Srpski Jezik - Vesna Lompar

17.11. 2008.

Морфологија у ужем смислу и творба речи Морфологија у ужем смислу * Флексија Граматичка основа Граматичке морфеме Облици речи (исте речи) • •

Творба речи ** Деривација (грађење) Творбена основа Творбене морфеме Творенице (нове речи)

КУМ + - А (наставак за облик) = КУМА (генитив једнине) – други облик исте речи КУМА + А (творбени наставак) = КУМА (номинатив једнине) – нова реч

Граматичка основа је онај део променљивих речи који током промене остаје исти, и на који се додају граматичке морфеме, морфеме за облик Граматичка основа именских речи добија се тако што се о облика генитива једнине одбије наставак за облик (жен-е, добр-ог). Глаголи имају две граматичке основе: 1) Инфинитивна: (аористна), која се добија одбијањем –ТИ код глагола који се тако завршавају (чита – ти) и одбијањем –ОХ у првом лицу једнине аориста код глагола, који се завршавају на –ЋИ и –СТИ (пођ – ох, сед – ох) 2) Презентска: која се добија одбијањем –МО у првом лицу множионе презента (пише – мо) Пример 1. Мисао – МИСЛ Добитак – ДОБИТК Сваки – СВАК Паметан – ПАМЕТН Моћи: МОГ, МОЖЕ Лежати: ЛЕЖА, ЛЕЖИ Граматичке морфеме: 1) Префиксалне – додају се на почетак речи (НАЈ – префикс за суперлатив) 2) Суфиксалне – додају се на крају граматичке основе

Променљиве и непроменљиве речи Речи које се појављују у различитим облицима зову се променљиве речи. Речи које се појављују увек у истом облику зову се непроменљиве речи.

1

ПРОМЕНЉИВЕ Имнеице Заменице Придеви Глаголи

ПОЛУПРОМЕНЉИВЕ Бројеви Прилози

НЕПРОМЕНЉИВЕ Узвици Предлози Речце Везници

Речи које имају деклинацију: именице, заменице, придеви, неки бројеви Речи које имају конјугацију: глаголи Речи које имају компарацију: придеви, предлози Граматичка категорија је систем алтернативних вредности, које се обавезно приписују једној врсти речи. Деле се на : 1) Обличке (морфолошке) – када за сваку вреднопст категорије постоји посебан облик (број, падеж, род код придева, вид код придева, глаголски облик) 2) Класификационе – код којих то није случај (род код именица, глаголски вид)

Заступљеност категорија Род Број Падеж Лице Поређење Прид. вид Гл. вид Глаг.облик Стање Поларност

Именице + + + -

Заменице (+) + + (+) -

Придеви + + + + (+) -

Бројеви (+) (+) (+) -

Глаголи (+) + (+) + + + +

Прилози (+) -

Стање – актив и пасив Поларност – одричан и потврдан облик Број и род су најзаступљенији, за српски језик је најважнија конкгруенција. Највише категорија имају глаголи. Гарамтичке категорије карактеристичне за све врсте речи осим прилога су род и број.

ИМЕНИЦЕ -

класификациона категорија рода (мушки, женски, средњи) број (јендина, множина, паукал) падеж (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив)

2

На снову категорије рода и падежа делимо их на четири деклинациона типа:

1) Први деклинациони тип -

чине га именице мушког рода на сугласник, ретко на –О и –Е и средњег рода на –О и –Е у генитиву једнине имају –А

Мушки род: - Живо: акузатив = генитив - Неживо: акузатив = номинатив Средњи род: номинатив = акузатив = вокатив

Падежи са дублетним наставцима: Вокатив једнине: - Е – осонва на ненепчани сугласник - У – основа на предњонепчани сугласник - Вокатив = Номинатив – основа на –О, –Е Инструментал једнине: - ОМ – основа на ненепчани - ЕМ – основа на предњонепчани Номинатив множине: - проширивање основе са –ЕВ или –ОВ - скраћивање основе на –И Генитив множине: - А (ученика, градова) - И (месеци, сати) - ИЈУ (прстију)

Стране речи:  Торпедо, кимоно, либрето.... – кратко О  губе О и додају наставке (либрета, кимона)  Оне које се завршавају на дуг вокал (-О, -Е, -У) – купе, бифе, биро, табу, интервју – задржавају вокал и додају наставке  Оне које се завршавају на –И (жири, такси виски) – задржавају –И, између њега и наставка се додаје –Ј, исто важи и за именице на –ИО Именице страног порекла на праскави сугласник: 1) на крају –Т (има непостојано А у генииву множине: студената, субјеката) 2) неки други на крају речи (нема непостојано А у генитиву множине: суфикса, паркинга, индекса)

3

Вежбања: 1) Шта је субјекат: Село окружује поље? (није јасно, јер су обе именице средњег рода, а у средњем роду је акузатив једнак номинативу) 2) Мислиш ли на светог Стефана (личност) или на Свети Стефан(географски појам)? 3) Убаци заменицу КОЈИ у реченице Ено младића којег смо јуче упознали. То је проблем који не могу лако да решим. То је народ који у нашој земљи цене и воле. План који смо донели, директор којег смо изабрали, пројекат у који смо се сви укључили 4) Исправи грешке: Његове једина утеха је била у томе што је знао да се његов нападач никад неће дочепати онога по чега је дошао. (по шта!) Упркос будаластости Микијевих испружених руку које су показивали време, то је био једини сат којег је понео. (који!) Ватикански хеликоптер се понео ниско кроз ваздух према северозападу, пресецајући вечити смог којег је стварала гужва под њима. (који!) 5) Вокатив једнине именице „Момак“ може бити „Момче“ и „Момак!“. Подвуци облик који је неформалнији. 6) Двојаки облици множине (вук – вукови, вуци, паук – паукови, пауци, ранац – ранци, ранчеви, крак – крекови, краци, дух – дуси, духови) 7) Допуни реченице: Њихови алибији инспектору су били сумњиви. На врху зграде су уметнички атељеи. У моди су хаљине са убоким деколтеима. Обе владе су дале своје демантије. Где су наши купеи? Молим вас, предајте нам своје резимее. 8) Било смо у Чилеу. Слушали смо Бизеа. Шта ћеш са тим старим сакоом?

2) Друга Стевановићева врста - средњи род на –О, -Е, који проширују пснову на –Н и –Т, а у генитиву једнине има –А  На –МЕ добијају (Н) Имају у једнини акценат на првом слогу, у множини на другом, у генитиву множине се продужава  Именице с продужењем на –Т. Имају збирне именице на –АД(ужад, телад, јунад, ждребад) или на –ИЋИ (или једно или друго)

4

Вежбе: Време: времена, времена Кубе: кубета, кубета Подвуци деминутив: Стајала је бурад с водом. Стајали су бурићи с водом. Убаци одговарајући облик именице дрво: Од дрвећа не видиш шуму. Око наше зграде посадили су неколико дрвета Отишао је у шуму да донесе дрва са потпалу. Вече се мења по другој врсти и проширује основу сугласником –Р. Страна мушка имена Страна имена и претимена мушкараца су променљиве речи и кад се употребе заједно и кад се употребе одвојено. - у кабинету Вилија Гранта - избор садашњег председника Жака Ширака - уметничко дело Ендија Ворхола - избор Тонија Блера за... Пракса се у овим случајевима често разилази са нормом (нпр. филм „ Народ против Ларија Флинта“ се у медијима најављивао као „Народ против Лари Флинта“). Уопште, у језику новина уочава се тенденција ка губљењ језичког осећања за променљивост имена страног порекла кад стоји уз презимр. То је појава која узима маха. Далекоисточна имена: Хо Ши Мин – Хо Ши Мина Мао Цедунг – Мао Цедунга Не мењају се цела, јер мало подсећају на нашу деклинацију, већ само последњи део. Исправи грешке: 1) Сви светови Ендрју Кјунена су се већ срушили. (Ендрјуа!) 2) Он не може уништити позицију Бред Пита. (Бреда!) 3) То је било у стилу Хемфри Богарта. (Хемфрија!) Подвуците лична имена за која сматрате да су првилно употребљена: - радећи као лични фотограф Чарли Чаплина - играти у филму Чарлија Чаплина - Од Бинг Крозбија до Френк Синатре... певач који је највише сниман после Бинга Крозбија Напиши генитив далекоисточних имена: Денг Сјаопинг – Денг(а) Сјаопинга Хуа Гуофен – Хуа Гуофена Лао Це – Лао Цеа 5

Ли Ао – Ао Лија Ли Жуи – Жуи Лија Да ли су оба облика правилна? Иво Андрић Од Ива Андрића О Иву Андрићу Читам Ива Андрића Ивов роман

Ива Андрић Од Иве Андрића О Иви Андрићу Читам Иву Андрића Ивин роман

Оба облика су правилна, али је други обичнији (иако му је право име било Иво!). Данас је потпуно уобичајенопроширење основе личних имена на –Е: И. Дуле Г. Дулета Д. Дулету Све имение које имају дугосилазни акценат овако се мењају: Миле, Раде, Вуле, Циле, Боле, Јоле, Дане, Мане...

3) Трећа Стевановићева врста Именице природног женског рода се завршава на –А и неке именице природног ушког рода са истим завршетком (Никола, владика). У генитиву јендине ове именица имају наставак –Е. Падежи са дублетним наставцима: Вокатив једнине: - О (највећи број) - Е (вишесложне на –ица) - Вокатив = Номинатив (вишесложна мушка и женска имена и двосложна која немају дугоузлазни акценат: Марија, Рајна) Генитив множине: - А (кад се основа завршава на један сугласник и СТ, ЗД, ШТ, ШЋ, ШЧ. КС, ПС (вртса, башта, елипса...= - овде је овај облик архаичан (чешће ћемо рећи И) - Непостојано А +А (завршава се на групу сугласника: тачака, девојака, крошања...) - И (барки, казни, лопти, метли) - У (само 3 именице: руку, ногу, слугу) Домаћи: Напиши генитив множине именица Брескве Смокве Залисци (на срцу) Залисци (у коси)

6

Вокатив једнине: Лепа – Лепа Маја – Мајо Мирка – Мирка Брана – Брано Лена – Лено Марта – Марта Стана – Стано Драга – Драга Како гласи вокатив „кратки женских имена“ типа Ива и слично? Није пресудан број слогова, већ акценат: Сви акценти осим дугоузлазног - А Дугоузлазни акценат на првом слогу – О Дивна Стано Марта Мајо Никола Јово Мина Саро Олга Розо Ивана Иво Нина Лено Ана Машо Теа Бебо Дуња Даро Ема Лола – Лола (краткосилазни) Лола – Лоло (дугоузлазни) Зона – Зона Зона – Зоно Код личних имена поштујемо акценат носиоца имена. Подвуци именице које у генитиву множине могу имату и наставак –А (с непостојаним А) и наставак И: Битка, лопта, конзерва, оловка, приповетка, свеска Статуа: Статуе Статуи Статуу / Статуом Статуи

7

4) Четврта Стевановићева врста Именице женског рода са завршетком на консонант (ноћ, младост, свест=, у генитиву једнине имају наставак –И. Падежи са дулбетним наставцима: Инструментал једнине: - ЈУ (младошћу, љубављу) - И (младости, љубави) - У (чашћу, ноћу) Препорука: ако се именица употребљава без атрибута користити наставак –ЈУ (Требало је до тога доћи памећу и образовањем.), а са атрибутом – И (при чистој свести и здравој памети), а када у инструменталу стоји СА могу оба облика )С том памети нећеш далеко догурати) -

Генитив множине: И (ствари, ноћи) ЈУ (кокошију, костију)

Вежбе: 1) Убаци инструментал Размеће се својом памећу / памети. Шта ћеш с том пећи? Заклео се чашћу. 2) Нађи грешку. Колеру је било мука од раскоша дворане Белведере. (раскошИ – женски род) 3) У српском језику има и непроменљивих именица. Подвуци их: Госпођа, мадам, леди, Марија, Хелен, Хелена, Мери, Брижит, Брижита, Џоан, Џоана... 4) То су именице: А) домаће Б) страног порекла прилагођене нашем језику В) страног порекла нерпилагођее нашем језику 5) Допуни: Новинари су се обратили (Софија Лорен) Софији Лорен. Јапанки (Норико Хонда) Норико Хонда веслање ће остати заувек у сећању. Били су на изложби (Дона Каран) Доне Каран. Добили су изјаву (Џулија Робертс) Џулије Робертс и (Никол Кидман) Никол Кидман. Американка је лако свадладала (Рита Гранди) Риту Гранди. Женска имена се мењају, али не и женска презимена. Далекоисточна женска имена се не мењају, као ни она која одударају од наше деклинације (Никол). 6) Изашао је диск Џоан Баез.

8

7) Заказао је интервју са Брижит Бардо. 8) Постала је модел радећи за Ајлин Форн. Страна имена на консоснант су углавном непроменљива! На –А су променљива увек, а малобројна имена на –О и –И су непроменљива, јер не могу да се уклопе у деклинациони систем нашег језика. Неке именице имају само једнину или множину. Сингуларија татнтум: - збирне - градивне - неке апстрактне Плуралија тантум: - неке заједнчке именице (наочаре, кола, леђа, врата) - неке властите (Карловци, Алпи, Задушнице) - обично означавају предмете који имају недефинисано мноштво, састоје се од 2 дела и слично Вежбе: 1) На тржишту је сада онемогућен извоз наших роба, ако што је евидентно да је тржиште шрезасићено иностраним робама. (наше робе, иностраном робом!) 2) Стварају оружја за масовно уништење, а папа је тај који путује по свету и апелује на државнике да се суздржавају. (оружје је по свом пореклу сингуларија танту, али развојем технике и појавом веиког броја различитих врста почиње да се користи и множина) 3) У школама све чешће избијај туче. Таква понашања су неприхватљива како за школу, зако за друштво уопште. (такво понашање) 4) Да ли знаш да су нека од ових дрвећа старија од 500 година? (дрвета) 5) За његов предмет довољно је да прочиташ скрипту, коју сам ти јуче позајмила. (скрипта – скрипата, скриптима... средњи род) 6) Ова новина се лако чита. (ове новине) Грешке са слајдова: - фотеља сас табуре - ако купите два продајна хитова, трећег добијате на поклон (после 2, 3 и 4 иде паукал, после 5 – генитив множине) - сет сточић (сет тражи множину)

9

01.12.2008.

ПРИДЕВИ -

род број падеж вид (данас у језику слабо функционише) степен поређења

Сахарин служи за сравање лекове намењених дијабетичарима. Толико о преписци између Рилка и Жида, вођеној почетком овог века. Разговарамо с директором културног центра, основаног пре неколико година. Над острвом пуним чемпреса и бора. Упиши облике компаратива: Строг – строжи Густ – гушћи Бесан – бешњи Тесан – тешњи Чист – чистији Висок – виши Врућ – врући Горак – горчи Крепак – крепкији -

Он сада има много већи положај у друштву, зобг тога сам му и ја већи пријатељ. (Виши!) Да вам град буде чишћи! (Чистији!)

Присвојни придеви: Милица – Миличин Пријатељица – пријатељичин Новица – Новичин Глумица – глумичин Није било већег снега ове године. (служи за поређење у односу ан неко просечно стање, које служи као мерило) Компаратив који не означава већи степен, него позитив (тежа саобраћајка, ближи род, виша школа).

Непроменљиви придеви Гроги, мини, супер, браон, тегет, беж, мултиплекс, портабл.... Англицизми: гроги, инстант, макси, миди, мини Германизми: браон, глат, грао, дункл реш

10

Романизми: беж, бланко, бордо, драп, виолет, екстра, крем, лила, нобл, оранж, пепито/пепита, резедо/резеда, розе, соло И један једини домаћи: налик Најчешће означавају боје, али има и других значења: фер, фит, хај, фалш, фрај То је Андрићева књига. - књига која припада Андрићу - књига коју је Андрић написао) сестра То је права сестринска љубав. То је сестрина књига. Дон Кихот То је Дон Кихотов мач. То његово донкихотско (донкихотовско) понашање заиста нема сврхе. Придеви изведени од вишечланих појмова на –ски: - косовскометохијски - новобеоградски - шарпланински Придеви вишечлани, са суфиксима –ОВ/-ЕВ и –ИН Југ Богдан – југбогдановски Дон Жуан – донжуановски Прилго и придев се пишу спојено, а прилог се не наглашава посебно: - многопоштовани - долепотписани - високопоштовани - општепознат Боје: - више различитих боја са цртицом (плаво – жута, црвено – бели, црвено – плаво – бела) - нијансе једне боје заједно (тамноцрвени, светлоплави, затвореножут)

ЗАМЕНИЦЕ -

род (придевске) број падеж лице (личне и присвојне заједнице)

 САВ у средњем роду: све, свег, свем...  СВОЈ (присвојна заменица): свог, свом... - свом имању (својем) 11

-

свог знања (својег)

 Заменице СЕБЕ и СВОЈ упућују на субјекат Он брине за себе. Он брине за њега. Он поштује своје родитеље. Он поштује његове родитеље. Заменоца са префиксом НИ (нико, ништа, ниједан, никоји, ничији, никакав) обавезно се растављају од предлога: Ни од кога Ни према коме Ни за шта Ни с ким Ни од чега Ни за једног Формант ГОД Одвојено кад је акценат а њему (Ко год жели, може да одгоовара.), а заједно кад је на заменици (Ако когод падне, полаже поново у јуну.). 1) Отворили су ватру из свег расположивог наоружања. 2) Да ли сте се и са ким договорили око тога? 3) За кога је купио торбу? За себе. 4) Што год да читаш, потруди се да штогод научиш. 5) Милан је позвао Јована у своју кућу. (кућа је Миланова) 6) Милан је позвао Јована у његову кућу. (кућа је Јованова) Ни с једним Ни од какве Ни за чију Ни са каквм Ни са чијем

БРОЈЕВИ -

род број падеж

Бројеви: 1) Кардинални 2) Ординални

12

БРОЈЕВИ Основни

Збирни

Бројне именице

1 2

Један, -а, -о Две, две

/ двоје

/ двојица

3

три

троје

тројица

4

четири

четворо

четворица

Обоје (уз особе различитог пола и брјиве збирне именице

Обојица (уз особе мушког пола)

Обоје, обоја (уз плуралија тантум и придеве који оѕначавају пар (архаично)

*** Оба, обе

Бројни придеви Једне, -а Двоје, двоја Троје, троја Четворе, четвора

Понашају се као именице (променљиви): нула, стотина, хиљада, милион – бројне именице. Понашају се као придеви, променљиви су: 1, 2, 3, 4, бројни придеви Понашају се као прилози, непроменљиви су: 5 -20, 30... 900 – приближни на – АК. Бројеви нумерички иозражавају колочину. Он је стигао претпоследњи. – придев Он је стигао четврти. – редни број, нумерички одређује

Збирни бројеви уз ...

Бројни придеви уз ...

Двоје, троје ...

Деца Унучад Чељад Одојчад Телад Јагње Ждребе

Панталоне Чакшире Фармерке Бермуде Хулахопке Наочаре Маказе Лисице Теразије

Минђуше Ципеле Чизме Папуче Сандале Рукавице Чарапе Сокне Доколенице Скије, ролери Клизаљке

13

Вежбања:  Изнајмили смо троја кола.  Са нама су била 4 пријатеља. Од њих четворице, двојица су имала исто презиме.  На групи 14 има десет девојака и само један момак. Њих једанаесторо полажу испит у септембру.  На Копаонику смо зимус купили четворе санке.  Напољу је јако хладно. Обуј двоје чарапе.  Имам двоје фармерке са широким и једне са уским ногавицама, све троје ми добро стоје.  Имам једне наочаре за читање и једне које носим стално. Обоје су са пластичним стаклима.  Треба нахранити троја уста.  Разговарали смо о том проблему са десетак људи.  На конкурс се јавило петоро.  У свакој од соба имамо двоја врата.  На стаолу су четворе исте новине.  Послали смо писма осморици пријатеља.  Али: Послали смо писма за осам пријатељица. (или потпуна трансформација)  600 – шестсто  10-ак, 15-ак – неправилно  Године 1991. ступио је у војску. (Овако треба, реценица се не започиње бројем!)  75 000 или седадесет пет хиљада, а не 75 хиљада  Све троје су прошли на испиту. Два Две Двоје Двојица Четири књиге Четири друга Четворо          

Оба Обе Обоје Обојица Све четири Сва четири Све четворо

Храст има шестсто година. То је шестстогодишње дрво. Био је шестстоти на реду. 20/3 - дведесет трећина 5251- пет хиљада педесет и један Следећу емисију посвећујемо тим трима догађајима. Прошли су кроз четвора челична врата. Разговор два човека претвори се у... ... и на одар обоје се прилепе.. (Арес и Афродита) Форд планира да почетком идућег месеца уручи отказе за 4000 радника. Милан и Јанко се нису слагали са понуђеним решењем. Оно им је обојици било неприхватљиво.

14

(подвучени одговори су тачни) 08.12.2008.

ГЛАГОЛИ -

глаголски вид (свршен и несвршен) глаголски облик (лични – времена и начини, и нелични) лице (само лични: прво, друго, треће) број (једнина, множина) род (само они облици који имају радни глаголски придев; мушки, женски, средњи) стање (актив/пасив) поларност (потврдан, одричан)

 Глагол требати: Безлично: (ако је у споју са глаголом) Безличан облик: треба да, требало је да, требало би да Сви треба да дођу. Требало је да знаш. Требало би да размислимо. Лично: ако нема два глагола: Не требаш ми. (= бити потребан) Требао ми је његов савет. У односним реченицама: Ево имена људи који су требали да говоре. Ево имена људи који је требало да говоре. (не слаже се са субјектом у множини) Боље да се тербати замени неким другим глаголом (имати, морати) или преформулише реченица.

 Глаголи изведени од придева: 1) – ИТИ (када су прелазни: отупити – учинити тупим) 2) – ЕТИ (када су непрелазни: отупети – постати туп) Ослепити (некога) Поцрнити (објити у црно) Поцрвенети (обојити у црвено)

Ослепети (од болести) Пецрнети (од сунца) Поцрвенети (од стида)

Код већине других глагола ова разлика се делимично или потпуно изгубила.

15

 Код глагола на –НЕТИ (однети, донети, изнети, понети, принети), трпни придев гласи: донет, однет или донесен, однесен, али никако однешен и донешен До грешака долази зато што се мешају са глаголима чија се основа завршава на –И ( и у којима у глаголском придеву трпном долази до јотовања) Носити – ношен Мазити - мажен Изузетак: загристи – загриЗен (загрижен значи фанатични припадник нечега) потрести – потресен У српском језику постоје глаголи типа: вечеравати, забрињавати, извињавати се, који имају исту инфинитивну и презентску основу: Презент Вечеравам Забрињавам Извињавам се

Глаголски прилог садашњи Вечеравајући Забрињавајући Извињавајући се

Слични су по облику инфитива и предавати, додавату, избегавати, али немају исте основе и облике Презент Предајем Издајем Додајем

Глаголски прилог садашњи Предајући Издајући Додајући

Императив: глаголи оји у првом лицу презента имају завршетам -ИЈЕМ (пијем) имаће –Ј у сва три облика заповедног начина Избити – избиј Покрити – покриј Открити – откриј Савити – савиј Вежбе: Глагол Унети Занети Нанети Пренети Спасти Спасити * Одгристи

Трпни придев Унет / унесен Занет / занесен Нанет / нанесен Пренет / пренесен Спасен Спашен Одгризен 16

Увести Превести

Увезен / уведен Превезен

Норма даје предност глаголу спасти у односу на спасити, али оба постоје и ба се користе. Глагол Обавити Обавити Отопити Отпити Завити

Императив Обави ( = уради) Обавиј (око нечега) Отопи Отпиј Завиј

Глагол

1. лице презента једнине

Бријати се Сломити Заспати Засути Извинити се Извинути се Збити (натрпати) Збити се (догодити се)

БријЕм се СломИм ЗаспИм ЗаспЕм ИзвинИм се ИзвинЕм се Збијем Збудем

Глагол преглЕдати Задавати Познавати Придавати Продавати Признавати Сазнавати Умивати се Испитивати

Глаголски прилог садашњи Прегледајући Задајући Познајући Придајући Продајући Признајући Сазнајући Умивајући се Испитујући

Правилно писање речи: -

3. лице презента множине БријУ се СломЕ ЗаспЕ ЗаспУ ИзвинЕ се ИзвинУ се Збију Збуду

преструктурирати приањати приклештити протестовати раболевати ужлебити цурити 17

-

секирати се

Реченице: И Сара и Филип су имали широко поље, које је било зелене боје, иако је Сарино поље с времена на време би засијало (засијавало) љубичастом бојом. Насмешио се и погледао ме. Одајући утисак као да посматра моје енергетско поље. Колико је далеко Кјула? Ако будемо имали среће, требало би да будемо тамо пре мрака. Отац Харви Ноулс је имао сопствени кључ и није требало да стигне још пар сати. Погледајте добро своје недостатке, како бисте их претворили у предности. Упознајући људе остајемо им блиски. Морам да се извинИм због онога што сам учинио. Ако се извинЕм, заболеће ме леђа. НЕ Не одговарајући на питање на питање, само је слегнуо раменима. Сви су знали да је то неодговарајући поступак. Успео, не успео, све му је једно. Био је то неуспео покушај. Перфекат: Она се стално смеје. Она се стално смејала. (рефлексивни глаголи немају –је у трећем лицу перфекта) Одреди инфинитив: Нестаје – нестајати Не стаје – стајати ПРЕДЛОЗИ Због – значење узрока (Изостала сам из школе због болести.) Ради – значење циља (Допутовали смо ради потписивања уговора.) Кад два предлога захтевају исти падеж, реченица се може упростити тако да се именица употерби само једном. Имамо башту иза и испред куће. (Имамо башту и иза куће и испред куће) Али ако се у реченици јаве предлози који захтевају различите падеже, мора се употребити и именица или заменица.

18

Са штитом или на штиту. (са штитом или на њему)

Вежбе:

Убацивање због и ради: -

Изостао је из школе због болести. Дошао је ради потписивања уговора. Награђен је због залагања. Састали смо се ради договора. Пристао је на све ради мира у кући. Има неколико проблема због којих смо се састали.

Упрошћавање конструкција: -

за предлог или против њега са шећером или без њега испод или изнад нула на станицу и са ње с пратиоцем или без њега

Домаћи: Проверити у „Речнику језичких недоумица“ Ивана Клајна како се правилно пишу следеће речи: 1) конбинација или комбинација 2) виртуоз или виртоуз 3) атмосфера или атмосвера 4) бацил или бакцил 5) пломба или бломба 6) метеоролог или метереолог 7) асма или астма 8) вакум или вакуум 9) вегетаријанац или вегетеријанац 10) бадминтон или бадмингтон 11) бонбона или бомбона 12) конфор или комфор 13) корсподенција или кореспонденција 14) предтекст или претекст 15) сфера или свера 16) уселење или усељење

19

Литература за испит из овог дела: 1) Жута граматика (која је сада сива ) – део морфологија 2) Правопис (2003.): Спојено и одвојено писање: -

Заменице Бројеви и изведенице од њих Глаголи Прилози Везници, речце и узвици Предлошки спојеви

Консултације: 15.12.2008. 22.12.2008. 29.12.2008. У 13 часова, Студентски трг број 1. Катедра за српски језик, први кабинет са десне стране, пре библиотеке...

20