Srpski - Excel 2007, deo 1
April 16, 2018 | Author: DDule | Category: N/A
Short Description
Excel kako i šta raditi...
Description
#142 mart 2008 #137 / oktobar 2007
Microsoft Office Excel 2007 Unakrsne tabele na novoj radnoj površini
Dragan Grbić
PC SPECIJALNI DODATAK
P
rogrami za tabelarne proračune (spread sheet programi) predstavljaju pravo na sleđe PC tehnologije, jedno od najpopularnijih u poslovnim primenama. Oni su orijentisani pre svega na korisnike koji nisu programeri, nisu po znavaoci strogih načela koja važe prilikom gradnje baza podataka i, možda najvažnije od svega, koji nemaju previše vremena između javljanja neke po trebe i konkretnog rešenja. Evolucija spreadsheet programa tokom više od dvadeset pet godina pos tojanja je dovela do toga da raspolažemo svojev rsnim spojem slobode u organizaciji podataka i strukturnih pravila koja se lako primenjuju. Kao krajnji rezultat, angažovanje unakrsnih tabela je postalo najcelishodnije rešenje za mnoge primene, pa čak i one koje ne bismo mogli nazvati ambulan tnim – danas su to moćni programi u kojima mo žete organizovati čitave sisteme upravljanih reše nja u svom poslovanju.
Microsoft Office Excel 2007 je aktuelna ver zija najpopularnijeg spreadsheet programa dana šnjice. Istorija tog programa seže dvadesetak go dina unazad, do vremena kada su ovim podru čjem vladali neki drugi programi, a Windows je tek nastajao kao alternativna platforma sa još uvek nejasnom budućnošću. Rastuća popular nost Windows platforme i sistema Microsoft Of fice (u kome je Excel jedan od dominantnih pro grama) bila je uzajamna, barem kada je reč o po slovnim sistemima. Tokom poslednje decenije prošlog veka, kada je postalo jasno da Windows nadvladava anahrone platforme i alternativne operativne sisteme, Microsoft Office je već pos tao novi etalon za efikasan rad, a Excel (uz tekst procesor Word) vodeći program paketa. Iako je najuspešnija softverska kompanija i sa izrazito dominantnim udelom na tržištu ope rativnih sistema i programa za poslovnu upotre bu, Microsoft ne spava na lovorikama. Aktuelni sistem Microsoft Office 2007 predstavlja jedan od najvećih kvantnih skokova u istoriji prime njene računarske tehnologije: unapređenja pro grama su takva da se može govoriti čak i o ne kim novim konceptima. Excel 2007 je jedan od nosilaca te promene: brojna pojačanja i unapre
PC
mart 2008
đenja ga čine daleko snažnijim nego pre, pri če mu nema dileme da je i prethodna verzija bila vodeća u klasi; zato bi se čak moglo reći i da su aktuelne promene dramatične. Na primer, uki nuta su brojna tehnička ograničenja zbog kojih smo ranije morali da se snalazimo, dok ona da nas prevazilaze praktično sve svakodnevne po trebe. Tek primera radi, staro ograničenje od maksimalno tri kolone za sortiranje u jednom prolazu sada iznosi 64 kolone; to je svakako vi še nego što ćete vam ikada realno zatrebati. Uz malo pažnje i stečenog iskustva, spozna ćete da prvobitni koncept jednostavnosti nije narušen; vi i dalje možete koristiti Excel u trivi jalnoj ravni, ne menjajući navike. Da biste pos tigli više, dobro je da prihvatite neke preporuke koje će vam kasnije olakšati dostizanje kvalite tnih rezultata. Upravo se na toj tezi zasniva pri ručnik koji je pred vama, kao i onaj koji će usle diti iza njega u sledećem broju: sada govorimo o principima, strukturi i organizaciji podataka na radnim listovima u Excel‑u, o tipovima po dataka, povezivanju i celishodnom oblikovanju; sve to će vam omogućiti da brzo dođete na viši nivo, zaista postižući rezultate koje ranije mo žda niste umeli. Nalik paru priručnika o programu Micro soft Office Word 2007, i ovi priručnici imaju dvostruku namenu: osim što služe kao pregled principa i tehnika rada u Excel‑u 2007, obraća ju se iskusnim korisnicima koji možda okleva ju da pređu na aktuelnu verziju. Ako ste u pri lici da pređete na Excel 2007 sa starije verzije a do sada je niste iskoristili, to je čista šteta, jer brojne funkcionalne novotarije čine ovaj pro gram verovatno najuspešnijim spreadsheet pro gramom u istoriji PC platforme. Ako baš hoće te, upućujemo vam malu provokaciju: pokušaće mo da vas uverimo da se ne biste pokajali ako biste prešli na novi Excel! Pre nego što se latimo posla, sledi nekoliko napomena. Tekst u ovom priručniku se u pot punosti oslanja na sadržaj priručnika „Micro soft Office 2007, (r)evolucija korisničkog softve ra“, objavljenog u PC #134, juna 2007 – tekst će
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
te pronaći i na DVD‑ju koji prati ovaj broj ča sopisa. Čak i ako ste dugogodišnji korisnik ra čunara, ali nemate iskustva u programima siste ma Microsoft Office 2007, preporučujemo vam da najpre pročitate to štivo: zbog veoma ograni čenog prostora, ovde ne možemo da ponavlja mo mnoge tamo objašnjene detalje. Potrebno je da usvojite nove osnovne termine, da savla date osnovne principe upotrebe Office menija i glavne trake, a svakako preporučujemo da pri hvatite deset ključnih novosti na interfejsu o ko jima je tamo reč. Ne zaboravite da se informiše te o važnom pitanju novih formata datoteka, što može dovesti do izvesnih problema u kompati bilnosti i saradnji sa kolegama koji i dalje koris te starije verzije programa. Ovaj priručnik, kao i oni koji slede iza nje ga, pratiće interfejs programa Excel 2007 na en gleskom jeziku. Nemamo nameru da ulazimo u rasprave da li je bolje koristiti interfejs na engles kom ili na srpskom jeziku; lokalizovani Office 2007 svakako takođe spada u domen našeg delo vanja, pa ćemo se tom obliku radne površine sva kako primereno posvetiti drugom prilikom.
Dok budete listali odeljke ovog priručni ka, znajte da nećete mnogo postići prostim čita njem; potrebno je da isprobate korake koje opisu jemo. Od vas očekujemo pravu inicijativu šireg gledanja: dok budete probali sve o čemu čitate, nemojte se ustručavati da odvojite minut više u pokušaju da isprobate dejstvo neke komande, pa i onih opcija o kojima ovde nema reči, oslanjaju ći se na sistem pomoći ili na intuiciju. Takav na čin je nezamenljiv u procesu sticanja iskustva. I konačno, blagovremena reč izvinjenja: Ex cel 2007 je jedan od najkompleksnijih korisnič kih programa u istoriji PC platforme. Razuđe nost skoro svake alatke kojom taj program raspo laže čini sklapanje ovog priručnika izuzetno te škim, zato što je nemoguće sve smestiti u ovako mali prostor. Iz tog razloga, ovom prilikom smo saželi sadržaj na nužni izbor najvažnijih tema ko je čine osnovnu upotrebu programa; u sledećem izdanju ćemo govoriti o najvažnijim naprednim tehnikama analize sadržaja na radnim listovima. A ako budete poželeli knjigu od 800 stranica koja govori samo o Excel‑u do krajnjih detalja, recite nam to – možemo je pripremiti za vas.
Radna površina i prvi koraci
K
ada pokrenete Excel, pred vama će se na ći prazan prostor u obliku mreže polja. Ako ste potpuni početnik, to bi moglo da vas zbu ni, ali sve je jednostavnije nego što biste možda po mislili u prvi mah. Naime, pogledom u taj prazni prostor upravo ste se sreli sa prvim i možda najva žnijim načelom spreadsheet programa: potpuno ste slobodni da organizujete informacije i obrađujete ih na način koji odgovara svakoj vašoj zamisli.
Radna površina programa
Prostor za rad u Excel‑u je organizovan u vidu radne sveske (workbook) koja je organizo vana kao skup radnih listova (worksheets). Ra dni listovi su jednoznačno imenovani. Kada se otvori nova radna sveska, ona podrazumevano ima tri radna lista, što možete promeniti: dozvo
ljeno je da dodajete i brišete radne listove, me njate im imena i položaj u odnosu na druge lis tove, time prilagođavajući radnu svesku potre bama posla. Maksimalni broj radnih listova je ograničen jedino memorijom računara. Radni list u Excel‑u je površina izdeljena na 1.048.576 redova (levo zaglavlje sa brojevi ma) i 16.384 kolone (gornje zaglavlje označe no slovima). Ove dimenzije su drastično uve ćane u odnosu na prethodne verzije Excel‑a (65536×256); iako u svakodnevnom radu zna čajno prevazilaze redovnu upotrebu, postoje ne ke celishodne namene (retke, ali realne u prak si) koje toliki prostor ponekad čine potrebnim. Osnovni element radnog lista se zove ćeli ja. Svaka ćelija ima svoju adresu, tj. koordinate prema koloni, redu i pripadnosti radnom listu, mart 2008
PC
PC SPECIJALNI DODATAK
što je čini jednoznačnom u celoj radnoj svesci. Najčešće, jedna ćelija je obeležena podebljanim okvirom i pastelno obojenim zaglavljima: to je oznaka aktivne ćelije, one u koju bi bio započet upis ako biste u tom trenutku počeli da kucate na tastaturi. Ćelija je osnovna jedinica unosa, a u nju se može uneti različit sadržaj. To može bi ti običan tekst ili broj koji se ispisuje sa decima lama ili bez njih, novčani iznos sa oznakom va lute, datum u određenom obliku ispisa, itd. Po sebni oblik sadržaja je formula – to je izraz ili funkcija kojom se izračunava neki rezultat; ti oblici nisu ograničeni na prostu aritmetiku ili rad samo sa brojevima, nego postoji izuzetno širok spektar mogućnosti. Ćeliji ili njenom sa držaju možete menjati razna svojstva alatkama za oblikovanje, ali možete upravljati i njenim po našanjem (vidljivost, pravilo valjanosti, pravo promene, itd). Mnogobrojnim kombinacijama svih ovih elemenata, bilo da ih sprovodite sami ili to za vaš račun izvodi neka alatka u progra mu, vi prosleđujete svoje zamisli u neki oblik obrade podataka.
PC
mart 2008
Excel 2007 je jedan od programa sa no vom radnom površinom koja je zasnovana na glavnoj traci (ribbon), a sadrži sedam ili osam osnovnih kartica. To nije jedina novost na ra dnoj površini: ima ih više, a mnoge se ponašaju suptilno, pa možda ne možete u prvi mah da ih uočite. Najpre, obratite pažnju na tanku dvodel nu traku koja se nalazi između glavne trake ko mandi i područja radnog lista. To područje nije novo: na levoj strani, vidite manje polje koje se naziva polje za imena; ono služi za prikaz adre se aktivne ćelije ili imenovanih opsega (više o to me kasnije). Veće polje na desnoj strani se nazi va polje za unos; možete ga koristiti za upis sa držaja u aktivnu ćeliju, mada je danas mnogo če šći slučaj da se sadržaj upisuje direktno u ćeliju. Osim toga, polje za unos uvek prikazuje upisani sadržaj aktivne ćelije (broj, tekst, formulu, itd); razlika je u tome što u ćeliji podrazumevano vi dite oblikovani rezultat. Novost je u tome što možete povlačiti razdelnik ta dva polja ulevo ili udesno, podešavajući tako raspoloživi prostor u cilju bolje vidljivosti ispisanih sadržaja. Tako
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
đe, da bi se lakše rukovalo većim upisima u će liju, možete povećati visinu zone polja za unos. To ćete učiniti ako kliknete na dvostruku stre licu sasvim na desnoj strani polja ili prečicom Ctrl+Shift+U; istim radnjama ćete vratiti polje u prvobitnu visinu od jednog reda. Takođe, mo žete da proizvoljno povučete donju, dvostruku ivicu zone nadole za željeni broj redova, pa čak i preko skoro cele površine radnog lista. Osim klasičnih klizača u oknu radnog lis ta, Excel ima i posebno područje za navigaci ju: to su jezičci radnih listova koji se nalaze ne posredno ispod površine radnog lista. Klikom na bilo koji od jezičaka, aktiviraćete radni list označen njime. Novost u Excel‑u 2007 je i po sebni jezičak koji je, zapravo, komanda za uba civanje novog radnog lista; postoje i drugi nači ni za umetanje radnog lista, a ovaj je najlakši do sada. Ako imate mnogo radnih listova, pa želite da povećate vidljivo područje jezičaka nauštrb vodoravnog klizača, povucite mišem udesno de belu liniju koja se nalazi između jezičaka i kliza ča. Dugmad za pomoćnu navigaciju među jezič cima, koja se nalaze na levoj strani, takođe su od koristi ako imate mnogo radnih listova, pa se svi jezičci ne vide odjednom. Može pomoći i desni klik na tu dugmad: pojaviće se kontekstni meni koji sadrži imena radnih listova. Ako ra dna sveska raspolaže sa više od šesnaest listova, kliknite na stavku More Sheets, pa ćete dobiti ce lokupan spisak u dijalogu Activate; tada izaberi te željeni list i kliknite na dugme OK. Iako to možda nije u prvi mah očigledno, uloga statusne linije u Excel‑u 2007 je bitno una pređena. Podrazumevano su aktivne samo neke zone: na levoj strani vidite obeležje statusa uno sa (indikator Ready se ponekad menja, uočiće te to) i dugme za pokretanje makroa; na desnoj strani se nalaze opcije za prikaz radnog lista i kontrole za zumiranje. Ali, da biste videli kojim sve opcijama raspolažete, otvorite kontekstni meni desnim klikom nad statusnom linijom. Na tom mestu sada možete uključiti vidljivost raznih indikatora, privremenih vrednosti i reži ma rada programa. U praksi će najzanimljiviji
biti prikazi nekih trenutnih agregatnih vrednos ti obeleženog opsega, o čemu ćemo više govori ti u odeljku o operacijama i funkcijama. Istovremeni rad sa više dokumenata u Ex cel‑u je uobičajeno raspoloživ, baš kao i u većini drugih Windows programa. Sve radne sveske će biti otvorene u posebnim prozorima dokumen ta unutar glavnog prozora programa. Između vi še otvorenih prozora se možete kretati prečica ma Ctrl+Tab i Ctrl+F6 ili izborom jednog od na slovljenih dokumenata u listi View > Window > Switch Windows u glavnoj traci. Za uporedno slaganje više otvorenih ra dnih svezaka u radnom prostoru možete upo trebiti komandu View > Window > Arrange All, gde ćete u dijalogu izabrati jednu od varijanti slaganja. Posebno značenje u Excel‑u ima ko manda View > Window > Hide koja skriva tre nutnu radnu svesku, pri čemu ona i dalje osta je otvorena; komandom View > Window > Un hide dobićete dijalog sa spiskom sakrivenih ra dnih svezaka; tu ćete izabrati željenu i potvrditi njenu ponovnu vidljivost. Ova tehnika sakriva nja radnih svezaka je korisna kada otvorite više datoteka, a neke od njih imaju posebnu name nu koja zahteva nešto veći stepen zaštite, reci mo od nehotičnih izmena. Ukoliko želite da istovremeno vidite po dručja istog radnog lista koja su međusobno možda vrlo udaljena, jedan način je da otvorite novi prozor iste radne sveske (View > Window > New Window), pa da ih rasporedite; uočite da u tom slučaju dve instance imaju posebna obe ležja pored imena u naslovnoj liniji svakog pro zora programa. Ovaj način uređenja dva pogle da je uglavnom najefikasniji ako želite da raspo lažete sa dva različita prikaza sadržaja (o tome kasnije). Međutim, često je efikasnije da prime nite komandu View > Window > Split, koja će postaviti dve granične linije na sredinu radnog lista, tako da se vide četiri segmenta. Hvatajući presek ovih linija ili neku od njih mišem, mo žete premestiti podelu na željeno mesto. Drugi način da podelite prozor je da uhvatite označi vač za podelu – kratku debelu liniju iznad ver mart 2008
PC
PC SPECIJALNI DODATAK
tikalnog klizača ili onu desno od horizontalnog klizača prozora – i da ga povučete nadole (ule vo), deleći radni list na dva ili četiri segmenta. Kliknite zatim na, recimo, levi gornji segment i pomerajte se po njemu strelicama na tastaturi: pri vertikalnom kretanju mirovaće redovi u do njim segmentima, a pri horizontalnom miruju kolone u desnim segmentima. Kuda god da po merate sadržaj radnog lista, vidljivi delovi će uz sebe uvek imati svoja zaglavlja redova i kolona. Segmente ćete ukloniti isključenjem komande View > Window > Split ili povlačenjem linija po dele na bilo koju ivicu okna radnog lista. Ako radite sa velikom tabelom čiji sadržaj ne možete da vidite u celosti na ekranu, možda
biste hteli da imate stalni pogled na zaglavlja dok se krećete po njoj. Umesto da razdelite ra dni list na segmente, tada će biti efikasnije da „zamrznete“ deo radnog lista, tako da pri kreta nju to područje ostane nepokretno i uvek vidlji vo. Da biste to postigli, postavite se u ćeliju ko ja će biti prva pokretna: redovi iznad nje i kolo ne levo od nje će se zamrznuti; sada otvorite pa letu View > Window > Freeze Panes i kliknite na prvu opciju Freeze Panes. Ovo je opšti slučaj: možete birati i zamrzavanje samo prvog reda (Freeze Top Row) ili samo prve kolone (Freeze First Column), što možete učiniti bez obzira na to koja ćelija je trenutno aktivna. U zavisnosti
PC
mart 2008
od odabrane opcije, primetićete pojavljivanje je dne ili dve pojačane linije koje obeležavaju zam rznutu zonu. Iako je zamrznuti deo radnog lista izolovan od uobičajenih komandi za navigaciju (o tome malo kasnije), vi uvek možete preći i u zamrznuti deo lista, pa tamo upisivati ili isprav ljati sadržaje: kliknite mišem na željenu ćeliju ili strelicama prosto pređite granicu. Zamrznuti deo ćete osloboditi komandom Unfreeze Panes u istoj paleti komandi.
Adresa ćelije i ime radnog lista
Jedno od osnovnih pravila u Excel‑u nala že da sadržaj u ćelijama prozivate (referencira te) tako što koristite adresu ćelije. Ovo načelo morate savladati, jer je deo „spread sheet azbuke“: šta god da radite, ba rataćete adresama ćelija i opsega. Za
pravo, sasvim je očigledno: u koordinatnoj mre ži radnog lista adresa svake ćelije je definisana presekom kolone i reda, a zapisuje se kao A1, C3, Z1000, itd. S obzirom na to da su dimenzi je radnog lista ogromne, nomenklatura koordi nata kolona je izvedena kombinacijama jednog, sva ili tri slova: A‑Z, AA‑AZ, BA‑BZ, ... ZA‑ZZ, AAA‑AZZ, BAA‑..., XFD. Prilikom upisa adre se ćelije u formulu ili neki dijalog, svejedno je da li kucate velika ili mala slova kolone: Excel će ih uvek prevesti u velika. Poslednja ćelija ra dnog lista ima adresu XFD1048576, pri čemu je verovatnoća da baratate tim područjem sasvim mala. Iako imate svu slobodu da svoje sadržaje
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
smestite na radni list gde god želite, opšta prepo ruka glasi da bi bilo najpametnije da krenete iz gornjeg levog ugla, počev od ćelije A1, šireći sa držaj udesno i nadole prema zamisli i potrebi. U normalnom radu, svaka akcija korisni ka se odnosi na aktivnu ćeliju: unos sadržaja, promena oblika, kopiranje sadržaja, itd. Adresu aktivne ćelije u toku rada uvek možete videti u polju za ime, a odgovarajuća zaglavlja reda i ko lone su naglašena pastelnom bojom. Prilikom prvog otvaranja novog radnog lista, uvek je ak tivna ćelija A1. Poslednja aktivna ćelija ostaje upamćena prilikom promene radnog lista, pa i prilikom čuvanja i zatvaranja radne sveske. Svaki radni list u radnoj svesci ima jedno značno ime koje se vidi na jezičku u dnu pro zora. Na početku, radni listovi se zovu Sheet1, Sheet2 i Sheet3. Izborom komande Rename u kontekstnom meniju jezička ili duplim klikom miša na jezičak, aktiviraćete režim za promenu imena radnog lista; to je u većini slučajeva i do bro da učinite i mi vam savetujemo da se držite takve prakse. Ime može se sastoji od alfanume ričkih i nekih specijalnih znakova, a dozvoljeni su i razmaci; maksimalna dužina imena radnog lista je 31 znak. Svaki radni list ima istu šemu adresa ćelija i zato postoji način da se adresa ćelije učini jednoznačnom u celoj radnoj svesci; to je potrebno da biste mogli da koristite ćelije iz vi še radnih listova u jednoj operaci ji; ali, o tome malo kasnije.
može potvrditi na više načina: pritiskom na En ter, kada se aktivira ćelija ispod one koja je pri mila unos; pritiskom na Tab, kada se aktivira će lija udesno; klikom miša na bilo koju drugu će liju, koja se odmah aktivira; i konačno, klikom miša na kontrolno dugme za potvrdu, kada is ta ćelija ostaje aktivna. Od unosa možete trenu tno odustati pritiskom na taster Esc ili klikom na kontrolno dugme za otkazivanje. Ranije upisani sadržaj možete menjati na tri načina: pritiskom na F2 ulazite u režim ure đivanja i tada možete da postavite pokazivač za unos na tačno mesto izmene, pomerajući ga strelicama ili prostim klikom miša. Drugi način izmene je da klikom miša uđete na liniju za un os, a zatim na isti način menjajte sadržaj. Kona čno, možete samo prekucati sadržaj novim, ali u radu treba da pripazite da tako ne prebrišete neke korisne sadržaje. Uvek možete menjati oblik, veličinu i boju fonta, boju i teksturu podloge ćelije, postavljati razne linije, poravnavati sadržaj na razne načine, menjati ugao ispisa itd. Obratite pažnju: ovde po minjemo vizuelno oblikovanje izgleda, a ne fun kcionalno oblikovanje sadržaja ćelije, jer ono za visi od tipa podatka i ima funkcionalnu važnost; to ćemo objasniti kasnije, kada budemo opisali
Uređenje ćelija
Sadržaj na radnom listu će te najčešće unositi direktno, pret hodno birajući ćeliju u koju želite da unesete nešto. Drugi način je uz pomoć linije za unos: kada ak tivirate željenu ćeliju, kliknite mi šem na liniju za uređivanje i po čnite sa unosom. Uneti sadržaj se mart 2008
PC
PC SPECIJALNI DODATAK
tipove podataka. Dijalog Format Cells, u kome se nalaze sve opcije oblikovanja ispisa i sadržaja, mo žete pozvati na više načina: najbolje je da upamti te prečicu Ctrl+1, ili ga pozovite iz kontekstnog menija nad ćelijom. Mesto za poziv dijaloga na glavnoj traci je malo zavučeno, ali ga pominjemo da bismo skrenuli pažnju na ostale komande na istom mestu: to je paleta komandi Home >Cells > Format > Format Cells. Pre ozbiljnijeg opisa značenja i funkcional nosti opsega ćelija, samo kratka napomena: reč je o više ćelija koje možete obeležiti vukući mi šem ili držeći Shift dok pomerate strelice na tastaturi; nesusedne ćelije ćete označiti uzasto pnim klikovima mišem dok budete držali priti snut taster Ctrl. Ako kliknete na zaglavlje kolo ne ili reda, i to će postati obeleženi opseg. Ako kliknete na dugme koji se nalazi u levom gor njem uglu radnog lista, na preseku zaglavlja re dova i kolona obeležićete ceo radni list kao je dan aktivni opseg. Da biste ukinuli obeležje op sega, kliknite mišem bilo gde ili pritisnite neku strelicu na tastaturi. Zasad je dovoljno da znate da svako svojstvo oblikovanja možete primeniti odjednom nad opsegom jednako kao nad poje dinačnom ćelijom.
PC
mart 2008
Kontrole ispisa u nekom fontu u određenoj veličini, obliku i boji vam neće zadati problem, pošto su skoro iste kao i u drugim Office progra mima, počev od grupe komandi Home > Font u glavnoj traci. Skrećemo vam pažnju na upotrebu stilova za ispis u ćeliji: ispitajte sadržaj i dejstvo palete Home > Styles > Cell Styles. Osim što se tu nalaze neki vrlo prikladni predlošci za lako ure đenje izgleda ćelija, stilovi takođe podležu gru pisanju u tzv. šeme stilova, pa u jednom potezu možete potpuno preurediti opšti ugođaj izgleda radnog lista, čuvajući pritom koherentan oblik i prikladna naglašavanja. Ovim pitanjem se neće mo posebno baviti: to možete sami ispitati ako isprobate opcije u grupi komandi Page Layout > Themes. Upućujemo vas samo na poseban de talj: možete sami definisati podrazumevani font u radnim sveskama. Otvorite dijalog Office > Excel Options > Popular, pa u grupi When cre ating new workbooks izaberite željeni font i veli činu; kad ste već tu, možete izabrati i novi podra zumevani broj radnih listova u novim radnim sveskama. Da bi ove promene bile aktivirane, moraćete ponovo da pokrenete Excel. Pozadina ćelije se može urediti promenom boje i šare. Na kartici Fill dijaloga Format Cells
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
možete odabrati boju sa ili bez preliva, a opci ono i oblik i boju teksture; u paleti Fill Color u grupi Home > Font, mogli biste birati samo bo ju popune. Pomoćne linije na radnom listu (gridlines) služe samo za lakšu orijentaciju na radnom lis tu. Podrazumevano se ne štampaju, a možete ih i isključiti ako želite; to ćete učiniti ako isklju čite polje za potvrdu View > Show/Hide > Gridlines. Nezavisno od pomoćnih linija, ako poželite da obli kujete lepo uređenu tabe lu sa ivičnim i pomoćnim linijama, to možete učiniti na više načina. Najlakše je da to izvedete primenom palete Home > Font > Borders nakon što ste obe ležili opseg koji želite da uredite. Postoje razni trikovi za kombinovanje linija: najjednostavni je je da najpre uredite jednako celu tabelu, a za tim posebna područja. Malo veću kontrolu ćete postići ako izaberete dijalog Format Cells > Bor ders ili ako primenite neke od komandi u paleti Home > Font > Draw Borders; na raspolaganju su čak i „gumica za brisanje“, dijagonalne linije koje presecaju ćeliju, opcije za izmenu debljine, oblika i boje ivične linije, pa možete izvesti šta god vam padne na pamet. U odeljku o tipovima podataka ćete vide ti da svaki tip ima podrazumevano poravna nje unutar ćelije, što čak može dobro da poslu ži kao kontrola ispravnosti unosa. Ako poželi te, možete i sami menjati poravnanje; to ćete uobičajeno raditi komandama u grupi Home > Alignment, Najpreciznije kontrole ćete izvesti ako u donjem uglu grupe upotrebite pokretač dijaloga Format Cells > Alignment. Uočite da se posebno utiče na horizontalno i vertikalno poravnanje; kasnije ćete videti kakve su posle dice promene uobičajenog vertikalnog poravna nja na dnu ćelije. Takođe, ispis možete izvesti pod nekim uglom ili ga uvlačiti do neke mere, čime ćete izvoditi razne efekte (npr. u zaglavlji ma tabela).
Ako je uneti tekst preširok za ćeliju, preći će desnu ivicu ćelije. Ako u desnoj susednoj će liji postoji neki sadržaj, tekst u aktivnoj će biti podvučen pod nju. Da biste to izbegli, možete uključiti opciju Wrap text, nakon koje će tekst poštovati desnu ivicu ćelije, a pružati se u više redova. Sličan efekat će proizvesti opcija Shrink to fit: da tekst ne bi prelazio desnu ivicu, font će
biti umanjen tako da može da stane u jedan red unutar granica ćelije; pripazite da font ne bude previše smanjen. Razdeljeno dugme Home > Alignment > Merge & Center sadrži nekoliko opcija za sastav ljanje više ćelija u jednu veću; reč je o opciji ko ja je prikladna za centriranje naslova ili drugih posebnih sadržaja. Kada upišete neki sadržaj, odaberite sve ćelije preko kojih on treba da se pruži. Izborom osnovne komande Merge and Center, sve ćelije će biti spojene u jednu pose bnu ćeliju, a tekst će biti centriran u njoj. Ispod strelice se nalazi i komanda Merge Across (sas tavljanje bez centriranja), Merge Cells (proizvolj no sastavljanje više ćelija u dve dimenzije), kao i komanda za rastavljanje spojene ćelije na prvo bitni nivo. Pripazite na par detalja kada sastav ljate ćelije: najpre, povezana ćelija se uvek adre sira prema adresi gornje leve ćelije; ako više ćeli ja koje sastavljate imaju neki sadržaj, biće saču van samo onaj iz gornje leve ćelije polaznog op sega, dok će ostali sadržaji biti izgubljeni; naj zad, ako rastavljate spojenu ćeliju, zatečeni sa držaj će biti smešten u gornju levu ćeliju. Na kartici Alignment dijaloga za oblikova nje ćelije nalaze se i neke posebne komande za poravnanje. Skrećemo vam pažnju samo na je dnu vrlo namensku opciju horizontalnog po mart 2008
PC
PC SPECIJALNI DODATAK
ravnanja koja služi za posebnu interpretaciju sa držaja: ako u ćeliju unesete samo jedan znak, pa u listi Horizontal odaberete opciju Fill, ćelija će se cela popuniti tim znakom, bez obzira na veli činu fonta ili druge di menzije. Ovim se mo žete poslužiti da biste izveli neke specijalne efekte u uređenju izgle da sadržaja. U grupi Home > Clipboard možete uoči ti dugme na kome je nacrtana četkica: to je Format Painter, „čet kica za oblikovanje“. Svrha ove alatke je da prenese sve osobine izgleda iz neke ćelije u jednu ili više drugih. Označite polaznu ćeli ju, kliknite na četkicu, a odmah zatim prevu cite po ciljnim ćelija ma. U trenutku kada otpustite taster miša, svi atributi izgleda pola zne ćelije će biti primenjeni nad ciljnim opse gom. Dupli klik na četkicu će zadržati operaciju uključenom do pritiska na taster Esc: ovo je zgo dno za prenošenje oblika u susedne ćelije pros tim kretanjem strelicama na tastaturi ili u nesu sedne klikovima miša. Iz raznih tehničkih razloga, komande za kopiranje i lepljenje se ponašaju nešto druga čije na radnom listu u Excel‑u nego u ostalim Windows programima; savetujemo vam da sva kako ispitate te posebnosti tako što ćete ih prak tično isprobati. Kada zadate komandu za kopira nje (Ctrl+C), ćelija će biti okružena titrajućim okvirom. Ako budete zadali komandu Paste (Ctrl+V) na drugom mestu, polazna ćelija će i dalje titrati, pa možete nastaviti sa prenošenjem iskopiranog sadržaja. Tek ako pritisnete taster Esc ili ako iskopirani sadržaj prenesete prostim pritiskom na Enter u ciljnoj ćeliji, titranje okvi
10
PC
mart 2008
ra polaznog opsega će prestati; posle toga, klasi čna komanda Ctrl+V više neće reagovati. Ova specifičnost postoji zato što se prenose i sadržaj i osobine ćelija: ako želite da se poslužite klasi
čnim ili Office clipboard‑om u tradicionalnom maniru Windows kopiranja, tada pre nego što zadate komandu za kopiranje pritisnite taster F2 da biste ušli u režim uređenja polja, potom obeležite sadržaj, pa tek onda zadajte komandu za kopiranje. Zumiranje ne predstavlja operaciju obli kovanja, ali utiče na vidljivost sadržaja radnog lista, baš kao i opcije oblikovanja. Ovu operaci ju možete izvesti komandama u grupi View > Zoom ili u klizačem u statusnoj liniji; klikom na dugme Zoom u glavnoj traci ili na broj levo od klizača za zumiranje u statusnoj liniji, otvoriće te dijalog za izbor ili upis željene veličine; mo gući opseg zumiranja je od 10% do 400%. Kada jednom promenite procenat zumiranja, ostaće upamćen kao osobina radnog lista do sledeće promene. Posebno skrećemo pažnju na zanim ljivu opciju zumiranja na zadati opseg: obeleži te neke ćelije po širini ili po visini, pa izaberite
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
opciju Zoom to Selection i veličina radnog lista će se prilagoditi izabranom opsegu. U grupi komandi View > Workbook Views se nalaze razne zanimljive opcije prikaza ra dnog lista. O nekima od njih ćemo govoriti u odeljku o štampanju; sada vam skrećemo pa žnju na prostu, ali ponekad vrlo korisnu opci ju Full Screen, koja će maksimalno povećati ko risnu površinu radnog lista na račun glavne tra ke, linije za unos i statusne linije. Poput zumira nja, ovu opciju ćete koristiti kada želite da na ekranu odjednom vidite što veći segment poda taka. Prikaz na punom ekranu ćete opozvati pri tiskom na taster Esc.
Uređenje radnih listova i radne sveske
Upravljanje „geometrijom“ radnog lista je veoma korisna disciplina, jer ćete tako veoma brzo dovesti izgled sadržaja u preglednije sta nje. Takođe, ne možete uvek tačno predvideti sve sadržaje koji će vam biti potrebni da biste kompletirali neki posao na radnom listu, pa mo žete biti sigurni da ćete često pribegavati opera cijama koje opisujemo u ovom odeljku. Širinu kolone ćete često menjati da bi formirana ta bela izgledala lep še ili iz praktičnih razloga, ako se ne ki sadržaji preklapa ju ili ne vide korek tno. Postavite po kazivač miša na de snu granicu kolone u zaglavlju, lagano ga mičući po toj zo ni dok ne promeni oblik nalik znaku plus sa dve strelice. Kada u tom času pritisnete levi taster miša, po javiće se ekranska napomena u kojoj se vidi ši rina kolone u tipografskim tačkama i u pikseli ma; podrazumevana širina je 8,43 mernih tača
ka ili 64 piksela, a opseg moguće širine je od 0 do 254 tačaka. Vukući graničnu liniju mišem le vo ili desno, direktno ćete menjati širinu kolo ne. Isti posao možete obaviti i polazeći od dija loga Home > Cells > Format > Column Width ili istoimenom komandom iz kontekstnog menija u zaglavlju kolone. Ako dvaput kliknete na gra ničnu liniju, kolona će zauzeti širinu koja tačno odgovara najširem upisanom sadržaju u njoj; to je opcija automatskog uklapanja, koju tako đe možete pozvati komandom Home > Cells > Format > AutoFit Column Width. Uočite u is toj paleti i komandu Default Width, čijim dijalo gom ćete odjednom promeniti širinu svih onih kolona na radnom listu kojima niste sami me njali širinu. Kolonu ili više njih možete i sakriti: to će te učiniti da biste privremeno ili trajno spreči li vidljivost nekog sadržaja (na primer, međure zultati koje ne želite da odštampate). Označite željenu kolonu, pa primenite komandu Home > Cells > Format > Hide & Unhide > Hide Col umns; biće pak jednostavnije da primenite ko mandu Hide u kontekstnom meniju kolone. Te oretski, sakrivanje kolone je isto što i postavlja
nje njene širine na vrednost 0, pa možete upo trebiti i dijalog za promenu širine. Sa tastature, to možete izvesti prečicom Ctrl+0, a mišem ta ko što ćete desnu graničnu liniju kolone povući mart 2008
PC
11
PC SPECIJALNI DODATAK
sasvim ulevo. Budete li vukli i dalje ulevo, suzićete ili sakri ti i više kolona. Da biste sakri venu kolonu opet učinili vidlji vom, najpre obeležite dve nje ne susedne kolone ili barem dve ćelije u susednim kolona ma, a zatim izvedite neku od operacija suprotnih sakriva nju: recimo, primenite koman du Unhide u kontekstnom meniju zaglavlja ko lone ili prečicu Ctrl+Shift+0. Sve što je rečeno za promenu širine kolone važi i za visinu reda. Podrazumevano, visina re da se automatski podešava prema ćeliji sa najve ćom veličinom fonta. Opseg vrednosti visine re da je od 0 do 409 tačaka. Promenu visine može te izvesti mišem i pomoću dijaloga Row Height (Home > Cells > Format > Row Height ili isto imena komanda u kontekstnom meniju zaglav lja reda). Analogne su i operacije za sakrivanje i otkrivanje reda. Tasterska prečica za sakrivanje reda je Ctrl+9, a za otkrivanje Ctrl+Shift+9. U radni list možete proizvoljno ubaciti ili iz njega izbrisati celu kolonu ili red ili više njih. Važno je da znate da ovim nećete promeniti ukupnu dimenziju radnog lista: sve se uvek de šava u istom prostoru kolona i redova, čiji broj se nikada ne menja. Nova kolona će bi ti ubačena levo u odnosu na aktivnu ćeliju. Kolonu ubacujete nekim od ovih postu paka: komandom Home > Cells > Insert > In sert Sheet Columns; komandom Insert u kontek stnom meniju zaglavlja kolone; sa tastature, pre čicom Ctrl+Shift+Plus. Ako ste neposredno pre poziva komande obeležili nekoliko kolona, on da ćete komandom ubaciti tačno isti broj kolo na na njihovo mesto, a ostale se pomeraju ude sno. Ukoliko vam je tabela veoma široka i pri likom ubacivanja kolona dođe do situacije da bi se probio limit od raspoloživog broja kolona (može da bude bitno u režimu kompatibilnos ti; više o tome u odeljku o radu sa datotekama),
12
PC
mart 2008
program će odbiti da vam do pusti ubacivanje: nije moguće da ostanete bez podataka za to što ste ubacili previše kolo na ili redova. Kolonu i red brišete na jedan od sledećih načina: u dijalogu koji ćete otvoriti ko mandom Home > Cells > De lete > Delete Sheet Columns (Rows) ili prečicom Ctrl+Minus birajte stavku Entire Row ili Entire Column; direktno brisanje pozivate u kontekstnom meniju reda ili kolone, stavka Delete. Više kolona ili redova ćete odje dnom izbrisati tako što ćete ih obeležiti pre po ziva komande. Budete li izbrisali jednu kolonu, brišući i njen sadržaj, sve kolone desno od nje će se pomeriti za jedno mesto ulevo, a na kraj njoj desnoj strani radnog lista će se pojaviti no va, prazna kolona; odgovarajuće važi i pri brisa nju redova. Postoji nekoliko načina obeležavanja vi še listova, a svaki se obavlja u prostoru jeziča ka radnih listova. Recimo, otvorite kontekstni meni nad nekim jezičkom radnog lista i odabe rite stavku Select All Sheets; tako birate celu ra dnu svesku. Drugi način: pomoću klizača dođi te do jezička nekog udaljenog radnog lista; drže ći Shift, kliknite mišem na taj jezičak i označi ćete sve radne listove u rasponu između aktiv nog i odabranog. Konačno, držeći Ctrl, kliknite na pojedinačne jezičke nesusednih radnih listo va koje želite da odaberete. Ovako odabrane listove možete da kopira te, premeštate i brišete, ali i da odjednom izvodi te određene operacije nad celim opsegom. Ako unesete neki podatak na aktivni radni list, on će biti unet u istu ćeliju na svim ostalim obele ženim listovima; pazite da ovako ne prepišete neki važan sadržaj koji trenutno ne vidite! Ako promenite širinu kolone u jednom listu, ista izmena će se desiti i u svim ostalim listovima; operacije pretraživanja i zamene se prostiru na
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
sve odabrane listove, itd. Koristite ovu opciju programa kad god treba da izvedete neke obu hvatnije promene u sadržaju radne sveske. U toku rada možete proizvoljno dodavati i brisati radne listove i menjati im redosled u ra dnoj svesci. To možete činiti sa pojedinačnim listovima, ali i sa više njih istovremeno, pretho dno ih obeležavajući na maločas opisani način. Već smo pomenuli da novi radni list može te ubaciti klikom na krajnji desni jezičak; to mo žete izvesti i komandom Home > Cells > Insert > Insert Sheet; sa tastature, to ćete izvesti prečicom Shift+F11. Novi list se pojavljuje levo od aktiv nog radnog lista, a inici jalno ime mu je SheetX, gde je X sledeći slobo dan broj na raspolaga nju. Ako pre ubacivanja označite više radnih lis tova, u radnu svesku će te ubaciti isti broj novih radnih listova. Radni list ili više obeleženih mo žete izbrisati komandom Home > Cells > De lete > Delete Sheet ili komandom Delete u kon tekstnom meniju na jezičku radnog lista. Važno je da budete veoma pažljivi, jer ova operacija je destruktivna! Opoziv brisanja (Undo) nije mo guć. Kao poslednja kontrola u slučaju da na ra dnom listu ima nekog sadržaja, najpre morate odgovoriti na kontrolno pitanje, potvrđujući ko načnu nameru brisanja. Obratite pažnju i na to da ne možete izbrisati sve listove: radna sveska mora da sadrži barem jedan radni list. Specifičan način da uklonite radni list iz radne sveske, a da ga pritom zapravo ne izgubi te, jeste da ga celog premestite u drugu otvore nu ili novu radnu svesku. Ovo ćete uraditi u di jalogu koji ćete pokrenuti komandom Home > Cells > Format > Move or Copy Sheet ili koman dom Move or Copy iz kontekstnog menija jezič ka radnog lista. Pošto ovaj dijalog služi i za pre meštanje radnog lista u okviru iste radne sves ke, u dijalogu morate izabrati stavku To book:
(new book) ili naziv druge otvorene radne sves ke. Ako uključite polje Create a copy, radni list neće biti premešten, nego iskopiran. Ukoliko želite da premestite list u okviru is te radne sveske, to možete učiniti u istom dija logu. Ali, lakše je i intuitivnije da to učinite mi šem: uhvatite jezičak radnog lista i samo ga pre vucite na željeno mesto; tokom vučenja, videće te pomoćnu strelicu koja ukazuje na moguće novo mesto ako u datom času otpustite taster miša. Ako za vreme operacije budete držali tas ter Ctrl na tastaturi, neće te premestiti list, nego ga iskopirati, a novo ime is kopiranog lista će biti, pri mera radi, Sheet1 (2). Ako želite da olakša te snalaženje u radnoj sves ci sa mnogo listova, može te menjati boje jezičaka i tako formirati vizuelno ja sne grupe listova. Otvori te kontekstni meni na je zičku, odaberite komandu Tab Color i izaberite boju; jezičak aktivnog radnog lista će uvek biti dominantno beo, sa prelivom ka odabranoj bo ji, a ostali će biti potpuno obojeni. Boja teksta na jezičku će se automatski prilagoditi promeni, pa će ime lista uvek biti uredno vidljivo.
Navigacija u radnoj svesci
Prilikom kretanja po radnoj svesci i ra dnom listu važi većina standardnih kombinaci ja i logičnih prečica koje važe i u drugim pro gramima. Međutim, postoje i neke karakteristi čne kretnje koje bi bilo dobro da savladate, jer one čine preduslov za efikasnost u svakodnev nom radu. Najmanji korak jeste prelazak na susednu ćeliju strelicama na tastaturi u bilo kom smeru, kao i tasterima Tab i Enter posle unosa nadesno i nadole, ili Shift+Tab i Shift+Enter nalevo ili nagore. Uzgred, ako koristite te tastere bez pret hodnog kucanja, sadržaj u ćelijama preko kojih prelazite neće biti ugrožen. mart 2008
PC
13
PC SPECIJALNI DODATAK
Strelice na tastaturi u kombinaciji sa taste rom Ctrl pomeraju aktivnu ćeliju najpre na poče tak oblasti popunjene nekim sadržajem u prav cu strelice, zatim na suprotni kraj te oblasti i ta ko redom. Kada više nema oblasti podataka, ak tivna postaje ćelija na samom kraju radnog lista. Primera radi: ako je aktivni radni list prazan, a želite da isprobate dimen zije radnog lista, pritisni te proizvoljnim redom kombinacije Ctrl+Dole i Ctrl+Desno i naći ćete se u ćeliji XFD1048576 (ili IV65536, ako radite u sta rom formatu datoteke). Slične kombinacije važe i za Ctrl+Gore i Ctrl+De sno; da biste zaista ispita li sve efekte takvog kretanja po radnom listu, is probajte ove prečice nad nekim sadržajem, uzas topnim biranjem iste prečice dok ne dođete do neke od ivica radnog lista. Isti efekat ovakvog kretanja se možete postići pritiskom i pušta njem tastera End, a zatim pritiskom na neku od strelica na tastaturi; kada pritisnete End, pojavi će se indikator u statusnoj traci programa. Pritiskom na taster Home aktiviraćete će liju na početku reda, sasvim levo. Prečicom Ctrl+Home idete direktno u gornji levi ugao ak tivnog dela radnog lista, podrazumevano u A1; ako je deo radnog lista zamrznut, aktivira se gor nja leva ćelija slobodnog dela lista. Pritiskom na prečicu Ctrl+End se aktivira donji desni ugao upotrebljenog dela radnog lista; razlikujte ovo od krajnjeg donjeg desnog ugla radnog lista. Tasteri PageUp i PageDown pomeraju sa držaj radnog lista ekran nagore, odnosno ekran nadole. Prečice Alt+PageUp i Alt+PageDown pomeraju sadržaj radnog lista ekran udesno i ekran ulevo. Ako je na tastaturi uključen preki dač Scroll Lock, dolazi do izvesne promene po našanja komandi za kretanje po radnom listu. Svakim pritiskom na neku kursorsku strelicu pomera se ceo radni list, a aktivna ćelija se ne menja; tada pritisak na Home aktivira gornju
14
PC
mart 2008
levu vidljivu ćeliju, a End to čini sa donjom de snom vidljivom ćelijom. Najzad, na sledeći su sedni radni list ćete preći prečicom Ctrl+Page Down, a na prethodni sa Ctrl+PageUp. Upotreba miša na klizačima prozora je standardna: klikom na strelicu pomerate vidlji vi deo sadržaja za jedan red ili kolonu, a klikom na područje klizača pomerate či tav sadržaj ekrana; ovakvim kre tanjem ne menjate aktivnu ćeliju. Hvatanjem i vučenjem klizača pre lazite veće područje odjednom. Uobičajeno klizanje će biti raspo loživo samo u okviru iskorišćenog dela radnog lista, što ima smisla s obzirom na to da ćete verovatno koristiti samo delić raspoloživih dimenzija; da biste klizačem pre šli u vrlo udaljeni deo radnog lista, prilikom vu čenja mišem držite pritisnut taster Shift. Ako želite da se postavite na neku konkre tnu ćeliju, to ćete lako učiniti klikom miša na nju, ako je vidljiva. Ako nije vidljiva, upotre bom klizača je možete učiniti vidljivom, pa on da kliknuti na nju. Međutim, ako već znate adre su te ćelije, pritisnite taster F5 ili prečicu Ctrl+G (takođe: komanda Home > Editing > Find & Se lect > Go To) i unesite adresu ćelije koju hoćete da aktivirate. Slično možete učiniti i klikom na polje za ime, gde ćete jednostavno preko adrese aktivne ćelije uneti adresu željene ćelije: odmah ćete preći na nju. Upamtite i dodatni dijalog Go To Special; kako vremenom budete upoznavali elemente radnog lista, tako ćete bolje razumeva ti efekte ovakve navigacije.
Datoteke Excel‑a
Radnu svesku možete učitati u program na više načina, kako je uobičajeno i u drugim Windows programima: iz samog Excel‑a, to će te učiniti komandom Office > Open, prečicom Ctrl+O ili biranjem neke nedavno korišćene da toteke u listi Office > Recent Documents. Van programa, takođe je uobičajeno: dovoljan je du pli klik na ikonu u Windows Explorer‑u. Opšte
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
odrednice dijaloga za otvaranje smo opisali u uvodnom delu; recimo sada nešto o formatima koje Excel koristi, o posebnim osobinama opci jama čuvanja i otvaranja radnih svezaka, kao i o nekim drugim pojedinostima koje bi svakako trebalo da poznajete.
Novi i stari formati
Govoreći o datotekama u Excel‑u 2007, suočavamo se sa karakterističnim problemom za koji je gotovo sigurno da ćete ga iskusiti: po sle više od 10 godina, tokom kojih je Excel‑ov poznati format XLS zbog svoje učestalosti pos tao de facto standard za datoteke radnih sveza ka, Microsoft je promenio podrazumevani for mat datoteke. Da bi se sprečile dvosmislenosti, promenjen je i naziv tipa datoteke (XLSX i sli čni, svi sa četiri slova). Međutim, nije dovoljno da imate prosto saznanje o tipovima, a da pri tom ne saznate i o raznim ograničenjima. Još jednom vas upozoravamo na odeljak „Rad sa datotekama“ u uvodnom priručniku o sistemu Microsoft Office 2007, gde su najvažnija načela tih razlika već objašnjena. Najveći problem u razlici dva formata je funkcionalne prirode: postoje komande u Ex cel‑u 2007 koje bi prilikom čuvanja u forma tu Excel‑a 2003 bile pretočene u nefunkcional ne ili čak izgubljene sadržaje. Moguća posledi ca može da bude proste, „likovne“ prirode, ali ponekad je reč o ozbiljnim funkcionalnim po remećajima koji bi mogli da izazovu gubitak nekih analiza, pa čak i sadrža ja podataka. Formati ra dnih listova su veoma ra zličiti, mnogi analitički alati rade različito, posto ji razlika u interpretaciji aktivnih grafičkih eleme nata, pa čak postoje i ne kompatibilne funkcije i sistemi internog referen ciranja. Rečju, morate ve oma da pazite!
Da bi takve pojave bile sprečene, posto ji alatka Compatibility Checker, koja će pri sva kom čuvanju sadržaja u starijem formatu reago vati sa potankim informacijama o rizicima. Ni pošto nemojte lakonski prelaziti preko tih upo zorenja, prihvatajući čuvanje po svaku cenu, ne go ispitajte šta vam program naglašava. Možda najbolja preporuka koju možemo da vam damo u slučaju da znate da će drugi korisnici otvara ti vaše radne sveske u Excel‑u 2003 ili starijem: čim počnete da radite, sačuvajte radnu sves ku u starom formatu (Office > Save As > Excel 97‑2003 Workbook). Odmah kad to učinite, oba vezno zatvorite, a zatim opet otvorite tu XLS da toteku. U tom trenutku, Excel će preći u režim kompatibilnosti, sprečavajući vas da upotrebite komande koje bi bile rizične po kompatibilnost; u daljem radu, mogle bi da nastupe samo neke kozmetičke nedoslednosti, a to je već daleko ma nje važno pitanje. Kao krajnju meru, preporučujemo vam da unapred isprobate razmenu datoteka sa kolega ma, ispitujući potencijalne nedoslednosti i razli ke koje bi mogle biti specifične u vašoj praksi. Ukoliko u vašoj firmi i dalje ima različitih Of fice platformi, predlažemo vam da se opredelite za krajnju meru, bar do vremena dok svi ne pre đu na novi Office: u dijalogu Office > Excel Op tions > Save, pri vrhu ćete zateći padajuću lis tu Save files in this format; odaberite opciju Ex cel 97‑2003 Workbook (*.xls), čime ćete učiniti da komanda Save uvek po drazumevano čuva radne sveske u starom formatu Excel datoteke. Nakon ovog oštrog upozorenja, vratimo se slučaju idealne upotrebe novih formata. Osnovni i najčešći format datoteke kojim Excel 2007 barata je radna sveska sa rezervi sanim tipom XLSX. Ovaj format se odnosi na ra dne sveske u zipovanom mart 2008
PC
15
PC SPECIJALNI DODATAK
XML formatu (što je prilično efikasno sa sta novišta veličine datoteke). Ukoliko radna sves ka sadrži makroe i razne VBA objekte (o čemu ne govorimo ovom prigodom), ona će imati for mat XLSM; osim „prezimena“, između ova dva tipa postoje i funkcionalne razlike, takve da la žiranje nije moguće; reč je o bezbednosnim me rama kojima Microsoft sprečava zlonamerne pri mene. Osim ovih, postoji i tzv. binarni format XLSB, čija celishodna upotreba je predmet ne ke druge priče. U ovom formatu možete čuvati radne sveske sa ili bez VBA elemenata, ali vam savetujemo da se zasad držite podrazumevanih oblika XLSX i XLSM. U radnoj okolini Excel‑a postoji još nekoliko rezervisanih formata, tako đe sa namenskim tipovima: predlošci (.XLTX, .XLTM) programski dodaci (.XLAM) i neki dru gi. Uobičajeno, nećete direktno baratati tim for matima; oni su izloženi kao sadržaji ugrađeni u program ili vaš profil, a njih ćete koristiti kroz razne namenske operacije na radnoj površini.
Oblici zaštite radne sveske
Uz realnu pretpostavku da ćete većinu vre mena provedenog u Excel‑u baratati nekim od uobičajenih formata datoteka, nećete imati ni kakvih problema da razumete ponašanje pro grama. Ostaje još jedna preporuka, zasnovana na (nažalost) ne baš lako uočljivim opcijama: ukoliko radite sa radnom sveskom ko ja sadrži podatke od posebne važnos ti za vaš posao, ne bi bilo loše da anga žujete raspoložive opcije zaštite, barem kao meru preventive od sopstvenih ne hotičnih grešaka. To ćete najlakše uradi ti ako prilikom čuvanja u dijalogu Save As odaberete stavku Tools > General Options. Ukoliko ste još ranije sačuva li radnu svesku i želite da promenite te opcije, ponovo pristupite dijalogu Save As (ne birajte prostu komandu Save) i izmenite opcije ne menjajući naziv da toteke radne sveske. Jedna od prostih zaštitnih mera od nehotičnih izmena jeste mogućnost ču
16
PC
mart 2008
vanja pretposlednje verzije datoteke, kao što je to slučaj u nekim drugim programima. Budete li uključili polje za potvrdu Always create back up, pri svakom sledećem čuvanju aktuelnog sta nja radne sveske biće sačuvano i njeno pretho dno stanje. Ime i tip datoteke Moj Posao.XLSX će biti izmenjen u Backup of Moj Posao.XLK; ako se ukaže potreba da pristupite tom sadrža ju, tu datoteku možete otvoriti duplim klikom na ikonu; Excel će vas upozoriti da „nešto mo žda nije u redu sa tipom datoteke“, ali potvrdi te otvaranje i odmah sačuvajte tu verziju pod nekim drugim imenom u podrazumevanom ti pu radne sveske. Excel vam dozvoljava da radnoj svesci pri družite dve lozinke: jednu za mogućnost otva ranja (Password to open) i jednu za mogućnost izmena sadržaja (Password to modify); te dve lo zinke su međusobno nezavisne. Prilikom uno sa lozinke moraćete da potvrdite upis. Budete li želeli da ukinete neku lozinku, otvorite je sa pra vom izmene, pa unesite „praznu lozinku“ kao novu. Ako postoji lozinka za pravo izmene, ali je ne znate, radnoj svesci možete pristupiti u re žimu samo za čitanje (Read‑only), što ćete vide ti kao napomenu uz naziv radne sveske u naslov noj liniji. Pošto to baš i nije neki posebno efika san vid zaštite, možda je bolje da primenite sa mo polje za potvrdu Read‑only recommended;
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
reč je o prostoj preporuci prilikom otvaranja da datoteka ostane u režimu samo za čitanje, što je sasvim primereno da angažujete nad važnim ta belama koje ste svakako otvorili samo da biste ih konsultovali tokom rada. Tako ćete sigurno sprečiti nehotične izmene sadržaja.
Predlošci radne sveske
Predložak u Excel‑u (template) je vrlo lako razumeti: umesto da počinjete sa praznom ra dnom sveskom, otvaranjem predloška započi njete rad u unapred pripremljenoj formi radne sveske koju možete otvoriti kao polazni obra zac za svoj rad. Elementi koji čine predložak mogu biti mnogobrojni: unapred određeni broj radnih listova i posebno određena imena, rani je uneti sadržaji koji čine nekakav obrazac, ra nije definisani izgled ćelija, neki elementi auto matizacije, itd. Priprema predložaka čini dobro ulaganje u efikasnost i tačnost: svakim sledećim pokreta njem posla pomoću predloška uštedećete neko vreme, a oblik zatečenog sadržaja će sugerisa
ti optimalne korake u radnom postupku. Excel već dolazi sa nekim zanimljivim predlošcima: otvorite okno Office > New i naći ćete se u pale ti za izbor već raspoloživih predložaka (prečica Ctrl+N, koja je najbrža, uobičajeno vam isporu čuje praznu novu radnu svesku). Uočite grupe u levom oknu palete: gornja grupa sadrži pre dloške na vašem sistemu, a druga, mnogo veća, upućuje na lokaciju Office Online, gde možete potražiti neki predložak u velikoj i stalno rastu ćoj kolekciji predložaka koji su vam stalno na raspolaganju. Upotreba palete je prosta: ako kre ćete iz lokala, odabrani predložak ćete otvoriti klikom na dugme Create; online predložak ćete preuzeti klikom na dugme Download, usput do zvoljavajući Microsoft‑u da potvrdi legalnost va še platforme. Otvoreni predložak bi trebalo da odmah sačuvate kao datoteku u nekom od po drazumevanih formata radne sveske; tada nas tavite sa uobičajenim radom. Da biste sami pripremili predložak, napra vite gotovu radnu svesku sa svim polaznim sa držajima, pa je sačuvajte kao predložak; u op mart 2008
PC
17
PC SPECIJALNI DODATAK
štem slučaju, to je korisno da uradite i sa pre dlošcima sa lokacije Office Online, kako ne bis te morali da ih preuzimate ponovo. Kolekciju predložaka ćete proširiti ako u meniju Office > Save As najpre izaberete stavku Other Formats, a zatim u dijalogu, u padajućoj listi Save as type izaberete opciju Excel Template (*.xltx) ili Excel Macro‑Enabled Template (*.xltm). Druga opcija važi ako postoje makroi u predlošku, što je ređi slučaj; program će vas upozoriti ako niste oda brali valjanu opciju. Office programi se u ovom času ponašaju karakteristično: podrazumevana lokacija za ču vanje će biti preusmerena na onu koja je sistem ski predviđena za predloške. Važno je da prihva tite to, jer je to jedini način za kasnije uobičaje no biranje. Naime, ispravno spremljen predlo žak ćete kasnije pronaći u paleti za izbor, u gru pi My Templates. Ako postoji više korisničkih profila koji se prijavljuju na isti računar, tada svaki korisnik ima sopstvenu kolekciju predlo žaka za Office programe. Načini razmene i de ljene upotrebe predložaka u radnom okruženju prevazilaze okvir ovog priručnika; predlažemo vam da se o tome konsultujete sa svojim admi nistratorom informacionog sistema.
Drugi formati podataka
Jedna od važnih osobina Excel‑a je u to me što omogućuje eksploataciju podataka iz ra znih izvora. Sasvim je verovatno da ćete u svo joj praksi biti u potrebi da analizirate podatke načinjene u nekom drugom programu ili da pri premite neke obrađene sadržaje za dalji rad u drugom programu. Excel raspolaže razmerno kvalitetnim opcijama za tu namenu i savetuje mo da ih ovom prilikom upoznate. Ako u dijalogu Save As bude potrebno da čuvate radnu svesku u nekom drugom formatu, u meniju Save as type ćete najpre pronaći uobi čajene opcije. Recimo, već smo naglasili kako valja da mislite na povremenu potrebu čuvanja u starijem formatu Excel‑a 97‑2003, što je jedna od očiglednih opcija u meniju. Ako vam treba više od toga, birajte stavku menija Other For
18
PC
mart 2008
mats, pa se koncentrišite na padajuću listu Save as type, koju smo maločas već pomenuli opisu jući čuvanje predložaka. U ovom času, prikla dno je da vas upozorimo da je Microsoft nedav no, u prvom servisnom paketu ispravki za Of fice 2007, skratio izbor mogućih formata za ču vanje, izbacujući sa spiska neke zastarele forma te koji ne obezbeđuju primerene opcije zašti te sadržaja. U jednom od prethodnih izdanja „Office bajtova“ ili na stranicama „Office Prakti kuma“, pronaći ćete preporuku kako da vratite te formate u opticaj, bude li neophodno. Excel je odavno postao „svestan Interne ta“, pa postoji mogućnost čuvanja u nekom od Web formata (HTML, MHT), što uz opciju ču vanja u obliku univerzalne PDF datoteke čini moguću opciju izvoza sadržaja i kasnijeg pasiv nog pregleda za one koji nemaju Excel na svom računaru. Ukoliko podatke pripremate za pre nos u neki drugi strukturirani sistem, konsul tujte se sa kolegama koji bi format bio optima lan; za prenos u baze podataka to bi mogli bi ti formati XML, TXT, DIF, SLK, mada je vrlo verovatno da ćete primeniti uvek efikasni uni verzalni oblik CSV. U svakom slučaju, povedi te računa da pri izboru tipa postoje razne opci je (najbitniji je kodni raspored, tj. očuvanje či tljivosti naših slova), pa ne bi bilo loše da pre us postavljanja nekog standarda razmene napravi te ozbiljne probe kako biste se uverili da će sve proći valjano. Excel je u stanju da prihvati više formata zapisa podataka. Formati koji se smatraju pri rodnim su svi oblici starih i novih Excel datote ka (.XL*), kao i familija formata XML i HTML. Za mnoge formate baza podataka postoje filte ri pomoću kojih se, direktno ili kroz prikladne dijaloge, sadržaj uvodi u radnu svesku. Čest slu čaj učitavanja stranog formata ćete imati ako je ulazni sadržaj zapisan kao oblikovani tekst, po ravnat tako da se lako prepoznaju kolone budu će tabele, ili označen nekim znakom za razgra ničavanje (zarez, tačka‑zarez, tabulator i sl.). U većini slučajeva, Excel će odmah i tačno prepo znati ove postavke, a na vama je da potvrdite
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
izbor ili, u ređim situacijama, da izmenite para metre uvoza. Na slici možete videti kako izgleda dijalog za uvoz tekstualne datoteke. Ovde je na delu ča robnjak za uvoz teksta, koji će verovatno uspe šno prepoznati strukturu. Ipak, uvek proverite da li su kolone dobro postavljene, pogotovo ako u tabeli ima brojeva: mišem možete pomicati li
za svakodnevni rad, pripremite željeni oblik ra dne sveske. Potom je sačuvajte kao predložak pod imenom BOOK.XLTX i postavite je u fasci klu XLStart koja se nalazi negde u strukturi va še instalacije Office programa (početak navigaci je u Windows‑u XP je \Documents and Settings\ \Application Data\; u Visti, to je \ Users\\AppData\Roaming\; u nastav
niju razgraničenja po lenjiru. Klikom miša pos tavićete novu liniju; duplim klikom na vrh linije ona će biti uklonjena. Obratite pažnju na treći korak čarobnjaka, gde treba da pripazite na for mate podataka (o njima govorimo u sledećem odeljku), a posebno na decimalne oznake broje va i datume. Ako postoje razlike (tačka umesto zareza, netipičan zapis datuma), kliknite na Ad vanced i promenite podatak. Ako želite da se Excel uvek otvori sa ra dnom sveskom koja je namenski pripremljena
ku putanje, to je \Microsoft\Excel\XLSTART). Sada će se pri otvaranju Excel‑a uvek otvoriti nova radna sveska čiji polazni sadržaj je uzet iz ovog predloška. Slično možete postupiti i pri uvođenju novog radnog lista u radnu svesku: pripremite novi radni list koji je jedini u radnoj svesci, a zatim ga sačuvajte kao predložak po imenu SHEET.XLTX u fascikli XLStart. Od tog časa svakom komandom za dodavanje radnog lista dobićete novi list sa sadržajem preuzetim iz ovog predloška.
mart 2008
PC
19
PC SPECIJALNI DODATAK
Vrste, tipovi i formati podataka
R
azumevanje atributa podataka je jedan od ključeva valjanog rada u Excel‑u. Pro gram će vam pomoći u tome: za početak, dovolj no je da znate za nekoliko prostih pravila unosa i da prepoznate da li ste neki sadržaj uneli ispravno. Na samom početku te priče, hajde najpre da savla damo precizne pojmove kojima ćemo se služiti u opisivanju podataka.
Kada upisujete nešto u bilo koju ćeliju na ra dnom listu, postoje dve najopštije vrste sadržaja: to su konstante i formule. Konstanta je bilo ka kav prosto upisani podatak; najvažnija osobina konstante u ćeliji jeste da njen sadržaj ostaje ne promenljiv dok ga ne promenite sami. Konstan tne vrednosti se razlikuju po tipovima koji je Ex cel u stanju da prepozna (tekst, broj, datum...), o čemu ćemo govoriti malo kasnije. Formula je sa držaj izražen kao izraz ili funkcija i podleže stro gim pravilima pisanja; takav sadržaj se uvek in terpretira kao rezultat izračunavanja. Formula se prepoznaje tako što uvek počinje znakom je dnakosti (=). Argument formule može biti kon stanta, referenca (adresa) ili druga formula. Glav na osobina formule je da dobijeni rezultat u ćeliji automatski menja vrednost ako se promeni vre dnost neke polazne ćelije. Sada govorimo o izra zima; o funkcijama, kao posebno važnoj temi u Excel‑u, govorimo u posebnom odeljku. Kada unosite sadržaj u ćeliju, Excel uvek pokušava da prepozna šta pišete; na osnovu tog prepoznavanja zasnovana je interaktivnost radnog lista. Ako prvo unesete znak jednakos ti, Excel očekuje formulu; u trenutku potvrde unosa program proverava ispravnost i ako se potvrdi da su pravila zadovoljena, prikazuje go tov rezultat (ili poruku o grešci, ako se ona de si). Ako sadržaj ne počinje znakom jednakosti, onda je to uvek konstanta: tada program poku šava da prepozna tip podatka na osnovu oblika unetog sadržaja (npr. neki datum ili broj). Ako tip podatka ne bude posebno prepoznat, Excel će ga tumačiti kao tekst.
20
PC
mart 2008
Tipovi podataka
Svaka konstanta ili rezultat formule u ne koj ćeliji sadrži atribut tipa podatka. To je vre dnosna kategorija koju je važno da prepoznaje te, jer od njih zavise mogućnost i ishod nekih operacija (recimo, besmisleno je sabirati tekst i broj). Kada budemo govorili o funkcijama, vide ćete da je poštovanje tipova kritično važno da bi se Excel uopšte pravilno koristio. Pažljivo pro učite kako se tipovi definišu i prepoznaju. Tekst je bilo kakav skup znakova (slova, ci fre i specijalni znakovi) i predstavlja najopštiji tip podatka. Excel će pokušati da prepozna kon tekst i tip sadržaja ćelije u toku unosa: ukoliko ne bude prepoznat nijedan posebni tip pri uno su ili izračunavanju, sadržaj će se smatrati obi čnim tekstom. Ukoliko insistirate da se sadržaj vidi kao tekst, što ima smisla u određenim pri likama, kao prvi znak unesite apostrof (’); reci mo, iako se jedinstveni matični broj građana (JMBG) sastoji isključivo od cifara, korisno je da taj podatak zapišete kao tekst; u protivnom, moglo bi se desiti da vodeća nula ne bude ispisa na ili da program „odluči“ da promeni oblik za pisa broja u kontekstualnu besmislicu. Vodeći apostrof se neće videti u ćeliji, osim u toku ure đivanja; kada tako unesete broj, pojaviće se pa metna oznaka koja će uočiti nekonzistentnost, ali to možete ignorisati. Drugi način da se sa držaj smatra isključivo tekstom je zatvaranje u znake navodnika (konkretno, "123“ nije broj, nego tekst). Tekst se podrazumevano poravna va ulevo i to je dobro da upamtite: ako ste žele li da upišete neki broj ili datum, a sadržaj je os tao poravnat ulevo (pri čemu vi niste forsirali poravnanje ulevo), znaćete da ste nešto pogreši li prilikom unosa. Broj je poseban tip podatka u ćeliji: sastoji se od cifara 0‑9 i specijalnih znakova koji odre đuju poseban oblik broja (predznak broja, inter punkcija broja, oznaka za procenat, oznaka va lute itd.). Osim prostog unosa, broj možete upi
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
sati i sa separatorom klasa (npr. 123.456,78), kao razlomak (npr. 7 3/8), u eksponencijalnom obliku (recimo, 1,23E‑03) itd. Maksimalni op seg brojeva u kome Excel može da operiše je od ‑1E+308 do +1E+308, a u okolini nule od ‑2,22E‑308 do +2,22E‑308. Broj se uvek pamti i ulazi u računske operacije sa najviše petnaest značajnih cifara, dok se cifre niže vrednosti pre tvaraju u nule. Sve varijante brojeva se podrazu mevano poravnavaju udesno u ćeliji.
Datum i vreme su karakteristični oblici brojeva: razlog za to je način za interno čuva nje i obradu, a ne prezentacija na radnom lis tu. Naime, Excel svaki datum interno vidi kao redni broj počev od 1. januara 1900. godine; za hvaljujući tome, podatke o datumima je mogu će koristiti u računskim operacijama. Vreme u toku dana se u Excel‑u interno interpretira kao razlomak X/86400, gde je X broj sekundi prote klih od ponoći. Vreme se predstavlja u decimal nom obliku broja, i to tako da se logično nastav lja na oblik zapisa datuma (recimo, interni za pis 1. marta 2008. u 18:00 glasi 39508,75). Ex cel barata datumima u opsegu od 1.1.1900. do 31.12.9999. Kada upisujete datum u podrazu mevanom obliku, pripazite da ne unesete tačku iza godine, jer će u protivnom datum biti prepo znat samo kao tekst. To je uvedeno kao standar dno pravilo; kasnije ćemo vam objasniti kako to da izmenite ako insistirate ispisu datuma po našem pravopisu. Trenutni datum ćete najbrže uneti prečicom Ctrl+; (tačka‑zarez), a trenutno vreme prečicom Ctrl+: (dvotačka). Logička vrednost se javlja kao rezultat pos tavljenog logičkog izraza ili funkcije. Moguće je uneti logičku vrednost i kao konstantu, kao je dnu od rezervisanih reči TRUE ili FALSE. Poru ka o grešci je tip podatka koji vi kao korisnik ne
ćete unositi, nego je moguće da ga dobijete kao rezultat neke neregularnosti u izračunavanju formule; o porukama o grešci posebno ćemo pričati u delu o funkcijama. Logičke vrednosti i poruke o grešci se uobičajeno ispisuju centrira no u odnosu na širinu ćelije.
Oblik prikaza sadržaja
Svakom sadržaju ćelije, a pogotovo ako je to netekstualni zapis, možete dodeliti poseban oblik (format) prikaza. Kad to kažemo, podrazu mevamo prikaz podatka na radnom listu bez obzi ra na njegovu vrednost: recimo, broj vidljivih de cimala broja, oznaka va lute, oblik zapisa datuma, itd. Krenimo od ne koliko primera ponašanja Excel‑a u prepoznava nju formata. U nekoliko ćelija unesite tačno sle deće sadržaje: 12.345,678 123456,123456 15 Din. 15,00 Din.
Excel je odmah prihvatio prva dva broja u decimalnom formatu, prvi put sa separatorom klasa, drugi put bez njih. Druga dva broja su prihvaćena u formatu valute, jednom bez deci mala, drugi put sa njima. Primetićete da u po drazumevanom uređenju radnog lista, na kra ju ne vidite sve decimale prva dva broja, ali ni šta zato: Excel ponekad zaokrugli broj na ma nje decimala, uredno pamteći sve upisane deci male; sve one će ravnopravno učestvovati u ra čunskim operacijama, videle se one ili ne. Pro verite sve vrednosti u liniji za unos: videćete sa mo osnovni zapis broja, oblik koji je dovoljan u izračunavanjima. Ipak, Excel je odmah prihva tio unete formate u ćeliju, pamteći sve decimale čak i ako ih ne prikazuje u ćeliji. To je još jedno pravilo u Excel‑u: program podrazumevano ču va u pozadini preciznost do raspoloživih 15 zna mart 2008
PC
21
PC SPECIJALNI DODATAK
čajnih cifara i to ne treba mešati sa vidljivim is pisom (postoji i druga opcija preciznosti; o njoj sada ne govorimo). Sada promenite upisane vrednosti: prepi šite sadržaj sve četiri ćelije brojem 1. Na počet ku, Excel je prepoznao i prihvatio unete forma te pri prvom unosu brojeva. Posle toga, broj 1 je „prosto“ unet, ali je ipak primenjen oblik koji je već postojao u ćeliji. To važi kao pravilo u Ex cel‑u: prvi oblik prikaza različit od običnog zapisa ostaće zabeležen kao svoj stvo ćelije i sledeći une ti podatak će se jednako oblikovati. U takvim slu čajevima jedini način da promenite oblik prikaza u ćeliji je forsirana pro mena oblika, jer osobina ostaje zadržana čak i kad sasvim izbrišete zapis u ćeliji. Ovo pravilo pamćenja možete dobro da iskoristite da biste pri prvom formiranju nekog urednog sadržaja odmah postavljali optimalne oblike brojeva. Da bi se forma tima zapisa u ćeli ji lakše baratalo, u Excel‑u postoje stan dardni predlošci ispi sa. To su tzv. maske. Osim što se možete snalaziti sa brojnim maskama koje već postoje, moguće je i da formirate sopstve ne oblike. Promena maske broja u ćeliji izvodi se na kartici Number u već pozna tom dijalogu Format Cells; realne potrebe u praksi su takve da ćete ovom dijalogu često pristupati, pa savetujemo da upamtite prostu prečicu Ctrl+1 kao najbrži način da uredite ak tivnu ćeliju ili obeleženi opseg. Prvi izbor u listi kategorija je General: to je oblik bez posebnih svojstava, onaj koji je una
22
PC
mart 2008
pred definisan na praznom radnom listu. Dru ga varijanta je Number i ona već omogućuje vi še opcija: definisanje broja vidljivih decimala, pri čemu će poslednja cifra biti zaokrugljena; upotreba separatora klasa (znak za razdvajanje hiljada), radi lakšeg čitanja velikih brojeva; na čin prikaza negativnih brojeva (na primer ne ke knjigovođe vole da vide negativne brojeve kao crvene). Dok postavljate opcije, menjaće se izgled uzorka broja u ćeli ji, tako da odmah vidite budući rezultat. Kategorija Currency je namenjena prikazu nov čanih iznosa. Osim lokal nih zapisa simbola (kod nas je to Din.) i specijalnih oznaka za dolar, ev ro i slične valute, priložen je i dugi spisak ozna ka valuta po ISO standardu (tri velika slova), koje se koriste u međudržavnom platnom pro metu. Nažalost, naš dinar je ovde i dalje ozna čen pretprošlom skraćenicom YUN; u međuv remenu je zastare la i oznaka CSD, a aktuelno obele žje RSD još nije na vidiku. Raču novodstveni for mati (Account ing) su slični valu tama, osim što je poravnanje malo drugačije, a pred znak negativnog broja za našu va lutu se prikazuje uz levu ivicu ćeli je; po američkom standardu pak ne gativni boj se u knjigovodstvu prikazuje kao obi čan broj u zagradama. Formati Date i Time sadrže oblike koji va že u nomenklaturama raznih jezika. Upoznaj te predložene formate za naše podneblje: jedi no ako unapred budete poštovali neku od datih
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
formi prilikom zapisivanja, datum će odmah bi ti valjano prepoznat. Na primer, ako unesete 31.3.8, 31.03.08, 31.mart.2008, 31/3/08 ili 31. mart 2008, Excel će znati da mu saopštavate isti datum. Ne kucajte tačku na kraju godine, jer je to po pravilima Excel‑a pogrešno. Veoma je va žno da program razume da unosite baš datum i zato uvežbajte primenu standardnih maski. Formati Percentage i Scientific se koriste za posebne namene; njihova upotreba vam je vero vatno ili jasna ili nevažna. Obratite pažnju ka ko Excel tretira prepisivanje broja ispisanog u procentualnom obliku: znak za procenat će osta ti zadržan pri kucanju, tako da odmah razume te koju vrednost realno zapisujete. Budete li kli knuli na dugme Home > Number > Percent Style nad ćelijom u kojoj je zapisan neki običan broj ili to učinite izborom u dijalogu Format Cells, on će biti vrednosno očuvan; dakle, broj 15 bi bio preinačen u 1500%. Ako želite da broj pred stavite kao razlomak, unesite ga u obliku a b/c (uočite razmak između celobrojnog dela i fra gmenta). Grupa oblika Fraction sadrži i varijan te koje daju opcije prikaza u zaokrugljenim ra zlomcima (n/2, n/4... n/100) ili kao aproksima ciju u kojoj imenilac ima jednu, dve ili tri cifre. U nekim slučajevima, broj sa mnogo decimala možda neće biti tačno prikazan, ali njegova po lazna vrednost će interno uvek ostati očuvana. Format Text je još jedan način da spreči te program da prepozna poseban sadržaj ili for mat unosa. Ako je ćeliji dodeljen ovaj format, svaki uneti broj ili formula će se smatrati obi čnim tekstom, ovog puta bez potrebe da ga za počinjete apostrofom. Kategorija Special je pra zna na srpskom, ali funkcioniše na nekim dru gim jezicima; Recimo, probajte English (United States) da biste videli primere: to su razni stan dardni brojevi u obrascima, poput poštanskog ili telefonskog broja. Format Custom je namenjen izboru ili uno su specijalnih maski koje možete iskoristiti u posebnim prilikama. Neke od maski koje ovde vidite su, zapravo, one iz drugih grupa, a ovde su navedene jer može biti zgodno da vam po
služe kao polazište za neku posebnu masku. Na ime, uvek možete formirati sopstvenu masku ispisa. Recimo da želite da klase broja budu ra zdvojene razmakom, a ne tačkom, i da se vide strogo tri decimale; takva maska ne postoji me đu predloženim. Rešenje navedenog primera je da u polje Type unesete masku # ### ##0,000. Znak # znači da se vodeće nule broja menja ju praznim mestom, a nule u maski prikazuju uvek vidljive cifre. Ako, na primer, baratate bro jevima koje želite da vidite sa tačno četiri cifre (0001, 0002...), označite ciljni opseg i definišite mu masku 0000. A ako insistirate na tački na kraju godine u datumu, ipak morate uneti da tum u standardnom formatu, a kasnije sami de finišite masku datuma koja podrazumeva i tač ku na kraju (probajte, recimo, maske d.m.yyyy. ili dddd, d. mmmm yyyy.). Svaku masku koju sami definišete Excel će upamtiti u datoteci ra dne sveske i ona će ubuduće biti na raspolaga nju u njoj. Alatka Format Painter („četkica“), koju smo ranije opisali, može da posluži i za pre nos postavljenog oblika prikaza sadržaja. Dru gi način kopiranja oblika brojeva je specijalni prenos: polaznu ćeliju označite za kopiranje (Ctrl+C), a zatim označite sve ćelije u ciljnom opsegu i u meniju ispod dugmeta Home > Clip board > Paste izaberite stavku Paste Special; u dijalogu koji će se otvoriti, u grupi Paste odabe rite opciju Formats, pa potvrdite izbor. Uzgred, kad već pominjemo ovaj dijalog: upamtite ga, jer će vam biti od značajne koristi u mnogim po sebnim situacijama.
Izrazi u Excel‑u
Nalik klasičnom pojmu iz algebre, izraz je oblik formule koja se sastoji od konstanti, refe renci i operatora. Excel prepoznaje tri vrste izra za, a oni se razvrstavaju prema tipu rezultata: to su aritmetički, tekstualni i logički izraz. Opera tori aritmetičkih izraza su uobičajeni znaci za če tiri osnovne operacije (+, ‑, *, /), znak za proce nat i znak ^ (naziva se karet) kojim se označava stepenovanje. U izrazima se koriste uobičajena mart 2008
PC
23
PC SPECIJALNI DODATAK
prava prvenstva među ope racijama, a korišćenjem za grada ovaj redosled prven stva se menja; razlike u odnosu na aritmetička pra vila ne postoje ili su veoma male, pa nećete imati nika kvih problema. Ako je reč o tekstu, rezervisan je samo jedan posebni operator: & (naziva se ampersend) ozna čava sastavljanje teksta (tzv. konkatenaciju). Prosti logički izrazi se bave odnosom veličina, pa je za njih rezervisano šest očiglednih operatora: =, >, =, Editing > Auto Sum dok je bila ak tivna prazna ćelija B7 u koju smo hteli da unesemo zbir. Sad označite ćeliju B7 za kopi ranje (Ctrl+C), pređite u C7 i pritisnite Enter. Pogledajte rezultujuću formulu: ona sada glasi =SUM(C2:C6). Excel je, dakle, preneo relativni odnos položaja ćelije u odnosu na opseg u ko me se nalaze sabirci; dobili smo logičan rezultat na valjanom mestu. To znači da je polazni op seg bio relativna referenca formule: program je pročitao polazni opseg kao „sadržaj koji se nalazi u ovoj istoj koloni, najdalja ćelija je pet
mart 2008
PC
25
PC SPECIJALNI DODATAK
„opseg ćelija od B2 do B6“. Ako iskopirate for mulu bilo gde, dobićete njenu identičnu kopiju, pa tako nećete dobiti drugi zbir. Ako prvi zbir unesete kao =SUM($B$2: B6), jedna ćelija će biti fiksirana, a druga relativ na. Ako se formula iskopira u C7, formula pos taje =SUM($B$2:C6), jer je druga ćelija u adresi opsega interpretirana relativno; ponekad i ova kav račun ima smisla, jer dobijate rastuće zbiro ve. Ovaj hibridni oblik se naziva mešovita refe renca. Osim ovog konkretnog oblika, postoje i neke složenije (mada se koriste vrlo retko), jer ne morate fiksirati obe koordinate jedne ćelije: možete fiksirati samo kolonu, a dopustiti da se redovi menjaju (ili obrnuto) i tako možete pra viti razne kombinacije, poput =SUM($C2:C$6). Isprobajte takvu kombinaciju i ispitajte šta se de šava pri kopiranju formule. U toku uređivanja formule možete lako promeniti tip reference tako što ćete u režimu uređenja (setite se: F2) postaviti pokazivač uno sa na adresu ćelije i pritiskati taster F4 uzasto pno, sve dok ne dobijete oblik koji želite. Kombi novanje referenci može doneti mnoge prednos ti, ali skriva i mnoge zamke. Na primer, vodite računa da se zbog fiksiranja neke adrese ne po javi preklapanje podataka, recimo da neki pod zbir dva puta učestvuje u ukupnom zbiru.
Tipovi opsega
Već smo opisali prve primere korišćenja opsega ćelija, način zapisivanja i njihovo znače nje. Važno je još da savladate neke posebne na čine kontrole opsega; biće vam korisno u redov nom radu. Kontinualni ili neprekidni opseg pred stavlja obeleženi pravougaoni skup ćelija. Može se pružati po jednoj ili dve dimenzije radnog lis ta (zapravo, čak i do tri dimenzije u radnoj sves ci). Posebni slučajevi kontinualnog opsega su je dna ili više celih susednih kolona ili redova, a moguće je i ceo radni list definisati kao konti nualni opseg. Obeleženi opseg je vidljiv na ra dnom listu kao područje u zatamnjenoj boji po zadine i sa istaknutim zaglavljima zahvaćenih
26
PC
mart 2008
redova i kolona. Jedna aktivna ćelija se može smatrati specijalnim slučajem opsega koji ne tre ba posebno obeležavati. Neprekidni opseg možete obeležiti na više načina. Sa tastature: postavite se na jednu od ćelija koja će biti ugao opsega, pa držeći taster Shift strelicama na tastaturi raširite opseg do će lije u suprotnom uglu. Mišem je ponekad lak še: kliknite na jednu od ugaonih ćelija, a zatim jednostavno prevucite izbor do naspramnog ugla držeći levi taster miša pritisnut. Drugi na čin mišem: označite jednu od ugaonih ćelija, a zatim držeći Shift kliknite na naspramnu ćeliju i opseg će biti obeležen. Opseg prestaje da bu de označen pritiskom na neki od kursorskih tas tera ili klikom miša na bilo koju ćeliju radnog lista. Ako raspolažete nekom homogenom tabe lom podataka bez praznih ćelija, bilo bi dobro da upamtite uobičajeni način njenog obeležava nja, bez obzira na njenu veličinu: postavite gor nju levu ćeliju kao aktivnu, pa držite pritisnute tastere Ctrl i Shift dok redom po jednom priti snete tastere sa strelicama nadole i udesno (sve jedno kojim redom). Još jednostavnije: kliknite bilo gde unutar te tabele, pa pritisnite prečicu Ctrl+Shift+razmaknica. Pritiskom na prečicu Ctrl+razmaknica obeležićete celu kolonu u kojoj se nalazi aktiv na ćelija, a prečicom Shift+razmaknica obele žavate ceo red. Moguće su i kombinacije: ako su, npr. već označene dve susedne ćelije u is tom redu, pa pritisnete Ctrl+razmaknica, biće obeležene obe kolone koje sadrže te ćelije. Ako kliknete mišem na zaglavlje kolone ili reda, ce lu kolonu ili red ćete obeležiti kao opseg. Više uzastopnih kolona ćete obeležiti povlačeći mi šem od prvog do poslednjeg zaglavlja kolone koje hoćete da uključite. Na preseku zaglavlja kolona i redova radnog lista nalazi se dugme Select All (ima oznaku trouglaste strelice). Kli kom miša na to dugme, ceo radni list ćete ozna čiti kao opseg; sa tastature, to ćete postići pre čicom Shift+Ctrl+razmaknica nad nekom pra znom ćelijom, udaljenom od nekog opsega ko ji sadrži podatke.
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
Nekontinualni ili isprekidani opseg je bi lo kakav skup ćelija koje se pojedinačno obele žavaju. Način da definišete nekontinualni opseg je jednostavan: držite taster Ctrl na tastaturi, kli knite na svaku pojedinačnu ćeliju koja vas inte resuje ili, ako u nekom delu ima više susednih ćelija, prevucite od prve do poslednje. Kada zav ršite obeležavanje, otpustite taster Ctrl. Sa ova kvim opsegom su moguća ograničena dejstva, dok neka nisu izvodljiva (npr. nije izvodljivo ko piranje i premeštanje); najčešći razlog za ova kvo obeležavanje je istovremeno oblikovanje ili brisanje sadržaja u ćelijama. Osnovni vid adresiranja opsega ste već upoznali: to je kontinualni opseg koji se refe rencira navođenjem dvaju naspramnih ćelija, sa dvotačkom između, npr. A1:G5. Nije neop hodno da navodite striktno gornju levu ćeliju, pa donju desnu: navedite bilo koji par naspram nih ćelija, npr. A5:G1. Ako hoćete da referen cirate celu prvu kolonu, to možete učiniti kla sičnim A1:A1048576, ali je svakako lakše uku cati samo A:A. Nekoliko celih susednih kolo na ćete označiti sa npr. B:F. Isto važi i za redo ve: referencirajte drugi red kao 2:2 ili prvih pet kao 1:5. Po ovoj logici, ceo radni list se obele žava kao A:XFD ili kao 1:1048576, mada su u praksi retke potrebe za baš ovolikom „referen com“. Nekontinualni opseg se referencira nabra janjem delova razdvojenih znakom tačka‑zarez, pri čemu neki kontinualni deo označavate klasi čno. Primeri zapisa nekontinualnog opsega su A1;B2;C3 i A3:A5;C3:C5. Adresa ćelije je jednoznačna samo na ni vou jednog radnog lista, jer se na svakom ra dnom listu nalaze ćelije sa istim adresama. Uvek možete da koristite i reference sa dru gih radnih listova, upotrebljavajući opšti oblik ’ime_lista’!adresa. Uzvičnik u ovom zapisu je se parator; apostrofi kojima se uokviruje ime lista se mogu izostaviti ako se ime sastoji od jedne reči: dakle, možete napisati Sheet1!A1 ili She et2!B2, ali biste morali da napišete ’Izveštaj o prodaji’!F1, ’Promet 2007’!B10 i slično. Na ovaj oblik udaljenih referenci morate posebno da pa
zite: ako izbrišete radni list koji sadrži referencu u formuli na posebnom radnom listu, izgublje ni opseg će dobiti oznaku npr. #REF!A1:C3 i re zultat neće moći da bude interpretiran. Ako tokom formiranja formule treba da označite jedan ili više opsega na drugim ra dnim listovima, to ne morate raditi napamet: slobodno usred unosa formule promenite radni list, na drugom listu obeležite mišem željenu će liju ili opseg, pa se vratite na polazni list i završi te unos. Ako ste izborom opsega na drugom lis tu završili unos, samo pritisnite Enter i opet će te se naći na polaznom radnom listu, uz uredno završen unos formule.
Operacije nad opsezima
Postoje razne operacije koje možete uradi ti nad opsegom podataka; pomenimo nekoliko primera. Označite neki manji opseg, recimo tri reda puta tri kolone. Obratite pažnju da je ak tivna ćelija u opsegu posebno obeležena. Sada pritiskajte taster Enter više puta. Primetićete da se aktivna ćelija menja samo u okviru opsega, idući odozgo-nadole, pa na vrh sledeće kolone i tako redom ukrug. Tokom popune možete ko ristiti i taster Tab (udesno) i kombinacije sa tas terom Shift (u suprotnom smeru). Označite bi lo kakav opseg podataka, u aktivnu ćeliju une site neki sadržaj, a unos potvrdite sa Ctrl+En ter: sve ćelije opsega će odmah primiti taj isti sadržaj. Pritisnite Ctrl+B: svi ispisi će biti pode bljani, itd. Vratimo se opet na tabelu koju smo formi rali radi prikaza načina prenošenja referenci. Izbrišite sve zbirove koje ste uneli na dnu kolo na. U ćeliju B7 postavite zbir te kolone; neka B7 ostane aktivna ćelija. Sadržaj ćelije je =SUM(B2: B6). Sad obratite pažnju na crni kvadratić u do njem desnom uglu okvira koji označava aktiv nu ćeliju. Primaknite pokazivač miša tako da se pretvori u mali crni krstić; sad pritisnite levi tas ter miša i prevucite pokazivač preko ćelija C7 i D7. Otpustite taster miša; u naznačenim ćelija ma ćete dobiti zbirove kolona C i D. Pojaviće se i pametna oznaka: ako je otvorite, osim operaci mart 2008
PC
27
PC SPECIJALNI DODATAK
je kopiranja ćelija koja je podrazumevano izve dena, rezultat možete promeniti izborom opci ja za prenos samo oblika bez sadržaja ili samo sadržaja bez oblikovanja. Crni kvadratić se zo ve ručica popune (fill handle), a njome možete izvesti još neke zanimljive stvari koje ćemo po menuti kasnije. Operacije kopiranja, premeštanja i nale pljivanja možete izvoditi klasičnim prečicama Ctrl+C, Ctrl+X i Ctrl+V, komandama u glav noj traci i slično. Nakon umetanja sadržaja po
zni sadržaj, prepisujući bilo koji prethodni sa držaj; sledeće dve opcije kopiraju samo vrednos ti, odnosno formule; opcija Link Here formira izraze poput =A1, koja uvek prikazuje tekuću vrednost u izvornoj ćeliji; sledeća komanda for mira internu hipervezu ka polaznom opsegu. Sledi niz od četiri komande koje se ponašaju na specifičan način: korišćenjem neke od ovih ko mandi, sadržaj na odredištu se ne prepisuje, ne go se pomera nadole ili nadesno pred novim op segom. Ostaje da izaberete da li se opseg kopi
javiće se nova pametna oznaka u kojoj možete odmah dodati neke atribute tek izvedenoj ope raciji; obratite posebnu pažnju na varijante obli kovanja ciljnog sadržaja i mogućnost prenoše nja širine polazne kolone. Već smo jednom isko ristili paletu ispod dugmeta Home > Clipboard > Paste; uočite da možete odabrati razne pose bne vidove prenosa sadržaja; isprobajte sami po sledice raznih načina! Možete mišem da „uhvatite“ opseg za je dnu od ivica, a zatim ga prevučete na odredište; da biste to učinili, primaknite pokazivač miša okviru opsega dok se ne pojavi četvorostruka strelica. Prilikom vučenja, videćete siluetu op sega i ekransku napomenu sa adresom ciljnog opsega, što će vam pomoći da precizno locira te odredište. Ako pritom budete držali desni tas ter miša, a ne levi kao što je uobičajeno, kada dovučete opseg na odredište i otpustite taster miša, odmah će se otvoriti brzi meni koji nudi izbor od deset operacija na ciljnom opsegu. Pr vu grupu čine standardne komande: Move Here i Copy Here premeštaju, odnosno kopiraju pola
ra ili premešta. Kada kopirate neki opseg, pazi te na tipove referenci u ciljnim ćelijama; prenos relativne reference može da izazove pogrešne re zultate u formulama. Morate razlikovati dve vrste brisanja unu tar opsega: jedno je fizičko uklanjanje ćelija, pri čemu se menja struktura celog radnog lista, a drugo se svodi na „čišćenje“ ili samo brisanje sadržaja ćelija, pri čemu sam opseg ostaje na svom mestu. Označeni opseg ćete fizički izbri sati pomoću dijaloga koji dobijate komandom Home > Cells >Delete > Delete Cells ili koman dom Delete u kontekstnom meniju opsega. Nu de se četiri opcije: u prve dve odlučujete da li će ispražnjeno mesto „povući“ preostale ćelije zde sna ili odozdo. Druge dve opcije omogućuju da fizički izbrišete cele redove ili kolone u kojima se nalazi obeleženi opseg. Samo sadržaj opsega ćete najbrže ukloniti pritiskom na taster Delete na tastaturi. Komanda na glavnoj traci Home > Editing > Clear otvara četiri opcije brisanja: op cija Clear All briše sadržaj i sve atribute obliko vanja ćelije, dovodeći je u početno stanje; opci
28
PC
mart 2008
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
ja Clear Formats uklanja samo oblikovanja i maske koji su ra zličiti od podrazumevanih; sle deća opcija uklanja samo sa držaj, poput tastera Delete; ko načno, poslednja opcija Clear Comments uklanja komentar koji je dodeljen ćeliji (o ovom elementu govori mo u sledećem priručniku). Osim kompletnog kopiranja sadržaja opse ga, postoji mogućnost prenosa dela sadržaja će lija ili obavljanja nekih operacija u toku preno sa, što su vam pametne oznake već otkrile. Obe ležite neki opseg podataka, izaberite Copy, a za tim aktivirajte samo jednu ćeliju koja je gornji levi ugao ciljnog opsega. Prostom komandom Paste iskopirali biste sadržaj opsega, prenoseći sve osobine oblikovanja i zauzimajući tačno is ti obim ciljnih ćelija. Međutim, ako otvorite di jalog komandom menija Home > Clipboard > Paste > Paste Special ili istom komandom u kon tekstnom meniju, dobi ćete mogućnost da iza berete posebni vid kopi ranja. Opišimo opcije koje se nude. Grupa Paste nu di čak jedanaest nači na prenosa: puno kopi ranje (All) prenosi vre dnosti, formule i obliko vanje ćelija. Opcija For mulas čini slično, ali sa izuzetkom okolnih oso bina redova i kolona (npr. prenos cele kolone menja širinu ciljne kolone); ako upotrebite op ciju Values, sve formule će biti prevedene u kon stante. Opcija Formats prenosi samo osobine će lija, bez prenosa sadržaja (ponaša se kao For mat Painter), a sledeća prenosi samo komenta re. Kada postavite pravilo valjanosti unosa u je dnu ćeliju, to možete proširiti na ciljni opseg op cijom Validation. Opcija All using Source theme je posebna varijanta prenošenja koja kombinu je teme za uređenje ćelija; All except borders pri
prenosu ignoriše ivične linije koje ste možda na crtali; sledećom opcijom ćete preneti samo ši rinu kolone, a dve poslednje opcije su varijaci je već pomenutih, uz dodatak prenošenja mas ke brojeva. Grupa Operation omogućuje da se ćelije polaznog opsega aritmetički pridruže ciljnom opsegu sadržaja, u kombinaciji sa osnovnom funkcijom. Na primer, ako ćeliju sa brojem 5 ko pirate preko ćelije sa brojem 15, birajući operaci ju deljenja, ciljna ćelija će dobiti vrednost 3; ovo možete iskoristiti da odjednom promenite vre dnosti konstantama u nekom opsegu: samo u neku ćeliju unesite vrednost koja će biti sabirak, umanjilac, množilac ili de lilac, na njoj zadajte koma du kopiranja, a onda obe ležite ceo ciljni opseg, pa specijalno nalepite tu vre dnost birajući operaciju; bržeg načina za takvu ak ciju nema! Najzad, dva po lja za potvrdu pri dnu iza zivaju posebna dejstva. Prva opcija Skip blanks nalaže da praznine u po laznom opsegu ne prebri šu sadržaj u ciljnom opsegu, nego da ga zadrže. Opcija Transpose će preokrenuti ciljni opseg ta ko da redovi polaznog postanu kolone, a kolo ne redovi.
Ručica za popunu
Već smo ilustrovali primenu ručice za po punu, malog crnog kvadratića u donjem de snom uglu okvira aktivne ćelije ili opsega; ispi tajmo kako se još ta ručica koristi. U neku ćeli ju upišite tekst, npr. „Zdravo!“ Uhvatite ručicu mart 2008
PC
29
PC SPECIJALNI DODATAK
za popunu mišem i povucite ga nadole preko ne koliko ćelija. Otpustite taster na mišu: tekst je is kopiran u sve ove ćelije. Neka ceo opseg ostane obeležen, pa povucite ručicu za popunu nekoli ko redova nagore: iskopiraće se i ovako. Ne pu štajući taster miša, imate mogućnost da širite opseg samo u jednom, ali bilo kom smeru. Dru gi primer: u jednu ćeliju upišite „Zdravo!“ a u onu ispod nje napišite „Kako ste?“ Obeležite op seg od ove dve ćelije, pa povucite ručicu za po punu nadole nekoliko redova. Primetićete da se ceo opseg kopira onoliko puta koliko ima mesta u označenom ciljnom prostoru; u tome će vam pomoći ekranska napomena uz pokazivač mi ša dok vučete. Probajte i ovo: u neku ćeliju unesite tekst „broj 7“. Uhvatite ručicu za popunu i povuci te je nekoliko ćelija nadole. Obeležite opet po četnu ćeliju, pa povucite ručicu udesno, pa ule vo, pa nagore. Primetićete da se tekst menja u
„broj 8“, „broj 9“... ako vučete ručicu nadole ili udesno, a u „broj 6“, „broj 5“... ako je vučete ule vo ili nagore. Ova mogućnost programa se zove automatska popuna: brojevi na kraju u alfanu meričkom zapisu se menjaju za jedan, datumi za jedan dan, vreme za jedan sat, itd. Ručica za popunu ima još jednu svrhu: obeležite neki veći opseg podataka, pa povucite ručicom nalevo ili nagore: u svim sivo označenim kolonama ili re dovima sadržaj ćelija će biti izbrisan. Recimo da pripremate neku dugačku listu i da želite da joj dodate redne brojeve. Umesto da kucate redne brojeve počev od 1 pa do ko zna koliko, upotrebite ručicu za popunu. Formi
30
PC
mart 2008
rajte kolonu za redne brojeve i unesite prva dva redna broja (npr. 1 i 2). Obeležite ta dva broja kao opseg, pa povucite ručicu do željenog bro ja. Postoji i mnogo lakši način, ali pod uslovom da je sadržaj liste već unet ranije: dovoljan je du pli klik na ručicu na prvoj ćeliji u koju ste uneli broj 1. Excel će prepoznati kontekst liste i uneti broj 1 tačno do kraja liste. Odmah se poslužite pametnom oznakom: izvedenu operaciju Copy Cells promenite u Fill Series; umesto jedinica, dobićete uredan skup rednih brojeva. Unos nizova brojeva je podržan posebnim opcijama; redni brojevi su tek najprostiji slučaj. Recimo, ako je polazna vrednost datum, pame tna oznaka će vam ponuditi da korak uvećanja bude jedan dan, jedan radni dan (Fill Week days; uzimaju se samo dani od ponedeljka do petka), jedan mesec ili cela godina. Pri prome ni meseca, mehanizam je dovoljno inteligentan da izbegne nelogične datume: recimo, unesite 31.1.2008, povucite nado le, pa zahtevajte uvećanje za jedan mesec i obratite pažnju na rezultat. Da biste još brže do bili opcije popune, vucite desnim tasterom miša, pa će se na kraju izbor u me niju pojaviti odmah. Uoči te posebne opcije koraka uvećanja brojeva koji ni su susedni. Recimo, u jednu ćeliju unesite broj 2, a u sledeću broj 5. Označite ove dve ćelije kao opseg, pa levim tasterom miša povucite ručicu za popunu nadalje. Dobićete brojeve 8, 11, 14... jer će se uspostaviti linearna korelacija. Ako vu čete desnim tasterom miša, možete uspostaviti linearnu ili geometrijsku progresiju (opcije Lin ear Trend i Growth Trend). Ukupne opcije za popunu opsega serijom podataka ćete dobiti ako unesete prvu vrednost u neku ćeliju, odatle obeležite ciljni opseg, pa pozovete dijalog Home > Editing > Fill > Series. Isprobajte sami razne opcije nad običnim broje vima i datumima, lako ćete ih razumeti.
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
Ručica za popunu je u stanju da koristi po datke koji su definisani u posebnim listama za popunu. Pogledajte dijalog koji se otvara izbo rom dugmeta Edit Custom Lists u polaznom di jalogu Office > Excel Options > Popular: tu se već nalazi nekoliko spisko va dana u nedelji i meseci u godini; ako je podrazumeva ni jezik vaše platforme prili kom instalacije sistema Mi crosoft Office 2007 bio srp ski (bez obzira na jezik ra dne površine), ti spiskovi će biti na srpskom jeziku. Ako u neku ćeliju unesete bilo ko ji dan u nedelji, recimo „pe tak“, kada povučete ručicu za popunu nadole, pojaviće se „subota“, „nedelja“, „pone deljak“ i dalje u krug. Po po trebi, možete i sami formi rati prilagođene liste, direk tnim unosom u dijalogu ili uvoženjem spiska iz nekog opsega na radnom listu (opcija Import u dijalogu Custom Lists).
Imenovane reference
Možda ćete jednom najzad upamtiti da je neka carinska stopa upisana u ćeliju Konstan te!F22, ali zar to ne bi moglo i lakše da se upam ti? Ovo je tipična situacija koja se najbolje reša va imenovanjem ćelija i opsega: svakoj referenci možete dati ime u obliku šifre ili opisa. Tada po
datak u imenovanoj ćeliji ili opsegu ko ristite pišući ime umesto adrese, prim era radi =C25*(1+CarinaOprema) ili =F10*EvroKupovni. Ime reference može biti dugo do 255 znakova i sastoji se od slova, cifara, donje crte i tačke; prvi znak mora biti slovo ili donja crta. Ne možete dati ime koje se poklapa sa adresom ćelije (npr. AB1). Biće upamćeno da li ste upisali velika ili mala slova, ali to je pri upotre bi nevažno. Referenci možete dati ime na nekoliko načina. Najlakše je da se postavite na ćeliju ili opseg koji želite da imenujete, pa da kliknete u polje za ime (levo od linije formula) i upišete odabrano ime za referencu. Međutim, opštu i detaljniju kontrolu imenovanih referen
ci ćete ostvariti kontrolama u grupi Formulas > Defined Names u glavnoj traci programa; na čin upravljanja ovim resursima je bitno olakšan u Excel‑u 2007 u odnosu na prethodne verzije programa i zato vam savetujemo da uvek koris tite Name Manager, koji ćete pozvati klikom na istoimeno dugme ili prečicom Ctrl+F3. Klikom na dugme New u dijalogu Name Manager (takođe, komandom Formulas > De fined Names > Define Name) otvorićete detalj ni dijalog za definisanje novog imena. Najpre mart 2008
PC
31
PC SPECIJALNI DODATAK
u polje Names upišite željeno ime, trudeći se da ono bude opisno. U polje Refers to upišite refe rencu; ranije obeleženi opseg će biti već upisan. Isti dijalog ćete koristiti i ako referenci želite da promenite adresu: odabraćete referencu na spis ku u dijalogu Name Manager, pa prekucajte ili označite mišem novi opseg adresa; ako treba da izbrišete imenovanu referencu, kliknite na du gme Delete nad obeleženom stavkom. Prilikom definisanja nove imenovane re ference, padajuća lista Scope je važna, jer defi niše domen važnosti imena. Naime, ime refe rence može da bude jednoznačno samo na ra dnom listu, pa možda morate paziti na udva janja koja će nastati, recimo, ako napravite ko piju radnog lista koji sadrži imenovane ćelije. Ako se imena poklapaju, pri upotrebi se podrazu meva ime na aktivnom radnom listu. Drugu re ferencu istog imena po zivate opštim oblikom adresiranja, poput Izve štaj!ukupno (ćelija „uku pno“ na listu „Izveštaj“). Ove situacije su podlo žne greškama, pa vam sa vetujemo da zbog boljeg snalaženja pazite da ime na budu jednoznačna u celoj radnoj svesci. Štavi še, preuredite ih: u dija logu Name Manager naj pre kliknite na zaglavlje Name da biste sortirali spisak po imenima. Obe ležite dvostruko ime, ako postoji u listi, pa kliknite na dugme Edit i u dijalo gu Edit Name promenite ime reference. Nemojte se brinuti za integritet promenjene reference: Excel će pro meniti sve upotrebljene
32
PC
mart 2008
instance imena. Uopšte, Excel je u stanju da pre pozna ime reference ako je pri formiranju for mule budete označili mišem. Ako ste u nekim formulama ranije pisali prave adrese kao refe rence, a zatim imenovali te ćelije, adresu može te zameniti imenom: otvorite dijalog Formu las > Defined Names > Define Name > Apply Names, a zatim u listi izaberite sva imena koji ma će adrese ćelija ili opsega biti zamenjene. Imenovanu referencu lako možete koristi ti bilo gde: uočite spisak ispod komande For mulas > Defined Names > Use in formula: osim spiska definisanih imena, koja možete izabrati odmah, tu je i opcija Paste Names koja otvara dijalog; šta god da izaberete, u aktivnoj ćeliji će te dobiti početni zapis formule poput =ime; će
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
je ime reference jednoznačno, možete upotrebi ti polje za ime da biste je aktivirali: samo upiši te ime ili ga izaberite iz padajuće liste. Ako je imenovan ceo skup podataka, lako ćete ga sa brati: =SUM(prodaja); najzad, ako u formuli piše, npr. =E24*(1+pdv_stopa1+marža), biće odmah jasno da ova formula daje bruto cenu nekog artikla.
Formiranje pravila za unos
lija ostaje u režimu uređenja, pa možete nasta viti da gradite formulu. Ako u dijalogu Paste Names kliknete na dugme Paste List, napraviće te abecedni spisak svih imenovanih referenci u radnoj svesci. Ako želite da se podaci u nekoj složenoj tabeli imenuju na osnovu sadržaja u zaglavlji ma, obeležite je celu, pa birajte komandu For
U opštem slučaju, u bilo koju ćeliju može te uneti bilo kakav sadržaj. Ali, mnogo je vero vatnije da ćete podatke nekako urediti i struk turirati prema značenju, tipu i vrednosti. Da bis te sprečili buduće probleme zbog nehotične gre ške pri unosu, postoji alatka koja služi kao pre ventiva: to je sistem za proveru valjanosti, ko jim se nekoj ćeliji ili opsegu dodeljuje pravilo
mulas > Defined Names > Create from Selec tion; svaki red i kolona sa sadržajem će biti ime novani prema zaglavlju. Sada sledi ključni trik: Presek reda i kolone dobija ime koje se sastoji od oba imena opsega i razmaka između: na pri mer, ime podatka o prodaji druge prodavnice u utorak možete referencirati kao =prod2 utorak ili =utorak prod2, svejedno. Koristi od imenovanja su mnogobrojne. Prvo, ne morate pamtiti adresu važnog podat ka – lakše je da upamtite opisnu referencu. Dru go, imenovana referenca ima apsolutnu adresu i ne morate se brinuti ako kopirate formule. Ako
unosa. Recimo, možete naložiti da ćelija prima samo broj u opsegu između dva zadata broja, da tum veći od nekog početnog, tekst tačno zadate dužine, itd. Možete zadati i složeni kriterijum koji uspostavlja relaciju između unetog podatka i nekog sadržaja zatečenog na radnom listu. Odaberite jednu ili više ćelija i otvorite dija log komandom Data > Data Tools > Data Val idation (glavni deo razdeljenog dugmeta). Na kartici Settings formiraćete kriterijum isprav nosti ćelije. Recimo da ćelija treba da primi oce nu učenika: u listi Allow birajte opciju Whole number, a u listi Data kao kriterijum postavite mart 2008
PC
33
PC SPECIJALNI DODATAK
between. Pojavljuju se polja za unos Minimum i Maximum: u njih unesite brojeve 1 i 5. Odluči te da li ćelija sme da ostane prazna (opcija Ig nore blank). Ako ćelija može da primi samo je dnu od nekoliko određenih vrednosti, zgodno
je da na nekom mestu formirate listu svih mo gućih vrednosti, a zatim ciljnim ćelijama dodeli te pravilo unosa iz te liste: u dijalogu Data Val idation > Settings odaberite opciju Allow – List, pa u liniju Source unesite adresu pripremljene liste (koja mora biti na istom radnom listu). Lis tu možete uneti i direktno u polje Source kao tekst razdvojen separatorom (tačka‑zarez), npr. Pera;Mika;Laza. Tako pripremljena ćelija će se pri unosu ponašati kao padajuća lista u kojoj bi rate moguće vrednosti. Time možete da završite definisanje pravi la, ali predlažemo da pride odredite kako da se ćelija ponaša u toku interakcije. Na drugoj kar tici možete definisati poruku koja će se pojavi
34
PC
mart 2008
ti kao ekranska napomena kada se ćelija aktivi ra. Na trećoj kartici Error Alert odaberite jedan od tri stila: opcija Stop će sprečiti unos neisprav ne vrednosti, Warning će zahtevati od korisnika da odluči između prihvatanja i ispravke unosa, dok opcija Information samo izveštava o grešci i prihvata unetu vrednost. Ako is ključite polje za potvrdu na ovoj kartici dijaloga, program neće reagovati na po grešan unos. U tom slučaju ispravnost možete proveriti naknadno, komandom Data > Data Tools > Data Validation > Circle invalid data. Neispravni podaci će biti privremeno zaokruženi crvenom elipsom, pa možete reagovati na grešku. Elipsa se uklanja nakon komande za ču vanje radne sveske ili komandom Clear valida tion circles koja se nalazi u istoj paleti komandi.
Uslovno oblikovanje
Excel omogućuje da sadržaj ćelije menja svoj izgled u zavisnosti od trenutne vrednosti. Ta funkcionalnost je izuzetno unapređena u ak tuelnoj verziji programa i predstavlja jednu od najatraktivnijih novosti; predstavlja posledicu opšteg trenda u poslovnoj informatici gde se vi zuelizacija podataka smatra korisnim načinom za postizanje efikasnosti. Naravno, reč je o tome da ćete primenom novih opcija veoma ubrza ti pregled odnosa i uočavanje ekstremnih vre dnosti u nekom većem opsegu podataka; kom
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
binacijama koje su vam na raspolaganju, može te napraviti i prave vizuelne bravure. Osnovna upotreba uslovnog oblikovanja je veoma jednostavna, zahvaljujući paletama koje ćete pronaći grupisane ispod dugmeta Home > Styles > Conditional Formatting. Najočigledni je za primenu su grupe opcija Data Bars, Col or Scales i Icon Sets; osnovna upotreba je veoma jednostavna i nećemo vas zamarati objašnjava njem. Jedino naglašavamo da možete slobodno kombinovati čak i više opcija odjednom, npr. ska le boja i ikone zajedno; s druge strane, napomi
njemo i to da preterivanje ne vodi dobrom rezul tatu, pa budite umereni u primeni ovih opcija. Uočite da ćete primenom palete Highlight Cell Rules lako definisati neko sopstveno pravi lo za vizuelno obeležavanje sadržaja: među pre dlošcima pravila su svakako veoma zanimljiva ona koja ističu duplikate u opsegu. Grupa pravi la Top/Bottom Rules daju zanimljivu mogućnost da obeležite one vrednosti koje su specifične u odnosu na ostatak opsega (npr. vršne vrednosti, one koje su izvan očekivanog opsega i slično). Svako definisano pravilo uslovnog obli kovanja na radnom listu je moguće naknadno preurediti: otvorite dijalog komandom Home > Styles > Conditional Formatting > Manage Rules, pa u padajućoj listi Show formatting rules for birajte opciju This Worksheet. Dobićete spi sak definisanih pravila; obeležite ono koje želi te da promenite i kliknite na dugme Edit Rule. Konkretni sadržaj dijaloga koji sledi će zavisi ti od vrste pravila koje ste prvobitno definisa
li. Ipak, jedan imenitelj je zajednički: uobičaje no je da se minimalne i maksimalne vrednosti utvrđuju relativno u odnosu na sadržaj celog op sega; umesto toga, vi možete utvrditi neke apso lutne veličine koje će biti smatrane novim okvi rima za oblikovanje. Ako ste skloni kombinovanju, možete i sa mi definisati neko pravilo za uslovno oblikova nje mimo paleta: počnite nad obeleženim op segom, pozivajući dijalog komandom Home > Styles > Conditional Formatting > Manage Rules. Dijalog je prilično intuitivan i vodi vas kroz sve p o t r e bne kora ke u defi n i s a n j u prav i l a, pa vam prepušta mo da sa mi istra žite opci je. Pomo ći ćemo vam samo kod poslednje opcije za izbor tipa pravila, ono koje birate opcijom Use a formula to determine which cells to format. Važan detalj pri definisanju ovog pravila u opsegu je da pri metite koja ćelija je aktivna u opsegu (recimo, obratite pažnju na adresu u polju za imena), jer tu ćeliju ćete referencirati kao uzorak u formuli. Sama formula mora da ima takav oblik da vrati logičku vrednost (npr. =C15>100 ili =B10"ne delja"). Zatim klikom na dugme Format otvori te dijalog za oblikovanje ćelije i postavite nove osobine njenog izgleda. Kada definišete prvo uslovno oblikovanje nad opsegom, dugmetom New Rule možete pos taviti novi uslov, i tako do velikog broja nivoa. Ako postavljate više pravila, povedite sami raču na da ona moraju da budu međusobno logički usaglašena; izvesnu pomoć vam može pružiti ar bitrarno pravilo Stop if True koje će sprečiti pro veru pravila nižeg ranga u nekoj ćeliji u opsegu ako je neko više pravilo već zadovoljeno. mart 2008
PC
35
PC SPECIJALNI DODATAK
Funkcije
R
ad sa formulama i, posebno, sa funkci jama na radnom listu u Excel‑u ne bi bio ni po čemu poseban da nije osnovnog nače la koje ste već uoči li, pa čak i ako ste potpuni početnik: to je princip auto matskog preraču navanja. Kad god promenite neki sa držaj na radnom listu,podrazumeva no se okida operaci ja ponovnog izraču navanja svih formu la, što znači da će sve formule na koje izmenjeni sa držaj utiče dati nove rezultate; ovo je jedna od su štinskih osobina spreadsheet programa. Posebno korisno je takozvano kaskadno preračunavanje: rezultat neke formule može biti argument druge, a ova treće itd. Radni list može imati proizvoljan broj ćelija čiji sadržaj je direktno ili posredno pove zan sa nekim zajedničkim sadržajem. Kada dođe do promene početnog sadržaja, izmeniće se i sve zavisne vrednosti. Zahvaljujući tome, vi možete or ganizovati radni list (i celu radnu svesku) kao slo ženu mrežu nekog aplikativnog rešenja u kome re lativno mali broj unetih vrednosti formira komple tnu sliku nekog poslovnog procesa.
Prva funkcija: SUM
Vratimo se na tabelu u kojoj smo demon strirali automatsko preračunavanje. Postavite se u ćeliju A6 i unesite izraz =A1+A2+A3+A4+A5. Nije problem napisati izraz sa pet sabiraka, ali šta bi bilo ako treba sabrati dvesta brojeva? Za to se koristi funkcija SUM, koju ste već više pu ta videli u prethodnom tekstu; sasvim sigurno, tu funkciju ćete koristiti više nego sve druge izraze i funkcije zajedno. Zato u glavnoj traci Home postoji brza komanda da postavite fun kciju sabiranja: postavite se na ćeliju u kojoj tre
36
PC
mart 2008
ba da se nađe zbir i kliknite na dugme Editing > AutoSum. Istu komandu ćete naći i u paleti For mulas > Function Library. Sa velikom verovatno
ćom, program će vam predložiti tačni opseg ćeli ja koji baš želite da saberete. Ukoliko ovaj opseg nije dobro predložen, ostaje vam da prekucate ili da mišem prevučete od prve do poslednje će lije koju želite, a zatim potvrdite unos. Dakle, za menite polazni izraz funkcijom =SUM(A1:A5). Dobili ste, naravno, isti rezultat. Obratite pažnju na još jedan detalj: pored dugmeta AutoSum nalazi se padajuća lista najče šće korišćenih funkcija (prosek, prebrojavanje, maksimum i minimum), što je zgodna prečica do tih, takođe često korišćenih funkcija. Uoči ćete i stavku More Functions, koju ćemo uskoro opisati. U Excel‑u postoje i jedan „brzi“ račun ski alat: ako želite da samo na čas saznate zbir nekih ćelija, obeležite ih i pogledajte na statusnu traku, gde će se pojaviti tekst poput Sum=1286; kako budete povećavali opseg mišem, tako će se i priručni zbir menjati. Desnim klikom na ovo polje u statusnoj liniji, dobićete listu drugih fun kcija, sličnu onoj pod dugmetom za sabiranje u traci sa alatkama. Novost u Excel‑u 2007 je u tome što možete prikazati i više agregatnih vre dnosti odjednom; neće smetati da ih uključite sve, mada je potrebno da vas upozorimo da će te ponekad videti i neke možda nelogične rezul tate (npr. zbir više datuma).
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
Struktura funkcije
Sve formule u Excel‑u moraju da budu pi sane po strogim pravilima. Kada smo govorili o izrazima, videli ste da su pravila pisanja gotovo jednaka pisanju izraza po pravilima aritmetike. S druge strane, za funkcije važe pravila koja se menjaju od jedne do druge prilike, ali postoje neka opšta pravila koja se lako prepoznaju. Na jopštiji oblik pisanja funkcije je =FUNKCIJA(arg1;arg2;...;argN)
Iza znaka jednakosti sledi rezervisana reč koja predstavlja ime funkcije, a zatim se u za gradama navodi jedan ili više argumenata fun kcije, razdvojenih tačka‑zarezom kao znakom za razdvajanje. Nebitno je da li rezervisanu reč pišete velikim ili malim slovima; Excel će je na kraju prevesti u velika slova. Argumenti funkci je mogu biti konstante, reference (adrese ćelije ili opsega), celi izrazi i druge funkcije, a najvi še ih može biti trideset. U zavisnosti od pravi la funkcije, argumenti mogu biti obavezni ili opcioni. U nekim slučajevima broj argumenata može biti promenljiv, a redosled nevažan. U op štem slučaju, broj i redosled argumenata je stro go definisan. Primer funkcije sa proizvoljnim brojem i nebi tnim redosledom argumenata je funkcija SUM: =SUM(1;A1;C3:D6;F5+100)
U ovom primeru postoji četiri argumenta: jedna konstanta, jedna ćelija, jedan opseg i je dan izraz. Pošto je sabiranje komutativno, redo sled navođenja argumenata nije bitan. Primer funkcije sa strogim redosledom bi bio: =IF(A20;A1/A2;"Deljenje nulom!")
Ovo je funkcija grananja, koja najčešće ima tri navedena argumenta; ako nedostaje dru gi argument, podrazumevaće se TRUE, a zame na za treći je FALSE. Po dogovoru, opcione ar
gumente ćemo pisati kurzivom. Sintaksa funkci je stoga glasi =IF(uslov;rezultat_ako_je_tačno; rezultat_ako_je_netačno)
Ponekad funkcija ima određeni broj argu menata, ali se u nekim slučajevima neki od ar gumenata može izostaviti i tada se prihvata nje gova podrazumevana vrednost. Ako napišemo =WEEKDAY("1.mar.2008"), funkcija će vratiti redni broj dana u sedmici za navedeni datum, ali po američkom standardu, gde se nedelja sma tra prvim danom u sedmici, pa će rezultat za ovu subotu biti broj 7. Zato treba upotrebiti op cioni drugi argument koji menja način broja nja: =WEEKDAY("1.mar.2008";2); sada će ova funkcija vratiti broj 6, kako smo već navikli da numerišemo subotu u radnoj sedmici. Postoje i funkcije bez argumenata: bez ob zira na to, iza rezervisane reči i tada svakako tre ba ispisati par zagrada. Recimo, funkcija =TO DAY() daje trenutni datum, a =NOW() daje tre nutni datum i vreme; nikakvi argumenti ovde nemaju smisla. Argument funkcije može da bude druga funkcija. Funkcije je moguće ugnezditi do 64 nivoa dubine, što je i te kako izdašno (u rani jim verzijama, limit je bio sedam nivoa). Daka ko, ne treba preterivati: često je pametnije razlo žiti neki složeni proračun na više koraka, tj. na funkcije u više ćelija. Tako se lakše kontroliše rad funkcija u uslovima promenljivih vrednos ti argumenata, naročito u slučajevima kada se ponekad pojavljuju greške u rezultatima. Kada se kao argument funkcije unosi formula, onda za nju važe sva njena pravila unosa, osim što se sad ne unosi znak jednakosti: taj znak je rezervi san isključivo za označavanje početka unosa ce le formule. Na primer: =IF(A1=0;0;B1/A1)
Ova funkcija će razrešiti problem deljenja nulom. Umesto greške #DIV/0!, takav rezultat mart 2008
PC
37
PC SPECIJALNI DODATAK
ćemo proglasiti nulom. Pogledajte sledeće pri mere i protumačite ih sami: =WEEKDAY(TODAY();2) =SUM(IF(A1>B1;A1;B1);C1)
Funkcija može da bude i deo izraza, pa je prihvatljivo da napišete izraze poput ovih: =1+IF(A1>A2;A1;A2) =TODAY()+14 =MIN(SUM(A1:C3);SUM(D1:D10);50)/(1+ABS(G1))
U času uređenja formule čiji sadržaj su re ference, svaka od njih će se pojaviti u različitoj boji, a sama re ferenca će biti privremeno uo kvirena linija ma odgovaraju će boje; tako će te moći da pro verite svaki od polaznih opse ga. Ako neki ar gument formule ima pogrešnu adresu, prepravi te je prekucavanjem ili mišem: uz pomoć četiri kvadratića u uglovima opsega, možete mišem promeniti adresu reference.
Unos funkcije
Konkretne akcije pri unosu formula obav ljaćete uglavnom u paleti Formulas > Function Library uz pristojni prateći sistem pomo ći koji je ugrađen u program. Biblioteka funkcija je grupisa na u logične celine o kojima ćemo ma lo kasnije više govo riti; obratite pažnju da ako malo zadržite pokazivač miša nad imenom funkcije u
38
PC
mart 2008
paleti, dobijate kratki opis i sintaksu funkcije, što može biti dovoljno ako samo želite da se pri setite jedne funkcije među više sličnih. Primeti li ste verovatno i sledeće: ako krenete u samos talno pisanje imena funkcije, počev od znaka je dnakosti i prvog slova, pojaviće se priručna lis ta funkcija koje odgovaraju do sada ispisanim slovima, sužavajući se kako unosite koji znak (probajte =SUM). U određenom trenutku mo žete da se preorijentišete na strelice na tastaturi da biste birali u priručnoj paleti, a tad ćete dobi ti i ekransku napomenu sa opisom funkcije; obe leženu funkciju ćete izabrati pritiskom na taster Tab, što će vas dovesti do tačke iza otvorene za grade, u očekivanju unosa argumenta. Dok se sa svim ne navi knete na prepo znavanje argu menata funkci ja koje koristi te, preporuču jemo vam da za unos funkci ja koristite dija log Insert Function, koji je od prethodnih verzi ja rezervisan za ovu namenu; možete ga otvori ti na više načina: klikom na dugme sa oznakom fx pored linije za unos formula; izborom stav ke More Functions u uz dugme AutoSum u glav noj traci; ili unesite znak jednakosti u ćeliju, pa u kratkoj listi poslednje korišćenih funkcija ko ja je zamenila sadržaj polja za ime odaberite po slednju stavku. Na slici vidite prvi od dva prozora čarobnja ka za unos funkcija. Dijalog pomaže u nalaže nju funkcije čak i ako ne zna te njeno ime. Naime, u polje Search for a function možete uneti pitanje u obliku nekih ključnih pojmova; ako, na pri mer, napišete reči angle, av erage value, interest, itd, dobi ćete izbor funkcija koje zaista
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
služe poslovima ko ji odgovaraju opisu; obeležite li bilo ko ju od njih, pri dnu dijaloga ćete dobi ti sintaksu i kratki opis funkcije. Funkciju mo žete potražiti i na osnovu liste katego rija. Grupa Most Recently Used čuva listu od de set funkcija koje ste poslednje upotrebili, a All je abecedna lista svih aktivnih funkcija; taj broj može biti promenljiv; podrazumevano ih ima 341, a može ih biti i više ako su aktivni neki pro gramski dodaci. Nakon izbora, kliknite na OK. Tačni sadržaj drugog dijaloga zavisi od odabrane funkcije, zapravo od broja i tipova ar gumenata. Levo od svakog polja za unos se na lazi opisno ime argumenta; ukoliko je to ime is pisano podebljanim tekstom, argument je oba vezan; ako nije, argument je opcioni. Desno od polja, belim slovima je ispisan tip podatka ili izvor (broj, tekst, referenca), dok se polje ne po puni. Pored polja čiji tip nije važan, stajaće ozna ka any; kada argument ispravno unesete, poja viće se njegova izračunata vrednost na desnoj strani. Kako aktivirate koje polje, tako se po javljuje kratka pomoć u donjem delu dijaloga. Čim bude dovoljno podataka da se formira re zultat, ugledaćete ga pri dnu. Ako funkcija ima promenljivi broj argumenata (probajte funkciju SUM), kada se popuni pretposlednji argument i aktivira poslednji, pojavljuje se još jedan na ras polaganju za unos, sve do tridesetog argumen ta. Posao završavate potvrdom na OK. Ovo je prikladno mesto da pomenemo i je dnu opciju udobnosti u dijalozima u Excel‑u. Naime, desiće vam se da u toku popune nekog dijaloga treba da upišete tačnu referencu koju trenutno ne znate napamet. Da ne biste morali da pamtite i pišete napamet, možete privreme no skupiti ceo dijalog tako da se vidi samo aktiv no polje za unos; tome služi dugme koje se na lazi na desnoj strani svakog takvog polja u dija
lozima. Kada sažmete dijalog, lakše ćete obe ležiti mišem potrebnu referencu; kada završi te to obeležavanje, po novnim klikom na du gme na desnoj strani razvićete dijalog do pune vidljivosti. Može i drugačije: ako krene te da povlačite mišem da biste obeležili opseg, dijalog će se sam skupiti samo do polja za un os sve dok ne završite povlačenje, kad će se opet videti ceo. Ako vam prilikom samostalnog upisa fun kcije u ćeliju krene malo teže, pritisnite Ctrl+A: direktno ćete se naći u drugom koraku čarobnja ka za formiranje funkcije, gde ćete lakše završiti posao. Ako pokrenete čarobnjak u času kada je aktivna ćelija koja sadrži funkciju, opet će se ak tivirati drugi prozor dijaloga, sada sa argumen tima prenetim iz funkcije u ćeliji, i tu ih može te menjati.
Grupe funkcija
Nemojte se opterećivati preciznim uče njem tačnog načina pisanja funkcija napamet, jer to je zaista izlišno u svetlu postojanja svih in teraktivnih elemenata pomoći na radnoj površi ni. Umesto toga, bolje je da posvetite neko vre me opštem upoznavanju paleta funkcija po gru pama, kako biste imali barem načelnu sliku o direktnim mogućnostima kojima raspolažete u svakom času. To će, verujte, biti sasvim dovolj no: iskustvom ćete kasnije sticati više saznanja o detaljima, pa možda i do mere da potpuno sa mostalno napišete neku složeniju funkciju. Opi si pred vama su kratki i u suženom izboru od po nekoliko tipičnih predstavnika u svakoj gru pi, tek da vam naznačimo neke interesantne fun kcije koje možda niste upoznali ranije. Nećemo sada pominjati ni sve grupe fun kcija. Neke od njih će biti predmet sledećeg pri ručnika, dok neke prevazilaze okvir ovog nivoa; u potonje svakako pripada i sasvim nova grupa mart 2008
PC
39
PC SPECIJALNI DODATAK
Cube, koja je razvijena za potrebe direktne ek sploatacije upita direktno iz OLAP kocki na ser veru baza podataka.
Matematičke i trigonometrijske funkcije
Grupa Math & Trig sadrži operacije sa bro jevima koje se nalaze i na kvalitetnim kalkulato rima: počev od funkcije SUM, koja je prva ko ju svako savlada, preko eksponencijalnih, loga ritamskih, trigonometrijskih, sve do raznih fun kcija za zaokrugljivanje broja. U ovu grupu se ubrajaju i neke posebne funkcije od kojih ćemo predstaviti nekoliko. =POWER(broj;stepen) – izračunava bilo koji stepen broja; koren broja računajte kao ste pen oblika 1/x, npr. POWER(2;1/3). =LN(broj), =LOG10(broj), =LOG(broj;o snova) – izračunava logaritam broja sa osno vom broja e, 10 ili sa drugim osnovama. =SIN(broj), =COS(broj), =TAN(broj), =ASIN(broj), =SINH(broj), ... – postoje osnov ne trigonometrijske funkcije, inverzne trigono metrijske funkcije i hiperboličke funkcije. =LCM(broj;broj;...), =GCD(broj;broj;...) – izračunava najmanji zajednički sadržalac, odnosno najveći zajednički delilac dva ili više brojeva. =TRUNC(broj;broj_dec) – odseca decimalni deo broja na zadati broj decimala; ako nema drugog argumenta, podrazumeva se celobrojni deo. =ROUND(broj;broj_dec), =ROUNDDOWN (broj;broj_dec), =ROUNDUP(broj;broj_dec) – za okrugljuje broj na najbliži ceo broj, prvi ceo broj bliži nuli i prvi ceo broj dalje od nule, respektiv no. Ako je drugi argument negativan broj, prelazi se na celobrojni deo: funkcija =ROUND(broj;‑2) zaokrugljuje broj na stotine. =CEILING(broj;osnova), =FLOOR(broj; osnova) – povećava, odnosno smanjuje broj na najbliži ceo broj koji je umnožak zadate osnove. Na primer, funkcija =CEILING(141;15) daje re zultat 150. =FLOOR(141;15) je 135. =RAND() – daje slučajan broj u interva lu (0, 1). Funkcija se koristi kao generator pse udoslučajnih brojeva. Slučajni celi broj izme
40
PC
mart 2008
đu a i b ćete dobiti drugom funkcijom =RAND BETWEEN(a;b).
Finansijske funkcije
Svrha funkcija u grupi Financial je izraču navanje raznih parametara kao što su anuiteti, interesne stope, broj rata i slično. One su malo složenije za upotrebu, jer za njihovo razumeva nje morate poznavati razne metode iz oblasti bankarstva (mada se ponekad čini da naše ban ke ne koriste ove iste tehnike). Zato predstavlja mo samo dve funkcije iz ove grupe, mogu vam makar okvirno poslužiti ako imate neke finan sijske planove. Prva funkcija izračunava visinu rate prema za datoj visini kamate, broju rata i visini glavnice. =PMT(kamata;broj_rata;početni_dug; preostali_iznos)
Sintakse finansijskih funkcija su prilagođe ne američkom bankarskom sistemu, pa ćemo na primeru razjasniti njihovu sintaksu. Recimo, ako hoćete da podignete kredit na 500.000 di nara na pet godina sa godišnjom kamatom od 12%, napišite: =PMT(12%/12;60;‑500000)
i rezultat će biti 11.122,22 Din. Neka vas ne zbuni negativan broj: u zapadnom knjigovod stvu je normalno da se dug tako beleži. Deljenje kamate sa 12 je potrebno jer funkcija radi sa me sečnim iznosom kamate koji se preračunava na godišnju posebnim iterativnim procesom, čuva jući potrebnu preciznost proračuna. Funkcija može da se koristi i da biste utvrdi li dinamiku štednje. Recimo, želite da za pet go dina uštedite 750.000 dinara, uz kamatu na oro čenu štednju od 3% godišnje. Napisaćete: =PMT(3%/12;60;0;750000)
i dobiti iznos od 11.601,52 dinara koje tre ba mesečno da odvojite da biste postigli ovaj
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
cilj. Broj će biti iskazan kao negativan, dakle kao odbijanje od vaše zarade. Nula u zapisu fun kcije se odnosi na početni iznos štednje; ako već imate neku ušteđevinu koju ćete odmah oročiti, umesto nule upišite tu vrednost. Sledeća funkcija izračunava mesečnu ka matu na osnovu broja perioda uplate i iznosa glavnice duga: =RATE(broj_perioda;visina_rate; početni_dug;preostali_iznos;tip)
Recimo, ako vam banka predloži da če tiri godine uplaćujete po 5.000 da biste otpla tili kredit od 200.000 (mada se kod nas ban ke još uvek ne cenjkaju na ovaj način), pogle dajte kolika je to kamata: ako napišete =RA TE(48;5000;‑200000), dobićete vrednost 0,77%, što je prosečna godišnja kamata od 9,24%. Ako vas interesuje kako ekonomski razvijeni svet barata novcem, pogledajte kako rade funkcije NPER, IRR, NPV i druge. A u slučaju da već imate iskustva u baratanju finansijskim funkci jama, napominjemo da je ova grupa značajno proširena u aktuelnoj verziji, kao i da su pobolj šane iterativne metode koje povećavaju preci znost međurezultata.
Funkcije za rad sa tekstom
Zahvaljujući skupu funkcija u paleti Text, moguće je izvršiti mnogobrojne manipulacije tekstom: povezivanje, promenu veličine slova, promenu dela teksta, pretvaranje teksta u broj i obrnuto, itd. Pogledajmo kako rade neke od fun kcija iz ove grupe. =LEFT(tekst;br_zn), =RIGHT(tekst;br_ zn), =MID(tekst;mesto;br_zn) – ove funkcije vraćaju od zadatog teksta deo u zadatoj dužini na levoj strani, na desnoj strani ili u sredini po čev od zadatog mesta, respektivno. =LEN(tekst) – vraća broj znakova u tekstu. =FIND(kriterijum;tekst;početak) – nalazi mesto znaka koji je kriterijum u tekstu, počevši sa pretragom od znaka koji je označen kao poče tak. Na primerima:
=FIND("o";"Microsoft";6) – vraća broj 7 („prvo o iza šestog znaka“) =MID(A1;FIND(" ";A1;1)+1;LEN(A1) ‑FIND(" ";A1;1)+1) – uvek vraća drugu reč ako u A1 postoje dve reči razdvojene razmakom. =LOWER(tekst) , =UPPER(tekst) , =PRO PER(tekst) – sve znakove teksta prevodi u mala slova, u velika slova ili u prva velika i ostala ma la slova, respektivno. =EXACT(tekst;tekst) – poredi tekstualni sadržaj u dve ćelije, uvažavajući razliku između velikih i malih slova, i vraća logičku vrednost TRUE ili FALSE. =VALUE(tekst), =TEXT(broj;format) – prva funkcija pretvara tekst u broj, a druga pre tvara broj u tekst, u zadatom formatu. Na pri merima: =VALUE("1"&","&"23") – vraća broj 1,23 =TEXT(12345,67;"# ##0,000") – vraća tekst "12 345,670"
Funkcije za rad sa datumima i vremenom
Funkcije u grupi Date & Time se koriste kada je potrebno od nekih parcijalnih podata ka formirati datum ili kada treba pripremiti ovakve podatke za kasnije operacije. Neke fun kcije smo već pomenuli (WEEKDAY, TODAY, NOW). Ne zaboravite: Excel interno beleži datu me kao cele brojeve u rastućem nizu počev od 1. januara 1900. godine. Vreme u toku dana se beleži kao decimalni deo celog broja, gde jedan sekund iznosi 1/86400. =HOUR(vreme), =MINUTE(vreme), =SE COND(vreme) – funkcije vraćaju broj koji od govara satu, minutu i sekundi za odabrani za pis vremena. =DAY(datum), =MONTH(datum), =YEAR (datum) – funkcije vraćaju broj koji odgovara da nu, mesecu ili godini za odabrani datum. =DATE(godina;mesec;dan) – formira datum od elemenata zadatih brojem ili referencom. =DATEVALUE(datum_kao_tekst) – vraća redni broj dana počev od 1. januara 1900; npr, redni broj za 1. mart 2008. je 39508. Argument mart 2008
PC
41
PC SPECIJALNI DODATAK
funkcije mora biti uveden kao tekst, recimo pod navodnicima; ako je to referenca sa realnim da tumskim podatkom u A1, onda upotrebite mali manevar: =DATEVALUE(TEXT(A1;"d.m.y")).
Logičke funkcije
Uz pomoć funkcija u grupi Logical može se ostvariti, u izvesnom smislu reči, programi ranje rezultata na radnom listu, uslovljeno za tečenim sadržajem. Ove funkcije obrađuju lo gičke pojmove i kombinuju ih prema pravilima Bulove algebre. Tri funkcije vraćaju rezultate TRUE ili FALSE u zavisnosti od iskaza: =AND(iskaz1;iskaz2;...) – TRUE ako su svi iskazi tačni. =OR(iskaz1;iskaz2;...) – TRUE ako je ba rem jedan iskaz tačan. =NOT(iskaz) – vrednost suprotna od vre dnosti iskaza. Setite se da implikacija može da se interpre tira kao =AND(iskaz1;NOT(iskaz2)). Funkcija IF je logička funkcija koju smo već pomenuli (primer koji rešava deljenje nu lom) i verovatno ćete je često koristiti. U zavi snosti od vrednosti iskaza, funkcija vraća jedan od dva predviđena rezultata; ako nedostaju dru gi ili treći argument, oni se menjaju podrazume vanim rezultatom TRUE ili FALSE, respektiv no. Sintaksa funkcije je sledeća: =IF(uslov;rezultat_ako_je_tačno; rezultat_ako_je_netačno)
Excel 2007 uvodi i novu logičku funkciju IFERROR, koja će lakše poslužiti za presretanje raznih grešaka na radnom listu. Budete li koris tili ovu funkciju, izgubićete kompatibilnost sa ranijim verzijama Excel‑a.
Funkcije za pronalaženje i reference
Namena funkcija u grupi Lookup & Refer ence je višestruka: uglavnom ih koristite kada je potrebno da indirektno referencirate neki sa držaj ili kada na osnovu sadržaja treba da nađe te neku adresu.
42
PC
mart 2008
=COLUMN(ref), =ROW(ref) – ove funkci je daju brojeve koji odgovaraju rednom broju kolone, odnosno reda navedene reference. Ako je referenca opseg od više ćelija, biće vraćen broj leve kolone, odnosno gornjeg reda. =INDIRECT(ref;stil) – vraća vrednost iz adrese koja je napisana kao tekst u ćeliji navede noj referencom. Recimo, ako se u ćeliji A1 nala zi broj 1234, a u ćeliji B2 nalazi tekst "A1", fun kcija =INDIRECT(B2) vraća vrednost 1234. =CHOOSE(indeks;arg1;arg2;....) – indeks, koji treba da bude broj od 1 do 29, bira argu ment koji po redu odgovara indeksu. Na pri mer, ako se u A1 nalazi datum 20.3.2008, slede ća funkcija će ispravno dati rezultat „čet“: =CHOOSE(WEEKDAY(A1;2);"pon";"uto";"sre"; "čet";"pet";"sub";"ned")
Statističke funkcije
Excel je moćan alat za statističke analize. Kada se osnovnoj grupi funkcija u paleti More Functions > Statistical dodaju i one iz program skog dodatka Analysis ToolPak, Excel staje rame uz rame sa mnogo skupljim specijalizovanim programima ove namene. Neke od funkcija u ovoj grupi ćete verovatno često koristiti, a pro verite sami desetine funkcija koje su zasnovane na statističkim raspodelama, regresijama, tren dovima, itd. =AVERAGE(opseg), =MAX(opseg), =MIN(opseg) – ove funkcije daju prosečnu, maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u opsegu, respektivno. =COUNT(opseg), =COUNTA(opseg), =COUNTBLANK(opseg) – ove tri funkcije da ju broj numeričkih vrednosti, broj svih nepra znih ćelija i broj svih praznih ćelija u zadatom opsegu, respektivno. =COUNTIF(opseg;kriterijum) – daje broj ćelija u opsegu koje zadovoljavaju vrednost za datu kriterijumom. =SUMIF(opseg;kriterijum;opseg_za_sabi ranje) – funkcija uslovnog sabiranja; nad datim opsegom se definiše kriterijum, a odgovarajuće
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
odabrane vrednosti u opsegu za sabiranje čine zbir. Da bi bilo jasnije, evo primera. U koloni A su obeležja uzoraka (npr. slova A, B, C), a u ko loni B su date količine. Ako hoćete da saberete sve količine uzorka C, napisaćete: =SUMIF(A2:A99;"C";B2:B99)
Ako želite da saberete samo brojeve veće od 100, napisaćete: =SUMIF(B2:B99;">100";B2:B99)
Neke od funkcija iz ove grupe su tek uvod u „veliku“ statistiku: =STDEV(opseg), =VAR(opseg) – ove fun kcije izračunavaju vrednost standardne devijaci je, odnosno varijanse uzorka, ignorišući sve ne numeričke vrednosti opsega. =TREND(poznati_y;poznati_x;novi_x) – iz relacije skupa poznatih vrednosti (veličine u opsegu poznati_y su u funkciji opsega veličina poznati_x) i nove zadate vrednosti x, izračuna va novu vrednost prema funkciji linearnog tren da y=ax+b.
mart 2008
PC
43
PC SPECIJALNI DODATAK
Štampanje
O
pšte odredbe o štampanju smo obradili u uvodnom priručniku o zajedničkim osobinama sistema Microsoft Office 2007. Ipak, Excel je karakterističan program po tom pitanju, jer strukture kojima baratate nisu uvek baš „prija teljski nastrojene“ prema prezentaciji na papiru. Dabome, postoje posebne opcije pomoću kojih možete dobiti atraktivne štampane rezultate i mi ćemo se u ovom odeljku posvetiti nekima od njih.
Da biste pripremili radni list za štampu, ka da god je moguće, organizujte podatke po du žini, vertikalno i u više redova, a ne po širini. Postoje razvijene opcije štampe tabela koje su ja ko velike u obe dimenzije, ali tome pribegavajte samo kada drugačije nije moguće. Da biste lak še razumeli kako će vaš sadržaj biti odštampan, vreme je da uvedemo i dva posebna prikaza ko ja su posvećena tom poslu; jedan od njih ima određena funkcionalna svojstva, a drugi je no vost u programu – to je puni WYSIWYG oblik prikaza buduće papirne stranice dok postoji re dovna interakcija na radnom listu.
44
PC
mart 2008
Da biste pregledali podrazumevane opci je preloma koje program vidi, uđite u režim pre gleda preloma radnog lista komandom View > Workbook Views > Page Break Preview (takođe, postoji dugme u statusnoj liniji). Radni list će bi ti zumiran na nešto sitniji ispis, a pojaviće se pla ve linije koje određuju ivica budućih stranica. U pozadini sadržaja, vide se sivi tekstovi Page 1, Page 2,... već u zavisnosti od količine zatečenih podataka. U ovom režimu, radni list je i dalje ak tivan, pa možete nastaviti da radite u njemu (zu mirajte ga na 100%). Ukoliko je potrebno, vuci te mišem plave linije preloma u bilo kom sme ru, čime ćete promeniti granice preloma, mo žda i po cenu promene relativne veličine ispisa na nekoj od odštampanih stranica. Tipičan pro blem u praksi je samo jedna kolona koja ostaje „siroče“ u štampi, kao što se vidi na slici; taj pro blem ćete brzo rešiti povlačenjem isprekidane vertikalne plave linije udesno. U tom slučaju, sa držaj štampe će se proporcionalno umanjiti ta ko da širinom ceo stane na jedan list papira. Ne morate ceo radni list upu titi na štampanje: možete to ogra ničiti na bilo koji opseg podataka. Obeležite opseg koji želite da od štampate, pa ga komandom Page Layout > Page Setup > Print Area > Set Print Area proglasite jedinim aktivnim područjem za štampanje na radnom listu. Ovo podešavanje ćete ukinuti susednom komandom Clear Print Area u istoj paleti. Ako nemate previše sadržaja na radnom listu, isti efekat ćete postići ako u re žimu pregleda preloma štampe pri vučete sve krajnje plave linije želje nom sadržaju, tako da zona štam panja ostane jedina uokvirena i svetla, dok će ostali deo biti zasiv ljen. Ako želite da poništite sve ru čno menjane linije koje predstavlja
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
ju prelome stranica, to ćete najlakše učiniti ko mandom Page Layout > Page Setup > Breaks > Reset All Page Breaks; nebitno je u kom režimu prikaza se nalazi radni list u tom času. Precizan utisak o mogućim rezultatima na papiru dok još uvek radite na radnom listu ste ći ćete ako prebacite prikaz na Page Layout (gru pa View > Workbook Views ili dugme u statu snoj liniji). Ovaj prikaz je prikladan i zato što predstavlja najjednos tavniji način da defi nišete opcije zaglavlja i podnožja štampane stranice. Primetićete da obe zone raspolažu sa po tri polja u koji ma kontrolišete sadrža je. Kada kliknete u bilo koje od tih polja, poja viće se kontekstualna kartica Header & Foot er Tools na glavnoj tra ci; uvereni smo da ćete se na tom mestu lako dalje snaći i bez naših da ljih preporuka. Posao u zaglavlju ili podnožju ćete završiti prostim klikom mišem na bilo ko ju ćeliju radnog lista. Poslednja odbrana protiv omaški u štam panju je uobičajena: pregledajte pripremljeni materijal na ekranu u režimu prikaza pre štam panja. Opciju Print Preview ćete pokrenuti ko mandom Office > Print > Print Preview. Cela ra dna površina programa ustupa mesto prozoru za pregled pre štampanja; centralno mesto za
uzima slika prve štampane stranice. Ako ovih stranica ima više, među njima se možete kreta ti tasterima PageUp i PageDown na tastaturi ili dugmadima Next Page i Previous Page u glavnoj traci. Polje za potvrdu Show Margins određuje vidljivost linija margina i označivače granica ko lona na listu. Hvatajući označivače mišem, mo žete direktno menjati širinu margina; ako pome rite neko obeležje kolo ne, akcija će se odraziti i na polazni radni list, menjajući širinu kolo ne. Ako ste zadovoljni rezultatom, komandom Print možete odmah pokrenuti štampanje. Ako želite da usposta vite precizniju kontro lu, otvorite dijalog Page Setup. Pregled pre štam panja ćete zatvoriti pri tiskom na taster Esc ili klikom na dugme Close Print Preview. Dijalog Page Setup možete takođe otvori ti pokretačem dijaloga u grupi Page Layout > Page Setup. Dijalog sadrži nekoliko kartica u ko jima menjate sve ključne parametre, ukoliko to već niste učinili pomoću neke od očiglednih ko mandi na glavnoj traci. Uzgredna napomena: izmenjeni parametri štampanja se uvek pamte isključivo samo za pojedini radni list, a ne za ce lu radnu svesku. Ako želite da promenite iste pa rametre na više radnih listova odjednom, pret hodno ih obeležite kao grupu. mart 2008
PC
45
PC SPECIJALNI DODATAK
Na prvoj kartici dijaloga postavljate osobi ne stranice u štampi: osim položaja stranice, ov de je važna opcija podešavanja razmere. Može te zadati tačnu razmeru ispisa na papiru u zada tom procentu; recimo, po nekad je potrebno da ceo izveštaj podesite tako da stane na tačno određeni broj stranica po dužini i ši rini. Ako, recimo, želite da štampa bude široka stro go jedan list, a ne znate ta čno koliko će stranica za uzeti, u opciji Fit to zadaj te 1 page(s) wide, a u po lje tall slobodno postavite neki vrlo veliki broj (npr. 999); inače, slične opcije imate u grupi Page Layout > Scale to Fit. Opciono po desite format papira i kvalitet štampanja, a ako planirate da numerišete zaglavlja stranica, na dnu kartice dijaloga možete odabrati početni broj ako treba da je različit od 1. Druga kartica dijaloga je namenjena defi nisanju posebnih margina, što je početna vre dnost za njihov položaj onako kao ste to videli u pregledu pre štampanja. Na raspolaganju su četiri polja za unos glavnih margina i dva polja za postavljanje odstojanja zaglavlja štampe od ivice papira, a unutar margine. Vodite računa da margine zaglavlja i podnožja budu dovoljno manje od glavnih margina, jer u protivnom se može desiti da zaglavlje bude odštampano pre ko nekog podatka. Stavke grupe Center on page možete podesiti samo ovde: odnose se na mogu ćnost vertikalnog i vodoravnog poravnanja ma njeg sadržaja u odnosu na ivice papira. Pošteno govoreći, kartica Header/Foot er je postala anahrona zahvaljujući ranije opi sanim, novim opcijama kontrole zaglavljem i podnožjem u režimu prikaza Page Layout. Ako baš insistirate na starom obliku kontrole, onda pratite dijaloge ispod dugmadi Custom Head er i Custom Footer... Četvrta kartica Sheet obra
46
PC
mart 2008
đuje posebne elemente štampanja radnog lista. Ovi elementi utiču na postavke prema zateče nom sadržaju radnog lista i zato je vrlo poželj no da ih pregledate pre prvog štampanja. Op cija Print Area radi isti posao kao i ranije opi sana komanda; ako je polje prazno, podrazu meva se štampanje ce log radnog lista. Opci ja Print titles radi po sao sličan alatki za zamrzavanje okana na radnom listu: možete definisati kolone na le voj strani i redove na vrhu koji će se odštam pati na svakom listu, kako bi se videla potre bna zaglavlja u dugom izveštaju. U stavci redova unesite raspon u pros tom obliku, npr. 1:1 ili 3:4, a u stavci kolona sli čno, npr. A:A, B:C i slično. U grupi opcija Print postavićete dodatne uslove izgleda odštampanog sadržaja. Uključe njem opcija Gridlines i Row and column head ings, štampi se dodaju linije mreže radnog lis ta i matična zaglavlja radnog lista, pa na papi ru dobijate nešto vrlo nalik prikazu na ekranu. Opcija Black and white varira između štampa nja u boji ili sivim tonovima sa opcijom prostog crno‑belog ispisa. Opcija Draft quality ubrzava štampanje tako što obara kvalitet ispisa grafič kih elemenata i linija. Konačno, odaberite op cije ispisa komentara iz radnog lista na papir, kao i način štampanja sadržaja ćelija koje sa drže kôd greške. Smer štampanja stranica po prednosti jedne od dimenzija je u opštem sluča ju nevažan, ali ipak možete odlučiti o tome ako je to bitno zbog numerisanja. Komandom menija Office > Print > Print ili prečicom Ctrl+P otvorićete poznati dijalog za opcije štampanja. Jedini karakteristični ele ment ovog dijaloga je grupa Print what, gde mo žete iskoristiti sve posebne opcije opsega štam
Excel 2007 – na novoj radnoj površini
panja: osim aktivnog radnog lista (sa ili bez de finisane oblasti štampanja), možete odlučiti da na štampač uputite samo privremeno obeleženi opseg ćelija (Selection). Druga opcija upućuje sa držaj cele radne sveske na štampač; možda je bo lje da to izbegnete, da ne biste izgubili kontrolu nad nekim problemom koji u toku dugog štam panja prekasno uočite. Najzad, ponuđena je i opcija štampanja samo eksplicitno definisane ta bele, što je element o kome ćemo govoriti u sle dećem priručniku. Polje za potvrdu Ignore Print
Areas je novo u Excel‑u 2007, a očigledno služi za jednokratno ignorisanje ručno postavljenih preloma i definisanih zona za štampanje. Preostaje još samo preporuka da uvek ispi tate moguće rezultate neposredno pre upućiva nja na štampač: i dijalog Print sadrži dugme za poziv pregleda pre štampanja. I to bi bilo sve za sad: u sledećem nastavku naše serije priručnika o sistemu Microsoft Office 2007, otkrićemo vam pravu snagu Excel‑a 2007 kao vrhunskog anali tičkog alata.
mart 2008
PC
47
View more...
Comments