STABILNI SISTEMI - Instalacije, Sistemi i Uredjaji Za Odvodjenje Dima i Toplote

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 1 11. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije. VENTILACIJA U FUNKCIJI ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJA Osnovne karakteristike ventilacije Ventilacija (provetravanje), generalno se može podeliti na: - Prirodnu - Prinudnu (veštačku) Pod prirodnim provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osobina vazduha pri temperaturnim razlikama. Proračun i merenje ovakve izmene vazduha teško je izvoditi. Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha, koji s jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Ako je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje, kao što je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled različilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na spoIjašnjem zidu se raspoređuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh. Usled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, meša se sa postojećim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, meša se sa postojećim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje. Da bi prirodno provetravanje bilo efikasno mora visina prostorije biti ista ili veća od širine. Ako ovaj uslov nije zadovoIjen postavlja se ventilacioni kanal koji vodi iznad krova (slika 2). Na ovaj se način otvor za izjednačenje pomera nagore tako da je, u celoj prostoriji potpritisak (dejstvo dimnjaka).

Pod pojmom prinudna (veštačka) ventilacija podrazumeva se da se za provetravanje prostora upotrebljavaju ventilatori. Ovaj način kontrole dima i toksičnjh produkata sagorevanja može se vršiti na tri načina: 1. izvlačenje dima i tokšicnih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 2 2. uduvavanjem svežeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija) 3. kombinacija mehaničkog izvlačenja i uduvavanja (dejonizacija). Primena ventilacije u tehnološkim procesima A. Svi dole navedeni pravilnici postavljaju zahteve za ventilaciju ugroženog prostora u cilju sprečavanja stvaranja eksplozivne koncentracije para zapaljivih tečnosti ili zapaljivih gasova sa vazduhom. Zakon o zaštiti od požara propisuje da tehnološki procesi u kojma se koriste ili proizvode zapaljive tečnosti i gasovi ili eksplozivne materije moraju biti organizovani na takav način da zavisno od prirode i uslova proizvodnje, opasnost od požara bude otklonjena. Za najopasnije tehnološke procese (proizvodnja acetilena, eksploziva i baruta, korišćenje zapaljivih tečnosti i gasova, farbare i akumulatorske stanice) urađeni su tehnički propisi koji određuju lokaciju takvih objekata, izgradnju objekta, kao i način izvođenja elektro i mašinskih instalacija (grejanje i ventilacija). 1. Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima („Službeni list SFRJ " br. 55/69) propisuje da provetravanja, opasnih objekata (opasan objekat je objekat u kome se vrši proizvodnja, dorada, prerada, laboracija. delaboracija, ispitivanje, uništavanje i čuvanje opasnih materija) može biti prirodno ili veštačko. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti izvedeni tako da se spreči njihovo zagađivanje ili skupljanje ma kakavog materijla u njima, kao i direktno prodiranje kroz njih u objekat kiše, stranih tela i sl. Ako se provetravanje opasnih objekata vrši putem ventilacionih uređaja, konstrukcija tih uređaja mora biti izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni otvori uređaja za provetravanje moraju se zaštiti metalnom mrežom. Puštanje u rad ventilatora mora biti moguć i van opasnog objekta odnosno prostorije.Ako iz tehnoloških: razloga nije moguća hermetizacija procesa pri kojima nastaju prašina, gasovi i dim, toksični, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagađenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i njihovim uklapanjem van prostorije ventilacionim uređa-jima čija konstrukcija odgovara propisima koji važe za konkretne uslove. Izuzetak iz napred navedenog je za objekte za proizvodnju crnog baruta i za objekte u kojima se vrši homogenizacija privrednih eksploziva (kolodrobi) u kojima mora biti prirodno provetravanje. 2. Pravilnik o zaštiti na radu o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice („Službeni list SFRJ" br. 6/67) zahteva da se provetravanje prostorije u kojoj je smešten nepokretni razvijač acetilena i njegovi pomoćni uređaji vrši po pravilu prirodnom ventilacijom (ventilaconi kanali, laterne, reflektori i dr.): Izlazni otvor ventiladje treba da se nalazi na najvišem mestu prostorije gde postoji mogućnost prikupljanja eksplozivnih smeša acetilena i vazduha. Preseci ulaznog i izlaznog otvora ventilacije moraju biti iste veličine i morajii obezbeđivati najmanje četvorostruku izmenu vazduha u toku jednog časa. Izlazni otvor kanala ili cevi ventilacije mora biti izveden na visinu najmanje za 1 metar veću od visine temena krova ili zida zgrade na koju se naslanja prostorija sa razvijačem. Pri primenjivanju veštlačke ventilacije treba, po pravilu, koristiti sistem prinudnog dovođenja svežeg važduha, smešten izvan prostorije. 3. Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje („Službeni list SFRJ", br. 45/67) traži da prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada imaju otvore za provetravanje, zaštićene metalnom mrežom izrađenom od nerđajuće žice sa 33 okca na cm 2. Ako se skladišni rezervoari za skladištenje | ulja za loženje nalaze u objektima posebno izrađenim jza tu svrhu nad zemljom, spuštenim u zemlju ili pod zemlju, prostor u kome su smešteni rezervoari mora imati odgovarajuće provetravanje. 4. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnpsti (,,Službeni list SERJ" br. 20/71) nalaže da građevinski objekat za uskladištavanje posuda sa

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 3 zapaljivim tečnostima čija je tačka zapaljivosti ispod 100°C ima efikasnu prirodnu ventilaciju odnosno, izuzetno, veštačku venlilaciju u ,,Ex" izradi, s tim da uključivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van prostorije za uskladištavanje. Ovaj us|ov se odnosi i na garaže i radionice koje koriste zapaljive tečnosti, kao i na trgovačke radnje i robne kuće koje se bave prometom zapaljivih tečnosti. Izuzetno se hermetički zatvorene posude zapremine do 20 litara mogu u pogonima i radionicama uskladištavati u posebno za to izgrađenim metalnim ormarićima, s tim da ukupna količina zapaljivih tečnosti u tim posudama ne sme biti veća od 200 litara, a metalni ormarić mora imati ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi.Građevinski objekat u kome se nalaze pumpe i dru-ga oprema za pretakanje zapaljivih tečnosti mora imati ventilacione otvore izvedene pri podu i tavanici prostori-je koji onemogućavaju stvaranje eksplozivne i zapaljive smeše. 5. Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva („Službeni list SFRJ" br. 27/71) zahteva da posebna prostorija u objektu za smeštaj zaposlenog osobIja na benzinskoj stanici u kojoj se drže zapaljive tečnosti ima prirodnu ili veštačku ventilaciju. 6. Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa („Službeni list SFRJ" br. 24/71) propisuje da prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara ima ventilacio-ne otvore pri podu izvedene tako da omogućavaju gra-vitaciono izlaženje gasa van objekta. Površina ovih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne površine poda prostorije, od čega površina otvora koja se ne može zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2. Isti uslov je i za prostoriju u kojoj se nalaze pumpe i kompresori za pre-takanje gasa. Međutim, kada se sistem sa bocama na-lazi u slobodno stojećem objektu ili u objektu prislonje-nom uz zid nekog drugog objekta ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije, a po mogu-ćnosti na dva suprotna zida. Zbir površina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne površine. Ako je troši-lo sistema sa bocama smešteno u podrumskoj prostori-ji, prostorija mora imati odgovarajuću ventilaciju. Veliči-na ventilacionih otvora u građevinskom objektu u kome je smešten isparivač za gas ne sme biti manja od 10% tlocrtne površine poda prpstorije, od čega najmanje otvor pri podu koji se ne može zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2. 7. Pravilnik o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za međunarodni transport (,,SI. list SFRJ" br. 26/85) zahteva da prostorije u objektima stanica (merne, regulacione i mernpregulacione) u kojima su ugrađen gasne instalacije moraju imati gornje i donje otvore za prirodno provetravanje. U spoljnim zidovima kompresprskih stanica na gasovodima moraju se nalaziti gornji i donji otvori za prirodno provetravanje. Površina gornjih otvora mora iznoslti 1% od površine poda i moraju biti postavljeni na najvišoj tački prostorije. Donji otvori moraju biti postavljeni na visini od 15 cm iznad poda stanice a njihova ukupna površina mora iznositi najmanje 80% od ukupne površine gornjih otvora Isto ovo važi i za pumpne stanice za naftu i produkte nafte, s tim da ukupna površina donjih otvora mora iznositi najmanje 1% od površine poda prostonje, a ukupna površina gornjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne površine donjih otvora. 8. Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje,građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (,,SI list SFRJ" br 10/90) traži da se prostor kotlarnice provetrava tako da se osigura potrebna količina vazduha za i sagorevanje i održavanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije moguće moraju se stvoriti tehnički uslovi za prinudnu ventilaciju. Kotlarnice sa automatskim gononicima moraju imati isključivo prirodnu ventilaciju. Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se osigurati poprečno ispiranje prostora kotlarmce. Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarmcu, ali ne niže od 30 cm iznad poda i ne više od 0,3 ukupne unutrašnje visine kotlarnice. Odvodni otvori moraju biti na što većoj visini, direktno na suprotnom zidu u odnosu na dovodne otvore. Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom odsisnog ventilatora, a dovod vazduha je prirodan - bez ventilatora Potprtisak u kotlarnici ne sme preći vrednost od 0,2 mbar.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 4 9. Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva (,,SI listj SFRJ" br 57/85) propisuje da prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji lokalne i opšte ventilacije. Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je moguće izdvajanje para rastvarača. Opštom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice. 10. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija (,,SI list SFRJ" br 24/87) zahteva da se skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivmh smeša moraju prirodno provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vestačko provetravanje Površina otvora za prirodno provetravanje ili veštačko provetravanje skladišne prostorije mora biti tolika da se ne sme dostići vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. B.Pravilnici koji postavljaju uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (,,SI list SFRJ" br. 7/84) postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima iz stepenišnog prostora ili u cilju sprečavanja prodora dima u unutrašnje sigurnosno stepenište Stepenišni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorišta na stepenicama Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine honzontalnog proseka stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manje od 0,5 m2 Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte više od 40 m moraju biti odvojena od unutrašnjih komunikacija objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili veštačkim putem sa 20 izmena vazduha na čas. Iz napred izloženog vidi se da svi propisi osim Pravilnika o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva daju prednost prirodnom u odnosu na veštačko provetravanje. Ovo je u većem broju slučajeva potpuno neopravdano Tako na primer, kotlarnice sa automatskim gorionicima moraju imati isključivo prirodnu ventilaciju. Ovde se ispustilo iz vida da su svi savremeni gononici opremljeni samostalno delujućim uređajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju odnosno spadaju u klasuautomatskih gasnih gorionika. S druge strane, u 90% ,slučajeva radi se o rekonstrukciji postojećih kotlarnica na tečno gorivo pa je često nemoguće obezbediti poprečno ispiranje prostora kotlarnice jer to podrazumeva da su dovodni i odvodni otvori na suprotnim zidovima kotlarmce. Prema pravilniku o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni otpornih prema požaru (Sl.list SFRJ br, 35/80), čl. 25, celokupan uređaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca. SRPS EN 1366-8:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za odimljavanje Ovaj standard utvrđuje metode određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje. Primenjuje se samo na kanale koji prolaze kroz drugi požarni sektor iz koga treba da se vrši odimljavanje u slučaju požara. Ispitivanje se odnosi na izlaganje požaru pune pokrivenosti. Ova metoda se primenjuje samo na požarne kanale koji su prošli ispitivanje pu skladu sa EN 1366-1. Ispitivanje je koncipirano tako da obuhvati vertikalne i horizontalne kanale. Međutim, ako sistem u praksi ima samo primenu u vertikalnoj orijentaciji, onda je neophodno da se i ispita u vertikalnoj orijentaciji. Ova metoda ispitivanja je pogodna za kanale napravljene od negorivih materijala. Standard je primenjiv samo na kanale sa četirima stranama. SRPS EN 1366-9:2011 Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno pregrađeni kanali za odimljavanje Ovaj standard utvrđuje metodu određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje koji se koriste za jedan požarni sektor. Kod ovih primena, sistem za odimljavanje je namenjen da radi samo do flešovera

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 5 (obično 600 °C). Metoda se primenjuje za kanale koji su izrađeni od negorivog materijala. Standard se primenjuje na kanale koji imaju četiri strane ili su okruglog preseka. Ova metoda se primenjuje samo na horizontalne kanale u jednom požarnom sektoru. Metoda opisana u ovom standardu je složena i zahteva osetljive instrumente. Zbog toga se ne preporučuje oprema za višestruku namenu. SRPS EN 13501-3:2008 Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu podataka iz ispitivanja otpornosti prema požaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za ventilaciju zgrada: kanali i klapne otporni prema požaru Serfifikat otpornosti prema požaru protivpožarnih klapni Ispitivanje protivpožarnih klapni vrši se u skladu sa standardom JUS U.J1.174 (1994), u ispitnoj peći sa standardnim razvojem požara prema JUS ISO 834 (1994) i dobijen nalaz otpornosti prema požaru u trajanju od N minuta, izdaje se od strane instituta IMS. Zahtevi za provetravanje sa povišenim pritiskom u putevima za evakuaciju Kretanje i distribucija vazduha u uslovima povećanog pritiska ima važnu ulogu, kako bi se dobila što efikasnija i što jeftinija zaštita puteva za evakuaciju. Zaštita puteva za evakuaciju nije samo važna za spašavanje Ijudi već i materijalnih vrednosti čitave građevine, s tim što omogućava lakše kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave požara. a) Stepeništa Svako stepenište u objektu koje služi za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju biti odvojeni. Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, raspoređen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na svaki sprat objekta. Ako to nije moguće, najveće rastojanje između dovoda vazduha treba da bude tri, sprata, što znači da se za trospratne objekte može prihvatiti jedan izlaz vazduha. Vazduh se dovodi vazdušnim kanalima i nije važno da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, već da se obezbedi potpuno ista količina vazduha na svakoj izlaznoj rešetki. b) Hodnici Hodnici se takođe moraju staviti pod povišeni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepeništu i mora se dopunjavati Kanali za provetravanje hodnika povišenim pritiskom mogu se priključiti na mrežu provetravanja ili klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnotežu u raspodeli vazduha za sve hodnike. Kanali za stepenište ne smeju biti isti i za hodnike Da bi se postigli još bolji rezultati i veći učinci oslobađanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su male prostorije sa provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeđene protivpožarnim vratima prema stepeništu. Izmena vazduha se vrši u tampon zonama, s tim što je ventilator za izvlačenje vazduha većeg kapaciteta od ventilatora za dovođenje vazduha. Na ovaj način se obezbeduje nadpritisak u tampon zonama u odnosu na stepeništa i kretanje vazduha od stepeništa prema tampon zonama, odnosno hodnicima. Uključivanje sistema i otvaranje klapni u tampon zoni se vrši preko javljača požara koji se nalaze u tampon zoni. Na ovaj način i kad su stepenišna vrata otvorena ne pojavljuje se dim u stepenišnom šahtu. Putevi za evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za predviđeni vremenski period, što daje dobru garanciju da će vatrogasci koristeći iste puteve, brže i efikasnije ugasiti požar. Kontrola dima

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 6 Osnovne metode za odvođenje dima iz objekta Postoje dva osnovna metoda obezbeđenja odgovarajućeg odvođenja dima pri požaru iz objekta: a) metoda preko otvora za prirodno odvođenje dima, obično na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvišoj mogućoj tački u objektu. Odvođenje dima se kod ove metode ostvaruje strujanjem uzgonskom silom koja zavisi od prirodnih faktora (razlike spoljašnjih i unutrašnjih temperatura, brzine vetra, visine objekta i sl.). Plovnost dima Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima od vazduha u kratkom vremenskom periodu u graničnom sloju, koji se dobija usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre nego što dođe do izjednačavanja temperature i mešanja vazduha sa dimom, dim plovi tražeći najviše tačke jedne prostorije. Sa izjednačavanjem temperature dim počinje da se meša sa vazduhom i polako spušta prema podu prostorije. To je vrlo opasan trenutak, jer tada nema više vidnog polja, a toksični gasovi se nalaze tačno u visini čoveka. Da bi se izbeglo mešanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da bi se dim odveo što dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naročito koristi u prizemnim objektima gde bez mehaničkog izvlačenja ili principa efekta dimnjaka može sa dosta uspeha da se dim odstrani iz puteva koji služe za evakuaciju Ijudi. b) metoda preko otvora za mehaničko (prinudno) odvođenje, ventilatorima obično na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvišoj mogućoj tački u objektu. I jedan i drugi metod imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u obzir prilikom donošenja konačne odluke. Prednosti i mane za jednu i drugu metodu prikazane su u tabeli br. 1 i tabeli br. 2. Tabela br. 1. Metoda

Prednosti

A. Prirodnog - lak je naročito ako je od odvođenja dima aluminijuma - samoregulišući - lako se rekonstruiše ili preuređuje

Tabela br. 2. Metoda A. Mehaničkog odvođenja dima

Mane -

nije garantovana količina dima koji se odvodi podložni uticaju vetra led i sneg mogu da spreče normalno otvaranje treba mu velika površina ulaznog otvora mnogo velikih otvora na krovu što utiče na kvalitet samog krova - postoji mogućnost vitoperenja materijala - problem "hladnog dima"

Prednosti

Mane

- garantovana količina dima koji se odvodi - manji otvori na krovu - može da radi sa"hladnim dimom" - potrebni mali ulazni otvori - može se upotrebljavati i sa kanalima - može biti smešten dalje od zone ugroženosti - obezbeđuje i normalnu ventilaciju objekta ako ventilator ima dve brzine

- problem može da bude težina ventilatora - mora da ima elektro snabdevanje iz dva nezavisna izvora elektro instalacije - rekonstrukcija nije uvek moguća - skupo rešenje za visoketemperature, iznad 400°C

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 7 Dimne zavese Za ispravno i efikasno odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1), koje se spuštaju sa tavanice i koje omogućavaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeđenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna površina prostora bude izdeljena na sektore čija površina može iznositi najviše 1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno ugrožena zona, ta zona mora biti posebno ograđena dimnim zavesama. Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim količinama dima" i "srednjim količinama dima" najveći razmak između zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom količinom dima" taj razmak mora biti-toliki da veiičina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude većj od 600 m2. Dimne zavese se izrađuju od negorivog materijala (lim, azbestne ploče, gipsane ploče i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemoguće prodor dima iz jednog u drugi dimni sektor. Delovi instalacije za odvođenje dima toplote i toksičnih produkata sagorevanja Instalacija za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja sastoji se iz sledećih delova • ventilatora • vazdušnih kanala • protivdimnih klapni • kablova koji napajaju motor ventilatora električnom energijom • izvora električne energije Ventilatori Ventilatori mogu biti usisni i potisni. Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju. Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori građeni su u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 4) Oni služe za dobijanje velikih količina vazduha niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljašnji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a služe za manje količine vazduha većeg pritiska. Po pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlačenje vazduha sa usisnim rešetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim rešetkama.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 8 Pravilnikom o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju („Službeni list SFRJ" br. 38/89) određuju se tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija. Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s obzirom da i sam ventilator može biti uzročnik paljenja eksplozivne smeše i to: - zbog razvijanja toplote, - zbog stvaranja mehaničke varnice usled udara stranog tela ili međusobnog trenja pojedinih delova ventilatora, - zbog stvaranja električnog luka (statički elektricitet) U praksi susrećemo izvedbu ventilatora gde je prenos snage pogonskog motora (obično asihroni kavezni elektromotor) kaiševima preko klinastih ili pljosnatih kaišnika. Kaiševi sa stanovišta protivekspldzivne zaštite, moraju zadovoljavati posebne zahteve antistatičnosti. U toku kretanja, trenjem kaiševa po kaišnicima ili prolazom na neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatički naboji koji se mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smeše gasova, para ili prašine. Zbog toga kaiševi moraju biti izrađeni od takvog materijala, čija struktura onemogućava stvaranje elektrostatičkih naboja. Kaiš se smatra zadovoljavajućim ako izmereni otpor u omima pomnožen sa širinom kaiša u cm (kod klinastog kaiša uzima se dvostruka visina kaiša) ne prelazi 106 oma po cm. Ventilatori za odvođenje dima moraju da ispune sledeće zahteve: • odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvrši evakuacija iz objekta • onemoguće pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci učestvuju u lokalizaciji požara • izvrše eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije požara • obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu • odvedu "hladan dim" za vreme rane faze požara. Glavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da dvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je lovoljno da se izvrši evakuacija i da se završi lokalizacija požara. Ova vremena određuju potrebno vreme rada ventilatora. Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje određuje temperatura dima u objektu.

Temperatura dima će u retkim slučajevima preći temperaturu od 300°C, što se može videti iz tabele 1. Putevi za evakuaciju u objektu treba tako da budu isprojektovani da vreme napuštanja objekta ne bude veće od sedam do deset minuta. Praktična ispitivanja su pokazala da je vreme napuštanja najkomplikovanijih objekata / trgovačkih centara 20 minuta. Vreme dolaska vatrogasnih jedinica zavisi od lokacije same jedinice, razdaljine do objekta na kom mora da se interveniše, vremena dojave požara i gustine saobraćaja u gradu. Ovo vreme je uobičajeno 5 minuta. U Tabeli na osnovu podataka vatrogasne brigade grada Beograda, Uprave

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 9 za PP i PTZ, Sekretarijat u Beogradu vidi se vreme stizanja vatrogasne jedinice na mesto intervencije i potrebno vreme gašenja za navedene godine. Na osnovu vremena evakuacije i vremena dolaska vatrogasnih jedinica na mesto intervencije,vreme rada ventilatora treba da iznosi 30 minuta, a na osnovu temperature dima koja se može pojaviti u objektima, ventilatori treba da budu izabrani za rad na temperaturi od 300°C. U pojedinim zemljama vreme rada ventilatora / vek ventilatora i temperatura koju mora da izdrži ventilator su znatno viši što se vidi iz Tabele br. 2.

Kanali i šahtovi za odvođenje dima Kanali i šahtovi za odvođenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova: 1. da gubici vazduha koji nastaju u njima budu minimalni 2. da su nepropustivi za vazduh i 3. da budu otporni na požar Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno šahta. Postoje dve vrste gubitaka vazduha: 1. gubici vazduha usled pukotina i loše izvedemh spojeva i 2. gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno šaht napravljen (poroznost materijala). Gubici vazduha se mogu otkloniti unutrašnjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost. Prilikom ispitivanja kanala, odnosno šahtova, mogu se odrediti njihove slabe tačke (otvori, pukotine, spojevi i sl.) da bi se na osnovu toga izvršile potrebne popravke. Cevi fabričke izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) rešavaju i problem otpornosti na požar i svojstva nepropusnosti, ali im cena često ograničava upbtrebu.Optimalno rešenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i cenu) je sa čeličnim kanalima zaštićenim vatrootpornom zaštitom. Otpornost na požar kanala i šahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvođenje dima: • horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz više prostorija, a koji izvlače dim samo iz jedne

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 10 prostorije • vertikalni kanali, obično šahtovi za odvođenje dima koji vrše prijem svih honzontalnih kanala • horizontalni kanali za dovod svežeg vazduha koji prolaze kroz više prostorija Ako kanali opslužuju samo ugroženu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se da oni budu od negorivog materijala i da im je otpornost na požar 15 minuta. Ako kanali opslužuju više prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opslužuju (nemaju otvora u njima - tranzitni kanali) zahteva se otpornost na požar za kanale kao što je otpornost na požar zidova kroz koje oni prolaze, što nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na požar kanala je prikazana u tabeli broj 1.

Tražena otpornost se postiže na više načina: -pomoću betona -pomoću cigle -pomoću gipsanih ploča -pomoću premaza.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 11

Način prolaska kanala kroz vatrootporni zid

Pored toga što kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i određenog stepena vatrootpornosti oni moraju da imaju sisteme za vešanje od negorivog materijala da budu otporni na požar. Povezivanje šahtova za odvođenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaža u jednom objektu treba izbegavati. Odvođenje dima iz stambenih objekata 1. 2. 3. 4. 5.

Glavni razvodni orman Pomoćni orman Pokretna kupola Kompresor Akslijalni ventilator Sistem može da se aktivira automatski, preko instalacije za automatsku i ručnu dojavu požara.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 12

U stambenim objektima visine od 16,5 do 28 m odvođenje dima se vrši iz stepeništa i hodnika. Odvođenje dima iz stepeništa kod ovih objekata se vrši prirodno preko otvora minimalne površine od 1m 2 koji se nalazi na na gornjem delu stepeništa (može da bude prozor ili pokretna kupola), a ima mogućnost otvaranja na nivou ulaska u stepenište. Pokretne kupole povezane su sa cevnom instalacijom na glavni komandni orman, preko koga se pneumatski otvaraju kuple i koji je povezan sa pomoćnim ormanima za ručno aktiviranje na svakom nivou. Otvaranje može da bude daljinsko (mehaničko, električno, pneumatsko). Pored ovoga mora se obezbediti dovod svežeg vazduha iste površine na najnižem nivou (najčešće vrata stepeništa). Ukoliko nije moguće vršiti odvođenje dima prirodnim putem, mora se obezbediti nadpritisak u stepeništu dovođenjem svežeg vazduha. Nadpritisak u odnosu na hodnike treba da iznosi od 20 do 80 pa. Na sl.1 da je način odvođenja dima prirovnim putem ( a može i mehanički, putem ventilatora ), dok se dovođenje svežeg vazduha vrši ventilatorom. Iz hodnika se dim odvodi mehaničkim putem. Protivdimne, protivpožarne klapne Protivdimne klapne su doskora bile posebne klapne koje su se razlikovale od protivpožarnih klapni, bile su jednostavnije konstrukcije, neotporne na visoke temperature i od njih se samo tražilo da su nepropusne za dim. Kod instalacija za prinudno odvođenje dima na mestima ulaska horizontalnih kanala u vertikalne šahtove ili na mestima ulaska vazduha u horizontalne šahtove, postavljaju se na svim nivoima protivdimne klapne koje su stalno u normalnim uslovima u zatvorenom položaju. Pri pojavi požara i dima otvaraju se protivdimne klapne samo na nivou gde je došlo do pojave požara ili u jednom delu nivoa koji predstavlja protivdimnu zonu. Maksimalna propustljivost ovih klapni u zatvorenom položaju ne smeda pređe vrednost od 10 m3/h. Ove klapne moraju da budu atestira od strane instituta za ispitivanje materijala, koji garantuje njenu funkciju za određeno vreme. Danas se od protivdimnih klapni zahteva i određena otpornost na požar, najmanje trideset minuta, tako da se danas protivpožarne klapne koje moraju da zadovoIje zahteve zaptivenosti koriste u sistemima za odvođenje dima i toksičnih produkata sagorevanja. Otvaranje protivdimnih klapni mora da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. NajboIje rešenje je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija za automatsku dojavu požara može vršiti i iz komandnog mesta. Protivpožarne klapne se postavljaju u kanalima da bi se sprečilo prenošenje vatre, dima i toplote po horizontali i vertikali jedne zgrade. Tako se zgrada deli na manje požarne zone, što olakšava gašenje lokalizovanih požara i stvara uslove za lakše spasavanje ljudi i materijala. Protivpožarne klapne moraju biti atestirane na požar tj na povišenu temparaturu i na dim tj na zaptivenost. Pored ovoga pri atestiranju se klapni obraća se pažnja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili plafonu, na dimenzije, pp klapni kao i na položaj pp klapne prema vatri. Pokretanje klapni: -ručno -lako topljivim elementom -pneumatski -električno, sa elektromagnetom ili elektromotorom Kablovi koji napajaju motore ventilatora i protivdimne klapne električnom energijom Ovi kablovi predstavljaju sigurnosnu opremu, moraju da funkcionišu u režimu požara i da napajaju električne

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 13 potrošače instalacije za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za vreme dok ove instalacije moraju da rade u uslovirma požara. Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zaštićeni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivosti prema JUS-u N.CO.075 i na požar pre-ma zahtevima IEC 331. Ovi provodnici su napravljeni od bakra (tačka paljenja bakra 1080°C), njihova izolacija i ispuna su od teško gorivih materijala. Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da električna greška ili bilo koja intervencija u jednom sistemu ne utiče na rad drugih sistema. Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim karakteristikama otpornim prema požaru, uz zadržavanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 10500C. Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polažu kroz prostorije koje su izložene riziku od požara kao što su prostorije u kojima se proizvode, obrađuju ili skladište zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva prašina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladišti eksploziv. Izvori električne energije Napajanje instalacije za kontrolu dima električnom energijom mora da bude obezbeđeno iz trafo stanice (prvi izvor snabdevanja električnom energijom) i iz dizel električnog agregata smeštenog u zasebonoj prostoriji koja predstavlja poseban požarni sektor. Automatski sistemi za kontrolu odimljavanja Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih zemalja, kao što je regulativa DIN 18232 koja kaže: "Funkcija ventlacionih sistema je ispuštanje dima i toplote u slučaju požara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta"Standardi dimne ventilacije:DIN EN ISO 9001 standrad,VdS odobrenje (znak kvaliteta sistema za dimnu ventilaciju ) VDE, BS i EN

Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote Kontrolni panel Kontrolni panel je opremljen brojnim funkcijama, i poseduje integrisan akumulator, za vanredne okolnosti, koji kontroliše i nadgleda dimne i toplotne odvode. Za manje sisteme sa jednom dimnom zonom/grupom kao što su stepeništa sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u sebi sadrže mogućnost automatskog i ručnog pokretanja. Budući da su naši proizvodi zasnovani na modularnom sistemu sa mogućnošću proširenja, postoji mogućnost njihove primene na više dimnih zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u vanrednim okolnostima, a tek zatim sledi funkcija dnevne ventilacije. Po VdS direktivi: Kontrolni panel kao centralnu jedinicu za upravljanje, -Primarni i sekundarni izvor napajanja. Svaki izvor napajanja (akumulator) poseduje mogućnost upravljanja svim pokretačima istovremeno. Sekundrani izvor napajanja može se koristiti za najmanje 72-časovno funkcionisanje.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 14 -Ručne i optičke javljače za dojavu pojave požara -Konstantan nadzor sistema za momentalno detektovanje nastanka greške ili kvara -Mogućnosti daljinskog upravljanja -Jedan ili dva elektropokretača sa zupčastom letvom koji mogu otvarati krovne prozore i kupole većih težina. Sistem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogućnost procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz različitih mogućnosti podešavanja vremena dnevne ventilacije Kontrolor sobne temperature Automatski kontrolor temperature u zavisnosti od sobne temperature. Alarmni uređaji Požarno zvono, alarmna sirena ili trepereće svetlo za zvučnu i vizuelnu uzbunu u sličaju vatre.

Detektor vetra/kiše Ventilaciona kontrola zavisna od vremenskih uslova. Prozori se automatski zatvaraju u slučaju kiše ili vetra Tasteri Konstantno promenljiva kontrola ventilacionih odvoda kao i konekcija ili diskonekcija sa automatskom kontrolom vremena / temperature. Automatski detektor požara Vizuelni detektor požara koji radi na principu automatskog uključivanja dimne i toplotne ventilacije u slučaju izbijanja požara. Takođe je dostupan kao termo-diferencijalni detektor. Dimni i toplotni ventilacioni pokretač Elektromotorni daljinski upravljač za prozore i ventile za slučaj požara i svakodnevnu ventilaciju.