OHSAS 18002 Mart 2007.
Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu – Uputstva za primenu OHSAS 18001
Occupational health and safety management systems — Guidelines for the implementation of OHSAS 18001
I izdanje
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
Referentna oznaka OHSAS 18002:2007 (sr)
The translated OHSAS document(s) is reproduced with the permission of the OHSAS Project Group under licence number 2006JK0088. This licence is issued and administered by BSI (on behalf of the OHSAS Project Group). In any cases of dispute the English original shall be taken as authoritative. Prevedeni OHSAS dokument (dokumenti) reprodukovan je uz dozvolu OHSAS Projektne grupe, pod brojem licence 2006JK0088. Ova licenca je izdata od strane BSI, koji njome i upravlja (u ime OHSAS Projektne grupe). U slučaju bilo kakvog spora merodavnim će se smatrati originalni dokument na engleskom jeziku.
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.
© ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: Telefaks: Prodaja: Informacioni centar:
[email protected] [email protected] www.jus.org.yu
(011) 35-41-260, 35-41-261 (011) 35-41-257 (011) 25-47-496 (011) 25-47-293
© ISS
OHSAS 18002:2007
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 3026/8-52-01/2007 od 13. marta 2007. godine.
Nacionalni predgovor Ovaj dokument izradila je Komisija za standarde iz oblasti sistema upravljanja zaštitom životne sredine, KS A207. Ovaj dokument usklađen je sa dokumentom OHSAS 18002:2000. Za potrebe ovog dokumenta izvršene su sledeće izmene u odnosu na originalni dokument OHSAS 18002:2000: — izostavljena je tabela A.1; — u tabeli A.2 — Veza između OHSAS 18001, ISO 14001:1996 i ISO 9001:2000, navedeno je poslednje izdanje ISO 14001:2004; u ovom dokumentu je ta tabela označena sa A.1; — izostavljen je Prilog B. Dokument OHSAS 18002:2000 donet je kao rezultat zajedničkog rada sledećih organizacija: •
National Standards Authority of Ireland
•
South African Bureau of Standards
•
Japanese Standards Association
•
British Standards Institution
•
Bureau Veritas Quality Intenational
•
Det Norske Veritas
•
Lloyds Register Quality Assurance
•
National Quality Assurance
•
SFS Certification
•
SGS Yarsley Intarnational Certification Services
•
Asociacion Espanola de Normalizacion y Certificacion
•
International Safety Management Organization LTD
•
Standards and Industry Research Institute of Malaysia (Quality Assurance Service)
•
International Certification Services
•
Japan Industrial Safety and Health Association
•
The High Pressure Gas Safety Institute of Japan (KHK-ISO Centre)
•
Technofer Ltd
•
The Engineering Employers Federation
•
Singapore Productivity and Standards Board,Quality Assessment Centre
•
Instituto Mexicano de Normalizacion y Certificacion
•
Industrial Technology Research Institute of Taiwan
•
Institute of Occupational Safety and Health
•
TÜV Rheinland/Berlin-Brandenburg i
OHSAS 18002:2007
© ISS
Dokument BSI-OHSAS 18002 objavio je BSI i stupio je na snagu u februaru 2000. godine. BSI-OHSAS 18002 nije britanski standard. BSI-OHSAS 18002 biće povučen kada njegov sadržaj bude objavljen u okviru britanskog standarda ili kao britanski standard.
ii
© ISS
OHSAS 18002:2007 Sadržaj Strana
Uvod ...................................................................................................................................................................2 1
Predmet i područje primene........................................................................................................................4
2
Referentne publikacije ................................................................................................................................5
3
Termini i definicije .....................................................................................................................................5
4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6
Elementi sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu .....................................................7 Opšti zahtevi ...............................................................................................................................................7 Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu............................................................................................8 Planiranje ..................................................................................................................................................11 Primena i sprovođenje ..............................................................................................................................20 Proveravanje i korektivne mere ................................................................................................................33 Preispitivanje od strane rukovodstva ........................................................................................................46
Prilog A (informativan) Veza između OHSAS 18001, ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 ...........................49 Bibliografija......................................................................................................................................................51
1
OHSAS 18002:2007
© ISS
Uvod Ovo OHSAS uputstvo (Occupational Health and Safety Assessment Series) i OHSAS 18001, Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu — Zahtevi, nastali su kao odgovor na urgentan zahtev korisnika za prepoznatljivim standardom za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu na osnovu kojeg bi njihov sistem upravljanja mogao da se ocenjuje i sertifikuje i kao uputstvo za implementaciju takvog dokumenta. OHSAS 18001 kompatibilan je sa standardima za sisteme upravljanja — sa ISO 9001:2000 (kvalitet) i ISO 14001:2004 (životna sredina) da bi se olakšalo integrisanje sistema upravljanja kvalitetom, životnom sredinom, zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu od strane organizacija, ukoliko one to žele. OHSAS 18002 obuhvata specifične zahteve dokumenta OHSAS 18001 i pruža detaljnija uputstva o njihovoj primeni. Numerisanje tačaka u oba dokumenta je istovetno. OHSAS 18002 biće preispitan ili poboljšan kada se za to ukaže potreba. Preispitivanje će se izvršiti kada bude objavljeno novo izdanje dokumenta OHSAS 18001 (očekuje se posle revizije standarda ISO 9001 ili ISO 14001). Dokumenta OHSAS 18001 i OHSAS 18002 biće povučena kada njihov sadržaj bude objavljen u okviru međunarodnih standarda ili kao međunarodni standardi. Sledeća dokumenta korišćena su pri izradi ovog OHSAS dokumenta: BS 8800:1996, Guide to occupational health and safety management systems Technical Report NPR 5001:1997, Guide to an occupational health and safety management system SGS & ISMOL ISA 2000:1997, Requirements for Safety and Health Management Systems BVQI Safety Cert, Occupational Safety and Health Management Standard DNV, Standard for Certification of Occupational Health and Safety Management Systems (OHSMS):1997 Draft LRQA SMS 8800, Health & safety management systems assessment criteria Draft NSAI SR 320, Recommendation for an Occupational Health and Safety (OH & S) Management System Draft AS/NZ 4801, Occupational health and sfety management systems — Specification with guidance for use Draft BSI PAS 088, Occupational health and safety management systems UNE 81900 serija predstandarda o sprečavanju rizika u zaštiti OHSAS 18002 zameniće neka od ovih referentnih dokumenata. OHSAS 18002 zadržava visok nivo usaglašenosti, kao i tehničku ekvivalentnost sa standardom UNE 81900. Za Ujedinjeno Kraljevstvo: — BSI-OHSAS 18002 nije britanski standard, — BSI-OHSAS 18002 biće povučen kada njegov sadržaj bude objavljen u okviru britanskog standarda ili kao britanski standard, — BSI-OHSAS 18002 objavio je BSI, koji zadržava pravo vlasništva i umnožavanja.
2
© ISS
OHSAS 18002:2007
Proces razvoja korišćen u slučaju OHSAS 18002 otvoren je za druge sponzore koji žele da sačine sličnu vrstu dokumenata u zajedništvu sa BSI-jem, pod uslovom da takvi sponzori prihvataju usaglašenost sa uslovima BSI-ja za takva dokumenta. Ovaj dokument ne pretenduje da sadrži sve neophodne klauzule ugovora. Za njegovu ispravnu primenu odgovorni su korisnici. Usaglašenost sa ovim OHSAS dokumentom ne podrazumeva neispunjavanje zakonskih obaveza.
3
OHSAS 18002:2007
© ISS
Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu — Uputstva za primenu OHSAS 18001 1
Predmet i područje primene
Ovaj OHSAS dokument pruža odgovarajuće savete za primenu dokumenta OHSAS 18001. Ovaj dokument objašnjava navedene principe OHSAS 18001 i opisuje namenu, tipične ulaze, procese i tipične izlaze u odnosu na svaki zahtev dokumenta OHSAS 18001. To treba da pomogne razumevanju i uvođenju OHSAS 18001. OHSAS 18002 ne postavlja dodatne zahteve u odnosu na one koji su utvrđeni u dokumentu OHSAS 18001 niti propisuje obaveznu primenu dokumenta OHSAS 18001. Ovo OHSAS uputstvo je u većoj meri namenjeno zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu nego bezbednosti proizvoda i usluga.
OHSAS 18001 1
Predmet i područje primene
Ovim OHSAS dokumentom utvrđuju se zahtevi za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (OH&S) kako bi se omogućilo da organizacija upravlja OH&S rizicima i da poboljša svoje performanse. Ovaj dokument ne pruža specifične kriterijume za OH&S performanse, niti daje detaljne zahteve za projektovanje sistema upravljanja. Ovaj OHSAS dokument je primenljiv za bilo koju organizaciju koja želi da: a) uspostavi sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu da bi eliminisala ili svela na minimum rizik za zaposlene i druge zainteresovane strane koje mogu biti izložene OH&S rizicima proisteklim iz njenih aktivnosti; b) primeni, održava i kontinualno poboljšava sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; c) osigura usaglašenost sa sopstvenom politikom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu; d) demonstrira drugima tu usaglašenost; e) zatraži sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu od strane eksterne organizacije ili f) izvrši samoodređivanje i deklarisanje usaglašenosti sa ovim OHSAS dokumentom. Svi zahtevi iz ovog OHSAS dokumenta namenjeni su da budu inkorporirani u bilo koji sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Nivo primene zavisiće od takvih faktora kao što su politika zaštite zdravlja i bezbednosti organizacije, priroda aktivnosti, rizici i kompleksnost njenih aktivnosti. Ovaj OHSAS dokument je u većoj meri namenjen zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu nego bezbednosti proizvoda i usluga. 4
© ISS
2
OHSAS 18002:2007
Referentne publikacije
U bibliografiji su navedene ostale publikacije koje pružaju informacije ili uputstva. Preporučuje se da se koriste najnovija izdanja tih publikacija. Posebno se upućuje na: OHSAS 18001:1999, Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu – Zahtevi BS 8800:1996, Uputstvo za sisteme upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ISO 19011:2002, Uputstvo za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine
3
Termini i definicije
Za potrebe ovog OHSAS dokumenta primenjuju se termini i definicije dati u OHSAS 18001.
OHSAS 18001 Termini i definicije 3.1 akcident Neželjeni događaj koji dovodi do smrti, narušavanja zdravlja, povrede, štete ili drugih gubitaka. 3.2 provera Sistematično ispitivanje radi utvrđivanja da li su aktivnosti i rezultati koji su sa njima u vezi usaglašeni sa planiranim merama i da li su te mere efektivno primenjene i podesne za ostvarenje politike i ciljeva organizacije (videti 3.9). 3.3 stalna poboljšavanja Proces unapređenja sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu radi postizanja poboljšavanja ukupnih performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u saglasnosti sa politikom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije. NAPOMENA
Nije nužno da se proces odvija simultano u okviru svih aktivnosti.
3.4 opasnost hazard Izvor ili situacija koji mogu dovesti do štete u vidu povrede ili narušenog zdravlja, oštećenja imovine, narušavanja radne sredine ili kombinacije istih. 3.5 identifikacija opasnosti identifikacija hazarda Proces prepoznavanja da opasnost (videti 3.4) postoji i definisanje njenih karakteristika. 3.6 incident udes Događaj koji je uzrok akcidenta ili koji ima mogućnost da dovede do akcidenta. NAPOMENA Incident kod kojeg nije došlo do narušavanja zdravlja, povrede, štete ili drugog gubitka takođe se smatra događajem koji "samo što se nije desio". Termin "incident" uključuje i to "samo što se nije desilo".
3.7 zainteresovane strane Pojedinac ili grupa povezani sa performansama ili od uticaja na performanse zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije. 5
OHSAS 18002:2007
© ISS
3.8 neusaglašenost Bilo kakvo odstupanje od radnih standarda, prakse, procedura, propisa, performansi sistema upravljanja itd. koje može direktno ili indirektno dovesti do povrede ili bolesti, oštećenja imovine, narušavanja radne sredine ili kombinacije istih. 3.9 ciljevi Zadaci u vezi sa performansama zaštite zdravlja i bezbednosti na radu koje je organizacija sebi postavila da bi ih ostvarila. NAPOMENA
Kad god je moguće, ciljevi treba da budu brojčano izraženi.
3.10 zaštita zdravlja i bezbednost na radu Uslovi i faktori koji imaju uticaj na dobrobit zaposlenih, privremenih radnika, osoblja ugovarača, posetilaca i drugih lica na radnom mestu. 3.11 sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu Deo ukupnog sistema upravljanja koji olakšava upravljanje rizicima u zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu povezanim sa poslovanjem organizacije. Ovo obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, procedure i resurse za razvoj, primenu, ostvarenje, preispitivanje i održavanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu date organizacije. 3.12 organizacija Kompanija, korporacija, firma, preduzeće, instutucija ili asocijacija, ili njihov deo, bilo inkorporiran ili ne, javni ili privatni, koji ima svoje sopstvene funkcije i administraciju. NAPOMENA organizacija.
Za organizacije koje imaju više od jedne radne jedinice, jedna radna jedinica može se definisati kao
3.13 performansa Merljivi rezultati sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koji su u vezi sa upravljanjem zdravstvenim i bezbednosnim rizicima u organizaciji, zasnovanim na njenoj politici i ciljevima zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. NAPOMENA Merenje performansi obuhvata merenje upravljanja aktivnostima i rezultatima zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.
3.14 rizik Kombinacija verovatnoće i posledice(a) specifičnog opasnog događaja koji se dešava. 3.15 ocena rizika Sveobuhvatan proces procene veličine rizika i odlučivanja o tome da li se rizik može prihvatiti ili ne. 3.16 bezbednost Odsustvo neprihvatljivih rizika od štete (ISO/IEC Guide 2). 3.17 prihvatljiv rizik Rizik koji je smanjen do nivoa koji organizacija može da podnese s obzirom na njene zakonske obaveze i njenu politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. 6
© ISS
OHSAS 18002:2007
NAPOMENA 1 U nekim referentnim dokumentima, uključujući i BS 8800, koristi se termin "procena rizika", koji obuhvata celokupan proces identifikacije opasnosti, određivanje rizika i selekciju odgovarajućih redukcija rizika ili merenja kontrole rizika. OHSAS 18001 i OHSAS 18002 odnose se na pojedine elemente ovog procesa odvojeno i koriste termin "procena rizika" da bi označili svoj drugi korak, odnosno određivanje rizika. NAPOMENA 2 "Ustanovljavanje" uključuje nivo permanentnosti i sistem ne bi trebalo smatrati ustanovljenim dok svi njegovi elementi nisu vidljivo uvedeni. "Održavanje" podrazumeva da kada je jednom ustanovljen, sistem nastavlja da radi. To zahteva aktivne napore na nivou organizacije. Mnogi sistemi dobro počnu sa radom, ali se pogoršaju zbog nedostatka održavanja. Mnogi elementi OHSAS 18001 (kao što su provera i korektivne mere i preispitivanje od strane rukovodstva) kreirani su da osiguraju aktivno održavanje sistema.
4
Elementi sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu
Slika 1 — Elementi uspešnog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu
4.1
Opšti zahtevi
a) Zahtevi OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, čiji su zahtevi dati u tački 4. b) Svrha Organizacija treba da ustanovi i održava sistem upravljanja koji odgovara svim zahtevima OHSAS 18001:1999. To bi takođe trebalo da pomogne organizaciji u postizanju primenljivih zakonskih ili drugih propisa u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Nivo detaljnosti i kompleksnosti sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, obim dokumentacije i resursa namenjenih u tu svrhu zavise od veličine organizacije i prirode njenih aktivnosti. 7
OHSAS 18002:2007
© ISS
Organizacija ima slobodu i fleksibilnost u definisanju granica i može izabrati da uvede OHSAS 18001 na nivou cele organizacije ili na nivou posebnih operativnih jedinica ili aktivnosti organizacije. Trebalo bi obratiti pažnju pri definisanju granica i predmeta i područja primene sistema upravljanja. Organizacija ne bi trebalo da ograniči predmet i područje primene tako da se isključe procena, operacija ili aktivnost potrebne za celokupne aktivnosti organizacije ili ono što može da utiče na zašitu zdravlja i bezbednost na radu njihovih zaposlenih i drugih zainteresovanih strana. Ako je OHSAS 18001 uveden za posebnu operativnu jedinicu ili aktivnost, politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, kao i procedure koje su razvili drugi delovi organizacije, može se koristiti u toj posebnoj operativnoj jedinici ili za tu aktivnost da bi pomogla dostizanju zahteva OHSAS 18001. To će možda zahtevati da politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i procedure razvijene u drugim delovima organizacije budu predmet manjih revizija ili izmena da bi se osiguralo da budu primenljive za posebnu operativnu jedinicu ili aktivnost. c) Tipičan ulaz Svi ulazni zahtevi za uvođenje OHSAS 18001 dati su u dokumentu. d) Tipičan izlaz Tipičan izlaz je efektivno uveden i održavan sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koji pomaže organizaciji da stalno teži ka poboljšavanju performansi sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.
4.2
Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
Slika 2 — Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu a) Zahtev OHSAS 18001 Mora da postoji politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, potvrđena od strane najvišeg rukovodstva, kojom se jasno izražavaju ciljevi u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu, kao i obaveza poboljšavanja zdravstvenih i bezbednosnih performansi. Politika mora: a) da odgovara prirodi i nivou rizika u zaštiti zdravlja i bezbednosti organizacije, b) da sadrži obavezu stalnog poboljšavanja, 8
© ISS
OHSAS 18002:2007
c) da obuhvati najmanje obavezu usaglašenosti sa važećim zakonskim obavezama u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, kao i sa drugim zahtevima koje organizacija mora da poštuje, d) da bude dokumentovana, uspostavljena i održavana, e) da sa njom budu upoznati svi zaposleni sa ciljem da budu svesni svojih ličnih obaveza koje se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, f) da bude dostupna zainteresovanim stranama i g) da se periodično preispituje kako bi se obezbedilo da ostane relevantna i odgovarajuća za organizaciju. b) Svrha Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu ustanovljava osnovne pravce i postavlja principe za delovanje u organizaciji. Ona postavlja ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu za odgovornosti koje su u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i performanse koje su neophodne u čitavoj organizaciji. Ona demonstrira formalnu opredeljenost organizacije, posebno najvišeg rukovodstva organizacije, u odnosu na dobro rukovođenje sistemom upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Dokumentovanu izjavu o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu trebalo bi da kreira i odobri najviše rukovodstvo organizacije. NAPOMENA Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu trebalo bi da bude u skladu sa opštom poslovnom politikom organizacije i sa njenom politikom za ostale sisteme upravljanja, npr. za sisteme upravljanja kvalitetom ili sisteme upravljanje zaštitom životne sredine.
c) Tipični ulazi Pri ustanovljavanju politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, rukovodstvo treba da uzme u obzir sledeća pitanja: — politiku i ciljeve relevantne za poslovanje organizacije u celini, — opasnosti u organizaciji u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — zakonske i druge zahteve, — istorijske i trenutne performanse sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu organizacije, — potrebe drugih zainteresovanih strana, — mogućnosti i potrebe za stalnim poboljšavanjima, — potrebne resurse, — doprinos zaposlenih, — doprinos ugovarača i drugog eksternog osoblja. d) Proces Najviše rukovodstvo organizacije treba da napravi nacrt i da odobri politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu uzimajući u obzir sledeće navedene tačke. Važno je da se politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu saopšti i promoviše od strane najvišeg rukovodstva u organizaciji. 9
OHSAS 18002:2007
© ISS
Efektivno formulisana i saopštena politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu treba da: 1) odgovara prirodi i nivou rizika u zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu u organizaciji; Identifikacija opasnosti, procena rizika i kontrola rizika suština su uspešnog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i treba da se odslikavaju u politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije. Politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu treba da bude u skladu sa vizijom budućnosti organizacije. Ona treba da bude realna i ne treba da preuveličava prirodu rizika sa kojima se organizacija suočava, niti da ih trivijalizuje. 2) obuhvati opredeljenost za stalna poboljšavanja; Očekivanja društva povećavaju pritisak na organizacije da smanje rizike od bolesti, nesreća i incidenata na radnom mestu. Da bi ispunila zakonske odgovornosti, organizacija treba da teži poboljšavanju svojih performansi sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i svog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, efikasnosti i efektivnosti da bi dostigla izmenjene poslovne i zakonske potrebe. Planirana poboljšanja performansi treba da se iskažu u ciljevima zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (videti 4.3.3) i da se izvedu kroz program upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (videti 4.3.4) iako izjava o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu može obuhvatiti šire oblasti za delovanje. 3) obuhvati opredeljenost za najmanje trenutno važeće propise u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i sa drugim zahtevima sa kojima se organizacija usklađuje; Od organizacija se zahteva da se usklade sa važećim propisima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, kao i sa ostalim zahtevima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Posvećenost politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu javno se oglašava od strane organizacije, njena je obaveza da je potvrdi i da je sprovede. NAPOMENA "Ostali zahtevi" mogu značiti, na primer, zajedničke ili grupne politike, interne standarde ili specifikacije same organizacije, ili propise koji su u upotrebi i sa kojima se organizacija usaglašava.
4) bude dokumentovana, uvedena i održavana; Planiranje i priprema predstavljaju ključ za uspešno uvođenje. Često su izjava o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljevi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu nerealni zbog toga što postoje neadekvatni ili neodgovarajući resursi koji su na raspolaganju da bi se oni postigli. Pre kreiranja bilo kakve javne deklaracije, organizacija treba da osigura da sva neophodna finansijska sredstva, veštine i resursi budu na raspolaganju i da svi ciljevi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu budu realno ostvarljivi u svom okviru. Da bi politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu bila efektivna, ona treba da bude dokumentovana i perodično preispitivana u cilju stalne adekvatnosti i revidirana ili izmenjena ako je to potrebno. 5) bude saopštena svim zaposlenima da bi zaposleni bili svesni svojih individualnih obaveza u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; Uključivanje i posvećenost zaposlenih od vitalnog su značaja za uspešan sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Zaposleni moraju biti svesni efekata upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu na kvalitet njihovog sopstvenog radnog okruženja i treba ih ohrabriti da aktivno doprinose upravljanju zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. 10
© ISS
OHSAS 18002:2007
Zaposleni (na svim nivoima, uključujući i nivo upravljanja) često nisu u mogućnosti da doprinesu efektivnosti upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ukoliko ne razumeju svoje odgovornosti i nisu kompetentni da izvrše postavljene zadatke. To zahteva od organizacije da svojim zaposlenima jasno saopšti svoju politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu da bi im omogućila da stvore okvir kojim će moći da mere svoje sopstvene performanse sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. NAPOMENA Mnoge države imaju propise u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ili zakone koji zahtevaju konsultaciju i učešće zaposlenih u sistemima upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu organizacije.
6) bude na raspolaganju zainteresovanim stranama; Svaki pojedinac ili grupa (bilo interna ili eksterna) povezana sa ili pod uticajem performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije trebalo bi da bude posebno zainteresovana za izjavu o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Zbog toga treba da postoji proces kojim će im se saopštiti politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Taj proces treba da osigura da zainteresovane strane dobiju politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu na sopstveni zahtev, mada nije neophodno da budu obezbeđene neobavezne kopije. 7) bude periodično preispitana da bi se osiguralo da ostane relevantna i odgovarajuća za organizaciju. Promene su neminovne, uključujući i propise, kao i povećana očekivanja društva. Samim tim politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije i upravljanje sistemom zahtevaju da se periodično preispitaju da bi se osigurala njihova stalna pogodnost i efektivnost. Ako se uvedu promene, one bi trebalo da se saopšte što je moguće brže. e) Tipičan izlaz Tipičan izlaz je jasna, razumljiva politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu koja je saopštena celoj organizaciji.
4.3
Planiranje
Slika 3 — Planiranje 11
OHSAS 18002:2007 4.3.1
© ISS
Planiranje radi identifikovanja opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava procedure za identifikovanje opasnosti, ocenjivanje rizika i primenu potrebnih mera upravljanja. To mora da obuhvati: — rutinske i nerutinske aktivnosti, — aktivnosti celokupnog osoblja koje ima pristup radnom mestu (uključujući podugovarače i posetioce), — opremu na radnom mestu, nezavisno od toga da li pripada organizaciji ili nekom drugom. Organizacija mora da obezbedi da rezultati ovih ocenjivanja i efekti ovog upravljanja budu uzeti u obzir pri postavljanju ciljeva koji su u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Organizacija mora da dokumentuje i ažurira ovu informaciju. Metodologija organizacije za identifikaciju opasnosti i ocenjivanje rizika mora da: — bude definisana u odnosu na područje primene, prirodu i vreme kako bi se obezbedilo da proaktivna, a ne reaktivna;
bude
— obezbedi klasifikaciju rizika i identifikaciju onih koji treba da budu eliminisani ili se njima može upravljati pomoću mera na način definisan u 4.3.3 i 4.3.4; — bude konzistentna sa radnim iskustvom i mogućnostima mera za upravljanje rizicima zaposlenih; — obezbedi ulaze za definisanje zahteva za opremu, za identifikaciju potreba za obukom i/ili za razvoj operativnog upravljanja; — obezbedi praćenje zahtevanih aktivnosti kako bi se obezbedila efektivnost i blagovremenost njihove primene. b) Svrha Organizacija treba da u potpunosti stekne uvid u sve značajne opasnosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u svom domenu nakon korišćenja procedura za identifikaciju opasnosti, procenu rizika i kontrolu rizika. NAPOMENA U nekim referentnim dokumentima, uključujući i BS 8800, koristi se termin "procena rizika", koji obuhvata celokupan proces identifikacije opasnosti, određivanje rizika i odabir odgovarajuće redukcije rizika ili merenja kontrole rizika. OHSAS 18001 i OHSAS 18002 odnose se na pojedine elemente ovog procesa odvojeno i koriste termin "procena rizika" da bi označili svoj drugi korak, odnosno određivanje rizika.
Identifikacija opasnosti, procena rizika i proces kontrole rizika i njegovi izlazi treba da budu osnova celokupnog sistema zašite zdravlja i bezbednosti na radu. Važno je da se veze između identifikacije opasnosti, procene rizika i procesa kontrole rizika i ostalih elemenata sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu pravilno ustanove i budu jasne. Podtačke 4.3.1c) i 4.3.1e) pružaju uputstva o vezama između zahteva OHSAS 18001:1999, 4.3.1 i ostalih zahteva OHSAS 18001:1999. Svrha ovog OHSAS uputstva je da ustanovi principe pomoću kojih organizacija može da odredi da li su identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi kontrole rizika koji su dati pogodni ili ne i da li joj odgovaraju. Nije svrha dati preporuke o tome kako te aktivnosti treba sprovoditi. NAPOMENA BS 8800.
12
Za dalja uputstva o identifikaciji opasnosti, proceni rizika i procesima kontrole rizika, videti standard
© ISS
OHSAS 18002:2007
Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi kontrole rizika treba da omoguće organizaciji da identifikuje, ispita i stalno kontroliše rizike u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. U svim slučajevima treba obratiti pažnju na normalne i abnormalne operacije u organizaciji, kao i na potencijalne uslove hitnosti. Kompleksnost identifikacije opasnosti, procene rizika i procesi kontrole rizika umnogome zavise od faktora kao što su veličina organizacije, situacije na radnim mestima u organizaciji i priroda, kompleksnost i važnost opasnosti. Svrha dokumenta OHSAS 18001:1999, 4.3.1, nije da natera male organizacije sa veoma ograničenim opasnostima da preduzmu složene procese identifikacije opasnosti, procene rizika i kontrole rizika. Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi kontrole rizika treba da uzmu u obzir cenu i vreme izvođenja tih procesa i raspoloživost pouzdanih podataka. Informacije koje su već razvijene za zakonske ili druge svrhe mogu se koristiti i u ovim procesima. Organizacija takođe može da uzme u obzir stepen praktične kontrole koju može imati kada su u pitanju rizici u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Organizacija treba da odredi koji su rizici u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu uzimajući u obzir ulaze i izlaze povezane sa svojim trenutnim i relevantnim ranijim aktivnostima, procesima, proizvodima i/ili uslugama. Organizacija koja nema sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu može ustanoviti svoju trenutnu poziciju u odnosu na rizike u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu sredstvima inicijalnog preispitivanja. Za cilj treba postaviti sve rizike u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu sa kojima se organizacija suočila, kao osnovu za ustanovljavanje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Organizacija može želeti da razmotri (ali ne i da se ograniči na njih) sledeća pitanja u okviru inicijalnog preispitivanja: — zahteve propisa i zakona, — identifikaciju rizika u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu sa kojima se organizacija suočila, — ispitivanje svake postojeće prakse upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, procesa i procedura, — obradu svih povratnih podataka dobijenih istraživanjem ranijih incidenata, nesreća i hitnih situacija. Prilaz koji odgovara inicijalnom preispitivanju uključuje ček-liste, intervjue, direktnu inspekciju i merenja, rezultate ranijih provera sistema upravljanja ili drugih preispitivanja u zavisnosti od prirode aktivnosti. Naglašeno je da inicijalno preispitivanje ne odgovara uvođenju strukturnog sistematskog prilaza koji je dat u nastavku 4.3.1. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće: — zakonske i druge zahteve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (videti 4.3.2), — politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (videti 4.2), — zapise o incidentima i akcidentima, — neusaglašenosti (videti 4.5.2), — rezultate provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (videti 4.5.4), — komunikaciju sa zaposlenima i drugim zainteresovanim stranama (videti 4.4.3), — informacije dobijene na osnovu konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, preispitivanja i aktivnosti poboljšavanja na radnom mestu (te aktivnosti mogu biti reaktivne ili proaktivne prirode), — informacije o najboljoj praksi, tipičnim opasnostima povezanim sa organizacijom, incidentima i akcidentima nastalim u sličnim organizacijama, 13
OHSAS 18002:2007
© ISS
— informacije o uređajima, procesima i aktivnostima organizacije, uključujući sledeće: — detalje o promenama u upravljačkim procedurama, — planove položaja, — dijagrame toka procesa, — inventare opasnih materija (sirovine, hemikalije, otpadne materije, proizvodi, nusproizvodi), — toksikološke i druge podatke u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — podatke o praćenju (videti 4.5.1), — podatke o uslovima životne sredine na radnom mestu. d) Proces 1) Identifikacija opasnosti, procena rizika i upravljanje rizikom i)
Opšte
Merenja upravljanja rizikom treba da odslikavaju principe uklanjanja opasnosti gde je to moguće, koji rezultiraju smanjenjem rizika (bilo smanjivanjem verovatnoće pojavljivanja ili potencijalne ozbiljnosti povreda ili štete), uz primenu slične opreme za zaštitu (HTZ) kao krajnje mere. Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom ključni su alati u upravljanju rizikom. Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom umnogome variraju u različitim industrijama, počevši od jednostavne procene do kompleksnih kvantitativnih analiza sa obimnom dokumentacijom. Na organizaciji je da planira i uvede odgovarajuće identifikacije opasnosti, procenu rizika i procese upravljanja rizikom koji odgovaraju njenim potrebama i situacijama na radnim mestima i da učini da oni odgovaraju svim zakonskim zahtevima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom treba da se izvode kao proaktivna merenja pre nego reaktivna, tj. oni treba da prethode predstavljanju novih ili revidiranih aktivnosti ili procedura. Svako neophodno smanjenje rizika i kontrolna merenja koja su identifikovana treba da se uvedu pre nego što se uvede promena. Organizacija treba da održava ažurnu dokumentaciju, podatke i zapise koji se odnose na identifikaciju opasnosti i procene i upravljanja rizikom u smislu tekućih aktivnosti i takođe da ih razvije toliko da pokriju novi razvoj i nove ili modifikovane aktivnosti pre nego što se one uvedu. Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom ne treba da se primenjuju samo na "normalne" operacije postrojenja i procedure, već i na periodične ili slučajne operacije/procedure kao što su čišćenje i održavanje postrojenja, ili tokom pokretanja ili zaustavljanja postrojenja. Postojanje pisanih procedura za upravljanje određenim opasnim zadacima ne otklanja potrebu organizacije da nastavi da izvršava identifikaciju opasnosti, procenu rizika i procese upravljanja rizikom nad operacijama. Kao što uzima u obzir opasnosti i rizike izazvane aktivnostima sopstvenog osoblja, organizacija treba da uzme u obzir opasnosti i rizike proizašle iz aktivnosti ugovarača i posetilaca, kao i iz upotrebe proizvoda ili usluga nabavljenih sa strane. ii) Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom Identifikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom treba da budu dokumentovani i treba da obuhvate sledeće elemente: — identifikaciju opasnosti, — ocenjivanje rizika postojećim (ili predloženim) merama upravljanja na licu mesta (uzimajući u obzir izlaganje posebnim opasnostima, verovatnoću pogrešnih mera upravljanja i potencijalnu ozbiljnost posledica povreda ili šteta), 14
© ISS
OHSAS 18002:2007
— ocenjivanje tolerancije ostatka rizika, — identifikaciju bilo kojih dodatnih merenja upravljanja rizikom koja su potrebna, — ocenjivanje da li su merenja upravljanja rizikom dovoljna da bi smanjila rizik na tolerantan nivo. Dodatno, procesi treba da obuhvate definicije za sledeća pitanja: — prirodu, vremensku određenost, predmet i područje primene i metodologiju za svaki vid identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom koji treba primenjivati; — primenljive propise u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ili druge zahteve; — ulogu i ovlašćenja osoblja odgovornog za izvršavanje procesa; — zahteve koji se odnose na kompetentnost i potrebe za obukom (videti 4.2.2) za osoblje koje treba da obavlja procese. (U zavisnosti od prirode ili vrste procesa koji će se koristiti, može biti neophodno da organizacija koristi eksterne savete ili usluge); — upotrebu informacija dobijenih konsultacijama sa zaposlenima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, preispitivanje i aktivnosti poboljšanja (te aktivnosti mogu da budu i reaktivne i proaktivne prirode); — kakvu pažnju treba posvetiti riziku od ljudske greške u okviru procesa koji se ispituju; — opasnosti izazvane materijalima, postrojenjem ili opremom koja je propala tokom vremena, posebno kada se takvi materijali, postrojenja ili oprema nalaze u skladištu. iii) Sledeće mere Prateći performanse identifikacije opasnosti, procene rizika i procesa upravljanja rizikom: — treba da postoje jasni dokazi da su bilo koje korektivne ili preventivne mere (videti 4.5.2) ustanovljene kao neophodne i da se prati njihovo izvršavanje (to će možda zahtevati dalju identifikaciju opasnosti i izvođenje procene rizika da bi se željene promene odslikale na merenja upravljanja rizikom i odredila izmenjena procena zaostalih rizika); — povratni podaci o rezultatima i napredovanju u izvršavanju korektivnih ili preventivnih mera treba da budu pruženi rukovodstvu kao ulazi za preispitivanje od strane rukovodstva (videti 4.6) i za ustanovljavanje revidiranih ili novih ciljeva zaštite zdravlja i bezbednosti na radu; — organizacija treba da bude u poziciji da odredi da li je kompetentnost osoblja koje izvodi izvesne opasne zadatke odgovarajuća u odnosu na onu koja je utvrđena procesima procene rizika pri ustanovljavanju neophodnih upravljanja rizicima; — povratne podatke od naknadnih operativnih zadataka treba iskoristiti da bi se upotpunili procesi ili podaci na kojima su oni zasnovani, ako je to primenljivo. 2) Preispitivanje identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom (videti i 4.6) Identifikacija opasnosti, procena rizika i proces upravljanja rizikom treba da se preispitaju u unapred određenom vremenskom periodu koji je postavljen u dokumentu politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu ili u periodu koji je odredilo rukovodstvo. Taj period može varirati u zavisnosti od sledećih uslova: — prirode opasnosti, — važnosti rizika, — promena u odnosu na normalne operacije, — promena zaliha, sirovina, hemikalija itd. 15
OHSAS 18002:2007
© ISS
Preispitivanje takođe treba izvesti ukoliko promene u okviru organizacije dovedu u pitanje verodostojnost postojećih procena. Takve promene obuhvataju sledeće elemente: — širenje, smanjivanje, rekonstrukciju, — promenu odgovornosti, — promene u metodama rada ili obrascima ponašanja. e) Tipični izlazi Treba dokumentovati proceduru (procedure) za sledeće elemente: — identifikaciju opasnosti, — određivanje rizika povezanih sa identifikovanim opasnostima, — indikacije o stepenu rizika povezanim sa svakom opasnošću i da li se mogu ili ne mogu tolerisati, — opis ili pozivanje na merenja koja treba pratiti i upravljanja rizikom (videti 4.4.6 i 4.5.1), posebno rizika koji se ne mogu tolerisati, — gde je to moguće, ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i mere koje će smanjiti identifikovane rizike (videti 4.3.3), kao i svaku prateću aktivnost da bi se pratilo napredovanje njihove redukcije, — identifikaciju kompetentnosti i zahteva obuke da bi se uvela kontrolna merenja (videti 4.4.2), — neophodna kontrolna merenja treba da budu detaljna kao element operativne kontrole sistema (4.4.6), — zapise sakupljene iz svih prethodno navedenih procedura. NAPOMENA U nekim referentnim dokumentima, uključujući i BS 8800, koristi se termin "procena rizika", koji obuhvata celokupan proces identifikacije opasnosti, određivanje rizika i odabir odgovarajuće redukcije rizika ili merenja kontrole rizika. OHSAS 18001 i OHSAS 18002 odnose se na pojedine elemente ovog procesa odvojeno i koriste termin "procena rizika" da bi označili svoj drugi korak, odnosno određivanje rizika.
4.3.2
Zakonski i drugi zahtevi
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava proceduru za identifikaciju i pristup odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu koji su za nju primenljivi. Organizacija mora da obezbedi da te informacije budu ažurne. Ona mora da upozna svoje zaposlene i druge relevantne zainteresovane strane sa potrebnim informacijama, kao i sa zakonskim i drugim zahtevima. b) Svrha Organizacija mora da bude sigurna i da razume kako na njene aktivnosti utiču, ili će uticati, primenljivi zakonski i ostali zahtevi i da prosledi tu informaciju do odgovarajućeg osoblja. Zahtev 4.3.2 iz OHSAS 18001:1999 namenjen je da promoviše svesnost i razumevanje zakonskih obaveza. Njegova namena nije da zahteva od organizacije da ustanovi zakonske propise ili druga dokumenta koja se retko preporučuju ili koriste. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće podatke o: — detaljima o procesima realizacije proizvoda ili usluge organizacije, — identifikaciji opasnosti, proceni rizika i rezultatima upravljanja rizikom (videti 4.3.1), — najboljoj praksi (tj. o zakonima, uputstvima industrijskih asocijacija), 16
© ISS
OHSAS 18002:2007
— zakonskim zahtevima/državnim propisima, — spisku izvora informacija, — nacionalnim, stranim, regionalnim ili međunarodnim standardima, — internim zahtevima organizacije, — zahtevima zainteresovanih strana. d) Proces Relevantni propisi i ostali zahtevi treba da budu identifikovani. Organizacije treba da teže najprihvatljivijim načinima pristupa informacijama, uključujući i medijume koji podržavaju informacije (npr. papirni medijum, CD, disk, Internet). Organizacija takođe treba da ispita koje zahteve primenjuje, gde se oni primenjuju i ko u organizaciji mora da dobije koju vrstu informacija. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće: — procedure za identifikovanje i pristup informacijama, — identifikaciju o tome koji zahtevi se primenjuje i gde (to može biti u formi registra), — zahteve (stvarni tekst, zaključak ili analizu, gde je to moguće) na raspolaganju na lokacijama o kojima treba odlučiti u organizaciji, — procedure za praćenje uvođenja kontrola u skladu sa novim propisima o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu. 4.3.3
Ciljevi
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da utvrdi i održava dokumentovane ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u svim relevantnim funkcijama i na svim nivoima unutar organizacije. NAPOMENA
Ciljevi moraju biti kvantifikovani kad god je to moguće.
Pri utvrđivanju i preispitivanju ciljeva, organizacija mora da razmatra svoje zakonske i druge obaveze, opasnosti i rizike u okviru svog delokruga vezane za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, svoje tehnološke opcije, finansijske, operativne i poslovne potrebe i stanovišta zainteresovanih strana. Ciljevi moraju biti konzistentni sa politikom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, uključujući i obavezu stalnog poboljšavanja. b) Svrha Neophodno je osigurati da se u celoj organizaciji ustanove merljivi ciljevi u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu da bi se omogućilo dostizanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće: — politiku i ciljeve koji su relevantni u odnosu na poslovanje organizacije u celini, — politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, uključujući posvećenost stalnim poboljšanjima (videti 4.2), — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom (videti 4.3.1), — zakonske i druge zahteve (videti 4.3.2), — tehnološke mogućnosti, 17
OHSAS 18002:2007
© ISS
— finansijske, operativne i poslovne zahteve, — mišljenja zaposlenih i zainteresovanih strana (videti 4.4.3), — informacije sa konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, iz preispitivanja i aktivnosti poboljšavanja na radnom mestu (te aktivnosti mogu biti reaktivne ili proaktivne prirode), — analize performansi u odnosu na ranije ustanovljene ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — ranije zapise o neusaglašenostima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, nesrećama, incidentima i oštećenjima imovine, — rezultate preispitivanja rukovodstva (videti 4.6). d) Proces Korišćenjem informacija ili podataka iz "tipičnih ulaza" opisanih u prethodnoj podtački, odgovarajući nivoi rukovodstva treba da identifikuju, ustanove i daju prioritet cijevima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Tokom ustanovljavanja tih ciljeva, posebnu pažnju treba posvetiti informacijama ili podacima koji su najverovatnije povezani sa pojedinačnim ciljevima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu pošto to može podržati gledište da su ciljevi razumno postavljeni i dovoljno široko prihvaćeni. Takođe je korisno uzeti u obzir informacije ili podatke iz izvora van organizacije, npr. od ugovarača ili drugih zainteresovanih strana. Treba redovno održavati sastanke odgovarajućeg nivoa rukovodstva na kojima će se ustanovljavati ti ciljevi (npr. najmanje jedanput godišnje). Za pojedine organizacije može biti potrebno dokumentovati proces ustanovljavanja ciljeva koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Ciljevi u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da se odnose i na opšta pitanja u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i na pitanja koja su specifična za individualne funkcije i nivoe u okviru organizacije. Treba definisati odgovarajuće indikatore za svaki cilj u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Ti indikatori treba da omoguće praćenje uvođenja ovih ciljeva. Ciljevi treba da budu razumno postavljeni i dostižni, tako da organizacija može imati mogućnost da ih dostigne i prati napredak. Razumna i dostižna vremenska određenost treba da se definiše zbog realizacije svakog pojedinačnog cilja. Ciljevi se mogu razdvojiti na različite zadatke, u zavisnosti od veličine organizacije, kompleksnosti ciljeva i njihovih vremenskih određenosti. Mora postojati jasna veza između različitih nivoa postavljenih zadataka i ciljeva. Primeri vrsta ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu obuhvataju: — redukciju nivoa rizika, — predstavljanje dodatnih oblika sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — korake koji su preduzeti da bi se poboljšali postojeći oblici ili stalnost njihove primene, — eliminaciju ili smanjivanje učestalosti posebnog neželjenog incidenta (incidenata). Ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba saopštiti (npr. kroz obuku ili grupne sastanke, videti 4.4.2) odgovarajućem osoblju i razviti ih kroz programe upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (videti 4.3.4). 18
© ISS
OHSAS 18002:2007
e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju dokumentovane i merljive ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu za svaku funkciju u organizaciji. 4.3.4
Program(i) upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da utvrdi i održava program(e) upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu za postizanje svojih ciljeva. To mora da obuhvati dokumentaciju koja se odnosi na: a) odgovornost i ovlašćenje imenovanih za postizanje ciljeva u relevantnim funkcijama i nivoima organizacije i b) sredstva i vremenski period u kojem ciljevi treba da budu ostvareni. Program(i) upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu mora se preispitivati u redovnim i planiranim intervalima. Tamo gde je to potrebno, program(i) upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu mora se korigovati u vezi sa promenama aktivnosti, proizvoda, usluga ili radnih uslova u organizaciji. b) Svrha Organizacija treba da radi na dostizanju politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu tako što će ustanoviti program upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. To će zahtevati razvijanje strategija i planova aktivnosti koje će se preduzeti, što treba da bude dokumentovano i saopšteno. Napredovanje ka zadovoljavanju ciljeva treba pratiti, preispitivati i praviti zapise, a strategije i planove u skladu sa tim treba ažurirati i menjati. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće podatke: — politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — preispitivanja zakonskih i drugih zahteva, — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom, — detalje o procesu realizacije proizvodnje ili usluga u organizaciji, — informacije sa konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, iz preispitivanja i aktivnosti poboljšavanja na radnom mestu (te aktivnosti mogu biti i reaktivne i proaktivne prirode), — preispitivanje mogućnosti koje su na raspolaganju zbog novih ili različitih tehnoloških mogućnosti, — aktivnosti stalnog poboljšavanja, — raspoloživost resursa potrebnih za dostizanje ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji. d) Proces U programu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba navesti pojedince koji su odgovorni za donošenje ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji (na svakom relevantnom nivou). Takođe treba navesti razne zadatke koje treba implementirati u cilju zadovoljavanja svakog od navedenih ciljeva. Treba predstaviti raspodelu odgovarajućih odgovornosti i ovlašćenja za svaki zadatak i odrediti vremensku određenost za svaki pojedini zadatak u cilju zadovoljavanja celokupne vremenske određenosti za određeni cilj. Takođe treba obezbediti raspodelu odgovarajućih resursa (npr. finansijskih, ljudskih, opreme, logistike) za svaki zadatak. 19
OHSAS 18002:2007
© ISS
Program se može odnostiti i na specifične programe obuke (videti 4.4.2). Programi obuke će dalje omogućiti distribuciju informacija i koordinirano nadgledanje. Kada se očekuju značajne izmene ili modifikacije u radnoj praksi, procesima ili materijalima, program treba da sadrži aktivnosti identifikacije novih opasnosti i procena rizika. Program upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji treba da obezbedi konsultacije o očekivanim promenama za odgovarajuće osoblje. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju definisan i dokumentovan program(e) zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u organizaciji.
4.4
Primena i sprovođenje
Slika 4 — Primena i delovanje
4.4.1
Struktura i odgovornost
a) Zahtev OHSAS 18001 Uloge, odgovornosti i ovlašćenja onih koji upravljaju, izvode i verifikuju aktivnosti od uticaja na rizike u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu koji su u vezi sa aktivnostima, opremom i procesima date organizacije moraju biti definisani, dokumentovani i saopšteni kako bi se olakšalo upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Krajnju odgovornost za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu ima najviše rukovodstvo. Organizacija mora da imenuje jednog člana iz reda najvišeg rukovodstva (npr., u velikoj organizaciji — člana upravnog ili izvršnog odbora) koji će imati posebnu odgovornost za obezbeđenje da se sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ispravno primenjuje u skladu sa zahtevima na svim mestima i u svim sferama rada unutar organizacije. Rukovodstvo mora da obezbedi resurse koji su bitni za primenu, upravljanje i unapređenje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. 20
© ISS
OHSAS 18002:2007
NAPOMENA
Resursi obuhvataju ljudske resurse i posebne sposobnosti, tehnologiju i finansijske resurse.
Lice imenovano od strane rukovodstva organizacije mora imati definisanu ulogu, odgovornost i ovlašćenje za: a) obezbeđenje da su zahtevi sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu utvrđeni i da se primenjuju i održavaju u skladu sa ovim OHSAS dokumentom; b) obezbeđenje da se izveštaji o performansama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu prezentiraju najvišem rukovodstvu u cilju preispitivanja i da bi poslužili kao osnova za unapređenje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Svi oni koji imaju rukovodnu odgovornost moraju da pokažu svoju predanost stalnom poboljšavanju performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. b) Svrha Da bi se olakšalo efektivno upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, neophodno je da uloge, odgovornosti i ovlašćenja budu definisani, dokumentovani i saopšteni i da postoje adekvatni resursi koji će omogućiti izvođenje zadataka u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. c)
Tipični ulazi
Tipični ulazi obuhvataju: — organizacionu strukturu — organogram, — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom, — ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — zakonske i druge zahteve, — opise posla, — listinge kvalifikovanog osoblja. d) Proces 1) Pregled Odgovornosti i ovlašćenja celokupnog osoblja koje izvršava dužnosti koje su deo sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da budu definisani, uključujući jasne definicije odgovornosti na spojevima između različitih funkcija. Takve definicije mogu, pored ostalog, da se zahtevaju za sledeće osobe: — najviše rukovodstvo, — linijsko rukovodstvo na svim nivoima u organizaciji, — operatere procesa i celokupnu radnu snagu, — one koji rade na zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu ugovarača, — odgovorne za obuku u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — odgovorne za opremu koja je kritična za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, 21
OHSAS 18002:2007
© ISS
— zaposlene sa kvalifikacijama iz oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu ili druge specijaliste za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu u okviru organizacije, — zaposlene predstavnike konsultativnih foruma iz oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Ipak, organizacija treba da saopšti i promoviše ideju da su zaštita zdravlja i bezbednost na radu odgovornost svakoga u organizaciji, a ne samo odgovornost onih čije su dužnosti definisane u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. 2) Definisanje odgovornosti najvišeg rukovodstva Odgovornost najvišeg rukovodstva treba da obuhvati definisanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije, kao i osiguranje da je sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu uveden. Kao deo te posvećenosti, najviše rukovodstvo treba da odredi posebno imenovanog predstavnika rukovodstva sa definisanim odgovornostima i ovlašćenjima za uvođenje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. (U velikim ili kompleksnim organizacijama može biti određeno više imenovanih osoba). 3) Definisanje odgovornosti imenovanog od strane rukovodstva Imenovani od strane rukovodstva za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu treba da bude član najvišeg rukovodstva i može biti podržan od strane drugog osoblja koje ima delegirane odgovornosti za praćenje celokupnog funkcionisanja operacija zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Ipak, imenovani od strane rukovodstva treba da bude redovno informisan o performansama sistema i aktivno uključen u periodična preispitivanja postavke ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. To treba da osigura da bilo koje druge dužnosti i funkcije koje su dodeljene tom osoblju ne ometaju izvršavanje njihovih odgovornosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. 4) Definisanje odgovornosti linijskog rukovodstva Odgovornost linijskog rukovodstva treba da obezbedi da su zaštita zdravlja i bezbednost na radu sprovedeni u njihovoj oblasti operacija. Tamo gde je glavna odgovornost za pitanja zaštite zdravlja i bezbednosti na radu povezana sa rukovodstvom, uloga i odgovornosti svake posebne funkcije u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u okviru organizacije treba da budu definisane na odgovarajući način da bi se izbegle dvosmislenosti u vezi sa odgovornostima i ovlašćenjima. To treba da obuhvati dogovore o rešavanju bilo kojih konflikata između pitanja u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i pitanja produktivnosti proširivanjem na viši nivo rukovodstva. 5) Dokumentacija u vezi sa ulogama i odgovornostima Odgovornosti i ovlašćenja u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu treba dokumentovati u formi koja odgovara organizaciji. To se može uraditi u jednoj ili više sledećih formi, ili na drugi način koji izabere organizacija: — poslovnici sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — radne procedure i opisi zadataka, — opisi posla, — programi obuke za novozaposlene. Ako organizacija izabere da izda pisani opis rada koji obuhvata ostale aspekte uloga i odgovornosti zaposlenih, onda i odgovornosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba ugraditi u te opise poslova. 6) Saopštavanje uloga i odgovornosti Odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu moraju biti efektivno saopšteni onima na koje utiču na svim nivoima u organizaciji. To treba da osigura da pojedinci razumeju predmet i područje primene i veze između različitih funkcija, kao i poznavanje puteva koje treba koristiti da bi se započela aktivnost. 22
© ISS
OHSAS 18002:2007
7) Resursi Rukovodstvo treba da osigura da na raspolaganju budu adekvatni resursi za održavanje radnih mesta sigurnim, uključujući opremu, ljudske resurse, ekspertizu i obuku. Resursi se mogu smatrati adekvatnim ako su dovoljni da se programi i aktivnosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu izvode, uključujući merenje i praćenje performansi. Za organizacije sa ustanovljenim sistemima upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, adekvatnost resursa može se najmanje parcijalno ispitati upoređivanjem planiranih dostizanja ciljeva zašite zdravlja i bezbednosti na radu sa stvarnim rezultatima. 8) Posvećenost rukovodstva Rukovodioci treba da vidljivo demonstriraju svoju posvećenost zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu. Načini demonstracije mogu uključiti posete i inspekcije terena, učešće u istraživanju nesreće i obezbeđivanje resursa u smislu korektivnih mera, prisustva na sastancima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, i davanjem poruka podrške. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće: — definicije odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu za sve relevantno osoblje, — dokumentaciju o ulogama/odgovornostima u poslovnicima, procedurama, tokom obuka, — procese za saopštavanje uloga i odgovornosti svim zaposlenima i ostalim relevantnim stranama, — aktivno učešće rukovodstva i podršku zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu na svim nivoima. 4.4.2
Obuka, svest i kompetentnost
a) Zahtev OHSAS 18001 Osoblje mora biti kompetentno za obavljanje zadataka koji mogu uticati na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Kompetentnost se mora definisati u smislu odgovarajućeg obrazovanja, obuke i/ili iskustva. Organizacija mora da utvrdi i održava procedure da bi obezbedila da njeni zaposleni koji rade na svakoj relevantnoj funkciji i nivou budu svesni: — značaja usaglašenosti sa politikom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i procedurama u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, kao i sa zahtevima sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; — posledica njihovih radnih aktivnosti, aktuelnih i potencijalnih, u odnosu na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, kao i koristi od poboljšanih ličnih performansi u odnosu na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu; — svoje uloge i odgovornosti u postizanju usaglašenosti sa politikom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i procedurama i zahtevima sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, uključujući i pripravnost na reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih (videti 4.4.7); — potencijalnih posledica ukoliko se odstupi od utvrđenih radnih procedura. Procedure obuke moraju obuhvatati različite nivoe: — odgovornosti, sposobnosti i obrazovanja i — rizika. 23
OHSAS 18002:2007
© ISS
b) Svrha Organizacije treba da imaju efektivne procedure za osiguravanje kompetentnosti osoblja da izvodi svoje određene funkcije. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće: — definisanost uloga i odgovornosti, — opise posla (uključujući detalje o opasnim zadacima koje treba izvršiti), — pohvale upućene zaposlenima, — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima, — procedure i operativne instrukcije, — politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — programe zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. d) Proces Sledeće elemente treba uključiti u proces: — sistematsku identifikaciju svesti o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu i kompetentnosti koja se zahteva na svakom nivou i svakoj funkciji u okviru organizacije, — dogovore o identifikovanju i otklanjanju neusklađenosti između nivoa koji trenutno ima pojedinac i zahtevane svesti i kompetentnosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — obezbeđivanje svake obuke za koju je ustanovljeno da je neophodna, i to na vremenski utvrđen i sistematičan način, — ocenjivanje pojedinaca da bi se osiguralo da budu vešti, da održavaju znanje i potrebnu kompetentnost, — održavanje odgovarajućih zapisa o obuci i kompetentnosti pojedinaca. Svest i programi obuke u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu treba da budu ustanovljeni i održavani tako da obuhvate sledeće: — razumevanje postavki povezanih sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji i specifična uloga i odgovornosti pojedinaca u vezi sa njima; — sistematski program uvodne obuke i stalne obuke zaposlenih i onih koji se kreću između odeljenja, postrojenja, kancelarija, oblasti, poslova ili zadataka u okviru organizacije; — obuku o lokalnim postavkama u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i opasnostima, rizicima, merama opreza koje treba preduzeti i procedurama koje treba slediti, koju treba sprovesti pre započinjanja posla; — obuku za izvođenje identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima (videti 4.3.1d); — specifičnu internu ili eksternu obuku koja će se možda zahtevati za zaposlene sa specifičnim ulogama u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, uključujući zaposlene predstavnike u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; 24
© ISS
OHSAS 18002:2007
— obuku za sve pojedince koji vode zaposlene, ugovarače i ostale (npr. privremene radnike) tokom ostvarivanja njihovih odgovornosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. To treba da osigura da i oni, kao i ostali koji su pod njihovom kontrolom, shvataju opasnosti i rizike u operacijama za koje su odgovorni, gde god da se one izvode. Dodatno, to treba da osigura da zaposleni imaju kompetentnost koja je neophodna da bi se sigurno izvele aktivnosti, prateći procedure u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; — uloge i odgovornosti (uključujući zajedničke i individualne zakonske odgovornosti) najvišeg rukovodstva radi obezbeđenja da sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu funkcioniše tako da kontroliše rizike i smanjuje bolesti, povrede i ostale gubitke za organizaciju; — obuke i programe podizanja svesti za ugovarače, privremene radnike i posetioce, prema nivou rizika kojem su izloženi. Efektivnost obuke i nivo kompetentnosti koji iz nje proizlazi treba ispitivati. To podrazumeva ocenjivanje kao deo aktivnosti tokom obuke, i/ili odgovarajuće provere na terenu da bi se ustanovilo da li je kompetentnost ostvarena ili da bi se pratili dugoročni uticaji koje je obuka donela. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće podatke: — zahteve za kompetentnost pojedinačnih odgovornosti, — analize potreba za obukom, — planovi/programi obuke za pojedinačne zaposlene, — vrste kurseva za obuku/proizvoda koji su na raspolaganju za korišćenje u celoj organizaciji, — zapise sa obuke i zapise o ispitivanju efektivnosti obuke. 4.4.3
Konsultacije i komunikacija
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da ima procedure za obezbeđenje prenošenja informacija u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu do zaposlenih i od njih, kao i ka drugim zainteresovanim stranama. Uključenje zaposlenih i način konsultacija moraju biti dokumentovani, a zainteresovane strane obaveštene. Zaposleni moraju da: — budu uključeni u razvoj i preispitivanje politika i procedura za upravljanje rizicima, — budu konsultovani tamo gde postoje bilo kakve promene koje utiču na zdravlje i bezbednost na radnom mestu, — poznaju činjenice koje se odnose na zdravlje i bezbednost, — budu informisani o tome ko je predstavnik (predstavnici) zaposlenih imenovan od strane rukovodstva (videti 4.4.1). b) Svrha Pomoću procesa konsultacija i komunikacije organizacija treba da ohrabri učešće u dobroj praksi u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i obezbedi podršku svojoj politici i ciljevima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu svih onih na koje utiču njene operacije. 25
OHSAS 18002:2007
© ISS
c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeve u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — relevantnu dokumentaciju sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — procedure za identifikaciju opasnosti, procenu rizika i upravljanje rizicima, — definicije uloga i odgovornosti u upravljanju zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — rezultate formalnih konsultacija zaposlenih sa rukovodstvom, — informacije dobijene na osnovu konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, preispitivanja i aktivnosti poboljšanja na radnom mestu (te aktivnosti mogu biti reaktivne ili proaktivne prirode), — detalje o programu obuke. d) Proces Organizacija treba da dokumentuje i promoviše postavke na osnovu kojih ona vrši konsultacije i prosleđuje određene informacije o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu do i od svojih zaposlenih i drugih zainteresovanih strana (npr. ugovarača, posetilaca). To treba da obuhvati postavke za uključivanje zaposlenih u sledeće procese: — konsultacije o razvoju i preispitivanju politika, razvoju i preispitivanju ciljeva u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i odlukama o uvođenju procesa i procedura za praćenje rizika, uključujući identifikaciju opasnosti, kao i tokom preispitivanja procene rizika i upravljanja rizikom relevantnim u odnosu na njihove sopstvene aktivnosti; — konsultacije o promenama koje utiču na aspekte zaštite zdravlja i bezbednosti na radu na radnom mestu kao što su predstavljanje nove, ili modifikovane, opreme, materijala, hemikalija, tehnologija, procesa, procedura ili radnih obrazaca. Zaposleni treba da budu upoznati sa projektom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, kao i da budu informisani o tome ko je njihov predstavnik zaposlenih i određeni predstavnik iz rukovodstva. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće podatke: — formalne konsultacije rukovodstva i zaposlenih preko odbora za upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i sličnih tela, — uključivanje zaposlenih u identifikaciju opasnosti, procenu rizika i upravljanje rizicima, — inicijative za pospešivanje konsultacija zaposlenih o pitanjima zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, preispitivanju i poboljašanju aktivnosti na radnom mestu, kao i povratne informacije rukovodstvu u vezi sa tim pitanjima, — spisak zaposlenih u projektu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, sa definisanim ulogama i mehanizmima komunikacije sa rukovodstvom, uključujući, na primer, uključivanje u istraživanja nesreća i incidenata, inspekcije zaštite zdravlja i bezbednosti na radu na terenu, itd., — izjave o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu za zaposlene i druge zainteresovane strane, npr. ugovarače ili posetioce, 26
© ISS
OHSAS 18002:2007
— oglasne table koje sadrže podatke o performansama zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i druge važne informacije o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, — biltene o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, — postere sa programima o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu. 4.4.4
Dokumentacija
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava informacije na pogodnom medijumu kao što su papir ili elektronski medijum, koje: a) opisuju ključne elemente sistema upravljanja i njihove interakcije i b) obezbeđuju vezu sa odgovarajućom dokumentacijom. NAPOMENA
Važno je da dokumentacija bude na minimumu koji obezbeđuje efektivnost i efikasnost.
b) Svrha Organizacija treba da dokumentuje i održava ažurnom potrebnu dokumentaciju da bi osigurala da sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu može biti adekvatno shvaćen i efikasno i efektivno sproveden. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — detalje o sistemima dokumentovanja i informisanja koje organizacija razvija da bi podržala sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i odgovarajuće aktivnosti u vezi sa tim i da bi ispunila zahteve dokumenta OHSAS 18001:1999, — odgovornosti i ovlašćenja, — informacije o lokalnoj životnoj sredini za koju mogu da se koriste dokumentacija ili informacije i podsticaj da one budu fizički deo dokumentacije ili da se upotrebe elektronski ili drugi mediji. d) Proces Organizacija treba da preispita svoje potrebe za dokumentacijom i informacijama za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu pre razvijanja dokumentacije koja je neophodna da podrži procese zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Ne postoji zahtev da se dokumentacija razvija u posebnom formatu da bi se uskladila sa dokumentom OHSAS 18001, niti je neophodno zameniti postojeću dokumentaciju, kao što su poslovnici, procedure ili radne instrukcije, tamo gde ona adekvatno opisuje trenutne postavke. U organizaciji koja već ima ustanovljen i dokumentovan sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu pokazaće se da je mnogo praktičnije i efektivnije za nju da razvije, na primer, dokument za opšti pregled, koji opisuje međusobnu vezu postojećih procedura i zahteva iz OHSAS 18001:1999. Treba obratiti pažnju na: — odgovornosti i ovlašćenja korisnika dokumentacije i informacija, jer to dovodi do pitanja stepena sigurnosti i pristupa koji se mora postaviti, posebno kod elektronskih medija i promena kontrole (videti 4.4.5), — način na koji se fizička dokumentacija koristi i okruženje u kojem se koristi, jer to može zahtevati razmatranje formata na kojem se ona predstavlja. Sličnu pažnju treba posvetiti pitanjima upotrebe elektronske opreme za informacione sisteme. 27
OHSAS 18002:2007
© ISS
e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće podatke: — dokumentaciju sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu sa pregledom dokumenata ili poslovnika, — registar dokumenata, master-listu ili indekse, — procedure, — radne instrukcije. 4.4.5
Upravljanje dokumentima i podacima
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava procedure za kontrolisanje svih dokumenata i podataka koje zahteva ovaj dokument kako bi se obezbedilo: a) da se oni mogu locirati, b) da budu periodično preispitivani, ako je potrebno revidovani i potvrđeni kao adekvatni od strane ovlašćenog osoblja, c) da su važeće verzije odgovarajućih dokumenata i podataka dostupne na svim mestima gde se obavljaju operacije bitne za efektivno funkcionisanje sistema zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, d) da se zastarela dokumenta i podaci hitno povuku sa svih mesta izdavanja i korišćenja ili da se na drugi način obezbede od nehotičnog korišćenja i e) da su arhivirana dokumenta i podaci koji se čuvaju zbog zakonskih obaveza i/ili naučnih potreba pogodno označeni. b) Svrha Svi dokumenti i podaci koji sadrže informacije koje su kritične za sprovođenje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i performanse aktivnosti u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu organizacije treba da se identifikuju i kontrolišu. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju sledeće: — detalje o sistemima dokumentacije i podataka koje organizacija razvija da bi podržala svoj sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i odgovarajuće aktivnosti i da bi ispunila zahteve OHSAS 18001:1999, — detalje o odgovornostima i ovlašćenjima. d) Proces Pisane procedure treba da definišu upravljanje identifikacijom, odobravanjem, izdavanjem i uklanjanjem dokumentacije sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, zajedno sa upravljanjem odgovarajućim podacima (u skladu sa zahtevima 4.4.5 dokumenta OHSAS 18001). Te procedure treba jasno da definišu kategorije dokumenata i podataka na koje se primenjuju. Dokumentacija i podaci treba da budu na raspolaganju i sa mogućnošću pristupa kada su potrebna, pod rutinskim i nerutinskim uslovima, uključujući i hitne slučajeve. Na primer, to treba da obuhvati osiguranje da ažurni inženjerski nacrti postrojenja, liste podataka o opasnim elementima, procedure i instrukcije budu na raspolaganju operatorima procesa i svima koji bi ih mogli zahtevati u hitnim slučajevima. 28
© ISS
OHSAS 18002:2007
e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju sledeće podatke: — procedure za upravljanje dokumentima, uključujući određene odgovornosti i ovlašćenja, — registre dokumenata, glavne liste i indekse, — liste kontrolisane dokumentacije i njenu lokaciju, — arhivske zapise (neke od njih može biti potrebno čuvati u skladu sa zakonskim ili drugim vremenskim zahtevima). 4.4.6
Kontrola nad operacijama
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da identifikuje one operacije i aktivnosti koje su povezane sa utvrđenim rizicima na koje je potrebno primeniti upravljačke mere. Organizacija mora da planira te aktivnosti, uključujući i održavanje, kako bi se obezbedilo da se odvijaju pod utvrđenim uslovima koristeći: a) uspostavljene i održavane dokumentovane procedure koje se odnose na situacije u kojima bi bez njihovog postojanja moglo doći do odstupanja od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i ciljeva vezanih za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu; b) radne kriterijume utvrđene u procedurama; c) uspostavljene i održavane procedure koje se odnose na identifikovane rizike od robe, opreme i usluga koje je organizacija nabavila i/ili ih koristi i pozivanja na relevantne procedure i zahteve prema isporučiocima i ugovaračima; d) uspostavljene i održavane procedure za projektovanje radnih mesta, procesa, instalacija, opreme, radnih procedura i organizacije rada, uključujući njihovo prilagođavanje ljudskim sposobnostima, kako bi se eleminisali ili smanjili rizici u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u njihovom korenu. b) Svrha Organizacija treba da ustanovi i održava postavke da bi osigurala efektivnu primenu upravljačkih i kalibracionih merenja gde god se ona zahtevaju pri upravljanju operativnim rizicima, zatim ispunjavanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i odgovarajućih ciljeva i usaglašenost sa zakonskim i drugim zahtevima. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — politiku i ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu; — identifikaciju opasnosti, procenu rizika i rezultate upravljanja rizicima; — identifikovane zakonske i druge zahteve. d) Proces Organizacija treba da ustanovi procedure da bi kontrolisala svoje identifikovane rizike (uključujući i one koje mogu uneti ugovarači ili posetioci), da ih dokumentuje na mestima na kojima bi ako se to ne uradi, moglo doći do incidenta, nesreće ili drugog odstupanja od politike i ciljeva zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Procedure za kontrolu rizika treba da se redovno preispituju u odnosu na pogodnost i efektivnost, uz uvođenje promena koje su identifikovane kao neophodne. 29
OHSAS 18002:2007
© ISS
Možda će biti potrebno da se u procedurama obrati pažnja na situacije u kojima se rizik proširuje do pretpostavki klijenta ili druge eksterne strane ili oblasti upravljanja, na primer kada zaposleni rade na lokaciji klijenta. Nekada može biti potrebno da se započnu konsultacije sa eksternom stranom o pitanju zaštite životne sredine i bezbednosti na radu u takvim uslovima. U daljem tekstu navedeni su neki primeri oblasti u kojima se rizici tipično pojavljuju, kao i neki primeri mera upravljanja tim rizicima. 1) Nabavka ili prenos robe i usluga i upotreba eksternih resursa To obuhvata sledeće: — odobrenje da se nabave ili prenesu opasne hemikalije, materijali i supstancije, — raspoloživost dokumentacije za sigurno rukovanje mašinama, opremom, materijalima ili hemikalijama u vreme kupovine ili potrebu da se nabavi ovakva dokumentacija, — ispitivanje i periodično ponovno ispitivanje kompetentnosti ugovarača u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — odobrenje da se kreiraju dozvole u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu za novo postrojenje ili opremu. 2) Opasni radni zadaci To obuhvata: — identifikaciju opasnih zadataka, — prethodno određivanje i odobrenje metode rada, — prethodnu kvalifikaciju osoblja za opasne radne zadatke, — pristup sistemima gde se radi i procedure kojima se kontrolišu ulaz i izlaz osoblja sa opasnih radnih lokacija. 3) Opasne materije To obuhvata: — identifikaciju inventara i lokacija za skladištenje, — obezbeđenje sigurnog skladištenja i kontrole pristupa, — snabdevanje i pristup podacima o sigurnosti materijala ili drugim relevantnim informacijama. 4) Održavanje sigurnog postrojenja i opreme To obuhvata sledeće: — snabdevanje, kontrolu i održavanje postrojenja i opreme u organizaciji, — snabdevanje, kontrolu i održavanje HTZ opreme, — segregaciju i kontrolu pristupa, — inspekciju i ispitivanje opreme u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, kao i visokointergisanih sistema kao što su: — sistemi za zaštitu operacija, — obezbeđenje i fizička zaštita, 30
© ISS
OHSAS 18002:2007
— sistemi za gašenje, — oprema za detekciju vatre i dima, — oprema za rukovanje (kranovi, viljuškari, dizalice i ostale mašine za podizanje tereta), — izvori radijacije i zaštita, — osnovna oprema za praćenje, — lokalni ispusni ventilacioni sistemi, — medicinska odeljenja i oprema. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — procedure, — radne instrukcije. 4.4.7
Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava planove i procedure za identifikovanje mogućih incidentnih situacija i vanrednih situacija i načina odgovora na njih, kao i za prevenciju i ublažavanje mogućih bolesti i povreda u vezi sa tim slučajevima. Organizacija mora da preispituje svoju spremnost za vanredne situacije, kao i planove i procedure odgovora na njih, posebno nakon događanja incidenata ili vanrednih situacija. Organizacija mora periodično da ispituje ove procedure tamo gde je to pogodno. b) Svrha Organizacija treba aktivno da procenjuje potrebe za odgovorima na potencijalne incidente i vanredne situacije, za planovima za njihovo saniranje, za razvijanjem procedura i procesa za njihovo praćenje, za ispitivanjem planiranih odgovora i treba da teži poboljšanju efektivnosti svojih odgovora. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i rezultate upravljanja rizicima, — raspoloživost lokalnih službi za hitne slučajeve i detalje o bilo kojim odgovorima na vanredne situacije ili obavljenim konsultacijama, — zakonske ili druge zahteve, — iskustva iz prethodnih nesreća, incidenata ili vanrednih situacija (naučene lekcije, najbolja praksa), — preispitivanje vanrednih situacija i izvođenje praktičnih vežbi, kao i rezultate takvih akcija. 31
OHSAS 18002:2007
© ISS
d) Proces Organizacija treba da razvije plan za vanredne situacije, identifikuje i obezbedi odgovarajuću opremu za vanredne situacije i redovno ispituje svoju sposobnost da odgovori kroz praktične vežbe. Praktične vežbe treba da imaju za cilj da ispitaju efektivnost najkritičnijih delova plana za vanredne situacije i kompletnost procesa planiranja vanrednih situacija. Dok vežbe u učionici mogu biti korisne tokom procesa planiranja, praktične vežbe treba da budu što je više moguće realnije da bi bile efektivne. To može zahtevati izvođenje potpune simulacije incidenta. Rezultate praktičnih vežbi vanrednih situacija treba ispitivati i, ako je potrebno, uvesti identifikovane promene. 1) Plan za vanredne situacije Plan za vanredne situacije treba da istakne aktivnosti koje treba preduzeti u momentu kada se utvrđena vanredna situacija pojavi i on treba da obuhvati sledeće: — identifikaciju potencijalnih nesreća i vanrednih situacija, — identifikaciju osobe koja će rukovoditi vanrednom situacijom, — detalje aktivnosti koje treba da preduzme osoblje tokom vanredne situacije, uključujući i one aktivnosti koje treba da preduzme eksterno osoblje koje se nalazi na mestu na kojem se pojavila vanredna situacija, kao što su ugovarači ili posetioci (od kojih se, na primer, može zahtevati da pređu na određeno mesto za sastanak), — odgovornosti, ovlašćenja i dužnosti osoblja sa specifičnim ulogama tokom vanredne situacije (npr. kontrolori vatre, osoblje za prvu pomoć, specijalisti za nuklearno curenje ili izlivanje toksičnih materija), — procedure za evakuaciju, — identifikaciju i lokaciju opasnih materija i zahtevanu hitnu aktivnost, — veze sa eksternim službama za vanredne situacije, — komunikaciju sa zakonodavnim institucijama, — komunikaciju sa susedima i javnošću, — zaštitu vitalnih zapisa i opreme, — raspoloživost neophodnih informacija tokom vanrednih situacija, npr. nacrti postrojenja, podaci o opasnim materijama, procedure, radne instrukcije i telefonski brojevi za kontakt. Uključivanje eksternih agencija u planiranje i odgovori na vanrednu situaciju treba da budu jasno dokumentovani. Te agencije treba posavetovati o mogućim uslovima njihovog uključivanja i pružiti im potrebne informacije ako žele da se brže i jednostavnije uključe u aktivnosti reagovanja na vanredne situacije. 2) Oprema za vanredne situacije Potreba za opremom za vanredne situacije treba da se identifikuje, a opremu treba obezbediti u adekvatnim količinama. To treba ispitivati u utvrđenim intervalima da bi se osigurala stalna ispravnost. Primeri obuhvataju sledeće: — alarmne sisteme, — osvetljenje i napajanje za slučaj opasnosti, 32
© ISS
OHSAS 18002:2007
— sredstva za evakuaciju, — skloništa, — kritične izolacione ventile, sklopke i isključivači, — opremu za gašenje požara, — opremu za prvu pomoć (uključujući prskalice za slučaj opasnosti, stanice za ispiranje očiju, itd.), — opremu za komunikaciju. 3) Praktične vežbe Praktične vežbe treba izvoditi prema unapred određenom rasporedu. Gde je to moguće i izvodljivo, treba ohrabriti učešće eksternih službi u praktičnim vežbama. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — dokumentovane planove i procedure za vanredne situacije, — listu opreme za vanredne situacije, — zapise o ispitivanju opreme za vanredne situacije, — zapise o sledećem: — praktičnim vežbama, — preispitivanjima praktičnih vežbi, — preporučene aktivnosti proizašle iz preispitivanja, — napredovanja u odnosu na dostignuća preporučenih aktivnosti.
4.5
Proveravanje i korektivne mere
Slika 5 — Proveravanje i korektivne mere 33
OHSAS 18002:2007 4.5.1
© ISS
Praćenje i merenje performansi
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava procedure za praćenje i merenje performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu na regularnoj osnovi. Te procedure moraju da obezbede: — da kvalitativne i kvantitativne mere odgovaraju potrebama organizacije; — praćenje stepena do kog su ciljevi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu postignuti; — proaktivno merenje performansi pomoću kojih se prati usaglašenost sa programom upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, radnim kriterijumima i zahtevima važećih zakona i propisa; — reaktivno merenje performansi da bi se pratili akcidenti, oštećenja zdravlja, incidenti (uključujući i događaje koji "samo što se nisu desili") i drugi istorijski podaci o nedostatku performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu; — beleženje podataka i rezultata praćenja i merenja dovoljnih da olakšaju analizu korektivnih i preventivnih mera koje slede. Ako je za praćenje i merenje performansi neophodna oprema, organizacija mora da uspostavi i održava procedure za etaloniranje i održavanje takve opreme. Zapisi o etaloniranju i aktivnostima održavanja, kao i rezultati, moraju se čuvati. b) Svrha Organizacija treba da identifikuje ključne parametre performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u celoj organizaciji. Oni treba da obuhvate, ali ne i da se ograniče na njih, parametre koji određuju da li je (su): — politika i ciljevi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu dostignuti, — uvedeno upravljanje rizicima i da li je ono efektivno, — lekcije naučene iz grešaka sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, uključujući opasne događaje (nesreće, skoro izbegnute nesreće i slučajevi bolesti), — efektivni programi za podizanje svesti, obuka, komunikacije i konsultacije za zaposlene i zainteresovane strane, — kreirane informacije koje se mogu koristiti u preispitivanju i/ili poboljšanju aspekata sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i da li se koriste. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima(videti 4.3.1), — zahteve propisa, zakona, najbolje prakse (ako postoje), — politiku i ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — procedure za postupanje sa neusaglašenostima, — zapise o opremi za ispitivanje i etaloniranje (uključujući i one koji pripadaju ugovaračima), 34
© ISS
OHSAS 18002:2007
— zapise o obuci (uključujući i one koji pripadaju ugovaračima), — zapise rukovodstva. d) Proces 1) Proaktivno i reaktivno praćenje Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji treba da obuhvati i proaktivno i reaktivno praćenje, i to na sledeći način: — proaktivno praćenje treba koristiti da bi se proverila usaglašenost sa aktivnostima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u organizaciji, na primer praćenjem učestalosti i efektivnosti inspekcija zaštite zdravlja i bezbednosti na radu; — reaktivno praćenje treba koristiti da bi se istražili, analizirali i zapisali propusti sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, uključujući nesreće, incidente (i događaje koji "samo što se nisu desili"), bolesti i slučajeve oštećenja imovine. Podaci proaktivnih i reaktivnih praćenja često se koriste da bi se odredilo da li su dostignuti ciljevi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (za dalja uputstva videti BS 8800:1996, E.3.2 i E.3.3). 2) Tehnike merenja Slede primeri metoda koje se mogu koristiti za merenje performansi zaštite zdravlja i bezbednosti na radu: — rezultati identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja procesima, — ček-liste sistematskih kontrolisanja radnih mesta, — kontrolisanja zaštite zdravlja i bezbednosti na radu: npr. na bazi "prolaska", — ranija ispitivanja o novom postrojenju, opremi, materijalima, hemikalijama, tehnologijama, procesima, procedurama ili radnim obrascima, — kontrolisanja specifičnih mašina ili postrojenja da bi se proverilo da li delovi koji se tiču bezbednosti odgovaraju i da li su u dobrom stanju, — praćenje bezbednosti: ispitivanje specifičnih aspekata zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — praćenje životne sredine: merenje izloženosti hemikalijama, biloškim ili fizičkim agensima (npr. buka, isparljivi organski sastojci, legionella – bakterija koja izaziva "legionarsku bolest") i upoređivanje sa priznatim standardima, — raspoloživost i efektivnost osoblja sa priznatim iskustvom vezanim za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu ili sa formalnim kvalifikacijama, — praćenje ponašanja: ocenjivanje ponašanja zaposlenih da bi se identifikovala nebezbedna praksa rada koja može zahtevati korekcije, — analize dokumentacije i zapisa, — benčmarking1) u odnosu na dobre prakse u drugim organizacijama vezanim za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, — ispitivanja za određivanje odnosa zaposlenih prema sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, praksi u toj oblasti, kao i procesi konsultacije zaposlenih. Nacionalna fusnota 1) Poređenje sa reperom (objašnjenje dato u SRPS ISO 14001).
35
OHSAS 18002:2007
© ISS
Organizacije moraju da odluče šta da prate i koliko često treba praćenje izvoditi na osnovu nivoa rizika (videti 4.3.1). Učestalost kontrolisanja postrojenja ili mašina može biti definisana zakonom (npr. provetrivači, parna postrojenja, dizalice). Trebalo bi pripremiti raspored kontrolisanja zasnovan na rezultatima identifikacije opasnosti i proceni rizika, propisima i zakonima kao delovima sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Rutinsko praćenje procesa zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, radnih mesta i prakse trebalo bi da izvodi rukovodstvo prve linije ili srednje rukovodstvo u skladu sa dokumentovanom šemom praćenja. Svi zaposleni iz tzv. prve linije čiji je zadatak da izvode nadgledanja trebalo bi da preduzmu provere slučajnih tačaka na kritičnim zadacima u cilju obebeđivanja usaglašenosti sa procedurama vezanim za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu i zakonima prakse. Da bi se olakšalo izvođenje sistematskih kontrolisanja i praćenja, mogu se koristiti ček-liste. 3) Kontrolisanje i)
Oprema. Treba napraviti inventar (uz korišćenje jedinstvene identifikacije za svaki komad) celokupne opreme koja će biti predmet zakonskog ili tehničkog ispitivanja od strane relevantnih osoba (koje mogu biti iz eksternih tela). Takva oprema treba da se ispita po propisu i treba je uključiti u šeme kontrolisanja.
ii) Uslovi rada. Treba ustanoviti i dokumentovati kriterijume kojima se utvrđuju prihvatljivi uslovi radnih mesta. Prema tim kriterijumima rukovodioci treba da izvode kontrolisanja u utvrđenim intervalima. U tu svrhu mogu se koristiti ček-liste koje pružaju detalje o kriterijumima i svim komadima koje treba ispitati. iii) Verifikacija kontrolisanja. Verifikaciju kontrolisanja treba izvoditi, ali ona ne treba da rukovodioce prve linije oslobodi izvođenja redovnih kontrolisanja ili idenfifikovanja opasnosti. iv) Zapisi sa kontrolisanja. Treba voditi zapise o svakom sprovedenom kontrolisanju zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Zapisi treba da ukazuju na to da li su dokumentovane procedure zaštite zdravlja i bezbednosti na radu bile u saglasnosti ili nisu. Zapise o kontrolisanjima, obilaženjima, upitnicima i proverama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba sakupiti da bi se identifikovali postojeći uzroci neusaglašenosti i ponovljenih opasnosti. Treba preduzeti sve neophodne preventivne mere. Uslovi ispod standarda i nebezbedne situacije, kao i pitanja koja se identfikuju tokom kontrolisanja, treba da se dokumentuju kao neusaglašenosti, procene kao opasnost i isprave u skladu sa procedurom o neusaglašenosti. 4) Merna oprema Merna oprema koja se koristi da bi se procenili uslovi vezani za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu (npr. merač nivoa buke, merač nivoa svetla, uzorkivač vazduha) treba da bude navedena, posebno identifikovana i kontrolisana. Treba znati ispravnost ove opreme. Gde je to potrebno, na raspolaganju treba da budu pisane procedure koje opisuju kako se izvode merenja vezana za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Oprema koja se koristi za ta merenja treba da se održava i skladišti na odgovarajući način i treba da bude sposobna da pruži merenja prema zahtevanoj tačnosti. Kada je to potrebno, treba dokumentovati šeme za merne instrumente. Takva šema treba da obuhvati sledeće: — učestalost etaloniranja, — referentne metode ispitivanja, tamo gde je to moguće, — meru koju treba preduzeti kada se ustanovi da utvrđena merna oprema nije etalonirana. Etaloniranje treba izvoditi pod odgovarajućim uslovima. Trebalo bi pripremiti procedure za kritična ili teška etaloniranja. Oprema koja se koristi za etaloniranje treba da bude u skladu sa nacionalnim standardima tamo gde takvi standardi postoje. Ako takvi standardi ne postoje, osnove za nivoe koje se koriste treba dokumentovati. Zapisi o svim etaloniranjima, aktivnostima održavanja i rezultatima treba da se čuvaju. Zapisi treba da pruže detalje o merenjima pre i nakon usklađivanja. 36
© ISS
OHSAS 18002:2007
Status etaloniranja merne opreme treba da bude jasno identifikovan korisnicima opreme. Merni instrumenti koji se koriste pri sprovođenju zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, a čiji se status etaloniranja ne zna, ili za koje se zna da nisu etalonirani, ne treba koristiti. Dalje, te merne instrumente treba ukloniti iz upotrebe i jasno obeležiti, staviti etiketu ili drugačije označiti da bi se sprečila slučajna upotreba. To označavanje mora biti u skladu sa pisanim procedurama. Procedure trebalo da obuhvate identifikaciju statusa etaloniranja proizvoda. Potrebno je izdati neusaglašenost da bi se dokumentovale preduzete mere. Procedure treba da obuhvate plan aktivnosti u slučaju da se otkrije instrument koji nije etaloniran. 5) Oprema dobavljača (ugovarača) Merni instrumenti koje koriste ugovarači treba da budu predmet iste kontrole kao i domaća oprema. Od ugovarača treba zahtevati da obezbedi dokaz da je njegov instrument u saglasnosti sa ovim zahtevima. Pre započinjanja posla, dobavljač treba da obezbedi kopiju svojih zapisa o ispitivanju opreme za svaki identifikovani kritični instrument koji zahteva takve zapise. Ako bilo koji zadatak zahteva dodatnu obuku, odgovarajući zapisi o obuci treba da se obezbede kupcu za preispitivanje. 6) Statističke i druge teorijske analitičke tehnike Svaka statistička ili druga teorijska analitička tehnika koja se koristi za ocenjivanje situacija vezanih za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, da bi se ispitali neki incidenti ili propusti u zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, ili da bi se pomoglo u donošenju odluka u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da se zasniva na snažnim naučnim principima. Predstavnik rukovodstva treba da osigura je potreba za takvim tehnikama identifikovana. Gde je to primenljivo, treba da postoje dokumentovana uputstva za njihovo korišćenje, zajedno sa uslovima u kojima su one odgovarajuće. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — proceduru(e) za praćenje i merenje, — raspored kontrolisanja i ček-liste, — liste "kritične" opreme, — ček-liste opreme za kontrolisanje, — standarde za uslove na radnim mestama i ček-liste kontrolisanja, — liste merne opreme, — procedure za merenje, — šeme etaloniranja i zapise o etaloniranju, — aktivnosti i rezultate održavanja, — kompletirane ček-liste, zapise sa kontrolisanja (rezultate provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, videti 4.5.4), — izveštaje o neusaglašenostima, — dokaze o rezultatima uvođenja takvih procedura. 4.5.2
Akcidenti, incidenti, neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava procedure za definisanje odgovornosti i ovlašćenja za: a) postupanje i istraživanje: — akcidenata; — incidenata; — neusaglašenosti; b) preduzimanje mera za ublažavanje posledica akcidenata, incidenata ili neusaglašenosti; c) iniciranje i sprovođenje korektivnih i preventivnih mera; 37
OHSAS 18002:2007
© ISS
d) potvrđivanje efektivnosti preduzetih korektivnih i preventivnih mera. U ovim procedurama mora se zahtevati da se sve predložene korektivne i preventivne mere preispitaju tokom procesa ocene rizika pre njihovog sprovođenja. Svaka korektivna ili preventivna mera preduzeta da bi se eliminisali uzroci aktuelnih i potencijalnih neusaglašenosti mora odgovarati veličini problema i biti proporcionalna datom riziku vezanom za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Organizacija mora uneti i zabeležiti sve promene u dokumentovanim procedurama koje rezultiraju iz korektivne i preventivne mere. b) Svrha Organizacija treba da ima efektivne procedure za izveštavanje i procenjivanje/istraživanje nesreća, incidenata i neusaglašenosti. Glavna svrha procedura je da se spreči dalje pojavljivanje situacija, i to identifikovanjem i razrešavanjem ključnih uzroka. Dalje, procedure treba da omoguće otkrivanje, analize i eliminaciju potencijalnih uzroka neusaglašenosti. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — procedure (uopšteno), — plan za vanredne situacije, — rezultate identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima, — izveštaje iz provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — izveštaje o nesrećama, incidentima i/ili opasnostima, — izveštaje o održavanju i uslugama. d) Proces Od organizacije se zahteva da pripremi dokumentovane procedure da bi osigurala da nesreće, incidenti i neusaglašenosti (videti tačku 3) budu istraženi, a korektivne i/ili preventivne mere inicirane. Napredovanje u izvršavanju korektivnih i preventivnih mera treba pratiti i efektivnost takvih mera preispitivati. 1) Procedure Procedure treba da obuhvate sledeće: i)
Opšte
Procedure treba da: — definišu odgovornosti i ovlašćenja osoba koje su uključene u primenu, izveštavanje, istraživanje, "follow-up" procese (provere zatvaranja mera) i praćenje korektivnih i preventivnih mera, — zahtevaju da se o svim neusaglašenostima, nesrećama, incidentima i opasnostima naprave zapisi, — budu primenjene na sve osoblje (tj. na zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovarača, posetioce i sve ostale osobe na radnom mestu), — uzmu u obzir imovinsku štetu, — osiguraju da nijedan zaposleni ne trpi posledice kao rezultat izveštavanja o neusaglašenosti, nesreći ili incidentu, — jasno definišu smer aktivnosti koje treba preduzeti prateći neusaglašenosti identifikovane u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. 38
© ISS
OHSAS 18002:2007
ii) Trenutna akcija Trenutna akcija koju treba preduzeti po uočavanju neusaglašenosti, nesreće, incidenta ili opasnosti treba da bude poznata svim stranama. Procedure bi trebalo da: — definišu proces obaveštavanja, — gde to odgovara, obuhvate koordinaciju sa planom za vanredne situacije i odgovarajućim procedurama, — definišu skale napora u istraživanjima u smislu potencijalne ili stvarne štete (npr. uključiti rukovodstvo u istraživanje ozbiljnih nesreća). iii) Zapisivanje Treba koristiti odgovarajuća sredstva da bi se zabeležili stvarna informacija i rezultati trenutne istrage i dalje detaljne istrage. Organizacija treba da osigura praćenje procedura u cilju: — zapisivanja detalja o neusaglašenostima, nesrećama ili opasnostima, — definisanja mesta za odlaganje zapisa, kao i odgovornost za njihovo skladištenje. iv) Istraživanje Procedure treba da definišu kako će se voditi proces istraživanja. Procedure treba da identifikuju: — vrstu događaja koji će se istraživati (npr. incidenti koji mogu dovesti do ozbiljne štete), — svrhu istraživanja, — ko će istraživati, odgovornost za istraživače, potrebne kvalifikacije (uključujući linijsko rukovodstvo kada to odgovara), — postavke za intervjue sa svedocima, — praktična pitanja kao što su raspolaganje kamerama i skladištenje dokaza, — istraživanje postavki o zapisima uključujući zakonske zahteve za zapisivanja. Osoblje koji vrši istraživanje treba da započne preliminarne analize čijenica tokom prikupljanja daljih informacija. Sakupljanje podataka i analiziranje treba da se nastave sve dok se ne ustanovi adekvatno i dovoljno široko objašenjenje. v) Korektivne mere Korektivne mere su aktivnosti preduzete da bi se eliminisala suština uzroka identifikovane neusaglašenosti, nesreće ili incidenta, u cilju prevencije ponovnog pojavljivanja. Primeri elemenata koje treba uzeti u obzir u ustanovljavanju i održavanju procedura za korektivne mere obuhvataju: — identifikaciju i uvođenje korektivnih i preventivnih mera kako kratkoročnih tako i dugoročnih (to takođe može obuhvatiti upotrebu odgovarajućih izvora informacija, kao što su saveti zaposlenih upućeni ekspertima za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu), — ocenjivanje svakog uticaja na rezultate identifikacije opasnosti i procene rizika (i svake potrebe da se ažurira izveštaj(i) o identifikaciji opasnosti, proceni rizika i upravljanju rizicima), — zapisivanje svake zahtevane promene u procedurama koja je proistekla iz korektivne mere ili identifikacije rizika, procene rizika i upravljanja rizicima, — primenu upravljanja rizicima, ili modifikaciju postojećeg upravljanja rizicima, da bi se osiguralo da korektivne mere budu preduzete i da budu efektivne. 39
OHSAS 18002:2007
© ISS
vi) Preventivne mere Primeri elemenata koje treba uzeti u obzir pri ustanovljavanju i održavanju procedura za preventivne mere obuhvataju: — upotrebu odgovarajućih izvora informacija (trend "nema izgubljenih incidenata", izveštaji iz provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, zapisi, ažuriranje analiza rizika, nove informacije o opasnim materijama, bezbedni "prolazi", saveti zaposlenih sa ekspertiza itd.), — identifikaciju svakog problema koji zahteva preventivnu meru, — iniciranje i primenu preventivne mere i primenu upravljanja da bi se osigurala njena efektivnost, — zapise o svakoj promeni u procedurama koja je proistekla iz preventivne mere i zahtev za odobrenje. vii) "Follow-up" proces Preduzete korektivne ili preventivne mere treba da budu koliko permanentne i efektivne toliko i primenljive. Treba vršiti provere efektivnosti sprovedenih korektivnih/preventivnih mera. O preterano zamornim ili zakasnelim merama treba izvestiti najviše rukovodstvo prvom mogućom prilikom. 2) Analize neusaglašenosti, akcidenata i incidenata Identifikovani uzroci neusaglašenosti, akcidenata i incidenata treba da budu klasifikovani i redovno analizirani. Učestalost nesreća i nivo ponavljanja treba izračunati u saglasnosti sa prihvatljivom industrijskom praksom u svrhu poređenja. Treba sprovoditi klasifikovanje i analiziranje sledećih podataka: — učestalost povreda/bolesti ili nivo ponavljanja koji mogu dovesti do gubitka vremena, — lokacija, vrste povreda, delovi tela, uključene aktivnosti, uključene agencije, dan, doba dana (šta god da je odgovarajuće), — vrsta i količina imovinske štete, — direktne i suštinske (ključne) uzroke. Treba obratiti pažnju na nesreće koje uključuju imovinsku štetu. Zapisi koji se odnose na popravke imovine mogu biti jedan od indikatora štete prouzrokovane nepostojanjem izveštaja o akcidentima/incidentima. Podaci/informacije o nesrećama ili bolestima su od vitalnog značaja, jer mogu biti direktni indikator performansi vezanih za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Ipak, upozorenje o njihovoj upotrebi treba da se uvežba jer treba uzeti u obzir sledeće faktore: — većina organizacija ima isuviše malo nesreća sa povredama ili slučajeva rada povezanih sa bolešću koji odvajaju stvarne trendove od slučajnih efekata; — ako je više posla urađeno sa istim brojem ljudi u isto vreme, povećanje radne snage može doprineti povećanju stope akcidenata; — na dužinu odsustvovanja sa posla koja se pripisuju povredama ili sa poslom povezanim bolestima mogu uticati i drugi faktori osim učestalosti povreda ili profesionalnih bolesti, kao što su slab moral, monoton posao i loši odnosi rukovodstvo—zaposleni; — o akcidentima se često izveštava ublaženo (i povremeno prenaglašeno). Nivo izveštavanja se može promeniti. Ono se može poboljšati kao rezultat povećane svesnosti radne snage i boljeg sistema izveštavanja i zapisivanja; — vremenska kašnjenja nastaju između propusta u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i nepredviđenih negativnih efekata. Štaviše, mnoge profesionalne bolesti imaju dug latentan period. 40
© ISS
OHSAS 18002:2007
Nije poželjno čekati da se one pojave pre procene da li sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu funkcioniše. Treba doneti validne zaključke i preduzeti korektivne mere. Bar jedanput godišnje te analize treba proslediti najvišem rukovodstvu i uključiti u preispitivanje rukovodstva (videti 4.6) 3) Rezultati praćenja i komunikacije Efektivnost istraživanja i izveštavanja o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu treba da se procenjuje. Procena treba da bude objektivna i rezultate treba kvantitativno izraziti ako je to moguće. Sledeći lekcije naučene iz istraživanja, organizacija treba da: — identifikuje ključne razloge za nedostatke sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i opšteg upravljanja u organizaciji, gde je to primenljivo, — prosledi nalaze i preporuke rukovodstvu i relevantnim zainteresovanim stranama (videti 4.3.4), — uključi relevantne nalaze i preporuke iz istraživanja u stalni proces preispitivanja sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — prati pravovremene primene upravljanja remedijacijama i njihovu efektivnost tokom vremena, — primeni lekcije naučene iz istraživanja neusaglašenosti širom cele organizacije, usredsređujući se na najšire obuhvaćene principe, a ne ograničavajući se na posebne aktivnosti kreirane da bi se izbegla ponavljanja sličnih događaja u istoj oblasti u organizaciji. 4) Održavanje zapisa To se može postići brzo i sa minimumom formalnog planiranja, ali može biti i mnogo kompleksnija i dugoročna aktivnost. Povezana dokumenta treba da odgovaraju nivou korektivne mere. Zapisi i predlozi treba da se pošalju imenovanom iz rukovodstva i, gde to odgovara, zaposlenom predstavniku za oblast zaštite zdravlja i bezbednost na radu, na analizu i popunjavanje. Organizacija treba da održava registar svih akcidenata. Incidenti koji poseduju potencijal sa velikim posledicama na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu treba takođe da budu uključeni. Takav registar se često zahteva propisima. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — procedure o akcidentima i neusaglašenostima, — zapise o neusaglašenostima, — registar neusaglašenosti, — zapise iz istraživanja, — ažurne zapise o identifikaciji opasnosti, proceni rizika i upravljanju rizicima, — podatke iz preispitivanja rukovodstva, — dokaze o ispitivanjima efektivnosti preduzetih korektivnh i preventivnih mera. 41
OHSAS 18002:2007 4.5.3
© ISS
Zapisi i upravljanje zapisima
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava procedure za identifikaciju, održavanje i raspoloživost zapisa u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, kao i rezultata provera i preispitivanja. Zapisi u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu moraju biti čitki, sa mogućnošću identifikovanja i ulaženja u trag aktivnostima o kojima je reč. Ti zapisi se moraju odložiti i održavati na takav način da se mogu lako ponovo naći i moraju da budu zaštićeni od oštećenja, uništenja ili gubitka. Vreme njihovog čuvanja treba da se utvrdi i zabeleži. Zapisi se moraju održavati na način koji odgovara sistemu i organizaciji kako bi se demonstrirala usaglašenost sa OHSAS dokumentom. b) Svrha Zapise treba voditi da bi se demonstriralo da sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu funkcioniše efektivno i da su procesi izvedeni pod bezbednim uslovima. Zapisi iz oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu koji dokumentuju sistem upravljanja i usaglašenost sa zahtevima treba da budu pripremljeni, održavani, čitki i adekvatno identifikovani. c) Tipični ulazi Zapisi (upotrebljeni da demonstriraju usaglašenost sa zahtevima) koje treba čuvati obuhvataju sledeće: — zapise o obuci, — zapise o nadzoru sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — zapise o proveri sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — zapise o konsultacijama, — zapise o akcidentima/incidentima, — "follow-up" zapise o akcidentima/incidentima, — beleške sa sastanaka vezanih za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, — zapise o medicinskim ispitivanjima, — zapise o nadzoru zdravlja, — zapise o HTZ opremi i održavanju HTZ opreme, — zapise o vežbama vezanim za vanredne situacije, — preispitivanja rukovodstva, — zapise o identifikaciji opasnosti, procenama rizika i upravljanju rizicima. d) Proces Zahtev dokumenta OHSAS 18001 umnogome sam sebe objašnjava. Naime, dodatnu pažnju bi trebalo posvetiti sledećim pitanjima: — ovlašćenju za povlačenje zapisa iz oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — poverljivosti tih zapisa, 42
© ISS
OHSAS 18002:2007
— propisima i drugim zahtevima o vremenu čuvanja tih zapisa, — pitanjima u vezi sa upotrebom elektronskih zapisa. Zapisi treba da budu u potpunosti popunjeni, čitki i adekvatno identifikovani. Vreme njihovog čuvanja treba definisati. Zapise treba skladištiti na bezbednom mestu, redovno obnavljati i zaštititi od uništavanja. Kritične zapise treba zaštititi od mogućeg požara ili druge štete ako je to odgovarajuće ili ako se zakonom zahteva. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — procedure (za identifikaciju, održavanje i povlačenje zapisa), — adekvatno skladištenje i redovno obnavljanje zapisa. 4.5.4
Provera
a) Zahtev OHSAS 18001 Organizacija mora da uspostavi i održava program provera, kao i procedure za periodično izvođenje provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u cilju: a) utvrđivanja da li je ili nije sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu: 1) usaglašen sa planiranom organizacijom upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, koja obuhvata zahteve ovog OHSAS dokumenta, 2) ispravno primenjen i održavan i 3) efektivan u smislu ostvarenja politike i ciljeva organizacije; b) preispitivanja rezultata prethodnih provera, c) obezbeđenja informisanja rukovodstva o rezultatima provera. Program provere, uključujući i raspored, mora biti zasnovan na rezultatima ocenjivanja rizika povezanih sa aktivnostima organizacije i na rezultatima prethodnih provera. Procedure provera moraju sadržavati predmet i područje primene, učestalost, metodologiju i kompetentnost, kao i odgovornosti i ovlašćenja za sprovođenje provera i saopštavanje rezultata. Gde god je to moguće, proveru mora da sprovodi osoblje koje je nezavisno od onih koji imaju direktnu odgovornost za aktivnost koja se ispituje. NAPOMENA
Reč "nezavisan" ovde ne znači da je nužno da to bude neko izvan organizacije.
b) Svrha Provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu jeste proces u kojem organizacija može da preispituje i stalno procenjuje efektivnost svog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Uopšteno govoreći, provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu moraju da uzmu u obzir politiku i procedure vezane za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, kao i uslove i praksu na radnom mestu. Treba ustanoviti interni program provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu da bi se organizaciji omogućilo da preispita usaglašenost svog sistema upravljanja sa dokumentom OHSAS 18001. Planiranu proveru sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da izvode zaposleni iz organizacije i/ili eksterno osoblje koje je organizacija odabrala da bi se ustanovio stepen usaglašenosti sa dokumentovanim procedurama i da bi se procenilo da li je sistem efektivan u zadovoljavanju ciljeva organizacije ili nije. U svakom slučaju, zaposleni koji sprovode provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da budu u poziciji da ih izvedu u celosti i objektivno. 43
OHSAS 18002:2007
© ISS
NAPOMENA Interne provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu fokusiraju se na performanse sistema upravljanja. Ne treba ih mešati sa kontrolisanjima u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu ili sa drugim kontrolisanjima bezbednosti.
c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — izjavu o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — procedure i radna uputstva o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, — propise i najbolju praksu (ako je to primenljivo), — izveštaje o neusaglašenostima, — procedure provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — kompetentne, nezavisne interne ili eksterne proveravače, — procedure o neusaglašenostima. d) Proces 1) Provere Provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu pružaju sveobuhvatnu i formalnu ocenu usaglašenosti organizacije sa procedurama i praksom u zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu. Provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba izvoditi u skladu sa planiranom postavkom. Drugačije provere moraće da se izvode onako kako to situacija zahteva. Provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da izvode jedino kompetentne, nezavisne osobe. Provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da obuhvati detaljne procene efektivnosti procedura, nivo usaglašenosti sa procedurama i praksom i treba, ako je to neophodno, da identifikuje korektivne mere. Rezultati provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da budu zabeleženi, a izveštaj predat rukovodstvu na vreme. Preispitivanje rezultata treba da izvodi rukovodstvo i treba da se preduzmu efektivne korektivne mere (ako je to potrebno). NAPOMENA Opšti principi i metodologija koji su opisani u ISO 19011 ili BS 8800:1996, Prilog F, odgovaraju izvođenju provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.
2)
Raspored
Treba pripremiti godišnji plan za izvođenje internih provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da obuhvate sve operacije koje su predmet sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i treba da procene usaglašenost sa OHSAS 18001. Učestalost i sveobuhvatnost provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da bude povezano sa rizicima u vezi sa propustima u različitim elementima sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, podacima o performansama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koji su na raspolaganju, rezultatima preispitivanja rukovodstva i nivoom do kojeg su sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ili zaštita životne sredine okruženja predmet provere. Dalje, neplanirano, može biti potrebno da se provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu izvode ako se pojavi situacija koja to opravdava, npr. nakon nesreće. 3) Podrška rukovodstva Da bi provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu bila od koristi, neophodno je da najviše rukovodstvo bude u potpunosti posvećeno konceptu provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i 44
© ISS
OHSAS 18002:2007
bezbednošću na radu i njegovom efektivnom sprovođenju u celoj organizacije. Najviše rukovodstvo treba da uzme u obzir nalaze i preporuke iz provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i preduzme odgovarajuće mere, ako je to potrebno, u dogledno vreme. Kada se jednom dogovori da treba izvesti proveru sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, treba je kompletirati na nepristrasan način. Sve relevantno osoblje trebalo da bude informisano o svrsi provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu i njenim prednostima. Zaposleni treba da se ohrabre da u potpunosti sarađuju sa proveravačima i da iskreno odgovaraju na njihova pitanja. 4) Proveravači Jedna ili više osoba mogu preduzeti proveru sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Timski prilaz proširuje uključivanje i poboljšavanje saradnje. Timski prilaz može takođe omogućiti iskorišćavanje većeg broja veštih profesionalaca. Proveravači treba da budu nezavisni od dela organizacije ili aktivnosti koju treba proveravati. Proveravači moraju da razumeju svoj zadatak i da budu kompetentni da ga izvedu. Moraju imati iskustvo i znanje o relevantnim standardima i sistemima koje proveravaju, koje će im omogućiti da ispitaju perfomanse i identifikuju nedostatke. Proveravači treba da poznaju zahteve postavljene u svakom relevantnom propisu. Dalje, proveravači moraju da budu svesni i imaju pristup standardima i uputstvima relevantnim za zadatke koje izvršavaju. 5) Sakupljanje podataka i interpretacija Tehnike i ciljevi korišćeni pri sakupljanju informacija zavisiće od prirode provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koja se preduzima. Provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu osiguraće da reprezentativni uzorak osnovne aktivnosti bude proveren i da je intervjuisano relevantno osoblje (uključujući i zaposlenog predstavnika za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, tamo gde to odgovara). Treba ispitati relevantnu dokumentaciju. To može obuhvatiti sledeću dokumentaciju: — dokumentaciju sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — izjavu o politici zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — ciljeve zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — procedure zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i procedure za vanredne situacije, — dozvolu za radne sisteme i procedure, — beleške sa sastanaka o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, — zapise i izveštaje o akcidentima/incidentima, — sve zapise ili komunikacije o primeni zahteva o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu ili drugih zakonskih tela (verbalni, pisma, beleške, itd.), — zakonske registre i sertifikate, — zapise o obuci, — izveštaje o ranijim proverama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — zahteve za korektivnim merama, — zapise o neusaglašenostima. 6) Rezultati provera Sadržaj konačnog izveštaja o proveri sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošći na radu treba da bude jasan, precizan i kompletan. Treba da ima datum i potpis proveravača. U zavisnosti od slučaja, treba da sadrži sledeće elemente: — predmet i područje primene i ciljeve provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; — posebnosti plana provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, identifikaciju članova tima proveravača i predstavnika proveravane organizacije, datum provere i identifikaciju oblasti koje su predmet provere; 45
OHSAS 18002:2007
© ISS
— identifikaciju referentnih dokumenata koji su korišćeni pri sprovođenju provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (npr. OHSAS 18001, poslovnik o sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu); — detalje o identifikovanim neusaglašenostima; — ocenu proveravača o stepenu usaglašenosti sa OHSAS 18001; — mogućnosti sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu da dostigne navedene ciljeve sistema upravljanja; — distribuciju konačnog izveštaja o proveri sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Rezultati provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da se proslede svim relevantnim stanama što je moguće pre da bi se omogućilo sprovođenje korektivnih mera. Plan aktivnosti o dogovorenim merama za poboljšavanje treba da bude postavljen istovremeno sa identifikacijom odgovornih osoba, datumima završetka i zahtevima za izveštavanje. Treba ustanoviti "folow-up" postavke praćenja da bi se osiguralo zadovoljavajuće uvođenje preporuka. Treba uzeti u obzir poverljivost kada se prosleđuju informacije koje su sadržane u izveštaju o proveri sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — plan/program provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — procedure provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — izveštaje o proveri sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, uključujući izveštaje o neusaglašenostima, preporukama i zahtevanim korektivnim merama, — potpisane i zatvorene izveštaje o neusaglašenostima, — dokaze o izveštavanju rukovodstva o rezultatima provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.
4.6
Preispitivanje od strane rukovodstva
Slika 6 — Preispitivanje od strane rukovodstva 46
© ISS
OHSAS 18002:2007
a) Zahtev OHSAS 18001 Najviše rukovodstvo organizacije mora da u određenim intervalima vrši preispitivanje sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu kako bi se obezbedila njegova stalna prikladnost, adekvatnost i efektivnost. Proces preispitivanja od strane rukovodstva mora da obezbedi prikupljanje potrebnih informacija kako bi rukovodstvo moglo da vrši ovo vrednovanje. To preispitivanje mora da bude dokumentovano. Preispitivanje od strane rukovodstva treba da ukaže na moguću potrebu za izmenom politike, ciljeva i drugih elemenata sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u svetlu rezultata provere sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, promenljivih okolnosti i potrebe za stalnim poboljšavanjem. b) Svrha Najviše rukovodstvo treba da preispita rad sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu da bi procenilo da li je on u potpunosti uveden i da li je još uvek podoban za dostizanje navedene politike i ciljeva zaštite zdravlja i bezbednosti na radu organizacije. Preispitivanje treba da uzme u obzir da li je trenutna politika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu odgovarajuća. Treba ustanoviti nove ili ažurirati ciljeve za stalna poboljšavanja koji odgovaraju narednom periodu i utvrditi da li su potrebne promene bilo kog elementa sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. c) Tipični ulazi Tipični ulazi obuhvataju: — statistiku o akcidentima, — rezultate internih i eksternih provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — sprovedene korektivne mere iz prethodnih provera, — zapise o vanrednim situacijama (stvarnim ili vežbama), — zapise predstavnika rukovodstva o ukupnim performansama sistema, — zapise linijskog rukovodstva o efektivnosti sistema na lokalnom nivou, — zapise o procesima identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima. d) Proces Preispitivanje treba da izvodi najviše rukovodstvo, i to redovno (npr. jedanput godišnje). Preispitivanje treba da se fokusira na celokupne performanse sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, a ne samo na pojedine detalje, s obzirom na to da bi oni trebalo da se rešavaju normalnim sredstvima u okviru sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Prilikom planiranja preispitivanja od strane rukovodstva, treba uzeti u obzir sledeće: — pitanja koja će se obrađivati, — ko treba da bude prisutan (rukovodioci, specijalizovani savetnici za oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, ostalo osoblje), — odgovornosti pojedinih učesnika u smislu preispitivanja, — informacije koje treba doneti na preispitivanje. 47
OHSAS 18002:2007
© ISS
Preispitivanje treba da uzme u obzir sledeća pitanja: — pogodnost trenutne politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — postavljanje ili ažuriranje ciljeva zaštite zdravlja i bezbednosti na radu za stalna poboljšavanja za predstojeći period, — adekvatnost važećih procesa identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima, — sadašnje nivoe rizika i efektivnost postojećih kontrolnih merenja, — adekvatnost resursa (finansijskih, osoblja, materijala), — efektivnost procesa kontrolisanja sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, — efektivnost procesa izveštavanja o opasnostima, — podatke u vezi sa akcidentima i incidentima koji su se pojavili, — zapise o instancama procedura koje nisu bile efektivne, — rezultate internih i eksternih provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koje su izvedene od prethodnog preispitivanja i njihova efektivnost, — stanje pripremljenosti za vanredne situacije, — poboljšanja u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (npr. predstavljanje novih inicijativa ili širenje postojećih inicijativa), — rezultati svih istraživanja o akcidentima ili incidentima, — procena efekata mogućih promena u propisima ili tehnologiji. Predstavnik rukovodstva treba na sastanku da pruži izveštaj o celokupnim performansama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Delimični izveštaji o performansama sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu treba da se prave u češćim intervalima, ako je to potrebno. e) Tipični izlazi Tipični izlazi obuhvataju: — beleške sa preispitivanja, — revizije politike i ciljeva zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, — posebne korektivne mere za pojedine rukovodioce, sa određenim datumom za ispunjenje, — posebne mere poboljšavanja, sa određenim odgovornostima i datumima za ispunjenje, — datum preispitivanja korektivnih mera, — istaknute oblasti koje će se reflektovati na planiranje budućih internih provera sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.
48
© ISS
OHSAS 18002:2007
Prilog A (informativan) Veza između OHSAS 18001, ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 Osnovni principi upravljanja slični su bez obzira na aktivnosti kojima se upravlja, bilo da je reč o kvalitetu, zaštiti životne sredine, zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, ili o drugim organizacionim aktivnostima. Neke organizacije mogu uvideti prednosti integrisanog sistema upravljanja, dok drugima više odgovara da prihvate različite sisteme zasnovane na istim pirincipima upravljanja. U tabeli A prikazane su veze između OHSAS 18001, ISO 9001 i ISO 14001 za one koje rade po ovim međunarodnim standardima za sisteme upravljanja i koji sada žele da integrišu sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u svoje sisteme upravljanja. Veza je prikazana samo kao uputstvo. Tabela A.1 — Veza između OHSAS 18001, ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 Tačka 1 2 3 4 4.1 4.2 4.3 4.3.1 4.3.2 4.3.3 4.3.4 4.4 4.4.1 4.4.2 4.4.3 4.4.4 4.4.5 4.4.6
4.4.7 4.5 4.5.1
OHSAS 18001 Tačka ISO 14001:2004 Tačka ISO 9001:2000 Predmet i područje primene 1 Predmet i područje primene 1 Predmet i područje primene Normativne reference 2 Normativne reference 2 Normativne reference Termini i definicije 3 Termini i definicije 3 Termini i definicije Elementi sistema upravljanja za4 Zahtevi sistema upravljanja 4 Sistem menadžmenta kvaliteštitom zdravlja i bezbednošću na zaštitom životne sredine tom radu Opšti zahtevi 4.1 Opšti zahtevi 4.1 Opšti zahtevi Politika zaštite zdravlja i 4.2 Politika zaštite životne sredine 5.3 Politika kvaliteta bezbednosti na radu Planiranje 4.3 Planiranje 5.4 Planiranje Planiranje radi identifikacije 4.3.1 Aspekti zaštite životne sredine 5.4 Planiranje opasnosti, ocene rizika i upravljanja rizikom Zakonski i drugi zahtevi 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi — — Ciljevi 4.3.3 Opšti i posebni ciljevi i 4.2 Zahtevi koji se odnose na program(i) dokumentaciju 5.4.1 Ciljevi kvaliteta Program(i) upravljanja zaštitom 4.3.3 Programi upravljanja zaštitom 4.2 Zahtevi koji se odnose na zdravlja i bezbednošću na radu životne sredine dokumentaciju Primena i sprovođenje 4.4 Primena i sprovođenje 4.2 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Struktura i odgovornost 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i 5.5.1 Odgovornosti i ovlašćenja ovlašćenja Obuka, svest i kompetentnost 4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest 6.2.2 Osposobljenost, svest i obuka Konsultacije i komunikacija 4.4.3 Komunikacija — — Dokumentacija 4.4.4 Dokumentacija 4.2.1 Opšte odredbe Upravljanje dokumentima i 4.4.5 Kontrola dokumentacije 4.2.3 Upravljanje dokumentima podacima Kontrola nad operacijama 4.4.6 Kontrola nad operacijama 4.2.1 Opšte odredbe 7.2.1 Utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod 7.3.4 Preispitivanje projektovanja i razvoja 7.4 Nabavka 7.5.4 Imovina korisnika 7.5.3 Identifikacija i sledljivost 7.5.5 Očuvanje proizvoda Pripravnost za reagovanje u 4.4.7 Pripravnost za reagovanje u — vanrednim situacijama i odgovanrednim situacijama i odgovor na njih vor na njih Proveravanje i korektivne mere 4.5 Proveravanje — Praćenje i merenje performansi 4.5.1 Praćenje i merenje 8.2 Praćenje i merenje
49
OHSAS 18002:2007 4.5.2
Akcidenti, incidenti, neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere
© ISS 4.5.3
Neusaglašenost, korektivne i preventivne mere
8.3
8.5.2 8.5.3 4.5.3 Zapisi i upravljanje zapisima 4.5.4 Kontrola zapisa 8.4 4.5.4 Provera 4.5.5 Interne provere 8.2.2 4.6 Preispitivanje od strane ruko4.6 Preispitivanje od strane ruko- 5.6 vodstva vodstva Prilog A Veza između OHSAS 18001, Prilog B Veza između ISO 14001:2004 — ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 i ISO 9001:2000
50
Upravljanje proizvodom
neusaglašenim
Korektivne mere Preventivne mere Analiza podataka Interna provera Preispitivanje od strane rukovodstva —
© ISS
OHSAS 18002:2007
Bibliografija
ISO 9001:2000,
Sistemi menadžmenta kvalitetom — Zahtevi
ISO 14001:2004, Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine — Specifikacija sa uputstvom za primenu
Dodaci Velike Britanije BSI publikacije standarda BRITANSKI INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU, LONDON W4 4AL BS 8800:1996, Guide to occupational health and safety management systems BS EN ISO 9001:1994, Quality systems: Model for quality assurance in design, development, production, installation and servicing BS EN ISO 9001:2000, Quality management systems — Requirements BS EN ISO 14001:1996, Environmental management systems — Specification with guidance for use BS EN ISO 19011:2002, Guidelines for quality and/or environmental management systems auditing
Komisija za zdravlje i sigurnost/Izvršne publikacije: [1]
HEALTH AND SAFETY COMMISSION. Management of health and safety at work. 1992. London: The Stationery Office
[2]
HEALTH AND SAFETY EXECUTIVE. Successful health and safety management: HS(G) 65.1997. London: The Stationery Office
Adresa za javno obraćanje: HSE Information Centre Broad Lane Sheffield S3 7HQ Tel: 0114 289 2345 Fax: 014 289 2333 HSE prodajne i besplatne publikacije mogu se nabaviti na sledećoj adresi: HSE Book PO Box 199 Suffolk C10 6FS Tel: 0178 1165 Fax: 0178 731 1995
51
ICS 13.020 Deskriptori: sistemi menadžmenta, zaštita zdravlja, bezbednost, uputstva Descriptors: management systems, occupational health, safety, guidelines
Ukupno strana 53
Klasifikaciona grupa A.L1
