Srednjevjekona Bosanska Država.Sima Ćirković

S1P1L ĆIRKOVIĆ

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRŽAVE

BEOGRLD 1964

ISTORNJA SREDŠOVEKOVVE BOSAISKE DRŽAVEPREDGOVOR PREDGOVOR

U ravnomernom smenjivanju opštih pregleda i pojedi- načnih istraživanja, tako karakterističnom za razvoj istorijske nauke, nalazimo se na polju srednjovekovne bo- sanske istorije već dosta dugo u periodu izrazito istra- živačkih napora. „Dve posleratne decenije su bile vrlo plodne ne samo u postizanju pojedinačnih rezultata, već i u monografskim zahvatima prostranih područja srednjo- vekovnog života ove naše zemlje. Ukupno znanje o bosanskoj srednjovekovnoj prošlosti, obogaćeno velikim brojem no- vih detalja, daleko je mnogostranije i dublje nego što je ikad ranije bilo i razlikuje se umnogome od onoga što su nam kroz svoja dela saopštili poslednji ggisci celovitih pregleda srednjovekovne bosanske istorije. Rezultati no- vijih posebnih istraživanja se već ne daju uklopiti u stare koncepcije; očigledno je došlo vreme da se u skladu sa napretkom studija u posebnim istraživanjima izmeni i slika o celini. Dobro je poznato, međutim, kako je teško odvažiti se na takav poduhvat. Pored velikih napora koje iziskuje i ogromne odgovornosti koju nalaže, on dovodi do sasvim relativnog rezultata. Jedan celoviti prikaz, i kad je najbolje uspeo, počinje da zastareva čim je izišao iz štampe. I sam autor mu mora u interesu nauke želeti da što brže zastari i bude prevaziđen. Da se uprkos svemu prihvatim toga posla savetovalo mi je višestruko osećanje dužnosti: prema autorima posebnih istraživanja čiji re- z^ctati dobijaju puni značaj i smisao kad su integrirani u bpšti prikaz; prema onima koji će se ogledati na polju istorije Bosne, kojima će ukupni pregled dobrodoći kao

10

СИМЛ ТхИРКОВТСЋ

polazna tačka; najzad, prema onima koji se interesuju za istoriju srednjovekovne Bosne i imaju pravo na obaveštenja na nivou sadašnjih znanja. Tim opštim motivima se pri- družio i jedan posebni: da se u duhu lepog običaja u jugoslovenskoj nauci obeleži petstota godišnjica pada srednjo- vekovne bosanske države.

Nije potrebno ni podvlačiti da ova knjiga ne bi mogla nastati bez pomoći i podrške čitavog niza ljudi kojima dugujem veliku zahvalnost. Pre svega, to su svi oni koji su u toku poslednje dve decenije unapredili naša znanja o bosanskoj srednjovekovnoj prošlosti. Ovde ih ne mogu sve nabrajati, imena su rasejana kroz čitavu knjigu obeležava- jući njihov doprinos napretku ovih studija. Prijatno mi je da između njih izdvojim svoga učitelja prof. dr Mihaila Dinića, jer sam bio privilegovan time tto sam, pored či- tanja njegovih radova, mogao kroz mnoge razgovore da dobijem dragocena obaveštenja, mnoge podsticaje i savete. Prof. Di- nić je, osim toga, pročitao rukopis i pomogao mi svojim napomenama s istim strpljenjem i blagonaklonošću s kojom me je nekada uvodio u kaučni rad. Rukopis je pre štamlanja ljubazno pročitao i prof. Jadran Ferluga i zadužio me veoma korisnim napomenama. Asistent Rade Mihaljčić me je obavezao na veliku zahvalnost vodeći požrtvovano i sa- vesno korekture ove knjige. Urednik Zadrugine edicije prof. dr Radovan Samarcić se starao „o štampanju knjige. Njegovo breme je bilo utoliko teže što sam u vreme štam- panja dugo otsustvovao. moja zahvalnost je utoliko veća. Gojko Subotić, asistent Filozofskog fakulteta u Beo- gradu, se prijateljski primio da ilustruje knjigu. U tome nezahvalnom POSLJ' pomogle su ga Nada Miletić, kustos Ze- maljskog muzeja u Sarajevu i dr Bojana Radojković, kustos M}*zeja primenjene umetnosti u Beogradu. Svi su me obave- zali na veliku blagodarnost. Karte je po mojim skicama izradio Željko Škalamera, kustos Zavoda za zaštitu spo- menika Beograda. Osoblje Državnog arhiva u Dubrovniku i Biblioteke Istorijskog instituta u Beogradu mi je tokom godina svojom predusretljivošću olakšavalo rad, zbog toga mi je prijatno da i na ovom mestu izrazim svoju zahvalnost.

10

СИМЛ ТхИРКОВТСЋ

Srpska književna zadruga se prihvatila da knjigu objavi još u danima kada sam se odlučivao da je napišem. Bilo je to veliko ohrabrenje za koje ću ostati uvek zahvalan.

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRŽAVE Sims M. Ćipkoeić

UVOD

RAZVOJ ISTORIJSKOG PROUČAVANjA SREDNjOVEKOVNE EOSANSKE DRŽAVE

Interesovanje prošlost srednjovekovne Bosne nije se razvilo, kao što bi bilo prirodno, iz proučavanja, izda- vanja i komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih spisa. Srednjovekovna Bosna je ostavila u nasleđe samo do- kumentarne izvore. Sa čitave njene teritorije nije sačuvan ni jedan jedini srednjovekovni narativni izvor. Objašnjenje za to se ne može nalaziti samo u pretpostavci da je sve iščezlo i propalo u teškim vremenima turske vlasti, već je daleko verovatnije da je tome doprinela osobena duhovna atmosfera u srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske crkve. Iz istih dubokih razloga, iz ko- jih je bila lišena crkvene arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je ostala i bez svoje književnosti. Posle turskog osvajanja jedino su franjevački mana- stiri, nastali u decenijama uoči pada Bosne, održavali nekakav kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suviše dockan pojavili i premalo su urasli u bosansko društvo, da bi mogli da budu, u pravom smislu, čuvari i prenosioci istorijskih tradicija. To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale: Fojnička (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra Nikole Lašvanina (iz kraja XVIII v.). Za stariju istoriju Bosne one imaju, kao što je s razlogom rečeno, „svega nekoliko i to sasvim pomućenih i nepouzda- nih vesti“ (V. Ćorović)

8

СИМА ЋИРКОВИЋ

.Što se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne Bo- sne nije sasvim zaboravila, treba zahvaliti dubrovačkim istoričarima. Pod kraj XVI veka su u Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku, pod utIcajem uzora koje je pružala italijanska humanistička istoriografija, sazrevala prva značajna istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI 51agiJ mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz dubrovačkih letopisa (Sorgozo ggzGgeIo AedN appaI mL.)* ck 14«

c

G'jJ. II

PT>lJ

1‘Č*j.

l.kgl«.l)

GN

(

s

T

K

?•

*1»Č

Iv(7k0«L«Uk.uASG«i>1 (Kk _A^«N>»AN

\,

M

L

dž-T

rg^k^-

»V

»«••

I I >»• 5«LkN».(« T7» č n .»A*'* ' • ' • i n . * { r « . * N “ * -«j. «k » o J r o o k o s ! • • — . 1. U 4 , g « n ( k - 1 t ~ » l m « * . > > - «1*čti M 1G« . k m > 1 « * k . | | | ^ j | ( m k «-' č k . N ( Č > g » 1 7 N ^ < V |g^|Lmk |' i dominikanci u jednom, ndšli u drugom taboru udruženi plemstvo, jeretici, ostaci stare biskupije i Nzihove pri- stalice./ Sudbina i jednih i drugih se rešavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjače zaštit- nike, dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosan- ske samostalnosti

5*

. GLAVA TREĆA PREVLAST UGARSKE I ŠUBIĆA (1250—1322) IZVORI

Period bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek neobično je siromašan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolažemo su uz to izuzetno štu- roga sadržaja. Zbog toga smo, naročito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u stanju da navedemo imena ličnosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza pretenzije na vlast nad Bosnom. Broj ugarskih povelja je prilično mali a interesantni su u njima, sem dva do tri izuzetka, samo spiskovi svedoka ugar- skih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora treba pri- pisati znatnim delom stanju ugarske države ovoga doba, oslabl.ene nesrećnom vladavinom Ladislava IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izz gmiranja dinastije Arpadovaca. Kao i za prethodno razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smičiklasovom Diplomatičkom zborniku.' ' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled političkih uspeha Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optužbe protiv bosanskih jeretika, dok je s druge strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj papskih dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u već spomenutim zbirkama Tćetega* i u ranije navedenim tomovima Diplomatičkog zbornika. Bosnu spominju i popisi sakupljača crkvenih prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih dokumenata za istoriju Ugarske.* Domaćih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopšte nema. Pored ovih, od ranije poznatih grupa izvora, koje su se, kao što se vidi, htrivremeno brojčano smanjivale, pojavila se nova, daleko obimnija po količini i bogatija po sadržaju, grupa do- kumenata iz primorskih gradskih arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinačne dokumente Dubrovačkog arhiva publikovane u Smičiklasovom zborniku, od 1278. počele su redovno da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika triju dubrovačkih veća.‘ Dok serija Og^etza SapseIaggae sadrži uglavnom doku- menta poslovne prirode (ugovore, zaduženja, žalbe), serija Ke- jogtaIopez — odluke veća — sadrži veoma značajne podatke za političku istoriju. Za ovo razdoblje se našao još srazmerno vrlo mali broj podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e Zauete objavio je slovenački istoričar i paleograf Gregor Čremošnik.1 U jednoj knjizi su izdate samo imbrevijature koje se odnose na zemlje u zaleđu. Odluke veća su objavljene u jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci (to važi pre svega za prva dva toma) zbirci Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije spomenika za istoriju Južnih Slavena, koju je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo vesti o Bosni našli smo među trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada.* U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletačkog arhiva koji je dragocen za docnije periode. Te vesti je sakupio i izdao Šile Ljubg1ć u svojoj veoma obimnoj ali ponekad ne sasvim pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji jer je spaljen od Nemaca 1943, sadržao je po neko zrnce značajno za bosansku istoriju ovoga vremena. Srećom dokumente anžujskog arhiva u Napulju' zanimljive za našu istoriju otkrili su i publikovali naš veliki istori- čar F-ranjo Rački i ruski naučnik Vikeptije Makugiev. 10 Sadr- žaj njihovih zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u velikoj zbirci mađarskog istoričara G. Vepcela. 11 Usled tešnjih veza sa Srbijom, naročito sa državom kralja Dragugina, i u srpskim izvorima ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeležili rodbinsku vezu Nemanjića i Kotromanića, 1’ a u biografiji kralja Dragutina u zborniku Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih spominje se rad „sremskog kralja“ na pre- obraćanju bosanskih jeretika.11 Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dal- matinski narativni izvor: spis Splićanina Mihe Madijeva s1e Vagđehašz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima, pre svega Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U više mahova pisac ima prilike da u vezi sa odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleđu spomene Bosnu i njenog bana. Sačuvani fragment, koji treba da

predstavlja „deo drugog dela" iznosi događaje do 1330. Nastao je posle 1358.14

1. UGARSKA PREVLAST

Okolnosti pod kojima je završena vladavina bana Ni- noslava ostale su, zbog oskudice izvora, potpuno' nepo- znate. Poslednji put se ovaj ban u istorijskim izvorima sreće 1249, kada je Dubrovčanima izdao ispravu o zakletvi identičnu po sadrzJšni sa onom iz 1240./Posle toga, u dru- goj polovini XIII veka, Bosna je pokazala daleko manju otpornu snagu, iako više nije bila izložena onako že- stokim napadima kao u Ninoslavljevo doba. Kao vladar po- sle Ninoslava javio se Prijezda, njegov rođak, koji je sa banskom titulom pomenut jednom još za života Ninoslava. Nije isključeno da je još tada povremeno dolazio na vlast u senci ugarskog oružja. Neposredno posle sredine veka, on je bio pokoran kralju Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao župu Novake u Slavoniji u blizini Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i nagrada za do- kazanu vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljišta izvan Bosne i Prijezda je preko nje bio čvrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i službovanja, koje je svaki ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ova- kav položaj bana Prijezde nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji

je oči- gledno još bilo ugarskih protivnika, među njima su, vero- vatno, na prvom mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je još u jesen 1253. bio prisiljen da ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujući teškoće svoje države. Tok ove ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posle- dica može zaključiti da je bila uspešna. Sledeće godine se čak i humski župan Radoslav javio kao „vern kletvenik gospodinu kralju ugrskomu“.

Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- činjena Ugarskoj, ali su posledice sada bile teže i traj- nije. Njena teritorija je podeljena i delovi su došli pod vlast raznih gospodara. U nešto docnijim diplomatičkim izvorima umesto jedinstvene Bosne srećemo dve banovine, jednu je činila Bosna u užem smislu, dok se druga sastojala od Usore i Soli. Preko ličnosti svojih upravljača ove ba- novine su, naročito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim oblastima, među kojima je najvažnija bila Mač- vanska banovina.

Bansko dostojanstvo i teritorije potčinjene banovima Ugri su upoznali prvobitno u osvojenim slovenskim obla- stima. Poštujući postojeće uređenje, oni su zadržali i ustanovu banstva i pod svojom vlašću i titulu bana davali svojim velikašima./Sredinom

XIII veka, međutim, počšve stvaranje novih banovina i na zemljištu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokušajima obnav- ljanja i jačanja ugarskog državnog uređenja na novim osno- vama, pošto se stari sistem kraljevskih županija pokazao neefikasnim, naročito u vreme tatarske najezde. Južne gra- nične oblasti Ugarske organizovane su kao banovine na čelu sa banovima koje je postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je zahvatala Srem s jedne i druge strane Save (tj. da- našnju Mačvu) i Beograd. Na nju se nastavljala na našoj teritoriji kučevsko-braničevska banovina u severoistočnoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava nešto. istočnije bila severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s ciljem da obezbede zaštitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna tačka za ugarsko prodiranjs u susedne države. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala još uBek pod vlašđu naslednih doma- ćih banova, Usora je već, kao i ostale nove banovine, imala upravnike postavljane i smenjivane od strane kralja.

Za dalji razvitak Bosne najveći značaj je imala Mač- vanska banovina u neposrednom susedstvu.1 Često se deša- valo, u drugoj polovini XIII veka, da banovi Mačve budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Već je prvi mačvanski ban, ruski izbeglica černigovski knez Ro- stislav Mihajlović, zet kralja Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlašću Usoru i Soli. U pravoj Bosni su za to vreme ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski vazali. Oni su, bez sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po vestima češkog hroš-gčara Ko- zme Praškog, ratovali protiv kralja Pšemisla II Otakara. Kada je 1263. umro Rostislav Mihajlović nasledila ga je udovica, kraljeva kći Ana-Agneza, koja se od 1264. javlja kao „hercežica bosanska“ ili „gospodarica Bosne i Mačve“. Nije jasno da li je Bosna u njenoj tituli značila vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na Bosnu u pravom smislu? Nju je samo za kratko vreme nasle- dio sin Bela Rostislavljević. Upravo tada, 1272. započeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV Kumanac, koji se nije postarao da vlast nad Mačvom i „Bosnom“ obezbedi nekom članu kraljevske porodice, kao što je to činio Bela IV. Otuda su se već te

325

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

iste godine javile tri banovine pod upravom tri različite ličnosti: ban Mačve je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio Henrih Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugar- ski velikaš, a ne Prijezdin sin istog imena koji se poja- vio znatno docnije. Upravo ovaj poslednji slučaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da predstavlja i praznu ti- tulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je još 1287. sa sinovima poklanjao zemuničku župu svome zetu, slnu Stepana Vodičkog, iz docnije poznate i moćne porodice Ba- bonežića.

I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojediči banovi: 1274. bio je neki Egidije ćapiz s!e Masćo e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu titulu nosio je Ugrin, dvor- ski rizničar. Uskoro je međutim i oblasti i titulu dobila Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tašg ge§Gpa držala sve do 1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od velikaških feudal- nih oblasti, koje su se upravo počele formirati u opštem rasulu koje je vladalo u državi.

326

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bo- sanskim oblastima, postalo je opet aktuelno crkveno pi- tanje. Posle ogorčenih borbi u prvoj polovini veka. verski problem kao da je odjednom iščezao. Pravu zagonetku pr^.d- stavlja okolnost da ugarski politički trijumf u početku druge polovine XIII veka nije iskorišćen za obnovu kato- ličanstva potisnutog iz Bosne. Objašnjenje možda leu.š baš u ugarskoj političkoj pobedi, jer su krstaški ratovi postali nepotrebni. Pape su takođe pokazivale manje ener- gije od kako je jeres na Zapadu bila slomljena i velika opa- snost za crkvu otklonjena. Uz to su, upravo za vreme Bele IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno hladni i čak neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa Ladislavom, zavađenim jedno vreme sa ugarskim sveštenstvom, postalo je moguće predu- zeti nešto protiv bosanskih jeretika. Karakteristično je da inicijativa nije, kao ranije, dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat izdejstvovao od kraljice Jeli- savete obavezu, u obliku svečane povelje, da će po pravi- lima rimske crkve progoniti jeretike, naročito u Bosni. Nešto docnije je i kralj Ladislav dao sličnu obavezu po-

minjući opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retičku. Nisu sačuvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica nešto preduzimali protiv jeretičke crkve u Bosni. S obzirom na opšte stanje Ugarske, to ne izgleda mnogo verovatno.

327

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

Novi važan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i Soli predstavljalo je ustupanje dota- danjih kraljičinih zemalja njenom zetu, srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin je bio prisiljen da na saboru u Deževu ustupi srpski pre- sto svome mlađem bratu Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske državne tritorije na severu i zapadu, održavajući stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je du- govao svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski rođak, muž kraljeve sestre Kataline, dobio je Mačvu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu srpske države kao „sremski kralj“. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je slabo poznata. Pokazivao je čak više verske revnosti nego njegovi ugarski rođaci. On se sam preko barskog arhi- episkopa žalio papi na jeres veoma raširenu u njegovoj oblasti Bosne. Papa je odlučio da ovoga-gguta deluje pomoću franjevaca, već odomaćenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda je dobco nalog da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski jezik. Od Dragutina se očekivalo da im pruži punu pomoć. I u pravoslavnim kru- govima su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II ga je hvalio što „mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih“.

U samom početku Dragutinove vladavine, došlo je do prisnijeg zbližavanja gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak između Doagutinove kćeri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I Kotromanića./Ova bosansko-srpska alijansa pokazala je značajne političke re- zultate tek skoro čitav vek docnije, kada je veza sa srpskom „svetorodnom“ kraljevskom porodicom pružila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemanjića i kruniše za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta veza imala neposredne političke važnosti u vreme kad je uspo- stavljena. Izgleda da ni jedan ni drugi gospodar Bosne nije iskoristio teške prilike u Ugarskoj, da bi protiv nje raz- vio bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je, uosta- lom^ postajala sve formalnija, a unutrašnja samostalnost Bosne je očuvana, doduše u. okvirima dve podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od pretvaranja bosanskih zemalja u

328

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

ugarske provincije, tako velika u vreme kada je osnivan sistem gragogčnih banovina, prošla je sama od sebe^ usled ugarskih unutrašnjih kriza za vreme Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da drži pod svojom vlašću ni stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim zemljama nije mogao ni misliti. Nemoć kraljevske vlasti, na prvi pogled tako povoljna za Bosnu, imala je i svoje na- ličje. Na pojedinim delovima ugarske teritorije, slabu kraljevsku vlast zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su se uzajamnouborili da prošire svoje oblasti. Oni su u stvari počeli ugrožavati samostalnost Bosne i vlast domaćih banova.

U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava.3 Privredne beze između ovog značajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Režim usta- novljen ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pružao osnovne pogodnosti za rad dubrovačkim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vačkim kancelarijskim knjigama sačuvan je srazmerno ve- liki broj vesti o trgovanju prodajnim robljem iz Bosne. Sve do početka XIV veka, kada se ova trgovina naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, žene, čak i deca, po ceni od 5 do 12 solida mletačkih groša, strancima i domaćim ljudima. U italijanskim gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopšte bili su tada mnogo traženi „robovi“ upo- trebljavani kao domaća posluga.4 Tradicionalno tržište na Istoku i obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potražnju, te je, zahvaljujući specifičnim bosanskim ver- skim prilikama, oživeo promet prodajnog roblja u primor- skim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuđivala i zabranjivala držanje hrišćana u ropstvu i to je pred- stavljalo znatnu prepreku ovoj neobičnoj trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci nisu morali opterećivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo polagalo, čak i pun jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je dovoljno da prodati ljudi dokažu da su katolici pa da ih dubrovačke državne vlasti oslobode. Najveći

329

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne, znatno manje iz Usore, dok su samo u pojedinačnim slučajevima zabeleženi ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih držav- nih teritorija nije zabeleženo ni jedno lice.

Veoma je važno pitanje iz koga su društvenog sloja u samoj Bosni poticali ovi nesrećni ljudi i šta je omogu- ćavalo da se istrgnu iz svoje sredine i odvedu u daleki svet. Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvođenje i prodavanje ljudi. U prometu ljudima je učestvovao i sam bo- sanski ban, prodajući, ili češće, darujući svoje ljude pri- morskim trgovcima. Jedan Bosanac je pred dubrovačkim no- tarom dao izjavu da je bio zegiiz bana Prijezde i da ga je on darovao Dubrovčaninu Benku Gundulkću. Jedan trgovac je opet izjavio da je „roba“ kupio u Bosni od njegovog go- spodara. Sve to pokazuje da je u Bosni bilo ljudi zavisnnh od svojih gospodara u tolikoj meri da su ih mogli neometano otuđivati. Docnije je taj sloj iščezao mešajući se sa svetom manje zavisnim, s kojim je snosio iste terete i dažbine, samo se naziv otroka sačuvao i mnogo docnije.

СИМА Ћ.ИРКОВИ”Б

330

2. ŠUBIĆI KAO GOSPODARI BOSNE

Iako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugrožena bosanska samostalnost. „Oligarsi“ u Slavoniji su se suviše angažovali u međusobnim borbama, a značajnu zaštitu su pravoj Bosni pružale s te strane zemlje kralja Dragutina. Bosna se, u stvari, našla na putu širenja bribirskog kneza Pavla Šubića, koji je još za života Ladislava IV Kumanca udario temelje moći svoje porodice, a u poslednjoj deceniji XIII veka postao samo- stalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.

331

СИМА 'Б.ИРКОВ1ГН

Polazna tačka uspona Šubića bila je nasledna žu- panska vlast u bribirskoj župi. Značajni uticaj i ugled su članovi ove porodice sticali vršeći kneževsku vlast u dalmatinskim gradovima. Kada je počelo rasulo u Ugar- skoj i kada je kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- moćna, na čelu porodice se nalazio Pavle Šubić koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dal- matinskim gradovima. Već tada se njegova moć prostirala skoro do bosanskih granica./Ali doba prave veličine Šu- bića nastupilo je tek posle smrti kralja Ladislava IV 1290. Tada je započela borba oko ugarskog prestola koja je trajala skoro dve decenije, pružajući izvanredne prilike za afirmaciju već osamostaljenih velikaša.j U Ugarshoj je uspeo da dođe na presto i bude propisno krunisan An- drija III Mlečanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su dovodili u pitanje zakonitost njegovog porekla i to je da- valo povoda napuljskim Anžujcima da istaknu svoja prava na nasleđe ugarskog prestola. Napuljski kralj Karlo II se borio da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je sa Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.

I jedan i drugi dvor se starao da veže uz sebe najmoć- nije velikaše, jer je konačni ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji će oni zauzeti. Pošto je većina plem- stva i gradova priznala Andriju Mlečanina nije ni Pavle Šubić kidao veze s njim, utoliko pre što su dalmatinski gradovi bili lojalni Arpadovcu. Odmah je, međutim, počeo da sarađuje i sa napuljSkim dvorom, koji je Pavla i braću smatrao za „gospodare cele Slavonije i Dalmacije“. Već 1292, Karlo Martel i Karlo II darovali su banu Pavlu i braći skoro čitavu Hrvatsku sve do granice „provincije koja se zove Bosna“. Kao u nekom takmičenju, sledeće godine je kralj Andrija III darovao Šubićima primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo primorskog bana, a zatim je 1295. Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu doživotno bansko dostojanstvo. Sve to obasipanje titulama i pravima ne bi, samo po sebi, imalo veći značaj, da Pavle sa svojom bra- ćom nije imao stvarnu vlast na teritoriji koja mu je bila „darivana“. Gradovi su bili poslušni, a plemstvo u Hrvat- skoj se mirilo sa vazalskim odnosom prema moćnome banu, a kralj

332

СИМА 'Б.ИРКОВ1ГН

Andrija se uzdržavao od bilo kakvog mešanja u po- sloie hriatskog Sšpa.

Faktički

Oam MaiJK* js mo 1;k 1 da iiml.s, Mrpo js dšmjmj ma rsd 1Jos:ma. U Jsdmoj mopsl.m mj 121)1). godims, Oam Pavle se naziva 1>agš5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotšpiz Voepe. Izgleda, međutim, da Šubići tada još nisu imali pod svojom vlašću neki znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast priznao lokalni vla- stelin knez Hrvatin Stjepanić. Ovaj rodonačelnik vlasteo- ske porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosan- skoj istoriji bio je takođe pristalica Alžujaca, i Šu- bići su se baš te 1299. godine zauzimali za njega na napulj- skom dvoru. samostaJšm m siguram u smojmm ps^ml.ama,

msm° N /Č€GoV uo smo R m- 3 RosljI se GN S 1 ^ 4E 1» >1

SŽN, n ST

А

1

GoAPN

1

AŽ GAN^M KG1G^s1^©G4 DO N GN 4 SJs 6 G1 T |> P T Dž$

l J«, ©

TO'P-Ot? ^ A^A*I (§ 1

4

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ 372

PR O K A S= T 1 04

uK1 O M ^ |={j & T |4 M |^>

NADGROBNI NATPIS VOJVODE MASIMA KOD ZAUŠJA (HERCEGOVINA).

USPON

i ŠIRENaK BOSNE (1322 — 1391)

103 shvaćeni kao „duhovni proroci 1 , svi zajedno su služili da u alegorijskoj interpretaciji jevanđelja zastupaju „bo- žje ljude : ‘. Stari zavet u celini je ipak ostao „zera Judina".

Dušb ljudske su u početku bile anđeli, u tela su za- tvoreni oni anđeli koje je Sotona odveo posle borbe koju je vodio s Bogom. Otuda su duše „plenici“, zarobljenici tela, i uzdržavanjem od greha, očišćenjem i krštenjem mogu se posle smrti vratiti na nebo. Samo jedan deo duša je una- pred osuđen, to su anđeli zli po prirodi koji ne mogu da ne greše.

Hristologija bosansklh patarena je bila radikalno dualistička i potpuno doketistička: čitav Hristov život bio je po njihovom učenju prividan. Hristos nije bio ni otelovljen, nije „jeo ni pio telesno“, pa prema tome nije ni stradao, ni umro, ni vaskrsao, niti se uzneo na nebo. Marija je bila anđeo i pošto Hristos nije rođen od žene, bosanski dualisti su izveli zaključak da treba odbijati genealogiju Hristovu iz jevanđelja.

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ 374

Hrišćanske svete knjige bosanski dualisti su kao i bogumili i katari uzimali u onom obliku u kojem su se vekovima sačuvale i kojim su se služile i pravoverne crkve. Kod dubokih razlika u učenju nemoguće je bilo ispu- štati ili menjati mesta u jevanđeljima koja nisu bila u skladu sa osnovnim dogmama. Dualisti su odabrali drugi put. Već u X veku im se prebacuje da svete knjige tumače na nedopušten način. Bilo je to alegorijsko tumačenje kojem su gtribegavale i pravoverne crkve, samo je upotrebljavano u daleko većoj meri i mnogo slobodnije. Dualističke in- terpretacije dolaze do izražaja samo u glosama rukopisnih kodeksa, sami tekstovi jevanđelja nisu bili retuširani u dualističkom smislu. Poznavanjem Svetoga pisma odliko- vali su se, kao i drugi dualisti, i bosaneki patareni. U za- mišljenoj raspri između katolika i bosanskog jeretika, Bosanac se u odbrani svoga učenja uvek pozivao na jevan- đelja, a u jednom slučaju čak i na Stari zavet.

375

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

„Crkva božja“ po uverenju bosanskih jeretika nala- zila se kod njih i njihov starešina je istinski naslednik Petrov. Pape su sve do Silvestra bile „njihove vere“, koja je „prava vjera apostolska“ a inače je rimska crkva ido- lopoklonička, i s njihovog stanovišta, bila je prokleta i važila kao „službenica Sotone“. Isto tako su ,,sinagoge Sotonine“ i materijalne crkve. Hramovi bosanskim duali- stima nisu bili potrebni za jednostavni kult, a osuđivalisu ih iz dogmatskih razloga. Poštovanje ikona i slika u crkvama, poštovanje relikvija i molitve u crkvama sma- trani su takođe za idolatriju. Zajedno s ikonama osuđivan je i krst kao „slovo Sotonino“. Svemu tome bosanski duali- sti su suprotstavljali svoj veoma uprošćeni kult u kojem je glavni elemenat „molitva božja“, izgovarana klečeći, i obred lomljenja h^eba. Molitva sačuvana u jednom bosanskom rukopisu istovetna je s molitvom u provansalskom i latin- skom katarskom obredniku.

Centralno mesto u verskom životu bosanskih dualista zauzimalo je pitanje spasenja. Svojim s}'parnicima oni su oštro prebacivali lako deljenje oproštaja od greha: „po vse dni grehe otpuštaju človekom i tako gube dzčne člo- večske“. Za njih nema ustajanja iz mrtvih, ni čistilišta, niti ikakvog srednjeg puta između raja i pakla. Svaki greh je smatran kao smrtan, a u isto vreme je pojam greha veoma proširen. Greh je predstavljala upotreba hrane životinj- skog porekla, zatim ubijanje životinja ili razbijanje jaja. Greh je značio svaki telesni dodir muškarca i žene, ži- vot u braku nije bio ništa manje grešan od preljube. Za- klinjanje, i prolivanje krvi, čak i na osnovu presude, sma- trano je takođe za smrtni greh.

376

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

Razume se da je u ovakva shvatanja bilo nemoguće uklo- liti „svete tajne“ velikih pravovernih crkava, pa su ih sve redom odbacivali, upirući žaoku naročito protiv krštenja vodom i tajne braka. Umesto svega toga bosanski patareni su imali „pravo Hristovo krštenje“ koje jedino donosi oproštaj greha. Ko ga primi postaje onako svet kao što je Petar. „Krštenje“ se već shvatalo ne kao primanje u zajednicu, već kao „sveta tajna“ svoje vrste. Vršilo se polaganjem ruke na glavu i jevanđelja na grudi vernika. Samo onaj ko je primio krštenje bio je stvarni član crkve „pravi krstjanin“ ili „prava krstjanica". Vrednost krštenja je zavisila od vrlina onoga ko obavlja obred. Ko- liko god puta zgreši onaj ko je „krštenje“ obavio toliko puta duše onih koje je krstio padaju u pakao i toliko se puta „krštenje“ mora ponoviti.

„Krštenje“ je povlačilo onu liniju koja je prave dua- liste odvajala od mase njihovih pristalica. „Kršteni" „krstjani“ i „krstzanice“ nisu smeli ni na koji način grešiti i bili su obavezni zbog toga da se pridržavaju asketskog kodeksa svoje crkve. Već je upotreba mrsa — mesne.

PUTIR IZ VOJVODINE (BOS. PETROVAC), XIV VEK

377

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

i mlečne hrane bila dovoljna da obeleži szet koji nisu obavezivali strogi zahtevi „prave zere apostolske'1. Za pri- stalice i poštovaoce „krstjana“ stvoren je termin „mrspi ljudii koji se može razumeti jedino kroz njihovo suprot- stavljanje onima koji čitavog života neprekidno poste.

Sama bosanska crkva imala je svoju jerarhiju, čiji se stepeni daju upoznati kroz izvore XIV i XV veka. Stare- šina crkve, njen „duhovni otac i gospodin“, koji je zažio kao istinski naslednik Petrov, nssio je dostojanstvo „jepiskuna crkve bosanske“. To je bio neosporno njegov službeni naziv, iako je u svakodnevnom govoru nazivan „djedom". U jednom zapisu govori se o danima „jepiskupstva gospodina djeda :‘, što svedoči o ravnopravnoj upotrebi oba termina u samom krilu crkve. Episkopsko dostojanstvo u bosanskoj crkvi ima dvostruku tradiciju: jedan koren po- lazi iz stare ess!ez1e VozpepzGz, a drugi iz dualističke sre- dine, koja je takođe poznavala episkope svojih crkava. „Djed“ predstavlja, međutim, nesumnjivo bogumilsku ba- štinu.3 Drugi stepen bosanske crkvene jerarhije činili su „gosti“ o kojima se malo može reći. Termin nema ana- logija ni u crkvenoj i monaškoj organizaciji velikih crkava, ni kod poznatih dualističkih zajednica, i nijedno od do sada predloženih objašnjenja ne zadovoljava.4 Naj- niži stepen u bosanskoj crkvi predstavljali su „starci“. Ovo dostojanstvo je označavalo polaznu tačku u usponu krstjana ka višim jerarhijskim stupnjevima. Termin je ne- sumnjivo pozajmljen iz istočnog monaštva, ali nije po- znato kada ni na koji način. Možda spada u one dosta brojne tragove uticaja monaštva na uobličavanje obreda i organi- zacije dualista u daleko starijim vremenima. Nije isklju- čeno da nam usled oskudnosti i fragmentarnosti izvorne građe nedostaju karike koje bi potvrđivale postojanje ter- mina u dugom lancu dualističkih jeretičkih pokrega. S druge strane, moguća je i neposredna pozajmica iz orga- nizacije monaštva na bosanskom tlu. Danas jedva ostaje mesta i najmanjoj sumnji da je monaštvo u Bosni pre XIII veka pripadalo redu sv. Vasilija, dakle, baš onome gde dostojanstvo „starac“ postoji vekovima.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

378

Članovi jerarhije — „poglavitiji krstjani“ — skupno su nazivani „strojnici". Kao i „djed“ dobijali su uz ime i čin atribuciju „gospodin", kao znak osobitog uvažavanja i društvenog ugleda. Do sada nije nikome pošlo za rukom da dokaže postojanje ma kakve vrste teritorijalne organi-

PREDSTAVA SV. GRGURA, PATRONA BOSNE, NA NOVCU KRALjA

104 ј‘1

STEFANA OSTOJE.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

381

zacije i lokalne jurisdikcije članova bosanske crkvene organizacije. Sigurno je samo da je veNi deo strbjnika i krstjana živeo po „hižama“ — skitib ra1agepogigp dubro- vačkih izvora, koje su nesumnjivo predstavljale žarišta verskog i crkvenog života u Bosni. Početkom XV veka naj- kasnije, članovi jerarhije su počeli da borave i žive i na dvorovima bosanske'ugospode, poneki su čak čitav svoj vek proveli u toj sredini. Nema podataka na osnovu kojih bi se mogao izvesti zaključak da su „hiže“ imale neko svoje formalno omeđeno područje delovanja, iako ne može biti sumnje da je baš iz njih zračio najjači uticaj na vernike. Bosna je u drz ggoj polocini XIV veka važila kao zeml>a u kojoj ni u oblastima katoličkih gospodara nije bilo ja- snih i razgraničenih parohija.

Teško bi bilo i razumeti eventualnu mrežu teritori- jalnih organizacija kod crkve u kojoj ne bi imala nikakvu funkciju. Vernici —„mrsni ljudi“ — u stvari su bili iz- van crkve i od njih se veoma malo tražilo. Bez hramova, „svetih tajni“ i

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

382

redovnih obreda, veza crkve sa vernicima bila je veoma tanka. Sve do „krštenja" i prihvatanja bez- grešnog života niko od vernika se nije mogao spasti i crkva mu ništa nije mogla pružiti sem nade da se u jednom trenutku može iskupiti. Zaveti članova crkve bili su to- liko strogi da se njihovo prihvatanje moglo očekivati samo ‘od uskog kruga izabranih. Ostali su najverovatnije čekali trenutak kada više nije moglo biti odlaganja. Članovi bo- sanske crkve od svojih vernika iziskivali su javno iska- zivanje poštovanja — „adoracije“, koje su dovodile u nepriliku kako obične ljude tako i vladare i feudalce pre- obraćene u katoličanstvo. Iako su izašli iz kruga pri- stalica crkve, oni ipak nisu mogli da uskrate „poklonjenja“ njenim starešinama, pa su ih objašnjavali kao puku učti- vost. Inače su vernici okupljani na obred lomljenja hleba, verovatno samo tamo gde je bilo krstjanskih „hiža“.

Bosanska crkva, kada se uzmu u obzir sve te okolnosti, mogla' je da deluje na svoje vernike jedino kroz aktivnost svojih članova kao pojedinaca. Iz toga je morala slediti velika razlika između verske situacije u krajevima gde je bilo krstjana i onih gde „hiže“ nisu bile rasprostranjene. Karta raširenosti krstjanskih zajednica, koja se može iz- raditi samo na osnovu tragova sačuvanih u turskim defte- rima i mestimično suočiti sa fragmentarnim podacima iz perioda postojanja bosanske crkve, neosporno je nesavršena i nesigurna, ali u svim delovima pokazuje istu grupisanost tragova na pojedine župe i, čak, delove župa. Nema nimalo osnova da se Bosna zamišlja kao verski homogena teritorija ni u vreme kad je bosanska crkva bila jedina verska orga- nizacija u DrJkavi. Daleko je verovatnije da je bila ppo- šarana oazama u kojima se odvijala neka vrsta aktivnog religioznog života i širokim pojasezima, koji su pred- stavljali „ničiju zemlju“ u verskom pogledu. Velike pra- voverne crkve tu nisu imale pristupa, a bosanska jeretička crkva, zbog svoje strukture i doktrine, nije bila u stanju da stanovništvu čitave bosanske teritorije udari pečat svoje osobene religioznosti.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

383

Jedino se ovakvom verskom situacijom može objasniti čitav niz pojava iz bosanske crkvene istorije. Savreme- nicima su padali u oči dosta neobični bračni odnosi kod stanovnika Bosne. Bosanci su uzimali žene pod uslovom da im budu „dobre i verne“ i veoma ih lako napuštali. Fra- njevci, kojima je u Bosni ovaj „običaj zemlje" (toz ra1zle) zadavao mnogo nevolja, tvrdili su, verovatno preterujući, da od stotine tek jedan ostaje u toku celog života u braku sa jednom ženom. Iako je u katoličkim sredinama u sused- stvu napuštanje žene i življenje sa drugom važilo kao „patarenski običaj“,5 ipak u toj pojavi nema ničega što bi bilo zaista „patarensko“. Brak i bračni odnosi su bili prosto izvan zone interesovanja bosanske crkve i nalazili su se isključivo u sferi običaja i običajnog prava. Nega- tivan stav bosanskih krstjana prema braku — prebacivalo im se da tvrde „da je telesni brak preljuba“ — mogao je samo delovati da se razviju još slobodnija shvatanja u ovim odnosima u koje je jedino crkva u ovo doba unosila strogo- sti i reda.

384

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

Isto onako kao što nisu poznavali crkveni brak, sta- novnici Bosne nisu bili ni kršteni, pa su, gledani spolja, iz ortodoksnih sredina, smatrani za „nevernike“. Sam na- ziv „poganin“ ili „šLs1e]Jb“ ne bI pružao dovoljno osnova za ovakav zaključak, jer su se termini ove vrste upo- trebljavali obilno i u vrlo širokom smislu. Mnogo su zna- čajniji konkretni podaci nastali u vezi s delovanjem drugih crkava u Bosni i prelaskom Bosanaca u katoličku sre- dinu. Bosanski stanovnici, .koji su bili, u stvari, izvan svake crkve predstavljali su tle na kome se odvijao rad na preobraćanju i menjanju crkvenih prilika, krštavani su kao odrasli bez ikakvog odricanja eventualne ranije vere, čak i bez ispovesti. Isto tako su Bosanci, dolazeći u Du- brovnik na službu, tek tu kao odrasli krštavani, menjajući često svoja imena. Pri tome ne samo da se ne spominju formalnosti kojima se podvrgavaju jeretici, već se ovom svetu jeres uopšte i ne prebacuje. Savremenicima je bila sasvim jasna duboka razlika između krstjana, pravih ubeđenih jeretika, i običnih lj}gdi koji, verovatno, nisu uvek bili daleko od istinskog paganstva. U tome jazu koji je delio članove crkve od stanovnika koji su tek delom bili njeni vernici, protivnici su otkrili najveću slabost bo- sanske crkve i svesno ga iskorišćavali sužavajući sve jače područja njenog uticaja i podrivajući joj na taj način temelje.

Već posle prvih osvajanja za vreme bana Stjepana II Kotromanića, u sastav bosanske države su ušle oblasti sa crkvenom organizacijom i vernicima katoličke i pravo- slavne crkve. Za bosansku crkvu je to bio sudbonosni pre- okret: ona je prestala da bude jedina crkvena organizacija u bosanskoj državi. Umesto spoljne opasnosti koja je ugro- žavala u XIII veku i kojoj se uspešno oduprla, pojavila se opasnost od protivnika unutar bosanskih granica. Posle- dice prvog talasa osvajanja još uvek nisu bile ozbiljne, jer je bosansko prodiranje na Primorje između Cetine i Du- brovnika u prvi mah zbrisalo katoličke i pravoslavne -crkvene organizacije. Katolički biskup iz Makarske je u vreme bosanskog

385

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

osvajanja prebegao u katolički Omiš, a slična sudbina morala je zadesiti i pravoslavnog episkopa ZahJ^mlja, čije je vladičanstvo već dosta stradalo u samom početku veka za vreme ratova i privremene vlasti Šubića nad Humom. Bosanska crkva je stekla izvesna uporišta oko gornje Neretve i trajno ih održala, ali verska karta novo- osvojenog područja se nije bitno izmenila: stanovništvo oko donjeg toka Neretve je i krajem XIV veka i docnije va- žilo kao katoličko, dok se u unutrašnjosti Huma održalo pravoslavlje. U izvorima se spominju pravoslavni popovi iz pojedinih mesta, a zna se i za Sankoviće, gospodare ovoga kraja, da su ostali verni pravoslavlju. Još nepovoljniji za bosansku crkvu bio je rezultat docnijeg talasa osvajanja 1373-—1377. Krstjani su mestimično prodrli u Podrinje i Polimlje, ali su na teritoriji osvojenoj od srpskih obla- snih gospodara ostale sačuvane crkvene organizacije i njp- hova središta, u bosansku državu je dospeo i manastir Mi- leševa sa grobom svetoga Save.

Oszajanje Huma je izazvalo novi sudar pravoslavlja i bosanske jeresi, poznate i omrznute od ranije u srpsklm crkzenim krugovima. Srpska irkva je bosanske dualiste uvrstila u niz najzloglasnijih jeretika i zvan>[čno ih anatemisala u svbjim sinodicima. Uz ^Rastudija bosanskog" i nekoliko drugih imena, proklinjanih još u vreme dok je jeres bila ograničena na Bosnu u užem smislu, u srpske sinodike u XIV veku unošena su imena bana Stjepana, po- jedine vlastele, popova otpadnika, pa čak i neznatnih l>udi i žena, poznatih samo u bližem krugu crkve u kojoj je si- nodik čitan. Svi su važili kao „trikleti babuni koji se nazivaju lažihrišćani i rugaju se našoj pravoj veri'1, i na sve je podjednako bacano prokletstvo. Do sredine XIV veka, crkvena borba između jeretika i pravoslavlja bila je isprepletena sa političkim sukobom između bana Stjepana II i Dušana oko Huma. I bosanski ratnici su u jednom srpskom zapisu žigosani kao „bezbožni i pogani babuni“. Bosanski krstjani nisu, razume se, ostajali dužni, njihovo ruganje „pravoj veri;‘ došlo je do izražaja u glosi jednog bosanskog rukopisa gde se

386

СИМА 'Е.ИРКОВИЋ

„mitnica“ iz jevanđelja tumači kao „mesto patrijarhovo gde se patrijarsi stave srebrom i zlatom“. Uprkos obostranom trajnom neprijateljstvu dualistička bosanska crkva i pravoslavlje živeli su upo- redo u okviru bosanske države. Njihovu koegzistenciju olakšavala je okolnost što su bili teritorijalno odeljeni: pravoslavlje je ostalo ograničeno na istočne i južne obla- sti, nekadašnje delove srpske državne teritorije, dok je bosanska crkva tek mestimično prekoračila svoje tradi- cionalne međe. Uz to se pravoslavno sveštenstvo nije sa bosanskom crkvom sudaralo u političkoj sferi, oko uticaja na vladarevom dvoru gložili su se samo krstjani i fra- njevci.

387

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

Upravo u vreme kad je Bosna dobila svoje prve pravo- slavne i katoličke žitelje, otpočela je i jača papska aktivnost prema Bosni. Iz Avinjona je pokrenuta akcija koja je imala veoma dalekosežne posledice. U proleće 1325. upućen je u Bosnu, u misiju koja je imala za cilj obraćanje jeretika i sprovođenje inkvizicije, franjevac Fabijan. Banu Stjepanu II i ugarskom kralju Karlu Robertu prepo- ručen je fratar kao ličnost koja treba zajedno sa ostalim inkvizitorima da ukloni jeretičke zablude i narod izvede „na svetlo prave vere“. Od obojice vladara papa j'e očeki- vao da će svim snagama pomoći poduhvat franjevca. Iz či- tavog tog brižljtzo isplaniranog posla, međutim, nije ni- šta proizašlo, zbog toga što su se protiv franjevačke misije pobunili dominikanci, koji su ranije dobili inkvi- zitorska ovlašćenja. Planula je ogorčena borba između dva prosjačka reda oko prava na rad u zemlji gde ni jedan ni drugi nisu uhvatili koren. Glavno poprište je bila pap- ska kurija u Avinjrnu gde su franjevci u dva maha tri- jumfovali: 1327.' dobili su isključivo ovlašćenje za inkvizitorski rad u Bosni, a 1330. dominikancima je zabra- njeno da ih u poslu ometaju. Na drugoj strani, i bosanska biskupija u Đakovu stvarala je probleme. Papi je još ra- nije bilo rezervisano pravo da imenuje ovog titularnog bosanskog biskupa, a kad je 1334. stolica bila upražnjena izabrao je kaptol svoga kandidata, dok je kralj Karlo za biskupa postavio nekog laika. Tek posle dve godine smutnji stvar je bila rešena papskom potvrdom kaptolskog kan- didata.

Tada se izmenila i papska politika prema Bosni. Novi papa Benedikt XII oborio se i na bana s kojim je njegov pret- hodnik računao u borbi za obnovu katoličanstva u Bosni. Na takvu papsku orijentaciju svakako su delovale i optužbe i intrige banovih protivnika iz redova hrvatskih ve- likaša. U svakom slučaju papa je u ličnosti bana Stje- pana II video krivca za neuspeh inkvizicije u Bosni, te je V proleće 1337. pozvao hrvatske velikaše Kurjakoviće, krčke knezove, Šubiće, Nelipca i njegov rod, da napadnu jeretičku Bosnu i oružanom silom potpomognu delovanje franjevaca koje još uvek nije pokazivalo rezultate. Tada

388

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

je, međutim nastupio jedan sasvim neočekivani obrt. Pro- tiv ovoga poduhvata energično je ustao kralj Karlo Robert, koji i inače nije bio u dobrim odnosima sa ugarskim viso- kim klerom, a preko njega i sa papskom stolicom. Sve ve- likaše koji bi napali bosanskog bana proglasio je unapred nevernike i odmetnike i zabranio da im se ukaže ma kakva pomoć. Interes ugarskog kralja, koji ga je naveo da isujeti „krstaški pohod“ protiv Stjepana II prilično je razumljiv: bosanski ban bio je njegov lojalni vazal dok su hrvatski velikaši uporno ometali učvršćenje kraljevske ilasti u Hrvatskoj.

Uskoro se ipak pokazalo da ni ugarski kralj nije sa- opim nezaikteresovan za crkvenu situaciju u Bosni. On je 1339. nagovorio generala franjevačkog reda Gerarda Eda ^SMopJb), koji je u Ugarskoj boravio sasvim drugim poslom, da pođe u Bosnu i ispita i sredi tamošnje crkvene prilike. Poznati bogoslov i vrhovni starešina franjevaca' bio je u Bosni primljen vrlo lepo p sa velikim počastima. Ban je pokazivao najbolju volju i želeo da radi na tome da se u Bosni „obnovi služba Bogu“ i „da se podignu crkve koje leže razorene i srušene“, ali je nalazio da nema uslova za pokretanje energičnije akcije protiv jeretika. Glavnu prepreku su, po banovim izjavama, predstavljali šizmatiii koji su se nalazili u susedstvu i kojima bi se jeretici od- mah obratili za pomoć čim bi nešto preduzeo protiv njih. Neprijateljstvo Dušanove Srbije, nema sumnje, slabilo je donekle banove pozicije u samoj Bosni, ali je on opasnost preuveličavao u želji da izbegne rešenja koja bi izazvala smutnje i borbe u tek konsolidovanoj državi. Izgleda da su baš tada stvorene smernice katoličke politike prema Bosni za čitav jedan vek. Strpljiv i napo- ran rad sa postepenom preobraćanju stanovnika Bosne pred- postavljen je nasilnim akcijama i borbi za uništenje je- retika. Uskoro posle posete fra Gerarda, svakako u periodu od 1340. do 1342, organizovana je franjevačka vikarija u Bosni s ciljem da se delovanju male braće da jedan organizacioni okvir i trajni karakter. Tek posle toga došlo ]e do podizanja franjevačkih

389

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

manastira, čija je rana istorija, na žalost, veoma slabo poznata. Izgleda da je prvi bio u Sutjesci, koja je mnogo docnije nazivana „SigGa đaš“ (ba- nov dvor). Vreme učvršćivanja franjevaca u Bosni poklapa se s vremenom nastanka i uspona gradova i trgova u Bosni, i franjevci su ovaj neocenjivo važan proces umeli da isko- riste za svoju akciju. Njihovi prvi i najvažniji manastiri podignuti su u gradskim naseljima i živim privrednim sre- dištima (Sutjeska, Visoko, Lašva, Olovo, Srebrnica, Teo- čak) gde se najjače mogao vršiti uticaj na brojnije mase. Maloj braći je svakako išla na ruku okolnost da su osnovna jezgra ovih naselja bila sastavljena od katolika, primor- skih trgovaca i rudara Sasa, i da su ova mesta uživala iz- vesnu autonomiju, tako nisu bili izloženi ugrožavanju od strane patarena i njihovih pristalica. Vladar je bio sa- glasan sa njihovim delovanjem, a vlastela u doba Stjepana II i Tvrtka I nije imala vlasti nad ovim mestima. U toku vre- mena trgovačka i rudarska naselja dobijala su sve veći zna- čaj, brojno su se uveličavala, privlačeći nove i nove sta- novnike, Ali baš ta mesta su ostajala izvan uticaja bosan- ske crkve, čija su se uporišta i nadalje nalazila u selima„ zabitnim krajevima. U poznatoj raspri između rimokato- lika i bosanskog patareia iz početka XV veka Jeretiku se prebaduje da živi „u grmlju po planinama i šumima' i da on sa planinama Bosne" predstavlja raskol. I sccremeni- šša je padalo u oči, nema sumnje, kako bosanska crkva osta)e tostrani u burnom i naglom privrednom i društaenom raz- voju Bosne U tome s# krio još jedan od dubokih korvia n»ene

“^ome radu fraljevci su glavnu pažnju obrpćali ne samim jereticima • već običnim ljudima koji su predstav- ^^i1je1| važnije tle za akci]u. Iz 1iihovih Ljbia" pitan>a o izvesnim nejasnim problemimv, upuće- š papi u drugoj polovini veka možz to da tekoriste i neuko pravoslavno sveštenstvo, u oOlastima

^

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

392

gde gaTbilo da vrši krštenje i pribavlja crkš. iernike.

Bosan^a crkva

dena \ daleko

je, nema sumn-e, u toku XIV ieka dove-

nepovoljniji položa) nego što g» je imala

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

393

'p^me Više nije bila jedina „crkva bož)a u OosanskoJ K« je OŠ uvek podvlačila SVOJU nadmoćnost nad ^olopo^oničkim” crkvama, i među ostacima kitarskih zajednicau severnoj Italiji važila kao izvor sietosti i čistoLče^a ’ U državnim okvirima Bosne steklp Je su- parnikGna prostr^ —i^ U -C;

življim središt U gtanovništvo čvršće prnl.ubi uz ?ebeRpostamTeTR™m uslovima daleko opasnija. Pn ipak, ] e

„ eNUeToGeba™. Mesto arbitrau

,, «

vlapapa m vlastele, koze )e dobila i učvrstill čpravo u vladara i vlls 1sj» , j j' opnom u političkam životu

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

394

ovo vreme, učinilo ]U )\ne°™°?“MJi „sud„-- „„astelina

Bosne. Svojom ulog .

osumnjičenog za „nev]eru postala J* *

ostala

je

čuvar

^

naiččkšnijih

*

J

395

СИМА Ћ.ИРКОВИТ!

prava vlastele. Bosanska crkva se iz B o s n e m p ll ;uklo

niti, a da se, u isto vreme, opasno ne ugrozi ^š.tsža u odnosima između vladara i vlastele

УСПОК И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (132^ —

1ЈУ1)

396

.BOSNA PREMA DOGAĐAJIMA U DALMlCIJI

Dalmatinski gradovi su u toku XIV veka u velikoj meri uticali na političke prilike u zaleđu. Kad god bi se ose- tili ugroženI od hrvatskJgh velikaša koji su gospodarili oblastima na kopnu, oni su se približaaali, pa i potči- njavali Veneciji. S republikom na laguna.ma imali su mnogo čega zajedničkog u društvenom poretku, kod nje su tražili oslonca u borbi za očuvanje svoje autonomije; ali i da nije bilo tih dodirnih tačaka oni bi joj se obraćali iz prostog razloga što nisu imali nikoga drugog kome bi se obratili za pomoć. Ugarski kraljevi su bili od primorja odvojeni pojasom teritorija hrvatskih velikaša i usled toga prak- tično onemogućeni da intervenišu u odnosnma između gra- dova i oblasnih gospodara.

U prvim decenijama XIV veka pod vlast Venecije do- šli su Trogir, Šibenik i Split, tako da su svi veliki dalmatinski gradovi bili pod okriljem Republike svetog Marka. Vlast nad ovim gradovima je neminovno uvlačila Veneciju neposredno u balkansku politiku. Ona je inspi- risala pojedine akcije gradova i njihov ulazak u razne sa- veze i, pored toga, vodila jednu širu politiku u cilju zaštite svojih interesa u Dalmaciji. Kralj

УСПОК И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (132^ —

1ЈУ1)

397

Karlo I Ro- bert držao se prema venecijanskim poduhvatima u Dalma- ciji dosta pomirljivo i zadovoljavao se protestima protiv zauzimanja gradova. Sukobe s Venecijom, izgleda, želeo je da izbegne, zbog svojih ambicija u Napuljskom Kraljevstvu. Ali kada je Karlo 1342. umro i na ugarski presto došao još sasvim mlad Lajoš I (kralj Lauš naših izvora) odnosi su se iz temelja promenili.

Lajoš je iz iste, samo još jače izražene želje da uje- dini dve anžujske kraljevine zauzeo neprijateljski stav prema Veneciji, videći u njoj glavnog protivnika svojih ambicioznih planova. Na drugoj strani, Venecija je pred- stavljala smetnju kralju da završi. proces potčinjavanja krupne vlastele u Hrvatskoj i da s uspehom kruniše anžujsku unutrašnju politiku kojoj je temelje udario njegov otac. Oblasti hrvatskih velikaša sprečavale su kralju pristup do gradova koji su se predali Veneciji, a u isto vreme su ova venecijanska uporišta mogla da daju podršku velikašima kad bi bili ugroženi od kralja. Obnavljanje kraljevske vlasti u Dalmaciji moglo se ostvariti, oči- gledno, jedino energičnim nastupanjem i protiv velikaša

398

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

S. ĆirkoviK: Istorija srednjovekovne bosanske državei

protiv Venecije. Kralj Lajoš je odabrao upravo taj put koji ga je odveo u čitav niz ratova i na kraju mu doneo že- ljeni trijumf. Bosna, razume se, nije mogla ostati po strani ovih borbi, iako se u njih nije mešala iz svojih interesa već zbog vazalskih obaveza bosanskog bana prema ugarskom kralju. Banu Stjepanu II učešće u akcijama kralja Lajoša I isto tako nije donelo neposredne koristi niti uvećanje državne teritorije, ali mu je omogućilo da povede samo- stalniju politikzg.

Držanje bana Stjepana II u prvim danima vladavine kralja Lajoša nije sasvim jasno. Ukorenjeno je mišljenje da —odgate««: ................. ...

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Š

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjš ШМШШММММММММММММЊ'

■mp.

......................prema...U.r.rrk,9J!!''';U ]ul:u::J343^ D | j | | ||I1R111||etr!|

poolatž je:::u VeteVD

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

ммммм !!!!!!!■!! mŠGmmm^ŠptšJNg---

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Ј

1MMMMMMMMMMMM11

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

399

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

400

11

..................

kralj Dušan i velikaši iz „Sklavonije“- tj.^naših ze- malja. Venecija se trudila da toj koaliciji da izgled od- branbenog saveza za zaštitu Bosne i „slovenskih krajeva4'. Po mletačkoj koncepciji, u savezu bi učestvovali njeni dalmatinski gradovi , dok se ime Republike uopšte ne bi -spominjalo. Takav savez bi očigledno bio uperen protiv Ugarske, ali mi poznajemo samo mletačku koncepciju a ne i suštinu inicijative bosanskog bana. Zajednički protiv- nik Venecije i bosanskog bana bio je u tim danima hrvatski velikaš Nelipac. Protiv njega je sredinom 1343. spremala vojsku i tražila preko svoga poslanstva od bosanskog bana da joj bude naklonjen.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

401

Događaji su uzeli novi obrt kada je 1344. umro moćni Nelipac. Mladi kralj Lajoš je odlučio da iskoristi ovu priliku i dobije u svoje ruke kraljevske gradove koje je Nelipac držao. Na to je Venecija odmah okrenula svoju politiku i naglo se od ljutog protivnika Nelipčevog pre- tvorila u zaštitnicu njegove udovice i maloletnog sina. Radila je i na tome da pridobije krčke knezove i krbavske Kurjakoviće, kako bi tabor kraljevih protivnika bio što jači. Kralj je poslao slavonskog bana Nikolu Banića (VapP) od Lendave da s vojskom zauzme kraljevske gradove. Ratova- njem u jesen 1344. slavonski ban nije postigao neposredne rezultate, uspeo je samo da prisili Vladislavu, Nelipčevuudovicu, da se obaveže da će se kralju pokoriti i predati gradove.

Pod uticajem Venecije, Nelipčevi naslednici su od- bili da ispune obećanje. Na to je kralj poSlao bana Stje- pana II Kotromanića i slavonskog bana Nikolu da pokore Vladisavu i njenoga sina. Ova dvostruka ekspedicija je, naj- zad, postigla svoj cilj. Ban Stjepan je posle dužih prego- vora pušten u Knin i tu je jula 1345. izdao povelju kojom je u kraljevo ime primio kraljeve gradove, potvrdio mladome Ivanu Nelipčiću porodične zemlje i obećao opro- štaj. Uskoro zatim je sve to potvrdio kralj koji je i sam došao u Hrvatsku. Ovi uspesi su privukli na kraljevu stranu najglavnije hrvatske velikaše, tako da su dalma- tinski gradovi ostali bez svoga zaštitnog pojasa, pa su i oni, za vreme kraljevog boravka u Hrvatskoj, uputili svoja poslanstva i iskazivali dužne počasti. U tim gradovima je svuda ostalo još ugarskih pristalica, koje su ponekad mogle predstavljati značajnu stranku. U vremenima kada se menjala ravnoteža u zaleđu, dolazilo je i do pomeranja unu- tar aristokratski^ gradskih veća i do prevage one strane koja je bila uz silu pred kojom je stajao uspeh. Ovoga puta su pored Splićana, Trogirana i Šibeničana, koji su sraz- merno nedavno došli pod mletačku vlast, u kraljev logor otišli i poslanici Zadrana, starih mletačkih podanika, među kojima su pristalice ugarskog kralja postale brojne i aktivne.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

402

U takvom držanju gradova morala je Venecija, koja se sasvim otvoreno angažovala protiv ugarskog kralja u vreme borbi za Nelipčevo nasleđe, videti veliku opasnost za svoje pozicije. Utoliko više, što je vrlo energično pokušavala da spreči za nju nepovoljan tok događaja. Iako zadapski poslanici nisu ni dospeli do kralja koji se zadovoljio do- tadašnjim uspesima i napustio Hrvatsku, Venecija je pro- tiv Zadra preduzela vojnu akciju s ciljem da kazni poku- šaj izdajstva. Avgusta 1345. došla je jaka mletačka flota i blokirala grad koji se pripremio za odbranu i stupio u vezu s kraljem Lajošem uzdajući se u njegovu pomoć.

Venecijanci su sproveli opsadu Zadra po svim pravi- lima ratne veštine toga doba. Mletačko brodovlje je odse- klo grad s morske strane, a improvizovano utvrđenje, basti- ta, sprečavalo je prilaz s kopna i u isto vreme pružalo za- štitu opsadnrj vojsci. Rešenost Zadrana da istraju u borbi naročito je porasla od kako su dobili vest od kralja Lajoša

403

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

e» da će im poslati pomoć. Kraljeva vojska je stigla u blizšgu Zadra tek u novembru 1345. pod zapovedništvom bosanskog i slavonskog bana, ali toliko malobrojna da se banovi nisu odvažili da stupe u borbu s mletačkim snagama. Umesto toga su ušli u pregovore sa Venecijancima, što su nezado- voljni Zadrani smatrali za izdaju. Kod Zadrana je ban Stje- pan II bio gledan veodoa rđavo, istorija ratovanja oko Zadra koju je napisao neki nepoznati Zadranin — OćzasIo Janastavili s pustošenjem i pljačkanjem gradskih teritorija sve do zidina. Split je čak sredinom godine očekivao i opsadu s mora od Tvrtkovih galija iz- građenih u Kotoru. Izvesnu popustljivost je i tada pokazi- vao jedino Trogir u kojem sz' Žigmundove pristalice bile potisnute z g krvavom su-kobu jot krajem 1387. Ali ni ovaj grad nije preuzimao nikakve konkretne obaveze već je samo održavao veze s bosanskim kraljem i posredovao u njegovim odnosima s drugim dalmatinskim gradovima. Još jednom sz' gradovi zavapili za pomoć i počeli da traže od Žigmunda da im, utsoliko ne može da pomogne, dopusti da se sami iz- vuku iz nevolje „bez ljage izdajstva“. Žigmund je uvek obe- ćavao pomoć, ali nije bio u stanju da nešto stvarno pre- duzme u Dalmaciji. Vojska koju je pod Ladislavom Lošon- cijem, „gubernatorom Dalmacije i Hrvatske", poslao u Za- dar krajem 1388. bila je suviše malobrojna i, sa svim po- jačanjima iz gradova, nedorasla da se uspešno bori s voj- skom kralja Tvrtka i njegovog bana Hrvatske i Dalmacije, Ivaniša Paližne. Neefikasan je ostao i savez koji su sami gradovi ranije bili sklopili za odbranz' od Tvrtka. Split, Skradin i Šibenik su se udružili sa skradinskim, bri- birskim i krbavskim knezovima, Žigmupdovim pristali- cama, da se pred neprijateljskom navalom zajednički održe U vernosti kralju Žigmundu.

469

СИМА ЋИРКОВИГБ

Posle neuspeha Ladislava Lošonca, gradovi više nisu imali nikakve nade na oslobođenje od -Tvrtkovog pritiska. Zato su u martu 1389. na njegov poziv da se potčine uputili poslanike i pokušavali da makar odlože trenz^tak konačne odluke, uzdajući se još uvek u neki preokret. Svaki grad je mnogo polagao na to da postupa kao njegovi szgsedi i trudio se da bude među poslednjima koji će promeniti gospodara. Splićani su tako tražili da se poslednji potčine, oči- gledno da bi se jednom mogli pravdati da su najdzgže ostali verni svome gospodaru. Poslanici gradova su tražili da im se da izvestan rok kako bi upz gtili još jedno poslanstvo kralju Žigmztndu i molili ga za pomoć. Ukoliko je i tada ne dobiju potčinili bi se kraljz' Tvrtku. Bosanskm vladar im je izišao u susret i odredio rokove: Splitu je omogu- ćio da bude poslednji i dao mu je najkasniji rok, 15. jun 1389, dan svetoga Vida, kada je bosanska vojska daleko na istoku učestvovala u jednoj sudbonosnoj bici.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA

470

СИМА ЋИРКОВИГБ

Borbe vođene zapadno od bosanskih granica nisu prm- vukle na sebe svu pažnju politike kralja Tvrtka niti anga- žovale sve snage kojima je raspolagao. Kroz čitavo vreme Bosna je imala zaplete i teškoće na svojim istočnim granicama, samo su nam one daleko manje poznate. Opaža se, ipak, da su ova dva žarišta borbi uticala jedno na drugo: zatišje na istoku je omogućavalo jače angažovanje u Hrvat- skoj i Dalmaciji, isto kao što su opasnosti i ugrožavanja s istočne strane izazivale slabljenje bosanske aktivnosti prema dalmatinskim gradovima.

Potčinjavanje Kotora i ugarsko priznanje toga uspeha zaoštrili su neprijateljstvo s Balšom Balšićem, koji je osvajanje toga grada postavio takođe kao svoj važan cilj. Usled borbi između zetskog oblasnog gospodara i bosanskog vladaoca, nepoznatih čak i u najopštijim crtama, stradali su trgovci u tim krajevima i bio ugrožen normalan trgo- vački promet. To je konstatovala mletačka vlada i prihva- tila se zato da na Tvrtkov poziv, u jesen 1385, posreduje za mir. Posrednička uloga Venecije nije mogla tom prilik(?m doći do izražaja, jer je Balša II Balšić poginuo u borbi s Turcima već u novembru te iste godine. Balšin nasled- nik Đurađ Stracimirović produžio je u odnosu na bosan- skog kralja istu neprijateljsku politiku.

471

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

U tim godinama se već sve više javljaju Turci kao va- žan vojni i politički faktor. Sa svoje, još ne sasvim jasno omeđene teritorije u Trakiji sa centrom u Jedrenu, Osman- lije su preko zemalja svojih vazala u Makedoniji predu- zimale pustošeće pohode na razne strane, pre svega prema jadranskoj obali i putevima koji su vodili na sever. Tvrtkova država je bila još daleko od turskog domašaja, štitio ju je pojas zemalja srpskih oblasnih gospodara — kneza Lazara i Vuka Brankovića, kao i zemlje Balšića, naj- više ugroženih u to doba i u najvećoj meri upućenih da se sporazumevaju s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da udaljenost Turaka nije obezbeđi- vala Bosnu od njihovog pustošenja. Turski pljačkaški od- redi su dospeli na bosansko zemljište pre nego što bi inače došlo na red zbog neprijateljstva između kralja Tvrtka i Đurđa Stracimirovića Balšića. O prvoj provali koja je u oktobru 1386. izazvala strah u Dubrovniku ne znamo, doduše, bliže podrobnosti; verovatno je i ona, kao i provala 1388. usledila na inicijativu Đurđa Stracimi- rovića.

472

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Još pre nego što su uhvatili koren na evropskom tlu, Osmanovi T)fci su sebi krčili puteve stupajući u slu- žbu ili savez s nekom od zavađenih ili zaraćenih strana. Tako su postupali i mnogo docnije, čak i na nekoliko dece- nija pre nego što su postali gospodari Balkanskog polu- ostrva. Pored ratovanja za sebe, ratovali su i za drugoga i pojačavali na taj način razdor, politički haos i slabljenje balkanskih država. Feudalni gospodari i vladaoci opet, sa svoje strane, nisu propuštali priliku da se po- služe snagom turskih ratnika koji su svuda ulivali strah i trepet, da nanesu štetu i poraz svojim protivnicima. Je- dan od najranijih poznatih primera ovakvog uvlačenja Tu- raka u unutrašnje balkanske borbe je i provala na bosansko zemljište, završena turskim porazom 1388.

Već početkom avgusta 1388. osećala se opasnost od Tu- raka. Dubrovčani su uputili poslanika Đurđu Stracimi- roviću „zbog Turaka“ i istovremeno davali dozvole Tvrtko- vim ljudima iz susedstva da se sklanjaju u Dubrovnik ili Ston. Već 20. avgusta negde u blizini bio je turski zalo- vednik Šahin, pa je i njemu upućen poslanik. Sebe su Du- brovčani obezbeđivali pregovarajući s poslanikom Đurđa Balšića. Bili su zahvalni poslaniku zbog njegove misije „pregovaranja o Turcima za dobro i korist našu“. Bosanci kojima je turski udarac bio namenjen nisu zadržali tursku vojsku sve do Bileće. Tek tu je došlo do sudara između vojvode Vlatka Vukovića, po jednoj mnogo docnijoj vesti, 27. avgusta 1388. Izgleda, međutim, da se bitka u kojoj su Turci bili poraženi odigrala koji dan ranije, jer je u Du- brovniku 26. avgusta odlučeno da se kralju Žigmundu piše ",,novost“ o Turcima i rešeno da se oslobode uhvaćeni „Albanci" (Zećani i Arbanasi), koji su se nalazili, sva- kako, uz tursku vojsku. Posle toga se Turci više ne spo- minju skoro punih godinu dana.

473

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Turska provala je izazvala promenu u odnosima između kralja Tvrtka i Đurđa StracJ-širovića. Pobeda nad Ša- hinom nije niukoliko umanjila pustošenja izvršena od turskih ratnika, niti je otklanjala mogućkost novih pro- vala. Obe strane su pokazivale veću pomirljivost, tako da su se već početkom septembra pojavili Dubrovčani sa svojim posredovanjem. Poslanici Dubrovačke Republike u Bosni su dobili uputstvo da pregovaraju „o slozi i prijateljstvu'1 u ime Ćurđa Stracimirovića. Pregovori su zatim, bez du- brovačkog učešća, nastavljeni u jesen i proleće sledeće godine i najverovatnije završeni u martu 1389, kada jo kraljev poslanik knez Mirko Radojević putovao preko Du- brovnika u Zetu. Baš u to vreme je, kao što smo videli, Tvrtko pojačao svoj pritisak na dalmatinske gradove.

Drugi put se Tvrtko sudario s Turcima, izvan svoje državne teritorije, na zemljištu Vuka Brankovića, srp- skog oblasnog gospodara. Nema nikakve sumnje da je Tvrtko ušao u rat s Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu 15. juna 1389. kao srpski kralj, obavezan da štiti zemlje „roditelja i praroditelja svojih, gospode srpske". Nije, me~ đutim, poznato da li je i ovaj sudar imao širu diplomatshu predigru. Upadljivo je da se 1390. znalo da je Tvrtko ogor- čen na milanskog gospodara Đangaleaca Viskontija što je prethodne godine, dakle 1389, pružio Turcima pomoć kad su napali njegovu državu. Ovaj italijanski feudalac je bio isuviše daleko od naših krajeva da bi mu se mogla prm- dati neka važnija uloga u događajima, iako je dve godine ranije upućivao poslanika u Srbiju. Nije isključeno da je on bio samo karika u lancu saveznika mnogo bližih Bosni i srpskim zemljama. I kralj Žigmund Luksemburški je u vreme oko kosovske bitke organizovao pohod protiv „bo- sanskog bana'1.1 Verovatnije ostaje, uprkos ovim indicijama, da se turski pohod 1389. nastavljao na prethodne turske pro- vale u Srbiju, pre svega na onu iz 1388. i 1386. kada je znatnija turska vojska bila potučena kod Pločnika u Toplici.

474

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Bilo kakvi da su neposredni uzrocc turskom pohodu, sigurno je da su na strani branilaca na Kosovu bili i bo- sanski odredi, verovatna pod zapovedništvom vojvode Vlatka Vukovića. Među žrtvama u ovoj velikoj bici bilo je i bosanske vlastele. Još početkom XV veka bilo je poku- šaja da se iz turskog ropstva otkupe i oslobode pojedini Bosanci zarobljeni na Kosovu. Opšti udeo bosanske vojske ostaje nepoznat kao, uostalom, i skoro svi najbitniji mo- menti ove velike bitke. U sudaru su izgubili živote srpski knez Lazar i vladar Osmanlija Murat I.

O ishodu bitke izgleda i sami savremenici nisu imali jasne predstave. Veliki značaj se pripisivao pogibiji vla- dalaca i zbog toga je Muratova smrt bacila na Turke senku poraza. Kralj Tvrtko je bio potpz^no ubeđen da je njegova vojska i vojska srLskih oblasnih gospodara izvojevala ve- liku pobedu. U njegovim očima je čitav hrišćanski tabor na Kosovu predstavljao vojnu snagu srpskog kraljevstva ko- jem je on sam bio na čelu. U tom smislu je Tvrtko slao pi- sma hrišćanskim državama javljajući radosnu vest o svome velikom trijumfu. Sačuvan je ostao odgovor Firence, sti- lizovan od poznatog humaniste Koluča Salutatija, u kojem se hvale i slave — kraljevstvo Bosne kojem je palo u deo da „bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobedu", junaci koji su ubili Murata i kralj koga je posvetila „tako slavna pobeda kojoj se uspomena nikad neće izbrisati“.

475

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Tvrtkova pisma nam više i izrazitije nego o samom kosovskom boju svedoče o shvatanju o obnovljenom srpskom kraljevstvu, čija je kruna prešla na bosanskog vladaoca. Ali, upravo tih dana je Tvrtkovo srpsko kraljevstvo, i inače više plod pretenzija i političke teorije nego realna tekovina, konačno srušeno. Lazarevi naslednici su postali vazali Muratovog sina Bajazita I, a Vuk Branković je, opirući se, doduše, još uvek Turcima, stupio u veze sa Žigmundom Luksemburškim, Tvrtkovim ljutim protiv- nikom.

Iza fiktivnog kraljevog trijumfa na Kosovu stajao je, u stvari, sumorni završetak njegove politike prema srpskim zemljama i njegove uloge naslednika Nemanjića. I jedno i drugo je, međutim, uskoro nadkrilila stvarna pobeda u Hrvatskoj i Dalmaciji.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

476

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Kao i mnogo puta ranije, angažovanje na istoku je imalo za posledicu popuštanje i slabljenje položaja na zapadu. Uskoro posle sudara na Kosovu, čiji je datum predstavljao rok za predaju Splita, grada koji je dobio privilegiju da se poslednji potčini bosanskom kralju, Tvrtko se našao na pozicijama na -kojima je bio krajem 1337. Rokove određene u proleće 1389. niko nije ni mislio da poštuje. Oslobođeni neposrednog pritiska, dalmatinski gradovi su odahnuli i izbegli neugodnu i opasnu promenu gospodara. Još nepo- voljnija okolnost za Tvrtka bila je štb je u julu 1389. Žigmundov ban Ladislav Lošonci razvio znatnu aktivnost i uspeo čak da zauzme važni Klis, kojim su Bosanci gospo- darili godinu i po dana. Banova ofanziva je bila deo ši- reg Žigmundovog plana o ratu protiv „bosanskog banai, kako je ugarski kralj tada titulisao bosanskog vladaoca. U jesen je već Žigmund svoje napade uperio protiv Srbije i posti- gao tamo izvesne uspehe.

Kralj Tvrtko je morao opet, kao u početku svoje akcije u Dalmaciji, da započne s napadima i pustošenjem gradskih teritorija. U septembru je stradalo područje Zadra sve do gradskih zidina. Žigmundov ban Lošonci napadao je i opse- dao manastir Vranu, uporište Ivaniša Paližne. Tu su se u novembru 1389. odigrali bojevi između Paližne i Bo- sanaca, s jedne strane, i Lošoncijevih ratnika potpomognu- tih odredom Zadran^, i krčkog kneza Ivana, s druge strane. Višestruki ogorčeni okršaji su se završili početkom decembra, pobedom bosanske vojske i .,sramnim“ bekstvom njenih neprijatelja. Uskoro zatim je povraćen Klis i kralj Tvrtho je mogao opet zahtevati od dalmatinskih gradova da mu se potčine.

477

СИМА Ћ.ИРКОВИЋ

Sami gradovi su, po oceni Mlečana, veoma sumnjali da će se moći odupreti bosanskom kralju. I upravo je Venecija, nekadašnji iskreni saveznik Tvrtkov, pokušavala da što više ojača duh otpora u gradovima. Ona je, s jedne strane, prenosila Žigmundu vesti o položaju gradova i podsti- cala ga na taj način, posredno ili neposredno, da se jače založi za njihovu odbranu, a uporedo s -tim je, s druge strane, savetovala gradove da ostanu verni svome gospodaru. Tek vrlo bojažljivo i okolišno počela je Republika da ispituje mogućnosti da i sama za svoj račun nešto pre- duzme u Dalmaciji. Njene lagane i oprezne korake su, međutim, preduhitrili događaji.

U veoma iskidanom lancu očuvanih vesti o odnosima Tvrtka i dalmatinskih gradova, prve nove karike su iz aprila 1390. Tada su već gradovi stupili u veze s kraljem i pokazivali spremnost da se predaju. U Trogiru je čak boravio Tvrtkov ban Ivaniš Paližna i vodio prethodne pregovore sa Splićanima i Trogiranima. Početkom maja

СИМА 'Е.ИРКОВКБ

Veliko veće splitsko donelo je odluku da primi ŠIREŠE BOSNE U XIV

VEKU

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

479

.vrhovnu

vlast Tvrtkovu i da mu u tom smislu uputi svoje poslanike. Više se nije postaljalo pitanje da li će se pot- činiti ili ne, već se raspravljalo o uslovima. Želja Spli- ćana je bila da se stvari urede tako da budu „na čast bosan- skog kraljZ i n& korist njihovog grada“. Ubrzo zatim su u istom smislu doneli odluke i Trogir, gde je protiv Bospe postojala prilična opozicija, zatim Šibenik i ostrva Brač, Hvar i Korčula.

Tvrtko je u pogledu uslova imao za sve gradove jasnu i sasvim jednostavnu liniju: potzrđivao im. je oblik auto- nomije i sve privilegije koje su imali u vreme kralja La- joša. On se pojavljivao kao zakoniti naslednik ranijih gospodara gradova i nije uvodio nikakve novine. Delikat- niji je bio njegov položaj kad je trebalo regulisati odnose među samim gradovima, koji su sada skoro svi bili pod nje- govom vlašću. Klis i Omiš, od ranije pod bosanskom vlašću, imali su stare sporove sa Splitom oko granica gradske teritorije. U početku je Tvrtko izlazio u susret željama Omišana i Klišana i potvrdio im granice onako kako su ih oni sami tražili; kada je, međutim, primio Split pod evoju vlast bio je prisiljen da štiti i interese Splićana i da čitavo pitanje granica rešava iz osnova.

U prvoj polovini juna 1390, kralj Tvrtko je u Sutjesci izdao svoje povelje gradovima. U

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

480

povelji za Sgtlit su bile opisane i granice između ovoga grada i njegovih suseda Klisa i Omiša. Docnije su četiri kraljeva vlastelina utvrdila i obeležila granice i uvela Splićane u posed teritorije, prostranije nego što je ikad ranije bila.

Tvrtkovi zahtevi da mu se potčine dalmatinski gradovi bili su pravno zasnovani na nepriznavanju Žigmunda Luk- semburškog za ugarskog kralja. Bosanski kralj je bio najtešnje povezan s taborom pristalica Karla Dračkog, koji su tražili da na ugarski presto dođe Ladislav, maloletni sin ubijenog kralja. Vođe hrvatskog plemstva su bez svake sumnje pridobile i Tvrtka za svoje shvatanje, te je i on u Ladislavu video zakonitog ugarskog kralja. Mlečani su čak tvrdili da Tvrtko sve što čini u Dalmaciji čini u ime napuljskog kralja. Bosanski vladalac je neosporno bio u tesnim vezama s Napuljem i pojavljivao se kao posrednik između Napulja i Venecije, ali potčinjavanje dalmatinskih gradova nije pokušavao da legalizuje pravima svoga for- malnog vrhovnog gospodara. Isprave iz kratkog intervala između potčinjavanja gradova i kraljeve smrti pokazuju da se on sam smatrao kraljem Hrvatske i Dalmacije. Kraljev-

i stva Hrvatske i Dalmacije, združena dotle s krunom Ugar- ske on je uneo u svoju titulu

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

481

skovanu posle krunis&nja za srpskog kralja. U toku 1390. on se javlja u nekim sačuvanim latinskim aktima kao „s!e1 jdga^a Kazae, Voepe, Va1ta1ae, Sgoaće, MagŠte^ie e1s. geh ts1uŠ5“.

Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadrom, i najvećim'delom stare hrvatske državne terito- rije u dalmatinskom zaleđu. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vla- davini nad Dalmacijom i Hrvatskom — trajala je svega de- vet meseci — sačuvano je vrlo malo podataka. Nema sumnje da je istupao i kao zaštitnik katoličke crkve. U leto 1390, primio je u Sutjesci splitskog nadbiskupa Andriju Gvalda i izdao mu povelju kojom je uzeo pod svoju kraljevsku za- štitu posede i prihode splitske nadbiskupije. Uz banove Ivaniša Horvata i Ivaniša Paližnu, imao je i svoga „vojvodu kraljevstva hrvatskog", bio je to srodnik banske porodice Pavle Klešić, koji se još mnogo docnije isti- cao u bosanskom političkom životu. Na teritorijama u hrvatskom zaleđu Tvrtko nije onako poštovao zatečeno uređenje kao u dalmatinskim gradovima. Jedan izuzetno sačuvani podatak pokazuje da je pod Tvrtkovom vlašću oko Zrmanje, na krajnjoj periferiji velike države, bio uveden bosanski danak od jednog dukata godišnje po ognjištu.

УСПОН И ШИРЕЊЕ БОСНЕ (1322—1391)

482

Spoljna politika poslednjih meseci Tvrtkove vlade bila je usmerena prema završavanju poduhvata u Dalmaciji i stvaranju uslova za trajno očuvanje postignutih tekovina. Izvan bosanske kraljevine ostao je Zadar i Tvrtko je poku- šavao da se posluži vojnom pomoći Venecije da bi i ovaj grad potčinio svojoj vlasti. Mletačka republika je odu- stala, doduše, od svojih planova u vezi s dalmatinskim gra- dovima i čestitala, čak, kralju na postignutim uspesima, ali nije bila nimalo voljna da mu pomogne u jednoj akciji koja se kosila s njenim interesima. Sinjorija je odbila Tvrtkovu molbu pozivajući se na svoje prijateljstvo sa ugarskim kraljem i samim Zadranima. Slično je Tvrtko prošao i sa svojim dosta nerealnim planom o „opštem sa- vezu“ s Venecijom, po kojem bi i jedna i druga strana imala zajedničke prijatelje i neprijatelje. To bi, naravno, izi- skivalo prilagođavanje čitave spoljne politike jedne strane i njeno usklađivanje s politikom druge, te Vene- ciji nije bilo teško da pokaže da je čitava zamisao za nju neostvarljiva, kako zbog trgovačkih interesa tako i zbog saveza i ugovora kojima je bila vezana.

U to vreme kral> Tvrtko je stutšo u tešnje odnose s austrijskim hercegom Albertom i bio na putu da se orodl s Habzburzima. Krajem leta 1390. očekivalo se da će biti sklopljen neki brak između bosanskog kralja i austrijske herceške porodice, ali nije poznato šta je iz te kombi- nacije proizašlo. U Tvrtkovoj spoljnoj politici najva- žniji su ipak bili odnosi prema kralju Žigmundu Luk- semburškom. Borbe u toku poslednje dve godine pokazale su da među njima nije moglo biti dodirne tačke: Tzrtko nije priznavao Žigmunda i otrgao je ispod njegove vlasti zna- čajne delove kraljevine, dok je Žigmund u Tvrtku gledao „bosanskog bana“, uzurpatora i zaštitnika odmetnika iz Hrvatske. Vladar Bosne predstavljao je tih godina glavni stub opozicije protiv Žigmundove vlasti u Ugarskoj. GTa ipak, uprkos izrazito neprijateljskim pozicijama na ko- jima su bosanski i ugarski kralj stajali jedan prema dru- gom, došlo je do pregovora među njima i pokušaja da se sklopi mir. Dubrovčani su već u septembru 1390. nalazili da mogu ponuditi Tvrtku da svoju vlastelu pošalju u Ugar- sku da posreduje za mir između ugarskog i bosanskog vladara. Znajući njihovu opreznost i uzdržljivost u delikatnim si- tuacijama, možemo s dosta verovatnoće pretpostaviti da je podsticaj za ovakvu ponudu došao iz Ugarske, od njihovog „prirodnog gospodara".

Dubrovačko posredovanje nije tom prilikom došlo do izražaja, ali su nezavisno od toga između Tvrtka i Žig- munda povedeni pregovori. Pred kraj januara 1391, došao je na Tvrtkov dvor poslanik kralja Žigmunda da pregovara o miru. Dubrovčani su čestitali Tvrtku zbog toga i podse- ćali ga na svoju ponudu učinjenu pre tri meseca. Ne znamb iz izvora i ne možemo čak ni naslućivati na kojoj osnovi su tražena rešenja zaista ogromnih sporova i suprotnosti u odnosima Bosne i Ugareke. I konkretna situacija i isto- rijat pregovora upućuju na to da je ugarski kralj u ovim pregovorima bio u slabijem položaju i da je mir bio moguć jedino po cenu njegovih značajnih ustupaka. Ali pregovori, najverovatnije, nisu ni bili završeni, jer je nešto više od mesec dana posle dolaska ugarskog poslanika, oko 10. marta 1391, kralj Tvrtko umro. Smrt kraljeva je stvorila novu nepovoljniju situaciju za Bosnu i za kratko vreme je čitav razvitak brsanske države krenuo drugim ggutem.GLAVA PETA

NADMOĆ OBLASNIH GOSPODARA (1391—1422)

IZVORI

Izvori koji predstavljaju podlogu za pro}gčavanje bosanske istorije ovoga perioda imaju sve odlike izvorne građe iz pret- hodnog razdoblja. Dokumentarni i diplomatički izvori su daleko brojniji od narativnih. Podaci su otuda, uopšte uzev, pouzdani, ali ne daju povezanu sliku zbivanja i stvaraju na taj način velike teškoće kod objašnjavanja i izlaganja. Dobar deo podataka koje nam izvori pružaju odnose se na isti krug pojava, najčešće na odnose sa Dubrovnikom ili Ugarskom, što izaziva jednostranost naših predstava i monotoniju u prikazivanju. No najteža posledica ovog nepogodnog rasporeda iz- vorne građe je odsustvo osnovnih obaveštenja o veoma bitnim elementima u razvoju bosanskog društva i države.

Domaćih diplomatičkih izvora, povelja bosanskih vladara za vlastelu, ima znatno manje nego u prethodnom razdoblju. Objavljene su u poznatim zbirkama Miklošića i Novakovića * ili pojedinačno.* Među njima ima i povelja sačuvanih u veoma kasnim prepisima/ prevodima, a ima i prevoda interpolisanih za falsifikatorske svrhe.4

Dokumenti na našem jeziku nastali iz odnosa Dubrovnika i Bosne su u ovom periodu brojniji nego ikad, zahvaljujući tzv. Ruskovoj knjizi* To je jedan kodeks (u D^brovačkom arhivu se vodi kao 1_eiege e sotppzzšt sI 11,euap1e 1) u kojem je dubro- vački „dijak srpski“ ili „logofet“ Rusko Hristoforović re- gistrovao u celini pisma koja je u ime vlade pisao vladarima i feudalcima u zaleđu. Prepisivao je isto tako, samo na ža- lost u daleko manjem

broju, i pisma koja su stizala u Dubrov- nik iz slovenskog susedstva. Na taj način je nastala zbirka pi- sama iz perioda 1395—1423, koja po svojoj zanimljivosti i va- žnosti za bosansku istoriju nema takmaca. Objavljena je dva puta, ali ni jednom srećno. Prvi je Ruskovu knjigu izdao Du- brovčanin Medo Pucgsk* prirodnim redom, ali bez mnogo čega što traži moderno kritičko izdanje izvora. Drugi put su do- kumenti iz ovoga kodeksa objavljeni u velikoj zbirci Ljubg Stojanovića već više puta pomenutoj na prethodnim strani- cama. Stojanovićevo izdanje predstavlja korak nazad prema Pu- cićezom, i jedina mu je prednost u tome što je pristupačnije. Poznati filolog nije razrešavao skraćenice, dokumente nije donosio hronološkim redom, već grupisane po ličnostima s ko- jima je Dubrovnik vodio pregtisku. Sve to veoma otežava upo- trebu ove zbirke. Kod Stojanovića su objavljene i posebne po- velje i dokumenta na našem jeziku koja se nalaze u drugim arhivskim knjigama.

Dubrovački dokumenti na latinskom i italijanskom jeziku su znatno brojniji nego ranije, ali u daleko manjoj meri publi- kovani. Ni odluke veća, ni pisma, da spomenemo samo najvažnije, nisu sistematski objavljivani. Izvestan broj pisama i uputstava iz ovog perioda objavljen je u posebnom diplomataru o odnosima Dubrovnika s Ugarskom, koji je izdala Mađarska akademija nauka.* Dokumenti su birani po vrlo širokom kri- teriju tako da je ušao priličan broj veoma važnih za bosansku istoriju, ali ni iz daleka svi. Deo tih dokumenata ušao je u noviju zbirku Jovanć Radonića,* skoro nijedan, međutim, što već nije bio objavljen. Velike usluge je istraživačima činila publikacija rumunskog naučnika N. Jorge Mo1ez e! eh^gaIz roig zeppg a Gć1z1o1ge s1ez sto155as1e5 ai XV' z1es1e. U šest knjiga Jorga je 1899—1916 publikovao izvode, prepise i beleške iz gotovo svih značajnijih evropskih arhiva koji se odnose na borbe s Turcima od nikopoljske bitke do pada Carigrada. Druga knjiga te zbirke je najvećim delom posvećena dokumentima lz Dubrovačkog arhiva.1* Jorga nije dubrovačke dokumente objavljivao u celini, već je povezivao veći broj odluka veća i re- zimirao ih citirajući doslovno samo pojedine kratke odlomke. Na sličan način je postupao i s pismima i uputstvima. Pri sa- žimanju nije retko izneveren sadržaj, a usled nepoznavanja ličnosti i mesta o kojima dokumenti govore potkrale su se brojne omaške. Neke greške su imale i težih posledica u pri- kazivanju bosanske istorije. Još krupniji nedostatak je u tome što nema jasnog kriterija u izboru vesti koje su beležene i publikovane, tako da ostaju velike praznine. Iako je na osnovu ove zbirke izrađen izvestan broj korisnih rasprava, pa čak i monografija, danas se ona mora smatrati nepogodnom i preva- ziđenom i detaljna istraživanja se moraju temeljiti na čitanju arhivske građe u samom arhivu.11 Dokumenti iz ostalih serija su objavljivana samo uzgredno i tek vrlo malim delom.11

I u ovom periodu je značajna građa iz dalmatinskih arhiva poznata uglavnom preko Lučićevih dela. (v. str. 82 nap. 11) Kod dokumenata mletačkog arhiva smo u mogućnosti da često spominjanu Ljubićevu zbirku dogtugošo mestimično Jorginim izvodima iz ovog arhiva.11

Ugarske povelje dobijaju opet veći značaj zbog intenziteta bosansko-ugarskih odnosa u ovom periodu. One postaju i po sadržini interesantnije. Dok su ranije najčešće bile važne samo formule datuma iz kojih se vidi da su kraljevi boravili u Bosni, ili odgađan>a ročišta usled zauzetosti parničara u pohodu u našim krajevima, sada se u poveljama kralja Žigmunda Luksemburškog javljaju opširne ekspozicije u kojima se iznose zasluge darovanog vlastelina sa detaljima iz njegovih borbi u našim zemljama. Osim toga, javljaju se i povelje koje se čitavom svojom sadržinom odnose na Bosnu. Do 1410. pregled svih izdanja, ispravke i neobjavljene dokumente donosi već pomenuti Diplo- latar Žiglunbovog vremena, 1< koji će dobiti svoj nastavak sve do 1437. Do pojave narednih tomova upućeni smo na zbornik Fejera (v. str. 83)I‘ i diplomatičke zbornike pojedinih ugar- skih velikaških porodica." Jednu malu ali dragocenu zbirku ugarskih dokumenata s početka XV veka koja se odnosi dobrim delom, na Bosnu izdao je F. ŠišićI italijanski arhivi daju ponešto, tim pre što je početkom XV veka vrlo izrazito interesovanje Anžujaca za Bosnu, zbog borbi oko ugarskog pre- stola. Publikacije ostaju iste kao i za ranije periode (v. str. 71 nap. 8, 10, 11). Potrebno je dodati veoma važna pisma mantovanskog poslanika Rai1i$-a 6.e AttpapGtv s kraja 1395. koje je posle Makuševa mnogo bolje izdao 1i. TćaVosgu.*

I СЛАБЉЕЊЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ Смрт краља Твртка је значила за босанску државу ве- лики потрес. Не само због тога што је нестао крал> чије је целокупно деловање одавало снажну, енергичну и способну личност и што се поставило питање да ли ће добити достој- ног наследника на престолу, већ, још у већој мери, због тога што су везе оданости, послушности и верног служења, које су велику државу сједињавале, нагло олабавиле. Већ дуго босанска држава није била изложена толикој опасности од напада споља и од избијања унутрашње кризе. Када је

Za istoriju crkvenih prilika je uz papska pisma i doku- mente Vatikanskog arhiva objavljene na već spomenutim mestima •'(v. str. 44 nap. 4) veoma važna Raspra između rimokatolika i bosanskog patarena, sastavljena kao poučno štivo za fra- ševce i sačuvana u jednom rukopisu iz prvih decenija XV veka. 11* U ovom periodu se javljaju i sigurno datirani do- maći izvori za istoriju crkve. To su rukopisi jevanđelja obično sa apokalipsom, poslanicama i drugim kanonskim tek- stovima sa nešto izmenjenim redosledom, kao što je slučaj sa rukopisom krstjanina Hvala, ili su» sačuvani samo fragmenti sa-interesantnim zapisima kao što je slučaj Batalovog jevan- đelja. Ovo jevanđelje sadrži veoma važan zapis s nizom imena, verovatno velikodostojnika bosanske crkve.*0

Iz ovog perioda bi svakako bio domaći hroničar Manojlo Grk, čije delo spominje i navodno ekscerpira dubrovački isto- ričar s kraja XVI veka Jakov Lukarević. 1 ' Ali kako nam ru- kopis ovoga dela, ako je uopšte postojalo. nije sačuvan, ugpućeni smo isključivo na strane narativne izvore. Na jedan deo ovog perioda se prostire već spominjan spis

марта 1391. до Дубровника стигао глас о краљевој смрти, дубровачка влада је понудила своје услуге заповедницима тврђаве у Новом и у Конавлима, јер се сматрало у тим да- нима, очигледно, да је сасвим природно очекивати да ће

Metogga1e Zadranina Pavla Pavlovića (Rai1ib de Rai1o) (v. str. 83—84 nap. 29). Poneku dragocenu vest o Bosni daje i najvažniji srpski narativni izvor za ovo doba Konstantin Filozof. U Biografiji despota Stefana Lazarevića, napisanoj u prvim godinama vlade despota Đurđa Brankovića, najverovatnije 1431—33, govori se o turskom pohodu protiv Bosne u kojem je učestvovao i srpski knez. Sgšs je izdao V. Jagić, 211 a vesti je komentarisao S. StanoJezić.,,

Podatke o Bosni srećemo i kod dosta dalekih pisaca. O ovoj našoj zemlji govori i nemački biograf cara Žigmunda Luk- semburškog Eberhard Vindeke (Eđegćagg MtsJeske)/4 Iako sa- vremenik, ovaj pisac je kraljevo delovaše u Bosni prikazao veoma zbrkano i hronološki netačno. Njegov uticaj na naše znanje o događajima u Bosni krajem prve decenije XV veka sveo je na pravu meru tek M. Dinić. 18 Vesti jednog drugog Nemca Ditriha od Nihajma (TćeosJepsiz s!e M1et) o ratovanju Turaka n Mađara u Bosnn 1415. ostale su gotovo nezapažene i neisko- rišćene u istoriografiji o Bosni/*

Odjeci događaja u Bosni dogtirali su čak do Poljske i na- šli put do hroničara Jovana Dlugoša, krakovskog kanonika (umro 1480) koji je u svojoj N1z1ogga Ro1opgsa pribeležio neko- liko zanimljivih vesti.” Dlugošev savremenik je bio i ugarski hroničar Ivan Turoc, pisac Ugarske hronike objavljene 1485. Vesti o Bosni iz prvih decenija XV veka često pobrkane i

ne- tačne, došle su do Turoca preko starijih izvora koje je ko- ristio.”

490

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ

Sasvim za sebe stoji kao grupa domaćih izvora nadgrobni natpisi sačuvani u većem broju nego iz ranijih perioda. Naj- češće nam oni vbđma malo daju, najbogatiji sadržinom je natpis Vign>a Miloševića, iz Kočerina blizu Neretve, u ko- jem je dat spisak bosanskih vladara od Tvrtka do zbacivanja Ostojinog, koje je takođe spomenuto na ovom neobičnom mestu.5* biti ugroženi. Dramatični obrti su ipak izostali i smena na prestolu je izvršena bezbolno.

U okolnostima koje nam ostaju sasvim nepoznate, za no- vog kralja je izabran Kotromanić Dabiša, koji je po uzoru na svog prethodnika uzeo kraljevsko ime Stefan. Nije ioznato ni u kakvom je stepenu srodstva sa Tvrtkom bio novo- izabrani kralj. U jednom pismu, doduše, Dabiša naziva Tvrtka svojim starijim bratom, ali brojni primeri poka- 3UJU Da se takve izjave ne smeju uzimati doslovno.

Kralv Dabiša je uspeo u početku svoje vlade da sačuva .neokrnjenu veliku državnu teritoriju nasleđenu od Tvrtka. Protiv bosanske vlasti nad dalmatinskim gradovima počeli su odmah raditi Dubrovčani, koji su uputili svoga čoveka u Dalmaciju da savetuje da se gradovi vrate u „dužnu ver- nost“ ugarskom kralju. Taj pokušaj je ostao bez ikakvih rezultata, gradovi su još i u toku sledeće godine u svojim zvaničnim aktima spominjali Dabišu kao svoga kral>a.

491

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ

Iz- zvesne promene se osećaju u odnosima s napuljskim dvorom. Posle Tvrtkove smrti, sve izrazitije je isticao svoja prava na Hrvatsku i Dalmaciju veoma mladi Ladislav Na- puljski. On je sredinom leta 1391. imenovao Ivaniša Hor- vata za svoga glavnog namesnika u Ugarskoj, a bosansku vla- stelu, braću Hrvoja i Vuka Vukčića, za banove hrvatsko- dalmatinske. Bosanska vlast nad Dalmacijom i Hrvatskom smatrana je u Napulju, očigledno, za jedno privremeno stanje u kojem bosanski vladalac štiti interese i prava zakoni- tog ugarskog kralja. To je, naravno, moralo stvoriti izvesnu zategnutost koja je došla do izražaja u daljim odnosima među bosanskim velikašima, vođama hrvatskog plemstva i u stavu Bosne prema dva tabora angažovana u borbi za ugarski presto.

Najmanje se oseća aktivnost Žigmunda Luksemburškog. U prvo vreme je bio zauzet na drugim stranama, a u jesen 1391, pokušao je da svojoj borbi protiv Bosne da formu krstaškog rata. Izmolio je od pape Bonifacija IX za sebe i svoje ratnike oproštajnice slične onima koje se daju učesnicima krstaških pohoda, obrazlažući to potrebom da se s oružjem u ruci odupire „jereticima i šizmaticima što borave u Bosni i napadaju njegova kraljevstva Dalma- cije i Hrvatske". Nema podataka o tome da li je Žigmund sve to koristio za pokretanje stvarnog i ozbiljnog pohoda protiv Bosne. Godinu dana docnije on spominje zasluge jed- nog svog vlastelina u poslanstvima u Bosni, a u proleće 1393. se znalo da između Bosne i kralja Žigmunda vlada primirje.

492

СИМА 'Б.ИРКОВИЋ

Prve tri godine posle Tvrtkove smrti ne pokazuju da je Bosna izgubila snagu i ugled među okolnim državama, već, naprotiv, da je u opštoj političkoj konstelaciji koja se nije bitno izmenila sačuvala svoju raniju ulogu. Kao i u danima velikog uspona pod Tvrtkom, Bosna je i pod Da- bišom uspela da odbije jednu tursku provalu koja je zade- sila verovatno u proleće 1392.

Unutrašnji razvoj bosanske države je, međutim, u to isto vreme pokazivao simptome kretanja u drugom pravcu. Dok je za vreme vladavine prvog kralja pretezala snaga vla- dara, pod njegovim naslednikom se postepeno sve jače afir- misala vlastela, naročito njeni velikaški vrhovi, koji su držali najvažnije položaje u državi. Samostalno istu- panje se, po očuvanim izvorima, najranije zapaža kod po- rodice Sankovića čije su se zemlje nalazile u susedstvu Dubrovnika. Posle dve decenije potpune pasivnosti vojvoda Radič i župan Beljak su nastavili politiku svoga oca kaznaca Sanka, stupajući u neposredne odnose sa Dubroz- nikom.

Tek što je u Dubrovnik stigla vest o Tvrtkovoj smrti, vlada je odlučila da uputi poslanike braći Sankovićima tražeći od njih da ustupe Republici plodnu konavaosku župu kojom su gospodarili. Sankovići su pristali i spo- razum je sklopljen za vrlo kratko vreme. Već 15. aprila

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 1422)

493

Radiš i Beljak su izdali povelju kojom su ustupili čitavo Konavle sa tvrđavom Sokolom Dubrovniku, kojem je, kako se

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 1422)

494

НАДМОЋ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА (1391 — 1422)

495

r"'*'!..................................gj....................G‘"........................■»?— «{■*«» /(--č/. g^(. •" \ V ^ , - / л лчп! бТтш ^Јт ( М+**И ♦•'•К* *• •-«*»* Х» Л- ^

|ј и V « а ^~1 х *■“ *■

■!«*,■.

*Т

/ *Ј

/

ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ ДУБРОВЧАНИМА, 17. ЈУЛИ 1392.

...............JJl, /m _ k :D /• * ,0 Čl G”"“/ "T'*""’^1°J?1-“

..Jj.^LA^^.

•G "*\*

'*+*,N

I I 1 >». (

,

,

^

Л‘

П

^ PG**