SRPSKI STANDARD
SRPS EN 583-1 Mart 2007. Identičan sa EN 583-1:1998
Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 1: Opšti principi
Non-destructive testing — Ultrasonic examination — Part 1: General principles
I izdanje
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
Referentna oznaka SRPS EN 583-1:2007 (sr)
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.
© ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: Telefaks: Prodaja: Informacioni centar:
[email protected] [email protected] www.jus.org.yu
(011) 35-41-260, 35-41-261 (011) 35-41-257 (011) 25-47-496 (011) 25-47-293
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 3026/8-52-01/2007 od 13. marta 2007. godine. Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 583-1:1998 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. CEN i njegove članice u potpunosti zadržavaju sva prava reprodukovanja i umnožavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji način i oni se ne mogu umnožavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije. This standard is identical with EN 583-1:1998 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti ispitivanja bez razaranja, KS C135. Ovaj standad je prevod evropskog standarda EN 583-1:1998 sa engleskog na srpski jezik, bez izmena. U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda. "Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard". Prilog ZA u ovom standardu je informativan.
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda EN 473:2000 EN 27963:1992
idt idt
SRPS EN 473:2003 ISO 7963:1985 idt
SRPS ISO 7963:1996
Sledeći evropski standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standarda pošto nema odgovarajućih srpskih standarda: EN 583-2:2001 EN 583-3:1997 EN 12223:1999 EN 12668-1:2000 EN 12668-2:2000 EN 12668-3:2000
Citirani srpski standardi SCS EN 473:2003, SCS ISO 7963:1996,
Kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanja bez razaranja — Opšti principi Ispitivanja bez razaranja — Zavareni spojevi na čeliku — Kalibracioni blok 2 za ultrazvučno ispitivanje zavarenih spojeva
i
SRPS EN 583-1:2007
© ISS
Citirani evropski standardi EN 473:2000, EN 27963:1992,
Qualification and certification of NDT personnel — General principles Welds in steel — Calibration block No. 2 for ultrasonic examination of welds (ISO 7963:1985) EN 583-2:2001, Non-destructive testing — Ultrasonic examination — Part 2: Sensitivity and range setting EN 583-3:1997, Non-destructive testing — Ultrasonic examination — Part 3: Transmission technique EN 12223:1999, Non-destructive testing — Ultrasonic examination — Specification for calibration block No. 1 EN 12668-1:2000, Non-destructive testing — Characterization and verification of ultrasonic examination equipment — Part 1: Instruments EN 12668-2:2000, Non-destructive testing — Characterization and verification of ultrasonic examination equipment — Part 2: Probes EN 12668-3:2000, Non-destructive testing — Characterization and verification of ultrasonic examination equipment — Part 3: Combined equipment
ii
EN 583-1
EVROPSKI STANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPÉENNE EUROPÄISCHE NORM
Novembar 1998.
ICS: 19.100 Deskriptori:
ispitivanja bez razaranja, industrijski proizvodi, ispitivanja ultrazvukom, opšti podaci, oprema, podešavanje, priprema Verzija na srpskom jeziku
Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 1: Opšti principi
Non-destructive testing — Essais non destructifs — Contrôle Ultrasonic examination — Part 1: ultrasonore — Partie 1: Principles General principles généraux
Zerstörungsfreie Prüfung — Ultraschallprüfung — Teil 1: Allgemeine Grundsätze
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 1998-10-14. Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od članica CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanična verzija. Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels © 1998 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 583-1:1998 E
SRPS EN 583-1:2007
© ISS
Sadržaj Strana Predgovor .......................................................................................................................................................... 3
1
Predmet i područje primene.................................................................................................................... 5
2
Normativne reference ............................................................................................................................. 5
3
Kvalifikacija i sertifikacija osoblja......................................................................................................... 6
4
Neophodne informacije pre ispitivanja................................................................................................... 6
5
Principi ispitivanja ultrazvukom............................................................................................................. 6
6
Oprema ................................................................................................................................................... 8
7
Podešavanja .......................................................................................................................................... 10
8
Priprema za ispitivanje ......................................................................................................................... 11
9
Ispitivanje ............................................................................................................................................. 12
10
Karakterizacija nepravilnosti ................................................................................................................ 12
11
Postupak ispitivanja.............................................................................................................................. 13
12
Izveštaj o ispitivanju............................................................................................................................. 14
Prilog ZA (informativan) Tačke ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva Evropske unije ..................................................................... 15
2
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Predgovor Ovaj evropski standard izradio je Tehnički komitet CEN/TC 138, Ispitivanja bez razaranja, čiji sekretarijat je u nadležnosti AFNOR-a. Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do maja 1999. godine, i svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do maja 1998. godine. Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije (European Commission) i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) i on podržava bitne zahteve direktive(a) EU. Za vezu sa direktivama EU, videti informativan Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog standarda. Ovaj standard se sastoji iz sledećih delova: EN 583-1, EN 583-2, EN 583-3, EN 583-4, EN 583-5, ENV 583-6,
Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 1: Opšti principi Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 2: Osetljivost i podešavanje opsega Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 3: Transmisiona tehnika (tehnika prenosa)*) Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 4: Otkrivanje nepravilnosti upravnih na površinu Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 5: Karakterizacija i određivanje veličine nepravilnosti Ispitivanje bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 6: Tehnika vremenske difrakcije, kao metoda za otkrivanje i obrađivanje veličine nepravilnosti
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja su obavezne da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Nacionalna fusnota *) U literaturi se za isti pojam koristi i "prozvučavanje".
3
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 1: Opšti principi 1
Predmet i područje primene
Ovim standardom definišu se opšti principi ispitivanja industrijskih proizvoda ultrazvukom, ukoliko je prenos ultrazvučnih talasa moguć. Posebni uslovi za primenu i sprovođenje ispitivanja, koji zavise od tipa ispitivanog proizvoda, opisani su u dokumentima koji mogu biti: — standardi za proizvod; — specifikacije; — pravila, propisi; — ugovorna dokumentacija; — pisane procedure. Ukoliko u referentnim dokumentima nije drugačije specificirano, primenjuju se najmanje zahtevi ovog standarda. Ovaj standard ne određuje: — obim ispitivanja i planove pretraživanja sondom*); — kriterijume prihvatljivosti.
2
Normativne reference**)
U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva. EN 473, EN 27963,
Kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanja bez razaranja — Opšti principi Zavareni spojevi na čeliku — Kalibracioni blok br. 2 za ispitivanje zavarenih spojeva ultrazvukom (ISO 7963:1985)
Nacionalne fusnote *) Ima se u vidu ručno vođenje sonde pri ispitivanju (u originalu: scanning). **) U vreme objavljivanja ovog standarda objavljeni su kao evropski standardi svi citirani standardi (videti Nacionalni predgovor).
5
SRPS EN 583-1:2007
© ISS
prEN 583-21),
Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 2: Osetljivost i opseg podešavanja EN 583-3, Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Deo 3: Transmisiona tehnika (tehnika prenosa) prEN 122231), Ispitivanja bez razaranja — Ispitivanje ultrazvukom — Specifikacija kalibracionog bloka br. 1 prEN 12668-11), Ispitivanje bez razaranja — Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvučno ispitivanje — Deo 1: Uređaji za ispitivanje prEN 12668-21), Ispitivanje bez razaranja — Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvučno ispitivanje — Deo 2: Ispitne sonde prEN 12668-31), Ispitivanje bez razaranja — Karakterizacija i verifikacija opreme za ultrazvučno ispitivanje — Deo 3: Kombinovana oprema
3
Kvalifikacija i sertifikacija osoblja
Ispitivanje obavlja osoblje kvalifikovano u skladu sa EN 473. Zahtevi u pogledu kvalifikacije i sertifikacije moraju biti specificirani u standardima za proizvod i/ili u drugim primenjivim dokumentima.
4
Neophodne informacije pre ispitivanja
Sledeće informacije, kao primenjive, moraju biti na raspolaganju pre početka ispitivanja: — svrha ispitivanja; — kvalifikacija i sertifikacija osoblja; — uslovi okoline i stanje predmeta ispitivanja; — zahtev za pisani postupak ispitivanja; — posebni zahtevi za pripremu ispitne površine; — zapremina koja se ispituje; — osetljivost ispitivanja i metoda podešavanja osetljivosti; — zahtevani nivoi ocenjivanja i nivoi registrovanja; — kriterijumi prihvatljivosti; — obim ispitivanja, uključujući plan pretraživanja sondom; — zahtevi za pisani izveštaj o ispitivanju.
5
Principi ispitivanja ultrazvukom
5.1
Opšte
Ispitivanje ultrazvukom se zasniva na prostiranju ultrazvučnih talasa kroz predmet ispitivanja i praćenju bilo signala koji je prošao kroz predmet (što se naziva tehnika prenosa), ili signala reflektovanog ili difraktovanog od bilo koje površine, ili diskontinuiteta (što se naziva impulsnom eho tehnikom). 1)
6
U pripremi.
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Kod obe tehnike mogu se koristiti kako ispitne sonde sa jednim pretvaračem, koji deluje i kao predajnik i kao prijemnik zvuka, tako i ispitne sonde sa odvojenim predajnikom i prijemnikom u jedoj sondi ili odvojene ispitne sonde za slanje i prijem. Slično tome, obe tehnike mogu koristiti međurefleksije od jedne ili više površina predmeta ispitivanja. Ispitivanje može da bude izvedeno ručno ili korišćenjem poluautomatske ili potpuno automatske opreme, a mogu se primeniti kontaktna metoda, metoda sa zazorom ili imerziona metoda, kao i druge metode prilagođene specifičnim problemima.
5.2
Vrsta oscilacija i pravac prostiranja talasa
Najčešće se primenjuju longitudinalni i transverzalni talasi i oni mogu da se kreću ili normalno ili pod određenim uglom prema površini ispitivanja. Druge vrste talasa, npr. Lambovi (Lamb) ili Rejlejevi (Rayleigh) talasi, mogu se takođe koristiti za specijalne primene. Izbor vrste talasa i pravca prostiranja zavisi od svrhe ispitivanja i potrebno je uzeti u obzir odbijanja od ravanskih reflektora. Izuzetak je primena Lambovih talasa, gde pravac prostiranja zvuka pri radu sa sondama sa jednim pretvaračem treba da bude što je moguće bliži normali u odnosu na ravan reflektora.
5.3
Tehnika prenosa (kroz materijal)
Ova tehnika se zasniva na merenju prigušenja pri prolasku ultrazvučnog talasa kroz predmet ispitivanja. Signal koji se koristi za merenje može biti ili: a) signal zadnjeg zida ili b) svaki drugi signal prenet ili direktno ili nakon međurefleksije sa površina predmeta ispitivanja. Dalje pojedinosti o ovoj tehnici date su u EN 583-3.
5.4
Impulsna eho tehnika
Ova tehnika koristi signal koji se reflektuje ili prelama od bilo koje površine bitne za ispitivanje predmeta ispitivanja. Ovaj signal se karakteriše svojom amplitudom i položajem na vremenskoj bazi, koji zavisi od rastojanja između reflektora i sonde. Položaj reflektora se određuje iz poznavanja njegovog rastojanja, pravca prostiranja zvuka i položaja sonde. Preporučuje se da se amplituda signala meri poređenjem sa: a) krivom korekcije amplitude i rastojanja (DAC)*), ili sa nizom DAC-krivih, dobijenih korišćenjem veštačkih reflektora (bočno bušene rupe, rupe sa ravnim dnom ili urezi itd.) na jednom ili više referentnih blokova, ili b) dijagramom ekvivalentnog reflektora (DGS-sistem); ili c) ehoima od pogodnih ureza, ili d) ehoima od velikih ravanskih reflektora normalnih na akustičku osu (npr. eho zadnjeg zida). Ove tehnike su opisane u prEN 583-2. Da bi se dobili dodatni podaci o obliku i veličini reflektora, mogu se primeniti i druge tehnike. Takve tehnike se zasnivaju, na primer, na promeni amplitude signala pri kretanju ispitne sonde, na merenju putanje zvuka ili na analizi frekvencije prigušenja. Nacionalna fusnota *) Skraćenica od engleskih reči Distance Amplitude Correction.
7
SRPS EN 583-1:2007
6
© ISS
Oprema
6.1
Ultrazvučni instrument
Ultrazvučni instrument mora ispunjavati zahteve iz prEN 12668-1.
6.2
Ultrazvučna ispitna sonda
Sonda mora da ispuni zahteve iz prEN 12668-2. 6.2.1
Izbor ispitne sonde
Izbor sonde zavisi od svrhe ispitivanja i zahteva referentnog standarda ili specifikacije i zavisi od: — debljine materijala, oblika i stanja površine; — vrste i stanja isporuke materijala koji se ispituje; — vrste, položaja i orijentacije nepravilnosti koje treba pronaći. Parametri ispitne sonde, navedeni u 6.2.2, 6.2.3 i 6.2.4, moraju se uzeti u obzir u odnosu na prethodno navedene karakteristike predmeta ispitivanja. 6.2.2
Frekvencija i dimenzije pretvarača
Frekvencija i dimenzije pretvarača određuju oblik snopa (blisko polje i divergenciju snopa). Izbor treba da osigura optimalne karakteristike snopa kompromisom između: — dužine bliskog polja*) koja, kad god je to moguće, mora biti manja od debljine predmeta ispitivanja; NAPOMENA ponovljiva.
Moguće je otkriti nepravilnosti u bliskom polju, ali je njihova karakterizacija manje tačna i manje
— širina snopa, koja mora biti dovoljno mala u ispitnom području udaljenom od ispitne sonde kako bi se održao adekvatan nivo detekcije; — divergencije snopa, koja mora biti dovoljno velika da detektuje ravanske nepravilnosti sa nepovoljnom orijentacijom. Pored toga, pri izboru frekvencije moraju se pre svega uzeti u obzir prigušenje zvuka u materijalu i mogućnosti refleksije od nepravilnosti. Što je viša frekvencija, to je veća rezolucija, ali se prigušenje povećava (ili se povećavaju neželjeni signali koje izaziva struktura materijala). Izbor frekvencije zato predstavlja kompromis između ova dva faktora. Najveći broj ispitivanja izvodi se sa frekvencijama između 1 MHz i 10 MHz. 6.2.3
Mrtva zona
Prilikom izbora ispitne sonde mora se uzeti u obzir mrtva zona u odnosu na zapreminu koja se ispituje. 6.2.4
Prigušenje sonde
Prilikom izbora ispitne sonde mora se takođe uzeti u obzir i njeno prigušenje, koje utiče kako na rezoluciju, tako i na frekventni spektar. Nacionalna fusnota *) Pri izboru dužine bliskog polja treba voditi računa o tome da ona bude manja od dužine zone koja se ispituje (za jednu dužinu predmeta možda mora da se koristi više sondi).
8
© ISS 6.2.5
SRPS EN 583-1:2007 Fokusirajuće sonde
Fokusirajuće sonde uglavnom se koriste za otkrivanje malih nepravilnosti i određivanje veličine reflektora. Njihov zvučni snop je određen fokusnom zonom i prečnikom fokusa. Njihove prednosti u odnosu na nefokusirane sonde sa jednim pretvaračem su poboljšana poprečna rezolucija i veći odnos signal–šum. Podešavanje osetljivosti se mora izvoditi korišćenjem referentnih reflektora.
6.3
Kontaktna sredstva
Mogu se primenjivati različita kontaktna sredstva, koja moraju biti kompatibilna sa materijalima i stanjem površine. Kao primeri se navode: — voda, koja može da sadrži neki agens, npr. sredstvo za kvašenje, antifriz, inhibitor korozije; — kontaktna pasta; — ulje; — mast; — pasta na bazi celuloze koja sadrži vodu itd. Karakteristike kontaktnog sredstva moraju ostati konstantne za vreme verifikacije, kalibracije i izvođenja ispitivanja. Ono mora biti pogodno za temperaturni opseg u kome će se koristiti. Ako se ne može garantovati konstantnost karakteristika između kalibracije i ispitivanja predmeta, može se korigovati razlika u prenosu (transfer gubici). Jedna od metoda za korekciju je opisana u prEN 583-2. Po završetku ispitivanja, kontaktno sredstvo se mora odstraniti ukoliko ono ometa druge radove, kontrolisanje ili korišćenje predmeta ispitivanja.
6.4
Kalibracioni blokovi
Kalibracioni blokovi koje treba primeniti definisani su u prEN 12223 i EN 27963. Stabilnost kalibracije se može proveriti korišćenjem prethodno navedenih kalibracionih blokova.
6.5
Referentni blokovi
Pri upoređivanju amplituda eha dobijenih pri ispitivanju sa ehoima dobijenim na referentnom bloku mora se obratiti pažnja na određene zahteve u pogledu materijala, stanja površine, geometrije i temperature bloka. Tamo gde je moguće, referentni blok mora biti izrađen od materijala sa akustičnim svojstvima u okviru specificiranog opsega za materijal predmeta ispitivanja, a stanje površine mora biti uporedivo sa površinom predmeta ispitivanja. U slučaju da ove karakteristike nisu jednake, mora se korigovati razlika u prenosu. Postupak korekcije je opisan u prEN 582-2. Moraju se razmotriti i geometrijski uslovi referentnog bloka i predmeta ispitivanja. Metode za određivanje potrebne korekcije navedene su u prEN 583-2. U zavisnosti od uslova primene moraju se navesti geometrija referentnog bloka, njegove mere i položaj reflektora a prema posebnim standardima i propisima. Položaj i broj reflektora treba da zavise od cele zone ispitivanja. Reflektori koji se najčešće koriste su: a) veliki ravanski reflektori uporedni sa širinom snopa, upravni na akustičke ose (npr. zadnji zid); b) rupe sa ravnim dnom; 9
SRPS EN 583-1:2007
© ISS
c) bočno bušene rupe; d) žlebovi ili urezi različitih poprečnih preseka. Kada se koriste referentni blokovi za imerziono ispitivanje, mora se uzeti u obzir uticaj vode u rupama ili se moraju zatvoriti krajevi rupa. Moraju se razmotriti posledice temperaturnih razlika između predmeta ispitivanja, ispitnih sondi i referentnih blokova i uporediti sa zahtevima za tačnost ispitivanja. Ako je neophodno, tokom ispitivanja se mora održavati temperatura referentnog bloka unutar specificiranog temperaturnog opsega.
6.6
Specifični blokovi
U nekim slučajevima mogu se koristiti specifični blokovi (npr. uzorci sa identifikovanim prirodnim nepravilnostima) za završnu proveru metode ispitivanja i proveru stabilnosti osetljivosti.
7 7.1
Podešavanja Opšta podešavanja
Ako ne postoje određene instrukcije u standardima ili detaljne specifikacije, osnovno je da se osigura sledeće: — potiskivanje signala šuma se ne sme koristiti, osim ako to nije izričito traženo u referentnim dokumentima; — da pojačivač bude korišćen u pogodnom području fekvencija; — da se filtriranje podesi tako da se postigne optimalna rezolucija; — ako je neophodno, impedanse unutar ispitnog sistema prilagoditi tako da se uz jednaku rezoluciju dobije najveća visina eha; — energiju impulsa podesiti što je moguće niže, uzevši u obzir rezerve pojačanja. Tako podešene vrednosti moraju se održavati sve vreme ispitivanja. Podešavanja se moraju obaviti na početku svakog intervala ispitivanja i moraju se redovno proveravati u utvrđenim vremenskim intervalima, kao i onda kada se menja neki parametar sistema ili ispitivač primeti odstupanja (videti prEN 12668-3). Moraju se utvrditi najveća odstupanja amplitude i opsega. Ako se prekorače ova odstupanja, neophodna su nova podešavanja ili druge dogovorene mere.
7.2
Podešavanje opsega
Svaki opseg se mora odabrati tako da pokrije zonu ispitivanja definisanu u odgovarajućem standardu, proceduri ili detaljnoj specifikaciji. Podešavanja vremenske baze i kašnjenja moraju biti izvedena korišćenjem kalibracionog bloka ili proračunom. To mora biti verifikovano ultrazvučnom proverom lokacije reflektora u referentnom bloku.
10
© ISS 7.3
SRPS EN 583-1:2007
Pojačanje –
–
Podešavanja pojačanja i energije impulsa moraju se izvesti korišćenjem eha od veštačkih reflektora ili eha suprotne površine referentnog bloka ili predmeta ispitivanja. Ova podešavanja moraju biti odgovarajuća za: — otkrivanje svih nepravilnosti čiji signali dostižu nivo registrovanja indikacija ili drugih bitnih signala, utvrđenih u dokumentima na koje se poziva; — procene svih indikacija nepravilnosti ili drugih signala od interesa, pomoću jedne od metoda opisanih u relevantnom standardu ili bilo koje druge metode opisane u posebnim specifikacijama povezanim sa proizvodom koji se ispituje. Podešavanje vrednosti pojačanja u toku ispitivanja radi detekcije može se razlikovati od vrednosti pojačanja u toku ocenjivanja. Kod ručnog ispitivanja radi otkrivanja nepravilnosti, podešavanja pojačanja moraju biti takva da se sve nepravilnosti iznad nivoa ocenjivanja sve do najvećeg ispitivanog opsega pokazuju na najmanje 20 % pune visine ekrana ili kako je specificirano u referentnim dokumentima. Postupci za podešavanje osetljivosti su opisani u prEN 583-2.
7.4
Frekvencija ponavljanja impulsa
Kada je moguće podešavanje, frekvencija ponavljanja impulsa treba da bude dovoljno visoka da se osigura adekvatna oštrina na ekranu kao i otkrivanje svih relevantnih signala, ali da bude dovoljno niska da se spreči nastajanje lažnih eha kod dugačkih putanja zvuka, posebno kod materijala sa malim prigušenjem. Videti i 9.2.2.
8 8.1
Priprema za ispitivanje Priprema površine
Sve ispitne površine moraju biti očišćene od prljavštine, bez oksida, očvrslih kapi nastalih usled prskanja pri zavarivanju itd. i moraju imati ujednačene konture i glatke da bi se mogao održati zadovoljavajući akustički kontakt. Osim toga, pre ispitivanja treba ukloniti sa površine sve ono što može biti povod za pogrešne interpretacije rezultata ispitivanja. Videti prEN 583-2.
8.2
Identifikacija i referentne merne tačke
Kada se u referentnom dokumentu (dokumentima) zahteva izveštavanje o nepravilnostima ili drugim lokalnim karakteristikama, svaki predmet koji se ispituje mora da se identifikuje na isti način i mora da se koristi usaglašena metoda izveštavanja prema kojoj se može jasno odrediti položaj svake bitne nepravilnosti navedene u izveštaju. Ova metoda može da se zasniva na obezbeđivanju pogodnih stalnih referentnih mernih tačaka ili korišćenju pogodnih geometrijskih karakteristika.
8.3
Korekcije u prenosu
Ako se signali ocenjuju pomoću referentnih blokova, oni moraju da prikažu prigušenje zvuka ili kontaktne gubitke ekvivalentne sa predmetom ocenjivanja. U suprotnom, moraju se sprovesti korekcije u prenosu, da bi se kompenzovali gubici na površini i prigušenja u materijalu. Jednostavne metode za to su predložene u EN 583-2. Za neke predmete ispitivanja složenog oblika, predmete sa prevlakom ili od austenitnog čelika itd., može biti teško ili čak nemoguće da se razvije industrijska metoda za verifikaciju ekvivalentnosti. U tom slučaju moraju se uvesti specifične procedure. Korekcija u prenosu nije neophodna kod predmeta ispitivanja sa relativno malom debljinom ili sa poznatim malim slabljenjem zvuka. 11
SRPS EN 583-1:2007
9
© ISS
Ispitivanje
9.1
Obim ispitivanja
Pretraživanje mora da se sprovede u skladu sa zahtevima referentnog (referentnih) dokumenta (dokumenata). Ovi zahtevi moraju da sadrže podatke o oblasti ispitivanja, površini po kojoj se sonda vodi i pravcu njenog kretanja, a mogu uključiti tip, dimenzije, frekvenciju i ugao snopa ispitne sonde koja se koristi.
9.2 9.2.1
Preklapanje i brzina pretraživanja (vođenjem sonde) Preklapanje
Kod 100 %-tnog ispitivanja, rastojanje između dve susedne putanje pretraživanja ne sme biti veće od širine snopa pri smanjenju energije od 6 dB na bilo kojoj dubini ispitivane zapremine. 9.2.2
Brzina vođenja sonde
Pri izboru brzine vođenja sonde moraju se uzeti u obzir frekevencija ponavljanja impulsa i sposobnost ispitivača da prepozna signale ili ispitnog uređaja da registruje signale. Kod poluautomatskog ili potpuno automatskog ispitivanja najveća brzina pretraživanja (Vmax) se određuje prolaskom referentnog bloka ispod ispitne sonde ili se izračunava iz sledeće jednačine:
V max =
d × f rep n
( mm / s)
gde je: d najmanja širina snopa pri –6 dB, u milimetrima, kako je primenljivo za ispitivanje; frep frekvencija ponavljanja impulsa, u Hz; n broj uzastopnih signala neke indikacije pre alarma.
9.3
Nivoi ocenjivanja i registrovanja
Nivoi ocenjivanja i registrovanja su utvrđeni u relevantnim standardima. Kada ovi nivoi nisu definisani, u izveštaju o ispitivanju moraju biti navedene vrednosti koje su korišćene tokom ispitivanja. 9.3.1
Impulsna eho tehnika
Ako amplituda eha premaši nivo ocenjivanja, ovaj signal mora da bude ocenjen prema kriterijumima prihvatljivosti. 9.3.2
Tehnika prozvučavanja
Ako je amplituda signala koji je transmitovan manja od nivoa ocenjivanja, signal mora da bude ocenjen prema kriterijumima prihvatljivosti.
10 Karakterizacija nepravilnosti 10.1 Impulsna eho tehnika Nepravilnosti karakteriše najmanje sledeće: — njihov položaj u predmetu ispitivanja (x, y, z-koordinate); — njihova sposobnost refleksije, određena merenjem najveće amplitude eha, pomoću jedne od metoda opisanih u prEN 583-2. 12
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Mogu se odrediti i sledeće dodatne karakteristike: — orijentacija; — veličina, određena tehnikom pada za 6 dB ili drugim tehnikama kretanja ispitne sonde; — ravanska ili neravanska karakteristika.
10.2 Tehnike prenosa Nepravilnosti karakteriše najmanje sledeće: — njihov položaj u predmetu ispitivanja (x i y-koordinate); — najveći pad amplitude transmitovanog signala. Takođe se mogu odrediti dodatne karakteristike, kao što je veličina područja u kome je signal smanjen.
11 Postupak ispitivanja Za svako ultrazvučno ispitivanje mora se ustanoviti postupak ispitivanja. Pored zahteva iz ovog opšteg standarda, moraju biti dodatno uključene najmanje sledeće pojedinosti kao primenljive: — opis proizvoda koji se ispituje; — referentni dokumenti; — kvalifikacija i sertifikacija osoblja za ispitivanje; — stanje predmeta ispitivanja; — zone ispitivanja; — priprema površina po kojima se pretražuje; — kontaktno sredstvo; — opis ispitne opreme; — uslovi okoline; — kalibracija i podešavanje; — plan pretraživanja; — opis i redosled ispitivanja; — nivoi ocenjivanja i registrovanja; — karakterizacija nepravilnosti; — kriterijumi prihvatljivosti; — izveštaj o ispitivanju. Standard za proizvod ili standard koji opisuje specifičnu tehniku može poslužiti kao postupak ispitivanja, ako je on sam dovoljan za ispitivanje. Ako referentni dokumenti zahtevaju pisani postupak ispitivanja, prethodno navedene informacije moraju biti uključene kao njegov najmanji sadržaj. 13
SRPS EN 583-1:2007
12 Izveštaj o ispitivanju Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži najmanje sledeće informacije: a) identifikaciju proizvođača i/ili porudžbinu; b) potpunu identifikaciju ispitivanog predmeta; c) mesto ispitivanja; d) stanje predmeta ispitivanja; e) identifikaciju korišćene opreme za ispitivanje; f) pozivanje na ugovorene dokumente (standarde itd.); g) pozivanje na postupak ispitivanja; h) ime, kvalifikaciju i potpis ispitivača ili druge osobe odgovorne za ispitivanje; i)
datum ispitivanja;
j)
rezultate ispitivanja i ocenjivanja;
k) svako odstupanje od postupka.
14
© ISS
© ISS
SRPS EN 583-1:2007
Prilog ZA (informativan) Tačke ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva EU Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i on podržava bitne zahteve EU Direktive 97/23/EC, od 29. maja 1997. Usklađenost sa ispitivanjima opisanim u ovom standardu obezbeđuje proizvođaču opreme pod pritiskom jedan od načina da se prikaže da je oprema usaglašena sa sledećim bitnim zahtevima i odredbama direktive o kojoj je reč. Tabela ZA.1 — Podudarnost ovog evropskog standarda i Direktive za opremu pod pritiskom (PED) Tačka/podtačka u EN 583-1
Bitni zahtevi ili odredbe Ograničava se na/napomene Direktive: Oprema pod pritiskom
Tačka 3, Kvalifikacija i sertifikacija Prilog I, tačka 3.1.3 osoblja za ispitivanje Ispitivanja bez razaranja Sve tačke Prilog I, podtačka 3.1 Procedure proizvodnje Prilog I, podtačka 3.2.1 Završno kontrolisanje
15
ICS 19.100
Klasifikaciona grupa C.A7
Deskriptori: ispitivanja bez razaranja, industrijski proizvodi, ispitivanja ultrazvukom, opšti podaci, oprema, podešavanje, priprema Descriptors: non-destructive testing, industrial products, ultrasonic tests, generalities, equipment, adjustment, preparation
Ukupno strana 17
