SRPSKI VLADARI

1. SRPSKI VLADARI Kneževina Srbija (Paganska Srbija, VII vek-836) Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836) Knez Srba Doveo Srbe na Balkan u vreme vladavine Vizantinskog Cara Heraklija (610-641), VII vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680) Svevlad (660-679, Knez Srbije) Selimir (679-680, Knez Srbije) Vladin (680-700, Knez Srbije) Ratimir (700-730, Knez Srbije) Višeslav (730-780, Knez Srbije) Radoslav (780-822, Knez Srbije) Prosigoj (822-836, Knez Srbije) Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035) Vlastimirovići (836-960)

Knez Vlastimir 805 - 851

Vlastimir (pre 805 — oko 851) je prvi srpski knez (arhont) o kome imamo više podataka u istorijskim izvorima. Vladao je najverovatnije u periodu od oko 830. do oko 851.godine i po njemu se najstarija srpska vladarska dinastija naziva Vlastimirovići. Vladao je kao de facto suveren vladar, iako je moţda nominalno priznavao vrhovnu vlast vizantijskog cara,a njemu su opet bili direktno podreĊeni vladari ostalih srpskih oblasti. Sredinom IX veka došao u sukob sa Bugarima predoveĊenim Presijamom (836—852) koji su pokušali da potĉine sebi prvobitnu Srbiju,ali je Vlastimir tokom trogodišnjeg rata uspeo da odbije njihove napade i saĉuva srpsku samostalnost. Do danas nisu razjašnjeni motivi bugarskog napada na Srbiju, ali se kao dve glavne hipoteze navodi: Vlastimirovo odbacivanje vizantijske vrhovne vlasti, što je pokrenulo Bugare da pokušaju da prošire svoju vlast sa ostalih Slovena i na Srbe. Vlastimirovo savezništvo i pomoć Vizantiji tokom njihovog rata oko 846.godine Posle njegove smrti,vlast je prešla na trojicu njegovih sinova Mutimira,Strojimira i Gojnika.

Knez Mutimir

Mutimir (vladao 860-891) je naslednik i sin ţupana Vlastimira.

Svoju aktivnost na pokrštavanju Srba Vasilije I nije usmerio samo prema Neretvljanskoj oblasti, već prema celoj Srbiji. Primanje hrišćanstva od strane vladarske porodice u Srbiji moţemo smestiti izmeĊu 867, kada je Vasilije I stupio na presto, i 870 pošto Jiriĉek roĊenja prva dva srpska princa sa hrišćanskim imenima,najmlaĊeg Mutimirovog sina Stefana i Gojnikovog sina Petra koji su prema podacima bili vršnjaci,smešta izmeĊu 870 i 874. U prilog ovome mogao bi da ide dokument iz 872. u kom papa poziva izvesnog slovenskog kneza Mutimira da se potĉini panonsko-sremskoj crkvenoj oblasti ĉiji je centar bio nedaleko od današnje Sremske Mitrovice zbog ĉega u ovom Mutimiru mnogi vide Vlastimirovog sina. Na ĉelo Bugarske 880. dolazi Boris koji kreće na Srbiju ţeleći da osveti poraz svog oca. Vlastimirovi sinovi spremno su doĉekali vojsku iz Bugarske i naneli joj još teţi poraz u odnosu na onaj koji se desio tri decenije ranije. Ovom prilikom zarobljen je Borisov sin Vladimir sa svim vojskovoĊama koje su iz sukoba sa Srbima uspeli da iznesu ţivu glavu na ramenima. Posle ovako teškog poraza Bugarska je bila primorana da sklopi mir i zakljuĉeno je prijateljstvo usled ĉega su razmenjeni pokloni. Ostalo je zabeleţeno da su zarobljenici „molili― Srbe da ih otprate do granice, do Rase, ostaje nam nejasno zbog ĉega ali je moguće da su se osećali sigurnije da prolaze kroz Srbiju pod pratnjom srpske vojske nego sami, gde su razmenjeni pokloni u ime prijateljstva. Poznat nam je sadrţaj Mutimirovog poklona

Borisu, koji se sastojao od dva roba, dva sokola, dva hrta i devedeset koţa, ali ne i Borisovog Mutimiru na ĉemu su neki istoriĉari iz Bugarske temeljili svoju neodrţivu tezu o potĉinjenosti Srbije Bugarskoj u to doba. Uskoro meĊu braćom dolazi do sukoba oko vlasti i iz te borbe kao pobednik izlazi Mutimir, verovatno i zbog ĉinjenice da je imao podršku iz Bugarske. Strojimir i Gojnik su bili u ovom sukobu zarobljeni i poslani sa porodicama u Bugarsku kao zarobljenici, s tim što je, iz nama nepoznatih razloga, Mutimir kod sebe zadrţao Gojnikovog sina Petra. Petar nije bio zadovoljan striĉevom odlukom jer je vrlo brzo prebegao u panonsku Hrvatsku. Mutimir je imao tri sina Pribislava, Brana i Stefana.Ţeleći da spreĉi izbijanje rata oko vlasti po njegovoj smrti odredio je najstarijeg sina Pribislava za jedinog naslednika vrhovne vlasti nad Srbijom, dok su druga dvojica verovatno dobila neke oblasti na upravu. Knez Prvoslav Prvoslav (Pribislav) Mutimirović (891-892) je sa braćom Branom i Stevanom kratko ostao kao ţupan (knez) da vlada Srbijom, jer ih je uklonio brat od strica Petar Gojniković, sin Gojnikov. Petar Gojniković (892-917) Petar potiskuje Pribislava sa vlasti nakon jedva godinu dana i on beţi u Hrvatsku.Pošto se Petrovom uzurpacijom prestola poremetio redosled nasleĊivanja javili su se i drugi srpski prinĉevi sa ţeljom da postanu vrhovni kneţevi. Tri godine posle uzurpacije,dakle 895,na Petra kreće,iz Hrvatske,srednji Mutimirov sin Bran,ali Petrova vojska odnosi pobedu,a Bran pada u zarobljeništvo gde biva oslepljen,po Petrovom nareĊenju,sa ciljem da ga onemogući da se bori za presto.Strojimirov sin Klonimir 897 kreće iz Bugarske na Petra.U nekoliko borbi uspeo je da pobedi Petrovu vojsku i da zauzme prestoni grad Dostiniku,ali osvajanjem prestonice sukob još nije bio rešen u Klonimirovu korist jer Petar još uvek nije poloţio oruţje zbog ĉega su sukobi nastavljeni.Prilikom jednog sukoba Klonimir gine,a Petar kao jedini ţivi princ u Srbiji ponovo dolazi na vlast. Posle ovoga je Srbija provela dve decenije pod Petrom u miru jer je vrhovni knez odliĉno vodio spoljašnju politiku zemlje odrţavajući dobre odnose i sa Vizantijom i sa Bugarskom,koja se bliţila vrhuncu svoje moći, ĉiji je sukob oko prevlasti na Balkanu visio u vazduhu.Kako je vreme odmicalo bilo je sve jasnije da će Bugarska uskoro postati najjaĉa sila na Balkanu i da Srbiji neće ni Petrovo kumstvo sa vladarom Bugarske Simeonom spasti kada Bugarska završi sa Vizantijom.U tom cilju,a moţda i podstaknut od strane Vizantinaca,Petar odluĉuje da stupi u pregovore sa carstvom sa Zlatnog Roga.Negde na obali Jadrana on se susreo sa draĉkim strategom.Moţda bi ovaj sastanak ostao nepoznat u Bugarskoj da zahumski knez Mihajlo Višević nije dojavio Simeonu za njega. Neposredno posle bitke kod Anhijala,u kojoj je Bugarska potukla Vizantiju i postala najjaĉa sila na Balkanu,poslao je na Petra Simeon vojsku koja je sa sobom vodila Pavla Branovića kao pretendenta na presto vrhovnog kneza Srbije.Vojvode vojske iz Bugarske pozvale su Petra da doĊe u njihov tabor,pozivajući se na kumstvo.Petar je prihvatio njihov poziv,otišao u njihov tabor gde je okovan i odveden u Bugarsku gde je uskoro umro u tamnici. Pavle Branović (917-923) Vizantija je polako poĉela da se oporavlja i skuplja snagu za ponovni sukob sa Bugarskom. Oko 920. godine Vizantija šalje na Pavla Branovića vojsku koja je sa sobom vodila Zaharija, Pribislavovog sina,kao pretendenta na presto. Pavlova vojska pobeĊuje u sukobu i Zaharija biva zarobljen i poslat u Bugarsku u zatoĉeništvo. Politiĉka situacija na Balkanu koja je podstakla Petra Gojnikovića na pribliţavanje Vizantiji postojala je i dalje, doduše malo izmenjena u korist Bugarske usled pobede kod Anhijala.

Iako je na presto došao voljom Simeona Pavlu je bilo jasno da je pribliţavanje Vizantiji bolje za njega,njegovu drţavu i što je najvaţnije za Srbe. Zbog tih razloga Pavle otvoreno prelazi na stranu Vizantije. Neki ovaj prelazak na stranu Vizantije smeštaju u 921., ali mi se ĉini da je Stanojević u pravu kada ga smešta u 923. zbog kasnijih dogaĊaja u Srbiji. Simeon je vrlo brzo po Pavlovoj promeni politike poslao na njega vojsku koja je sa sobom vodila Zaharija Pribislavljevića kao pretendenta. Zaharija Pribislavljević (923-924) Zaharija Pribislavljević se neposredno po preuzimanju vlasti odluĉuje da preĊe na stranu Vizantije, verovatno iz istih razloga koji su i dvojicu njegovih prethodnika podstakli na to i na kraju krajeva koštali vlasti. Simeona su ove brze promene politike vrhovnih knezova Srbije verovatno uverile da će Srbi biti na njegovoj strani dokle god je njegova vojska u Srbiji, a kako on nije bio u mogućnosti da drţi vojsku u Srbiji rešio je da jednom za svagda pokori Srbe i šalje vojsku na Zahariju, ali se ne spominje postojanje nekog pretendenta koji je poslat sa njom. Pošto su prilikom svih prethodnih pohoda beleţena i imena pretendenata, ĉak i ako oni nisu uspeli da osvoje vlast moţe se zakljuĉiti da ovom prilikom Simeon nije imao nameru da postavi marionetu na srpski presto. Ovaj pohod vojske iz Bugarske završava se njihovim porazom. Nije poznato da li je Zaharija ovom prilikom dobio neku jaĉu pomoć iz Vizantije i uz njenu pomoć uspeo da se odbrani ili je dobro procenio svoje snage i mogućnosti Bugarske u to doba. Da je Zaharijina vojska teško porazila protivnika govori i ĉinjenica da su glave i oruţje dvojice bugarskih vojvoda,koji su ili poginuli ili bili zarobnjeni u borbama, stigli na Zlatni Rog kao trofeji. Simeon 924. godine šalje na Zahariju veću vojsku koja ovog puta vodi sa sobom i Klonimirovog sina Ĉaslava. Kada je Zaharija sagledao nadolazeću vojsku odluĉio je da pobegne u Hrvatsku i tako spase glavu na ramenima. Posle ovog bekstva vrhovnog kneza Bugari su pozvali srpske ţupane da doĊu u njihov tabor da se poklone novom knezu, meĊutim nije im se ukazala prilika da vide budućeg vrhovnog kneza Srbije jer su bili pohvatani i pobijeni na licu mesta. Posle toga u Srbiji nije bilo nikoga kome bi poloţaj omogućio da organizuje neku ozbiljniju odbranu što je iskoristila vojska iz Bugarske i teško opustošila Srbiju, a Ĉaslava vratila u Bugarsku. Ĉaslav Klonimirović (vladao 927 — oko 950) Bugarski car Simeon umire 927., što izaziva veliki obrt na Balkanu. Simeona nasleĊuje njegov sin Petar koji je u poreĊenju sa svojim ocem bio samo bleda senka, doduše u poreĊenju sa Simeonom koji je bio gospodar Balkana mnogi bi bili samo senke,ali pravu promenu izaziva ĉinjenica da je bio pod uticajem vizantijskog cara tako da Vizantija ponovo postaje najjaĉa sila na Balkanu. Oko 927. Ĉaslav uspeva da prebegne iz Bugarske u Srbiju. Stanje koje je tamo zatekao bilo je, po priĉanju tadašnjih pisaca, u najmanju ruku oĉajno. Priĉa se da je u celoj Srbiji bilo samo pedesetak lovaca bez ţena i dece. U ovakav podatak je teško poverovati, tako da je verovatno u Dostinici i njenoj bliţoj okolini zatekao samo pedesetak lovaca bez ţena i dece. Ĉaslav je po preuzimanju vlasti priznao vrhovnu vlast vizantijskog cara i zatraţio od njega zaštitu. Kada se obezbedio od potencijalnih napada iz inostranstva posvetio se obnovi i uĉvršćivanju Srbije. Kada je srpski knez Ĉaslav poginuo u bitki sa MaĊarima 950. godine, tadašnje srpske zemlje se raspadaju na manje oblasne jedinice. Bosna se odvojila od Srbije i pala pod vlast hrvatskog kralja Krešimira II, a u ostalim srpskim oblastima vlast su uzeli lokalni gospodari. Tada se centar srpske drţavnosti seli juţno u oblast Duklje sve do pojave velikog ţupana Vukana, koji oko 1090. godine centar srpske drţavnosti seli u Rašku. Za vreme vladavine ţupana Vukana Raška ponovo postaje najmoćnija srpska drţavna teritorija za koju se sve ĉešće poĉinje upotrebljavati naziv Srbija. Tihomirovići (960-1035) Ljutomir (980-1003, Knez Srbije) njegovo ime)

Tihomir (960-980, Knez Srbije) Ljutomirov Sin (1003-1030, Knez Srbije; ne zna se Ljutovit (1030-1035, Knez Srbije)

Vojislavljevići (1035-1118 ) Dinastija Vojislavljevića je vladala u Duklji, jednoj od srpskih drţava u ranom srednjem veku. Pre nego što je Duklja potpala pod vizantijsku vlast, protiv koje se pobunio Stefan Vojislav, Dukljom je vladao Jovan Vladimir. Vladari iz ove dinastije bili su: Stefan Vojislav (1035 – 1050) Mihailo I (1050 – 1077) Konstantin Bodin (1081 – 1101) Nakon smrti Konstantina Bodina, Duklja je zapala u stanje politiĉkog rasula. Letopis popa Dukljanina, jedini izvor za prilike u Duklji ovoga vremena, nabraja veliki broj vladara što samo odslikava politiĉku nestabilnost, a ne odraţava stvarnu smenu na prestolu. Mihailo II, Bodinov sin Dobroslav, Bodinov polubrat Koĉopar (1101-1102, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije) Vladimir (1102 – 1114, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije) ĐorĊe (1114 – 1118, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije) Velika Župa Raška (1118-1166)

Vukan (oko 1090-1116), veliki župan

Vukana je na presto u Raškoj postavio dukljanski kralj Bodin, a po Vukanu se ova srpska dinastija naziva Vukanovići . U poĉetku, njih dvojica su zajedno organizovali akcije protiv Carigrada, a kada se Bodin izmirio sa Grcima, Vukan je nastavio pohode protiv Vizantije. Poprište borbi je bio zapadni deo Kosova gde se grad Zveĉan nalazio u srpskom, a Lipljan u grĉkom posedu. Vukan je u borbama protiv Vizantije bio veoma energiĉan i surov, pa je i sam car Aleksije I Komnin obilazio pograniĉna utvrĊenja kako bi protiv Vukana organizovao odbranu. U jednom takvom napadu 1093. godine Vukan je zauzeo i popalio Lipljan. Pred carem se opravdao da je bio izazvan surovim grĉkim ponašanjem. Iste godine razbijo je i vojsku vizantijskog draĉkog zapovednika, carevog sinovca Jovana Komnina. Posle tog uspeha Vukanovi odredi su prodirali ĉak do Tetova, Skoplja i Vranja. Naredne godine Vukan je ponovo lukavstvom i pregovorima uspeo da smiri cara Aleksija koji je iznova poveo vojsku na Srbiju. Tada su kao taoci u Carigradu otišli Vukanovi sinovci Uroš i Stefan Vukan. Posle smrti velikog ţupana Vukana u Raškoj su trajali meteţi koje je vešto iskoristio dukljanski kralj ĐorĊe i za velikog ţupana postavio Vukanovog sinovca Uroša. Vreme njegovog dolaska na srpski presto obeleţeno je sukobima dve velike sile Vizantije i ojaĉale Ugarske. Najĉešće, ovi sukobi su se odvijali preko teritorije Srbije uz velika stradanja srpskog stanovništva. Oko 1127. godine otpoĉeo je rat izmeĊu Vizantije i Ugarske. Uroševići (1166-1165) Uroš I 1112. do oko 1145 Uroš I bio je raški veliki ţupan iz dinastije Vukanovića. Uroš je bio sinovac raškog velikog ţupana Vukana. Iz Letopisa Popa Dukljanina poznato je da je Vukan imao roĊenog brata Marka. Moguće da je upravo Marko bio Urošev otac. Pošto je samo ime Uroš po svojoj osnovi ur ( maĊ: gospodin, gospodar) ugarskog porekla, moguće je da je Markova supruga bila ugarskog roda. Sam Uroš se prvi put spominje u istorijskim izvorima u Aleksijadi Ane Komnine u opisu pohoda koji je vizantijski car Aleksije I Komnin preduzeo protiv Srba 1093/1094. godine. Kada je carska vojska zauzela Lipljan, veliki ţupan Vukan je caru Aleksiju odmah poslao pregovaraĉe nudeći taoce i zakletvu da će ubuduće poštovati sporazume. MeĊu dvadesetak uglednih talaca koji su tom prilikom predati vizantijskom caru bila su dva Vukanova sinovca Uroš i Stefan Vukan. Nije poznato koliko dugo su Uroš i njegovi saputnici proveli vremena pod vizantijskom prismotrom.

Kada je veliki ţupan Vukan umro 1112. godine nasledio ga je, moţda posle unutardinastiĉke borbe oko nasleĊa, sinovac Uroš . Prvi veći sukob sa Vizantijom ogledao se u prilikama u Duklji gde su i Vizantijci i Rašani pokušavali da obezbede presto svom kandidatu. Po Popu Dukljaninu, vizantijska vojska iz Draĉa je 1113/1114. upala u Duklju i zauzela prestoni Skadar i nametnula za kralja Radoslava, sinovca Mihaila Vojislavića. Dotadašnji vladar ĐorĊe, sin Konstantina Bodina, je pobegao u Rašku gde je narednih sedam godina uţivao Uroševu zaštitu. Pošto je 1118. godine dolaskom Jovana II Komnina (1118.-1143.) došlo do smene na vizantijskom prestolu, ĐorĊe je 1120/1121. uz pomoć Uroša provalio u Duklju i kod Bara pogubio tadašnjeg vladara, svog brata od strica Grubešu. Po ĐorĊevom povratku kući izgleda da je i sam Uroš upao u sukob sa svojom rodbinom i dukljanski kralj je 1126./1127. preduzeo pohod u Rašku kako bi Uroša oslobodio tamnice u koju su ga bacili njegovi srodnici. ĆorĊe je zatim vratio Uroša na velikoţupanski presto i ponovo se vratio u Duklju. Ĉitava priĉa o sukobima unutar dukljanske dinastije Vojislavića i saradnji ĐorĊa i Uroša saĉuvana je jedino u Letopisu Popa Dukljanina i samim tim ne moţe se prihvatiti bezrezervno. Dalji tok vladavine Uroša I moţe se sa nešto više sigurnosti pratiti zahvaljujući vizantijskim istoriĉarima Jovanu Kinamu i Nikiti Honijatu. Istoriju Raške, ĉijeg vladara ne imenuju, vizantijski izvori tretiraju kroz prizmu sukoba carstva sa Ugarskom. Naime, Almoš, slepi stric ugarskog kralja Stefana II (1116.-1131.) je pobegao na carsku teritoriju i Jovan II Komnin je odbio da ga izruĉi. Nakon razmenjenih uvreda, Stefan je 1127. zauzeo i razrušio vizantijski Beograd, posle ĉega je otpoĉeo otvoreni rat sa carstvom. U toku ovog perioda, najkasnije 1129. godine, Srbi su zauzeli vizantijsku ispostavu Ras i spalili je, dok je car zauzvrat kaznio lokalnog zapovednika Kritopla tako što ga je posadio naopako na magarca i sproveo carigradskim ulicama. Usledio je kazneni pohod koji je sam car predvodio, a u toku koga su Srbi pretrpeli teţak poraz. Jovan II Komnin se iz Raške vratio sa bogatim plenom i zarobljenicima koje je naselio u okolini maloazijskog grada Nikomedije. Nakon poraza, Uroš je morao da prihvati vazalne obaveze prema vizantijskom caru. Najverovatnije je da je u sluĉaju rata u Evropi morao da šalje svom senioru vojsku od 2000 ljudi, a za rat u Aziji svega 300 ratnika. Mir izmeĊu Ugarske i Vizantije zakljuĉen je najposle 1129. godine. Bolešljivi Stefan II nije imao naslednika i po Beĉkoj ilustrovanoj hronici rešio je da svog slepog brata od strica Belu, Almoševog sina, oţeni Jelenom, ćerkom raškog velikog ţupana Uroša. Kao Almošev sin, Bela je verovatno bio prihvatljiv kandidat za ugarski presto i za vizantijski dvor tako da se Uroš ovim dinastiĉkim brakom obezbedio sa obe strane. Pošto se od tog perioda ţupa Rama redovno pominje u ugarskoj kraljevskoj titulaturi moguće je da je Uroš predao Ramu kao miraz uz svoju ćerku. Jelena je naroĉito vaţnu ulogu odigrala kasnije kao supruga slepog kralja Bele II i regentkinja u vreme maloletstva njihovog sina Geze II. Pored Jelene, Uroš I je imao još jednu ćerku Mariju i trojicu sinova: Uroša II Primislava , Beloša i Desu. Po jednom zapisu iz 1134. Marija je uz posredovanje ugarskog i ĉeškog dvora udata za Konrada od Znojna. MeĊutim, to joj je ujedno i jedini pomen u istorijskim izvorima. Neuporedivo veću vaţnost za Rašku imalo je rodbinsko povezivanje sa ugarskom dinastijom Arpada. Srednji sin Uroša I, Beloš je od 1142. ţiveo na ugarskom dvoru i u toku vlade svog sestrića Geze postao je najuticajnija figura u politiĉkom ţivotu Ugarske. I Uroš II i Desa su vladali kao raški veliki ţupani i i u borbi protiv vizantijske prevlasti oslonac su traţili u Ugarskoj. Poslednji pomen Uroša je ponovo u Letopisu Popa Dukljanina koji navodi da je nešto posle 1143. dukljanski knez Radoslav doţiveo pobunu lokalnog plemstva koje je pozvalo Uroševog najmlaĊeg sina Desu i pomoglo mu da preuzme vlast nad Zetom i Travunijom. Pošto je Uroš II Primislav poslao vojnu pomoć vizantijskom caru Manojlu Komninu zarad rata sa Ikonijskim sultanatom u Maloj Aziji 1146, pretpostavlja se da je Uroš I preminuo oko 1145. godine.

Kao i u sluĉaju drugih vladara iz dinastije Vukanovića, vladavinu Uroša je teškpo rekonstruisati usled fragmentarnosti izvora i njihove nejednake vrednosti. Ipak, po mišljenju istoriĉara Tibora Ţivkovića, Uroš I je u toku svoje druge vlade uveo Rašku u meĊunarodnu politiku i time udario osnove budućem raskidanju vazalnih odnosa sa Vizantijom. Uroš II Primislav raški veliki župan 1145. do 1162 Uroš II Primislav (ili Prvoslav) je bio raški veliki ţupan iz dinastije Vukanovića i vladao je od oko 1145. do 1162. godine. Njegova liĉnost poznata nam je iskljuĉivo iz vizantijskoh izvora koji opisuju pohode cara Manojla I Komnina (1143 - 1180) protiv Srba i Ugara sredinom 12. veka. Uroš II Primislav je stupio na presto posle smrti svog oca Uroša I oko 1145. godine. NajmlaĊi sin Uroša , Desa poslednjih godina njegovog ţivota je zavladao Travunijom i Zetom odakle je, uz podršku jednog dela lokalnog plemstva, stalno pokušavao da istisne predstavnike dinastije Vojislavića. Kako je dukljanski knez Radoslav bio vizantijski štićenik, sukobi oko jadranskog zaleĊa ukazuju da su se vladari Raške ponovo indirektno okrenuli protiv moćnog cara Manojla I Komnina. Vizantijski istoriĉar Nikita Honijat zapisao je kako je srpski ţupan vršio upade u zemlje podloţne Romejima. Po Jovanu Kinamu pak, car Manojlo je 1149. pripremao pohod na Siciliju kada je saznao da se Alamani, Dalmati i Peonci (tj. Normani iz juţne Italije, Srbi i Ugri) spremaju da napadnu carstvo na zapadu. Srednji sin Uroša I, Beloš je 1141. postao palatin na dvoru svog sestrića Geze II (1141-1162) i time su vladari Raške u ugarskom kralju stekli vaţnog saveznika. Vizantijski car se 1149. nalazio u Valoni na jadranskoj obali današnje Albanije i odatle je, najverovatnije, preko Pelagonije i Kosova polja upao u oblast kojom je vladao Uroš II. Manojlo je prvo razorio Ras, rašku prestonicu, porobio njegovo stanovništvo i ostavio posadu pod komandom sevastoipertata Konstantina AnĊela. Nakon toga, car je sa glavninom vojske produţio u oblast koju Kinam naziva Nikava koja se verovatno nalazila na gornjem Ibru. U Nikavi je Manojlo Komnin potĉinio lokalna utvrĊenja bez ikakvih problema, ali je sledeća meta vizantijske vojske, Galiĉ na desnoj obali Ibra zauzeta na juriš tek posle trodnevne opsade. Zarobljenike je vizantijski vasilevs poslao iz Rasa da se nasele u okolini Serdike (današnja Sofija). MeĊutim, tokom carevog odsustva, Uroš je već napao Vizantince u okolini Rasa. Car je krenuo da zarobi velikog ţupana, ali u tome nije uspeo mada se Uroš po Kinamu morao spasavati beţeći pešice preko planinskih prevoja. Manojlo je odustao od potere ali je spalio neimenovanu rezidenciju srpskog arhiţupana i zatim se povukao bez jasno ostvarene pobede. Krajem leta 1150. Manojlo I Komnin je sproveo novi i ovoga puta paţljivije planiran pohod protiv nepokornog srpskog ţupana. Dok je boravio u Nišu, car je saznao da ugarski odredi pristiţu u pomoć Srbima preko zemlje nazvane Longomir (donji tok reke Lugomir, leve pritoke Velike Morave). Manojlova vojska je dolinom Morave stigla do Save a zatim je krenula niz Drinu pokušavajući da preseĉe put Ugrima i spreĉi ih da se sastanu sa Uroševim Srbima. Nakon manjeg i pobedonosnog sukoba sa Ugrima u blizini Drine, Romeji su se utaborili nedaleko od reke Tare [1]. . U zoru srpska vojska, pojaĉana konjicom sastavljenom od Ugara, Peĉenega i hazarskih Halisija iz Srema, je pritisla obalu reke. Tek sa pojavom cara na bojištu, vizantijska vojska je uspela da strelama natera neprijateljsku vojsku da se povuĉe sa obala. Kada su Romeji prešli dotada ĉuvani most uspeli su da nametnu u poĉetku neodluĉnu borbu koju je na kraju rešio sam car u dvoboju sa gorostasnim ugarskim zapovednikom Vakhinom. MeĊu uglednim zarobljenicima nalazili su se i dvojica srpskih ţupana Grdeša i Vuĉina. I ovoga puta vizantijska pobeda nije bila ubedljiva pošto je teţak teren i sneţni nanosi spreĉio kretanje nekoliko vizantijskih vojskovoĊa, a Vakhin je skrenuo caru paţnju na brojnost neprijateljske vojske. Kinamova opaska o snegu koji je uhvatio Vizantijce ukazuje da je Manojlov pohod potrajao bar dva meseca, do novembra 1150. godine. MeĊutim, u carski logor su prvo stigli poslanici velikog ţupana, a zatim i sam Uroš

drţeći se smerno i ponizno. Uroš je pao na niĉice pred carem i poloţio zakletvu da će za sva vremena ostati rob Romeja. Morao se i obavezati da će ubuduće vizantijskom caru slati pomoć od 2000 ratnika u sluĉaju rata u Evropi, a 500, umesto dotadašnjih 300, u sluĉaju pohoda u Aziju. Manojlo se ovoga puta zadovoljno vratio u Carigrad gde je proslavio trijumf u kome su, po reĉima Nikite Honijata, voĊeni ugarski plemići i raskošno obuĉeni srpski zarobljenici. Careva pobeda proslavljena je i besedom solunskog arhiepiskopa Mihaila i stihovima Teodora Prodroma i aninimnog pesnika (Anonim Manganski). Naredne, 1151. Manojlo Komnin je, nakon što je umirio raškog vladara, poveo pohod protiv Ugara kako bi ih kaznio zbog pomoći koju su ukazali Srbima. Mir je najposle zakljuĉen 1152. nakon još jednog vizantijskog pohoda u današnjem Sremu. Uprava nad vizantijskim ispostavama Nišem i Braniĉevom poverena je carevom bratu od strica Androniku koji je posle nekog vremena zatraţio ugarsku pomoć kako bi se domogao carskog prestola. Time je zapoĉet novi sukob Vizantije i Ugarske koji je najposle okonĉan 1155. novom pobedom cara Manojla. Tokom ovih ratova, došlo je do podela u raškoj dinastiji pošto je Uroš II ostao lojalan caru, dok je, verovatno pod Beloševim uticajem, jedan deo plemstva podrţavao najmlaĊeg od braće, Desu. Kada se Manojlo ponovo pokazao uspešnim u ratu sa Ugrima, srpsko plemstvo je, u strahu od careve sile, pristalo da prihvati za vladara onoga koga vizantijski car odredi. Manojlo je primio i Uroša i Desu i potom potvrdio starijeg Uroša na mesto velikog ţupana. Uroš je obnovio staru vazalnu zakletvu caru i predao taoce. Hronološke okvire epizode tokom koje je Uroš privremeno izgubio presto nije lako odrediti, ali se u nauci smatra da se zbacivanje odigralo najranije 1153, dok je Uroš po carevoj volji vraćen na tron verovatno 1155. godine. Kada je 1160. okupljao vojsku za pohod protiv Ikonijskog sultanata Turaka Seldţuka, car Manojlo je pozvao i raškog vladara da ispuni svoju vazalnu obavezu i pošalje obećanu vojsku. Daljih sukoba sa Vizantijom nije bilo sve do 1162. kada je umro Geza II, tako da je Manojlo I Komnin rešio da na ugarski presto postavi svog štićenika. Car je iskoristio priliku i da uredi prilike u raškoj pošto se ţupan, ĉije je ime po Kinamu bilo Primislav, odmetnuo od vizantijskog sizerenstva. Car je pozvao u Filipopolj (danas Plovdiv u Bugarskoj) Primislava i njegovog brata Beloša i zatim proglasi Beloša za velikog ţupana. Primislav je preseljen na vizantijsku teritoriju gde je bio bezopasan po interese carstva i car ga je obdario izdašnim posedom. U nastavku teksta Kinam spominje i Desu kao najmlaĊeg brata Primislava i Beloša. Primislava pominje samo Kinam, a kasniji srpski rodoslovi spominju Prvoslava, imaginarnog brata Stefana Nemanje. Po mišljenju većeg dela istoriĉara danas, Uroš i Primislav (Prvoslav?) su bili jedna te ista liĉnost. U nastavku teksta Kinam spominje i Desu kao najmlaĊeg brata Primislava i Beloša i pored toga navodi kako je već spomenuo da se ovaj veliki ţupan već dva puta odmetao od cara koji mu je u oba navrata oprostio. Pored toga, Primislava pominje samo Jovan Kinam, a kasniji srpski rodoslovi i letopisi spominju Prvoslava, imaginarnog brata Stefana Nemanje. Na osnovu Kinama, koji je naţalost saĉuvan u nekompletnom prepisu iz 13. veka, nije moguće konaĉno razrešiti dilemu o identitetu velikog ţupana Primislava, a isto tako ni da li njegovo ime treba transkribovati kao Prvoslav kako se poĉelo smatrati još u istoriografiji 19. veka. Bilo kako bilo, period vladavine Uroša bio je doba podeljenosti raške vladarske kuće i plemstva po pitanju pridrţavanja vazalskim obavezama prema vizantijskom caru. Jedan deo plemstva se opirao Vizantiji uz ugarsku podršku, a sam Uroš se u tri navrata otvoreno suprostavio caru. MeĊutim, pobuna iz 1162. godine, podstaknuta Manojlovom preokupiranošću prilikama u Ugarskoj, rezultirala je svrgavanjem Uroša II. Pošto se njegovo ime više ne spominje u izvorima moguće je da je umro nedugo nakon gubitka prestola. Desa (oko 1161—1165), srpski župan Desa, srpski ţupan koji je bio u opoziciji Urošu II i Manojlu I Komninu, a u prijateljstvu sa MaĊarima.

Nakon Beloševe kratkotrajne vladavine u Raškoj, velikoţupanski presto je preuzeo njegov najmlaĊi brat Desa. On je bio formalno vazal Vizantije. Desa je u teškim uslovima potpune dominacije vizantijske sile po ĉitavom Balkanskom poluostrvu, pokušao da nastavi politiku svojih prethodnika, Uroša I i Uroša II Primislava , i da uspostavi šire veze sa potencijalnim saveznicima u Evropi. Prve diplomatske misije je naĉinio braĉnom ponudom. Svoju najstariju kćer je udao za kneza Leonarda Osorskog, sina venecijanskog duţda Vitala II Mikijelija. Desini poslanici se nalaze u dalekoj Nemaĉkoj, gde takoĊe pokušavaju da uspostave savez putem ţenidbe druge Desine ćerke za nemaĉkog markgrofa, što je izazvalo bes vizantiskog cara Manojla Komnina. Pored osvih diplomatskih misija, Desa postiţe izuzetne uspehe u odnosu na Duklju. U Letopisu popa Dukljanina se navodi da se da su se stari neprijatelji podigli protiv kneza Radoslava i njegove braće Jovana i Vladimira, štićenika cara Manojla. Oni pozivaju velikog ţupana Desu i predaju mu Zetu i Trebinje (Travuniju) na vlast. Neprijateljstvo izmeĊu cara Manojla i ţupana Dese kulminira nakon Desinog zauzeća oblasti Dendra, koju je po sporazumu trebao da preda Vizantiji, ali je odbio. Car Manojlo ga zbog neverstva, ĉim je završio borbu sa MaĊarima (Ugrima), sa jakom vojskom napao i zarobio kod Niša 1165. To se desilo onda kada su na Desu posumnjali vizantinci da saraĊuje sa Zapadom, a naroĉito sa Ugarskom. U takvoj situaciji Desa je pozvao ugarske poslanike da doĊu na sastanak sa Carem da bi iskazali lojalnost Desi samo prema Vizantiji, a ne i prema Ugarskoj. U celoj raspravi, jedan od ugarskih poslanika je oslovio Desu sa "naš gospodar", što je navelo Vizantince da posumnjaju u Desinu lojalnost. Vojnici su zarobili Desu i poslali ga u Carigrad gde je bio jedno vreme zatoĉen. Tako je Desa izgubio poloţaj velikog ţupana Raške, a car Manojlo je za novog ţupana postavio ţupana iz sporedne porodiĉne graneTihomira, Nemanjinog starijeg brata. Poslednji boravak Dese je bio u okolini Trebinja. Prema Mavru Orbiniju, on je umro najverovatnije poĉetkom 1166. godine. Sahranjen je u crkvi sv. Petra u Trebinjskom Polju (sedam kilometara jugoistoĉno), ĉiji se ostaci i danas mogu videti. Nakon arheološkog iskopavanja, pronaĊen je jedan ktitorski grob, koji je najverovatnije bio Desin grob. Tihomir (1165-1166) je bio veliki župan Srbije Nakon proterivanja ţupana Dese u Carigrad, na predlog vizantijskog cara Manojla Komnina, presto u Raškoj uzima Tihomir, sin ţupana Zavide, koji je bio u srodstvu sa zetskom dinastijom. Ţupan Tihomir je pod svojom liĉnom vlašću zadrţao Rašku, a njegova braća: Miroslav dobio je Zahumlje, Stracimir gradaĉko-rudniĉku oblast, a najmlaĊi Nemanja dobija Ibar, Toplicu, Rasinu i oblast oko Jastrebca koju narod zove danas „Reke―. Miroslav podiţe svoju zaduţbinu crkvu svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju gde je i napisano Miroslavljevo jevanĊelje, a Stracimir podiţe crkvu u Gracu (danas Ĉaĉak). Ubrzo je došlo oko nesporazuma u odnosu Tihomira i Nemanje prema Vizantiji. Vlastela oko Nemanje je teţila da vodi samostalnu politiku prema Vizantiji, pa je uz njihovu pomoć Nemanja pokušao da zbaci sa prestola brata Tihomira polovinom 1165., ali nije uspeo i bio je zatoĉen u crnim pećinama prema Rasu o ĉemu govori njegov sin Stefan Prvovenĉani u „Ţitiju Svetog Simeona―.

Prema istom ţitiju, Nemanja se spasao uz pomoć svojih prijatelja i uspeo je da sa prestola svrgne svoga brata Tihomira 1166. godine, koji kao Vizantijski vazal beţi u Vizantiju od koje traţi pomoć da bi pobedio uzurpatora Nemanju. Vizantija je Tihomiru pruţila pomoć u oruţju i vojsci sa kojom je krenuo na Nemanju, u nadi da će povratiti izgubljeni presto. Do odsudne bitke meĊu braćom dolazi na Kosovu, kod mesta Pantine (blizu Vuĉitrna) 1170. godine, gde je na ĉelu svoje vojske stajao sam Tihomir. U bici je Tihomir poginuo, a Nemanja je postao veliki ţupan Raške-Srbije. U dokumentima se takoĊe navodi Tihomirova smrt, jer se spominje da je jedan od braće poginuo, a zatim izvori više ne pominju Tihomira. Ostala braća, Miroslav i Stracimir su u poĉetku sukoba izmeĊu Tihomira i Nemanje bili na strani Tihomira, da bi posle njegove pogibije priznali svog brata Nemanju za vladara, a ovaj im je za uzvrat ostavio na upravu oblast koju su drţali i do kraja ţivota bili u slozi i ljubavi. Nemanjići (1196-1371)

Stefan Nemanja (1166-1196) veliki župan

Rodio se oko 1132. godine u Ribnici kod današnje Podgorice. Njegov otac Zavida bio je u srodstvu sa dinastijom Vukanovića, verovatno Vukanov sestrić. Kada su u Srbiji izbili neredi Zavida se sklonio u Zetu gde je Nemanja i roĊen i kršten po katoliĉkom obredu. Po Zavidinom povratku u Rašku, Nemanja je ponovo kršten prema pravoslavnoj sluţbi u crkvi Sv. Petra i Pavla u Rasu. Kao udeoni knez za vreme vladavine njegovog brata Tihomira, Nemanja je svojom vlašću imao ţupe Ibar, Rasinu, Toplicu i Reke, a od vizantijskog cara Manojla I Komnina dobio je Duboĉicu u liĉni i nasledni posed. 1166. godine, Nemanja je postao veliki ţupan a njegovi saveznici su postali Ugarska i Mletaĉka Republika. Potpuno se okrenuo od Vizantije i cara Manojla I Komnina. Ali kada je 1172. godine došlo do smene na ugarskom prestolu, Nemanja više nije mogao da se osloni na MaĊare. Viazantijska vojska krenula je na Srbiju, a Nemanja je, da bi pokazao pokornost Manojlu Komninu, gologlav i bosonog sa uţetom oko vrata, došao pred noge vizantijskom caru predao mu svoj maĉ i zatrazio milost. Car Manojlo mu je poštedeo ţivot, ali ga je kao roba sproveo u Carigrad. Sve do smrti cara Manojla I Komnina 1180. godine Nemanja nije preduzimao nikakve akcije protiv Vizantije. U tom periodu, posvetio se sreĊivanju unutrašnjih prilika i konaĉnim uĉvršćenjem pravoslavlja u drţavi. Braća su mu se pokorila i priznala vrhovnu vlast ĉime su zadrţali pravo na upravljanje ranijim posedima. Jaĉajući svoju vlast, Nemanja se oslanjao na Crkvu koja mu je izdašno pomagala pri uĉvršćenju centralne vlasti i feudalizma u Srbiji. Nemanja je za vreme svoje vladavine otpoĉeo prikupljanje srpskih oblasti u jednu homogenu celinu. Pomerio je granice Srbije iz planinskih predela Rasa u dve velike doline, u moravsku i kosovsko-metohijsku dolinu. Srbi postaju aktivan i vaţan ĉinilac balkanske politike, a Nemanja pravoslavlje proglašava drţavnom verom i sa njime poĉinje period podizanja velelepnih manastira i crkava. Na Blagovesti 1196. godine Stefan Nemanja se odrekao prestola u korist svoga srednjeg sina Stefana, vizantijskog zeta. Stariji sin Vukan dobio je na upravu Zetu sa Trebinjem, Hvosno i Toplicu, a najmlaĊi sin Rastko posle kratkotrajnog vladanja Zahumljem, zamonašio se u manastiru Sv. Pantelejmona na Svetoj Gori i tamo ostao kao monah Sava.

I Nemanja se sa svojom ţenom Anom takoĊe zamonašio u Rasu, u crkvi Sv. Petra i Pavla. Dobio je ime Simeon, a Ana je dobila ime Anastasija. Ona je otišla u Bogorodiĉin manastir kod Kuršumlije, a Nemanja se posle kraćeg zadrţavanja u Studenici uputio u Svetu Goru svome sinu Savi. Tamo su 1199. godine podigli manastir Hilandar. U ovom manastiru, Nemanja je po odluci vizantijskog cara Aleksija III AnĊela postao "samostalni, svojevlastan i samoupravan." Stefan Nemanja umro je 13. februara 1200. godine. Kao zasluţnog branitelja i utvrditelja pravoslavlja, Srpska crkva proglasila ga je za svetitelja. Prepodobni Simeon Mirotoĉivi - Stefan Nemanja. Rodonaĉelnik i veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske drţave, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi-naroĉito bogumilske. Najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane ĉlan crkve pravoslavne. Najpre zavisio u drţavnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan. Veliki ţupan postao je 1169., a osamostalio je srpsku drţavu 1180.godine. Kada je utvrdio drţavu, i veru pravoslavnu u drţavi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški ĉin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. ţena njegova Ana takoĊe primi monaški ĉin, dobije ime Anastasija i povuĉe se u ţenski manastir. Njegova ţena, Ana, bila je ćerka grĉkog cara Romana IV Posle dve godine inoĉestva u Studenici Simeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noći u molitvi. Tu su sagradili šest paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteĉi i svetom Nikolaju. Kupe ruševine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poţivi samo osam meseci pa skonĉa. Kad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj ţelji, poloţi na prostu rogozinu. Sa oĉima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaţeni starac izusti ove reĉi: "Vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda!" I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200. godine. STEFAN NEMANJIĆ PRVOVENĈANI (1196-1217) veliki župan, (1217-1228) kralj Stefan Nemanjić, srednji sin Stefana Nemanje bio je oţenjen Evdokijom, kćerkom Aleksija III od koga je Stefan dobio titulu sevastokratora, a Srbija u to vreme uţivala visoko uvaţavanje u Carigradu, kao samostalna i stabilna balkanska drţava. Stefanovim imenovanjem za velikog ţupana nije bio zadovoljan njegov brat Vukan koji je nastojao da se domogne prestola uz pomoć Ugarske. Da bi se obezbedio od napada Ugarske i napada brata Vukana, 1201. Stefan od sebe udaljava svoju ţenu Evdokiju sa kojom je imao sina Radoslava i kćer Komninu. 1204. godine Stefan se ponovo oţenio drugom ţenom, ĉije ime nije poznato, dobio je sinove Vladislava i Predislava. Kako je Mletaĉka Republika u to vreme ojaĉala, Stefan je oterao i drugu ţenu i oţenio se po treći put, sada unukom mletaĉkog duţda Enrika Dandola, Anom, kako bi ojaĉao veze sa Mletaĉkom Republikom i zapadom. Sa Anom je dobio sina Uroša I. Stefan Nemanjić nije bio zadovoljan titulom velikog ţupana pa je stupio u pregovore sa papskom kurijom i 1217. godine od pape Honorija III dobio je kraljevsku krunu. Nastavljajući uspešnu drţavnu politiku svoga oca, Stefan Prvovenĉani je uĉvrstio Srbiju u krugu stabilnih evropskih kraljevina. U odnosu na Nemanjino vreme, Srbija je proširila svoje granice ka istoku obuhvatajući sada teritorije od Niša i Vranja, Preševo, Binaĉku Moravu, Gornji i Donji Polog i Prizren. Posto se krunisao, Stefan prisvaja sve dukljanske zemlje. Uskoro nestaju veliki kneţevi humski, a nestaju i dukljansko-nemanjiĉki kraljevi sporedne Vukanove loze. Obe titule uklapaju se u titulu kralja Stefana Prvovenĉanog - Kralj sve Raške zemlje i Dalmacije i Travunije i Zahumlja.

Srednji sin Stefana Nemanje, u narodu poznat kao Sveti Kralj, jedna je od krasnih slava Srba, a po njemu se i sedmica u kojoj se on slavi naziva kraljeva nedelja. Veliki ţupan (1196.1217.) i kralj (1217.-1228.). Po njegovom dolasku na vlast izbija IV krstaški rat. Srušeno je Vizantijsko i stvoreno Latinsko carstvo. Srbija je napadnuta od Ugarske, Bugarske i vojske Latinskog carstva. Uz snaţan otpor celokupnog naroda protiv zavojevaĉa i u savezu sa Mletaĉkom Republikom Stefan Prvovenĉani spašava raskomadanu Srbiju. Da bi ga tako snaţnog i otpornog pridobio na svoju stranu papa mu šalje svoju kraljevsku krunu, posle ĉega je Stevan proglašen za kralja Srbije, Duklje, Travunije, Dalmacije i Huma.Sa njim poĉinje kraljevska glava Nemanjića.Krunisan za kralja u svojoj zaduţbini u Ţiĉi od svoga brata i duhovnog oca svetog Save. Izgradio je manastir Ţiĉu kao buduću razglednicu Episkopije Srpske pravoslavne crkve. Poboţan hrišćanin, mudar i miroljubiv vladalac, Stefan je sa svetim Savom uzdigao Pravoslavlje do velikog torĉestva u narodu svome. Po njegovoj ţelji sveti Sava zamonašio ga pred smrt i dao mu ime Simon. Upokojio se u Gospodu 24. septembra 1224. godine. njegove ĉudotvorne mošti poĉivaju u manastiru Studenici. Stefan Radoslav (1223.-1233.) Pošto je Sefan Prvovenšani bio bolestan, Sava je krunisao Radoslava za kralja i oĉevog savladara. Stefan Radoslav je bio zet Teodora I AnĊela, pa se u Srbiji osećao epirski uticaj. Kralj se potpisivao grĉki, a i na dvoru su ceremonije sadrţavale neke grĉke obiĉaje. Doveo je u pitanje autokefalnost srpske crkve traţeci savete od Ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana. je došao na presto posle svog oca Stevana Prvovenĉanog. Ţenjen je ćerkom cara Todora AnĊela, najmlaĊeg tada vladara na Balkanu. Radoslav je oslanjajući se na iskustvo svoga strica Save, koji ga je svestrano pomagao, imao uslove za dugu vladavinu, ali pošto je bio slab i popustljiv, ubrzo je izgubio presto i u to vreme kada su njegovog tasta pobedili Bugari (1230. godine). Pošto je tast izgubio presto i radoslav se posle toga bez njegove podrške nije mogao dugo odrţati. Na presto je došao njegov mlaĊi brat Vladislav.

Stefan Vladislav1234-1243 Bio je kralj od 1234.godine do 1243. godine, i zet bugarskog cara Ivana II Asena od koga je izmolio Savine mošti. U ovom periodu Tatari su zahvatili balkanske zemlje i preko primorja Raške skrasili su se oko Crnog mora 1241/42. U to vreme umro je Ivan II Asen i Vladislav je tako izgubio oslonac. Sin kralja Stefana, došao je na presto posle pada sa preatola njegovog starijeg brata Radoslava koga je srpska vlast smenila jer se isuviše vezao za vizantijski dvor, i to ne samo svojom ţenidbom sa njihovom princezom Anom, već i prevelikim vezivanjem za njihovu crkvu. Kralj Vladislav se oţenio bugarskom princezom Beloslavom i nastojao da Srbiju i Bugarsku više zbliţi i poveţe, ali u to vreme (1241. godine) dolazi do najezde Mongola koji su opustošili Srbiju. To je dovelo do smene kralja Vladislava. Kralj Vladislav je za vreme svoje kratke vladavine suzbijao bogumilsku jeres, spreĉio upad hercega Hrvatske Kolomana, oĉuvavši granicu pravoslavlja na reci Cetini. Na presto dolazi njegov mlaĊi brat Uroš. Sagradio manastir Mileševa, gde je iz Trnova preneo mošti Svetog Save. Odlikovao se izuzetnim milosrĊem prema siromašnima. Na novcu njegovog doba stajao je natpis: "Sluga Boţji Vladislav". Stefan Uroš I (1243 – 1276 STEFAN UROŠ I Vladao je u periodu izmeĊu 1243. godine i 1276. godine. Mešao se u borbe Epira i Italije protiv Nikejskog carstva. Osvojio je dio Makedonije sa Skopljem. Uroš I Nemanjić. Srpski kralj 1243-1276. NajmlaĊi sin Stefana Prvovenĉanog i Ane Dandolo, kćerke mletaĉkog duţda Enrika Dandola. Sa Epirom je napadao Nikeju. Posle smrti

nikejskog cara Teodora II Laskarisa na vlast je došao Mihajlo VIII Paleolog, s kim je Uroš uspostavio prijateljske odnose, a na taj naĉin ujedno i sa Ugarskom. Srpska vojska je napala Maĉvansku banovinu u Ugarskoj, nakon ĉega je Uroš zarobljen. Sklopio je brak izmeĊu svog starijeg sina Dragutina i Kateline, kćerke ugarskog kralja Stefana V. Posle neuspelog braka izmeĊu mlaĊeg sina Milutina i Ane, kćerke Mihajla VIII Paleologa, Uroš se okreće vizantijskim protivnicima, kralju Sicilije, Karlu Anţujskom. Uroš je ukinuo vladarske titule velikog kneza Duklje i Huma i zaveo centralistiĉku vlast. Tome se usprotivio Dragutin koji je napao oca i porazio ga 1276. Uroš se zamonašio u Humu i ubrzo umro. Kralj Uroš I sa sinom MilutinomSva tri potomka Stefanova smenila su se na srpskom tronu. I dok su vladavine prve dvojice bile srazmerno kratke, Uroš je na vlasti ostao više od trideset godina (1243-1276). Ono što je posebno zanimljivo za ovo razdoblje srpske istorije jeste pojava nemaĉkih rudara, poznatih pod imenom Sasi. Oni su stigli u Srbiju negde poĉetkom ĉetvrte decenije trinaestog stoleća beţeći od Mongola, najverovatnije iz Vlaške koja je bila opustošena Tatarskim pohodom. Sa sobom su doneli nove tehnike pronalaţenja i prerade ruda plemenitih metala, pre svega srebra, bakra i olova. Njihovo znanje i sposobnost oţivele su proizvodnju metala i širom otvorili vrata mediteranskog trţišta srpskoj privredi. Sasi su razvili rudnike u Brskovu, Trepĉi, Rudniku, Rogozni, Novom Brdu i u drugim rudarskim mestima. Razvoj rudarstva u Srbiji pokrenuo je ĉitavo kolo privrednih i trgovaĉkih veza sa primorjem i juţnom Italijom. Ako bi se to dugo vreme Uroševe vladavine sagledalo jednim pogledom, ma kako to bilo i sloţeno i opasno, onda bi se moglo zakljuĉiti da je Uroševo doba bilo doba beskrvne ravnoteţe. Uroš je imao tu sreću da su mu spoljašnje okolnosti išle na ruku. Veze sa ugarskim kraljem i zbliţavanje sa sicilijanskim kraljem Karlom Anţujskim uputile su ga protiv Vizantije. Uroševa ţena Jelena, bila je iz roda Anţujskog, roĊaka Karlova. Od tih velikih planova koalicije i akcije uperene protiv Carigrada nije se mnogo ostvarilo, mada je Uroš dobar deo svoga vremena i paţnje upravio ka tom cilju. Ĉitavu deceniju Uroš je pripremao napad na Vizantiju, ali se do kraja svoje vladavine nije usudio da napravi odluĉujući korak. Bio je uspešniji na tronu od svoje braće. Kralj Uroš I imao je veoma dobre odnose sa svojim susednim drţavama, a oţenio se iz kraljevske porodice sa Sicilije. Proširio je Srbiju prema zapadu, ekonomski je ojaĉao i spreĉio separatizam oblasti sporednih delova dinastije. . Zbog toga dolazi u sukob sa svojim starijim sinom Dragutinom koji je pomognut vojskom svojega tasta - ugarskog kralja - napao oca, vojniĉki ga je pobedio i preuzeo presto 1276. godine. Kralj Uroš je graditelj Sopoćana, postao je monah Simeon. Uroš je umro naredne, 1277. godine. Sahranjen je u manastiru Mileševo Stefan Dragutin - Kralj Dragutin (1276.-1282.) Stefan Dragutin – Stefan Dragutin Nemanjić. Kralj Srbije (1276-1282), kralj Srema (1282-1316). Sin Stefana Uroša I i Jelene Anţujske od roda fruškog. Imao dva sina Vladislava i Urošića (kasnije monah Stefan) i kćerke Jelisavetu (udatu za Stefana I Kotromanića) i još jednu kćerku (udatu za Pavla Šubića). Pobunio se protiv oĉeve centralizacije drţave. Zbacio ga sa vlasti uz pomoć Ugarske i zavladao Srbijom 1276. godine. Dragutin je podelio drţavu na tri dela. Kraljica Jelena Anţujska je vladala oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje. Milutin, Dragutinov mlaĊi brat, je vladao juţnim delom drţave, a Dragutin većim severnim delom. Stupio je u antivizantijsku koaliciju sa Karlom I Anţujskim, kraljem Sicilije. Slomio je nogu, dok je jahao pored grada Jelaĉe. Nakon tog dogaĊaja došlo je do Deţevskog sporazuma: presto je predao bratu Milutinu koji se obavezao da će ga posle njegove smrti naslediti Dragutinovi potomci.

Sremska kraljevinaDragutin je posle odricanja od srpskog prestola na saboru u Deţevu zadrţao vlast nad nekim severnim delovima drţave. Pošto je svog sina Vladislava oţenio nećakom ugarskog kralja Andrije II, Dragutin je kao nasledni posed dobio Maĉvu sa Beogradom, Usoru, Soli, i oblasti juţno od Beograda. Njegova nova drţava se nazivala Sremska kraljevina, zbog ĉega je Dragutin ostao poznat u istoriji kao «sremski kralj». Prva Dragutinova prestonica je bio grad Debrc (izmeĊu Beograda i Šapca), da bi kasnije svoje sedište premestio u Beograd. Beograd je prvi put ušao u sastav srpske drţave za vreme kralja Dragutina, a Dragutin je bio prvi srpski vladar koji je vladao iz ovog grada. Dinar kralja Dragutina, poznat kao prvi srpski dinar sa ćiriliĉnim natpisomU to vreme, imenom Srem su nazivane dve teritorije: Gornji Srem (današnji Srem) i Donji Srem (današnja Maĉva). Dragutinova Sremska kraljevina je u stvari obuhvatala Donji Srem. Neki istorijski izvori govore da je Stefan Dragutin takoĊe vladao i Gornjim Sremom i Slavonijom, ali drugi izvori pominju drugog lokalnog vladara, koji je vladao Gornjim Sremom. Ime ovog vladara je bilo Ugrin Ĉak. Zajedno sa bratom Milutinom, Dragutin je za vreme svoje vladavine ratovao protiv Vizantije, Bugara i Tatara. Potonja saradnja Milutina sa Vizantijom je povredila Dragutinove interese, te dolazi do graĊanskog sukoba izmeĊu dva brata 1301-1312/3 godine. Pošto je bio u ratu i sa bratom i sa ugarskim kraljem, Karlom Robertom, odluĉio je da se izmiri sa Milutinom 1312. godine. Uspostavile su se stare granice. Ubrzo se teško razboleo i zamonašio primivši ime Teoktist. Svoju drţavu je dao na upravu sinu Vladislavu II. Umro je 1316. godine. Iako je predao presto bratu Milutinu nije se u potpunosti povukao iz politiĉkog ţivota. Zadrţao je teritorije oko Arilja i Rudnika i dobio je kao ugarski kraljevski zet Maĉvansku banovinu. Preuzeo je presto od oca Uroša, ali samo posle nekoliko godina vladanja presto je ustupio svome mlaĊem bratu Milutinu. Dragutin kao ugarski zet povukao se u severne oblasti, praveći sebi novo kraljevstvo na prostoru zapadne Srbije, istoĉne Bosne i Srema, gde je vladao sve do 1316. godine. Na prostoru svoga kraljevstva podigao je mnoge crkve, a ojaĉao je i Beograd kao privredni i kulturni centar toga vremena. Kada je njegov brat Milutin, kralj Srbije, uspostavio dobre odnose sa Vizantijom Dragutin je udario vojskom na Srbiju, ali je bio potuĉen od vojske kralja Milutina 1313. godine. Posle ove avanture vlastela njegove drţave ga je ubrzo smenila i na presto dovela njegovog sina Vladislava II.. Dragutin je bio na srpskom prestolu relativno kratko vreme. Mnogo je pomagao crkvu i ţiveo strogo, gotovo isposniĉki. Pored ostalih (Tronoša kod Loznice, Ćelija kod Valjeva, Raĉa na Drini, Papraĉa kod Zvornika, Tavna kod Tuzle, Liplje kod Banja Luke i dr.), podigao je i crkvu sv. Ahilija u Arilju i tu je saĉuvan njegov portret iz 1296. godine. Pre smrti Dragutin se zamonašio i dobio ime Teoksit. Njegov omiljeni duhovnik bio je starac Galaktion sa Jordana. Ostatak ţivota proveo je ţiveći isposniĉki i ĉineći mnoga dobra dela. Brinuo je ĉistoti vere i mnoge neverne obratio u hrišćanstvo. Po svojoj ţelji sahranjen je u manastiru ĐurĊevi Stupovi. Stefan Uroš II Milutin 1282—1321 Stefan Uroš II Milutin Nemanjić (roĊen oko 1253, umro u Nerodimlju 29.10.132) je bio kralj Srbije (1282—1321) i jedan od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku [4]. Pripadao je dinastiji Nemanjića i bio je mlaĊi sin kralja Uroša I (1243—1276),mlaĊi brat kralja Dragutina (kralj Srbije 1276—1282, kralj Srema 1282—1316) i otac kralja Stefana Deĉanskog (1322—1331). Tokom njegove ĉetrdesetogodišnje vladavine, kraljevina Srbija je otpoĉela svoje znaĉajno širenje ka jugu na raĉun Vizantije sa kojom je 1299.godine uspostavljena nova granica na

liniji Ohrid—Prilep—Štip (koje su drţali Vizantinci),ĉime je srpskoj drţavi prikljuĉen severni deo današnje Albanije i veći deo današnje republike Makednije. Pored toga, vodio je uspešne ratove sa Bugarima od kojih je trajno osvojio Braniĉevo sa Kuĉevom i Tatarima. Posle Dragutinove smrti 1316.godine došao je u sukob sa kraljem MaĊarske Karlom Robertom (1310—1342) zbog zauzimanja poseda svog brata i u njemu je izgubio Maĉvu i Beograd(1319),ali je uspeo da zadrţi Rudnik i Braniĉevo. On je prvi kralj Srbije koji postaje ozbiljan politiĉki faktor u regionu, koji sklapa ofanzivne saveze,ali i biva meta jakih saveza okolnih drţava. Paralelno sa tim, on ţenidbama uspeva da obezbedi osvajanja iz uspešnih ratove sa Vizantijom i Bugarima, dok sukob sa Tatarima okonĉava slanjem svog sina naslednika Stefana kao taoca. Na unutrašnjem planu je izvršio promenu sa raškog skromnog dvora,ceremonija i titula na vizantijsko ureĊenje sa raskošnim dvorom.. Podigao je i obnovio veći broj manastira i crkava meĊu kojima se izdvajaju Bogorodica Ljeviška, Graĉanica, Kraljeva crkva u Studenici, Bogorodica Trojeruĉica u Skoplju, Staro Nagoriĉane i njegova zaduţbina Banjska na prostoru njegove drţave odnosno manastirska crkva u Hilandaru van njegove drţave. Paralelno sa razvojem sakralne arhitekture koja je u njegovo doba dobila novi oblik poznat kao Vardarski stil, razvijala se i fortifikaciona arhitektura u kojoj su najznaĉajniji dometi manastirsko utvrĊenje u Hilandaru i proširenje Beogradske tvrĊave gradnjom Zapadnog PodgraĊa sa pristaništem . Zbog svog zaduţbinarskog delovanja je kanonizovan dve i po godine nakon smrti i proglašen Svetim kraljem, a njegovo ţitije je napisao njegov prijatelj i arhiepiskop srpski Danilo II (1324—1337). Ţenio se ĉak pet puta,poslednji put Simonidom 1299.godine i iz tih brakova je imao dva sina Stefana i Konstantina i dve ćerke Anu i Caricu (Zoricu). Iako je znaĉajno proširio i ojaĉao srpsku drţavu i uveo vizantijsko ureĊenje u nju, nije uspeo da konsoliduje unutrašnje prilike u zemlji, tako da je posle njegove smrti došlo do graĊanskog rata. Protiv njegovog zakonitog naslednika i mlaĊeg sina Konstantina pobunio se stariji sin Stefan (Ćorović navodi da je Konstantin bio stariji,a u borbe oko prestola se ukljuĉio i Dragutinov sin Vladislav koji je prema Deţevskom sporazumu iz 1282.godine trebao da nasledi Milutina. Rasulo u zemlji je bilo toliko da se pojedina vlastela jednostavno odcepila(kao Branivojevići u Zahumlju, a bande pljaĉkaša su napadale ĉak i povorku koja je prenosila Milutinovo telo u njegovu zaduţbinu manastir Banjsku. Stefan Deĉanski 1321-1331 Stefan Deĉanski je vladao od 1321-1331. godine. Za vreme njegove vladavine Andronik III sa juga i bugarski car sa istoka su krenuli u pohod na Srbiju. U bici kod Velbuţda 28. jula 1330. godine ubijen je bugarski car. Andronik III nije nastavio pohod na Srbiju, a ni Stefan nije krenuo u pohod na Vizantiju. Stefan nije osvajao teritorije, sto je izazvalo nezadovoljstvo vlastele i njegovog sina Dušana. U leto 1331. godine Dušan je zbacio Stefana sa vlasti. Stefan Deĉanski je zatvoren i umro je u tamnici. Sin kralja Milutina i otac cara Dušana, najtragiĉnija je liĉnost u vladalaĉkoj lozi Nemanjića.. Vladao je od 1321. do 1331. godine. Još za ţivota svoga oca kralja Milutina dobio je na upravljanje zetsku oblast, ali je uskoro skovao taveru da skine oca sa prestola, pa je u tome osujećen. Proteran je u Vizantiju sa porodicom meĊu kojom je i njegov sin, kasnije car Dušan. Po nareĊenju neobaveštenog oca, bio oslepljen, a po nareĊenju lakomislenog sina bio u starosti udavljen ( u Zveĉanu 1336. godine). Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovĉem polju, i pokazao mu njegove oĉi rekavši: "Stefane, ne boj se, evo tvojih oĉiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti". Pet godina proveo u Carigradu kao zatoĉenik u manastiru Svedrţitelja (Pantokratora). Stefan Deĉanski proširio je drţavu na jug, prema Vizantiji, a kada su se Vizantijci udruţili sa Bugarima, potukao je Bugare na

Velbuţdu, zahvaljujući veštini i hrabrošću svoga sina Dušana, koji je već bio proglašen za kraljevića. Svojom mudrošću i podvigom, krotkošću i blagoĉešćem, trpeljivošću i blagodušnošću prevashodio je Stefan ne samo sve monahe u manastiru nego i sav Carigrad. Kada se navrši 5 godina, javi mu se opet sveti Nikola i reĉe mu: "Došao sam da ispunim svoje obećanje". I oseni slepog kralja krsnim znamenjem, i kralj progleda. Iz blagodarnosti Bogu sagradio hram Deĉanski, jedno od retko divnih dela vizantijske umetnosti i jedan od najznamenitijih spomenika negdašnjeg srpskog blagoĉešća. Sveti kralj Stefan sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom ĉini jednu prekrasnu trijadu od svetosti, blagorodstva i samopoţrtvovanja, koje je narod srpski dao. Kao muĉenik proţiveo svoj zemni vek, i kao muĉenik skonĉao 1336. godine primivši venac besmrtne slave od Svedrţitelja, kome je verno posluţio. Stefan Dušan Nemanjić - Car Dušan 1331 – 1345 Vladavina Stevana Dušana poĉinje 1331.godine i kao kralj on vlada do 1345. godine. Od 1346. godine on vlada kao car najveći vojnopolitiĉki uspon Nemanjićke drţave. Srbija izrasta u vodeću silu na Balkanu. U Skoplje je 16. aprila 1346. godine, Stevan Dušan sveĉano krunisan za "CARA SRBA I GRKA" uz prisustvo bugarskog i srpskog patrijarha i predstavnike svetogorskih manastira. Drţavni sabor je na Spasovdan, 29. maja 1349. godine usvojio "DUŠANOV ZAKONIK" koji je dopunjen, takoĊe, na Spasovdan, 1354. godine. Vladari iz loze Nemanjića su po pravilu umirali u monaškom zvanju i proglašavani su za svece, car Dušan je u ovom pogledu izuzetak. 1332. godine došlo je do pobune u Zeti pod voĊstvom zetskog vojvode Bogoja i arbanasa Dimitrija Sume. Buna je ubrzo ugušena. Sa novim bugarskim carem Ivanom Aleksandrom su uspostavljeni savezniĉki odnosi, pa se kralj Dušan u proleće 1332. godine oţenio Jelenom, sestrom bugarskog cara. Bosanski ban Stefan II Kotromanić je ţeleo da osvoji celo Zahumlje, jer je samo deo Zahumlja osvojio 1326.god. posle sukoba sa Branivojevićima. U tom sukobu su uĉestvovali i Dubrovĉani, zajedno sa banom Stefanom II, i pošto je zatrta porodica Branivojević, i pošto su Stefan i Dubrovĉani podelili meĊusobno njihove teritorije, Dubrovĉani sudobili Pelješac sa Stonom. Dubrovĉani za vreme kralja Stefana Deĉanskog nisu uspeli da legalizuju upravu nad Pelješcem i Stonom, pa su to pokušali za vreme kralja Dušana. 1333 godine, Stefan Dušan je izdao povelju u Pologu, kojom je Dubrovĉanima ustupio primorje od Stona do Dubrovnika, sa ostrvom Posrednjicom kod ušća Neretve, uz obavezu da na raĉun „stonskog dohotka― isplaćuju 500 perpera, plus 8000 perpera koje je trebalo platiti odmah, dok su se Dubrovĉani obavezali da će dozvoliti versku slobodu pravoslavnom stanovništvu dobijenih teritorija. Dubrovĉani su sumu od 500 perpera plaćali i bosanskom banu, koji je iste godine izdao povelju kojom je potvrdio pravo Dubrovnika na Ston, te su na miru mogli koristiti svoje nove posede koje su iste godine poĉeli da utvrĊuju. Uslov je bio i da u Stonu ostane "Srpski pop da poje",jer je to episkopiju osnovao još sveti Sava,ali su Dubrovĉani to poštovali samo do 1349 godine kada su doveli katoliĉkog sveštenika. Već 1332. godine Dušan je osvojio grad Strumicu. Zahvaljujući savetima vizantijskog prebega Sirgijana osvojeni su: Prilep, Ohrid, dok je sam Sirgijan osvojio Kostur. Pred napad na Solun izvršen je atentat na Sirgijana, od strane Sfrancesa Paleologa, koga je angaţovao sam car Andronik III, te je Dušan odustao od borbe. Sklopljeni su savezniĉki odnosi sa carem Andronikom III (1334) jer su severne granice ugrozili Ugri koji su stigli do Ţiĉe. Dušan je uspešno potukao ugarsku vojsku i uspostavio granicu na reci Savi. Jedno vreme je u sastav Dušanove drţave ulazio i Beograd. U ovo vreme pada jedna od intimnijih slika iz Dušanovog ţivota. Budući da sa Jelenom nije imao dece, radilo se na tome da se od nje rastavi i oţeni Jelisavetom, kćerkom nemaĉkog cara Fridriha Lepog. Pregovore je 1336. godine bez sumnje vodio Palman Braht, voĊa nemaĉkih najamnika u Srbiji,takozvane Alemanske Garde. Kada je poslanstvo stiglo u Austriju i kada je mlada kneginjica ĉula za koga treba da se uda, "u jednu varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tuĊe vere i već ţenjena" pala je u postelju iz koje nije ni ustala. Posle ovog

dogaĊaja Jelena se poţurila da rodi sina i tako umiri Dušana.I zaista, u zimu 1336 ili proleće 1337 Jelena je na sumnjiv naĉin dobila sina Uroša, i tako uĉvrstila svoj poloţaj na dvoru. Posle smrti vizantijskog cara Andronika III, na vlast dolazi njegov maloletni sin Jovan V, mesto koga je upravljalo regentstvo (patrijarh, carica-majka i veliki duks Aleksije Apokavk). Sa politikom regentstva se nije sloţio veliki domestik Jovan Kantakuzin, koji je oĉekivao da regentstvo pripadne njemu, kao najbliţem saradniku Andronika III. U Vizantiji je izbio graĊanski rat. Kantakuzin je u sukobu sa svojim protivnicima pretrpeo poraz i povukao se u Srbiju. Dušan i Kantakuzin su,pod uticajem kraljice Jelene,sklopili savez i doneli odluku da svako od njih dvojice zadrţi gradove koje osvoji. Kantakuzin je zajedno sa vojskom u kojoj su se nalazili vojvoda Vratko, potomak Nemanjinog sina Vukana, i Jovan Oliver pretrpeo neuspeh prilikom osvajanja grada Sera. Dušan je osvojio celu Albaniju, izuzev Draĉa,koji su drţali Anţujci, i gradove u severnoj Grĉkoj. Odnosi izmeĊu Dušana i Kantakuzina su se pogoršali kada su agrarni feudalci iz Tesalije priznali Kantakuzina za svog cara (1343.). Kantakuzin je nove saveznike našao u Turcima Seldţucima, koji su gospodarili zapadnim delovima Male Azije. Neslavna zasluga za dovoĊenje Turaka u Evropu pripada Jovanu Kantakuzinu. Turci su prešavši Helespont (Dardanele) stupili na evropsko tle 1343. godine. Posle raskida veza sa Kantakuzinom, Dušan je uspostavio prijateljske odnose sa regentstvom i Jovanom V. Prvi sukob izmeĊu Turaka i Srba desio se maja 1344. godine u bici kod Stefanijane. Turci su lukavstvom izvojevali pobedu tako što su njihovi lako naoruţani pešaci pobegli uz brdo,dok su teško naoruţani srpski konjanici morali da sjašu i da konje ostave pod brdomTurci su onda lako sišli s druge strane brda,uzjahali srpske konje i porazili teško pokretne,zadihane srpske vitezove,sada svedene na pešake. Pobedili su 1345. godine despota (vojvodu iz narodnih pesama) Momĉila koji se osamostalio u Rodopima. Srpska vojska je osvojila grad Ser 25. septembra 1345. godine. Osvojena je i Halkidika, ukljuĉujući Svetu Goru Atonsku. Uvidevši da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Dušan odluĉuje da na ruševinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Nakon svih osvajanja Stefan Dušan je odluĉio da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom Gorom, koja je vizantiskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Svetogorski Protat je odluĉio da se Dušanovo ime spominje u svim molitvama posle imena vizantijskog cara Jovana V. Za uzvrat, Dušan se obavezao da će poštovati autonomiju Svete Gore. Kralj Stefan Dušan se proglasio za cara oko Boţića (25. decembra 1345.) u gradu Seru. Prema ustaljenim obiĉajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Pošto se nije mogao nadati da će ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijaršije. Arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. Stefan Dušan je krunisan za cara Srba i Grka na Uskrs (16. aprila 1346.) u Skoplju. Krunisanje su obavili srpski patrijarh Joanikije i trnovski patrijarh Simeon. Obrazloţenje za ovaj postupak car Dušan je našao u uĉenju hrišćanske crkve. Sve što je nekada Gospod darovao prvom hrišćanskom caru, Konstantinu Velikom, prešlo je u Dušanove ruke. Misli se na zemlje i velike gradove „grĉkog carstva―.Dušanova titula sada je glasila:Voljom Boţjom, Blagoverni i Hristoljubivi car Srbljem i Grkom i zemlje pomorske i svemu disu (zapadu). Nakon što je Atos potpao pod vlast cara Dušana 1345, on je optuţio grĉkog protu Nifona, poglavara svih manastira na Svetoj Gori za mesalijanstvo (odnosno bogomilstvo), ali je Nifona odbranio sv. Grigorije Palama. Smatra se da je ova optuţba politiĉki motivisana, jer je Dušan hteo da postavi srpskog umesto grĉkog poglavara.[ Car Dušan je Hilandaru potĉinio crkvu Svetog Nikole u Dobrušti kod Prizrena, crkvu Svetih ArhanĊela u Štipu, crkvu Svetog Nikole u Vranju sa naseljima i dobrima. Krajem 1347. godine car Dušan i carica Jelena posetili su Hilandar. Prisustvo ţena na Svetoj Gori je zabranjeno, ali su one zajedno sa decom boravile tamo za vreme opsade Katalanaca. Car Dušan je Hilandaru podario novac, obnovio manastirsku bolnicu. Carici Jeleni je dozvoljeno da postane drugi ktitor kelije Svetog Save u Kareji. Zahvaljujući darovima cara Dušana, Hilandar je postao najveće manastirsko vlastelinstvo u Srpskom carstvu.

Dušanov zakonik je donet u Skoplju 21. maja 1349. godine. Ima 135 ĉlanova, ali je pet godina kasnije dopunjen sa još 66 ĉlanova tako da ukupno ima 201 ĉlan. Zakonodavac je ţeleo da reši najaktuelnija pitanja u celoj drţavi. Prvih 38 ĉlanova se odnosilo na Srpsku crkvu. Crkveno pravo je takoĊe bilo regulisano Nomokanonom svetoga Save i Sintagmi Matije Vlastara. Od 39-62 ĉlana se utvrĊuju prava i obaveze vlastele. Sudije su bile duţne da sude po zakonu, a ne da sude po strahu od cara. Car Stefan Dušan je umro 20. decembra 1355. godine, još uvek mlad i u punoj snazi. Uzrok smrti nikada nije utvrĊen ali se govorilo o trovanju, moţdanom udaru i ĉak epilepsiji. Sahranjen je u svojoj zaduţbini manastiru Svetih ArhanĊela kod Prizrena. Posle Dušanove smrti Srpsko carstvo je postepeno poĉelo da se raspada. Kada su 1927. godine vršena arheološka iskopavanja na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je naĊen mermerni grob za koji je ustanovljnjno da je carev. U grobu su pronaĊene ispreturane kosti koje su kasnije prenesene u crkvu Svetog Marka u Beogradu gde i danas poĉivaju. Stefan Uroš V Nejaki 1355 – 1371 Stefan Uroš V Nejaki je jedini sin i naslednik cara Dušana. Vladao je od 1355. do 1371, a zaduţbina mu je Manastir Matejĉa. On je poslednji vladar loze Nemanjića. U njegovo vreme slabi centralna vlast i oblasni gospodari se osamostaljuju. Posle smrti cara Uroša srpska drţava prestaje da postoji. Vladavina Uroša, sina cara Dušana, bila je gotovo u svakom pogledu suprotna vladavini njegovog roditelja. I sudbina i istorija ponekad igraju nemilosrdne igre. Tako je prvi potomak cara Dušana poneo nadimak Uroš Nejaki. Novi srpski car koji je titulu nasledio od oca nije uspevao da zaštiti svoju drţavu, ni od spoljnih napada, ni od unutrašnjih potresa. I kako je već bilo pravilo u srednjem veku, i Uroš je morao da vodi bitku za svoja nasledna prava. Najozbiljniji protivnik mu je bio Simeon Nemanjić, Dušanov polubrat. Iako je celokupna srpska vlastela i crkva stala na Uroševu stranu na drţavnom saboru u Skoplju 1357Simeon vojno daleko snaţniji sebi je dodelio carske dostojanstvene oznake i zavladao Epirom i Tesalijom 1359. Mladi Uroš je uz podršku svoje majke Jelene, drţavnog sabora odrţanog u Skoplju i Dubrovĉana uspeo je da spase svoje vladalaĉko nasleĊe. Ubrzo srpska drţava podelila na dva carstva, Uroševo i Simeonovo. U većem delu koji je obuhvatao sve stare srpske zemlje vladao je Uroš. Pretpostavlja se da je umro 2. ili 4. decembra 1371. godine, verovatno posle Mariĉke bitke, kao poslednji srpski car. Za vreme njegove vladavine, 1365. godine, za savladara je krunisan kralj Vukašin Mrnjavĉević sa oĉekivanjem da će njegovi potomci (Marko Mrnjavĉević) naslediti carski presto jer Uroš nije imao potomaka. Te godine Vukašinov brat Uglješa preuzima od carice Jelene (Uroševe majke) vlast u Seru. Posle velikih Dušanovih osvajanja, car Uroš postaje ţrtva bahatosti vlastele koja se naglo obogatila u prethodnim ratovima i pljaĉkama. Infrastrukturna nepovezanost novih teritorija carevine sa jezgrom oteţala je uspostavljanje reda i drţavnih instrumenata. Uroš Nejaki je proglašen za svetitelja 211 godina posle smrti. Njegove mošti se nalaze u fruškogorskom manastiru Novi Jazak[traţi se izvor]. Njegov lik i narodna tradicija o Vukašinu Mrnjavĉeviću, su posluţili kao osnovni motiv za istorijsku dramu Stefana Stefanovića iz 1825.godine pod imenom „Smrt Uroša V―.Pre njega ovaj motiv je pokušao da obradi Emanuel Kozaĉinski, a njegov rad je preradio Jovan Rajić pod imenom „Tragedija cara Uroša―, ali ta dela nemaju znaĉajnu knjiţevnu vrednost. Uroš je veoma mlad i neiskusan sa osamnaest godina nasledio presto u velikoj drţavi bez

unutrašnjeg jedinstva i ĉvršće povezanosti. Dušanov polubrat Simeon samovlasno se proglasio novim carem, pa je sabor u Skoplju 1357. godine za srpskog cara proglasio Uroša, a Simeon se odcepio od Epira i Tesalije napravio sebi drugu drţavu. To su poĉeli ĉiniti i drugi velmoţi, tako da je centralna vlast naglo oslabila. Nestalo je jezgro oko kojeg bi se pojedini krajevi ĉvrsto okpili i povezali u celinu, pa su kao mali delovi postali turski plen.Sin cara Dušana, poslednji potomak dinastije Nemanjića. Carovao u teško vreme raspada carstva srpskog. U Bici na Marici 1371. godineuĉestvovali su samo dva brata Mrnjavĉevića, gde su ih Turci potukli, posle ĉega godinama skoro i nije bilo većih bitaka sa Turcima sve do Kosovske Bitke 1389. godine u kojoj nisu uĉestvovale sve srpske oblasti. Krotak, poboţan i blag, on nije hteo silom potĉinjavati neobuzdane velikaše, meĊu kojima je najneobuzdaniji bio Vukašin, koji dobrome caru glave doĊe. Muĉeniĉki postrada dobri Uroš 2. decembra 1367. godine u trideset prvoj svojoj godini. Smrću cara Uroša 1371. godine ugasila se vladavina loze Nemanjića i otpoĉela agonija srpske drţave i naroda, vekovima sa raznih strana gaţenog, ali nikad satrvenog zahvaljujući baš duhovnoj snazi i nasleĊu koje mu je ostavila epoha Nemanjića. Od ljudi ubijen, on bi od Boga proslavljen. Njegove ĉudotvorne mošti poĉivale su u manastiru Jasku u Fruškoj gori, odakle su za vreme Drugog svetskog rata (1942. godine) prenete u Beograd i poloţene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara i despota Stefana [tiljanoviša. Za vreme ovoga dobrog cara sazidan je manastir Sveti Naum na Ohridskom jezeru; sazida ga Urošev velikaš Grgur. Lazarevići (1371-1427)

Car Lazar Hrebeljanović 1371 - 1389

Knez Lazar,koji je vladao od 1371 do 1389 god. u oblasti triju Morava, predstavlja jednog od najvaţnijih srpskih vladara u to vreme. Proslavio se uĉešćem u Kosovskoj bitci, u kojoj je i izgubio ţivot,ali koja ga je ujedno svrstala u red besmrtnika. O kneţevom ţivotu pre poĉetka vladavine i o njegovim precima, ne zna se mnogo. Prema oskudnim podatcima koji su zabeleţeni, knezev otac j e bio Pribac Hrebeljanović iz Prilepca kod Novog Brda. On je bio znaĉajna liĉnost na dvoru cara Dušana. Obavljao je posao logofeta, sluge ili peharnika. Na osnovu patronima Hrebeljanović, moţe se zakljuĉiti da se deda kneza Lazara zvao Hrebeljan, za koga ne postoje pouzdani istorijski podatci. Od bliţe porodice knez Lazar je imao i sestru Draganu,koja je bila udata za ĉelnika Musu. Inaĉe ime Lazar je jevrejskog porekla, ‖El’azar‖, što znaĉi ―Boţija pomoć‖. Knez Lazar je još kao mladić doveden u sluţbu na dvor cara Dušana, koji je ubrzo ocenio sposobnosti i vrline Lazareve, te ga je postavio za prvog u dvoru. Car Dušan ţeni Lazara svojom srodnicom Milicom, kćerkom kneza Vratka, potomka Nemanjića po Vukanu. Dao mu je i jedan deo drţave na upravljanje, gde su kneza Lazara svi voleli i poštovali. Knez Lazar je pokušao da nastavi tradiciju Nemanjića, ali mu dešavanja u zemlji nisu išla u prilog. Krizno vreme od smrti cara Dušana pa do uĉvršćenja na vlasti kneza Lazara, u još slobodnom delu Srbije unelo je surevnjivost u ponašanje i uzajamne odnose oblasnih gospodara. Pored tih unutrašnjih nesuglasica, sve se jaĉe osećala i opasnost od Turaka, koji su već zauzeli dobar deo srpske zemlje, pa su ĉak ĉesto upadali i u moravsku Srbiju kneza Lazara. Knez Lazar se titulisao kao ―gospodar svih Srba‖, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan. Crkva je priznala kneza Lazara za suverenog samodrţavnog vladara svih Srba, a takvim ga smatra i Carigradska patrijaršija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraća kao preuzvišenom knezu sve Srbije.K nez Lazar je postavio pitanje skidanja crkvene anateme sa Srbije kod odgovornih u Carigradu. Carigradski patrijarh Filotej poslao je jeromonahe Mateja i Marka da u Srbiji sveĉano objave skidanje anateme. Oktobra 1375 za srpskog patrijarha izabran je Jefrem, poreklom Bugarin, ali Hilandarac. Ţupan Nikola Altomanović je posle pokušaja da pomoću Venecije oduzme od Dubrovnika Ston i Pelješac, doţiveo slom. Uplitanje Venecije na obalama istoĉnog Jadrana pogodilo je ugarske interese. Zato je kralj Ludvig I, podstakao bosanskog bana Tvrtka i svog vazala,

kneza Lazara, da se obracunaju sa Nikolom Altomanovićem.1373 godine, ţupan Nikola je pobeĊen od strane udruţenih saveznika i pomoćne ugarske ĉete. Ţupan je uhvaćen u UŢicu i oslepljen,a njegove posede su podelili Tvrtko i knez Lazar. Knez Lazar je sa svojim srodnicima Musićima i zetom Vukom Brankovićem, dobio krajeve od Rudnika do Kosova. Knez Lazar je 1379 godine, napao Radića Rastislavića, i oduzeo mu Kuĉevo i Braniĉevo. Posle smrti kralja Ludviga, knez Lazar je napao Golubac i Beograd. Tako je oblast u kojoj je vladao, obuhvatala predele od izvorišta Morave do Save i Dunava, sa gradovima:Niš, Kruševac, Uţice, Novo Brdo i Rudnik. Braĉnim vezama je uĉvrstio svoje pozicije. Kćerku Maru je udao za Vuka Brankovića, Jelenu za ĐurĊa II Stracimirovića Balsića, trecu kćerku je udao za bugarskog velikaša Sismana, a ĉetvrtu za velikaša Nikolu Gorjanskog MlaĊeg. Kasnije se Olivera, najmlaĊa kćer,u dala za Bajazita. Kada je sultan Murat podigao vojsku na kneza Lazara i Srbiju, knez Lazar je sazvao velmoţe, podanike i prijatelje uoĉi bitke,da mu pomognu u odbrani Srbije. Neki vladari su se odazvali kneţevom pozivu, prvenstveno njegovi zetovi,i na Vidovdan 28.juna 1389 godine, izašli su na Kosovo polje da odbrane Srbiju od najezde Turaka. U tom boju je poginuo knez Lazar. Kneza Lazara i još nekoliko srpskih velmoţa uhvatili su Turci i posekli. Sahrana kneza Lazara nije mogla biti obavljena odmah nakon njegove pogibije, jer se njegovo telo nalazilo u rukama Turaka. Bajazit, naslednik sultana Murata, koji je posjekao kneza Lazara, drţao je kneţevo telo kao ratni trofej i sredstvo za pregovore i ucenu kneţeve porodice. U nametnutim uslovima porodici, da doĊe do tela, leţi kosovski poraz. Po završetku pregovora, kneţevo telo je predano porodici i ona ga je sahranila u Prištini, potom prenela u manastir Ravanicu, kneţevu zaduţbinu. Sahrana u Prištini je izvršena prvih dana meseca jula 1389. Po završetku treće godine od Lazareve sahrane, pristupilo se sveĉanom otvaranju knţzeva groba. Tada je utvrĊeno da telo nije podleglo truleţi i da je sveto. Stefan Lazarević1402 – 1427 Knez Stefan Lazarević, ili Despot Stefan, je sin Cara Lazara i carice Milice. RoĊen je 1377 god. Na poĉetku svoje vladavine (1393. godine), Stefan je nosio titulu kneza. Tek što je napunio 16 godina, majka mu je predala drţavu na upravljanje i povukla se u svoju zaduţbinu, Ljubostinju. Srpski Despot je postao 1402. godine. Priznavši vrhovnu vlast sultana Bajazita I, knez Stefan Lazarević uĉestvuje u bitkama: na Rovinama (1395. godine), kod Nikopolja (1396. godine), u bosanskom pohodu (1399. godine), i u bici kod Angore (1402. godine). Po povratku iz Carigrada, gde 1402. dobija titulu despota, najviše vizantijsko dostojanstvo posle carskog, na Kosovu kod Tripolja ga saĉekuje i napada sestrić ĐuraĊ Branković. Porodiĉni sukobi će trajati sve do 1412. kada je ĐurĊa Brankovića i despota Stefana Lazarevića uspela da izmiri Marija Branković, starija sestra despota Stefana Lazarevića i majka ĐuraĊa Brankovića. Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd svojim glavnim gradom i uveo ga u red vaţnih evropskih knjiţevnih centara, bio je ugarski vazal i ĉlan evropskog viteškog reda. Kada je ugarski kralj, Ţigmund Luksemburški, obnovio Red Zmaja (1408. godine), Stefan Lazarević je bio, posle Sigismunda, prvi meĊu osnivaĉima, dvadeset dvojicom uglednih evropskih vitezova. Osim toga, kralj Sigismund (Ţigmund) je despotu darovao mnogobrojna dobra po Ugarskoj: u Sremu mu je darovao gradove Kupinik (Kupinovo), Zemun, Mitrovicu (Sremska Mitrovica) i Slankamen, a u torontalskoj ţupaniji u Banatu beĉejski (Novi Beĉej) i beĉkereĉki (Zrenjanin) spahiluk, a despot je takoĊe postao i veliki ţupan torontalske ţupanije (1404. godine).

Dalje, despot je dobio posede u okolini Debrecina u središnjem delu Ugarske. Posed se sastojao se od samog grada Debrecina, trgovišta Besermenj i 34 sela u okolini ta dva mesta u biharskoj i susednoj sabolĉkoj ţupaniji; a u istoĉnoj Ugarskoj, u satmarskoj ţupaniji, koje je obuhvatalo je manje naselja, svega 15 sela i pustih selišta, ali je zato imao vaţne trgovaĉke i rudarske gradove Satmar, Nemci, NaĊbanju (Rivulus Dominarum) i Felšebanju (Medius Mons). Despotu je bilo povereno i upravljanje satmarske ţupanije. Godine 1408. despotov mlaĊi brat Vuk Lazarević, koga su podrţali setrići Brankovići, obraća se sultanu Sulejmanu za pomoć protiv Stefana. Posle dugih i kravavih borbi Vuk Lazarević i sestrić Lazar Branković ginu 1410. godine, sultan Sulejman 1411. godine, a Grgur Branković umire kao monah Gerasije. Preţiveli su samo ĐuraĊ Branković i despot Stefan Lazarević. Kada je despot Stefan 1413. godine porazio sultana Musu ispod Vitoše, od novog sultana Mehmeda I dobio je Srebrnicu u Bosni i oblast izmeĊu Sofije i Niša. Ubrzo zatim Balša III, sin Jelene Balšić i despotov sestrić, prelazi u Srbiju i ujaku, despotu Stefanu, predaje na upravu Zetu. Tako se u prvoj ĉetvrtini XV veka ujedinjuju stare srpske oblasti kojima su vladali despot Stefan Lazarević, ĐuraĊ Branković i Balša III. Kako nije imao dece, 1426. godine na saboru u Srebrenici proglašava sestrića ĐurĊa Brankovića za svog naslednika. Despot Stefan Lazarević je iznenada umro od moţdanog udara u toku lova, 1427. godine kod mesta Crkvine zaseoku sela Markovac, opština Mladenovac u severnoj Šumadiji. Kontroverza oko toga je li despot Stefan Lazarević sahranjen u Manasiji ili Koporinu nije razrešena. Oba manastira su njegove zaduţbine. Srpska pravoslavna crkva je zvaniĉno potvrdila da su mošti u Koporinu despotove. Kasnije je DNK analizom utvršeno da je u Manasiji sahranjen bliski srodnik kneza Lazara i to je senzacionalistiĉki predstavljeno kao siguran dokaz da je u pitanju despot Stefan. MeĊutim, na osnovu istorijskih izvora nije sporno da je u Manasiji sahranjen drugi sin kenza Lazara, despotov brat Vuk, ĉiji DNK je mogao biti pronaĊen tamo. Mošti u Koporinu pokazuju aberacije kostiju koje su tipiĉne za osobu sa povredama koje su posvedoĉene kod despota Stefana, a kod ostataka iz Manasije ih nema. S druge strane, logiĉnije bi bilo da je despot sahranjen u najvećoj i najznaĉajnijoj svojoj zaduţbini, što Resava neosporno jeste. Resavska škola U svojoj zaduţbini, manastiru Resava (sada Manasija) organizovao je Resavsku prepisivaĉku školu, evropski centar za prevoĊenje i prepisivanje knjiga. Manastir Koporin kod Velike Plane izgradio je 1415. godine u ĉast svog povratka iz bitke kod Angore, kao i izlaska svoje sestre Olevere iz sultanovog harema (zakaluĊerila se). Dvaput godišnje: 1. avgusta, na dan njegove smrti i 15. avgusta na dan slave ovog manastira, ćivot u Koporinu za koji se smatra da sadrţi despotove mošti se otvara. Osim biografskih radova, a posebno, Zakona o rudniku Novo Brdo (1412), Stefan Lazarević je pisao i knjiţevne radove: Pohvala knezu Lazaru (1389); Natpis na mramornom stubu na Kosovu (1404); Slovo ljubve (1409), poetsko pismo mlaĊem bratu Vuku (Lazareviću) verovatno upućeno kao poziv na pomirenje. Imao je ogromnu biblioteku u kojoj je osim bogoslovskih i pouĉnih tekstova bilo filozofskih spisa i knjiga iz istorije i poezije. Njegova zaduţbina manastir Resava, sada Manasija, bila je umetniĉko stecište slikara, pisaca, pesnika, pripovedaĉa srednjovekovne Evrope. Ĉitao je i pisao na staroslovenskom, prevodio sa grĉkog i vladao je latinskim jezikom. Najznaĉajniji despotov knjiţevni rad, poetska poslanica, Slovo ljubavi jedan je od najlepših tekstova srpske knjiţevnosti, ima deset strofa ĉiji inicijali daju akrostih: Slovo ljubve.

Ţivot despota Stefana od Konstantina Filosofa pokazuje da su, u vreme kad je ţivotopis pisan, u krugu knjiţevnih ljudi oko despota Stefana bili poznati ne samo Platonova i Aristotelova filosofija i uĉenja Herma Trismegista, nego i Plutarhov Ţivot Aleksandrov. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, na dan 1. avgusta (19. jula po julijanskom kalendaru), zajedno sa njegovom majkom, Svetom knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom (Velikoshimnicom Jefrosimijom). Despot Stefan je umro 1427 god. i sahranjen je u Manasiji. Brankovići (1427-1456)

Despot ĐuraĊ Branković 1427 1456

ĐuraĊ Branković, srpski despot (roĊ. 1377, vladao 1427-1456), drugi sin Vuka Brankovića i Mare, ćerke kneza Lazara. Nosio je ime po svecu (ĐorĊu Kapadokijskom), kao i njegov unuk ĐorĊe Branković, iako nisu imali isto prezime, već su se po imenima oĉeva prezivali jedan Vuković, a drugi Stefanović. Od vremena Mavra Orbinija (1601. godine), istorija njihovu porodicu naziva Brankovićima. ĐuraĊ je u poĉetku bio na strani svog ujaka, despota Stefana. Posle bitke kod Angore (1402. godine), izmeĊu njih je došlo do razlaza i sukoba. Gonjen od Stefana zbog svojih veza sa Turcima, ĐuraĊ je pobegao sultanu Sulejmanu, nasledniku Bajazita, i sa turskom vojskom pošao protiv njega. Iz borbi koja je usledila na Kosovu (21.11. 1402.), Stefan je izašao kao pobednik. Otada je ĐuraĊ vodio turkofilsku, a despot Stefan ugrofilsku politiku u Srbiji. Posle smrti kneginje Milice (1405. godine), ĐurĊu se pridruţio i mlaĊi Stefanov brat Vuk, koji je traţio za sebe pola drţave. Uz pomoć sultana Sulejmana, oni su postigli znatne uspehe i dobili juţni deo Srbije. Kada se protiv sultana Sulejmana podigao njegov brat sultan Musa, Vuk Lazarević je poginuo od ruke Musinih ljudi, kaţnjen radi izdaje (1410. godine), a ĐuraĊ se, majĉinim posredovanjem, pomirio sa ujakom (1412. godine). Kao zapovednik srpske vojske, ĐuraĊ je rešio, u odluĉnoj bici pod Vitošem (1413. godine), borbu izmeĊu Muse i brata mu sultana Mehmeda I, napavši i pobedivši prvog. Godinu dana posle toga (1414.), uzeo je za ţenu Jerinu (Irinu) Kantakuzen. Jerina mu je bila druga ţena, ime prve ţene nije saĉuvano (ţena sa kojom je imao ćerku Jelenu i verovatno ćerku Maru), dok je Jerinom imao ĉetiri sina i još jednu ćerku Katarinu. Od 1422. do 1426. ĐuraĊ se duţe zadrţavao u Zeti, gde je jedno vreme ratovao protiv Mleĉana. 1426. godine se spominje njegov sveĉani doĉek u Dubrovniku. Te iste godine, na drţavnom saboru u Srebrenici, ĐuraĊ je bio proglašen za naslednika despota Stefana. MaĊari su priznali tu odredbu, ali su kao cenu za nju traţili obavezu, da će im se, posle smrti Stefanove, predati Maĉva sa Beogradom i grad Golubac. Posle Stefanove smrti (19. jula 1427.), ĐuraĊ je postao srpski despot. Izgubivši Beograd, on je podigao na Dunavu novi grad - Smederevo (zbog toga je nazvan ĐuraĊ Smederevac), izmeĊu 1427. i 1430. Golubaĉki vojvoda Jeremija nije hteo predati svoj grad MaĊarima, nego ga je dao Turcima. MaĊarski kralj je despotu ĐurĊu poklonio posede u tadašnjoj MaĊarskoj, u kojima su se nalazila sledeća mesta: Zemun, Slankamen, Kupinik (Kupinovo) i Mitrovica (Sremska Mitrovica) u Sremu, Stari Beĉej (Beĉej), Kulpin, Ĉurug, Sveti Petar, Perlek, Peser i Petrovo Selo (Baĉko Petrovo Selo) u Baĉkoj, Beĉej (Novi Beĉej), Araĉ, Veliki Beĉkerek (Zrenjanin) i Vršac u Banatu. Kao i njegov prethodnik, Stefan Lazarević, i despot ĐuraĊ je na svoje posede

u MaĊarskoj naseljavao Srbe. Pored pomenutih poseda na podruĉju današnje Vojvodine, despot je dobio još mnoga mesta u drugim delovima tadašnje Ugarske. Zabeleţeno je da je u Araĉu ţiveo despotov ĉinovnik Brajan, a u Apatinu Nikola Peretić. Nateran od strane Turaka, ĐuraĊ je priznao, pored maĊarske, i tursku vrhovnu vlast, i plaćao im je godišnje 50.000 dukata kao danak. Dugo je vodio politiku odanosti i prema Turcima i prema MaĊarima. Njegova kćer, Mara, postala je ţena sultana Murata II (1435.), a druga mu se kćer, Katarina, udala za grofa Ulriha III Celjskog, roĊaka maĊarskog kralja Sigismunda. Posle smrti Sigismundove (u decembru 1437.), Turci su pripremili veliki napad protiv Srbije i MaĊarske. Gotovo cela Srbija, osim Novog Brda, je bila osvojena (1439. godine), a Smederevo je, takoĊe, zauzeto. Da bi spreĉio stvaranje nove lige, sultan je ponudio ĐurĊu mir (1456. godine), ustupajući mu delove Srbije severno od Kruševca. MeĊutim, Turci su iste godine preko Srbije sa velikom vojskom krenuli na MaĊare. Despot je prešao u Beĉkerek (Zrenjanin), a njegova vojska je junaĉki odbila sultana kod Smedereva. I turska opsada Beograda se završila neuspehom. Te zime (24.12. 1456.), završio je despot svoj ţivot; sahranjen je u Krivoj Reci ispod Rudnika. Lik i delo Ceo svoj dugi vek (ţiveo je preko osamdeset godina), ĐuraĊ je proveo u ratnim okršajima, pa je, godinu dana pred smrt, izgubio tri prsta na desnoj ruci braneći se maĉem od konjanika zapovednika Beograda, Mihaila SilaĊija (Svilojevića iz starih srpskih letopisa i narodnih pesama). Taj „trpenija venac― primio je „v pribliţenih ţitija koncu― (kad se pribliţio kraj ţivota). Rana mu, izgleda, nikako nije mogla da zaraste i od nje je i umro. Bio je nesrećan ĉovek i toga je bio svestan. Franjevcu Jovanu Kapistranu (1385-1456), koji ga je nagovarao da ostavi veru predaka, odgovorio je: „Narod moj veruje da sam mudar, mada sreće nemam. A ti sad traţiš od mene da uĉinim nešto po ĉemu bi moj narod pomisliti mogao, da sam u starosti pameću pomeo―. Oglašavan od MaĊara i od zapadnjaka za izdajicu, zbog svog drţanja u doba kosovske bitke iz 1448. godine, „smiderski gospodin― ĐuraĊ je od Jurija Barakovića (u „Vili Slovinki―, 1613.), stavljen u pakao, u „srce zemlje―, u „donju propast―. Legendu o izdajstvu prihvatilo je, na neobjašnjiv naĉin, naše narodno predanje, ali je nju vezalo za ĐurĊevog oca, Vuka Brankovića, i za kosovsku bitku iz 1389. god. O ĐurĊu nije stvoren kult, pa prema tome nema biografije ni crkvenih pesama njemu posvećenih. U staroj srpskoj knjiţevnosti saĉuvana su dva spisa o tome kako je ĐuraĊ 1453. godine preneo mošti apostola Luke u Smederevo. Pisci su savremenici toga oĉajniĉkog pokušaja despota — davljenika da spase sebe i svoju despotovinu, a mošti su slamka za koju se on hvata. Nad mrtvim telom despotovim nepoznati smederevski besednik drţao je krajem decembra 1456. godine posmrtni govor, koji dolazi meĊu najlepše i najpotresnije stare srpske tekstove. Imao je nesumnjivo najburniji ţivot od svih srpskih vladara i postao je jedna od najtragiĉnijih liĉnosti srpske istorije. Lik despota ĐurĊa postoji na njegovoj povelji svetogorskom manastiru Esfigmenu iz 1429. godine. Prikazana je cela porodica despota ĐurĊa. Lik despota ĐurĊa nalazi se i na novcu. Lazar Branković 1456-1458 1456-1458, sin ĐurĊa Brankovića.

Lazar Branković (1421-1458), despot srpski i vladar

On je bio jedino muško dete ĐurĊa koje nije bilo oslepljeno. Nosio je titulu despota još od svoje ţenidbe sa Jelenom Paleolog 1446. godine. Lazar Branković preuzima vlast posle smrti ĐurĊa Brankovića 1456. godine.

Politika koju vodi mladi Lazar je bila sliĉna onoj koju je vodio njegov otac za ţivota. Despot Lazar je okonĉao pregovore sa Turskom, koje je njegov otac poĉeo. Sklopio je januara 1457. godine ugovor o obnavljanju vazalnih obaveza prema Turskom Carstvu. Bio je duţan da plaća godišnji haraĉ, nešto manji nego u ĐurĊevo vreme, jer nije drţao Novo Brdo. Za vreme vladavine mladog despota Lazara, veliku ulogu u srpskoj politici poĉinju da zauzimaju braća AnĊelović. Jedan od braće će kasnije promeniti veru i postati turski namesnik Mahmud AnĊelović. Drugi od braće AnĊelovića, Mihailo je poĉeo da sluţi za vreme despota ĐurĊa, da bi nastavio i za vreme njegovog sina. On je bio glavni posrednik u sklapanju primirja sa Turskom i obnavljanju vazalnih veza Lazara Brankovića i Mehmeda II Osvajaĉa. Tako je sultan Mehmed II Osvajaĉ sklopio sa despotom Lazarom januara 1457. godine ugovor po kome se obavezao da vrati despotu Lazaru oĉeve posede. Pored vezanosti sa Turskom, despot Lazar je bio i ugarski vazal, jer je tako ĉuvao severnu granicu despotovine. Tako je ugarski kralj Ladislav V pomagao despota Lazara. Despot je, koristeći meteţe u Ugarskoj, osvojio Kovin i druge dunavske tvrĊave sa leve strane reke. U pobedonosnom trijumfu, zaustavio ga je Mihailo SilaĊi, pobeĊujući ga i potiskujući ga prema Tamišu. Situacija u Despotovini se dodatno komplikuje smrću Jerine Kantakuzin. Tada se protiv mladog despota podigla opozicija koju je predvodio Jerinin brat Toma Kantakuzin. U meĊuvremenu, Mehmed II se više nije suzdrţavao od napada na Srbiju. Prve vesti o gomilanju turske vojske na srpske granice su stigle despotu Lazaru decembra 1457. godine. On je odmah javljao ugarskom kralju Ladislavu da mu pošalje vojsku da bi branio despotovinu. MeĊutim u tim pregovorima, iznenada je umro 20. januara 1458. u Smederevu. Imao je manje od ĉetrdeset godina. Pošto despot nije imao muške dece, samo ćerke: Mariju, Jerinu i Milicu, posle njegove smrti postavilo se pitanje naslednika. Poĉetkom februara 1458. godine zemljom je upravljalo namesništvo koje su saĉinjavali braća AnĊelović. Stefan Branković 1458-1459 Posle smrti Lazara Brankovića, u Srbiji je izabran trijumvirat koga su ĉinili Mihailo AnĊelović, kao despotov gubernator, udovica despota Lazara, despita Jelena Paleolog i slepi Stefan Branković. Posle raznih peripetija, odluĉeno je da vlast pripadne najmlaĊem sinu ĐurĊa Brankovića, despotu Stefanu Brankoviću. RoĊen je 1425 a umro 9. oktobra 1476. Za ţivota je Stefan bio oslepljen i jedno vreme je ţiveo povuĉeno. Po stupanju na despotski tron, suoĉio se sa najezdom Turaka, koje je Mehmed II pripremao još za ţivota despota Lazara. Stefan Slepi je vladao zajedno sa svojom snahom. Stupio je odmah u diplomatske odnose sa ugarskim dvorom, traţeći pomoć. Ugari su mu predlagali da despotovinu prepusti njima na odbranu, a za uzvrat dali su mu neke posede u juţnoj Ugarskoj. DogaĊaji u Smederevu su odmah pokrenuli Turke na akciju. Situacija u Smederevu je uticala na to da i strani vladari bace svoje prste na Srpsku Despotovinu. Prvi je poĉeo to da primenjuje bosanski kralj Stefan Tomaš. Posle sporazuma sa Ugarima, prvi je došao sa svojih 8.000 vojnika Mihailo SilaĊi i rasporedio se duţ Dunava, nastojeći da spreĉi mogući prelaz Turaka preko reke. MeĊutim, u takvim okolnostima Srpska Despotovina je poĉela praktiĉno da se predaje, prepuštajući svoje

zemlje tuĊinima da je brane. Turci su krenuli na Srbiju marta 1458. Sa sobom su zajedno vodili slepog Grgura Brankovića, u nameri da ga dovedu na despotski presto. Ostali su samo neosvojeni Golubac i Smederevo. Liĉnost despota Stefana je poĉela da pada u zaborav. Bosanski kralj Stefan Tomaš je na saboru u Trebinju ponudio rešenje oko Smedereva. Ponudio je da se ćerkom umrlog despota Lazara, Jelaĉom oţeni njegov sin Stefan Tomašević, planirajući da tako u miraz dobije i ostatke despotovine. Ugarski kralj se saglasio sa ovom odlukom, ne pitajući srpskog despoita Stefana. 1. aprila 1459. obavljeno je venĉanje Stefana Tomaševića i Jelaĉe, pa je tako u miraz bosanski kralj dobio i Srpsku Despotovinu. Despot Stefan je zbaĉen sa trona 8. aprila 1459, a zatim je napustio Srbiju. Zbaĉeni despot Stefan Branković potom odlazi u Budim, pa zatim kod sestre, grofice Katarine Celjske, a zatim u Dubrovnik. Odatle je otišao u posetu Skender-bega u Albaniju, gde se 1460. oţenio Angelinom Arijanitom. Iz tog braka mu se rodio sin ĐorĊe i još dvoje mlaĊe dece (Jovan i Marija). Pred kraj ţivota boravi u Veneciji, da bi se na sam kraj ţivota našao u oronulom zamku kraj Udina, koji je nosio naziv Beograd, a bio je poznat i pod imenom Friuli. Ĉesto bolestan, provodio je dane u bedi, i moleći za pomoć. Pisao je pisma gospodarima po Italiji. Sve do smrti je ţiveo od milostinje koju su mu slali Mleĉani, Dubrovĉani i Papa. Umro je 9. oktobra 1476. u istom zamku. Kotromanići (1459) Stefan Tomašević 21.03.1459-30.06.1459 Stefan Tomašević(Kotromanić) je bio poslednji srpski despot Srbije (21.03.1459-30.06.1459) i kralj Bosne(10.07.1461-jun 1463),koji je pripadao dinastiji Kotromanića.Tokom svoje kratkotrajne vladavine je pred nadmoćnom otomanskom vojskom bez borbe predao Smederevo i srpsku despotovinu,a potom i kraljevinu Bosnu posle opsade Kljuĉa.Predao se Mahmud paši AnĊeloviću uz obećanje da će mu biti pošteĊen ţivot,ali je bio izveden pred sultana Mehmeda IIu Jajcu i tu je na licu mesta pogubljen po njegovoj naredbi. Stefan Tomašević je bio najstariji sin kralja Bosne Stefana Tomaša(1443-1461) iz njegovog prvog braka sa Vojaĉom.Pored njega,Stefan je iz tog braka imao još dva sina nepoznatih imena.Stefan Tomaš je 1444.godine oterao svoju prvu suprugu i 1446.godine se oţenio Katarinom Kosaĉom,ćerkom hercega Stefana Vukĉića Kosaĉe.Sa njom je imao dvoje dece: Katarinu,koju su 1463.godine uhvatile Osmanlije i prevele u islam Ţigmunda,koga su 1463.godine uhvatile Osmanlije i prevele u islam kao Isaka,sandţak bega(umro u Maloj Aziji krajem XV veka) Stefan Tomašević je bio oţenjen Jelenom Branković i sa njom najverovatnije nije imao dece ili su ona,ako ih je bilo,zarobljena 1463.godine i tom prilikom su ili pogubljena kao Stefan i njegov stric Radivoj ili su prevedena u islam poput Stefanovog brata i sestre. Jelena Branković je bila ćerka despota Lazara Brankovića(1456-1458) i Jelene Paleolog,ćerke despota Moreje Tome Paleologa(savladar 1428-1449,1449-1460) brata vizantijskih careva Jovana VIII(1425-1448) i Konstantina XI(despot 1428-1449,14491453).Ona se posle Stefanovog pogubljenja u Jajcu sklonila u Dubrovnik,potom u današnju Italiju,da bi na kraju otišla kod svoje tetke Mare na njen dvor u Jeţevu kraj Soluna u kome je i umrla posle 1498.godine. Stefan je 21.03. stigao u Smederevo i preuzeo vlast,a 01.04. je obavljena njegova ţenidba sa Jelenom Branković,a kao podrška mu je stigao i mali odred iz kraljevine MaĊarske.MeĊutim svega nekoliko nedelja kasnije pred Smederevom se pojavila otomanska vojska na ĉijem se ĉelu nalazio Mehmed II Osvajaĉ.Iako je Smederevski Grad bio odliĉan utvrĊeni objekat

podignut po uzoru na Carigrad, koji je bio u mogućnosti i da sa malom posadom dugo odoleva opsadi, novi despot se odluĉio na pregovore sa sultanom. Postignut je dogovor po kome je despot sa suprugom,stricem i ĉlanovima porodice mogao slobodno da napusti grad,maĊarski vojnici su morali da se predaju,a Osmanlije su preuzele tvrĊavu.Pad Smedereva bez borbe je izazvao pravo zaprepašćenje širom Evrope u kojoj su se nadali da će se u Smederevu pruţiti junaĉki otpor poput onog u Carigradu.Zbog toga su Stefan i njegov stric Radivoj optuţeni za izdaju hrišćanstva i kukaviĉluk.MeĊutim despot Stefan je unapred upozoravao da će ako na dobije traţenu pomoć od hrišćanskih zemalja za odbranu Smedereva i Despotovine biti primoran da preda grad Osmanlijama,ali nije dobio nikakvu pomoć osim manjeg odreda iz MaĊarske,pa ĉak ni naznaku da pomoć stiţe ni sa jedne strane. Treba imati u vidu da je bilo jasno i pre predaje,da se Smederevo borbom ne moţe spasiti.Prvi razlog je bila jasna brojĉana nadmoć otomanske vojske.Drugi razlog je bilo postojanje turkofilske stranke u samom utvrĊenju koja je u nekom trenutku opsade mogla da pusti Osmanlije u grad,kao što se već desilo u Golubcu koji je 1427.godine predat Osmanlijama,iako je trebao da bude vraćen kraljevini MaĊarskoj.Ova stranka je dodatno ojaĉala zbog ĉinjenice da je novi despot bio sin kralja Bosne sa kojim je postojao sukob oko Srebrenice i koji je iskoristio smrt despota Lazara da preuzme 11 tvrĊava koje su se nalazile u sastavu despotovine Srbije.Zbog svega ovoga despot Stefan se odluĉio da preda grad i pokuša da pruţi otpor Osmanlijama na nekom drugom mestu i u nekom povoljnijem trenutku,umesto da pokuša da junaĉki pogine u borbi koja bi se vrlo verovatno okonĉala vrlo brzo izdajom i njegovim zarobljavanjem. Srbija pod Osmanskom okupacijom (1459-1804) Srbija u vreme otomanskog carstva Bitka na Kosovu je definitivno rešila sudbinu Srbije, jer nakon nje u zemlji više nije bilo sile koja bi mogla da se suprotstavi Turcima. To je bio nestabilan period u kome su vladali sin i naslednik kneza Lazara despot Stefan Lazarević, koji je bio pravi vitez evropskog tipa, vojskovoĊa i pisac, a zatim njegov roĊak ĐuraĊ Branković, koji je prestonicu drţave preselio na sever, u novoizgraĊeni grad Smederevo. Turci su nastavili svoja osvajanja sve dok nisu uspeli da zauzmu celu teritoriju srpske drţave 1459. godine, osvojivši Smederevo. Srbija je bila pod vlašću Otomanske carevine skoro pet vekova, Turci su se naroĉito okomili na srpsku aristokratiju, istrebljujući fiziĉki društvenu elitu. Pošto je Turska carevina bila islamska drţava teokratskog tipa, u kojoj su hrišćanski Srbi bili narod drugog reda, izloţeni nasilju, poniţavanju i eksploataciji, srpski ţivalj je napuštao razvijena i urbanizovana rudarska, zanatska i trgovaĉka središta i povlaĉio se u nepristupaĉne planine, baveći se uglavnom stoĉarstvom. Evropske sile, naroĉito Austrija, vodile su brojne ratove protiv Turske. Na njihovoj strani su bili Srbi, koji su im pomagali, iako su ţiveli pod turskom vlašću. Tokom Tursko-austrijskog rata (1593-1606) Srbi su 1594. podigli ustanak u panonskom delu Turske, u Banatu, koja im se osvetila spaljivanjem tela Svetog Save – najveće srpske relikvije, koju su poštovali ĉak i muslimani srpskog porekla. Drugo ţarište otpora Turcima stvorili su Srbi u Hercegovini, ali su sklapanjem mira izmeĊu Turaka i Austrije bili prepušteni turskoj odmazdi. Taj redosled dogaĊaja je postao uobiĉajen tokom narednih vekova. Seoba srba U Velikom ratu (1683 – 1690.) izmeĊu Turske i Svete lige uz papinu pomoć uĉestvovale su Austrija, Poljska i Venecija. One se podsticale Srbe na bunu protiv turske vlasti. Uskoro je ceo zapadni Balkan bio zahvaćen ustancima i gerilom od Crne Gore, preko Dalmacije i Podunavlja do Stare Srbije (Makedonija, Raška, Kosovo i Metohija). Kada je austrijska vojska poĉela da se povlaĉi iz Srbije, pozvala je i srpski narod da se povuĉe sa njom, na njenu

teritoriju. Birajući izmeĊu turske osvete i ţivota u jednoj hrišćanskoj carevini, mase Srba su napustile svoju postojbinu i 1690. godine, pod voĊstvom svog patrijarha Arsenija Ĉarnojevića krenule na sever. Tada su mnoge oblasti na jugu Balkana ostale depopulisane, što su Turci koristili da islamizuju Rašku oblast, Kosovo i Metohiju i delimiĉno Makedoniju. Tada je poĉeo proces ĉije se posledice osećaju i danas. Kada je srpska etniĉka teritorija, 1716-1718, od Dalmacije, preko Bosne i Hercegovine do Beograda i Podunavlja opet postala poprište novog austijsko-turskog rata, koji je vodio princ Jan Sobjeski, Srbi su uzeli uĉešće u borbi na strani Austrije. Turska je tada, tzv. Poţarevaĉkim mirom izgubila sve teritorije u Podunavlju, severnu Srbiju i severnu Bosnu, delove Dalmacije i Peloponez. Po odredbama Poţarevaĉkog mira 1718. godine Habzburško monarhija je (izmeĊu ostalog) od Osmanskog carstva dobilo i Beograd sa severnom Srbijom. U Srbiji je 1717-20. privremena vojna uprava na ĉelu sa grofom Odvijerom. Od 1720. graĊanska uprava – Administracija Srbije (iliti Beogradska administracija), koja je (Srbija) bila liĉno Carevo vlasništvo. Na ĉelu administracije (zvaniĉna titula je "predsednik administracije" a nezvaniĉna "guverner") je princ od Virtemberga sa po 2 savetnika (graĊanin+vojnik) za administrativnu i za sudsku vlast. Od 1733-36. guverner Srbije je general Maruli a od 1736. feldmaršal de Valis (obojica grofovi). Administrativna i sudska vlast bile su u vojnim a finansijska u komorskim rukama. Vojna vlast je bila potĉinjena Dvorskom ratnom veću a komorska – Dvorskom komorskom veću. Administracija Srbije dosta je zavisila od odobrenja koja su slata iz ovih veća, ali im je ponekad neke odluke i samo stavljala do znanja. Istoĉna Srbija, iako se ubraja pod Kraljevinu Srbiju, stoji pod administrativnom upravom Temišvara tj. Tamiškog Banata. Zemlja je podeljena na 11 distrikata/okruga/provizorata (+7 u I Srbiji) koji se dele na kneţine a ove na sela. Distriktom upravlja provizor uz pomoć išpana (kao prvog pomoćnika i zamenika) i 2-3 ibrajtera, kneţinama oborknezovi a selima knezovi. Provizor vrši administrativnu, sudsku, policijsku i finansijsku vlast. Oborknezovi i knezovi su zadrţani iz turskih vremena dok su ostali novodovedeni ĉinovnici koji dobijaju plate iz drţavne blagajne. 1/3 sela u Srbiji je pusto. Plaćaju daţbine komori (glavna – porez na zemljište) pošto je u Srbiji jedini feudalac drţava. Osim "komorskih" postoje i "hajduĉka" sela. Beograd je poseban: ima nemaĉku i srpsku opštinu; Srbi imaju svoj zbor uglednih ljudi i opštinski odbor sa knezom/birovom koji je i sudija. Sedište vojske je u Beogradu gde su smešteni grenadiri i pešadija. Još 3 konjiĉke divizije rasporeĊene su po Šapcu, Valjevu, Rudniku i Jagodini. Pored toga postoji i srpska milicija koja je organizovana u kapetanate po selima (nisu spojena u teritorijalnu celinu) i kojoj je na ĉelu oberkapetan Vuk Isaković. "Hajduĉka" sela nalaze se uglavnom uz granicu i ima ih razliĉiti broj po distriktima (od 2 do 15). Uţivaju odreĊne povlastice a treba da ĉuvaju granicu, putnike i skoroteĉe. Novim ratom i tzv. Beogradskim mirom Turska je uspela da povrati skoro sve što je prethodnim izgubila. Lokalno srpsko stanovništvo opet je pogodilo ratno razaranje, progoni i odmazde. Poslednji austrijsko-turski rat bio je tzv. Dubiĉki rat (1788-1791), u kome je opet Austrija pozivala hrišćane u Bosni da se dignu na ustanak. Nakon njega novih sukoba više nije bilo sve do dvadesetog veka i propasti obe carevine. Vladari obnovljene Srbije ĐorĊe Petrović KaraĊorĊe 1804-1813 ĐorĊe Petrović KaraĊorĊe, roĊen je najverovatnije 16. novembra (po starom kalendaru

3.novembra) 1762. godine (po nekim podacima 1752.) u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na ĐurĊic, od oca Petra i majke Marice. Kaţemo najverovatnije, jer se za godinu roĊenja pominju period od 1749. do 1770. godine. Poreklo Njegovi preci potiĉu iz crnogorsko-hercegovaĉkih brda, od Vasojevića, odakle se njegov deda Jovan sa svoja dva sina doselio u Šumadiju, posle austrijsko-turskog rata 1737-39. Prezime mu je po ocu Petru. KaraĊorĊe potiĉe iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Ţivković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva ĉesto menjao spahije i mesto boravka, obzirom da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je ĐorĊe stasavao i sluţio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala. Ženidba i emigracija u Austriju 1785/86.godine ĐorĊe Petrović se ţeni Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je ĐorĊe oteo i uĉinio svojom ţenom. Posle ţenidbe nije dugo ostao u Srbiji, odakle predvodi zbeg, najverovatnije zbog neslaganja sa pravom prve braĉne noći (nije hteo da dozvoli da Turĉin provede sa njegovom ţenom prvu braĉnu noć kako su pravila nalagala). Postoji verzija i da je navodno ubio Turĉina. U tom zbegu se desio dogaĊaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike meĊu istoriĉarima - oceubistvo. Najverovatnija priĉa je da je njegov otac, koji je godinama sluţio kod Turaka, u jednom trenutku odluĉio da nagovori sve da se vrate i nastave da ţive kao do sada, sluţeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majĉino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaţe i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku, uĉinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, KaraĊorĊe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva i naroda dobio. Austro-turski rat i povratak u Srbiju Pred kraj austro-turskog rata, 1787.godine, kod nas poznatijeg kao Koĉina krajina, KaraĊorĊe poĉinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je neoklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zakljuĉuje se mir, KaraĊorĊe dobija unapreĊenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajduĉku druţinu. 1793/94. dolazi do opadanja hajduĉije i ĐorĊe se povlaĉi i ţivi mirno sa porodicom u Topoli. Prvi srpski ustanak Na slici se nalazi oruţje koje je korišćeno u Prvom srpskom ustanku. Oruţje sa slike je pripadalo voĊi Prvog srpskog ustanka, KaraĊorĊu.Kraj 18-og i poĉetak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci ĉinili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjiĉara, gušenje svakog otpora dovode do udruţivanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune. Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi dogaĊaj, poznat kao seĉa knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u ĉuvenoj pesmi Poĉetak bune protiv dahija. Posecanjem viĊenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema. Na narodnom zboru u Orašcu KaraĊorĊe je izabran za voĊu ustanka i tako je stao na ĉelo izmuĉenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne moţe se taĉno reći kada je odrţan zbor u Orašcu, ali se uzima najĉešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar

1804. godine (2.februar po starom kalendaru). KaraĊorĊe je liĉno obilazio narod i dogovarao sa ostalim voĊama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uţivao je autoritet u narodu i meĊu drugim voĊama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa doĊe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede ĉesto nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin... Slom ustanka Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge meĊu ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. KaraĊorĊe uviĊa da je dalja borba uzaludna i odluĉuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1816. pridruţio grĉkom pokretu u ţelji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedniĉkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći izmeĊu 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. Obrenovići (1815-1842)

Knez Miloš Obrenović (1815 – 1839). i od (1858 – 1860).

Knez Miloš Obrenović (18. mart 1780. — 26. septembar 1860) vladao je Srbijom od (1815 – 1839). i od (1858 – 1860). godine. Bio je veliki drţavnik i diplomata. Jedan je od najzasluţnijih za dobar politiĉki status Srbije u Evropi. Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je 1810. godine, posle smrti svog brata po majci Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, KaraĊorĊe mu je poverio Uţiĉku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudniĉke, a zatim Poţeške i Kragujevaĉke nahije. Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na ĉelo Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu. Uĉestvovao je u najvaţnijim bitkama i liĉno vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pašaluku. Dogovor je ureĊen posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvaniĉno dobila nekoliko znaĉajnih povlastica. Miloš nije birao naĉina da uĉvrsti svoj poloţaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao. Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno došao KaraĊorĊe radi dogovora o organizovanju zajedniĉkog ustanka Grka, Srba i Bugara, Miloš je iz "drţavnih razloga" naredio da se KaraĊorĊe ubije. Upornom diplomatijom i uz mnogo politiĉkog takta, Miloš je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimiĉnoj unutrašnjoj samoupravi i slobodnoj školi, takozvani Hatišerif. Posebnim beratom Milošu je bilo priznato nasledno kneţevsko dostojanstvo. Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su poĉeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemaĉkoj, dok su, po kneţevom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inţenjeri. Privreda cele zemlje se unapreĊuje, tako što se novi stanovnici šalju u opustele oblasti i za to dobijaju znaĉajne poreske olakšice. MeĊutim, Milošev despotski naĉin vladanja uĉinio je da se starešinski sloj ujedini i postane

ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politiĉki protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne drţave, poznatiji kao "Sretenjski ustav". Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Na mesto njega, godine 1838. je donet jedan hatišerif, nazvan "Turski ustav". Ovim ustavom kneţeva vlast je ograniĉena Sovjetom (stari izgovor za „Savet―), sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti. Ne mireći se sa takvom podelom vlasti, Miloš je 1. juna 1839. godine bio prinuĊen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teško oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Miloševom mlaĊem sinu Mihailu. Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli KaraĊorĊevog sina Aleksandra, koji je vladao do 1858. godine. Nakon devetnaest godina izganstva, Miloš se vratio u Srbiju i zapoĉeo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860. Knez Milan Obrenović II 1839-1839 Milan Obrenović II (*21. oktobar 1819. u Kragujevcu; †8. jul 1839.) je bio 1839. godine knez Srbije kao prvi prestolonaslednik Obrenovića. Bio je stariji sin kneza Miloša I Obrenovića i kneginje Ljubice, brat kneza Mihaila. Iako je bio celog ţivota bolešljiv i nije ni imao redovno sistematsko obrazovanje, uspeo je da delimiĉno izgradi izvesne politiĉke poglede i shvatanja, ali je ipak bolest sušice vremenom spreĉila njegov razvoj i delatnost. Na presto je došao abdikacijom kneza Miloša (13. jun) i vladao je do 8. jula 1839. godine, kada je umro. Usled bolesti i suprotstavljanja Saveta Namesništva nije imao priliku da kao knez potpiše ni jedan akt. U istoriju Srba ušao je kao vladar sa najkraćim periodom vladavine (25 dana). Na prestolu ga je nasledio mlaĊi brat knez Mihailo Obrenović. Knez Mihailo III Obrenović 1839-1842 i 1860-1868 Knez Mihailo III Obrenović, najmlaĊe dete kneza Miloša i knjeginje Ljubice se rodio je 4. septembra 1823. u Kragujevcu. Što je više rastao, sve je ĉešće viĊao bure koje su se u to vreme dizale oko njeovog oca Miloša. Detinjstvo je proveo u Kragujevcu, pa zatim Poţarevcu i Beogradu. Osim Mihaila, Miloš i Ljubica su imali još Milana, Todora, Mariju, Gabrijela, Savku (Jelisavetu) i Petriju. Petrija se udala u Zemunu za jednog obiĉnog trgovca, Todora Hadţi Bajića. Druga kći Savka udala se za bogatog srpskog plemića Jovana Nikolića u Temišvaru. Mihailo je završio školovanje u Poţarevcu, da bi se zatim sa svojom majkom preselio u Beĉ. Njegov stariji brat Milan I Obrenović je dobio presto po pravu nasledstva 1. juna 1839. MeĊutim, bio je slabog zdravstvenog stanja i ĉesto je poboljevao. Vladao je svega nepunih mesec dana i umro 8. jula 1839. u Beogradu. Nakon njegove smrti u Beogradu su se skupili narodne starešine i odluĉili da se na presto dovede drugi Milošev sin Mihailo Obrenović. Prva vladavina U to vreme Mihailo Obrenović se nalazio u Bukureštu, na jednom posedu svoga oca. Narodne starešine su poslale knjeginju Ljubicu i Antu Protića u Rumuniju, da dovedu kneza Mihaila. Knez je pre dolaska u Srbiju, otišao sa svojom majkom kod turskog sultana Abdul Medţida, koji ga je doĉekao sa velikim poĉastima. Sultan mu je tada podario zvanje mušira i odlikovao ga ordenom Iftihara. Praćen svojom svitom, knez Mihailo odlazi u Srbiju 2. marta 1840. godine.

Na kneţevski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. i vladao je do 25. avgusta 1842. godine. Pošto je bio maloletan, odreĊeno mu je Namesništvo (Jevrem Obrenović, Toma Vuĉić Perišić i Avram Petronijević). Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u sloţenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg poloţaja Srbije. Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vuĉić-Perišić. Ustavobranitelji su na skupštini izabrali novog Kneza Aleksandra KaraĊorĊevića 1843. Nakon bune Tome-Vuĉića Perišića, knez Mihailo se povukao iz zemlje zajedno sa još hiljadu svojih pristalica preko Save i Dunava . O njegovoj sudbini odluĉili su Austrija i Turska. Knez Mihailo je upućen zajedno sa svojom majkom i onima koji su krenuli za njim u Banat, na imanje svoje sestre Savke Nikolić, dok je knjeginja Ljubica poslata u Novi Sad, gde su pošli njeni deveri Jevrem i Jovan. Tu je i umrla 14. maja 1843. Knez Mihailo je sve organizovao oko sahrane svoje majke u fruškogorskom manastiru Krušedolu. Knez Mihailo je briţljivo ĉekao kada će se ponovo vratiti u Srbiju. Uputio je pismo Vuĉiću i Knićaninu 2 jula 1853. u kojim ih obaveštava da neće nasilno opet krenuti na Srbiju jer ne ţeli da gazi preko srpskih leševa. Nakon Banata, knez Mihailo odlazi u Beĉ sa svojim ocem, i svim onim koji su ga poznavali. Tu je raspolagao velikim oĉevim imanjem. Putovao je po Evropi, ne kao besposlen ĉovek, već u potrazi za svojom ţivotnom saputnicom. Mihailo se 1853. godine oţenio u Beĉu sa groficom Julijom Hunjadi, iz plemena Hunjadi Janoša-Sabinjanina Janka, ĉiji je sin Matija Korvin bio maĊarski kralj. U Beĉu je nauĉio savršeno da govori francuski i nemaĉki jezik. Druga vladavina kneza Mihaila Obrenovića (1860-1868) Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. godine. Na poĉetku njegove druge vladavine uĉinjene su znaĉajne promene u politici Srbije. Ukinut je "Turski Ustav", došla su sasvim druga zakonska nareĊenja, koja je donela Narodna Skupština, a knez sankcionisao. Knez Mihailo je doneo i naredbe za ureĊenje narodne vojske i zakone o porezima. Apsolutizam kneza Mihaila se osim u politici, ispoljavao i u njegovom odnosu prema prosvetnim i pravosudnim ustanovama kao i prema omladinskom pokretu koji je u to vreme poprimio znaĉajne razmere. Tako je 1864. naredio da se ukine društvo Srpske Slovesnosti. Knez Mihailo je razvio svoj veliki rad na polju unutrašnje i spoljašnje politike, s devizom: "Zakon je najviša volja u Srbiji." 3. juna 1862. godine, na Ĉukur-Ĉesmi je pala i srpska krv, a Turci su poĉeli da bombarduju Beograd. Knez Mihailo je tada otputovao u Loznicu i pripremao je rat sa Turskom za osloboĊenje srpskih gradova. U Beogradu dolazi 23. jula 1862. godine i na ministarskoj sednici poziva sve Srbe da se odupru Turskim pretenzijama. Tada na scenu dolazi mudra Mihailova spoljna politika. Prvo je na engleskom dvoru poslao Filipa Hristića da se kod Engleza protestuje zbog turskih pretenzija, i da se diplomatskim putem izbori nezavisnost Srbije. Već 23. septembra 1862. knez Mihailo javlja narodu da je uspeo zadobiti zadovoljenje da se Tirci isele iz Srbije, osim gradova, u kojima će ostati samo posade vojske i da se gradovi Uţice i Soko poruše. Na praznik Duhovi, 23. maja 1885., knez Mihailo je svim borcima iz Miloševog ustanka, koji su doţiveli proslavu pedesetogodišnjice obnovljene slobode, podario spomenicu koja je bila salivena od prvoga topa kneza Miloša i nazivala se Takovski krst. Sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zakljuĉio je Bukureštanski ugovor o zajedniĉkoj drţavi Srba i Bugara. U jesen, 1866., knez Mihailo zahteva pismeno: da Porta digne svoje posade, koje drţi u srpskkim gradovima. Veliki turski vezir Ali paša javio je 19. februara 1867. da sultan ustupa

Srbiji sve gradove koje u kojima se nalazi turska posada, ali da se u istim gradovima pored srpske razvije i turska zastava. Knez Mihailo dobija pismo od sultana da doĊe i primi ferman kojim se prepuštaju Srbiji pomenuti gradiovi. Knez odlazo brodom u Carigrad 18. marta 1866. Prvo je svratio kod rumunskog kneza u Bukureštu, a zatim produţio za Carigrad. Po dolasku u Carigrad ga je doĉekao Ćamil bej , pozdravio ga dobrodošlicom i odvedeo do sultana. 30. marta 1866. knez Mihailo je imao oproštajnu audijenciju kod sultana. Pri rastanku sultan je predao knezu Mihailu svojeruĉno ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji. Knez Mihailo se vraća 4. aprila iste godine u Beograd gde ga pozdravlja oduševljeni narod. Sa njim je došao i Ali Riza paša, zapovednik beogradskog grada, koji ga je pratio u Carigrad. U veĉe su beograĊani u ĉast kneza Mihaila su priredili bakljadu kakvu Beograd nije dotad video. Ilustracija predaje kljuĉeva grada Beograda knezu Mihailu na Kalemegdanu 6. aprila 1867. na Kalemegdanu je proĉitan sultanski ferman od 29. marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu kljuĉeve od sviju gradova u Srbiji, a zatim se na beogradskim tvrĊava istaĉe srpska i turska zastava. Zatim je knez na konju sveĉano ušao u grad, a za njim i jedna streljaĉka ĉeta koja je smenila turske straţe. Tako je Mihailo Obrenović u 1867. stajao na vrhuncu svoje slave. U spoljnoj politici, knez Mihailo je zakljuĉio ugovore sa Grĉkom, Crnom Gorom i Rumunijom za zajedniĉku akciju na Balkanu. Knez Mihailo je prvi shvatio zadatak Srbije, oznaĉivši je Jugoslovenskim Pijemontom. Protiv Mihailovog apsolutizma najviše se borila srpska omladina kroz organizaciju Ujedinjene omladine srpske, koja je organizovana u Novom Sadu. Isto ovo udruţenje je pokrenulo ĉasopis "Velika Srbadija". Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji , protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio ĐorĊe Radovnović. Neposredni pomagaĉi u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okruţnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac. U nedelju, 29. maja 1869. knez Mihailo je krenuo koĉijama da se proveze do Košutnjaka oko 10 ĉasova izjutra. Sa njim je išao njegov aĊutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u koĉijama su do kneza sedele Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i njena ćerka Katarina, sa kojom je knez ţeleo da se oţeni. U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u sveĉanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneţeve koĉije. Prvi je pred koĉijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reĉi kneza koje je sam priznao Kosta na suĊenju su bile: "Dakle, istina je.". Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suĊenju je Kosta izjavio da nije ţelo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio koĉiju je preklinjao braću da ne ĉine ludost. Prvi je poĉeo pucati Kosta, pridruţio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijem sa tri hica, a takoĊe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Grašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridrţavala mrtvog kneza. Braća su poĉela da beţe niz Košutnjak prema Topĉideru gde su ih ĉekali ostali

zaverenici. Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reĉ je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila-smrt. Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u ĉitavoj Kneţevini je bila velika ţalost. Zbog poverljivih dokumenata o apsolutistiĉkom reţimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa salušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo reĉeno da su strani plaćenici ubili Knjaza Mihaila i da su kaţnjeni smrću. Nacionalna ţalost je trajala tri dana. Knez Mihailo je sahranjen na napuštenom Markovom groblju u Beogradu uz vojne poĉasti. KaraĊorĊevići 1842-1858

Knez Aleksandar KaraĊorĊević 1842-1858

NajmlaĊi sin KaraĊorĊa i Jelene, Aleksandar, roĊen je u Topoli 11. oktobra 1806. (po novom kalendaru). Školovao se u Hotinu u Besarabiji (Rusija), pod pokroviteljstvom ruskog cara. Oţenio se 1830. godine Persidom, ćerkom vojvode Jevrema Nenadovića. Imali su devetoro dece: ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara, Andreja (sva trojica umrli kao deca), Petra i Arsena. Krajem 1839. posle sultanskog fermana o potvrdi kneţevskog dostojanstva Kneza Mihaila Obrenovića, porodica KaraĊorĊević vratila se u Srbiju. Aleksandar je stupio u sluţbu pri Glavnom štabu srpske vojske, a potom je unapreĊen u ĉin poruĉnika i postavljen za aĊutanta Kneza Mihaila. Posle politiĉkih sukoba izazvanih nepoštovanjem takozvanog ―Turskog ustava‖ i abdikacije Miloša, a zatim i Mihaila Obrenovića, na narodnoj skupštini odrţanoj na Vraĉaru, 14. septembra 1842, Aleksandar KaraĊorĊević izabran je za kneza Srbije. Nakon priznavanja kneţevske titule od strane Rusije i Turske, Knez Aleksandar se okrenuo reformama i uvoĊenju novih ustanova, kako bi se ubrzao razvoj srpske drţave. Donet je kodeks graĊanskog prava, uvedena stajaća vojska, osnovana topolivnica, unapreĊene su postojeće i osnovane nove škole, Narodna biblioteka i Narodni muzej. U MaĊarskoj revoluciji 1848. u Vojvodini, uĉestvuju i ĉete dobrovoljaca iz Srbije pod komandom Stevana Knićanina, koje je kao pomoć Srbima u njihovoj borbi za autonomiju poslao Knez Aleksandar KaraĊorĊević. Kao nastavak nacionalno-politiĉkog pokreta iz 1848, razvila se panslavistiĉka ideja o Jugoslovenskoj Kraljevini, koja je uz ―Naĉertanije‖ Ilije Garašanina, ĉetiri godine ranije napisan srpski politiĉki program, uticala da osnov srpske spoljne politike postane svest o misiji oslobaĊanja svih juţnoslovenskih naroda od austrijske i turske vlasti. U unutrašnjoj politici, Knez Aleksandar dolazi u sukob sa ĉlanovima Sovjeta, što kulminira sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je iznudila njegovu abdikaciju. Posle silaska sa kneţevskog trona, Knez Aleksandar se povukao na svoje imanje u blizini Temišvara (Rumunija). Njegov miran ţivot poremetila je optuţba da je za zaverenike u atentatu na Kneza Mihaila obezbedio novac i oruţje. Osuda za delo koje nije uĉinio duboko ga je povredila. Dinastiĉke borbe su se još više rasplamsale, i Knez Aleksandar tek tada uzima aktivno uĉešće u njima. U svojim izjavama gnušao se pomisli na nedelo koje su mu pripisivali protivnici, boreći se svom snagom da na srpski presto ponovo doĊe jedan KaraĊorĊević. Knez Aleksandar KaraĊorĊević umro je u Temišvaru, 3. maja 1885. (po novom kalendaru).

Sahranjen je u Beĉu, a njegovi zemni ostaci preneti su 1912. u zaduţbinu Kralja Petra I na Oplencu. Obrenovići (1858-1882) Knez Miloš Obrenović (1815 – 1839). i od (1858 – 1860). Knez Miloš Obrenović (18. mart 1780. — 26. septembar 1860) vladao je Srbijom od (1815 – 1839). i od (1858 – 1860). godine. Bio je veliki drţavnik i diplomata. Jedan je od najzasluţnijih za dobar politiĉki status Srbije u Evropi. Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je 1810. godine, posle smrti svog brata po majci Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, KaraĊorĊe mu je poverio Uţiĉku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudniĉke, a zatim Poţeške i Kragujevaĉke nahije. Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na ĉelo Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu. Uĉestvovao je u najvaţnijim bitkama i liĉno vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pašaluku. Dogovor je ureĊen posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvaniĉno dobila nekoliko znaĉajnih povlastica. Miloš nije birao naĉina da uĉvrsti svoj poloţaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao. Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno došao KaraĊorĊe radi dogovora o organizovanju zajedniĉkog ustanka Grka, Srba i Bugara, Miloš je iz "drţavnih razloga" naredio da se KaraĊorĊe ubije. Upornom diplomatijom i uz mnogo politiĉkog takta, Miloš je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimiĉnoj unutrašnjoj samoupravi i slobodnoj školi, takozvani Hatišerif. Posebnim beratom Milošu je bilo priznato nasledno kneţevsko dostojanstvo. Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su poĉeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemaĉkoj, dok su, po kneţevom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inţenjeri. Privreda cele zemlje se unapreĊuje, tako što se novi stanovnici šalju u opustele oblasti i za to dobijaju znaĉajne poreske olakšice. MeĊutim, Milošev despotski naĉin vladanja uĉinio je da se starešinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politiĉki protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne drţave, poznatiji kao "Sretenjski ustav". Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Na mesto njega, godine 1838. je donet jedan hatišerif, nazvan "Turski ustav". Ovim ustavom kneţeva vlast je ograniĉena Sovjetom (stari izgovor za „Savet―), sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti. Ne mireći se sa takvom podelom vlasti, Miloš je 1. juna 1839. godine bio prinuĊen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teško oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Miloševom mlaĊem sinu Mihailu. Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli KaraĊorĊevog sina Aleksandra, koji je vladao do

1858. godine. Nakon devetnaest godina izganstva, Miloš se vratio u Srbiju i zapoĉeo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860. Knez Mihailo III Obrenović 1839-1842 i 1860-1868 Knez Mihailo III Obrenović, najmlaĊe dete kneza Miloša i knjeginje Ljubice se rodio je 4. septembra 1823. u Kragujevcu. Što je više rastao, sve je ĉešće viĊao bure koje su se u to vreme dizale oko njeovog oca Miloša. Detinjstvo je proveo u Kragujevcu, pa zatim Poţarevcu i Beogradu. Osim Mihaila, Miloš i Ljubica su imali još Milana, Todora, Mariju, Gabrijela, Savku (Jelisavetu) i Petriju. Petrija se udala u Zemunu za jednog obiĉnog trgovca, Todora Hadţi Bajića. Druga kći Savka udala se za bogatog srpskog plemića Jovana Nikolića u Temišvaru. Mihailo je završio školovanje u Poţarevcu, da bi se zatim sa svojom majkom preselio u Beĉ. Njegov stariji brat Milan I Obrenović je dobio presto po pravu nasledstva 1. juna 1839. MeĊutim, bio je slabog zdravstvenog stanja i ĉesto je poboljevao. Vladao je svega nepunih mesec dana i umro 8. jula 1839. u Beogradu. Nakon njegove smrti u Beogradu su se skupili narodne starešine i odluĉili da se na presto dovede drugi Milošev sin Mihailo Obrenović. Prva vladavina U to vreme Mihailo Obrenović se nalazio u Bukureštu, na jednom posedu svoga oca. Narodne starešine su poslale knjeginju Ljubicu i Antu Protića u Rumuniju, da dovedu kneza Mihaila. Knez je pre dolaska u Srbiju, otišao sa svojom majkom kod turskog sultana Abdul Medţida, koji ga je doĉekao sa velikim poĉastima. Sultan mu je tada podario zvanje mušira i odlikovao ga ordenom Iftihara. Praćen svojom svitom, knez Mihailo odlazi u Srbiju 2. marta 1840. godine. Na kneţevski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. i vladao je do 25. avgusta 1842. godine. Pošto je bio maloletan, odreĊeno mu je Namesništvo (Jevrem Obrenović, Toma Vuĉić Perišić i Avram Petronijević). Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u sloţenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg poloţaja Srbije. Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vuĉić-Perišić. Ustavobranitelji su na skupštini izabrali novog Kneza Aleksandra KaraĊorĊevića 1843. Nakon bune Tome-Vuĉića Perišića, knez Mihailo se povukao iz zemlje zajedno sa još hiljadu svojih pristalica preko Save i Dunava . O njegovoj sudbini odluĉili su Austrija i Turska. Knez Mihailo je upućen zajedno sa svojom majkom i onima koji su krenuli za njim u Banat, na imanje svoje sestre Savke Nikolić, dok je knjeginja Ljubica poslata u Novi Sad, gde su pošli njeni deveri Jevrem i Jovan. Tu je i umrla 14. maja 1843. Knez Mihailo je sve organizovao oko sahrane svoje majke u fruškogorskom manastiru Krušedolu. Knez Mihailo je briţljivo ĉekao kada će se ponovo vratiti u Srbiju. Uputio je pismo Vuĉiću i Knićaninu 2 jula 1853. u kojim ih obaveštava da neće nasilno opet krenuti na Srbiju jer ne ţeli da gazi preko srpskih leševa. Nakon Banata, knez Mihailo odlazi u Beĉ sa svojim ocem, i svim onim koji su ga poznavali. Tu je raspolagao velikim oĉevim imanjem. Putovao je po Evropi, ne kao besposlen ĉovek, već u potrazi za svojom ţivotnom saputnicom. Mihailo se 1853. godine oţenio u Beĉu sa groficom Julijom Hunjadi, iz plemena Hunjadi Janoša-Sabinjanina Janka, ĉiji je sin Matija Korvin bio maĊarski kralj. U Beĉu je nauĉio savršeno da govori francuski i nemaĉki jezik. Druga vladavina kneza Mihaila Obrenovića (1860-1868) Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. godine. Na poĉetku njegove druge vladavine uĉinjene su znaĉajne promene u politici Srbije. Ukinut je "Turski Ustav", došla su sasvim druga zakonska nareĊenja, koja je

donela Narodna Skupština, a knez sankcionisao. Knez Mihailo je doneo i naredbe za ureĊenje narodne vojske i zakone o porezima. Apsolutizam kneza Mihaila se osim u politici, ispoljavao i u njegovom odnosu prema prosvetnim i pravosudnim ustanovama kao i prema omladinskom pokretu koji je u to vreme poprimio znaĉajne razmere. Tako je 1864. naredio da se ukine društvo Srpske Slovesnosti. Knez Mihailo je razvio svoj veliki rad na polju unutrašnje i spoljašnje politike, s devizom: "Zakon je najviša volja u Srbiji." 3. juna 1862. godine, na Ĉukur-Ĉesmi je pala i srpska krv, a Turci su poĉeli da bombarduju Beograd. Knez Mihailo je tada otputovao u Loznicu i pripremao je rat sa Turskom za osloboĊenje srpskih gradova. U Beogradu dolazi 23. jula 1862. godine i na ministarskoj sednici poziva sve Srbe da se odupru Turskim pretenzijama. Tada na scenu dolazi mudra Mihailova spoljna politika. Prvo je na engleskom dvoru poslao Filipa Hristića da se kod Engleza protestuje zbog turskih pretenzija, i da se diplomatskim putem izbori nezavisnost Srbije. Već 23. septembra 1862. knez Mihailo javlja narodu da je uspeo zadobiti zadovoljenje da se Tirci isele iz Srbije, osim gradova, u kojima će ostati samo posade vojske i da se gradovi Uţice i Soko poruše. Na praznik Duhovi, 23. maja 1885., knez Mihailo je svim borcima iz Miloševog ustanka, koji su doţiveli proslavu pedesetogodišnjice obnovljene slobode, podario spomenicu koja je bila salivena od prvoga topa kneza Miloša i nazivala se Takovski krst. Sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zakljuĉio je Bukureštanski ugovor o zajedniĉkoj drţavi Srba i Bugara. U jesen, 1866., knez Mihailo zahteva pismeno: da Porta digne svoje posade, koje drţi u srpskkim gradovima. Veliki turski vezir Ali paša javio je 19. februara 1867. da sultan ustupa Srbiji sve gradove koje u kojima se nalazi turska posada, ali da se u istim gradovima pored srpske razvije i turska zastava. Knez Mihailo dobija pismo od sultana da doĊe i primi ferman kojim se prepuštaju Srbiji pomenuti gradiovi. Knez odlazo brodom u Carigrad 18. marta 1866. Prvo je svratio kod rumunskog kneza u Bukureštu, a zatim produţio za Carigrad. Po dolasku u Carigrad ga je doĉekao Ćamil bej , pozdravio ga dobrodošlicom i odvedeo do sultana. 30. marta 1866. knez Mihailo je imao oproštajnu audijenciju kod sultana. Pri rastanku sultan je predao knezu Mihailu svojeruĉno ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji. Knez Mihailo se vraća 4. aprila iste godine u Beograd gde ga pozdravlja oduševljeni narod. Sa njim je došao i Ali Riza paša, zapovednik beogradskog grada, koji ga je pratio u Carigrad. U veĉe su beograĊani u ĉast kneza Mihaila su priredili bakljadu kakvu Beograd nije dotad video. Ilustracija predaje kljuĉeva grada Beograda knezu Mihailu na Kalemegdanu 6. aprila 1867. na Kalemegdanu je proĉitan sultanski ferman od 29. marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu kljuĉeve od sviju gradova u Srbiji, a zatim se na beogradskim tvrĊava istaĉe srpska i turska zastava. Zatim je knez na konju sveĉano ušao u grad, a za njim i jedna streljaĉka ĉeta koja je smenila turske straţe. Tako je Mihailo Obrenović u 1867. stajao na vrhuncu svoje slave. U spoljnoj politici, knez Mihailo je zakljuĉio ugovore sa Grĉkom, Crnom Gorom i Rumunijom za zajedniĉku akciju na Balkanu. Knez Mihailo je prvi shvatio zadatak Srbije, oznaĉivši je Jugoslovenskim Pijemontom. Protiv Mihailovog apsolutizma najviše se borila srpska omladina kroz organizaciju Ujedinjene omladine srpske, koja je organizovana u Novom Sadu. Isto ovo udruţenje je pokrenulo ĉasopis "Velika Srbadija".

Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji , protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio ĐorĊe Radovnović. Neposredni pomagaĉi u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okruţnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac. U nedelju, 29. maja 1869. knez Mihailo je krenuo koĉijama da se proveze do Košutnjaka oko 10 ĉasova izjutra. Sa njim je išao njegov aĊutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u koĉijama su do kneza sedele Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i njena ćerka Katarina, sa kojom je knez ţeleo da se oţeni. U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u sveĉanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneţeve koĉije. Prvi je pred koĉijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reĉi kneza koje je sam priznao Kosta na suĊenju su bile: "Dakle, istina je.". Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suĊenju je Kosta izjavio da nije ţelo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio koĉiju je preklinjao braću da ne ĉine ludost. Prvi je poĉeo pucati Kosta, pridruţio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijem sa tri hica, a takoĊe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Grašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridrţavala mrtvog kneza. Braća su poĉela da beţe niz Košutnjak prema Topĉideru gde su ih ĉekali ostali zaverenici. Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reĉ je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila-smrt. Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u ĉitavoj Kneţevini je bila velika ţalost. Zbog poverljivih dokumenata o apsolutistiĉkom reţimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa salušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo reĉeno da su strani plaćenici ubili Knjaza Mihaila i da su kaţnjeni smrću. Nacionalna ţalost je trajala tri dana. Knez Mihailo je sahranjen na napuštenom Markovom groblju u Beogradu uz vojne poĉasti. Kralj Milan Obrenović 1882 - 1889 Kralj Milan Obrenović je roĊen u Marašeštiju, blizu Jašija u Rumuniji 22. avgusta 1854. godine na veleposedu svoga oca Miloša, sina brata kneza Miloša Obrenovića, Jevrema. Otac Milana Obrenovića je kao strani najamnik sluţio u rumunskoj vojsci i poginuo je u borbi sa Turcima kod Bukurešta 20. novembra 1861. Majka Milana, Elena Marija Katardţi je bila ćerka rumunskoh grofa Konstantina Katardţija. Po roĊenju Milana, i Miloš i Elena Marija su se razišli. Milan je bio jedini njihov sin, i imao je jednu sestru Tomaniju. Posle pogibije oca, o njemu se

starala majka koja je vodila ţivot raskošne aristokratkinje. Milanovom vaspitanju nije obraćala naroĉito paţnju. Brigu o mladom Milanu je preuzeo njegov roĊak, knez Mihailo Obrenović, knez Srbije. Milan Obrenović dolazi sa šest godina u Kragujevac kod kneza Mihaila koji vodi raĉuna o njemu. Knez mu je obezbedio izvrsnu guvernantu koja ga je vaspitavala i poduĉavala. Po sazrevanju, knez Mihailo šalje Milana na školovanje u Pariski Licej. Vaspitanje koje je Milan dobio u Srbiji je bilo dosta oskudno. Bio je okruţen neprijatnim i neraspoloţenim ljudima u Kragujevcu koji su pokušavali na sve moguće naĉine da ga unazade. Kao jedan od glavnih vaspitaĉa mladog Milana Obrenovića bio je i poznati dubrovaĉki pesnik Medo Pucić. Odmah po proglašenju Milana Obrenovića za za kralja Srbije, poĉeo se naglo menjati politiĉki ţivot u zemlji. U to vreme poĉinju da se stvaraju politiĉke stranke u Srbiji. Stvorene su burţoaske stranke: Radikalna stranka (1831), ĉiji je voĊa bio Nikola Pašić, Liberalna stranka sa svojim voĊom Jovanom Ristićem i Naprednjaĉka stranka kao liĉna stranka kralja Milana. Narod je poĉeo da bude nezadovoljan vladavinom kralja Milana. Bojeći se se narodnog nezadovoljstva, a i zbog nabavke novih pušaka, kralj Milan se pozvao na pravo da osnuje stajaću vojsku i naredio da se pokupi oruţje naroda i stavi u magacine. Radikali su poveli ţestoku borbu protiv reţima kralja Milana. Seljaci Timoĉke krajine pruţili su otpor u sakupljanju oruţja i po nagovoru radikalne stranke odbili da predaju oruţje. U okolini Zajeĉara i Knjaţevca 1883. izbila je Timoĉka buna koju su kralj Milan i vojska ugušili. Tada je kralj Milan ukinuo narodnu vojsku i poĉeo da stvara redovnu vojsku, koja će mu biti verna i odana. Posle gušenja bune, kralj poĉine da progoni radikale zbog ĉega je njihov voĊa, Nikola Pašić izbegao u Bugarsku i odatle nastavio svoj rad. Kralj Srbije Milan Obrenović (1882-1889)Politika kralja Milana prema Bugarskoj se poĉela sve više zaoštravati zbog njegovog veleposeda Bregovo koje je pripalo Bugarskoj kao i zbog stalne pretnje da izbegle radikalske pristalice predvoĊene Pašićem povrate svoju nekadašnju moć. Ujedinjenje Bugarske sa Istoĉnom Rumelijom 1885. godine Milan je doţiveo kao pripremu za osvajanje Makedonije, što ga je navelo na rat sa Bugarskom. U kratkotrajnom ratu Srbija je poraţena, a glavna bitka se odvila na reci Slivnici od 5. do 7. novembra 1885. Mir je sklopljen u Bukureštu, po naĉelu povratka na prvobitno stanje. Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifiĉan naĉin. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila. Samo zahvaljujući budnosti straţara koji su videli podvalu, kralj Milan Obrenović se spasao. Zbog ljubavnih avantura došao je u buran sukob sa svojom suprugom kraljicom Natalijom. Posle brojnih peripetija, došlo je do pravno sumnjivog razvoda 1888. godine. Kao vid prvog popuštanja pred narodom, kralj Milan je još 1. novembra 1887. godine odobrio da zbaĉeni episkop i mitropolit Mihailo dobija penziju, ali ne i pravo povratka u Srbiju. Iste godine je i produţena vaţnost Tajne konvencije uz dodatnu odredbu da će AustroUgarska štititi interese Obrenovića. 1888. godine proglašen je Radikalski ustav poznat po svojoj liberalnosti i naprednosti. Pri njegovom donošenju, kao uzor je upotrebljen belgijski ustav iz 1835. godine. 22. februara 1889. na proslavi Dana Kraljevine, kralj Milan je objavio svoju abdikaciju. Silazeći sa prestola, kralj Milan je, po Ustavu, odredio tri namesnika, koji su imali vladati do punoletstva kralja Aleksandra. Posle ustupanja prestola svome maloletnom sinu, kralj Milan se još neko vreme zadrţao u Srbiji. Nakon povratka kraljice Natalije u Beograd, da se naĊe mladom Aleksandru, Milan je uspeo da isposluje njeno progonstvu, što je izazvalo nerede 1. juna 1891. godine u Beogradu u kojima su pale i dve ţrtve. Kralj Milan je postao nepopularan. Od ruskog dvora je izgleda

dobio novĉanu pomoć od od dva miliona dinara pod uslovom da se zauvek povuĉe iz Srbije. Vlada je na osnovu Milanovog pristanka da ispuni ovaj zahtev, 14. marta 1892. donela zakon po kome se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovo dobijanje srpskog drţavljanstva bez privole Narodne Skupštine. Samo u sluĉaju bolesti kralja Aleksandra, Milan je imao pravo da doĊe i da ostane u Srbiju za vreme trajanja bolesti. U meĊuvremenu, kralj Aleksandar je izvršio drţavni udar i proglasio se punoletnim. Posle prvog odlaska i povratka u Srbiju, kralj Milan je u proleće 1895. po drugi put napustio Srbiju, a u zemlju se vratila opet proterana kraljica Natalija Obrenović. Posle novog dogovora sa sinom, Milan se ponovo vraća u Srbiju 7. oktobra 1897. Aleksandar mu je dao poloţaj vrhovnog komandanta aktivne vojske, a Milan ju je poĉeo osposobljivati i osavremenjivati. Na Milana Obrenovića je pokušan još jedan atentat, na Ivanjdan 1899. kada je jedan radikal pokušao da ga ubije. Milan Obrenović je odmah poĉeo novi obraĉun sa radikalima. Do novih problema sa kraljem Aleksandrom dolazi posle njegove odluke da se oţeni Dragom Mašin. Kralj Milan ga je prekorio u pismu i nije mu dao blagoslov. Nakon toga, Milan je zauvek otputovao iz Srbije krajem 1900. godine. Jedno vreme je boravio u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, da bi poslednje trenutke proveo u Beĉu. Nadgrobna ploĉa kralja MilanaTu se smrtno razboleo od upale pluća. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Car Franja Josif, u znak dobrih odnosa je obezbedio jednu svoju kuću u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao maĊarskog grofa Ergenija Ziĉija da do zadnjeg ĉasa bude s njim. Ĉesto su Milana spopadali takvi bolovi, da je u oĉajanju traţio revolver da prekrati sebi muke. Dok je bio u agoniji, uspeo je da se poveri Ziĉiju da se nikako ne sahranjuje u Srbiju. Ĉesto bi po prestanku bolova, grlio Ziĉija, govoreći: "Prijatelju, zar nije strašno da tako mlad umrem?" U bunilu je ĉesto dozivao vukove, a jednom je i traţio da ga vode da gleda komad Rakovskog u pozorištu. Milan Obrenović je umro 11. februara 1901. u 47.godini ţivota. Sahranjen je u Krušedolu, pored knjeginje Ljubice. Kraljevina Srbija (1882-1918 ) Obrenovići (1882-1903) Kralj Milan Obrenović 1882 - 1889 Kralj Milan Obrenović je roĊen u Marašeštiju, blizu Jašija u Rumuniji 22. avgusta 1854. godine na veleposedu svoga oca Miloša, sina brata kneza Miloša Obrenovića, Jevrema. Otac Milana Obrenovića je kao strani najamnik sluţio u rumunskoj vojsci i poginuo je u borbi sa Turcima kod Bukurešta 20. novembra 1861. Majka Milana, Elena Marija Katardţi je bila ćerka rumunskoh grofa Konstantina Katardţija. Po roĊenju Milana, i Miloš i Elena Marija su se razišli. Milan je bio jedini njihov sin, i imao je jednu sestru Tomaniju. Posle pogibije oca, o njemu se starala majka koja je vodila ţivot raskošne aristokratkinje. Milanovom vaspitanju nije obraćala naroĉito paţnju. Brigu o mladom Milanu je preuzeo njegov roĊak, knez Mihailo Obrenović, knez Srbije. Milan Obrenović dolazi sa šest godina u Kragujevac kod kneza

Mihaila koji vodi raĉuna o njemu. Knez mu je obezbedio izvrsnu guvernantu koja ga je vaspitavala i poduĉavala. Po sazrevanju, knez Mihailo šalje Milana na školovanje u Pariski Licej. Vaspitanje koje je Milan dobio u Srbiji je bilo dosta oskudno. Bio je okruţen neprijatnim i neraspoloţenim ljudima u Kragujevcu koji su pokušavali na sve moguće naĉine da ga unazade. Kao jedan od glavnih vaspitaĉa mladog Milana Obrenovića bio je i poznati dubrovaĉki pesnik Medo Pucić. Odmah po proglašenju Milana Obrenovića za za kralja Srbije, poĉeo se naglo menjati politiĉki ţivot u zemlji. U to vreme poĉinju da se stvaraju politiĉke stranke u Srbiji. Stvorene su burţoaske stranke: Radikalna stranka (1831), ĉiji je voĊa bio Nikola Pašić, Liberalna stranka sa svojim voĊom Jovanom Ristićem i Naprednjaĉka stranka kao liĉna stranka kralja Milana. Narod je poĉeo da bude nezadovoljan vladavinom kralja Milana. Bojeći se se narodnog nezadovoljstva, a i zbog nabavke novih pušaka, kralj Milan se pozvao na pravo da osnuje stajaću vojsku i naredio da se pokupi oruţje naroda i stavi u magacine. Radikali su poveli ţestoku borbu protiv reţima kralja Milana. Seljaci Timoĉke krajine pruţili su otpor u sakupljanju oruţja i po nagovoru radikalne stranke odbili da predaju oruţje. U okolini Zajeĉara i Knjaţevca 1883. izbila je Timoĉka buna koju su kralj Milan i vojska ugušili. Tada je kralj Milan ukinuo narodnu vojsku i poĉeo da stvara redovnu vojsku, koja će mu biti verna i odana. Posle gušenja bune, kralj poĉine da progoni radikale zbog ĉega je njihov voĊa, Nikola Pašić izbegao u Bugarsku i odatle nastavio svoj rad. Kralj Srbije Milan Obrenović (1882-1889)Politika kralja Milana prema Bugarskoj se poĉela sve više zaoštravati zbog njegovog veleposeda Bregovo koje je pripalo Bugarskoj kao i zbog stalne pretnje da izbegle radikalske pristalice predvoĊene Pašićem povrate svoju nekadašnju moć. Ujedinjenje Bugarske sa Istoĉnom Rumelijom 1885. godine Milan je doţiveo kao pripremu za osvajanje Makedonije, što ga je navelo na rat sa Bugarskom. U kratkotrajnom ratu Srbija je poraţena, a glavna bitka se odvila na reci Slivnici od 5. do 7. novembra 1885. Mir je sklopljen u Bukureštu, po naĉelu povratka na prvobitno stanje. Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifiĉan naĉin. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila. Samo zahvaljujući budnosti straţara koji su videli podvalu, kralj Milan Obrenović se spasao. Zbog ljubavnih avantura došao je u buran sukob sa svojom suprugom kraljicom Natalijom. Posle brojnih peripetija, došlo je do pravno sumnjivog razvoda 1888. godine. Kao vid prvog popuštanja pred narodom, kralj Milan je još 1. novembra 1887. godine odobrio da zbaĉeni episkop i mitropolit Mihailo dobija penziju, ali ne i pravo povratka u Srbiju. Iste godine je i produţena vaţnost Tajne konvencije uz dodatnu odredbu da će AustroUgarska štititi interese Obrenovića. 1888. godine proglašen je Radikalski ustav poznat po svojoj liberalnosti i naprednosti. Pri njegovom donošenju, kao uzor je upotrebljen belgijski ustav iz 1835. godine. 22. februara 1889. na proslavi Dana Kraljevine, kralj Milan je objavio svoju abdikaciju. Silazeći sa prestola, kralj Milan je, po Ustavu, odredio tri namesnika, koji su imali vladati do punoletstva kralja Aleksandra. Posle ustupanja prestola svome maloletnom sinu, kralj Milan se još neko vreme zadrţao u Srbiji. Nakon povratka kraljice Natalije u Beograd, da se naĊe mladom Aleksandru, Milan je uspeo da isposluje njeno progonstvu, što je izazvalo nerede 1. juna 1891. godine u Beogradu u kojima su pale i dve ţrtve. Kralj Milan je postao nepopularan. Od ruskog dvora je izgleda dobio novĉanu pomoć od od dva miliona dinara pod uslovom da se zauvek povuĉe iz Srbije. Vlada je na osnovu Milanovog pristanka da ispuni ovaj zahtev, 14. marta 1892. donela zakon

po kome se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovo dobijanje srpskog drţavljanstva bez privole Narodne Skupštine. Samo u sluĉaju bolesti kralja Aleksandra, Milan je imao pravo da doĊe i da ostane u Srbiju za vreme trajanja bolesti. U meĊuvremenu, kralj Aleksandar je izvršio drţavni udar i proglasio se punoletnim. Posle prvog odlaska i povratka u Srbiju, kralj Milan je u proleće 1895. po drugi put napustio Srbiju, a u zemlju se vratila opet proterana kraljica Natalija Obrenović. Posle novog dogovora sa sinom, Milan se ponovo vraća u Srbiju 7. oktobra 1897. Aleksandar mu je dao poloţaj vrhovnog komandanta aktivne vojske, a Milan ju je poĉeo osposobljivati i osavremenjivati. Na Milana Obrenovića je pokušan još jedan atentat, na Ivanjdan 1899. kada je jedan radikal pokušao da ga ubije. Milan Obrenović je odmah poĉeo novi obraĉun sa radikalima. Do novih problema sa kraljem Aleksandrom dolazi posle njegove odluke da se oţeni Dragom Mašin. Kralj Milan ga je prekorio u pismu i nije mu dao blagoslov. Nakon toga, Milan je zauvek otputovao iz Srbije krajem 1900. godine. Jedno vreme je boravio u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, da bi poslednje trenutke proveo u Beĉu. Nadgrobna ploĉa kralja MilanaTu se smrtno razboleo od upale pluća. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Car Franja Josif, u znak dobrih odnosa je obezbedio jednu svoju kuću u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao maĊarskog grofa Ergenija Ziĉija da do zadnjeg ĉasa bude s njim. Ĉesto su Milana spopadali takvi bolovi, da je u oĉajanju traţio revolver da prekrati sebi muke. Dok je bio u agoniji, uspeo je da se poveri Ziĉiju da se nikako ne sahranjuje u Srbiju. Ĉesto bi po prestanku bolova, grlio Ziĉija, govoreći: "Prijatelju, zar nije strašno da tako mlad umrem?" U bunilu je ĉesto dozivao vukove, a jednom je i traţio da ga vode da gleda komad Rakovskog u pozorištu. Milan Obrenović je umro 11. februara 1901. u 47.godini ţivota. Sahranjen je u Krušedolu, pored knjeginje Ljubice. Kralj Aleksandar Obrenović 1815-1839 (Beograd, 14. avgust 1876. - Beograd 11. jun 1903.) je bio srpski kralj, poslednji iz dinastije Obrenović, koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom Dragom Obrenović, ubijen u Majskom prevratu 1903. Kralj Aleksandar je bio sin kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Aleksandar Obrenović je roĊen 14. avgusta 1876. godine u jednom porodilištu koje je liĉno finansirao kralj Milan. Brigu o mladom Aleksandru je iskljuĉivo vodio kralj Milan. Po uzrastanju mladog kraljevića, kralj Milan je naredio da se pošalje na školovanje u Pariz o njegovom trošku. Aleksandar se vratio u Beograd 1887. godine, sa nepunih 11. godina Na godišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije 21. februara (6. marta) 1889. u Sabornoj Crkvi, kralj Milan se pojavio zajedno sa svojim trinaestogodišnjim sinom Aleksandrom u sveĉanoj vojnoj uniformi i objavio je proglas da se povlaĉi sa trona i ustupa ga svome sinu, ali da se do njegovog punoletstva drţavom stara namesništvo. Prema Ustavu, kralj Milan je odredio namesništvo sinu Aleksandru, koga su saĉinjavali Jovan Ristić, general Kosta Protić i general Jovan Belimarković.

Radikali su pomilovani od optuţbi i kazni zbog Timoĉke bune i vratili se u politiĉki ţivot. Prvo je Sava Grujić preuzima predsedništvo vlade, a zatim Nikola Pašić 1891. godine. Posle Milanove austrofilske politike, dolazi do novih veza Srbije i Rusije. U leto 1891. godine Aleksandar Obrenović i Nikola Pašić odlaze u Petrograd u posetu ruskom caru Aleksandru Romanovu. Mladi kraljević je srdaĉno doĉekan u Petrogradu. Car Aleksandar mu je tom prilikom rekao da Rusija neće dozvoliti aneksiju Bosne i Hercegovine od strane AustroUgarske i da će tu odluku preneti u Beĉ. Kraljeviću Aleksandru i Nikoli Pašiću bilo obećano i to da će Rusija pomagati srpsku aktivnost u Makedoniji. Na predlog mladog Aleksandra, Vlada i namesništvo Srbije su omogućili povratak mitropolita Mihaila u Beogradu, koji je miropomazao kralja Aleksandra na proslavi 500godišnjice Kosovske bitke u manastiru Ţiĉi (1889.godine). Posebnim zakonom je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vraĉaru, koje je dobilo oslobaĊanje od svih poreskih daţbina (1899). Posle smrti namesnika Protića 4. juna 1892. godine, nastaje sukob izmeĊu šefa radikala Nikole Pašića, koji pretenduje na namesniĉko mesti, i prvog namesnika Ristića, koji ne prihvata Pašića. Rasplet nastaje padom radikalske vlade i ustanovljavanjem liberalske, pod Jovanom Avakumovićem 9. avgusta 1892. godine. Aleksandar Obrenović postaje kralj Srbije Aleksandar Obrenovića sa Dragom MašinPosle skupštinskih izbora iz februara 1893, koji su dali podjednak broj poslanika radikalima i liberalima, nastala je teška politiĉka kriza, a Aleksandar je rešio da uzme stvari u svoje ruke. 1. aprila 1893. godine pozvao je sve ugledne ministre i ĉitavo namesništvo na sveĉanu veĉeru u Dvoru. Za vreme veĉere, stalno su se oko mladog kralja nalazila 10-12 oficira kao posluga. Nakon veĉere, kralj je pozvao goste u sveĉani salon i saopštio im je da se radi poboljšanja stanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovlašćenja, razrešuje dosadašnju vladu i namesništvo i da Srbija ide novim politiĉkim kursem. Tako je kralj Aleksandar izvršio dvorsku revoluciju, odnosno drţavni udar. Kralj Aleksandar je pokušao da vodi politiku sa neutralnim vladama, ali mu to nije polazilo za rukom. Zato je 9. maja 1894. godine izvršio drugi drţavni udar i ukinuo ustav od 1888. i vratio stari iz 1869. godine. Zbog sve teţeg poloţaja srpskog stanovništva u granicama Turske imperije, kralj Aleksandar je rešio da naĉini posetu Carigradu u leto 1894, ne bi li izmolio neke politiĉke povlastice srpskog ţivlja u Turskoj. Negujući dobre odnose sa Grĉkom, kralj Aleksandar je u proleće, po povratku iz Carigrada, posetio i grĉki dvor. Na tom, putu, posle nekoliko vekova, posetio je Svetu goru i Hilandar, kome je pretila opasnost da ga Bugari preotmu. Tom prilikom hilandarsko brastvo je poklonio je kralju Miroslavljevo jevanĊelje, originalnu Nemanjinu povelju manstiru i još nekoliko rukopisa. Ovom kraljevom posetom i njegovim novĉanim prilozima, Hilandar je ostao srpski manastir. Po povratku sa Atosa, kralj Aleksandar se zavadio sa svojim ocem, posle ĉega je ovaj otišao po drugi put iz Srbije. Nedelju dana kasnije u Srbiju se vraća prognana kraljica Natalija. Potom je 25. juna 1895. godine Stojan Novaković sastavio novu naprednjaĉku vladu. Posle ovoga, na insistiranje kraljice Natalije, kralj odlazi na letovanje u Bijaric poĉetkom maja 1895. godine. Kraljica Natalija je po njemu dala ime Sašino jednpj palati u Bijaricu. U ovom gradiću na granici Francuske i Španije, kralj je upoznao buduću suprugu Dragu Mašin, koja je bila liĉna dvorska dama njegove majke. U to vreme se u Srbiji to prihvatilo kao prolazna avantura mladog kralja, ali je ljubav zapoĉeta u Bijaricu poĉela da buja sve više i više.

U Beĉu i Pešti ponovo dolazi do nezadovoljstva prema Srbiji. Prvi put u srpskoj istoriji, zahvaljujući zalaganju kralja Aleksandra, došlo je na Vidovdan 1896. u Beogradu do sastanka vladara Srbije i Crne Gore, kralja Aleksandra i kneza Nikole Petrovića. Posle izbijanja Kritskog ustanka u Grĉkoj, dolazi do novih zaoštravanja odnosa Srbije i Bugarske. Kralj Aleksandar odlazi u zvaniĉnu posetu knezu Ferdinandu Koburškom u Sofiju 19. februara 1897. gde je potpisao srpsko-bugarsku "Ugodbu". Po tom ugovoru predviĊala se naĉelna saradnja u svim pitanjima koja su se ticala Srba i Bugara u Turskoj. Posle ovoga, kralj se ponovo miri sa ocem i poziva ga da doĊe u Srbiju. Po dolasku kralja Milana u Srbiju 7. oktobra 1897. obrazovana je nova vlada pod predsednikom dr Vladanom ĐorĊevićem, po zanimanju hirurga. Kralj Milan je postao vrhovni komandant aktivne vojske Kraljevine Srbije. Posle sve većeg angaţovanja kralja Milana u srpskoj politici, a naroĉito posle njegove antiradikalske politike, na njega je pokušan atentat na Ivandan 1899. godine, koji je pokušao da izvrši jedan nezaposleni radnik. Tada se kralj Milan poĉeo obraĉunavati sa radikalima na sve naĉine. Ovakva njegova politika se prvenstveno nije svidela Aleksandru iz dva razloga: trebao je staviti zemlju pred svršeni ĉin objavljivanjem svoje veridbe sa Dragom Mašin i da se liši antiradikalske kampanje koju je vodio kralj Milan. Zato je rešio da ukloni i predsednika vlade i kralja Milana iz zemlje. Pod izgovorom da treba da pregovara sa zapadnim dvorom oko njegove ţenidbe sa princezom Aleksandrom Šamburg Lipe, šalje svog oca u Karlsbad, a predsednika vlade dr Vladana ĐorĊevića u Marijensbad da potpiše neke ugovore sa Austro-Ugarskom. Ĉim je otklonio ove protivnike, mogao je na miru da objavi veridbu sa Dragom Mašin. Ženidba kralja Aleksandra Obrenovića Srbijom je odjeknula neverovatna vest 8. jula 1900. da je kralj Aleksandar zaprosio ćerku Pantelije Lunjevice, Dragu Lunjevicu-Mašin. Svi protivnici koji su bili protiv ove ţenidbe su zatvoreni, kasnije, po milosti kralja pušteni, podneli su prvo ostavke, a pokušano je ĉak da se kod mitropolita Mihaila utiĉe na to da ne da crkveni blagoslov kralju. Posle objavljene veridbe, usledila je kraljeva ţenidba 23. jula 1900. u Sabornoj Crkvi u Beogradu. Zbog zategnutih odnosa sa spoljnim svetom zbog ove ţenidbe, kralj Aleksandar je poĉeo polako da radi na sreĊivanju ovih odnosa. U spoljnoj politici okrenuo se odmah Rusiji, pustivši prethodno radikale iz zatvora optuţene za Ivanjdanski atentat. Na ovo je oštro reagovao austrougarski poslanik u Beogradu, grof Goluhovski. Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak kraljiĉine trudnoće pruţio ruku pomirenja svim politiĉkim osuĊenicima. Po izlasku politiĉara radikalne stranke iz zatvora, kralj je sastavio novu vladu na ĉelu sa radikalom Mihailom Vujićem 20. marta 1901, a ona je bila mešavina radikala i liberala. Potom je donet novi Oktroisani ustav ĉija je glavna karakteristika bila uvoĊenje dvodomnog sistema. Naroĉito veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su nepostojećom trudnoćom kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije ţeleo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi drţavni udar i postavio vladu na ĉelu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem 6. novembra 1902. godine. Zbog sve veće odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1902. godine nastojao da se ponovo pribliţi Austriji, a izvesne korake preduzimao je i ranije. Već u januaru 1902.

godine kralj Aleksandar je poslao u Beĉ svog liĉnog sekreta Miloša Petronijevića s obećanjem da će pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, i to, po svojoj prilici, tako što će posiniti jednog od potomaka ţenske linije Obrenovića, koji ţive u Austro-Ugarskoj. Na to je oštro protestvovao ruski ministar inostranih poslova grof Aleksandar Lamzdorf, u Nišu kada je krajem 1902. došao u posetu kralju Aleksandru. Martovske demonstracije protiv Aleksandra Obrenovića i Majski prevrat Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije koje su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Na Kalemegdanu je demonstrantima vatreno govorio Dimitrije Tucović. Znajući da ne moţe dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, u kome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede. Kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva drţavna udara u razmaku od samo jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901., raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Iza toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Drţavnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim drţavnim udarom vratio u ţivot stari Ustav iz 1901. godine. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore 18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na politiĉkom polju. U noći 29. maja (11. juna) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, izvršila je prevrat . Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga su ubijeni u spavaćoj sobi, tela su im baĉena preko prozora. Ove krvave i dramatiĉne noći još su ubijeni: predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković, vojni ministar Milovan Pavlović, oba kraljiĉina brata Nikodije i Nikola Lunjevica, koji su svojim neodgovornim i kavgadţijskim ponašanjem, moţda najviše revoltirali mlade oficire. Kapije Dvora otvorio je oficir Petar Ţivković, potonji general pod vladom Aleksandra KaraĊorĊevića. Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovića, ugasila se loza ove dinastije koja je, sa prekidom izmeĊu 1842. i 1858. godine vladala Srbijom od 1815. godine. Kralj Aleksandar i kraljica Draga poĉivaju u kripti hrama sv. Marka u Beogradu. Na srpski presto nakon smrti kralja Aleksandra dolazi kralj Petar I KaraĊorĊević. KaraĊorĊevići, 1903-1918 Petar I KaraĊorĊević 1903-1921 Kralj Petar Prvi KaraĊorĊević (takoĊe poznat i kao kralj Petar Oslobodilac) roĊen je kao peto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside (iz ĉuvene porodice Nenadovića iz Brankovine) na Petrovdan, 11. jula 1844. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a dalje školovanje je nastavio u Švajcarskoj u zavodu Venel-Olivije u Ţenevi. Po završenom školovanju septembra 1861, Kneţević Petar se upisuje u pariski Koleţ Sen-Barb, a 1862. u ĉuvenu vojnu Akademiju Sen-Sir koju završava 1864. godine. U Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojniĉko i politiĉko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja politiĉkog liberalizma, parlamentarizma, demokratije i njenih institucijama. Poĉetkom 1868, kneţević Petar je u Beĉu štampao svoj prevod knjige engleskog politiĉara i filozofa Dţona Stjuarta Mila O slobodi, sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politiĉki program. Posle ubistva kneza Mihaila u maju 1868, politiĉki krugovi bliski dinastiji Obrenović prikljuĉili su novom srpskom Ustavu i odredbu kojom se porodici KaraĊorĊević zabranjuje povratak u otadţbinu i oduzima sva imovina. Kneţević Petar pridruţio se Legiji stranaca francuske vojske 1870. i sa njom uĉestvovao u brojnim borbama zbog ĉega je odlikovan Ordenom Legije ĉasti. Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno uĉestvovao u bosansko-hercegovaĉkom ustanku. Nakon neuspele

Topolske bune 1877, vodio je ţivu politiĉku aktivnost. U leto 1883. godine na Cetinju se oţenio kneginjom Ljubicom-Zorkom, najstarijom kćerkom crnogorskog knjaza Nikole. U tom braku roĊeno je petoro dece: kćerke Jelena i Milena (umrla kao dete), i sinovi ĐorĊe (odrekao se prava nasledstva prestola 1909.), Aleksandar i Andrija (umro kao dete). Posle kraćeg boravka u Parizu, porodica KaraĊorĊević preselila se na Cetinje, gde je ostala sledećih deset godina. Zbog lošeg materijalnog poloţaja, kneţević Petar prodao je kuću u Parizu 1894, i nastanio se sa porodicom u Ţenevi. Njegovi kontakti sa ljudima iz Srbije nikada nisu prestajali, pre svega sa Nikolom Pašićem, prvakom Radikalne stranke. Tokom 1897, kneţević Petar odlazi u Rusiju, i biva primljen kod cara Nikole II. Tri godine kasnije pokušao je da se sporazume sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem o priznavanju kneţevske titule i povraćaju oduzete imovine, ali bez uspeha. Kneţević Petar je još više pojaĉao svoju politiĉku aktivnost za povratak u Srbiju. Godine 1901. nastojao je da stupi u bliţe odnose sa Austro-Ugarskom, nudeći joj svoj politiĉki program. U noći izmeĊu 28. i 29. maja 1903. oficiri zaverenici ubili su kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Vojska je izvela drţavni udar, i proglasila kneţevića Petra KaraĊorĊevića za Kralja Srbije, što je svojim izborom potvrdila Narodna Skupština 2. juna. Posle 45 godina KaraĊorĊevo potomstvo ponovo dolazi na ĉelo srpske drţave, ĉime poĉinje novi period u njenom razvoju. Od samog poĉetka svoje vladavine, kralj Petar I suoĉio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutašnjom politiĉkom borbom, a Austro-Ugarska, isprva naklonjena novom srpskom kralju, postala je ubrzo otvoreni neprijatelj Srbije, naroĉito posle krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine 1908. Prvi balkanski rat protiv Turske 1912, i Drugi – protiv Bugarske 1913.- okonĉani su trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom Kralja Petra I, i oslobaĊanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije, i njihovim pripajanjem Srbiji. Usled stalnih i teških napora u Balkanskim ratovima, zdravstveno stanje kralja Petra I se pogoršalo, i on je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. Mesec dana kasnije, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, ĉime je zapoĉeo Prvi svetski rat. Posle veliĉanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemaĉke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuĊena na povlaĉenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja. On je ipak doţiveo da doĉeka konaĉnu pobedu i osloboĊenje Srbije, i stvaranje nove drţave nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu, a sahranjen je u svojoj zaduţbini na Oplencu. Zbog svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar I Oslobodilac Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-1921) Kraljevina Jugoslavija (1921-1945) KaraĊorĊevići, 1918-1945 Aleksandar I KaraĊorĊević 1921-1934 Kralj Aleksandar I (Cetinje 16. decembar 1888. - Marselj 9. oktobar 1934.), takoĊe nazivan kralj Aleksandar Ujedinitelj, je bio prvi kralj Kraljevine Jugoslavije (1929-1934), a pre toga je bio kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralj Aleksandar je bio drugi sin kralja Petra I i kneginje Zorke. Aleksandar je roĊen na Cetinju 16. decembra 1888, njegov deda po majci bio je crnogorski

kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Romanov. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ţenevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Petrogradu, a potom u Beogradu, po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Sudbinski preokret u ţivotu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ ĐorĊe odrekao prava nasledstva prestola. Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konaĉan obraĉun sa Turskom. Ratovi U Prvom balkanskom ratu 1912, prestolonaslednik Aleksandar je kao zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku AustroUgarske monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemaĉke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao Regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakĉalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom Regenta Aleksandra, sa odliĉnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Ţivojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. Ujedinjenje Posle vojniĉkih došli su i drţavniĉki uspesi. Nakon odluka srpske Narodne skupštine i Narodnog Vijeća u Zagrebu, Regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu drţavu, 1. decembra 1918. Ovim ĉinom ostvareni su ideali o ujedinjenju juţnih Slovena, za koje su se zalagali njegov otac i deda. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921.), Regent Aleksandar je postao Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. 1922. godine oţenio se princezom Marijom od Rumunije. U tom braku roĊena su tri sina – Petar, Tomislav i Andrej. Diktatura Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne drţavne krize izazvane zaoštrenim partijskim i meĊunacionalnim odnosima. Neprestana polemika izmeĊu vladinih radikala i poslanika opozicije predvoĊenih HSS-om je dovela do toga da godine 1928. radikalski poslanik Puniša Raĉić ubije Pavla Radića i Đuru Basariĉeka i teško ranio Stjepana Radića, koji je kasnije podlegao povredama. Novi voĊa HSS je postao Vlatko Maĉek. Kralj Aleksandar je, koristeći nerede izazvane atentatom kao povod, zaveo diktaturu 6. januara 1929. godine (poznata kao šestojanuarska diktatura) i ukinuo ustav. Deo poslanika Hrvatske stranke prava (Ante Pavelić) odlazi u inostranstvo i stvara ustašku organizaciju. U Makedoniji jaĉaju probugarski elementi. Kralj je 3. oktobra preimenovao drţavu u Kraljevina Jugoslavija. Umesto nasleĊenih istorijskih pokrajina, reorganizuje drţavnu upravu stvarajući devet banovina i grad Beograd. Pošto je Kralj procenio da su se politiĉke prilike u zemlji smirile, proglasio je 1931. novi Ustav (tzv. ―Oktroisani Ustav‖). Uveren da će se drţavna kriza trajno rešiti tek stvaranjem jugoslovenske nacije, Kralj Aleksandar I je pokušao da taj cilj ostvari sprovoĊenjem politike tzv. ―integralnog jugoslovenstva‖, koja se pokazala kao neuspešna. Atentat U spoljnoj politici, intenzivno je radio na sklapanju meĊudrţavnih odbrambenih saveza

usmerenih protiv sila koje su teţile reviziji Versajskog sistema mirovnih ugovora. Njegovom zaslugom stvorena je 1921. Mala Antanta (Kraljevina SHS, Rumunija i Ĉehoslovaĉka). Savez sa Francuskom sklopljen je 1927, a 1934. obrazovan je Balkanski savez izmeĊu Jugoslavije, Rumunije, Turske i Grĉke. Prilikom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi uĉvrstio odbrambeni savez protiv nacistiĉke Nemaĉke, Kralj Aleksandar I ubijen je u Marseju, 9. oktobra 1934 od strane hrvatskih ustaša i makedonske VMRO, a pod zaštitom Italije, Nemaĉke i MaĊarske. Zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Atentator je bio Vlado Ĉernozemski. Njegova smrt duboko je potresla ĉitavu Jugoslaviju, a njegovo telo ispraćeno je od stotina hiljada ljudi ĉitavim putem do Oplenca, gde je sahranjen je u Zaduţbini Kralja Petra I. Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj. Petar II KaraĊorĊević 1934-1945 Kralj Petar II, prvoroĊeni sin kralja Aleksandra I i kraljice Marije, roĊen je u Beogradu 6. septembra 1923. Kum na krštenju bio mu je engleski Kralj Dţordţ VI. Posle osnovnog obrazovanja koje je stekao na Dvoru, pohaĊao je Sandroid školu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Pošto je tada bio maloletan, kraljevska vlast preneta je na Namesništvo na ĉelu sa Knezom Namesnikom Pavlom KaraĊorĊevićem. Poĉetak Drugog svetskog rata 1939. stavio je Kraljevinu Jugoslaviju pred tešku odluku: da li da pristupi Trojnom paktu (Nemaĉka - Italija - Japan) ili da se suprotstavi neuporedivo snaţnijem neprijatelju. Odluka kneza Pavla da potpiše ponuĊeni ugovor naišla je na ţestoke proteste u zemlji, koji su 27. marta 1941. doveli do krize Vlade i vojnog udara. Kralj Petar Drugi proglašen je punoletnim, i odmah preuzeo vlast od Namesništva. Jugoslovenska vojska bila je potpuno nespremna da se odupre invaziji nacistiĉke Nemaĉke koja je usledila, i Jugoslavija je za jedanaest dana bila okupirana. Kralj Petar II bio je primoran da zajedno sa Vladom emigrira, prvo u Grĉku, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku. Za vreme svog izbeglištva Kralj Petar II je dovršio školovanje u Kembridţu, a potom se pridruţio snagama britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Uprkos slomu jugoslovenske vojske u zemlji su oformljena dva suparniĉka pokreta otpora. Prvi je bio Jugoslovenska vojska u otadţbini, poznata i kao Ĉetniĉki ili Ravnogorski pokret, na ĉelu sa rojalistom,kasnije generalom Dragoljubom (Draţom) Mihailovićem, Ministrom odbrane Vlade u izgnanstvu. Drugi je bio revolucionarni partizanski pokret, koji je vodio komunista Josip Broz - kasnije poznatiji kao Tito. Posledica je bio krvavi graĊanski rat. Saveznici su najpre podrţavali Mihailovića, a onda su se preorijentisali na Tita. Pod pritiskom Britanaca kralj Petar je pozvao snage pod komandom generala Mihailovića da se stave pod komandu komunistiĉkih odreda Josipa Broza Tita. Godine 1944, u pratnji sovjetskih tenkovskih brigada, partizani su ušli u Beograd i oformili komunistiĉku Vladu. Naredne godine (1945), u novembru, monarhija je nezakonito ukinuta, bez referenduma, a Jugoslavija se preobrazila i tokom više od ĉetiri decenije ostala totalitarna jednopartijska drţava pod vlašću Komunistiĉke partije. Kralj Petar II nikada nije abdicirao. U izgnanstvu je prvo ţiveo u Londonu sa svojom suprugom (oţenio se grĉkom princezom Aleksandrom 1944.) i sinom Aleksandrom, roĊenim 1945. Poslednje godine ţivota proveo je u Americi. Posle duge i teške bolesti umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu (SAD). U planu je da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Zaduţbinsku Crkvu Svetog ĐorĊa na Oplencu (kod Topole). Zaboravih da dodam vezano za prethodni post,izvor je SPCO Lucern.

12-10-2011 14:09

Ljudevit (819 – 822) Kada su Srbi, Hrvati i Slovenci u VII veku došlli u zemlje u kojima sada stanuju, oni nisu imali nikakvu vojnu ni državnu organizaciju. Njihova najveća i jedina organizovana jedinica u to doba bilo je pleme; oni su po plemenima vojevali i po plemenima su se selili.Prve pojmove o državi ili o državnoj organizaciji dobili su Srbi, Hrvati i Slovenci od Avara, sa kojima su došli u svoju novu otadžbinu, i u ĉijoj su državi kao pokoren narod u prvo vreme živeli. Ali, oni su uskoro u svojoj novoj otadžbini upoznali i vizantisku državnu organizaciju, osobito onaj deo Srba i Hrvata što se spustio dolena jug i ušao u pokrajine kojima je u to doba vladala Vizantija. Kada je Karlo Veliki 796.godine uništio avarsku državu i pokorio Avare, došli su Srbi, Hrvati i Slovenci, koji su do tog vremena bili pod Avarima, u dodir sa franaĉkom državom. Tako su Srbi, Hrvati i Slovenci koji su stanovalil u Srednjem Podunavlju i u Posavini i Podravini (otprilike od Istre do Erdelja) došli pod feniĉansku vlast. Za upravnika u tom delu osvojenih zemalja postavljen je jedan plemenski starešina, ugledan i omiljen u narodu, po imenu Ljudevit.Franci su veoma rdjavo postupali sa pokorenim Srbima, Hrvatima i Slovencima, te je zbog toga u narodu postalo silno vrenje i ubrzo je buknuo ustanak. Na ĉelo ustanka i za vodju njegovog istaknut je Ljudevit. Organizovati ustanak medju nedisciplinovanim plemenima, koja su teglila svako na svoju stranu, i povesti borbu protiv silne franaĉke države, nije već sam sobom bio lak posao. Ali, pored toga, Ljudevit je odmah u poĉetku ustanka imao da reši i drugo jedno veoma teško i važno politiĉko pitanje.U isto doba kada je Ljudevit u Posavini spremao ustanak protiv Franaka, srpska plemena na Timoku, koja su posle njihova dolaska u te krajeve bili pokorili Bugari, htela su da se oslobode bugarske okrutne vlasti. Ali, pošto nisu mogli pomišljati na to da se sami oslobode, reše Timoĉani da se obrate Francima i da zatraže njihovu pomoć i zaštitu. Za Ljudevita i one koji su spremali ustanak protiv

Franaka, morala je vest o ovoj nameri Timoĉana biti veoma neprijatna. Stoga je Ljudevit pohitao da ubedi timoĉane kako njima pod Francima neće biti nmišta boljeno pod Bugarima, i da oni treba da se udruže sa srpskim, hrvatskim i slovenaĉkim plemenima u Posavini za zajedniĉku borbu i protiv Franaka i protiv Bugara. Krajem druge desetine IX veka (819.godine), pošto je iscrpao sva sredstva da osigura narodu miran život, digao je Ljudevit u srednjem Podunavlju i u Posavini ustanak protiv Franaka. Odliĉan organizator, on je uspeo da podigne na oružije i da okupi oko sebe srpska, hrvatska i slovenaĉka plemena od Timoka do Triglava, i da stvori u malome prvu srpsko-hrvatsko-slovenaĉku državu, kakva je posle stvorena nakon hiljadu godina. Ali, Ljudevit nije bio samo dobar organizator nego i odliĉan vojnik i politiĉar.Ĉim je ustanak buknuo, poslali su franci jednu veliku vojsku protiv ustanika, ali je Ljudevit tu vojsku razbio. Pobeda, medjutim, njega nije zanela, on nije hteo da napusti teren pregovora i nadu na ostvarenje svojih težnji mirnim dogovorom. On je već i pre ustanka slao franaĉkom saru Ludviku, tužio se na zloupotrebe franaĉkih državnih organa i tražio je da se one uklone, i tek kad po njegovoj molbi i zahtevu nije ništa uĉinjeno, on se rešio na ustanak. Posle pobede na franaĉkom vojskom Ljudevit se ponovo obratio franaĉkom dvoru sa uslovima, pod kojima bi bio voljan da položi oružije i da opet prizna franaĉku vrhovnu vlast. Medjutim njegovi uslovi nisu primljeni, a na ono što su franci tražili, on nije mogao pristati, i stoga je bio primoran da nastavi nejednaku borbu protiv franaĉke carevine.Uspeh Ljudevitog na bojnom polju opredelio je, medjutim, mnoga srpska, hrvatska i slovenaĉka plemena, koja u poĉetku nisu uzela uĉešća u ustanku, da se takodje dignu na oružije i da se pridruže Ljudevitu. U to podje na Ljudevita druga, nova franaĉka vojska, i sa njom, kao franaĉki podanik, i hrvatsko-dalmatinski knez Borna. Ali, Ljudevit potuĉe do noge i razbije i ove vojske, i upadne u dalmatinsku Hrvatsku. Ta sjajna pobeda odjeknula je na sve strane i pokrenula je još neka, osobito slovenaĉka, plemena da se pridruže Ljudevitu.Na franaĉkom dvoru se sada videlo da je cela ova stvar znatno ozbiljnija no što se u poĉetku mislilo. Stoga je 820.godinesazvan sabor, koji je rešio da se na Ljudevita udari sa tri velike vojske. Te vojske prodrle su onda, istina, dosta duboko u Ljudevitovu državu; ali, Ljudevit ni ovog puta nije bio pogodjen ni pokoren. Stoga je na sabor iduće godine rešeno da se ponovo pošalju tri velike vojske protiv Ljudevita. Ali, ni ta ponovna ekspedicija nije imala nikakvog uspeha. Naposletku bude, u leto 822.godine i po treći put poslana još veća vojska na Ljudevita.Teške borbe i sve slabiji izgledi da će se moći održati u borbi protiv franaĉke carevine, oslabile su moral i otpornu snagu kod ustanika, i Ljudevit je video da nema više uz sebe ljude sa kojima je nekada pobedjivao franaĉku vojsku. Stoga on ovog puta i nepokuša dati otpor silnoj franaĉkoj vojsci, koja je bila pošla na njega sa tri strane, nego pobegne u Bosnu. Tu on ubije jednog župana, kod koga se bio sklonio, zatraži oproštaj i obeća pokornost caru Ludviku, pa se onda skloni u Hrvatsku, gde bude muĉki ubijen (823.godine). Tako je bedno završio prvi srpsko-hrvatsko-slovenaĉki vladar.Ljudevit je nesumnjivo bio veliki organizatorski, vojni i politiĉki talenat, ali je, kao svi ljudi bez dovoljno kulture, bio bez sposobnosti za duži, sistematski, naporan rad. Ozbiljne teškoće i strah da neće moći odoleti velikoj opasnosti, slomile su ga, on je bez borbe napustio bojno polje i postignute rezultate, i bio je gotov da se pokori i da moli za mir i milost. Silan i snažan u prvo doba borbe, on se pokazao slab i malodušan, kada je trebalo izdržati intensivne napore. Ljudevitova država bila je zasnovana na velikoj osnovi i širokoj koncepciji. To je istina više bio rezultat instinkta i sluĉaja no razuma i rezonovanja, ali je ono što je Ljudevit pokušao ipak bilo veliko delo. Njegova je država, ako se uopšte može nazvati državom,

bila kratkog veka, ali se ona duboko urezala u narodnu pamet i fantaziju, i o Ljudevitovoj se borbi protiv Franaka priĉalo još vekovima posle toga, dok nisu novi i važniji dogadjaji potisli iz narodne pameti i uspomenu na prvu državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Napisao:

Dr Stanoje Stanojević izvor:sokobanja

VLASTIMIR - srpski vladari 850.- 862. MeĊu srpskim plemenima, koja su se u prvoj polovini VII veka naselila na Balkanskom Poluostrvu, najbolje je bilo razvijeno, i fiziĉki i moralno i intelektualno ono pleme koje je naselilo krajeve oko gornjega toka Tare, Pive, Lima i Drine. To je pleme nosilo specifiĉno srpski naziv, koji je tokom vremena onda prešao na sva srpska plemena. U tom srpskom plemenu bilo je najviše snage i ţivota, u tom se plemenu prvo rodila misao o slobodi i o nezavisnom drţavnom ţivotu. Srpska su plemena, još od svoga dolaska na Balkansko Poluostrvo, imala neku vrstu svoje plemenske autonomije, u njima su, pod vizantiskom vrhovnom vlašću, upravljali njihovi plemenski glavari. Narod je sam birao svoje plemenske glavare, ali se ta vlast kod pojedinih plemena ĉesto dugo vremena zadrţavala i u jednoj porodici, i prelazila sa oca na sina. Tako je glavnim srpskim plemenom, još od njegovog dolaska u novu otadţbinu,vladala jedna porodica, uţivajući autonomiju prava pod vizantiskom vrhovnom vlašću. Pred sredinu IX veka bio je njegov starešina vešti i energiĉni Vlastimir, sin Prosigojev. On je postao tvorac i osnivaĉ prve srpske drţave. Vizantija je u to doba bila u veoma teškom poloţaju. Borba oko ikona i ratova sa Bugarskom i Saracenima oslabili su rastrojili drţavu sasvim, i iznutra i spolja. MeĊutim, narodi u samoj drţavi, ĉak i oni, koji su, kao Srbi, imali neka autonomna prava, teško su podnosili pritisak drţavne vlasti, nasilje i samovolju drţavnih ĉinovnika. Stoga je Vlastimir lako našao odziva u celom svome plemenu, kad ga je pozvao na oruţije, da protera vizantiske ĉinovnike, da se

oslobodi vizantiske vlasti i da osnuje svoju nezavisnu drţavu. Tako je sredinom IX veka u gornjem toku Lima, Tare , Pive i Drine, ustankom protiv Vizantije, osnovana prva srpska drţava. Vlastimir je odmah posle uspelog ustanka, radio na tome da svoju vlast utvrdi i proširi. On je udao svoju kćer za sina travunskog ţupana, i tako diplomatskim putem dobio i Travuniju pod svoju vlast.Moglo se oĉekivati da će osnivanje srpske drţave, postale ustankom protiv Vizantije,izazvati reakciju pre svega sa njene strane. Ali, Vizantija je u taj mah bila suviše slaba da preuzme ma što protiv nove srpske drţave. MeĊutim, reakcija protiv nje došla je i sa druge strane. Bugari su,odkad su, krajem VII veka, došli na Balkansko Poluostrvo i osnovali tu svoju drţavu, stalno širili svoju vlast i teţili da postanu prva sila i da budu od presudnog drţavnog i politiĉkog uticaja na Balkanu. Tu njihovu nameru moglo je omesti osnivanje slobodne srpske drţave.Stoga su Bugari odmah napali na Vlastimira. Borba je bila duga i krvava. Tri godine napadali su Bugari na mladu srpsku drţavu, ali su srpski gorštaci onda prvi put branili svoju novu tekovinu, i branili su je hrabro i izdrţljivo. Svi bugarski pokušaji bili su uspešno odbijeni, a srpska drţava i srpska sloboda bile su spasene. Vlastimirova je zasluga ne samo što je podigao prvu srpsku drţavu, što je proširio njene granice i organizovao je, nego što je tu drţavu i oĉuvao, i to u teškoj borbi protiv jednog snaţnog neprijatelja. izvor:sokobanja

MUTIMIR

862. – 891.

Najstariji sin prvog srpskog vladaoca Vlastimira, Mutimir, nasledio je njegov presto i drţavu zajedno sa dva svoja brata, Stojimirom i Gojnikom, i delio je u poĉetku sa njima vlast.Ali, Mutimir i njegova braća sa prestolom su nasledili i rat sa Bugarima, koji nisu mogli zaboraviti svoj poraz I borbu sa Srbima. Novi bugarski vladar Boris, hteo je osvetiti poraz svog oca, i pošao je, uskoro posle Vlastimirove smrti, sa velikom vojskom na Srbiju. Vojsku

je vodio Borisov sin, Vladimir.Pobednik u prvom ratu sa Bugarskom, Vlastimir, bio je istina mrtav, ali su bili ţivi oni koji su sa njim zajedno vojevali I pobeĊivali, njegovi vojnici i njegove vojvode. Oni su i pri drugom bugarskom napadu, pod zapovedništvom Mutimira i njegove braće, pobedili i naneli Bugarima još mnogo veći poraz nego u prvom ratu. Bugarska vojska bila je i u ovoga puta razbijena i satrvena, sam voĊ, Borisov sin Vladimir, bio je zarobljen is a njim ceo njegov štab. Posle sklopljenog mira zarobljeni Bugari molili su Srbe da ih isprate do granice. Tu na granici, kod Rasa, Srbi i Bugari izmenjali su,u znak mira i prijateljstva, medjusobno poklone. Mutimir je tom prilikom poklonio Borisu dva roba, dva sokola, dva psa i devedeset koţe.Uskoro posle toga nastale su nesuglasice i borbe meĊu Mutimirovom i njegovom braćom. U toj borbi Mutimir se neverovatno oslonio na Bugarsku,i traţio je od tuda potporu i pomoć protiv svoje braće. Svakako blagodareći toj pomoći, Mutimir je i pobedio svoju braću, zarobio ih i predao Bugarima. Kod sebe je zadrţao samo Gojnikovog sina Petra, ali on uskoro pobegne u Hrvatsku. Posle toga Mutimir je, kako izgleda, mirno vladao sve do svoje smrti. Imao je tri sina: Pribislava, Brana i Stevana.Mutimir je utvrdio nezavisnost srpske drţave, osobito sretnim i uspešnim ratom protiv Bugarske. Posle toga on je utvrdio i drţavno jedinstvo. Uveren da je drţava snaţnija kada njome upravlja jedan vladar nego pri kolektivnoj vladi, Mutimir je poveo sa svojom braćom borbu za jedinstvo vlasti, i uspeo je u tome. Njegovi liĉni interesi poklapali su se u tome sa drţavnim interesima. Konsekventan u provodjenju tog principa, on je posle svoje smrti (oko 891.godine) ostavio presto i vlast samo svom najstarijem sinu. Mutimir je prvi srpski vladar, koji je u drţavnom interesu proveo naĉelo drţavnog jedinstva i primogeniture, i u tom je njegova glavna zasluga. izvor:sokobanja Kad ima volje ima i naĉina.