Радмила Жежељ-Ралић
О ЈЕЗИКУ
Српски језик за четврти разред основне школе
О ЈЕЗИКУ
Српски језик за четврти разред основне школе треће издање Ауторка: Радмила Жежељ-Ралић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду Радиша Ђорђевић, педагог, просветни саветник из Пожаревца Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање: Сашењка Мељников Ивановић Лектура: мр Горан Зељић Компјутерско обликовање: , Нови Сад
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/33 48 384, факс: 011/33 48 385
[email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: 15.000 примерака
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2008. ISBN 978-86-7762-069-1
САДРЖАЈ ДА СЕ УПОЗНАМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Да се подсетимо: реч, реченица, глас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Да проверимо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Значење речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Врсте именица: властите и заједничке именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Градивне именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Збирне именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 ПРИДЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Описни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Присвојни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Градивни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Да проверимо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Лична заменица Ви из поштовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 БРОЈЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 ГЛАГОЛИ: значење, лице и број глагола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Глаголска времена: прошлост, садашњост, будућност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 РЕЧЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 ПРЕДИКАТ: глаголски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Именски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ: објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
3
Прилошке одредбе за место, време и начин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ: атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 ПРАВИЛНО ГОВОРИМ, ПРАВИЛНО ПИШЕМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Разговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Препричавање догађаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Препричавање доживљаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Опис лика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Опис животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Опис пејзажа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Акценат или наглашени слог у речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Дуги и кратки наглашени слогови у речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Наглашене и ненаглашене речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Разликовање гласова Ч и Ћ, Џ и Ђ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Имена држава, покрајина и њихових становника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Имена насеља (градова и села) и њихових становника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 НАВОДНИЦИ И ЗАГРАДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 СУГЛАСНИК Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 ШТА ЗНАМ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
4
ДА СЕ УПОЗНАМО Другари, добар дан! Верујем да сте ме препознали. Ја сам свитац из ваше прошлогодишње читанке. Сећате се, био сам веома усамљен и решио сам да потражим пријатеља. Чинио сам то на различите начине, а онда ми је синула спасоносна идеја: тражићу савет од својих другара, ученика трећег разреда! Али како да вам саопштим своју жељу када ви не говорите језик свитаца!? А преводиоца нисам имао... Донео сам одлуку: почињем да учим српски језик. Кад сам био сигуран да ћемо се разумети, написао сам једно писмо. Схватили сте озбиљно мој проблем и добио сам мноштво ваших одговора! Читао сам пажљиво свако писмо, размишљао о свакој идеји и кренуо на посао. За кратко време постао сам богат свитац: имао сам неколико правих пријатеља! Захваљује вам ваш Свит Ливадски! Погледајте ко је ушао у мој живот!
На шта нас је свитац подсетио представљајући нам своје пријатеље? Како се људи могу споразумевати?
Задатак
Хеј, сетио сам се! И шапутање је добар начин споразумевања, али само кад учитељица не види и не чује. Псст!
Представи пантомимом следећа занимања: фризер, лекар, саобраћајац, возач. Покушај да осмислиш пантомиму за наслов твог омиљеног филмa или књиге.
5
ДА СЕ ПОДСЕТИМО
То одлично знам!
РЕЧ, РЕЧЕНИЦА, ГЛАС Колико је часова? Где ми је фењер?
Опет сам се успавао.
Родина изложба се отвара у 20,00 часова. Ух, још и тај семафор!
Одмах, господине! Извините, желео сам белу љубичицу!
Молио бих једну овакву саксију.
Зашто је дошло до неспоразума?
Погледај
Двадесет је часова.
Стој, не прелази улицу!
Љубичица кошта 100 динара.
Кажи ми, кажи
Значе ли речи испод цртежа исто што и цртежи? Како то разумеш?
Треба да знаш
Своје мисли, осећања и обавештења најчешће саопштавамо речима. Ипак, и код таквог споразумевања каткад може да дође до грешке и неразумевања.
6
Погледај
Употребивши речи овакву саксију, свитац није постигао оно што је желео. Цвећарка није разумела његову жељу. Добио је саксију, а желео је цвет. Да бисмо се добро споразумевали, реченица мора бити јасна и прецизна. Такође, за успешно споразумевање важан је и правилан изговор гласова у речи. Речи болови и борови, куче и куће, џак и ђак, гласовно су веома сличе, али њихова значења су сасвим различита.
Треба да знаш
РЕЧЕНИЦА је скуп речи или само једна реч којом саопштавамо своје мисли. РЕЧ је скуп гласова или само један глас који има значење. ГЛАС је најмањи део речи. СЛОВА су писани знакови за гласове.
Задаци
1. Прецртај самогласнике у следећој реченици: ЈУТРОС РАНО ПТИЦА МАЛА У СВОМ ГНЕЗДУ ЗАПЕВАЛА. 2. Допуни следеће реченице: Скуп речи којим исказујемо прецизна обавештења зове се
.
Скуп гласова или један глас који има значење зове се
.
Најмањи део речи је
.
3. Промени значења следећих речи тако што ћеш променити само један глас. а) на почетку речи:
б) у средини речи:
в) на крају речи:
мир –
куца –
жир –
жив –
глува –
златан –
село –
руда –
слон –
Нада –
бара –
лав –
7
ДА ПРОВЕРИМО
Срећно, другари!
1. Како се људи споразумевају? Стави
у квадратић испред сваког тачног одговора.
покретом мимиком питањима
језиком сигналима снагом
сликом звуком новцем
2. Када ћемо најбоље разумети саговорника? Заокружи слово испред тачног одговора.
а) када говори веома гласно
б) када говори правилно
в) када говори пристојно
г) када говори језик који разумемо
3. Допуни реченице: Мој матерњи језик је _______________ језик. Српски језик има ____ гласова. Гласови се деле на ______________ и ______________ . Самогласници су: ___, ___, ___, ___ и ___ . 4. Заокружи тачан одговор. а) ГЛАСОВИ су звукови које стварамо говорним органима. ДА НЕ б) СЛОВА су знакови за гласове. ДА НЕ в) СРПСКО ПИСМО је ћирилица. ДА НЕ г) АЗБУКА је редослед слова у ћирилици. ДА НЕ 5. Испиши велика штампана слова ћирилице. 6. Испиши слова која се у латиници пишу са два словна знака. ________, _______, ______ . 7. Обој поља у којима су речи из српског језика. дуга
8
жвакек
сунце
и
слово
мрак
схи
коса
Зар пут има толику породицу?
ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ 1. Прецртај реч која не припада овој породици речи. пут
путник
путовати
отпутовати
допутовати
путовање
упутити се
пропутовати
путујући
путар
путер
путарина
2. Од именица направи глаголе као што је започето. ЛЕТ
– летети
МИР – ШУМ – ЦВЕТ – КИША – ЗВОНО – 3. Сети се именица супротног значења. ЈУТРО
–
ВИСИЈА –
ПРИЈАТЕЉ –
САН
–
ДАН
МИР
–
–
4. Напиши глаголе супротног значења. ГЛЕДАТИ –
ПРИЧАТИ –
ВОЛЕТИ –
ГРАДИТИ –
ИМАТИ
МИРИТИ –
–
5. Од датих именица направи придеве. ДОБРОТА –
ПОНОС –
УЧЕЊЕ
–
ШАЛА
СМЕХ
–
ПИСМО –
–
6. Повежи речи које имају исто или слично значење, као што је започето. ТАМА
ДОМ
ДРУМ
ВРЕЋА
ЏАК
ВРАТ
КУЋА
МРАК
ШИЈА
ПУТ
9
7. Из текста испиши све речи које значе умањено и одреди им врсту. Девојчице су често шетуцкале паркићем. Виркале су кроз зеленкасту оградицу и остављале на капијици венчиће од жућкастих маслачака.
шетуцкале
–
–
–
–
–
–
глагол
8. Исте именице у различитим реченицама могу имати различито значење. Погледај шта значи именица крило у следећим реченицама.
Ластино крило вирило је из гнезда.
Миша у тиму игра лево крило.
Најмекше је бакино крило.
Гледали смо бело крило авиона.
9. Од слова коришћених у речи поветарац направи што више речи.
10
Свитац, свица, свицу, у, у, у...
ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Прича о дрвету
Било једном једно дрво. Расло је на пропланку и било је веома усамљено. Једном испред дрвета застаде јеж: – Овде ме нико неће узнемиравати, о, дрво, баш ти хвала! И јеж распреми своје ствари и свечано се поклони дрвету. Увече на дрвету нешто шушну. Јеж примети крупне мудре очи и би му драго што није сам. Онда се над дрветом појави Месец. Спусти своје златне мердевине и сиђе испод дрвета. Јеж у ту част припреми велику гозбу. Дрво зашуми и улепша свечаност својом музиком. Кад мелодија поче да се шири, са дрветом запеваше сва дрвета из околне шуме. Месец је уживао слушајући хор дрвећа.
Погледај
У причи о дрвету више пута је коришћена именица дрво. У зависности од службе коју има у реченици ова именица је мењала свој облик: дрво, дрвета, дрвету, дрветом, дрвета, дрвеће...
Треба да знаш
Именице су променљиве речи.
11
Задаци
1. Напиши именицу јеж у пет различитих облика. 2. Допуни следеће реченице речима једно зелено дрво. На пропланку је расло
.
Пошла сам ка
.
Села сам испод
.
Размишљала сам о
.
Свидела ми се крошња
.
Погледај
У реченицама које смо допуњавали појавили су се разни облици броја једно, придева зелено и именице дрво. Према томе, у променљиве речи сврставамо и бројеве и придеве.
Задаци
1. Реченицу из претходног задатка На пропланку је расло једно зелено дрво напиши у садашњем и у будућем времену. 2. Исту реченицу напиши у множини. (Пази, реч једно нема множину.) ГЛАГОЛИ
Треба да знаш
Различитим глаголским облицима означавамо различита глаголска времена (прошло, садашње, будуће). Према томе, и глаголи су променљиве речи. Мењају се и придеви и бројеви.
12
учила сам
учим
учићу
ПРОШЛОСТ
САДАШЊОСТ
БУДУЋНОСТ
Погледај Испред дрвета зауставио се јеж. На дрвету је застала птица. Уз дрво је грабио црни мрав. Иза дрвета извирио је детлић. У дрвету се пробудила веверица. Поред дрвета је протрчао зека.
Задатак
Именицу дрво из претходног задатка замени именицом пећина.
Погледај
Именице дрво и пећина мењале су се у претходним задацима. На њихову промену утицале су речи: испред, на, над, у, уз, иза, поред, пред, ка и сличне. Наведене речи утицале су на промену именица, али се саме при том нису мењале.
Треба да знаш
Речи које се не мењају, већ увек остају у истом облику називамо непроменљиве речи. Непроменљиве речи су и: јуче, данас, сутра, горе, доле, лево, десно, сада, тада, онда, зимус, летос, пролетос...
13
Мислио сам да све о њима знам, али...
ИМЕНИЦЕ Моја омиљена именица је лептир.
Добра Родо, јеси ли ти некад чула за именице?
Ти се шалиш, ниси ми одговорила! Шта су именице? Позајми књигу од Марка или Иве и прочитај... Ево: ИМЕНИЦЕ СУ РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ ИМЕНА БИЋА, ПРЕДМЕТА И ПОЈАВА. ДЕЛЕ СЕ НА ЗАЈЕДНИЧКЕ И ВЛАСТИТЕ. ИМАЈУ ТРИ РОДА И ДВА БРОЈА... Има ли још?
Има! Погледај слику „Лептирово село“. Ту су лептир, лептирица и лептирче. Имају кућу, двориште, врт, школу, пут...
Свиђа ми се реч лептирче. Браво, Родо!
Задатак
Сети се још неких именица које означавају средњи род.
14
Погледај
Именице лептирица, лептир, лептирче означавају природни род ових бића. Он је одређен према њиховом полу. Именице кућа, врт, двориште и многе друге немају пол, али им можемо одредити род. Чинимо то стављајући испред њих речи ТА, ТАЈ или ТО, па кажемо: та кућа, тај врт, то двориште. Овако одређен род називамо граматички род именица.
Треба да знаш
Природни род именица може бити мушки, женски и средњи. Именицама које немају природни род одређујемо граматички род. Граматички род такође може бити мушки, женски и средњи. ТА
ТАЈ
ТО
Задатак
Следеће именице разврстај у табелу: слика, прозори, канап, иконе, двориште, стакло, писма, Невена, вук, свеће, путеви, сталак, поља. ЖЕНСКИ РОД ЈЕДНИНА
МНОЖИНА
МУШКИ РОД ЈЕДНИНА
МНОЖИНА
СРЕДЊИ РОД ЈЕДНИНА
МНОЖИНА
15
Властите, заједничке... шта, има још?
ВРСТЕ ИМЕНИЦА ВЛАСТИТЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ Родо, погледај, две Саре и две лопте!
Видим, Сара Биговић и Сара Мудринић носе две лопте. То си хтео да кажеш?
Баш тако!
Погледај
У стрипу су другом бојом написане именице. Именица лопта је именица женског рода у једнини. И именица Сара је именица женског рода у једнини. Именица лопта означава заједничко име за више предмета са заједничком особином (велика лопта, мала лопта, лопта за кошарку, лопта за тенис, кожна лопта...), а именица Сара означава појединачно, властито име девојчице. Дакле, именица лопта је заједничка именица, а именица Сара властита именица.
Треба да знаш
Заједничке именице имају једнину и множину. Властите именице су обично у једнини. Само изузетно имају множину.
Задатак
Разврстај следеће именице према значењу: учитељица, Ниш, Мара, прозор, улица, кров, Жућко, Дунав. ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ
16
ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ
Ја сам Свит Ливадски. ИМЕНА ЉУДИ
ИМЕНА РЕКА
ИМЕНА ГРАДОВА
Вера
Сава
Шабац
Дина
Морава
Београд
Петар
Дунав
Ниш
Иван
Нишава
Нова Варош
Ђорђе
Велика Морава
Кикинда
ИМЕНА ПЛАНИНА
ИМЕНА ДРЖАВА
Авала
Србија
Стара планина
Република Француска
Фрушка гора
Велика Британија
Гоч
Нови Зеланд
Копаоник
Аустрија
Задатак
У следећем тексту подвуци заједничке, а заокружи властите именице. Мој први излет Тога јутра пробудио сам се пре него што се будилник огласио. Нестрпљиво сам очекивао почетак путовања. Ишли смо на излет у Нови Сад и Сремску Каменицу. У плану нам је био обилазак познатог новосадског музеја и летњиковца чика-Јове Змаја у Каменици. Прву паузу направили смо у Сремским Карловцима. Чули смо причу о историји тога града. Возач је проветрио аутобус и наставили смо вожњу. Слушали смо пријатну музику и певали омиљене песме. Учитељица нас је послужила бомбонама. На крају путовања добили смо похвалу за познавање домовине и показану саобраћајну културу. У повратку смо били уморни, али и радосни због свега што смо видели. Дуго смо препричавали доживљаје са овог путовања.
17
Понећу и мед у ћупу од глине.
ВРСТЕ ИМЕНИЦА ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ
Обукао сам најновије одело од памука, ставио лептир-машну од свиле, обуо ципеле од коже, узео штап од ружиног дрвета и упутио се пречицом ка Родином дому од трске. Рода воли пријатеље. Послужила ме је шећером и водом. Предао сам јој мед и лептирића од сребра. Дуго смо разговарали о песку поред језера. Рода ме је испратила машући марамицом од лана...
Размисли
Зашто су неке речи написане другом бојом? Шта оне означавају?
Погледај
Тражио сам кап воде.
Тражио сам чашу воде.
Тражио сам море воде.
Видео сам зрно песка.
Видео сам колица песка.
Видео сам брдо песка.
Кажи ми, кажи
Од чега је направљена твоја омиљена играчка? А омиљена посластица? Све на свету саздано је од неке материје, на пример: од воде, песка, камена, платна, гвожђа, пластике, уља, шећера, соли, брашна и слично.
Треба да знаш
Именице којима се означава нека грађа или материја називају се градивне именице. Користе се у једнини и кад означавају малу и кад означавају највећу количину те материје.
18
Чуо сам за збир, али шта су збирне именице?
ВРСТЕ ИМЕНИЦА ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ
Свите Ливадски, писмо за Вас!
Драги Свите, Позивам те на мој трећи рођендан. Журка почиње пре заласка Сунца. Адреса је: Зелено жбуње код високог дрвећа бр. 3, прилаз из Опалог лишћа. Твој Зека
Родо, Родо, ја ништа не разумем! Какво жбуње, какво грање и лишће? Зар множина именица грана, лист, жбун није гране, листови, жбунови? Шта је сад ово, је ли Зека учио школу?
Сад ми је јасно, после оне Езопове басне, Зека се провреднио... Али, питаћу га и како гласи збирни облик ових именица: перо, дрво, прут, пиле, прасе, јагње, грозд, кестен. Хајде, Зеко, да те сад чујем! Родо, хвала ти, дала си ми одличну идеју!
Полако, не брини, учио је Зека српски, али и ти си у праву! У српском језику постоје заједничке именице које имају једнину и множину, на пример, лист – листови, али именицу листови користимо кад мислимо на неколико листова. Међутим, у Зекином крају постоји право мноштво (збир) листова. Зато се у Зекину улицу улази из Улице опалог лишћа. Исто је и са именицама жбуње, дрвеће, цвеће и сличним. Хајде, сети се сад и ти неке именице која може имати збирни облик.
Време је за поклоне! Понећу три шаргарепе у омоту од купусова лишћа, јастучић од трава украшен пољским цвећем и венчић од младог зеленог грања... Једва чекам да Зека отвори поклон!
19
Погледај ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ једнина
множина
цвет дрво пиле кестен
цветови дрвета пилићи кестенови
ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ
цвеће дрвеће пилад кестење
Треба да знаш
Именице које означавају скуп или мноштво предмета или бића који се схватају као једна целина називају се збирне именице. На пример: деца, омладина, кестење, камење, дрвеће, цвеће, жбуње, грожђе, перје, пилад, прасад, јагњад.
Задаци
1. Како гласи једнина и множина следећих именица: кестење, грожђе, пруће, перје, камење, јагњад? ЗБИРНА ИМЕНИЦА
ЈЕДНИНА
кестење грожђе пруће перје камење јагњад 2. Упиши одговарајућу заједничку или збирну именицу. Газили смо суво _________________ у парку. Ветар је њихао голе _________________ кестена. У парку се играла група _________________ . Жуто _________________ ширило је опојни мирис.
20
МНОЖИНА
ДА УВЕЖБАМО 1. Именице из текста разврстај у табелу. Немој понављати исте именице. У земљи Србији, у делу Краљева са ниским породичним кућама, поред самог Ибра, живео је необични столар Мицко. Знали су га сви Краљевчани. Имао је жену Јану и верног пса Бобика. Сваког дана обилазио је падине Гоча. Знао је све шумско цвеће и дрвеће. Дрвеће је волео и од њега је живео. Што је другима било злато, сребро или нафта, за Мицка је било дрво. Кад му се родио син, дао му је име Јавор. По јаворовом дрвету. Кћерку је назвао Јела. По витој јели. Његова деца волела су Гоч, Ибар и Рибницу. У Рибници је било много кућа, а око ње јагњади, воде и деце која су се играла на песку... ИМЕНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ
ВЛАСТИТЕ
ЗБИРНЕ
ГРАДИВНЕ
2. Испиши властите именице из текста којима именујемо: људе: животиње: реке: планине: насеља: становнике: 3. Направи породицу речи од именице лист.
21
Знам шта су придеви, само да се подсетим...
ОПИСНИ ПРИДЕВИ Родино зимовање Слушај: зимујем у једном хотелу у близини мора. Изнајмим чамац, сунцобран, наочаре, лежаљку, узмем бојице и четкице и сликам...
Родо, никад ми ниси причала о свом зимовању у Африци! Баш бих волео да чујем... КАКВИ су били хотел, чамац, лежаљка, море?
Погледај илустрације!
ХОТЕЛ
ЧАМАЦ
ЛЕЖАЉКА
МОРЕ
велик познат
нов брз
удобна ниска
чисто плаво
О овим речима: велик, нов, удобна, плаво већ си учио! То су придеви. И то ОПИСНИ ПРИДЕВИ! Они стоје уз именице и означавају неку њену особину.
Погледај
Какав?
Каква?
Какво?
велики пас велика керуша велико штене плави облак плава капа плаво небо По чему се разликују придеви велики, велика, велико? Могу ли они мењати своја места, на пример, велико керуша или црни маче?
Треба да знаш
Придеви стоје уз именице и увек се са њима слажу у роду и броју. То значи да придеви могу имати сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину).
22
Добро ми стоје ове наочаре, али нису моје...
ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ
Родо, чије су ово наочаре? Рекао бих да су Зекине. А где су моје?
Заборављене ствари Остале су на учитељичином столу.
Шта ће наочаре под школском клупом?
Ја сам их тражио испод Ивине клупе.
Одмарају се од власника.
Пошаљи тај штос у београдски „Мали јеж“.
Погледај Неке речи у стрипу су истакнуте. Које? Чије су наочаре? – Зекине Чији је сто? – учитељичин Чији је „Мали јеж“? – београдски
Чија је клупа? – Ивина Чија је још клупа? – школска
Размисли
Којој врсти речи припадају јаче отиснуте речи? Шта означавају?
Треба да знаш
Придеви који означавају коме нешто припада зову се ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ. Добијамо их на питање ЧИЈИ.
Родо, јесу ли ово наочаре од Марка?
Каже се Маркове наочаре!
23
Значи, ни ово није свеска од Иве, књига од Пере, марама од секе, сат од тате!
Тачно, каже се: Ивина свеска, Перина књига, секина марама, татин сат! Сад ми је јасно! А како се пишу присвојни придеви?
Погледај
Срео сам Аниног школског друга на београдским улицама. Он је Жућков власник. ИМЕНИЦЕ: Ана властито име девојчице Анин наставак
-ин
Жућко властито име животиње Жућков наставак школа заједничка именица школски наставак
-ов
-ски
Београд властито име насеља београдски наставак
-ски
Треба да знаш
Присвојни придеви изведени од властитих имена људи и животиња пишу се великим почетним словом (Анин, Жућков, Спасојев). Присвојни придеви изведени од заједничких именица (школски, градски, братов, татин) и придева од властитих имена насеља (београдски, нишки, шабачки) пишу се малим почетним словом. НЕПРАВИЛНО! Видео сам телефон од Иве. Прочитао сам књигу од Бранка Ћопића.
ПРАВИЛНО! Видео сам Ивин телефон.
24
Прочитао сам Ћопићеву књигу.
ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ Одевање и обување
Родо, да ли си одабрала гардеробу за вечерас?
Обући ћу ланену хаљину, ставићу свилену мараму и сребрни брош, обућу кожне ципеле... Браво, не иде се у позориште сваки дан!
Погледај
ланена хаљина
свилена марама
сребрни брош
кожне ципеле
хаљина од лана
марама од свиле
брош од сребра
ципеле од коже
Треба да знаш Придеви који означавају грађу или материју од које је неки предмет направљен називају се ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ. Добијамо их на питање ОД ЧЕГА? (папирни, гумени, пластични, стаклени, дрвени, водени).
Задатак
Од следећих скупова речи направи градивне придеве: столица од дрвета –
столица
чинија од керамике –
чинија
ваза од кристала –
ваза
Упалићу свој фењер од сребра или, боље, сребрни фењер!
ПРИДЕВИ
ОПИСНИ
ПРИСВОЈНИ
ГРАДИВНИ
25
ДА УВЕЖБАМО 1. Од следећих именица направи описне придеве женског рода. висина –
брзина –
снага –
храброст –
мирис –
сан –
2. У следећим скуповима речи истакнуте су именице од којих треба направити присвојне придеве. врх планине –
врх
снага воде –
снага
дани зиме –
дани
вода са извора –
вода
песма птица –
песма
лист храста –
лист
3. Допуни следеће реченице присвојним придевима изведеним од властитих именица. На
(Земун)
(Златибор)
пијаци купила сам
кајмак, (Краљево)
пршуту и
вино. Срела сам (Смедерево)
маму, (Зорица)
баку и
тетку.
(Пера)
(Милица)
4. Од градивних именица направи градивне придеве. бакар –
,
глина –
,
гума –
папир –
,
свила –
,
песак –
5. Придеве из текста разврстај по значењу. На војвођанским пољима њише се зелено жито. Иванов деда седа у нови црвени трактор. Бака му завија погачу у ланену крпу. Ручак му пакује у дубоку земљану посуду. Деда воли бакине сремске специјалитете. ОПИСНИ ПРИДЕВИ
26
ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ
ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ
Срећно!
ДА ПРОВЕРИМО 1. Следећи текст препиши правилно писаним словима, а затим одреди врсте придева и сложи их у табелу. ЗЛАТНА НАРУКВИЦА КРАСИ МАЛУ МИЛИЧИНУ РУКУ. ТО ЈЕ МАМИНА МЕЗИМИЦА ДОБИЛА ЈЕР ЈЕ ЗЛАТНО ДЕТЕ. ДУГИ, ТОПЛИ ДАН ПРОВИРУЈЕ КРОЗ ДРВЕНИ ПРОЗОР. У ДАЉИНИ СЕ НАЗИРУ ПАПЕРЈАСТИ ОБЛАЦИ. СА РУДНИЧКИХ ВИСОВА СПУШТА СЕ БЛАГИ ВЕТАР. УСКОРО ЋЕ КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ.
ПРИДЕВИ ОПИСНИ ПРИДЕВИ
ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ
ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ
2. Уз сваку именицу наведи по један описни, присвојни и градивни придев. ИМЕНИЦЕ
описни придев
присвојни придев
градивни придев
кућа:
каиш:
перо:
27
ЗАМЕНИЦЕ Необични ученици
Учим, он ме је наговорио.
Родо, ја учим енглески! А ти?
Погледај
О чему разговарају необични ученици? Ко говори о себи?
лице које говори
Једнина: – Ја учим.
ГОВОРНИК
ПРВО ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕ
Множина: – Ми учимо. Коме се свитац обраћа?
лице са којим разговарамо
Једнина: – А ти?
САГОВОРНИК
ДРУГО ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕ
Множина: – А ви? О коме говори рода? Једнина: – Он ме је наговорио. Она ме је наговорила. Оно ме је наговорило
лице о коме се говори, али није присутно (јавља се у сва три рода)
ТРЕЋЕ ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕ
Множина: – Они су ме наговорили. (оне, она)
Треба да знаш
Речи које најчешће замењују именице зову се ЗАМЕНИЦЕ. Заменице које замењују лица зову се ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ. Личне заменице су: ЈА, ТИ, ОН (ОНА, ОНО) и МИ, ВИ, ОНИ (ОНЕ, ОНА).
28
Задаци 1. Попуни празна места одговарајућим личним заменицама.
ми је донео књигу.
смо отишле у биоскоп.
волим школу.
носиш патике.
сте популарне.
играју одбојку.
2. Препиши следеће реченице и уместо именица употреби заменице. Гордана је победила. Ива и Ана су јој честитале. Петар је донео цвеће. Игор и Лука су купили књигу. 3. У следећем тексту замени именицу која се често понавља личним заменицама. Сети се да су заменице променљиве речи! Поштар ми је донео писмо. Отворио сам писмо. Писмо ме је веома изненадило. Писмо ми је послао стари пријатељ. Писмом ми је најавио скори долазак.
ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ лице
једнина
множина
1.
ЈА
МИ
2.
ТИ
ВИ
3.
ОН, ОНА, ОНО
ОНИ, ОНЕ, ОНА
29
ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ВИ ИЗ ПОШТОВАЊА Правилно је да си претерао, међутим, правилно си употребио и личну заменицу Ви из поштовања.
Родо, ти си велика сликарка! Родо, Ви сте велика сликарка! Шта је правилно?
Погледај
Научили смо да лична заменица ви упућује на друго лице множине и да се пише малим почетним словом. Ми смо данас понели лопту, а ви ћете сутра.
Кажи ми, кажи
Како се обраћамо само једној особи кад желимо да јој укажемо посебно уважавање и почаст? Користимо личну заменицу Ви. Тада се ова заменица пише великим почетним словом (Ви, Вас, Вама, Вам). Учитељице, Ви нас увек разумете!
Задатак
Стави у табелу
тако да обраћање буде правилно:
САГОВОРНИЦИ
ти
ви
Ви
дечак од 7 година и дечак од 9 година ученик се обраћа наставнику девојчица се обраћа непознатој жени лекар и пацијенткиња купац и продавац дечаци и девојчице из истог одељења
Треба да знаш
Личну заменицу Ви (Вас, Вама, Вам) користимо када се обраћамо неком појединцу из поштовања. Када га/њу ословљавамо са Ви, каже се да му/јој персирамо.
30
ДА УВЕЖБАМО 1. Које се личне заменице крију у овој осмосмерци? Заокружи. Л
И
Ј
А
Н
О
М
О
Т
И
Н
Е
В
И
Н
А
Н
И
Н
О
Ц
А
Н
О
В
2. Допуни следећи текст личном заменицом Ви из почасти. Драга учитељице, Данас је пети дан како нисте са нама. Тешко нам је да се навикнемо да __________ нема у учионици. Какве су прогнозе за ________ оздрављење? Ми се припремамо да ________ посетимо. Спремили смо ______ мало изненађење. Брзо се опоравите, са __________ је све лакше. Искрено, _____________ ученици 3. Употреби одговарајући облик личне заменице.
Сврати сутра код ________. Код ________ је моја омиљена књига. (ја) (ти)
Кад ________ вратиш књигу, отићи ћемо код Игора. Са ________ ћемо играти фудбал. (ја) (он) Са ________ ће се играти и његова сестра. Са ________ нас је четворо. (ми) (она)
4. Уместо обележене именице употреби личну заменицу. Шумар чува шуму.
Шумарева жена гаји цвеће.
Шумарево дете се игра на пропланку. Шумар, жена и дете воле природу.
31
БРОЈЕВИ Знам, то су киша, земља и трава, а шта је то: једна глава, а стотину капа? И јеси ли научио да бројиш до сто?
Родо, слушај загонетку: Први лије, други пије, трећи расте веселије. Шта је то?
Знам, јесам, научио ме Зека! А он обожава и бројеве и купус! Купус је решење!
Погледај
Купус има једну, две, три, четири, пет... деведесет девет, стотину капа. Прва капа је најмања, стота највећа, а може и обрнуто.
Кажи ми, кажи
Како се зову посебно истакнуте речи у претходним реченицама? Бројеви један, два, три, двадесет три, деведесет... означавају колико има бића или ствари на броју. То су основни или главни бројеви. Њима нешто бројимо. Бројеви први, други, трећи, сто трећи... означавају која је по реду нека ствар, појава или биће. То су редни бројеви. Ако редне бројеве пишемо арапским цифрама, иза њих се пише тачка. Бака прославља 65. рођендан. Рецепт за торту је на 128. страни. Ако редне бројеве пишемо римским цифрама, иза њих се не пише тачка. Oд 1. IX до 28. VI траје школска година. Фудбалски клуб „Црвена звезда“ основан је 4. III 1945. године. Поред основних и редних постоје и збирни бројеви. Они означавају тачан број бића у неком збиру. На слици је троје пилића и петоро пачића. У одељењу је двадесет деветоро ученика. Фифи је оштенила седморо кучића.
Треба да знаш
Бројеви су речи које означавају колико нечега има на броју, који је неко или нешто по реду и колико има бића у неком збиру. Деле се на основне, редне и збирне бројеве.
32
Задаци
1. Израчунај и збир упиши словима. 7+5=
100 + 21 =
9+4=
500 + 9 =
8+8=
600 + 26 =
2. Уз следеће именице напиши словима облике редног броја четири. _______________ разред, _______________ одељење, _______________ клупа, у _______________ месецу, од _______________ дана, пре _______________ године, на _______________ станици, после _______________ часа, у _______________ поглављу. 3. Упиши у табелу одговарајуће бројеве. основни бројеви
редни бројеви
један
збирни бројеви
први
–
други петоро седми деветоро дванаест двадесет четири 4. Заокружи правилно написане бројеве. једанаест, четрнест,
шеснест,
триста педесет и четири,
седамнаест,
осамсто осам,
дваес,
девесто,
двадесет два, деветсто девет,
шестсто, милијон.
5. Неправилно написане бројеве из 4. задатка напиши правилно.
33
ДА УВЕЖБАМО 1. Бројеви се често спајају са именицама у сложене речи или сложенице. Направи сложенице од следећих именица и придева: дечак од две године – __________________________________________ геометријска слика са три угла – __________________________________________ животиња са четири ноге – ____________________________ животиња звезда са пет кракова – ____________________________ звезда број са шест цифара – ____________________________ број боравак од седам дана – ____________________________ боравак породица од осам чланова – ____________________________ породица сто година од рођења – ____________________________ рођења 2. Следеће римске бројеве запиши речима. XII –
XIX –
LXVI –
CCCXI –
DIII –
DCCCVIII –
4. У песми Игора Лазина основне бројеве подвуци једном, а редне двема линијама. Једнога дана
Шести миш је стао
У два сата
И седмога звао
Три су миша мала
Да у осам сати
Четвртога вукла
У деветој рупи
До петога ката
Десетог покупи.
5. Од редних бројева из претходног задатка направи збирне.
34
ГЛАГОЛИ ЗНАЧЕЊЕ, ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА Летим дању, светлим ноћу, стижем где и када хоћу!
Лепо певаш, Свите! Шта радиш кад не летиш и не певаш?
Светлим, растем, учим, пишем, маштам...
Кажи ми, кажи
Које су речи посебно истакнуте у стрипу?
Допуни Глаголи су речи које означавају _______________, __________________ и ______________________. Глаголи летети, стићи, певати, писати означавају
.
Глаголи уморити се, лежати, уплашити се означавају
.
Глаголи наоблачити се, грмети, сванути означавају
.
Погледај
Ја летим. Ми летимо. Ти летиш. Ви летите. Он/ она/оно лети. Они/ оне/ она лете. Летим, летиш, лети, летимо, летите, лете јесу различити облици глагола летети. Ти облици зову се лица, јер се разликују у зависности од лица на које се односе. У нашем језику постоје три глаголска лица у једнини (ја, ти, он/она/оно) и три глаголска лица у множини (ми, ви, они/оне/она).
Задатак
Одреди лице и број следећих глагола. глаголи светлим певаш спава маштамо знате учимо
лице 1.
број једнина
35
Јуче сам писао Марку. Данас пишем Иви. Сутра ћу писати Роди.
ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ, БУДУЋНОСТ Погледај Шта је радио свитац?
писао је
Шта ради свитац?
пише
Шта ће радити свитац?
писаће
Кажи ми, кажи По чему се разликују глаголи у ова три примера? Писао је. Ова радња догодила се пре нашег разговора и то је прошло време или ПРОШЛОСТ (перфекат). Пише. Ова радња дешава се сада док разговарамо и то је садашње време или САДАШЊОСТ (презент). Писаће. Ова радња ће се десити после нашег разговора и то је будуће време или БУДУЋНОСТ (футур).
Допуни Глаголима означавамо и ______________________ када се дешава нека радња. Глаголска времена су __________________, ______________________ и __________________________.
Задатак
Попуни табелу одговарајућим облицима глагола. прошлост
садашњост
будућност
седим цртала је цветаће сањало је знам питаћемо желеле су
36
ДА УВЕЖБАМО 1. Обележи глаголе у следећим реченицама и напиши их у прошлом и у будућем времену. На крају шуме живе Месец и његова бака. прошло време: будуће време: Бака сваке ноћи чека свога унука. прошло време: будуће време: 2. Напиши сва лица за глагол желети у прошлом и будућем времену.
ПРОШЛО ВРЕМЕ
БУДУЋЕ ВРЕМЕ
ЈЕДНИНА
ЈЕДНИНА
1.
1.
2.
2.
3.
3.
МНОЖИНА
МНОЖИНА
1.
1.
2.
2.
3.
3.
3. На линију поред реченице упиши које је глаголско време употребљено. Ти си ми јуче помогла у школи. Ја читам Радовићеве песме. У школи слушамо грађанско васпитање. Учитељица ће нас водити у позориште.
37
Другари, сећате ли се како смо се упознали? Хајде да се подсетимо!
РЕЧЕНИЦЕ
1. Реченицама у облачићима недостају знакови интерпункције. Допиши их. Хеј мраве Хоћеш ли да ми будеш пријатељ
Онда пођи са мном да се играмо
Хоћу
Добро само да однесем овај товар Осветли ми пут
Не могу морам да тражим пријатеља
Збогом Свите Зар му нико није рекао да се пријатељ познаје као злато у ватри
2. Из претходног задатка одабери по једну реченицу и попуни табелу. ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА УПИТНА РЕЧЕНИЦА УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА
38
ПРЕДИКАТ ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ Марко, сећаш ли се шта смо у 3. разреду учили о предикату? Ако не знаш, питаћу Роду!
Знам, учили смо да је предикат главни део реченице. Он означава шта ради субјекат, какав је субјекат или шта о њему сазнајемо.
Погледај
Шта ко ради?
Рода слика.
Свитац се одмара.
Изнад мочваре лети лептир.
Дува лагани поветарац.
Кажи ми, кажи
Коју службу у наведеним реченицама имају посебно истакнуте речи? Којој врсти речи припадају предикати у овим реченицама?
Допуни Главни делови реченице су ______________________________ и ________________________________ . Предикат означава ______________________________ у реченици. Он се најчешће исказује _________________ .
Задатак
Прочитај реченице и подвуци предикат двема линијама. Учим.
Кошава снажно дува.
Читам књигу о животињама. Ива ми је послала своју прву песму. На ком месту у реченици може стајати предикат? Може ли само предикат чинити реченицу? А субјекат? Сети се неких примера.
Треба да знаш
Предикат који изричемо глаголом назива се ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ. Реченица може бити потпуна и кад је чини само глаголски предикат. (Гори! Вичем. Сањам. Будим се. Веје.)
39
Ја сам свитац. Како сад то, ово је реченица, али где су глаголи?
ПРЕДИКАТ ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ
Погледај
Ива је девојчица.
Рода је птица.
Лопта је нова.
Марко је првак.
Прочитај предикате у реченицама. Од колико речи се састоје? Које су то врсте речи?
Треба да знаш
Предикат који исказујемо скупом речи у којем је једна реч облик глагола бити, а друга именица, придев или број назива се ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ.
Задаци
1. Сваком предикату придружи одговарајући субјекат. је планета
је риба
је слано
је трећа
Шаран
Наша екипа
Земља
Море
2. Напиши следеће реченице у одричном облику и обележи предикате. Славуј је птица тркачица. Јабука је плава. Торта је неукусна.
40
ДА УВЕЖБАМО 1. Заокружи тачне одговоре. а) Предикат је увек глагол.
ДА
НЕ
б) Предикат се састоји само од једне речи.
ДА
НЕ
в) Предикат може стајати на крају реченице.
ДА
НЕ
г) Именски предикат чине најмање две речи.
ДА
НЕ
2. У сваку реченицу уврсти одговарајући предикат. Дечаци ______________________________ фудбал. Поред терена ______________________________ кестени. На гранама ______________________________ птице. Иза гола ______________________________ пас Жућко. Девојчице ______________________________ за своје другове. У свим реченицама коришћени су ______________________________ предикати. 3. Н апиши три реченице тако што ћеш субјекту лопта додати именске предикате. Лопта 4. Р еченице у којима је изостављен предикат претвори у реченице које имају и субјекат и предикат. Ватра! Киша! Брод! 5. Обележи предикате у следећем тексту: Медведи спавају зимски сан. Припреме пећину и угоје се. Мирни су до пролећа. Неке птице лете у топлије крајеве. То су птице селице. Оне непогрешиво знају свој пут. Врате се у пролеће и саграде гнезда. Код нас стварају потомство. Веома су вредне. Наше најпознатије селице су рода и ласта.
41
Лутка и робот нису субјекти, али шта су?
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ ОБЈЕКАТ Ива прави лутку, а Марко робота.
Погледај
Ко прави?
Шта раде?
Шта праве?
Ива, Марко
праве
лутку, робота
СУБЈЕКАТ
ПРЕДИКАТ
ОБЈЕКАТ
Ива врши радњу. Она је субјекат. Радња коју она врши исказана је глаголом прави, па је тај глагол предикат у реченици. Реч лутку допуњује глагол прави и означава предмет радње. Дакле, субјекат врши радњу на предмету радње (објекту).
Кажи ми, кажи
Који предмет припада коме глаголу? Спој глаголе са објектима. 1. Бака меси
облаке.
2. Каја чита
ручак.
3. Ветар разгони
паприку.
4. Мама кува
књигу.
5. Деда бере
погачу.
Треба да знаш
Реч која допуњује глагол и означава предмет на коме се врши радња назива се ОБЈЕКАТ. Објекат добијамо на питање КОГА или ШТА.
42
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН Немој јој сметати! Она слика.
Где је Рода? Хтео бих да види моју нову играчку!
Погледај
када? СВАКО ЈУТРО
где? У МОЧВАРИ
Рода слика.
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ
како? С ЉУБАВЉУ
Рода свако јутро у мочвари слика с љубављу лептире.
време
место
начин
вршења радње ОБЈЕКАТ + ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ + ПРЕДИКАТ = ПРЕДИКАТСКИ СКУП
Треба да знаш
Реченични чланови који су додаци предикату и који означавају место, време и начин вршења радње зову се ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ. Добијамо их на питања где, када и како се врши радња. Предикат са својим додацима чини ПРЕДИКАТСКИ СКУП.
Задаци
1. Обележи прилошке одредбе у реченицама и одреди њихову врсту. Ми увек пешице долазимо у школу. У дворишту пре часова девојчице играју ластиш. Дечаци потајно навијају и загонетно се смешкају. 2. Наведене прилошке одредбе распореди у табелу: јутрос, прошлог месеца, у парку, весело, са радошћу, око школе, дуж пута, свом снагом, пре два месеца. одредбе за место
одредбе за време
одредбе за начин
43
ДА УВЕЖБАМО 1. Садржај сличице изрази реченицом са што више додатака предикату. 2. Понуђене предикате допуни прилошким одредбама и објектом. ________________ (место)
САЊАМ
________________
(место)
(време)
______________
(начин)
________________
______________
(објекат)
______________
НОСИ
(време)
________________
______________
(начин)
(објекат)
3. Од датих парова речи направи реченице проширујући их по жељи.
ДЕЧАК
ЛОПТУ
ФИЛМ
ГЛЕДА
44
НОСИ
ПИСМО
ПТИЦА
ГНЕЗДО
ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ АТРИБУТ
Марко, погледај мој састав! Досадна јесења киша пада целу ноћ. Тешки, сиви облаци пали су на кровове. Мокро јутро споро се буди. Одједном дуну јак ветар. Одоше мрачни облаци. Грану топло сунце.
Зашто си неке речи посебно истакла?
Погледај
Ива је сваком субјекту (именици) додала речи које одговарају на питање какав/каква. Међутим, субјекат можемо допунити и речима које одговарају на питања ко, чији и који. чији? какав?
ко?
какав?
Наш велики стрипољубац Марко чита стари, добри стрип. ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ
АТРИБУТИ
ДОДАЦИ ИМЕНИЦИ (ОБЈЕКТУ) АТРИБУТИ
Треба да знаш
Речи које стоје уз субјекат (именицу) и ближе га одређују зову се АТРИБУТИ. Атрибуте тражимо на питања ко, какав, који, чији. Атрибути додати субјекту чине са њим СУБЈЕКАТСКИ СКУП. Атрибут, као зависан члан, ближе одређује и све остале именице у реченици. (Марко чита добри, стари стрип. Ива пише домаћи задатак.) ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА је именица, придев или број.
Задатак
Пронађи атрибуте у тексту. Пази да их не помешаш са именским делом предиката! Јоцина сестра Мина је плавокоса. Има крупне очи. Бака Мила често је води у оближњи парк. Носе велику црвену торбу. Крупне, зелене крошње праве им хлад док се играју. Мина је срећна. Задовољна бака се смешка.
45
ДА УВЕЖБАМО 1. Пажљиво прочитај реченице. Размисли о служби речи. На старом тавану дечак Радојица чита мудре књиге. Оне осветљавају његово лице. Дечак се радује. Посебно истакнуте речи означавају __________________________. Речи обојене другом бојом су __________________________. Атрибут уз субјекат Радојица је реч __________________________. У првој реченици атрибути су и речи ______________________ и _______________________. Објекат у другој реченици је реч __________________________. Трећа реченица састављена је само из ______________________ и _____________________. Реченица састављена од субјекта и предиката зове се ______________________ реченица. 2. Следећу реченицу прошири атрибутом и прилошким одредбама за начин и време. Деца се буде. 3. Одреди службу и врсту речи у реченици Жуто куче спретно хвата тениску лоптицу.
ВРСТА РЕЧИ:
СЛУЖБА РЕЧИ:
жуто
– _____________________
______________________________
куче
– _____________________
______________________________
прилог спретно – _____________________
______________________________
хвата
– _____________________
______________________________
тениску – _____________________
______________________________
лоптицу – _____________________
______________________________
4. Стави
поред реченице у којој постоји атрибут.
Стари виолиниста живи сам. Руке су му слабе.
5. Додај објекте следећим реченицама. Иван води __________________________. __________________________ црта Сара.
46
Коса му је седа.
Његова виолина производи најлепше звуке.
РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ Већ си их распоредио! То је уобичајени ред у простој реченици.
Родо, имам један проблем! Којим редоследом да распоредим речи у реченици МАМА ЧЕКА БАКУ?
Значи, субјекат, предикат, па објекат... Ако је то уобичајени ред, како би гласио неуобичајени?
Погледај
Кажи ми, кажи ЧЕКА
МАМА
БАКУ
Баку чека мама. Чека мама баку. Чека баку мама. Баку мама чека. Мама баку чека.
Погледај Моја
мама
атрибут субјекат
Зашто је прва реченица посебно истакнута? Да ли је мисао јасна ако се саопшти друкчијим редоследом речи? Зашто песници често користе неуобичајени ред речи?
вечерас на аеродрому прил. одр. за време , место
СУБЈЕКАТСКИ СКУП
чека
моју
баку.
предикат атрибут објекат
ПРЕДИКАТСКИ СКУП
Треба да знаш
У проширеним реченицама када се субјекат и предикат јављају са својим додацима уобичајено је да субјекат стоји испред предиката, предикат испред објекта, атрибут уз именицу, а прилошке одредбе уз глагол.
Задатак Распореди речи на уобичајени начин. Причао је необичне приче Босоноги. У дворишту деда леп дуд засадио је.
47
УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР Погледај цртеж. Смисли причу и у празне облачиће упиши шта ко говори.
Да се подсетимо Тачно навођење туђих речи назива се управни говор. Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела: Први део објашњава ко говори и назива се пишчеве речи. Други део је управни говор или наведене речи. Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:). Испред и иза управног говора стављамо наводнике („ “). Постоје три модела управног говора: 1.
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
Рода рече:
2. „
УПРАВНИ ГОВОР
„
:
3. „
УПРАВНИ ГОВОР „Свет је леп“,
Задатак
“.
„Свет је леп јер има лептире“. “,
„Свет је леп јер има лептире“,
УПРАВНИ ГОВОР
“ ,
.
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ рече Рода. ПИШЧЕВЕ РЕЧИ рече Рода,
,
„
УПРАВНИ ГОВОР „јер има лептире“.
1. Реченицу из претходног примера претвори у неуправни говор. Користи речцу да.
48
“.
2. Састави причу према слици на претходној страни на два начина: 1. без употребе управног говора; 2. користећи управни говор. 1.
__________________________________
2.
__________________________________
3. Спој управне говоре са пишчевим речима. „ Деда-Тришо, улови ми миша!“,
рече свитац.
„Ово је моја башта!“,
јави се мачак.
„Хоћеш ли да се играш са мном?“,
дрекну џин.
Ово ми је познато!
49
Учећи српски језик издвојио сам следеће целине: усмено и писмено језичко изражавање, граматику и правопис. Личиле су ми на три стуба који држе храм српског језика. Покушај и ти тако, помоћи ћу ти!
РАЗГОВОР
Смотра луткарских позоришта
Изволи, седи! Како се зовеш?
Ива, а ти? Могу ли да видим твоју лутку?
Ја сам Марко.
Ја играм Пепељугу.
Ево, ово је јеж из „Јежеве кућице“. Јесте ли сами правили лутке?
Помогла нам је учитељица.
Нама су помагали родитељи.
Лепе су. Када ви наступате? После паузе, а ви?
Да погледам игра ли овде неко мене...
50
Кажи ми, кажи
Ко учествује у разговору? О чему разговарају Ива и Марко? Чиме се споразумевају?
Погледај
Најпре Марко шаље поруку, а Ива је прима. Дакле, Марко је говорник, а Ива слушалац. Затим Ива шаље поруку, а Марко је прима. У овом случају она је говорник, а он слушалац.
Како се зовеш?
Ива.
ПОРУКЕ пошиљалац поруке (говорник)
прималац поруке (слушалац)
У разговору су Ива и Марко размењивали реченице и тако преносили поруке. Марко је сазнао следеће: 1. Његова саговорница се зове Ива. 2. На смотри ће бити Пепељуга. 3. Учитељица јој је помогла да направи лутку. 4. Наступиће после паузе.
Треба да знаш
Разговор је усмена размена порука између говорника и слушаоца. Они који учествују у разговору зову се саговорници.
А да ли је разговор кад ме мама грди, а ја не смем ни да писнем?
Задатак
Запиши шта је Ива сазнала од Марка. Продужи њихов разговор.
51
Никад нисам на правом месту у критичном тренутку...
ПРЕПРИЧАВАЊЕ ДОГАЂАЈА Прво санкање
Ура, снег! Где су ми санке?
Спустићу се само једном!
Молим Вас да дођете по свог сина...
Извините, неће се поновити.
52
Ово нисам могао да гледам! Уништио је тако лепе санке...
Кажи ми, кажи
Ко су учесници овог догађаја? Зашто стрип носи назив „Прво санкање“? Како би стрип још могао да се зове?
Задатак
Посматрај слике и слободно препричај стрип. Смисли његов продужетак.
Треба да знаш Препричавање догађаја је описивање догађаја у којима смо учествовали, које смо видели, о којима смо чули или читали, својим речима, али без изношења својих осећања, размишљања или запажања. Препричавање може бити опширно и сажето.
Опширно препричан догађај
Сажето препричан догађај
Прво санкање
Прво санкање
Марко је угледао први снег. Обукао је топло одело, узео санке и изјурио напоље. Решио је да се спусти низ прву стрму улицу. Није поштовао знак на ком је стајало упозорење да је санкање у тој улици забрањено. Појурио је свом снагом. На раскрсници је ударио у аутомобил. Од силине ударца санке су поломљене, а Марко је завршио у дубоком снегу. Возач је позвао Марковог тату. Тата се извинио непознатом возачу, подигао санке и повео Марка кући.
Марко није поштовао забрану санкања на оближњој улици. Ударио га је аутомобил. Санке су поломљене, а он је пао у дубок снег. Тата се извинио возачу, позвао Марка и понео кући поломљене санке.
Задатак
Препричај сажето један цртани филм.
53
Ја имам тако много доживљаја...
ПРЕПРИЧАВАЊЕ ДОЖИВЉАЈА Кад се жеља испуни
Кажи ми, кажи
Који празник је жељно чекала Ива? Где су сложени новогодишњи поклони? Шта је Ива добила на поклон? Како је реаговала?
Трчим кући да видим шта је мени донео Ливадски Деда!
Задатак
Испричај догађај приказан сликом као да се теби десио (у првом лицу). Нека твоја прича буде сликовита и богата детаљима. Одабери речи које ће створити право расположење и побудити пажњу слушалаца.
Треба да знаш Доживљај је догађај у коме смо учествовали, односно који смо доживели. Када описујемо доживљај треба да изнесемо и своја осећања, размишљања, расположења и запажања.
54
Погледај Да би наше причање било јасно, уверљиво и занимљиво, потребно је да се придржавамо одређеног реда, односно да направимо план причања. План причања зове се композиција.
ПРИЧАЊЕ ДОЖИВЉАЈА Кад се жеља испуни Нестрпљиво сам ишчекивала да часовник објави поноћ. Испод богато окићене јелке светлуцали су пажљиво увијени поклони. Била сам узбуђена. Занимало ме је шта се крије у великом пакету са шареном машном. Тачно у дванаест сати устали смо и једни другима упутили најлепше жеље. Дрхтавим рукама почела сам да отварам поклон. Шта ли је у њему? А онда сам кроз провидни поклопац кутије угледала велику лутку. Срце ми је снажно закуцало. – Мама, тата, па ви сте најбољи родитељи на свету! Испод лутке био је још један поклон, мањи. У њему је била књига Моме Капора „Сања“, моја омиљена књига. Узбуђено сам скакутала по соби. Певушила сам и грлила родитеље. Када је прошло прво узбуђење, отишла сам у своју собу и донела две честитке. Направила сам их са пуно љубави за своје најдраже. Никад нећу заборавити ово новогодишње славље. Испуниле су ми се две велике жеље. Па ко онда да не верује у Деда Мраза?!
ПЛАН ПРИЧАЊА (композиција) УВОД Реченице којима дајемо објашњења потребна за јасно разумевање неког догађаја. РАЗРАДА
ЗАПЛЕТ пис догађаја који доводи О до стварања неке промене, напетости, заплета. РАСПЛЕТ пис догађаја којим се О разрешава проблем описан у заплету.
ЗАКЉУЧАК Завршне реченице којима изражавамо своја осећања и мишљења о догађају.
Задатак Опиши један свој доживљај. Пре почетка размисли о следећем: о месту и времену догађаја, о главним и споредним ликовима, њиховом изгледу и посебностима, као и о самом догађају (увод, разрада, закључак).
55
Ух, што ја волим да се сликам... и да будем главни...
ОПИС ЛИКА Погледај Ова илустрација показује Марков спољашњи изглед. Када бисмо то желели да искажемо речима, односно да опишемо тај изглед, требало би да водимо рачуна о следећим особинама: висина, стас, лице, чело, очи, нос, уста, коса, посебни знаци (младежи, пегице...), одећа, обућа и слично. Међутим, навођење спољашњих особина није нам открило баш ништа о његовој доброти, искрености, осећајности, уредности, дружељубивости, раду, хумору, интересовањима и слично. Наведене речи говоре о унутрашњим особинама неке особе.
Кажи ми, кажи
Које врсте речи најчешће користимо када желимо да опишемо неку особу? Наведи примере.
Задатак
Међу понуђеним речима пронађи оне које користимо за опис спољних особина лика: витка, средње висине, брзоплета, насмејано лице, пегаво лице, срдачна, високо чело, крупне зелене очи, дуге трепавице, умиљата, прћаст нос, дуга смеђа коса, духовита, толерантна, жута сукња, бела мајица, лаковане сандале, шнала, племенита, љубазна, поуздана...
56
Треба да знаш Сликовит опис људског лика, односно особе зове се портрет. Портрет стварамо избором речи и израза (најчешће придева и именица), који читаоцу дочаравају спољни изглед и унутрашње особине одређене особе.
Погледај Свитац: Родо, Родо, молим те, опиши ме, баш бих волео да чујем какав сам! Родa: Несташан си, добродушан, пријатан, веран пријатељ, искрен, пажљив... Свитац: Ма, чекај, Родо, а где је оно висок, витак, згодан, крупних очију, симпатичан... Родa: Добро, додаћу и то, али хајде сад да заменимо улоге: ти описуј, а ја ћу бити критичар! Свитац: Важи, макар је то лако: дугонога, дугокљуна, дуговрата, дугокрила, краткорепа... кратко... кра... Родa: Стој! Ништа ниси разумео! Зар се тако описује пријатељица?
Извини, Родо, хтео сам само да те насмејем... Могу ли поново: добра, мудра, нежна, бела као снег, топла као душа...
Задатак
Опиши и нацртај једну драгу особу. Користи придеве и именице.
57
Шта знате о мом пријатељу зецу? Да вас чујем!
ОПИС ЖИВОТИЊЕ Зека
. .
Погледај илустрацију. Како изгледа зека? – облик тела – величина тела – глава – очи – њушкица – уши – ноге
Погледај – Зец је дивља животиња. Крзно му је кестењастосиво. Има дугачке уши којима пажљиво ослушкује сваки шум. Очи су му крупне, а горња усна расечена. Задње ноге знатно су му дуже од предњих и омогућавају му да се брзо креће. Живи по шумарцима и отвореним њивама. Омиљен је као ловна дивљач. – Имао је кестењастосиво крзно. Звали смо га Брзивоје. Једног дана утрчао је у наше двориште и сакрио се испод стола. Задивиле су нас његове брзе ноге и спретност. У почетку нам је опрезно прилазио, а кад је видео да смо мирољубиви, радо се играо са нама. Био је умиљат, спретан у игри и непредвидив. Стално је померао своје дуге уши ослушкујући непознате звукове. Много смо га волели. Старији су говорили да је леп, али он то није разумео и није му било важно. Волео је да нам пронађе загубљене ствари, а највише се радовао свежој шаргарепи...
Задатак
Упореди ова два описа. Који ти се више допада? Зашто?
Треба да знаш Књижевни опис је сликовит и изражајан. У њему писац изражава своја осећања.
58
Волим шуме, реке, поље, ја сам увек добре воље!
ОПИС ПЕЈЗАЖА
Задатак
Замисли да си у чамцу на средини реке. Погледај пејзаж и покушај да га опишеш. У опису крени од детаља који су ти у првом плану (који су ближе), а онда настави да описујеш оно што је даље. Док пишеш, размишљај о томе шта видиш (боје, облици, сенке), шта чујеш (звуци), шта осећаш... Прочитај текст Исидоре Секулић „Позно јесење јутро“.
Погледај ПЛАН ОПИСА ПЕЈЗАЖА ШТА ВИДИМ?
ШТА ЧУЈЕМ?
ШТА ОСЕЋАМ?
река: бистра, брза
жубор воде
мирис цвећа
камење: округло, бело
шум дрвећа
снагу воде
дрвеће: високо, зелено
удар весла
радост
59
Кад сам јој то наГЛАсио, окренула је крила и одЛЕтела...
АКЦЕНАТ ИЛИ НАГЛАШЕНИ СЛОГ У РЕЧИ Корисна игра Рода вода хода згода...
Ива, хајде да се играмо, хајде да римујемо речи! Ево, реч Рода!
Ива, али зашто тако изговараш речи?
Вежбам акценат. Хајде сад ти, римуј и акцентуј. Твоја реч је глагол питати. Питати читати скитати ритати, је ли добро?
Одлично, акцентуј сада ове речи: висина, недовољан, записати, весељаци.
Задатак
Помози свицу да правилно реши задатак. Одреди акценат у следећим речима: кућа, језик, доброта, животиња, пријатељство, стогодишњица.
Треба да знаш Истицање једног слога у речи јачим изговором назива се нагласак или акценат. У речи је обично један слог наглашен, а остали су ненаглашени. У нашем језику последњи слог у речи није наглашен.
60
Да ли је Јасна довољно јасна?
ДУГИ И КРАТКИ НАГЛАШЕНИ СЛОГОВИ У РЕЧИ
Погледај Свитац: Ива и Марко: Свитац:
Ива, Марко! Треба ми помоћ! Шта овде пише? Хајде, размисли, није тешко! Сетио сам се: Јагода гаји много јагода. Јелена црта јелена. Град је пао на град. Слушајте, те речи имају и нагласак на истом слогу, али је он различит: једном дуг, други пут кратак.
Ива и Марко:
Браво! У питању су речи које имају исти облик, а различито значење. Одреди акценат! Наведи још неки пример!
Треба да знаш Постоје речи које имају потпуно исти облик, али су по значењу веома различите. Њихов акценат је најчешће на истом слогу, али је у једном случају дуг, а у другом кратак.
Задатак
У следећим реченицама обележи речи које су исто написане. Одреди да ли је наглашени слог у њима дуг или кратак. Коси у коси блиста украс. Невена је убрала три невена. Купио је Лука три везице лука. Гласно реци своје име на реци. Наша Боса често трчи боса. Не тражим црни лук, већ Миланов лук. Поред јеле смо селе и јагоде јеле.
61
Питам_се, питам_се, да _ли_ће ово знати?
НАГЛАШЕНЕ И НЕНАГЛАШЕНЕ РЕЧИ
Погледај Свитац:
Рода:
Родо, слушај питање: Цело пролеће и_лето ишао_је бос, дубоко ујесен ишао_је бос, тек_крајем јесени облачио_је огромне ципеле које_би и_многом одраслом биле велике. Отуда ваљда и_доби надимак... Погоди о коме је реч? Могу ли да погледам текст? Какав је ово текст? Шта значе ове цртице? У читанци није овако?
Свитац: Рода: Свитац:
Ја сам први питао! Кад погодиш ко је, рећи ћу ти! Знам: Босоноги! А сад кажи што си ово овако написао? Тако су ми Ива и Марко помагали да научим правилно да говорим. Заборавила си да неке наше речи немају наглашени слог. Такве речи чине једну акценатску целину са речима испред или иза себе.
Сад разумем. Али тако се чини да користимо мање речи...
Погледај Када изговоримо речи знаш ли, донеси ми, ишао је, у пролеће, на столици је и сличне, ненаглашене речи повезујемо са наглашеним и добијамо једну акценатску целину. У изговору речи знаш ли постају једна целина (знашли), са акцентом на првом слогу. Изговори и остале речи као акценатске целине, на пример: донесими ... Уочи на ком слогу је акценат.
62
Кажи ми, кажи
Да ли је странцу који учи српски језик лако да пронађе непознате речи у речнику ако му је порука дата само у усменом облику? Зашто? Има ли оваквих примера и у другим језицима? Да ли увек разумеш наставника страног језика? Сети се грешака које најчешће правиш у писменим задацима. Да ли неке настају из наведених разлога?
Треба да знаш Наглашене и ненаглашене речи које изговарамо као целину чине ИЗГОВОРНУ ЦЕЛИНУ.
Задаци
1. У наведеним пословицама означи акценатске целине ненаглашених речи са наглашенима: Боље врабац у руци него соко у планини. Боље је паметна глава него долина пара. Ватра и вода добре су слуге, ал’ зли господари. Јесен је богата, а зима рогата. Ко лагано иде, даље ће отићи. Није памет у годинама, него у глави. 2. У тексту Бранислава Црнчевића „Босоноги и небо“ одабери по жељи један одломак и у њему обележи акценатске целине. Када изражајно читаш текст, поштуј знакове које си поставио/поставила. Да ли су им дали све потребне информације?
63
Ч или Ћ, Џ или Ђ, питање је сад!
РАЗЛИКОВАЊЕ ГЛАСОВА Ч и Ћ, Џ и Ђ Ја знам само ону: ЧЕТИРИ ЧАВЧИЋА НА ЧУНЧИЋУ ЧУЧЕЋИ ЋИЈУЧУ.
Родо, родо, слушај моју нову брзалицу: ЂАЧИЋ, ЏАЧИЋ, ОБЛАЧИЋ И ГОТОВ ЈЕ ЗАДАЧИЋ!
Задаци 1. Попуни празне квадрате словима ч, ћ, џ или ђ, а потом добијене речи повежи са одговарајућим цртежима:
анђели
вени
упи
аи
2. Направи умањенице од следећих именица:
64
госпођа –
грана –
рођендан –
јастук –
ђеврек –
чамац –
убении
епи
3. Како је правилно? Заокружи. градски или грацки
љуцки или људски
господски или госпоцки
мислио или мислијо
журијо или журио
бијо или био
стамбени или станбени
снесен или снешен
бомбона или бонбона
безжичан или бежичан
делење или дељење
оделење или одељење
хиљада или иљада
хладан или ладан
ухватити или уватити
подстанар или потстанар
4. С витац и Рода записивали су следеће реченице. Стави поред правилно написане реченице. На крају преброј ко је направио више грешака.
СВИТАЦ
РОДА
Радово сам се.
Радовао си се.
Дошо сам.
Дошао си.
Певао сам.
Певао си.
Замишљо сам.
Замишљао си.
Кретао сам се.
Крето си се.
Смејо сам се.
Смејао си се.
Снашао сам се.
Снашо си се.
65
УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА ИМЕНА ДРЖАВА, ПОКРАЈИНА И ЊИХОВИХ СТАНОВНИКА Знам, научио сам! Србија се граничи са Црном Гором, Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом...
Браво, Свите! Наши суседи су Црногорци, Хрвати, Мађари, Румуни, Бугари, Македонци, Албанци...
ЦРНА ГОРА
Погледај ДРЖАВА
ПОКРАЈИНА
Република Србија Војводина Русија Аустрија Француска Велика Британија
СТАНОВНИЦИ Србин, Српкиња Војвођанин, Војвођанка Рус, Рускиња Аустријанац, Аустријанка Француз, Францускиња Британац, Британка
Треба да знаш
Имена држава, покрајина и њихових становника пишу се великим почетним словом.
Задатак
Исправи грешке у наредном тексту. На летовању у грчкој упознала сам двоје италијана и једну енглескињу. Њихови родитељи често путују у шпанију и египат. Разменили смо адресе и договорили се да ћемо се редовно дописивати и да ћу ја њима слати приче о србији, а они мени о италији и енглеској.
66
УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА ИМЕНА НАСЕЉА (ГРАДОВА И СЕЛА) И ЊИХОВИХ СТАНОВНИКА Да, а како се зову становници Велике Плане?
Родо, имам питање за тебе! Да ли се Велика Плана налази близу Смедеревске Паланке? Па, Великоплањани, ваљда. Нисам сигуран.
Погледај ГРАДОВИ Београд Ниш Врање Велика Плана Сремски Карловци Нови Сад Горњи Милановац Београђанин Врањанка Новосађани
СЕЛА Мишар Узовница Скела Велико Село Мали Мокри Луг Доња Борина Петрово Село СТАНОВНИЦИ
Мишарац Узовничанка Великосељани
Да се подсетимо
Имена села, градова и њихових становника пишу се великим почетним словом.
Задатак
Исправи грешке у тексту. Сара живи у горњем милановцу. Једна њена бака је чачанка, а друга ужичанка. Сара често долази у београд. Њени родитељи планирају пресељење у овај град, па ће ускоро постати београђанка.
67
ДА УВЕЖБАМО 1. Од следећих именица направи присвојне придеве за женски род. Београд –
Бор –
Нови Сад –
Шид –
Крагујевац –
Ваљево –
2. Напиши именице од којих су настали следећи присвојни придеви: новопазарски – доњомилановачки – сремскомитровачки – 3. Напиши имена пет народа који живе у Европи. 4. Прецртај погрешно написане називе улица и тргова. Улица Вука Караџића
Трг победе
Таковска улица
Трг Николе Пашића
Сремска Улица
Трг Војводе мишића
улица борова
Трг војводе Добрњца
5. Напиши правилно називе следећих новина и часописа. ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК – ЂАЧКО ДОБА – НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА – ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ – ВЕЛИКО ДВОРИШТЕ –
68
Колико књига, колико изазова... Да видим...
НАВОДНИЦИ И ЗАГРАДЕ У градској библиотеци Родо, да ли си читала „Магареће године“?
Да, то је добра књига, а сад читам „Књигу за Марка“.
Погледај Купила сам ти „Магареће године“ и „Белу Гриву“. Донећу ти и два стара часописа за децу („Змај“ и „Невен“). Гледаћемо емисију „Коцка, коцка, коцкица“.
Кажи ми, кажи
Како су написани називи књига? Како се пишу називи часописа и емисија? Када се користе заграде?
Допуни Мој омиљени филм је
.
Мој омиљени часопис је
.
Моја омиљена књига је
.
Треба да знаш Наводници се користе: 1. код навођења туђих речи; 2. код писања назива уметничких дела (књиге, филмови, часописи...). Заграде се користе код накнадних објашњења.
Задатак
Напиши правилно следећи текст: Ја редовно пратим фазоне и форе. Мој брат слуша Моцартову чаробну фрулу. Сара жељно чека националну географију.
69
То ми је баш непознато...
СУГЛАСНИК Ј Прво, има речи у којима сугласнику j никако није место. Друго, постоје и речи у којима је неопходан! Откриј, развиј, разумеј!
Родо, шта треба да знам о сугласнику j?
Погледај У Михаиловој фиоци пронашла сам петнаест оваквих картончића. ЈЕДАНАЕСТ
ДВАНАЕСТ
ТРИНАЕСТ
ДЕВЕТНАЕСТ
КАМИОН
МИХАИЛО
НЕИМАР
ИДЕАЛАН
У овим речима сугласник j је сувишан.
Задатак
Напиши испод сличица њихова имена.
____________________
____________________
____________________
Треба да знаш Сугласник j не пише се између самогласника: и и о (авион), а и и (лаик), е и а (идеалан), е и и (протеин) и а и е (петнаест).
70
____________________
Погледај Узела сам кутијицу са бојицама и обојила Маријине картончиће. ДИЈАМАНТ
ДИЈЕТА
ИЛИЈИНА
ХЕМИЈСКА
СУДИЈА
ТРИЈУМФ
МАЈИЦА
ДИЈАЛОГ
У овим речима сугласник ј је неопходан.
Треба да знаш Сугласник Ј пише се између самогласника и и е (дијета), и и а (дијалог), и и у (тријумф) и и и и (Маријин), затим код присвојних придева у наставку -ијски (шумадијски, историјски, хемијски) и у презименима Рајић, Гајић, Влајић, Пајић.
Задаци 1. Стави
поред правилно написане речи.
кутијица
армија
вијуга
фијуче
диалог
разби
кутиа
кутијица
пијук
пије
кијоск
диета
виолина
историа
бијо
студио
2. Допуни следеће реченице одговарајућим речима. __________________________ је досудио једанаестерац. На „Звездином“ __________________________ радовало се много гледалаца. Изнад стадиона је прелетео један __________________________. __________________________ чува нашу земљу.
71
ДА УВЕЖБАМО 1. Допуни следеће реченице одговарајућим глаголима. Пчелица
.
Мотор
.
Пиле
.
Ветар
.
2. Упиши одговарајући облик глагола. Марко је _______________ домаћи задатак. (радити) Јуче је ____________ у биоскопу. (бити) Марко, ____________ овај сок. (попити) ________________ моју бригу за твоје здравље. (разумети) 3. Прецртај реч која је неправилно написана. Марија Влајић држи диету/дијету. Ива и Марко су написали диалог/дијалог о сугласнику ј. Јуче смо гледали диафилм/дијафилм о националним парковима. Шибице се продају у малим кутиицама/кутијицама. Испод прозора снажно фиуче/фијуче ветар. Добро пази и откри/откриј све замке у реченицама.
72
СКРАЋЕНИЦЕ Да се подсетимо
Скраћенице су речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова. Има неколико начина за писање скраћеница: 1. Скраћенице за мере увек се пишу без тачке латиницом: m
ℓ
t
mm
km
g
2. Скраћенице које се пишу са тачком иза првог слова:
лице – л.
род – р.
мушки род – м. р.
женски род – ж. р.
средњи род – с. р.
3. Скраћенице које се пишу са тачком иза другог, трећег и четвртог слова: бр. – број
стр. – страница
разр. – разред
мн. – множина
год. – година
наст. – наставник
шк. – школска
итд. – и тако даље
уч. – ученик
проф. – професор
и др. – и друго
4. Скраћенице без тачке: мр – магистар др – доктор ОУН – Организација уједињених нација РС – Република Србија САД – Сједињене Америчке Државе САНУ – Српска академија наука и уметности СНП – Српско народно позориште
73
КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ A авијатичар, авијација, авион авио-карта аероклуб Алиса у земљи чуда (књижевно дело) ало и хало Алпе, може и Алпи, алпски Америка, амерички асфалт, не асвалт Аустрија, аустријски ауто-трке
B баба Мара, баба-Маре Бабина греда (стена) Бабина Греда (село) Бабин зуб (планински врх) бабин зуб (врста траве) Бадњи дан Баново брдо (део Београда) Бања Лука, а може и Бањалука бежичан београдски Београђанин и Београђанка (становници) Библија Бог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог) Богојављење Богородица Божић, божићни Божић-Бата бојица бомбон, не бонбон
V ваза, не вазна Васкрс и Ускрс Велика госпојина (празник) Велика Морава (река) веш-машина видео-касета
74
видео-спот висок – виши – највиши Врањанка, Врањанац (становник Врања) Врњачка Бања (насеље)
G гаров (пас црне длаке) Гаров (посебно име пса) гладак гол-аут гол-разлика Горња Врањска (село) Господар Јованова улица грејпфрут (воће)
D дабогда да ли дан-данас дељење дечји или дечији Дивљи запад донесен Други српски устанак Душанов законик
\ ђак, ђаче Ђердапска клисура Ђокица, Ђокичин Ђурађ, Ђурђа, Ђурђев Ђурђевдан
E еванђеље и јеванђеље еколог и екологија
@ железо, железничар жири, жирија жлезда, не жљезда
Z задатак, задаци за инат залазак, заласци за мном Западна Морава (река) Западна Србија запаљење заувек зачас здесна зејтин зелембаћ, не зеленбаћ земља и Земља (планета) златножут Змај Јова, Змај-Јове Змај-Јовина улица Зорица, Зоричин
I изблиза извинити се, извинио се извинем се (значи савијем се) изљубити из почетка икад инжењер и инжињер инјекција, не ињекција Иришки венац
J јаблан (дрво) Јаблан (мушко име) јагње, јагњад Јадранско море јаркоцрвен јаруга, јарузи јак, јачи, најјачи је ли Јован Крститељ југозапад, југоисток Југословенско драмско позориште Јужна Америка Јужни пол јуче и јучер Јужни Словени
K каиш какао, какаоа Калемегдан касета, касетофон kg (ознака за килограм) кино-дворана кнез Лазар кнез Михаило Кнез Михаилова улица кнегиња кока-кола (пиће) Колубарска битка Косово поље Косово Поље (насеље) Краљевић Марко Кумова слама
L лав, лављи Латинска Америка лен и лењ лево-десно лепа ката (цвеће) Лос Анђелес лото, лота, на лоту
Q Љубица, Љубичин љуска, љусци љут, љући, најљући
M мало-помало Матарушка Бања (насеље) месец и Месец (небеско тело) милионер Млечни пут
N наглас нада мном напамет напитак, напици натчовек НАТО, НАТО-а, Нато Национална географија незапослен не умем, не бих, нећу, нисам, немој нинџа корњаче Ниш, Нишлија, Нишлијка Новобеограђанин Нови завет
W Његово величанство Његова светост
O оба, обају, обома обе, обеју, обема обестан, најобеснији обрстили, обршћен Огњена Марија (празник) одељење однекуд одока (приближно) одраније од почетка одреда (сви одреда) одсести одсећи одскора одувек одшетати одштампати окука, на окуци Олимп, Олимпија, олимпијада оловка, оловци, оморика, оморици опруга, опрузи
општина Стари град орман и ормар осамсто, осам стотина, осамстоти, осамсто пети
P Пећка патријаршија пијанино пингпонг пити, пиј, пијмо, пијте пиџама и пижама плејбек поболевати, не побољевати подне, поднева Подриње, Подринац подстанар подшишати покрити, покриј поодавно поп певач, поп музика по подне (у три по подне), али поподне (цело поподне, недељно поподне) попола (делити) посто (одсто, насто), постотак, постоци потпредседник, потпуковник потценити пошиљаоци, пошиљалаца Први балкански рат
R радио, радија, на радију, радиом радио-програм, радио-апарат рајсфершлус ранг-листа рашчерупати, рашчупати, рвати се, рвач Рим, римски Русија, Рус, Рускиња Русов, Рускињин, руски
75
S Савски венац са мном Санкт Петербург Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ) Света гора Света тројица свети Сава, свети Марко Свети Наум (манастир) Свети Никола (празник) Свети Стефан (место) Свето писмо Северни пол Сједињене Америчке Државе (скраћено САД) с јесени ски-лифт слева смеса и смеша снесен, не снешен с ногу Солунски фронт спасти, спасем, спасу, спасао, спасен Средоземно море, Средоземље Српска православна црква стамбени, не станбени Стари завет
T такси, таксија, таксији тамноплав, тамнозелен тамо-амо ТВ емисија, ТВ програм Тексас, Тексашанин Тихи океан или Пацифик тло и тле „Тојота“ (фабрика), „тојота“ (аутомобил) топ-листа Трг победе Трг Pепублике трипут и три пута
76
триста и три стотине троипогодишњи троипособни, троипосатни Тршић, тршићки
] ћевап, ћевабџија, ћевабџијски ћерка и кћерка
U Уб, на Убу, идем на Уб у бескрај убудуће увис (скок увис) углас удаљ (скок удаљ) удесно Украјина, Украјинац Украјинка, украјински Умка, на Умци, идем на Умку Универзитет у Београду утроје, учетворо
F
Хиландар Христ и Христос хтео не хтео, хтели не хтели
^ чак, погрешно је чак штавише чаршав, не чаршаф Чачак, Чачанин, Чачанка чачански, чачак (коло) чест, чешћи често, погрешно је често пута
X џангризати, џангризало џез музика, џез оркестар џем (пекмез) а ђем је део коњске опреме џијуџица (џудо) џудо, џуда, џуду, џудом, џудиста
[
шака, шаци шарац (шарен коњ и врста митраљеза), Шарац (име одређеног филозофија фиока, у фиоци коња) фламенко (шпанска игра) шаролик, не шаренолик фламинго (птица) Шар-планина, Шарпланинац (човек Француска, Француз, Францускиња са Шаре), шарпланинац (пас) француски шеик, шеици фреска, фресци шестсто, шест стотина фри-шоп шимпанзо Фрушка гора шити, шијем, шиј, шијте шкољка, шкољци шортс што год (било што), штогод (нешто) Хајдук Вељко Штокхолм, не него Стокхолм Хајдук-Вељкова улица што ли хало и ало штошта Херцег Нови Штрбац, Штрпца, Штрпчев хидроавион Шумадија, шумадијски хидроелектрана Шумадинац, Шумадинка хидроцентрала
H
ШТА ЗНАМ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 1. Састави реченицу од датих речи. ЗГРАДЕ ИСПРЕД
ПЛАВОКОСИ СЕ
ИГРАО ДЕЧАК
ЈУТРОС
2. Одреди значење и облик реченице из првог задатка.
значење
облик
________________________
________________________
3. Напиши реченицу из првог задатка у одричном облику. 4. Одреди службу речи у реченици. Плавокоси – ________________________ дечак – ________________________ се играо – ________________________ јутрос – ________________________ испред зграде – ________________________ 5. Заокружи предикатски скуп у задатој реченици. Маја сваки дан долази на Саву.
77
6. Заокружи субјекатски скуп у задатој реченици. Ту долазе и три мале веселе веверице. 7. Подвуци именице у датом тексту и разврстај их у табелу. Градић Обреновац налази се на ушћу реке Колубаре у Саву. На песку поред воде играју се деца. На дрвећу се њишу птичја гнезда. На цвеће слећу вредне пчеле. заједничке именице
властите именице
збирне именице
градивне именице
8. Повежи дате придеве са врстама којима припадају. чиста
градивни
водено
присвојни
савска
описни
9. Замени обележене именице одговарајућим личним заменицама. Ивана тренира тенис. ________________________ Јелена и Гордана играју кошарку. ________________________ Милан воли фудбал. ________________________ Дете се игра у парку. ________________________ Бака чита књигу. ________________________ 10. Напиши правилно писаним словима називе новина, књига и часописа.
78
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ
НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
11. Напиши глаголе који могу да стоје уз дате именице. лекар – _______________,
ученик – _______________,
сликар – ______________,
певач – _______________.
12. Заокружи слово испред правилно написане реченице. а) Учитељица је рекла: „Постоје три модела управног говора“. б) „Постоје три модела управног говора, рекла је учитељица.“ в) „Постоје, рекла је учитељица, три модела“ управног говора. 13. Прецртај слово ј у речима у којима му није место. Матија
учијо
петнајест
авијон
који
Илија
стадијон
саксија
14. Промени глагол маштати по свим лицима. Једнина
Множина
1. ________________
1. ________________
2. ________________
2. ________________
3. ________________
3. ________________
15. Придружи реченицама одговарајуће глаголско време. Читаћу своју песму.
ПЕРФЕКАТ
Читала сам своју песму.
ПРЕЗЕНТ
Читам своју песму.
ФУТУР
79
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41 (075.2) ЖЕЖЕЉ-Ралић, Радмила О језику : српски језик за четврти разред основне школе / Радмила Жежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 3. изд. – Београд : Klett, 2008 (Београд : Цицеро). – 79 стр. ; илустр. ; 26 cm Тираж 15.000. - Како се правилно пише: стр. 74-76 ISBN 978-86-7762-069-1 COBISS.SR-ID 147352588
