Srbija i Jugosloveni Za Vreme Rata 1914 1918 Milan Djordjevic

МИЛАН П. ЂОРЂЕВИЋ

СРБИЈА и

ЈУГОСЛОВЕНИ З А В Р Е М Е Р А Т А 1 9 1 4 — 1918

ИЗДАВАЧ СВЕСЛОВЕНСКА КЊ ИЖ АРА БЕОГРАД, 1922.

ГРАФИЧКО П РЕД У ЗЕ Ћ Е „ПРОСВЕТА"

ПРЕДГОВОР Од како смо ce вратили y нашу ослобођену и уједињену отаџбину, известан дез наше штампе, с времена на време и као по неком нарочитом плану, обнавља све оне клевете, којима ce за време рата, стално војевало протнв Србије и ондашљс српске азаде y намери, да ce Србија и њезин државни националии програм потиену y позадину. Писало ce и говорило за време рата да je политика српске владе „империјалистичка", да je „велико-српска“ и „корумптивна", да je „хегемонистичка“, „реакционарна", и т. д. A пошто смо ce вратили y земљу те клевеге само су ce пресипале из једног листа y други, y провидном циљу: да ce о иротеклим догађајима обмане наш народ зарад лмчних и партијских интереса оних, који инспиришу те листове. Најпре су кампању y том погледу повели загребачки „Обзор" н љубљанска „Југославија". З а њима je дошла „Ријеч С. X. С.“ са „Словеиачким Народом", докле им иису прискочили y индат и многи други аутономашки и демократски листови, међу њима и „„Демократија“, која je y броју 81. али. У самој Србији чинили су то преко својих познатих „Београдских Новина", a y Иностранству преко извесних пријатеља чланова Југословенског Одбора", преко поткупљене иеутралне штампе и преко разних дефетистичких јужнословенских личности или група. •

Прокламујући ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словепаца, нн српској Скупштинн ни српској влади нису ни на ум долазиле какве империјалистичке, хегемонистичке или реакционарне тежње. Они будућу заједничку државу нашу замишљаху као потпуно демократску, са равноправношћу свих њепих грађана и свих вера без разлике. Другчије није ни могло бити. Србија всћ одавно беше земља потпуно демократска. И да јој јс неко наметао, она никад не би присгала вршитн народно уједиљење с намером да своју браћу подјармљује. Најмање су на тако што могли мислити Пашић и радикална странка, који су кроз тридссет годипа пре рата подносили највеће жртве y борби, из koje ce, најзад, поносито узднгла наша демократска Србија, која je тек као таква до краја олравдала назив Пијемопта пашег народа. У лазећи'y европски рат под вођством једнога y истпни великога владаоца, прожегог до дна срца и душе патриотским ^осећајима, нскреног демократе и скрупулозног чувара нашег Устава, Краља Петра и његовог достојног сина Регента Александра, који поред себе имађаше као савене заслуге желе, управо, поменути „Југословени" уклонити с пута,

8 закопати их, и на свагда метнути крст на њих, како би лакш е постигли извесне смерове своје, о којима ce све може рећи изузев да су прожети духом истинског јединства. Нашем народу треба изнети истину о ономе што ce дешавало за време од лета 1914 до конца 1918. r. То je доба и иначе непознато ширим масама, па чак н многим између људи, који иначе нису равнодушки и неактивни y политици. Треба им с тога дати прилике да га, колико толико, познаду. Ми ћемо то, колико знамо и можешр, учинити y овој књизи. Изиећемо пред читаоце факта, наравно она која су нама позната и онако како смо ми на њих гледали, па они сами нека о томе размишљају и суде. Ако ce nauia оцена некој господи и не буде свиђала, једно нам неће моћи ни они оспорити, a то je, да смо, ређајући факта, изнели истину. Могли бисмо овде, за сад, напоменути само још толико, да je целокупни рад „Југословенског Одбора" оставио на нас лично такав утисак, да je био од веће штете иего користи по ошту иародиу ствар. A и многи други наши, потпуно добронамерни људи били су, још за време рата, дошли до убеђења, да би за нашу народну ствар боље било да тај одбор, онакав какав je био и како je радио, уопште није ни постојао. До другог чега није нн могла довести она безобзирна неискреност најутицајних чланова тога одбора готово према свако,« кораку српске владе, и онај дуализам y вођењу народне подитике, који није био последица само аретеране амбициозности оних чланова „Југословенског Одбора“, који су непрестано настојавали да пред нашим Савезницима играју признатога и уз то још српској влади равноправнога фактора y свима без разлике питањима, која су ce тицала ослобођења и уједињења нашег народа, — него je био продукт и неких њихових нарочитих смерова. Уосталом, рад „Југословенског Одбора“ нису одобравали ни сви његови чланови. A факт, што су са радом „Југословенског Одбора“ били задовљни два Енглеза, новинари Стид и Сетон Ватсом, као што je загребачка „СлободнаТрибуна“ наводила, нико не може узети као озбиљан доказ, да je тај рад, и кад ce узме да je био потпуно искрен, уједно био и беспрекоран с гледишта наше народне ствари. Није, најпоеле, било ни очекивати, да ће два Енглеза боље знати оно што нама треба од нас самих; још мање, да ће ти Енглези посматратп југословенскм проблем кроз призму нечијих туђих. a не својих, енглеских инте-

» реса. Међутим, колико су и како су г. Стид и г. Ватсон били обавештени о укупном раду Југословенског Одбора" најбоље показује факт, што су обојица стално упућивали да ce наше народно уједињење може извести само на основици Крфске Декларације, a притом су тврдили, како je то г. Пашић, који je ту Деклерацију напустио!1) A било je сасвим противно. Место да буду потпора српске владе, тумачи и пропагатори приндипа Крфском Декларацијом усвојених, баш су чланови „Југословенског Одбора“ били ти, који су ce me Деклпрације одрицали још за време рата, па je, исто као и „Н. С. Преса“ и остала ондашња аустро-угарска штампа, огласили као аротивну општој жељи нашег народа V ) Г. г. Стид и Ватсон нису, вероватно, ни појимали до које су мере били обмањивани кад су, y августу, 1918. год., y својој „New Europe", пред необавештеном енглеском публиком прекоревали српску владу чак и тиме, да je она, тобоже, „забрањивала и пленила" — „југословенске списе"! То ce односило на једнуброшуру r. Dr. Б. Марковића, професора београдског Унизерзитета, чије су растурање српске власти одиста биле забраниле, али не због неког „југословенског" карактера њеног, него због тога што су y њој били изнесепи аодатци о бројном стању добровољаца, који су ce из Русије кретали на солунски фронт, и што ce откривао иут, којим су они из Русије имали кренути ка Солуну.*) Ни тај уважени београдски професор, a ни г. г. Стид и Ватсон нису ce ту имали рашта љутити, јеђ да je г. Марковић, неком несрећом, био Француз или Енглез, он би y Француској или Енглеској био за тако што ухапшен и осуђен, a не би му спис био само забрањен. Најиосле поменућемо овде још само то, да смо, ради допуне, унели y ову књигу и неколико наших чланака, раније објављених y београдским листовима „Самоуправи“ и _Трибуни“, или y часопису „Нови Живот". М. П. Ђ. У Београду 5. септембра, 1922. г.

1) Л ондонска New-Europe, свеске од 22 и 29. августа 1918. г. 2) „Ж еневска Конфвронција о југословенском уједињен>у“. Ж снева 1918. Види: н „Приватна иницнјатива y националном раду* од Dr. Петра Слепчевића, Ж енева, 1918. г., издање друш тва „П росвете", коме je тада био на чслу г. Никола Стојановић, члан „Југословенског О дбора“, и брошуру: „О погреш каиа y напионалној пропаганди 1“ од М. П. Ћ орђеввКа, Ж енева, 1918. г. 3) Видн брошуру Dr. Б. М арконића: „Наше народно уједињење* (Бнблнотека „Просвете“) Ж енева, 1918. стр. 16—17.

I 3 fo r чега je и како

Д E 0

дошло до рата и зн еку Србије » Аустро-Угарске —

Лустрмјскн ултинатум » с р п с м п о з м на мобидизацају — Л ромаиација Регсита Александра српском м р о д у и n p ia наредба В р х о м о г Коианданта српској аојсци —

Резултат

војнхх

операција

до 20. новембра,

1914.

Познати сарајевски атентат, којом су приликом погинули аустријски престолонаследник и његова супруга, извршили су, као шго je познато, аустријски поданици, па аустријском земљпшту и пред очима аустријских власти. При свем том, и на запрепашћење свега цивилизованог свгта, бечка влада je због тога атентата окривила званичну Србију! Она je тако урадила због тога, што je на тај начин хтела прикрити праве узроке своме скроз непријатељском и агресивном држању према Србији, коју су y Бечу, нарочито после анексије Босне и Херцеговине, све више и више почели осећати као једну велику сметњу аустро-угарскоме надирању ка Солуну. Далеко, дакле, од тога, да y самом акту, који je стао живота надвојводу Фердинаида и његову супругу, виде разлог за рат против Србије, бечки дипломати су тај разлог видели и нашли много раније, и то y резултатилЈа балканских ратова, па je сарајевски атентат мослужио само као изговор. Данас je сасвим извесно, да су y Бечу зиали за тајни уговор између Србије и Бугарске од 1911. г. Краљ Фердинанд није пропустио да о том уговору извести бечки двор, разуме ce, кришом од Србије, која, што ce Бугара тиче, није ни тада била уљушкана y неке дубоке снове да ће ce Бугари, због Србије и ради братства с њоме, одрећи туторства аустријског. Да je хтела, Аустро-Угарска би могла спречити извршење поменутог уговора. Она би то и учинила, да je некако унапред могла погодити резултат оружане акције, коју je тај

12 уговор предвнђао. Али, пошто je пропала акција грофа Б е р толда, коју je он y лето 1911. г. водио, трудећи ce, да, н а с у прот тежња Србије, створи аутономну Албанију, y Бечу с у стекли уверење, да ће циљевима аустријске политике на Б а л кану добро моћи да послужи и сам поменути српско-бугарски уговор. Државкици на Балплацу били су дубоко убеђени, да fce први озбиљан оружани сукоб између Срба и Т у р ак а бити потпуно поразан за Србију. Тада би ce јавила на п о зорницу Аустро-Угарска, с планом да Турке заустави там о негде око Врање или Ниша, и тако „спасе“ Србију, која би то спасавање скупо имала платити. Но, кумановска битка и њен исход нису били поразни за Србију, него за Турке и за Аустро-Угарску. Може ce данас с пуно и пуно разлога рећи, да je на Куманову и Аустрија била тучена. Цело понашање Аустро-Угарске за време балканских ратова, нарочито њена акција на Лондонској конференцији 1912— 1913., када ce она свом снагом трудила да што je више могуће ограничи добитке Србије, потврђују горње наше речи. Али, више кего y томе, налазимо потврде овоме што рекосмо y догађајима, који су доцније наступили. Једна пропала нада родила je другу. Оно што ce није деснло на Куманову требало је да ce деси на Брегалници. Мучки препад Бугара, извршен y јуну 1913., био je y ствари дело аустријско.') Али, како ce бугарски препад на Брегалници свршио поразом Бугара, морало ce рачунатн не више само на своје политичке сателите на Балкану, него и на своју сопствену оружану акцију. Да казни Србију, што ce усудила тући Турке и Бугаре, и на тај начин удвојити своју снагу, те постати „двапут опаснија" за своју велику сусетку, АустроУгарска ју je имала намеру напасти одмах после Букуреш1) Још пре тридесет година писао je пок. Пера ТодоровиК ово: „Код свију озбиљних људи y Србији дубоко je укорењена мисао, да борба између Срба и Бугара може бити само ш тетна по обадве те земље. Усдед тога je код нас y Србији опште ^всрење, да Србија нећс убудуће поновити погреш ку из 1885. г. и напасти Бугарску. Али, уљуљани тим уверењем ми чинимо грдну погрешку, кад мислимо да смо и ми исто тако сигурни, да неће бити напада с бугарске стране. Т о je опасна обмана од које ce треба чувати као од живе жеравнце. Бугарска ће нас нааасши првом приликом. Ако нико, њу ће на шо нашоциљаши Аусшро-Угарска и Немачка. С тим треба да смо јсдном за сваеда на чисшо“ — -------(Мале Новине), бр. 86. од 26—111—1892.) Пера je имао право. A опрезност којом je Србија дочекала мучки брегалничкн напад Бугара најбоље показује, како je то његово тврђење ему лично обратио за помоћ, депешом коју му je из Скадра послао. То je исто учинио и г. Пашић, обративши ce руској влади. Судбина српског народа коснула je племеннту душу словенског цара. Никола II обрати ce лично председнику Француске Републике за помоћ Србима. Убрзо за тим почела je и евакуација српске војске из Албаније. Настанивши ce на Крфу, влада српска, y својој политици, и даље ce држала директиве на коју ce и Народна Скупштина y Нншу била сагласила. Што ce, пак, тиче концепције, коју je г. Пашић имао о нашој народној ствари, то ce види не само из напред наведених изјава и одлука, као и из његовог сталног одбијања да ce одазове неаријатељским аонудама о миру, него и из једне депеше, којом je поздравио наше саплеменике y Америци. Ови су ce нскупили на други конгрес, који ce одржао y Питсбургу 29. и 30. новембра, 1916. г., и г. ПашиН им je послао следећу депешу, коју због н>ене важности y целости саопштавамо: „Благодзрим на извештају за збор, који Бе окупити y Питсбургу Словенце, Хрвате и Србе, који живе y Америцн. и са радошћу га поздрављам. Ја знам да ће сви као и ми мислити само на рад за свешо дело уједињења, и ја сам уверен, да ће y томе раду сви имати пред очима само интересе нашсга народа, проникнути истим осећајима родољубља и истом вољом да ce уједињење изведе; да ће сви показати исту бригу за умереносш и достојанство y расарављању овог великог народног посла. Затохоћу збору да пожелим срећан и користан рад за довршење борбе и пуне победе наше праведне и од свих нашах савезника признате ствари. Примите братски и срдачан поздрав са жељом, да рад југословенскога конреса буде крунисан слободом и независношћу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Саоредна аитања оставите за доцније саоразумно решење, a сада сложите ce сви без разлике начела, да ослободимо наше земље од неиријатеља, јер je стидно понижен>е за човека бити роб код другога и другога служити, a сто пута je горе и стидније за нашу браћу, за наш троимени народ, да je роб туђих народа, туђих господара. Први европски народи боре ce за слободу потчи-

20 њених народа и слободу сваке нације, па била она ма како мала. Прошло столеће гарантовало je слободу личности, a ово треба да гарантује слободу и независност малим народима. Тренутак je дошао да васкрсне слобода наше нације. С!%ожимо ce да збацимо шуђи јарам као браћа, чија срећа зависи од нашега јединства. Саоразумећемо ce брашски и наш усшавни живош уредити на основи демокрашизма и једнакоста y праву, слобода и дужностима. Знајте да ce Србнја неће никад одрећи своје браће; она ће их бранити до последње капи крви. Помотите јо ј да изврши своју братску и божију мисију, да ослободи и уједини све Југословенске земље. Туђе нећемо, али своје недамо. У то име нека je срећан и од Бога благословен ваш рад".1) На ову je депешу г. Пашић добио из ПитсбурЛ одговор, y коме ce, поред осталог, и ово каже: „уверени да ће искусни иредставници њени (Србијини) савладати све препреке, које би стојале на путу остварењу заједничког циља, тронуто благодаримо на очинској и братској поруци вашој, me ce радосно заверавамо вршита до краја све дужност арема домовини“.*) Каша емкграција к мено схватаие —

„Хрватски Одбор"

Изнели смо каква je била, за време рата, концепција сриске скупштине и српске владе о нашем народном уједињењу и начину на који ce оно имало спроводити. Као што су читаоци видели, постављени циљ био je: ослобођење и уједињење свега нашег народа, због чега Србија има да продужи борбу у з своје савезнике. Србија, дакле, ослобођава и уједињује, a сви наши саплеменици, који ce, ма из каквих узрока, налазе ван Аустро-Угарске, било y Европи или y Америци, треба да јој помогну y извођењу те мисије. Тако ce имао схват^ти пут, којим je требало и!ш ради остварења поменутог циља. И такс ce то тада, y почетку, н схватало не само y ужим српским круговима, него и y широкнм 1) З агр еб ач к а „Слободна Трибуна" (број 15. од 1921. год.) неверно je цитирала једну реченицу y заврш етку ове депешс. Она ту реченицу овако наводи: „помозите јој (Србији) да исауни евоју свешу мисију, да ослободи и уједини све Ј у г о с л о в е н е докле т а реченица гласи онако како смо je ми навели и како je и г. Ш ишић y својим „Документима“ (стр. 8и) наводи: „Помозите јој (Србпјн) да изврши своју брашску и Бож: ј у мисију, да ослободи и ујединн све јусословенске земље“. 2) „Документи о постанку Краљеенне Срба, Х рвата и С ловенаца“ сабрао Ф едро Ш ишић, Загреб, 1920. г. стр. 79.

21 круговима наше емиграције широм целе Америке и Европе, где je год било нашег народа. У Нишу je 6. маја 1915. г. одржан „Југословенски збор“, коЖе су присуствовали и многи Срби, Хрвати и Словенци из Аустро-Угарске, делом емигранти, a делом ратни заробљеници. На томе збору донесена je резолуција против Лондонског Уговора, па су ce њоме п о з ц в а л е и савезничке владе, „да омогуће Србаји, да изврши своју ослободилачку и култ урну мисију“}) Још 31. јула, 1914. г. одржан je био y Сан-Франциску велики збор Срба и Хрвата, и на њемуудонесена резолуција, y којој „Хрвати и Срби y Америци, иоданици Фрање Јосифа, које je хабзбуршка тиранија прогнала са огњишта обливеног сузама четирн колена наших матера“, објављују, да од „данашњег дана кидамо све поданичке односе према Хабзбуршкој кући, и душом и телом прихватамо свету борбу, коју данас Србија и Црна Гора воде за ослобођење и уједињење Југословена". Из Северне Америке, са збора Срба, Хрвата и Словенаца, који je одржан y Питсбургу, y јулу 1915. г., послат je г. Па; шићу телеграфски поздрав, y коме ce и' ово каже: „ми вас, пуии поуздања поздрављамо г. министре, a вашим посредовањем и Краља, Престолонаследника, и српску војску, који ће нас ослободиши и ујединити с нашом браћом“. И са другог вел ког збора y Питсбургу, одржаног y новембру, 1916. г, на коме су ce учесници збора заветовали да приме „све дужности према домовини, иредвођени светлим аримером мученичког народа Србије, херојске српске војскс к прослављене наше народне династије Карађорђеви^а", псслате су, под потписом Дон Ника Гршковића, председника тога збора, на Крф сличне изјаве и Краљу Петру, и Престолонаследнику, и г. Пашићу. „Клањајући ce пред мучении]твом ослободилачке Србије, учесници тога збора, , ганути, и с ао1) Ова реченица дословно јс овако наведена и y књизи г. Федра Ш иш ића: „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и С ловенаца“, стр. 24. Она исто тако гласн и y тексту, који су донели српски листови, који су y оно доба, y лето 1919. г. y Нишу излазили. Међутим, y јсдној књижици, коју j e 1919. г. издао „Одбор Народног Befca С. X. С. ’за окупиране крајеве y Загребу, под насловом: „Југословенски програм", где су штампане и две „споменице“ Југословенског Одбора, предате 1915 и и 1916. г. савсзннчким владама, о којима ћемо y овој књнзи нарочито говоритп, — та je реченнца неш то допуњена и изврнута, и онако с а о п ш т е н а :------- „да зајамче једивство наш е расе и да према то.чо омогуће довршење сраског Осла ослобођења''.

22 носом, поздрављају Краља јунака и мученика, са жчсом вером, да je близу час, кад fie ia свеколики ослобођени народ иоздравити као светитеља свих Срба, Хрвата и Словенаца". Престолонаследник je поздрављен као .носилац идеје словлде и уједињења свих Срба, Хрваша и Словенаца", a г. Пашић као што рекосмо, речима вере „да ће искусни иредставници Србије савладаши све ареареке, које би стојале на ауш у осшварењу заједничког циља“. Председник збора, Дон Нико Гршковић узвикивао je тада: нека „наш топли поздрав буде лист ловора око главе овјенчаие јунаштвом и мучеништвом сељава Краља Петра“. Заклињући ce на верност томе сељаку Краљу мученику и „витешком вођн Краљевићу Александру“, Дон Гршкозић je тада износио и своје и осталих другова искрене осећаје, „што нам пуне душе и срца наша, a што их подносимо пред часно лице старца државника, председника српске владе, Николу Пашића". Г. Бјанкини je на томе збору поздрављао Србију и њену војску, „те нашу народну династију, на челу јој Крал>а Петра Карађорђевића, уз Престолонаследника Регента Александра1* A г. Милан Марјановић, онда члан „Југословенског Одбора", који je томе збору y Питсбургу такође присустковао, до неба je уздизао тада г. Пашића, да би га, после, што више могао од сваке руке грдити и нападати. — „Чули сте речи из поздравног телеграма највећега и најчаснијега државника нашег народа, минисшра председника Пашића“ — узвикивао je тада г. Марјановић, додајући, како званични представници Србије воде такође борбу, и ако политичку, и то „под вођством искусног, мудрог и невјероватно постојаног старца Николе Пашића", чије je речи из напред наведеног тслеграма: „споредна питања оставите за доцније спорузумно и братско решење".... г. Марјановић тада npor.iaсио као „арограм рада за сада и за будућност*.') Иза ових y С. Америци нису били изостали ни они наши саплеменици, кој» су били y Ј. Америци. И на збору y I) „Југословенски Народни Збор Сјеверне и Јуж не Амернке", Антоф агаста, фебруар, 1917. Ова je књижица изишла као трека свеска „Југословенске Библиотеке" y издању редакције листа „Југословенска Држ ав а“. Одатле смо узели цитате, који сетичу збора y Питсбургу, од 1916.

23 Чикагу, 10—III—1915. г.1), као и на збору y Антофагасти (република Чиле), 23—1— 1916. г., тражило ce уједињење са Србијом, и доношене су резолуције, y којима су учесници збора „одушевљено" поздравили „свога Краља исвоју влад у“ (Краља Петра и г. Пашићеву владу.*) Горе споменути збор y Питсбургу 1916. управо je усвојио и проширио оно што je 10—111— 1915. на збору y Чикагу било усвојено. Најпосле, да наведемо и један став из резолуције „југословенске уједижене омладине", донесене на збору y Женеви, y августу, 1915. год. Тај ставТ ласи: „Пошто су Срби, Хрвати и Словенци Један југословенски народ, то he они 'после ослобођења бити ујсднњени y једну једину хомогену државу. Не иостоји никакво унушрашње au­ m ône о саставу me државе, a по готову не такво, о којем би морале да ce брину Велике Силе европске. Србији, Пијемонту Југословенства, имаће да ce приклоае остале земље сраске, хрватске и словеначке. Она je пред целим светом свој данатњи раш назвала ратом за ослобођење Југословена".*) 1) Загребачка „Слободиа Трибуна" (бр. 16. г. 1921.) неверно je цитирала резолуцију донесену на овом збору y Чикагу. Она из те резолуције о вакон авод и : „Хрвати, Срби и Словенци један су исти н а р о д ...;. желимо уједињсње y једну државну целину свих југословенских покрајина аусто-угарске монархије и (а не „са“ или „к ) Краљсвине Србије". Т ај извод je намерно унакаж ен, јер ce y поменутој резолуцији овако каж е: ___ „наш ж ивот и напредак не могу бити зајемчени него y уједнњењу свнх југословенских зсмал>а са Србијом y једну једноставну државу*. (Ш иш ићеви: „Документи“, стр. 21). У изјавн „Југослонеиског Одбора" од 18—XII—1916. г., приликом крунисања цара Карла, траж нло ce уједињење „с Крал>евином Србијом* („Документи*, сгр. 82—84). На тој изјавн потписани су и неки од уредника „Слободне Т рибунс”. И y снојој посланици од 9 XII—1917. г., упућеној председнику Внлсону, траж ио je „Југословенски Одбор“ уједињење „са Србијом и Црном Гором“. A сем тога, y своме мемоару од 6—III— 1916. г., предатом француској влади, „Југословенски Одбор“ наводи како je обавеш тен н потпуио уверен: „да je цео наш народ обузела ватрена ж ељ а, да збацн аустро-маџарски јарам и да ce ујединн са својом браћом из Србије u Црие Горе“. Уосталом, како „Слободна Трибуна“ y том.погледу обмањује своје читаоце најбоље ce нидн из свезака „Bulletin Yougoslave*, који je за време рата нзлазио y Паризу под уредништвом „Југословенског Одбора“. На корнцама тога билетена стално ce могло читати: да аустро-угарскн Југословени „траж е интегралну'примену националног принципа, како би са Србијом и Црном Гором, могли формирати јсдноставну и независну држ аву"........ 2) . Докумеити о постанку Краљсвине Срба, Х рвата и С ловенаца”, сабрао Ф . Ш иш ић, Загреб, 1920. г., стр. 21, 41, 49, 71—79. 3) Види напред помеиуту г Ш пиж ћеву књпгу, стр. 43., где ce и то наводи, да су овом омладииском збору прпсуствовали и r. Dr. Љ уба Леонтић, сада уредник дубровачког „Р ада“, и г. Владислав Ф абијаичић, бив. народнн посланик.

24 Из ове опште хармоннје y посматрању свега тога питањ а издвајали су ce, y то доба, само неки од оних л>уди, који су, после, били чланови Југословенског Одбора". Они су са свим мирно прешли преко свих раније поменутих одлука српске Народне Скупштине и преко нзјава српске владе, па су на концу 1914. г., основали y Риму „Хрватски Одбор", y који су, поред о сталих, ушли као чланови и г. г. Д-р Трумбић, Д-р Хинковић и Д-р Лујо Војиновић. (Шишићеви „Документи", стр. 14.). Први јавни акт тога Одбора, y колико je нама познато, била je једна његова протестна изјава, објављена y децембру, 1914. г., y миланској „Corrlere de la Sera". Ha кратко време пре тога гроф Тиса je y пештанском парламенту хвалио Хрвате као јунаке и родољубе, па je „Хрватски Одбор“, y поменутој изјави, лротестовао против тога и објашњавао да гроф Тиса тиме жели завести европску јавност „о правом стању ствари y Аустро-Угарској и о правнм осећајима, којима je прожет хрватски народ“. Вреди нарочито нагласити да су господа из „Хрватског Одбора" — како ce из поменуте њихове изјаве видн — гледали y историјској прошлости Аустро-Угарске неку ослободилачку улогу њену. Враћајући ce на догађаје од пре два века, када je Евгеније Савојски освајао Београд од Турака, они овако кажу: „Ова два догађаја, ослобођење Београда од Турака и садашње бомбардовање Београда, и Хрватима најбоље доказује како je Аустро-Угарска постала од ослободитељице разаратељица народног јединства Срба и Хрвата“. Г. г. Dr. Трумбић, Dr. Лујо Војииовић, Dr. Хинковић и остали чланови тога „Хрватског Одбора" пронашли су, као што видите, да je војна Евгенија Савојског имала неку „ослободилачку" мисију, и то баш y погледу јединства Срба и Хрвата! A сви ми, остали смртни, налазили смо, да je и та војпа била y општем плану политике Хабзбурга, y плану осигуравања и проширења аустро-угарских државних граница даље на Исток, и не ради нечијег ослобођавања него ради водјармљивања. Ta аустријска п'олитика заснована je још пре те војне, па je настављена дуго и дуго после ње, све до иаших дана, када су y кор^ну засечени и Аустро-Угарска и Хабзбурзи.4) 4) З а владавине А-Угарске y Северној Србији (од 1718—1739), једна од главних брпга аустрнјских државника била je „не допустити црквено уједињење српског народа, те га с тога треба поцепати- на

25 Управки Одбор „Јадраиске Легије“

Други јавни акт „Хрватског Одбора“ y Риму, био je образовање Управног Одбора „Јадранске Легије“.1) Упућена су била нашој емиграцији два прогласа од стране тога одбора, оба y јануару, 1915. г. Позивајући наше саплеменикс, који су тада били ван Аустро-Угарске, да ce као добровољци упишу y „Јадранску Легију", Управни Одбор je y тим прогласима изрично давао на знање, да ће Легија „имаги властито оделење Црвеног Крста“ и објашњавао, да ce она назвала „Јадранском“ с тога, „што je н^ше Јадранско Море синтеза идеала свих Југословена, који живе аа његовим обалама, или према њему теже, и с разлога, што делатност Легије има да ce аоглавито разваје y нашим крајевима Ј а д р а н сш Мораи. Даље ce y тим прогласима говорило да ће место, y коме ће ce добровољци концентрисати, бити накнадно одређено, „свакојако једко мссто y Европи, по све сигурно за њихову личну безбедност", и да hé „војно образовање, војну преобуку и оружје добровољци примити y месту концентрисања, под управом стручних лица, што ће све бити накнадно одређено y саоразуму са комаешентним факторима“.*) Ово брижљиво избегавање и самог помена Србије и српске владе, или српске Врховне Команде као „компетентног фактора", с којим би ce Управни Одбор „Јадранске Легкје“ имао споразумети како о месту концентрисања добровол>аца, тако и о њиховом војничком образовању и т. д., пада и сувише y очи, да би га нарочито требало коментарисатн. Рећићемо само толико, да je то нзбегавање дошло као природна последица раније одређености чланова Управног Одбора „Јадранске Легије", управо одређености г. г. Трумбића, мнтрополије“, како би га „верски, a y исто време и национално раздробили*.. . . Аустрнјска управа y Србији „имала јс свим силама штнтити и помагати католичку цркву a шрпеши источно-православну, па јој y приликама суж аватн права и сузбијати je y све уже граннце”. — Аустријски су државници тако радилп, под изговором, да je то y интересу „Илирског народа", (којн ће, доцније, ти исти аустријски државници и ради истих циљеаа, прекрстити y народ „југословенски"). Види о том е: „Аусшријска владавина y Ср6ији“ од Dr. Драг. М. Павловића, преш тампано из Гласа Српске Академије Наука, Београд, 190t. г., стр. 53—70. 1) Г. ЦЈншић y својим „Д окументи«а“, страна 15, наводи да су „они исти патриоти, (т. ј. Dr. Трумбић. Dr. Лујо Војиновић, Dr. Хинковић и остали) који су доцније основали „Југословенски Одбор“ y Л ондону, најпре, v Риму, имали на уму да оснују одбор „Јадранске Легијс". (И основали су га). 2) Ш ишпћеви „Документи", стр. 19 и 20.

26 Војиновића, Хинковића и осталих, да воде уску, чисто хрватску политику на своју руку. Ту њихову одређеност нису могли поколебати ни они сјајни успеси српске војске: ни онај на Церу, ни онај на Мачковом Камену, па чак ни онај на Руднику, Колубари и Космају, који je потпуно сломио Поћорекове армије! И после свега тога, поменута су господа и даље остала на свом уском земљишту, те су наше народно питање и даље посматрали само с гледишта пссебних хрватских интереса! С тога им je требало да имају и неку своју хрватску војску, која би ce опремила ван додира са српским факторима и која би била „морална" потиира њихове политике. Зато ce y поменутим прогласима и наглашавало, да fce „Јадранска Легија" имати и „властито оделење Црвеног Крста“ и да lie ce борити „поглавито y иашим крајевкма Јадранског M opaV ) Ko бн ce ту могао отети помисли, да су г. г. Трумбић, Хинковић, Војиновић и остали чланови Управног Одбора Јадранске Ле1ије“ тиме помишљали на то, да ту сзоју добровољачку војску, која би ce имала сакупити, концентришу и обуче негде y Италији и под надзором Италије, и да je, после, уз талијанску војску, употребе негде на горичком фронту, „у нашим крајевима Јадранског M opaV ) 3) „јадранска Легија нема да постигне великих војних успеха, јер данас само големе молерне војскс могу да одлучују на бојном пол>у, али ће аато моћи да y многом смјеру ггрипомогке при ослобођењу Оевеш мнлијуна аустријских Југослокена. Сама њ сзнна појава имаће велико м орално з н а ч е њ е A да ce добровољци не би уплашили од „јадранске Л егије“ и устезалн ce уписа y н>у. поручивали су им чланови „Управног Одбора“, да, при упису, сваки од њих изјави „да ли жели служити аод оружјем или код Ц рвеног К р с ш а (ШншиКсви „Документи*. стр. 18 и 19). 4 ) У своме јавном манифесту, који je y Л ондоиу објављ ен 1 октобра, 1915. г. „Југословснски Одбор* je и ово рекао: „У Риму бнли су штампани и манифести на исељене Југословене N3 Аустро-Угарске с позивом, да ce придруже као добровољци редовима српско-црногорским н савезничким". Из онога што смо горе навели види ce, да je то тврђењ е било неистинито н да je њиме намсрно обмањнвана снглеска публика. Док су y Риму бмлн, члановн „југословенског Одбора" нису (.озивали добровољ цеу „редове српско-црногорске". Ту неистину поновио je „|угословенски Одбор“ и кад је, годину даиа доцније, 22. октобра, 1916. год., y једној свзјој изјави рекао: да је он, „југословенски Одбор,“ Ј о ш од понешкараша па до данас“ ........„скупљао добровољце, који треба да ce боре против Аустро-Угарске, a y редовима и под врховном командом сраске војске“. (Ш иш ићеви „Документи", стр. 45 и 69). Чак и после y Руму одрж аног конгреса потплачених илродности, који je био y априлу, 1918. г., о чему he доцније бити речи, Ј у г о словенскп Одбор" je — као што тврди загребачка „Слободна Трибуна" (бр. од 24-IV-1921.) — „посредовао код Италије да дозволи формирање

27 Таква je, ето, y то доба, била концепција будућих чланова „Југословенског Одбора“ о нашем народном уједињењу и начину на који ce оно има спроводити. Докле српска скупштина и српска влада прокламују y Нишу да ће Србија истрајати y борби за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, и докле, за ту идеју, српска војска потоцима просипа своју крв, дотле ce поменута господа окрећу од Србије на другу страну, стварају дуализам y спровођењу народне политике, и бирају пут и друштво, који би имали да их одведу остварењу једне потпуно сепаратистичке тежње њихове. * Г. Д-р ЉубаЛеонтић, (у дубровачком „Раду“ бр. 79) вели, да je на оној протестној изјави противу говора грофа Тисе, о којој смо y прошлом чланку говорили, потписан „Хрватски Одбор“ само „из шакшичких р а з л о г а Требало je, вели, да ce на Тисину изјаву „реагира баш y име Хрвата, јер je и било важно нагласитн, да ту протестују сами Хрватн". Чудновато je, да je г. Д-р Леонтић уопште тако што могао рећи, пошто je билс извесно да нико неће, y име Хрвата, озбиљно примити један протест, који je анониман. A y Иностранству, „где je. елшграција имала слободу к ретањ а/ као што и сам г. Д-р Леонтић вели, зар тада није било ни једног Хрвата, који би под ону протестну изјаву ставио и своје пуно име и презиме?! Сем тога, из прогласа Управпог Одбора „Јадранскс Легије“, о коме je горе реч, јасно ce види, да je и тај одбор, исто као и гроф Тиса, „одвајао ствар хрватСког народа од ствари српског народа", што би г. Д-р Леонтић, сада другчије хтео представити. A загребачка „Слободна Трибуна“ (бр. од 26—VI— 1921. г.) само обмањује своје читаоце кад тврди, да ce 1914. г. „када су Аустријанцн били y Ваљеву“ : „шака непознатих избеглица из Далмације и Хрватске“, који су тада били y Риму, „солидарнше са Србијом y име Хрвата“. Пре свега није била никаква кураж солидарисати ce са СрбиЈО.ч анонимно, a после, и само то солидарисан>е, као што југословенске добровољачке легије нз круга наших варобљеника y И талпји*. Траж ило ce, вели даље исти лист, „да и Пашић ннтервенира y том правцу код талијанске владе, но овај то ннје хтео учинити". Тачније бк бнло рећи, да г. Пашић није м огао допуститн да сс „југословенска добровол.ачка легвја" борп под талијанском заставом и под талијанском командом.

28 смо из прогласа Управног Одбора „Јадранске Легије" видели, носило je на себи печат најпотпунијег подвајања од Србије тако, да je „шака избеглица из Далмације и Хрвагске", која je тада била y Риму, наумила ићи, и већ je била пошла, ,сасвим супротним путем од онога, који je Србија била обележила y пнтању нашег националног ослобођсња и уједињен>а.‘) Српска влада, која je, y име Србије, водила једну несебичну, широкогруду политику, и која je све оно чиме je располагала била ставила y службу ослобођења и уједињења целог машег народа y једну државу, доживела je, после извесног времеца, ту незавидну cpefcy, да јој баш та „шака избеглица", која ce y Риму заносила идејом Велике Хрватске, отпочне из разних центара Европе добацивати ружне клевете: као да je то она, српска влада, која je, тобоже, прожета идејом сепаратизма н загрејана Ј е д и н о и само за — Велику Србију!! И та клевета, која je, y ствари, добацивана само зато, да прикрије праве намере г. Dr. Трумбића и његовнх интимуса, који ce чак ни y децембру, 1918. год. нису могли помирит*и са идејом једне, једноставне државе наше и са образовањем једне владе за целу земљу, стално je од тога доба поиављана, па ce још и данас понанља. Ч ланм и „Хр ватског Одбора“ y Лондову

Вндели смо шта су све чланови „Хрватског Одбора" из Рима предузимали да остваре дуализам y спровођењу народне полнтике и да y дело приведу своје сепаратистичке тежње. Ho, y тренутку када су ч.чанови „Хрватског Одбора" оснивали Управни Одбор Јадранске Легије“ и упућивали оие прогласе с упису добровољаца y ту легију, joui нису били наступили извесни догађаји, који су, несумњнво, имали утицаја на доцније држање чланова тога одбора. Манифестације иаших саплемсника y Америци тек су доцније дошле, a Италија je y то доба још једнако била савезник Аустро-Угарске. У јануару и фебруару, 1915. год., тек су почели избијати гласови о преговорима Савезника са 1) У доба, о коме je овде реч, били су ce пронели гласовн, да су y јануару 1915. године, г. г. ТрумбиН и Супило били код талнјанског држ авног подсекретара Д-р М артиниа и молили талијанску потпору за Велику Хрватску. После тога било би довољно разумљиво заш то je Управни Одбор „Јадранске Легије“, y својим прогласима из јануара, 1915. г., •нзбегаЂао поменути Србију као „компетентног фактора" с којим би ce договарао о спреми и обуци добровољаца.

29 Италијом за њезину интервендију уз тешке жртве на рачун нашег народа. A y марту исте године знали су и сами чланови „Хрватског Одбора", да je уговор са Италијом на прагу, и да ce прохтеви талијански нису могли сузбити.1) Све то, јамачно je и допринело те су господа из „Хрватског Одбора" псчели полако долазити к’ себи и појимати да Рим није баш тако погодно место из кога би ce њихова акција плодно могла развијати. Тако je дошло до неке промене y концепцији чланова „Хрватског Одбора“, чији je и сам назив означавао сепаратизам, те господа из тога одбора, после тога, одлазе y Лондон, одакле ce више неће појарљивати као Хрвати већ као „Југословени“, због чега и оснивају „Југословенски", место римског „Хрватског Одбора". То je, дакле, моменат када чланови „Хрватског Одбора" свлаче — бар пред јавношћу — своју племенску, хрватску кошуљу и отпочињу стварати „југословенски народ“, како су ce то они сами изражавали. Одмах после свога конституисања,*) Југословенски" je Одбор (6. маја) упутио један мемоар француској, енглеској и руској влади (овој преко тадашњег њеног посланика y Паризу Изволског), y коме ce пружају потребна обавештења о приликама под којима живи наш народ y Аустро-Угарској, о његовим оправданим надама и т. д. о свему ономе, што je y том истом мемоару, сам Југословенски Одбор“ означио као свој циљ: ,д а уаут и владе и велику аублику савезних народа y сшање југословенских земаља, које су још аод АУгарском, и y њихове националне шежње." Додаје ce y том мемоару и то: да „читав југословенски народ, Срби, Хрвати и Словенци, сви ми очекујемо од овога рата уједињење свију народних удова и читавога свог територија y једну ксзависну државу" и наглашава ce, „да борба Србије и Црне Горе није борба освајалачка“ него да су те „две српске државе протагоннсти y ослобођавању свих Југословена, те и „Југословенски 1) „Овдашњи хрватски емигрант Трумбнћ неочекивано je добио преко српског посданстха кратак ш нфровак телеграм од Супила, који саопш тава следеће: стањ е питања о будућој судбини зем аљ а северне Адријатике зн атно ce погорш зло. Јак утицај за то погорш ањ е овог питан>а имала je блокада Енглеске и to k војннх операција y Дарданелима. (И з депеш е руског амбасадора y Риму, Крупенског, послате y П етроград 18. марта, 1915. г. под № 55). Лондонски Уговор (са Италијом) потписат je 26. априла, 1915. г. по новом. 2) „Југословенскп Одбор“ констн гуисао ce y Лондону 1. маја, 1915. г.

30 Одбор" има задаћу „зајамчити нашу народну егзистенцију на нашем уједињеном земљишту".1) Ово наглашавање да Србија и Црна Гора не воде освајачки par, поновљено je и y прогласу „Југословенског Одбора“, од 12. маја, 1915. г., упућеноме „британском народу и парламенту“, y коме прогласу, поред осталога, стоји и ово: „за Србију ce и Црну Гору ради о рат у за ослобођење, a не о рату за освајање; ове ce државе боре, да ослободе наше племе од туђега јарм а и да нас уједине y један јединствен слободан народ') Према горе изложеном изгледало je, да су чланови „Хрватског Одбора“, пошто су у Лондону уместо „Хрватског" основали „Југословенски Одбор“, папустили онај дуализам и сепаратизам, којн су y Риму онако јако наглашавали, и да су усвојили oiio схватање о народној политици, које су о томе и.чали сриска влада, a y то доба, и све органнзације наших саплеменика y Америци и Европн. Али, то што јс изгледало, није било и y стварн тако. Јер, ако су господа из „Југословенског Одбора“ заменили своје раније друштво лондонским и париским, п ако су били приморани говорити y Лондону и Паризу другчије него y Риму, па сг окренути мало и Србији, за коју y Риму нису хтели pu чути, они ипак нису били до краја и стално напустили ону своју хрватску, чисто сепаратистичку концепцију.’) Они су, истина, тада говорили, да je и Југословенском ЈОдбору“ циљ „зајемчити нашу народну егзистенцију на нашем уједи') „Документи" . . . сабрао Ф. Ш ишнћ. (стр. 25). 2) Морамо овде напомснути да ce Србија н Црна Гора нису бориле зато, „да нас ујсдине y један јединствен народ," као што ce каида, г. Трумбић могао мислитн да су Срби, Хрвати и Словенцн не један него три различита народа, које je, тек после повол>них реаултата рата, требало „ујсдинити y један јединствен народ." 3) Савезници су били (Енглеска и Ф ранцуска) оставили Руснји, да ce она брине о стварима, које ce тичу Балкана и свега онога, што je с тнм y вези, il свакога су, ш то сс тиче тнх ствари, упућнвали на 11строград, a П етроград je, опет, свакога упућнвао на Србију. У својој књизн .Р апалски У |0 В0 р“ (Загреб, 1921.), на стр. 8., г. Д -р Ф. Поточњак, члан негдаш њег „Југословенско'' Одбора", говори о томе k-ако су гласови о условима Италије за н>ен улазак y рат силно узрујалн наш елеменат, па и онај y Чикагу, где ce он y марту, 1915. г. бавио. „У тој ситуацијн држ ао сам да he бити најбољс и сврси најсходније, ако ce управи апел на руску вдаду, је р код друсих влад а и онако ниши су за нас знали нити за нас марили

31

њеном земљишту“, дакле и са Србијом, али y ствари нису увек тако мислили, a и кад су мислили, они су мислили прво на услове тога уједињења, па тек y другом реду на осЈЈобођењ е од А-Угарске и иа само уједињење са Србијом! А, како je тим условима требало дати неки ауторитативнији карактер, онн одмах почињу пропагирати код наших организација уАмерици да ове приме те од „Југословенског Одбора" израђене услове као своје и да огласе „Југословенски 6дбор“ као јединог свог легалног представника, a да забораве на оне резолуције, y којима су наши саплеменици одушевљено поздрављали „свога краља и своју влад у“ и оне „искусне представнике Србије", који ће „умети да савладају све препреке"') и т. д. Ta пропаганда „Југословенског Одбора" била je y најширим круговима позната, a y једном од прошлнх чланака наведена г. Пашићева депеша, као што ce из н,е видело, имала je и тај циљ, да збор наших саплеменика, који ce y новембру •

1 ) ........ „За Поточњако.м долазили су другн „емисари", који су ca.no погоршавали ствар; наглаш авали су да je борба Србије споредна ствар, a да ce до остварењ а југословенскмх националних теж њ а може доћи на један готовански начнн: самим изјавама симиатија за јусо сло венско уједињење". „Круну том е чудноватоме послу ставилн су г. М. Прибнћевић и г. П. Слијепчевић, којн су аканично вођство југословенског покрета потпуно пренелн на тријалистичке вође, — осуђујући на најнепош тенији начин оне Србе, којн су стално истицали пијемонтску улогу Србнје". („Банатски Гласник* од 9—VIII—1922. Ч ланак: i „једно отворено питање* од М. Јефтића, који je з а време рата био y Америцн). Г. Милан Прибићенпћ, данаш њи народни посланик, бво je y доба о коме je реч (1916. г.) актнвни српски пуковник. Као човека родом пз .оних крајева", и њ ега je српска влада, као и СлијепчевиКа, бала п ослала y Америку ради пропаганде y корист националног уједињења и радп скуљања добровољаца. Г. М. Прибићевик je ианеверио улогу, које ce као Србнн и официр примио. З бог тога je био опозкан. Ш та je сво он y Амернцн радио, најбоље ce да видетн мз чланака неког Душана Богдановића, прнсног пријатељ а ПрибићевиКевог, које je овај објавно v њујоршком „Југословенском Свијету,” (деиеибар, 1918. г.) поводом једне депеше, коју je, вели, од М. Прибићевића, нз Загреба, почетком децембра, 1918. г., био добно. „Трпе радије и глад и см рт“ (они y Боснн п Хрватској), „а неће да ce поклоне Паш ић-Протићевој уцењивачкој краљевинској аолиш ици“, — клнктао je y тим чланцима тај Богдановић, сада неки чиновник y неком мииистарству нашем. Т о je онај исти Богдановић, који je y Питсбургу, на збору делегата Србобрана говорио: „ш то je кућа Карађорђевнћа з а Србију, што je кућа Иетровића за Црну Гору, то je кућа Прибићевића за Србе под Аустро-Угарском" (Банатска Гласник“, бр. 36). Интересантно je, јер веома карактеристично и ово: за време рата излазило je y Америци неких осам српских листова, ш тампанпх ћирилицом. Један једини од тих лнстова („Уједињено Српство" y Чикагу) помагао je аустријску ствар и, y исто време, он једино био најпријател.скнје расположен према г. Милану Прибићевићу и политичкој пропаганди, коју j e овај господин спроводио док je био y Амернци. („ З а маст ам еричког Српства“, од М. Јефтића, Њ у-Јорк, 1918., стр. 6.)

32 1916. г., држао y Питсбургу, упути на праву стазу: најаре ослобођење, a лако ћемо уредити унутра нашу заједничку државу, кад je већ једном будемо имали. Но, докле je г. Пашић постављао питање нашег народног јединства на широку основицу оаште и најпрече потребе народне, дотле je то питање Југословенски Одбор“ постављао на основицу аосебних хрватских унутрашњих интереса, на основицу претходног и нарочито условљеног споразума између Срба и Хрвата. Тако ce и догодило, да je акција Југословенског Одбора" ишла паралелно са акцијом разних „Аустријака“, који су y Европи и Америци радили за рачун бечке владе, те су и сами пропагирали: како Србнја најпре треба да прими „услове" уједињења, па тек после може да буде речи о заједничком и хармоничном раду око припремања за кзвођење самог акта уједишења. Разуме ce, чинили су то „Аустријаци“ y циљу да сасвим одвоје Хрвате и Србе једне од других, a Југословенскн Одбор“ није ce ни мало устезао давати материјала за што успешније извођење тога посла. Уродила je та акција „ЈугоСловенског Одбора" жалосним плодом, и она je дала хране не само нашим непријатељима и савезничкој Италији, да ce њоме доцније користе, него и нашим савезницима — пријатељима, ua ce, y шежим часовима рата, лакше него што би то иначе било, аокажу као да су за наше потауно народно ослобођсње и уједањење арилично дезинтсресовани.*) 2) „Кад међу савезницима има чланова, који раде протнв наш ег једпнства, онда треба да иабегавамо све оно, што њима можс послужити као оружје против т е наш е иде е‘ , рекао je на XII седници одржаној нзмеђу чланова српске владе и „Југослоненског Одбора" на Крфу г. С тојан Протић, додајућв да je „ретко који народ и део народа шире и либералније схватно идеју народног једннства, као Србија“. Напомињући да кад Србија „ништа нарочнто за себе не траж и, да оида и нико други нема права да то траж и , г. Протнћ je додирнуо „извесне појаве«, које изазнвају узајамно неповерење. Као доказ томе иавео je, — и ак о нвје споменуо име пок. Супила - један његов демарш код енглеске владе, учнн>ен са Супилове стране y име „Југословенског Одбора". И тај демарш као и други био je инспирисан чистим сепаратизмом. „Београд са српствои, a Загреб са Хрватством.* Тако ce сам Супнло изразио кад je о тим својим корацима обавестио чланове „Југословенског О дбора“. (Ф р. П оточњак: „Из емиграције", прва кн>ига, стр. 26). На истој седнкци на Крфу, о којој je овде реч, поменуо je један други говорнмк, да ce y помсн у:ом меморандуму, који je поднео енглеској влади, Супило овако изрично изразио: „Ако ce Србија не може спасти, онда да ми Хрвати гледамо да ce спасемо". Југословенски Одбор“ ш ајС уиилов демарш никад није деманшовао. И г. Протић je добро нагласио да такво држ ањ е „Југословенског Одбора“ „шкоди нашој народној ствари". Г. Трумбић није на ово нишша оОговорио. (Види о томе „Нови Ж ивот*, свеска од 18—VI— 1921, чланак: „Како je дошло дО Крфске Декларације").

33 Нрограм „ Ј у г о и м е и с к о г Одбора".

Преносећи и y Лондои, и y Париз, и y Америку онај осећај дуализма, којим су y Риму били прожети, чланови Југословенског Одбора", при свем том што су добро могли знати да ће такав њихов рад будити ка другој страни оправдане сумње y искреност њихових тежња и уносити забуну y редове нашег народа, нису никако напуштали ту своју политику. Напротив, они су je све јаче и јаче наглашавали, и не само y усменој и писменој пропаганди, коју су, преко својих људи, међу нашом емиграцијом водили, него и y другим својим актима, па и пред савезничким владама. У накнадноме мемоару, од 13. марта 1916. г., предатом француској влади, y коме ce, y главном, понављају обавештења, изложена y ранијем мемоару, ономе од 6. маја, 1915. г. Ју г о словеиски Одбор" не помиње више, да je он тело, које je ту само ради „упућивања савезника y стање југословенских зеиаља, које су под Аустро-Угарском, и y њихове националне тежње", него ce сам, и то на првом месту, представља као легални представник наше целокупне емиграције, па чак и као легални представник свих Срба, Хрвата и Словенаца y Аустро-Угарској! И ма да чланови Југословенског Одбора" никад нису били признати као легални представниди ни целокуане наше емиграције, a још мање свих Срба, Хрвата и Словенаца y Аустро-Угарској, бар нису били признати као такви од стране оних, који су имали права да ce о том питању изјасне, њима то ипак ништа ннје сметало да изиђу пред једну, Србији иријатељску и савезничку владу са таквим тврђењем. а) Хтели су обратити пажњу француској влади, да иије ту само Србија и да ce не разговара само с њоме кад je реч о Србима, Хрватима и Словенцима из АустроУгарске, него да je ту и „Југословенски Одбор", који y тој ствари, такође, мора имати реч, и то y толико пре, што ce он са Србијом шек само „у начелу" слаже! Због тога чланови „Југословенског Одбора“ y том мемоару и кажу, да су они „joui y мају, 1915. г. изрпдили споменицу, која садржи програм о будуђности југословенских земаља иза рата“ и наводе како je тај њихов програм („ујединење свију народпих удова y једну независну државу") „сагласан y начелу а) „Југословенски Одбор* био je једно .сам озван о тело, ни по кому постављено, без мандата ■ без власти*. (ф . Поточњак. „Рапалски Уговор" стр. 13—14).

Србпја I Југословема

3

34 са гледиштем Краљевине Србије“, т. ј. само y толико y колико je и „Скупштина y Нишу, резолуцнјом од 7-XII-I914. г., прогласила, да Србија води рат, који јој je био наметнут од Аустро-Угарске, y циљу да ослободи и уједини све крајеве, обитаване од Хрвата, Срба и Словенаца y Аустро-Угарској“.') Југословенски Одбор" ce, дакле, слаже са гледиштем Краљевине Србије само y толико, што Србији признаје дуж носш да води рат и да просипа драгоцену крв својих синова ради ослобођења и ујединења не само свих Срба, него и Хрвата и Словенаца.’а) A кад Србија, својим жртвама и уз помоћ својих савезника, изврши ту дужност; кад ослободи све Србе, Хрвате и Словенце, и каддође на ред сам акт ујединења y једну државу са Србијом, „Југословенски Одбор" задржава за себе право, да y тој ствари и његова реч буде меродавна, што je значило да .Југословенски Одбор" има тек да ce оаредели y аишању самог уједињења! Зато ce, y поменутом мемоару и наглашивало пред француском владом, да ce „Југословенски Одбор" са гледиштем Краљевине Србије, саглашавао само y нанелу. Тако ce, као што рекосмо, француској влади скретала пажња на то, да она не заборави водити рачуна и о „Југословенском Одбору", пошто je он „легални представник* свих Срба, Хрвата и Словенаца y Аустро-Угарској, a и на то да, евентуално, y случају разилажења „Југословенског О дбора' са гледиштем Србије y питању детаља самог образовања заједничке држ аве,— до ујединења са Србијом може и не доћи! Ето, тај и такав програм смели су чланови .Југословенског Одбора* износити чак и пред наше Савезнике, и покушавати да их обману тврђењима, како je баш гаау арограм „одобрен" од целокупне наше емиграције y Америци и како je »усвојен и потврђен” и од .св и х Хрвата, Срба и Словенаца Аустро-Угарске"! Члаиови „Југословенског Одбора”, нису ce усуђивали тако говорити пред Савезницима све док Србија није била подлегла надмоћној сиази Макензенове војске и мучкоме удару Бугара. У своме првом мемоару, одб-У-1915. г., они нису ни 1) Ф. Ш иш ић: „Д окументи"........ стр. 50. la) „П репоруча ce паметно владање и органнзовањ е, по готову y шпроким масама народа, те ce не извргавати великим и бескориснвм трзавицама, већ да чувате сами себе и народ* ,(И з једног писма Д-р Трумбићевог, које je y лето 1918. г. циркулисало по Далмацији и које ћемо мало даљ е y целостп донети и о њему говорити). Уосталом, Д -р Трумбић je и y буџетској дебати, y јулу ове 19Î2. г. тврдио да су Срби, „српска психа“, способни саио за рат п ритовање.

35 издалека наглашавали да ce са гледиштем Краљевинб Србије сл аж у само y начелу. Тек кад je Србија била окупирана непрнјатељском војском, и тек кад ce српска влада нашла на Крфу враћају ce они својим старим римским плановима и добијају беспримерну кураж да пред Србијиним савезницима, на т акав начин, нагласе двојство y вођењу народне политике. И не само то. Господа из .Југословенског Одбора*, y место, да, после аусгро-немачко-бугарске војне окупације Србије, и сами саучествују y преболноме, и ако привременоме губутку земљншта „нашег Пијемонта", њима je, изгледа, тај губитак био добро дошао, да Србију, поред све њене несреће, н сами придаве, потурајући јој ратне циљеве које она није им ала и одричући јој право и саме државне егзистенције, оно што су јој Савезници стално признавали. * У депеши од 24-11-1916. г., упућеној Простолонаследнику, г. Д-р ТрумбиЂ, y име чланова .Југословенског Одбора*, уз ласкаве изразе оданости према српском владалачком Дому, поздравља Престонаследника као „представника југословенске идеје, свете свима нама Србима, Хрватима и Словенцима, који сшварамо југословенски народ"! Пошто je y машти чланова Југословенског Одбора", за случај да ce изјалови независна Хрватска, — већ тада постојала идеја о »Југославији*, требало je да постоји и један ;jy^^•«л08e^!'','^' народ", без кога не може ни бити Југославије“. A како таквог народа није било, требало га je сгворити. Горњом депешом импутира ce Престолонаследнику као да je и он међу онима, који „сгварају југословенски народ“. Али, осим тога што ни Престолонаследник, као ни српска Скупштина, никад није био y идејама да ствара неки нов народ, y место онога који je шу и ради чијег ce ослобођења и ујединења Србија и бори, он je добро знао и то, да нема ни једног јединог српског војника, који би, y тренутку кад му je кров над главом био запаљен и пало y ропство оно што му je на свету најмилије, пролио и кап своје крви ради тога, да ce окрене од својих вековних традиција и да тек са Крфа отпочне стварати неки нов, „југословенски народ".1) Због I) Било јс извссних лица, и међу српским војницима на ТрумбиКевом идсјом. Али je та тпвом самих војника. У 1917. г., фронту више ннје било.

па и понских официра, којн су 1916. г., солуиском фронту, агитовали оиом г. агитација пролала, и шо баш иницијап после, таквих агитација насолунском

36 тога Престолонаследник, y своме одговору на ту г. Трумбићеву депешу, само захваљује »Југословенском Одбору* на , изјављеним осећајима његове оданости према српском владалачком дому". Но, чланови .Југословенског Одбора* ни после.тога нису престали „ств.чрати југословенски народ*. Њ има је та идеја била, после, идеја водиља до свршетка рата, a y ствари je покривала интимну њихову жељу, коју никад нису смели јавно рећи, али су све обилазне путеве употребили да je остваре, a то je: да ce име Србин једном за увек збрише с лица земље. Прави смисао Ју го с ла ви је‘ био je y шоме. .*

Кад y опште оставимо на страну питање о компетенцији Југословенског О дбора', као и питање о томе, да ли би наш народ, ма y коме крају наше државе био, икад пристао да замени своје данашње народно име именом „југословенским", извесно je да нико с разлогом не може порицати кривицу „Југословенског Одбора“, који je чинио грех према народу кад je питање самог народног ослобођења, које je y шоку рат а имало бити најареча брига свакога од нас, гурао y позадину, a на прво место истицао. оно, што je y целој ствари било споредно и мање важно. На тај начин je Југословенски Одбор“ разбијао потребну једнодушност, која je требало да влада код свију народних фактора без разлике, и тиме je дао прилике и основа, као што смо и раније нагласили, да и сами наши савезници посумњају y сазрелост питања о нашем народном ујединењу. Окупаш ја Србмје и Д-р Трумбиђ

Како су чланови Југословенског Одбора" гледали на сам факт окупације Србије, y вези са целокупним питањем нашег народног уједињења, види ce изједногчланка, који je председник тога Одбора, г. Д-р Трумбић објавио y париском листу „Г Echo de Paris“, y броју од 20—III— 1916. г. Сутрадан, 21. марта^ имао je стиНи y Париз Престолонаследник Александар, па je г. Д-р Трумбић, y томе чланку, износио Савезницима своје гледиште на ток минулих догађаја и на решење нашег народног питања, желећи, ваљда, да Савезници о том његоиом гледишту буду обавештени пре него што им о истом предмету и Престолонаследник буде говорио. Пошто ће Савезници већ чути, шта о свима тим стварима мисли легални пред-

37 ставник Србије, г. Д-р Трумбић je држао да je потребно, да, још једном, и пре тога, изнесе пред њих и мишљење „легалног иредставника" оне друге стране, т. ј. „легалног" представника „свих Словенаца, Хрвата и Срба Аустро-Угарске". Износећи најпре да je „моменшано ишчезнуће сраске држ аве' велика несрећа и за саме Савезнике, јер на прагу Б алкана „нема више оног југословенског бедема, који je спречавао напредовање германске експанзије”, и тргжећи да ce y будуће слична несрећа спречи на тај начин, што би ce „између германске расе и Истока створила велика југословенска држава или снажна Југославија", г. Д-р Трумбић, je, y поменутом свом чланку, овако настављао: „Сада je, на име, несрећа ујединила све Југословене. Нема више слободних Срба, a ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би тек требало ослободити“(!) Сада постоји само један народни блок који треба читав да победа Савезника окрене против немачке најезде“. Има y овоме првоме и прилично збуњеном делу чланка г. Трумбићевог неких тврђења, која уопште нису одговарала правои стању стварн. На првоме месту, никад ce није могло говорити чак ни о „моментаном ишчезнућу срвске д р ж а в е Нико то никад није ни говорио осим неозбиљне бзчке и бугарске штампе, и осим — г. Д-р Трумбића. Могло je бити речи само о моментаној окупацијч Србијинога земљишта; али je сраска држава, као таква, стално иостојала, и никад није аресшајала живеши као признати међунароини фактор. Српска држава je, и после окупације њенога земљишта, још једнако живела y својој војсци на солунском фронту, y своме владаоцу и y својој влади. О најеувек била признавата као међународни фактор не само од стране Савезнмка, него и од сшране њезиних неаријашеља, и чак y тренутку када су ce на хоризонту јављали најлепши изгледи за победу Централних Сила. У првој половини 1918. год. потписали су представници „царско и краљевско аустро-угарске владе" са представницима „краљевскосрпске владе", y Берну, једну конвенцију,1) која ce тицала рат1) Ова je конвенција потписана 1. јуна, 1918. г. Од стране Краљевско-српске владе потписали су je: г. г. Д-р М. БорисављевиН, санатетски пуковник, Д-р Л азар Марковић, професор Универзитета и потлуковник М Ненадовнћ, српски војни аташ е y Берну. Од стране „царске и краљ евске аустро-угарске влзде" ту су конвенцију потписали: граф М арк-Ш пигелфелд, генерал-ш табни мајор Густав Цајднер ■ поручишк Сигфрид Епштајн. (Види „Српске Новине“ од 4Јпаигуета. 1918. г.).

38 них заробљеника и интернираних грађана. При таквоме с т а њ у ствари није, дакле, могло бити ни речи о каквоме, п а н и о моментаном ишчезну^у сраске државе. Уосталом, кад je, y најтрагичнијем моменту по С р б и ју и српски народ, Макензен био објавио (1916. г.) да je б а л канска кампања завршена, српска ce влада била о б р а т и л а савезничким владама с питањем шта оне мисле о тој с т в а р и . Енглеска je одговорила да сматра судбину Србије к ао д е о своје политике, те непосредну бригу има о Србији в о д и т и . Француска je одговорнла, да je кампања Србије имала з н а чајну улогу y прошлости и да ће њена улога, исто тако, и y будућности бити значајна, и да треба акцију на Б алкану о б новити y најкраћем времену. Русија je одговорила: д а je она ушла y рат за одбрану Словенства, и пошто га je и С р бија представљала, за Русију увек остаје прво питање y о в о м рату независност Србије и њена акција. Само je И т а л и ја одговорила да сматра, да je балканска кампања заврш ена. Чудновато, да ce мишљење г. Трумбића поклапало с т а лијамским мишљењем. * На другоме месту, није, такође, било тачно тврђење г. Трумбићево ни о томе „како нема више слободних Срба, a ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би тек требало о сло б о д и т и Јер, прво, слободних je Срба још увек било и, друго, они су ce, сад само на солунском фронту, и даље борили баш ради ослобођења оних Срба, Хрвата и Слп,>е::аца, којц су били под непријатељем и којих je, по окупацији Србије, било много више него раније. Али, кад нема више ни слободних Срба, a ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би тек требало ослободити, шта онда има? Има, вели г. Трумбић, „само један народни блок“, који „савезницима треба читав“ да би њихова победа y будуће, пошто ce добије рат, преко тог „блока", могла окренути „против немачке најезде на Исток". Дакле, докле год траје рат, савезници више не могу рачунати ни на какву помоћ од стране нашег народа. Не могу зато, што прво, .Југословена Аусшро-Угарске*, и иначе ,већ вуних двадесет месеци служе свим комбинацијама немачког ђенералштаба“ — као што г. Трумбић y поменутом чланку каже — и друго, што сад нема више ни Србије, a ни слободних Срба, да би Савезници и даље могли рачунати бар на Ср-

39 бију као на неки фактор, који би, y име Југословена, допринео победи Савезника.*) Пошто смо „сад несрећом сви уједињени“, то Савсзници треба да ce окрену и од Србије и од садашњице на другу страну, и да рачунају само са будукношћу. A будућност je, u it o ce Југословена тиче, не y обзирима према већ учињеним заслугама Србије, него према заслугама, које ће „снажна Југославија", после рата, тек стећи, јер ће спречавати будућу „немачку најезду на Исток" и тако дати могућности, да савезничка победа буде до краја искорншћена! Тако г. Д-р Трумбић. Међутим, Савезницима y томе тренутку није било толико до будућности, ни до спречавања будуће немачке најезде на Исток, колико до одбијања Немаца од Вердена и Ипра. Ако подлегну сугестијама г. Трумбићевим, па ce окреку од Србије и н>ене војске на солунском фронту, чиме онда да накнаде помоћ, коју су им Срби, тамо, још једнако указивали? Е, ту je г. Трумбић отворено показао да ce њега српска народна душа ништа не тиче, те je просто довикнуо Савезницима: истранџирајте Србију, па ћете имати уза ce Бугаре! Ту тему развијао je г. Трумбић y другом делу свог поменутог чланка. Он je ту покушао убедити Савезнике да ће и за њих будућа „снажна Југославија" бити од користи само тако, ако она обрне леђа Вардарској Долини и Егејском Мору, па „оријеншира свој слободни развитак сарам Заааднога Мора, сарам Јадрана‘ ! По г. Трумбићу, једино би таква „Југосла'нВЈа* дала нашој раси „равнотежу и благостање, од чега би имали користи и сва наши суседи“ и једино бн тако ми постали „у будућој Европн једно од најсолиднијих упоришта мира"! Нека, дакле, Савезници обећају створити такву Ју г о славију", па ће одмах уза ce имати Бугаре. A могу то тим лакше обећати што Србије и слободних Срба „нема више“ и што ови други „Југословени", које представља г. Д-р Трумбић, ето, радо пристају на то, јер хоће да помогну Савезницима, дајући им прилике да оно, што су изгубили y Србији 2) Окупација Србије, како ce још y 1916. год. чуло, произвбла je y круговвма „Југословенског О дбора“ y Лондону радост. Неки од чланова .Југословенског Одбора“ прнредили су себи чак и весеље, кад су чулв да j e „са Србијом сврш ено" и да смо „сад сви несрећом уједињени , јер сјг билн уверена да вм „пропаст Србвје* даје могућности лакш е стваратв „југословенски народ“ в праввти комбинацвје њвма драге. A пок. Супвло ишао je у .томе тако далеко, да je о Новој Годинв (1916) дошао y српско посланство y Лондону в радосно узвикввао: „сад смо раввв!*

40 које сад више нема, накнаде помоћу Бугарске, која још y пуној снази постоји!!’) . Такве je мисли, преко стубаца „Г Echo de Paris" сугерирао председник Југословенског Одбора" Савезницима уочн самог доласка Престолчнаследниковог y француску престоницу, и y тренутку када су Бугари y окупираној Србији стављали под нож све што ce српским именом називало! И још je г. Д-р Трумбић y томе чланку узвикивао: „ето, тако треба схватити обновљење Србије!" Али, као што рекосмо, С а в е з н и ц и ннсу имали времена залудничити око тога, што им je г. Трумбић сугерирао преко стубаца „I’ Echo de Paris". Савезничке су владе -етојале пред реалностима, a y област реалности, y тим тренутцима, није могло спадати стварање г. Трумбићеве „снажне Југославије", која би тск после рата била од користи Савезницима, и која je, тада, још једнако била y Божијој, a не y Савезничкој руци. Реалностје y том тренуткубила: рат и брш аокош ога, како да ce дође до победе. С друге стране, y област реалности спадали су и оних сто педесет хиљада српских бораца на солунском фронту, који су помагали Савезницима добити рат.‘) Није ни јавни морал y Савезника био тако низак да би ce од Србије окренули Бугарима и после свега онога, што je Србија за општу ствар већ била учинила. С тога су Савезници и даље сматрали оне Србе на солунском фронту као слободне Србе, a српскога владаоца и српску владу као представш!н.е српске државе, која за њих није била ни моментано ишче3) Т раж ећи на Крфу, y лето 1917. г., да ce прециаира (у декларацији која ће ce објавити) територија и земље y којима живи наш народ, г. Д-р Трумбић je рекао да: „за питање исшочних граница Çp6uje a аит апе маћедонско налази да ce не могу см атрати као питања споразума, већ као аишања силе, и зато их није унео y свој елаборат". Најзад, вели, боји ce да „не шкодимо питању наш ег уједињења, ако би y своју декларацију или маиифест унели и маћедонско питање". „Оно би одиело сувише енергије и скренуло наше главно питање с његове осовине. Ово нарочишо важи ако Јуж на Србија не би била ослобођена са стране Солу н а “. С тога предлаж е „не помињати y декларацији Маћедонско питањ е“. Г. Д-р Трумбић р еч етад а дал>е да „нем ож е да појми, да сеа о д јед нака пажња поклања свима крајевима наше територије . Држи „да чвор наш ега питања лежи y земљ ама под Аустро-Угарском". („Нови Ж и вот“, кн>. VI. св. 11 од 1921. г. чланак: „Како j e дошло до Крфске Д екларације“ .) Као делегат наше државе, Д -рТ рум би ћ je истим мислима био задахнут » на Конференцији Мира y Паризу тако, да je зб ог тога долазио и y сукоб са Пашићем и Веснићем. 4) На савезничкој конференцији y Ш антију, 20—11— 1916. г. српски изасланик, ђенерал Пешић рекао je: Србија може дати сада укупно: 151.920 војника". Види: „Солунски фронт" (стр. II) од ђенерала Петра Пешића, Београд, 1921.

41 зла. кен Д -р Још

A освојење Кајмакчалама и Битоља, када je био повраједан део Србијине територије, убрзо je показало и г. Трумбићу, и другима који су као он мислили, да Србаја живи и да joui има слободних Срба.*) Југо сл о м н см Одбор“ и Бугарк

Концепција г. Трумбићева и чланова „Југословенског Одбора" ишла je, као што смо видели, за остварењем „снаж не Југославије", која ce „има оријентисати према Јадрану“. Да ce до тога дође, г. Трумбић je, y 1916. години, мирне душе приносио на жртву велики део српског народа, као што je доцније мирно прелазио преко похлепности Талнјана, да, пос л е рата, захвате што више хрватског, a нарочито словеначког елемента. Место да ce свом снагом бацио на купљење добровољаца, који би имали помоћи решењу рата y корист Савезника, г. Трумбић je претпоставио, да ће Савезнике придобити за своју мисао о будућој „снажној Југославији" тиме само, ако ce, y име аустро-угарских јужних Словена, буде одрекао онога од чега ce Србија никад није ни могла ни хтела одрећи. Тако смо били осуђени да читамо, како ce баш уочи самог доласка српског Престолонаследника и врховног команданта српске војске y Париз, председник „Југословенског Одбора", брат наш, човек који прича како тежи за државном заједницом са Србијом, одриче Србијиних територија y корист — Бугара, који су y томе тренутку свирепо клали по окупираној Србији! Заш то je то чинио г. Трумбић? Зато — како je он сам y „Р Echo de Paris" написао — што ће „снажна Југославија" тек онда доћи до „равнотеже и благостања" када ce буде одрекла Вардарске долине и Егејског Мора и „своју економску експанзију упутила ка Јадрану"! Разуме ce, да ми Срби нисмо могли лака срца прелазити преко таквих декларација председника „Југословенског 5) У своме органу: „Г Homme Enchaîne", y броју од 24. марта, 1916. год., дакле само на четири дана после поменутог Трумбићевог чланка, написао je Клемансо, доцније председник француске владе, један чланак под насловом: „Ж ивела Србија! , y коме je, поред осталог, рекао и ово: „Изгледа чак да има људи, ие знам где, који ce попуш тајућ« неочекиваним сусесшијама питаЈу да лн не бисмо добро урадили ако ce поново вратимо на пројект с Бугарима!.... Има, може битн сувнше финоКе y овој двострукој „дипломатији“. Требало бн да ми са своје стране, и то сад, издамо Србе! Али ми нисмо рођени као издајниц«, то je главна теш коћа*.

42 Одбора". Нисмо y толико пре, што ce осећало да су те њ егове декларације биле наговештај оне нечувене агитације, коју су, после тога, разни Југословени" отпочели водити и y Европи и y Америци, a све y циљу комадања Србије з а рачун накарадно схваћење идеје о „Југославији" и „југословенском јединству“. После поменутог г. Трумбићевог чланка y „I Echo d e Paris", na чак и после објаве Крфске Декларације, настављене су те агитације све јаче и све отвореније тако, да je против н>их јавно устао и познати француски публициста и истински пријатељ јужних Словена, г. Огист Говен. Он je, y часопису „Revue de Paris", y чланцима који су после оштампани y засебну књигу под „насловом: „La question Yougoslave" (стр. 12—15), скретао пажњу Словенцииа и Хрватима, који ce не интересују много за онај део Балкана, који je оријентисан према Егејском Мору", да je „и са гледишта економског и са гледишта војничког, Србији неоаходан излазак на Егејско Мореа, иошшо Једино он гарантује сигурност државе, чијој судбини хоће и Словенци и Хрвати да ce придруже". Али je за чланове „Југословенског Одбора" и пријатеље његове концепције о народном уједињењу и глас Говенов остао глас вапијућег y пустињи. Они су наставили агитовати за Бугаре. Г. Никола Стојановић, сарајевски адвокат, онда члан „Југословенског Одбора", и г. Д-р Петар Слепчевић, лични секретар г. Трумбићев, приређивали су y Женеви, y име сарајевске „Просвете", коју су тада својим радом срамотили — јавна предавања, и на њима су овако говорили: „Традиционално je наше клање с Бугарима, али Југословенство тражи мирну реч и споразум, на основу Демократског принципа: сваком своје.1) Публика, која je слушала та предавања, имала je утисак као да je Србија насилно отела од Бугара нешто, што њима и по Божијем и по националном праву припада, па сад ови велики босански „Југословени" траже, да ce Србија одрекне онога што je од Бугара отела, јер то — веле — тражи не само Југословенство" него и „демократски" принцип: „сваком своје"!4) И још су они ту пропаганду за рачун Бугара водили 1) Д-р П етар Слепчевић: „Приватна нницијатива y националном раду“, Ж енева, 1918. г. стр. 24. 2) И г. Д-р Бож а Марковнћ, професор Универавтета, као н г. Милан Грол, члан главног одбора „демократске" странке, такође су помагала ту агитаццју. Они су билн на челу новинарског биро-а y Ж е -

43 ч а к и о н да, кад су бугарски империјалистички прохтеви згран > а в а л и и саме Немце, бугарске савезнике. Због тога ie пос л а н и к Вендел, члан берлинског парламента, y неколико прил и к а и јавно морао сузбијати те бугарске прохтеве, па je, вал>да, нашим „Југословенима" било потребно, да својом акц и јо м з а Бугаре пригуше истину, коју je Вендел износио! А л и j e још горе од тога било то, што je та „југословенска" п р о п а г а н д а за Бугаре падала y исто време када су ce плем е н и т и Швајцарци искупљали на митинге, да из уста својих н ају гл е д н и ји х политичара, професора, књижевника, новинара и т . д. чују најоштрије осуде бугарских зверстава по Србији. Н а је д н о ј страни су ти племенити људи подизали свој глас п р о т и в варварских Бугара, a на другој су наши „Југословени" о п е т ја в н о доказивали, да „Југословенство" тражи мирну реч и сп о р азу м с Бугарима, на основу демократског принципа „с в а к о м своје"! И з Европе, пренесене су те агитације и y Америку. Тамо су их, поред осталих, водили и г. Милан Марјановић, онда члан „Југословенског Одбора" и Д-р Љуб. Леонтић, члан „Југословенског Народног Вијећа" y Вашингтону. „И ако je данашња државна и народна политика Бугарске непријатељска ослобођењу и уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца, ови tse ипак настојати да и Бугари, ослобођени несловенских утицаја, уђу и y политичку заједницу Јужних Словена.“ („Слоб. Трибуна", бр. 15.: „Програм Југословенског Народног Вијећа y Америци"). Тако су та господа, нопут г. Д-р Трумбића и оног што je он писао y „Г Echo de Paris", говорили нашим саплеменицима y Америци онда, (у августу 1917. г.) кад им je вила дужносш куаиши међу њима добровољце — и арошив Бугара!!*) невв (установа, коју je српска влада издржавала). Са њнховим знањ ем ■ одобрењем, одлазио je, за вреие рата, два пута из Ж еневе y Берн чиновник тога бироа, г. Милан Чемерикић, и там о ce, y Берну, састајао, a једном чак и ручао са бугарским послаником, Радевои. Све ce то раднло y име будуће „Југославије” и „чистог Југосло•енства”, које je бвло нарочито узнемвравано помишљу на српску веЦ«ну y будућој .Југославнјн*, па ce иамишљало стотину начнна, да ce она, јо т з а времена, поткуси и помоћу Бугара ублажи. (Видв о томе и књигу г. Јована Томића: „Југославија y емиграцији", Београд, 1921. г. стр. 87., 162-166.). 2) Извршни Комвтет .Југословенског Народног Biijefca" y В аш ан гтону, објавно je половином јуна, 1917. г., дакле, само на неколико немл>а пре Крфске Декларације, свој акциони програм, y коме je, поред осталог, ■ то речено, да ce „треба борити до последлег човека ■ ,и р о -

44 И y самом Загребу подизали су ce гласови против о н и х страхота, које су Бугари по окупираној Србији чинили. А л и су ce чланови Југословенског Одбора" и њихови а г е н т и оглушавали о те страхоте и о вапај невиних жртава, к о ј и je из Србије и до њихових ушију допирао. Они су и д а љ е наставили агитовати за Бугаре, и ако je бугарска „д р ж а в н а и народна политика" противна „ослобођењу Срба, Х р в а т а и Словенаца". A како су ce те агитације тачно поклапале и с а жељама аустро-угарских званичних кругова, оне су y о ч и м а Срба изазвале ауну и необориму сумњу y исправно д р ж а њ е азвесних чланова Југословенског 0 дбора". Вреди овде нарочито споменути једну географску к а р т у „будуће- снажне Југославије", y Италији израђену (ако ce н е варамо), a y лето, 1918. г. поверљиво пуштену y оптицај. Т у ce Бугарима давала сва Маћедонија и Источна Србија! * Имао je право Франш д’ Епре, главни командант солунског фронта, када je приликом свога производства за м а р шала, овако одговорио на честитку ђенерала Петра П еш ића: „Нама би било најлакше да смо остали мирно y С о луму и да смо, очекујући мир, узнемиравали непријатеља само артиљеријском ватром, па да чекамо, a да ce не компромитујемо, да ce на западном фронту реши ваша судбина. Какав би y том случају био положзј Србије на конференцији y П аризу, да je њена војска остала пасивна, уместо што je ослободила целу своју земљу и што je својим трупама осиојила Скадар, Ријеку, Загреб, Суботицу и Темишвар? Ја ce надам да ће ваши суграђани разумети ово.“‘) Нажалост, ни г. Трумбић, ни они који су с њим, ни данас то неће да разумеју. Они су, и после пробоја солунског фронта, па чак и после ослобођења и уједињења нашег народа, остали y идејама из времена када су веровали да Србије није било више и да није било више ни слободних Срба. A већ какав су положај спремали Србији на Конференцији Мира и г. Трумбић и они наши народни непријатељи, каквих je и међу Савезницима било, само да то није била сришив бугарског шовинизма y Маћедонији“. („Bulletin Yougoslave" од 1—VIII — 1917). Ипак су, неколико недеља доцније, y августу исте године, аосле Крфске Декларације, г. г. Марјановић и Д-р Л еонтић проповедали улаз а к Бугара y јуж но-словенску заједницу, место да су проповедали борбу против бугарског шовинизма y Маћедонмји! 4) „Нови Ж ивот“, кн>. V, св. 5. стр. 141. од 1921. г.

45 с к и војска онај факшор, који je заиечатио судбину АусшроУ гарске, показали су нам многи доцнији догађаји. Не треба н и ш та друго спомињати до тадашњу акцију „Југословенског О дбора" и Народног Већа y Загребу. Одмах после закљученог примирја, они су тражили од Савезника, да, према Србији, успоставе „независну и суверену" загребачку државу, састављ ену од свих наших покрајина с оне стране Дрине, Саве и Дунава, како би на тај начин Србији, пошто би je лишили свих ратних плодова, лакше могли ставити нож под грло, или, евентуално, са својом „независном и сувереном" државом, на свагда остати одвојени од н>е. *

Пробијаше солунског фронта запрепастило je извесне чланове „Југословенског, Одбора". Они су били дубоко убеђени, да „ослобођење не може доћи с те стране". Д-р Трумбић je то, као што смо видели, и на Крфским конференцијама наглашавао. Рачуиали су да ће њихова концепција о будућој „снажној Југославији“ лакше успети, ако ce буду могли позвати на факт, да je ослобођење дошло „са Запада“, a не „са Истока". И та их je мисао била толико окренула Западу, да им чак никад пије ни дошла y памет идеја, да би само y „ослобођењу са Истока“ сви ми нашли једину п ун у гаранцг’y да ће ce наше жеље остварити. Загреба^ка „Слободна Трубуна" писала je чак и после ослобођења,' на скоро три године, y броју од 2 —X— 1921., како: „нико ие може порицати ослободилачку мисију Србије y овом рату и н>ено мучеништво за ову мисао. Али ce исто тако мора признати и то, да без великог светског сукоба и без унушрашњег слома Аусшро-Угарске*) не би била створена наш а данашња држава". Тако je. Само je слом Аустро-Угарске дошао аосле победе Савезника, и једино услед тога. Кад je влада француска произвела Франш Д’ Епреа y чин маршала, она je тај свој акт овако образложила: „пробио je бугарски фронт и наморао непријател>а да капитулира. Овај усасх, коме нема равна y евроаском рату, довео je до рушења Централних Царсшва“. Уосталом, од колике je важности било пробијање солунског фронта и какве je све плодове донела та победа, најбољи су доказ речи маршала Франш д’ Епреа, кзговорене 5) Ово je „Слободна Трибуна* сама подвукла.

46 почетком јуна, т. г. y Београду, званично и y једној свечаној лрилици: — „Част ми je да Вашем Величанству предам писмо Председника Републике__ Већ je четири године како сам ја из дана y дан бно уз Ваше Величанство, уз неустрашимог шефа војске изгнане, али оне војске која није очајавала за будућност Отаџбине. С н>им сам саставио план операција чије нас je силно извођење за два месеца одвело од Солуна до Сегедина, ослобођавајући Србе, Хрвате и Словенце, ослобођавајући талијански фронш и грозећи y срце германске силе.*•) И Хинденбург je, предлажући немачкој влади да тражи мир (у октобру 1918.), као главни мотив тога свог предлога иоменуо аробијање солунскот фронта, ма д а je немачки генералштаб, мало раније, имао намеру, да онај силни полет савезничке војске са Солуна задржи бар на обалама Саве и и Дунава, па je y то.ч циљу био предузео и потребне мере. По једној усменој информацији, коју смо y своје време били добили y Женеви, и то од лица, Ј)ји су били намењенн за француски фронт.* „Трупе ће ce. с?'« н о је ..

' 4

6) Талпјанскн врховни командант, генерал Дијац бно je добио још 9. октобра (1918) од главног команданта свих савезничких армија, м арш ала Ф ош а и пнсмо да отпочне офанзиву, алн je талијанска војска и даљ е ћутала. Главни ш таб талијански изговарао сс да за офанзиву талијанске војске још није време, пош то je сила аустро-угарска према њима још једнако огромна, и састављ еиа од л>уди, који ce боре „као лавови.* Чуло сс онда било, како je Клемансо на тај талијански пзговор послао ђенералу Дијацу телеграи, y ко»е му je саопш тио: да су Американци на свом сектору на француском фронту „јуче заробили 5000 тих лавова". Али, ни то није помогло, па ни један францускн званични коминике, који je демантовао, y штампи обЈављену, изјаву председника талијанске владе, укојој је о в а ј тврдио да одТ али јан а нмко није нн траж ио да пређу y офанаиву. Талијанн су и после свега ћутали, па су неким својим француским пријатељпма — ш то, наравио, није остала тајна ни Ул други свет — чак и то говорили, да je „Аустро-Угарска најзамнтересованиЈа на Балкану, па ће морати тамо послати један део трупа одавде, и тек ће тада Талијани моћи предузети офаизнву." Италија je y септембру, 1918. г. траж ила з а свој фронт 200.000 Американаца с француског фронта на који би она послала 2L0.000 Т алнјана. Амерички главни командант то je одбио. Тај талијански захтев дош ао je био y време када je лични пзвереник В и л зо н о в y Ш вајцарској, познатм г. Хсрон, који je становао y Ж еневи, известио Вилзона (првих дан а септембра), да je А устро-Угарска понудила Италпји ссператан мир, нудећи јој приличне уступке.

47 д а љ е y том извештају, концентрисати уТемишвару, јер Немци м и сл е дати озбиљан отпор само на Сави и Дунаву, намерава ју ћ и да од српске територије задрже само Београд', Ако то постигну, т. ј. ако с једне стране задрже савезн и чкс трупе на Дунаву и Сави, и ако им с друге страие, бу д е успело повести преговоре о миру, због чега су још концем септембра тражили иосредовање швајцарске владе код Ф ранцуза, Немци су мислили да ће тако спасти од капитул ац и је и себе и Аустро-Угарску. Али je неочекивано брзи полет савезничких трупа са Сол у н а побркао све те немачке рачуне. A српској војсци припада лавовски део заслуга за пробијање солунског фронта и за онај огромни полет y гоњењу непријатеља, за тај велики успех »коме нема равна y светском рату,“ и који је.н е само ослободио талијански фронт, него довео и ,до рушења Централних Царства." „Слободна Трибуна," међутим, остављ ада ce разуме, да je унутрашњи слом Аустро-Угарске дошао услед нечега другог, a не услед тога, што, наравно није истина.

II. ДЕО. ИЗ РУСКЕ АРХИВЕ АкциЈа „ 1угословена“ проткв Србмје

Тек што je српска војска била завршила своју величанствену офанзиву против По^орекових армија, које je делом поробила, a делом претерала преко Саве и Дунава, неки од Срба и Хрвата, који су ce тада бавили y Риму, посетили су тадашњег руског амбасадора Крупенског и предали му један меморандум за цара Николу. — „Сада су ме, y својству представника југословенског комитета, посетили тројица познатих југословенских радника: Трумбић из Сплита, Иван Мештровић и Никола Стојановић из Мостара, и предали су ми меморандум на руском језику с молбом, да га поднесем високој пажњи Господара Императора. Тај меморандум, који износи патриотске наде Јужних Словена, послаћу y оргиналу нарочитом приликом". — Тако je 6. децембра, 1914. г. под Бр. 205. руски амбасадор Крупенски телеграфисао из Рима министру иностранихДелау Петроград.1) Ш та je y том меморандуму изложено, какве су биле и У чем ce састојале „патриотске наде“ његових аутора није ;) Г. Мити Днмитријевићу, бив. секретару [нашег посланства y Петрограду имамо да благодаримо за текст озога телеграм а као и за нека друга дипломатска акта из руске архиве, која ћемо y овој књизи употребити. Г. Димитријевић je био y Петрограду н за време прве в за време друге револуције, када су бољшевици приграбили власт. Ои ce, y своје време, уредним путем, био обратио г. Чичерину министру Иностраних Дела з а препис дипмоматских докумената, који ce налазе y У руском М инистарству спољних послова, a односе ce на улогу Србије y великом рату и на питање наш ег народног уједињења. Како бол.шевици ннсу правили никакву тајну од дипломатске препискс, г. Чичерин je ваишао y сусрет г. Димитријевићевој молби и овај je, уз припомоћ десетак помагача, успео преписати мноштво депеш а и других докумената, цоји су ce y архиви руског министарства налазили. М еморандум о коме је горе реч није наш ао, пош то je много раније био предат цару и свакако остао y царској архиви. Србпја и Југословенл 4

50 нам познато. Ни г. Федро Шишић, y својим „Д окум ен ти м а о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” н е м а тог меморандума, ма да јс објавио друга два, предата са в е зн и ч к и м владама доцпије, y 1915. и 1916. години. Али оно, ш т о c e о томе меморандуму ипак може рећи то je, да он није о д го в а р а о ономе, шшо ce y Пешрограду сматрало као гледиште С рб и је. Ту je констатацију, као што lie ce ниже видети, у ч и н и о сам ондашњи руски министар иностраних дела, г. Сазонов. * У првој половини јануара (13) 1915. г. под № 7 п о с л а о je амбасадор Крупенски следећи телеграм y П етроград, министру Сазонову: „Тек што ce вратио из Лондона и снабдевен курирским пасошем наше тамошње амбасаде, Хрват Супило о тп у товао je данас y Петроград преко Ниша, где ће пробавити н ек о лико дана ради преговора са српском владом и са н зш и м послаником. Циљ je његова пута споразумети ce са српском владом о основама политичког уједињења Хрвата и С ловенаца са Србима, и y случају ако ce не успе доћи до споразум а убедити нас (Русе) y неопходност, да ми наметнемо једно своје властито решење, без чега цела ствар, по мишљењу Супила, унапред je осуђена на неуспех. Супило je снабдевен разним препорукама, међу којима има и за Витеа*) писмо од једнзг лица чије име није хтео ни поверљиво да ми саопшти. Рекао ми je да му je то писмо дато од тога лица без молбе с његове (Супилове) стране; додао je да нема намере предавати писмо Витеу. Супило држи да ће бити y Петрограду првих дана месеца фебруара. Можда би било корисно изабрати му нарочита лица и публицисте с којима он може долазити y везу. Лично ја саветовао сам му да буде опрезан". З а споразум, о коме je y горњем телеграму реч, Супило je, види ce, имао већ израђену основу, и она je била позната и Д-р Трумбићу, и Николи Стојановићу, и Д-р Хинковићу. Ш та више, ови су ce, као што ће ce даље видети, потпуно слагали с том основом, и ако су и сами, заједно са Супилом, јако сумњали да ће ту њихову основу прихватити и српска влада. Баш због те сумње и због тога што им ce та основа никако није напуштала, Супило je, као што ce из горњег телеграма види, имао и тај задатак, да убеди Русе, те да онн 2) Вите je познати руски финансијер и бив. министар финансија.

51 „ н а м е т н у једно своје властито решење," пошто je иначе „цела с т в а р осуђена на неуспех." Разуме ce да ce Супило' имао т р у д и т и да то руско „Б л асти то решење“ буде онако к ак о су т о желели он, Супило, Трумбић, Стојановић, Хинковић, ит. д. То je, колико je нама познато, био први покушај југосл о вен ски х емиграната, да српској влади наметну једну своју о с н о в у за решење нашег народног питања. Доцније таквих je пок у ш аја било y више прилика. Оно што ce није успело изв е с ти преко Руса и уз помоћ Руса, покушавало ce, после, и звести преко Енглеза, Француза и Америчана. A пошто je Супило био умро, руководили су тим покушајима, из Париза и Лондона Д-р Трумбић, a из Женеве Никола Стојановић и Газари. Отуда je, y новембру. 1918. г. и дошло y Женеви д о оног наопаког дуалистичког решења нашег народног питања, које je српска влада, после, одбацила без икаквс дискусије. * Да je Супнло y Нишу и Петрограду доиста представљао и папред поменуту господу, да je говорио и y њихово име и био израз и њихових мисли и жеља, види ce из тога, што с у они сами Супила као таквог означавали. На двс недеље д ан а по одласку Супиловом из Рима, они су дошли амбасадору Крупенском и молили га, да не само он прими к’ знању, нсго да и Петроград обавести, да су они y свему аошауно сагласни са Суаилом. Крупенски ce одазвао тој молби, и 10. фебруара, 1915. г. под № 38 послао je овај телеграм y Петроград: „Најглавнији чланови југословенског комитета, представници Српско-Хрватске коалиције, посланик загребачког Са■бора, Хрват Хинковић, посланик босанског Сабора, Србин Стојановић, који живи y Женеви, и далматински посланик Хрват Трумбић, који je y Риму, моле да сматрате посланика Супила, који стиже y Петроград, као њиховог пуномоћника, чија гледишта иотиуно ce слажу са његовим. Ранија размимоилажења Суаилова са сраско-хрватском коалицијом сад више не иотоје. Програм Супила одобрава и Пашић“(!) Две су ствари y ово.м телеграму биле екроз нетачне: прво, програм Супилов никад није одобравао и г. Пашић, и, друго, ранија размимоилажења Супилова са српско-хрватском коалицијом постојала су и тада, је р je сраско-хрватска коалиција до самог слома Аустро-Угарске осшала на т. з. нагод4*

52 беном земљишту. Г. Крупенски je, односно те две с т в а р и , био просто обмануг. *

Ш та je све Супило радио y Нишу пре него ш т о j e отпутовао y Петроград, и какви су резултати њ егових р а з г о вора, које je водио са српским званичним круговима, н и ј е нам познато. Знамо толико, да je половином фебруара в е ћ био y Петрограду, да je тамо провео више од два м есеца, и да су руски меродавни кругови, и мимо препоруке П а ш и ћ е в е , коју je собом донео, с неповерешем гледали на њ ега. Н ити je, с једне стране, могао успети да задржи Русе од п о т п и са оног и онаквог Лондонског Уговора, нити их je, с друге с т р а н е могао придобити да наметну једно „властито решек>е“ н а ш е г народног питања. Супило ce из Петрограда враћао y Ниш баш кад с у из Ниша y Петроград стизали г. г. Љ уба СтојановиБ, члан А кадемије Наука и Александар Белић, професор У ниверзитета. Знало ce и y Нишу за погађања и припреме за п о тп и с Лондонског Уговора, и за увлачење Италије y рат, п а je српска влада хитала да спасава, што ce спасти м огло од компензација, које су ce на наш рачун имале дати И талији. Нажалост, ништа ce y том поглегу није могло успети. Б ло када Енглеске и неуспеси савезничке акције y Дарданелима били су главни узрок томе. Ипак je српска влада чинила оно, што јој je била дужност. Прва намера да y Петроград отпутује сам председник владе, г. ПашиН, била je осујећена, јер су y руском Министарству иностраних дела сматрали Пашићев долазак беспредметним. Долазак г. г. Љубе Стојановића и А. Белића г. Сазонов je такође похушавао да спречи. Њему je било неугодно видети y Петрограду људе, за које je веровао да ће дизати руско јавно мнење противу једне политике, коју ни Сазонов ни Русија нису могли изченити. Међутим су г. г. Љ . Стојановић и Белић ипак стигли y Петроград половином априла (1915). И да није била. задоцнила, њихова интервенција, као што ce из предњег види, не би ни иначе могла помоћи. Но, ако својом акцијом нису ништа могли изменити y ономе што ce тицало Лондонског Уговора, они су y другом погледу учинили много користи. Они су руском министру предали један мемоар, израђен потпуно објективно и на основу етнограф^ких карата, међу којима je било и таквих које су самн Аустријанци раније били

53 и з д а л и . Обележивши границе, y којима je наш народ живео, г . г. Љ Стојановић и Белић су y тај мемоар, с којим ce и с р п с к з влада потпуно слагала, унели и пуно снажних разл о г а , који су сами собом поткрепљавали дотадашње српске з в а н и ч н е изјаве о потреби уједињења Срба, Хрвата и Словен а ц а y једну државу, не пропустивши, наравно, и то y мем о а р у нагласити, да остварење те потребе зависи и од арис ш а н к а Хрвата и Словенаца.’) Тај мемоар, који су y Петрограду сматрали као зван и чн о гледиште Србије, за нас je поглавито интересантан з б о г тога, што je руска влада тада први пут имала прилике ја с н о и на основу писаних докумената констатовати, да су н а питање нашет народног уједињења друкчије гледали југословенски емигранти, a друкчије Србија и њена влада. У то доба доспео je, по куриру, из Рима y Петроград и онај меморандум, за који су, преко амбасадора Крупенског, г. г. Трумбић, Мештровић и Никола Стојановић молили д а ce достави високој пажњи цара Николе и о коме je реч y телеграму, који смо y почетку овог чланка саопштили. Као што смо напред поменули, садржина тога меморандум а није нам позната. Али да je тај мерорандум — иослат руском е цару иза леђа сриске владе — био сасвим супротних идеја од оних, које je званична Србија исповедала, имамо о томе потврде y телеграму, који je г. Сазонов 17. маја, 1915. г, под № 817. упутио y Рим амбасадору Крупенском, a који гласи: „Меморандум |послан Њ . Ц. В. Господару Императору од стране неких представника југословенског комитета не може ce узети y обзир пре него u it o ce дозна гледиште српске владе о тода предмету. Треба напоменути да овај меморандум аасолушно не одговара ономе мемоару, који je предат од 3) У закљ учку то га мемоара изнесено je да ce српско-хрватско уједињсње условљава дубоко развијеном свеш ћу Срба н Хрвата и иуним сазнањ ем њихове националне истоветности, што ce јављ а „као резултат дугог, готово вековног политичко-националног и културног разввћа њиховог y том смислу." Уједнњење њихово са Словенцима припремљено je такође „дубоким убеђењем и код једних и код других, да je шо једини начин сачуваши и спасши Словенце за С л о в е н е И, најпосле, каж е ce ту овако: „У сваком случају кад год ce указивала могућност слободног нсказивањ а националног опредслења Срба и Х рвата с једне, и Словенаца с друге стране, оно ce увек манифестовало y смислу потпуног држ авног уједињења. Према томе не може бити никакве сумње како ће ce оно и сад манифестовати, кад им ce свима заједно укаж е прнлика слободно изразити ce y том правцу." (Г. Александру Белићу, професору београдског Универзитета захвални смо што смо добили прилике разгледати овај мемоар).

54 стране г. Љуб. Стојановића, члана Академије Н а у к а y Београду и који ce овде сматра да садржи т е р и т о р и ја л н е иретензије српске нације." *

Ми смо саопштили ове документе зато, што ce и и з њих види како су они л>уди, који су припадали бив. „Ју го с л о вен ском Одбору", још док су y Риму били, своју а к ц и ју били отпочели иза леђа српске владе, и против Србије. Т о шт о сy они радили y почетку рата и пре Крфске Декларације, н аставили су, као што ћемо доцније још боље видети, и п о с л е Крфске Декларације, која je њима служила само као ш т и т ,п р о тнв српског империјализма* (како су сами говорили) и к а о завеса изакоје ће прикривати свој интригантски рад. С аопш тењ а, која нам je, ту скоро, учиниоД-р Хинковић y својој б р о ш у р и : Југославија y Америци', затим Хинковићеве и Т рум бићеве изјаве y америчким листовима, y октобру и новембру, 1918. г. и оно, што je y договору с Трумбићем радио y Ж ен еви Никола Стојановић, речити je доказ оне широке завере, коју су ти „Југословени* били засновали против Србије. Улазак ИталкЈе y Евровски рат

Први период европског рата био je крунисан великом француском победом на Марни, концем августа, 1914. г. Ta француска победа, за коју ce с разлогом може рећи да je носила y себи све потребне елементе за будуИу коначну пропаст Централних Сила на бојном пољу, силно je одјекнула широм целог света. У свима неутралним државама постојало je до тада непоколебљиво уверење, да Централне Силе не могу бити побеђене. Ни y самим савезмичким земљаиа није био мали број оних, који су такође y то веровали. Али je после француске победе на Марни многа усијана глава била расхлађена, па ce чак и код неутралних почеше јављати знаци по којима ce могло закључити, да ce и код њих почела наслућивати и она друга евентуалност. Још кад дође слом Поћорекових ар.мија y Србији, тих je знакова било још више. И сама Италија, која ce дотле оглушаваше на енглеско-француске авансе, поче тада показивати расположење да прекине са својим двема другама y т. зв. Тројном Савезу. У Италији ce, уосталом, још одмах после битке на Марни, нашло неких утицаЈних фактора, који ce нису устезали и јавно проповедатн напуштање својих тадашњих савезника, ма да je званична

55 И талија, y то доба, са Немачком и Аустро-Угарском још једнако била на доброј нози, па, уз посредовање Немачке, водила с Аустро-Угарском чак и неке пријатељске преговоре о извесним територијалним уступцима, који би ce имали учинити Италији. Али француска победа на Марни и српска победа на Руднику учинише да и сама званична Италија не затвори очи пред фактом, да су шанси за победу Централних Сила над Антантом постали много мањи него y самом почетку рата. Ако би остала неутрална до краја рата, 'а овај ce сврши на штету Централних Сила, Италија би дошла y један тежек положај. Нашавши ce, y моменту преговора о миру, као савезнида на страни тучене Немачке и Аустро-Угарске, она не би имала никаквих нада да ћ е успети, y своју корист, a на рачун Савезника, ограничити резултате рата и задовољити своје империјалистичке прохтеве. У сваком случају, остале би неостварене њене жеље на Јадрану. Приђе ли одмах Антанти, Италија може још унапред осигурати естварење својих жеља. И, како Енглеска и Француска нису никако престајале са својим авансама Италији, ова их je, држимо, y главном из поменутих разлога, и прихватила, те почетком 1915 г. почеше y Лондону и формални преговори о условима под којима би Италија ушла y рат на страни сила Споразума. Од интереса je споменути, да je Италија, y првим тренутцима, помишљала на то, да своју ратну акцију као савезник Антанте ограничи само на Турску. Уосталом, познато je, да она, улазећи y акцију, није одмах објавила рат и Немачкој, већ само Аустро-Угарекој и Турској, ма да ce Лондонским Уговором (чл. 2) била обвезала борити ce „против свих непријатеља" Антанте. ♦ На придобијање Италије за ствар Савезника, нису све савезничке државе подједнако гледале. Овде саопштавамо један докуменат из кога ce то јасно види. У фебруару (23) 1915. кад су Француска и Енглеска са Италијом Befc биле почеле преговарати, отишла je из Петрограда, од стране Министра Сазонова, руским амбасадорима y Паризу и Лондону следећа депеша: „Признавајући да je општа жеља привући нове савезнике за борбу против Аустрије и Немачке, бојим ce, с обзиром на Италију, да ce њени захтеви не покажу несразмерни са стварном помоћу коју она може принети својим учешћем. Главну помоћ

56 од Италије ја видим не толико y присаједињењу к н а м а нове оружане снаге, на шта једва да семоже полагаши к а к в а п р еувеличана нада, — колико на морални утисак од њ е н о г п р и ласка к нама, a такође користи од тога могло би б и т и , ш то fce на тај начин наступити крај провођењу кроз И т а л и ју в о јн е контрабанде за Немачку и Аустрију. Али како Ф р а н ц у с к а и Енглеска желе увући Италију шхо пре y рат, ја с а м г о т о в напустити моја супротна гледишта, али сматрам н ео п х о д н и м : „прво, још y почетку поново осмотрити сва о б е ћ а њ а на која ce пре шест месеца Француска, Енглеска и Русија с а г л а сише да учине Италији и која сад подлеже измени с о б з и ро м на промењену ситуацију; „друго, оставити да Италија сама узме иницијативу за преговоре о условима отвореног прилажења на нашу с т р а н у , и „треке, поставити као категорички услов, да И т а л и ја истовремено са њеном акцијом против Турске ступи о р у ж а н о и y борбу са Аустријом. „Ово последње чини ми ce неопходним, јер има н еки х знакова по којима ce може мислити, да je Италија г о т о в а предложити нам своју помоћ само против Турске, па д а на тај начин добије право на награду како y Турској, тако и y Аустрији, не раскидајући са овом још везе.“ Учешће Италије y рату није баш много демонтовало горњу оцену руског министра о стварној оружаној помоћи, коју би она донела Савезницима. Али за Енглеску и Францску није, изгледа, то ни било толико y питању. Исто тако као што ce Итапија, лака срца, одредила против својих савезника, против Немачке и Аустро-Угарске, могла ce, још лакша срца, одредити против Антанте. — Међутим, — франдуска источна граница беше тада скоро потпуно отворена, a Немачка y то доба већ увелико извођаше субмаренску блокаду енглеских обала. Италија, и ако Немачкој и Аустрији није могла много допринети својом оружаном снагом, она би Савезницима нанела велике штете већ и због тога само, што би ови, са главнога фронта, морали одвајати снаге за фронт према Италији. У току 1917. или 1918. г. то одвајање снага не би Енглези и Французи много осетили; али y почетку рата, кад код Савезника још не беше довољно ни војника ни великих топова, осећало би ce много. Италија je то такође разумела и, иаравно, продавала ce што je скупље могла. Њ ене су уцене биле велике, и Савезници то осећаху. Сведочи нам о томе и једна депеша, коју

57 j e 2 . марта 1915. r. Минис^ар Сазонов послао цару Николи, к о ј и ce тада y Москви бавио. Ево како гл аси 'та депеша: „Француски амбасадор прочитао ми јетелеграм Делкасе-а1) y к о м е овај признаје неумереност захтева Италије y ове т р и тачке: 1., стварање муслиманске Албаније с протекторатом И т а л и је показало би ce сталним извором унутрашњих нереда и међународних компликација; 2., остварење италијанских претензија на сву далмат и н с к у обалу било би противречно са тежњама Савезних д р ж а в а дати Србима слободан положај на обалама Јадранског М ора; и „3., неутрализација целе обале нарушила би суверенитет д р ж а в а , које ће ce на обалама овог мора признати". Из ове депеше, која, углавном, указује и на садржину уговора, који ће ce после неколико недеља са Италијом закл>учити, види ce и то, да y свом питању Русија није директно учествовала y преговорима са Италијом. Бригу о томе она je б и л а оставила својим савезницима, -Француској и Енглеској. О ве су доконале преговоре, и са Италијом, 26. априла 1915. п о новом, закључиле y Лондону познати уговор, на који je и Русија ставила свој потпис. Севезници, као што рекосмо, увиђаху сву неоправданост талијанских захтева. Ипак су, на крају крајева, морали пристати да задовоље готово све жел>е Италије. По Лондонском Уговору, који je имао неких 16 тачака, Италија je добила право (по чл. 4) да ce, према нама, прошири преко Истре чак до Воловске. По чл. 5 добила je далматинск^ обалу до близу Сплита. Остали део источне обале Јадрана имао je бити неутрализован све до Драча, осим оног дела који je припадао Црној Гори.!) Чл. 6. давао je Италији право на „потпун суве1) Делкасе je y то доба био француски мннистар спољни послова. 2) Лондоиски „Т ајм с“ публикао je y децембру, 1918. једну подужу студију о односима Италије према „југославији*. Према париском „Le T em ps" — y (бр. ОД2/-ХП-1918) доносимо из те студије ово ш то следује: „Може ce претпоставити да ће Југословени, y свож квалитету нове нације коју стара дипломација није зарази ла, учинити прве понуде. У почетку, наљућени зб о г италијанске акције, они беху расположени гражити једно екстремно ограничење својих граница на базам а строго нацноналннм, што јед ан победнички народ не би могао усвојити. Некоји од њихових шефова, изгледа, сада су расположени, под резервом да ce обравује Л ига Нација, да прошнре предлоге италијанске, који фигурирају y тајном уговору — о предмету парцијалне неутрализације јадранске обале. Ова неутрализација била би проширена на целу обалу, од Т оста до Драча « Југословени би напустили један део предела непоречно словенских који

58 ренитет" над Валоном. А, пристајући, с једне с т р а н е , да ce северни део Албаније подели између Србије и Црне Г о р е , ако би ce на то сагласиле Енглеска, Француска и Русија, И талија je, с друге стране, задржала за себе право, да она, y односима према иностранству, представља „независну м услиманску државу“, која ce имала створити од средње Албаније с а Драчом. Лондонским уговором беше такође осигуран сувср ен и тет Италије над Додеканезима, као и друге знатне к о р и с т и на Средоземном Мору и његовим обалама. Италија c e , дакле. беше скупо продала. О.ча je била уценила савеснике, и та њена уцена, као што рекосмо, падала je баш y доба, к ад je савезничка акција y Дарданелима већ била готово п р о п ал а , a блокада Енглеске довршена. Да je ово двоје био поглавити узрок, што савезниди, најпосле, пристадоше на уцене И тали је судимо и према садржини једне депеше, коју je руски амбасадор y Риму, 18-111-1915 г. под П№ 55. послао y П етроград. Ta депеша гласи овако: „Овдашњи хрватски емигрант Трумбић неочекивано je добио, преко српског посланства, кратки шифровани телсграм од Супила, који саопштава следеће: „питање о д улућ о ј суббини земаља северне Адријатике значајно ce погоршало. Јак ут ицај на такво аогоршање овогш т ањ а учинила je блокада Енглеске и ток војних оаерација y Дарданелима“. Предајући ми садржину овог телеграма, Трумбић je додао да je он тим истим поверљивим путем тражио објашњења од Супила. По речима Трумбића, на њега и остале емигранте горњи телеграм произвео je јак утисак тиме, што он пада баш y време, када ce y овамошњим (талијанским) новинама, истиче за окружују Горицу и којн ce налазе y Истри. Напротив они, природно, настојавају да добију целу Далмацнју. |една слична трансакција могла бш осигурати y исто вреие и Италији и Југословеннма једно пријатељ ско развиће и могла би имати за себе све објективне судије". Док je француске сматрала да ће ce неутрализацијом источне обале Јадрана нарушити сувереиитет држ ава, које ће ce на тим обалама створити, дотле су, као ш то видите, енглески пријатељи Д-р Трумбића, г. В. Стид и други, пнсали y лондонском „Тајмсу" да Не Јужни Словенв тек од једне такве неутрализације иматн користи! И чак су додавалн, да су тога истог мишљења и неки шефови „Југословена”, што j e , свакако, и било истина, кад ни један члан „Југословенског Одбора никад нвје денантовао то тврђењ е y „Тајмсу”. Било како му драго, тек je та енглеска новинарска студија појачала раније веровање меродавних амервчкнх кругова да су извесни нашн утицајни Југословенн били уједно ■ сарадници оне политике, која je ж елела, путем неутрализације, ■ енглеским ратним бродовима отворнти сва пристаниш та на источној обали |адрана, a такву политнку Америка никад није одобравала.

59 И талију значај њене супрематије на Јадранском Мору. Ако ‘ дође од С упила одговор биће и мени саоп ш тен “. К ао uito je познато, пок. Ф ран Супило био je y то доба y П етрограду, као и заслани к и представник чланова познатог „Х рватског О дбора“ y Риму и неких других јуж но-словенских ем и гран ата из А усто-Угарске, који су били y идејама тога одбора. Њ ем у je, свакако, из меродавних руских кругова било саоп ш тено оно ш то je он јавио y Рим, Д-р Трумбићу. A из он ога ш т о је јављ ао Дру Т румбићу види ce, да су рђави ток савезни чке акције y Дарданелима и блокада Енглеске, поглавито, били одлучни чиновници, који су помогли Т алијаним а да ш то виш е уцене С авезнике. Б и ло како му драго, тек je Лондонски Уговор нанео грдне ш тете нашим народним интереси н а, који су њиме били ж ртвовани за рачун И талије. Л онд оккм У го в о р « акција српске владе протмв » е г а

П олож ај Србије y самом почетку р ата био je врло теж ак,

и према С авезницим а.') П рва објава р ата била je упућена Србији. Р а т je од ње и због ње почео. Т о je било опш те веровањ е европске публике, која je см атрала да до р ата никако не би ни дошло да није убијен Ф ранц Фердинанд. Међутим, з а то убиство беш е и y јавности и иначе окривљена званичн а Србија. Т ребало je времена док ce европско јавно мнење y том погледу разуверило. Али, y почетку рата, С рбија je на својим леђима и сувиш е осећала изговор Аустро-Угарске, да je оруж аном руком м орал ау стати противС рбије зб о гт о га, ш то јој ов аугрож аваш е не само морални престиж, него, преко њега, и територију. У тим првим тренутцима рата, Србија ce и о р ал а осећати срећном ш то није била остављ ена сама себи y борби с надмоћнијим непријатељем, и није јој могло ни падати на ум, да, још тада, захтева од С авезника и каква формална обећањ а y погледу награде за своје учеш ће y рату. С ва брига y тим првим тренутцима била je y томе: сачувати своју сопствену главу. И кад je 27. јула, 1914. год., стигао y Ниш телеграф скн одговор цара Н иколе II на депешу П рестолонаследника А лександра, одједном ce сва Србија преобразила. И народ, и влада, и Скупш тина, и војска, све беш е одједном озарено радош ћу и надом, сви беху окрилаћеки царским речима: „ Ваше I) Русија je, y том погледу, чинила взузетак, ■ она je од првога тр ен утка кризе стала отворено y одбрану Србнје.

60 Височансшво може бити сигурно, да Русија ни y ком с л у ч а ју неће осшаши равнодушна према судбини Србије“. С в и м а c e y том тренутку беш е свалио с груди један грдни т е р е т ; сви сад знађаху да С рбија није сама, и да je има неко б р а н и т и . Али онај који моли помоћ за одбрану није y истом т р е н у т к у м огао траж ити и награду, ти м м ањ е ш то т а награда н и је з а в и си ла само од Русије, него и од других. A С авезници Р у с и ј е ни тада, ни после тога за прилично времена, н и к а к о н и с у могли доћи на идеју, да Србија, сем тога шшо ће je и они бранити, има права још и на неку нарочиту паграду. Т е к су српске победе, најпре она на Церу, a поглавито она н а Р у д нику, могле окураж ити Србију и неш то мало раскравити п р е м а Србији и западне силе Споразума, нарочито Енглеску. 'Г а д а ce и она, први пут од почетка рата, непосредно о б р ати с р п ској влади, питајући je ш та јој не доетаје. И кад je С р б и ја , после седмомесечног ратовањ а, почетком 1915. г., у с т а ја л а y одбрану ж ивотних интереса наш ег народа на Јадрану, о н а на својој страни није више имала само Правду, него и м о р а л н и престиж од две велике победе, које српска војска б еш е з а добила, a сем тога: дотле беш е већ увелико развејан и г л а с о тобож њ ој српској провокацији. * Под Поз. № 349, 18 (31) марта, 1915. год., послао je и з Н иша y П етроград ондашњи руски посланик, кнез Т р убец ко ј, једну депешу, y којој јављ аш е „о озбиљној бризи српске владе, коју јој задају претензије И талије на далматинско П рим орје". У тој депеши, која ће ce, y своје време, и y целости објавити, к н ез Трубецкој наговеш таваш е наде, којесе, y том питањ у са с р п ске стране полагаху на Русију, „да она неће допустити тр го вину, којом би ce из руку Аустрије предала Италији власт над значаЈним делом словенског нассл>а.“ Даље кнез Т рубец кој извеш таваш е истом депешом, да je „питан за мишљење да ли би било потребно да П аш ић пође y П етроград ради преговора о том питању, како би ce на тај начин скинула свака одговорност Србије за могућу п о гр еш к у и зк о је би произиш ле теш ке последице". „Ја сам — настављ ао je кнез Трубецкој — одговорио, да су код нас, y сваком случају, довољно познати интереси српског народа и државе, и да ће ce учинити све што je могуће за заш титу тих интереса; али реш ењ е овог питања, на крају крајева, не зависи само оц нас. — Са своје •стране убеђен сам да задовољ ење талијанских претензија на

61 далм ати н ско приморје било би исто ш то и рђав мир, и према то м е не би одговарало ж ртвам а и циљевима данаш њ ег р ата. А ко бисмо могли успети да ограничимо компензације И талије до П оле и раш ирим о на тај начин добитке Србије, то би м огли овде узети и као накнаду за територијалне уступке Б угарско ј". На ову депешу није из П етрограда одмах одговорено. Ш т а je томе био узрок не мож емо погодити. М оже бити д а je y руском министарству спољних послова било и неких кол еб ањ а y питашу како одговорити на сугестију о П аш ићевом доласку y руску престоницу, a може бити да ce на ту депеш у није хтело ни одговарати док погодба с И талијом не буде сврш ена ствар. Б и ло како му драго тек je факт, да je г. С азонов, тек после петнаест дана, 16 (29) априла, (1915 ) кад j ç Лондонски Уговор већ био готов чин, послао y Ниш кнезу Т рубецкој следећу депешу: „П аш ић није y стањ у дати нам никаквих нових обавеш тењ а, која би могла допунити она, jcoja већ имамо. У наш у искрену вољу заш ти ти ти y границама могућности словенске интересе ни П рестолонаследник ни М инистарски С авет не могу сумњати. Ако ce не би усаело, y најширим границама,

остварити све словенске асшрације, узрок шоме бике ванредне ирилике. Према томе, долазак П аш ића био би не само бескористан за словенску ствар, него би био везан са великом незгодом оставити y овом тренутку Србију без мудрог и искусног руководиоца. О тказ наш за његов долазак овамо П аш ић би могао искористити ради свога оправдањ а y српским политичким круговима". Т ако je пропао пројектовани пут П аш ићев y Петроград. Али ни то, као ни све друго није обескураж ило српску владу да настави акцију ради заш ти те народних интереса. И ако je Лондонски Уговор већ био потписан и њиме ж ивотни интереси наш ег народа на Јадрану ж ртвовани талијанским империјалистичким прохтевима — ш то je и горњ а депеш а ја сно наговеш тавала — српска влада, свесна своје националне дуж ности, предузела je сад кораке y циљу да би изврш ењ е Лондонског Уговора учинила зависпим од извесних услова. О на je тим корацима y толико енергичније приш ла, што je глас о потпису Лондонског Уговора узбуркао све духове y земљи. Један од првих корака српске владе, учињен y т о л правцу, била je једна њена нота, коју je кнез Трубецкој д е -

62 пешом доставио y П етроград 23. априла, 1915. г. п о д Пов № 529. T a депеииа руског посланика гласила je о в а к о : „Српска влада дословно саопш тава следеће: „Да би побољш ала садаш њи положај и у зд и гл а к о л и к о je год могуће веру код српског народа, потребно јс д а т и му. што je могуће прс, уверење, да питањ е о конц ескјам а к о ј е ce чине Италији, није свршено, већ да има још наде на изм ену накнадним саоразумом са Италијом. A ради у т в р ђ е њ а вер е код Народне С купш тинеу непоколебљиву наклоност с и л а Т р о јног С поразума према Србији требало би: „1., не иочињаши трасирање граница ни y Б ана т у , ни уоашше y Угарској, наши каквих других нових граница, које би директно интересовале нацију сраско-хрватску без ареш ходног саоразума са Србијом; „2., даши уверење народу, да ће народ сраско-хрвашскословеначт биши уједињен y једну државу, и да неће биши аодељен y више држава; „3., утицати на Италију, да не убрзава своју акцију на територији где je наш народ врло осетљив. — Т акође б и л о бн добро да силе Тројног Споразума, y случају да су њ и х ове наиере сагласне са овим што je напред речено, почну одм ах са српском владом преговоре о овим питањ има било п о ср едством њихових заступника било посредством једнога од њ и х .“ * Из онога ш то ћемо даље саопш тити видеће ce vcnex овог и других корака, које je српска влада предузимала y циљу да заш тити интересе наш ег народа и да осигура њ егово уједињење. Сад да ce задржимо код два друга значајна ф акта, који коенцидирају не само међу собом него и са овим корацима српске владе, да наш народ заш ти ти ш то je могуће виш е од последица Лондонског Уговора. Један од тих ф аката je притисак, који су силе Саоразума чиниле на Србију, да

ова Бугарима устуии један добар део своје територије на Југу, не би ли тако и Б угарску увукли y рат против Централних Сила, a други je: аустријска ионуда Србији за закључење мира.ђ 2) Под Пов. № 107., 28. маја 1915 г., телеграфисао je из Атине y Петроград руски посланик Димндов, да Грчка посредује за мир измеђЈГ Србије и Аустро-Угарске. „Колонел М етакса саопш тио je српском посланику да je Аустро-Угарска готова предложити Србији мир на основ« да Северна Албанија буде уступљена Србији, и да ce даду широке ajr-

63 Н а једној страни савезници, на другој непријатељ. И док л е С а в е з н и ц и не само ш то откидаху живе делове с тел а наш е г н а р о д а ради концесије Талијанима, него захтеваху сличне ж р т в е и према Бугарима, дотле je непријатељ нудио мир, и т о м и р са извесним добицима! Тренутци су, доиста, били т е ш к и . Т ребало je имати дубоке држ авничкс проницљивости и н а д ч о в е ч а н с к е храбрости, па ce оглуш ити на понуде о миру и п р и м и т и захтев С авезника о територијалним ж ртвам а y к о р и с т Бугара. С рпска влада и С рпска Народна С купш тина н и с у , чини нам ce, никад били узвиш енији ни свеснији своје н а ц и о н а л н е дужности, него тих мучних дана када ce не хтедош е н и осв р н у ти на понуде о сепаратном миру, већ, стегнута срца, п р и х в а т и ш е захтеве Савезника. Акцмја српске владе восле Лондоиског Уговора

Није српска влада само пред Русију износила тегобе, y к о је je била бачена узбурканош ћу духова y земљи поводом г л а с о в а о пнтањ у Лондонског Уговора, као и поводом гласова о ж ртвам а, које су ce од Србије траж и ле y корист Бугара. О н о , што je она, преко кнеза Трубецкој и преко српског п о сл а н и к а y Петрограду, достављ ала руској влади, било je истоврем ен о' саопш тавано и владама y П аризу и Лондону. Б и о je, тада, дош ао моменат да ce раш чисти полож ај Србије y р а т у и да ce дође до потребне извесности y том погледу, п а je српска влада настојавала добити од С авезника једну одређену изјаву о томе. У том правцу je и српски посланик y Л ондону предузимао кораке код лорда Греја, тада британског м и н истра иностраних дела. 0 томе имамо потврде и y депеши руског амбасадора y Лондону, грофа Бекендорфа, коју je под П № 306 послао y П етроград 24. априла, 1915. г. Текстуелно овако гласи т а депеш а: „Греј ми je рекао, да му je посланик српски поново говорио о узбуђењ у y Србији и о теш ком полож ају П аш икевом. Греј му je (српском посланику) поверљиво казао, да, y тренутку победничког мира, Србија може рачунати, ао одлуци тономије српским областима y Хабзбуршкој монархији* — јављ ао јс Димидов y П етроград. Из истог извора дознали смо и за једну другу потврду о „готовости Аустрије" да понуди мир Србији. Грчки посланик y Берлину јављ ао je својој влади, y депеши од I. јуна, 1915. г. о гласовима за сепаратан мир, тврдећи да су ce Беч и Берлин сложили y том шта да даду Србији. Из других извора знамо, да je Србија, од децембра 1914. до децембра 1917, г. пмала чешири понуде за сепаратан мир, и да их je све четири одбила.

64 савезника, на Босну и Херцеговину, на један з н а ч а јн и део Јадранског приморја y Далмацији и на други део y Х р в а т с к о ј, и да ће ce такође водити рачуна и о интересима Ц рне Г о р е на Приморју. Пошто je српски посланик показивао б о ј а з а н од стране Румуније, Греј м у је одговорио, да ће интереси С р б и је на левој обали Дунава бити загарантовани и да их С а в е з н и ц и неће губити из вида.“ У наведеној депеши, као ш то ce види, изрично ce н а г о веш тавало, да би на добитке, који ce y н>ој спомињу, С р б и ја могла рачунати ,по одлуци савезника“, ш то je значило д а су на истом гледишту биле и Ф раицуска и Русија. А л и то поверљиво и уз то још ограничено и усмено с а о п ш т е њ е бритгнског министра иностраних дела није код српске в л а д е могло произвести каквог особитог одушевљења. С рбија н и је иш ла за неким „добитцима", који би ce виш е или м а њ е могли скресавати, било из овог или оног узрока. Joui y н овембру, 1914. српска влада и српска Н ародна С куп ш ти на поставиле су као ратни циљ Србије ослобођење и уједињ ењ е са Србијом свих Срба, Х рвата и Словенаца, који тада ж и в љаху y Аустро-Угарској. И сад, пошто je Лондонским У говором била, y корист Италије, изврш ена једна ампутација н а телу наш ег народа, и кад ce y корист Бугара, траж ила јо ш једна таква ампутација, српска влада je, после већ учињ ених великих ж ртава y рату и после две победе над непријатељем, држ ала да има права рачунати на једно позитивно обећањ е С авезника да ће ce цео наш народ ујединити y једној државу и да неће бити подељен y више држ ава. Али савезници не беху више само Русија, Ф ранцуска и Енглеска. И Италија беше, тада, савезник, a она ce свом снагом опирала томе, да ce обећа Србији њ езино уједињење са Х рватима и Словенцима. И док су и Ф ранцуска, и Енглеска, и Русија увиђале да je доиста дош ао моменат када je Србију требало поставити y изиесност ш то ce тиче остварењ а њених националних жеља за случај срећног исхода велике борбе, дотле ce Италија носила сасвим другим плановима, настојавајући да евентуални срећни исход р ата искористи y своје империјалистичке сврхе, и баш на рачун наш ег народа. Саопш тићемо овде неколико диплатских докумената из којих ће ce јасно видети ово ш то рекосмо. У месецу јулу (8), 1915. г., руски амбасадор y Римупослао je y П етроград следећу депешу :

65 „С аопш тавајући Сонину пројект ноте ски амбасадор изјавио је,д а Греј см атра да везн н ка саопш тити С рбији поверљиво y м ер ам а биће њ ено повећањ е. Сонино je зо га, који га побуђују да ce успротиви

за Б угарску, енглеje опш та ж ељ а С акојим тачним р а зуказао на три р а зтаквом саопш тењ у:

„1., Све ш то ce поверљиво саоп ш тава српској влади одмах ce предаје јавн ости."1) „2., С рбија ћ е см атрати свако такво саопш тењ е као п олазну тачку за траж ењ е нових уступака y њ ену корист; „3., П ревремено објављ ивањ е садрж ине уговора причиниће теш коће талијанској влади y самој Италији, јер би била нринуђена давати обавеш тењ а јавном мнењу, нарочито однОсно Ријеке, ш то све треба избегавати. С обзиром на све то Сонино претпостављ а да одговор Србији треба ограничити опш том ф разом о изласку С рбије на далматинско приморје." Два дана доцније (10—VII— 1915) телелеграф исано je из П етрограда руским амбасадорима код савезничких влада, па н Гирсу, једно саопш тењ е од Н ератова, помоћника Сазонова, о тој истој ствари. У томе саопш тењ у није ce виш е остало једино при томе, да ce и од И талије добије само начелни п ристанак за једну декларацију, која би ce имала учинити Србији, него ce, донекле, прецизирала и садрж ина те декларације. У тој депеши Н ератовљевој јављ аш е ce, да ce „Сазонов y питањ у компензација Србији саглаш ава, да ce саопш ти Србији да јој четири савезничке држ аве обезбеђују обалу између Дубровника и С плита са острвима Б рач и велика и м ала Ж и ро н а", али наглаш аваш е, да ce Србији уопш те могу определити компензације само „под условом да ce до краја рата

остави отворено питање о Ријеци и сједињењу Хрватске са Србијом." И талија чак није хтела пристати ни на такво једио саопш тењ е Србији. И кад je енглески амбасадор, овога пута 1) Ово Сониново трђењ е било je скроз неиствнито. Кад je прилвком конферисања на Крфу, Д-р Трумбић зам ерао српској влади, ш то y извесним дипломатсквм питањима нвје и „Југословенски Одбор“ претходно бво обавештен, наводећи з а пример одговор српске владе поводом захтева савезника о уступањ у једног дела Маћедоније Бугарима и концесијама, које су ce, зб о г тога, Србнји имале учинити, г. Пашнћ je, поред осталог, одговорио: ...„Најзад имаиишања врло деликашних y која нису иосвећени ни сви чланови ка6инета“. Човек који овако говори и ради не предаје јавности поверљива саопш тењ а. И Сонино je то добро знзо, ма да je другчије говорио.

Србнја и Југословенв

5

66 y друш тву ca Гирсом, поново ишао Сонину, овај j e и п о д р у п пут категорички одбио дати пристанак на једну з а ј е д н и ч к у савезничку декларацију, коју би С авезнци српској в л а д и имала учинити и y којој би ce ма шта говорило о Х р в а т с к о ј. — „Ја сам ce присајединио кораку енглеског а м б а с а д о р а y циљу добити сагласност И талије за саопш тењ е y Н и ш у граница словенских земаљ а, које ce имају доделити С р б и ј и , Црној Гори и Хрватској. Сонино ce упорно држ и и н е с а гл а ш а в а ce да ce што било односно Хрватске саомиње. Он н е н а л а зи за могуће силазити са основице Лондонског У г о в о р а и већ сад везивати себе каквим обећањ ем о спајањ у Х р в а т с к е ca Србијом. Он налази неопходним оставити то п и тањ е о т к р и веним из обзира, што још нису довољно јасне п р и л и к е при којима би ce могла унапред утврдити судбина Х р в а т с к е и и зласка на море преко Ријеке, ш то треба оставити сл о б о д н и м од каквог било прераног реш ењ а. По свој прилици, м и н и с т а р (Сонино) има y виду могућност иодвајања Угарске о д Ау-

сшрије, y ком случају Ријека може корисно послужити. После саветовањ а с министром председником, Сонино je и з ја в и о да би ce И талија могла сагласити на саопш тењ е С р би ји , да мож е рачунати на С плит и Дубровник,- под условом д а прва лука буде неутрализована". Т ако je јављ ао из Рима y П етроград амбасадор Г и р с , y депеши од 22. јула, 1915. г. З а овнм je, између П етрограда и Рима, н астала с л е д е ћ а телеграф ска преписка:

Сазонов — Гирсу (депеша од 24 - V I I- 1915.)

„И зволите уложити све напоре убедити владу при којој сте акредитовани y неопходност тачно определити ПашиБу компензације, које ће С рбија добити на рачун Аустрије, подразумевајући ту Срем и Бачку. Сједињење Х рватске са Србијом, y том случају, оставиће ce као отворено питањ е и y зависности од пристанка на то самих Хрвата."

Гирс — Сазонову (депеш а од 2 5 - V II - 1915.)

„Сонино с којим сам ce поново објаснио поводом неопходности определити Србији будуће њено повећањ е изјавио ми je, да он не престаје придржавати ce мишљења. да би

67 с в а к а таква изјава могла код Србије створити убеђење да јој о н а област, која je резервисана Лондонским Уговором, већ п р и п а д а и да je y праву за уступке y М аћедонији траж ити н о ве компензације на Јадрану.“

Гирс — Сазонову (депеш а од 2 7 .-V II - 1915.)

„Данас ми je Сонино предао вербалну ноту односно ком пензација Србији. Њ ен садрж ај мало ce разликује од н>егових усмених изјава. Он не говори ни о томе да ce Србији уступи сав Срем, већ само један део његов као хинтерланд Зем у н а. На моју примедбу због таквог ускраћивањ а српских д® сада неоспораваних претензнја, Сонино ce бранн да му je y тој форми било саопш тено тледи ш те Делкасеа односно С рем а. Не имајући сам ниш та против тога да ce Србији присаједини сав Срем и Бачка, он тим мањ с устаје против тога да ce те области још сад обећају Србији, али ce узд р ж авада ce y таквом смислу и зрази односно Славоније. Но, Сонино категорички одбија да ce сад што било говори о Хрватској и Ријеци, захтевајући да савезничке држ аве унапред не реш авају судбину њихову, која ћ е поглавито зависити од даљег учеш ка А устро-Угарске y рату, м од војних успеха Савезннка. У поверљивом разговору Сонино ми отворено, и не једанпут, рече, да je Италија аочсла војну за Јадранско Море, јер ce на све остале њене претензије саглаш аваху и њени бнвши Савезници. Јавно мњен>е!) појмило je то и због тога сад треба бити врло обазрив y свима питањима, која ce односе на талнјан ске претензије на Јадранском М ору.“ Даде ce и из ове овако крње дипломатске преписке јасно видети: 1., да су ce четири савезничке државе, дотле, српске иаде y аитаад x o m c iia Бугариој

Н ајзначајнија je y предњој Гирсовој депеши, бесумње, изјава барона Сонина: ,да je ИталиЈа шочела борбу за [адранско Море“, јер ce, вели, на све 'о с т а л е њене претензије саглаш аваху и њени бивш и савезници. С Немачком и А устро-Угарском y друш тву И талија нити je била нити je могла постати потпуни господар Јадранског Мора. У тој домени она je им ала ортака, н то јачег од себе, y лицу А устро-У гарске. О брћући ce против Немачке и Ауетрије, И талија je пуно господарство над Јадранским Морем хтела задобити помоћу сила Споразума. У том случају једна У гарска, одвојена од Аустрије, не само ш то ниш та не би м огла сметати плановима И талије, него би чак и добро дош ла као будући ш тићеник и савезник. A они од којих ce зази р ал о били су једино јуж ни Словени, које je требало поцепати да би били слабији и на тај начин постали безопасни за И талију. То je зн ачи ла изјава Сонинова, да je И талија уш ла y борбу једино за Јадранско Море. Том изјавом политика И талије према јуж ним Словенима била je обасјана пуном св етлош ћу, јер je после тога било сасвим јасно, да ће И талија употребити сва м огућа средства да спречи уједињење Х рвата н Словенаца са Србијом. Према томе je политика И талије била y потпуном сукобу са политиком Србије, која je, joui y новембру, 1914. г., широм цела света била објавила свој н ационални програм. П ознатом декларацијом српске владе y Народној Скупштини прокламовано je, као ш то ce зна, осл о бођењ е и уједињење са Србијом „ све наше неослобођене браће Срба, Х рвата и С ловенаца,” као главни ратни циљ С рбије. Антагонизам између те две политике, српске и талијанске, био je, дакле, очигледан и борба неминовна. Ту су и узроци оним нечувеним поступцима И талнје према српској војцн, када ce ова повлачила преко Албаније н када су Т алијани топили своје рођене лађс, напуњене храном, само да би с р п ску војску оставили гладном. * У доба кад je Сонино предао Гирсу своју поменуту в ер балну ноту био je y највећем јеку притисак С авезника на Србију да ce одрече једног дела својих јуж них територија y корист Бугара. И, као год ш то су Савезници, на тој страни, хтели једну чисту ситуац!?ју и један позитиван резултаг, х тела je то исто и Србија на другој страни. Ma колико да ce И т а -

69 л и ј а противила учинити једну заједничку декларацију Србији и односно Х рвата и Словенаца, Србија, са своје стране, y том п огледу, нити je могла нити je хтела попустити. О сећајући да je С рбија y потпунои праву, г. С азонов je п р е д непоколебљ ивош ћу барона Сонина морао приступити по куш ају излучивањ а И талије из акције, коју би Савезници предузели према Србији, y циљу да je успокоје и отклоне њ ези н у оправдану узнемиреност. Руским амбасадорима y Лондон у и П аризу послата je, y тој намери, из П етрограда, 30. јула, 1915. год, под П ов№ 388, следећа депеш а: „К атегорички отказ барона Сонина чини врло тешком зад аћ у С авезника утиш ати узбудљиво неповерење y Срба односно њихових компензација и односно Х рватске. Да би ce ом огући ла ова задаћа и олакш ало Србима да приме нове ж р тв е y Маћедонији, г. Сазонов хтео би сугерирати владама y П аризу и Лондону да оне, y троје, учине П аш ићу следећу декларац ију: „Савезинцн су везани y односу према И талији свечаним обећањ ем да до саврш етка р ата не одлучују ниш та о судбини Х рватске и јадранске обале, почевши од залива Волоска до далм атинске обалг, подразумевајући ту и Ријеку. Они, из тог обзира, могу само поверљиво обавестити г. П аш ића о њи-

ховој шврдој одлуци помоћи ариликом закључења мира уједињење Срба и Хрвата, ако ови други аокажу жељу за то. И талијанска влада због мотива уиутраш њ е политике спречена je да узме учеш ћа y овој декларацији, за чију садрж ину Савс-зници моле српску владу да je чува y апсолутној тајности." ‘) Да ли су y П аризу и Лондону прихватили овај предлог руске владе није нам познато. Судећи по једној депеши, коју je кнез Трубецкој послао из Ниша y П етроград 6. августа, 1915. г. под П № 401., изгледало би као да су y П аризу и 1) Чланови бив. „Југословенског О дб ора', па в загребачка „Слободна Трибуна* (од 17. - IV - 1921.), ниподаштавалн су акцију српске владе до те мере, да су јавно тврдилн како Србија скоро све до сзрш стка рата, није могла добити од Савезника вишс до обећање да ће бити ослобођења, н да je то, управо, „Југословенскн Одбор“ онај фактор, којн je нзрадио код Савезника признање ослобођења јужних Словена Аустро-Угарске. Наравно, ово самохвалисање нико никад ннје озбиљно узимао. A Dr Трумбићу су, приликом једног званичног ручка y Паризу, sa време трајањ а Конференције Мира, и Лојд Џору и Клемансо отворено рекли да Савезници све шшо чине, чине Србији и здог Србије. Кад je Dr Трумбић споменуо Х рвате и Словенце, који ce боре као добровољци на солунском фронту, в на које ce Dr Трумбић позивао да докаже како су н Хрвати и Словенци допринелн победи, онда je на то

70 Лондону усвојили горњи руски предлог, и да je всћ 3. а в г у ста (1915.) учињен код српске владе корак y см и сл у т о г а предлога. Али, најпре да саопш тимо ту депеш у кнеза Т р у б е ц к о ј, y којој je био достављен одговор српске владе, која „ с а б о л ним срцем уступа, али ce национално не одриче“ т е р и т о р и ј а , које су Савезници траж или за Бугаре. Ево те депеш е: 4 „Српска влада, аримајући ^знању декларацију с а в е з н и к а од 3. авгусша обећава им да ће учикити т е р и т о р и ја л н е уступке о којима je реч под погодбом да буду и с п у њ е н и следећи услови: „ 1 , Б угарска je дужна напасти свом снагом и y н а ј краћем року Турску и стварно помоћи освојењу Ц а р н г р а д а и Дарданела; „2., С рпска влада има добити y најкраћем року, п о р е д обећањ а садрж аних y ноти од 3. августа, друго ф о р м а л н о обећањ е од стране Савезника, да ћ е ce Х рватска са г р а д о м >1 пристаниш тем Ријеком ујединити са Србијом, да ће б и т н ослобођење словеначке земљ е и да ће им бити о ст а в љ е н о право да саме одлучују о својој судбини, н најзад „3., да ће Србијн бити присаједињен западни део Б а н а т а , који ce см атра апсолутно потребним л а.заш ти ту Б еограда и М оравске долине". Ту je, као ш то видите, реч о једној ноти савезника од 3. августа и одговору српске владе, којн je већ био п р ед ат y времеку до 6. автуста. Али су Савезници, заједно са Италијом, предали с р п схој влади и једну другу ноту, датирану 4. августа, на к оју je српска влада орговорила тек 1. сеатембра (1915). З н ачн л о би, према томе, да су Савезници, без И талије, дан раније, већ били учинилн један засебан корак код српске владе, и да je, вероватио, y име свих С авезника тада био одређем један од најпре ош тро реагирао г. Клемансо, a после j e и Лојд Цору одговорно једиом још уочљивнјом речи на адресу и Dr Трумбића и тих добровољаца. Ми ту Лојд Џорџову оцену не понављамо eeh ни зб ог тога, што ју јс енглески прсмпјер изговорио изазван. Крив je з а ту такву оцсну Dr ТрумбиИ, који ју je својом нетактичнош ћу изазвао. Бно je оснои и толнко уображен као „прави и једини представник* јужннх ^ловен а из Аустро-Угарске (коју му j e титулу било раније подарило загребачко Народно Веће) да je нагубио мсру и отиш ао тако далеко, да je својим радом јасно давао на анање, да делегација наш е Краљевине на Конференцији Мира има две политике. Т о je оно, што je Лојд Џорџ, том приликом, и изрично констатовао н на што je, после, г. Пашић реагнрао речнма: „труднћемо ce да од сада имаао само једну политику*.

71 њ и х о в и х представника y Нишу, кнез Трубецкој, који je предс е д н и к у српске владе усмено и унапред саопш тио оно ш то с у С авезници хтели дати г. П аш ићу на знањ е. М еђутим, нота, која je предата г. П аш ићу 4. августа, 1 9 1 5 . г. од стране представника Ф ранцуске, Енглеске, И талије и Р у сн је, гласила je овако: „Р ат je дош ао y такву крнтичну ф азу да je неодложна д у ж н о с т сваког од савезника да напрегне сву своју снагу и и д а учини све потребне ж ртве, кахо би рат био заврш ен усп ех о м . Србија ће безусловно признати, да су савезници в о д ећ и овај р ат учинили огромне ж ртве да одрже, између о ст ал о г, и Србију као независну државу. Србија мора разум е т и да треба са своје стране да учини ж ртве, да би олакш а л а џиновски задатак који она још има пред собом, као и да помогне њене савезнике који ce заједничкн боре за исту с т в а р и за постигнуће истога циља. К ооперација Бугарскс je, С рби ја tse морати разум ети то, врло важ на чињеница y данаш њ ој великој борби, и постоји стварна опасност од Б у гарске, осим ако јој ce не обезбеде зн атне компензације, да >;е само не узме учеш ћа y операцијама, него да чак не предузме какву акцију која би довела опш ту ситуацију y озбиљ ну опасност и полож ај саме Србије учинила опасним. Ценећи високо храбро држ ањ е и искрену лојалност Србије, савезници су принуђени да од Ср^Зије тр аж е пристанак да уступи, при закључку рата, неспорну зону М аћедоније Б угзрској, ако ова пружи одмах ефективну оруж ану кооперацију. Савезници су готови да ce обавеж у да С рбија добије, при закљ учку мира,

y Јадранском Мору, y Босни и Херцеговини и на другим странама простране комаензације, које су јој биле већ резервисане, и са којима ће ce задовољити y ауној мсри њене најважнијс политичке и економ ске аспирације. Али Србија мора тако исто обвезати ce, да ће чим буде осигурана бугарска кооперација, под погодбом са којом савезницн мисле да упознају Бугарску, Бугарска добити неспорну зону и компензације y Т ракији као и на другим странама, апри заклунењу рата. Савезници моћи ће остварити своју намеру sa Србија добије ш ироке и простране посесије и задовољи националне ж ељ е са.чо под условом, да Србија не прави никакве теш коке y питањ у речених компензација. У сваком случају биће одржана заједничка граница између Србије и

Грчке.“

72 На ову ноту, г. П аш ић je I. септем бра 1915. г . п р е д а о савезничким представницима y Нишу следећи о д гово р : „Не улазећи y оцену да ли je једини пут и н а ч и н б и о да ce кооперација Б угарске задобије концесијама, к о ј е т а к о дубоко задиру y ж ивотне интересе Србије и у з б у њ у ју о с е ћањ е Српскога Народа, Влада С рпска изјављује с л е д е ћ е : „Свесна озбиљности критичног полож аја, који je с т в о р е н на европском ратиш ту, и дужности, која сваком од с а в е з н и к а налаж е да чини све ж ртве и неопходне напоре, да c e р а т повољно сврши, Српска Влада ce решила, да je готова, и с к љ у -

чиво из обзира длагодарности и аризнања арема Р у с и ји и њеним савезницима, поднети велику ж ртву и aримипги н а челно иредлог сила Споразума са овим неопходним и н е о д ступним исправкама: 1. Како би ce обезбедило Скопл>е са Овчим Пољем je д ном стратегијском границом, 2. Да Прилеп задрж и Србија. 3. Да нотом сила Т ројнога Споразума обећана з а је д н и ч к а српско-грчка граница почне од гребена П еристера или С у в е Планине, па на запад до границе албанске; на тај н а ч и и остављ а ce Бугарској Битољ , задрж ава ce кратак део с а д а ш њ и српско-грке границе и не допуш та ce y интересу безбедн о сти Србије додир територије Б угарске са границом албан ско м . Али Српска Влада примајући на знањ е декларацију с и л а четворног споразума даје силама обећањ е да fce усту п и ти територију са горе поменутим исправкама ако с е јо ш следећи иостављени услови испуне без изутетка: 1. Б угарска je дуж на y најкраћем року напасти свом снагом Турску и фактички помоћи освојење Ц ариграда и Дарданела, 2. Да С рпска Влада, поред датог обећањ а, добије y ш то краћем времену од сила Ч етворнога Споразума ф ормално обеЂање, да ће ce Хрвашска са Ријеком ујединиши са Србијом и

да ће ce словеначке земље ослободиши и добити ираво самооаределења; да ће ce западни део Б аната, који je неопходно потребан ради заш тите престонице и долине Мораве, присајединити Србији; 3. Ако ce Србија ф ормално призна за савезника и као таквој обезбеди право активног учеш ћа и реш авајући глас приликом закљ учењ а мира или на конгресу мира, ако ce буде састајао;

73 4. ако ce Србији обезбеди све до храја ф нксирана помоћ о д 30 милиона без досадаш њ их теш коћа и застоја, који су с м е т а л и Српској Влади да на време учини поруџбине; 5. П ош то je за Србе ж елезнички пут на Б ело Море н еопходан, собзи р ом на цео досадањи економски ж ивот и р азв о ј Србије, a нарочито југо-источног кр аја Србије, неопходно j e потребно да ce Србији обећају ж елезничке повластице, к о је јс С рбија имала при извозу и увозу за свакојаку робу и ратн и материјал; 6. Помоћ y свим питањима, која ce тичу њене безбедн о стн и пуног суверенитета; 7. Уступањ е територија изврш иће ce чим С рбија ступи y посесију обећаних територнја; 8. Да силе на себе приме дуж ност и одговорност за последице које могу доћи што je Србија, на захтев Сила, м орала учинити концесије Б угарској и на десној обали Вардара, проти вн о српско-грчком уговору. С рпска Влада моли Силе да све ово држ е y највећој т ајн о сти .“ Упоредо са акцијом y Нишу следовала je и акција С авезника y Софији. С авезници никако нису веровали ни г. П аш ићу ни некии својим представницима y Софији, да je Б угарска везана за А устро-У гарску и Немачку, и да ће она с њнма, a не са Савезкицима, ићи. З б о г тога je тадаш њ и енглески представник y Софији, колико смо ми обавеш тени, и траж ио од своје владе да га смени, протестујући на тај начин против својих претпостављених, који га нису хтели чути. Бугарска, која je за Ц ентралне Силе била везана једним познтивним уговором, просто je вукла за нос Савезнике, који су ce успели опростити бугарске хипнозе тек кад je Б угарска отпочела мобилизацију, и тек кад je М акензен напао Србију са севера, a Бугари му прискочили y п о м о ћ с ју г а . Тада су они повукли и своја обећањ а дата бугарској влади y току ранијих предговора с њоме. ♦ Т екст горњег одговора српске владе на савезничку ноту од 4. августа, 1915. г., има и г. D r Трумбић y целости, и то још од пре пет година. П редат му je препис тога одговора y јулу, 1917. год., кад je био на Крфу. Тада ce D r Трумбић тужио како je српска влада била напустила Х рвате и Словенце,

74 спомињући Сетона Ватсона као извор из кога je то ч у о . *) Да разбије ту интригу, г. П аш ић je, поред осталога, п о к а з а о г. D r Т румбићу и текст поменуте српске ноте, предајући м у уједно и препис нсте, и наглаш ујући, да ce не сме виш е в е р о вати туђину, него нашој влади. Учинивши то, г. П аш ић c e , очевидно, надао да председник Ју го сл о вен ск о г О дбора" н е ћ е више подлегати интригама, којима су Т алијани, преко с в о ј и х спроводника y Лондону, a и неки ф актори других сила, у м е л и оперисати. Али ce П аш ић преварио y томе. D r Трумбић j e и после више веровао туђину него нашој влади, и y т о м е ј е и ш а о joui даље, тако далеко, да ce, по савету својих и т а л и ја н с к и х лондонских пријатељ а, Т алијаним а сасвим приближ ио и с њима чак и споразуме правио! * Из свих ових дипломатских аката, која смо с а о п ш т и л и види ce да су Савезници нудили Србији компензације, кад c e траж и ло од ње да Бугарима учини уступке. Али* С рбија н и је пристајала на компензације, него je y својим разговорим а с а савезницама увек стојала на ономе широком националном прогаму, који je од Српске Народне Скупш тине био усвојен још 1914. год, Ми само ж алимо, ш то нисмо могли добити и и звесн а друга документа, из српске архиве, из којих би ce то још боље могло видети. Увек нам ce одговарало: „није још време да ce то објавл>ује“. С обзиром на прилике y нашој земљи и иначе, држ имо да томе изговору нема места. Ако не би требало објавити све те документе, извесно je да их има пуно чија објава не 1) Ватсон je, и доцније, y јануару 1919., интригирао и пнсао y својој »The New Europe*, да je „Пашић са главннм полнтичким ф ак то рнма царистичке Русије, са Сазоновом и Изволским, радио на томе, да Србвја, уместо да ce уједиии са осталим југословенским крајевима, напросто анектира српске округе y Босни и Херцеговини, Славонији, и јуж ие крајеве Угарске, докле би Храати имали осшаши на милосш и не милоаа Аусшрије.* Из напред цитираиог одговора српске владе на ноту Савеаннка од 4. августа и свега онога што je пре тог одговора било, види ce, да je то Ватсоново тврђењ е било проста измишљотина, којом je он интригирао против г. Пашића и пре Крфске Декларације н после ње, па и после наш ег ослобођења. Напротив, Пашић je хтео, као што ce види, уједињење целог наш ег народа, и Срба, н Хрвата, и Словенаца, y једиу држ аву, и на томе стално инсистирао, a они, за чији je рачун г. Ватсон често пута радио и омо што не би требало, билн су тн, који су, пошто пото, хтели спречити уједињење Срба са Хрватима и Словенцима.

75 сам о ш то не би могла нанети ш тете, него би чак била кор и сн а y многом погледу, a нарочито y погледу постављ ањ а извесних људи и ствари на своје право место. Кретаке Ј у ж ш C io ie m y Аустро-Угарској y годими 1915.

Дуги преговори С авезника са И талијом (скоро три месец а) о концесијама, које ce овој имају признатн ради њ езина уласка y рат учинили су, да и y најш иру јавност продре прнлично гласова о ономе, ш то je Лондонски Уговор имао садрж ати. И ако ce ниш та позитивно није могло знати, ипак je цео свет осећао да ce пајглавније концесије И талији имају учннити на обалам а Јадранског Мора. Т о ce y толико сигурније могло знати, ш то je И талија раније водила преговоре са Аустријом, и y тим преговорима нарочито н астојавала добнти ш то јачег зам аха на северној обали Јадрана. Могло ce, дакле, с разлогом, иретпостављ ати, да ћ е И талија добити од С авезника много више од онога, што јој je Аустрија пристајал а уступити. Јер, прво, С авезници су уступали оно ш то није било њихово, док je А устрија чинила уступке на рачун својих сопствених територија; и друго, ш то je Аустрија, пристају ћ и на извесне уступке, тиме откупљ ивала само неутралност И талије, a Савезници су траж или њену оруж ану помођ, па су јој с тога морали и дати више. Гласови о намераваном уласку И талије y рат против Ц ентралних С ила и о концесијама, к о је ћ е јо ј силе Споразума зб о г тога учинити, допрли су и међу наш свет y А устроУгарској. Нарочито су тим гласовима били узнемирени Хрвати и Словенци, међу којима ce осетиш е извесни покрети против дотадаш њ е савезнице Аустро-Угарске. Имамо из тога доба и два дипломатска документа из којих ce јасно види тадаш њ е располож ењ е Х рвата и Словенаца према Италији. Т о су две депеше, једна од 9. (22.) a друга од 11. (24.) априла, 1915. год., које je руски амбасадор y Риму послао министру С азон ову y П етроград. П рва од тих депеш а саопш таваш е, да су дош ли y Рим Ф ранциш кански провиицијал Далмације, М илошевић и синовац Ф ранциш канског провинцијала Хрватске, Ш криванића. Тим поводом амбасадор саопш таваш е С азонову: „Они кажу, да све југословенске странке теже иотауној и коначној ликвидацији Аустро-Угарске. Ш криванић, капуцин са Ријеке, где je ан тиклерикал Супило биран као њи-

76 хов протнвник, аотауно одобрава ирограм Суаилов. С ловенскн осећаји католичког духовииш тва толико су силни да излазе аотауно y cycptm признању православне динасши/е. Пре н есец дана био јс на Рнјеци скуп виђених клерикалних п оли тн чара из југословенских земаљ а, изузев Ш уш терчића с којим су све везе ирекинуте и босанскнх клерикала, који нису стигли. Скуп ових клерикалних политичара поставио јс захтев, д а хрватске и словензчке зенљ е, ари свакој комбинацији, остану, једна нераздељена целина. Скуп je y шајности изнео опш ту ж ељу, да Хрвати и Словенци уђу са Србима y једну Југо-

словенску државу иод династијом Карађорђевића. Италију сматрају као главног неаријатеља, јер она тежи да раздели јужне Словене Ми, разум е ce, не знамо, колико су била тачна ова с а опш тења. Зн ам о само толико, да их руски амбасадор y Рим у није добио непосредно од лица, која ce y тој депешн спом ин>у. И ту, као и другу депешу, коју ћемо ниже сао п ш ти ти , он je, као ш то je и са.ч y обе депеш е напоменуо, послао y П етроград на основу информација, које je био добио од је д једног руског агента, новинара С ватковског, који ce тада y Риму бавио. Ако су провинцијал М илошевић н Ш криванићев синовац однста Сватковском учинили она саопш тењ а, к зја je о вај, после, предао руском амбасадору да их телеграф иш е y П е трогад, ми бисмо приметили, да иам не изгледа да су сва т а саопш тењ а била искрено учињена. И згледа по све.му да су М илош евић и Ш криваиић им али y Риму, као главни циљ, придобити там сш њ е руске кругове против талијанских претензија на Јадрану, па су она др у га саопш тењ а чинили због тога, да те кругове ш то пре и ш т о сигурније придобију за то. Они су y Рим дошли неколико дана пре потписа Лондонског Уговора, и y сваком случају с а знањ ем аустријских власти. Т еж ити „потпуној и коначној ликвидацијн А устро-У гарск е“, изићи „у сусрет признањ у православне династије" и т. д., нису, чини нам ce, y то доба, могли бити искрени осећаји ни једног малог броја Х рвата и Словенаца, a камо ли „свих ју гословенских стран ака". Б еш е сувише кратак разм ак од п о четка р ата до времена о коме je овде реч, да би ce y душ и Х рвата и С ловенаца ф ормирао један такав осећај насупрот ономе, који je дотле владао. А, као што je опш те познато

77 y врем ену од почетка рата па до априла, 1915., и дуго после то га, хрватски и словеначки листови y A. Угарској, готово С8И редом, тровали су душу нашег народа најцрњим погрдама и 'арошив Србије и иротив њене иравославне династије. Уо■сталом, и све оно ш то ce доцније догађало, чак y 1817. и 1918. г., потврђује наше сумњ е о искрености о сећаја за призн а њ е и православне династије, y којој иуно Словенаца и Хр-

вата, нарочито ових других, још и дан дањи виде оно, шшо они пазивају — сраском хегемонијом. Ни везе са Ш уш терчићем нису биле прекинуте, као што ce y горњој депеш и саопш тавало. К лерикалци су их с њиме одрж авали и тада, и доцније, готово до уочи самог примирја. Д-р Ш уш терчи ћ je такође један од потписника мајске декларације (мај, 1917). Друга депеш а гласи овако: „У Т рсту je 5. априла одрж ат други скуп представннка југословенских зем аљ а без Далмације. Скуп je подвргао ревизији спремљени текст прогласа.1) Саслуш ан je посланик М андић8) и реш ено je, ради одрж ањ а контакта с Русијом ’), уздрж ати ce за сад од м анифестовањ а против Италије. С тановниш тву биће препоручено да ce према меш ањ у И талије држ и спокојно, y нади да lie праведна Европа сачувати н>ихове земљ е од туђинског ига. Ш то ce тиче уступака каквих било територија, о томе ни речи не може биши. Уступање Т р ста лиш ило би словенске земљ е једног природног и н езаменљ иеог пристаниш та. За подржавање и зашшиту овог гледишта скуп je одлучио иослати y Енглеску и Русију деиу-

шацију од предсшавника хрвашског и словеначког народа. Скуп je једногласно признао неопходност ческог захтева о територијалном сједињењу северног и јуж ног С ловенства коридором дуж западне угарске границе". К ако je на дваестак дана после скупа, о коме ce y горњ ој депеШи говори, дош ло и до фпрмалног потписа Л ондонског Уговора, престала je потреба слати y Енглеску и y Руси ју депутације, ради „подрж авањ а и заш ти те гледиш та" оц ртаног y тој депеш и; престала je такође потреба и за уз1) Свакако je тај проглас био против Италије, и ако ce то y депсш к ие каже. 2) Мандић je био потпредседник Х рватског Сабора. 3) П реко нталијанске територије, т. ј. преко руског посланнка y Р»му могао ce најпогодније одржати овај контакт.

78 држ авањем од манифестација против Италије. Оно ш т о ce мислило сачувати пропагандом код Руса и Енглеза, м о г л о ce, после потписа Лоидонског Уговора, очувати једино т а к о ако А устро-Угарска буде победитељка. Отуда je само на м е с е ц и неш то више дана од поменутог скупа, 14. јуна (1915), о д р ж ата једна седница Х рватског Сабора, на којој ce о д у шевљено манифестовало против Италије, против „ д у ш м а н и н а “, који хоће да „зароби један читави део културнога народа, к о ји неће да буде ничији ро б“, и клицало ce династији Х а б зб у р г а . Т у саборску седницу био je сазвао председник с а б о р а Д-р Б. Медаковић, али ce он уздрж ао доћи на н>у, те ј у je отворио потпредседник Д-р П. МагдиЂ П ошто je споменуо да je Хрватски народ на свом с а б о р у 1527. г. „ слободном вољом изабрао краљем својим члана превишње и данас владајуће куће, и пошто je нагласио, да je х р ватски народ „створио и темељни држ авни закон y х и с т о р и јској саборској сједници од 9. ож ујка 1712., п о коме ће хр -

ватски народ с арејасном династијом хабзбуршке монархије један за све, сви за једнога, бранити ce аротив вањскога душ манина“, Д-р Магдић je позвао да ce „>> вјерности арема краљу и ошаџбини доаринашају све могуће жртве за иобједу нашега оружја и оружане ст е Његовог Величанства“, је р „ш о тражи част целокуаноеа народа нишеса“.*) Бурно о д у шевљење дочекало je и пропратило ове речи п отпредседникове. Заврш ујући тај свој говор, г. Магдић je рекао да „м ора нагласити непоколебљиво уверење читавога овог сабора, као представника наших народних и политичких теж њ а, да ћ е принесене ж ртве уродити благословеним плодом буде ли остварен онај непрекидни и стални захтјев хрватског народа за народним уједињењем y једно јединствено своје др-

жавно шијело на основу народнога начела me аозитивног и хисторијског aрава“. З а време рата, била je то, колико ми знамо, прва изјав а једног меродавног хрватског тела којом ce траж и ла 4) Г. Ш ишић y својој књизи: „Документи"........ (стр. 37) из које и доносимо горње цитате, каж е y примедби: „држим да јс једва нужно напоменути, да ce y доба опстанка Аустро-Угарске монархије и најжеш ћих прогона није друкчије ни могло на сабору y Загребу говорнтн и расправљати". Ако je г. Ш ишић хтео тпме да каже да je сасвкм други осећај тада владао код Хрвата, a не онај, који избија нз Д -р Манднћевог говора, онда није погодио праву истину.

79 з а с е б н а хрватска држ ава, наравно, под закриљ ем хаб^бурш к е куће. Сем ових које споменусмо, не знамо да ли je y 1915. г. било ј о ш каквих покрета међу Х рватима и С ловенцимауА устро-У гарс к о ј . Ш то с е 'С р б а тиче, они беху сасвим повучени. Лако je п о г о д и т и да je то било због тога, ш то нису могли рећи оно ш т о желе, па нису хтели говорити ни оно ш то би годило „ п р е в и ш њ о ј владарској кући “. После оних погрома, почињен и х против С рба y Загребу, Сарајеву и другим местима, још п р и л и к о м саме објаве рата, Срби и нису ниш та друго могли у ч и н и т и но да ce повуку и ћуте.

III. ДЕО Србаја

n

Јадраиско питаке — 0 једио| Пашакеаој мзјави Петрограду 1916. г.

1

О дговарајући на познато питањ е Д-р Драг. П авловића о односим а И талије према Србији и јуж нословенском питан > е уопште, г. П аш ић je, на седници скупш тинској y Нишу, 1 5 . априла 1915., поред онога ш то смо већ саопш тили ран и је , рекао и ово: .... „ З а трекутак не могу имати пуну веру y ове новос т и и мислити да оне y ствари постоје, јер држим да Иша-

л и ја неке аовредити принциа y име којег je реализовала своју унију. Ја мислим да она неће напустити овај праведни принц и п y данима кад ce траж и солуција националних проблема. „И талија je реали зовала своју унију на бази принципа националности. A наука о правима дош ла je, међутим, до јед н о г непоречног постулата, који je y томе: да свака држ ава т р е б а апсолутно да чува и да респектује принцип на коме je основана; ако га нааусши, тим самим je уздрмала своје соаствене темеље. Зб ог тога држим, да ће ce И талија, опредељ ујући ce за Тројни Споразум, руководити прииципом националности и да ће своје интересе на јадранском Мору аодесити тако, да ошуда не буде штете ни за њу ни за нас; да не буде несугласица између Срба, Х рвата и Словенаца с једне, и Т а л и ја н а с друге стране, јер само један саоразум из-

међу ова два народа може бити најсигурнија гаранција против немачког надирања на И с т о к .... 1) У књизи г. Ф. Ш иш ића: „Документи".....(стр. 23.) нема овог важ инјег дела ив одговора г. Пашићевог. Сам г. Ш иш ић овако то оправдава: „Потпуни текст ове седнице Народне Скуашшине нисам могао добав»ти“. Заш то није могао добавнтн потпуни текст ове г. Пашићеве азјаве, која je ииаче бпла објављена, не каже. Србија к Југословенп 6

82 Као ш то je данас познато, одговор г. П аш ићсв пао je само на два дана после потписа Лондонског Уговора, јер je овај потписат 13. (26) априла 1915. год. Није ce, дакле, т а д а y Нишу, па, ваљда, ни y иајужим круговима, позитивно још н н ш та могло зн ати о томе да ли je тај уговор доиста и п о т писат или не, и ш та садржи. П осле оиог одговара г. П аш ићевог, Н ародна С купш тина je одобрила његове изјаве. З н а ce, међутим, да je ср п ска влада, кад je, доцније, потпуније дознала садрж ину Л ондонског Уговора, протестовала против њ ега и никад г a наје

хшела аризнати. З б о г таквог држ ањ а Србије, која je сасвим јасно давал а на знањ е и И талији и осталим Савезницима, да je Лондонски Уговор ничим пе везује, И талија je, као ш то смо наиоменули рапије, намерно изневерила улогу, коју су јој Савезници били поверилк y јесен 1915. године, да остатке српске војске снабде храном и превезе и з Албаније на Крф. Ни тај поступак И талије иије поколебао српску владу. П ризнањ е Л ондонског Уговора није јој падало на памет ни онда кад je y Скадру била. За све време рата, српска влада остала je н а гдедишту, да између Србије и И талије не може бити вођен никакав разговор о Јадранском питању, све док Ишалија буде

ематрала да аолазна тачка тога разговора треба да буде Лондонски Уговор.’)

* На кратко време после евакуације Србије и одласка српске владе на Крф, П аш ић je отиш ао y П етроград, и там о остао, ако ce не варамо, до половине маја 1916. год. У т о време већ увелико je функционисао „Југословенски О дбор“ y Лондону. Т а^ијански званичии кругови познавалк су извесне важније функционере из тог одбора још од њ ихова бављ ењ а y Риму 1914. и 1915. г. П ознавали су такође и њихов м енталитет, душу њихову, јер су им ови, док су y Риму били, одла2) У једноне писму, датираноме y Лондону y другој половини 1915. г., a објављеном y књизи г. Ф. П оточњ ака: „Рапалски Уговор“ (стр. 10—11), Д-р Трумбић овако ce израж ава о држ ањ у Србвје y том питању: „Србија ce y пнтању наш ега мора дивно понијела*.... О на je „иступила ош тро, енергично и најкоректније, чим je сазнала за п рего воре са Италшом, који су ce водили и закључили без знањ а Србије ш y највећој тајности". Један од органа странке Д -р Корошеца, „Народна П олитика", тврдио je, il поред свега тога, чак и y јуну, 1922. г . , да je г. Паш ић пристао на Лондонски Уговор! Не знамо чему je требало да послуж н та глупа клернкална измншљотина.

в? аи л и и казивали интимне ж ељ е своје. Није, дакле, вило чудо ш т о je И талија употребила одлазак П аш ићев y Русију за јед н у интригу између Србије и чланова Југо сл о вен ско г Одб о р а “. У једноме телеграм у из П етрограда од 6. маја, 1916 г., несумњиво сковаиом y петроградском талијансхом посланству , миланска „C orriere de la Sera", поред осталог, саопш тила je н то: како je „П аш ић дао интервју представницима руске ш т ам п е“ и како нм je и то рекао, да „ми Срби ие можемо н епри зн ати неоспориво право И талије на хегеменију на обал а и а Јадранског М ора“, Могло ce одмах опазити да je т а депеш а скроз лаж на. У iboj ce изрично не помиње ни један руски лист, коме je о н акве нзјаве г. П ашић дао; говорило ce само онако, уопш те, д а je г. П аш ић „дао интервју представницима руске штамае*. А ли с* интригантски смер те депеш е још боље могао опази т и по томе, ш то су je одмах, као по команди, прештампали сви талијански листови, коментарнш ући je готово подједнако. У разним варијацијама, они су сви уздизали П аш н ћ а: ш то je „јасно прихвагио гледиш те против којега je

водио ароааганду Југословенски Одбор". Већ сами тн коментари били би довољни за сваког пам етн ог човека да увиди сав интригантскн смер те депеше. А ли наши „Југословени" не само што ce нису хтели освртати в а све то, него су, изгледа, једва дочекали једну л аж да би њ оме могли оперисати против г. П аш ића. Једино ce тиме м о ж е објаснити што су они, и то на један мах, пристали заборави ти на све што je ,дотле било, па прихватити једну т а л и јан ску измишљотину као истину. Н арочито je Д-р Трумбић за б с р а в и о .н а Србијино „дивно држ ањ е“ y питањ у „наш ега м о р а “, на њ езиио „ош тро, енергично И коректно иступањ е"! З а њ ега je више вредила једна ординарна интрига него све дотадаш њ е званичне изјаве српске Народне Скупш тине и председника српске владе! И одмах су, наравно, с те стране отпочеле оптужбе против г. П аш ића зато, ш то je овај, то. IV. св. 7). „О снова je наше политике уједињ ењ е

se свих Срба, Х рвата и Словенаца, Т о je тако јасно казано С авезницим а да јасније не мож е би ти “,

Тај дух веје y свима Пашићевим изјавама до краја taux конференција. При свем том Д-р П оточњ ак каж е како je П аш ић ту говорио о некаквом намераваном, и шо добровољном, „заокругљ ивањ у С рпства“, и тиме покуш ава доказа т и истинитост оне талијанске петроградске депеше! П и л ш н r . Eoptese — 0 састаику Пани*а, Ормида » Connu y 1оадону

Почев са оном својом петоградском измиш љотином о којој смо напрсд говорили, Т алијани су неуморно и даље интригирали. Поменућемо овде једну од тих и н тр и га^ о којој до сада, колико нам je познато, није било речи y јавности. У почетку 1918. г. био je дош ао y Ш вајцарску г. Б о р ђезе, повереник талијанског министра иностраних дела, г. Сонина, као и Орландов. У Ж еневи ce наш ао са неколиким наш им људима из Србије. Н екима од њих показивао je и овлаш ћењ е да може пуноважно разговарати о начину на који би ce могло доћи до једног српско-италијанског спор азум а о јадранском питању. Управо, г. Бему нема помена ии о С рбији ни о њ езиној борби „за слободу потлачених*. Ф аксимил овог другог Д-р Т рум бићевог прогласа донео je, y септембру, 1918. лондонски „Т ајм с“ (у ратној енциклопедији), али смо га ми наш ли y г. П оточњ аковој књ изи: „Р ап ал ски У говор" (стр. 30—31). Ево ш та y том п рогласу каж е Д-р Т рум бић: 2) Цео овај Д -р Трумбићев проглас објављ ен je y књиаи Ф . Ш иш ића: „Документи о постанку Краљ евине Срба, Х рвата и Словенаца", стр. 127. С рбпја il Југословени 7

„Србн, Хрвати и Словенци!

„Агенција Стефани објављ ује: „Одлуком м инистарског већа од 8. септембра, италијанска влада извјестила je савезничке владе, да она см атра покрет Југословена за постигнућем независности и стварањ а слободне држ аве као начело за које ce савезници боре и као услов једнога праведног и дугог м и ра“.») Додајући са своје стране, како су владе савезничких држ ава одговориле да »са задовољ ством примају ову изјаву италијанске владе", Д-р Трумбић овако даље настављ а: ,Југословени! „Овом историјском и судбоносном изјавом, И талија постављ а као сврху за коју ce бори: рушење аусшро-угарске мопархије о н а к в е к а к в а je д а н а с и подизањћ на р азвал и нама њеним независне и уједињене држ аве Срба, Х рвата и Словенаца. Ову племениту одлуку њену арихваћаЈу и сви са-

везници наши. „Војници! „Улога, коју je Ишалији aoejecm додијелила, манифестирала ce данас јаче него икад. Као заш титница слабих, носилац слободе и оне мисли за коју савезниди четири годнне ратују, њ езина сврха за коју ce бори није мир Брестлитовски и Букуреш ки, него слобода слабнх и потлачених. „З ат о отворите очи. Уаамтите да борећи ce аротив ње

боримо ce против себе, вротив потомства нашег, аротив слободе и уједињења нашег. Ж ивила И талија! Ж ивила уједињ ена и слободна Југославија, Ж нвили савезници наш и!“ Д о к л еје тако Д -рТ рум бић причао о улози, „коју je И талн ји “, a не Србији, јер Србију, као ш то рекосмо, и не помиње,— „повјест додјелила“, дотле су и пријатељи Д-р Трумбића, г. г. Стид и Ватсон, y исто време, писали y лондонском „Т ајм су“ , како горња званична изјава талијанске владе , враћа Италији дирекцију аокреша за ослобођење Југословена“. Србији, па чак и самим јужним Словенима, негирало ce тиме свако право на ту дирекцију. У складу с тим Д-р Трумбић je ваљда и сматрао, да je ту улогу И талији „повјест доделила" и да то, што je И талији повјест доделнла „прихваћају и сви савезници наш н“. 3) Ова одлука талијанске владе пада уочи пробијања солунског фронта. Офанзива на том е фронту отпочела je првих дана септембра и nelï je до 16. септембра српска војска пробила п растројпла бугар скогер.чанске редове.

99 И талија je, дакле, ома, која поставља као срху за коју ce бори: „руш ењ е А устро-Угарске м онархије“ и то , онакве каква je данас"/ A на р азваликам а њеним има ce, вели Д-р Трумбић, подићи „независна и уједињена држ ава Срба, Х рзата и С ловенаца". К ако и y којим границама? — Д-р Трумбић то ие каже. Али, ако јс он имао р азлога прећуткнвати да нам каж е каква ће бити н докле ћ е ићи та независна и уједињ ена држ ава Срба, Х рвата и Словенаца, нагласила нам je то, још y почетку рата, сама И талија. П рави циљ за који ce борила, она je пред С авезницима била одавно открила, и још пм y јулу 1915. године казала, да je она, „Италија, аочела војну за Јадранско Море", јер иначе не би ни морала р атоватн, »аошто ce на све остале њене арешензије саглашаваху и њени бивши савезници“. И кад je, као што je Д-р Трумбић y свом поменутом прогласу говорио, као сврху за коју ce бори, И талија поставила и подизањс оне „незавнсне и уједињ ене држ аве“, онда je извесно, да ина ту „независну и уједињену држ аву“ Срба, Х рвата и С ловенаца није другчије зам иш љ ала него само као такву да би имала бити сасвим безопасна за спокојство И талије на Јадранском мору, з а које je она „једино и уш ла y борбу.“ У сваком случају имала je, по Ита.шјн, та нова незавмсна и уједињења др ж ава бити одвојена од Србије. Ово ће ce из докунената, које ћемо тек саопш тити, још боље видети. Овде да напомепемо само још ово: Д-Р Трумбнћ ce нарочито ж урио да баш он, -а никахо не Србија, буде тај који ћ е посгићи споразум и погодбу с Т алијаним а. И зато док je г. П ашић на Крфу изрнчно наглаш авао пред члановима „Југословенског О дбора": да je „у погледу Јадранског мора наш а полазна тачка да оио није т а лијанско језеро него међународно море,“ *) дотле Д-р Трумбић напуш та ту политику и хита, да баш својом сопственом акцијом помогне И талији правити од Јадранског мора талијанско језеро. Напред споменути прогласи Д-р Трумбићеви доиста су имали дјејства и билн су од велике користи Талијанима. Чеc t o a i предајом талијанским трупама, појединачно или y малим групама, и без икакве борбе, наши људи на горичком фронту расклим атали су тај фронт и учинили га много слабијим 4) „Како је дошло до Крфске Декларације" („Нови Ж ивот“ књ. IV, св. 7),

100 него ш то би иначе био. Да није било тога, Талијани ce на шом фроншу не би могла на одржаши, a кам о ли д о ћ и до неког успеха, као ш то je био онај концем октобра, к о ји су они, истина неш то доцкан, али и пак постигли, и т о т с к пош то je солунски ф ронт већ одавно био пробијен и с р п с к а војска са савезницим а била на обалам а Саве и Дуиава. * Од и нтереса je саопш тити овде и ово: П осле свега, ш то je, на очигледну ш тету народних и н тереса, a y споразум у с Т алијани м а понинио, Д-р Т р у м б и ћ je имао незавидну кураж , да, y новембру 1918. г., пише „Ју го словенском Народном В ијећу" y Ваш ингтон, и да о п ту ж у је г. П аш ића као човека, који, тобож е, издаје иншересе нашег народа y корисш Ишалије! П ош то je испричао како су сни. који нису с П аш ићем „некако интернирани", ш то je, р а з у м е ce, била пука измиш љ отина, Д-р Т рум бић, y том свом пнсм у, овако настављ а: „И з свих појава ce види да г. Пашић неће да долази y сукоб с Ишалијом, док увек н аглаш ује ко р екту р у граница према Бугарској. П ош то ce види ш то Ишалија хоће на Јадранском мору, то нас држање г. Пашића толикоузнемирује, да не можемо никако дозволити, да он расиолаже с нашом судбиноми\ (Ове смо цитате узели из загр ебач ке „ С л о бодне Т рибуне", бр. од 15-V-192I. г.). Т о пиш е Д-р Т р у м би « , као да je то био П аш ић, a не он, Т рум бић, који ce с п о р а зу мео с Т алијани м а да ce не дира y Лондонски Уговор! A „ С л о бедиа Т рибуна" од 17-1V 1921 год. пиш е са своје с т р ан е о рнмском п акту овако: „И талија нам и није, ф ормално н y ствари, ниш та попустила, али ни ми њој.“ П рећутно п р и знањ е Л ондонског Уговора и горе поменуто агитовањ е м сђ у Х рватим а и С ловекцима на ф ронту х тела би „Слободна Т р и бун а“ да представи као да није И талији било ни од к а к в е хористн! Једно iic H O Д-р Труибика

У прилог онога ш то смо до сада рекли о држ ањ у Д-р Т рум бића y Јадранском питањ у, саопш тићем о овде и једно приватно писмо Д-р Т румбићево од 17. августа, 1918. г.-, упућено „пријатељ у", које je, y своје доба, као циркулар, круж ило по Далмацији и Х рватској. Ево тог писма: „Држ ава Југославија по А нганти и Америци je призната; осјсгурана, и то на темељ у потпунога права самоопрецелењ а

101 југословенскога народа, те права демокрације. На том истом праву имати ће сам народ да одлучи форму владавине. С ве евентуалне размирице и пријепорна питањ а са суседпим народима, имаде да ријеш ава интернацијонална конференција. Постојеће су династије Њ егош и К арађорђевић правиле неке неприлике, али je и то сада ареброђено американском демокрацијом. Од када je Америка ступила y рат, код Антанте je завладало потпуно дем ократско схватањ е и нестало je, y колико je било, свих империјалисгичких алира. Лондонски П акт формално joui постоји, али јавно и устмено оаозван је по

Орланау на Конгресу y Риму, кад je изјавио да ће и ти предјели, Далмација, Истра u Трст имаши аотиуно араво дасами себи одреде гдјеће да ариаадну. Т рст ce не спомиње вани, аак je неоаходно нужно da ce о том иитању не ировоцира, е да ce ue изазивљ у сметњ е. Нужно je порадити да они некоји y Т рсту заш уте. Југословенски Одбор ради неодвисно од Антанте, a финансиран je из Јуж ие Америке. У овом je Одбору и брат М ихановића, a сам славни консул држи ce мирно и неутрално-, продао je бродове и чека ко ће побједити. У Антанти je и Америци југославенско питањ е добро познато и на дневном реду. Американска војска дол а зн HecMefaHO 300 хиљада мјесечно, ставила ce потпуно под водство ф ранцускс команде. А иерикански војници доходу потпуно изображ ени, организовани и дисциплинирани, те сјајно опремљ ени, a боре ce - управо јуначки. Код Ф ранцуза je за владао сјајаи елан и велик ентузијазам. Преаоруча ce аамешно владање и орггнизовањ е, по готову y иш роким масам а народа, me ce не извргавати великим и бескорисним трзавицама, већ да чувате сами себе и народ. Информиран сам о нашим појединим људима, и о политичким групама, па топло препоручам да ce ш то прије изаберу иародни згодни људи, који ће имати y прелазно доба да предузму y своје руке управу, y вријеме кад ce буде од садаш њ е власти п релази л о y будућу. То je нужно да не буде немира и\анар-

хије. Вјеровашно је да ће доћи до окуаације свих наших крајева , да ce избегне руској невољи те заш тити туђе власниш тво. К ад до тога дође, имаде ce пријазно дочекати дотична војска. Не треба ce губити y детаљу, већ je главно, увјека наглашавати слободу и право народног самооиределења. На концу поручује.ч да јс све подузело што je нужно било; али од овамо

102 ce не мож е удесити тамош њ нм неутралитет, па je с т о г а нужно, да то сами уредитс и н ап р ави те".1) О во Д-р Т рум бићево писмо није интересантно с а м о п з двема крупним нетачностима, које ce y њему налазе, н его и по осталој садрж ини. У првим редовима тога писма, Д-р Т рум бић так о представњ а ствар као да су наши амерички савезницн п росто одбацили и гледиш те С рбије и српску дииастију, па „ ју го словенском народу" из А устро-У гарске загар ан то вал и п раво да он сам одлучи о форми владавине своје будуће д р ж аве. која ce према Крфској Декларацији имала о бр азовати y з а једници са Србијом и Црном Гором. A то je била једна п ука изм иш љ отина.2) Joui већа je нетачност била тврђењ е Д-р Т рум би ћево, да je Лондонски П акт Јавно и устмено опозван ао Орланду на Конгресу y Риму‘ .... Нн О рландо, као пи ма којк други талијански м н н истар, никада није оаозвао Лондонски Пакш, ни јавно, ми тајно. нн усмено, ни писмено, никако, па ии па онај посрсдан иачнн како Д-р Т рум бић наводи. Д-р Трумбић je свесно говорио о томе друкчије »его ш то je било y ствари. Он je још миого пре тог њ еговог писма добро знао, да ce Т алијани нипош то неИе одрећи Лондонског П акта. Т о му je, као ш то смо већ с а опш тили, и изреком рекао г. Т оре почетком 1917. г. y Л ондону. У томе ce и јесу разликовали он п г. П аш ић, јер г. П аш ић није см атрао за могуће с Т алијпиима неш то ради ти пре, него ш то ce они одрекну Лондонског П акта, док je Д-р Трумбић с римским ф акторим а склапао споразу.че уз пуно признањ е вредности тога пакта! На конгресу потплатених народности y Риму дош ло je и до једног специјалног сп оразум а између представника т а л и јанских и Д-р Трумбића. Али нн тај споразум није порицао вредност Л опдонског П акта, ни непосредно, ни посредно. Није 1) Т екст окога г. Д -р Трумбићевог пнсма добило смо од једн ог пријатељ а. 2) По телеграф ском аахтену Д-р Трумбнћа (у октобру 191«. г.) отишли су Дон Нико Грш ковић и Д-р Хинко Хинковић y ам српчко мннистарство спољнпх послова да молс „да ce наш југословенскн народ призна засебним иародом с аравом на држанну независност y уједињењу са браћом y Србији и Црној Гори“. Г. Ф илипс први доглавиик Ласингон, каж е Д-р Хинкоиић, насмејао ce на то н рекао нам да ce најпре сп ор азуием о с Пашићем. (Д -рХ ипко Хинковнћ: „|угославија y Америци". стр. 38). Ето како je ам еричка дем ократија мислнлз о тим стварима.

103 то , уосталом , ни могло бити, јер оно ш то ce доконало y Р и м у беш е још много раније утврђено између г. г. Т ореа и Д -р Т рум би ћа y Лондону.8) Н ајпосле, одмах после рим ског к о н гр еса оти ш ао je Д-р Т рум бић са још неколико својих друго в а y посету талијан ском министру О рланду, па ни п р и л к к о м те tfocere, y свом одговору на п оздрав Д-р Т рум бића, није О рлан до м а и издалека дао наслућивати да су Т алијани, y ком било смислу, напустили Лондонски Уговор као основнцу з а регулисањ е Јадранског п итањ а.4) Да би учинио већу корист Т ал и јан и м а, Д-р Т рум бић je, дакле, просто обм ањ ивао наш свет, и то му никада не тр еба заборавити, ни њему, ни онима, који су га y том е помагали, и који су, за ранун Т ал и јан а јо ш ф ебруара 1918. год. јавно тврдили да y само неколико далм атинских градова има 50.000 Т алијана! Ни трезвени Т ал и ја н и нису тада тврдили да y Далмацијн има виш е од 18.000 ж и в љ а талијан ске крви, a наши су „Југословени" подизали тај број скоро три пут виш е!6) Сад, према уговору о миру оп ти р ал о je за Т алијане y целој Д алмацкји свега 6000 љ удк ж ен а и деце. О стала садрж ина горњ ег писма Д-р Т рум бићевог и ако б аш није много y складу са ритерским духо.м, — рецимо, једнога Д-р Смодлаке или М илана М арјановића и осталих њ егових другова, п роп агато ра „велике и снаж не Југослави је“, врсдна je помена због п рактичности и рентабилности савета, који ce y њој истичу. 3) Види о том е писмо г. Т о р е-а упућсно Д -р Трумбићу 7-III-1918. О во je писмо објављ ено y „Bulletin Jo n g o slafe", op. 35. Париз, 1918. г. 4) „Bulletin Jongoslave", август, 1918. чланак: „Le Com ité Jongoslave ch ez M. O rlando . A м иланска „C orriere de la Sera", као u други талијан ски листови, п и с а л а je чак и y септембру (3) 1918. г. онако:.....,Није никада било речи о шоме да ce аонишши или измени Лоидонски Уеовор ..... „Да су југословенски предстакници пре споразума с нама, траж нли да ce одрекнем о наших захтева, ми би им окренУли леђа, али они од нас нису ништа слично захтевали. Они само хоће да ce придруж е нам а против заједн и чког непријатељ а и да им ми зато признам о право на уједињење и независност. Т о уједињење, и т а неаависност нама конвенирају, као ш то нам je од велике помоћи њихова војна и политичка помоћ y циљу пропаганде против непрнјатељ а. Било да их je мало нли много тих наш их пријатељ а y редовима непријатсљ ским, т а нас ствар (т. ј. признањ е на уједињење и независност јуж них Словена) не кош та ниш та, a доноси иам и м оралне и материјалне користи". — „Талијани имају право. З аш то не искористити будале, кад ce дају искористити", вели Ф. Поточњ ак y својој књ изи: „Рапалски Уговор" (стр. 20—21) одакле смо ово и узели. 5) М илан Грол: „Две нацнје иа |адрану“, чланак објавл>ен y Алмаиаху „П росвсте*, стр. 98. Ж енева, 1918. г.

104 , Преаоруча ce ааметно в л а д а њ е н е извргавати ce велаким a бескорисним трзавицама... чувајте сами себе и народипрепоручује Д-р Трумбић, a аа „велику и сн аж н у Ју г о с л а кију“ има ко ће гннути! И да би ип осладио тај свој дивни савет, Д-р Трумбић истиче пример Х рвата М ихановића, „ с л а в иог козула", који ce држ и „мирно и н еутралн о" и пош то je „продао бродове чека ко ћс побједити", па да после, к ако т о г. Трумбић као хоће да представи, окрене на њ егову с т р а в у : ја л ’опет за К арлом, ја л ’з а каквом Т руиб иђевом „н езави сн ом и сувереном Југославијим", до које ce — тако су говорили пријатељ и Т рум бићеви y Америци — мож е доћи „и сам и м изјавам а симпатија за ослобођењ е“ . И згледа да y З а гр е б у нису много чезнули за овом врстом савета. Т ам о су, и без Д-р Т рум бића, зн али и м орали „н адом естити“ свој „н еутрали тет". A y „О бзору" (од 18. јуна, 1922.) читамо да je тај „н еутрали тет" тр ајао чак до свр ш етка рата. „И кад ce свршио свјетски рат и кад je А м ерика поручила цару К арлу да je прекасно, онда су већ и Х рвати прогласили своју сам осталн ост и своје весеље да ce могу уједи ни ш са С ловенцина и Србима. И онда je З а г р е б предњачио, a Х рвзтски С абор и зрекао своју историјску одлуку“. Да,- истина je, онда, тек кад ce , свршио свјетски раш “, јер пре тога није то ни могло бити, нити je то ко и м огао __________ очекивати.6)

6) „Само онда кад би ce чптава м онархија састојала и з јед н о г хомогеног народа м огло би ce помиш љати на насилну п реобразбу м онархнјс", пиcao je Иванон, (Д -р Д ежман) y марту 1918. г. Специјално ш то ce Х рвата тнче он je рекао, да „револуција не би наш ла одзпва нн y самом народу, и зат о ce ни један полптичар озбиљ но ннје ни бавно н.оме“ („Јуж нословенско п н тањ е“ од Иванова, З аг р еб , 1918. г. стр. 19). „Најпослпје : започела je наш а револуција. И ако касно није п р екасно. М ожда баш y најзгоднијн час“... Тим речима започсо je г. Милан МарјановиИ, онда члан „Југословенског Одбора", a сада, као ш то смо и раније напомињ али, један од уредника загр ебач ке „Слободне Трибуне", свој чланак објављ ен y „Југословенској Д рж ави”, од 2 - X I —1918. Чланак je објављен под насловом: „Наша револуција“, и y њему г. М арјановић тераш е ш егу са нашом емиграцнјом y А мерици.јер je увераваш с, да je наш народ y А устроУгарској „устао па оргашиован оружан усшанак и усаио да сврати на

себе позорносш свијета, ôaui y часу кад су евачијс очи уаеренс на Аустрију Као ш то je познато, ннкаквог оруж аног устанка y Аустрији није било, ни тада, нм прс тога, ни после тога. Аустрије тад а већ виш е нвје бнло. Она ce била распала под ударнма савезничке н српске војскс, које су y то доба већ y велико биле преш ле Дрину, Саву и Дунав, па није ни било потрсбе з а каквим оружаним устанком протнв једне лсш нне.

IV Д Е О Крфсха Демарација I реакцмја «р оти » и 1)

Н и ш та није било природнијс него очекивати да ће бар он и људи, који су сарађи вали на Крфској Декларацији, остати у з ту Д екларацију и бити њени браниоци и п ропагатори идеја y њој изнесених. М огло ce то y толико виш е очекиватн, ш т о je К рфска Д екларација била прва заједничка м аниф ес т а ц и ја званичне С рбије и представника јуж них С ловена под Х абзбурзим а. С тога je требало тако радити и поступати к ако би и наш и стран свет видео, да je тај заједнички акт основа, која нас je y погледима спојила, a не основа која ће н ас разјединитн и једне против других y борбу отерати . Нар очи то ce пред страним светом имало п о казати да je К рфска Д еклараци ја оличењ е једнодуш ности свих народних ф актора y ж ељ и за уједињеЈнем и y гледиш ту на унутраш њ е уређен>е н аш е будуће заједничке држ аве.3) T a једнодуш ност имала je разб и јати онај скептицизам , којим су и сами С рбијинн сав езници били прож ети кад год je била реч о наш ем народпом уједињ ењ у, н који je скептицизам био повећан дотадаш њ им радом „Југословенског О дбора", који je иш ао дивергентним путе.м од српске владе. * О бјављ ена y лето 1917. г., када су војске Ц ентралних С н л а биле y јеку победе, К рфска je Декларација, при свем том што ce њена иојава очекивала, пала као гром из ведра неба међу непријатељ е наш ег народа. У Бечу ce тада први пут осети ла потајна језа од помисли да ниш ке одлуке Срп^ 1) Крфску Декларацију, мсђу прилозима, y целости саопш тавамо. 2) Д -р Трумбић: „Крфска Д екларација истакла ie основне принцнпе на којима би ce, ио мнењу људи који су на њој радили, нмао изградити наш први Устав, a то су принципн модерне Демократије*. (С едница У ставотворнс Скупш тине од 23. апрнла, 1921. године). Д -р Х инко ХпнковиИ: „Установе Крфске Декларације, њезинс поједнне тач к е, веж у учеснике Крфске Д екларације". („Билетен Југослоненске Канцеларијс", Виш ингтон 15. октобра, 1917. год.).

106 ске Народне Скупш тине и покрет јуж нословенске емиграције y Европи и Америци могу ипак не битн празне речи, и први пут ce y то доба државници на Б ал-п лацу сетиш е и оних доле на Драви, Сави и Дунаву, те почеше разм иш љ ати и о томе да ли би већ било време не см атрати их виш е као грађане другог реда. Г. Вилијам М артен,5) онда редактор Journal de Genève, главног органа романске Ш вајцарске, који отворено показиваш е своје симпатије за династију Х абзбурга и одрж ањ е А-Угарске, био je, извеспо, y истим мислима, када, пишући о Крфској Декларацији, објави свој познати чланак, y коме, и поред својих симпатија за Хабзбурге, називаш е г. П аш ића највећим европским државником, и наглаш аваш е свестрану важ ност крфског манифеста. A симпатични пријем, који je К рф ска Декларација наш ла y штампи паших савезника, био je још један велики и озбиљан разлог за бечку господу да пожуре с изјавама о држ аво-правном преуређењ у Дунавске Монархије. Тада први пут беш е из Б еча y И ностранство лансирана вест о намерама да ce монархија Х абзбурга преуреди на тријалистичкој основи, како би и Југословени, под скиптром те династије, добили једнопристојноместо.*) И ако je бечко-пеш танска ш тампа писала с подсмехом и крајњ им потцењ ивањ ем о Крфској Декларацији, тврдећи да она ни y којем погледу не представљ а жел.е „верних народа“ Х абзбурш ке куће, ипак je она толико узнемирила дипломате нз Балплацу, да су они сместа образовали нову поворку р а зних агената, који су поврвели y неутралну Ш вајцарску, да појачају акцију, која ce одатле већ водила против „провокаторск е“ Србије и српске владе. Први долазак Д-р Ш уш терчића y Ш вајцарску, колико ми знамо, пада y то време.8) A за њнм 3) Сада секретар Лиге Народа. 4) Чланови „Југословенског Одбора" билн су примили позив да дођу на Крф joui y априлу, 1917. Али су тек 15. јуна отпочеле на Крфу конфсренције, које су закљ учене нацртом Крфске Декларације. A већ 30. жаја, дакле само на неколико недеља пре Крфске Декларацнје, била je y Бечу објављена т. з. Мајска Декларација „Југословенског посланичког клуба" y бечком парламенту, y којој ce зактеваш е „на темел.у народног начела и хрвашскос државног арава уједињен.е свих зем аљ а y монархији, y којима ж иве Хрвати, Словенци и Срби, y једно самостално државно тјело, аод жезлом хабзбуршко-лоренске династије“. Ова мајска Декдарација објављ ена je непосредно после једне аудијенције Д-р Корошеца код цара Карла, и всћ od 5. јуна отпочеле су разне хрватске и словеначке странке доносити на зборовима резолуције, којима прихватају мајску декларацију и позлвају Србе да то исто и они учине! 5) Д-р Ш уш терчић био je раннјс шеф словеначке пучке странке н царски намесник y Краљској.

107 и нред њим крстарили су по Берну, Цириху, Лозани и Ж е неви и многи други „А уш тријаци", a поред њих и Д-р Н. Андрић, Д-р Мачак, Д-р Барац, Турић и т. д , па познати Д-р Слепанек, и нама још познатији новинар Повољни, који нам je, уони самог рата с Аустријом, преко београдске „Српске З а с т а в е ", y низу чланака, саветовао или да ce поклонимо или да ce уклонимо, наравно пред А устријом!0) Са онима, који су y Ш вајцарској израније били, деловали су сви ти агенти y разним правцима и различним средствима. Једни су, преко поткупљеног дела ш вајцарске немачке ш тампе, устајалн противу вођства Србије y ствари уједињења наш ег народа, грдећи притом и Србију, и њеног владаоца, и њ ену влзду на један одвратан начин. Други су покретали часописе и растурали памфлете y којима су пропагирали реш ењ е наш ег националног проблема „у оквиру А устро-У гарс к е “, a „братским приласком Србије и Црне Горе Х рватској, Словеначкој и Војводини“ ; трећи су, исто као и бечка штампа, К рфску Декларацију исмевали и необавеш теном свету причали да „она није и зраз народне вољ е“ ; четврти су докази вали „да Словенци и Хрвати осећају само одвратност према Србима", како су то наши дефетисти чак и y 1919. г. писа.чи y „Новим Циришким Н овинама"; пети су бунили југословенску омладину против Србије и српске владе и т. д. Цео ап арат, који А устро-У гарска могаш е употребити да би y очима страног свега могла омаловаж итн циљ, који je био освеш тан Крфском Декларацијом, беш е тада стављен y покрет, Ш иајцарска je y то доба била центар сваковрсних интрига и међународне ш иијунажс. У исто време била je она и уточиш те свнх оних рђавих елемената, који побегоше да ce ту склоне за време рата, елемената без осећаја за О таџбину, без љубави за свој народ, готових да ce ставе y службу непријатељ у против своје рођене нације за коју ниш та нису хтели ж ртвовати, a камо ли рискирати ж ивот y борби против иепријатељ ске војске. Још кад ce има на уму да y то 6) Ми смо и за нреме Аустријс „слалн своје л>уде y Ш вајц арск,. да дођу y везу са Југословенским Одбором". (Осијсчки „Хрватски Лист“ од 11-11-1922). Ово јс сушта истина. Само су ти људи долазили y иезу н са аустријским конзулатима y Ш вајцарској. A већ да су сви они долазвли y Ш вајцарску са знањ ем и одобрсњсм бечких власти, то je нан сваке сумње. И г. Ф. Поточњак, y својој књизи „Рапалски Уговор”, стр. 32., тврди да су више политичких организација, чији су представницп доцније бнлн чланови загребачког Народног Већа, олржавали за време рата всзе с „Југословенским Одбором".

108 време беш е и међу наш им С авезницим а доста угледннх и утнцајних политичара, који су веровали y потребу о д р ж аљ а А устро-У гарске, л ако ce м ож е појмити величина опасности y којој ce тада н алааила наш а народна ствар, опасности, која би c e само повећала, ако би ce и међу нам а самима, y круговима ју ж и ословепске емиграције, наш ло људи, који би својим држ ањ ем , ма и индиректно, аомагали поменуту нспријатељску акцију. A било je и таквих. И, ш то јс најж алосиије, било их je и међу онима, који су нмали предњ ачити y одбрани К рфске Д екларације и y вери y остварењ е цил>а, који je њ оме освеш тан био. Б и ло их je и међу члановима Ју го сл о в е н ск о г О дбора". Сам председник то га одбора Д-р Трумбић, и ако je јавно друкчије говорио, није y стварн н алазио да има неких м оралних обвеза према једном акту на коме je стојао и њ егов потпис. Крфска Д ем ара«к|а * Д-р Трунбик — Једаи захтеа Д-р Трум ба1а

Ш т о je Б еч био против К рфске Д екларације то je било саевим разумљ иво, пош то о стварењ е циљ ева садрж аних y тој Декларацији претпостављ аш е руш ењ е Х абзбурш ке монархије. Исто тако, било je рззум љ иво и нсрасполож ењ е тал и јан скнх држ авника према Крфској Декларацији, јер она предвиђаш е уједињењ е свих без разлике делова нашег народа y једно државно тело, па, разум е ce, и оних делова, које Лондопски Уговор откидаш е y корист И талије. Али, ако ce К рф ска Д екларација није допадала оним а y Риму и Бечу, ш та су то против ње могли имати т. з. Југословеии?! З а ш т о устадош е против ље они, који су на њој сарађивали?! З а ш т о ce Д-р Т рум би ћ. одрече Крфске Декларације?! Говорило ce о томе много ш то ш та и на разне начнне покуш авало објаснити то чудно држ ањ е и Д-р Т рум бића и осгалих њ егових п ријатељ а y погледу једнога акта, који маниф естоваш е заједничку ж ељ у за јединством. Али, ми иећемо о томе овде го во р и ти .‘) Главно je констатовати: 1., да су, поред других, и чланови „Југословенског О дбора“. па и Д-р Т рум бић, били устали против К рфске Д екларацнје, пош то су je најпре јавно глориф иковали. и 2., да су р азлозн , којима су I) Бнло je међу Јужним Словенима y смиграцији много људи, којн до самог слома Аустрије нису веровали y победу Савезника. A нмало их je још виш е којн су стално тирдили да Ке ce рат уопш те заврш нти бег победе и без побеђених, па, разум е ce, и без — „анекспја* !

109 они о п равдавали такво своје скроз р азорн о држ ањ е, били :ш ш ени свако г основа. Ми смо већ раније спомињ али предавањ а, која су чланови „Југословенског О дбора" приређивали y Ж еневи, и иа к оји м а ce о К рфској Д екларацији говорило као о једној „октројц и , која je п ротивна опш тој ж ељ и наш ег н а р о д а ".*) У истом смислу агитовало ce међу наш ом емиграцијом и по другим м естима y Европи, a нарочито y Америци, преко оног дел а там ош њ е јуж но-словенске ш тампе, који je био под непосредним утицајем Ју го сл о вен ск о гН ар о д н о гВ и јећ а" y В аш ннгтону. A зн а ce да je ово В еће радило по инструкцијам а Д-р Т р у м б и ћ а и y сп оразум у с њим. Али б е з обзи р а на ове мосредн е доказе о Т румбићевом непријатељ ству према К рфској Д екларацији, имамо и непосредних до к аза о томе, и не сам о y оној њ еговој дволичној игри, коју je његовим, Т румбићевим, оригнналним депеш ам а разголити о Д-р Х инко Х инковић, ’) н его и y директним изјавам а, које je давао ш тампи. Т ако je Д-р Т румбић, баш оних даи а када су сви српски листови, који су тада y Америци и злази ли , веровали да je он још увек на програм у К рфске Декларације, дао изјаву дописнику „As­ so ciated P re ss,“ (y октобру, 1918.) y којој, поред осталог, и о во каж е: „не могу вам за сад рећи које ћемо м есто учннити наш им главним градом, ниши какав ћемо облик владавине усаосшавити. К ада будемо ослобођенн, састаћ е ce У ставотворпа С купш тина, ко ја ће реш нти сва питањ а односно облика вла-

давине и уораве.“ Имао je право њ у-јорш ки Ју го с л о в ен ск и С ви јет“ (од 2 6 -X I-1918. г.), када je, спомињ ућн ову Трумбићеву изјаву, у звикн уо: „ако je ово још увијек К рф ска Декларација, оида je и Хондурус европска држ ава!- Донста, то и није виш е би.ча К рф ска Декларација, него њен — „ р асап “ како би то рекао Дон Нико Г р ш ко в и ћ .‘) Усталом, на познатој конференцијн y Ж ен еви, y новембру, 1918. ни г. Д-р Т румбић, ни други ,Југословени", који су ту били, нису хтели уопш те ш то чути ни з а Крфску Д екларацију ни за принципе њоме усвојене. Д-р 2) Д -р Петар Слепчевић (секретар Д -р Трумбић y емнграцији); -П рнватна инцијатива y националном раду“, Ж ен ева, 1918. г. И г. Ст. Протић каж е да ce са хрватске стране „почело против Крфске Д екларацнје радити још з а време рата.“ (Радикал* бр. 72 од 1922. г.). 3) Д -р Хинко Хннковић: „Југославија y Амернци:* Загреб, 1922. г. 4) П отпреседннк бив „Југословенског Н ародног ВијеНа* y В аш ннгтон у.

110 Трумбић, који je, y многим приликам а дотле, слао одуш евљ ене н y исто време снисходљнве депеш е и К раљ у П етру и П рестолоиаследнику, „будућем љубљеном краљ у Срба, Х р вата и С ловенаца," депеш с понизне на какве ми Ш умадинци ннсмо накикли; он, који није пропустио ни један рођендан, a да ce прсд Монархом С рбије и наследником П рестола, и ако н з д а лека, дубоко не поклони, наједанпут je окренуо главу и од М онархије и од К арађорђевића! З а њ ега виш е није било речн о заједничкој „Крал>евини“ него о заједничкој „Држ ави.“ A ш то јс главно, оно ш то je Д-р Т рум бићу нарочито чинило задовољ ство, било je то, ш то je сад могао то своје, дотле прнкривано располож ењ е и јавно да манифестује. Раније, о н је роварио против Србије и српске владе, и против К рфске Декларацмје, тајно, преко својих агената y савезничким и неутрални м држ авам а. A после пробоја па солунском ф ронту и на домаку потпуне победе С авезника, кад виш е није било времена за тај посредни и иодмукли рад, a ии очекиваног успеха од таквог дотадаш њ ег рада, морао je устати да и сам лично, непосредно, отворено и јавно, каж е оно ш то je дотле говорио само кр о з уста својих сателита. И злиш но je и напомињ ати да су резу л татн те подмукле борбе, коју су г. Д-р Т рум бић и његови пријатељ и водили против Крфске Д екларације готово још од саме њене појаве, били двојако поразни за нас. С једне стран е тиме су међу сам наш свет били уиесени нов» елементи узајам ног неповерењ а, а, с друге стране, искористили су то стањ е међу нама наш и непријатељ и, као ш то смо то и раније напомињ алн. * „В ођетво je криво, ш то народ y Сев. Америци није онолико допринео колико je м огао“, писао je Д-р Љ у б а Л е о н т и ћ концем 1918. г. Али je вођство криво и зато, ш то ни y Јужној Америци, међу нашим светом, наш а националиа ствар нпје добкла онолико потпоре колико je м огла добити. A там о je непосредно деловао баш и сам г. Л еонтић. Н аш и прваци y Ј. Амернци и кал и су времена и воље чак и за то, да скупљају добровољ не прилоге за талијанске хуманитарне усшанове, a ни до конца 1918. год. нису били стигли да све наш е људе прикупе y народие ред о в е!5) Вођство je криво и за 5) „Знам да су многи чекалн на мене y нади да he ce том приликом реш ити две ствари: уредиши неке несусласицеп прикуаиши y нвродне редове многобројне наше људе, који стоје по сшрани“ (И з пнсиа г. Марјанови1.а из Буенос-Ајроса „Југословенској Домовинн", од I6-XI1918. г.)

111 многе друге ствари. Утицај „Југословенског О дбора“ није ce ни осећао, осим наопако, ни међу заробљеним Х рватима и С ловенцима y Русији, где су већу важ ност и већи углед имали разни немачки и аустријски агенти, него они који су позивали y борбу за народно ослобођење. Н арочито су неискрени рад Д-р Трумбића и „Југословенског Одбора," и њихово роварењ е против српске владе, омели скупљ ање добровољ аца, како y Русији и y обема Америкама, тако и међу заробљ еницима, који су ce налазили по разним логорима y Италији, Ф ранцуској и Еиглеској. °) •

Бићс, свакако, од интереса напо.ченути, да ce са првом групом добровољаца, која je y 1918. г. из Америке стигла y МарсеЛ) сликао и Д-р Трумбић, a y тој првој групи било je самих Чеха више него Х рвата и С ловенаца укупно! Кад су y Солуну из првог пука пристиглнх добровољ аца хтели издвојити једну чету Х рвата да би je назвали чета З р и н скога, ннсу то могли да учине, пош то су Личани одбили да уђу, a самнх Х рвата није било довољио ни за образовањ е само те једне чете.С ам а „Југословеиска Д ивнзија“,к о ја је , под командом ђенерала Воје Ж ивановића, храбро учествовала y пробоју солун„Сад и Qiornale . V св. 5, Београд, 1921. г.) ,У погледу форме владавине, дошли су до закљ учка, да акцептпрају ону форму, коју има Србија. Они су већ изјавили поданичку верност Њ . В. Краљу Петру и наследнику П рестола Александру. Овај програм Југословенског Одбора примио je и наш народ y А.-Угарској. О томе има доказа“. Из говора Д -р Трумбића н апрвој седници крфских конф еренција. („Нови Ж и вот“, кн>. IV св. 5, од 1921. г.)

117 о б л и к Југославије".*) Уосталом, Д-р Хинковић je и пре тога, п а чак и много пре Крфских конференција, на једном јавном предавањ у, које je држао y Паризу, y јуну, 1916. г. од речи д о речи овако говорио: „Реч je о ослобођењу и улији целе н аш е расе y једну Југославију под славним скиптром Петра I краљ а свах Срба, Хрвата a С л о в е н а ц а (Д-р Хинковић: „Les Jougoslaves“... Париз, 1916. стр. 21). У то доба су и Д-р Хинковић и Д-р Трумбић признавали да je „крфским програмом Србија напустила великосрп ску идеју“. У томе, што je тај програм усвојио монархију и династију Карађорђевића нико тада није вадео да j e тиме васаостављена нека сраска хегемонија. Нису то чак видели ни они y Загребу. У већ поменутим чланцима „Обзоровим“ (из марта 1918.) изрично ce наглашавало, „да je програм крфски напустио идеју Вслике Србије“. Д-р Трумбић je тада сматрао за дужност да јавно изјави захвалност Србији з а тај акт, јер je тиме „Србија као држава принела највећу жртву за уједињење нашег шроименог народа„.*) Свс то што смо навели јасно показује да онда, када je Крфска Декларација била израђена и објављена није било никога, који би држао да je она оставила нерешено питање о форми владаване и о династији. Напротив баш. Далеко од то га да Конституанти призна свемоћ и y том погледу, Крфска Декларација je све.одлуке Конституанте изрично учинила зависним од владаочеве санкције. И то не само што није би л а никаква „нелогичност", као што су многи Југословенн1* тврдили, него je било сасвим природно и разумљиво. Српска влада, која je увек, па и y то доба, зависила од поверења о б а уставна фактора, од владаоца и од народне скупштине, није ни могла радити противно вољи ма којег од та два фактора, нити на штету једнога од н>их. Баш и да je хтела Крфском Декларацијом, противно државним и народним интересима, ставити под питање владавински облик наше будуће заједничке државе и династију, она то није могла учинити, 3) Д -р Хинковнћ: „Југославија y Америци", З агр еб , 1922. г., стр. 46. О вако он ту образлож ава свој тадаш њ и м онархизам: „К ако y љ удском ж нвоту ииш та није саврш ено, могу важни разлози војевати конкретн о з а монархијски облик против начелно бољ ег републиканског обл вка. Т о су т. з. разлози сходности: маводна незрелост народа sa сам оуправу, снага народне владалачкс породице да око себе скупи р азр ож н е елем снте до сад расцјепканих племена, u слично". 4) „Bulletin Jougoslave*, № 26, П арнз, 1917. г.

118 јер није имала мандата за то. Била би одмах дезавуисана и уклоњена, д а је т а к о ш т о урадила. То je толико разумл>иво н тако просто и јасно да о томс не треба ни разговарати. Нн народ y Краљевини Србији, a камо ли његов владалац, никад не би пристао, да ce, y том погледу, надгласава с хрватском и словеначком браћом баш и онда, кад би све задње намере биле искључене. То je, као што рекосмо, ш ада, било јасно и за Д-р Трумбића, и за Д-р.Хинковића, као и за све остале чланове „Југословенског Одбора", y колико je, разуме ce, реч о ономе, што су они тада, y доба кад je израђивана и објављена Крфска Декларација, као и пре тога, јавно говорили. Сасвим je друга ствар шта су они интимно мислили кад су закључке Крфске Декларације одобрили и потписали, или ш та су најпре тајно, a после и јавно, против ње предузимали пошто je она објављена. Јер ако су они, доцније, тврдили да je Крфска Декларација оставила нерешено питање о форми владавине и о династији, то није било зато, што су и сами веровали да je то доиста тако по духу и смислу саме Крфске Декларације, него због тога, што им je ради нечег другог било потребно тако говорити. Они су били свесни да таким причима обмањују наш свет, али нису имали никаквог другог изговора, којим би правдали и јавно аовраћање на своје старе римске сепаратистичке идеје, које y ствари никад нису ни напуштали. Њ има je Крфска Декларација била потребнв као заш тита од Србије, од њеног тобож њег империјализма, како су они то после и јавно говорили. И докле год нису дошли y положај да поверују да су добилн „јаче јемство" за остварање хрватских националних аспирација, они су ce јавно показивали као највећи поборници Крфске Декларације, и ако су тајно, преко својих људи, р.оварилет против ње, и чак оатуживали српску владу као да je оза изневсрила Крфску Декларацију, које ce они, Д-р Трумбић и остали, бајаги верно држе!5) Једном речи, и да ce по5) „У ноти председника Вилсона од I8-X-1918. г. која нашнм народним аспирацијама даје несрављ ено јаче јемсшво од Крфске Д екларације, ми смо добили сјајну зам јену за декларацију“. (И з једне изјаве Д -р Хннкорића дате амсричким листовима преко United-Press, y- новем бру, 1918. Т у je изјаву донео и њујоршки „Југословенски С вијет“ y броју од 24-XI-I918. г.). A по дош аптивањ нма Д -р Трумбића и нскнх другнх чланова „Југ.О дбора", г. г. Стид и Ватсон тврдили су сам о три-четири месеца раније, y лондонској „New Europe', као да je то Паш ић којн ce одрекао Крфске Декларације! Види ce и из то га како су Д -р Т румбић и другови му кам ерно протуралп неистине о држ ањ у Паш ићевом.

119 служ им о њиховнм изразима, они су били прихватили Крфску Д екларац и ју зато, што им ce учиниЛо да je то онда било „савремено“, a поглавито зато, што je било „оиортуно". Сва друга врата б и л а су за г. Д-р Трумбића и његове пријатеље затворена. И тек онда кад ce на њихово куцаше ни са које стране н и је одзивало, тек тада су ce они окренули Србији, али о п ет с намером да остану с њоме само до прве прилике.*) Чим су поверовали да ce та прилика указала, они више нису само т а јн о бушкарали против Србије и н>ене владе, него су одмах и јавно устали, с једне стране одричући ce Крфске Декларације, a с друге оптужујући српску владу због њене „велико-српске политике", због тога што она, тобоже „води политику српскога империјализма" и што хоћс y будућој „Југославији“ да спроведе „српску хегемонију"! A доказе за те своје бедасте оптужбе налазили су y томе, „што je, — како су говорили — српски министар председник својом политиком доказао, да je монархијски облик дудуће ј у 1 всловен-

ске државе, ао

његовом мишљењу, дефинитивно решен“, и

„што ce уједињење нашег народа мора спровести аод вођством

Србије“ ! Т ак о су писали Д-р Хинковић и Дон Нико Гршковић, интимус Д-р Трумбића, y „Југословенском Свијету" y октобру и новембру 1918. г., a тако je Д-р Хинковић тада изјављивао и y другим америчким листовима. „Нећемо монархију и нећемо Србију као вођу “ — то je била парола Д-р Трумбића и осталих, који су по његовој свирци поигравали. „Ми смо ce одрекли Крфске Декларације, јер су je злоупотребили oint, који су нашој новој држави, без ариволе aa и

против воље народа, хтели наметнути монархијски облик".... „Монархија — шо je Велика Србија, a Југославија може бити само y Реаублици“. „Пашић je не само за Велику Србију, него и за Велику Краљевту Србију Ето, тако су писали амерички пријатељи Д-р Трумбића y органима вашингтонског Југословенског Народног Вијећа“ („Југословенски Свијет“ од 24—28 новем. 1918), објашњава6) „Трумбић, који je онда кад je то било и опортуно и савремено, лотписао Крфску Декларацију, имао je одваж ности да онда кад je Крфска Декларација, раввојем догађаја y читавом свијету и новим соцнјалним прсвратом, постала несавремена, да одустане од њ е“. „Југословенски Свијет" од 26-XI-I918).

120 јући y томе истом листу заш то су они напустили К рфску Декларацију, и оптужујући српску владу „што je арисвојила араво заступства новоослобођених Јуеословенаи, јер то „не

аначи нишша друго до ли стварање једне иотбелне хегемоније y Југославији"! И они су тако писали споразумно са г. Трумбићем.7) По појмовима Д-р Трумбића и његових пријатеља, ср п ска влада није смела узети чак ни дужност и право да говори y име неослобођених Срба, a камо ли y име Х рвата и Словенаца, јер би то било „стварање погибелне хегемоније y Југославији"! Али те погибелне хегемоније неће бити кад не само y име Хрвата и Словенаца, него и y име неослобођених Срба буду говорили Гршковић, Трумбић, Хинковић и т. д.8) Ш то je још најинтересантније то je, што су они y том праву и дужности српске владе, да говори y име неослобођених Ј у гословена“, пронашли „српски империјализам" и „погибелну хегемонију" тек дуго после Крфских конференција, када су и

сами аризнавали да једино Србији и њеној влади и аристоји то араво, и ником другом. Кад je Д-р В. Маринковић, приликом Крфских конферендија, говорио како ce „у Европи, од стране наших неаријатеља, већ тврди: Србија xofce уједињење, али je то њен империјализам, јер ови други то неће" и како ће „ова дискусија имати само оида добар резултат“ ако~будемо дошли до за кључка: „да je политика свију нас она, коју води српска влада, да je та влада сад случајно радикална, али да je она српска влада и да нас све представља, да je, дакле, влада Срба, Хрвата и Словенаца“ — онда je устао Д-р Трумбић и ово из7). „Б ез обзира на било кога, a истини за вољу, овлаш ћени смо нзјавити, да су тврдњ е г. Т рош та, y погледу г. г. Трумбића и Корошеца, потпуно неисправне и ненстиннте, што ce најбољ е види и из аисама дотичне г осаоде, која су управљ ена Југословенском Народном Вијећу и Дон Никп Грш ковнћу након шога, што им je био аотауно иознаш

исшуа Вијећа и суделовање дон Ника ГршковиНа y реаубтканском аокрешу међу Јусословенима “ — гласнла је једна изјава уредниш тва .Ју гословенског С вијета", објављ ена y 2869-ом броју то га листа. Овом изјавом демантован je поменути г. т р о ш т , који, како ce y самој нзјави каж е, „арорачунано прнповиједа, на мјесту где ce ради о добру наш ег народа, (т. ј. код ам еричке владе) да су г. г. Трумбнћ и Корош ец озловољени услијед иступа Југословенског Н ародног Вијећа проти г. Пашику и да осуђују републикански покрет међу Југословенима y Америци”. 8) „Србнјанци имају право да ce брину само о Србији, a о Југославији могу говорити не Србијанци него Југословени“. (И з једн ог памфлета, који je 1917. г. растуран међу наш ом емпграцијож најпре y Ш вајцарској, a одатле и по Ф ранцуској, Енглеској и Америци).

121 јавио: „Ми смо већ дали израза да je наше поверење y српску владу потпуно и да je Србија онај иншернационални факагор, који треба да реша наше пшпaњe“.,) Тако су ето, говорили и Д-р Трумбић и Д. Тринаестић y лето 1917. г. Али je, Д-р Трумбић, доцније, a нарочито y лето и под јесен 1918. г. свом снагом настојавао ц£ томе, да „признати заступник новоослобођених Југословена пред Савезницима* буде он и „Југословенски Одбор", a не Србија и њена влада. * Саопштавајући како je» Стипица Брозовић хрватски новинар, за све време рата издавао y Америци лист „Домовину“, коју je био покренуо и издавао парама аустро-угарског конзул ата y Њу-Јорку, и y којој je стално грдио Србију и „Југ. О дбор“, г. М. 1ефтић, уредник „Банатског Гласника", каже y истом листу (број од 17-VIIM922.) ово: „А ево што знам и што сам чуо о другим хрватским првацима и вођама за време овог рата — онима који су, на овај илн онај начин, долазили y додир са мном y Америци: „Стари Д-р Анте Бјанкини, номинални председник Југословенског Већа y Амсрици, покушао je да прода г. Милану ПрибиНевићу, тадањем шефу српске војске y Америцн, свој дневни лиет „Хрватсту Заставу", која je, међу нама буди речено, стојала врло рђаво, — за 5000 долара. У детаљисаном рачуну за ову купопродају налазила ce многа добра ствар: траж ило ce толико и толико за штампарију, толико и толико за адресе, па ce тражила и извесна добра свота: за „добру вољу“ — да ce тај хрватски лист стави на расположен»е српској влади!......... „ 0 томе да je хрватски свештеник дон Нико Гршковић, власник „југословенског Свијета", који данас онако лепо „слика" нашу државу, добио од госп. Милана Прибићевнћа 6000 долара; да je наше посланство дало тај новац и тиме постало главни акционар тога листа, — било je овде речи и раније. Да то не понавл>амо већ да нагласимо ову чињеннцу, 9) „Нови Ж и вот“, књ. V св. 9. од 1921 Ч ланак: Како je дош ло до К рф ске Декларације. Т ринаестић je, такође, био y истим мислнма кад je на седницн од 3. ју л а н а Крфу изјављ ивао, „да српска влада треб а ш то пре да учини корак код С авезннка и да постави наш е питан>е“, јер мвсли „да je сад дош ло време з а то, н да Србија не би требало да буде одвећ скр о и н а, јер јо ј њене аринеше жршве дају араво, да ошворено и.тесе све евоје захтеве’ („Новн Ж и во т”, кн>. VI св. 12.).

122

која je од необичног значаја: и тај најјачи стуб Југословенског Одбора y Америци није хтео да ради — док није звекнуло из српске кесе!........ „Кад je на концу рата г. Милан Марјановић пошао за Европу, написао je брошуру, y којој je на крвнички начин напао дон Ника Гршковића и његову дружину. Али je био толики јунак, да ту брошуру није пустио сам y свет, него je замолио неке своје пријатеље, да ту брошуру оштампају и пусте y свет — када он буде на „дебелом мору“. Тако je и било: до те смо брошуре дошли тек онда, када je г. Милан Марјановић био на средини океана....... У тој брошури, г. Марјановић тешко окривљује своје трогодишње другове: да су радили, што су радили, само ради — новца. „На ту брошуру одговорио je дон Нико Гршковић: д'а je и г. Милан Марјановић ради леае плаше, коју je имао од српске владе, радио што je радио, и да би имао да одговара

аред америчким властима, шшо je извесне своше, које je сабрао y Јужној Америци на рачун /угословенско: Одбора, књижио на властито име.“ Ето, какви изгледају ти велики „Југословени" Д-р Трумбићеви. *

Д-р Трумбић ce, концем септембра, 1918., бавцо y Ш вајцарској. Његово je бављење ту било кратко, свега пет-шест дана, као и увек, кад je y Ш вајцарску долазио. Највише се тада задржао y Берку. Ово његово бављење y Швајцарској пада на две недеље дана пошто je римска „Агенција Стефани“ објавила ону одлуку галијанске владе од 8. септембра: да она, талијанска влада, „снатра покрет Југословена за постигнуЂе независности и стварање слободне државе као начело за које ce Савезници боре“ ....... Из Берна послао je тада Д-р Трумбић, преко нашег тамошњег посланства, један подужи телеграм, „Југословенском Народном Вијећу" y Вашннгтон, и y том телеграму саопштавао Већу горњу одлуку талијанске владе. Поред осталог, y томе ce телеграму и ово говорило: „Односно наших y односу с Талијанима «е треба давати повода рекриминацијама, треба пратити радом талијанску пропагаиду, али не агресивно, него остати увек на одбрани y колико Талијани нас нааадају, или y колико y питању наших земаља истичу освајачке захтеве. Треба њих

123 победити енергично, али само стварно. Уопште треба радити конструктивно, a не полемички. Ш то ce тиче нашег питања, то питање везано je са питањем о признању нашег одбора као представника нашег народа y Аустро-Угарској. Министар Пишон изјавио je мени пре месец дана приправност францсуке владе д ато учини, (?)ш то сал јасаопш тио српској влади y циљу, да ce најаре са њом y свему договоримо. Влада српска одговорила ми je негативно држећи ce гледишта да она заступа целокупан народ. Ово схватање одвише je сумарно и треба да ce кроз најкраће време широко и темељно претресе. „Прилике и даљи рад захтевају да ce са српском владом споразумемо и о комплексу питања, која ce односе на то: шша je делокруг нашег одбора, како да ce удеси сарадња одбора и владе, и како да ce организује даљи рад око многобројних проблема који не трпе одлагања. Треба дакле добро схватити држање одбора који ce y овом шшању слаже са вама, и да увидите како je најаре потребно да будемо y саоразуму са сраском владом не само y циљу и y програму, него и y развитку нашс делатности. С обзиром на наш полож ај y Америци, не чекајући формално решен.е питања, радите код тамошње власти као да сте огран^к Одбора Југословенског, и према томе раднте као фактични представници теж њ а нашег народа y политкчком питању, као и y питању формирања легије. Одбор вам не смета радити слободно са шамошњом владом y интересу оаште сшвари. Знам да je полож ај ваш неугодан као и наш, с обзиром на Чехе којн су скочили високо. Чешка организација je једини орган y савезничким државама, па с тога њој je лако радити, јер има сасвим одрешене руке. Афера Михајловић о којој сте телеграфисали и нас je изненадила, јер ништа нисмо зиали иити знамо данас који je њој прави узрок. Ради ce о ствари коју српска влада руководи службено без контакта са Одбором. Препоручујем, да не предузимате какве кораке, који би могли бити на штету опште ствари. На телеграм Бјанкиниа одговарам, да и ја осећам потребу и жељу доћи y Америку, али ако уважите све разлоге мораћете признати да je мени сада немогућно. Наше питање сада налази ce y стању решавања.

Не сумњам да ће владе савезничке аризнати ираво и народну независност, и то пре конгреса, који ће бити пре 15. окто-

124 ени су y целости y Д-р Хинковићевој брош ури: „Југославија y Америци*, страна 24—25 ■ 3 0 -3 1 .

V ДЕО Одјеци М а|ске Декларације

I Декларација, коју je, y име „Југословенског посланичког клуба“, прочитао y бечком парламенту Д-р Корошец, 30. маја, 1917. г. — због чега ce она и зове мајска деккарација — захтевала je, као што je познато, да ce све земље y АустроУгарској, на којима живе Срби, Хрвати и Словенци, џна шемељу народное начела и хрватског државног права“, уједине

y једно самостално државно шело „аод жезлом ХабздуршкоЛоренске династије“. Као што ce види, обухватила je та Декларација оне исте захтеве и наде, какве je изнео Д-р П. Магдић на сецници Хрватског Сабора још 14. јуна, 1915. године, о чему смо раније говорили. Б е з бојазни да будемо демантовани, можемо сасвим поуздано рећи, да су сви Хрвати и Словенци, без разлике, једнодушно прихватили горњу декларацију. На партијским скуповима и на конфесионалним (католичким) састанцима, којк су ce одмах по објави мајске декларације отпочели приређивати по Хрватској и Славонији, по Босни и Херцеговнни, Далмацији и словеначким земљама, све хрвашске и слове-

начке странке аридружиле су ce горњој декларацији свом душом, доносећи изјаве и резолуције y истом духу и смислу: све су изјављивале да желе „Југославију" иод жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије, и све су ту формулу најсрдачније прихватиле. Ми, наравно, не можемо овде набрајати све те изјаве и резолуције,') али ћемо, као једну од првих, споменути декларацију, коју je y име Старчевићеве странке права, прочитао Д-р А. Павелић y Хрватском Сабору, 5. јуна, 1917. г. 1) И звестан број ових изјава и резолуцнја саош тен je y ки.изи Ф. Ш иш ића: „Документн о постанку Краљ евине Срба, Х рвата и Словеи ац а“. Т у je y целости саопш тена и мајска декларација.

128 Изјављујући да странка права „радосно поздравља је динствену изјаву дану 30. маја, 1917. y царевинском већу y y име заступника y југословенском клубу“, изјава Д-р Павелића, поред осталог, садржавала je и ово: „Старчевићева странка права, стојећи на становишту народнога јединства Хрвата, Словенаца и Срба, позивље нарочито Србе, држављане Краљевине Хрватске, да ce, ао при-

меру засшуаника Југословенског клуба, прикључе њезину становишту, те да заједно са Хрватима и Словенцима пораде за сједињење свега словенског Југа монархије Хабзбурга y посебно државно тијело, на основу народног наЧела и историјског државног права Краљевине Хрватске“. Овај апел, који je Старчевићева странка права, кроз уста Д-р Павелића, била упутила Србима, „држављанима краљевине Хрватске", није имао никаква одзива код ширих маса. Шире српске масе, и не само оне y другим покрајннама, него ни оне y границама Краљевине Хрватске, нису томе апелу ни главе окретале. Нигде ни y Краљевини Хрватској, ни y Војводини, ни y Босни и Херцеговини, ни y Далмацијн, ннје било nu једног српског збора, ни једне једине изјаве са ма које српске стране, из које би ce могло видети да би и Срби били вољни прихватити мајску декларацију и одазвати ce апелу Старчевићанаца, да пораде „на сједињењу свега сло~ венског југа монархије Хабзбурга“ y посебно државно тело „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске д и н а с т и је Још мање су ce Срби хтели освртати на некакво „историјско државно право Краљевине Хрватске". Срби су имали свој сасвим другчији национални идеал, и нису, као Хрвати и Словенци, ради остварење тог идеала гледали y Хабзбуршко-Лоренску династију, него y Србију. A y Србији ce од увек сматрало да je

Србија ma која je чозвана да изврши уједињене јуж них Словена, јер само Срби, пошто су y средини, и могу послужити као језгро будуће консолмдације, a не и Хрвати, који су на периферији. Тек после осам месеца од објаве мајске декларације, и то поводом „многих питања," јавља ce први српски глас о тој ствари. То je изјава Ђорђа Красојевића, председника српске народне радикалне странкс y Војводини, који пао иретходном извештају из народа,“ на првом месту констатује да српска народна радикална странка не сматра декларацију „Југословенског посланичког клуба“ y Бечу „ као алфа и омега целога овог питања," а, на другом месту каже, да ради-

129Г кална странка y стварању јужнословенске заједнице, неће бити последња „него lie ce борити раме уз раме са свима онима, који буду искрено радили на њеном остварењу". *) Јаснои чисто: прво.декларацијаодЗО.маја, 19 17 .г. одбачена је к а о једина основа за стварање јужнословенскезаједнице, и друго, дотадашњи рад хрватско-словеначких фактора на стварању те заједнице није сматран искреним. Не треба заборавити да je радикална странка y Војводини и онда представљала огромну већину нашег народа y тој покрајини. A може ce слободно рећи да су те погледе војвођанских радикала делили и Срби по другим покрајинама. 8) У погледу мајске декларације, била су, дакле, y нашем народу два мишљења: једно хрватско-словеначко, a друго српско. И то није било ништа неприродно; напротив. Постојале су, као што рекосмо, од вајкада две националне идеологије једна поред друге: хрвашска и сраска национална идеологија. Обе су имале за циљ народно уједињење, али никад нису једна другој устуаале арвенство и вођство. И методи су им бнли различити. Хрватска национална идеологија није увск рачунала ни са свима деловима нашег народз. A до свога цил>а она je била наумила доћи не напуштајући кровХабзбуршке монархије. Хтела га je, дакле, остварити наслањајући ce на царску кућу y Бечу и искорншћујући освајачку мисију монар2) „Изјава српске народнс радикалне странке." (Ф . Ш нш ић: Докуиентн о постанку Краљевинс Срба, Х рвата и Словенаца*, (стр. 116-117.). 3) На страни 168., y књизи г. Ф. Ш иш ића: „Докумепти о постанку Краљевине Срба, Х рвата и Словенаца", ш тампана je . Резолуција Срба и Хрваша из јужне Угарске“, датирана: „Суботица, 2. октобра, 1У!8. г.“ У 2. тачки те резолуције каж е ce: „независни Срби и Хрвати из јужне У гарске ријешили су да ce због заузимањ а опш тега политичког становиш та Срба и Х рвага y јужној Угарској скупе на поузданичком састанку, на коме једногласно изјављују да смашрају једино мировну конференцију за мјеродавну y погледу реш ења југословенског пнтања, a y вези с Бачком, Банатом и Барањом".... У трећој тачки те резолуције стоји: „осуђују свако оно политичко иступање, које y југословенском питању, a y свези с Бачком, Банатом и Барањом, не стоји на напред означсном становиш ту, јер само тако становиш те одговара оп♦,ем политичком схватању свију ».рба и Хриата у.јуж ној Угарској.“ Ми смо ce распитивали код народних посланика из Нојводине: који су то „независни Срби и Хрвати," који су поменуту резолуцш у донели. Молили смо и г. Д -рЈоцу Манојловића, народног посланика, да ce и он о том е распита, па смо и ми, као и г. МанојловнИ, са свих страна добили одговор, да ни y Суботици, Ни ма где уопш те никад нпје било никаквог „поузданичког састанка” на коме би горњ а резолуција била донесена. По свој прилици, та je резулуција састављ ена y Загребу, и г. Ш иш ићу прошверцована као неки докуменат.

Србија и Југословени

9

130 хије на Балкану. У тојмисији Аустро-Угарске Хрвати су гледалм ^носиоца културе и наиретка далеко на ју г и, као што ce взрично спомињало и y Адреси Хрватског Сабора од 9. м арта, 1917. год. ‘) На супрот хрватској националној идеологији, к о ја je до остварења свога циља хтела доћи снагом Хабзбуршкос дома, постојала je национална идеологија српска, која je п ретпостављала рушење Хабзбуршке монархије, и остварење свога циља намислила извести са Србијом и уз Србију, наслањајући ce на снагу народну. Уз то je српска национална идеологмја била ширег обима од хрватске: увек je обухватала све на-

родне делове. Ваља још споменути и верски моменат, који je y нацмоналној идеологији код Хрвата играо претежну улогу, док je код Срба било обрнуто. Србину je увек било прече Српство од вере, a Хрвату вера од Хрватства. „Ја сам најприје католик, a онда Хрват“, говорио je Д-р Милан Амруш y сред Хрватског Сабора. A пок. Фран Супило, док није емигрирао, последн>их десетак година, био je усредсредио сву своју политичку борбу на два главна циља: срушити нагодбу с Угарском и азлечиши хрватска народ од биготизма, и тако га ослободити огромног утицаја католичког свештенства, пошто му je тај утицај спречавао сваки напредак нарочито y националном освешћавању. Супило je такође био добро вндео, да je Хрват (у маси) најпре католик, па онда Хрват. Тим верским моментом једино ce и може објаснити, што je хрватски сел>ак имао чак и породичних веза с Мађарима и с Немцима, с којима je y заједници живео, a са Србима никад, јер су Срби друге вере. Ако су ce, дакле, Срби оглушавали на позиве да помогну стварати „Југославију" по принципу изложеном y мајској декларацији, то je било због тога, што нису хтели јужнословенску заједницу под кровом Аустро-Угарске, него против ње 4)....„Носећи далеко на југ културу и иапредак, a очекујуКи свој господарски препород, он (хрватски народ) не даје само вазда нове ж ивотне снаге краљевини Хрватској и сјај пријестолу Хабзбурш ком него и учврш ћује вјеру y остварењ е хрватских народних идеала y склопу монархије ■ y угарско-хрватској држ авној заједници“... „Етнички једаи, један по крв> ■ језику, гојио je наш целокупни народ, без обзира на вјерске и именске разлике, y својој души врућу ж ељ у з а уједињењем, која je снагом културне привлачности обухватила сва срца наш ег народа све до ж и в и обала Јадранског мора и широм Босне и Херцеговине“... („Документ«“ .... стр. 86).

131 м m u m o н>у.*) Прн таквом стању ствари све je било y томе: ч и ја ће идеологија победити, сриска мимо Аустро-Угарске, и л и хрватска са Аустро-Угарском. З а нас Србе никад није •било двоумице y том погледу: стално смо веровали да ће једнога дана ипак доћи до слома Аустро-Угарске. Хрватн и Словенци, напротив, y то никад нису веровали, па их je y таквом осећању затекао и септембар 1918. г., када je пробијен солунски фронт. У сукобу поменуте две идеологије треба тражити велики део узрока и данашњим незгодама y држави, исто као што je ту за време рата лежао и добар део узрока ономе размимоилажењу једног дела јужнословенске емиграције, рачунајући т у и Југословенски Одбор*, са српском владом.*) Одјец« Мајске Демарацијс

II У круговима јужнословенске емиграције осећало ce да С рбииа свакако не може бити право, што ce y мајској декларацији иарочито наглашавало да ce тежи за југословенском заједницом, али .аод жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије'. Да би ублажили кеповерење Срба с којима су радили, осећали су потребу да „објасне": откуд y декларацнји и оне речи „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије". Д-р Трумбић je, на пример, на конференцијама на Крфу гомршо како „изјава Југословенског Клуба y Бечу не би пала да су мислили да може бити и какве друге комбинације, a не уједињење свих“, што би значило да ce мислило и на Србију и Црну Гору. М еђути* je такво тумачење било по3) Н асупрот мајској декларицијн, која јс циљала тријализму, хрватско-српска коалиција продуж ила je и з а време рата своју ранијјг нагодбену политику, ж елећн остварити уједнњену и слободну хрватску државу y унији са Угарском — Т ек ce y последњем тренутку (8 октобра 1918) одлучила и коалиција да ce придружи лрограм у мајске декларације н да пош аљ е и своје представнике y загребач ко Народно Веће. 4) Загребачки „О бзор“ још и данас пиш е: „ова је д р ж а в а српскоаравославна“... „Највећи протнвници то г велико—српско—православног централизма и те асимилације јесу хрватство и кашолицизам“... „хрватство и католицизам иису проблеми, који би ce могли реш аватн оружјем, прем ce и то куш а провоцирати" (бр. од 18—VI—1922.). Али шма нуно таких чланака и y „О бзору“ н y другим хрнатским листовима. Ч ак и Д -р Хинковић каж е з а г. ПашнКа, да je он протагоншст „Прошнрене пли Велике православне Србнје* („Југославија y А м еради“, стр. 41). И то ce тако говори м nm ue чак и данас!

132 грешно.*) A ако би то тумачење било тачно, онда би о п е т аначило да ce „уједињење свих“ желело постићи сано п о д Хабзбурзима. Г Тринаестић, такође члан „Југословенског О д бора“, рекао je истом приликом: „сви су за јединство; а л и како баш шачно замишља наш народ не знамо“. A то к о ли к о je било искрено, није било и потпуно речено. У погледу т е риторија наравно, све je зависило од исхода рата. Али да с у Хрвати и Словенци имали на уму остварити Југослави ју“ под хрватско-словеначким, ш. ј. католичким вођсшвом, и са династијом Хабзбурга на челу, то je ван сваке сумње.1) Г. Пашић je, реагираћи на горње тврђење Д-р Трумбића, добро рекао кад je казао: „она изјава y клубу бечком дошла je услед

аритиска споља. Чим шога иритиска не буде она Не добити други облик и аомоћи стварању нове Аустрије" .*) Пријатељи Д-р Трумбића y Женеви и на другим м естима ишли су даље, па су тврдили да ce мајском декларацијом одиста циља на Југослави ју“ изван Аустро-Угарске, али да су оне речи: „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије* унесеие „као резерва, да ce избегне опгужба за велеиздају“ Г Наравно, то je била једна проста измишљотина, срачуњена иа обмањивање онкх, који су сумњали. На основу чега би ce то мпгла испрести оптужба з а велеиздају, баш и да горње речи нису биле унесене y мајску декларацију?! И, после, зар цео један посланички клуб да ce боји оптужбе за велеиздају, a не боји ce те оптужбе обичан грађанин Ђорђе Красојевић, који, y име читаве једне српске странке„ одбија мајску дскларацију без ограничења, и не само због оног „хисторијског хрватског државног права* него и због онога „Хабзбуршкога ж езла“, и ако то изриком не каже?! *) У мајској декларацији изрично ce захтевал о: „уједињење сви х зе иаљ а y монархији, y којима ж иве Словенци, Хрвати и Срби“. 1) „Клерикалци су ми говорилп: ми ћемо бити уједињени, о том е нема двајбе. Питање je само динасгично: хоће ли биги под Х абзб)ргом или под КарађорђевиНем" (Из говора Д-р Вош њака на III седници Крфских конференција. „Нови Ж ивот" кн>. IV, св. 7. од 1921.). И Д-р Ш уш терчић, који je такође потписник мајске декларацнје, y y својој књизи: „Мој одговор" (Sam ozaloiba, 1922) и г. Иканов (Д -р Д ежман) y својој брош ури: „Јужнословенско питање* (3 ai pe6 м арт 1918. г ) потврђују да ce радило само на уједињу с Х абзбурзима на челу. И нтересантии су y том погледу, јер ce и y њима потврђује ово ш то горе рекосм о—и чланци y београдском „Радикалу", под насловом: „писма из С ловепачке", нарочито они чланцн, који су објавд енп y 144 н 156. броју то га листа. 2) „Како je дош ло до Крфска Декларације" (.Н ови Ж и во т”, ки>. V, св. 4 од 1921).

133 У доба кад je постала мајска декларација — после скоро трогодишњег ратовања — Аустро-Угарска je била из темеља пољуљана. Бечким меродавним круговима, и да je нису наручили сами, мајска декларација била би добро дошла, јер су њоме могли показати како су беспредметни ратни циљеви западних сила y погледу разних народности А-Угарске, a нарочито y погледу јужних Словена. Мајска je декларација постала иосле уласка Америке y раш, y доба кад су на Бал-плацу биле угашене све наде на комадање Србије, и чак кад ce постало равнодушним и на неке своје сопствене територијалне жртве (у Босни, на пример, и y Галицији), само да ce сачува царевина. Зар y то доба да y Бечу подижу велеиздајничку парницу против једног читавог посланичког клуба! Не, тога ce тада доиста нико није имао разлога плашити, a најмање Д-р Шуштерчић, Д-р Корошец, Д-р Лагиња и остали потписници мајске декларације. Кад ce чески посланик Д-р Странски није плашио, да, усред бечког парламента, прогласи издају према Аустрији за најпатриотичније дело сваког Чеха, зар да ce југословенски посланички клуб уплаши само зато, што није рекао нешто, што уопште није морао казати?! Доиста, не.') A ако су ипак чињени покушајн да ce оне речн y мајској декларацији оправдају резервом њених потписника да би ce заклонили одоптужбе за велеиздају, било je то, као што рекосмо, због тога, да бн ce обманули оки, који су сумњали. Доцније je то бивало све јасније и јасније. Али су наши „Југословени", при све том, м даље настојавали обмањивати y том правцу. A што су више на томе настојавали, y толико су више y очима Срба бивали подозривији. Загребачка „Слободна Трибуна" чак и данас, после читавих пет година, нокушава y том погледу обманути Србе. „Ријечи: аод жезлом Хабзбуршко-лоренске династије.... 3) У јулу, 1918. г. кад je немачка офанзива на западном фронту била y јеку, Д-р Странски, чески посланик, овако je говорио y оечком п арлам енту: „... Чеси објављују да ће Аустрију вечно мрзети и боритн ce протшв ње. Они ће радвти на њеном потпуном уништењу, јер je Аустрија један вековни злочинац против рода људског. Ческа нацвја има дужност р у ш ата Аустрију свнма средствима и y свакој прилици. То je оно ш то зах тева верност према ческој нацијн и према круии ческој. Да би ce м огло бвти веран према ческом народу, треба битн издајнвк прсма Аустрнји. З б о г то га смо ми и одлучили да je верно и8дајемо свуда где можемо... („Journal de Genève" од 21— VII— 1918).

134

бнле су уобичајена формула којом ce искуаљивало араво да ce каже оно друго“, вели „Слободна Трибуна“ (бр. од 30-V1922.), наводећи као доказ томе свом тумачењу и нека места из декларације Старчевићеве странке права, која je, као штосмо видели, прочнтана y Хрватском Сабору 5. јуна, 1917. г. Но, као и увек, „Слободна Трнбуна" je осакатила и тај свој доказ, намерно изостављајући из наведене декларације једно од најважнијих места y њој. Да би наши читаоци боље разумели ово што рекосмоР ми ћемо из поменуте правашке декларације навести оно, штоje „Слободна Трибуна" изоставила. Ево тога: „Старчевићева странка права држи, да je, аоводом одлучне фазе, y коју je ступио овај свјетски рат, a напосе по-

водом иницијативе, шшо ј у je дало Његово ВеличансшвоКраљ Карло и ње10 в министар за вањске аослове за штоскорије постигнуће часнога мира, као што и аоводом најновајих изјава y царевинском Већу, дужна изјавити ово: „Право самоопредељења темељна je мисао, што ce јаче него ли икада прнје стала истицати и наглашавати баш за овога свјетског рата, прожимајући душу свију народа бе» обзира на то, којој ратујућој скупинн они припадају. T a мисао бнт ће основком коначног уређивања међународних одношаја након овога рата. Полазећн с тога становишта, Старчевићева странка права под „часнкм миром" разумјева онакав мир, који ће праведннм начином гарантирати свим народица европске културне заједнице слободан, самосталан р азвитак љихова народног бића и омугућапатн им племениту међусобну утакмицу на подручју благостања н опште људске цивилизације. Старчеиићева сшранка права држи, да je биш-

ним и неотклонивим увјетом за аосшигнуће me сврхе ареуређење монархије Хабзбурга на аодлози иотиуне равноправности свих њезиних народа, уз аосвемашње искључење хегемоније и госаодарсшва једног народа над другам. Т ај захтев за иотпуном равноаравношћу свих народа y монархији Хабзбурга добио je појачано своје знаменовање они.ч часом, кад je демократски дух из велике и просветљене Русије почео неодољивом снагом крилити своја крила и по осталим земљама Европе".4) A да би ce монархија могла пре4) Ф. Ш иш ић: „Документи о постанку Краљсвпне Срба, Х рвата ■ Словенаца, стр. 94—95.

135 уреди ти како треба, Старћевићева странка права, као што с м о раније навели, истом декларацијом позива нарочито С р б е „држављане Крал>евине Хрватске” да ce „прикл>уче њеза џ у становишшу (становишту правашком) и заједно с Хрвати м а и Словенцима пораде за сједињење свега словенскога југа монархије y посебно државно тјело, на основу народнох

начела и историјског државног ирава Краљевине Хрватске Ето како je Старчевићева странка права тумачила мајску декларацију и право самоопредељења народног. A то н>ено тумачење далеко je од „потауног народног уједињења и ослобођења". Уосталом, истог дана када je поменута декларација прочитана y Хрватском Сабору, управа Старчевићеве странке права донела je и јсдну резолуцију, y којој ce изрично напомињало, да она, странка, остаје „у складу са бит-

нам и темељним начелима странке ирава од године 1861." тај програм далеко je и од сваке помисли да оствари нанародно уједињење друкчије, a не под скиптром ХабзбуршкоЛоренског дома. Најпосле, да ce мајском декларацијом помвш љало само ча остварење крњег народног јединства, и то са династијом Хабзбурга на челу, доказ су томе и она изјава, коју су non Загорац, Д-р Крек и Д-р Корошец објавили још 19. маја. 1917. г.,*), па je томе доказ и онај промемориј Д-р П влара, поднесен цару Карлу 16. августа исте године.6) A доказ je томе и говор Д-р Корошеца, који ј? он држао y бечком парламенту 26. јуна, 1917. г. и y коме je, ослањајући ce „на араведносш свога цара“ изјављивао наду, да ће ce ириступити ^ареуређењу манархије“ и да ће то преуређење влада унети y свој програм. Не сумњајући y остварење те наде, чак ни после оног ранијег познатог категоричког одбијањ а аустријског министра председника, „Југословенски посланички клуб“ гласао je тада за буџет.') A

5) У тој изјави траж нло ce „безодвлачно уједињење" и то „под скаптром Х абзбурговаца". 6) Т ај промемориј имао je девет тачака. Прва je бнла: „Краљевнна Х р ватска, Славонвја и Далмација, те Босна и Херцеговина уједињују ce y једно јединствено управно ти јело“ („Јужнословенско питан,е“ од И ванова, З а г р е б 1918. г.). 7) Н ааом вњ ућн како je „дииастпја несумњиво са енмпатнјом прати л а теж њ у Х рвата за уједињ ењ ем”, пош то би „то било y иитересу данастије и пош то би твм е свакако бвл е см ањ ене пријепорне тач ке иамеђу Србнје и монархије*, Иванов (г. Д -р Д еж м ан) y својој брош урв. Јуокнословенско питан>е‘ , која je пзнш ла y З агр еб у y марту, 1918. г. овако иастављ а иа стр. 11-ој: „Допуш тамо да трвјал вствчке теж њ е нису идентвчне са данаш њнм нашим цнљевима, јер je тр вјал взам имао бити једноставно реш ењ е

136 *

тА ми ћемо ,Ријечии открити једму тајну, да je, наиме, емиграција често морала ради ироиаганде многе изјаве и многе аосшуаке (Хрвата и Словенаца y бив. монархији) тумачити аовољније, a забашурити и арикривати многе немиле створи“, — каже загребачка „Слободна Трибуна" y свом броју од 19-11-1922. г. Тај орган бив. чланова „Југословенског Одбора" морао je, дакле, и сам јавно признати, да je, за време рата, било „много поступака" међу Хрватима и Словенцима y бив. АустроУгарској, које су емигранти „морали тумачити повољније", као што je било и „много немилих ствари", које су емигранти просто морали „забашуривати и прикрииати". A то je од стране емиграната било двојако погрешно. Забашурујући и прикривајући оно што ce никако није могло забашурити и • прикриги, „Југословенски Одбор“ je само појачавао сумње, које су и иначс окружавале његов рад. С друге стране, место чисте дангубе око забашуривања и прикривања онога, што јс сувише штрчало, „Југословенски Одбор" био би боље учинио, да ce старао око елиминирања оних многих немилих ствари, што je лако могао чииити, кад je, за све време рата, одржавао најтешње везе са хрватско-словеначким првацима, који нису били избегли. Народној ствари то би, y сваком случају, више користи донело, него напрезање чланова тога одбора, да пред нама Србима тумаче оне напред наведене речи из мајске декларације као неку резерву да ce избегне оптужба за велеиздају. Али „Југословенски Одбор" то није хтео чинити, него je баш он био тај, који je својим порукама, које су, преко Швајцарске, одлазиле y Загреб и т. д. подгревао и пооштравао на дому оно, што je био прииуђен пред Србијом и њени.ч Савезницима забашурнватн н прикривати. ' ОдЈецн ИаЈске Декдарације

III. Док je српска влада стојала на гледишту: најпре ослобођење па уједињен.е, дотле су наши јужнословенски емихрватског питања аротин Угарске, док je данаш њ и југословенски п роблем аишање међународно, које ce тиче и Срба н Х рвата н С ловенаца с једне, a монархије и Краљевине Србијс с друге странс. „Потребан je, дакле, а а реш ењ е јуж нословенског питањ а понајприје споразуж иамеђу круне и јужних Словена, затим између нас м осталих народа монархије, п напокон споразум између монархнје л Краљсвине Србнје уз одобрењ е свих зараћених власти“.

137 г р а н т и кз Аустро-Угарске y већлни, почетком 1918. год., поч е л и и јавно говорити: „уједињење пре свега и изнад свега", д а к л е и над ослобођењем, које je за њих било нешто споредно. „Ослобођење није главно као уједињење* — говорио je Д - р Љ уб а Леонтић, члан „Југословенског Народног Вијећа" y В аш ингтону чак и y новембру (10) 1918. г. на збору y Чик а г у , м а да je још 1916. год., на великоме збору y Питсбургу б и л о прокламовано: „најприје слобода, a затим уједињење".1) A то што je Д-р Леонтић тада говорио било je само понављ а њ е оне исте основне мисли, која je, после мајске декларац и је , загревала многе јужнословенске емигранте. Пре Леонтића, почетком 1918. г,. говорили су на јавним предавањ им а y Ж еневи Никола Стојановић, члан „Југословенског Одбора" и Д-р Петар Слепчевић, секретар Трумбићев:

,д а ароблем Југославије није y првом реду ароблем њених г р а н и ц а наглашајући тиме сасвим јасно, да границе Ју г о славије* и не морају ићи преко Дрине и Саве.®) Супротно таквим идејама, српска влада je, као што рекосмо, налазила, да je главније ослобођење од уједињења, и да ослобођење долази на прво место. У њеним очима више je вредило и прече je било ослободити ce туђег господарства, него ујединити ce, ма и по цену да то буде под туђином. Јер, ш та би имали од јединства без слободе, која je најбитнији услов сваког напретка! Србија, уосталом, никад не би добровољно жртвовала своју слободу и, за љубав голог јединства, пристала ући y оквир Аустро-Угарске. Своју сопствену слободу Србија je уједно сматрала ијединим исшинским аредусловом и за слободу тада још заробљене браће. У Србији, слободној сваког туђег оквира, имао je цео наш народ најсигурнију националну полугу.8) То je, држимо, такође био један 1) Види: „Американски С рбобран° од 22-X1-I918. г. и „Југословенски народни збор С јеверне и Јуж не Америке“, А нтоф агаста, фебруар, 1917., говор Д -р Мичића. 2) Д -р П етар СлепчевиН: „П рнватна пницијатива y националном р ад у “, Ж енева, 1918., стр. 15. На страни 19. исте књ иж ице има a овај л асу с: „на крају крајева југословенски програм мора да преж нви и најнесреКнијн нсход акције ратн е и дипломатске, аа ако не буде уједињења

државног, уједињење кулшурно мора да ce спроведе‘(11) 3) До појаве мајске декларације и н ек и јуж нословенски ем игранта. па и сам „Југословенски Одбор*, показквали су, бар пред јавнош ну, да су тако исто, као и Србија н а т у ствар гледалн: „П ропаст Србије м огла би униш тити народну и иолитнчку базу наш ег народа од осам милнјона ду ш а y границам а А устро-У гарске“. И з прогласа .Југословенског Одбора* од 2-XI-19I6. г. Т ај проглас био je датиран y Лондону н упућен британском народу. (Ф . Ш иш ић: „Документи о постанку Краљевшне СГрба, Х рвата и Словенаца, стр. 46—47.).

138 од крупних разлога због којих je српска влада нарочито наглашавала, да се уједињење нашег народа ииало извршити под вођством Србије и са Карађорђевићима на челу, насупрот свима другим формулама, пошто су оне све нз реда циљале

на уједињење под вођством католичким, т. ј. аустријским и са династијом Хабзбурга на челу, што би значило продужење ропства. Благодарећи тој разлици y схватању поменутог питања, мајска декларација имала je као неко чаробно дјејство на јужнословенску емиграцију y Европи и Америцн. И то чаробно хјејство њено било je тим веће, што су je разни „Ауштријацш“, — слати, као што смо раније видели, из Беча y Ш вајцарску и Америку, и т. д., — од сваке руке хвалили и до неба уздизали, представљајући je не само као незаменљнву наду свих јужних Словена y Аустро-Угарској, него и као истинску жељу Хабзбуршкога дома да наградн верност н оданост храбрих Хрвата и Словенаца. Духови су донста билн усколебани, и не само код старијнх којима je y емнграцији почело бивати од сваке руке свс незгодније и све досадннје, него и код Омладине, Карактеристичан je y том погледу пример, који нам пружа омладински збор одржан y Лозани 24. јуна, 1917. г., дакле само на три недеље по објави мајске декларације, и y тренутку када ce на Крфу држаху конференцкје, чнји je плод била позната Крфска Декларација. Учесницн тога лозанског збора поделнше ce због формуле, y којој je имала битн изражена жеља за народним уједињењем, дакле око прве тачке y резолуцији, коју je збор имао донетн. Ta прва тачка била je формулисана y изјави: да Срби, Хрвати и Словенци траже народно н државно уједин>ење са Србијом. Једни су хтели да ce избаце те две речи: „са Србијом“. Други су нарочито тражили да ce y резолуцију унесу баш те две речи, пошто би иначе могло изгледати да ce уједињење тражи под другим, н без Србнје. Због тога су ce разишли не доневши никакву резолуцију.4) Каква разлика y схватањ) те исте Омладине y 1915. и y 1917-ој години! У августу, 1915. она je y Женевн објавила евој манифест, y коме иарочито наглашаваше да ћ е : , Србији,

Пијемоншу Југословенском имати да ce ариклоае осшале 4) Внда о то н е опширно y књнзи г. Јов. Томнћа: „Југославија y ем играцијп' Београд, 1921., стр. 185—270.

139

аемље сриске, хрватске и словеначке", a y јуну, 1917. великк део те исте оиладине јавно исповедаше „да није реч о уједнњењуЈугославије са Србијом него Србије саЈугославијом"! У августу, 1915. г. омладина je прокламовала да je .демократизам

Србије гарантија да ће уједињена јујословенска држава биши заснована на аринциаима аотауне аолитичке слободе и вјерске толеранције". (Ф. Ш иш ић: ,Докумети“ . .. стр. 43—44.) A y лето 1917. многи од тих омладинаца, ла међу њииа баш ж неки који су ce о српскоме руху и круху школовали, просмпаху преко својих усана најотровнију жуч и против Србије м протнв њене владе! Тако вам je било и уА мерици. У новембру, 1916., на конгресу y Питсбургу, Дон Нико Гршковић заклињаш е ce на верност „сељаку, краљу мученику, Петру Карађорђевићу“. A y 1017 години, само на неколико месеца после мајске декларацшје, он више није трпео ни да ce пред њим спомене иа и само име тога краља мученика. „Испуњени смо неисказаном харности према надчовечанскнм жртвама војске и народа Србије", — довикивало ce са збора y Питсбургу, y новембру, 1916 год. A само десетак месеца касиије нађе ce на збору y Лозани један омладннац да безочно покуша укаљати и само име Србијино, називајући je .прљ авии телом“ на које Југословени" нз Аустро-Угарске не пристају навућн своју ,чисту кошуљу“1 Снрота Србија) Она доиста беше умрљана, али крвљу својшх рођених синова, који падоше и за слободу тих „југословенских“ изрода, који су je тако цинички вређали. „Хоћемо уједињење са СрбијомЈ“.„. „Поздрављамо краља, престолонаследника и српску војску, која ће нас ослободити и сјединити с нашом браћом“.... „примамо све дужности према домовини, предвођенн светлим примером мученнчког народа Србије, херојске српске војске и прослављене наше народне династије Карађорђевића".... одјекивало je y нашимемнгрантским колонијама од Њ у-јорка до Чикага кроз целу 1915. и 1916. год. A већ ce свршеткои лета 1918. г. могло констатовати, да су „ Ауштријаци" и оии који су им ишли на руку, дотле толико успеха нмалн међу Хрватима и Словенцима, да je Југословенско Народно Внјеће“ y Вашингтону осећало преку потребу, да изиђе н јавно са оним, што je дотле, са члановнма „Југословенског Одбора", тајно припремало. Отуда je и дошло да оне депсше вашингтонског „Југословенског Народног Вијећа", упућеве 8^

140 октобра, 1918. г. Д-р Трумбићу, y којој сетраж ила сагласност „Југословенског Одбора" и на јавно одрицање од Крфске Декларације, путем једногпрогласа, .поштоданомице губимоослон y народу и пошшо нам аријеши вогибел да нас народна бујица не прегази“ (Д-р Хинковић: „Југославијау Америци„,стр. 24.).‘) Но, колико je мајска дскларација поноио поаустрофилила многе „југословенске" борце служи нам као најбољи доказ један протестни збор, који je, y фебруару 1918. г. био држ ат y Женеви, y salle communale. Лојд Џорџ беше одржао y енглеском парламенту, 9. јануара, 1918. г., свој познати говор, y коме je, поред осталога, истакао као формулу за решење аустро-угарског питања: аутономију за потлачсне народе. Дан раније, исто тако ce беше изразио и председник Вилсон пред конгресом y Вашмнгтону.6) Беше. дакле на помолу једна аустријска Ју го сл а в и ја“. Требало je против тога протестовати с наше стране. На дватри дана после говора Лојда Џорџа, лондонски „Тајмс" објави један такав протест од стране Југословенског Одбора". Али то не беше довољно, једно због тога, што протест Ју го сл о венског Одбора" остављашс Вилзона на страну, те само реагираше на говор Лојда Џорџа, a поглавито због тога, ш то би ce тај усамљени протест „Југословенског Одбора" губио, ако га пе би прихватиле све наше емигрантске колоније где их je год било. Тада je била прилика да ce јавно мњење савезничних земаља заталаса протестима јужнословенских сми5) По Амсрицн су и тада и доцннје кружили многи аустр о-угарскп агентн н наговарали наш снет да ce одриче Србије, a да подупире Аустрију. Један Хрват, неки Јаков Дроленец, нз Копрнвнице писао je о томе „Американском Србобрану" и овај je то писмо објавио y своме броју од 2 —1— 1919. г. Пнсмо je било послато нз Хнбинга y Мииесоти, н y њому ce ово каж е: „Пре трн тједњ а овамо су долазили неки агенти аустро-м ађарски ш њемачки из С ан-П аула и Ј а к о опрезно да их не опазе власти зал авал а су по становима гђе ж иве Х рвати франковцн, они којн чнтају в о т а је в „Народни Л ист,“ и каж у да треб а добро подупнратн Аустрију н р адата на том е да ce заваде јуж нн Словени и да ce збаци династија Карађорђевића и влада.... Ови агенти сада организују аустријске старе лријатељ е, д а ce изјављ ују само за Аустрију, да све зем љ е око јадранског мора треба да ce уједине са Аустријом, a Х рватска до З агр еб а и Д алм адаја до половнне; a зем љ е где ж нве Срби да буду з а Србију, сан о веле да je главно Србнју откинути и раставнти од С авезннка и јединства народног, a ако ce збаци Карађорђевипа влада, онда Me ce то моћи аосшићц.... Они веле даљ е, да je Аустрија обеЋала свима, који раде на том е да ce абаци краљ П етар датн нман>а и новаца.... Ови аген тн јесу од Зо твјев а „Народног Л иста", a други je служио код аустриског консул ата пред 6 годнна". 6) „Народима А устро-Угарске, чнје место желимо впдети о безбеђено и зајам чено међу народима, треб а пруж ити најслободмнју прнлнку за аутономнн р азви так” (нз Внлсоновог програма од 8 —1—1918).

141 г р а н а т а ; нарочито je тада било прилике да ce на све стране чује г л а с оних, који су оне речи y мајској декларацији: „под ж е з л о и Хабзбуршко-Лоренске династије" тумачили као „резерву, к о ја je заклањ ала од оптужбе за велеиздају." Нажалост, т о га н и је било. Н а м а није познато ш та ce дешавало на другој страни; али з н а м о оно што je било y Ш вајцарској, y Женеви. И ту ce о ч ек и вал о на иницијативу чланова „Југословенског Одбора,“ који je y Ж еневи стално имао неколико својих представника. Н ајглавн ији бејаху Д-р Газари, адвокат из Ш ибеника и Ник ола Стојановић, адвокат из Сарајева. Али њима не само ш то н е беше стало ни до каквог протеста, него су њихови људи иш ли чак дотле ца су покушавали спречити протест других. И y томе су донекле успели. К а д већ представници Југословенског Одбора“ y Ж еневн нису хтели ништа предузимати односно изречених сугестија y Вашингтону и Лондону, онда je то узела на себе група људи, која ce беше искупила око листа „La Serbie**, који je тада, под дирекцијон Д-р Лазе Марковића, излазио y Ж еневи, те су они, y фебруару, приредили напред поменути збор y salle communale. Десила ce том приликом једна чудна ствар. Док je, y име Словенаца, на томе збору узео реч, и ако један бољшевик, али ипак Словенац, г. Фабијанчић, дотле y име Хрвата нико није хтео говорити\ Једини Хрват, који ce раније био пријавио да говори на томе протестном збору био je г. Д-р Љ уба Перковић, сада чиновник y Министарству за социјалну политику. Али je овај, y истини добри човек, под притиском жругих Хрвата, морао одустати од тога. Запретили су му да t e га демантовати, јер нема овлашћења представљати Хрвате. Т»ко je на томе протестном збору y име Хрвата морао говорити један — Србин, г. Д-р Милован Грга, професор из З а греба, чему су сезадовољни морали насмејати, несамоД -р Газари и Никола Стојановић, него и — аустријски конзул y Женеви.7) 7) „Од свих еииграција из бивш е монархије једини ce „Југосло■енски Одбор“ дигао против ове базе реш ењ а,“ т ј. прогнв изреченнх сугестија Л орда Џорџа од 9 - 1 1918. г. (Ф. Ш иш ић: „Документн"...... стр. И 2 ). Т о, као ш то смо из предљ ег видели, није било потпун отачн о. Исто je тако нетачно и тврђењ е „Слободне Т ри б у н е' (бр.. од 17—IV— 1921.) као да je „Југословенски О дбор“ обелоданио неки апел и на Вилзона поводом његовог говора од 8 - 1 1918. пред конгресом y Вашннгтону. Т ак во г ап ела нигде није било, па ce ни Вилзон ни novieвут« њ егов говор ни једном једлном речи не спомињу чак ни y оном. апелу .Југословенског О дбора”, који je 11—1— 1918. г. објављен y ,Т ајм су“.

VI Д Е О „О л и т а Народиа Скувштаиа:“ Једаи предвог Д-р Труиби^а — 6д| | Ј а м срвске м адв да усвојм тај нредлог — И в ш л е м г . С т. Ip e тика о тоие — 0 Једној цркуларио] депешв г . Пашн^а н одбаЈаад срлског вославвка y Вамкигтону да востувк по &о|

Јесени г. 1916., док ce je спремала прва солунска офаиаива реорганизоване српске војске, један познати дипломата српски, онда активан посланик, корјенити Србијанац, саставио je и предао je y Паризу г. Веснићу, a иослао на Крф г. Пашићу и на Солун Престолонасљеднику Александру једну споменицу, y којој предлаже слиједеће: '■ „Србија y овом часу нема територијума. Она га je изгубила y поводу тога, што je прихватила борбу за слободу и јединство свих Срба, Хрвата и Словенаца. Њ езин je ратни цнљ револуцијонаран, пак нека и њена тактика буде овакова. Сад je час да ce изврши оно што ће касније бити теже и компликованије. „У том часу сва Србија, y колико самостално постоји, важи и дјела једино y војсци. Шеф војске je Регент Александар. У часу кад почне офанзива нека Регент y прокламацији на војску каже: „Не ослобађамо више само Србију, него цијели народ југословенски. Идемо да ослобађамо цијели територијуи до Соче, Триглава, Драве и т. д. пак да оснујемо нову заједничку домовину свих Срба, Хрвата и Словенаца. „Тим начином ће бити мимо дипломације проклаииран интегрални народни програм. Ставит ћемо Савезнике пред готов чин. „Влада Србије, према старом уставу, неће примити одговорност него ће предати демисију на руке Регента. Регент нека прими демисију и подесном лицу повјери састав нове владе, не више владе Србије, него југословенске, y коју ће ући и Срби, Арвати и Словенци из Аустро-Угарске и Црне Горе.

144 „С тако реорганизованом владом, управом и војскон улазимо y крајеве како ћемо их редом ослобађати. Диилома-

ција аак нека препвара и умирује Савезнике. „Овај предлог je осупнуо г. Веснића, који je наговарао посланика да га, за Бога, не даје даље. Ну овај — и ако није инсистирао на проведби — дао га je даље. „Пашић га je забацио и удесио тако да га Регент ни-

када не добије y руке.и Тако, од речи до речи, пише y загребачкој „Слободној Трибуни“ од 17— IV— 1921. год. До овога открића y „Слободној Трибуни", ми нисмо знали за овај одиста духовити лакрдијашлук „једног српског дипломате", ако ce ово, што смо из поменутог загребачког листа овде саопштили, одиста догодило. *) Ствар je, уосталом, такве природе да није вредно ни распитивати даље о н>ој. Још маше je вредно интересовати ce за ону мудру главу, која je умела тако дивно планирати на који бн начнн најлакше могла ставити Савезнике „пред готов чин.“ Горње редове из „Слободне Трибуне" пренели смо овде само због једног сличног предлога, који je Д-р Трумбић учинио српској влади почетком 1918. г. Повод за тај Д-р Трумбићев предлог дале су изјаве Вилзонова и Лојд Џорџова, о којима смо напред говорили. Исто као и онај „српски дипломата", и Д-р Трумбић je био намислио ставити Савезнике пред „готов чин“. Као да Савезници, после, не би имали куд, него би, хтели не хтели, морали ићи за Д-р Трумбићем! •) Ако je збиља постојао такав предлог, извесно je да Д -р Т р у м f i k није бно далеко од њега. Но, би лз како му драго, навеш ћемо ово: „И нтересантна je чињеница да ce покуш ало прибаввти Југословенском Одбору неке власги паралелне са оном краљ а и председнвка владе. Т о произлази из писанога предлога, ш то га je Д-р Трумбић подиео, a који je, откуцан на писаћој машини, подељен међу члановима с а станка. У њему ce каж е: „Чим војска пређе границу Србвје и уђе y наш е зем љ е y А устроУгарској, издаће ce на сав народ Срба, Х рвата и Словенаца проклам ација, y којој ће биги прокламован принцнп народнога јединства и слободе, као и они принципи по којима ce има привремено владати." „Прокламација ће носитн потпис краљ а, односно престолонаследнмка уз арема аошаис преседника сраске краљевске владе и Југословен-

ског Одбора". „Краљ ће именовати и смењивати К раљ евске Комесаре на предлог српске краљ евске владе и Југословенског Одбора." („И з Емиграције,* II, Крфска Декларација, од фр. Поточњ ака, стр. 119). Г. П оточњ ак са своје стране ту додаје: „Према том е југословенски Одбор могао би саботирати одлуке Краља и владе једноставно тиме да их не премапотпише.*

145 *

Почетком јануара, 1918. г. ситуација je на бојном пољу била таква, да су наши Савезници имали пуно разлога да ce озбиљно забрину. Под јесен 1917. г., Италија беше страховито тучена, да су je Савезници једва могли спасти од коначног расула. У то исто доба и Русија беше сасвим пала y руке бољшевика, који je после, y Брестлитовску, предаваху Немцима готово на милост и немилост. Америчка je помоћ, истина, стизала, али тако да ce на бојном пољу, још није могла довољно осећати. З а Савезнике био je тада наступио један од оних момената, који могу прилично обесхрабрити, a за Централне Силе, опет, био je тај моменат један од оних, који залуђују и још више распаљју амбиције. И говор Вилзонов од 8. јануара, као и говор Лојд Џорџов од 9. јануара, 1918. године резултирали су из те рђаве ситуације. Одговорни државници налазили су да треба радити благовремено и не чекати горе прилике, па евентуално и потпуни слом. Јер и ако сс могло претпостављати да ће Савезници, уз обилну америчку помоћ, ипак, на крају крајева, победити, исто ce тако могло и то претпоставити, да ће Централне Силе све покушати да не даду прилике Савезницима да спреме на време оно о1 то je потребно за ту победу, и да ће због тогаморати пасти још много и много крви, и доћи до још много несрећа y свету. Ако би ce све то могло избећи једним миром, који би, бар y главном, репарирао учињене неправде и дао пуну гарантију да ce више неће обновити оно што je било, заш то онда не покушати да ce до таквог мира дође? A на такав покуш ај били су Савезници y толико пре упућени, што je пред њима већ била једна противничка понуда за м ир.‘) Такво je било гледиште Савезника y то доба. Све je* ш то ce нас тиче, било y томе, да ли ће ce Савезници, при таквом стању ствари, моћи и y којој мери осврнути и на наш е жеље и захтеве. Да нас нису могли сасвим изгубити мз вида то je била сигурна ствар, јер je Србија била једнако ту, a они су о њој и њеним захтевима били обавезни водити 1) А устро-У гарска je, ш ест м есеца пре тога, била лонудила сепаратан мир. (Prince Sixte Bourbon: L’Offre de Paix Séparée de l’Autriche, П арвв, 1920.).

Србија и Југословена

10

146 рачуна. Но, докле ће и y којој мсри Савезннци то учинити, зависило je само од њих и од општих прилика y даном моменту.!) Тако je било и y овом случају о коме говоримо. Дотичући ce услова под којима би ce могао закључити мир, нн Вилзон ни Лојд Џорџ нису, као што рекосмо, на нас били заборавили. Као и за све остале народности y Аустро-Угарској, они су и за јужне Словене тражили аутономију y границама моиархије, a за Србију и Црну Гору тражили су, исто као и за Белгију, да буду ослобођене окупације и да буду рестауриране. Сем тога, за Србију су још и то тражили, да има „слободан и сигуран приступ к’ мору“. Наравно, ми са тим нисмо могли бити задовољни. Ми смо хтели слободну и заједничку државу свих Срба, Хрвата и Словенаца, a Савезници нас пресецаху на двоје: они су Хрвате и Словенце, као и један део Срба, и даље оставл>али y Аустро-Угарској. Требало им je дати на знање да такав мир ни издалека не би задовољио наш народ, који ce никад не би могао помирити са једном таквом неправдом. Српска влада je то одмах и учннила једном нотом, коју je упутила савезничким владама. У исто време она je била дала н упутства нашим емигрантским организацијама, да и оне, на јавним зборовима, протестују против намераваног решења нашег народног питања. Д-р Трумбић није био са тим задовољан. Место да и сам настане, да ce сва наша емиграција, где je год буде било, заталаса и покрене као jejjHa душа, y циљу да јавно протестује противнамере Савезника да нас поцепају и даједан добар део 2) Не треба никад см етатн с ума да je међу Савезницима, н арочн тоу Америци и Енглеској, било врло упливних држ авника, којн су, и т а д а као и дотле, виш е ж елели „Југославију" y оквиру А устро-У гарске н его ван н>е и око Србије. См атрали су да he једна Аустро-Угарска, са половином словенског насељ а y њој, бити снаж нија п ротутеж а Германији, н его једна нова држ ава, y којој би свн јуж ни Словени били окупљенн око Србије. С то га су Савезници српској влади стално говорили: шшо ce

тиче Срба, ту нема никакве шешкоће, али шреба питати Хрваше и Словенце да ли и они хоће да се' уједине с вама. Т ако ce то одговарал о српској влади још од 1915. г. У ствари, Савезницима ту није било стал о до тога да задовољ е ж ељ е Х рвата и Оловенаца, него je то био и зго во р, којим je прикр.ивана интимиа мисао о евентуалном одрж ањ у А -У гарске, y којој би Хрвати и Словенци наш ли места. A г. Пашић je још на Крфским конференцијама говорио: „сав езници су неки пут виш е неки пут мање расположени з а наш е в а х т е в е ' . . . ___„Д-р Трумбић прецењује наш у улогу и наш у важ ност y п опзгледу на наш е Савезнике и светске догађаје. Не води ce онај о о ш тв рат само за решење нашег пишања. Они који ратују и дају ж р тв е р еш а-

147 нашег народа оставс и даље y ропству, он je, (y јануару, 1918.), захтевао од српске владе, да ce y Париз или Лондон, сазове нека „општа народна Скуиштина“, која би,у будуhe,jeduHo

оила власна решавати о свима аишањима наше националне полишике! Д-р Трумбићу ce од некуд чинило да српска влада не води довољно рачуна о јужним Словенима из Аустро-Угарске, па je, преко те „опште народне скупштине", хтео ту бригу сам узети y своје руке, не хтевшн допустити да г. Пашић „располаже нашом судбином“! Писац ових редова бавио ce y то доба y Женеви, где тада беtue и неколико чланова Југословенског Одбора", међу њима и г. Газари, адвокат из Шибеника. Њему, г. Газари-у, била je, тада, преко српског посланства y Берну, достављена од г. Д-р Трумбића следећа депеша: „Југословенски Одбор затражио je од владе да сазове y П ариз или Лондон народну скупштину, која би решавала о општем народном положају и бавила ce свима питањима наше нациочалне аолитике. Осталим питањима ван ових, не би ce могла бави?и. Скупштину би имао отворити Престолонаследник y име Краљево. Скупштину ту сачнњавала би досадашња скупштина (српска), чланови Југословенског Одбора, представници војске, добровољачког корпуса, југословенских организација y Европи и Америци, председник Академије Наука и један представник Универзитета. Влада je овај предлог y принципу одбила правдајући ce да je сама сазвала Скупштину на Крф, да je предала ноту Савезницима жалећи ce да смо заборављени међу циљевима рата и да je издала упуства организацијама емигрантским и српским да протествују протвв тога. Трумбић с тим није задовољан. Он je поново инсистирао на предлогу и тражи мишљење Г азарија"__ ваКе своја питаља, a наш е питање помоћиће y колико ce слаж с с н>нховим интересима“ ....... „Стари руски режим дао нам je био carte blanche" ........»Ако ce Русија не опорави нашсм питању не би ce дао толики зн ач ај као кад би ту била Русија Бојим ce да ce y шом случају не буде морао аравити комаромис “ ....... „Ш то ce тиче држ ањ а краљ евске владе, ту при свега треба правити разлику између држ ањ а једне владе и једн ог одбора. Влада једна не може ићи ван извесних граница и формп....... Не могу ce влада и одбор појављивати y истом о бл и ку ....... Изићи са протестом пош то пото, значило би завадити ce са Савезницима; a за вадити ce с њима значило би помоћн И тали ји".......»С то га кораке треба чпнити онда, кад може од њих битн користи. A ућутимо онда кад видимо да je ситуација неповољ на"....... „Ми смо сваком згодном приликом обраћали пажњу наших савезнпка на наше захтеве". („Нови Ж н вот“ к њ . IV св. 7., књ. VI св. 11., књ. V св. 9. од 1921. г.).

10*

148 Оно што овде одмах пада y очи то je, што ce Д-р Т рум бић обраћа г. Газари-у за мишљење тек пошшо je поново

инсистирао на свом aредлогу. План за „општу народну скупштину" Д-р Трумбић je био сам измислио; сам je, без знања свих чланова одбора, тражио од српске владе остварење тога илана, и кад га je српска влада одбила, он je, опет сам, поново инсистирао на његовом остварењу, и тек после свега тога тражио о тој ствари мишљење г. Газариа, а, преко њега, и осталих чланова Југословенског Одбора", који су тада били y Женеви ! То самовласно поступање, без припита свих чланова Одбора, Д-р Трумбић je готово стално практиковао. Он je иа Крфу умео прекоревати српску владу, што ова и њега не обавештава о најкрупнијим стварима, које су ce тицале Србије, a међутим je сам крио своје многе поступке од својих другова y Југословенском Одбору“!3) Али, оставимо то на страну. По горњем предлогу Д-р Трумбића, требало je да Српска Народна Скупштина угаси све своје функције, y колико би ce то тицало националних проблема, и да део суверене власти, који je по Уставу Краљевине Србије само њој припадао, пренесе на неки совјет, састављен по директиви датој y горњем Д-р Трумбићевом предлогу! То je, y ствари значио Трумбнћев захтев, да ce сазове „општа народна скупштина, која би решавала о оаштем народном аоложају и бавила ce свим иитањима наше националне аолишике“, a коју би ,у аме краља, имао ошворити Престолонаследник". Д-р Трумбић je, дакле, мамио српску владу да ова изврши неку особиту врсту држазног удара. У Историји ce зна за разне државне ударе, па и за такве, који су онај део државне суверене власти, који je припздао Народном Представништву, преносили на владаоца, Али je Д-р Трумбић захтевао нешто друго, захтевао je такав државни удар, који би, што ce националних питажа тиче, — 3) „У псто време (по објави Крфске Декларацнје, y лето 1917. г.) долазио je Д-р Трумбић и пононно y Ш вајцарску, састајао ce на разним мјестима са разним људпма. Одбор о том е није нигда обавнјештен, није пнтан за директнву рада, још мање за одобрење и прнстајањ е уз оношто je учињено".. „Д-р ТрумбиН je водио неке разговоре са талијанским послаником на Крфу, Сф орцои; антиш амбрирао je y Ватикану; договарао ce са некнм изасланицима из Хрватске и т. д , о свему том е комнтег бн морао бнти тачно обавијештен, a међутим пред комитетом. све ce то т а ји и крије”. (Ф р. Поточњак: „Из Емиграције" I н II, стр. 12 в 13.).

149 део суверене власти који je припадао Српској Скупштини, пренео не на српског владаоца, него на неко ван државно тело, за које ce чак ни то не би могло рећи, да одиста представљ а наш народ. Да je српска влада, пошла за г. Трумбићевим предлогом, она тиме не само што би пореметила уставни ред, него би дубоко засекла и y сам Србијин државни суверенитет. Она би, y том случају, из руку Србије испустила питања, која су јој била од увек, па и тада, најдрагоценија, питања због којих je Србија метнула све на коцку и због којнх je српски народ пролио толику крв и утрошио најбољу снагу своју; н предала би та питања тако рећи y руке једне гомнле, y којој би ce морала иадгласаватн чак н са представннцима разних соколскнх, гимнастичких и других емигрантских организација, међу којима je, извесно, било и плаћених непријатељскнх агената, a још извесније људи, којн су ce, исто као н Д-р Трумбић, и као н многи чланови „Југословенског Одбора", још и пре тога, одрицали Крфске Декларације и прнчали н пред нашим и пред необавештеним страним светом да она не одговара општој жељи нашег народа. Д-р Трумбић још никако није могао сасвим нзићи из оне атмосфсре, y којој му ce, y марту 1916. г., учиннло да „Србнје више нема“ н да „нема више ни слободних Срба“, л а није нн осећао да његов предлог носи на себи сва обел еж ја једног акта управљеног против државне егзнстенције Србнјнне, која je, као увек, н тада y пуној мери постојала. Тако. je тај његов акт рушио моралнн углед Србије и слабио н>ен међународни положај. Не марн ништа, што je Д-р Трумбнћ говорио: „ми нећемо да семеш амо y ствари, којс ce одиосе само на Србију *, јер тада ни за Србију није било никаквих других ствари до само националних и једино оних,

које су биле непосредно везане за ослобођење и уједињење нашег народа. З а слободу и уједињење наше нације Србија je била дала све што ce замислити може, све што ce уопште може дати. Дали смо били крв и имања, изгубилн смо огњиште своје и породице своје, све, и опет, сталио и са самоодрицан.ел\, ни једног тренутка непоколебани сепаратним понудама за мнр, остали смо били ми Срби, Србија, чврсто на страни П рава и Правдс, са захтевом да ослободимо и ујединимо цео наш народ. Тај морални моменат, то je био велики капитал,

150 који je Србији, по окупацији њене територије, био остао и који je она такође унела y заједничко предузеће Савезника. Једино због тога високог морала и непоколебљивости наше, да, ма и онако десетковани, истрајемо на страни Правде, нас су онолико и ценили наши Савезници и водили рачуна о нашим народним захтевима. Онога момента кад бисмо ми тај велики морални капитал чиме му драго окрњили, и наши Савезници не би више гледали на нас и наше захтеве онако и онолнко као дотле. A предлог Д-р Трумбића није водио рачуиа о томе моменту и о потреби да ce велики морални капитал Србијин има чист и неокрњен очувати. Србији и њеном вођству y питању спрововођења националне политике било je г. Трумбићевим предлогом исказано неповерење. Дотадања Србијина политика y свим тим питањима, била je тим предлогом осуђена, и сад ce само тражило да Србија примн и конзеквенце те осуде. јер, и ако ce Србији остављало да она сама узме y своје руке и руководи извршењем поменутог предлога. онако како va je Д-р Трумбић био замислио, њој je било ускраћено право, да и y будуће сама може ароцењивати прилике и одлучнвати шта и како y питањима националним, и кад треба предузимати. Последњу и меродавну реч о свему томе имала je, по Трумбићевом предлогу, не српска влада и српска скупштина него и она гомила по свету сакупљених „Југословена“. који би такође сачињавали „општу народну скупштину". Место Србије која je говорила преко својих народом овлашћених «редставника, Д-р Трумбић je, дакле, хтео нстурити пред Савезиике једну проблематичну организацију, којој- није било примера y историји народа. И само да je његов предлог остварен, догодило би ce да иаше национално питање пред Савезника не истиче више Србија, о чијим су захтевима Савезницп били обавезни водити рачуна, него та проблематична орган и зац и Ја, према којој Савезници не само што ме би имали никаквих обвеза, него би им њезина аојава и ари-

станак Србије да ce утоаи y њу могли даши разлога, да сареме решење нашее народнт иитања на сасвим другој основи од оне, коју смо ми замишљали и коју смо ми желели. У сваком случају, остварење г. Трумбићевог предлога повећало би на многим с т р а н а м а y нашим редовима негодовање и размирице, којих, сигурно, не би била поштеђена ни пројектована „општа народна скупштина", и које не би остале непримећене и неискоришћене ни од стране наших непрнја-

151 теља, који би већ нашли начина, да, разним путевима и разним средствима, и сами распирују те распре међу нама. То би, такође, могло довести до страховитих последица за нашу народну ствар. Предлог г. Трумбићев био je, дакле, једна велика погреш ка његова, и y толико већа, што je он инсистирао на остварењ у свога аахтева и аошто je једном категорички био одбијен од стране српске владе. То je л\огло наводити на мисао, да ту није била само нехотична погрешка, да није било једно затрчавањ е покренуто само ватреном жељом да ce нашој општој стварн што више помогне, н его д аје ту по среди било и једно смишљено дело, да je то била и последица неког непознатог плана, на какве сс мисли могло долазити y толико пре, што je став извесних чланова Југословенског Одбора“, па и став Д-р Трумбића, према Србији и српској влади, већ био постао нејасан, па, ако хоћете, и сумњив. Само неколико месеци доцније, Д-р Трумбић ce чак служио и ш ифрама једне савезничке земље против Србије и против српске владе.4) Кад je, по препоруци Д-р Трумбића, г. Газари, наједном ужем скупу, изнео горњудепешу предчлановесрпске скупштинске опозиције, који су ce тада y Ж еневи десили, као и пред оне чланове Југословенског Одбора" и друге неке Д-р Трумбићеве пријатеље, који су ту били, онда су ce присутни на том скупу, — са кога су били искључени сви за које ce држало да су политички пријатељи ондашње српске владе, — подвојили y мишљењу о тој ствари. Оба представника посланичког клуба самосталних радикала, г. г. Милован Лазаревић и Милутин Станојевић, који су тада y Женеви били — како нас je о томе сам г. Лазаревнћ обавестио — били су сасвим „Лако je Д -р Трумбићу! говорио нам je једаи Србии y Ж еневи, nom ro je био чуо з а Д-р Трум бнћев предлог о „опш тој народној скупш тинн". Он држи два гвож ђа y ватри. Ако победе Савезници, он ће са Србијом. A ако буду „пата-карте*1, или ако победе Ц ентралне Силе, он унапред стиче васлугу, ш то преко „опш те народке скупштине* већ сад спрем а лествице са којих би и Србија лакш е ускочила y аустријску Ју го сл ав и ју ". Једном помешанн y тој Трумбићевој скунш тини, мислн он, бал о би нас, после, прилично мучно растављ ати. На ш то, нначе, оно посведневно н аглаш авањ е његових пријатељ а да je главно ујединити ce, ■a ма aoâ ким, а не ослободити се“. Т ако нам je говорио тај Србии. A Д -р Трумбићеви пријатељ а y Ж еневи однста су овако говорвлн : „Н ама треб а уједнњење свих Југословена, и ми га хоКемо. Споредна je ствар како ће ce и под ким изврш ити то уједиљ ење". (|ов. Томић: Ју го сл ав н ја y емвграцији*, стр. 185)

152 противни Д-р Трумбићевом предлогу. Противан je био и Д-р Милан Сршкић, оида члан Југословенског Одбора“. A за Д-р Трумбићев предлог били су г. г. Газари и Никола Стојановић, онда такође чланови „Југословенског Одбора“, као и Д-р Бож а Марковић и Милан Грол и т. д. који су, и ако активни српски лржавни чиноници, ипак налазили, да им je било прече помагати политику Д-р Трумбића, него политнку српске владе! Д-р Трумбићев предлог, y колико je нама познато, није наишао на одобрење ни код многнх других чланова српске скупштинске опозиције, који су ce ваи Ж еневе бавили. Т о je свакако и натерало Д-р Трумбића да престане више ннсистираги на н>ему. Али je због тога он још више намрзао г. Пашића, којега je, управо од тога доба, и сам и преко својих енглеских и других пријатеља, почео и јавно нападати као човека, који je изневерио „југословенску идеју' и који само мисли на — Велику Србију, представљајући политику Србије као политику скроз „империјалистичку14. Г. Д-р Трумбић je тада био заборавио и на онај мемоар од 6. маја 1915. као и на онај проглас „британском народу и парламенту" од 12. маја, нсте године, када je указивао пред Савезницнма, да ce »за Србију и Црну Гору ради о рату за ослобођење, a не о рашу за освајање'. Прелазећи преко тих својих негдашњих изјава, које, вероватно, ни онда кад су биле учињене нису бнле нскрене, Д-р Трумбић je мислио, да ће одвратитн Савезннке од од Србије својом празном лармом како су српски циљеви империјалистички, пошто ce одбија његов предлог о сазиву једне „опште народне скупштине“, y којој би Д-р ТрумбиЂ и његовн л>уди добили прилнке да саботирају велико дело Србијино! Вероватио je да je баш неуспех са тим предлогом и определио г. Трумбнћа, прво, да одмах настави још 1917. год. започете преговоре с Талијанима ради споразума, a другода ce с њима и коначно споразуме, усвајајући y том погледу оно, што су, као што смо раније видели, хтели г. г. Стнд, Ватсон и Tope, a нс оно што су диктовали прави кнтереси нашег народа.0) 6) Свој захтеи за „опш ту народну скупш тину" био je Д-р Т рум бн(, поставио српској влади 10. јануара, 1918. г., a већ ce 20. јануара, нсте г одине, вратио на разговоре о споразуму с Талијанима. Т о г датумл (26) он je био примљен и од Орланда, којн ce тада бавио y Лондону. И зрадилн су му тај прнјем г. г. Стнд н Ватсон.

153 *

Преписка Д-р Трумбићева са српском владом односно о в е .о п ш т е народнс скупштине", о којој je овде била реч, није нам позната иначе, ван овога што смо овде рекли. И з једног писма, које je г. Ст. Протић био послао из Н ице y Ж еневу г. Д-р Милану Сршкићу, сада народном посланику, као одговор на једно г. Сршкићево писмо, знамо са м о толико да je г. Протић, који ce y јануару, 1918. година бавио y Ници, био добио од Д-р Трумбића препвску, коју je овај водио са српском владом о позиву н састанку поменуте „опште народне скупштине". У одговору г. Протићевом г. Сршкићу изложени су и погледи г. Протића на та ј Д-р Трумбићев предлог. Захваљујућн г. Сршкићу, нмамо прнлике да овде изложимо оно, што je г. Протић мислио о том предлогу Д-р Трумбића. Ево тога: „Центар пропаганде треба да буде y центру политике наше. Подвојеност je незгодна, па и опасна. Ако je по невољи м ора бити, она ce мора ублажаватн телеграфским општењем, a y случајевима разлика или тежих ситуација днректним контактом. Да центар наше политнке буде y Јевропи западној има, лред добрих страна, н незгодних, које чинн ми ce претежу. Прва je незгода што би ce он морао мењаши, и што бп мзазвало многе коментаре, a то кнје добро. Друга je не-згода што ми не бнсмо били y оној мери слободни y нашем ■кретању, y којој смо на Крфу. Расмислите о томе више па ћете, мислим, и сами доћи до тог закључка. Нн Крфску Дскларацију ми не бисмо на другом месту могли без сметн>е сврш ити и донети. Ни Париз ни Лондон ие дају нам ту слободу. A Париз и Лондон имају своју тактику и стратегију полнтичку, и чим наша буде дошла y колизију с њом, она ће извући дебљн крај т. ј. мораће ce повити и ћутатн. На Крфу смо ми слободнији. Ј а никако не могу да разумем онаку Народну Скупш тину какву жели Југославенски Одбор. То je једно гломазно и днспаратно тело, где на једној страни имате законе м одређене факторе, и један међународни н државни индивидуалитет, a на другој страни неодређене ни бројно нн изборне елементе, где долазе чак и војници н официри! Ја не знам„ морам признати, ни један сличаи пример y Историји. A да ми правимо y том погледу Историју, треба да имамо много ш ира и много јача плећа.

154 „Да буде митинг свих елемената нашег народа под АустроУгарском и да он доносе једну резолуцију, лепу, која би била сагласна с резолуцијом српске народне скупштине — то разумем, и то би било добро. Где тај митинг да буде? Онде где би ce могло најслободније за народну ствар кретати. „Никад и нигде, колико ја зкам, велики скупови, ма како их звали, нису фиксирали методе рада. То увек раде изршни оргаии, који y том морају имати одрешеке руке, јер ce методе морају прилагођавати ситуацијама и моментима y којима ce ради. Видите Енглеску. Погледајте шта каже Л. Џорџ y парламенту: ви сте слободни мењати владу ако и кад њену политику ке одобравате, али ће она дотле одређивати и давати мере и методе. Скуп парламента даје израза својим осећањима, критикама, мишљењима појединаца, посланика и политичких група. 0 то« свему влада има да води рачун и да погоди оно опште или најјаче осећање, струју, па да према томе удешава свој рад, или ако мнсли да не може, да уступи место другима. Али да маса, скуп, одређује и фиксира методе рада, то je немогућно, и то колико ја знам нигде не бива.— Наравно, нигде где ce добро зна како ваља добро радити". * У јулу, 1915. године, y једном свом прива^ном пнсмуД-р Трумбић je овако пнсао: ...„Наше регименте боре ce на Сочи проти Талијанима као лавови... По свим нашим земљама јављају ce листом добровољци проти Италији. У Крањској јавило их ce 30.000, a тако и по Хрватској и Далмацији. Слично je расположење по целој монархији код Словена и несловена... Аустрија ce je сва још Једном окуаила около аријесшола, она je галванизирана, оживила и аодмладила се“... (Ф. Поточњак: „Рапалскћ. Уговор41, стр. 9). Може ce слободно рећи, да ј^ такво исто стање било идоцније, па и y јануару 1918. г. Јер, да ce „наше регименте“, и y то доба, нису бориле „као лавови", зар би Боројевић, под јесен 1917. г., и могао стићи до пред врата саме Венеције, и зар би Лудендорф, још од првих дана јануара, 1918. године, имао могућности, да иочне спремати своју познату велику офанзиву на западном фронту? Италија je, као што смо раније напоменули, y то доба, била за дуже времена готово потпуно искључена из борбе. Пре тога беху сасвим

155 искључене Румунија и Русија. Сем тога, Савезннци ce, y доба о коме je реч, занимаху понудом сепаратног мира с Аустријом, на чему je, по овашћењу цара Карла, радио принц Бурбонски. У самој, пак, Аустро-Угарској тада ce на све стране клицало мајској, декларацији и будућој „Југославији" под „жезлом Х абзбурш ко-Лоренске династије", и то ce клицало од стране оких, који су с много и много више разлога него Д-р Трумбић имали права тврдити, да представљају наш народ y Аустро-Угарској. A Д-р Трумбић je, y шо доба и y таквим ариликама, тражио од српске владе да утопи српску Народну Скупштину y једну организацију, којој ce крсна имена не би могло ухватити, и која би, како загребачка „Слободна Трубуна" (бр. 16 од 1921) рече, имала „да ироташ интегритет и уједињење свих Југословена“! A кад je српска влада то одбила, Д-р Трумбић je почео нападати г. Пашића као — велико Србина! Ако je тиме хтео да каже д а се г. Пашић, као председник српске владе, y првом реду бринуо за Србију и за њене ратне циљеве, онако како их je српск'а Народна Скупштина поставила, имао je право. На свету ce уопште не би могло наћи владе, која би смела друкчије радити. *

Као што смо напред навели, и Вилзон и Лојд Џорм тражили су sa Србију евакуацију од стране непријатеља и њену рестаурацију, a поред тога још и „слободан и сигуран приступ ка мору“. Међу општим условима, они су, поред осталог, тражилн сем ослобођења Румуна и Талијана, још и васпостављање самовласно н једнострано погажених уговора, „јср смо, као што je Вилзон говорио, и ушли y овај рат зато, што су ce десиле такве повреде права", које би, ако би биле до краја толериране, могле „да учине немогућим даљи. опстанак и нашег народа“. Није ту уопште било јасно ни то, шта Вилзон подразумева под формулом „слободног и сигурног приступа к’ мору“, који ce тражи за Србију, a ни то на које све уговоре Вилзон мисли да их треба васпоставити. Није то било јасно ни за српску владу, која није могла разумети заш то ce тражи ослобођење Румуна и Талијана, a не и Срба, Хрвата и Словснаца. Због тога ce она и није задржала само на протестима, што су наши народни захтеви заборављени међу циљевима рата, него je предузела и м»ре да буде јасније и прециз-

156 није обавештена о ономе, што јој y предложеним условима мира није било јасно. Г. Пашић je y том циљу био упутио једну депешу свима нашим представницима код савезничких влада, међу њима и ондашњем српском посланику y Вашингтону, и тражио од њих да ce они сами, од своје стране, и као по својој сопственој иницијативи, распитају код меродавннх фактора код којих су бнлн акредитовани о томе, шта они подра^умевају под горњим формулама и зашто траже ослобођење Румуна и ТалијаИа, a не траже ослобођење и оног дела нашег народа, који je био под Аустро-Угарском. A тако исто.да виде, да лн ce помишл>а и на Берлински Уговор, кад ce говори о васпостављању погажених уговора, пошто je и Берлински Уговор, анексијом Босне и Херцеговине, исто тако једнострано био повређен, као н уговор, који je гарантовао неутралитет Белгије. Т а д а је п о целом свету агитовано паролом: „без анексија", па ако ce рат нмаосврш ити без новиханексија, требало je испнтатнштаСанезницимисле остарим анексијама, и видети хоће ли бити и дезанексија. То je био смисао и циљ г. Пашићеве депеше. На највеће запрепашћење свога мннистра, српски посланик y Вашннгтону, г. Љуб. Мнханловић, није хтео иавршити телеграфисани му налог! У потпуно легнтимној жељи свога ресорног министра и председника српске владе, да y једној тако крупној стварн, као што je била ова о којој je реч, буде што детаљније обавештен, како би, као одговорно лице, боље умео погодити шта му ваља дал>е чннитн, г. Михаиловић je пронашао неку — издају „Југословенства“(!), па je остао при томе мишљењу и пошто му je накнадно објашњено шта ce y ствари желело ■од њееа! Како и због чега, ми y то ноћемо улазити, тек je г. Михаиловнћ био замислио да он није чиковник српске владе и да, према томе, не треба нн да слуша нарбдбе свога одговорног мннистра, него да ради оно што сам хоће н како сам нађе за потребно! Г. Мнханловић je због тога само пензнонисан, место да je и суду предат, a Југословенском Одбору" и његовим прнјатељима био je, после, чак и то разлог, да г. ПашиИа још више нападају, потурајући му „издају Југословена", tteAty, којн ce ни y најстрашнијим часовима рата, никад, није хтео одрицати Хрвата н Словенаца, и тражити слободу и уједињен>е целог нашег народа y једну државу, слободну и од

157 сваког другог независну! Чак ce ни г. Трумбић лнчно није устезао нападати г. Пашића и ако му je честитао на ексиозе-у, који je г. Пашић, y марту, 1918. год., одржао y Народној Скупштини, која ce беше састала на Крфу и пред којом je он изложио спољну политику Србије, y њеном целом обиму.7) јавно јс честитао г. Пашићу на спровођењу националне политике, a тајно je радио свим силама да обори баш оног човека, коме честита и чији рад јавно одобрава! Мефистофелска тактика, која y круговима Срба ни једног тренутка није могла остати неопажена. * Према њу-јоршком Југословенском Свијету“ и према г. Фр. Поточњаку („Рапалски Уговор“, стр. 53.), који ce иослужио. тим листом, г. Пашићева депеша, о којој je горе реч, имала бн овако да гласи: „Пођите на министарство спољних нослова државе код које сте акредитовани, н покушајте пронаћи како би дотична влада била расположена за то да ми тражимо само Босну, Херцеговину и пола Далмације. Учиинте то на начин, како не би изгледало, да сте сугестију добили од меме, већ да je од вас потекла". Тај текст није ништа друго доједан обичан фалсификат

поменуше г. Пашићеве деаеше. Ми смо тај текст саопштили само због тога, да и наши читаоци внде са каквом су ce дрскошћу фалсификовала званична акта српске владе y намерн, да би ce лакше могао обмањнвати наш свет. Јер je тај фалсификат, пошто je г. Михаиловић уклоњен из Вашингтона, придодат једном нарочито скројеном елаборату, који je поверљиво циркулисао међу нашом емиграцијом, и којему je бно цил> оцрнити г. Пашића, a г. Михаиловића представити као правог, искреног Југословена! Али смо ce ми постарали добити не само аутентичан текст те г. Пашићеве депеше, него и једне друге депеше његове, која je с том y вези, као и преписе два телеграфска одговора г. Михаиловићева. Пошто г. Пашић уопште нерадо говори о тим стварима, обратили смо ce y том циљу г.Д-р Драг. С. Којићу, ондашњем 7) Ч еститка г. ТруибиКева објављ ена je y „Српским Н овинама“ од 29-111-1918. на страни 2-ој.

158 секретару г. Пашићевом, a сада адвокату y Крагујевцу, и он нам je, писмом од 30. августа, 1922., одговорио да му je немогуће пронаћи препис поменуте депеше. Обратили смо ce затим г. Стојану Протићу, бив. преседнику владе, и његовој љубазности имамо захвалити што можемо текстове поменутих депеша саопштити нашим читаоцима. Пре тих текстова ми ћемо овде саопштити одговор г. Д-р Којића, јер он црта време и прилике, y којима je депеша г. Пашићева постала. Ево тог одговора: „Ж елео сам да по сваку цену пронађе.м препис депеше, која Вас интересује, али нисам био срећне руке. Она ce завукла негде y прилично великој групи хартија из емиграције тако, да би ми требало прилично времена да je пронађем. Међутим, како Ви хитате, ја вам могу дати ову изјаву, на коју ce можете нотпуно ослонити: „У јануару, 1918 год., г. Пашић je био y Паризу на једној од међусавезних конференција. Ја сам га, као н увек, на том путу пратио. З а време нашег бављења y Паризу, y међусавезничким круговима ce већ шапутало о извесним условииа мира, које ће ускоро формулисати Лојд Џорџ и Вилзон. Због тога je г. Пашић похитао по закључку конференције, да ce што пре нађе уз круну и владу, и да уз н>их сачека те декларације енглеског премијера и америчког шефа државе. Повратили смо ce на Крф једнога дана, па смо, после 24 часа, одморни, кренули за Солун, где су ce налазнли НаследникРегент и чланови владе. У маћедонској касаби Верији сачекали су нас неки чланови владе, којн су г. Пашићу, прилично узбуђени, показали прве телеграме декларација Лојд Џорџа и Вилзона. Сећам ce врло добро како ми je г. Пашић, после неколико тренутака, кад смо сели y аутомобил и продужили пут за Солун, казао да он тврдо верује, да Немачка

не може аримити услове Лојд Џорџа и Вилзона, и да ce тога не треба бојаши.*) Такво своје веровање он je образложавао са пуно познавања немачких ратних циљева и ратпе ситуације y Немачкој, што ме je необично импресионирало. „Кад смо дошли y Солун, г. Пашић ми je, још те исте вечери, дао један велики брујон циркуларне депеше, коју сам ја одмах редиговао и уз припомоћ секретара г. г. Јуришића и Ђерасимовића послао свима посланствима. Сећам ce врло *) Ми смо ово подвукли.

159 добро, да je та депеша била толико велика, да смо je мн шифровали до дубоке ноћи. Чуди ме, према томе, откуда г. Поточњаку оно неколико редака, које он приписује г. Пашићу. Оно што г. Поточњак зове Пашићевом депешом није, дакле, г. Пашићева депеша без обзира на то, што ни по форми, ни по стилизацији не може њему бити приписана. Ово Вам могу најкатегоричније потврдити и Ви можете од те моје изјаве чинити најширу употребу." Ево сад и аутенЈичне садржине поменутих депеша, од речи до речи:

Г. Пашић — сриском аосланику y Вашингтону 2 2 — 1 — 1918. г. „Из писма које сте примили видели сте наше погледе и наше разлагање које смо упутили нашим савезницима па и Америци, да их при постављаљу услова о миру имају y виду и да их поставе као националан захтев Србије, и као услов за трајан мир међународни. Из тога писма или меморандима вндели сте које смо разлоге употребили y одбрану наших националних захтева, a нарочито могли сте приметити да смо скренули пажњу нашим савезпицима на Босну и Херцеговину, на гажење Берлинског уговора прокламовањем анексије. Хшели смо свратити мисли и важњу савезницима

који ce заузимају да ce аовреда уговора о неутралности Белгије реаарира, да ce онда морају y исто време постараши да ce и вовреда уговора од стране Аусшрије реаарира т. ј. дати право народу y Бссни и Херцеговини да ce сам изјасни о својој будућој судбини т. ј. остати под Аустријом или ће тражити да ce са Србијом сједини. Кад наши савезници налазе да треба поправити погрешку Немачке из 1871 односно Елзаса и Лотарингије, онда много јачи разлози говоре да треба ио-

правити или унишшити акт о анексији Босне и Херцеговине и дати српском народу право самоопредељења. Против акта о анексији протестовао je сам народ y Сарајевској скупштини где je висио Дамоклов мач над главом свих посланика босанских и херцеговачких. Тај протест народних посланика има ту последицу, што je Аустрија увела најстроже мере y управи Босне и што je почела да гони патриоте путем лажних оптужења о заверама, што je још више огорчило јавно мишљење и сарајевску школску омладину, која je, по несрећи, изврш ила атентат, шшо je оиет Аустрија једва дочекала и уао-

160 шребила као повод да објави раш Gp6uju, да je уништи, што je аосшала Пијемонаш српско-хрватско! народа. И тај исти народ y Босни и Херцеговини који ce године 1875-76 и 77 борио против Турака и за сједињење са Србијом, и који je дао повод српско-турском рату допао je на Берлинском конгресу аустријског ропства. И према свему том како ce сад

може правдати захтев натих савезника да треба реаарираши неаравду учињену Француској y 1871, a о неаравди која je учињена српском народу y Боснч u Херцеговини ирелази ћутке и оставља га y ропству, да опет покушава да ce ослободи или што je много лакше да ce освети својим тиранима. Са неколико страна, и таквим разлозима, пбкушавајте убедити владу американску да бар тражи репарацију гажења Берлинског уговора кадје нашла да треба задржати Хаб-

збуршку монархију, која je била увек извор евроаских рашова y последње време и која je аостала авангарда немачког иродирања ни Исток, одкад je Пруска узела првенсшво y немачком народу. Тај разговор покушавајте ви смотрено и на такав начин, да изгледа да je то ваше лично мишљење; да о том нико ништа не чује, јер ce наша браћа могу љутити кад чују да ce може ослободити Босиа н Херцеговина аустриског ропства, a они остају још под Аустријом. Наша браћа стоје сад на том захтеву: све или ништа. Она не раде као што би радио добар отац, који кад не може да ослободи сву своју децу он ослобођава онолико колико може, a за остале мотрк кад ке моћи и н>их ослободити. Ta њихова жеља не потиче из хуманог и узвишеног осећања него je више себична, јер тражи да н другн страдају кад и они морају страдати, или да терет ропства деле. A међутим заборављају да ће ce y толико пре ослободити y колико je већи број њихове браће која уживају слободу, и која су готова притећи y помоћ њима кад настане погодан тренутак за њихово ослобођење. Они сад стоје на том гледишту „све или ништа", и често ce позивају на ослобођење талијанско, немачко и т. д. a испуштају из вида да je код тих народа ослобођење ишло постепено, према могућности. Кад о томе говорите са меродавним личностима увек ce оградите и реците да говорите о том по свом мишљењу, a никако по упуствима своје владе. А ли мо-

лим обратише пажњу на најмању нијансу y одговорима и саоишшише ми тачно шшо пре. Ако имате каквог поузданог и лојалног Бош њака можете и њега упутити, да y смислу тога говори Министарству иностраних дела.“

161

Г. Михаиловић — г. Пашићу „Примио сам ваш телеграм из Солуна y коме ми шаљете упутства за моју личну акцију y погледу питања Босне и Херцеговине. Под утиском разних говора, a нарочито изјава Лојда Џорџа и Вилзона, изгледа да ce наш велики програм уједињења не може оствариши, и из ваших упутства рекао бих да сте готови поставити минимум наших захтева. Moje je митљ ењ б да je најопасније показати нашим савезницима и иашим саплеменицима да смо готови погађати ce. Наш програм о уједињењу не смемо напустити, па ма како ce догађаји развијали. Не треба заборавити да сте тај програм потписали ви као представник Србије, и да je саопштен свим савезницима и јавно објављен целом свсту. Одступање од њега од наше стране сматрали би наши савезници као напуштање тог програма, a наши саалеменици као издај-

ство. Ја не само да не бих могао лично застуаати овакве аогледе, него ми моје убеђење не би допуштало да радим y том аравцу ни као ваш представник. Као што смо y погледу војном ишли до кр.чја, тако y погледу политичком морамо остати до краја на нашем програму. За нашу будућност није

пишање шта ће нам даши савезници, него шта ми сматрамо да наш народ трсба да добије. Свако решење које не би одговарало нашим праведним захтевима, Србија мора сматрати као наметнуто. Крфска декларација, основана на здравнм принципима и југословенски покрет, то преставља данас наше најјаче оруђе. Напустити то значи упропастити ce. Праведност наших захтева не лежи на пеправди старих уговора, него на начелима која су савезпици објавили као своје ратне циљеве. Разумевгјући потпуно вашу забринутост због разннх изјава шефова савезничких држава, ја ипак мислим да им не треба придавати значај дефинитивног њиховог држања.

Ми још не знамо какве he ce промене допдити док ce не дође до мира. Савезници сад тек аочињу да говоре о својим циљевима, и ми врло мало знамо о њима. Наша je дужност да будемо обазриви, да протестујемо ако би наши захтеви били y опасности, али да останемо чврсти до краја“. Г. Пашић — Љ. Михаиловићу „Примио сам ваш телеграм. Видим из њега да ме нисте правилно разумели и да сте ушли y идеје које нису моје, шии могу бити моје. Од Крфског програма т. ј. од уједањењо Србија и Југословени

162

троаменог народа нема ни аомена да одусшајем-, пре бих био готов да жртвујем и свој живот за уједињење српског народа, него да одустанем од свог рада, ако би од тога зависило ујсдињење. Као што нисам одустао од рада да ce Србија уреди демократски и парламентарно, што сам сматрао као

врешходан услов за ослодођење сраское народа, тако не одустајем ни сада од захтева уједињења шроименог народа аа ма какве врилике настале. Али y том не лежи питање, већ y томе да дипломације нису биле аравилно и тачно оријентисане о шоме. У говору Лојда Џорџа и Вилзона има неконсеквенца, и хшео сам ce обавестити да ли су ше неконсеквенце намерне или случајне, иа ирема томе и да иредузмем кораке. И један и други говоре о праву народа да сами одређују своју судбу, али и један и други напуштају то право кад говоре о уједињењу троименог српског народа и остављају га да y Аустрији живи, a она највише терор врши над српским народом. И један и други говореда треба међународие уговоре чувати иизвршивати поправке повређених, ап релазе преко повређеног Берлинског уговора y анексији Босие и Херцеговине. Хтео сам бити обавештен: зашто ce разлика чини. З а то сам вам и скренуо пажњу на повреду уговора о Босни и Херцеговини, и. на повреду права српског народа на самоопредељење. Једном речју жедео сам сазнати да ли искрено говоре кад кажу да желе поправку међународних уговора уопште, или ce том фразом служе једино ради Белгије и Елзаса-Лотарингије, a прелазе нарочито преко међународног уговора који ce односи на Босиу и Херцеговину. У том je значај и тежина мог телеграма. Тражио сам да ме обавесше

о тим нелогичностима y аишању права народног самооаредељења народа који живе y Аустрији и y оишању аоаравке међународног уговора о Босни и Херцеговини, и узгред напоменуо сам како ce Босна и Херцеговина борила за своју слободу и уједињење са Србијом, да би (савезници) видели своју

нелојалност или неаравду y односу на Босну и Херцеговину. Место тог одговора ви сте ушли y сасвим друге идеје и говорите о напуштању Крфске декларације, о вашим утисцима, о томе како ваше политичко уверење не допушта • да одустанемо од Крфског програма и т. д. Молим сазнати и известнти ме оовојствари: што не траже поправку Берлинског

уговора о Босни и Херцесовини, кад су ирава и слободе народа y Босни и Херцеговини повређена исто онако као што

163 > аовређени права и слободе народа y Белсији. То сам желсо знати, јер ми je потребно ради мог даљег рада. Друго питање: зашшо кажу да ће радиши на том да ce Талијани

и Румуни уједине са суседном браћом, a за шроимени наш народ не кажу да ce сједини са Србијом, него да осшане y Аусшрији, û наш народ терорисан je много више него Румуни и Талијани. То желим знати ради обавештења и бољег рада, и држим да ce тај захтев ne противи вашем уверењу. Најзад y том телеграму скреиуо сам вам пажњу на неумесну тактику наших људи кад говоре с нашим савезницима и траже од њих да нам извојују слободу. Савезници одговарају: ушли смо

y раш да вас одбранимо и зашшитимо наше интересе, ако не можемо да иостигнемо све што желимо за нас, онда нам не пребацивати што не можемо да извршимо све ваше захтеве. Имао сам прилике да видим рђаве последице од нетактичног говора наших л>уди са нашим Савезницнма. Више треба убеђивати наше Савезнике да ce и њихови интереси задовољавају

кад ce наше жеље a захшеви задовоље, него када ce аросто и сурово тражи, јер ce тиме изазива одвратност. Људи наши ne пазе на речи, него често кажу: ми волимо да осшанемо под Аустријом, ако не можемо све нас да ослободимо; не желимо и не ћемо да ослобођавамо аарче ао аарче, већ све 'или ништа, и онда ce наши савезници аитају: да ли треба да ce боре са Аустријом ради нас или да нас осшаве аод Аустријом Г. Михаиловић — Г. Пашићу „Ја ce радуЈем што кажете да нисам правилно разумео за ш телеграм из Солуна, ма да je он јасно говорио о покушају с наше стране обезбедити, да нам савезници обећају бар ‘ Босну и Херцеговину, остављајући да ce наше потпуно уједињеље изврши постепено и доцније. Мени ce пак чини да je овај пут опасан. Наш велики програм je базиран на правди, на потреби Европе створити једну јаку југословенску државу, и иа жељи нашег народа за ту државу. Ако би смо сад бранили паше захтеве на осиову неправде старих уговора, ми лако можемо изазвати нашу браћу против нас, а- то би било за наше питање од судбоносног значаја. Међутим, револуционарни покрет наших људи не само да не треба слабити него подржавати што вишс и преко н>ега утицати на савезнике, ма чак ако je то њима и мало неаријатно. Ш то ce тиче ^товора који су решавали судбину Босне и Херцеговине, ле п*

164

треба заборавити да су они ирестављали договор између свих евроаских сила, и да ми нисмо y најповољнијем аолож ају kg j их уаоређујемо са уговором од 1871, кад je Немачка као иобедилац одузела од француске Елзас-Лотарингију. М еморандун који сте послали телеграфски, предао сам Министру Спољ них Послова, али како je он сад болестан нећу моћи разговарати са њиме неколико дана. У сваком случају могу вам јавит и

да изјава коју je учинио Вилзон није његов дефинишиван програм. Ни савезници, ни Сједињене Државе, нису још казали своје рашне циљеве. Cad што говоре то je само маневар. Р у муне су хтели охрабрити