнице и пароброди јесте чист окултизам. Окултно значи исто што и скривено, нешто о чему људи ништа не знају. Ако сад из области где нема железница и тако даље, неко отпутује у неки други предео, у којем он види железнице и пароороде, те се поново врати у свој завичај, тад он својим људима прича да постоје железнице и пароброди. Он то зна из сопственог гледања, јер је он гледао неки свет, који је за друге још тајна. Ко се окултним школовањем уведе у више светове, тај је у том погледу видовит. Он из сопственог гледања зна да постоје духовни светови и суштаства, духовне снаге. Ти духовни светови имају различите ступњеве. Неки човек може бити на једном степену видовњак, неке појаве да види, али друге појаве да не види. Но ви морате пред душу да

5

ставите нешто, што је овде чешће речено: Уз проналажење и уз самостално истраживање духовних истина спада видовњаштво. Али видовњаштво није потребно за то, да се ове истине увиђају. За то је довољан обичан човечији разум, ако се он на довољно обухватан начин исправно употреби. Ко каже да оно што се саопштава у окултним извештајима он може схватити само ако би био видовњак, тај свој разум једноставно не употребљава довољно. Окултне истине човек не може наћи разумом, али увидети он њих може. Све што се прича из духовног истраживања може се увидети, ако се само жели о томе темељно да размишља. Једино што се окултне истине без видовитости не могу наћи, за то је потребна видовитост. Оно дакле што се преко теозофије објављује, то би могли такође увиђати и они који о томе темељно размишљају. Испричане ствари, све до у највише области окултног доживљавања, човек може примити, па их онда он може увидети. Тако је у окултним школама увек било видовњака, који су учили да гледају у духовне светове помоћу оних метода, које су се примењивале. Често су то биле врло дуготрајне методе. Али поред ових видовњака било је увек и посвећених. То су били они, који су из својих обухватних и вољно употребљених снага разума увидели те чињенице и законе виших светова. То су били посвећени. Данас овај однос посвећеника и видовњака једва још може бити добар, пошто је данас сваки човек обузет великим егоизмом, те жели сам да види. О оној љубави и о оном поверењу, које је владало у некадашњим окултним школама, људи данас једва стварају неки појам. Био је ту видовњак, који је можда кроз инкарнације скроз са одрицањем примењивао те методе и вежбао се, да би гледао у више светове, који је могао да види у тим вишим световима, а који се сам уздржавао да упознаје законе тих виших светова, да га не би задржавали ови закони, него да би бржим развојем видовитих способности учинио већу услугу човечанству. Ово одрицање није тако лако без даљњега предузети. То је нешто велико и силно, кад се било ко одлучи да буде видовњак, а да у исто време не упознаје читаву ту врсту законитости у вишим световима; а кад он на то - можда хиљаде година - чека док он то не постигне, онда он то може учинити једино под условом да се стави под строг надзор неког изабраног гуруа или учитеља. Јер ако би он као чист видовњак приступао стварима духовног света без познавања његових закона, онда би он убрзо запао на странпутице и у најгоре заблуде, кад он у свим важним стварима не би примао савет гуруа. Било је других, који су се у потпуности одрицали од развијања виших видовитих дарова, пошто су желели да буду посвећени у законе виших светова. Они су се у љубави и преданости ослањали на оно што су им видовњаци говорили, међутим они су познавали законе. Да би се то разјаснило, може се навести један пример из обичног света. Замислите једног човека који изванредно добро види, који својим очима може да види све могуће феномене. али који не разуме ништа од закона светлосних појава. А замислите неког другог човека. који је врло кратковид и види једва неколико сантиметара пред очима, али који добро познаје физичке законе светлосних појава. Они обојица могу добро заједно радити и сарађивати. Један познаје законе, други њих уопште не познаје али зато види појаве. А то још више важи за више области. Могуће је да неко буде у високом степену посвећени, а да не рачуна на видовите снаге. То је у старим школама било сасвим уобичајено да ове две класе буду једна поред друге. Драговољно су видовњаци примали савете невидовитих посвећених. Нарочито је то било потребно у оним случајевима, за које се захтевао виши степен видовитости и виши степен посвећења, тако на пример за све оно што је у вези са астролошком облашћу. То је било тако, што су они који су желели да у себе приме компликоване законе астрологије, што су се они по правилу морали одрицати оне високе

6

видовитости, коју су астролошки видовњаци морали да у себе приме. Они су се узајамно допуњавали. Само у новије време, у којем човек материјалистички мисли и осећа, мора бити јасно, да је то немогуће да се ове области строго раздвоје, па се стога од XIV века више не прави никаква разлика између ове две класе, тако да учитељ никоме више не додељује неко посвећење, а да у исто време не даје известан степен видовитости. То друкчије не иде, пошто то с егоизмом и немањем поверења који данас владају уопште друкчије не би могло бити. Стога се између ова два више не прави никаква разлика, јер људи данас никако не могу бити несебични. Међутим, како од видовњака тако и од посвећеника разликује се сад маг. За онога, који чак може гледати у више светове, још дуго не иде то, да он може већ и овладати и употребљавати оне снаге које делују у чулном свету. Или да ли ви верујете, да би човек који је у неку област донео знање о локомотиви, пароброду и парној машини, сад одмах могао такву машину и да направи? Он може њима испричати како такве ствари изгледају, али он неће одмах знати њих да направи. То што видовњак може сам да гледа у више светове, из тога још не произилази, да он такође уме и да влада и да употребљава оне снаге, које делују у свету чула. Онај тек јесте маг или адепт, ко уме овде у свету да употребљава оне више снаге, чији је израз све физичко догађање, ко је дакле у стању - ако се ради о било чему у његовом чињењу - да узме у помоћ не само физичке снаге и физичке моћи, него ко може да пусти у покрет и те више снаге. То управо у наше време није никаква маленкост да се буде маг или адепт. Нема ниједног времена у човечанском развоју, које је било тако потпуно супротно постављено према магијанству односно адепству како је то наше садашње. А данас човек под извесним околностима човечанству најбоље служи тиме, да се ограничи на то да шири сазнавања о вишим световима, па чак - можда с искрвављеним срцем - такође и у случајевима где би употреба магичких снага можда била на месту, да се тога одрекне. Јер овај данашњи јавни живот је тако туђ том појму магијанства. да би под извесним условима утицај виших светова на овај наш свет значио неко повратно дејство, ако би се непосредно магијске снаге употребиле. Ко има извесну увежбаност у употреби тих снага, а такође је у себе уз познавање примио такође и тај механизам, тај се у извесним случајевима мора уздржавати од употребљавања ових снага из простог разлога. пошто је немогуће јурити насупрот струји овог времена у свету. За мага је потребна не само видовитост и посвећење, за мага је потребна и увежбаност. То је то о чему се ради. Маг са пуно одрицања скроз кроз дуго време мора овладавати извесне радње, он се мора вежбати. Замислите само једном, колико ви можете знати - већ у физичком свету - а да сами нисте у стању да збиља можете и извести то о чему можете да причате, о чему ви можете да знате. У многошта ви можете бити посвећени. Ви можете тачно знати како је конструисана нека локомотива. а да вам ипак нико не даје одмах поруџбину да направите локомотиву, јер би тиме ризиковао да новац баци кроз прозор. Тако је то и са вишим областима. Вежбање чини мага, опажање у вишим световима чини видовњака, тање и сазнавање закона у вишим световима чини посвећенога. Но у протеклим временима је било апсолутно недопуштено да се извршавају било какве магијске радње, а да се не стоји у сагласности са вођама света, "Земљине владе", који се називају великим мајсторима такозване "Беле ложе".2 Све окултне школе, све школе којих уопште има и сва учења могу бити само најнижи ступњеви за виши развој; на њима се морају све виши и виши степени градити све до горе истинских вођа земаљског развоја. На највишем ступњу јесу они, који не само да знају ту мудрост, већ који "владају" Земљом у њеном развоју, који пуштају да се та мудрост улива у земаљски развој. Они су једино у стању да при свакој појединачној радњи, у чијој се основи налазе духовне снаге, да назначе да ли она у читавом

7

узајамном односу смета или не смета. Ако ви градите кућу и дате план за кућу, онда сваки поједини радник на тој кући мора радити у складу с тим планом. А ако неко дође и падне му на памет да неки прозор друкчије направи него што је то у плану предвиђено, онда тај прозор може бити и још толико леп и изванредан - цела кућа је поремећена. Ако било ко у свету хоће да помоћу духовних снага нешто изврши, онда то може бити и још толико значајно и још толико грандиозно - ако се то у првобитни план земаљског развоја не уклапа, онда то смета том земаљском развоју и неки пут га за дуго време баца у назад. Немогуће је да човек који не употребљава духовне снаге може сметати овом земаљском развоју. А зашто не? Зато што у односу према духовним снагама оно, што човек чини без знања о вишим световима, то стоји као природне појаве према некој кући. Оно што се услед временских прилика преко топлотних и сунчаних односа на некој кући руинира, то се мора руинирати, то је на неки начин по себи разумљиво. Тако стоје и намере оних, који немају никакве везе са вишим световима. Али чињења оних, који имају било какву везу са вишим световима - кад они нешто раде што није у складу са духовним светом - они се понашају тако, као кад би неко неку ствар ударио чекићем. Шта је дакле потребно да би се извршавао напредак људског рода? Ако се употребљавају окултне снаге, онда је апсолутно неопходно. да се те духовне снаге не предају никоме, ко ову везу не жели да тражи. Са тим је повезано и то, што у свим правим школама влада та тајна о саопштавању духовних снага, то што се такве тајне не одају никоме, ко се није обавезао да одржава везу са оним водећим духовним суштаствима. Само код те "централне владе" Земље постоји могућност да се зна о чему се ту ради. А то се мора знати, кад човек хоће да употреби духовне снаге. Ако се неком другом на бесправан начин саопшти било шта, чиме се тај други може поставити у супротност према великом плану земаљског развоја, онда човек врши прву врсту црномагијског поступања. Стога важи као основно начело: Први црномагијски поступакјесте одавање окултних тајни?3 Блебетање и истртљавање о окултним тајнама јесте први случај црне магије, јер тад ви предајете окултне тајне онима, који се постављају у супротност према централном вођењу земаљског развоја, пошто ви не познајете ту узајамну зависност. Па где се то појављује, где то постаје реално? Реално то бива посвуда тамо, где се окултне тајне не остварују у служби читавог земаљског вођења, него у служби било каквог ограниченог друштва, које не жели да има никакве везе са вођењем Земље у служби човечанства. Ако дакле човек на пример раније прими оне ствари које он сме употребљавати само онда кад је превазишао све националне и расне предрасуде, ако он њих употреби пре него је превазишао све ове предрасуде и пре него што има појма о томе, шта то значи бити "човек без завичаја", онда сасвим тачно исто то што је иначе бела магија прелази у службу црне магије. Сасвим тачно исто то. Кад се оно што треба да служи човечанству примењује у служби некој издвојеној раси, рецимо да би се тој раси прибавила врховна власт над Земљом, онда је то у великој мери црна магија, јер се то не дешава у складу са вођењем Земље. То је тај први захтев: Бити изван тога што нас повезује са само једним делом човечанства. За данашњег белог мага то важи као први основни став. Не може човек тежити несебичности, но љубави према читавом човечанству. Он може да прошири област своје љубави. То он може, а то је такође и то о чему се ради. Али дешава се сад врло често, да људи било каквим махинацијама теже да изнуде, да задобију нешто, што се њима иначе никад не може саопштити. Сада ми долазимо до правих метода, до тих махинација које је потребно изврштити, да би се дошло до поседовања црномагијских снага. То је нешто, што се може апсолутно сасвим у појединстима описати. Ви сте видели прво средство, први пут, да би се дошло до поседовања црномагијских снага;

8

то је то, да човек учини да му се саопште средства о урокљивим снагама и суштаствима. Да, па шта су она уопште, та магијска средства? Она јесу оно, чиме ми можемо духовне снаге искористити, да би деловале овде у чулноме свету, да би се овде постигли резултати и дејства. То су таква средства. Али збиља у чулноме свету уопште нема никаквих других деловања сем таквих, која произилазе из духовних светова. Сва деловања, дејства и чини у чулноме свету произилазе из духовних светова. Стога може онај, ко не жели да до ових ствари дође законитим путем те споре студије - помоћу оних који су посвећеници или видовњаци или чак адепти или маги - он тек може изабрати и један други пут, а тај се састоји у томе да се он уместо на оне људе, који су утеловљења виших духовних суштастава, обрати на саму природу и да покуша да прислушкује тај пут и начин, како се духовне снаге у њу уливају. Јер све што је у природи утиче у њу из духовних светова, а ми помоћу извесних махинација и радњи можемо од природе поново ослушкивати ове духовне снаге. Но у оном тренутку, кад ми у погледу онога што ми не знамо, не пуштамо да природа ради, него сами изводимо оно што ми хоћемо, дакле сами радимо ту где ништа не знамо, у том тренутку смо такође у стању да за себе прибавимо снаге из области црне магије. Ако ми не желимо да дођемо до унутрашњих снага природе по обилазном путу преко мудрости и увиђања, те ако ми избегавамо све што се помоћу мудрости и увиђања догађа на том путу развоја унутрашњих снага, него бирамо друга средства, онда смо ми преко тих других средстава увек на путу ка црномагијским радњама, ка црној магији. Видите, ко би данас желео да постане црни маг, тај би у самом почетку имао велику подлогу за црномагијске снаге, ако би он био ужасна кукавица, ако би имао грозан страх од свега што би му се могло десити. Такав страх у унутрашњости човека јесте врло добра полазна тачка за црног мага, јер тај страх је само компримовани егоизам. Претпоставите сад, да било који човек намерава да се у великом обиму бави црномагијским вештинама. Он би тад најпре тражио у свету што је могуђе више кукавичке индивидуе. Јер ова подлога страха јесте добро средство, које се може тако преиначити, тако преобразити, да дотичне кукавичке особе добију извесне снаге и моћ, без знања и увиђања. и то у већем обиму него што њих човек иначе може имати. Шта би морао да ради неки такав чаробњак, који би хтео да има такве вештине? Он би морао наЈпре установити неку лабораторију, у којој би он ове кукавице обучавао у томе - ја говорим радикално. али тако ће то најбоље вама бити јасно - да сасвим огуглају на такав начин, што би били пуштени да непрестано секу по живом месу и да гледају како крв лије. Оно што у осећању страха, које та кукавица у великој мери има, делује као извесна снага према ван, то се може преобразити у нешто супротно, кад се тај човек научи да се прекали сечењем по живом месу. Код човека који нема никаквог страха ова процедура не би ништа користила. То је такорећи азбука, оно сасвим прво што се чини у црној магији. А кад би се то учинило, онда би се то што је раније у човеку било као страх претворило у снаге помоћу којих би он заиста могао задобити известан утицај на своју околину; а онај ко би се таквим помоћницима служио, он би могао невероватне грозоте у свету да изврши. Али онај ко без помоћника сам жели да постане велики црни маг, тај неки пут чини још нешто сасвим друго. Такав црни маг је хтео да постане једном неки човек из XV века, Жил д Ре, кога је профани свет назвао "Витез Плава Брада".4 Тај човек је тежио да задобије моћне окултне снаге, не на законитом путу учења, него тиме што би преобратио извесна егоистичка осећања која су се у налазила дубоко у њему. Истовремено је био изванредан посматрач самог себе. Извините што изговарам неку реч, која ће чудно звучати. Тај човек је био оно, што би се могло назвати "најрадикалнији хришћански егоиста" или "егоистички хришћанин". И таквих је такође било

9

и још их има. То су такви, који посматрају хришћанство пре свега као мост да би се за самог себе што више постигло, пошто је њима јасно да неки добар хришћанин може далеко доспети у блажености. Преко сазнавања себе приметио је он то у својој природи, а пошто је он то код себе опажао, знао је већ и најбоље средство, којим се то може преобразити у невероватне чаробњачке снаге. Свакако је он у томе рано спречен. Против њега је покренут поступак, па се показало, да је тај човек у 1432. години отпочео да убија једно дете за другим, да би развијао своје посебне окултне снаге. Уништавати живот, то је он сматрао као посебно средство да би ослушкивањем природе докучио оно, што он сам није могао имати као знање. Тај човек је, како се у процесу испоставило, за кратко време убио 800 деце. Сада ће многи од вас, који сте читали Мабел Колинс "Флита. Истинска исповест једне црне магичарке", 5 многи ће схватити зашто ту на почетку стоји једно убиство. То спада уз то. Роман "Флита" је већ написао неко ко то зна. Шта је црна магичарка хтела, то се могло развити само под утицајем овог убиства, које се налази на самом почетку приповедања. А сад осмотрите једном ову причу сасвим озбиљно и запитајте се, шта би највећи број људи могло да заштити од процедура које сам вам навео, а помоћу којих би човек сасвим сигурно могао бити доведен до овладавања црномагијским снагама. Тај егоизам, он је врло добро средство да се против тога брани. Неће моћи свако себе да савлада да засеца у живо месо; при томе би већина људи пала у несвест, а несвест није ништа друго до израз себичности. То је већ у својем физичком деловању једно добро средство да се уздржава од тога да се бави црном магијом. Исто тако је тешко да се буде неки Витез Плава Брада, од тога већину људи штити њихов сасвим здрав егоизам; он наступа као нека брана против превођења себе у средство за стицање црномагијских снага. Но видите, ја сам желео да то наведем само да се не би говорило у фразама. То није мој начин. Ја радије говорим о истинским чињеницама. Желео сам да вам на примеру покажем у чему се састоји овладавање махинацијама из области црне магије. Издавање окултних тајни профанима јесте онај први и најједноставнији начин. Али такве радње, какве сам вам управо описао, спадају у методе учења црне магије, оне су такорећи азбука. А шта долази после ове азбуке, на чему се црномагијски ученик учи да "чита" - ако бих вам ја то испричао, онда би се вероватно више од вас овде онесвестило. Задржимо се стога радије на овом првом степену. Ове ствари никако нису нешто с чим се може шалити. не ни речима. оне су нешто у највишој мери озбиљно; а оне су - што људи не знају - на жалост, само на жалост сувише много раширене у свету. Већина људи нема баш никакве воље да се упушта у то колико су те ствари раширене у свету. Но развој таквих ствари стоји у присној повезаности, у присном односу са развојем читаве Земље. Уопште са развојем неке планете, и ми неку такву ствар на исправан начин разумемо тек онда, кад имамо неки појам о тој чињеници како се са једне планете духовно делује на њену следбеницу, на следећу планету, како се дакле на пример са Месеца деловало на Земљу, а како се опет са Земље делује на њену следбеницу, на Јупитер. Ви сви знате, да Земљу на известан начин води такозвана "Бела ложа", у којој су високо развијени људски индивидуалитети сједињени с индивидуалитетима још више врсте. Шта они ту раде? Они раде на њему, они воде развој Земље. За време вођења Земљиног развоја они разрађују сасвим одређен план. То је стварна чињеница, да за време развоја сваке планете водеће моћи израђују одређени план. Док се Земља развија, поставља се у такозваној "Белој ложи" Земљин план за оно појединачно тога какав мора бити Јупитер, који смењује Земљу. Читав тај план се у свим појединостима развија. А у томе се састоји благослов и спас даљег развоја, да се поступа у складу са тим планом. Кад сад неки планетни развој дође до краја, кад дакле

10

наша Земља буде доспела до краја свог планетарног развоја, тад ће и ти мајстори мудрости и склада тих осећаја бити готови са планом, који су изградили за Јупитер. А сад, на крају таквог развоја неке планете догађа се нешто до крајности особито. Овај план извесном процедуром бива истовремено бесконачно умањен и бесконачно умножен, тако да од читавог плана за Јупитер постоји бесконачно много егземплара, али у минијатури. Тако је било и на Месецу. План Земаљског развоја је постојао, бесконачно умножен и бесконачно умањен. А знате ли ви, шта је то што су мајстори мудрости израдили тада на Месецу? То су ти атоми, атоми Земље. А атоми развоја Јупитера јесу то, чији план на Земљи израђује водећа "Бела ложа". То је тај истински атом, а све друго причање о неком атому није ништа. Онај тек упознаје атом неке планете, ко у њему познаје умањени план развоја те планете. Ако ви желите да постепено упознате овај атом који је у основи Земље, онда ће вам за сазнавање тог атома изићи у сусрет управо они поступци, који произилазе од великих мага овог света. Но о овим стварима можемо ви наравно само у наговештајима говорити, али можемо упознати бар нешто, што нам даје неки појам о оном, о чему се овде ради. Земља је на известан начин састављена из ових њених атома, а свако биће, сви ви сами, ви сте састављени на известан начин из таквих атома; а ви стојите у складу с читавим тим развојем Земље на тај начин, што ви у себи у бесконачном броју носите тај умањени план развоја Земаљске планете, а који је раније израђен. Овај план Земље могао је на претходном планетном стању наше Земље, на Месецу, дакле на оној планети која је претходила нашем развоју Земље, могао је бити израђен само на тај начин, што су водећа суштаства деловала у складу са с читавим планетним развојем од Сатурна, Сунца, Месеца и тако даље. Сад се међутим ради о томе, да се тим бесконачно многим атомима да да понесу оно, што њих доводи у исправне односе, што их на исправан начин заједно сређује. Њима дати да то понесу било је водећим духовима света могуће једино, кад су развој Земље водили по сасвим одређеним путевима. Те путеве, по којима су они водили развој Земље, ја сам збиља већ чешће описао. Кад се Земља после развоја Месеца поново појавила, онда она у ствари још није била данашња Земља. Тад је била Земља плус Сунце плус Месец. Они су били једно тело. Ако бисте ви дакле ову данашњу Земљу промешали заједно са Месецом и Сунцем, и од тога направили једно тело, онда бисте имали то, што је Земља била на почетку својег развоја. Најпре се од Земље одвојило Сунце, а тиме су се одвојиле и све оне снаге, које су за човека биле сувише ретке (разређене), сувише духовне, а под чијим би се утицајем он сувише брзо продуховио. Да је човек стајао само под утицајем тих снага, које су биле заједно садржане у овом телу Сунце-Месец-Земља, онда би се он врло брзо продуховио, он се не би развио све до доле у физичку материјалност, па онда не би могао да стекне неку сопствену самосвест, свест о ја, што је он морао да стекне. Ви знате, да постоји имагинативно сазнање и окултна писма (у којима је изражено имагинативно сазнање). Ја вам сад могу навести само два окултна писма. Да се о даљем разговора, то би нас одвело сувише далеко. Окултно писмо за оне снаге које су деловале и читавом развоју Земље давале онај правац, кад би Сунце остало сједињено са Земљом, дакле окултно писмо за оне снаге које би Земљу сувише рано продуховиле, јесте овај:

11

У овом писму може онај ко је окултни ученик да препозна оне снаге, које воде човечанство брзо до духовности. Насупрот томе би човечанство, ако би се оно с целом Земљом издвојило од Сунца, али би још остало заједно са Месецом, оно би врло брзо запало у окоштавање и отвдрњавање. Да је Земља у себи задржала Месец, онда би људи врло брзо постали нека врста лутака - марионета. Они би сувише дубоко сишли доле у материју, као што би се с друге стране сувише брзо продуховили да је Сунце остало повезано са Земљом. Због тога је морао Месец из Земље ван. А све оне снаге, које су биле отпремљене ван и које данас владају Месецом и од споља делују унутра на Земљу, све те снаге се заједно обухваћене представљају са овим знаком, који изгледа као нека двострука кука. То је знак оне животиње или јагњета са два рога из Апокалипсе.6

Онај први знак се зове Нахиел (Nachiel), овај други Сорат (Sorat). Тај други знак назива се такође и знаком демониjума Земље. Све оне снаге, које црни маг развија онако грозним методама, воде на Земљи до умножавања оних снага, које припадају демонској природи Земље и које воде к отврдњавању Земље. Ако би многи људи били црни магови, онда би то имало за последицу, да Земља буде све сличнија Месецу, док ће напротив преко снага беле магије Земља бивати све сличнија Сунчаним снагама, оним снагама које су у сунчаним зрацима. Чему би дакле водило преовладавање црне магије? То би водило отврдњавању Земљине лопте, да Земљина лопта постане неки Месец. Исте те снаге, какве су са Месецом биле излучиване, које су се биле развиле из супстанције Земље, оне још увек постоје као подлога у слојевима Земље. Поред свих оних снага које имају добру основу да постану Сунчеве снаге, постоје још и оне снаге које имају основу да постану Месечеве снаге. Помоћу беле магије Земља се све више приближава Сунчаној природи; помоћу снага црне магије она се приближава Месечевој природи. Белом магијом се мора надвладати све оно, што на путу овладавања духовних снага, не води по том путу просветљења, мудрости. Јер све такве процедуре, таква чињења каква су била поменута, не воде по том путу мудрости, увиђања, не к овладавању духовних снага истинским гледањем њих, него су оне прислушкиване од природе тиме, што се са њоме предузимају махинације и процедуре, помоћу којих снаге треба да се без просветљења стекну. Па тако је стварно онај апокалиптички печат у исто време знак за надвладавање снага црне магије помоћу беле магије. Помоћу човечијих снага које се преображавају сам човек рађа Сунчане снаге, тако

12

да Месечеве снаге леже под Човековим снагама. То је тај пут, који маг на нашој Земљи мора узети. Тада те снаге кроз девет ступњева. о којима добијате неки појам кад читате моју "Теозофију", 7 постају девет звезда. Што тако прави црни маг мора рећи свом ученику? Врло једноставно:8 Презири само ум и науку, Човека посве највишу снагу, Гледај само у опсенама и мађијама Тебе да дух лажи ојача, Тад ввћ безусловно ја тебе имам! Њемује судбина дала неког духа, Који увек напред неукроћен гура И пренагљено стремљење његово Прескаче ове Земље радости. Њега ја вучем кроз живот дивљи, Преко безначајности површних Он треба да ми се праћка, буљи ,качи А његовој незајажљивости Треба да јело и пиће пред лакомим устима лебди: Искаће он окрепљење узалуд А кад се и не би предао ђаволу, Морао би ипак он пасти до дна. То је то, о чему се ради: Да ли да се до овладавања духовних снага долази по путу мудрости или на неки други начин. Али доћи до највиших ступњева духовних снага није сад баш тако једноставно. Било би лако, страховито лако - а ту долазимо до једног врло суптилног поглавља с једне стране развоја човечанства и са друге стране магије - било би то лако, да се једноставно чека док сви људи не буду способни да исправно увиде те ствари, које се управо тек морају увидети, пре но што они даље дођу на том путу магијског развоја. То би под извесним околностима било сасвим лако. Али тад би се ток људског развоја протегао. Мора бити на било који начин могуће, да се људима самостално даје у руке то ширење окултних истина - а то ј е у извесном смислу такође увек и нешто од ширења окултних снага - те да њих тако употребљавају, да оне исправно делују у свету. Људима морају окултне истине и учења у великом опсегу припасти, да би они тиме могли постати окултни ученици у извесном смислу. Но сад би се могло упитати: Па није ли сваки ко шири окултна учења у неком погледу црни маг? - Потпуно је то истина, да сваки ко данас шири окултна учења лакоможе постати црни маг. Наиме онда, ако је он неспособан да одмери целокупан опсег деловања својих окултних учења. Стога окултне школе морају водити бригу о томе да истинска окултна учења не шири нико, ко се својим окултним развојем није оспособио да одмерава опсег и деловање окултних истина. Окултна учења се данас могу ширити онда, кад их један ученик другоме понавља или од њега преписује, ако дотични жели да буде ђак или ученик, онда је то сасвим добро, јер тиме он шири оно изворно о чему је слушао. Али говоримо о оном случају, ако би неко самостално ширио окултна учења и шта више ако би у то умешао сопствено просуђивање. Чим неко жели да на самосталан начин шири окултне истине, онда се пре свих ствари мора побринути за то, да тај човек има зрелост за самостално ширење окултних

13

истина, а то не зависи од неког разумског школовања, већ то окултне школр чине зависним од нечег сасвим другог. наиме од тога, како су се поједини чланови човечије природе постепено развили. Ви из чланка "О васпитању детета"9 знате да се при рођењу човековом рађа физичко тело, до седме године етерско тело, до четрнаесте године астрално тело, а до двадесетпрве излази ја. Ми то можемо даље пратити и видели бисмо, да с тридесетпетом годином човековом или боље речено између тридесетпете и четрдесете године етерско тело и астрално тело човеково бивају толико слободни, да човек тек тад може имати потребно осећање одговорности за ширење окултних истина. Стога су све окултне школе имале строги закон, да нико као учитељ окултних истина не сме иступати пре него што је достигао ове године. А овај закон је такође и тај, који је велики песник Данте поставио онда. кад на почетку својег спева "Божанствена комедија" каже: "Беше то у живота средини, да се ја изгубиху шуми..." и тако даље.10 Када ви прорачунате: У години 1300. имао је Данте тридесетпет година. Тада су све оне велике ствари прошле пред његовом душом. То је строг закон. Кад овај строги закон једном осмотрите и при томе узмете у обзир многошта што се у садашњости дешава, онда ћете с овим становиштем једноставно знати, да много тога што се шири не потиче из окултних извора. Никаква окултна школа не допушта да самостално шире окултне истине људи који нису достигли ове године. По себи се разуме да тиме није речено, да се не може довољно рано почети с тим, да се нешто учи. Али да би човек као учитељ окултно иступао, он не може довољно касно да почне. Много, много зла би било избегнуто, кад би људи стварно познавали окултизам и те строге законе који ту владају. То су ствари, о којима се мора водити рачуна у вези с темом "Бела и црна магија", коју није лако обрадити, а о чему је заиста само неколико мрвица речено. Ако ви понешто од тога, што се овде могло само наговестити, у својој медитацији у најозбиљнијем студијском раду даље у себи развијете, онда ћете видети да су већ у овим непотпуним наговештајима дати почетни кораци за разнолике путеве, да би се даље ишло у сазнавању. Пре свега ћете се уверити о томе, да се у таквим стварима као што су бела и црна магија, уопште не може говорити са обичним тривијалним појмовима, да се штавише нови појмови тек морају формулисати кад човек хоће да говори о тако високим или о тако грозним стварима. Данас је важно да се знају такве ствари, јер многошта постоји у свету, о чему обичан човек ништа не зна, а о чему би он ипак требало да зна, да би се тиме могао спасавати од утицаја магијских вештина. Многошта људи и познају, али то сматрају као нешто безазлено. Али то никако није безазлено. Кад говоримо о некој таквој теми, ми можемо учинити само неки почетак да би се онда све даље и даље дошло у овој области. Тај почетак је најбоље начињен онда, ако се могло пробудити неко осећање о озбиљности и значају једне такве ствари. Ако је ово приказивање због краткоће времена могло бити такође само непотпуно, ја се онда ипак надам, да је тиме што се реално говорило нешто од тога прешло у вас, да би вас побудило, да ту ствар размотрите са највећом озбиљношћу. Напомене: 1. «Саопштења» - «Саопштења за чланове немачке секције Теозофскиг друштва» ("Mitteilungen fiir die Mitglieder der Deutschen Sektionder Theosophischen Gesellschaft") издата од Матилде Шол (Mathilde Scholl).. први број изашао у новембру 1905. са протоколом Генералне скупштине од 20. октобра 1905.

14

2. За велике мајсторе такозване «Беле ложе» упоредити предавање «Логос и атоми» у циклусу «Легенде о храму и Златне легенде» ("Der Logos und die Atome" in "Die Tempellegende und die Goldene Legende", GA Bibl. Nr. 93) и циклус «За историју и из садржаја првог дела Езотеричне школе 1904-1914» " ("Zur Geschihte und aus den Inhalten der ersten Abteilung der Esoterichen Shule 1904-1914, GA Bibl. Nr. 264) 3. У књизи Рудолфа Штајнера "'Иницијација. Како се стичу сазнања виших светова" (превод Ј.Кораћа и В.Јанковића. Београд 1986) (Wie erlangt man Erkenntnisse der hoheren Welten?, GA Bibl. Nr. 10) чување окултних тајни је обухваћено у прва три закона посвећења: • Посвећени не сме, ниједном човеку који то тражи, да ускрати оно знање које му припада.(стр. 22) • Никоме се не може пружити ништа од тајног знања, ко за то није позван (стр. 22) • Управљај свим својим делима, сваком својом речју тако, да се преко тебе не задире у слободну одлуку воље ниједног човека. (стр. 28) 4. Gilles de Rais: Gilles de Laval, звани Плава Брада, маршал Француске (1404-1440), у рату против Енглеза борио се на страни Јованке Орлеанке, доцније се повукао у замак близу Нанта и одао се црној магији. У 1440. је због многобројних убистава осуђен на смрт спаљивањем; судска акта треба да се још налазе у Нанту. 5. Mabel Colins (1851-1927): "Flita, Roman einer Schvvarzmagierin." Упоредити ca Штајнеровим чланком у часопису «Луцифер-Гнозис» (Luzifer-Gnosis", GA Bibl. Nr. 34, Seite512) 6. Звер са два рога: Откривење Јованово, глава 13, 11; Погледати Штајнерову "Јованову Апокалипсу", предавање од 29-V1-1908 («Die Арока1урse des Johannes» GA Bibl. Nr. 104, Vertrag vom 29. juni 1908) 7. Др Рудолф Штајнер: "Теософија. Увод у натчулно сазнавање света и бића човековог" ("Theosophie. Einfiihrung in iibersinnliche Welterkenntnis und Menschenbestimmung", GA Bibl. Nr. 9) 8. Јохан Волфганг Гете: Фауст, I део, стихови 1851-1867 9. Др Рудолф Штајнер: "Васпитање детета са гледишта духовне науке". Превод објављен 1931. у Београду, у издању Антропозофске библиотеке, свеска б.Чланак први пут објављен 1907. у часопису "Луцифер-Гнозис", број 33 ("Die Erziehung des Kindes vom Gesichtpunkte der Geisteswissenschaft", Luifer-Gnosis, Nr. 33), касније доживео многа издања. 10. Данте Алигијери (Dante Alighieri 1265-1321): Божанствеna комедија; "На средини нашег животног пута нађох се изненада у једној мрачној шуми". (Прво певање). У Штајнеровој библиотеци налази се издање у преводу од В.Сагпеri Наllе о.Ј.