Srpski - Excel 2007, deo 2

S

P

E

C

I

J

A

L

N

I

D

O

D

A

T

A

K

#143 april 2008 #137 / oktobar 2007

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Dra­gan Grbić

PC SPECIJALNI DODATAK

P

red va­ma je dru­gi deo priče o pro­gra­ mu Microsoft Office 2007. Na­kon pro­ šlo­me­sečnog pri­ručni­ka, za ko­ji se is­kre­no na­da­ mo da vam je ot­krio ne­ke no­ve ide­je ko­je se kri­ ju na no­voj ra­dnoj pov­rši­ni i u ra­dnim lis­to­vi­ma ko­ji su hi­lja­du pu­ta veći od onih u pret­ho­dnim ver­zi­ja­ma, vre­me je da se la­ti­mo o­zbilj­ni­jeg po­ sla. De­mon­stri­raćemo najčuve­ni­ji spreadsheet pro­gram da­na­šnji­ce u pu­noj sna­zi. Bićete u pri­ li­ci da vi­di­te, is­pro­ba­te i sav­la­da­te te­hni­ke ana­ li­ze po­da­ta­ka ko­je ovu kla­su pro­gra­ma čine ne­ za­men­lji­vom u po­slov­nom o­kru­že­nju. Reč je o te­hni­ka­ma sa­že­te pre­zen­ta­ci­je ve­li­kih sku­po­va po­da­ta­ka, prin­ci­pi­ma za i­zvođenje ra­znih una­ krsnih pre­se­ka i pre­dviđanja, kao i o ne­kim po­ se­bnim načini­ma pri­me­ne pod­sis­te­ma o ko­ji­ma smo već go­vo­ri­li u prvom de­lu. Mo­žda ćemo ovom pri­li­kom ra­zočara­ti ko­ ri­sni­ke ko­ji očeku­ju da sa­zna­ju vi­še o pos­tup­ ci­ma ko­ji čine nad­gra­dnju Excel‑a; da­kle VBA auto­ma­ti­za­ci­ju i pri­me­nu In­ter­net te­hno­lo­gi­ja. Na­ža­lost, ne mo­že­mo ići to­li­ko u ši­ri­nu: to su te­ me ko­je bi obi­mom i sa­drža­jem mo­gle da čine po­se­bna i­zda­nja pri­ručni­ka – biće za to pri­li­ke sle­dećih me­se­ci. Na planu programiranja, Excel je verovatno najinteresantniji Office program, jer postoji više objavljenih priloga o VBA u Ex‑ cel‑u nego o svim drugim Office programima zajedno. Ali, to nije razlog da po tom pitanju zapustimo druge programe. Pri­me­na Office pro­ gra­ma u in­tra­ne­tu i na In­ter­ne­tu da­nas čini so­ li­dnu priču ko­ja je za­nim­lji­va sve većem bro­ju na­ših čita­la­ca. O­dlo­ži­li smo te te­me ka­ko bi­smo im se vra­ti­li ka­ko do­li­ku­je. Da bis­te bi­li što efi­ka­sni­ji u sav­la­da­va­nju ovog gra­di­va, pos­to­ji ne­ko­li­ko pre­du­slo­va. Gle­ da­jući una­zad, naj­pre po­nav­lja­mo po­tre­bu da sav­la­da­te sve ter­mi­no­lo­ške de­ta­lje i o­snov­ne te­hni­ke o ko­ji­ma smo go­vo­ri­li pro­šlog me­se­ ca. Još da­lje od to­ga, na­da­mo se da ste već pri­ hva­ti­li op­šte prin­ci­pe ko­ji vla­da­ju na no­voj ra­ dnoj pov­rši­ni za­sno­va­noj na glav­noj tra­ci (ri­ bo­nu), no­vim fun­kci­onal­nim pro­ši­re­nji­ma ko­ ji­ma su ra­dne ope­ra­ci­je po­jačane, kao i ka­rak­ te­ris­ti­ka­ma no­vih for­ma­ta da­to­te­ka; ti­me se vi­



PC

april 2008

še nećemo ba­vi­ti, jer se na­da­mo da uz se­be već ima­te pri­ručni­k „Mi­cro­soft O­ffi­ce 2007, (r)evo­ lu­ci­ja ko­ri­sničkog so­ftve­ra“, o­bjav­lje­nog u PC #134 ju­na 2007 (i čes­to po­no­vo o­bjav­lji­va­nog u pra­tnji se­ri­je pri­ručni­ka o pro­gra­mi­ma sis­te­ ma Office 2007). Pod­se­tićemo vas i na ne­ke i­zbo­re ko­je smo načini­li: ovaj pri­ručnik, kao i onaj pre nje­ga, pra­ ti in­ter­fejs pro­gra­ma Excel 2007 na en­gles­kom je­zi­ku. Lo­ka­li­zo­va­nu ver­zi­ju sis­te­ma Microsoft Office 2007 sva­ka­ko pred­stav­lja­mo na ne­ki dru­ gi način. Ta­kođe, mo­žda već zna­te za te­zu pot­ pi­sni­ka auto­ra ovih re­do­va o „knji­zi o Excel‑u na 800 stra­na“ – ve­ruj­te, ne bi bi­lo te­ško na­pi­ sa­ti ta­kvu knji­gu. A ve­ruj­te i da je mno­go te­že pro­naći me­ru pra­vog i­zbo­ra te­ma, sa­drža­ja i obi­ ma opi­sa ko­ji od­go­va­ra­ju ga­ba­ri­ti­ma pri­ručni­ ka po­put ovog. Prva kom­pen­za­ci­ja je da bi bi­lo ko­ri­sno da ra­di­te dok čita­te. Ne­ma mno­go vaj­ de od pros­tog čita­nja ovog tek­sta: is­pro­ba­vaj­te ono o čemu čita­te! Ovog pu­ta, taj pre­dlog po­du­ pi­re­mo i ma­te­ri­jal­no: na pra­tećem DVD‑u ćete pro­naći ra­dnu sves­ku u ko­joj se na­la­ze svi pri­ me­ri opi­sa­nih te­hni­ka. U njoj ćete za­teći poče­ tne si­tu­aci­je pri­kla­dne za an­ga­žo­va­nje te­hni­ka o ko­ji­ma je reč, kao i be­le­ške ko­je vam pre­po­ ručuju ka­ko da is­pi­ta­te svoj­stva i po­sle­di­ce pri­ me­ne kon­kre­t­nih ala­ta. A kao svo­jev­rsni od­go­vor na pi­ta­nje ko­je bis­te mo­gli pos­ta­vi­ti, pre­dla­že­mo vam da ni­po­ što ne spu­ta­va­te svoj is­tra­ži­vački duh: kad god vi­ di­te ne­ku ko­man­du ili op­ci­ju ko­ju ni­smo po­me­ nu­li, a ko­ja pos­to­ji u kon­tek­stu te­hni­ke o ko­joj go­vo­ri­mo u ne­kom odelj­ku, slo­bo­dno je is­pro­baj­ te. Na­pra­vi­te ko­pi­je ne­kih svo­jih ra­dnih sve­za­ka (kao me­ru pre­dos­tro­žnos­ti ako ne­što kre­ne ka­ko ne tre­ba) i i­graj­te se ‑ kad ovo ka­že­mo, mi­sli­mo do­slov­no! Sa­mos­tal­no upo­zna­va­nje i sav­la­da­va­ nje ne­kih po­je­di­nos­ti u bi­lo kom pro­gra­mu jes­ te naj­sav­rše­ni­ji o­blik na­pre­do­va­nja. Ve­ru­je­mo da mno­gi već ima­ju ta­kvo is­kus­tvo; ako ga ne­ma­ te, ras­pi­taj­te se ma­lo kod svo­jih is­ku­sni­jih ko­le­ ga: sva­ko će vam reći da se de­ša­va­lo da za­bo­ra­vi ono što je pročitao, a ni­je is­pro­bao, ali ono što je sam naučio u prak­si – os­ta­lo je za­uvek.

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Po­moćni ala­ti i te­hnike

S

a­drža­ji u ra­dnim sves­ka­ma počiva­ju na o­dno­si­ma po­da­ta­ka ko­ji po­ne­kad mo­ gu da bu­du i vrlo kom­plek­sni. Zbog to­ga je po­tre­ bno da u sva­kom času ras­po­la­že­te ala­ti­ma ko­ji će olak­ša­ti vaš rad. Ta­kvim ala­ti­ma se po­svećuje­mo pre ne­go što se za­is­ta upus­ti­mo u na­pre­dne mo­ gućnos­ti Excel‑a. To čini­mo iz sa­svim pros­tog, ali o­prav­da­nog ra­zlo­ga: reč je o alat­ka­ma ko­je čine srž pro­duk­tiv­nos­ti. Dru­gim rečima, mo­žda bis­te i mo­gli da se sna­la­zi­te bez nji­ho­vog ko­rišćenja, ali ako ih po­zna­je­te, sva­ka­ko će vam bi­ti lak­še. Sav­la­daj­te ovo po­glav­lje: nećete za­ža­li­ti.

Pre­tra­ži­va­nje i za­mena Kao i dru­gi Office pro­gra­mi, i Excel sa­ drži stan­dar­dne di­ja­lo­ge Find (Ctrl+F) i Re‑ place (Ctrl+H), ko­je ćete u­glav­nom ko­ris­ti­ti na uobičaje­ni način; osim prečica ko­je su na­ je­fi­ka­sni­je, di­ja­lo­ge mo­že­te po­zva­ti i i­zbo­rom u pa­le­ti Home > Editing > Find & Select. Ali, skrećemo vam pa­žnju da ove ope­ra­ci­je sa­drže i op­ci­je ka­rak­te­ris­tične za rad u ra­dnim sves­ka­ ma Excel‑a. Za početak, uočite šta se de­ša­va ka­ da u di­ja­lo­gu Find kli­kne­te na du­gme Find All: na dnu di­ja­lo­ga se ra­zvi­ja o­kno u ko­me će bi­ti po­pi­sa­ne sve in­stan­ce ko­je od­go­va­ra­ju u­slo­vu. Po­pis je ve­oma de­ta­ljan i da­je sve re­le­van­tne in­for­ma­ci­je o sa­drža­ji­ma; po­da­ci su is­tov­re­me­ no i hi­per­ve­ze ka po­je­di­nim sa­drža­ji­ma. Da­kle, mo­že­te pri­me­ni­ti za­me­nu ili učini­ti bi­lo šta: slo­ bo­dni ste i da priv­re­me­no na­pus­ti­te di­ja­log bez za­tva­ra­nja, ra­deći bi­lo šta na ra­dnom lis­tu, na­ kon čega mo­že­te da se vra­ti­te u di­ja­log. Da bis­te pris­tu­pi­li dru­gim po­se­bnim mo­ gućnos­ti­ma, pro­ši­ri­te di­ja­lo­ge kli­kom na du­ gme Options. Već na vrhu di­ja­lo­ga, uočićete mo­ gućnost da kri­te­ri­ju­mi­ma za pre­tra­gu i za­me­nu do­da­te i u­slov na­la­že­nja po­se­bno o­bli­ko­va­nih sa­drža­ja. Kli­kom na du­gme Format do­bićete is­ti onaj di­ja­log ko­ji ko­ris­ti­te i za uobičaje­ne po­slo­ ve o­bli­ko­va­nja ćeli­ja. Ko­ris­teći ovu op­ci­ju, čak mo­že­te pres­kočiti unos tek­sta u po­lji­ma kri­te­

ri­ju­ma, pa na­lo­ži­ti, re­ci­mo, da se pro­nađu sve ćeli­je is­pi­sa­ne crve­nim fon­tom i da to za­me­ni­te pla­vim is­pi­som, ili da svi po­da­ci u for­ma­tu da­tu­ ma do­bi­ju ne­ku dru­gu mas­ku. Kri­te­ri­jum o­bli­ ko­va­nja ne mo­ra­te sa­mi de­fi­ni­sa­ti, ne­go se mo­ že­te po­slu­ži­ti uzor­kom na ra­dnom lis­tu: kli­kom na stre­li­cu na de­snoj ivi­ci du­gme­ta o­tvo­ri­te krat­ ki me­ni, pa ko­man­dom Choose Format From Cell po­zo­vi­te „pi­pe­tu“ ko­jom ćete kli­knu­ti na ćeli­ju u že­lje­nom o­bli­ku; to­kom bi­ra­nja, di­ja­log će priv­re­me­no nes­ta­ti, a vra­tiće se u času oda­ bi­ra. Po­što kri­te­ri­jum for­ma­ta os­ta­je upamćen do kra­ja se­an­se, u­klo­nićete ga ko­man­dom Clear Find Format u is­tom po­moćnom me­ni­ju. Pri­pa­ zi­te na to, jer za­bo­rav­lje­ni kri­te­ri­jum o­bli­ka mo­ že da spreči is­pra­van pos­tu­pak uobičaje­ne pre­ tra­ge i za­me­ne.

Po­dra­zu­me­va­ni op­seg za pre­tra­gu i za­me­ nu je ra­dni list; mo­žda će bi­ti po­tre­bno da pro­ši­ ri­te op­seg na do­men ce­le ra­dne sves­ke – u tom slučaju, u lis­ti Within oda­be­ri­te op­ci­ju Work‑ book. Ako že­li­te da se pre­tra­ži­va­nje i za­me­na oba­ve sa­mo na o­dređenom sku­pu lis­to­va, pre po­zi­va di­ja­lo­ga ih obe­le­ži­te kli­kom mi­ša na je­ zičke dok drži­te pri­ti­snut tas­ter Shift ili Ctrl. O­bra­ti­te pa­žnju na mo­gućnost o­dlučiva­nja o va­ žnos­ti ve­li­kih i ma­lih slo­va (Match case), kao april 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

i na op­ci­ju da kri­te­ri­jum va­ži sa­mo ako je to ce­lo­ku­pni sa­držaj ćeli­je (Match entire cell con‑ tents). Pre­tra­ži­va­nje po re­do­vi­ma ili ko­lo­na­ma najčešće ni­je bi­tno, ali ako je ta­be­la ja­ko ve­li­ka u obe di­men­zi­je, mo­žda ima smi­sla da pro­me­ni­ te taj re­do­sled.

Uočava­nje gre­šaka Excel će vam tre­nu­tno po­moći u sva­koj si­ tu­aci­ji ka­da pri uno­su for­mu­le na­pra­vi­te gre­šku ili ona nas­ta­ne ka­sni­je. Pos­to­ji ne­ko­li­ko ti­po­va gre­ša­ka i bi­tno je da ih pre­po­zna­te, ka­ko bis­te va­lja­no re­ago­va­li. Sin­tak­sna gre­ška se jav­lja u tre­nut­ku uno­sa for­mu­le: re­ci­mo, za­gra­de u i­zra­ zu ni­su upa­re­ne, po­gre­šno je uku­ca­na re­zer­vi­sa­ na reč, ni­je unet tačan broj ar­gu­me­na­ta i slično. Ove gre­ške se pre­po­zna­ju o­dmah: u slučaje­vi­ ma ka­da pro­gram ne mo­že sam da is­pra­vi ne­ku oči­gle­dnu oma­šku, neće vam bi­ti do­zvo­lje­no da zav­rši­te unos for­mu­le, ne­go ćete do­bi­ti upo­zo­re­ nje sa opi­som gre­ške i prav­ci­ma mo­gućeg re­še­ nja. Uobičaje­no je da vas pro­gram ta­da vra­ti u re­žim uređenja ćeli­je. Gre­ška u vre­dnos­ti se jav­lja u tre­nut­ku in­ ter­pre­ta­ci­je une­tog sa­drža­ja. To znači da je for­ mu­la is­prav­no na­pi­sa­na, ali da se re­zul­tat ne mo­ že do­bi­ti zbog ne­ke ne­re­gu­lar­ne si­tu­aci­je. Gre­ ška mo­že nas­ta­ti u tre­nut­ku uno­sa, ali i ka­sni­je, re­ci­mo ako je u ne­koj od re­fe­ren­ci­ra­nih ćeli­ ja ka­sni­je pro­me­njen sa­ držaj ta­ko da vi­še ne od­ go­va­ra pra­vi­li­ma for­mu­ le u ko­joj učes­tvu­je. Za­ to u Excel‑u pos­to­je po­ ru­ke o gre­šci ko­je se jav­ lja­ju umes­to re­zul­ta­ta i ko­je bli­že o­dređuju nje­ nu pri­ro­du. U ne­kim slučaje­vi­ma, po­red ćeli­ je sa gre­škom će se po­ja­vi­ti pa­me­tna o­zna­ka sa ne­ko­li­ko pre­dlo­že­nih ak­ci­ja u is­prav­lja­nju. Gre­ ške #REF! i DIV/0! smo već po­me­nu­li u prvom de­lu (gre­ška u re­fe­ren­ci, o­dno­sno de­lje­nje nu­ lom), a po­me­ni­mo još ne­ke:



PC

april 2008

#N/A – ar­gu­ment for­mu­le ni­je po­znat. Ovo se de­ša­va ka­da se ar­gu­ment po­zi­va iz dru­ ge da­to­te­ke ko­ja vi­še ni­je dos­tu­pna, kad po­ku­ša­ te da upo­tre­bi­te fun­kci­ju VLO­OKUP nad ne­sor­ ti­ra­nom lis­tom (o ovoj fun­kci­ji go­vo­ri­mo ka­sni­ je) ili ka­da ko­ri­snički de­fi­ni­sa­na fun­kci­ja vi­še ni­ je na ras­po­la­ga­nju. #NA­ME? – ime fun­kci­je ili op­se­ga ni­je pre­ po­zna­to. Na primer, une­ta je fun­kci­ja =QWER­ TY() ko­ja ne pos­to­ji u Excel-u, ili je for­mu­la na­ pi­sa­na kao =SUM(po­da­ci) ka­da ne pos­to­ji op­ seg pod tim ime­nom. #NUM! – ne­re­gu­lar­na upo­tre­ba bro­ja. Gre­ ška se jav­lja ako je ar­gu­ment for­mu­le ne­ki ne­od­ go­va­ra­jući broj, npr. =WEEK­DAY(NOW();9), jer 9 je ne­is­pra­van ar­gu­ment u ovoj fun­kci­ji. #VA­LUE! – ne­is­pra­van tip ar­gu­men­ta. Gre­ ška se jav­lja ako se u for­mu­li po­ja­vio po­gre­šan tip po­dat­ka (npr. =1/"a"). #NULL! – to je re­la­tiv­no ret­ka gre­ška, a de­ša­va se u­glav­nom kao po­sle­di­ca ne­is­prav­ nog pi­sa­nja for­mu­la u ko­ji­ma su op­se­zi po­gre­ šno re­fe­ren­ci­ra­ni. Re­ci­mo, dva op­se­ga na­pi­sa­na kao =SUM(A1:A3 C1:C3) umes­to =SUM(A1: A3;C1:C3) se tu­mače kao pre­sek, ko­ji je u ovom slučaju pra­zan skup. Ne­ke gre­ške su oči­gle­dne, po­put de­lje­nja nu­lom i o­dmah vam je ja­sno šta tre­ba da pre­du­ zme­te. Ne­ke slo­že­ni­je gre­ ške, kao što su ne­is­prav­ ni ar­gu­men­ti fun­kci­ja, re­ ša­va­te pro­ve­rom sa­drža­ ja i ti­po­va po­la­znih po­da­ ta­ka; vi­dećete us­ko­ro ka­ ko se ne­ke skri­ve­ni­je gre­ ške mo­gu na­kna­dno „ulo­ vi­ti“. Po­ne­kad ćete u­gle­da­ ti obe­le­žje #######; to ni­ je gre­ška, ne­go se po­jav­lju­ je kao upo­zo­re­nje da je nu­ me­rički pre­ši­rok da sta­ne u ćeli­ju. To je le­gi­tim­ no po­na­ša­nje; ka­da bi se bro­je­vi po­dvlačili pod su­se­dne ćeli­je kao što je to slučaj sa tek­stom, mo­gli bis­te bi­ti do­ve­de­ni u za­blu­du o vre­dnos­ti­ ma, a to je ne­do­pus­ti­vo. Čim do­volj­no po­većate

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ši­ri­nu ko­lo­ne, broj će se vi­de­ti va­lja­no; dok to ne učini­te, pu­nu vre­dnost bro­ja mo­že­te vi­de­ti u po­lju za unos, ako je to ak­tiv­na ćeli­ja, ili kao e­kran­sku na­po­me­nu ka­da pri­ne­se­te po­ka­zi­vač ta­kvoj ćeli­ji. Excel će, kad god je mo­guće, sam pro­ši­ri­ti ko­lo­nu ta­ko da se broj ure­dno vi­di. U ne­kim pri­ li­ka­ma, ako broj pre­ma­šu­je ši­ri­nu zbog je­dne ili dve de­ci­ma­le, broj će u pri­ka­zu bi­ti za­o­kru­gljen na ce­li deo (ta­kav pri­mer ste vi­de­li u prvom de­ lu), pa pri­pa­zi­te na to. Ka­da ra­di­te sa ve­li­kim bro­je­vi­ma, ide­al­no je da una­pred pre­dvi­di­te do­ volj­nu ši­ri­nu ko­lo­ne. Bu­di­te bri­žlji­vi ka­da pri­ pre­ma­te bro­je­ve u ra­dnom lis­tu za in­ten­ziv­nu upo­tre­bu; ako je po­tre­bno, pro­me­ni­te mas­ku bro­ja da bis­te for­si­ra­li op­ti­mal­ni pri­kaz.

Ako deo re­fe­ren­ce u for­mu­li upućuje na sa­ mu ćeli­ju u ko­joj se na­la­zi for­mu­la, to se na­zi­va cir­ku­lar­nom re­fe­ren­com. Do ovog mo­že­te doći di­rek­tno, npr. ako u ćeli­ju A3 pos­ta­vi­te for­mu­lu =SUM(A1:A3), ili in­di­rek­tno, ako ne­ka re­fe­ren­ ca u for­mu­li već ko­ris­ti tu ćeli­ju kao re­fe­ren­cu u svom re­zul­ta­tu. U op­štem slučaju, ova­kva po­ ja­va se sma­tra gre­škom. U ta­kvim slučaje­vi­ma, pro­gram će se po­bu­ni­ti i za­tra­ži­ti da is­pra­vi­te ili da ek­spli­ci­tno po­tvrdi­te ta­kav unos; na­ime, pos­ to­je ne­ke fun­kci­je spe­ci­jal­nih na­me­na ko­je u ite­ ra­tiv­nom nu­me­ričkom pro­ce­su ko­ris­te re­zul­tat kao ar­gu­ment i ta­da cir­ku­lar­nu re­fe­ren­cu tre­ba do­pus­ti­ti. Ali, ve­ro­va­tni­je je da je ipak gre­ška: u di­ja­lo­gu upo­zo­re­nja kli­kni­te na Cancel i uočite da je re­zul­tat for­mu­le nu­la; uđite u tu ćeli­ju, pri­ ti­sni­te F2, pa pro­ve­ri­te ko­je su po­la­zne re­fe­ren­ ce uo­kvi­re­ne. Pos­to­ji i pa­le­ta sa spis­kom ćeli­ja ko­je su cir­ku­lar­no re­fe­ren­ci­ra­ne, na­la­zi se na glav­noj tra­ci: Formulas > Formula Auditing > Error Checking > Circular References. Čak i ako

ima vi­še ta­kvih ćeli­ja, pro­gram će na tom mes­ tu na­ves­ti sa­mo po­sle­dnju; sva­ka­ko je po­želj­no da ta­kvu po­ja­vu ot­klo­ni­te čim se de­si. Uko­li­ko je u ne­koj ra­dnoj sves­ci o­drža­na cir­ku­lar­na re­ fe­ren­ca, bićete upo­zo­re­ni o to­me pri­li­kom nje­ nog o­tva­ra­nja.

Re­la­ci­je i­zmeđu ćelija U si­tu­aci­ja­ma ka­da kroz for­mu­le us­pos­ta­ vi­te slo­že­ne o­dno­se i­zmeđu ćeli­ja ra­dne sves­ke, po­ne­kad je ne­op­ho­dno is­pi­ta­ti gde se na­la­ze sa­ drža­ji ko­ji su u­zročno ili po­sle­dično po­ve­za­ni sa ne­kim po­dat­kom. Osim to­ga, zbog mno­gih u­zro­ka, kao što je pro­me­na sa­drža­ja je­dne ili vi­še ćeli­ja, mo­že doći do na­kna­dne gre­ške u re­ zul­ta­tu for­mu­le. U ne­kim slučaje­vi­ma, gre­ška je oči­gle­dna i mo­že­te je ot­kri­ti i ot­klo­ni­ti brzo; ali, pos­to­je si­tu­aci­je ka­ da se u­zrok gre­ške na­la­ zi ne­ko­li­ko ko­ra­ka una­ zad, jer ar­gu­ment for­mu­ le mo­že bi­ti re­zul­tat dru­ ge, pret­ho­dne for­mu­le; ta­da mo­ra­te ići ko­rak po ko­rak una­zad, tra­žeći kon­stan­tu ko­ja pra­vi pro­blem. Po­što bi to bi­lo vrlo te­ško i­zves­ti čita­njem for­mu­la i ručnom po­ tra­gom, pos­to­ji po­se­bna gru­pa alat­ki ko­je su na­ me­nje­ne ot­kri­va­nju ta­kvih ve­za. Naj­pre u­tvrdi­mo ne­ko­li­ko po­la­znih poj­mo­ va. Pret­ho­dnik (engl. precedent) je ćeli­ja upo­tre­ blje­na kao re­fe­ren­ca u for­mu­li. Za­vi­snik (engl. dependent) je ćeli­ja sa for­mu­lom ko­ja re­fe­ren­ci­ ra tu ćeli­ju. Pret­ho­dni­ci i za­vi­sni­ci mo­gu bi­ti di­ rek­tni, ka­da su u ne­po­sre­dnoj ve­zi sa od­go­va­ra­ jućim po­dat­kom, ili in­di­rek­tni, ka­da je ta ve­za pru­že­na na vi­še ni­voa, sa međure­zul­ta­ti­ma ko­ ji čine ve­zu. Naj­pre u­tvrdi­mo ko­ji su to ne­po­sre­dni ko­ ra­ci ko­je mo­že­te pre­du­ze­ti ka­da se gre­ška ja­ vi, a ni­je oči­gle­dno čime je u­zro­ko­va­na. Ka­da ak­ti­vi­ra­te ćeli­ju ko­ja sa­drži kôd gre­ške, kli­kni­ te na pa­me­tnu o­zna­ku ko­ja se jav­lja uz nje­nu le­vu ivi­cu i bi­raj­te ko­man­du Error Checking > Trace Error. U tom času, mo­žda će se po­ja­vi­ti april 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

je­dna ili vi­še crve­nih stre­li­ca u sme­ru ka ak­tiv­ noj ćeli­ji: to će vas u­sme­ri­ti na gre­šku pret­ho­ dni­ka. Niz crve­nih stre­li­ca se pru­ža una­zad do prve in­stan­ce gre­ške, a na tu ćeli­ju će uka­zi­va­ti je­dna ili vi­še pla­vih stre­li­ca. To je pra­vo mes­to na ko­je tre­ba da u­sme­ri­te pa­žnju: je­dna od ćeli­ ja ili op­se­ga iz ko­je do­la­ze pla­ve stre­li­ce je ne­po­ sre­dni u­zročnik gre­ške i sa­da tre­ba da je ot­klo­ ni­te. Uko­li­ko umes­to crve­ne ili pla­ve u­gle­da­te is­ pre­ki­da­nu tam­no­si­vu stre­li­cu na čijem počet­ku se na­la­zi ma­la iko­na, reč je o re­fe­ren­ci van ak­tiv­ nog ra­dnog lis­ta. Da bis­te lak­še sti­gli do pret­ho­dni­ka ko­ji se mo­žda ne vi­de tre­nu­tno na e­kra­nu, pos­to­ji ma­li trik: pri­ma­kni­te po­ka­zi­vač mi­ša stre­li­ci dok se ne pre­tvo­ri iz krstića u običan kur­sor, pa dva­put kli­ kni­te i biće ak­ti­vi­ra­na ćeli­ja iz ko­je stre­li­ca do­la­zi. Ako je reč o re­fe­ren­ci van ra­dnog lis­ ta, du­pli klik će o­tvo­ri­ti di­ja­log Go To u ko­me ćete vi­de­ti a­dre­su pret­ho­dni­ka; kli­kni­te na a­dre­ su, pa po­tvrdi­te i­zbor sa OK i bićete pre­me­šte­ni na lo­ka­ci­ju te re­fe­ren­ce. Na­i­zme­ničnim du­plim kli­kom na stre­li­cu, ak­ti­vi­raćete ćeli­ju ili op­seg pret­ho­dni­ka i ćeli­ju za­vi­sni­ka. Pre­gled pret­ho­dni­ka i za­vi­sni­ka ne mo­ra nu­žno da se ko­ris­ti sa­mo za lov na gre­ške; po­ ne­kad ćete po­že­le­ti da is­pi­ta­te ka­kvi su o­dno­si među ćeli­ja­ma, mo­žda u­pra­vo za­to da bis­te una­ pred sprečili da gre­ška nas­ta­ne. Ko­man­de za te



PC

april 2008

po­slo­ve se na­la­ze u po­se­bnoj gru­pi alat­ki For‑ mulas > Formula Auditing. Ka­da se pos­ta­vi­te na ćeli­ju ko­ja sa­drži for­mu­lu, kli­kom na du­gme Trace Precedents biće na­crta­ne pla­ve stre­li­ce ko­ je upućuju na sve di­rek­tne pret­ho­dni­ke (one u prvom ni­vou za­vi­snos­ti). Uko­li­ko po­no­vo kli­ kne­te na is­to du­gme, biće o­značeni svi pret­ho­ dni­ci dru­gog ni­voa – i ta­ko re­dom, do­kle god ima pret­ho­dni­ka. Stre­li­ce će os­ta­ti vi­dlji­ve dok ne za­da­te ko­man­du za čuva­nje ra­dne sves­ke ili ne kli­kne­te na du­gme Remove Arrows. Uočite da je to du­gme ra­zde­lje­no: u pa­le­ti se na­la­ze još dve ko­man­de uz čiju po­moć mo­že­te u­klo­ni­ti sa­ mo je­dan ni­vo stre­li­ca od pret­ho­dni­ka ili ka za­ vi­sni­ci­ma u o­dno­su na ak­tiv­nu ćeli­ju.

Praćenje vre­dnos­ti i pro­ve­ra for­mule Struk­tu­re u ra­dnim sves­ka­ma se čes­to ko­ ris­te za pos­tav­ku ma­lih, ali slo­že­nih a­pli­ka­ci­ja. U to­ku pri­pre­me, te pos­tav­ke mo­gu pos­ta­ti pri­ lično kom­pli­ko­va­ne, pa Excel ras­po­la­že alat­ka­ ma ko­je su po­te­kle iz kla­sičnih ra­zvoj­nih o­kru­

že­nja, a na­me­nje­ne su praćenju ra­znih vre­dnos­ ti i nji­ho­voj da­ljoj ana­li­zi. Te alat­ke su vam pri ru­ci u gru­pi Formulas > Formula Auditing. Prva ta­kva alat­ka je ve­oma je­dnos­tav­na: ka­ da kli­kne­te na du­gme Show Formulas, de­siće se dve stva­ri. Naj­pre, sve for­mu­le će bi­ti is­pi­sa­ ne kao tekst, a ne kao re­zul­tat; ta­kođe, sve ko­ lo­ne će bi­ti upa­dlji­vo pro­ši­re­ne. Bez bri­ge, ovo je priv­re­me­no sta­nje; po­nov­ni klik na is­to du­ gme vraća vi­dlji­vost re­zul­ta­ta i va­lja­ne ši­ri­ne ko­ lo­na. Ovaj pre­gled je pri­kla­dan ako že­li­te da se

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

upo­zna­te sa sa­drža­jem ra­dnog lis­ta ko­ji ste do­ bi­li od ne­kog dru­gog ili ako tre­ba da upo­re­di­te sličnost for­mu­la ko­je tre­nu­tno uređuje­te na ne­ kom mes­tu. Alat­ka za nad­zor i pro­ve­ru i­zračuna­va­ nja for­mu­la je izu­ze­tno dra­go­ce­na ka­da ste u di­le­mi da li ne­ka du­ga for­mu­la ra­di va­lja­no, a iz re­zul­ta­ta to ne mo­že­te o­dmah da za­ključite. Da vas pod­se­ti­mo: u prvom de­lu smo go­vo­ri­ li o mo­gućnos­ti da ar­gu­ment ne­ke for­mu­le bu­ de dru­ga, u­gnežđena for­mu­la. Li­mi­ti u Excel‑u su to­li­ki da mo­že­te na­pi­sa­ti o­grom­nu „ko­ba­si­ cu“ od for­mu­le, pa je nju te­ško kon­tro­li­sa­ti. Kad god mo­že­te, i­zbe­gni­te to ras­tav­lja­njem na ćeli­ je sa međure­zul­ta­ti­ma; međutim, to ni­je uvek mo­guće, pa bi bi­lo do­bro da se prvi put uve­ri­

te da sve teče ka­ko tre­ ba. Nad ćeli­jom ko­ja sa­drži slo­že­nu for­mu­ lu, po­zo­vi­te ko­man­du Formulas > Formu‑ la Auditing > Evaluate Formula: biće o­tvo­ren di­ja­log u ko­me ćete pro­ce­ni­ti va­lja­nost for­mu­ le. Ako je pred va­ma sa­mo je­dna fun­kci­ja, na ras­po­la­ga­nju je sa­mo du­gme Eva­lu­ate; ako je for­mu­la slo­že­ni­ja (npr. i­zraz čiji ele­men­ti su i sa­ mi re­zul­ta­ti for­mu­la), imaćete i du­gme Step In na ras­po­la­ga­nju. Ana­li­za počinje na po­dvučenom de­lu for­ mu­le. Uzas­to­pnim ulas­kom u du­bi­nu ko­ra­ci­ ma Step In, je­dnog časa ćete doći do vre­dnos­ti u naj­da­ljoj ćeli­ji i sa­držaj re­fe­ren­ce će se pre­tvo­ ri­ti u kon­stan­tu. Ko­ra­ci­ma una­zad (du­gme Step Out) doći ćete do sle­dećeg ko­ra­ka u i­zračuna­ va­nju. Ova­kvim kre­ta­njem u pros­to­ru di­ja­lo­ga, vi­dećete ka­ko se de­lo­vi for­mu­le re­dom pre­tva­ ra­ju u vre­dnost, ko­rak po ko­rak i u re­do­sle­du ko­ji od­go­va­ra re­al­nom načinu i­zračuna­va­nja.

april 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

Ovo je po­se­bno va­žno ako po­ku­ša­va­te da u­tvrdi­ te tačan u­zrok ne­ke gre­ške u slo­že­noj for­mu­li. Skraćeni put je da u ne­ko­li­ko ko­ra­ka, bez ulas­ ka u ana­li­zu de­lo­va, dođete do di­rek­tnog re­zul­ ta­ta po­moću du­gme­ta Evaluate. Ako to­kom ana­ li­ze i­zgu­bi­te nit praćenja ili na­pra­vi­te ne­ki po­ gre­šan ko­rak, mo­žda je naj­lak­še da za­tvo­ri­te, pa opet o­tvo­ri­te di­ja­log, ka­ko bis­te po­no­vi­li ana­li­ zu for­mu­le. Dru­ga op­ci­ja je da du­gme­tom Eval‑ uate dođete do kra­ja pro­ce­sa: ta­da po­no­vo po­ kre­ni­te ana­li­zu kli­kom na Restart. Još je­dan ak­tiv­ni čini­lac ana­li­ze je Watch Window, u ko­me ćete po po­tre­bi nad­gle­da­ti vre­ dnos­ti oda­bra­nih de­fi­ni­sa­nih ćeli­ja u svim o­tvo­ re­nim ra­dnim sves­ka­ma. Ova te­hni­ka je po­zna­ ta sva­kom Windows pro­gra­me­ru, gde se pra­te sta­nja pro­men­lji­vih u to­ku ra­da pro­gra­ma; pri­

me­na ovog pro­zo­ra u Excel‑u je dra­go­ce­na u sličnim pri­li­ka­ma – ka­da ra­zvi­ja­te ne­ku slo­že­ nu struk­tu­ru, mo­že­te pos­ta­vi­ti uvid u ne­ke kri­ tične ćeli­je, pa uvek na je­dnom mes­tu vi­de­ti ime ra­dne sves­ke, a­dre­su i op­ci­ono ime ćeli­je, kao i sa­držaj ne­ke for­mu­le i nje­nu tre­nu­tnu vre­dnost. Po­se­bno je zgo­dno to što bi­lo kad mo­že­te za­tvo­ ri­ti o­kno Watch Window, pa ga ka­sni­je opet o­tvo­ ri­ti – sa­držaj os­ta­je na ras­po­la­ga­nju; to va­ži čak i ako za­tvo­ri­te, pa ka­sni­je opet o­tvo­ri­te ra­dnu sves­ ku. Zbog to­ga ovo o­kno mo­že­te pri­me­ni­ti i u re­ dov­nom ra­du, ako že­li­te da ima­te po­gled na po­ dat­ke ko­je tre­nu­tno ne mo­že­te da vi­di­te, jer su na dru­gom ra­dnom lis­tu (npr. po­da­ci iz kur­sne lis­te); po­en­ta je u to­me što ne mo­ra­te an­ga­žo­va­ ti ćeli­je na ra­dnom lis­tu sa­mo da bis­te ima­li uv­ id u te po­dat­ke. De­fi­ni­ci­je praćenih ćeli­ja os­ta­ju



PC

april 2008

na sna­zi dok god ne u­klo­ni­te su­vi­šne i­zbo­rom u o­knu i kli­kom na du­gme Delete Watch.

Ko­men­ta­ri u ćeliji Ne­ma ničeg ne­ure­dni­jeg ne­go ka­da ćeli­je ne­kog op­te­rećenog ra­dnog lis­ta ko­ris­ti­te za pi­ sa­nje ko­men­ta­ra i po­ru­ka dru­gim ko­ri­sni­ci­ma tabele. Umes­to to­ga, bo­lje je da ko­ris­ti­te ko­men­ ta­re u ćeli­ji: to je svo­jev­rsni vid ce­du­lji­ce sa pro­ i­zvolj­nim tek­stom ko­ja se „kači“ na ćeli­ju, a za­ tim se po­na­ša kao i dru­ge e­kran­ske na­po­me­ne. Svi za­hva­ti nad ko­men­ta­ri­ma u ćeli­ji su je­dnos­ tav­ni, a obav­lja­ju se ko­man­da­ma u gru­pi Re‑ view > Comments. Ko­man­dom Insert Comment ili prečicom Shift+F2, o­tvo­rićete žu­to pro­zorče u ko­je mo­že­ te une­ti bi­lo ka­kav tekst. Na­kon uno­sa, ko­men­ tar se „le­pi“ uz ćeli­ ju stre­li­com ko­ja je po­ve­za­na sa in­di­ka­ to­rom po­ru­ke: to je ma­li crve­ni tro­ ugao u gor­njem de­ snom u­glu ćeli­je. Da ne bi pre­kla­pa­ li sa­držaj ra­dnog lis­ ta, ko­men­ta­ri na ra­ dnom lis­tu se neće po­dra­zu­me­va­no vi­de­ti, osim ka­da pos­ta­vi­te po­ ka­zi­vač mi­ša na ćeli­ju ko­ga sa­drži ko­men­tar. Pu­ nu vi­dlji­vost svih ko­men­ta­ra mo­že­te u­ključiti ko­man­dom Show All Comments. Mo­že­te o­dre­ di­ti i da se ko­men­tar u ak­tiv­noj ćeli­ji for­si­ra­no vi­di uvek: kli­kni­te na du­gme Show/Hide Com‑ ment. Ka­da u ra­dnoj sves­ci ima ko­men­ta­ra, pos­ taće ak­tiv­ne i ko­man­de za ak­ti­vi­ra­nje o­kna pret­ ho­dnog, o­dno­sno sle­dećeg ko­men­ta­ra; ak­ti­vi­ra­ ni ko­men­tar mo­že­te ure­di­ti ako kli­kne­te na ko­ man­du Edit Comment. Po­što je ko­men­tar po­se­ban vid gra­fičkog o­bli­ ka AutoShape, mo­že­te ga po­se­bno uređiva­ti, me­ nja­jući mu ve­ličinu, bo­ju, font i os­ta­le pa­ra­me­tre. Di­ja­log za o­bli­ko­va­nje ćete o­tvo­ri­ti ako kli­kne­te de­snim tas­te­rom mi­ša na ivični o­kvir ko­men­ta­ra i oda­be­re­te ko­man­du Format Comment.

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Te­hni­ke za­štite Excel sa­drži vrlo ra­zvi­jen in­ter­ni sis­tem za­ šti­te na ra­znim ni­vo­ima: počev od za­šti­te je­dne ćeli­je i ra­dnog lis­ta od po­gle­da i od pro­me­ne sa­ drža­ja, sve do kon­tro­le pris­tu­pa ra­dnoj sves­ci, uz do­de­lu se­lek­tiv­nih pra­va upo­tre­be. Ove me­ to­de su vrlo si­gur­ ne, ali sa­mo ako ih ko­ris­ti­te is­prav­no. O­bra­ti­te pa­žnju: sa­ da go­vo­ri­mo o op­ ci­ja­ma za­šti­te struk­ tu­ra u već o­tvo­re­ noj ra­dnoj sves­ci. U prvom de­lu smo go­ vo­ri­li o te­hni­ka­ma za­šti­te o­tva­ra­nja ra­dnih sve­za­ka za­ štićenih lo­zin­kom; a što se tiče pris­tu­ pa da­to­te­ka­ma, to ni­je po­sao Office pro­gra­ma, ne­go Windows a­dmi­nis­tra­ci­je. Da­kle, ovo je naj­ du­blji struk­tur­ni o­blik za­šti­te ko­ji sa­drži vi­še op­ ci­ja; one de­lu­ju na ra­znim ni­vo­ima, a na va­ma je da pri­me­ni­te op­ti­mal­ni obim za­šti­te pre­ma re­al­noj po­tre­bi. Na­jop­šti­ji ni­vo je za­šti­ta sa­me ra­dne sves­ke. O­tvo­ri­te di­ja­log ko­man­dom Review > Chang‑ es > Protect Workbook > Protect Structure and Windows: vi­dećete dva po­lja za i­zbor i po­lje za op­ci­ono pos­tav­lja­nje lo­zin­ke. U­ključenjem op­ ci­je Structure za­šti­tićete ra­dnu sves­ku od do­da­ va­nja, pre­me­šta­nja, bri­sa­nja, pro­me­ne vi­dlji­vos­ ti i pro­me­ne ime­na ra­dnih lis­to­va. Kao po­sre­ dna po­sle­di­ca ove za­šti­te, ovim pos­tup­kom biće sprečene i ne­ke dru­ge, inače le­gi­tim­ne ak­ci­je: po­me­ra­nje ili ko­pi­ra­nje ra­dnog lis­ta u dru­gu ra­ dnu sves­ku; do­da­va­nje gra­fi­ko­na u vi­du no­vog lis­ta; pri­ka­zi­va­nje i­zvor­nih po­da­ta­ka ne­ke ćeli­ je u po­dručju po­da­ta­ka i­zve­de­ne ta­be­le i slične ope­ra­ci­je (vi­dećete ka­sni­je o čemu je reč). Op­ci­ja za­šti­te pro­zo­ra (stav­ka Windows) o­dno­si se na sa­mo pri­ka­zi­va­nje ra­dne sves­ke: mo­že­te de­fi­ni­sa­ti tačan po­lo­žaj je­dnog ili vi­še pro­zo­ra ra­dne sves­ke unu­tar glav­nog pro­zo­ra

pro­gra­ma, a za­tim im za­ključati ve­ličinu i po­lo­ žaj. Ako ak­ti­vi­ra­te ovu za­šti­tu, sva kon­trol­na du­ gmad pro­zo­ra ra­dne sves­ke nes­ta­ju iz na­slov­ne li­ni­je (ne me­šaj­te ovo sa na­slov­nom li­ni­jom pro­ gra­ma). Lo­zin­ka u di­ja­lo­gu Protect Workbook je op­ci­ona i upo­tre­bi­te je kad ne že­li­te da dru­go li­ce pro­me­ni uve­de­ ne za­šti­te; ta lo­zin­ ka je je­dno­značna sa­mo za ovu ak­ci­ju za­šti­te i dru­gim lo­ zin­ka­ma se ne mo­ že ot­ključati. Da uki­ne­te pos­tav­lje­na o­gra­ničenja, bi­raj­te ko­man­du Review > Changes > Protect Workbook > Protect Structure and Win‑ dows (vi­dećete da se po­red ko­man­de na­la­zi o­zna­ka za po­tvrdu) i even­tu­al­no une­si­te tra­že­nu lo­zin­ku. Sle­deći ni­vo za­šti­te se o­dno­si na po­je­di­ni ra­dni list. Ovde interfejs zaštite nudi veliki iz­ bor detalja, pa mo­že­te na­pra­vi­ti in­te­re­san­tan ope­ra­tiv­ni sce­na­rio. Ali, da bi za­šti­ta bi­la za­is­ ta efek­tna, pret­ho­dno je po­tre­bno da de­fi­ni­še­te pri­prem­nu za­šti­tu sva­ke ćeli­je i sva­kog o­bjek­ta po­na­osob. Va­žan de­talj: pri­prem­na za­šti­ta znači da će o­gra­ničenja u ćeli­ji ili na o­bjek­tu fun­kci­ oni­sa­ti tek kad za­šti­ta ra­dnog lis­ta bu­de ak­ti­vi­ ra­na. Da bi po­sao bio lak­še i­zve­den, za­šti­ta ćeli­ je je u po­dra­zu­me­va­nom stanju uvek ak­tiv­na; po­en­ta je u to­me da ćete u prak­si uvek ima­ti ma­nje ot­ključanih ne­go za­ključanih ćeli­ja: ot­ ključaćete sa­mo one ćeli­je u ko­ji­ma ćete do­zvo­ li­ti di­rek­tan unos, dok tek­sto­vi u o­bras­ci­ma i za­ glav­lji­ma, for­mu­le i po­moćni sa­drža­ji os­ta­ju za­ štićeni od i­zme­ne, a da pri­tom ni­šta ne gu­bi­te na fun­kci­onal­nos­ti. Da bis­te pos­ta­vi­li sce­na­rio za­ključava­nja ćeli­ja, o­značite sve bu­duće ot­ključane ćeli­je, po­ zo­vi­te di­ja­log Format Cells (Ctrl+1 ili kon­tek­ stni me­ni), oda­be­ri­te kar­ti­cu di­ja­lo­ga Protec‑ tion i is­ključite po­lje za po­tvrdu Locked. Na­kon april 2008

PC



PC SPECIJALNI DODATAK

pos­tav­lja­nja za­šti­te ra­dnog lis­ta, sve ta­kve ćeli­ je će os­ta­ti ras­po­lo­ži­ve za unos i i­zme­nu. O­bra­ ti­te pa­žnju i na po­lje za po­tvrdu Hidden: to ni­ je način da sa­kri­je­te vi­dlji­vost sa­drža­ja u ćeli­ji, ne­go slu­ži za for­mu­le. Na­ime, ako u­ključite ovu op­ci­ju u ćeli­ji ko­ja sa­drži for­mu­lu, ka­da za­šti­ti­ te ra­dni list, nećete moći da vi­di­te sa­držaj for­ mu­le u li­ni­ji za unos. Među ot­ključanim ćeli­ja­ ma na za­štićenom lis­tu kre­taćete se efi­ka­sno tas­ te­ri­ma Tab i En­ter. Gra­fičke o­bjek­te mo­že­te ot­

op­ci­je za o­bli­ko­va­nje, ume­ta­nje i bri­sa­nje re­do­ va i ko­lo­na, sor­ti­ra­nje, auto­mat­sko fil­tri­ra­nje, itd. Pa­žlji­vo oda­be­ri­te sve do­zvo­le i tes­ti­raj­te ka­ ko se ra­dni list po­na­ša u re­al­nim u­slo­vi­ma. Da bis­te uki­nu­li za­šti­tu ra­dnog lis­ta, oda­be­ri­te Re‑ view > Changes > Unprotect Sheet i even­tu­al­no une­si­te lo­zin­ku. U za­šti­ti ra­dnog lis­ta pos­to­ji još je­dan ele­ ment gra­nu­la­ci­je: to je mo­gućnost do­de­le se­lek­ tiv­nog pra­va uređiva­nja za­štićenog de­la ra­dnog

ključati i za­ključati na ana­lo­gni način kao i ćeli­ je: svi ume­tnu­ti o­bjek­ti su ini­ci­jal­no za­ključani, a to sta­nje se ak­ti­vi­ra pos­tav­lja­njem za­šti­te na ra­ dni list. Je­dan us­pu­tni sa­vet: bi­lo bi zgo­dno da ot­ključane ćeli­je obe­le­ži­te na ne­ki način (po­se­ bnim sti­lom ili bo­jom po­dlo­ge) zbog ka­sni­jeg lak­šeg sna­la­že­nja. Op­ci­je za­šti­te va­že po­je­di­načno za sva­ ki list ra­dne sves­ke, a ako že­li­te da pos­ta­vi­te is­ ti o­blik za­šti­te na vi­še njih o­dje­dnom, pre pos­ tav­ke ih ak­ti­vi­raj­te kao gru­pu. Da bis­te za­šti­ti­ li ak­tiv­ni ra­dni list, iza­be­ri­te ko­man­du Review > Changes > Protect Sheet: do­bićete di­ja­log na čijem vrhu se na­la­zi po­se­bna op­ci­ja; za­drži­te je u­ključenom. Osim op­ci­one lo­zin­ke ko­ja će čuva­ti ove pos­tav­ke, vi­dećete o­kno sa pe­tna­est po­je­di­nih ele­me­na­ta na ko­je se za­šti­ta ne o­dno­ si. Po­la­zno je do­zvo­lje­no sa­mo da obe­le­ža­va­te za­štićene i ne­za­štićene ćeli­je zbog ko­pi­ra­nja, a mo­že­te za­bra­ni­ti čak i to. For­mu­le su be­zbe­ dne: pri ko­pi­ra­nju for­mu­le iz za­štićenog lis­ta biće pre­ne­ta sa­mo vre­dnost kao kon­stan­ta, ali ne i sam sa­držaj for­mu­le. Među os­ta­lim do­zvo­ la­ma ko­je mo­že­te os­ta­vi­ti ko­ri­sni­ku na­la­ze se

lis­ta o­dređenim ko­ri­sni­ci­ma Windowsa ili oni­ ma ko­ji zna­ju po­se­bnu lo­zin­ku za pro­me­nu ta­ kvih „si­vih zo­na“. Pre ne­go što an­ga­žu­je­te pu­ nu za­šti­tu ra­dnog lis­ta, o­tvo­ri­te di­ja­log Review > Changes > Allow Users to Edit Ranges. Kli­kom na du­gme New o­tvo­ri­te no­vi di­ja­log, pa u nje­ mu de­fi­ni­ši­te ime op­se­ga, a­dre­su i lo­zin­ku; op­ ci­ono, kli­kom na Permissions do­bićete di­ja­log ko­ji po­zna­ju a­dmi­nis­tra­to­ri i na­pre­dni ko­ri­sni­ ci Windowsa: ov­de mo­že­te de­fi­ni­sa­ti sve ko­ri­sni­ ke do­me­na ili ra­dne gru­pe ko­ji će uvek sme­ti da me­nja­ju de­fi­ni­sa­ni op­seg bez po­se­bne lo­zin­ke. Ako u glav­nom di­ja­lo­gu za do­de­lu do­zvo­la ko­ ri­sni­ci­ma u­ključite po­lje za po­tvrdu Paste per‑ mission information into a new workbook, pri po­tvrdi ove pos­tav­ke biće na­prav­lje­na no­va ra­ dna sves­ka sa ta­be­lom pre­gle­da do­de­lje­nih pra­ va pris­tu­pa. Ova za­šti­ta fun­kci­oni­še sa­mo kad je po­di­gnu­ta glav­na za­šti­ta ra­dnog lis­ta; to re­še­ nje fun­kci­oni­še je­dnos­tav­no: u po­ku­ša­ju da pro­ me­ni ne­ku ćeli­ju za­štićene zo­ne, ko­ri­snik će do­ bi­ti di­ja­log Unlock Range u ko­ji mo­že da une­se lo­zin­ku; ako učini to, ce­la za­štićena zo­na će os­ta­ ti ot­ključana dok god je ra­dna sves­ka o­tvo­re­na.

10

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Po­sle­dnji vid spe­ci­fične za­šti­te sa­drža­ja u Excel‑u je sa­kri­va­nje struk­tu­ra. Ova­kvi vi­do­vi za­šti­te ni­su di­rek­tno ve­za­ni lo­zin­kom, ali na­ dređene lo­zin­ke mo­gu da očuva­ju ovo sta­nje. Ce­lu ra­dnu sves­ku ćete sa­kri­ti ko­man­dom View > Window > Hide. Sa­kri­ve­na ra­dna sves­ka os­ta­ je o­tvo­re­na, a nje­ni sa­drža­ji os­ta­ju dos­tu­pni kao spolj­ne re­fe­ren­ce. Ko­man­dom View > Window > Unhide do­bićete di­ja­log sa spis­kom svih skri­ ve­nih da­to­te­ka; i­zbo­rom ne­ke od njih, ot­krićete je. Je­dan ra­dni list ili obe­le­že­nu gru­pu lis­to­va sa­

krićete ko­man­dom Home > Cells > Format > Hide & Unhide > Hide Sheet. Mo­že­te sa­kri­ti sve lis­to­ve, osim po­sle­dnjeg vi­dlji­vog: po­tre­bno je da pos­to­ji ba­rem je­dan vi­dljiv list u ra­dnoj sves­ ci. Sa­kri­ve­ni ra­dni list ćete ot­kri­ti i­zbo­rom u di­ ja­lo­gu ko­ji se o­tva­ra na ko­man­du Hide Sheet u is­toj pa­le­ti. Ako ste pret­ho­dno ak­ti­vi­ra­li za­šti­tu struk­tu­re ra­dne sves­ke, nećete moći sa­kri­va­ti ili ot­kri­va­ti sa­kri­ve­ne ra­dne lis­to­ve; za­to, kad god je po­tre­bno, kom­bi­nuj­te ove te­hni­ke za­šti­te da bo­lje osi­gu­ra­te svo­ju ra­dnu sves­ku.

april 2008

PC

11

PC SPECIJALNI DODATAK

Gra­fi­koni

V

i­zu­eli­za­ci­ja po­da­ta­ka sva­ka­ko ni­je no­ vost, ali pred­stav­lja pri­lično ak­tu­elan trend u po­slov­nom sve­tu. I­zve­šta­ji mo­ra­ju bi­ ti pre­gle­dni i la­ko ra­zum­lji­vi za krat­ko vre­me. Osim to­ga, očeku­je se da ne­ki slu­žbe­ni i­zve­štaj bu­de i vi­zu­el­no a­trak­ti­van. O­snov­ni o­blik vi­zu­el­ nog pred­stav­lja­nja nu­me­ričkih po­da­ta­ka je gra­fi­ kon, a tu Excel ima šta da pru­ži. Ak­tu­el­na ver­zi­ ja do­no­si zna­tna una­pređenja na tom po­lju, naj­ pre za­hva­lju­jući značaj­no po­bolj­ša­nom je­zgru za rad sa gra­fi­kom ko­ji se is­po­ručuje uz Office 2007. Is­ti­ni za vo­lju, du­go vre­me­na je Excel za­os­ta­jao na tom po­lju za kon­ku­ren­ci­jom, ali sad vi­še ni­je ta­kav slučaj. Ne sa­mo da je u­prav­lja­nje gra­fi­ko­ni­ ma je­dnos­tav­ni­je ne­go ikad, ne­go uz sa­mo ma­ lo ve­šti­ne i ne­ko­li­ko ulo­ že­nih mi­nu­ta ra­da mo­že­ te na­pra­vi­ti gra­fi­kon ko­ji odu­zi­ma dah. For­mal­no go­vo­reći, gra­fi­kon (engl. chart) je slo­že­ni gra­fički o­bje­kat ko­ji je di­rek­tno po­ve­zan sa ne­kim ta­be­lar­nim po­ da­ci­ma. Po­je­di­načni po­ da­ci ko­ji se ko­ris­te kao po­la­zi­šte za crta­nje gra­fi­ko­na na­zi­va­ju se tačke po­da­ta­ka (data points), a one su uređene u gru­ pe ko­je se na­zi­va­ju se­ri­je po­da­ta­ka (data series). Za gra­fi­kon ta­kođe va­ži prin­cip auto­mat­skog pre­računa­va­nja: ka­da je for­mi­ran, biće di­rek­tno ažu­ri­ran na­kon sva­ke pro­me­ne sa­drža­ja u ma­ tičnim po­da­ci­ma. Uvek mo­že­te i­zves­ti i na­kna­ dne o­bra­de sa­drža­ja gra­fi­ko­na, ka­ko bis­te na­gla­ si­li ne­ki po­da­tak ili pos­ti­gli ne­ki vi­zu­el­ni efe­kat u pre­zen­ta­ci­ji po­da­ta­ka. Taj po­sao je lak­ši ne­go pre za­hva­lju­jući pri­sus­tvu gru­pe kon­tek­stu­al­nih kar­ti­ca Chart Tools, ko­je će se po­ja­vi­ti u glav­noj tra­ci sva­ki put ka­da je ne­ki gra­fi­kon ak­ti­van. Gra­fi­kon mo­že­te an­ga­žo­va­ti u dva vi­da: kao gra­fički o­bje­kat na pov­rši­ni ra­dnog lis­ta i kao po­se­ban list ra­dne sves­ke. Sa­mi ćete bi­ra­ti

12

PC

april 2008

ko­ji ćete od vid upo­tre­bi­ti, jer to je u­glav­nom stvar va­še kraj­nje po­tre­be. Gra­fi­kon na ra­dnom lis­tu je vi­še zas­tu­pljen u prak­si, jer je ta­ko pri ru­ ci dok ra­di­te sa po­da­ci­ma i la­ko ćete pri­pre­mi­ ti štam­pu. Gra­fi­kon na po­se­bnom lis­tu je po­želj­ na op­ci­ja uko­li­ko že­li­te da ga po­ve­že­te sa dru­ gim a­pli­ka­ci­ja­ma ili ima­te na­me­ru da ga učini­te upa­dlji­vim za dru­ge ko­ri­sni­ke ra­dne sves­ke.

Or­ga­ni­za­ci­ja po­da­ta­ka za gra­fi­kon Do­bro or­ga­ni­zo­va­ni i­zvor­ni po­da­ci su pre­ du­slov za efi­ka­sno i­zvođenje gra­fi­ko­na. Va­ri­ jan­te je ka­sni­je la­ko is­pro­ba­va­ti i za­to se naj­pre kon­cen­tri­ši­te na sa­me po­dat­ke. O­snov­na ide­ja gra­fi­ko­na je da pri­ka­že, u­glav­nom, je­dnu ka­te­go­ ri­ju po­da­ta­ka. Naj­bo­lje je da po­da­ci ima­ju for­ mu dvo­di­men­zi­onal­ne ta­be­le, gde pos­to­je dva a­tri­bu­ta (je­dan po ko­lo­ na­ma, je­dan po re­do­vi­ ma), ta­ko da svi po­da­ci bu­du međuso­bno upo­ re­di­vi. Ako bi po­da­ci u gra­fi­ko­nu pri­ka­zi­va­li po­dat­ke ra­zličitih ka­te­go­ri­ ja, on­da bi uku­pnu sli­ku bi­lo te­ško ras­tu­mačiti, a to se ko­si sa ide­jom o pre­gle­dnom pri­ka­zu bro­ je­va. Ti­pičan pri­mer ta­be­le od ko­je se pra­vi gra­ fi­kon mo­že­te vi­de­ti na sle­dećoj sli­ci. U ovom pre­gle­du pro­da­je po pro­dav­ni­ca­ ma, sva­ki broj tu­mači pro­met u je­dnoj pro­dav­ ni­ci to­kom je­dnog da­na u ne­de­lji. U ovoj ta­be­li za­sad ne pos­to­je i zbir­ni po­da­ci, što smo na­mer­ no i­zbe­gli da pos­ta­vi­mo; vi­dećete da zbi­ro­vi ni­ su po­želj­ni u gra­fi­ko­ni­ma, jer mo­gu da pred­stav­ lja­ju sme­tnju uko­li­ko „ule­te“ među gra­fičke po­ dat­ke; nas­ta­le bi ne­pri­li­ke ako bi se zbi­ro­vi unu­ tar gra­fi­ko­na pro­tu­mačili kao stav­ke is­tog ran­ ga. Vi­dećete ka­ko da i­zbe­gne­te taj slučaj ako su zbi­ro­vi u po­la­znoj ta­be­li ipak pri­su­tni.

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Ge­ne­ri­sa­nje gra­fi­kona Ne­ka­da je za i­zra­du gra­fi­ko­na bio za­du­žen čaro­bnjak ko­ji vas je vo­dio ko­rak po ko­rak; da­ nas je ta­kav vid i­zra­de gra­fi­ko­na pre­va­ziđen za­ hva­lju­jući efi­ka­snim pa­le­ta­ma na glav­noj tra­ci. Trik je u to­me što po­dra­zu­me­va­ni re­zul­ta­ti već sa­drže ne­ke uobičaje­ne ele­men­te, a vi ćete pre­ ko to­ga u­tro­ši­ti vi­še vre­me­na sa­mo ako nađete za sho­dno. Pređimo na stvar: pa­le­ta za i­zbor gra­ fi­ko­na u že­lje­nom o­bli­ku se na­la­zi u gru­pi In‑ sert > Charts. Kre­ni­mo od naj­je­dnos­tav­ni­jeg pos­tup­ka: kli­kni­te u bi­lo ko­ju ćeli­ju po­la­zne ta­ be­le, pa o­tvo­ri­te pa­le­tu Column (prvu sle­va) i u njoj bi­raj­te prvu stav­ku (gru­pa 2‑D Column, o­blik Clustered Column). Čim kli­kne­te na tu stav­ku pa­le­te, na ra­dnom lis­tu će se po­ja­vi­ti no­ vi gra­fi­kon, his­to­gram sa po­la­znim po­da­ci­ma na ko­me X‑osa pri­ka­zu­je da­ne, a Y‑osa je ska­la vre­dnos­ti; na de­snoj stra­ni se vi­di le­gen­da ko­ja tu­mači bo­je; za početak, to je to. Za­što smo iza­ bra­li baš his­to­gram, a ne ne­ki dru­gi o­blik gra­fi­ ko­na, dru­go je pi­ta­nje i nji­me ćemo se po­za­ba­vi­ ti ma­lo ka­sni­je; po­ku­šaj­mo sad ne­što dru­go. U času ume­ta­nja, gra­fi­kon o­dmah pos­ ta­je ak­ti­van, što ćete pre­po­zna­ti po ka­rak­te­ris­ tičnom po­jačanom o­kvi­ru. Taj o­kvir je di­na­ mički i mo­že­te pov­lačiti bi­lo ko­ju ivi­cu da bis­ te mu me­nja­li ve­ličinu ili mo­že­te u­hva­ti­ti o­kvir da bis­te po­me­ri­li gra­fi­kon na dru­go mes­to na ra­dnom lis­tu; bićete vođeni o­bli­kom po­ka­zi­ vača mi­ša dok to bu­de­te ra­di­li. Ka­da kli­kne­ te van gra­fi­ko­na, de­be­li o­kvir nes­ta­je. Da bis­

te opet ak­ti­vi­ra­li gra­fi­kon, opet kli­kni­te u nje­ ga; sa­ve­tu­je­mo da uvek naj­pre kli­kne­te neg­de u zo­nu ko­ja ne sa­drži ni­je­dan ele­ment, jer bis­te u pro­tiv­nom mo­gli di­rek­tno obe­le­ži­ti baš ne­ki deo gra­fi­ko­na, a ne ceo. Pro­baj­te to: kli­kni­te na gra­fi­kon da ga ak­ti­vi­ra­te, a za­tim pri­ti­sni­te tas­ ter Del. Ovim ste i­zbri­sa­li gra­fi­kon. Ovo čini­ mo ra­di sle­deće pro­be: do­daj­te zbi­ro­ve u po­la­ znu ta­be­lu, i to i po re­do­vi­ma i po ko­lo­na­ma. Kre­iraj­te gra­fi­kon po­no­vo: vi­dećete da su upa­ li i zbi­ro­vi, što va­lja da ot­klo­ni­te. Čim se to de­ si, po­me­ri­te gra­fi­kon ma­lo (ako pre­kla­pa ta­be­ lu), pa u­hva­ti­te mi­šem do­nji de­sni ugao pla­vog o­kvi­ra ko­ji uka­zu­je na ma­tične po­dat­ke i pre­ vu­ci­te ga unu­tra, ta­ko da svi zbi­ro­vi is­pa­dnu iz tog o­kvi­ra; re­zul­tat će bi­ti za­do­vo­lja­va­jući. Dru­ gi način da sprečite ula­zak zbi­ro­va u ta­be­lu jes­ te da pret­ho­dno obe­le­ži­te sa­mo re­le­van­tne po­ dat­ke, tj. za­glav­lja i o­snov­ne bro­je­ve, pa da on­ da kre­ira­te gra­fi­kon. Ovaj pos­tu­pak o­dređiva­nja do­me­na po­da­ ta­ka je naj­značaj­ni­ji de­talj u gra­dnji gra­fi­ko­na: sve pre­ko to­ga je pi­ta­nje ce­lis­ho­dnos­ti, po­tre­be i va­šeg ličnog uku­sa u ovom po­slu. Za početak, haj­de da vi­di­mo ko­je dru­ge ključne po­te­ze mo­ že­te načini­ti: ide­mo na kar­ti­cu Chart Tools > Design. Kli­kni­te na du­gme sa­svim de­sno, Lo‑ cation > Move Chart; po­ja­viće se di­ja­log za o­dređiva­nje po­lo­ža­ja gra­fi­ko­na. U lis­ti Object in vi­di­te ime ak­tiv­nog ra­dnog lis­ta; ov­de mo­že­ te iza­bra­ti ime du­gog ra­dnog lis­ta, ako po­že­li­te da pre­mes­ti­te gra­fi­kon ta­mo (dru­gi način da to

april 2008

PC

13

PC SPECIJALNI DODATAK

učini­te je da pos­tu­pi­te kao sa sli­kom, ko­man­da­ ma Cut i Paste). Međutim, ovog časa je za­nim­ lji­vi­je da na­pra­vi­mo list sa gra­fi­ko­nom: kli­kni­ te na op­ci­ju New Sheet, pa o­dmah ime­nuj­te no­ vi list ko­ji će bi­ti kre­iran i po­tvrdi­te to; do­bićete po­se­ban list pre­ko ko­ga će gra­fi­kon bi­ti pos­tav­ ljen kao naj­veći mo­gući. U­zgred, te di­men­zi­je uobičaje­no od­go­va­ra­ju po­dra­zu­me­va­nim pa­ ra­me­tri­ma štam­pe na po­lo­že­nom lis­tu pa­pi­ra. Sa ovim lis­tom mo­že­te čini­ti sve ono što i sa uobičaje­nim: pre­me­šta­ti ga, me­nja­ti mu ime ili ga i­zbri­sa­ti. Što se tiče da­ljih ma­ni­pu­la­ci­ja unu­ tar gra­fi­ko­na, ne­ma ni­ka­kve ra­zli­ke u o­dno­su na nje­gov po­lo­žaj: sve ko­man­de na kon­tek­stu­al­ nim kar­ti­ca­ma su je­dna­ko ras­po­lo­ži­ve. U gra­fi­ko­ni­ma ko­ji sa­drže dve ose, kao što je to slučaj sa his­to­gra­mom ko­ji smo is­pro­ba­li, po­ne­kad pos­to­ji po­tre­ba da se o­brnu po­lo­ža­ji re­do­va i ko­lo­na, ka­ko bis­te pre­inačili na­gla­še­ no svoj­stvo po­da­ta­ka. Na pri­me­ru, ako ko­man­ dom Data > Switch Row/Column pre­inačite sa­ držaj na X‑osi, i da­lje ćete ima­ti sličan his­to­ gram, ali ćete ta­ko lak­še na­gla­si­ti uku­pan ne­ delj­ni pro­met sva­ke pro­dav­ni­ce, jer te vre­dnos­

14

PC

april 2008

ti od­go­va­ra­ju gru­pi­sa­noj pov­rši­ni. Za­nim­lji­vi­je efek­te mo­že­te pos­tići u una­pređenom di­ja­lo­gu Select Data, ko­ji vam omo­gućuje da za­is­ta la­ko u­prav­lja­te sas­ta­vom i re­do­sle­dom sa­drža­ja gra­fi­ ko­na. Ov­de mo­že­te i­zba­ci­ti ne­ku se­ri­ju iz gra­fi­ ko­na ili do­da­ti no­vu, a za­nim­lji­va je i op­ci­ja pro­ me­ne re­do­sle­da se­ri­ja, što po­ne­kad ima smi­sla da se ura­di. Da bis­te što pre pos­ti­gli op­ti­ma­lan i­zgled gra­fi­ko­na, o­bra­ti­te pa­žnju na pa­le­tu Chart Lay‑ outs. Ovo je ve­oma pri­kla­dan i do sa­da naj­brži viđeni način da va­ri­ra­te pri­sus­tvo i po­lo­žaj ra­ znih ele­me­na­ta na pov­rši­ni gra­fi­ko­na. Osim po­ dra­zu­me­va­nih tačaka po­da­ta­ka, osa, le­gen­de i po­moćnih li­ni­ja, vi uvek mo­že­te op­ci­ono pri­ka­ za­ti na­slo­ve, tek­sto­ve uz ose, pra­teću ta­be­lu po­ da­ta­ka (zgo­dno kad se gra­fi­kon pos­ta­vi na po­ se­ban list), obe­le­žja vre­dnos­ti, itd. U ovoj pa­le­ ti se na­la­zi ne­ko­li­ko brzih pre­dlo­ža­ka za pos­tav­ ke op­ci­onih ele­me­na­ta; is­pro­baj­te te va­ri­ja­ci­je da bis­te se upo­zna­li sa nji­ma. A kad zav­rši­te sa tom pos­tav­kom, po­i­graj­te se i sa pa­le­tom Chart Styles. Je­di­ni ko­men­tar ko­ji je u ovom času po­ tre­ban gla­si da je to tek početak: oda­bra­ni stil

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

gra­fi­ko­na je tek po­la­zi­šte za da­lje va­ri­ja­ci­je i­zgle­ da; bu­de­te li za­lu­ta­li u pro­me­na­ma i­zgle­da o ko­ ji­ma go­vo­ri­mo u nas­tav­ku, uvek mo­že­te obe­le­ži­ ti ceo gra­fi­kon ili ne­ki nje­gov deo i po­zva­ti ko­ man­du Chart Tools > Layout > Current Selec‑ tion > Reset to Match Style.

Ti­po­vi gra­fi­kona Vi­de­li ste već, ras­po­la­že­te sa de­se­tak o­snov­ nih ti­po­va gra­fi­ko­na, a sva­ki tip ima po ne­ko­li­ ko va­ri­ja­ci­ja; u prvi mah se čini da je te­ško oda­ bra­ti ko­ji od tih o­bli­ka će bi­ti op­ti­ma­lan za gra­ fičko pred­stav­lja­nje va­ših po­da­ta­ka. Da bis­te o­dje­dnom vi­de­li sve ras­po­lo­ži­ve ti­po­ve i va­ri­ja­ ci­je, pre­dla­že­mo vam da umes­to pros­te pre­tra­ ge po pa­le­ta­ma upo­tre­bi­te ko­man­du All Chart Types ko­ja se na­la­zi na dnu bi­lo ko­je od njih. Di­ja­log Insert Chart je naj­bo­lje po­la­zi­šte ako ste za­is­ta ne­o­dlučni. I ne sa­mo to: ako ste pos­ta­vi­li ne­ki gra­fi­kon, pa nis­te za­do­volj­ni oda­

bra­nim ti­pom, ne mo­ra­te ga bri­sa­ti: upo­tre­bi­ te ko­man­du Chart Tools > Design > Type > Change Chart Type i naći ćete se u is­tom di­ja­ lo­gu ko­ji sa­mo ima dru­gi na­slov. Ako čes­to pra­ vi­te gra­fi­ko­ne nad ne­kim sličnim o­bli­ci­ma po­ la­znih po­da­ta­ka, pa stal­no bi­ra­te is­ti po­la­zni o­blik gra­fi­ko­na, kli­kni­te na du­gme Set as De‑ fault Chart pre ne­go što po­tvrdi­te i­zbor u di­ja­ lo­gu; po­sle­di­ca ovog za­hva­ta je da će se pri sva­ kom sle­dećem o­tva­ra­nju di­ja­lo­ga baš taj tip za­ teći kao po­dra­zu­me­van. Mo­žda sad ne bi bi­lo lo­ še da par­ki­ra­te ko­man­du All Chart Types u pri­ ručnu tra­ku, jer ta­ko ćete bi­ti još brži u pos­tav­ lja­nju gra­fi­ko­na. Ko­ji ćete tip i va­ri­jan­tu gra­fi­ko­na ko­ris­ti­ti, po­ne­kad je stvar uku­sa, a po­ne­kad ce­lis­ho­dnos­ ti. Naj­zad, vi­dećete da ni­je ni mo­guće bi­lo ka­ kve po­dat­ke pri­ka­za­ti bi­lo ko­jim o­bli­kom gra­fi­ ko­na. Is­kus­tvom ćete steći na­vi­ku da stan­dar­di­ zu­je­te gra­fi­ko­ne pre­ma svrsi ko­ju oni tre­ba naj­ pre da za­do­vo­lje. Pos­to­je ne­ka tip­ska pra­vi­la ko­jih se mo­že­te drža­ti pri i­zbo­ru: po­gle­daj­mo ko­ji su to op­ti­ mal­ni u­slo­vi ko­rišćenja ra­ znih ti­po­va gra­fi­ko­na. Stu­bičas­ti gra­fi­kon (his­to­gram, gru­pa Column) pri­ka­zu­je va­ri­ja­ci­je po­da­ta­ ka u vre­me­nu ili među gru­ pa­ma po­da­ta­ka; slu­ži i za efi­ka­sno po­ređenje po­je­di­ načnih stav­ki is­te vrste, po­ put sta­tis­tičke ras­po­de­le u je­dnoj se­ri­ji. Va­ri­jan­ta ku­ mu­la­tiv­nog stu­ba (Stacked Column) na­gla­ša­va uku­pne i­zno­se za vi­še stav­ki u fun­ kci­ji vre­me­na ili mes­ta, a va­ ri­jan­ta „100%“ is­ka­zu­je re­la­ tiv­no učešće stav­ki u is­tom pe­ri­odu (tj. na is­tom mes­tu, u is­toj gru­pi). Vre­dnos­ti su na us­prav­noj osi, a ka­te­go­ri­ je na vo­do­rav­noj. Va­ri­ja­ci­ april 2008

PC

15

PC SPECIJALNI DODATAK

ja his­to­gra­ma je tra­kas­ti gra­fi­kon (po­lo­že­ni his­ to­gram, gru­pa Bar), ko­ji na­gla­ša­va in­di­vi­du­al­ne broj­ke u o­dređenom vre­me­nu ili ilus­tru­je o­dno­se među vre­dnos­ti­ma. Va­ri­jan­ta na­sla­ga­nog pri­ka­ za (Stacked Bar) do­bro po­ka­zu­je re­la­tiv­ni o­dnos učešća pe­ri­oda u uku­pnom pro­cen­tu­al­nom i­zno­ su. Ka­te­go­ri­je na ska­li su pri­ka­za­ne us­prav­no, a vre­dnos­ti vo­do­rav­no, što da­je ra­zličit psi­ho­lo­ški efe­kat pri­ka­za (tok umes­to ve­ličine). Li­nij­ski gra­fi­kon (gru­pa Line) na­gla­ša­va tok pro­me­ne vre­dnos­ti po­da­ta­ka u je­dna­kim vre­men­skim in­ter­va­li­ma; pri­kla­dan je ka­da pos­ to­ji ma­nje se­ri­ja po­da­ta­ka ili su one do­volj­no di­ ver­gen­tne ka­ko bi pri­kaz bio ure­dno či­tljiv. Ov­ de su na­gla­še­ni a­tri­but vre­me­na i di­na­mi­ka pro­ me­na, pre ne­go i­zno­si pro­me­na. Za na­gla­ša­va­ nje ku­mu­la­tiv­nih efe­ka­ta, pos­to­ji op­ci­ja na­sla­ga­ nih li­ni­ja (Stacked Line), a za na­gla­ša­va­nje po­je­ di­načnih vre­dnos­ti mo­že­te upo­tre­bi­ti va­ri­ja­ci­ju sa mar­ke­ri­ma. O­bla­sni gra­fi­kon (gru­pa Area) pri­ka­zu­je re­la­tiv­nu va­žnost vre­dnos­ti u ne­kom vre­men­ skom pe­ri­odu. Iako i­zve­sno na­li­ku­je li­nij­skom gra­fi­ko­nu, ovaj tip gra­fi­ko­na bo­lje na­gla­ša­va pro­me­ne uku­pnog i­zno­sa ne­go di­na­mi­ku vre­ me­na. Pro­blem sa ovim ti­pom gra­fi­ko­na je što ni­je do­volj­no efi­ka­san u o­snov­nom o­bli­ku; na­ su­prot to­me, va­ri­ja­ci­ja Stacked Area je sva­ka­ko lak­še ra­zum­lji­va od va­ri­jan­te na­sla­ga­nog li­nij­ skog gra­fi­ko­na. Kru­žni gra­fi­kon („pi­ta“, gru­pa Pie) pri­ka­ zu­je pro­por­ci­onal­ne o­dno­se u se­ri­ji; mo­guće je

16

PC

april 2008

pri­ka­za­ti sa­mo je­dnu se­ri­ju po­da­ta­ka. Ovaj po­ pu­lar­ni tip gra­fi­ko­na je ide­alan za na­gla­ša­va­nje naj­značaj­ni­jeg ele­men­ta, bez ob­zi­ra na nje­go­vu vre­dnost, ta­ko što od­go­va­ra­juće „parče pi­te“ mo­ že­te ma­lo i­zvući iz kru­ga. Op­ci­je „pi­ta u pi­ti“ i „tra­ka u pi­ti“ su pri­kla­dne ka­da je po­la­zna se­ri­ ja sor­ti­ra­na u opa­da­jućem re­do­sle­du, a pri dnu pos­to­ji gru­pa pro­cen­tu­al­no ma­lih vre­dnos­ti; u tom slučaju, ne­ko­li­ko po­sle­dnjih će bi­ti pri­ka­za­ ne kao zbir­ni po­da­tak, a de­ta­lji će bi­ti i­zvučeni kao dru­gos­te­pe­ni pri­kaz. Prste­nas­ti gra­fi­kon („kro­fna“, gru­pa Doughnut) je sličan, ali mo­že­ te pri­ka­za­ti vi­še se­ri­ja po­da­ta­ka. Ovaj tip gra­fi­ ko­na je omi­ljen na Da­le­kom is­to­ku. XY (ra­su­ti) gra­fi­kon pri­ka­zu­je ste­pen o­dno­sa i­zmeđu nu­me­ričkih vre­dnos­ti u ne­ko­ li­ko se­ri­ja po­da­ta­ka, ili tačka­ma o­značava dve gru­pe po­da­ta­ka kao je­dnu se­ri­ju u dvo­di­men­zi­ onal­nom ko­or­di­na­tnom sis­te­mu bro­je­va. Gra­fi­ kon pri­ka­zu­je ra­su­te in­ter­va­le („gro­zdo­ve“) po­ da­ta­ka i obično se ko­ris­ti u ra­znim naučnim pri­ me­na­ma. Ovaj tip gra­fi­ko­na je op­ti­ma­lan ako že­li­te da pri­ka­že­te vre­dnos­ti u ne­je­dna­kim vre­ men­skim in­ter­va­li­ma; va­ri­ja­ci­ja sa li­ni­ja­ma ta­ da da­je bo­lje re­zul­ta­te ne­go obični li­nij­ski gra­fi­ kon. Me­hu­rići (gru­pa Bubble) se ta­kođe ko­ris­te u u­slo­vi­ma ka­da pos­to­ji ve­li­ka dis­per­zi­ja po­da­ ta­ka; ve­ličine se pred­stav­lja­ju prečni­kom ili pov­ rši­nom po­je­di­načnih me­hu­rića. Dva ti­pa gra­fi­ko­na se kod nas ko­ris­te vrlo ret­ko: ra­dar­ski gra­fi­kon (gru­pa Radar) pri­ka­ zu­je pro­me­ne ili fre­kven­ci­je se­ri­ja po­da­ta­ka re­la­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

tiv­no pre­ma cen­tral­noj tački, ali i u ko­re­la­ci­ji je­ dnih pre­ma dru­gi­ma. Sva­ka ka­te­go­ri­ja ima sop­ stve­nu osu ko­ja se ra­di­jal­no pru­ža od cen­tra, a sva­ka se­ri­ja je po­ve­za­na li­ni­ja­ma, ta­ko si­mu­li­ra­ jući pov­rši­nu ko­ja mo­že da se tu­mači kao uku­ pna vre­dnost se­ri­je. Ber­zan­ski gra­fi­kon (gru­pa Stock) je na­i­zgled sličan his­to­gra­mu, ali je spe­ ci­jal­no na­me­njen pri­ka­zu po­da­ta­ka vre­dnos­ti na ber­zi, gde is­ka­zu­je ra­zli­ku i­zmeđu tre­nu­tne i kraj­njih vre­dnos­ti; ovo je po­se­bno pri­kla­dan o­blik gra­fi­ko­na ako po­la­zni po­da­ci za­is­ta do­la­ ze iz spolj­nog i­zvo­ra, pa se in­te­rak­tiv­no pra­te u gra­fičkom o­bli­ku. Po­la­zne ta­be­le za ovaj tip gra­fi­ko­na se oba­ve­zno pri­pre­ma­ju na po­se­ban način, sa una­pred utvrđenim tu­mačenjem tri do pet ka­te­go­ri­ ja po­da­ta­ka ka­rak­te­ris­tičnih u ber­zan­skom po­slo­va­nju. Ne­ke od va­ri­jan­ti tro­di­ men­zi­onal­nih gra­fi­ko­na slu­ že za po­većanje a­trak­tiv­nos­ti i­zgle­da gra­fi­ko­na, kao što je to 3‑D li­nij­ski gra­fi­kon. Za­nim­ lji­ve su va­ri­jan­te ko­je po­dat­ke pri­ka­zu­ju u tro­di­men­zi­onal­ nom ko­or­di­na­tnom sis­te­mu. Tro­di­men­zi­onal­ni his­to­gram pri­ka­zu­je po­dat­ke ta­ko što se na je­dnoj osi de­fi­ni­šu ka­te­go­ri­ je, a na dru­goj se­ri­je po­da­ta­ka, ta­ko da „pa­tos“ gra­fi­ko­na aso­ci­ra na si­lu­etu po­la­zne ta­be­le, a stu­bo­vi slu­že umes­to bro­je­va. Na ovaj način se la­ko na­gla­ša­va­ju ek­stre­mi po­je­di­načnih ele­me­ na­ta ta­be­le. Međutim, pos­to­ji re­alan ri­zik da se svi po­da­ci ne vi­de va­lja­no; u tom slučaju, mo­ guće je va­ri­ra­ti u­glo­ve po­sma­tra­nja. Pov­ršin­ski gra­fi­kon (gru­pa Surface) i­zgle­ da po­put to­po­gra­fske ma­ke­te, gde sva­ka bo­ ja pri­ka­zu­je o­dređeni op­seg vre­dnos­ti. Bo­ja u ovom slučaju ne znači se­ri­ju po­da­ta­ka. Pov­ ršin­ski pri­kaz je po­se­bno pri­kla­dan za pri­kaz ve­oma ve­li­kih se­ri­ja po­da­ta­ka, gde bi po­dat­ke dru­gačije bi­lo vrlo te­ško sa­gle­da­ti. Ci­lin­dar, ku­ pa i pi­ra­mi­da su vi­zu­el­ne va­ri­ja­ci­je his­to­gra­ma, a ko­ris­te se zbog a­trak­tiv­ni­jeg i­zgle­da gra­fi­ko­

na; pri­de, 3‑D va­ri­ja­ci­je ku­pe i pi­ra­mi­de mo­gu bi­ti od po­moći da bi veća ko­ličina po­da­ta­ka bi­ la lak­še či­tlji­va.

O­bli­ko­va­nje gra­fi­kona Mo­gli bis­te po­mi­sli­ti da je „li­kov­na o­bra­ da“ gra­fi­ko­na pot­pu­no i­zli­šna stvar. Do­ne­kle bis­ te bi­li u pra­vu, jer pos­to­ji ne­ve­ro­va­tno mno­go op­ci­ja i­zgle­da ko­je mo­že­te pos­tići, a pi­ta­nje je da li je sva­ki od njih ce­lis­ho­dan. Međutim, ma­ kar se mo­že­te po­u­zda­ti u to da pa­le­te na kar­ti­ci Chart Tools > Layout obe­zbeđuju so­li­dnu brzi­ nu ra­da. Osim to­ga, ne­ki za­hva­ti ima­ju i o­zbilj­ ne fun­kci­onal­ne po­sle­di­ce, pa ne bi bi­lo lo­še da

se upo­zna­te sa mo­gućnos­ti­ma ko­ji­ma ras­po­la­že­ te na kar­ti­ci Layout. Oba­ve­zno o­bra­ti­te pa­žnju na sve pa­le­te u gru­pa­ma Labels i Axes. Po­se­bno vam skrećemo pa­žnju na pa­le­tu Data Labels: uz ma­lo ve­šti­ne, pos­ta­vićete ve­oma efi­ka­sne po­ka­ za­te­lje vre­dnos­ti na sa­mom gra­fi­ko­nu. Ovo je pra­va pri­li­ka i da vam skre­ne­mo pa­žnju na do­da­tne op­ci­je uređenja ele­me­na­ta: obe­le­žja vre­dnos­ti tačke po­da­ta­ka sva­ka­ko već vi­di­te u e­kran­skoj na­po­me­ni na­kon što par­ki­ ra­te po­ka­zi­vač mi­ša nad ne­ku tačku na gra­fi­ko­ nu. Međutim, obe­le­žja po­da­ta­ka su pri­kla­dna za stal­ni pri­kaz ili štam­pa­nje, pa mo­ra­te pri­pa­zi­ ti i na to da li su po­da­ci ure­dni; mo­že se de­si­ti da se veći bro­je­vi pre­klo­pe, pa da do­bi­je­te sa­mo me­tež „ra­zba­ca­nih“ ci­fa­ra. Na dnu pa­le­te Data april 2008

PC

17

PC SPECIJALNI DODATAK

Labels (ta­kođe, va­ži i za dru­ge pa­le­te) na­la­zi se ko­man­da More Data Label Options, ko­jom ćete o­tvo­ri­ti slo­že­ni di­ja­log za uređenje svih po­je­di­ nih a­tri­bu­ta ele­men­ta. U gru­pi Label Options bi­ ra­te sa­držaj i po­lo­žaj obe­le­žja. Gru­pa Number bi tre­ba­lo da vam je po­zna­ta: iza­be­ri­te o­blik nu­ me­ričkog pri­ka­za. Gru­pa Fill će do­bro po­slu­ži­ ti da od obe­le­žja na­pra­vi­te svo­jev­rsnu „eti­ke­tu“ ko­ja će bi­ti či­tlji­vi­ja u o­dno­su na okol­ni sa­držaj. I da ne na­bra­ja­mo da­lje op­ci­je, osim je­dne: ako

dna dru­goj; u dru­gom slučaju, pos­to­ji ve­li­ka dis­ per­zi­ja po­da­ta­ka, ima ra­zli­ka i za po ne­ko­li­ko re­ do­va ve­ličine. Ako že­li­te da gra­fi­kon pri­ka­že što ver­ni­ju sli­ku, imaćete pro­blem: u oba slučaja, biće go­to­vo ne­mo­guće da se po­da­ci na his­to­gra­ mu ili li­nij­skom gra­fi­ko­nu vi­de ure­dno. Ali, pos­ to­ji re­še­nje: in­ter­ve­ni­saćete na Y‑osi, do­vo­deći je u o­blik ko­ji će gra­fi­kon učini­ti da­le­ko pre­gle­ dni­jem. Kli­kni­te neg­de u zo­nu Y‑ose, pa u kon­ tek­stnom me­ni­ju bi­raj­te Format Axis.

ima mno­go bro­je­va, mo­glo bi po­moći ako u gru­ pi Alignment po­de­si­te is­pis obe­le­žja pod ne­kim ko­sim u­glom. Upo­znaj­te još je­dan de­talj kon­tro­le sa­drža­ ja u gra­fi­ko­nu: ka­da je­dnom kli­kne­te na ne­ki ele­ment ko­ji pos­to­ji u se­ri­ji, obe­le­žićete ce­lu se­ ri­ju. Ako po­no­vo kli­kne­te na ele­ment se­ri­je, os­ taće obe­le­žen sa­mo taj po­je­di­ni po­da­tak. Ova­ko mo­že­te uti­ca­ti na po­se­bne de­ta­lje – na pri­mer, mo­že­te pro­me­ni­ti bo­ju sa­mo je­dnog po­je­di­nog po­dat­ka na his­to­gra­mu ili mo­že­te pro­me­ni­ti bo­ ju ili ve­ličinu is­pi­sa na obe­le­žju vre­dnos­ti. Re­ci­ mo da že­li­te da pos­ta­vi­te obe­le­žje vre­dnos­ti sa­ mo je­dnog po­dat­ka: oda­be­ri­te tu tačku sa dva po­se­bna kli­ka, a za­tim u kon­tek­stnom me­ni­ju tačke oda­be­ri­te ko­man­du Add Data Label. Ako obe­le­ži­te kli­kom bi­lo ko­ji ele­ment gra­fi­ko­na pa pri­ti­sne­te tas­ter Delete, i­zbri­saćete ga. Evo je­dnog de­ta­lja ko­ji bi vam mo­gao bi­ti od ko­ris­ti u prak­tičnom o­bli­ko­va­nju gra­fi­ko­na. Pret­pos­ta­vićemo da ste is­ku­si­li dva po­se­bna, a kraj­nja slučaja: u prvom sce­na­ri­ju, sve vre­dnos­ ti po­da­ta­ka su ve­oma vi­so­ke, a re­la­tiv­no bli­zu je­

U gru­pi Axis Options u di­ja­lo­gu, o­bra­ti­te pa­žnju na zasiv­lje­ne op­ci­je pri vrhu; pret­pos­ta­ vi­mo da se sve vre­dnos­ti u po­la­znoj ta­be­li kreću neg­de u ras­po­nu od 45.000 do 53.000; sa­svim je mo­guće da će Y‑osa na gra­fi­ko­nu pri­ka­zi­va­ ti vre­dnos­ti od nu­le do 60.000. Pro­me­ni­te po­ dat­ke Minimum i Maximum, me­nja­jući ih, na pri­mer, na kon­stan­te 35.000 i 55.000; va­ri­raj­te ove vre­dnos­ti dok ne do­bi­je­te o­dnos ko­ji vam se čini naj­bo­ljim. A kad već ra­di­te ta­ko, ve­ro­va­ tno vam sme­ta što su o­zna­ke na Y‑osi pri­lično ve­li­ke: u pa­da­jućoj lis­ti oda­be­ri­te op­ci­ju Thou‑ sands (hi­lja­de), za­drža­va­jući u­ključeno po­lje za po­tvrdu tik is­pod lis­te. Bro­je­vi će bi­ti de­no­mi­ ni­ra­ni za oda­bra­ni red ve­ličine, a le­vo od ose ćete vi­de­ti us­prav­ni tekst Thousands (ko­ji slo­bo­ dno mo­že­te pre­pra­vi­ti pros­tim ku­ca­njem u dru­ gi tekst, npr. „u hi­lja­da­ma“). Ako ste ra­ni­je pos­ta­vi­li obe­le­žja po­da­ta­ka na gra­fi­ko­nu, i ona će bi­ti de­no­mi­ni­ra­na, što uop­šte ni­je lo­ša stvar; ako bu­de za­tre­ba­lo da ne­ ko vi­di pre­ci­zne po­dat­ke, na ras­po­la­ga­nju mu je po­la­zna ta­be­la na ra­dnom lis­tu ili ćete pri­dru­

18

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ži­ti ta­be­lu po­da­ta­ka is­pod gra­fi­ko­na. Ako se de­ ša­va su­pro­tan slučaj u ko­me pos­to­ji dras­tična dis­per­zi­ja po­da­ta­ka, ve­ro­va­tno ste već u­gle­da­li re­še­nje: os­ta­vićete auto­mat­ski ras­pon na Y‑osi, ali ćete je pre­inačiti u lo­ga­ri­tam­sku ska­lu; to je do­volj­no za pri­kaz re­la­tiv­nih o­dno­sa vre­dnos­ ti, ali pri­pa­zi­te na to da li cilj­na gru­pa ko­ri­sni­ ka ra­zu­me ta­kav pri­kaz; stro­go na­značite ka­kav je to gra­fi­kon. Ako vas baš ma­mi da is­pro­ba­te svo­je spo­ so­bnos­ti di­zaj­ni­ra­nja gra­fi­ko­na, obe­le­ža­vaj­te je­dan po je­dan ele­ment, pa ga me­njaj­te; pos­to­ jeće ele­men­te mo­že­te bi­ra­ti kli­kom mi­šem ili u pa­da­jućoj lis­ti u gru­pi Chart Tools > Format > Current Selection. Što se tiče fon­ta, upo­tre­bi­ te ko­man­de u gru­pa­ma Home > Font i Home > Alignment, sve os­ta­lo ćete pro­naći u di­ja­lo­gu po­put onog ko­ji ste vi­de­li pri me­nja­nju obe­le­

žja po­da­ta­ka. Osim ko­man­de na dnu sva­ke pa­le­ te, za po­ziv di­ja­lo­ga mo­že­te se po­slu­ži­ti ko­man­ dom Current Selection > Format Selection, a ne za­bo­ra­vi­te da na sva­kom mes­tu fun­kci­oni­še i kon­tek­stni me­ni ko­ji se o­tva­ra de­snim kli­kom mi­ša. Sa­drža­ji tih di­ja­lo­ga će za­vi­si­ti od oda­bra­ nog ele­men­ta i od oso­bi­na oda­bra­nog ti­pa gra­ fi­ko­na. Bi­lo bi pre­vi­še da go­vo­ri­mo o svim op­ ci­ja­ma: i­graj­te se slo­bo­dno. Naj­bo­lje od sve­ga: ako u o­dređenom času dos­ti­gne­te ne­ki i­zgled ko­ji vam se po­se­bno do­pa­da, pa ima­te ide­ju da bis­te ga mo­gli opet is­ko­ris­ti­ti, sačuvaj­te ga kao pre­dlo­žak! Da bis­te to učini­li, po­zo­vi­te ko­ man­du Chart Tools > Design > Type > Save As Template i upo­tre­bi­te pre­po­zna­tlji­vi di­ja­log da biste sačuvali predložak pod nekim opisnim imenom u svom profilu (da­to­te­ka je ti­pa .crtx). Ubu­duće, svo­je re­mek‑de­lo ćete an­ga­žo­va­ti ako

april 2008

PC

19

PC SPECIJALNI DODATAK

u pa­le­ti Insert Chart (ili Change Chart) oda­be­re­ te op­ci­ju Templates na vrhu spis­ka ti­po­va gra­fi­ ko­na u le­vom o­knu. Gra­fi­kon ni­je sa­mo sred­stvo za pre­zen­ta­ci­ ju, ne­go mo­že da po­slu­ži i kao alat­ka za svo­jev­ rsnu vi­zu­el­nu ana­li­zu po­da­ta­ka; a kao što re­ko­ smo, je­dna od po­en­ti Excel‑a je u to­me da ga an­ ga­žu­je­te kao ana­li­tičku alat­ku. Opi­saćemo dve ta­kve ope­ra­ci­je ko­je vam mo­gu za­tre­ba­ti. Ali, pre to­ga i je­dna opas­ka za is­ku­sni­je ko­ri­sni­ke pret­ho­dnih ver­zi­ja Excel-a – to­kom pro­ce­sa pi­ sa­nja pod­sis­te­ma za gra­fi­ko­ne is­počet­ka, „nas­ tra­da­la“ je je­dna za­nim­lji­va fun­kci­onal­nost. Na­ ime, ra­ni­je je pos­to­ja­la mo­gućnost da u­hva­ti­te mi­šem je­dnu tačku po­da­ta­ka na his­to­gra­mu ili na li­nij­skom gra­fi­ko­nu i da joj pro­me­ni­te vre­

sa­mi iza­bra­ti. Ovaj pos­tu­pak se uvek pri­me­nju­ je sa­mo nad je­dnom se­ri­jom po­da­ta­ka čije vre­ dnos­ti us­pos­tav­lja­ju trend. Ove in­ter­po­la­ci­je ima­ju pri­me­ne u pro­gno­zi­ra­nju ili u pro­ce­ni pe­ ri­odičnos­ti ne­kih do­gađaja. Prvi ko­rak u pos­tav­ lja­nju li­ni­je tren­da je o­dređiva­nje se­ri­je po­da­ta­ ka za ko­ju će trend bi­ti i­zračunat. Ak­ti­vi­raj­te gra­fi­kon (pre­ma is­kus­tvu, pre­dla­že­mo vam da to bu­de obični 2‑D his­to­gram), pa o­tvo­ri­te pa­le­ tu Chart Options > Layout > Analysis > Trend‑ line. Biće vam po­nuđeno ne­ko­li­ko o­snov­nih i čes­to ko­rišćenih o­bli­ka li­ni­je tren­da; po­se­bno su za­nim­lji­ve op­ci­je sa pos­tav­kom pro­gno­ze za dva pe­ri­oda da­lje od ras­po­lo­ži­vih, is­pro­baj­te ih. Dru­gi način da pos­ta­vi­te li­ni­ju tren­da, di­rek­tno ula­zeći u di­ja­log za nje­no o­bli­ko­va­nje, jes­te da de­snim kli­kom nad že­lje­nom se­ri­jom o­tvo­ri­te kon­tek­stni me­ni i oda­be­re­te op­ci­ju Add Trend‑

dnost; vre­dnost u po­la­znoj ta­be­li bi bi­la od­go­va­ ra­juće pre­prav­lje­na. Ako bi po­red po­la­znih po­ da­ta­ka pos­to­ja­li ne­ki i­zve­de­ni po­da­ci, ova­ko ste mo­gli da i­zvo­di­te svo­jev­rsnu vi­zu­el­nu What‑If ana­li­zu (što je sjaj­na te­hni­ka o ko­joj ćete sa­zna­ti ne­što ka­sni­je). Na­ža­lost, to vi­še ni­je mo­guće. Excel mo­že da pos­ta­vi li­ni­ju tren­da u gra­ fi­kon, pre­ma ma­te­ma­tičkom mo­de­lu ko­ji ćete

line. Ući ćete u is­ti di­ja­log za pos­tav­lja­nje svih oso­bi­na li­ni­je kao što bis­te to učini­li ko­man­ dom More Trendline Options ko­ja se na­la­zi na dnu pa­le­te. Naj­va­žni­ja gru­pa u di­ja­lo­gu Format Trend‑ line je prva, Trendline Options; os­ta­le tri gru­pe slu­že za uređenje i­zgle­da li­ni­je, pa vam pre­pu­šta­ mo da to sa­mi is­pi­ta­te. Na ras­po­la­ga­nju je šest

Ope­ra­ci­je u gra­fi­konu

20

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ka­te­go­ri­ja fun­kci­je za pos­tav­lja­nje tren­da: li­ne­ar­ na, lo­ga­ri­tam­ska, po­li­nom­na (od dru­gog do šes­ tog ste­pe­na), ste­pe­na sa o­sno­vom x i ek­spo­nen­ ci­jal­na (tj. broj e sa ek­spo­nen­tom ax); tip Mov‑ ing Average i­zračuna­va par­ci­jal­ ni li­ne­ar­ni trend za de­lo­ve se­ri­je u za­da­tom in­ter­va­lu ko­ji čine ba­ rem dva po­dat­ka. Ko­ju ćete fun­ kci­ju oda­bra­ti, za­vi­si od o­snov­ nog sta­tis­tičkog mo­de­la ko­ji bis­ te inače upo­tre­bi­li u pos­tav­lja­nju tren­da u ta­be­li po­da­ta­ka. Mo­že­te za­drža­ti ge­ne­ričko ime ko­je je pre­dlo­že­no u gru­pi Trendline Name; međutim, ako ko­ris­ti­te le­gen­du na gra­fi­ko­nu, i opis li­ni­je će bi­ti pri­dru­žen, pa je bo­lje da da­te ne­ko ime ko­je će tu po­slu­ži­ti kao krat­ki opis. U gru­ pi Forecast mo­že­te de­fi­ni­sa­ti i vi­ de­ti pro­gno­ze bu­dućih vre­dnos­ti u ko­ra­ku od po­la pe­ri­oda; mo­že­te čak pre­dvi­de­ ti i ula­zni trend je­dne po­lo­vi­ne pro­šlog pe­ri­oda. Još je bo­lje ako une­se­te tačnu vre­dnost na ko­joj li­ni­ja tren­da tre­ba da pre­seče Y‑osu (Set inter‑ cept): na taj način ćete pos­ta­vi­ti o­gra­ničenje u vi­ du poče­tne kon­stan­te, a ono mo­že da do­pri­ne­se pre­ci­zni­joj pro­gno­zi. Ko­načno, dva po­sle­dnja po­lja za po­tvrdu omo­gućuju da se li­ni­ji tren­da pri­dru­že is­pi­si in­ter­po­li­ra­ne fun­kci­je i vre­dnost ko­efi­ci­jen­ta re­gre­si­je. Li­ni­ja tren­da os­ta­je di­na­ mički ve­za­na za se­ri­ju po­da­ta­ka nad ko­jom je i­zračuna­ta. To znači da će fun­kci­ja tren­da bi­ti po­no­vo in­ter­po­li­ra­na čim dođe do pro­me­ne po­ la­znih po­da­ta­ka. Još je­dan ele­ment sta­tis­tičke ana­li­ze u gra­ fi­ko­nu: mo­že­te pos­ta­vi­ti tra­ke gre­ša­ka (Error Bars); reč je o ver­ti­kal­nim li­ni­ja­ma ko­je se pri­ dru­žu­ju tačka­ma po­da­ta­ka da bi po­ka­za­le mo­ guće od­stu­pa­nje po­dat­ka u o­dno­su na za­da­te vre­dnos­ti. U pa­le­ti Analysis > Error Bars ćete za­teći o­bli­ke ko­ji pri­ka­zu­ju fik­snu vre­dnost od­ stu­pa­nja (stan­dar­dnu gre­šku), pro­cen­tu­al­no od­ stu­pa­nje ili stan­dar­dnu de­vi­ja­ci­ju. U di­ja­lo­gu

Format Error Bars ko­ji slu­ži za do­da­tno po­de­ ša­va­nje tra­ke gre­ša­ka, bi­raćete va­ri­jan­tu pri­ka­ za gor­nje, do­nje ili obe vre­dnos­ti od­stu­pa­nja, kao i stil li­ni­ja. Još je va­žni­je da o­dre­di­te pre­ci­

zni­ju de­fi­ni­ci­ju gre­ške, jer pre­dlo­že­ne vre­dnos­ti mo­žda ni­su od­go­va­ra­juće. Po­se­bno je za­nim­lji­ va op­ci­ja Custom, u ko­joj mo­že­te za­da­ti ap­so­lu­ tne vre­dnos­ti od­stu­pa­nja ko­je su za­pi­sa­ne u ne­ kim ćeli­ja­ma na ra­dnom lis­tu. To čak može da bude i funkcija koja se nalazi u ćeliji, a u ko­re­la­ ci­ji je sa ma­tičnim po­da­ci­ma. Na taj način, mo­ že­te pos­ta­vi­ti i kom­plek­sni­ji sta­tis­tički me­tod za pri­ka­zi­va­nje po­da­ta­ka o mo­gućem od­stu­pa­nju; uko­li­ko ste vični sta­tis­tičkim me­to­da­ma za pro­ ce­nu gre­ške u se­ri­ja­ma po­da­ta­ka, znaćete ko­je su to fun­kci­je. I za kraj priče o gra­fi­ko­ni­ma, sa­vet po­te­ kao iz prak­tičnog is­kus­tva mno­gih ko­ri­sni­ka. Po­ne­kad vam se mo­že de­si­ti da gra­fi­kon na­pra­ sno nes­ta­ne sa ra­dnog lis­ta, iako po­u­zda­no zna­ te da je bio tu, a vi ga nis­te i­zbri­sa­li. Bez pa­ni­ ke: mo­guće je da ste ne­ho­ti­ce pri­ti­snu­li prečicu Ctrl+6, ko­ja slu­ži za sa­kri­va­nje i po­nov­no ot­kri­ va­nje vi­dlji­vos­ti svih gra­fičkih o­bje­ka­ta na ra­ dnom lis­tu (što u­ključuje i gra­fi­ko­ne). Pri­ti­sni­ te po­no­vo tu prečicu i ve­ro­va­tno ćete opet u­gle­ da­ti svoj gra­fi­kon.

april 2008

PC

21

PC SPECIJALNI DODATAK

O­bra­da lis­te i ta­bele

Z

a struk­tu­re o ko­ji­ma go­vo­ri­mo u ovom odelj­ku su­štin­ski je va­žno ka­ko ih pri­ pre­ma­te. Reč je o uređenim o­bli­ci­ma po­da­ta­ka: pos­to­ji pre­po­zna­tljiv i­zgled, za­glav­lja se la­ko pre­po­zna­ju, o­bli­ci i ti­po­vi po­da­ta­ka u ko­lo­na­ ma su usa­gla­še­ni, itd. Ta­kve struk­tu­re pred­stav­ lja­ju po­la­zi­šte za sko­ro sve na­pre­dne ana­li­tičke ala­te, pa po­što­va­nje prin­ci­pa ko­je opi­su­je­mo na počet­ku čini va­žnu te­mu. Excel 2007 do­no­si broj­na una­pređenja u ra­ du sa tim alat­ka­ma; ne­ke od njih su mo­ra­le da bu­du ko­re­ni­to pre­uređene u sve­tlu mo­gućnos­ti ra­da sa da­le­ko većom ko­ličinom po­da­ta­ka. Ako ste već ko­ris­ti­li na­pre­dne te­hni­ke u pret­ho­dnim ver­zi­jama Excel‑a, vi­dećete i broj­ne i­zme­ne u in­te­rak­ci­ji sa na­men­skim alat­ka­ma (po­mak je učinjen u ci­lju lak­šeg ra­da i bo­ljeg ra­zu­me­va­nja). Na­ža­lost, is­ku­sni će se po­ne­kad i zbu­ni­ti: be­le­ži­mo i po­ja­vu i­zme­na ne­ kih ter­mi­na ko­ji o­značava­ju ne­ ke ključne struk­tu­re, pa ćemo po­ku­ša­ti to da kom­pen­zu­je­mo nu­žnim na­po­me­na­ma.

ja ra­dnog lis­ta, to je sa­svim do­volj­no (ma­da je mo­guće u Excel do­ves­ti i vi­še od to­ga po­ve­zi­va­ njem sa ba­za­ma po­da­ta­ka). Po­dat­ke u lis­ti mo­ že­te sor­ti­ra­ti, su­ža­va­ti im vi­dlji­vost pre­ma ne­ kom kri­te­ri­ju­mu, pred­stav­lja­ti ih u vi­du sa­že­tih ta­be­la, re­fe­ren­ci­ra­ti ih u dru­gim ope­ra­ci­ja­ma i ana­li­zi­ra­ti ih na mno­go­broj­ne načine. Ka­da se ka­že da ko­lo­na sa­drži po­dat­ke is­ tog ti­pa, to znači da se očeku­je da se u is­toj ko­ lo­ni na­la­ze je­dna­ko for­ma­ti­ra­ni po­da­ci sa is­tim a­tri­bu­ti­ma. Re­ci­mo, ako je sa­držaj ko­lo­ne ne­ki broj, ni­ka­ko ni­je pre­po­ručlji­vo da se tu po­jav­lju­ je i ne­ki tek­stu­al­ni po­da­tak. Ne­bi­tno je da li je ne­ki po­da­tak o­značen dru­gom bo­jom ili je mo­

Prin­cip liste Lis­ta u Excel‑u je skup po­ da­ta­ka u o­bli­ku ne­pre­ki­dne ta­ be­le; uređena je ta­ko da je­dna ko­lo­na sa­drži po­dat­ke is­tog ti­ pa i značenja. Sva­ki red lis­te o­značava je­dan smi­sle­ni skup po­da­ta­ka: na pri­mer, to mo­gu po­da­ci o ne­kom kli­jen­tu, u­ključujući ime fir­me, a­dre­su, kon­takt li­ce, broj te­le­fo­na, itd. Po­da­ci u je­dnom re­du tre­ba da po­pu­nja­va­ju ne­pre­ki­nu­ti niz po­pu­nje­ nih ćeli­ja, a sa­držaj ćeli­je mo­že bi­ti i kon­stan­ta i for­mu­la. Lis­ta pred­stav­lja ne­pre­ki­nu­ti niz re­ do­va, jer Excel pre­po­zna­je njen kraj na­ilas­kom na prvi pra­zan red. Li­mit di­men­zi­ja lis­te se pro­ te­že na je­dan ra­dni list; u sve­tlu no­vih di­men­zi­

22

PC

april 2008

žda u dru­gom fon­tu: mi­sli­mo is­ključivo na ra­ zli­ke u ti­pu i pre­zen­ta­ci­ji sa­drža­ja. Ta­kođe, da bis­te se lak­še sna­la­zi­li u obi­lju po­da­ta­ka, po­bri­ ni­te se da način za­pi­si­va­nja po­da­ta­ka je­dne ko­ lo­ne bu­de uje­dnačen; ako je po­tre­bno, de­fi­ni­ši­ te je­dno­o­bra­znu mas­ku za sve stav­ke u ko­lo­ni osim za­glav­lja. Po­jam „ime­no­va­na se­ri­ja“ znači pra­vi­lo da se u prvom re­du lis­te na­la­ze opi­si ko­lo­na u vi­du

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

tek­stu­al­nog za­glav­lja. Svi ala­ti ko­ji ra­de sa lis­ta­ ma ko­ris­te za­glav­lja kao iden­ti­fi­ka­to­re sa­drža­ja. Is­ti­ni za vo­lju, po­ne­kad ni­je bi­tno da pos­to­ji za­ glav­lje, ali do­bra je prak­sa da ga ipak for­mi­ra­te ka­ko bis­te se i sa­mi lak­še ori­jen­ti­sa­li. Po­želj­no je da sa­držaj za­glav­lja bu­de kra­tak i je­zgro­vit: upo­tre­bi­te je­dnu ili dve reči ko­je ne­dvo­smi­sle­ no upućuju na značenje sa­drža­ja ko­lo­ne. Excel je u sta­nju da auto­mat­ski pre­po­zna ce­lu lis­tu, u­ključujući i nje­no za­glav­lje. Ovo je ve­oma pri­kla­dna oso­bi­na, jer tad u­glav­nom ne mo­ra­te da ručno obe­le­ža­va­te op­seg lis­te ili da sa­ mi upi­su­je­te kraj­nje a­dre­se (što bi bi­lo i ne­udo­ bno nad lis­tom sa ne­ko­li­ko hi­lja­da re­do­va), ne­ go pro­gram to učini sam. Ako po­ne­kad tre­ba sa­ mi da u­hva­ti­te op­seg ce­le lis­te, pos­ta­vi­te se na ne­ku nje­nu ćeli­ju, pa pri­ti­sni­te prečicu Ctrl+* i ona će bi­ti obe­le­že­na u ce­los­ti. U­zgred, ne­ki ala­ ti su u sta­nju da ras­po­zna­ju za­glav­lje lis­te ako je ono is­pi­sa­no u dva re­da, ali vam sa­ve­tu­je­mo da sva­ka­ko i­zbe­ga­va­te tu mo­gućnost. Umes­to to­ ga, ako je po­tre­bno, ure­di­te ćeli­ju da pri­ka­zu­je vi­še re­do­va; učini­te to kli­kom na du­gme Home > Alignment > Wrap Text ili is­to­ime­nom op­ci­ jom na kar­ti­ci Alignment u di­ja­lo­gu za o­bli­ko­ va­nje ćeli­je. U ra­znim pri­li­ka­ma, lis­ta se ko­ris­ti kao svo­ jev­rsna ba­za po­da­ta­ka. Na­rav­no, Excel ni­je pra­ vi sis­tem za u­prav­lja­nje ba­za­ma, jer ne za­do­vo­ lja­va ne­ke su­štin­ske za­hte­ve ko­ji va­že u pra­vim ba­za­ma; ali, ne­ke ele­men­tar­ne ko­ra­ke ko­ji su po­zna­ti u ovim sis­te­mi­ma ipak mo­že­te pre­du­ ze­ti. Lis­ta pod­seća na o­blik ta­be­lar­ne pre­zen­ta­ ci­je ba­ze po­da­ta­ka: sva­ki red lis­te je slog ba­ze, dok ko­lo­na pred­stav­lja sva po­lja is­te vrste i for­ ma­ta; za­glav­lje se mo­že tu­mačiti kao skup ime­ na po­lja. U ko­mu­ni­ka­ci­ji sa dru­gim pro­gra­mi­ ma, Excel će po­dat­ke uve­ze­ne iz pra­ve ba­ze po­ da­ta­ka pri­ka­za­ti kao lis­tu; ta­kođe, lis­ta je po­la­ zi­šte za i­zvoz u ne­ki od po­drža­nih for­ma­ta ba­ ze po­da­ta­ka.

Pri­pre­ma liste Uoči pri­me­ne slo­že­nih ala­ta za ana­li­zu, bi­ tno je da ne do­zvo­li­te lo­šu or­ga­ni­za­ci­ju po­da­ta­

ka na je­dnom ra­dnom lis­tu. Uos­ta­lom, do­bro je da se na­vi­kne­te da ra­zuđuje­te slo­že­ne po­slo­ ve na vi­še ra­dnih lis­to­va. Ka­da for­mi­ra­te lis­tu, ne­ka ona bu­de je­di­ni bi­tan sa­držaj ra­dnog lis­ta. Šta­vi­še, stro­go pri­pa­zi­te da, ako ima­te red sa na­ slo­vom ili ne­kim po­se­bnim sa­drža­jem, stro­go izo­lu­je­te lis­tu ba­rem po je­dnim ce­lim pra­znim re­dom i­znad i is­pod, kao i pra­znim ko­lo­na­ma le­ vo (ako lis­ta ne počinje u ko­lo­ni A) i de­sno. U pro­tiv­nom, mo­gli bis­te do­ži­ve­ti ne­pri­ja­tna i­zne­ nađenja u­sred ne­kog slo­že­nog za­hva­ta; ta­kođe, to je ne­op­ho­dno ka­ko bi ceo op­seg lis­te bio auto­ mat­ski pre­po­znat u sva­koj si­tu­aci­ji.

Lis­te se čes­to upo­tre­blja­va­ju kao mes­to stal­ nog pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka, pa sto­ga ne­moj­te in­ sis­ti­ra­ti na po­se­bnom gra­fičkom uređenju lis­te, osim mi­ni­mal­no, da bis­te lak­še čita­li po­dat­ke. Une­si­te prvih ne­ko­li­ko re­do­va, pa u nji­ma va­lja­ no pos­ta­vi­te sve for­ma­te i, op­ci­ono, mas­ke po­ da­ta­ka. Ako je sa­držaj ne­ke od kolona for­mu­la, une­si­te je ta­ko da sva­ki fik­si­ra­ni po­da­tak (npr. kur­sna lis­ta ili mar­ža) bu­de ko­rišćen sa ap­so­lu­ tnom a­dre­som ili, još bo­lje, kao ime­no­va­na re­fe­ ren­ca. Uz pri­sus­tvo ne­ko­li­ko već uređenih re­do­ va, Excel će bi­ti u sta­nju da pre­po­zna no­vi un­ april 2008

PC

23

PC SPECIJALNI DODATAK

os i o­dmah će da­ti is­ti for­mat sva­kom sa­drža­ju u ko­lo­ni; čak će pre­po­zna­ti i pri­me­ni­ti for­mu­ le ko­je ra­de sa po­da­ci­ma u is­tom re­du, uko­li­ko one pos­to­je. Ne­moj­te pre­du­zi­ma­ti na­kna­dne o­bra­de po­da­ta­ka unu­tar lis­te: obe­zbe­di­te da se je­dnom une­ti po­da­ci sma­tra­ju ko­načnim. U pro­tiv­nom, ri­zi­ku­je­te da zbog ne­pa­žnje u­gro­zi­te kon­zis­ten­ tnost lis­te i da zbog to­ga dođe do na­ru­ša­va­nja is­prav­nos­ti re­zul­ta­ta u ne­kim već de­fi­ni­sa­nim o­bra­da­ma. Ako pri­me­ti­te da ne­ka ćeli­ja u lis­ti ima po­gre­šnu vre­dnost, a tre­ba da za­u­zme ne­ ku dru­gu među ras­po­lo­ži­vim u ko­lo­ni, mo­že­te je pre­ku­ca­ti ili is­ko­pi­ra­ti, ali mo­že­te upo­tre­bi­ti i alat­ku Pick from Drop‑down List u kon­tek­stnom me­ni­ju ćeli­je: o­tvo­riće se pa­da­juća lis­ta sa svim je­din­stve­nim vre­dnos­ti­ma ko­lo­ne, među ko­ji­ ma mo­že­te oda­bra­ti pra­vu.

Lis­ta kao struk­tura Ka­da je­dnom for­mi­ra­te o­blik lis­te, pro­ gram po­ka­zu­je i­zve­snu do­zu in­te­li­gen­ci­je, po­ ma­žući vam da je lak­še o­drža­va­te; re­ci­mo, ka­ da uno­si­te sa­držaj, po­sle ne­ko­li­ko re­do­va pro­ gram počinje da „shva­ta“ pra­vi­la uno­sa, pa ne mo­ra­te da se bri­ne­te oko mas­ke bro­ja ili dru­ gog uređenja sa­drža­ja u ne­koj ko­lo­ni. Šta­vi­še, ako kroz red pri uno­su na­pre­du­je­te tas­te­rom Tab, a na kra­ju re­da pri­ti­sne­te En­ter, pro­gram će auto­mat­ski ak­ti­vi­ra­ti prvu ćeli­ju u sle­dećem re­du lis­te. Međutim, u mno­gim pri­li­ka­ma to ni­je do­ volj­no. O­drža­va­nje kon­zis­ten­tnos­ti lis­te je va­ žno zbog svih ope­ra­ci­ja, a ta­kođe je va­žno da ne­ ho­ti­ce ne i­zgu­bi­te ne­ki deo po­da­ta­ka. Zbog tog i ne­kih dru­gih ra­zlo­ga, u Excel‑u 2007 ima­te mo­ gućnost da lis­tu pre­tvo­ri­te u struk­turira­nu ta­be­ lu u ko­joj va­ži po­se­ban re­žim in­te­rak­tiv­nos­ti. Dobar je čas da pre­ki­ne­mo priču i una­pred sprečimo mo­guću zav­rzla­mu sa ter­mi­ni­ma. U ra­ni­joj prak­si pra­vi­li smo ra­zli­ku i­zmeđu poj­ma lis­te i poj­ma ta­be­le u užem smi­slu: dok je lis­ta de­fi­ni­sa­na stro­go „li­nij­ski“, ta­be­la se slo­bo­dno for­mi­ra, a u sa­drža­ju mo­že ima­ti je­dno za­glav­ lje re­do­va ili ko­lo­na ili oba za­glav­lja, kao i zbi­

24

PC

april 2008

ro­ve (ili dru­ge re­zul­ta­te) po re­do­vi­ma i ko­lo­na­ ma. I je­dna i dru­ga struk­tu­ra ima­ju svo­je fun­ kci­onal­no značenje u pri­me­ni na­pre­dnih ala­ta. Međutim, iz ne­kog ra­zlo­ga ko­ji ni­ko­me ni­je po­ znat, kre­ira­nje struk­tu­re od lis­te se ra­ni­je na­zi­va­ lo list na en­gles­kom, pa smo u po­tre­bi da ra­zli­ ku­je­mo običnu i struk­tu­rira­nu lis­tu ovu dru­gu na­zi­va­li „ek­spli­ci­tna lis­ta“. U Microsoft Excel‑u 2007, ta struk­tu­ra se na en­gles­kom na­zi­va, pros­ to, table; do­slov­ni pre­vod „ta­be­la“ pos­ta­je dvo­ smi­slen. Do­go­vo­rićemo se: pre ne­go što u kon­ tek­stu pos­ta­ne ja­sno o kom kon­kre­tnom o­bli­ku go­vo­ri­mo, struk­tu­rira­nu lis­tu ćemo naj­pre na­ zva­ti „ek­spli­ci­tna ta­be­la“, a onu sta­ru „ta­be­la sa dva za­glav­lja“. Da bis­te običnu lis­tu pre­tvo­ri­li u ek­spli­ci­ tnu ta­be­lu, naj­pre ak­ti­vi­raj­te ne­ku ćeli­ju unu­tar lis­te, pa po­zo­vi­te ko­ma­du Insert > Tables > Ta‑ ble ili pri­ti­sni­te prečicu Ctrl+T; kao trag kom­pa­ ti­bil­nos­ti sa Excel‑om 2003, za is­ti po­sao os­ta­ je na ras­po­la­ga­nju i Ctrl+L. U tom tre­nut­ku po­ ja­viće se ma­li di­ja­log u ko­me tre­ba da de­fi­ni­še­ te (o­dno­sno, da po­tvrdi­te) a­dre­su op­se­ga lis­te i da ove­ri­te da je pre­po­zna­to pri­sus­tvo za­glav­ lja. Ka­da po­tvrdi­te i­zbor, de­siće se ne­ko­li­ko stva­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ri. Na­ju­pa­dlji­vi­ja pro­me­na je vi­zu­el­ ne pri­ro­de: ta­be­la će do­bi­ti ne­ki gra­ fički o­blik ko­ji na­gla­ša­va za­glav­lje i na­i­zme­nične re­do­ve. Is­pis za­glav­lja će bi­ti po­se­bno na­ gla­šen, a po­red ime­na će se po­ja­vi­ti du­gmad sa stre­li­ca­ma ko­je ćete čes­ to ko­ris­ti­ti; u do­njem de­snom u­glu si­lu­ete ta­be­le, u­gle­daćete ma­lu o­zna­ ku ko­ju mo­že­te vući mi­šem da bis­te pro­me­ni­li di­men­zi­ju ta­ble (re­ci­mo, da bis­te una­pred pri­pre­mi­li o­dređeni broj re­do­va za unos). Ko­načno, dok je ak­tiv­na ne­ka ćeli­ja ta­be­le, na glav­ noj tra­ci će se po­ja­vi­ti kon­tek­stu­al­ na kar­ti­ca Table Tools > Design. Za početak, sa­mo krat­ka opas­ka o di­zaj­ nu u užem smi­slu: pa­le­ta Table Styles ima oči­gle­ dnu na­me­nu; ako vam ni­je­dan di­zajn ni­je po vo­ lji, na dnu pa­le­te bi­raj­te ko­man­du Clear; a ako ima­te „ume­tničke“ sklo­nos­ti, mo­že­te na­pra­vi­ti i sop­stve­ni di­zajn ta­be­le u di­ja­lo­gu New Table Style. Ali, ne­ka za­sad i­zgled os­ta­ne ta­kav ka­kav je prvi put u­ključen; uočite po­lja za po­tvrdu u gru­pi Table Style Options. Po­lje Banded Rows je u­ključeno, a slu­ži za va­ri­ja­ci­ju na­gla­še­nih re­do­ va; slično je i sa os­ta­lim po­lji­ma. Op­ci­ju Header Row ne­moj­te da is­ključuje­te, a po­lju Total Row ćemo se vra­ti­ti za par časa­ka. Ek­spli­ci­tna ta­be­la je bo­lje za­štićena ne­go lis­ta, a do­da­to je ne­ko­li­ko in­te­rak­tiv­nih mo­ gućnos­ti ko­je bis­te sva­ka­ko čes­to ko­ris­ti­li, ali ova­ko je lak­še. Za početak, pos­ta­vi­te se u red ne­po­sre­dno is­pod ta­be­le, pa za­počni­te ne­ki un­ os; ka­ko zav­rši­te unos, ta­ko će taj red pos­ta­ti pri­ dru­žen ta­be­li. Po­ja­viće se i pa­me­tna o­zna­ka ko­ ja omo­gućuje opo­ziv ili pro­me­nu po­na­ša­nja fun­ kci­je AutoExpansion, ko­ja je za­du­že­na za ovu mo­gućnost. Ta­kođe, pos­ta­vi­te se u ne­ku ćeli­ju re­da ko­ji že­li­te da i­zbri­še­te, pa po­zo­vi­te pa­le­tu ko­man­di Home >Cells > Delete i vi­dećete no­ve ko­man­de Delete Table Rows (Columns); slično va­ži i za su­se­dnu pa­le­tu Insert: za­teći ćete no­ve ko­man­de ko­je slu­že da se uba­ci no­vi red i­znad ak­tiv­ne ćeli­je ili no­va ko­lo­na le­vo od nje.

Ka­da u­ključite po­lje za po­tvrdu Table Style Options > Total Row, do­daćete red sa zbi­rom na dno ta­be­le. Uz pret­pos­tav­ku da se u kraj­njoj de­snoj ko­lo­ni na­la­ze ne­ki nu­me­rički po­da­ci, is­ pod nje će se po­ja­vi­ti zbir; kraj­nja le­va ćeli­ja će do­bi­ti tekst Total, a ceo red će bi­ti po­se­bno na­ gla­šen. Uko­li­ko že­li­te da do­da­te još vre­dnos­ti za to­ta­le (u­ključujući i prvu ko­lo­nu), uočite da sva­ka ćeli­ja re­da to­ta­la ima pri­dru­že­nu pa­da­ juću lis­tu u ko­joj mo­že­te iza­bra­ti že­lje­nu a­gre­ ga­tnu fun­kci­ju. Zgo­dno je to što mo­že­te uvek is­ ključiti i po­no­vo u­ključiti red to­ta­la, a pri­tom će bi­ti vraćeni svi po­da­ci ona­ko ka­ko ste ih pret­ho­ dno pos­ta­vi­li; to va­ži čak i ako do­pi­su­je­te re­do­ ve na dno ta­be­le ili u­kla­nja­te ne­ke od njih. Mo­ že­te slo­bo­dno do­pi­si­va­ti re­do­ve i dok je red to­ta­ la ak­ti­van: pros­to, sta­ni­te u de­snu ćeli­ju u po­sle­ dnjem re­du po­da­ta­ka, pa pri­ti­sni­te tas­ter Tab i for­mi­raćete no­vi red za po­dat­ke. Na­rav­no, to­ta­ li se auto­mat­ski ažu­ri­ra­ju na­kon uno­sa. U kon­tek­stu­al­noj kar­ti­ci Table Tools > De‑ sign pro­naći ćete još ne­ke ko­ri­sne ko­man­de. Ime u po­lju gru­pe Properties mo­že­te pro­me­ni­ti, ka­sni­je bi mo­glo da bu­de ko­ri­sno; ov­de mo­že­te i po­zva­ti di­ja­log za re­de­fi­ni­sa­nje di­men­zi­ja ta­be­ le. Ko­man­da Tools > Remove Duplicates je zgo­ dna za čišćenje po­nov­lje­nih po­da­ta­ka; ka­da se o­tvo­ri di­ja­log, po­tre­bno je da de­fi­ni­še­te šta su re­le­van­tni po­da­ci ko­ji čine po­ten­ci­jal­ni du­pli­ april 2008

PC

25

PC SPECIJALNI DODATAK

kat; ako su u­ključena sva po­lja za po­tvrdu, biće u­klo­nje­ni sa­mo du­pli­ka­ti pot­pu­no je­dna­kih re­ do­va; ako je u­ključeno sa­mo je­dno po­lje, biće sačuvan sa­mo prvi red, po­sma­tra­no s vrha ta­be­ le. Naj­zad, ko­man­da Convert to Range je su­pro­ tna de­fi­ni­sa­nju ek­spli­ci­tne ta­be­le: ta­ko ćete vra­ ti­ti po­dat­ke u sta­nje obične lis­te.

Sor­ti­ranje Sor­ti­ra­nje je ope­ra­ci­ja sla­ga­nja po­da­ta­ka po ras­tućem ili opa­da­jućem abe­ce­dnom ili nu­me­ ričkom re­do­sle­du. Excel pri­li­kom sor­ti­ra­nja po­ da­ta­ka pre­uređuje re­do­sled lis­te po­štu­jući pos­tav­ lje­na pra­vi­la re­do­sle­da, ko­jih u je­dnom i­zvrše­nju mo­že bi­ti od je­dan do čak 64 (pret­ho­dne ver­zi­je su sor­ti­ra­le naj­vi­še tri u­slo­va u je­dnom pro­la­zu). Ka­da ra­di­te sa lis­ta­ma, Excel po­dra­zu­me­va­no pre­ po­zna­je za­glav­lja, pa ih ure­dno očuva na mes­tu pri­li­kom sor­ti­ra­nja. Inače, na ovom planu posto­ je još neke vrlo zanimljive novosti koje ćemo opi­ sa­ti ma­lo ka­sni­je. S ob­zi­rom na to da je reč o re­la­ tiv­no čes­toj ope­ra­ci­ji, po­tre­bne ko­man­de ćete za­ teći na vi­še mes­ta: u pa­le­ti Home > Editing > Sort & Filter, u gru­pi Data > Sort & Filter, a na ras­po­ la­ga­nju je i pri­ručna op­ci­ja Sort nad obe­le­že­nim op­se­gom u kon­tek­stnom me­ni­ju. Naj­zad, is­pod sva­kog du­gme­ta u za­glav­lju ko­lo­ne ek­spli­ci­tne ta­ be­le, ako ste je de­fi­ni­sa­li, pos­to­je najčešće ko­man­ de za sor­ti­ra­nje. Bro­je­vi se ras­tuće sor­ti­ra­ju od naj­ma­njeg ne­ga­tiv­nog ka naj­većem po­zi­tiv­nom bro­ju. Za ra­znov­rsne tek­stu­al­ne po­dat­ke u kri­te­ri­ju­mu

26

PC

april 2008

sor­ti­ra­nja va­ži sle­deći re­do­sled te­ži­ne, od ma­ njeg ka većem: ci­fre od 0 do 9; spe­ci­jal­ni zna­ci; slo­va od A do Z (ve­li­ka slo­va ima­ju veću te­ži­nu od ma­lih, ali to je kri­te­ri­jum ni­žeg ran­ga i va­ži sa­mo među is­tim rečima na­pi­sa­nim ra­zličitom ve­ličinom slo­va); lo­gičke vre­dnos­ti (FAL­SE se sor­ti­ra pre TRUE); po­ru­ke o gre­šci, ko­je sve ima­ju is­tu te­ži­nu. Pra­zne ćeli­je se uvek sor­ti­ra­ ju na dnu lis­te, bez ob­zi­ra na iza­bra­ni re­do­sled sor­ti­ra­nja. Kao kri­te­ri­jum sor­ti­ra­nja mo­gu po­ slu­ži­ti i ko­ri­snički de­fi­ni­sa­ne lis­te ko­je ko­ris­ti­ te u auto­mat­skoj po­pu­ni (po­gle­daj­te spis­ko­ve u di­ja­lo­gu Office > Excel Options > Popular > Ed‑ it Custom Lists). Pos­to­je dva pris­tu­pa sor­ti­ra­nju lis­te. Prvi je je­dnos­ta­van: pos­ta­vi­te se u ko­lo­nu po ko­joj že­li­ te da sor­ti­ra­te i bi­raj­te ko­man­du sa iko­nom „A to Z“ za ras­tući, o­dno­sno „Z to A“ da bis­te sor­ ti­ra­li u opa­da­jućem re­do­sle­du. Excel 2007 uno­ si ma­lo vi­še udo­bnos­ti u in­ter­fejs za sor­ti­ra­nje: pre­po­zna­jući tip po­da­ta­ka, pro­gram će sročiti pri­kla­dan tekst ko­man­de za sor­ti­ra­nje. Ta­ko ćete nad tek­stom i da­lje vi­de­ti opis Sort A to Z, dok ćete nad ko­lo­nom bro­je­va vi­de­ti npr. Sort Largest to Smallest (opa­da­jući re­do­sled), a nad ko­lo­nom da­tu­ma ko­man­da će gla­si­ti npr. Sort Oldest to Newest (ras­tući niz da­tu­ma). Uočite da ka­da sor­ti­ra­te ek­spli­ci­tnu ta­be­lu, du­gme u za­ glav­lju ne­kih ko­lo­na će do­bi­ti tan­ku stre­li­cu ko­ ja uka­zu­je na to da je sa­držaj u nji­ma sor­ti­ran. Dru­gi pris­tup u sor­ti­ra­nju je da o­tvo­ri­te pu­ ni di­ja­log za tu svrhu, ka­ko bis­te o­dmah za­da­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

li slo­že­ni­ji ili vi­šes­tru­ki kri­te­ri­jum; di­ja­log ćete po­zva­ti ko­man­dom Data > Sort & Filter > Sort. Pro­gram će pre­po­zna­ti sve ele­men­te struk­tu­re, pa će ih i­zlo­ži­ti u di­ja­lo­gu. Naj­pre de­fi­ni­ši­te već pos­tav­lje­ni, prvi kri­te­ri­jum u glav­nom o­knu: oda­be­ri­te ime ko­lo­ne, za­sad os­ta­vi­te stav­ku Sort On – Values, pa de­fi­ni­ši­te re­do­sled; uočite da na dnu spis­ka za al­fa­bet­ske po­dat­ke ima­te na ras­po­ la­ga­nju i op­ci­ju upo­tre­be ko­ri­snički de­fi­ni­sa­ne lis­te. Sa­da mo­že­te do­da­ti dru­gi, po­dređeni kri­te­ ri­jum, onaj ko­ji va­ži uko­li­ko prvi kri­te­ri­jum ne ra­zli­ku­je stav­ke; kli­kni­te na Add Level, pa pos­ta­ vi­te u­slov nad dru­gom ko­lo­nom. Mo­že­te upo­tre­bi­ti i du­gme Copy Level da bis­te is­ko­pi­ra­li obe­le­že­ni kri­te­ri­jum – no, za­što bis­te to učini­li? Vre­me je da opi­še­mo no­vos­ti: uočite sa­ držaj pa­da­juće lis­te Sort On. Sa­da kao kri­te­ri­jum za sor­ti­ ra­nje mo­že­te upo­tre­bi­ti i bo­ ju po­dlo­ge ćeli­je (Cell Col‑ or), bo­ju fon­ta (Font Color) ili iko­ne ko­je ste pos­ta­vi­li u­slov­nim o­bli­ko­va­njem op­ se­ga. Ka­ko pro­me­ni­te pre­ dmet sor­ti­ra­nja, ta­ko će se pro­me­ni­ti os­ta­tak re­da, pa mo­že­te npr. kroz dva kri­te­ ri­ju­ma nad is­tom ko­lo­nom de­fi­ni­sa­ti da se ze­ le­ne zas­ta­vi­ce nađu na vrhu, a crve­ne na dnu to­kom sor­ti­ra­nja. Ovaj no­vi­tet na­pra­sno da­je le­gi­ti­mi­tet ručnom ša­ra­nju ne­ke lis­te – ako to­ kom pre­gle­da vi­di­te ne­ke po­se­bne po­dat­ke, bi­ lo ka­kvim bo­je­njem ćete im da­ti fun­kci­onal­ni značaj ako, na pri­mer, pri­li­kom sor­ti­ra­nja pos­ta­ vi­te da ta bo­ja ide na vrh bez ob­zi­ra na ne­ke pra­ ve vre­dnos­ti (ko­je ćete sor­ti­ra­ti u po­dređenim kri­te­ri­ju­mi­ma). Ka­da pos­ta­vi­te vi­še kri­te­ri­ju­ma nad ne­kom lis­tom, vrlo je udo­bno to što će to­kom se­si­je u ra­dnoj sves­ci sa­držaj di­ja­lo­ga os­ta­ti upamćen i po­ve­zan sa tim po­da­ci­ma, pa mo­že­te da se vra­ ti­te u di­ja­log u na­me­ri da va­ri­ra­te kri­te­ri­ju­me i po­no­vi­te pos­tu­pak. Pla­ve stre­li­ce su na ras­po­la­ ga­nju za pre­me­šta­nje re­do­sle­da kri­te­ri­ju­ma, ne­

ki ni­vo mo­že­te i­zbri­sa­ti, do­da­ti no­vi, itd. Naj­ zad, is­pi­taj­te i sa­držaj di­ja­lo­ga Options: ov­de ćete o­dre­di­ti da li je ra­zli­ka i­zmeđu ve­li­kih i ma­ lih slo­va va­žna, a mo­že­te upo­tre­bi­ti i ret­ku, ali ras­po­lo­ži­vu op­ci­ju sor­ti­ra­nja sle­va na­de­sno. Vo­di­te računa o i­zračuna­tim po­lji­ma u pro­ ce­su sor­ti­ra­nja: ko­ri­sno je da ko­ris­ti­te ap­so­lu­tne re­fe­ren­ce, da se ne bi i­zgu­bi­la ve­za sa ma­tičnim po­da­ci­ma. Ako ste ne­za­do­volj­ni re­zul­ta­tom sor­ ti­ra­nja, o­dmah mo­že­te opo­zva­ti ope­ra­ci­ju ko­ man­dom Undo. Pos­to­je i si­tu­aci­je ka­da ćete po­ že­le­ti da priv­re­me­no sor­ti­ra­te lis­tu, ra­deći ne­ što dru­go u međuv­re­me­nu pre vraćanja lis­te na pret­ho­dno sta­nje. Ako nis­te si­gur­ni ko­ji je re­do­ sled bio na sna­zi, na počet­ku po­sla se po­slu­ži­te

tri­kom: pre sor­ti­ra­nja do­daj­te lis­ti je­dnu ko­lo­nu i po­pu­ni­te je re­dnim bro­je­vi­ma (is­ko­ris­ti­te mo­ gućnost auto­mat­ske po­pu­ne); ka­da o­dlučite da vra­ti­te ta­be­lu u pređa­šnje sta­nje, sor­ti­raj­te je po­ no­vo po re­dnim bro­je­vi­ma, a na kra­ju i­zbri­ši­te po­moćnu ko­lo­nu. Uko­li­ko že­li­te da sor­ti­ra­te sa­mo je­dan pod­ skup po­da­ta­ka unu­tar lis­te, naj­pre ga obe­le­ži­te. Sis­tem za sor­ti­ra­nje će pret­pos­ta­vi­ti ne­kon­zis­ ten­tno sor­ti­ra­nje, pa će pre­dlo­ži­ti da pro­ši­ri kon­ tekst ope­ra­ci­je na ce­lu lis­tu; ali, ako je ta­ko po­ tre­bno, od­go­vo­ri­te o­drečno na to pi­ta­nje.

Fil­tri­ranje Ako po­že­li­te da po­gle­da­te sa­mo je­dan deo ne­ke du­ge lis­te ili ek­spli­ci­tne ta­be­le, ta­ko da se vi­de sa­mo po­da­ci ko­ji od­go­va­ra­ju ne­kom za­da­ april 2008

PC

27

PC SPECIJALNI DODATAK

tom u­slo­vu, upo­tre­bićete ope­ra­ci­ju fil­tri­ra­nja. To je ne­des­truk­tiv­na alat­ka ko­ja se di­rek­tno pri­ me­nju­je nad sa­drža­jem lis­te, a fun­kci­oni­še ta­ko što se priv­re­me­no sa­kri­va­ju svi oni re­do­vi ko­ji ne od­go­va­ra­ju kri­te­ri­ju­mu. Pos­to­je dva vi­da ove ope­ra­ci­je: auto­mat­sko fil­tri­ra­nje je je­dnos­tav­ni o­blik ko­ji ćete u­glav­nom ko­ris­ti­ti; na­pre­dno fil­ tri­ra­nje je ne­što slo­že­ni­ji pos­tu­pak ko­ji počiva na spolj­noj struk­tu­ri kao kri­te­ri­ju­mu. Auto­mat­sko fil­tri­ra­nje je zna­tno po­jačano u ak­tu­el­noj ver­zi­ji pro­gra­ma, jer su de­talj­ne op­ ci­je bo­lje i­zlo­že­ne i pre­po­zna­ju kon­tekst ti­pa po­ da­ta­ka. Naj­pre je po­tre­bno da pri­dru­ži­te alat­ku za­glav­lju lis­te; ako ste de­fi­ni­sa­li ek­spli­ci­tnu ta­be­ lu, sis­tem je to već učinio za vaš račun; ako je reč o pros­toj lis­ti, tu du­gmad mo­že­te do­da­ti sa­

vi­de­ti go­mi­le od­go­va­ra­jućih op­ci­ja. Ko­man­da sa tri tačke o­tva­ra di­ja­log, pa ta­mo mo­že­te do­ da­ti vre­dnost i op­ci­oni dru­gi kri­te­ri­jum (ne vi­ še od to­ga). Za tekst bi­ra­te da li stav­ke počinju ne­kim slo­vi­ma, zav­rša­va­ju se nji­ma ili ih sa­drže (ili ne sa­drže); za bro­je­ve, pos­tav­lja­te od­go­va­ra­ juće (ne)je­dnačine, a ima­te i no­vu op­ci­ju ko­ja fil­tri­ra bro­je­ve ko­ji su ma­nji ili veći od pro­se­ka ce­log uzor­ka. Ka­da u­gle­da­te op­ci­je za fil­tri­ra­nje po da­tu­ mi­ma, za­pa­njićete se: osim uobičaje­nih pos­tav­ ki re­la­ci­ja, mo­že­te bi­ra­ti među pe­tna­es­tak op­ci­ ja fil­tri­ra­nja re­la­tiv­no u o­dno­su na da­na­šnji da­ tum ili mo­že­te bi­ra­ti ne­ki o­dređeni pe­ri­od (me­ sec ili kvar­tal) u te­kućoj go­di­ni. I naj­zad, sve ko­ lo­ne ko­je sa­drže ne­ko vi­zu­el­no obe­le­žje (bo­ja

mi ko­man­dom Data > Sort & Filter > Filter ili Home > Editing > Sort & Filter > Filter. Naj­zad, o­tvo­ri­te pa­le­tu pod du­gme­tom ko­lo­ne ko­ja će bi­ti no­si­lac fil­te­ra. Naj­veće o­kno u pa­le­ti sa­drži uzor­ke svih po­da­ta­ka ko­lo­ne (za­pra­vo, „sa­mo“ prva 1024 po­dat­ka, ali u prak­si vi­še i ne­ma smi­sla). Ako je po­da­ta­ka ma­lo, is­ko­ris­ti­te po­lja za po­tvrdu da za­drži­te sa­mo že­lje­ne vre­dnos­ti; ako ih je vi­ še, a tre­ba­ju vam sa­mo ne­ke stav­ke, pra­vi trik je da is­ključite po­lje (Select All), što is­ključuje sve os­ta­lo, pa da u­ključite sa­mo že­lje­ne. U za­ vi­snos­ti od ti­pa po­da­ta­ka, vi­dećete i kas­ka­dni me­ni Text Filters, Number Filters, itd. gde ćete

po­dlo­ge ili fon­ta, iko­na u­slov­nog o­bli­ko­va­nja) do­biće ak­tiv­nu stav­ku Filter by Color, ko­ju ćete upo­tre­bi­ti da izo­lu­je­te vi­dlji­vost po­da­ta­ka ko­je ste sa­mi ne­ka­ko obe­le­ži­li ili je to učini­la alat­ka za u­slov­no o­bli­ko­va­nje. Da­kle, po za­da­tom fil­tri­ra­nju, biće sa­kri­ve­ ni „lo­ši“ re­do­vi, a oda­bra­ni re­do­vi su na­gla­še­ni pla­vom bo­jom bro­ja u za­glav­lju re­do­va. Stre­li­ ca na du­gme­tu ko­lo­ne čiji fil­ter je ak­ti­van će se pre­tvo­ri­ti u iko­nu za fil­tri­ra­nje. Sva­ku fil­tri­ra­nu lis­tu mo­že­te slo­bo­dno opet fil­tri­ra­ti po ne­koj dru­goj ko­lo­ni: ti­me ćete prak­tično do­bi­ti re­zul­ ta­te vrlo slo­že­nog upi­ta. U fil­tri­ra­noj lis­ti mo­že­ te slo­bo­dno me­nja­ti po­dat­ke, čak i u ko­lo­ni ko­

28

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ja je no­si­lac kri­te­ri­ju­ma. Međutim, uko­li­ko ta­ ko i­zme­nje­ni sa­držaj vi­še ne za­do­vo­lja­va kri­te­ ri­jum, neće doći do auto­mat­skog sa­kri­va­nja tog re­da. U ta­kvim slučaje­vi­ma mo­ra­te po­nov­no i­zves­ti fil­tri­ra­nje: sa­mo o­tvo­ri­te pa­le­tu i opet kli­ kni­te na OK. Po­moći će vam i for­mal­na ko­man­ da Data > Sort & Filter > Reapply, pod u­slo­vom da vam je „na ni­ša­nu“. Naj­zad, pri­me­ti­te da ako fil­tri­ra­te ek­spli­ci­tnu ta­be­lu ko­ja sa­drži red to­ta­ la, tu ćete uvek vi­de­ti tre­nu­tni zbir sa­mo vi­dlji­ vih po­da­ta­ka; to je po­sle­di­ca ve­štog „po­dme­ta­ nja“ fun­kci­je SUB­TO­TAL, ko­ja sa­drži op­ci­ju prvog ar­gu­men­ta u vre­dnos­ti 101‑111, što u­pra­ vo slu­ži toj svrsi. Opi­ši­mo ka­ko fun­kci­oni­šu po­se­bne va­ri­ jan­te fil­tri­ra­nja. Naj­pre, pro­ve­ri­te da li na dnu u o­knu uzo­ra­ka pos­to­ji stav­ka (Blanks); ako je tu, to znači da u ko­lo­ni lis­te pos­to­je i pra­zne ćeli­ je, pa do njih mo­že­te doći ova­kvim fil­tri­ra­njem i pro­ve­ri­ti ra­zlog za po­ja­vu ne­dos­ta­jućeg po­dat­ ka. Op­ci­ja Number Filters > Top 10 omo­gućava i­zra­du svo­jev­rsne top‑lis­te na o­sno­vu nu­me­ ričkih vre­dnos­ti. U tri po­lja di­ja­lo­ga bi­ra­te da li že­li­te vršne ili naj­ni­že vre­dnos­ti, za­tim bi­ra­te broj ko­ji o­značava ko­ličinu, a i­zbo­rom a­tri­bu­ta Items ili Percent o­dlučuje­te da li će to bi­ti tačan ili re­la­tiv­ni broj ele­me­na­ta lis­te. U di­ja­lo­gu Cus‑ tom Filter mo­že­te i sa­mi pos­ta­vi­ti kri­te­ri­jum u po­se­bnim gra­ni­ca­ma vre­dnos­ti. U pa­da­jućoj lis­

ti do­bi­ja­te sve kom­bi­na­ci­ je re­la­ci­ja u o­dno­su na vre­ dnost ko­ju sa­mi uno­si­te u po­lje na de­snoj stra­ni. Mo­ že­te ko­ris­ti­ti i džo­ke­re „?“ i „*“, ko­ji me­nja­ju je­dan ili vi­še al­fa­nu­me­ričkih zna­ ko­va. Op­ci­oni dru­gi kri­te­ri­ jum ćete po­ve­za­ti sa prvim ope­ra­to­rom AND ili OR, čime pos­tav­lja­te slo­že­ni­ji u­slov, po­put „tekst počinje rečju pro­i­zvod i ne sa­drži reč mes*“ ili „sve vre­dnos­ ti veće od ili je­dna­ke 10 i ma­nje od 50“. Re­zul­ta­ti fil­tri­ra­nja u je­dnoj ko­lo­ni se uki­ da­ju i­zbo­rom op­ci­je (Select All) u pa­le­ti ko­lo­ ne. Uko­li­ko je u­ključen još ne­ki fil­ter, on os­ta­ je na sna­zi dok ga sa­mi ne is­ključite is­tim po­te­ zom. Pot­pu­no u­kla­nja­nje svih pos­tav­lje­nih kri­ te­ri­ju­ma ćete i­zves­ti u je­dnom po­te­zu ko­man­ dom Data > Sort & Filter > Clear. Me­ha­ni­zam fil­tri­ra­nja ćete pot­pu­no u­klo­ni­ti, a lis­tu vra­ti­ti u prvo­bi­tno sta­nje ako is­ključite du­gme Filter na glav­noj tra­ci. Mo­že­te is­ključiti alat­ku za fil­tri­ra­ nje i nad ek­spli­ci­tnom ta­be­lom, ma­da vam pre­ dla­že­mo da to ne čini­te. Je­zgro na­pre­dnog fil­te­ra je kri­te­ri­jum u o­bli­ku ta­be­le ko­ja se o­drža­va na po­se­bnom mes­ tu van lis­te. Sa­držaj te ta­be­le mo­že da se me­nja, pri čemu se po no­vom fil­tri­ra­nju do­bi­ja­ju dru­ gačiji po­gle­di na lis­tu u za­vi­snos­ti od tog u­slo­va. Po­gle­daj­mo ka­ko se an­ga­žu­je na­pre­dni fil­ter.

Ta­be­la kri­te­ri­ju­ma mo­že da sa­drži je­dan ili vi­še kri­te­ri­ju­ma. For­mi­raj­te za­glav­lje od je­dnog ili vi­še po­lja čija ime­na su iden­tična za­glav­lji­ma ko­lo­na lis­te. U dru­gi red ćete une­ti vre­dnos­ti kao što ste ih uno­si­li pri­li­kom pos­tav­lja­nja ko­ri­ snički de­fi­ni­sa­nih kri­te­ri­ju­ma u auto­mat­skom fil­te­ru. Po­gle­daj­mo ka­ko se tu­mače ta­be­le date april 2008

PC

29

PC SPECIJALNI DODATAK

na sli­ci: ko­li­ko god ko­lo­na da pos­ta­vi­te u ta­be­lu kri­te­ri­ju­ma, nji­hov o­dnos se de­fi­ni­še lo­gičkim ope­ra­to­rom ko­njun­kci­je („I“, lo­gičko AND). U to­ku fil­tri­ra­nja, prvi pri­mer sa sli­ke će se čita­ ti kao „pro­dav­ni­ca je prod3 i ro­ba je slat­ki­ši“. Pro­baj­mo i ma­lo slo­že­ni­ji kri­te­ri­jum: ako ta­be­la kri­te­ri­ju­ma ima vi­še re­do­va, nji­hov o­dnos se tu­ mači lo­gičkim ope­ra­to­rom di­sjun­kci­je („ILI“, lo­ gičko OR). Dru­gi kri­te­ri­jum se čita kao „pro­dav­ ni­ca je prod1 ili pro­dav­ni­ca je prod3“. Je­dna ko­ lo­na mo­že da učes­tvu­je i u ko­njun­kci­ji: treći kri­ te­ri­jum se tu­mači kao „pro­dav­ni­ca ni­je prod1 i pro­dav­ni­ca ni­je prod2“. Slo­že­ni fil­ter se pos­tav­lja po­moću di­ja­lo­ga ko­ji po­zi­va­te ko­man­dom Data > Sort > Filter > Advanced. U di­ja­lo­gu naj­pre bi­ra­te da li se fil­ tri­ra­nje obav­lja u sa­moj lis­ti, po­put op­ci­je auto­ mat­skog fil­tri­ra­nja, ili re­zul­tat tre­ba is­ko­pi­ra­ti na dru­go mes­to na is­tom ra­dnom lis­tu. Za­tim de­fi­ni­še­te a­dre­su op­se­ga lis­te; ako je na počet­ ku bi­la ak­tiv­na ne­ka ćeli­ja lis­te, op­seg će bi­ti pre­ po­znat, pa is­ko­ris­ti­te tu mo­gućnost; u po­lje Cri‑ teria range une­si­te a­dre­su op­se­ga po­moćne ta­

Ako u uobičaje­nom pos­tup­ku oda­be­re­te no­ vu lo­ka­ci­ju za re­zul­tat fil­tri­ra­nja, na ras­po­la­ga­ nju je is­ključivo pros­tor na is­tom ra­dnom lis­tu, što ni­je baš udo­bno. Ovo o­gra­ničenje ipak mo­že­ te i­zbeći je­dnim tri­kom: ne­ka u tre­nut­ku po­zi­va di­ja­lo­ga Advanced Filter bu­de ak­ti­van po­se­ban ra­dni list na ko­me se na­la­zi sa­mo ta­be­la kri­te­ri­ju­ ma, a pri­li­kom po­pu­ne di­ja­lo­ga re­fe­ren­ci­raj­te lis­ tu ko­ja se na­la­zi na dru­gom ra­dnom lis­tu.

be­le u ko­joj ste pri­pre­mi­li kri­te­ri­jum. Ako ste o­dlučili da na­pra­vi­te ko­pi­ju po­da­ta­ka, u po­lje Copy to pos­ta­vi­te a­dre­su gor­nje le­ve ćeli­je bu­ duće lis­te re­zul­ta­ta. Op­ci­ja Unique records only eli­mi­ni­še du­pli­ka­te u lis­ti. Ka­da po­tvrdi­te unos, fil­ter se us­pos­tav­lja. Ako pro­me­ni­te kri­te­ri­jum, mo­ra­te po­no­vo proći kroz di­ja­log Advanced Fil‑ ter. Da bis­te opo­zva­li dej­stvo fil­te­ra, po­zo­vi­te ko­man­du Data > Sort & Filter > Clear.

ni­ši­te ta­be­lu re­fe­ren­cu. Umes­to npr. a­dre­se $A$3:$D$99, vi­dećete da je op­seg za­pi­san o­bli­ kom po­put Ta­ble1[#All]. Po­ku­šaj­te još ne­što sa no­vom lis­tom: de­fi­ni­ši­te ime­na ne­kih pro­i­zvo­ da, pa na­pra­vi­te ko­lo­ne sa ko­ličinom i ce­nom; po­tom de­fi­ni­ši­te lis­tu kao ek­spli­ci­tnu ta­be­lu. Tek sad, uz de­snu ivi­cu do­daj­te no­vo za­glav­lje u ko­je ćete do­da­ti uku­pnu vre­dnost kao um­no­ žak ko­ličine i ce­ne. U prvu ćeli­ju po­dat­ka une­

30

PC

april 2008

Struk­tur­no re­fe­ren­ci­ranje Excel 2007 do­no­si i je­dnu no­vost ko­ja je u ve­zi sa pri­me­nom ek­spli­ci­tnih ta­be­la: to je struk­ tur­no re­fe­ren­ci­ra­nje sa­drža­ja ta­be­le. Iako ni­je reč o fun­kci­onal­nos­ti ko­ja je ko­ri­sni­ci­ma čes­to po­tre­bna, po­mi­nje­mo je za­to što ćete to­kom ra­ da ve­ro­va­tno naići na ta­kve za­pi­se, pa je zgo­dno da ma­kar zna­te o čemu je reč. To ćemo učini­ti sa pri­me­ri­ma. Po­no­vi­te pos­tu­pak na­pre­dnog fil­tri­ra­nja, ali naj­pre de­fi­ni­ši­te po­la­znu lis­tu kao ek­spli­ci­ tnu ta­be­lu. O­tvo­ri­te di­ja­log za de­fi­ni­sa­nje ele­ me­na­ta na­pre­dnog fil­te­ra, pa po­no­vo de­fi­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

si­te i­zraz za mno­že­nje, ta­ko što ćete to­kom pi­sa­ nja bi­ra­ti re­fe­ren­ce kli­kom mi­šem (znak je­dna­ kos­ti, klik na ko­ličinu, zve­zdi­ca za mno­že­nje, klik na ce­nu). Pre ne­go što po­tvrdi­te unos, vi­ dećete za­pis na­lik na: =Ta­ble1[[#Thi­sRow];[ko­ličina]]* Ta­ble1[[#Thi­sRow];[ce­na]]

U času kad pri­ti­sne­te En­ter, ova for­mu­la će se sju­ri­ti niz ko­lo­ nu vre­dnos­ti, pos­tav­lja­jući tu is­ tu for­mu­lu u sve ćeli­je; pro­gram je is­prav­no pret­pos­ta­vio šta že­li­ te da učini­te (to bi se de­si­lo i da ste une­li obične a­dre­se kao re­fe­ ren­ce; po­en­ta je u struk­tu­ri ta­be­ le). Ova va­ri­jan­ta za­pi­si­va­nja re­ fe­ren­ce u for­mu­li, kao i ona pret­ ho­dna, na­zi­va se struk­tur­na re­ fe­ren­ca. Po­sma­tra­jte to kao ne­ što što je na „vi­šem stu­pnju les­ tvi­ce“ ne­go što je ručno ime­no­ va­na re­fe­ren­ca, a po­sle­di­ca je „tvrde struk­tu­re“ ko­ju da­je ek­ spli­ci­tna ta­be­la. Efekat mo­že­te da ko­ris­ti­te bi­lo gde u aktivnoj ra­dnoj sves­ci. Na pri­mer, uku­pan zbir svih vre­dnos­ti mo­že­te bi­lo gde na­pi­sa­ti kao =SUM(Ta­ble1[vre­dnost]). Po­ku­šaj­te u­pra­vo ovo, ali ku­caj­te po­la­ko i pos­ matrajte ekran: pri­me­tićete ka­ko vam pro­gram da­je in­te­li­gen­tnu po­moć u vi­du in­te­rak­tiv­nih do­pu­na va­šeg ku­ca­nja, gde se re­fe­ren­ce na ta­be­ lu ili nje­ne ele­men­te po­jav­lju­ju sku­pa sa pre­po­ zna­tlji­vim iko­na­ma.

Upo­tre­ba fun­kci­ja u pre­gle­du liste Pos­to­je i­zve­sne fun­kci­je ko­je pro­šlog me­se­ ca ni­smo po­me­nu­li u pre­gle­du u odelj­ku o gru­ pa­ma fun­kci­ja. Ra­zlog za to će vam u­brzo pos­ta­ ti ja­san: bi­lo je naj­pre po­tre­bno da se upo­zna­te sa struk­tu­rom lis­te, što je po­la­zi­šte za rad tih vr­ lo vre­dnih fun­kci­ja. Go­vo­ri­mo naj­pre o je­dnoj po­pu­lar­noj fun­kci­ji ko­ja pri­pa­da gru­pi za rad

sa re­fe­ren­ca­ma, a po­tom opi­su­je­mo ce­lu gru­pu fun­kci­ja uz čiju po­moć lis­ta za­is­ta mo­že bi­ti tre­ ti­ra­na kao ba­za po­da­ta­ka.

VLO­OKUP Je­dan od načina ek­splo­ata­ci­je lis­te je po­ moćna ta­be­la za pre­gled iz ko­je se mo­gu pri­ ka­za­ti po­da­ci je­dnog slo­ga lis­te. Ide­ja je pros­ ta: uno­si se po­zna­ti je­din­stve­ni iden­ti­fi­ka­tor

slo­ga, ko­ji ćemo na­zva­ti tra­že­na vre­dnost (ovo mo­že­te shva­ti­ti kao ključ slo­ga), dok se os­ tale vrednos­ti pre­tra­gom lis­te do­vo­de u re­zul­ tat funkci­je. Naj­va­žni­ja fun­kci­ja Excel‑a ko­ja ovo ra­di je VLO­OKUP, za čiji rad je po­tre­bno da po­da­ci bu­du uređeni kao lis­ta. Fun­kci­ja VLO­OKUP po­re­di tra­že­nu vre­dnost sa sa­drža­ jem prve le­ve ko­lo­ne lis­te, a za­tim vraća pri­ druže­ni po­da­tak iz pro­nađenog re­da. Sin­tak­sa fun­kci­je je: VLO­OKUP(tra­že­na_vre­dnost;op­seg_lis­te; broj_ko­lo­ne;način_pre­tra­ge)

Ar­gu­men­ti fun­kci­je znače sle­deće: tra­že­na_vre­dnost – ar­gu­ment ko­ji upućuje na vre­dnost ko­ja se tra­ži u prvoj ko­lo­ni lis­te. Mo­že bi­ti kon­stan­ta, ali najčešće se i­zra­ža­va kao a­dre­sa ćeli­je u ko­ju se u to­ku ra­da uno­si tra­že­na april 2008

PC

31

PC SPECIJALNI DODATAK

vre­dnost. Ako je vre­dnost ar­gu­men­ta ma­nja od naj­ma­nje vre­dnos­ti u prvoj ko­lo­ni ta­be­le, fun­ kci­ja će vra­ti­ti gre­šku #N/A. op­seg_lis­te – re­fe­ren­ca ka lis­ti, na­pi­sa­na kao a­dre­sa ili kao ime­no­va­ni op­seg. broj_ko­lo­ne – ovaj ar­gu­ment o­dređuje po­ lo­žaj po­dat­ka ko­ji se kon­kre­tno vraća kao vre­ dnost fun­kci­je. Ako se po­da­tak na­la­zi u trećoj ko­lo­ni lis­te, tre­ba pos­ta­vi­ti broj 3. pre­tra­ga_op­se­ga – op­ci­oni ar­gu­ment fun­ kci­je; to je lo­gička vre­dnost pred­stav­lje­na pa­ rom kon­stan­ti TRUE‑FAL­SE ili 1‑0. Ako je ar­ gu­ment izos­tav­ljen ili ima vre­dnost TRUE ili 1 i ako ni­je pro­nađena tačna tra­že­na vre­dnost, biće pri­hvaćena naj­bli­ža ma­nja vre­dnost. Ako je vre­ dnost ar­gu­men­ta FAL­SE ili 0, fun­kci­ja tra­ga is­ ključivo za tačnom tra­že­nom vre­dnošću; ako ta vre­dnost ne bu­de nađena, fun­kci­ja će vra­ti­ti gre­ šku #N/A. Ako je vre­dnost ar­gu­men­ta TRUE, prva ko­lo­na mo­ra bi­ti sor­ti­ra­na u ras­tućem re­ do­sle­du; u pro­tiv­nom, fun­kci­ja mo­že da vra­ti be­smi­slen re­zul­tat, pa o­bra­ti­te pa­žnju na taj de­ talj. Ako je vre­dnost FAL­SE, prva ko­lo­na ne mo­ ra bi­ti sor­ti­ra­na.

Na sli­ci mo­že­te vi­de­ti prak­tičan pri­mer upo­tre­be fun­kci­je VLO­OKUP: ovo je ta­be­la sto­ pa ra­ba­ta ko­je da­je­te kup­ci­ma pre­ma i­zno­su na fak­tu­ri. Sad na sa­moj fak­tu­ri mo­že­te po­ve­za­ti uku­pan i­znos sa sa­drža­jem ta­be­le, što će vam da­ti va­ljan pro­ce­nat ra­ba­ta ko­ji se o­dno­si na da­ tu vre­dnost. Je­dna u­zgre­dna opas­ka: ako po­že­ li­te da pri­me­ni­te slično re­še­nje, oba­ve­zno sklo­

32

PC

april 2008

ni­te kon­sul­ta­ci­onu ta­be­lu na dru­gi list; u ovom pri­me­ru, ta­be­la se na­la­zi na is­tom lis­tu sa­mo zbog ilus­tra­ci­je.

Fun­kci­je ba­ze po­da­taka U Excel‑u pos­to­je fun­kci­je za o­bra­du ba­ ze po­da­ta­ka ko­je ko­ris­te ta­be­lu kri­te­ri­ju­ma, je­ dna­ku onoj u pos­tav­lja­nju slo­že­nog fil­te­ra. Ove fun­kci­je će re­zul­tat is­ka­za­ti di­rek­tno, pa ne­ma po­tre­be da se lis­ta fil­tri­ra zbog je­dnog slo­ga ili se­lek­tiv­ne ope­ra­ci­je. Po­što ele­ment u ta­be­li kri­ te­ri­ju­ma ne mo­ra bi­ti kon­stan­ta, ne­go i re­zul­ tat for­mu­le, ove fun­kci­je mo­že­te da upo­tre­bi­te kao svo­jev­rsno je­zgro sis­tem upi­ta u svo­joj Ex‑ cel a­pli­ka­ci­ji. Sin­tak­sa svih ovih fun­kci­ja je: Dfun(op­seg_lis­te;ko­lo­na;kri­te­ri­jum)

Dfun je na­ziv fun­kci­je. Sve fun­kci­je počinju slo­vom D ko­je su­ge­ri­še reč database; zbog to­ga, Excel stručnja­ci ih u žar­go­nu na­zi­va­ju „D‑fun­ kci­je“. Pri tom je opseg_liste a­dre­sa ili, što je uvek bolje, ime op­se­ga lis­te; kolona je ime ili re­ dni broj ko­lo­ne lis­te u ko­ joj fun­kci­ja tra­ži re­zul­tat a kriterijum – re­fe­ren­ca ka ta­be­li kri­te­ri­ju­ma. Fun­kci­je za i­z­ra­ču­ na­va­­nje ra­znih vre­dnos­ti pre­ma da­tom kri­te­ri­ju­mu u lis­ti su DA­VE­RA­GE, DMIN, DMAX, DCO­ UNT, DSUM... Po­gle­daj­ mo ka­ko se one pri­pre­ma­ ju i ka­ko fun­kci­oni­šu. U lis­ti na sli­ci se na­la­ze po­ da­ci o i­zme­re­nim vre­dnos­ti­ma u je­dnoj me­te­ oro­lo­škoj sta­ni­ci to­kom tri­de­set da­na, me­re­no tri pu­ta dnev­no. Merene su četiri veličine (dak­ le, pos­to­je četi­ri po­dat­ka) a za­da­tak je da se oba­ vi ne­ko­li­ko ma­njih ana­li­za. Da bis­te lak­še pi­sa­li for­mu­le, ce­loj lis­ti je da­to ime po­da­ci. Na­pra­vi­te ma­lu ta­be­lu kri­te­ri­ju­ma od dve ćeli­je: prva sa­drži tekst „vre­me“ i po­kla­pa se tek­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

stom u od­go­va­ra­jućem za­glav­ lju ko­lo­ne; u dru­gu ćeli­ju ćete uno­si­ti vre­me­na za ko­je že­li­ te po­dat­ke. Ta­be­la kri­te­ri­ju­ma se na­la­zi u blo­ku I2:I3. Une­si­ te vre­dnost „7:00“ u ćeli­ju I3 i neg­de na­pi­ši­te ove for­mu­le: =DA­VE­RA­GE(po­da­ci;3;I2:I3) =DMAX(po­da­ci;3;I2:I3) =DMIN(po­da­ci;3;I2:I3)

Funkci­je da­ju re­zul­ta­te ko­ji gla­se „u ba­ zi po­da­ci i­zračunaj pro­sek (mak­si­mum, mi­ni­ mum) u ko­lo­ni 3, od po­da­ta­ka za ko­je va­ži da je vre­me je­dna­ko 7:00“. Pro­me­ni­te vre­dnost u ćeli­ ji I3: une­si­te „13:00“ i vre­dnost se tre­nu­tno me­ nja. Ako bis­te hte­li po­dat­ke o tem­pe­ra­tu­ri bez ob­zi­ra na do­ba da­na, sa­mo i­zbri­ši­te po­da­tak u toj ćeli­ji. Uz po­moć fun­kci­je DGET la­ko mo­že­te pro­ naći ceo slog „ba­ze“ pre­ma ne­kom kri­te­ri­ju­mu. Po­put pra­vih ba­za po­da­ta­ka, po­tre­bno je da lis­ ta ima ne­ki je­din­stve­ni ključ, po­da­tak ko­ji je­ dno­značno o­dređuje tra­že­ni slog; to je su­šti­na upo­tre­be ove fun­kci­je.

Po­gle­daj­te sli­ku: for­mu­la =DGET(A3: D15;2;A17:A18) da­je ime ra­dni­ka iz lis­te pre­ ma za­da­toj ši­fri. Od­go­va­ra­jući skup for­mu­la za sva­ko po­lje će da­ti od­go­va­ra­juća po­lja oda­bra­ nog slo­ga.

Sa­že­ti pri­kaz struk­tu­re ta­bele Gru­pa ko­man­di Data > Outline slu­ži sa­ži­ ma­nju ve­li­kih ta­be­la, i to ta­ko da slo­bo­dno sa­ kri­va­te i ot­kri­va­te de­ta­lje po ko­lo­na­ma ili re­do­ vi­ma. Ovaj put ni­je reč sa­mo o lis­ta­ma: na sli­ci vi­di­te pri­mer ta­be­lar­nog pre­gle­da ka­kav se ve­ro­ va­tno čes­to mo­že sres­ti u prak­si. Ovaj pri­mer je ma­li: ce­la ta­be­la je vi­dlji­va na je­dnom e­kra­ nu. Ali, pos­to­je i pri­li­ke ka­da su ove ta­be­le ve­ oma ve­li­ke, pa je te­ško os­tva­ri­ti uvid u sve po­ dat­ke o­dje­dnom. Da bis­te kre­ira­li sa­že­ti pre­gled, tre­ba da de­fi­ni­še­te gru­pe op­se­ga re­do­va i ko­lo­na. Gru­ pa se, u­glav­nom, pre­po­zna­je ta­ko što se na je­ dnom nje­nom kra­ju na­la­zi zbir re­da ili ko­lo­ ne u že­lje­nom op­se­gu, kao što mo­že­te vi­de­ti na sli­ci. Gru­pe se o­značava­ju po ni­vo­ima du­bi­ ne, ko­jih mo­že bi­ti do osam po re­do­vi­ma i do osam po ko­lo­na­ma (što je vi­še od re­al­ne po­tre­ be). Ni­voi se o­značava­ju po­se­bnim sim­bo­li­ma u mar­gi­na­ma za­glav­lja ra­dnog lis­ta, a uz nji­ho­ vu po­moć ćete la­ko u­prav­lja­ti pre­gle­dom. Na je­dnom ra­dnom lis­tu mo­že­te ima­ti sa­mo je­dan sa­že­ti pre­gled. Sa­že­te pre­gle­de struk­tu­re mo­že­te na­pra­vi­ ti u tri vi­da. To su: auto­mat­ski pri­kaz struk­tu­ re, ka­da su po­da­ci or­ga­ni­zo­va­ni u o­bli­ku de­ta­ lja i zbi­ro­va ko­ji ne­dvo­smi­sle­no upućuju na gru­ pe po­da­ta­ka; ma­nu­el­ni pri­kaz struk­tu­re se pos­ tav­lja ka­da zbi­ro­vi po gru­pa­ma ne pos­to­je ili ni­ su di­rek­tno is­pod ili de­sno od de­talj­nih po­da­ ta­ka; i lis­te pod­zbi­ro­va, ka­da že­li­te da na­pra­vi­ te su­mar­ne pre­gle­de po gru­pa­ma di­rek­tno unu­ tar po­la­zne lis­te. april 2008

PC

33

PC SPECIJALNI DODATAK

Da bi na­pra­vio auto­mat­sku sa­že­tu lis­tu, Excel is­pi­tu­je for­mu­le u ra­dnom lis­tu i utvrđuje ko­re­la­ci­je i smer pru­ža­nja re­fe­ren­ci u for­mu­la­ ma, ko­je su najčešće zbi­ro­vi po ni­vo­ima; to je ključ za auto­mat­sko pre­po­zna­va­nje gru­pa po­ da­ta­ka. Po­zi­vom ko­man­de Data > Outline > Group > Auto Outline nad ta­be­lom ko­ju smo uze­li za pri­mer, do­bi­ja se re­zul­tat kao na sle­ dećoj sli­ci. Po­što je pri­kaz struk­tu­re je­din­stven na ra­dnom lis­tu, u času po­zi­va ove ko­man­de čak ni­je ne­op­ho­dno da bu­de ak­tiv­na ne­ka ćeli­ ja unu­tar ta­be­le.

34

PC

april 2008

I­zmeđu za­glav­lja ko­lo­na i re­do­va i sa­mog ra­dnog lis­ta, po­jav­lju­ju se kon­tro­le ko­je pred­ stav­lja­ju gru­pe i ko­je vam omo­gućuju da sa­kri­ va­te ili o­tva­ra­te po­je­di­ne gru­pe ili ce­le ni­voe. U gor­njem le­vom u­glu, vi­de se ma­le­na du­gmad sa bro­je­vi­ma ko­ji o­značava­ju gru­pe: naj­veći broj uvek pred­stav­lja ni­vo de­ta­lja, sle­deći ma­nji broj je prvi ni­vo zbi­ro­va, i ta­ko re­dom do zbi­ra naj­ vi­šeg ni­voa. U pri­me­ru, pos­to­je tri ni­voa po re­ do­vi­ma (pro­met po gru­pa­ma ro­be, dnev­ni pro­ met po pro­dav­ni­ci, uku­pni dnev­ni pro­met za sve pro­dav­ni­ce) i dva ni­voa po ko­lo­na­ma (pro­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

met po da­ni­ma i zbi­ro­vi za ce­le ra­dne ne­de­lje). Vi­de se i li­ni­je ko­je pra­te si­lu­etu gru­pe, praćene du­gme­tom u ko­me je tre­nu­tno znak mi­nus. Ka­ko fun­kci­oni­šu ove o­zna­ke, o­bja­snićemo na pri­me­ru na sli­ci. Ako kli­kne­te na broj 2 u gru­pi po re­do­vi­ma, ta­be­la će bi­ti sa­že­ta ta­ko da je vi­dljiv sa­mo dru­gi ni­vo. Tačno is­pod bro­ja 2, mi­nu­si su se pre­tvo­ri­li u plu­se­ve; ti zna­ko­vi slu­ že da o­tvo­ri­te ili za­tvo­ri­te po­gled na gru­pu. Ako sad, na pri­mer, kli­kne­te na znak plus po­red zbir­ nog re­da za pro­dav­ni­cu 3, o­tvo­riće se nje­ni de­ ta­lji. Kli­kom na znak mi­nus, ko­ji se sad po­ja­vio, po­no­vo će se za­tvo­ri­ti ta gru­pa po­da­ta­ka. Is­to va­ži i za ko­lo­ne, pa sad mo­že­te bi­ra­ti ko­je de­talj­ ne po­dat­ke že­li­te da i­zlo­ži­te po­gle­du. mo­že­te Sa­ že­ti po­gled se uki­da ko­man­dom Data > Outline > Ungroup > Clear Outline i ta­da se ta­be­la vraća u prvo­bi­tno sta­nje. U sle­dećem pri­me­ru na sli­ci ta­be­la je pro­ši­ re­na na pe­ri­od od četi­ri ne­de­lje za osam pro­dav­ ni­ca, gde je sva­ka ne­de­lja po­se­bno su­mi­ra­na, a u po­sle­dnjoj ko­lo­ni pos­to­ji ko­lo­na sa to­ta­lom za sve četi­ri ne­de­lje. Ta­kvu ta­be­lu je te­ško pre­gle­da­ ti u uku­pnom obi­mu i ov­de je sa­že­ti pre­gled pra­ vi spas. Sa­da i po ko­lo­na­ma pos­to­ji tri ni­voa, a po­gled na ta­be­lu sa­žet po dru­gom ni­vou i­zgle­da kao na sli­ci. Sad, ako bis­te hte­li da vi­di­te de­talj­ ne po­dat­ke pro­dav­ni­ce 3 u dru­goj ne­de­lji, sa­mo o­tvo­ri­te tu gru­pu i po re­do­vi­ma i po ko­lo­na­ma i de­talj­ni po­da­ci se po­jav­lju­ju. Ova­kav način pre­ gle­da je po­se­bno pri­kla­dan uko­li­ko i­zve­štaj pro­ sleđuje­te dru­gom ko­ri­sni­ku ili ru­ko­vo­di­ocu, ko­

ji će pre­gle­da­ti ne­ke de­talj­ne po­dat­ke o nečemu sa­mo ako bu­de za­in­te­re­so­van za to. Ka­da ta­be­la ne sa­drži zbi­ro­ve ili zbi­ro­vi ni­ su di­rek­tno o­slo­nje­ni uz ma­tične po­dat­ke, sa­že­ ti pre­gled mo­že­te na­pra­vi­ti is­ključivo ma­nu­el­ nim pu­tem. Po­gle­daj­te va­ri­jan­tu ta­be­le na sle­ dećoj sli­ci: da bi­smo aran­ži­ra­li sa­že­tu ta­be­lu, po­ tre­bno je da i­zmeđu gru­pa bu­de ba­rem je­dan pra­zan red ili ko­lo­na; u su­pro­tnom, de­si­lo bi se da sle­deća gru­pa bu­de pri­po­je­na pret­ho­dnoj. Ovo je ve­oma re­dak pri­mer ka­da pra­zni re­do­ vi u ta­be­li ko­ris­te struk­tu­ri. Pri­de, je­dan od ra­ zlo­ga što vam uop­šte po­mi­nje­mo ovaj slučaj je na­me­ra da vam skre­ne­mo pa­žnju na je­dnu uni­ ver­zal­nu prečicu u Excel‑u; ve­ruj­te, že­lećete da je ko­ris­ti­te. Ova ta­be­la ne­ma u se­bi zbi­ro­ve, po­put pret­ho­dne, pa me­ha­ni­zam za auto­mat­sko sa­ži­ ma­nje ne­ma in­for­ma­ci­ju pri­me­re­nu za gru­pi­sa­ nje. Da bis­te do­bi­li sa­že­ti pre­gled, obe­le­ži­te ce­ lu gru­pu (u pri­me­ru: sve nu­me­ričke po­dat­ke o je­dnoj pro­dav­ni­ci u obe ne­de­lje) i ko­man­dom Data > Group > Group po­zo­vi­te di­ja­log u ko­me ćete oda­bra­ti da že­li­te gru­pi­sa­nje po re­do­vi­ma (Rows). Po­ja­viće se po­dručje za kon­tro­lu gru­pe na le­voj stra­ni ko­je će obu­hva­ti­ti sa­mo gru­pu ko­ ju ste obe­le­ži­li (svi i­zno­si za je­dnu pro­dav­ni­cu). Sa­da je po­tre­bno da po­no­vi­te pos­tu­pak i za sve os­ta­le de­lo­ve ta­be­le ko­ji čine pre­os­ta­le gru­ pe. Ov­de do­la­zi na red po­me­nu­ta prečica: kad god ste u sličnoj pri­li­ci da je po­tre­bno da i­zve­de­ te ne­ku slo­že­ni­ju ope­ra­ci­ju, po­go­to­vo kad to po­ april 2008

PC

35

PC SPECIJALNI DODATAK

dra­zu­me­va po­tre­bu da ula­zi­te u di­ja­lo­ge za po­ de­ša­va­nje op­ci­ja, ima­te mo­gućnost po­no­vi­te ra­ dnju mno­go brže. Ne­po­sre­dno na­kon i­zvođenja prve ope­ra­ci­je, obe­le­ži­te sle­deći op­seg na ko­me že­li­te da ura­di­te to is­to, pa pri­ti­sni­te tas­ter F4: ti­ me po­nav­lja­te po­sle­dnju ko­man­du do u de­talj. U ovom slučaju, obe­le­ža­vaćete re­dom po­dat­ke za os­ta­le tri pro­dav­ni­ce, pa ćete tom prečicom o­dmah gru­pi­sa­ti nji­ho­ve po­dat­ke. Ka­da zav­rši­te gru­pi­sa­nje po re­do­vi­ma, kre­ ni­te u una­krsno obe­le­ža­va­nje gru­pa po ko­lo­na­ ma (sve pro­dav­ni­ce u je­dnoj ra­dnoj ne­de­lji) i ta­ ko ćete for­mi­ra­ti dru­gu di­men­zi­ju sa­ži­ma­nja. Sa­da opet mo­ra­te da prvi put uđete u di­ja­log za gru­pi­sa­nje, jer va­lja da o­dre­di­te da se gru­pi­ šu ko­lo­ne. Ova­ko for­mi­ran sa­že­ti pre­gled ima slične mo­gućnos­ti kao i auto­mat­ski, ali uz ne­ dos­ta­tak zbir­nih in­for­ma­ci­ja. Ovo gru­pi­sa­nje, sto­ga, pri­me­njuj­te u si­tu­aci­ja­ma sa­mo ka­da že­ li­te da na­pra­vi­te pros­ti sa­že­ti pre­gled od tek for­ mi­ra­nih ta­be­la, u na­me­ri da ve­li­ki obim po­da­ta­ ka sve­de­te na lak­ši pre­gled. U­zgred, po­ku­šaj­te da na­pra­vi­te gra­fi­kon nad sa­že­tom ta­be­lom: uočićete da sa­držaj gra­ fi­ko­na mo­že da pra­ti vi­dlji­vi deo struk­tu­re. Pre­ pus­tićemo vam da sa­mi pro­nađete op­ti­mal­ne

36

PC

april 2008

op­ci­je ova­kvog pris­tu­pa. Ovo je zgodna pri­li­ ka da vam skre­ne­mo pa­žnju na ta­kvu te­hni­ku ra­da: mno­gi ana­li­tički ala­ti do­bro sa­rađuju sa dru­gim ala­ti­ma, pa ćete uz ma­lo ma­šte i ve­šti­ ne brzo doći do ve­oma za­nim­lji­vih re­zul­ta­ta. Dru­gi pri­mer ta­kve kom­bi­na­ci­je: na­pra­vi­te gra­ fi­kon nad ek­spli­ci­tnom ta­be­lom, pa me­njaj­te op­ ci­je fil­tri­ra­nja...

Ta­be­le pod­zbi­rova Pret­pos­ta­vi­mo da ste pri­ku­plja­nje po­da­ ta­ka oba­vi­li u for­mi lis­te, po­put ove na sli­ci: u ova­kvoj struk­tu­ri mo­guće je or­ga­ni­zo­va­ti po­se­ ban o­blik sa­že­tog pre­gle­da. Excel omo­gućuje pre­gled pod­zbi­ro­va u ure­dno sor­ti­ra­nim lis­ta­ ma; pri­tom ti pod­zbi­ro­vi me­nja­ju struk­tu­ru lis­ te, ali me­ha­ni­zam obe­zbeđuje da ure­dno vra­ti­te lis­tu u prvo­bi­tno sta­nje. U ovoj ope­ra­ci­ji skri­ve­ na je fun­kci­ja SUB­TO­TAL ko­ja obe­zbeđuje op­ ci­ju pri­ka­za ne­ko­li­ko a­gre­ga­tnih fun­kci­ja, u za­ vi­snos­ti od ar­gu­men­ta; pri­tom će pri­kla­dni di­ ja­log da vas ras­te­re­ti po­tre­be da ra­zmi­šlja­te o sin­tak­si, ne­go ćete vi­de­ti pre­po­zna­tlji­ve ele­men­ te. Inače, ni­je mo­guće pra­vi­ti pod­zbi­ro­ve u lis­ti kon­ver­to­va­noj u ek­spli­ci­tnu ta­be­lu; za tu po­tre­ bu, ko­ris­tićete je­dnu na­pre­dni­ju alat­ku o ko­joj

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

go­vo­ri­mo po­sle. No, po­gle­daj­mo ka­ko se pra­ve pod­zbi­ro­vi u lis­ti. Sor­ti­raj­te lis­tu pre­ma ni­vo­ima svih že­lje­nih pod­zbi­ro­va. Lis­ta na sli­ci je sor­ti­ ra­na po me­se­ci­ma, a za­tim po pro­dav­ni­ca­ ma. Dok je ak­tiv­na je­ dna od ćeli­ja lis­te, po­ zo­vi­te di­ja­log Data > Outline > Subtotal. U prvoj pa­da­jućoj lis­ti At each change in bi­raj­te po­da­tak po ko­me se re­ zul­ta­ti gru­pi­šu; u dru­goj bi­raj­te je­dnu od ras­po­ lo­ži­vih fun­kci­ja; ve­ro­va­tno ćete bi­ra­ti sa­bi­ra­nje

ili pre­bro­ja­va­nje. U gru­pi Add subtotal to iza­be­ri­te sve ko­lo­ne is­pod ko­jih že­li­ te da vi­di­te međure­zul­ta­te. Tri op­ci­je na kra­ju di­ja­lo­ga o­dređuju da li će no­vi pod­zbi­ro­vi u­klo­ni­ti pret­ho­dne, da li da se for­mi­ra pre­lom stra­ni­ce u štam­pi is­ pod sva­kog re­zul­ta­ta i da li da se for­mi­ ra uku­pni to­tal na kra­ju lis­te; za­sad je bi­ tno sa­mo da bu­de u­ključeno po­sle­dnje po­lje za po­tvrdu. O­značeni kri­te­ri­jum bi se mo­gao pročita­ti ova­ko: „Pri sva­koj pro­me­ni me­se­ca upo­tre­bi fun­kci­ju sa­bi­ra­nja na po­da­ci­ma o ne­to pro­me­tu i mar­ži“. Ka­ da pri­me­ni­te kri­te­ri­jum, na le­voj stra­ ni će se po­ja­vi­ti po­dručje za kon­tro­lu gru­pe; ono se ko­ris­ti na is­ti način kao i u sa­že­ tim pre­gle­di­ma struk­tu­re. Is­pod po­da­ta­ka o sva­kom me­se­cu biće pri­do­dat po­ja­viće se zbir sa pra­tećim tek­stom po­put „ja­nu­ar To­tal“, što o­značava da je reč o zbi­ru po­da­ta­ka. Mo­že­te do­da­va­ti i sle­deće ni­voe pod­zbi­ ro­va. Sle­dećim po­zi­vom di­ja­lo­ga Subtotal mo­ že­te pos­ta­vi­ti kri­te­ri­jum ni­žeg ni­voa, a ta­da is­ ključite op­ci­ju Replace current subtotals, ko­ja slu­ži za bri­sa­nje pret­ho­dnog pod­zbi­ra. Pos­ta­vi­ te, re­ci­mo, sa­bi­ra­nje bru­to pro­me­ta po pro­dav­ ni­ca­ma. Biće do­dat još je­dan ni­vo i sa­da sa­že­ta lis­ta po tom kri­te­ri­ju­mu mo­že i­zgle­da­ti ova­ko: Na is­tom ni­vou mo­že­te za­da­ti i vi­še od je­ dne fun­kci­je: re­ci­mo, po­red zbi­ra mo­že­te aran­ ži­ra­ti i po­da­tak o pro­sečnom pro­me­tu po me­

april 2008

PC

37

PC SPECIJALNI DODATAK

se­ci­ma. Sa­že­ti pre­gled svih pod­zbi­ro­va u lis­ti ćete u­klo­ni­ti kli­kom na du­gme Remove All u di­ ja­lo­gu Subtotal; ni­je mo­guće u­kla­nja­nje sa­mo je­dnog, na­kna­dno do­da­tog pod­zbi­ra. Tim po­ te­zom, lis­ta se vraća u prvo­bi­tno sta­nje. Inače, pos­to­ji još je­dan način da u­klo­ni­te kon­tro­lu gru­pa, po ce­ni da se o­dre­kne­te lis­te kao struk­ tu­re, jer pri­tom traj­no za­drža­va­te re­do­ve sa pod­zbi­ro­vi­ma u lis­ti: upo­tre­bi­te ko­man­du Da‑ ta > Outline > Ungroup >Clear Outline. Ovo ne po­mi­nje­mo kao pre­dlog, ne­go kao upo­zo­re­ nje: na­ime, opo­ziv te ra­dnje neće bi­ti mo­guć, pa bis­te se mo­žda na­šli u ne­zgo­di ako ste ra­di­li sa ori­gi­nal­nom lis­tom. Iz po­me­nu­ta dva ra­zlo­ ga, ako vam je sta­lo do ta­kvog ek­spe­ri­men­ta, bi­lo bi naj­bo­lje da ga i­zve­de­te na ko­pi­ji ra­dnog lis­ta po­la­zne lis­te.

Kon­so­li­da­ci­ja ta­bela Kon­so­li­da­ci­ja je pos­tu­pak zdru­ži­va­nja vi­še ta­be­la is­te ili slične struk­tu­re u je­dnu, pri čemu se upo­re­dni po­da­ci su­mi­ra­ju u zbir­ni po­da­tak. U op­štem slučaju po­la­zne ta­be­le ne mo­ra­ju bi­ti is­tih di­men­zi­ja, pa čak ne mo­ra­ju sa­drža­ti is­te ka­te­go­ri­je: do­volj­no je da pos­to­ji ne­ka smi­sle­na ve­za i­zmeđu po­da­ta­ka. Ključ za ta­kvu ve­zu su

38

PC

april 2008

obe­le­žja u za­glav­lji­ma, ko­ja mo­ra­ju da bu­du je­ dna­ka ka­ko bi alat­ka mo­gla da upa­ri po­dat­ke. U pri­me­ru ima­mo četi­ri ta­be­le ko­je ni­su je­dna­kog sa­drža­ja, jer pro­dav­ni­ce pro­da­ju ra­ zličite vrste ro­be, a ne­ke ta­be­le ne po­kri­va­ju pet da­na u ne­de­lji. Pre po­zi­va ko­man­de Data > Da‑ ta Tools > Consolidate, pos­ta­vi­te se na ćeli­ju ko­ ja će bi­ti bu­dući gor­nji le­vi ugao po­da­ta­ka kon­ so­li­do­va­ne ta­be­le; ne­ka to bu­de ne­ka ćeli­ja is­ tog ra­dnog lis­ta, neg­de is­pod po­la­znih ta­be­la. U di­ja­lo­gu naj­pre pos­ta­vi­te fun­kci­ju ko­ja fi­gu­ ri­še nad po­da­ci­ma (to je u­glav­nom sa­bi­ra­nje). Za­tim je po­tre­bno da na­pra­vi­te spi­sak re­fe­ren­ ci i­zvor­nih po­da­ta­ka. To ćete naj­lak­še učini­ti obe­le­ža­va­njem re­fe­ren­tnih op­se­ga mi­šem; ka­ko o­značite ko­ji op­seg, do­daj­te ga u lis­tu re­fe­ren­ ci kli­kom na Add. U­ključite obe op­ci­je gru­pe Use labels in, a po­lje za po­tvrdu Create links to source data ne­ka bu­de is­ključeno. Po­tvrdom pos­ tav­ki, do­bićete re­zul­tat kao u dnu sli­ke: sa­bra­ne su sve od­go­va­ra­juće vre­dnos­ti iz svih ta­be­la; ra­ zmi­sli­te ko­li­ko bi vam vre­me­na tre­ba­lo da to i­zve­de­te ručno. Uočićete da ova­ko for­mi­ra­na ta­ be­la ne­ma ni­ka­kva auto­ma­ti­zo­va­na svoj­stva: ia­ ko su svi po­da­ci u njoj za­is­ta zbi­ro­vi iz po­la­znih ta­be­la, ne­ma for­mu­la ko­je to obe­lo­da­nju­ju.

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

De­fi­ni­ci­ja kon­so­li­da­ci­je ko­ju ste pos­ta­vi­li u di­ja­lo­gu os­ta­je traj­no upamćena kao svoj­stvo ra­dnog lis­ta, što znači da na je­dnom ra­dnom lis­ tu mo­že­te ima­ti sa­mo je­dnu de­fi­ni­sa­nu kon­so­ li­da­ci­ju. Na­rav­no, po­la­zne ta­be­le mo­gu bi­ti ra­ štrka­ne po ra­dnoj sves­ci (pa čak i u vi­še njih), što ne sme­ta da kon­so­li­da­ci­ju de­fi­ni­še­te na no­ vom ra­dnom lis­tu ko­ji će po­slu­ži­ti sa­mo za tu svrhu. Da­bo­me, ako dođe do pro­me­na u di­men­ zi­ja­ma ne­ke od ta­be­la, mo­raćete pre­pra­vi­ti re­fe­ ren­cu; pri­lično ne­zgo­dno ako je­dna ta­be­la učes­ tvu­je u vi­še kon­so­li­da­ci­ja. Zbog to­ga, bi­lo bi naj­ bo­lje da in­ves­ti­ra­te ma­lo vre­me­na za­rad sop­stve­ ne udo­bnos­ti i tačnos­ti po­da­ta­ka: sve po­la­zne ta­ be­le de­fi­ni­ši­te kao ime­no­va­ne op­se­ge, pa se o va­

lja­nos­ti re­fe­ren­ce bri­ni­te na je­dnom mes­tu, ko­ rišćenjem di­ja­lo­ga Name Manager. Pos­to­ji i mo­gućnost da o­gra­ničite sa­držaj ko­ji će se po­ja­vi­ti u kon­so­li­do­va­noj ta­be­li. Pos­ ta­vi­te for­mu no­ve kon­so­li­do­va­ne ta­be­le ta­ko što ćete pos­ta­vi­ti sa­mo za­glav­lja re­do­va i ko­lo­na ko­ ja že­li­te, a ko­ja su us­klađena sa po­la­znim za­glav­ lji­ma. Za­tim, ne­po­sre­dno pre po­zi­va di­ja­lo­ga Consolidate o­značite ceo op­seg ko­ji će čini­ti kon­ so­li­do­va­nu ta­be­lu. U ime lak­še pro­ve­re tačnos­ ti, naj­bo­lje je da sa­že­tu kon­so­li­da­ci­ju obav­lja­te na ra­dnom lis­tu na ko­me ste ra­ni­je već de­fi­ni­sa­ li ula­zne re­fe­ren­ce. Kao re­zul­tat, do­bićete sa­mo kon­so­li­do­va­ne po­dat­ke ko­je ste iza­bra­li. Ka­da je kon­so­li­do­va­na ta­be­la pos­tav­lje­na na is­tom lis­tu, ta­da ni­je mo­guće u­ključiti op­ ci­ju ve­ze sa po­la­znim po­da­ci­ma (po­lje za po­ tvrdu Create links to source data); to mo­že­te va­ ri­ra­ti sa­mo ako se kon­so­li­da­ci­ja obav­lja na po­

se­bnom lis­tu. U tom slučaju, ka­da je po­ve­zi­va­ nje is­ključeno, re­zul­tat je ta­be­la je­dna­kog o­bli­ ka kao i ona ko­ja se pra­vi na is­tom ra­dnom lis­tu na ko­me se na­la­ze i­zvor­ni po­da­ci. U­ključivanjem op­ci­je po­ve­zi­va­nja, osi­gu­ ra­ćete o­sve­ža­va­nje rezultata na­kon bilo kakve pro­me­ne u po­la­znim po­da­ci­ma. Pos­to­ji još je­ dna važna ra­zli­ka: o­blik kon­so­li­do­va­ne ta­be­le će bi­ti dru­gačiji. Sa­da je to lis­ta pod­zbi­ro­va ko­ joj će bi­ti pri­do­da­ta ko­lo­na sa ime­nom aktivne ra­dne sves­ke; ovo po­ma­že u slučaje­vi­ma o­bje­ di­nja­va­nja po­da­ta­ka iz vi­še ra­dnih sve­za­ka, što je u praksi često potrebno. Šta­vi­še, in­for­ma­ci­ja o ime­nu ra­dne sves­ke pred­stav­lja je­dan od ma­ tičnih po­da­ta­ka u ovom o­bli­ku kon­so­li­da­ci­je.

I­zve­de­ne ta­bele Ka­da ima­te ve­oma ve­li­ku ko­ličinu po­da­ta­ ka u ne­koj lis­ti, čes­to je po­tre­ban način da lak­ še sa­gle­da­te o­dno­se među nji­ma. Mo­že­te ko­ris­ ti­ti fil­tri­ra­nje, ali ako že­li­te da vi­di­te zbi­ro­ve fil­ tri­ra­nih po­da­ta­ka, mo­ra­te uvek i­zno­va pos­tav­ lja­ti fun­kci­je za sa­bi­ra­nje sa­mo vi­dlji­vog de­la lis­te ili po­dat­ke mo­ra­te sor­ti­ra­ti ta­ko da mo­že­ te upo­tre­bi­ti sa­že­ti pre­gled. Čes­to je po­tre­ban način da se svi po­da­ci pre­gle­da­ju in­te­rak­tiv­no i je­dnos­tav­no, ne di­ra­jući po­la­zne po­dat­ke, a ta­ ko da bu­du obe­zbeđene da­lje ana­li­ze ili ba­rem sa­že­to i­zve­šta­va­nje na je­dnom je­di­nom lis­tu pa­ pi­ra (ako je pa­pir i da­lje „va­žni­ji“ u va­šem o­kru­ že­nju). I­zve­de­na ta­be­la (engl. pivot table) je in­ te­rak­tiv­na ta­be­la ko­ja u­pra­vo ta­ko o­brađuje sa­ držaj lis­te ili ek­spli­ci­tne ta­be­le, pri­tom je ne me­nja­jući. Ovaj pod­sis­tem je značaj­no re­di­zaj­ ni­ran i una­pređen u ak­tu­el­noj ver­zi­ji Excel‑a, april 2008

PC

39

PC SPECIJALNI DODATAK

jer je op­ti­mal­no pri­prem­ljen za rad sa zna­tno većim struk­tu­ra­ma po­da­ta­ka; pri­tom pos­to­je i ne­ka er­go­nom­ska una­pređenja – pod­sis­tem vi­ še ne de­lu­je kao kla­sični čaro­bnjak, ne­go kao pa­ nel. Ka­ko se kre­ira i ka­kve su va­ri­jan­te i­zve­de­ne ta­be­le, po­gle­daćemo kroz pri­mer.

Za­mi­sli­te slučaj ko­ji je čest u prak­si: po­dat­ ke pri­ku­plja­te u lis­tu u vre­men­skoj di­na­mi­ci, kon­stan­tno je po­pu­nja­va­jući. Lis­ta je naj­zgo­dni­ ji o­blik pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka; ali, ako bis­te hte­ li pov­re­me­no da ana­li­zi­ra­te ova­ko uređene po­ dat­ke, pre­vi­še bi vam vre­me­na odu­ze­lo da sva­ki put sa­mi pre­pa­ku­je­te lis­tu u ne­ka­kvu dru­gačije or­ga­ni­zo­va­nu ta­be­lu. Na sli­ci vi­di­te si­mul­ta­no pri­ku­plja­nje po­dat­ka o tro­ško­vi­ma po vrsta­ma i po no­si­oci­ma (i­zvi­nje­ nje knji­go­vođama). To­ kom uno­sa, lis­ta je sor­ ti­ra­na po da­tu­mi­ma i po obe­le­žji­ma na­lo­ga za knji­že­nje. Na­pra­vićemo i­zve­de­nu ta­be­lu od ovih po­da­ta­ka. Ini­ci­raj­te pod­ sis­tem ko­man­dom In‑ sert > PivotTable > Piv‑ otTable: biće po­kre­nut di­ja­log u ko­me tre­ba da o­dre­di­te do­men po­la­ znih po­da­ta­ka (biće pre­ po­znat ako je bi­la ak­tiv­

40

PC

april 2008

na ćeli­ja lis­te) i da o­dre­di­te cilj­nu lo­ka­ci­ju; pre­ dla­že­mo da uvek bi­ra­te op­ci­ju New Worksheet, ko­ja će uba­ci­ti no­vi ra­dni list ne­po­sre­dno le­vo od ak­tiv­nog. Ka­da po­tvrdi­te po­la­zne pa­ra­me­tre i sis­tem ak­ti­vi­ra no­vi ra­dni list, vi­dećete ne­ko­li­ko no­vih ele­me­na­ta. U glav­noj tra­ci ćete vi­de­ti kon­tek­stu­ al­nu gru­pu PivotTable Tools sa dve kar­ti­ce Op‑ tions i Design; na ra­dnom lis­tu ćete vi­de­ti sti­li­zo­ va­no po­dručje u ko­me će bi­ti for­mi­ra­na ta­be­la; uz de­snu ivi­cu ćete vi­de­ti pa­nel PivotTable Field List u ko­me ćete i­zves­ti prve ko­ra­ke. Ako kli­kne­ te na ne­ku ćeli­ju na ra­dnom lis­tu, pa­nel će nes­ ta­ti, a po­ja­viće se opet ka­da bu­de­te kli­knu­li u zo­ nu ta­be­le; ovo pra­vi­lo va­ži i ka­sni­je, ka­da već bu­ de­te for­mi­ra­li ta­be­lu. Sis­tem za i­zve­de­ne ta­be­le fun­kci­oni­še ta­ko što ke­ši­ra po­dat­ke neg­de u po­za­di­ni, što je pri­me­ ren način za po­tre­be ana­li­ze spolj­nih po­da­ta­ka. Po­en­ta je u to­me da sa­mi o­dre­di­te šta ide u obe­le­ žja re­do­va i ko­lo­na, a ko­ji po­da­tak se stav­lja kao vre­dnost ko­ja će bi­ti pri­ka­za­na kao zbir ili dru­ga a­gre­ga­tna fun­kci­ja. Vaš ne­po­sre­dni za­da­tak je da for­mi­ra­te si­lu­etu i­zve­de­ne ta­be­le ta­ko što ćete prev­lačiti po­lja iz gor­njeg o­kna na pre­dviđena mes­ta u do­njem de­lu pa­ne­la. Počni­mo naj­je­dnos­ tav­ni­je: u o­kno Row Labels pre­vu­ci­te po­lje „ek. jed.“, u Column Labels pos­ta­vi­te po­lje „račun“, a u o­kno Values sta­vi­te „i­znos“. Ako ste sve ura­di­ li ka­ko tre­ba, do­bićete si­tu­aci­ju kao sa sli­ke. Ako

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ste neg­de po­gre­ši­li, ne­ma ve­ze: pros­to, u­hva­ti­te mi­šem obe­le­žje u do­njem o­knu, pa ga pre­vu­ci­te u dru­go o­kno; ako vam to po­lje ne tre­ba, i­zvu­ci­ te ga na­trag u glav­no o­kno pa­ne­la. Po­me­ra­nje po­lja po ta­be­li i van nje su stan­ dar­dni pos­tup­ci i mo­že­te ih po­no­vo i­zves­ti u bi­ lo kom času, me­nja­jući ti­me i­zgled i­zve­de­ne ta­ be­le. Haj­de da o­dmah po­ku­ša­mo: iz za­glav­lja ko­lo­na u pa­ne­lu i­zba­ci­te po­lje „račun“, pa tu pre­ mes­ti­te po­lje iz za­glav­lja re­do­va; u za­glav­lje re­ do­va pos­ta­vi­te po­lje „da­tum“. On­da učini­te ovo:

spli­ci­tnim ta­be­la­ma; na­rav­no, i fun­kci­onal­nost je is­ta. Ako vam sto­je da­tu­mi u za­glav­lju re­do­ va, haj­de da po­ku­ša­mo ne­što za­nim­lji­vo: kli­kni­ te na bi­lo ko­ji da­tum u za­glav­lju, pa po­zo­vi­te ko­ man­du PivotTable Options > Options > Group > Group Field; u di­ja­lo­gu Grouping ove­ri­te stav­ ku Months (ve­ro­va­tno je već ak­tiv­na) i po­tvrdi­ te to. U tom času, po­je­di­načni da­tu­mi će bi­ti za­ me­nje­ni obe­le­žji­ma me­se­ca, što je mno­go pri­ me­re­ni­ji o­blik. A sad se vra­ti­te u pa­nel i pre­vu­ ci­te po­lje ek.jed. iz o­kna fil­te­ra u o­kno Row La‑

pre­ba­ci­te po­da­tak o eko­nom­skoj je­di­ni­ci u po­ lje Report Filter, a vra­ti­te po­lje računa u za­glav­ lje ko­lo­na (za­drži­te ovaj i­zgled, ko­ris­tićemo ga za da­lju priču). Dok ste sve ovo ra­di­li, vi­de­li ste da se for­ma ta­be­le značaj­no me­nja; ima­te svu slo­bo­du, ne mo­že­te da po­gre­ši­te ‑ a to je tek početak. Haj­de da vi­di­mo šta mo­že­te da­lje. Po­lje fil­te­ra na vrhu ima oči­gle­dnu na­me­ nu: ov­de mo­že­te da o­dre­di­te uži skup po­da­ta­ka; ka­da oda­be­re­te dru­gu eko­nom­sku je­di­ni­cu, po­ da­ci u ta­be­li će va­ži­ti sa­mo za nju. No­vost u Ex‑ cel‑u 2007 je u op­ci­ji i­zbo­ra vi­še stav­ki u fil­te­ru: u­ključite po­lje za po­tvrdu Select Multiple Items i da­lje ćete zna­ti šta mo­že­te da ura­di­te. Pre­gle­ daj­te sa­držaj ko­ji se do­bi­ja na du­gme sa stre­li­ com u za­glav­lju i­zve­de­ne ta­be­le: pre­po­znaćete is­ti sa­držaj pa­le­te ko­ji ste upo­zna­li u ra­du sa ek­

bels, ta­ko da bu­de pos­tav­lje­no is­pod obe­le­žja po­lja da­tum. Sa­da ćete u i­zve­de­noj ta­be­li ima­ ti pod­zbi­ro­ve po me­se­ci­ma i op­ci­ju da sa­žme­ te ili ra­zvi­je­te gru­pu po­da­ta­ka ko­ji se o­dno­se na je­dan me­sec. Već ste ve­ro­va­tno pri­me­ti­li da sva­ka ćeli­ ja po­dat­ka ili to­ta­la ima pri­dru­že­nu e­kran­sku na­po­me­nu; do­bro dođe ako i­zve­de­na ta­be­la u ne­kom času is­pa­dne ma­lo veća. Uočite i gru­pu Options > Show/Hide u ko­joj du­gmad slu­že kao pre­ki­dači vi­dlji­vos­ti du­gma­di na pov­rši­ni ta­be­ le. Po­gle­daj­te i kon­tro­le u gru­pi Design > Lay‑ out i su­se­dnoj PivotTable Style Options – pre­pus­ tićemo vam da sa­mi is­tra­ži­te fun­kci­onal­na svoj­ stva ko­man­di ko­je utiču na i­zgled i sa­držaj i­zve­ de­ne ta­be­le; na­rav­no, tu je i ne­i­zbe­žna pa­le­ta za i­zbor vi­zu­el­nog sti­la. april 2008

PC

41

PC SPECIJALNI DODATAK

Pri­me­ti­li ste i da bro­je­vi ne i­zgle­da­ju baš ure­dno: va­lja im pos­ta­vi­ti ure­dni­ju mas­ku za is­ pis. Kli­kni­te de­snim tas­te­rom mi­ša na bi­lo ko­ji broj u i­zve­de­noj ta­be­li i bi­raj­te ko­man­du Num‑ ber Format. Ovaj di­ja­log po­zna­je­te: pos­ta­vi­te ure­dnu mas­ku za i­zno­se. Mo­žda bis­te hte­li ne­ ku dru­gu a­gre­ga­tnu fun­kci­ju umes­to sa­bi­ra­nja: u kon­tek­stnom me­ni­ju na is­tom mes­tu bi­raj­te ko­man­du Summarize Data By, pa pro­me­ni­te fun­kci­ju. Ili ova­ko: za­drži­te zbir, pa bi­raj­te kon­ tek­stu­al­nu ko­man­du Value Field Settings; osim što ov­de mo­že­te pro­me­ni­ti ime po­lja (gor­nja le­ va ćeli­ja i­zve­de­ne ta­be­le je no­si­lac ce­log sa­drža­ ja), mo­že­te pro­me­ni­ti i način is­pi­sa. Pređite na kar­ti­cu di­ja­lo­ga Show values as, pa u pa­da­jućoj

per­for­man­se sis­te­ma, to će se auto­mat­ski de­ša­ va­ti sa­mo u ne­kim po­se­bnim slučaje­vi­ma (npr. pri o­tva­ra­nju ra­dne sves­ke). Zbog to­ga, u re­dov­ nom ra­du se na­vi­kni­te da, čim o­dne­kle pređete na ra­dni list sa i­zve­de­nom ta­be­lom, kli­kne­te na ko­man­du PivotTable Options > Options > Data > Refresh, ka­ko bis­te bi­li si­gur­ni da vi­di­te ažur­ ne po­dat­ke. Ako ra­di­te sa ve­li­kim ba­za­ma po­ da­ta­ka u po­za­di­ni (što je op­ci­ja ko­ju ov­de ne o­bja­šnja­va­mo), o­sve­ža­va­nje spro­vo­di­te tek kad zav­rši­te sve de­talj­ne i­zme­ne, ka­ko ne bis­te op­te­ rećiva­li ve­zu sa ser­ve­rom; pri­de, ako me­nja­te i i­zgled ta­be­le, mo­že vam po­moći op­ci­ja Defer Layout Update, ko­ja će o­dlo­ži­ti ažu­ri­ra­nje dok ne zav­rši­te sve za­hva­te. Di­na­mička ve­za sa ma­

lis­ti, umes­to za­tečene op­ci­je nor­mal, bi­raj­te stav­ ku % of Total (pret­po­sle­dnja u lis­ti): do­bićete vre­dnos­ti re­la­tiv­nog učešća sva­kog a­gre­ga­tnog po­dat­ka u o­dno­su na uku­pni zbir u ta­be­li. Ve­za i­zve­de­ne ta­be­le je po­dra­zu­me­va­no di­ na­mička, što znači da će se sva­ka pro­me­na u po­ la­znim po­da­ci­ma o­dra­zi­ti i na re­zul­tu­juću i­zve­ de­nu ta­be­lu. Međutim, po­što bi prečes­to o­sve­ ža­va­nje i­zve­de­ne ta­be­le mo­glo da se o­dra­zi na

tičnim po­da­ci­ma znači još ne­što: kli­kni­te dva­ put na bi­lo ko­ji de­talj­ni po­da­tak u i­zve­de­noj ta­ be­li: tog časa ćete do­bi­ti no­vi ra­dni list na ko­me se na­la­zi klo­ni­ra­na struk­tu­ra po­la­zne lis­te, i to u vi­du struk­tur­ne ta­be­le. Njen sa­držaj će bi­ti sa­ mo oni re­do­vi od ko­jih se sas­to­ji a­gre­ga­tni po­da­ tak na ko­ji ste dva­put kli­knu­li. Na­vođenju op­ci­ja i­zve­de­ne ta­be­le ne­ma kra­ja, jer ovo je za­is­ta izu­ze­tno ra­zvi­jen pod­sis­

42

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

tem. Na kra­ju ćemo vam sa­mo skre­nu­ti pa­žnju na ne­ko­li­ko po­je­di­nos­ti u cen­tral­nom di­ja­lo­ gu za kon­tro­lu op­ci­ja i­zve­den ta­be­le, ko­ji ćete o­tvo­ri­ti ko­man­dom PivotTable Tools > Options > PivotTable > Options. Na kar­ti­ci Layout & Format, u gru­pi Format se na­la­ze dva po­lja za po­tvrdu ko­ji­ma mo­že­te ak­ti­vi­ra­ti op­ci­je za pri­ kaz sa­drža­ja gre­ške i pra­zne ćeli­je. Na kar­ti­ci Display mo­že­te u­ključiti sta­ro­ mo­dni način uređenja i­zve­de­ne ta­be­le, ako ste ta­ko ra­ni­je na­vi­kli: u­ključite stav­ku Classic Pivot­Table layout. Pri dnu ove kar­ti­ce mo­že­te for­si­ra­ti da se stav­ke uvek sor­ti­ra­ju al­fa­bet­ski, što po­dra­zu­me­va­no ne mo­ra da bu­de slučaj. Na kar­ti­ci Data, prvo po­lje za po­tvrdu Save source data with file je dra­go­ce­no ako ste i­zve­ de­nu ta­be­lu na­pra­vi­li od spolj­nih po­dat­ka iz ba­ ze; u tom kon­tek­stu, bu­di­te oba­zri­vi da li ćete u­ključiti auto­mat­sko o­sve­ža­va­nje pri­li­kom o­tva­ ra­nja ra­dne sves­ke (za­to što pov­lačenje spolj­ nih po­da­ta­ka mo­že da po­tra­je du­go). Naj­zad, Enable show details je op­ci­ja ko­ja omo­gućava ek­strak­ci­ju de­ta­lja du­plim kli­kom na po­da­tak. Proučite sa­mi os­ta­le op­ci­je ko­je ni­smo po­me­ nu­li ov­de; većina njih je oči­gle­dna. Na sa­mom počet­ku, kad ste po­zva­li ko­man­ du za kre­ira­nje i­zve­de­ne ta­be­le, vi­de­li ste da ras­ po­la­že­te i op­ci­jom kre­ira­nja i­zve­de­nog gra­fi­ko­ na. Kon­tro­la ovog za­nim­lji­vog hi­bri­da će vam bi­ti sa­svim ja­sna ako ste već do­bro upo­zna­li rad sa običnim gra­fi­ko­ni­ma i sa i­zve­de­nim ta­be­la­ ma, pa vam pre­pu­šta­mo da sa­mi ot­kri­je­te taj­ne ove te­hni­ke. Na­ša je­di­na pre­po­ru­ka je da sva­ka­ ko pre­ba­ci­te i­zve­de­ni gra­fi­kon na po­se­ban list, jer će vam bi­ti po­tre­bno do­volj­no pros­to­ra za ru­ ko­va­nje op­ci­ja­ma.

Ana­li­za ula­znih po­da­taka U ra­znim pro­ce­na­ma i kal­ku­la­ci­ja­ma po­ ne­kad pos­to­ji po­tre­ba sa se dos­ti­gne ne­ka što tačni­ja cilj­na vre­dnost, ba­rem pri­bli­žna ne­kom očeki­va­nom re­zul­ta­tu. U ta­kvim slučaje­vi­ma se čes­to pri­be­ga­va „odo­ka­tiv­nim“ me­to­da­ma pro­ na­la­že­nja vre­dnos­ti: priučeni ko­ri­snik Excel‑a ta­da obično for­mi­ra kal­ku­la­ci­ju, pa sam me­nja

vre­dnos­ti u po­la­znim ćeli­ja­ma dok ne pos­ti­gne že­lje­ni re­zul­tat. Za ta­ko ne­što, obično je po­tre­ bno mno­go vre­me­na, a tačan re­zul­tat je te­ško pos­tići. Ta­kođe, u ana­li­za­ma ne­kog do­gađaja po­ ne­kad ni­je sa­svim ja­sno ka­kve po­sle­di­ce os­tav­ lja­ju i­zme­ne po­je­di­nih ula­znih po­da­ta­ka; ma­lo ko bi se o­dlučio da na­pra­vi ne­ko­li­ko de­se­ti­na po­je­di­načnih kal­ku­la­ci­ja, po­ku­ša­va­jući po­tom da sa­ku­pi re­zul­ta­te na go­mi­lu u na­me­ri da upo­ re­di mo­guće po­sle­di­ce. Excel sa­drži izu­ze­tno vre­dne i efi­ka­sne alat­ ke ko­je mo­gu po­moći u ta­kvim pri­li­ka­ma: reč je o tzv. What‑If („šta ako“) me­to­da­ma. Krat­ko rečeno, Excel mo­že i sam da tra­ži mo­guću ula­ znu vre­dnost spram pos­tav­lje­nih o­dno­sa među po­da­ci­ma i una­pred za­da­tim že­lje­nim re­zul­ta­ti­ ma. Pos­to­ji ne­ko­li­ko ni­voa ova­kvih ana­li­za, a ra­ zli­ku­ju se po slo­že­nos­ti i načinu pri­ka­za. Za ra­ zli­ku od svih do sa­da opi­sa­nih te­hni­ka ana­li­ze i pre­zen­ta­ci­je po­da­ta­ka, What‑If ana­li­ze su oso­ bi­te i po to­me što po­ne­kad me­nja­ju po­la­zne po­ dat­ke; dru­ge alat­ke to ne čine. Ta­kav pris­tup je nu­žan, ka­ko bi bi­la is­ko­rišćena svoj­stva pos­to­ jećih ala­ta an­ga­žo­va­nih unu­tar pro­ce­sa. Za vas je taj po­da­tak va­žan iz dru­gog ra­zlo­ga: ni­kad ne­ moj­te spro­vo­di­ti ove ana­li­ze nad ma­tičnim po­ da­ci­ma ko­ji slu­že za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka ili za ne­ke uobičaje­ne po­slo­ve; an­ga­žuj­te po­se­bni ra­dni list na ko­me ćete or­ga­ni­zo­va­ti sve po­dat­ ke za spro­vođenje ana­li­ze.

Tra­že­nje cilj­ne vre­dnosti Goal Seek je prvi i naj­je­dnos­tav­ni­ji alat iz ove gru­pe: ko­ris­tićete ga ka­da že­li­te da i­zme­ni­ te vre­dnost do­bi­je­nu for­mu­lom me­nja­jući sa­ mo je­dan ula­zni po­da­tak. Ilus­truj­mo ovu me­ to­du pri­me­rom: za­mi­sli­te da ste u pri­li­ci da do­ bi­je­te ne­ki kre­dit sa fik­snom go­di­šnjom ka­ma­ tom i za­da­tim bro­jem pe­ri­oda ot­pla­te. I­zračuna­ li ste vi­si­nu ra­te (fun­kci­ja PMT) za une­te pa­ra­ me­tre i hte­li bis­te da is­pi­ta­te ko­li­ki bis­te kre­dit mo­gli po­dići ako bis­te pri­hva­ti­li da trpi­te veću me­sečnu obus­ta­vu. Pre­ma pri­me­ru na sli­ci, kre­dit od 100.000 di­na­ra bi tre­ba­lo da ot­plaćuje­te u ra­ta­ma od april 2008

PC

43

PC SPECIJALNI DODATAK

dat­kom o vi­si­ni tra­že­nog kre­di­ta će do­bi­ti no­ vu vre­dnost. Mo­guće je da fun­kci­ja di­ver­gi­ra, tj. da se ne mo­že pro­naći že­lje­ni pa­ra­me­tar fun­kci­je; to za­vi­si od ma­te­ma­tičkog mo­de­la is­po­lje­nog u for­ mu­li. U ta­kvom slučaju, do­bi­li bis­te oba­ve­šte­nje Goal Seeking with Cell B7 may not have found a solution. U na­ve­de­nom pri­me­ru, do­bićete tra­že­ ni po­da­tak ko­ji god cilj da na­ve­de­te.

What‑if ta­bela

oko 3.540 di­na­ra; međutim, vi mi­sli­te da bi bi­lo be­zbe­dno po vaš bu­džet da plaćate oko 5.000. O­tvo­ri­te di­ja­log ko­man­dom Data > Data Tools > What‑If Analysis > Goal Seek: u nje­mu se na­la­ ze tri po­lja. Po­pu­na tre­ba da i­zgle­da kao rečeni­ ca „pro­me­ni vre­dnost u B7 na 5000 me­nja­jući vre­dnost u ćeli­ji B3“. U po­lje vre­dnos­ti se mo­ra une­ti kon­stan­ta, a ćeli­ja čija se vre­dnost me­nja mo­ra bi­ti di­rek­tni ili in­di­rek­tni pret­ho­dnik ćeli­ je re­zul­ta­ta i mo­ra da sa­drži broj­nu kon­stan­tu (ni­ka­ko for­mu­lu). Pri­tis­kom na OK za­počinje ite­ra­tiv­ni pro­ces ko­ji, u za­vi­snos­ti od slo­že­nos­ ti fun­kci­je i sna­ge računa­ra, mo­že da tra­je par mi­li­se­kun­di, po­put ovog pri­me­ra, do ne­ko­li­ko se­kun­di. Ra­zvoj si­mu­la­ci­je se pra­ti u di­ja­lo­gu Goal Seek Status: ako ope­ra­ci­ja tra­je pre­du­go (što se sa da­na­šnjim har­dve­rom de­ša­va ret­ko), mo­že­te je pre­ki­nu­ti kli­kom na tas­ter Pause i za­ tva­ra­njem di­ja­lo­ga. No, u većini slučaje­va ko­ ji se javljaju u prak­si nećete ima­ti ta­kvih pro­ble­ma, a re­ zul­tat ćete do­ bi­ti o­dmah; di­ja­log će na­ ves­ti tra­že­nu i do­bi­je­nu vre­ dnost (ko­ja je, ide­al­no, is­ta), a ćeli­ja sa po­

44

PC

april 2008

Ako že­li­te da do­bi­je­te de­talj­ni­ji pre­gled pro­ me­na ko­načne vre­dnos­ti u za­vi­snos­ti od pro­me­ ne pa­ra­me­tra, upo­tre­bićete ta­be­lu po­da­ta­ka. U ovoj ta­be­li, ko­ja mo­že ima­ti je­dan ili dva pa­ra­ me­tra u že­lje­nim ko­ra­ci­ma pro­me­ne, naći će se sve vre­dnos­ti re­zul­ta­ta opi­sa­ne po­la­znom for­ mu­lom u za­vi­snos­ti od od­go­va­ra­jućih vre­dnos­ ti pa­ra­me­ta­ra. Ovaj pro­ces je pra­va What‑If ana­ li­za, a nje­na po­se­bna vre­dnost je u to­me što ćete sa­mi o­dlučiti o bro­ju va­ri­ja­ci­ja ko­je že­li­te is­tov­ re­me­no da vi­di­te. Upo­tre­bićemo pret­ho­dni pri­mer, ali ovog pu­ta ćemo is­pi­ta­ti ko­li­ka bi bi­la vi­si­na ra­te za ne­ko­li­ko i­zno­sa do­bi­je­nog kre­di­ta. For­mi­raj­ te ta­be­lu kao na sli­ci: u je­dnu ko­lo­nu une­si­te mo­guće vre­dnos­ti kre­di­ta, a u ćeli­ju i­znad i ule­ vo od prve vre­dnos­ti pos­ta­vi­te fun­kci­ju ko­ja i­zračuna­va ra­tu pre­ma po­da­ci­ma i­znad ove ta­ be­le. Obe­le­ži­te op­seg ko­ji hva­ta sve mo­guće vre­ dnos­ti i po­la­znu for­mu­lu (osenčeno po­dručje na sli­ci); sad po­zo­vi­te di­ja­log Data > Data Tools > What‑If Analysis > Data Table.

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Po­što je ovo ta­be­la sa je­dnim ula­znim po­ dat­kom slo­že­nim u ko­lo­nu, u dru­go po­lje di­ja­lo­ ga Column input cell une­si­te re­fe­ren­cu na ćeli­ju B3, ko­ja sa­drži i­znos kre­di­ta u gor­njoj struk­tu­ ri. To znači da će se vre­dnos­ti u toj ćeli­ji me­nja­ti vre­dnos­ti­ma iz pri­prem­lje­ne ta­be­le. Kli­kom na OK, ta­be­la će bi­ti po­pu­nje­na re­zul­ta­ti­ma ko­ji od­go­va­ra­ju pri­prem­lje­nim po­da­ci­ma. Očuva­na je ve­za ovih po­da­ta­ka sa ta­be­lom pos­tav­ke for­ mu­le, ta­ko da bis­te i­zme­nom dru­gih po­da­ta­ka (vi­si­na ka­ma­te ili broj ra­ta) o­dmah do­bi­li o­sve­ že­ne re­zul­ta­te u do­njoj ta­be­li. Ta­kođe, slo­bo­dni ste da me­nja­te ula­zne po­dat­ke u le­voj ko­lo­ni cilj­ ne ta­be­le, pa da i ta­ko me­nja­te re­zul­ta­te unu­tar va­žećeg mo­de­la.

ra­ne vre­dnos­ti u gor­njem re­du, a u po­lje Col‑ umn input cell une­si­te is­tu a­dre­su kao u pret­ho­ dnom slučaju. I ov­de va­ži da mo­že­te me­nja­ti pre­os­ta­lu vre­dnost u po­la­znoj ta­be­li i po­dat­ke u za­glav­lji­ma re­zul­tu­juće ta­be­le, gle­da­jući pri­ tom ka­ko se me­nja­ju cilj­ne vre­dnos­ti.

Ako ko­ris­ti­te ne­ki ma­te­ma­tički mo­del ko­ ji ima va­ri­ja­ci­je unu­tar for­mu­le, slo­bo­dni ste da pos­ta­vi­te i dru­ge for­mu­le de­sno od po­la­zne, pod u­slo­vom da su i one u is­toj re­la­ci­ji sa po­la­ znim po­dat­kom ko­ji se me­nja; sa­mo obe­le­ži­te ceo po­la­zni blok za ta­be­lu i do­bićete od­go­va­ra­ jući broj ko­lo­na re­zul­ta­ta. Ta­be­la sa dva ula­zna po­dat­ka se pri­pre­ma na sličan način: tačno is­pod for­mu­le une­si­te va­ ri­ja­ci­je je­dnog, a ude­sno va­ri­ja­ci­je dru­gog ula­ znog po­dat­ka. Obe­le­ži­te ceo op­seg ta­ko sprem­ lje­ne ta­be­le, a u di­ja­lo­gu Data > Data Tools > What‑If Analysis > Data Table u po­lje Row in‑ put cell une­si­te a­dre­su ćeli­je u ko­joj će bi­ti va­ri­

ni­ra­nje u pre­du­zećima. Priča o u­prav­lja­nju sce­ na­ri­ji­ma je to­li­ko za­nim­lji­va da bi mo­gla da bu­ de i mno­go du­ža, ali ov­de mo­že­mo da vas sa­mo za­in­tri­gi­ra­mo pros­tim, ali efek­tnim pri­me­rom. Ako spa­da­te u po­me­nu­tu gru­pu ko­ri­sni­ka, to­ plo vam sa­ve­tu­je­mo da na­jo­zbilj­ni­je ra­zmo­tri­ te ko­rišćenje ovog ala­ta: va­ša efi­ka­snost na ra­ dnom mes­tu bi mo­gla pos­ta­ti zna­tno veća. Ide­ja pri­me­ne sce­na­ri­ja je sle­deća: biće for­ mi­ra­ni ime­no­va­ni sku­po­vi vre­dnos­ti, ko­ji će se po po­tre­bi do­de­lji­va­ti de­lu ula­znog sku­pa po­da­ ta­ka; sva­ki skup ula­znih po­da­ta­ka pred­stav­lja je­ dan sce­na­rio. Biće de­fi­ni­san o­bra­zac kal­ku­la­ci­ je ko­ji pri­hva­ta po­dat­ke iz pro­zva­nog sce­na­ri­ja;

U­prav­lja­nje sce­na­ri­jima Treći ni­vo o­bra­de ula­znih po­da­ta­ka je Sce‑ nario Manager, slo­že­ni sis­tem za is­pi­ti­va­nje ve­ li­kog bro­ja pro­men­lji­vih pa­ra­me­ta­ra po­sred­ stvom u­prav­lja­nih kal­ku­la­ci­ja. Ova te­hni­ka bi mo­gla da pred­stav­lja vrhu­nac upo­tre­be moći Excel‑a kod naj­va­žni­je cilj­ne gru­pe ko­ri­sni­ka, a to su fi­nan­sij­ski ana­li­tičari i spe­ci­ja­lis­ti za pla­

april 2008

PC

45

PC SPECIJALNI DODATAK

po­da­ci u tom o­bras­cu se re­fe­ren­ci­ra­ju u for­mu­la­ ma pro­računa. Svi sce­na­ ri­ji se čuva­ju kao deo ra­ dnog lis­ta, a nji­ma u­prav­ lja Scenario Manager; sce­ na­ri­ji se uvek mo­gu do­da­ va­ti i bri­sa­ti, a ko­ri­sni­ci čak mo­gu da ra­zme­nju­ju ra­zne sce­na­ri­je i pri­dru­ žu­ju ih svo­jim ma­tičnim kal­ku­la­ci­ja­ma. Po­gle­daj­te si­tu­aci­ju na sli­ci: re­ci­mo da vo­di­te je­dan res­to­ran i da pra­vi­ te kal­ku­la­ci­je ra­znih ban­ke­ta ko­je pov­re­me­no ugo­va­ra­te. Po­što pos­to­je pri­li­ke ka­da ima­te vi­ še za­hte­va za is­ti ter­min, vi že­li­te da is­pi­ta­te ko­ ji po­sao vam se naj­vi­še is­pla­ti; ana­li­zi­raćete četi­ ri po­sla (dve ta­be­le u gor­njim re­do­vi­ma ne mo­ ra­ju da bu­du na ra­dnom lis­tu, tu su sa­mo zbog ilus­tra­ci­je). Kal­ku­la­ci­ja ima fik­sne ula­zne vre­ dnos­ti (ce­nov­nik) i pet pro­men­lji­vih gru­pa po­ da­ta­ka ko­ji čine pa­ra­me­tre po­sla. Prva ta­be­la u kal­ku­la­ci­ji pri­hva­ta pro­men­lji­ve ula­zne po­dat­ ke i tu slo­bo­dno mo­že­te uno­si­ti ne­ke vre­dnos­ti. Scenario Manager će na vaš za­htev upu­ti­ti ra­ni­ je pri­prem­lje­ne po­dat­ke na is­to mes­to. Zbog ka­ sni­je po­tre­be, ćeli­je te ta­be­le su ime­no­va­ne. For­mi­raćemo pet sce­na­ri­ja: je­dan pro­to­ tip, ko­ji pred­stav­lja glav­ni upo­re­dni po­ka­za­telj, i četi­ri sce­na­ri­ja za po­slo­ve ko­ji se ugo­va­ra­ju. Sce­na­rio ćete for­mi­ra­ti po­zi­vom di­ja­lo­ga Da‑ ta > Data Tools > What‑If Analysis > Scenar‑ io Manager. U di­ja­lo­gu se na­la­zi lis­ta pos­to­jećih sce­na­ri­ja i tas­te­ri za nji­ho­vu kon­tro­lu. Kli­kom na Add do­da­je­te no­vi sce­na­rio: daj­ te mu ime i re­fe­ren­ci­raj­te ćeli­je ra­dnog lis­ta ko­je tre­ba da se pro­ me­ne nje­go­vim po­zi­vom. U po­ lju ko­men­ta­ra se po­jav­lju­ju po­ da­ci o auto­ru sce­na­ri­ja, a mo­že se i do­da­ti ne­ki tekst kao ko­men­

46

PC

april 2008

tar. Po­tvrdom o­tva­ra­nja, do­bi­ja­te dru­gi di­ja­log Scenario Values: u po­lja, ko­jih mo­že bi­ti naj­vi­ še 32, tre­ba da upi­še­te vre­dnos­ti pa­ra­me­ta­ra. Ako su obe­le­že­ne cilj­ne ćeli­je već sa­drža­le ne­ke vre­dnos­ti, one će se po­ja­vi­ti u po­lji­ma di­ja­lo­ga. Unos vre­dnos­ti zav­rši­te kli­kom na du­gme Add. Ako ka­sni­je bu­de po­tre­bno da i­zme­ni­te pa­ra­me­ tre ne­kog sce­na­ri­ja, obe­le­ži­te ga u o­knu sa spis­ kom, pa kli­kni­te na Edit. Du­gme Tas­ter Merge se ko­ris­ti za ko­pi­ra­nje sce­na­ri­ja iz dru­gih ra­ dnih lis­to­va ili ra­dnih sve­za­ka; ako je pri for­mi­ ra­nju bi­la u­ključena op­ci­ja Prevent Changes, sce­ na­ri­ja dru­gih ko­ri­sni­ka nećete moći da me­nja­te. Sce­na­rio se upućuje na ra­dni list ta­ko što ćete ga obe­le­ži­ti i kli­knu­ti na du­gme Show u di­ ja­lo­gu Scenario Manager; cilj­na po­lja će o­dmah bi­ti po­pu­nje­na tim vre­dnos­ti­ma. Prva do­bit je u to­me što te po­dat­ke mo­že­te upo­tre­bi­ti kao po­ la­zi­šte za ne­ke ma­nje i­zme­ne u o­dno­su na po­la­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

PivotTable je pri­lično je­dnos­tav­na i mo­žda će bi­ ti po­tre­bno da ma­lo sre­di­te o­blik is­pi­sa bro­je­va. Međutim, ovaj o­blik je po­se­bno pri­kla­dan ako po­re­di­te sce­na­ri­ja vi­še auto­ra: u zo­ni Report Fil‑ ter biće pos­tav­ljen kri­te­ri­jum oda­bi­ra po­je­di­nih auto­ra ula­znih sce­na­ri­ja, što mo­že bi­ti pri­me­ren o­blik i­zve­šta­ja ra­da veće gru­pe ana­li­tičara.

zne po­dat­ke. No, pra­vi do­bi­tak tek sle­di: po­da­ci iz svih sce­na­ri­ja mo­gu po­slu­ži­ti kao po­la­zi­šte za je­dan su­mar­ni list ili i­zve­de­nu ta­be­lu, što su dva o­bli­ka re­ka­pi­tu­la­ci­je: ove op­ci­je se nu­de ko­man­ dom Summary. Biće o­tvo­ren di­ja­log u ko­me bi­ ra­te va­ri­jan­tu i­zve­šta­ja. Pri­de, pro­gram će po­ku­ ša­ti (i ve­ro­va­tno us­pe­ti) da pro­nađe a­dre­su kraj­ nje za­vi­sne ćeli­je u o­dno­su na po­dat­ke ko­ji se me­nja­ju sce­na­ri­ji­ma; to je kraj­nji re­zul­tat kal­ku­ la­ci­je i, za­pra­vo, ključna vre­dnost zbog ko­je ste uop­šte kre­nu­li u upo­re­dnu ana­li­zu kal­ku­la­ci­ja ovom alat­kom. U ovom slučaju, to je po­da­tak o bru­to za­ra­di; sva­ka­ko pro­ve­ri­te da li je pro­gram oda­brao is­prav­nu ćeli­ju, pa in­ter­ve­ni­ši­te ako je to po­tre­bno.

Na ovom mes­tu ćemo sa­mo po­me­nu­ti ul­ti­ ma­tiv­nu ana­li­tičku alat­ku ko­ja pred­stav­lja vrhu­ nac moći Excel‑a. To je Solver („re­ša­vač“), sis­tem za naj­slo­že­ni­je o­bli­ke What‑If ana­li­ze i op­ti­mi­za­ ci­ju pro­ble­ma sa do 200 ula­znih pa­ra­me­ta­ra. Ide­ ja ove alat­ke je u dos­ti­za­nju op­ti­mal­nih vre­dnos­ti

Ra­dni lis­to­vi ko­ji pro­izi­la­ze kao re­zul­tat ove „kam­pa­nje“ da­lje su ras­po­lo­ži­vi da ih ko­ris­ te na uobičaje­ni način. U su­mar­noj lis­ti, u ko­lo­ ni Changing Cells, tj. Result Cells vi­di­te ime­na ćeli­ja: to je bio ce­lis­ho­dan ra­zlog da te ćeli­je ime­ nu­je­te (osim što ćete ta­ko pri­de olak­ša­ti pi­sa­nje for­mu­la u kal­ku­la­ci­ji); da to nis­te učini­li, u ta­ be­li Scenario Summary bis­te vi­de­li sa­mo a­dre­ se ćeli­ja, što baš i ni­je pri­me­ren tekst za i­zve­šta­ je po­put ovog. I­zve­de­na ta­be­la na lis­tu Scenario

na o­sno­vu za­da­tih o­gra­ničenja (fik­sne ula­zne ve­ ličine, ra­zne ne­pro­men­lji­ve vre­dnos­ti, „us­ka gr­ la“) i ni­za pa­ra­me­tar­skih ve­ličina ko­je se mo­gu me­nja­ti – to mo­gu bi­ti vre­dnos­ti, ali i oda­bra­ne me­to­de ko­ji­ma će slo­že­ni ma­te­ma­tički mo­del bi­ ti po­dvrgnut. Ti­me de­fi­ni­še­te mo­del pro­ble­ma i na­la­že­te dos­ti­za­nje op­ti­mal­ne vre­dnos­ti (mo­ gući mak­si­mum, mi­ni­mum ili una­pred za­da­ta vre­dnost). Re­zul­tat mo­že da se sačuva na re­zul­tu­ jućem ra­dnom lis­tu ili kao po­se­bni sce­na­rio.

Sol­ver

april 2008

PC

47

PC SPECIJALNI DODATAK

Pro­gram­ski do­da­tak (Add‑In) je pro­gra­ mi­ra­ni za­vi­sni mo­dul ko­ji slu­ži za pro­ši­re­nje fun­kci­onal­nos­ti o­snov­nog pro­gra­ma. Uz Ex‑ cel 2007 do­la­zi ne­ko­li­ko ta­kvih mo­du­la; Solver smo u­pra­vo po­me­nu­li, a ima ih još ne­ko­li­ko. Ta­

lis­ti pri dnu oda­be­re­te Manage: Excel Add‑Ins i kli­kne­te na du­gme Go. Uko­li­ko je spi­sak u di­ja­ lo­gu pra­zan, a u sle­dećim opi­si­ma nađete ne­ki do­da­tak ko­ji vas in­te­re­su­je, po­kre­ni­te in­sta­la­ci­ ju sis­te­ma Microsoft Office 2007 u re­ži­mu o­drža­ va­nja, oda­be­ri­te op­ci­ju za do­da­va­nje ili u­kla­nja­ nje fun­kci­ja, pa u gru­pi Microsoft Office Excel o­tvo­ri­te gru­pu Add‑Ins i oda­be­ri­te je­dan ili vi­še do­da­ta­ka za po­kre­ta­nje sa računa­ra. Na kra­ju, u di­ja­lo­gu za do­da­va­nje pro­gram­skih do­da­ta­ka u­ključite one ko­je že­li­te i oni će o­dmah bi­ti fun­ kci­onal­ni u va­šem Excel‑u. Uobičaje­no je da in­ sta­la­ci­ja pro­gram­skog do­dat­ka do­da no­vu stav­ ku u glav­nu tra­ku, pa po­tra­ži­te no­ve ko­man­de na tom mes­tu; mo­guće no­ve gru­pe su Formulas > Solutions i Data > Analysis. Analysis ToolPak je do­da­tni skup alat­ki za Excel na po­lju na­pre­dnih pri­me­na u sta­tis­ti­ci. Ne­ka­da je ovaj do­da­tak tre­ba­lo an­ga­žo­va­ti ka­ko bis­te do­bi­li ne­ke ko­ri­sne no­ve fun­kci­je u ra­znim gru­pa­ma (npr CON­VERT, RAN­DBETWEEN,

kođe, do­bro je da naučite da ba­ra­ta­te pro­gram­ skim do­da­ci­ma, jer po­ne­kad ne­ka ne­za­vi­sna re­ še­nja mo­gu doći u ovom o­bli­ku i vi zbog to­ga tre­ba da zna­te ka­ko da ih an­ga­žu­je­te. Pri­lo­že­ni pro­gram­ski do­da­ci, ako su in­sta­li­ ra­ni, na počet­ku ra­da Excel‑a ni­su ak­tiv­ni. Pro­ve­ ri­te ko­ji su tre­nu­tno ras­po­lo­ži­vi: to ćete učini­ti u di­ja­lo­gu Add‑Ins ko­ji ćete o­tvo­ri­ti ka­da u pa­ne­ lu Office > Excel Options > Add‑Ins u pa­da­jućoj

NETWOR­KDAYS, ce­la gru­pa Engineering, itd); srećom, te fun­kci­je su ko­načno pro­mo­vi­sa­ne u o­snov­ni skup, pa su one sa­da uvek ak­tiv­ne. Po u­ključenju ovog do­dat­ka, po­zo­vi­te di­ja­log Data > Analysis > Data Analysis: tu ćete za­teći skup od dva­de­se­tak na­pre­dnih sta­tis­tičkih me­to­da ra­ znih vrsta: Fu­ri­je­ova ana­li­za, ko­va­ri­jan­sa i ko­ re­la­ci­ja, T‑test i Z‑test, ra­zne me­to­de uzor­ko­va­ nja, itd. Za­nim­ljiv je spe­ci­jal­ni ge­ne­ra­tor ko­lek­

Ako vas in­te­re­su­je šta sve mo­že pos­tići ovim pro­gram­skim do­dat­kom (a mo­že­te mno­go!), u­ključite ga na način pi­san u sle­dećem odelj­ku, pa po­tra­ži­te na dis­ku da­to­te­ku pri­me­ra po ime­nu SOL­VSAMP.XLS; ako je da­to­te­ka in­sta­li­ra­na, pro­ naći ćete je u fas­ci­kli \Pro­gram Fi­les\Mi­cro­soft O­ffi­ce\O­FFI­CE12\Sam­ples\. U toj ra­dnoj sves­ ci ćete za­teći pos­tav­ke i o­bja­šnje­nja ne­ko­li­ko ti­ pičnih pos­tav­ki eko­nom­skih i in­že­njer­skih pro­ ble­ma ko­je Solver us­pe­šno re­ša­va. A da­lje oda­tle mo­že­te po­la­ko i sa­mi, jer se sva­ka­ko is­pla­ti da se is­ku­ša­te u kre­ira­nju mo­de­la za na­la­že­nje mak­si­ mal­ne za­ra­de, naj­ma­njeg tro­ška, tačnog sas­ta­va re­cep­tu­re, op­ti­mal­nog ra­da ma­ši­ne...

Pro­gram­ski do­daci

48

PC

april 2008

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ci­ja pse­udo­slučaj­nih bro­je­va po se­dam me­to­da slučaj­nos­ti. Sva­ka kom­po­nen­ta ove ba­te­ri­je ala­ ta se pri­ka­zu­je kao di­ja­log za de­fi­ni­sa­nje pa­ra­ me­ta­ra. Da bis­te efi­ka­sno ko­ris­ti­li ovaj sis­tem, sva­ka­ko je po­tre­bno da ras­po­la­že­te do­volj­nim po­zna­va­njem sta­tis­ti­ke. U prvom de­lu smo već go­vo­ri­li o fun­kci­ ji SU­MIF, čija na­me­na je da sa­be­re deo po­da­ta­

li­te da se po­la­zna vre­dnost sva­kog kri­te­ri­ju­ma i re­zul­tat nađu u po­se­bnim ćeli­ja­ma; u dru­gom slučaju, do­bićete svo­jev­rsnu ma­lu kon­trol­nu ta­ be­lu u ko­joj i­zme­nom vre­dnos­ti ne­kog kri­te­ri­ju­ ma do­bi­ja­te no­vi re­zul­tat. Lookup Wizard (čaro­bnjak za pro­na­la­že­ nje) je do­da­tak ko­ji ra­di pri­lično na­lik čaro­bnja­ ku za u­slov­no sa­bi­ra­nje. Ka­da ima­te ne­ku ta­be­

ka iz ne­ke lis­te na o­sno­vu je­dnog kri­te­ri­ju­ma. Uko­li­ko bi bi­lo po­tre­bno da i­zve­de­te fun­kci­ju ko­ja tre­ba da za­do­vo­lji vi­še od je­dnog u­slo­va, taj po­sao ne bi bio lak. U po­moć pris­kače pro­ gram­ski do­da­tak Conditional Sum Wizard ko­ji an­ga­žu­je­te ko­man­dom Formulas > Solutions > Conditional Sum. Čaro­bnjak za u­slov­no sa­bi­ra­ nje će vas pro­ves­ti kroz ko­ra­ke u ko­ji­ma de­fi­ni­ še­te op­seg lis­te i kri­te­ri­ju­me ko­ji o­pre­de­lju­ju ne­ ki u­slov­ni zbir. U po­sle­dnjem ko­ra­ku tre­ba da o­dlučite da li vam je po­tre­ban pros­ti zbir ili že­

lu čija za­glav­lja se na­la­ze i le­vo i i­znad de­la po­ da­ta­ka, for­mi­raćete ma­le­nu ta­be­lu od tri ćeli­je (naj­bo­lje je da to bu­du tri uzas­to­pne ćeli­je u je­ dnom re­du) u ko­joj će prve dve sa­drža­ti kri­te­ri­ ju­me, a treća će sa­drža­ti vre­dnost u pre­se­ku re­ da i ko­lo­ne ko­ji su o­dređeni kri­te­ri­ju­mi­ma. Re­ zul­ta­ti ova dva čaro­bnja­ka su stan­dar­dne for­mu­ le (do­du­še, u po­se­bnoj i­zved­bi, tzv. array fun­ kci­je), pa po zav­rše­nom po­slu mo­že­te is­ključiti pro­gram­ske do­dat­ke bez bo­ja­zni da ćete i­zgu­bi­ ti i­zve­de­ne re­zul­ta­te.

april 2008

PC

49

PC SPECIJALNI DODATAK

Po­de­ša­va­nja Excel‑a

O

d svih stan­dar­dnih Office pro­gra­ma, Excel je na­jo­se­tlji­vi­ji na ra­zna po­de­ ša­va­nja ko­ja mo­že­te pro­me­ni­ti. Tih de­ta­lja ima po­pri­lično mno­go, a na njih mo­že­te uti­ca­ti na ra­znim mes­ti­ma. Upućuje­mo vas sa­mo na ne­ ke od naj­va­žni­jih po­se­bnos­ti. Bi­tno je da zna­te da bis­te ne­ukim me­nja­njem ne­kih op­ci­ja mo­gli na­ru­ši­ti fun­kci­onal­nost ra­da pro­gra­ma, a pos­ to­je čak i op­ci­je ko­je bi mo­gle da na­ru­še va­lja­ nost po­da­ta­ka. Ne­ka po­de­ša­va­nja mo­gu da se pos­ta­ve kao po­ dra­zu­me­va­na, uz op­ ci­ju da im priv­re­me­ no me­nja­te svoj­stvo ko­man­dom u glav­ noj tra­ci. Zbog to­ga, u­svo­ji­te sle­deće pra­vi­ lo: ako nis­te pot­pu­no si­gur­ni ka­kvo je dej­ stvo ne­kog po­de­ša­va­ nja, bo­lje je da ga ne me­nja­te; a ako ek­spe­ri­men­ti­še­te, za­pi­ši­te šta ste ura­di­li, ka­ko bis­te ume­li da vra­ti­te na sta­ro ako ne­što kre­ne po zlu. Sa tim na umu, o­tva­ra­mo di­ ja­log Office > Excel Options i za­počinje­mo ma­lu še­tnju kroz ne­ke za­nim­lji­ve op­ci­je. Gru­pa Popular > When Creating new work‑ books sa­drži op­ci­je za pro­me­nu po­dra­zu­me­va­ nog fon­ta, ini­ci­jal­nog pri­ka­za i bro­ja ra­dnih lis­to­ va u svim no­vim ra­dnim sves­ka­ma. Ove op­ci­je neće pro­me­ni­ti pri­ka­ze u već sačuva­nim ra­dnim sves­ka­ma. Pod­sećamo vas da se na ovom pa­ne­lu na­la­zi i pris­tup di­ja­lo­gu Custom Lists, gde mo­že­ te ure­di­ti sve na­men­ske lis­te ko­je su pri­kla­dne za auto­mat­sku po­pu­nu i pri­la­gođeno sor­ti­ra­nje. Gru­pa Formulas je na­me­nje­na kon­tro­li po­ na­ša­nja pro­gra­ma u to­ku i­zračuna­va­nja. Ako do­mi­nan­tno ra­di­te sa o­grom­nim ta­be­la­ma ko­je sa­drže značajan broj for­mu­la (po­go­to­vo ako su pri­su­tni slo­že­ni sta­tis­tički mo­de­li), mo­že­te o­dre­ di­ti da se auto­mat­sko pre­računa­va­nje po­dra­zu­

50

PC

april 2008

me­va­no ne obav­lja. Na­ime, pre­račun ra­dnog lis­ ta se spro­vo­di sva­ki put kad i­zme­ni­te bi­lo ko­ju ćeli­ju; to bi u slučaju op­te­rećenog sa­drža­ja mo­ glo da iza­zo­ve stal­ne zas­to­je. Ako is­ključite tu op­ci­ju i­zbo­rom op­ci­je Ma­nu­al, ka­sni­je uvek mo­ že­te na­lo­ži­ti ručno pre­računa­va­nje ra­dne sves­ ke pri­tis­kom na tas­ter F9; sa­mo ra­dni list ćete o­sve­ži­ti prečicom Shift+F9. Dru­ga op­ci­ja Au‑ tomatic except for data tables is­ključuje sa­mo

i­zračuna­va­nje auto­mat­skog pro­računa pri pro­ me­ni pa­ra­me­ta­ra u What‑If ana­li­za­ma. Inače, po­dra­zu­me­va­ne op­ci­je pre­računa­va­nja mo­že­te i priv­re­me­no (lokalno) me­nja­ti u ra­dnoj sves­ci ako bu­de­te ko­ris­ti­li ko­man­de u gru­pi Formulas > Calculation. Na de­snoj stra­ni gru­pe u pa­ne­lu se na­la­ze op­ci­je za de­fi­ni­sa­nje ite­ra­tiv­nih pro­ce­ sa; ovim mo­že­te po­zi­tiv­no uti­ca­ti na brzi­nu (ali ne­ga­tiv­no na pre­ci­znost) pro­računa u slo­že­nim sta­tis­tičkim o­bra­da­ma. Gru­pa Error checking rules pri dnu pa­ne­la Formulas sa­drži de­vet op­ci­ja na o­sno­vu ko­jih pro­gram re­agu­je po­se­bnim (po­dra­zu­me­va­no ze­ le­nim) in­di­ka­to­rom u u­glu i pa­me­tnom o­zna­ kom sa opi­som po­ten­ci­jal­ne gre­ške ili ne­kon­zis­ ten­tnog sa­drža­ja. Na­rav­no, to će fun­kci­oni­sa­ti ako ste za­drža­li op­ci­ju Enable background error checking u­ključenom. Iako vam se mo­že učini­ti da ste is­kus­tvom pre­va­zi­šli po­tre­bu da bu­de­te upo­zo­ra­va­ni o sva­koj si­tni­ci, po­ne­kad baš si­tni­

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

ce mo­gu da iza­zo­vu gla­vo­bo­lju, jer je te­ško u­hva­ ti­ti gre­šku ili, još go­re, ni ne pri­mećuje­te da gre­ ška pos­to­ji. In­for­ma­ci­je o gre­šci su pri­me­tne, ali ni­su in­va­ziv­ne, pa ćete naučiti da ne re­agu­je­te na njih u tre­nu­ci­ma kad po­u­zda­no zna­te za­što se po­jav­lju­ju. Kraj­nja po­uka je da mo­že­te da se o­slo­ni­te na pri­lično una­pređenu he­uris­ti­ku ko­ ju pro­gram is­po­lja­va u in­te­rak­ci­ji sa va­ma. Glav­na op­ci­ja u gru­pi Save je ona o ko­joj smo već go­vo­ri­li: i­zbor po­dra­zu­me­va­nog for­ma­ ta ra­dne sves­ke pri čuva­nju. O­dre­di­te op­ti­mal­ni po­dra­zu­me­va­ni in­ter­val za čuva­nje po­da­ta­ka po­tre­bnih za opo­ra­vak u slučaju pa­da sis­te­ma (nes­ta­nak stru­je, za­glav­lji­va­nje pro­gra­ma, itd). Ako va­ša tre­nu­tna ra­dna sves­ka pre­du­go čuva te po­dat­ke, mo­že­te na­lo­ži­ti da se u njoj ti po­da­ ci ne čuva­ju: u­ključite po­lje za po­tvrdu Disable AutoRecover for this workbook only. Gru­pa po­de­ša­va­nja Advanced je ve­li­ka, ali sa­drži va­žne i po­ten­ci­jal­no ris­kan­tne op­ci­je; ov­ de ne­moj­te ni­šta me­nja­ti bez po­se­bne pre­po­ru­ ke i va­lja­nog ra­zlo­ga. Je­dna od uobičaje­nih gre­

ša­ka je po­riv ko­ri­sni­ka da u­ključe po­lje Auto‑ matically insert a decimal point, mi­sleći da će ta­ ko for­si­ra­ti dve ci­fre u is­pi­su bro­je­va. To ni­je na­ me­nje­no o­bli­ko­va­nju, već uno­su. Ako ste de­fi­ ni­sa­li dve de­ci­ma­le, pa une­se­te 1, za­pra­vo ćete za­pi­sa­ti broj 0,01; mo­ra­te uku­ca­ti 100 da bis­te

une­li broj 1. To je na­me­nje­no ma­sov­nom uno­su bro­je­va u „re­ži­mu ka­se“. U is­toj gru­pi, vi­dećete i no­vu op­ci­ju Alert the user when... ko­ja slu­ži za even­tu­al­no upo­zo­ra­va­nje ko­ri­sni­ka ka­da je ve­ oma du­ga ope­ra­ci­ja u pri­pre­mi. Mo­že­te po­de­ si­ti ko­li­ki je kri­tični broj ćeli­ja ko­je se me­nja­ju (ili bar čita­ju); po­dra­zu­me­va­ni broj od oko 33,5 mi­li­ona de­lu­je ve­li­ko, ali mo­žda i ni­je ta­ko. Taj broj po­većaj­te (ma­nje ose­tlji­vo) ili sma­nji­te (ose­ tlji­vi­je; do­bro za sla­bi­je računa­re) na o­sno­vu is­ kus­tva, ako to uop­šte bu­de po­tre­bno. U vi­še nav­ra­ta, počev od uvo­dnog pri­ručni­ ka o op­štim oso­bi­na­ma sis­te­ma Microsoft Of‑ fice 2007, upo­zo­ra­va­li smo na to da je va­žno da re­gi­onal­na po­de­ša­va­nja va­še plat­for­me bu­ du va­lja­no pos­tav­lje­na, ka­ko bi ceo Office ra­dio po je­zičkim i gra­ma­tičkim nor­ma­ma na­šeg po­ dne­blja. Ako zbog to­ga ima­te pro­ble­ma ra­deći u ne­koj ra­dnoj sves­ci čije uput­stvo je na stra­ nom je­zi­ku, mo­že­te priv­re­me­no is­ključiti op­ ci­ju Use system separators, pa de­fi­ni­sa­ti dru­ge zna­ko­ve za ra­zdva­ja­nje de­ci­ma­la i kla­sa bro­je­ va; međutim, pre­os­ta­je pi­ta­nje se­pa­ ra­to­ra u for­mu­la­ma (za­rez po pos­ tav­ka­ma na en­gles­kom, a tačka‑za­ rez na srpskom), pa vam sa­ve­tu­je­ mo da se ipak po­tru­di­te i drži­te se sis­tem­skih op­ci­ja. Sa­držaj ra­dnih sve­za­ka ko­je do­la­ze sa dru­gačije po­ de­še­nih sis­te­ma je uvek be­zbe­dan, za­to što će ključne o­zna­ke bi­ti auto­ mat­ski us­klađene sa lo­kal­nim po­de­ ša­va­nji­ma ka­da ih o­tvo­ri­te. Pos­to­je tri gru­pe po­de­ša­va­nja za pri­kaz u pa­ne­lu Advanced: Dis‑ play se o­dno­si na ceo pro­gram, Display options for this workbook za ak­tiv­nu ra­dnu sves­ku, a Display options for this worksheet za ak­tiv­ni ra­dni list. Mno­ge od tih op­ci­ja su be­zo­pa­sne, a zgo­dne da na­men­ski pre­ure­di­te ne­ke de­ta­lje pri­ ka­za. Međutim, mo­že is­pas­ti i kom­pli­ka­ci­ja ako ne pri­pa­zi­te: re­ci­mo, ako oda­be­re­te da se po­dra­ zu­me­va­no ne vi­de ni ko­men­ta­ri ni nji­ho­vi in­di­ ka­to­ri, mo­žda nećete bi­ti u pri­li­ci da pri­me­ti­te april 2008

PC

51

PC SPECIJALNI DODATAK

ka­ko u ne­koj ćeli­ji ra­dne sves­ke ko­ju ste do­bi­li pos­to­ji ko­men­tar; šta­vi­še, ta­da ko­men­tar ne bis­ te vi­de­li ni kad bis­te pri­ne­li po­ka­zi­vač mi­ša ćeli­ ji sa ko­men­ta­rom; je­di­ni način ta­da je da is­ko­ ris­ti­te ko­man­du Review > Comments > Show All Comments, što će opo­zva­ti dej­stvo tog po­de­ ša­va­nja. Dru­gim rečima, ne­moj­te bi­ra­ti sa­kri­va­ nje in­di­ka­to­ra ko­men­ta­ra. U glav­nom pa­ne­lu za­tim siđite do gru­pe po­de­ša­va­nja Formulas: ov­de mo­že­te u­prav­lja­ti op­ci­jom ra­da pro­ce­so­ra u vi­še ni­ti, pa i de­fi­ni­sa­ ti ko­li­ko je­zga­ra (od pre­po­zna­tih) ćete do­pus­ti­ ti Excel‑u da ko­ris­ti. Re­ci­mo, ako ko­ris­ti­te quad core pro­ce­sor, a op­te­re­ti­li ste sis­tem ra­znim dru­ gim po­slo­vi­ma, mo­že­te o­gra­ničiti Excel da ko­ ris­ti sa­mo dva je­zgra, što je sa­svim do­volj­no. U ne­po­sre­dno sle­dećoj gru­pi When calculating this workbook mo­že­te naći op­ci­je za te­kuću ra­ dnu sves­ku; ako ste do­bi­li ne­ku ra­dnu sves­ku sa Mac plat­for­me, mo­žda će bi­ti po­tre­bno da u­ključite op­ci­ju Use 1904 date system; na­ime, iz ne­kog bi­zar­nog ra­zlo­ga, Ap­ple računa­ri računa­ ju „početak vre­me­na“ tek od 1904. go­di­ne, što za po­sle­di­cu ima ne­usa­gla­še­nost u da­tu­mi­ma u ra­dnim sves­ka­ma (pos­to­ji Microsoft Office i za Mac plat­for­me). No­vost u Excel‑u 2007 je u to­me što ovo mo­že­te da po­de­si­te is­ključivo na ra­dnu sves­ku u ko­joj je to po­tre­bno, što je pa­ me­tan i­zbor auto­ra pro­gra­ma. Ma­la je ve­ro­va­t­ noća da vam to za­tre­ba, ali ni­je zgo­reg da zna­ te da je mo­guće. Gru­pa General u pa­ne­lu Advanced sa­drži ne­ke za­nim­lji­ve op­ci­je in­te­rak­ci­je ko­ri­sni­ka i pro­gra­ma, po­put vi­zu­el­ne i zvučne pov­ra­tne in­for­ma­ci­je to­kom i­zvrše­nja ra­znih ope­ra­ci­ja. Međutim, ov­de vam skrećemo pa­žnju na po­se­ bnu op­ci­ju ko­ja je pri­kla­dna ka­da ste tre­nu­tno u ne­kom većem po­slu ko­ji po­dra­zu­me­va si­mul­

52

PC

april 2008

ta­ni rad u vi­še ra­dnih sve­za­ka. Or­ga­ni­zuj­te sve te ra­dne sves­ke u je­dan po­se­ban fol­der, a za­tim u po­lje At startup, open all files in upi­ši­te pu­ta­ nju do te lo­ka­ci­je na dis­ku (ili na ser­ve­ru). Ovo po­lje je, na­ža­lost, pa­siv­no, pa će bi­ti naj­lak­še da o­tvo­ri­te to mes­to u Windows Explo­re­ru i iz po­ lja pu­ta­nje is­ko­pi­ra­te i pre­ne­se­te sa­držaj u ovo po­lje. Na­kon to­ga, pri­li­kom o­tva­ra­nja pro­gra­ ma će o­dmah bi­ti o­tvo­re­ne sve ra­dne sves­ke iz tog fol­de­ra. Na­rav­no, kad zav­rši­te po­sao, i­zbri­ši­ te ili pro­me­ni­te taj po­da­tak. Ve­ro­va­tno ste se još odav­no sre­li sa gru­ pom po­de­ša­va­nja Customize u Excel‑u ili ne­ kom dru­gom pro­gra­mu sis­te­ma Office 2007 u na­me­ri da po­de­si­te sa­držaj pri­ručne tra­ke (QAT). Nećemo vam po­no­vo go­vo­ri­ti o op­štem načinu upo­tre­be ovog pa­ne­la, jer to mo­že­te pročita­ti u uvo­dnom pri­ručni­ku o za­je­dničkim oso­bi­na­ma Office pro­gra­ma. Skrećemo pa­žnju sa­mo na to da pos­to­je pri­li­ke kad bis­te do ne­ kih sta­ri­jih (da ne ka­že­mo ana­hro­nih) ko­man­ di mo­gli doći is­ključivo ta­ko što bis­te ih pro­na­ šli na du­gom spis­ku svih ko­man­di i sme­šta­njem na pri­ručnu tra­ku. Evo sa­mo je­dnog pri­me­ra: u pret­ho­dnim ver­zi­ja­ma Excel‑a, na ras­po­la­ga­nju je bi­la ko­man­da Data / Form. Ta­ko bis­te o­tvo­ri­ li pros­ti o­bra­zac ko­ji je slu­žio za kon­tro­lu lis­te: unos, pre­tra­ga, pa čak i bri­sa­nje re­do­va u lis­ti je bio pri­lično je­dnos­ta­van za­hvat u tom o­bras­cu. Da­nas pos­to­je mo­der­ni­ji načini ta­kvog ra­da, ali mo­žda vi ili va­še ko­le­ge ima­te ide­ju da bi to i da­ lje tre­ba­lo ko­ris­ti­ti. U lis­ti i­znad le­vog o­kna u pa­ ne­lu Customize bi­raj­te gru­pu All Commands, pa u o­grom­nom spis­ku (ko­ji je, srećom po­ređan abe­ce­dno) po­tra­ži­te stav­ku Form i pre­ba­ci­te je u de­sno o­kno kli­kom na du­gme Add. Pre­os­ta­je sa­mo još da o­dlučite o tačnom po­lo­ža­ju QAT ko­man­de i – to je to!

Mi­cro­soft O­ffi­ce Excel 2007 – Ana­li­tički alat no­ve ge­ne­ra­cije

Na kra­ju priče

S

ko­ro sva­ki pri­ručnik o Excel‑u – pa ta­ ko i ovo dvo­del­no i­zda­nje – trpi mu­ ku ne­do­volj­nog pros­to­ra da bi se opi­sa­le broj­ne mo­gućnos­ti i va­ri­jan­te pri­me­na o­dličnih te­hni­ ka ko­je taj pro­gram sa­drži. To va­ži čak i sad, ka­ da ovaj sa­držaj za­uzi­ma pros­tor od tri nor­mal­ na umet­ka, a spra­vi­li smo i test‑po­li­gon u vi­du ra­dne sves­ke čiji sa­držaj pra­ti tekst u ovom pri­ ručni­ku. Na­ša o­dlu­ka da do te me­re uvećamo sa­držaj svo­jev­rsni je po­klon za vas, uručen u na­ me­ri da vas po­ta­kne­mo da se za­is­ta an­ga­žu­je­te u o­sva­ja­nju taj­ni pro­gra­ma ko­ji su mno­gi na­zva­ li vrhun­cem po­nu­de na trži­štu po­slov­nih ko­ri­ sničkih a­pli­ka­ci­ja. Ni­ko i ni­ka­da neće moći da na­bro­ji sve us­pe­šne vi­do­ve pri­me­ne Excel‑a. Ali, još bi veće is­ku­še­nje bi­lo da po­ku­ša­te da opi­še­te ne­ku ne­us­pe­šnu pri­me­nu: ka­ko ras­te is­kus­tvo, ta­ko počinje­te da ra­zu­me­te ka­ko i­zja­va „Excel to ne mo­že da i­zve­de“ za­pra­vo tre­ba da gla­si „ja to još ne umem da ura­dim u Excel‑u“. Ali, ni to „ne umem“ ni­je greh: Excel je to­li­ko kom­plek­san u svom sas­ta­vu i ras­po­la­že to­li­kim bro­jem kom­bi­na­ci­ja da vam za­is­ta tre­ ba mno­go vre­me­na da sa­zna­te vi­še ne­go što bi vam mo­glo za­tre­ba­ti. Pot­pi­snik ovih re­do­ va u­pra­vo ula­zi u pe­tna­es­tu go­di­nu re­al­nog is­ kus­tva u ra­du sa Excel‑om, ali od nje­ga ni­ka­da nećete čuti i­zja­vu da zna sve o tom pro­gra­mu – to bi, pros­to, bi­lo ne­tačno! Međutim, uvek se po­ jav­lju­ju pros­to­ri za no­va is­kus­tva i za ra­zme­nu zna­nja: to­me ne­ma kra­ja. Na In­ter­ne­tu ćete pro­ naći go­mi­lu prak­tičnih pri­me­ra ka­kve ni­smo bi­li u pri­li­ci da aran­ži­ra­mo u ovim ma­lim pri­ ručni­ci­ma: je­dan od ta­kvih i­zvo­ra je i „Prak­ti­

kum na Webu“, sajt na a­dre­si www.prak­ti­kum. co.yu, čija zo­na po­svećena pro­gra­mu Excel ras­ te ne­pre­ki­dno. U pri­ručni­ku do čijeg ste kra­ja u­pra­vo do­šli naići ćete na obi­lje opi­sa ala­ta i te­hni­ka ko­ji čine pra­vu sna­gu Excel‑a. Upo­zo­ri­li smo vas na počet­ ku da ni­je bi­lo mo­gućnos­ti da opi­še­mo sve: naići ćete i na ko­man­de ko­je ni­smo opi­sa­li, sa op­ci­ja­ ma u di­ja­lo­zi­ma o ko­ji­ma ni­je bi­lo ni reči. Sad bis­te se mo­gli upi­ta­ti „a da li bi mi sve to za­is­ta ika­da za­tre­ba­lo“. Od­go­vor na to pi­ta­nje ne mo­že­ mo da vam da­mo, ali mo­že­mo da vam pre­dlo­ži­ mo da ga sa­mi nađete. Ne­moj­te odus­ta­ti, ne­go na­pre­duj­te! Upo­tre­ba na­pre­dnih ala­ta ni­je ni­ka­ kav ba­uk: je­di­na ce­na nji­ho­vog o­sva­ja­nja je i­zve­ sno vre­me pro­ve­de­no u is­pi­ti­va­nju mo­gućnos­ti i u tra­že­nju op­ti­mal­nog o­bli­ka da se kon­kre­tni po­sao naj­lak­še ura­di. Do­ka­za­no je pra­vi­lo da se to ulo­že­no vre­me ka­sni­je vi­šes­tru­ko vraća, kroz kraće vre­me o­bra­de i u vi­du kva­li­te­tni­jih re­še­nja. A ako zbi­lja ce­ni­te svo­je vre­me i te­ži­te bo­ljoj efi­ ka­snos­ti, pre­po­znaćete po­ten­ci­jal­nu do­bit od du­ bljeg po­zna­va­nja ovog sjaj­nog pro­gra­ma. Priču o pro­gra­mu Microsoft Office Ex‑ cel 2007 zav­rša­va­mo na­po­me­nom da ste pri­me­ nom pri­ručni­ka ot­kri­li tek prvi krug zna­nja o naj­po­pu­lar­ni­jem pro­gra­mu za rad u una­krsnim ta­be­la­ma. U ne­kim bu­dućim pri­ručni­ci­ma, po­ tru­dićemo se da vam opi­še­mo šta mo­že­te ra­di­ti u Excel‑u ka­da pro­gra­mi­ra­te u nje­go­vom izu­ze­ tnom pod­sis­te­mu za auto­ma­ti­za­ci­ju, a ta­kođe i ka­kve do­bi­ti os­tva­ru­je­te ka­da u­dru­ži­te sna­gu vi­ še Office pro­gra­ma o­dje­dnom i ka­da u­ključite te­ hno­lo­gi­je In­ter­ne­ta u svoj sva­ko­dnev­ni rad.

april 2008

PC

53