Srpska Pravna Istorija II

ДРЖАВА ПРВОГ УСТАНКА

ВРЕМЕ ПРЕД ПРВИ УСТАНАК – ПРИЛИКЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ КРАЈЕМ XVIII ВЕКА Вук Караџић: 1788, година, време када српска буна „свој почетак има” Отварање источног питања Утицаји Француске буржоаске револуције 1788-1791, Аустријско-турски рат, Кочина крајина, Свиштовски мир 1791. Процес читлучења Реформе Селима III, фермани 1793, 1794. и 1796. Пећка патријаршија укинута 1766. Развој трговине Повратак јаничара (1799-1801, Мустафа-паша 1802), дахије; „сеча кнезова” почетком фебруара 1804.

Катарина Ивановић, Освајање Београда

ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ ПРВОГ УСТАНКА I СКУПШТИНА

Карактер скупштине: •Војводска (С. Јовановић) •Старешинска (Д. Јанковић) •Народна (Р. Љушић) Време: о Новој години (Малом Божићу) Надлежност: •Циљеви устанка •Финансије •Политички и други преступи старешина

ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ ПРВОГ УСТАНКА II ВРХОВНИ ВОЖД Орашац 2/14. фебруара, 300-580 учесника Карађорђе Петровић Врховни командант устаника Вођа целог српског ослободилачког покрета До 1808 - командант, од 1808 предводитељ, од 1811 - вожд Највиша војна и цивилна власт Функције: Законодавна Војна Дипломатска Управна Судска

ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ ПРВОГ УСТАНКА III ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ

Српска депутација у Петрограду 1804. Божа Грујовић (Теодор Филиповић, 17761807) Идеје Француске револуције, законитости Боговађа, 14. август → Борак 15. август: Правитељствујушчи совјет Изабрани представници нахија, до 1811. Реорганизација 1811. године: 5 попечитеља + велики вилајетски судија, Врховни суд (Велики вилајетски суд)

ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ ПРВОГ УСТАНКА ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ – ДЕЛОКРУГ: 1. Организовање судске мреже 2. Војни послови 3. Дипломатски послови 4. Управна власт 5. Финансије 6. Привредни послови 7. Просветни послови 8. Црквени послови 9. Бројни прописи из његовог делокруга – законодавна власт

УСТАНИЧКА ЗАСТАВА

Илија Бирчанин

Танаско Рајић

Хајдук Вељко Петровић

ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ ПРВОГ УСТАНКА ЛОКАЛНА УПРАВА 12 нахија Београдског пашалука, 5 нахија Видинског, три нахије Лесковачког, делови Новопазарског, Сјеничког и Зворничког пашалука Нахије: једна или више кнежина Сеоске, кнежинске и нахијске аутономије: порези и дажбине, суђење, веза између турских власти и народа Управа у време устанка – војни карактер Војводе, подвојводе (велики капетани), буљубаше Изборност до 1807.

УСТАВНО ПИТАЊЕ –БОРБА ЗА ВРХОВНУ ВЛАСТ Борба око првенства између Карађорђа и војвода Родофиникин: Основаније правитељства сербскаго Седница Совјета 14. децембра 1808: одлука о односу вожда и Совјета Прво, сав народ признаје Карађорђа и његово законито потомство „за првог и врховног предводитеља српског народа” Друго, Карађорђе обећава да ће водити очинску бригу о народу и признавати Совјет за врховни суд у земљи Треће, да ће Карађорђе све наредбе издавати преко Совјета и у договору са њим „Први писани и формални акт самосталног организовања Србије” (С.Новаковић) – уставни акт Потпуна независност од Турске и самодржавна власт Карађорђа (С. Новаковић)

УСТАВНО ПИТАЊЕ –БОРБА ЗА ВРХОВНУ ВЛАСТ 2.

Прилике 1809. године и размирице између вођа Скупштина у Београду јануара 1811. Два акта, међусобне обавезе Карађорђа и Совјета Трећи акт – реорганизација Совјета Решено питање врховне власти у Србији Заведен централизам, обезбеђена врховна власт Карађорђа, слабљење одбрамбене моћи Негативне стране претеране централизације

МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ 2. Букурешки уговор 1812, VIII тачка Амнестија за Србе због прошлих догађаја Обавеза да поруше утврђења која су подигли у току устанка Повластице које уживају поданици на острвима Архипелага Управа у унутрашњим пословима, умерен данак, који ће се сами прикупљати и предавати Турцима

ПРАВО И СУДСТВО ПРАВО Низ правних прописа, неки имају карактер уставних аката, неки се називају законима Најчешће разне наредбе, упутства, расписи, писма Доносе их различити органи власти: вожд, скупштина, највише Правитељствујушчи совјет Покушаји уношења страних закона

ПРАВО И СУДСТВО 2 ЗАКОН ПРОТЕ МАТЕЈЕ НЕНАДОВИЋА

На скупштини Ваљевске нахије, маја 1804. дата упутства за суђење судијама, „пунктови” (Мемоари) 7 тачака наведено, 14-15, 15-20. Извори Време Територија

ПРАВО И СУДСТВО 3. КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОН „Криминални законик” (Т. Живановић), „Правила војена и народња” (Д. Медаковић) 38 до 41 члан 1807. или 1810, пред крај устанка, можда није ступио на снагу Драгоцен правноисторијски извор Претежно кривично право, неке одредбе уставног карактера 1.Кривична дела против државе и друштвеног поретка 2.Војнокривична и војнодисциплинска дела 3.Остали кривични и грађанскоправни прописи

ПРАВО И СУДСТВО 4. КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОН 2. 1.Кривична дела против државног и друштвеног поретка Увреда правитељства и државе Увреда припадника владајуће класе Хајдучија

2.Војнокривична и војнодисциплинска дела Шпијунажа Бацање оружја Пљачкање Срба Спавање на стражи

3.Остали кривични и грађанскоправни прописи Убиство Крађа Отмица девојке Развод брака

ПРАВО И СУДСТВО 5. КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОН 3. 4.Одредбе о старешинама и њиховом односу према народу Старешине морају бити правичне, судити непристрасно. 5.Одредбе уставног карактера Забрањује се кулук (члан 32): „старешина који хоће какав рад водити кућни, а он нека плати, нека му се ради.” (Одредба има уставни карактер) 6.Одредбе које забрањују старе обичаје Забрана истраживања вештица

ПРАВО И СУДСТВО 6. СУДСТВО

Оснивање судова још у првој години устанка Одлука о судовима на Остружничкој скупштини Судска власт Правитељствујушчег совјета, суди и организује судове На предлог руског представника К. К Родофиникина 1807. Совјет крајем 1807. наређује да се у свакој нахији изаберу судови (магистрати) После 1811. организују се и судови: сеоски судови, магистрати и Велики вилајетски суд Судску власт има и Карађорђе, у свим степенима и за сва дела Нема прописа о раду судова и судском поступку Казне

МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ Устанак против дахија, а не султана, заштита Аустрије и Русије 1806. мисија Петра Ичка, тзв. Ичков мир Децембра 1806. почео руско-турски рат Паулучијева конвенција 1807. Руско-француски споразум у Ерфурту: целокупност турске царевине Војно ангажовање Русије у Србији марта 1810. Букурешки мир 1812.

Таковски устанак, Цвети, 23. април 1815.

Кнез Милош Обреновић (1815-1839; 1859-1860)

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК Први српски устанак угушен у септембру 1813. Терор и репресалије Српске старешине које су остале у земљи (М.Обреновић постаје кнез Пожешке и Крагујевачке нахије) Устанак Хаџи-Продана Глигоријевића у Пожешкој нахији, септембра 1814. Други устанак, 23. априла 1815, Таково. Циљеви, трајање Прилике у Европи, Бечки конгрес, Русија Народна молба 27. XII 1814. прота Матеја у Бечу, почетком 1815. руском и аустријском цару Споразум између кнеза Милоша и Марашли-Али паше, новог румелијског везира

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК 2. СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ КНЕЗА МИЛОША И МАРАШЛИ-АЛИ ПАШЕ 6. НОВЕМБРА 1815.

1.Турци се не мешају у купљење дација, него кнезови сами да их купе 2.Код сваког муселима седи српски кнез када се суди Србима 3.У Београду 12 кнезова у канцеларији, суде Србима за теже кривице, скупљају дације од кнезова и предају паши Поред тога: Милош баш-кнез Не могу се успостављати читлуци Забрана насељавања „Арнаута” и „Бошњака”

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК 3. ФЕРМАНИ 1816.

1. Царина по тарифи 2. Десетак спахијама по бератима 3. Слобода кретања и трговине 4. Порез у две рате 5. Војне посаде само по градовима 6. Уз турског старешину по градовима и српски кнез за отправљање послова 7. Амнестија 8. Смањење харача

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ И ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКИ ОДНОСИ

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ

Уз муселиме по нахијама по један српски кнез Српски нахијски кнезови и кметови суде ситније спорове, старају се о реду и миру у својим нахијама, прикупљају дажбине; поставља их кнез Милош Нахије се деле на кнежине, кнежинске кнезове поставља Милош

КНЕЗ МИЛОШ НАРОДНА КАНЦЕЛАРИЈА

Представничко тело, 12 кнезова, судски и административни орган; суди за веће кривице, предаје дажбине паши Милош председатељ Народне канцеларије После 1817. углавном судску функцију; после 1826. кнежева канцеларија

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ И ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКИ ОДНОСИ 2. Борбе око врховне власти Милош се обрачунава са супарницима Повећавају се обавезе према Турцима, народ осиромашује Честе буне Убиство Карађорђа 1817. Постепено преузимање судске власти од Турака, нахијски кнезови суде самосталније, потом први српски судови, магистрати 1821. (Пожаревац) Судови: сеоски кмет, нахијски магистрат, велики суд, Милош. Обичајно право и слободно судијско уверење; 1825. Наставленије (упутство) судовима о поступку

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ И ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКИ ОДНОСИ 3. ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ

Десетак спахијама и нека друга давања у натури Укинути читлуци Царска имања – мукаде, Милош их закупљује Харач (данак султану), чибук (порез на коње и овце), порез (за издржавање везира и његове управе, али од 1816. и расходи нове српске управе – народни порез) Обавезе утврђене према броју становника 1815, трају до 1830. Од 1816. Милош закупљује мукаде, царски харач и царине, скеле и порезе Од 1826-1833. зарадио 2.000.000 гроша – лична каса

ДИПЛОМАТСКА БОРБА ЗА СТАТУС СРБИЈЕ Од 1816. Милош покушава да обезбеди резултате устанка, успоставивши везе са Русијом Српске депутације у Цариграду од 1815. до 1830. траже потпуну самоуправу у унутрашњим пословима, плаћање данка паушално („одсеком”), отргнуте нахије. Од 1826. Русија се енергичније заузима за поштовање Букурешког уговора (Николај I) Руски ултиматум Турској – Акерманска конвенција, 1826, V члан, одмах одредбе Букурешког уговора. У року од 18 месеци, у договору са српским представницима све мере, утврђене султановим хатишерифом. Оделити (сепаратни) акт. Отргнуте нахије. Руско-турски рат 1828, Једренски мир 1829, VI тачка о Србији, одмах испуњење обавеза, шест отргнутих нахија

СТИЦАЊЕ АУТОНОМИЈЕ – ХАТИШЕРИФИ ОД 1830. И 1833. ХАТИШЕРИФ 1830. 1829. Први хатишериф – наредба за извршење уговорених обавеза ХАТИШЕРИФ, октобар 1830: детаљно утврђен положај Србије Резултат рада српских, турских и руских представника Спорна питања: наследство престола, отргнуте нахије, паушални износ данка Прочитан свечано на турском језику 30. новембра/12. децембра, сутрадан на српском Султанов берат о наследном кнежевском достојанству Милоша Обреновића

СТИЦАЊЕ АУТОНОМИЈЕ – ХАТИШЕРИФИ ОД 1830. И 1833. ХАТИШЕРИФ 1830. 1.Слобода вероисповести 2.Наследност кнежевског достојанства 3.Присаједињење шест отргнутих нахија 4.Обједињавање пореза, урачунавање прихода спахија 5.Самостална унутрашња управа и судство 6.Слобода трговине по свим турским областима 7.Царину наплаћују Срби 8.Оружана сила, полиција 9.Школе, болнице и штампарије 10.Муселими и кадије по градовима, правосуђе се поверава кнезу

СТИЦАЊЕ АУТОНОМИЈЕ – ХАТИШЕРИФИ ОД 1830. И 1833. ХАТИШЕРИФ 1830. 11.Турци се морају иселити у року од године дана; приходи од имања се урачунавају у данак; Турци само у градовима у гарнизонима. 12.Издржавање кнеза – дужност српског народа 13.Нови кнез берат од султана, такса 100.000 гроша 14.Митрополите и епископе бира народ, производи их грчки патријарх у Цариграду, не морају одлазити у Цариград 15.Савет, чији чланови не могу бити збачени, уколико не учине неку кривицу против Порте или земаљских закона 16.Пошта

СТИЦАЊЕ АУТОНОМИЈЕ – ХАТИШЕРИФИ ОД 1830. И 1833. ХАТИШЕРИФ 1830.

17.Србин не мора служити Турчину. 18.Утврђења се морају порушити, осим старих царских градова 19.Турска држава може куповати у Србији намирнице 20. У Цариграду српски агенти ради отправљања послова ХАТИШЕРИФ 1830: СТАТУС ВАЗАЛНЕ КНЕЖЕВИНЕ СА САМОСТАЛНОМ УНУТРАШЊОМ УПРАВОМ

ХАТИШЕРИФ 1833. 1. 2. 3.

Територија – отргнуте нахије Рок за исељење Турака Данак

ХАТИШЕРИФИ - ЗНАЧАЈ Унутрашња самоуправа, административна и судска власт Војска и полиција Наследност кнежевског престола Савет – могућност мешања Турске у унутрашње послове Србије Исељавање турског становништва – укидање феудалних односа Слобода вере и право на сопствену вишу јерархију (1831. Васељенска патријаршија Конкордатом признала црквену аутономију српској цркви)

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ, (1789-1838) новинар и публициста (Новине сербске), штампар, политичар (министар и унутрашњих послова и просвете)

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ Прилике у Србији пре доношења устава

Питање врховне власти Органи власти по Хатишерифу Обрачун са супарницима, буне, старешинске и народне Старешине не учествују у власти, Милошев монопол у трговини Незадовољство народа, самовоља чиновника, непостојање правне сигурности Чиновници Вуково писмо Милетина буна, јануара 1835.

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 1835.

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 2. Доношење устава

Нацрт припремио Димитрије Давидовић, без консултација са Русијом и Турском Србин из Аустрије - најученија личност у тадашњој Србији Устав примљен на скупштини 2/14. фебруара 1835. Октроисан (подарен) устав, али извојеван од народа Уставна држава са демократским уређењем, садржај требало да одговори захтевима старешина и народа

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 3. Садржина устава (142 члана) Одредбе о организацији власти и правима грађана Начело поделе власти (није доследно спроведено) Централни органи власти: кнез, државни совјет; народна скупштина није сврстана у „власти српске” Кнез наследан, неприкосновен и неодговоран, премапотписи министара Кнез и совјет деле законодавну и извршну власт

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 4. Совјет највиша власт у Србији до кнеза, саветници стални Шест попечитеља и неодређен број државних саветника, кнез их именује, али не може да их разреши Законодавна и извршна власт, предност Совјета у законодавству (суспензивни карактер кнежевог вета) Попечитељи одговорни, али не и политички

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 5.

Народна скупштина

100 посланика Први правни прописи о скупштини у Србији Нема законодавну власт, нити позива на одговорност вршиоце власти Порез (извесна буџетска овлашћења), промена устава, чврсти устави

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 6.

Грађанска права и слободе

Лична, не и политичка Стандардна и специфична за српске прилике

Права чиновника Сталност Непокретност Пензије

ПРВИ УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ – СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 7. Судбина Устава и његов значај

Незадовољство великих сила Суспендован после шест недеља Производ либералних политичких идеја и доктрина европске уставности свога времена и домаћих политичких прилика Изражавао потребе српског друштва Први устав у историји Србије, један од првих на Балкану Самостално донет устав Близак белгијском уставу и француским уставним повељама 1814. и 1830.

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ Доношење устава

Укидање Сретењског устава Отворено уставно питање Утицај Русије, закон о унутрашњој управи, о устројству савета, Кнез: устав треба да учврсти Србију Опозиција: ограничење кнежеве власти и обезбеђење личне сигурности „Базис” барона Рикмана 1836; енглески конзул Хоџес, кнез Долгоруки 1837. Хаџић и Лазаревић 1837. укључени у уставне борбе Уставни нацрти 1838, донет у Цариграду – хатишериф (Турски устав), компромис супротстављених страна, 66 чланова

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ 2. Кнез и Државни савет Наследно кнежевско достојанство Кнез има унутрашњу управу земље, законодавну власт, право именовања чиновника, заповедништво над војском, право помиловања Кнез поставља владу (три министра), имају право да заседају у Савету; намесник кнежеве канцеларије Састав Савета, положај саветника Надлежност Савета

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ 3.

Савет, други орган централне власти Кнез бира чланове Савета Однос између кнеза и Савета: чланови 11, 16. и 17. Чл. 11 – надмоћ Савета Чл. 16 – министри и Савет Чл. 17 – сталност саветника

Нема народне скупштине 20 чланова о судовима Административна подела на 18 округа Привилегован положај чиновника

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ 4. Мало одредаба о грађанским правима и слободама Судска заштита личности и имовине Забрана конфискације имања Колективна одговорност се искључује Неприкосновеност имовине и слобода трговине Укидање феудалних односа (спахилука и кулука) Привилегован положај чиновника Сталност, непокретност, пензија, телесне казне, порези Устројства Совјета и централне државне управе Милошева абдикација 1. јуна 1839.

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ 5. Устројства Совјета и Централног правленија Устројство Совјета:

Начин постављања саветника; чл. 16 Устава министри и савет Прецизирана законодавна процедура

Устројство централне државне управе:

Министри стоје под кнезом у пословима које устав њему даје, а под Совјетом у пословима који припадају Совјету

Измене и допуне у Устројенију Совјета 3. маја 1858. Законодавна процедура (Измене и допуне 1858) Суђење саветницима

УСТАВ ОД 1838 - ТУРСКИ УСТАВ 6. Значај Турског устава

Омогућио модерно уређење државне власти Судска и управна власт одвојене Централна управа подељена на министарства Више писаних закона Идеја ауторитета закона Изграђивање државних институција, судске и административне организације Правно уобличени резултати ослободилачких борби Ограничена уставна монархија

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА УСТАВОБРАНИТЕЉСКОГ РЕЖИМА Уставобранитељи

Период од 1838 (1842) до 1858. Развој судске организације Грађански законик Слободан Јовановић: „Историјски значај уставобранитељског режима састоји се у томе што са тим режимом настаје код нас стварање установа, настају први почеци детаљне државне организације... Оно је дало наш први судски и административни механизам и ударило основу нашим просветним установама.“

КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ (1842-1858)

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 1844. Припреме за доношење грађанског законика Јован Хаџић и Василије Лазаревић Аустријско право и Грађански законик Разлике Структура Одредбе о статусном и брачном праву Стварно, наследно и облигационо право Општа опредељења о личним и стварним правима Особености Наслеђивање женске деце Породичне задруге Право прече куповине Значај

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ

Статус вазалне државе са самосталном унутрашњом управом Могућност турског мешања (смењивање саветника) Неке надлежности у међународним односима (управитељ кнежеве канцеларије, српске депутације, стални агент у Цариграду) Кримски рат 1853-1856, Париски мир Одредбе Париског мира Обезбеђена и гарантована аутономија

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ

НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА УСТАВОБРАНИТЕЉА Идеја о ослобођењу свих српских земаља и њиховом уједињењу у једну државу Кнез Милош Настанак Начертанија,енглески дипломата Уркварт, пољски емигранти 1842.у Београду Спис А. Чарториског „Савети” 1843, програм политике коју треба да води српска влада, Фрања Зах – тајно панславистичко друштво, „План” (југословенски карактер) Начертаније Илије Гарашанина

ИЛИЈА ГАРАШАНИН

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА УСТАВОБРАНИТЕЉА 2.

Начертаније

Програм српске националне и државне политике Првенствено уједињење српског народа у Турској, потом уједињење са Србима из Аустрије, евентуално и са Хрватима и Бугарима „... Гарашаниново Начертаније није план за стварање великосрпске и југословенске, већ српске и, евентуално јужнословенске државе”

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ КРИЗА УСТАВОБРАНИТЕЉСКОГ РЕЖИМА

Бројни разлози кризе Непрецизност Устава, противречност органских закона и Устава Односи између кнеза и Савета Спољна политика кнеза Александра Економске тешкоће Непостојање политичких права „Тенкина завера” 1857. Мисија Етем-паше

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ СВЕТОАНДРЕЈСКА СКУПШТИНА

Либерали и њихови ставови Либерали, обреновићевци, вође конзервативне странке Закон о народној скупштини 28. октобра 1858. Скупштина 30. новембра, на св. Андрију

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ СВЕТОАНДРЕЈСКА СКУПШТИНА 2.

Либерални пројект закона о скупштини

Изабрани посланици, главни закони, буџетско право, одговорност министара

10. и 11. децембар – оставка и збацивање кнеза Александра 11. децембра проглашен за кнеза Милош, Порта га потврдила 3. јануара 1859.

УСТАВОБРАНИТЕЉСКИ РЕЖИМ СВЕТОАНДРЕЈСКА СКУПШТИНА 3.

Захтеви Скупштине

Одговорност кнеза и саветника Мере против зеленаштва Насиља турског становништва и његово уклањање из Србије Одговорност министара Закон о штампи Сеоска самоуправа

Закони о народној скупштини 5.и 14. јануара Пад Савета: двојство власти, недовољно јасно подељена власт

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА

Обезбеђење власти и задовољење захтева јавности, сељачких маса Кнез према Турском уставу Промене у чиновничком апарату Наследност кнежевског достојанства Исељење турског становништва Закон о судском поступку у парницама грађанским, фебруара 1860. Смањен број судских инстанци Трговачки законик 1860. Казнителни законик 1860. Закон о народној скупштини 1860.

КРИВИЧНИ (КАЗНИТЕЛНИ) ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕСТВО СРБИЈУ Бројни кривичноправни прописи

Закони, устројства, наредбе, решења, упутства Закон војени 1839. Устројеније судова окружни од 1840. Закон о бунтовништву 1843. Уредба о казнењу крадљиваца и лопова 1845. Казнителни закон за поаре и крађе 1847. Казнителни закон за полицајне преступе 1850. Непотпуно и неразвијено кривично право

КРИВИЧНИ (КАЗНИТЕЛНИ) ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕСТВО СРБИЈУ КРИВИЧНИ (КАЗНИТЕЛНИ) ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕСТВО СРБИЈУ 2.

Казнителни (криминални) законик за Књажество Србију, 12. маја 1860. 397 параграфа, 45 глава Три врсте кривичних дела: злочинства, преступи и иступи

Злочин – дело за које је запрећена смртна казна, робија или заточење Преступи – затвор, лишење звања, телесне или новчане казне Иступи – затвор до месец дана, новчана казна до 30 талира, телесна до 30 удараца

Начело законитости

КРИВИЧНИ (КАЗНИТЕЛНИ) ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕСТВО СРБИЈУ 3. Уводни закон (9 чланова ): време ступања на снагу, однос према ранијим прописима, усклађивање казни; забрањено повратно дејство Први део: општи појмови кривичног права Други део (23 главе): прописи о појединим злочинима и преступима, према добру које је угрожено Трећи део: иступи Извори: пруски кривични законик, мање саксонски и баденски Нове одредбе, плод српских прилика: хајдучија, кривична дела свештеника Разлике у чисто политичким кривичним делима

КРИВИЧНИ (КАЗНИТЕЛНИ) ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕСТВО СРБИЈУ 4. Једанаест врста кривичних санкција: смртна казна, робија, заточење, затвор, лишење звања, новчана казна, батинање, губитак грађанске части, забрана бављења одређеним занимањем, протеривање Ублажене казне у односу на уставобранитељски период Полицијски надзор уведен 1868. Не заостаје за савременим европским законицима, али није потпуно спроведена једнакост грађана пред законом Са Грађанским закоником – темељ правосуђа сваке државе европско-континенталног правног система

КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1839-1842; 1860-1868)

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА УСТАВНИ ЗАКОНИ МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Основна замисао - рат са Турцима за коначно ослобођење Србије и других балканских земаља Услов - снажна власт владаоца Учвршћивање законитости и увећање материјалног благостања земље Ступање на власт 14. септембра 1860. и престона беседа на Преображенској скупштини 7. августа 1861.

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

Промена устава и органски закони

Устројеније Државног Совјета, 17. августа 1861. Устројеније централне државне управе у Књажеству Србији, 10. августа 1862. Закон о народној скупштини, 17. августа 1861. Закон о чиновницима грађанског реда, 24. марта 1861. Закон о устројству обштина и обштински власти, 24. марта 1861. Устројеније народне војске од 17. августа 1861.

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

Устројеније Државног Савета

Саветници се могу пензионисати Поставља их кнез, независно од Савета, као и остале чиновнике Дисциплинска власт Суде им редовни судови (без учешћа Порте) Други уставни фактор, законодавна власт Закон не постаје закон без кнежеве потврде Тело правне и финансијске контроле, потпуно подређено кнезу

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Устројеније централне државне управе

Раније министри и под кнезом и под Саветом Кнез их је постављао из реда саветника, сада су одвојени од Савета Раније делују самостално, сада Министарски савет (влада); предлози су предлози целог Министарског савета Повећан број министарстава (од 4 на 7) Уместо „попечитељство”, „министарство” Укинута веза између савета и министара

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

Закон о народној скупштини

Саветодавни орган, мора се саслушати

Уступање или промене државне територије Повећање данка Промена устава Право петиције, народне жеље и тегобе

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Закон о народној скупштини 2. Велика и мала народна скупштина Велика четири пута већа Избор кнеза и намесника Признање усвојења престолонаследника

Три скупштине:

О одговорности министара и слободи штампе

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Устројеније народне војске

Стајаћа војска још у време Милошеве прве владавине Главни политички циљ – рат са Турском, велика пажња посвећена војсци „Народна војска” – сви Срби од двадесете до педесете године Сви редови као у редовној војсци, две класе, редовна обука Реформе војске још 1864. и 1866. Главно дело Михаилове владавине

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

Михаилов режим

Либерална опозиција: увођење слободе штампе, министарска одговорност Лични режим Незадовољство народа „Пропаст великог суда” 1864. Атентат у Кошутњаку 29. маја 1868.

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Стање у Србији пре доношења устава Привредне прилике Грађанство Политички захтеви за промену уставног уређења: министарска одговорност, закон о штампи, министарска одговорност

Пројект Радивоја Милојковића 1868. Проглашење Милана Обреновића за кнеза; намесништво Конзервативци и либерали

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Рад на доношењу устава

Светоникољски одбор, од 6. до 19. децембра Да ли треба да се донесе нови устав? Структура народног представништва Треба ли увести министарску одговорност и слободу штампе?

Право доношења устава (стране силе) Устав саставили Јован Ристић, Радивоје Милојковић, Миливоје Блазнавац и неколико чланова владе Велика народна скупштина 19. јуна 1869. – Тројички, Устав од 1869, НАМЕСНИЧКИ УСТАВ

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Садржина устава

Права династије Обреновића Власт кнеза Грађанска права и слободе, ограничена (чл. 38) Независност суда Самоуправа општина, без прецизирања (Закон о општинама кнеза Михаила) Положај и права Народне скупштине Законодавна власт Буџетско право Одговорност министара

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ

Садржина устава 2.

Велика народна скупштина

1. Избор новог кнеза, ако нема наследника 2. Избор кнежевих намесника 3. Промена устава 4. Питања веће важности о промени државне територије 5. Када кнез нађе за потребно

Државни савет

У законодавству као стручно тело Врховни административни суд Надлежности у области финансија и располагања државном имовином

Начин промене устава

Двотрећинска већина, у још две скупштине Коначно, велика народна скупштина уз потврду кнеза

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ

Органски закони

Изборни закон скупштински Закон о пословном реду у Народној скупштини Закон о министарској одговорности Закон о пословном реду у Државном савету Закон о печатњи

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Изборни закон скупштински

Активно и пасивно изборно право Посредни и непосредни избори На три године Бирани и постављени посланици На три хиљаде глава Нема пуног посланичког имунитета

Закон о министарској одговорности

Кривична, а не политичка одговорност Рокови

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Закон о Државном савету

Савет нема законодавну власт Врховни надзор над администрацијом, саветодавни орган владе у административном споровима

Закон о печатњи (штампи)

Цензура не постоји,али је слобода штампе ограничења различитим административним мерама

НАМЕСНИЧКИ УСТАВ Значај Устава од 1869. Критике

Начин доношења претерано слободоумне одредбе, угрожени прерогативи владаоца Недовољне слободе, ограничена права народа и народног представништва Светозар Марковић

Компромис између народа и владаоца

И поред ограничења (парламентаризам, грађанске слободе), значајан прогресиван корак у политичком и уставном развитку Србије Самостално донет Омогућио бржи развој српског друштва

ГРБ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Политичке странке – релативно трајне политичке организације, чији чланови имају исту политичку идеологију (програм), чији је циљ потпуно или делимично освајање власти, првенствено легалним демократским путем, добијањем већине на изборима Формално организоване 1881, Закон о удружењима и зборовима Програм Организација Тежња за влашћу или учешћу у власти Класни карактер странке

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ Либерална, Напредна и Радикална

Недовољно развијени капиталистички односи и социјална диференцијација српског друштва: трговачка буржоазија и сеоске газде, чиновништво и интелигенција, сиромашно сеоско становништво 1848. Петровска скупштина, први политички табори (либерали и конзервативци) Закон о народној скупштини Слобода штампе Скупштинско право контроле државних финансија

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Либерална странка

Петровска скупштина 1848, Светоандрејска скупштина 1858. После убиства кнеза Михаила, либерални десничари, Јован Ристић Умерене реформе у унутрашњој управи: „Крајности нису путеви слободе, умереност је пут који слободи води”. Погледи либерала у Уставу од 1869. На власти од јуна 1868. до октобра 1873. и од августа 1875. до октобра 1880. Формално организована 1881. као Дружина за помагање српске књижевности (акционарско друштво по Трговачком законику)

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Либерална странка 2.

У спољној политици се залаже за независност и уједињење српства Од 1880. до 1887. у сенци, краткотрајна влада са радикалима 1887. За време Александра Обреновића од августа 1892. до априла 1893, и у коалиционим владама После 1903. се већи део либерала организује у другу странку Унутрашња политика није била либерална Национална политика уставобранитеља Имућни слојеви, градски и сеоски, претежно градски

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ Напредна странка

Опозициони покрет у време владавине Либералне странке Две струје, две странке: Напредна и Радикална Младоконзервативци – наставак уставобранитеља Противници либерала – језгро нове опозиционе „младоконзервативне” групе, Аћим Чумић Слободоумне идеје пре доласка на власт Влада од 1873. до 1875. Привредни закони, слобода штампе На власти од 1880, одвајање од радикала, губитак упоришта у народу, упућени на кнеза

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Напредна странка 2.

Спољна политика – ослобођење, везе са словенским народима: Исток источним народима 1881. Закон о штампи, Закон о зборовима и удружењима Од 1881. (Тајна конвенција) – владавина апсолутистичким методима, зависни од кнеза (краља) На власти од октобра 1880. до септембра 1883, и од фебруара 1884. до јуна 1887. За време Александра Обреновића од јуна 1895. до децембра 1896. Претежно чиновничка интелигенција Милутин Гарашанин, Милан Пироћанац

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Радикална странка

Прва која се формално организовала као странка Развила се из радикално-социјалистичке групе око Светозара Марковића Касније се дели на социјалисте и радикале Радикали прихватају грађанско друштво и захтевају само његове корените реформе Борба за самоуправу Друге странке „власничке”, Радикална „народна”, сељачка Бројно чланство, сељаци, ситни трговци, занатлије Доста елемената социјалистичког учења Тимочка буна 1883, преокрет

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ Радикална странка 2.

Први пут дошла на власт 1887, са Либералном странком, после 1888. самостално влада 4 године Унапређење привредног живота земље, заштита домаће индустрије, протекционистичке мере Политичко активирање народа, у првом реду сељаштва Доношење Устава 1888. После доласка на власт мења се чланство, богати трговци и индустријалци Од ситнобуржоаске и сељачке буржоаска странка

СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ Српско-турски ратови 1876-1878.

Херцеговачки устанак 1875, источно питање Српска влада и кнез према устанку Скупштина 9. септембра 1875, „тајне одлуке”, адреса кнезу, за помоћ устанку Савез са Црном Гором 15. јуна 1876. Дипломатски напори 30.јуна у Србији ратна прокламација, два дана после тога у Црној Гори Састанак руских и аустроугарских представника у Рајхштату, status quo за Србију и Црну Гору у случају победе Турске, реформе у Босни и Херцеговини У случају победе, Србији део Старе Србије и Босне, а Црној Гори Херцеговине, остале делове Аустроугарска

СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ Српско-турски ратови 1876-1878, 2.

Србија и Црна Гора недовољно припремљене за рат Десетодневно примирје 11. септембра 1876. Руски добровољци, наставак операција, губици Формално двомесечно примирје под руским утицајем 1. новембра 1876, а мир 28. фебруара 1877. Тешки губици, заоштравање Источног питања Руско-турски рат 24. априла 1877. Србија ушла у рат тек 17. децембра 1877. Циљ - „ослобођење српског народа испод турске власти и територијално проширење према југу”

СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ

Српско-турски ратови 1876-1878, 3.

Рат трајао шест недеља, примирје између Русије и Турске у Једрену 1. фебруара 1878, обавезно за све зараћене стране Покрети народа (предео између Мораве, Нишаве и Струме), добровољци из Старе Србије и Македоније Влада 3/15. јануара 1878. тражи признање независности и територијално проширење Санстефански мир 3. марта 1878 – Велика Бугарска Државна независност и територијално проширење од 150 км2 Руски продор на источни део Балканског полуострва Незадовољство великих сила - ревизија

ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ ОД 1878. ДО 1913.

СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ Берлински конгрес

Велика Британија и Аустро-Угарска 13. јуна 1878. Аустроугарски услови Србији Трговински уговор Железнице Ђердап

Источно питање Ревидиране одлуке Санстефанског мира: Кнежевина Бугарска (вазална), Источна Румелија (аутономна) Независност Србије и Црне Горе Босна и Херцеговина

СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ

Берлински конгрес - Србија

Дипломатски напори српских представника Верске слободе Чланови XXXIV и XXXV Берлинског уговора - независност Услови

Територијално проширење Ограничења XXXVII и XXXVIII

Међународни уговори, транзитне таксе, конзулска јурисдикција

Империјалистики споразум великих сила

КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

УСТАВ ОД 1888. Прилике у Срији пре доношења устава Привреда, својински односи, нове територије Обавезе по Берлинском уговору Спољна политика Милана Обреновића: аустрофилство Тајна конвенција 1881. Проглашење краљевства 22. фебруара 1882. Тимочка буна 1883. Српско-бугарски рат 1885.

УСТАВ ОД 1888. Доношење Устава од 1888.

Уставотворни одбор од 85 чланова, 12 секретара, из свих странака Краљ председавао седницама Несагласности у Одбору Смртна казна за политичке кривице Слобода штампе Структура народног представништва Изборни систем

Устав дело компромиса Обавеза изгласавања Устава без промена Велика народна скупштина 11. децембра, устав изгласан 21. децембра

УСТАВ ОД 1888.

Садржина Устава од 1888.

Парламентарна владавина

1. Политичка и грађанска права и организовано јавно мњење 2. Слободан избор посланика и једнодомно народно представништво 3. Равноправност владаоца и народног представништва у законодавству 4. Право контроле народног представништва над радом владе 5. Буџетско право 6. Одговорност министара 7. Локалне самоуправе и управна подела земље

УСТАВ ОД 1888. 1. Политичка и грађанска права и организовано јавно мњење Права грађана као личности и заштита њихове слободе од самовоље власти Права грађана пред судом Неприкосновеност обиталишта Смртна казна за политичке кривице

Слобода штампе Ограничења

Слобода збора и договора Слобода удруживања

УСТАВ ОД 1888. 2. Слободан избор посланика и једнодомно народно представништво Једнодомна или дводомна народна скупштина Напредњаци и либерали – дводомна; радикали – једнодомна Квалификовани посланици Изборни систем (цензус, пропорционални систем - Д’Онтов систем) Начин гласања

Велика и обична народна скупштина

Два пута већа: престо, намесници, измене устава, државна територија, кад краљ нађе за потребно

УСТАВ ОД 1888. 3. Равноправност владаоца и народног представништва у законодавству

Краљ и Народна скупштина равноправни у законодавству Без пристанка Народне скупштине ниједан закон се не може издати, укинути, изменити или протумачити Скупштина добила право законодавне иницијативе Државни савет – стални законодавни одбор Нису могући ванредни закони у случају нужде Скупштина се сама конституише (бира часништво) Имунитетно право посланика Краљ сазива и распушта скупштину

УСТАВ ОД 1888. 4. Право контроле народног представништва над радом владе

Право питања и интерпелација Право истраге у изборним и чисто административним питањима Право петиција, молбе и жалбе упућене скупштини Право контроле над владом, која води државну управу у краљево име, а под својом одговорношћу Средства остваривања политичке одговорности министара – основна каратеристика парламентарног режима

УСТАВ ОД 1888. 5. Буџетско право Народне скупштине Једно од најважнијих права парламента Средство увођења политичке одговорности министара и парламентарне владавине Пуно буџетско право Краљ може продужити прошлогодишњи буџет само привремено, највише за 4 месеца

УСТАВ ОД 1888. 6. Одговорност министара Политичка одговорност – битно обележје парламентарне владавине

Министри могу бити народни посланици Министри су политички људи који долазе на власт по скупштинском поверењу Министри одговорни за све краљеве акте, премапотписују сваки државни акт који потпише краљ Краљева наредба не може ослободити министра од одговорности Застарелост тек после четири године Посебни државни суд: државни саветници и касационе судије

УСТАВ ОД 1888.

7. Самоуправа

Једна од најважнијих демократских реформи Самоуправа у окрузима и општинама

Општински органи: општински суд, општински одбор и општински збор Окружни органи: окружне скупштине и окружни одбори Старање о просветним, саобраћајним, санитетским и финансијским интересима у округу

УСТАВ ОД 1888.

Значај Устава од 1888.

Победа грађанских демократских начела Израз реалних друштвених, економских и политичких прилика у Србији Компромис радикала и краља Милана Увођење парламентаризма, локална самоуправа – краљев пораз Остао изборни ценз, квалификовани посланици, Државни савет

УСТАВ ОД 1901. . Србија од 1889. до 1901.

Краљ абдицирао 22. фебруара 1889. Намесништво: Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић Радикална влада (три и по године), либерали Државни удар 1. априла 1893. превремено пунолетство, одобравали радикали и напредњаци Радикална влада Незаконити повратак краља Милана јануара 1894. (Закон од 14. марта 1892) 1894, три владе за девет месеци

УСТАВ ОД 1901. Србија од 1889. до 1901. 2. Опозициона штампа - критика владе и краља Милана Указ од 17. априла 1894. којим се закон о бившем краљу Милану проглашава за неважећи Судови различито поступали Став Касационог суда Касациони суд 5. маја одлучио да се указом не може поништити закон, већина гласова, чланови свих трију странака Државни удар, прокламацијом – 9. маја 1894, обустављен Устав од 1888, враћен на снагу Устав од 1869. Реакције у земљи и ван земље Бројне владе од политички безначајних људи Краљев брак 1900.

УСТАВ ОД 1901. Устав 1901. Предлози да се устав донесе још 1895. и 1896. Уставни пројект владе Стојана Новаковића 1896. Радикали и либерали тражили враћање Устава од 1888, напредњаци да устав донесе Велика народна скупштина Устав октроисан (подарен), противуставан акт. За доношење устава надлежна велика народна скупштина

УСТАВ ОД 1901. Устав 1901 –садржина Устава Наследна уставна монархија са народним представништвом Женско право наслеђа престола Дводомно народно представништво Сенат и Народна скупштина

Сенат -вирилни чланови, 30 постављених, 18 бираних, висок ценз Народна скупштина, 130 посланика, ценз, 1 квалификовани посланик Нема Велике народне скупштине

УСТАВ ОД 1901. Устав 1901 –садржина Устава 2. Законодавна власт Буџетско право

Не може се одбацити буџет у начелу

Министри

Непосредно под краљем Нису из скупштинске средине, нити сенатори Одговорни кривично, у року од 5 година по учињеном делу

Грађанска права и слободе, мање гарантија него претходни устав, слобода штампе Проширена надлежност Државног савета

УСТАВ ОД 1903. Политичке прилике у Србији од 1901. до 1903. године Краљева самовоља, дворски скандали Омладинске демонстрације 23. марта 1903. Државни удар 24. марта, обустављање и враћање Устава Мајски преврат, официрска завера, атентат на краља и краљицу Проглашење Петра Карађорђевића за краља Прокламација владе о ступању на снагу Устава од 1901. са законима од пре 25. марта 1903, сазива се распуштено Народно представништво Петар Карађорђевић изабран за краља 2. јуна

КРАЉ ПЕТАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

ГРБ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

УСТАВ ОД 1903. Устав 1903. - садржина Промена устава од 1901. Скупштински одбор 2. јуна, завршен посао 4. јуна, скупштина и сенат усвојил устав 4. јуна Краљ Петар се заклео на устав 12. јуна 1903. 42 измене у односу на Устав од 1888.

чл. 84 – прирез (смањен ценз) чл. 100 – избори сваке 4, уместо 3 године чл. 102 – редовни сазив док се не реши буџет (уместо шест недеља) чл. 121 – поред права истраге и право анкете чл. 129 – у Велику народну скупштину два пута више посланика, и квалификовани посланици

УСТАВ ОД 1903. Устав 1903. - садржина

Чл. 136 – поред министарске одговорности и одговорност осталих државних службеника; краљева наредба их не може ослободити одговорности Застарелост пет година од учињеног дела Чл. 139 – краљ не може прекинути истрагу против оптуженог министра Продужење буџета само на 4 месеца, уз пристанак Државног савета Чиновници одговорни за своја службена дела

Створене претпоставке за увођење парламентарне монархије

Политичке прилике од 1903. до 1914. Време снажног привредног развоја, стабилизовања политичких прилика, промене у међународним односима Официри - завереници и политички живот Улога војске после анексије Босне и Херцеговине, Уједињење или смрт 1911. Односи између великих сила, споразум у Мирцштегу 1903 – увод у поделу интересних сфера Западноевропски савезници, Француска Парламентарни режим – углед краља Приближавање западним великим силама, повезивање са силама Тројног споразума (Антанте)

Политичке прилике од 1903. до 1914. 2. Национална свест, тежња за националним ослобођењем Велике силе према Турској Македонско питање Илинденски устанак 1903. Споразум у Мирцштегу о реформама у Македонији Планови о Великој Албанији у Бечу и Риму Великобугарске тежње Бугарска егзархија (црквена самосталност) 1870. Национална пропаганда у Македонији

Српске тежње ка Македонији Пропагандно-оружана акција балканских држава у Македонији – четници (комите)

Политичке прилике од 1903. до 1914. 2. Царински рат Аустрије против Србије 1906-1911, економска блокада Ратна пропаганда у Аустро-Угарској Анексија Босне и Херцеговине Припреме за упад у Србију Анексиона криза Судбоносне последице анексионе кризе по светски мир

Балкански ратови и територијано проширење Србије Међународни уговори и војни савези између балканских држава 1912: Србије, Бугарске, Грчке, Црне Горе Подела Албаније између Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске Војне операције започела црногорска војска 8. октобра 1912. Српска војска победа код Куманова (23. и 24. октобра), 26. ушла у Скопље

Балкански ратови и територијано проширење Србије 2. У Санџаку се спојиле српска и црногорска војска 25. октобра Новембра се спојиле грчка и српска војска код Флорине Помоћ бугарској војсци Два одреда српске војске избила на Јадранско море у северној Албанији 18. новембра Аустро-Угарска захтева хитно повлачење српске војске из Албаније и образовање аутономне Албаније, повлачење црногорске војске из Скадра, ратна морнарица великих сила блокирала црногорску обалу Рат завршен 30. маја 1913. миром у Лондону Османлијско царство изгубило територије у Европи, сем појаса испред Цариграда, на линији Енос-Мидија

Балкански ратови и територијално проширење Србије 3. Сукоб између Србије и Бугарске око територија у Македонији Бугарска између 29. и 30. јуна 1913. напала српске трупе код Брегалнице, као и грчке трупе у Егејској Македонији – Други балкански рат Румунија и Црна Гора улазе у рат против Бугарске Рат завршен миром у Букурешту 10. августа 1913, потврђене нове границе на Балканском полуострву Србија задржала територије освојене 1912: Вардарску Македонију, Косово и део Санџака Увећана територија за 32.000 км2 и 1, 5 милион становника

Балкански ратови и територијално проширење Србије 4. Последња фаза борбе балканских народа за ослобођење од турске власти Бржи национални развитак Извесне завојевачке тенденције балканских земаља – сукоб око поделе територије – распад Балканског савеза Македонија подељена између трију балканских земаља Карактер Македоније и Македонаца као посебне нације

Балкански ратови и територијално проширење Србије 5. Режим у освојеним областима, посебни прописи Побуна Арбанаса крајем септембра 1913, упад из Албаније, Уредба о безбедности у ослобођеним областима (октобар): строге мере за одметање од државне власти, угрожавање јавног саобраћаја, напад на чиновнике, окупљање Децембра 1913. проширено важење Устава, али делимично, изостају нека политилка права Постојећи режим измењен 1914.

ЦРНА ГОРА

ПОВЕЉА И ГРБ ИВАНА ЦРНОЈЕВИЋА

ПОЛОЖАЈ ЦРНЕ ГОРЕ ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ Пад Црне Горе под турску власт

После смрти цара Душана распад државе Балшићи, од 1366; од. 1421. на управу деспоту Стефану; Црнојевићи После 1482. Иван Црнојевић, признајући султанову власт и одржавајући везе са Венецијом, самосталан у унутрашњим пословима: Станиша 1485.

Ђурађ Црнојевић оптужен за припрему противтурског похода, склања се у Венецију 1496. После 1499. цела територија припада Скадарском санџаку Четири нахије: Катунска, Ријечка, Црмничка и Љешанска Покушај увођења тимарско-ленског система Црногорски санџак – Скендербег (Станиша) Црнојевић, од 1513-1528. Царски хас, закуп суседним санџакбеговима: Скадарски, Дукађински и Херцеговачки

ПОЛОЖАЈ ЦРНЕ ГОРЕ ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ 2. Канун-нама од 1523 – филурија, сточарска дажбина, 55 акчи Слободни сељаци – филуриџије Оружани отпори, хајдучија Турци прихватају фактички изграђену аутономију Крајем XVI или почетком XVII века султанов акт, којим су уведене повластице Црној Гори Данак (харач), одсеком, турски чиновник именован од султана Војне обавезе Црногораца Озакоњена фактичка аутономија Црне Горе

СТАРА ЦРНА ГОРА И ЊЕНА ПЛЕМЕНА

ПЛЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ У време Црнојевића задржан феудални систем, али се одигравају друштвене промене Јача установа катуна, заједнице слободних људи, везаних крвним сродством Старешина Самоуправне локалне заједнице

Братства (старешине кнезови или војводе)  кнежине или нахије Територије, некадашње жупе На територијама се временом формирају племена, састављена од више братстава Организоване територијалне заједнице са привредним, војним и управним функцијама Племена: мешовити родовско-племенски и територијално-управни карактер

ПЛЕМЕНСКА ОРАНИЗАЦИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 2. Заједничка својина: комунице Племенски главар, кнез или војвода, биран Развија се нови старешински слој Племенска скупштина: економска питања, спорови између племена, уговори, савези, рат и мир Аутономни органи: Општи црногорски збор Народни суд, “кмети”произлази из збора поротници Посредници између народа и турских власти Није остварено трајније јединство Нема довољно кохезије међу племенима, слабост натплеменских органа

УЛОГА ЦЕТИЊСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У ОКУПЉАЊУ ЦРНОГОРСКИХ ПЛЕМЕНА Црква - главна снага уједињења народа Зетска епископија, Сава Немањић 1219; митрополија 1346. Од 1485. седиште на Цетињу Митрополит црногорски, скендеријски и приморски, чешће владика црногорски и брдски

Цетињска митрополија сачувала извесно територијално јединство, традиција старе државе Заштитник аутономије Црне Горе Све значајнији политички фактор у црногорском друштву У саставу Пећке патријаршије Бирани, патријарх само хиротонише Последњи бирани владика Данило 1697.

Владика Данило, настојање да се уједине црногорска племена, искорењивање крвне освете

Манастир Морача, задужбина кнеза Стефана,сина Вукана Немањића, унука Стефана Немање,1252.

ГРОБНИЦА МИТРОПОЛИТА ДАНИЛА

ПРВИ ПОКУШАЈ ОРГАНИЗОВАЊА ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ Владике (Данило, Сава и Василије) покушавају на организују натплеменске судове и искорене крвну освету На захтев Венеције 1717. установа гувернадурства Бирани на Општем црногорском збору, Вукотићи, Радоњићи Значајна улога у црногорском друштву, немају превагу над владикама Слабљењем Венеције и њихов утицај опада, окрећу се Аустрији Шћепан Мали (1767-1773)

ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ СВ.ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

Цетињски манастир

НАСТАНАК ПРВИХ ОРГАНА ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ Владика Петар I Петровић Његош (1784-1830) Темељи црногорске државе Победе на Мартинићима и Крусима јула и септембра 1796. Главари Катунске нахије 20. јуна 1796 – Одлука Општа црногорска скупштина на Цетињу 6. августа: “Под знамењем свеопштег барјака”, “Стега”, обавеза заједничке борбе против Турака Напори владике Петра да искорени крвну освету, “домаће ратове” 1798. Законик обшчи црногорски и брдски

НАСТАНАК ПРВИХ ОРГАНА ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ 2. Владика – врховни поглавар земље, најважнији послови духовног и световног карактера Спољна политика Сазива и руководи скупштинама Врховни командант Суђење Супарништво између владика и гувернадура, али владике имају већу власт Скупштина племенских главара, настала од Општег црногорског збора Рат и мир Закључење уговора Доношење прописа

НАСТАНАК ПРВИХ ОРГАНА ЦРНОЈ ГОРИ

ЈАВНЕ ВЛАСТИ У 3.

Правитељство суда црногорског и брдског, Кулук Једнак број представника племена Председава сам владика, или гувернадур Умиривање завађених племена, искорењивање крвне освете, али не искључиво Управне функције Народна канцеларија, саставни део суда Народна канцеларија, низ послова: дипломатских, управних, улествује у судском поступку

Време настанка првих органа државне власти Нема локалних органа Није успело увођење пореза Нема апарата принуде

НАСТАНАК ПРВИХ ОРГАНА ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ 4. Образовање државних органа настављено за време Петра II Петровића Његоша (1830-1851) Изабран на скупштини главара на Цетињу 31. октобра 1830. Гувернадурство укинуто 1832. Правитељствујући сенат црногорски и брдски 1832. Највиши централни орган законодавне, судске и извршне власти 16 (или 12) чланова, најистакнутијих главара, поставља их сам владика Плаћени

НАСТАНАК ПРВИХ ОРГАНА ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ 5. Апарат принуде – Гвардија (156-358), перјаници (830) Локални органи власти – капетаније (општине), 12, судска, управна и војна власт Порез Помоћ Русије у организовању државне власти Потпун систем државне власти Формално под врховном влашћу Турске Међународни уговори Аустрија 1841. Турска 1843.

ЗАКОНИК ОБШЧИ ЦРНОГОРСКИ И БРДСКИ ПЕТРА I ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

ЗАКОНИК ОБШЧИ ЦРНОГОРСКИ И БРДСКИ Стањевићи 1798: 16 чланова, Цетиње 1803: 17 чланова Први писани закон у Црној Гори Донет ради искорењивања крвне освете и разрешавања међуплеменских сукоба Оригиналан, обичајно право, потребе црногорског друштва, скуп закључака племенских главара Кривичноправни прописи Забрана крвне освете Судови и судски поступак Једна грађанскоправна одредба Увођење пореза

ЗАКОНИК ОБШЧИ ЦРНОГОРСКИ И БРДСКИ 2. На почетку одредба из Стеге, анатема издајника Забрана самовласног намирења спорова и сукоба Организација судова, правично суђење, мито Начин суђења, контрадикторност, пресуда Грађанскоправна одредба – о купопродаји Порез Кривичноправни прописи Убиство Телесна повреда Отмица девојке или жене Увреда Крађа Нереди на сајмовима

ВЛАДИКА ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

ПЕРИОД ОД 1852. ДО 1860. Развитак државне организације Раздвајање духовне и световне власти 13. марта 1852. Данило Петровић проглашен за књаза, а Црна Гора за књажевину Рат између Турске и Црне Горе 1852. (Омер-паша Латас) Резултат развоја црногорског друштва Формирање државних институција Централизам Организована локална власт 1854. укинути кнезови и кнежине, капетани, капетаније (племена) Војска Порез

КЊАЗ ДАНИЛО ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

ПЕРИОД ОД 1852. ДО 1860. ОПШТИ ЗЕМАЉСКИ ЗАКОНИК

1855, Данило Медаковић, скупштина главара Законик Данила Првог, Књаза и Господара слободне Црне Горе и Брда Однос за Закоником Петра I (19 чланова без измене, 14 са изменама) Одређенији и строжи Опширнији – 95 чланова

Уставноправне одредбе Кривичноправне одредбе Одредбе о судству и судском поступку Грађанско право Брачно Породично Наследно

Одредбе о странцима Забрана старих правних обичаја

КЊАЗ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

НЕЗАВИСНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ Санстефански мир 3. марта 1878, независност и знатно територијално проширење Берлински конгрес, 26-29. члан Берлинског уговора о миру Вера Излаз на море Територија и број становника више него двоструко Ограничење суверености у приморском појасу (до 1909): не може држати ратну флоту, нити изграђивати утврђења; страни ратни бродови не могу улазити у црногорске луке Аустроугарска врши санитарну и полицијску контролу на црногорској обали

ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК У Општем земаљском законику нема прописа стварног и облигационог права Валтазар Богишић, професор у Одеси, историјскоправна школа, словенофил, Уједињена омладина српска Општи имовински законик 25. марта 1888. Обичајно право, породица и породично право – озакоњење правних обичаја Црне Горе Тековине модерне правне науке Обиман, 1031 члан, шест делова Искључиво имовинско право

КРАЉ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

УСТАВ ЦРНЕ ГОРЕ 1905. ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ УОЧИ ДОНОШЕЊА УСТАВА Бржи развитак захтевао реформе државне организације Апсолутистичка и централистичка власт кнеза Николе Утицај промена у Србији (Устав 1903. и парламентаризам) и у Русији (буржоаскодемократска револуција 1905) Прокламација 31. октобра 1905. Устав израдио конзервативни новинар из Србије Стеван Ћурчић, по угледу на Намеснички устав Народна скупштина 19. децембра 1905, проглашен устав (октроисан)

УСТАВ ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 1905. ГОДИНЕ

УСТАВ ЦРНЕ ГОРЕ 1905. САДРЖИНА УСТАВА Наследна уставна монархија Народна скупштина Законодавна власт Буџетско право Министри Државни савет Судови Грађанска права и слободе Самоуправа

Горе

Дворска застава Црне

ГРБ КНЕЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

КРАЉ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

БОРБА ЗА АУТОНОМИЈУ СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ

ПОЈАМ ВОЈВОДИНЕ Појам Војводине данас Политички појам који означава једну јединствену националну и политичку заједницу кроз коју је српски народ у Хабзбуршкој монархији настојао да сачува свој верски, етнички и национални идентитет у туђој држави „Војводство – то значи биће политичко народа српског с ове стране” (Св. Милетић) Војводина први пут 1848-1849. 1849-1860. Војводство Србија и Тамишки Банат Назив Војводина Географски обим Војводине

МАНАСТИР КРУШЕДОЛ, ЗАДУЖБИНА БРАНКОВИЋА

Спаљивање моштију св. Саве на Врачару 27. априла 1594. године

СЕОБА СРБА И ЦАРСКЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ Темељ правног положаја у време и после велике сеобе 1690. Велики бечки (Морејски) рат 1683-1699. Српски добровољци, 20.000 Повлачење 1689. Број, 37.000 до 40.000 породица, разне процене броја, од 370.000 до 400.000 Збор у Београду јуна 1690, Исаија Ђаковић; поред осигурања вере и осигурање народности: поред патријархове јурисдикције и одвојено земљиште и световни старешина

СЕОБА СРБА И ЦАРСКЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ 2. Позивно писмо, Litterae invitatoriae, 6. априла 1690.

Позив Србима да се дигну на устанак, да не напуштају своја огњишта, обећање привилегија - старе повластице: слобода вере, слободан избор војводе, ослобођење од дажбина (Ђорђе Бранковић)

Прва привилегија 21. августа 1690.

Права цркве: црквена аутономија и јурисдикција Права цркве, уважени захтеви, per modum pacti Збор 2о. Марта 1691: Ђорђе Бранковић, Јован Монастерлија (7. априла 1691) за подвојводу, бринуће о пословима српског народа и управљати Србима

ГРБ ПАТРИЈАРШИЈЕ СЛИКАН НА РИПИДИ ЗА ПАТРИЈАРХА АРСЕНИЈА IV ЈОВАНОВИЋА

Средина XVIII века

СЕОБА СРБА И ЦАРСКЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ 3. Привилегија 21. августа 1691.

Потврђена права и повластице, под управом сопствених власти, архиепископ и црквени и световни поглавар, нема војводе као световног поглавара

Питање територије

1693. у договору са Бранковићем затражена територија Збор у Баји 1694. 1706. нови захтев цару Јосифу I

Карактер српских привилегија

Тенденција сужавања Персонална права Patrimonium domus austriacae, а не Regni Hungariae

Велика сеоба Срба 1690.под Арсенијем III Чарнојевићем Паје Јовановића

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ

ВОЈНИК У ВОЈНОЈ ГРАНИЦИ

Јован Попович Текелија, (друга половина XVII века – 1721)

АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА ВОЈВОДИНЕ ПРЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 1848-1849. Делови Војне границе

Петроварадинска регимента (Сремска Митровица) Немачко-банатска регимента (Панчево) Српско-банатска (Бела Црква) Тителски шајкашки батаљон (Тител) Војни комунитети: Петроварадин, Карловци, Земун, Панчево, Бела Црква

Провинцијал

Торонталска жупанија Тамишка Крашовска Бачко-бодрошка Сремска

Крунски дистрикти

Потиски (Бечејски) Великокикиндски

МАЈСКА СКУПШТИНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

СРПСКА ВОЈВОДИНА У РЕВОЛУЦИЈИ 1848-1849. Почетак револуције – Мајска скупштина и њене одлуке Револуција у Европи Захтевања народа, март и април: социјални и национални захтеви Мајска скупштина и њене одлуке Патријарх (Јосиф Рајачић) и војвода (Стеван Шупљикац) Српски народ политички слободан и независан под домом аустријским и круном угарском Територија Савез са Троједном краљевином Главни одбор Права Румуна Депутације

ПАТРИЈАРХ ЈОСИФ РАЈАЧИЋ

ВОЈВОДА СТЕВАН ШУПЉИКАЦ

СРПСКА ВОЈВОДИНА У РЕВОЛУЦИЈИ 1848-1849. Делатност Главног одбора Привремена влада, председник Ђорђе Стратимировић Организовање власти у Војводини

Проглас општинама 6/18. маја Организовање месних одбора траје све време Срем и Банат Однос старих и нових власти – Устројеније ц. к. домаћи регименти (патријарх 15/27. августа) Језик администрације

ЂОРЂЕ СТРАТИМИРОВИЋ

СРПСКА ВОЈВОДИНА У РЕВОЛУЦИЈИ 1848-1849. Делатност Главног одбора 2. Војна делатност

Организовање војске Војни савет, 5/15. јуна Врховна војна команда, Стратимировић и патријарх Шупљикац од 26. септембра до 15. децембра, Мајерхофер, генерал Теодоровић

Економско-финансијска делатност Извори прихода Привредна делатност Асигнати

АСИГНАТ, ПАПИРНИ НОВАЦ, ЕМИТОВАН У ВОЈВОДОВИНИ СРБИЈИ 1848-1849.

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН

СРПСКА ВОЈВОДИНА У РЕВОЛУЦИЈИ 1848-1849. Делатност Главног одбора 3. Нормативна делатност

Устројеније I Одбора народа србског Устројеније за Војни савет Кључ за народне војнике 1/13. јула 1848. Закон војени 6/18. јула Привремена уредба за печатњу Вестник, Напредак, Позорник Војводства Србије

Суђење у време револуције

Одбор суди у свим степенима, све предмете Грађанскоправне предмете стари органи

СРПСКА ВОЈВОДИНА У РЕВОЛУЦИЈИ 1848-1849. Уставни нацрти

Милетић и Напредак, крај 1848, почетак 1849.

Природна права народа, слобода, једнакост и братство Конфедеративна заједница, државе на националном принципу (11) Војводина: Срем, Банат, Бачка Самостална законодавна, извршна власт, на челу са војводом Заједнички послови

Нацрт Уставне комисије, 8/20. март 1849.

Срем, Банат, Бачка и Барања са Границом Самостална, једнака са другима Природна права грађана, слобода, једнакост и равноправност

ПРВОДЕЦЕМБАРСКИ АКТ О УЈЕДИЊЕЊУ 1918.

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ Југословенска идеја у хрватским земљама

Везана за развој националне свести, јавља се као део националних програма и планова о политичком уједињењу народа Први пут у хрватском илиризму, хрватском националном препороду Мере угарског сабора 1805. (школе), 1825. (мађарски језик на целом подручју угарске круне), 1827. мађарски језик обавезан, 1830. Хрватска “припојена област” 1832. Хрватски сабор латински језик, мисао и о народном језику Тридесетих година борба за народни језик, буђење националне свести Дисертација грофа Јанка Драшковића Људевит Гај, Велика Илирија, простор “med Skadrom, Varnom i Belakom” Књижевни језик – штокавски дијалект ијекавског типа

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ Југословенска идеја у хрватским земљама 2.

Револуција 1848. – извесно приближавање Срба и Хрвата, прокламован савез између Троједне краљевине и Српске Војводине Религија вододелница нације на српско-хрватском подручју После 1848. две главне струје: Странка права (Анте Старчевић), националистичка, антисрпска и антисловенска; “хисторична и природна Хрватска” од Соче до Дрине, Тимока и Бојане Народна странка (Ј. Ј. Штросмајер, Матија Мразовић, Фрањо Рачки): федеративно преуређење Монархије и заједница Јужних Словена у њој или ван ње Уједињење Јужних Словена у Монархији, тежња за црквеном унијом

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ Југословенска идеја у хрватским земљама 3.

Крајем XIX, почетком XX века југословенство у омладинским круговима, после 1903. политика “новог курса” Октобра 1905. Ријечка и Задарска резолуција хрватских и српских странака – Српско-хрватска коалиција Анексиона криза – снажење тријалистичке концепције Порастао углед Србије, ојачала југословенска идеја после Царинског рата Велеиздајнички процес 1909, оптужено 53 лица, противсрпска пропаганда Фридјунгов процес против Српско-хрватске коалиције, оптужба за везе са српском владом Омладина Од 1. јануара 1913. до 1. јуна 1914. начелник генералштаба тражио 24 пута да се објави рат Србији

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ

Југословенска идеја у Србији

Идеје о проширењу српске државе, ослобађање српских области које су још биле под Турском Ослобођење лакше оствариво у склопу ширег процеса ослобођења свих балканских народа Јачају везе балканских народа са Србијом Програм Илије Гарашанина 1844. – Начертаније Михаило Обреновић, Балкански савез Уједињена омладина српска 1866. у Новом Саду Владимир Јовановић – решење источног питања: балканска федерација, или конфедерација Социјалисти, Св. Марковић - револуционарно рушење Аустрије и Турске и решење источног питања на принципу народности, федерација равноправних народа на Балкану

РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ

Југословенска идеја у Србији 2. Странке истоветне ставове

Царински рат и анексиона криза – снажнији развој националне свести и националног јединства Анексиона криза, Босна и Херцеговина као српске земље; реакција владе и скупштине Социјалисти за самоопредељење народа Босне и Херцеговине – балканска федерација демократских држава Мисао о националном јединству Срба и Хрвата, изузетак Јаша Томић Утицај балканских ратова “Велико решење југословенског питања”

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Ток Првог светског рата Сарајевски атентат Ултиматум 23. јула Објава рата 28. јула Црна Гора прогласила мобилизацију већ 28. јула, прекинула дипломатске односе са Аустро-Угарском 5. августа Неуспех аустроугарске офанзиве, Цер (16-19. август); Дрина, Мачков камен, Гучево (септембар) Колубара (17. новембар -15. децембар) 1915. епидемија 1915. формирање зараћених табора Офанзива у јесен 1915, повлачење преко Албаније Црна Гора окупирана 1916. без капитулације

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Ток Првог светског рата 2. Крф, Солунски фронт Војни и политички значај Солунског фронта Добровољци Тешке прилике у окупираној земљи, Топлички устанак 1917. Утицај Руске револуције на зараћене земље Пробој Солунског фронта 15. септембра Капитулација Бугарске 29. септембра Београд ослобођен 1. новембра Губитак 43% становништва, Црна Гора једну четвртину Разлози пораза Аустро-Угарске

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Прилике у југословенским земљама у току рата Прогон свих противника напада на Србију Продубљивање јаза између Срба и Хрвата Антисрпска пропаганда Оштар прогон Срба (Босна и Херцеговина) Забрана листова, културних и просветних установа, преки судови, концентрациони логори У Хрватској забрањена српска удружења У Далмацији преки суд, похапшени српски и југословенски оријентисани интелектуалци У Словенији прогоњени либерални интелектуалци У Војводини забрана удружења, листови, прогони српског становништва; Јарак, Банат

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Србија и југословенско уједињење Ратни циљеви Србије Прокламација регента Александра 4. августа 1914 Циркуларна нота српске владе 4. септембра Нишка декларација, 7. децембра 1914. Упутство Николе Пашића о оснивању Југословенског одбора Нишка декларација, програм владе образоване 5. децембра Ставови великих сила о југословенском уједињењу Русија, Ватикан, западне силе, Лондонски споразум 16. априла 1915.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Оснивање Југословенског одбора Југословенски емигранти из хабзбуршких земаља У Фиренци 22-25. новембра одлука о оснивању Формално конституисан 1. маја 1915. у Паризу Пропаганда различитим средствима: контактима, предавањима, публикацијама Спречавање утицаја католичких клерикалних кругова да преузму иницијативу у правцу сепаратизма Хрвата и Словенаца Противљење Русије и Велике Британије, због верских разлога Британски политичари и публицисти за федеративну државу, без пресудног српског утицаја Облик државног уређења

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918.

Политичке прилике 1917. године

Прекретница у светском рату Улазак САД у рат, револуција у Русији Промена ставова великих сила Нова начела Промене у Русији – Миљуков према југословенском уједињењу Попуштање ратног режима у Аустро-Угарској – Мајска декларација 30. маја Солунски процес, 2. април – 6. јун 1917 Тежње Југословенског одбора ка самосталности

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918.

Крфска декларација Намера Југословена да оснују заједничку државу Основе државног уређења Састанак на Крфу 15. јуна до 17. јула 1917. Унутрашње уређење будуће државе

Унитаристичко или федеративно уређење

20. јула Крфска декларација

Уводни део: историјски основи Темељна начела: Национално јединство Право народа на самопредељење

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 1914 – 1918. Крфска декларација 2. 14 тачака, основни принципи уређења будуће државе Уставна, парламентарна демократска монархија, са династијом Карађорђевића Име државе и народа, симболи, језик, писмо, вероисповести, календар Целовито решење народног ослобођења и уједињења Облик државног уређења, унитарна, али не и централистички уређена Устав уставотворна скупштина општим, једнаким и непосредним гласањем Двотрећинском већином Једнакост грађана пред законом

Карактер Декларације

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918. Српска влада и Југословенски одбор Велике силе према југословенском уједињењу

Говор Лојд Џорџа британским синдикатима Програм светског мира Вудроу Вилсона, јануар 1918. Није предвиђено рушење Аустро-Угарске Само аутономије за потлачене народе

Српска влада, “мало решење”

Дезанексија Босне и Херцеговине

Покушаји осамостаљења Југословенског одбора Споразум Трумбић – Торе, 22. фебруара Општа народна скупштина Формално међународно признање

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918.

Оснивање народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба

Криза и распад Аустро-Угарске Оживљава политички живот, покрети за стварање националних држава Марта 1918. у Загребу скуп политичких људи из Хрватске и Славоније, Словеније, Далмације, Босне и Херцеговине, Истре и Међумурја Јединствена држава, равноправност племена и конфесија Скупови у појединим областима, одбори и већа (Далмација, Словенија) Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, 8. октобра у Загребу – политичко представништво Југословена у Аустро-Угарској

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918.

Оснивање народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба 2. Стање у Монархији Манифест цара Карла 16. октобра о федеративном преуређењу

Само у аустријском делу државе Мађарски политичари – интегритет земаља круне св. Стефана

У Бечу 12. новембра проглашена република, 16. новембра у Будимпешти 13. новембра у Београду Мађари потписали примирје Хрватски сабор 29. октобра 1918, раскид са Мађарском, држава Словенаца, Хрвата и Срба Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба проглашено за владу Карактер државе Словенаца, Хрвата и Срба

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918. Женевска конференција

Покушај да се изгладе односи између српске владе и Југословенског одбора Женева, 6 - 9. новембра 1918. Сагласност о потреби уједињења, основни принципи организације Привремена влада, неки заједнички послови Половина чланова српска влада, половина Народно вијеће СХС Организација владе почива на уговору, који може увек бити раскинут Нема говора о династији (Уставотворна скупштина) Привремено конфедерација, дуалистичко уређење

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918.

Присаједињење Бачке, Баната и Барање Србији

Забрањена свака политичка активност Живља активност тек октобра и новембра 1918. Заједничка акција свих политичких странака Српски народни одбор, крај октобра, почетак новембра Преврат у Мађарској, немири, ред и мир Српски народни одбор 4. новембра формулише циљ: права Срба и других Јужних Словена, на основи права самоопредељења народа Одбори по свим местима У новембру српска војска по одлуци савезничке и српске команде запоседају територију

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918. Присаједињење Бачке, Баната и Барање Србији 2. Српски народни одбор припрема Велику народну скупштину

Изборни ред 17. новембра 1918, опште право гласа Два гледишта о начину уједињења Велика народна скупштина 25. новембра 1918.

757 посланика: 578 Срба. 84 Буњевца, 52 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, 6 Немаца и 1 Мађар

Резолуције – одлуке

Отцепљење Присаједињење Територија Права свих народности Велики народни савет и Народна управа за БББ

Значај

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918. Присаједињење Црне Горе Србији Стање после балканских ратова Преговори о унији 1913. и 1914. Династички интереси и утицај Аустро-Угарске Разлози за уједињење – национални и економски У току рата нема прогласа о циљевима рата; оспоравање Нишке декларације Битка на Мојковцу 5-7. јануара 1916; услови за капитулацију, није потписана, краљ напустио земљу Влада Андрије Радовића, маја 1916. – предлог о преговорима са српском владом Марта 1917. Андрија Радовић – Црногорски одбор за народно уједињење

ТОКОВИ УЈЕДИЊЕЊА 1918.

Присаједињење Црне Горе Србији 2.

Делатност Одбора међу омладином, емиграцијом, месни одбори Интелектуалци, официри по логорима, комите Подгоричка скупштина, 24-26. новембра 1918. Збацивање династије Петровића-Његоша Присаједињење Србији Извршни одбор Обавештавање

Божићна побуна 1919.

ЗАВРШНА ФАЗА УЈЕДИЊЕЊА – ПРВОДЕЦЕМБАРСКИ АКТ Несугласице о начину уједињења у Народном вијећу СХС Облик владавине и облик државног уређења Социјалне прилике Италијанске претензије Одлуке појединих области: Далматинска влада 16. новембра, градови и окрузи у Босни и Херцеговини 23. и 24. седнице Народног вијећа, депутација у Београд, Напутак Конституанта Двотрећинска већина Облик владавине Државно вијеће, законодавна власт Владарска власт, краљ, односно регент

ЗАВРШНА ФАЗА УЈЕДИЊЕЊА – ПРВОДЕЦЕМБАРСКИ АКТ

Депутација у Београду 28. новембра Аудијенција код регента 1. децембра Адреса, нема одредаба Напутка Регент прогласио уједињење Не помиње се потреба ратификације, сматра се перфектним Уједињене Краљевина Србија (претходно БББ и Црна Гора), са државом Словенаца, Хрвата и Срба Прејудицирано питање облика владавине и државног уређења

КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 19181929.

Уставни нацрти

Шест нацрта устава, четири предлога појединаца Нацрти устава владе, Протићева, Веснићева, Пашићева; основ Устав 1903. Протићев: 9 покрајина, близак федерализму Нацрт социјалдемократа, републиканско уређење Нацрт Земљорадничке странке: сељачка држава, широке самоуправе Федералистички нацрти Нацрт Народног клуба (Хрватске заједнице) Нацрт Југословенског клуба (клерикалне странке) Нацрт Хрватске сељачке странке (конфередација 3 јединице)

КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 19181929. Видовдански устав Највише неслагања о државном уређењу Име државе (Југославија, или Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Облик владавине Питање већине Комунисти напустили Скупштину 11. јуна, Југословенски клуб 15. јуна Гласало 258 посланика. За Устав 223 (радикали, демократи, словеначки “кметијци”, Југословенска муслиманска организација, Џемијет. 35 против Устава: социјалдемократи, земљорадници и републиканци, Анте Трумбић 161 посланик ван скупштине

ПЕРИОД ПАРЛАМЕНТАРИЗМА 1921-1929.

Видовдански устав

Назив државе и језика – компромисан национални унитаризам Уставна, парламентарна и демократска монархија Краљ има уобичајена овлашћења монарха Поред тога, учествује у законодавној власти: законодавна иницијатива и санкција Санкција акта о промени устава и иницијатива за промену устава Краљ сазива Народну скупштину, може је распустити Краљ једини поставља судије

ПЕРИОД ПАРЛАМЕНТАРИЗМА 1921-1929.

Видовдански устав 2.

Народна скупштина једнодомна Ограничења изборног система Право истраге, анкете Кворум једна трећина посланика, одлуке већином присутних законодавна иницијатива и санкција Процедура промене устава, нарочито чврст устав Буџетско право Министарски савет – влада; непосредно под краљем Одговорни краљу и Народној скупштини, политички, кривично и грађанскоправно Нису морали бити из скупштинске већине

ПЕРИОД ПАРЛАМЕНТАРИЗМА 1921-1929.

Видовдански устав 3.

Јединствена држава Области, окрузи, срезови и општине Области према природним, социјалним и економским приликама 800.000 становника, 33 области Закон о установљењу области 26. априла 1922. Независни судови, поставља краљ, судије су сталне Посебно управно судство, на челу Државни савет Грађанска права и слободе; њихова ограничења (Закон о заштити државе, чл. 127) Социјално-економске одредбе

Карактер парламентаризма, ограничења

ШЕСТОЈАНУАРСКА ДИКТАТУРА Увођење диктатуре Разлози: неразвијена грађанска демократија и парламентаризам, национална равноправност Политички сукоби између Срба и Хрвата (атентат 28. јуна 1928) Отворено мешање краља Александра у политички живот земље Реакције на увођење диктатуре Закони диктатуре Закон Закон Закон Закон

о о о о

краљевској власти и врховној државној управи заштити јавне безбедности и поретка у држави изменама Закона о општинама називу и подели државе на управна подручја

Карактер диктатуре

УСТАВ ОД 1931. Политички проблеми, унутрашњи и спољашњи Октроисани устав 3. септембра 1931. Диктатура настављена другим средствима Није парламентарна Краљ “заточник” народног јединства и државне целине: југословенство Дводомно представништво Сенатори бирани и постављени на шест година Сваке три година се мења половина Скупштина се бира на четири године Законски предлози – подржава једна петина сенатора Улога краља у законодавству Надмоћ краља над народним представништвом

УСТАВ ОД 1931. Централистичко уређење: бановине, окрузи и срезови Судови независни Грађанска права и слободе, смањен број социјално-екномских одредаба Начин промене устава исти као раније – чврсти устав Члан 116, “мали устав”: “У случају рата, мобилизације. Нереда и побуне, који би довели у питање јавни поредак и сигурност државе, или кад су до те мере уопште угрожени јавни интереси, Краљ може, у том изузетном случају, Указм наредити, да се привремено предузму све изванредне неопхподно потребне мере у целој Краљевини или у једном њеном делу независно од уставних и законских прописа. Све изузетно предузете мере поднеће се накнадно Народном представништву на сагласност”.

РЕВИЗИЈЕ УСТАВА ОД 1931.

Оснивање Бановине Хрватске Убиство краља Александра

Избори 1935. и 1938. Споразум Цветковић-Мачек 23. августа 1938. Уредба о Бановини Хрватској 26. августа 1939. Позив на члан 116 Устава – ревизија Устава “Савска и приморска бановина, као и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница спајају се у једну бановину под именом Бановина Хрватска. Седиште Бановине Хрватске је у Загребу”.

Државни удар 27. марта 1941.

Превремено проглашење краља Петра за пунолетног

ПРАВО У ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1918. ДО 1941.

Правни партикуларизам

Србијанско правно подручје

Грађански законик 1844, Кривични 1860

Правно подручје Црне Горе

Општи имовински 1888, Кривични 1906.

Хрватско-славонско правно подручје

Аутономно хрватско, хрватско-угарско и аустријско

Далматинско-словеначко правно подручје Општи грађански законик 1811, новелиран

Правно подручје Војводине са Међумурјем Угарско, аустријско

Босанско-херцеговачко правно подручје Шеријатско, аустријско

ПРАВО У ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1918. ДО 1941. Рад на изједначењу законодавства

Министарство за изједначење закона (и за уставотворну скупштину) Министарство правосуђа Члан 133 Устава - краћи поступак за изједначење законодавства и управе у земљи Неунифицирана грађанскоправна област Регулисана организација државне управе Унифицирано кривично право – Кривични законик 27. јануара 1929. Предоснова грађанског зконика за Краљевину Југославију 1934.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ