Srbi i Madzari u XIX i XX veku Fragmenti Lazo M Kostic

С РП С К И П Р О Б Л ЕМ И СЕРИЈА НАЦИОНАЛНИХ СПИСА

VII. СВЕСКА

Проф. Л. М. КОСТИЋ

СРБИ И МАЏАРИ У XIX и XX ВЕКУ (Ф р а г м е н т и )

ПРВА КЊИГА ЗБИРКЕ СРБИ И ОКОЛНИ НАРОДИ

Торонто 1975

ИЗДАЈЕ СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ ” СВ. САВА” У КАНАДИ

Штампа: York Publishing & Printing Co. 653 The Queensway, Toro nto , O nt. M8Y 1K8

УВОДНИ ДЕО

I. ПРЕИСПИТИВАЊЕ НАШИХ ОДНОСА СА СУСЕДНИМ НАРОДИМ А I.

Геополитички положај Србије није лак ни сувише повољан. Јер смо опкољени са многим непријатељским народима. Кад кажем Србија, ја не мислим на садашње границе ’’Социјалистичке републике Србије” , коју су ограничили Јосип Броз и његова дружина (ко је све у томе учествовао и ко је имао прву реч, још нисмо у стању да установимо, али ће и то изаћи на површину!). Србија ће несумњиво бити и друкчија и већа него ова садашња. Но ипак ће остати многи Срби ван њених граница, тако да геополитички положај Србије и Српског народа неће бити истоветни. Поједини његови делови остаће оазе у туђем простору. Положај тог дела Српског народа биће тежи него главног дела. Али уколико главни део буде јак и респектован, биће и његови иверци заштићени. To је разлог више да наша настојања имамо да усмеримо да положај Србије не ослабимо него јачамо. Како ћемо га јачати?. Стварањем пријатеља међу суседима, учвршћењем пријатељства где постоји, ублажењем непријатељства код једних, преобраћањем непријатеља у пријатеље где је то могуће, сконцентрисањем непријатељства на што мањи број суседа, са којима нема наде ни потребе да се ствара пријатељство. A то значи и припрему за све евентуалности. Како то конкретно изгледа, покушаћемо да утврдимо. При томе ћемо се ограничити првенствено на праве, тј. непосредне суседе мада се мора водити рачуна и о посредним суседима, у првом реду са суседима наших непријатеља који нису од нас много удаљени. Италија је наш непосредни сусед, јер иако нас раздваја море, нема између ње и нас другог народа, бар делимично. 1

II. Одма морамо нагласити да ми имамо међу суседима два сигурна, искрена и такорећи вечна пријатеља. Видеће се да то други народи немају. Са једним од тих пријатеља ми никад у историји нисмо имали сукоба, а камоли рата. To је Румунија. Са другим смо каткада у средњем веку ратовали а од тада увек били пријатељи и савезници. To је Грчка. Са обновљеном, правом Грчком (за разлику од Византије), ми нисмо никад имали непријатељства. И са једним и са другим народом ми смо провели заједно векове ропства и исту судбину. И ако нас не веже крв са њима, веже нас вера. А она значи много; некад је значила скоро све. У овм веку смо водили заједничке ратове против истих непријатеља. Са Грцима увек: и у Првом и у Другом балканском рату, и у Првом и у Другом светском рату. Значи да смо имали и заједничку судбину, као и заједничку патњу у последњем рату. Са Румунима смо заједно ратовали у Другом балканском рату и у Првом светском рату. У Другом светском рату, Румунија је била на страни Хитлера, али није учествовала у походу против нас, није имала удела (није хтела да има) у рашчеречењу Југославије. Није ни пре ни после постављала ма какве територијалне претензије. Грка у Србији у опште нема; у колико их је било у почетку XIX века (и у ужиј Србији и у Маџарској) они су заједно са Цинцарима пригрлили српску народност, претопили се у Србе. To је било без икакве принуде. Каква би принуда могла и постојати у Аустро-Угарској? Из Македоније су се иселили, тако да их и ту практично нема. А ни ми немамо никакве претензије на мали број Македонаца који је још преостао на Јегеју. Наши су односи чисти, да не могу бити чистији. Са Румунима је скоро исто. Има Румуна, истина, у источном Банату округло око 50 хиљада, скоро исто толико има Срба у румунском Банату. Ни једни ни други не траже ни анексију од друге стране ни неке привилегије. Ја лично сматрам, и то сам више пута предлагао, да се изврши измена становништва по њиховом пристанку. Али, ако они то не траже, нека остане овако. У источној Србији било је одувек много Влаха, мада је њихов гро насељен за време књаза Милоша, који је насељавао све православце без обзира на народност и језик (приличан број Бугара; ја сам посетио нека њихова села у околини Свилајнца). Ти се Власи не осећају 2

Р у м у н и м а и одбили су да приме румунска школе.Уче

српски језик у српским школама, јер не траже друге, и осећају се Србима. Као такви су се и определили приликом свих досадашњих пописа у комунистичкој Југославији. Мада их сад има нешто више него пре десет година, њихов проценат у ужој Србији не чини ни један про миле: званично се обележава као 0,0%. Румунија нема никаквих претензија на те крајеве. Приликом раскола тзв. ’’Македонске православне цркве” и Румунска и Грчка православна црква признале су у потпуности анатему Српске православне цркве и одбиле сваки контакт са македонском ’’Црквом” . И том приликом показале су братско разумевање и указале драгоцену помоћ, коју ми никад заборавити нећемо. Чак грчке државне власти, најкомпететнији кругови, чланови владе, јавно исповедају да је ’’македонска народност” једна вештачка народност, ” за коју пре 50 година нико није био ни чуо” . Другом приликом је казао исти орган да то вештачка народност ” која се пре 50 година уопште није спомињала” . To је казао заменик министра спољних послова Грчке, члан Министарског савета и Владе, Анинос-Каваљератос 27. и 28. марта 1973. Ја сам о томе детаљније писао у Американском Србобрану од 2. јула 1973. Тада нисам изводио даље конзенквенције овог изјашњења грчке званичне стране. Сад је и на то дошао ред. Кад је министар Каваљеротос тврдио да је македонска народност измишљена, куда је он класирао тзв. Македонце у данашњој СР Македонији” ? Несумњиво у Србе. Јер их он не сматра Грцима, а још мање жели да их теслими Бугарима. To је крајња лојалност према Српском народу, данас бесправном у Југославији. To је коректност, то је пажња коју ми не можемо заборавити. Ми имамо, дакле, два сигурна и опробана суседа, једног на истоку, другог на југу наше националне територије. Ми се можемо на њих ослонити, као што се и они могу на нас да ослоне. Тако два сигурна суседа нема ни једна држава Балкана, и мало држава света у опште. Јер су свакој држави, и сваком народу, главни непријатељи њихове комш ије. Што су удаљ енији, то су све мање заинтересовани за њих. Ја не кажем да би нас они у случају рата активно помагали, мада то изгледа сасвим вероватно, али да неби били против нас, то је ван сваке сумње. A то значи нешто, то значи много. 3

III. Границе Румуније и Грчке су прилично дугачке. Сувоземна граница са Румунијом износи 267 км. а речна 290, што значи укупно 557 км. To је несумњиво наша најдужа грница. Истина, граница Југославије са Маџарском износи 623 км. али је то граница и са пределима хрватским и словеначким. Граница са чисто српским пределима била би знатно краћа. Са Бугарском износи гранична дужина 536 км. од чега на сувоземну долази 509, а на речну свега 27 км. Дужина граничне линије са Грчком износи сувоземно 238 километара, речно 4 километра, а језером 20 км, дакле свега 262 км. Са Румунијом и Грчком заједно 819 км. На тој дужини смо ми обезбеђени услед рата. Видеће се да то нема ни један сусед. Између Румуније и Грчке лежи Бугарска, наш источни и југоисточни сусед. Навели смо дужину њене границе. Сад треба нешто рећи о нашим односима са њом. Било би неправедно прикривати да су они лоши. Бугарска нас је три пута у овом веку напала са леђа: она је тиме проузроковала Други балкански рат, она нас је довела до Албанске Голготе 1915, она је окупирала нашу територију и последњег рата мада је веома кратко време пре тога склопила пакт о вечном пријатељству. Тиме је постала грдан вероломник. И Првог и Другог светског рата она је заузела наше територије и у њима жарила и палила. Првог рата је учинила бескрајња зверства која су само зверства Хрвата у последњем рату могла да превазиђу. He само да је заузела територију целе ’’Македоније” , него је у оба рата тржила и добила велике делове Србије из прошлог века. Чак је и овога рата тражила Ниш, није се задовољила са Пиротом, Лесковцем, Врањем! Једна безгранична дрскост. (Немачка је одбила да да Ниш услед географско-саобраћајних разлога.) Срби се Бугарима нису светили 1918, као у опште никад раније (изузимајући ситне четничке обрачуне). Још је свежа крв Сурдулице и других од њих заузетих градова и предела. Па ипак, наши односи са Бугарском нису ирепарабилни. Има неколико ’’олакшаних околности” овога рата нису Бугари били тако крволочни као прошлог. Управо, они су се држали доста исправно. Истина да су протерали у Србију све нове насељенике из 4

Македоније али нису убијали, или су убијали према другима незнатно. (Војне репресалије су можда из Берлина наређене биле). Затим, територијално је Бугарска после Првог рата наплатила своју неверу. Остаје међу нама Македонија као јабука раздора, али данас нажалост Македонија није српска и у садашњем саставу Југославије неће никад бити српска. Она ће увек наћи савезнике међу нашим унутрашњим непријатељима. To чини да би се можда питање Македоније могло да некако реши, да дође до неког компромиса, до неког модус вивенди. Ја нисам позван да овде више кажем, па чак то и не желим. Има позванијих од мене и географски ближих Бугарској. Има лица која су од Бугарске страдала, она или њихови блиски. Али подвлачим могућност неког трајног аранжмана. Тешкоће су огромне, али не непребродиве. У интересу мира великог дела нашег народа и државе можда би заслужило да се покушају отклонити или бар умањити. IV. Наша ситуација на истоку и југу српског етничког предела није ни мало рђава; на против, могло би се тврдити да је веома повољна. Имамо два осведочена и несумњива пријатеља. Имамо једног виртуелног непријатеља. Што је најважније, он мора остати имобилан у случају сваког спора, јер је окружен, да не кажемо уклеш тен, овим нашим пријатељ има. Ми имамо осигурано залеђе, што ретко која друга држава има. Ако дође до неког нашег сукоба на западу или на северу, и исток и југ границе биће нам обезбеђени. He ради нас, већ њих самих. И Грци и Румуни држаће Бугаре у шаху (а можда и Турци). Зато морамо сву нашу пажњу посветити западним и северним нашим суседима. На западу су нам суседи Арбанаси, Италијани и Хрвати. Морамо најпре о овим првима да говоримо, о Арбанасима, или Албанцима одн. Шиптарима. Они су наши западни суседи у нама и изван нас. У толико су нам тежи и опаснији. Њихов проблем за нас је у опште говорећи тежак и компликован. Они су јако концентрисани и насељавају у главном Стару Србију са једним делом Македоније. У Старој Србији су чинили већину и кад смо је ослободили, и данас 5

чине скоро три четвртине становништва. Множе се далеко изнад просека осталих народа и целе државе, а врше и терор над колебљивим и национално још неизграђеним становнишвом да се опредељује као Албанац. Мора се рачунати не само са њиховим све већим бројем него и са јачом партиципацијом. Комунистичко-хрватски властодршци Југославије дали су им пуну власт у њиховој ’’аутономној покрајини” , и мада је она саставни део ’’Социјалистичке републике Србије” , они настоје, па чак и успевају, да се што више ослободе и дистанцирају од Србије. Понашају се практично као засебна република. Срби се отуда селе и та сеоба хвата све јаче размере. Ако се неко пожали, они га избаце из Савеза комуниста. На жалост, и неки Срби, а нарочито Црногорци, функционери, олакшавају им посао: они им опраштају, па чак и негирају терор над Србима. Снагу њиховог положаја потенцира и то, што се налазе непосредно уз своју матицу, уз независну државу Албанију. Но она нема моментално привлачности на наше Арбанасе. Из више разлога: Прво, економски услови и стандард живота су далеко бољи у Југославији него у Албанији. Нарочито још здравствене установе. (To је и главни разлог њиховог бројног повећања, јер поред тако огромног наталитета, раније је био и морталитет огроман, нарочито смртност одојчади). Затим, они сад све више одлазе на печалбу у иностранство и зарађују месечно далеко више него у својој области на годину. Власт југословенска форсира њихов одлазак на печалбу због неких пропорција (али и из других разлога). Пошто Албанија не експортира радну снагу у иностранство, то би им отпао највећи економски профит у својој историји. Најзад, они у Југославији могу слободно да исповедају своју муслиманску веру док су у ’’Народној републици” А лбанији све вере забрањ ене, свако богослуж ењ е онемогућено, све џамије или затворене или употребљене за профане углавном партијске сврхе. To све знају Косовари па чак нема ни појединачног бекства у Арбанију. Њихово присаједињење Арбанији произвело би и међународне компликације, а тешко би се и извело без крвопролића. По Југословенским уставима републике ’■ имају право и на отцепљење из југословенске заједнице. Мада је то ’’право” чисто формално и платонско, у пракси неизводљиво, њега немају аутономне покрајине. Исто тако, у случају распада Југославије, нема изгледа, нема чак могућности да се нађе за Стару Србију (коју сада 6

названу Косово) неко решење ван Србије. Значи да ми морамо заједно да живимо. Докле, ми то не знамо, ни једна заједница није вечна. Али за сад, и можда дуго још, ми морамо живети заједно. Треба према томе наћи један модус вивенди, што буквално значи начин (заједничког) живљења. Ја сматрам да то није немогуће мада је доста тешко. Ту скоро је један водећи Албанац на Косову казао како су Срби по најмање страдали у овом рату од Арбанаса. Значи, по њему, то је већ једна актива на њиховој страни: да су мање убили Срба него други њихови суседи. Толико је жалосна наша позиција и у самом рату, и данас, кад се о томе пише и говори. Али је и истина то што је овај њихов претставник рекао. Није било тамањења Срба у старој Србији. Они су истерали све нове насељенике, у главном Црногорце, али су веома мало убијали староседеоце. Тако сам бар ја извештен. Мора се признати, ако човек хоће да буде објективан, да ни наша управа тамо није оставила светао траг. Слали смо ту најгоре чиновнике, нешколоване, неупућене у тамошње прилике, често и корумпиране. Нисмо им признали ни школе нити их примали у службу. Руку на срце, све је то истина. Додуше, они су уживали пуну верску слободу, што су јамачно ценили, али су иначе били држани као грађани другог реда. И садашња њихова бахатост је просто излив фрустрације донекле разумљиве ( у колико није праћена са ексцесима). У њихову корист може се још навести да нису рушили, него чак да су сами чували српске светиње. Да су били друкчији, не би било ни камена од Високих Дечана, од Пећске Патријаршије, од Грачанице итд. Њихове војводе су чувале те светиње вековима и ми км дугујемо за то пуну захвалност. Ја сам 1939 први пут посетио Косово, тражећи после смрти свога сина утеху у старим манастирима. Мене и уредника ’’Времена” Петковића ” Цика” возио је аутом из Пећи књижар Милош Радоњић који је скоро умро у Канади. Кад смо пролазили кроз село Дечане ишао је средином пута, блатњавог и прљавог, ’’војвода дечански” . Радоњић ми каза ко је. Ја сам био у стражњем делу кола: скидох му шешир и још устадох са свог места, ма да то није уобичајено у колима. Хтедох му и на тај начин изразити захвалност на услузи Српству његовом и његове породице. А баш сам се враћао са похода манастиру, пун величанствених утисака. Нека је хвала тим породицама и целом народу Арбанаса што су 7

нам те светиње спасили. После излива тисућлетње културе Хрвата у овом рату, то ми нарочито ценимо. Радећи ову студију сетих се како је после Фридјунговог процеса 1909, бранио аустријске Србе велики аустриски писац Херман Бар, рођен у Линцу 1863, умро у Минхену 1934. У својој књизи ’’Аустрика” , објављеној 1911 има један напис о Фридјунгу и његовом чувеном процесу против Срба (као што има и даљих о велеиздајничком процесу у Загребу, о Еренталовој анексији Босне и Херцеговине итд.). (Књига у литератури под 1). Свуда бар узима Србе у одбрану. Само ко је живео у то доба, може да зна колико нам је он ваљао. Он упоређује духовно и политичко настројство Срба са настројством аустриских Немаца око 1880. Он је тада био студент у Бечу и припадао великонемачком покрету, који је министар претседник Таафе жестоко сузбијао. Бар дословно ту каже: (с. 154): ” Ми смо хтели да будемо Немци, али пошто нам је то Таафе забранио, ми смо чезнули за Немачком. Чежња не пада под никакав кривични закон. После тога смо се ми у Аустрији научили да се добро осећамо. Они хоће да буду Срби и по неки, који сматра да су Срби угрожени од Аустрије или Маџарске, можда у часовима стрепње жуди за Србијом. Ја не вилим зашто би та њихова жудња била кажњивија него наша. Да ли ће она код њих проћи (исчезнути) и дали ће наступити време да се и они у Аустрији добро осећају, то зависи од Аустрије. Овакви велеиздајници се не лече претњама, већ да им се отклони свако унутрашње оправдање, сваки приговор због велеиздаје...” Ја сам то читао давно, пре више од 20 година, али су ме те речи тако инпресионирале да сам им смисао потпуно запамтио. Сад сам поново ту књигу тражио, да се уверим да ли сам добро запамтио што сам тада читао Зато тај пасус (а он не стоји осамљен) дајем у буквалном преводу. И ми можда морамо много шта гледати нашим Арбанасима кроз прсте кад се сетимо да смо и ми били у њиховој ситуацији. Само ми нисмо убијали Немце и Маџаре у Монархији, а они су делимично и то чинили према нама. Напослетку да наведем да сам ту сасвим скоро читао расправу Марка Миљанова о Арбанасима. Он их хвали до неба, и та ме расправа страш но инпресионирала. Можда сам под њеним утицајем отишао и предалеко у обзирима према нашим Арбанасима. A можда је судбина хтела да се све ово стекне и да под тим 8

утисцима пишем ову расправу. Ако сам негде претерао наћи ће се ко да ме поврати у границе реалности. V. Наши западни суседи су и Италијани. Дели нас, истина, море, као што рекосмо, али никакве насеобине и никакав други народ између нас и њих бар на југу нашег етничког подручја. Зато смо ми у историји имали много веза са њима, доста смо заједничких ратова водили против истог непријатеља: вековима против ’’некрста” , у Првом светском рату против Аустро—Немаца. Мој ужи завичај био је 400 година под њима (под Млецима). У овом последњем рату били су наши непријатељи, па ипак, само захваљујући њима ми смо спасили преко пола милиона својих сународника од некултуре и зверства Хрвата. Ми немамо са њима никаквих отворених рачуна: нити они претендују на наше пределе, нити ми на њине. С друге стране, наши највећи непријатељи, наши дин—душмани су и њихови непријатељи. И геополитички положај, и констелација политичка, базирана на историји и етници, упућује нас једне на друге, а ништа, баш ништа нема што би нас одвајало. У колико они опет буду показивали апетите на десну обалу Јадрана, што није искључено при каквој новој констелацији, ми смо последњи на које би они аспирирали. Ту би били у првом реду Хрвати и Арбанаси, а после и Словенци. Италијани су осетљив и врло добар свет. Ми немамо никаквог разлога да их иритирамо. На против наш је пун интерес да ступимо са њима у везу и да се што више спријатељимо. Они треба да остану наши истински и верни пријатељи. На томе треба да базира наша национално—државна политика. To је наш први задатак и то је најглавнији циљ ове расправе. На то ћемо се још једном мало подаље осврнути. VI. Делом западно, делом северно од нас налазе се Хрвати, најнекултурнији и најдивљији народ Европе, наши вековни и непоправљиви непријатељи, наши формално дин—душмани. Диндушманин је турска реч и претставља непријатеља дина, тј. вере. Непријатељи исламске вере били су њихови највећи непријатељи. To су 9

нама Хрвати сасвим буквално: они су непријатељи наше вере и наши национални непомирљиви, крвни непријатељи Једва треба више трошити речи о томе. Нарочито не треба да их трошим ја, који сам написао толико читавих књига о нашим односима са њима и о њиховим зверствима према нама Србима. При томе, ја сам наилазио у самој емиграцији на неслагања, на веома оштру критику и —што је најжалосније —на заплотске нападе. Но сад се стање потпуно изменило. Један за другим од тих пријатеља Хрвата признају да су грешили и сматрају разлаз као једину могућност. Данас једва има икога у српској емиграцији који не увиђа фаталност наше даље заједнице са Хрватима. Ми зато тражимо друге пријатеље и савезнике јер са њима—Хрватима, не можемо избећи сукоб. VII. На северу имамо још једног суседа. To су Маџари. И с њима смо имали у току историје најинтимније везе. Имали смо и савезе и сукобе, били су нам непријатељи и пријатељи, но више пријатељи него непријатељи. Са њима нисмо имали одвојену територију, већ смо живели са њима помешано. Ту су већ неминовни сукоби, и њих је било на претек, али нарочито у скорој прошлости: средином прошлог века и у првој половини овог века. У средњем веку ми смо имали и ративе и савезе са њима, нарочито смо заједно ратовали против Турака, а после турске најезде они су нас помагали, па нам чак указали и гостопримство. He би Велика Сеоба успела да су се Маџари успротивили. Да ли су то они радили из својих рачуна или хришћанских обзира, то може бити за моменат индиферентно. У својој држави су нас третирали далеко боље од иједне друге мањине. Мада је у ужој Маџарској било и Румуна, и Словака, и Шваба, четири пута више него Срба, Срби су имали далеко веће привилегије и у високим звањима Угарске било је Срба несравњиво више процентуално него осталих мањина. У Првом светском рату узимали су нас у одбрану мада је наша пропаганда морала да тврди друкчије (да се не би замерила хрватским разбојнишвима у Мачви и даље). У Другом светском рату извршили су неочекиване и нехумане злочине над српским живљем у Новом Саду 10

(позната ’’рација” ) и у Шајкашкој, местимично и у другим деловима Бачке. To је једна тешка хипотека између нас тим пре што су пре тога склопили били савез са нама. Она није могла бити скинута ни витешким гестом њиховог претседника владе грофа Пала Телеки. Али чим су чули за те појаве маџарске централне власти, настала је реакција и убијања су престала. На културном пољу и у верском домену Маџари нам нису правили ни стоти део забрана и* потешкоћа као Хрвати. Тамо ни једна црква није порушена, а у Хрватској није ни једна остала цела. Ћирилица је била слободна, док је у Хрватској била проскрибована: довољно би било да неко напише једну реч ћирилицом и био би зверски убијен (уколико већ није био убијен што је Србин православни). Ја сматрам да између нас и Маџара не постоји непремостиви јаз. Ја сматрам да смо ми упућени једни на друге и привредно и политички. (Нова пруга Београд— Бар ће нас још више спојити.) Маџарска има око себе далеко веће непријатеље него што смо ми. Па је свакако и у њеном интересу да има на свом југу пријатеље а не непријатеље. Овом питању наших односа са Маџарима ми смо посветили ову нашу прву расправу: ово је само увод у њу. Зато он мора бити кратак, нећемо понављати шта ће он садржавати. Фацит је тај да између нас може да буде споразума, може да буде пријатељства, може да буде савеза. To треба доказати, то треба пропагирати. Ја се сматрам позваним да то учиним, ја се сматрам срећним ако ми то успе. Разуме се: не да остварим пријатељство, већ да створим публистичку подлогу за њега. Зато сва ова претходна питања. VIII. Нису нам непосредни суседи, али су врло блиски и географски и осећајно Словенци. Ако се разиђемо, они можда неће се граничити са Србијом, али су веома блиски националним гранама, онима у Лици скоро додирни. Зато их морамо такође убрајати у суседе. Словенци су нам пријатељи, искрени и осведочени. Ми у прошлости нисмо имали везе са њима, ни ратова ни савеза. Поједини Словенци су веома много учинили за српску културу, можда више од икога другог. Довољно је споменути Јернеја Копитара и Франца Милошича. Без првог не би било Вука, без другог многи би оспоравали 11

нашу прошлост. (Он је под Монумента сербика дао све исправе средњовековне Босне и Дубровника.) У заједничкој држави били су увек лојални и одани грађани, никад српски непријатељи. He само да у последњем рату нису чинили злодела према Србима, већ су отворено и бескомпромисно осуђивали хрватска недела. О томе, разуме се, говоре друге наше књиге. Они нису ни изразити непријатељи Хрвата, али су нама много оданији. Они желе по сваку цену Југославију, а Хрвати је неће. To их је доста отуђило једне од других. A то их је још више приближило Србима. Међу нама нема и не може бити територијалних сукоба а са Хрватима се већ помаљају исти. Нема никаквог изгледа да ма кад они буду против нас као што ни ми нећемо икад имати разлога да будемо против њих. Ми ценимо њихово пријатељство и не мислимо да га потраћимо. У круг својих сталних и безусловних пријатеља ми са поносом и са љубављу убрајамо Словенце. IX. Ова је анализа за сваког суседа била потребна, јер се у сумарном приказивању многе ствари пренабрегну. Сад се већ може дати сумарна рекапитулација као фацит досадашњег излагања. Ми имамо много суседа, можда више него ма која друга држава и ма који други народ у Европи, имамо их седам одн. осам са Словенцима. Од тих осам суседа три су нам неоспорни пријатељи. To су Румуни, Грци, Словенци. He значи то да би нас они помагали у сваком рату, али значи да нас сигурно не би напали ни у каквом рату. У појединим случајевима они би нас несумњиво и помагали, латили би се оружја у нашу и своју корист. Нпр. Грчка ако нас Бугарска нападне, нпр. Румунија ако нас нападне Маџарска. Вероватно не би ни Словенија гледала скрштених руку напад Хрвата на нас. Али је већ доста што смо са њихове стране обезбеђени од неочекиваних напада и помагања наших непријатеља. Имамо три безусловна пријатеља, имамо и два безусловна непријатеља, разуме се најближа по крви и по језику:Хрвате и Бугаре. Што се Хрвата тиче, ту рекох да нити можемо нити желимо да од њих стварамо пријатеља. Своју општу крволочност су показали у целој историји (видети наше књиге Примери хиљадугодишње културе Хрвата I—V), а своје канибалство према Србима у последњем рату. Они отворено кажу да ће да наставе 12

где су тада стали, и да им припада цела Босна, сва Херцеговина, Санџак, Бока итд. У том погледу ништа се не разликује Крњевић од Павелића. Како се онда у опште може наћи, како се може тражити платформа за ма какав споразум? Они неће никад имати мира док и један Србин живи. Само је губљење времена и снага ма шта покушавати у том правцу. На против наша основна брига треба да буде— a то је и главни циљ ових излагања — да се обезбедимо са других страна кад до сукоба са Хрватима дође. Да ми сами са њима можемо да изађемо на крај, то нико нормалан не може да сумња. Ми смо бројно двоструко, и више него двоструко , јачи од њих, а нису могли дохакати Србима ни уз помоћ Хитлера кад пред њима није стајала српска оружана снага већ пар стотина, после можда хиљада ребела без оружја и припреме. He бојим.о се ми њих никад ни у ма којој прилици ако бисмо били сами конфронтирани једни према другима. Али се морамо обезбеђивати да не будемо нападнути и са других страна. Са Бугарима није стање тако безизгледно. Ни они нам не желе добра и нападају нас увек мучки кад смо у шкрипцу. Па ипак је данас ситуација друкчија него раније. Они су изгубили три рата са нама, па верујем да их је то довело памети. У сваком случају жеља за нападима је јако ублажена. А Македонија није више интегрални део Србије и на Македонцесе Бугари више не могу ослонити. Но има и других начина да се са њима дође до компромиса о којима не желим овде да се изјасним. У сваком случају, Бугари нису наши безусловци непријатељи.Они нас не воле, имају претензија на исту територију коју и ми, али ситуација није једнака као пре, и вероватно ће они о њој водити рачуна. Да нас нападну с леђа у случају сукоба са Хрватима, има мало изгледа, јер би и њих онда напали Грци. И у бугарском интересу је да траже мир са нама и ја верујем да је он могућ. Са Арбанијом је ситуација јако компликована. Да она има претензија на нашу територију, да жели за себе целу Стару Србију, то је ван сваке сумње. Она сама за себе, мада су Арбаноси осведочени јунаци, ипак нам не би могла ништа. Али напр. у сукобу са Хрватима 1цогла би да нас нападне с леђа. Јесте, то је тачно. Али ни Грчка не би онда мировала. Грчка има још увек претензије на њену територију и није чак са њом ни мир склопила. Грчка би, по мом мишљењу, у сваком случају ударила тада на Арбанију. He треба заборавити да ова има претензије на један велики део тзв. Социјалистичке републике 13

Македоније. Ни она не би могла у спору остати неутрална, а ни друге државе којима је стало до Македоније. Арбанија би се морала много да предомисли пре него би ударила на нас. За њом истина стоји једна велика светска сила, HP Кина. Али је ова сувише далеко а сваки њен покушај интервенције у корист Арбаније изазвао би на акцију Совјете, који би тад безусловно били на нашој страни. Ситуација, дакле, није ни за нас тако неповољна ни за Арбанасе тако повољна да би се они промишљено бацили у авантуру која би могла за њих испасти катастрофална. Ми у сваком случају морамо бити на опрезу и тражити, као што рекох раније, неки модус вивенди са Арбанасима. Они су почели у Старој Србији да се економски подижу и већ су постигли завидан стандард према ранијем, тако да лако могу не ” бити ради кавзи” . А ни ми их не треба да изазивамо. Од потенцијелних непријатеља треба да стварамо потенцијелне пријатеље. X. Остају свега још две државе одн. два суседна народа: Италијани и Маџари. Они су наши виртуелни пријатељи и ми м орам о н астојати да виртуелно пријатељ ство преобразимо у актуелно. To је пожељно, а то је и могуће. Треба увек истицати све оно што нас спаја а избегавати све оно што нас раздваја. Ја сам преузео да то публицистички спремим. Разуме се: онолико колико је то могуће у емигрантским околностима. А само се ту нешто може урадити, јер у земљи ми немамо српско претставништво, а кад дође до ’’друге судије” и Срби у својој земљи преузму власт, неће се знати шта пре треба урадити. У журби и немиру неће се моћи много тога урадити. Ми ван земље можемо само да спремимо подлогу за решавање и то не потпуну (нико не може предвидети тачну констелацију тога доба). Али је сваки допринос користан и може бити од великог значаја у датом моменту. Што се Италијана тиче, то су канда и други увидели, па спремају неке публикације, вероватно у заједници са извесним италијанским публицистима. Тако сам чуо да на томе раде Драган Аћимовић у Јужној Африци и Никола Дуганџија у Италији (мислим у Милану). Ја сам то чуо од других, они ме сами нису позвали на сарадњу. Зато ћу ја 14

гледати да дам за себе свој прилог, у некој засебној књижици ако ми буде могуће. Ја се сматрам позваним за то, што ствари доста добро знам, што сам о томе писао у својим књигама ” Како су савезници Хрвата описали шихове злочине” при чему сам истакао помоћ притешњеним Србима од италијанске војске, јер сам увек био пријатељ италијанског народа и поклоник њихове културе, јер сам великим делом васпитан у њиховим средиштима, ( у Задру), па не само ја него и моји претци. Отац ми је завршио Богословију у Задру (високу школу после пуне гимназије), ђед ми је завршио петогодишње Клерикално училиште у Задру, један стриц је при завршетку препарандије у Задру тамо умро итд. Мој отац је као богослов преводио са италијанског, чак и неке књижице, и био извештач у српским часописима (Јавор, Стражилово, Босанска Вила итд) о књижевним појавама код Италијана. Био је члан неке Лиге Итало —Српске. Ја сам код куће нашао био статуте те лиге, на једној страни италијански, на другој српски—ћирилицом итд. Биће ми мило ако успем и ту да проследим њиховим стопама. Што се Маџара тиче, ја сам био увек њихов пријатељ, па сам чак једанпут као члан Градског већа у Суботици (’’градски отац” , анаи) затражио да се и Маџари приме као градски чиновници. To је била једна реченица у мом буџетском говору сасвим спонтана (ни пет минута пре тога нисам мислио да то кажем) и она је произвела невероватно дејство. He само да су све маџарске новине у Југославији данима о томе писале, да су тражили интервјуи, да се наводило да од мене почиње нова ера у маџарско—српским односима, већ су и маџарске новине у Будимпешти писале о томе уводне чланке (као Пешти Хирлап). Често сам пута отворио на радију пештанску станицу и чујем где говоре Костић Лазар еђетеми танар (Лаза Костић, професор универзитета) а после тога сам мало шта разумео. Свакако су ме хвалили. Ја сам био најпопуларнији човек међу Маџарима Бачке и Војводине и то ме легитимише да пропагирам пријатељство Срба и Маџара. Моје залагање за Маџаре било је, ако се не варам, 1936. Код куће у Београду су остали били исечци из маџарских новина до којих сам могао доћи. Ја сам имао крупног разлога да такав став заузмем. Тада је баш било у јеку безобзирно хрватизирање Буњеваца којих би нестало да није дошло до ослобођења Бачке 1918, као што је нестало њихових сународника у северном делу Бачке који је остао под Маџарима (Баја и околина). Мачек је

захтевао плебисцит за северну Бачку (али није ни за какав други предео Југославије, нарочито не за Лику или Славонију, или западни Срем). А тада је био најстрожији антимаџарски курс у Војводини због Јанка Пусте и убијства краља Александра. Нису смели да ма шта Хрватима пребаце, па су сву кривицу бацили на Маџаре. Другим речима, наши су гонили Маџаре да иду са Хрватима и да изгубимо велики део Бачке. Ја сам чувао српске интересе и тада као и сад. Ове своје разлоге нисам никоме до сада саопштавао; сад то чиним први пут. Морам признати да ми то није нико пребацио, али ми није нико ни одобр авао изречено. Као проф есор универзитета нисам потпадао под дисциплинску одговорност, а као градски већник имао сам право да кажем све што је у интересу града. Тако сам и тада, као и сад у емиграцији, радио потпуно ” за свој рачун” . Но увек у интересу српства. Тада сам имао ауторите свога положаја. Данас немам никакав положај нити са њим скопчан ауторитет. Али и данас ја смем и хоћу да радим за Српство у нади да ће то кад—тад да му буде од користи. Отуда и жеља да издајем једну књижицу под насловом Срби и Маџари.

II. ОДГОВОР ЈЕДНОМ ДОБРОНАМЕРНОМ СЛОВЕНЦУ. На нашу расправу о Преиспитивању односа са нашим суседи м а, која је делимично била објављ ена у Американском Србобрану, одговорио је у том истом листу један угледан словеначки емигрант, члан водеће словеначке организације у Канади, г. Петар Урбанц (вид. Ам. Србобран од 10 децембра 1973). Ја не знам ко је тај г. Урбанц. Мислим да је млађи човек, свакако веома активан у одбрани националних интереса свога народа. Он се неколико пута осврнуо на моје написе (и у писму мени лично, и у одговору Искри на моја изношења у књизи Осврт на попис народности у Југославији, и сад овде). 16

Ја му захваљујем што толику пажњу поклања мојим н ап и си м а и честитам му на његовом будном залагању за

свој народ. У томе су и дивергенце између нас: он се залаже за свој, а ја опет за свој (мој) народ. Наши интереси су блиски, али не идентични, тако да не можемо увек наћи исто решење. Ми имамо и заједничке непријатеље, али такође и сваки своје посебне. Тако да до размимоилажења мора доћи. I. Г. Урбанц нас упозорава ко нам је пријатељ а ко непријатељ, ко је већи а ко мањи пријатељ одн. непријатељ. To је лепо од њега, ми верујемо у његову искреност. Само је ту потребно више знања и, што је најважније, присност коју може да осети само онај о чијој се кожи ради. Тај имензурабилан осећај не може нико туђ да надомести. Срби морају водити рачуна о српским интересима и само они могу те интересе да осете (као што свак најбоље осети своју личну опасност и наклоност неког лица према њему). Г. Урбанц наводи како су нама опасни Маџари, а ни мало пријатељски Италијани. Ја сам узео да доказујем обратно за оба ова народа. При томе, ја признајем, у погледу Маџара ја сам Einzelganger што рекли Немци: ја сам прилично усамљен. Многи су ми замерили на том ставу већ на основу мојих првих извештаја у Ам. Србобрану. To ме неће помести да изнесем свој став до краја. Тада ће се моћи правилније да суди. Што се Италијана тиче — ту морам јако да разочарам г. Урбанца — ту нема међу Србима размимоилажења. Ту смо сви истог гледишта. He само да ми није нико замерио на појављеној намери, него ме сви бодре и соколе да не станем на том путу. Нема међу Србима у опште дисонансе у том погледу. Шта више, независно од мене, као што сам рекао, и друга врло компетентна лица хоће да тај став оправдају и бране. To може бити врло непријатно Словенцима, и можда би нама такође било непријатно на њиховом месту. Али се ту не може ништа мењати: Срби хоће пријатељство и савез са Италијанима макар то било и непријатно другим јужно-словенским народима. Нама су Италијани нудили Лондонским пактом од 1915. Јадранску обалу до Сплита, укључивши чак и Сплит. Остали западни Савезници су били на то пристали: Енглези и Французи. Ми нисмо хтели да крњимо Хрвате 17

и како су нам они захвалили. He само у њиховој злочиначкој држави, већ и после у комунистичкој Југославији коју је водио, па и данас води Хрват Јосип Броз, уз главног савезника Словенца Едварда Кардеља. Србија је ушла у Први светски рат да добије излаз на Mope. Што би јој све припало да је остала сама, то нико не зна (пошто је Лондонски уговор одбила да призна). Али сви без изузетка су јој признавали излазак на Mope. Сви без изузетка. Чак и тада главни фактор у Првом Светском рату Вудров Вилсон у својих чувених ” 14 тачака” Поруке Конгресу САД од 8, јануара 1918, где излаже како треба после рата да изгледа цео свет, нашао је у тачки XI места да нагласи ’’Србији треба признати слободу и сигуран приступ мору” . (2) To је амерички президент сматрао као један од општих циљева рата и победе Савезника над Централним силама. А данас она је потпуно лишена Мора. Словенци су добили ’’Словеначко Приморје” које никад у историји нису имали, а Срби немају ни један метар Мора. Проф. Бечког универзитета Чех Константин Јиречек наводи у својој Историји Срба (3) да је краљ Србије држао на приморју Јадранског голфа земљу која се простире на око 250 миља. To је написао Млечанин Марио Санудо Торзело у XIV веку. Ради се о италијанским поморским миљама. Претворене у километре изнеле би преко 460 километара. Данас немају ни једног метра. To су заузели Хрвати и Црногорци, нешто мало и Херцеговци, и српско име тамо прогањају. Ако би се Словенци заузели да то буде српско, и ми бисмо се заузели да Словеначко Приморје остане њихово. Али они и не мисле на тако шта. А ми туђу бригу нећемо и не можемо да водимо запостављајући своју. Ја нисам овлашћен да говорим у име свих Срба, у име целокупног Српског народа. To није нико појединачно овлашћен, али сваки Србин може да износи своја гледишта о српској будућности и своје предлоге како да се она развија. Но ипак нису сви Срби нити једнако компетентни нити исто овлашћени. Ко више зна и више је за Српство до сад учинио, има можда права и да гласније говори. Бар то толико! Г. Урбанц се осврће на наше односе са Маџарском и каже: Маџари сасвим јасно хоће, да им се врати териториј окупиран до 1918. Најтежи и најјачи захтеви су баш Војводине, јер тамо има највише Маџара. Према Хрватској имају у главном само историјске претензије; Мацара у Барањи има мало, у Међумурју скоро ништа. У 18

Словеначком Прекомурју има мање од 10 хиљада Маџара и пошто је скоро исти број Словенаца у Маџарској, маџарска пресија би била овде најмања. Дакле баш Србија има најмање шансе, да би добила Маџаре на своју страну, осим ако би жртвовала Војводину, што никоме не пада на памет, јер, коначно, има и Срба и Хрвата у Маџарској двеста и више хиљада. Г. Урбанц овде води туђу бригу. При томе не даје аутентичне бројне податке. Несумњиво да Маџари желе вапостављање ’’Круне Сент Иштвана” , али међу њима и Прекомурје и Међумурје, које су области били окупирали 1941. док, међутим, Банат нису били окупирали (нису смели). Данас је у Војводини ситуација битно друкчија него 1941. и све ће то бити у књизи изложено. Баш што имамо спорних тачака, ми хоћемо мир и слогу. И ако Хрватска има мање Маџара него Србија, анимозност Маџара према Хрватима је још већа била кроз целу историју, па може да буде и даље. Специјално због излаза на Mope, о томе у следећем одељку. (Quod est demonstrandum) II. He улазећи овога пута у појединости, можемо рећи да су два основна српска става која произилазе из искуства најновије прошлости непоколебива. Први: да ми нећемо више никад дозволити један 27. март и 6, април, кад смо лудачки сматрали да можемо да се боримо са целим светом и да нама нико ништа не може. To су само убилачки ставови који нас у мало нису сасвим главе стали, којим можемо да захвалимо око милион жртава и на послетку губитак и престижа и територије у земљи. He само да смо омогућили скоро свим суседним народима да нас нападну и мрцваре, већ смо тиме дали прилике и унутрашњим непријатељима да испоље своју мржњу на нас. Све се на нас окомило. Имало је то више крупних разлога, међу којима је свакако и тај, што смо прецењивали себе и нисмо се трудили да стварамо и обезбеђујемо пријатеље. Неки од тих непријатеље не би можда ни били такви непријатељи, или бар не би учествовали у нападу на нас, да смо према њима водили другу политику корисну за Србију, а некорисну можда за Југославију. Јер смо сувише пажње поклонили онима у земљи, који су у непријатељству и злочинима према нама премашили не само све садашње него и прошле наше 19

душмане. Историја нас учи. Нећемо више да то понављамо. To ми нећемо више никад. Место тога, покушаћемо да утврђујемо пријатељство са досадашњим пријатељима или полу пријатељима, и да га тражимо код непријатеља који то нису по сваку цену. Са сваким се могу заошрити и побољшати односи. Ми ћемо покушати да их побољшамо код свих где је то могуће и у чију искреност верујемо. Друго: Све имамо да посматрамо само са српског угла и на основу српских интереса. И то је искуство прошлости. Ако су ови интереси конгруентни са интересима других јужнословенских народа или етничких група, у реду је. Тим боље и за нас и за њих. Ако су другима противни а нама корисни, ми ћемо се определити само за оно што је нама корисно. Чак и целина Југославије биће жртвована ако то штети посебним интересима Срба. Једна ствар мора бити свакоме јасна. Срби неће рушити Југославију нити они желе рат. Они су сасвим незадовољни са својим положајем у Југославији (ја сам то изнео у четири своје књиге ’’Србија или Југославија” и у мноштву других написа, што би требало да г. Урбанц прочита ако жели даљу дискусију), али се неће латити оружја да Југославију черече. Ја сам велики противник Југославије, али ни ја ’’нисам жељан кавзи” ни рата. Ипак до тога може доћи и ја сам уверен да ће ускоро до тога доћи. Унутрашњи непријатељи Југославије то ће произвести, што у осталом и не крију. Србија хоће за тај случај да се оклопи. To је њено легитимно право, то је њена примарна дужност према своме народу и према генерацијама које долазе. Она ће ићи са оним који ће је помоћи па макар то другим компонентама Југославије било непријатно или штетно. Ту влада егоизам од кад свет постоји, то је тај ’’свети егоизам” , како су га Италијани крстили (Sacro egoismo, L’ egoismo sacro) Зато ћу ja и даље, у колико ме снаге служе, износити све што Српству може бити од користи а шта од штете. На примедбе г. Урбанца на наше односе са осталим суседима (Македонцима итд.) није овде место да се говори. Он слабо зна нашу историју, па следствено и те ствари.

20

III. ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ ХРВАТСКЕ. Ми смо, после рада о геополитичком положају Срба, написали и једну расправу под насловом ’’Геополитички положај нама суседних народа, где смо изложили наше гледиште за сваки суседни народ посебно. Фацит је био да ни један од наших суседа нема повољнији положај од нас, И код многих је знатно неповољнији. To смо објавили у Американском Србобрану од 1.и 21.јануара 1974. Требало је то, разуме се пречишћено и дотерано, пренети и у ову књигу. Одустали смо од тога највише због оскудице простора. Само последњи став, који је у новинама био сасвим мањкаво пренет (ни за једну трећину) став о геополитичком ставу Хрвата, овде морамо да донесемо, нарочито о апетитима Маџара на Ријеку. У осталом теорија интегритета Круне Светог Иштвана (Стефана) обухвата и Хрватску са Славонијом у свом комплексу. Док смо о свим другим суседима изнели своје гледиште, о Хрватима, као и увек, даћемо туђа гледишта, делом од личности њима наклоњених. To одговара научном систему књиге и наших радова у опште. I. Прво ћемо навести једног немачког скроз прохрватског писца који је писао под псеудонимом Флориан Лихттрегер. Он је издао мало пред преузимање власти од Хитлера једну књигу у Берлину под насловом ” Опет увек Србија” пуну напада на Србију. (4) Тај ’’Цветко Светлоносац” , како би се његово име српски превело, претпоставља Хрватску са Босном и Херцеговином, па ипак јој описује вло неповољан географски положај, управо неодржив. О томе пише на страни 128 и следећим, па каже: п \. Данашња насеобина Хрвата састоји се из јужног окрајка Панонског басена и северозападног угла Балкана. Хрвати нису ни панонски ни балкански народ, већ један геополитички и културнополитички амфибијум, који у свакој премоћи Паноније или Балкана налази свога природног непријатеља. 21

2. У противности са својом сопственом територијом Хрвати су опкољени великим геополитички јединственим територијама, који већ из тог разлога имају природну премоћ над нејединственом Хрватском. To су Апенинско полуострво (Италија), Панонија (Маџарска), Алписки масив (некадашње наследне земљ е хабсбурш ке) и Средњобалкански масив, некад Византија, затим Турска, сад Србија. 3. Хрватске насеобине немају са ни једне стране заштићене границе: напротив,, она има да држи три стратешке граничне линије које се необично тешко могу да бране: Драва-Дунав линија према Панонији и Дунавском масиву; затим јадранска линија према Апенинском полуострву; и најзад линија босанско степенасте државе према Средњем Балкану. Народна снага Хрвата није била никад довољна да би се одупрла негативним моментима њеног геополитични необично теш ког полож аја. Они зато траж е да коалицијама са својим јачим и геоплитички боље ситуираним суседима изгладе те недостатке, и онда се удружују: а) у 8. столећу са Францима (Алписки масив); б) 1102. са Угрима (Панонија); в) 1527. са Хабзбурзима (Алпијски масив); г) 1918. са Србима (централнобалкански масив) По нашем мишљењу су све ово, коалиције геополитичког изравнања, и кроз њих нама изгледају Х рвати као националнополитички фактор најбољ е карактеризирани. Та ни мало завидна политика је јасна, у толико више, што коалиције редовно иду на корист јачему а не слабијему...” To је писао ’’Лихттрегер” пре Другог светског рата. У овм рату се Хрватска удружила са Немачком и - са Италијом! Па ипак не само да је рат изгубила, него није могла да држи ни за време рата под својом влашћу ефикасно ни пловину, при крају рата ни 10% своје државе. Ово је наш уметак цитатима из Лихттрегера. Сад пустимо опет њега да говори: Стр. 138: ” Ми смо се на почетку овог поглавља занимали овим питањем и нагласили да три незаштићене и необично тешко одрживе стратешке линије (Дунав— Драва линије према Панонији и Алписком масиву, јадранска обалска линија према Апенинском полуострву и линија босанске степенасте земље према средњем Балкану) условљавају судбину хрватског народа.” При крају своје књиге тзв. ’’Светлоносац” (Лихттрегер) понова додирује исто питање. Он чак Хрватску 22

сматра великом, већом него је била Павелићева Хрватска. Па ипак се пита може ли таква држава да опстане. Каже да се то не може у напред негирати, али одма додаје: ” По нашем уверењу, једна таква држава уклештена међу непријатељски расположеним државама Србије, Угарске и Италије могла би имати само онда безусловно сигурну постојаност ако би се могла неутрализирати, ако би Енглеска, Фрћнцуска и Немачка гарантовале њену неутралност” . Он не верује да би то ове државе учиниле сем Енглеске, која би се тиме знатно ослободила морске полиције у Средоземљу. Ни за такву Хрватску њен пријатељ ’’Светлоносац” не види никакву могућност. Таква Хрватска је шимера, јер би у њој и данас било више Нехрвата него Хрвата. Па и за њу каже да би могла постојати само уз гаранцију великих сила. На тај начин може да постоји и Монако. Кад се говори о шансама да нека држава изађе читава из рата, мисли се на њу као такву и њен потенцијал. А он не даје више шанса Хрватској него нпр. Арбанији. Он, њихов пријатељ, а непријатељ Срба! Говорећи о Србима на страни 136 и о њиховом вођењу ратова (балканских и Светског рата) пише, Лихттрегер ’’Геополитички су били увек далеко боље него Хрвати” . II. У целој књизи Лихттрегер сматра Маџаре противним и вечним непријатељима Хрвата. На страни 36 пише како је од Кошута Лајоша још формулирано ’’Мацарски национални сан о једној националнојединственој држави од Татре до Јадрана, при чему пут на Јадран може да води само преко лешева Хрвата” . И на другим местима сам нашао потврђену ту мацарску константу излаза на море, опет из уста Кошута Лајоша, инкарнације маџарске независности и величине. Белгиски историчар и путописац Емил де Лавле саопштава како је једном случајно срео у Паризу главом Лајоша Кошута, вођу маџарске револуције од 1848, који је био избеглица у Турској. To је било 1867 године при Светској изложби. ” Тада је он баш —каже Левле— и у речи и у писму изјавио да је спас Маџарске у пуној равноправности свих народа у њој. Ја сам се потпуно с тим сложио; мислио сам да треба сасвим заборавити нееугласице из 1848, и братски пружити руку један 23

другоме. Али кад ја споменух Фијуме (Ријеку), прасну он и завика пламеним очима: Ријека је маџарска варош; ми нећемо никада маџарску луку уступити Словенима” . (5, I. с. 128). Кад је тако говорио он, који је хтео после победе да пружи руку помирења, шта су мислили други Маџари? Сам, веома истакнути хрватски повјесничар и први претседник Југословенске академије знаности и умјетности Фрањо Рачки (1828 — 1894) писао у ’’Позору” (доцнијем Обзору) 1861, број 144. ово (6): ’’Угарска је политика увијек тежила да што јаче привуче себи троједну краљевину, да преко ње продре до мора, а у старије вријеме и у Босну, Србију, Бугарску и Влашку и да пренесе своју власт до Балкана и на доњи Дунав. Томе не има да служи Хрватска” . Сијасет писаца хрватских упозорава у току многих деценија на ову тенденцију Маџара присвајања Хрватске или бар стављања њеног у службу Маџарске. Она је, Хрватска, прва на путу Маџарске ка мору и ка југу. To Хрвати не треба да заборављају. Та њихова фиксна идеја да морају имати излаз на море и да је Ријека историски њихов град није их остављала ни у време кад су се потпуно топили, при самом крају Првог светског рата. Гроф Михаљ Карољи, последњи маџарски премијер са мандатом из Беча, описује потресно последње даће Монархије (јесен 1918) и околности које су довеле до давања мандата њему. Он каже (8, с. 394) да је био сагласан са отцепљењем Хрватске, једино је питање Ријеке (Фијуме) остало да се расправља. Ње се није хтео ни Карољи унапред да одрекне, јер је сматрана од животног интереса за целокупну Угарску. To се морало решити ’’нашавши један споразум у било којој форми” . Тај ’’прилаз мору и права маџарске мањине у Славонији” . Све је друго већ унапред био жртвовао, нарочито Срем (о Војводини није било овде речи).

III. И анимозност Хрвата и Маџара нису никад у историји престајале. Код Маџара је још било и ниподиштавања Маџара чију су ’’државу” сматрали само привеском Круне Св. Стафана. На много места сам до сад наишао на тврдњу да је 24

Кошут Лајош (Мацари стављају увек презиме испред имена) казао да не постоји Хрватска, јер је он не види на географској карти. Само то нису били извори на које бих се могао позвати. Сад налазим то код Натка Нодила, првог професора ” опће повјести на тек основаном загребачком свеучилишту” . Он је био Далматинац и велики родољуб, присташа српско-хрватске слоге (18341912). Он је у лусту Ил Нациоале од 2. јула 1862. писао да се Хрватима још раније ’’пријетило из пештанског сабора оно што им је министар Кошут рекао касније, 48. године: на географској карти не видим означену Хрватску” . (7) (Подвлачење је писца). Лист Ил Национале био је гласник хрватских националности, који нису умели да читају хрватски ! Тек Кошут не признаје ни егзистенцију Хрватске у то доба. Она је само саставни део Угарске . Кошут Лајош је а и потреба свакако би италијанском проблему требало дати првенство, али одма за њим долази проблем наших односа са Угрима 29

одн. Мацарима (може се рећи и Мађарима, па је канда таква и званична номенклатура у Југославији; заиста би такав назив више одговарао маџарском оригиналу, али наш народ каже и Маџари, и мени лично тај назив изгледа српскији. Ја остајем при њему, не замерајући никоме ако каже мађарски место маџарски). Ја рекох да имам највише података о Маџарима. А ни њих нема сувише, пре би се могло рећи да их имам оскудно, јер крај у коме се бавим и радим није ни мало погодан за прикупљање података о нашим односима са Маџарима. Мало се тога може наћи у том погледу, али оно мало што сам ја нашао, можда други не би нашао, или би му измакло. Ко ради ове послове, то може најбоље да цени. Читао сам негде да се образовао у земљи један одбор научника да обради историјат наших односа са суседним маџарским народом. To је врло лепо и похвално. Но ипак ће то бити посао сасвим друге врсте него овј. Ту ће бити изнете суве чињенице, без икаквих нагласака и тенденција. Овај рад има јасну тенденцију, коју не кријем: допринети што ближим и тешњим, што пријатељскијим односима са маџарским народом. Зато књига садржи само оне податке који иду у прилог тога циља. Могли би се наћи и супротни, то је јасно, али се ја задржавам на овима. И њих преносим како сам их нашао код других писаца, махом страних и пасивних без икаквих тенденција. Сабирам оно што моју тезу поткрепљује. По увреженој својој пракси преносим све онако како су други рекли (не својим речима). Податци су, као што и сам наслов дела каже, фрагментирани, тј. непотпуни, пружају ’’одломке” а не целину. Пружају оно што сам нашао, а не што сам желео да нађем. To је довољно да поткрепим тезу нашег пријатељства. У исто време то је подлога за даљи рад у овом правцу. Кад би двојица—тројица дала овакве податке, ево их онда потпуних. Углавном се ти фрагменти односе на новије доба, на XIX и, специјално, XX век. Изнео сам оно о чему сам имао податке, тако да неће бити неке велике уједначености у изношењу материјала. Неки ће одломци бити већи и потпунији од других. Један одломак, пак биће скоро потпун: то је однос мацарске владе, специјално њеног председника грофа Стефана Тисе према Србији и Српству за време Првог светског рата. Ту сам нашао песлућени материјал, сав из прве руке, и један део сам био објавио у Американском Србобрану, али је овде 30

знатно проширен. И за оне који су га пре читали, и за нове читаоце, претстављаће он не малу сензацију. И за мене је испочетка била сензација, па ме то навело да материјал махсуз тражим тако да не верујем да би се још нешто битно нашло. Већ то оправдава појаву овога дела. Оно, поред практичних циљева, има и један сентимента лан: признање оним који су нам били пријатељи у невољи. У последу Маџара ова расправа нема само у виду спољне Маџаре, у њиховој држави (сада ’’народној републици” ), већ, чак првенствено, на наше Мацаре, који се налазе у ’’Социјалистичкој републици Србији” , специ јално у Вијводини (ранијем Српском Војводству). Односи са другом државом долазе до пуног, до стварног изражаја тек у рату. Са грађанима наше земље ми смо у свакодневном контакту. Тако и са Маџарима у Војводини. Стање је тамо повољно: Док смо одма иза Првог рата имали скоро подједнако коннационала у Војводини (тада БББ), данас (место Барање Срем) има нас два и по пута и три пута више него Маџара. И ти Мацари данас су толико привржени нашој држави да је један од најбољих познавалаца садашње Југославије Јохан Георг Рајсмилер написао ту скоро у својој ванредно инструктивној књизи о Југославији, да ’’многи Мацари буде утисак да се спремају да се утопе у Српство” . О томе у главном делу ове р а с п р а в е .. На основу народне воље и плебисцита никад Војводина не би могла постати маџарска. To није било тако сигуно до Другог светског рата. Тада су Хрвати тражили плебисцит за округ Суботица (ова реч округ се употребљава у географском а не административно правном смислу). Мацари би тада, ако би се слободно опредељивали, били пре за Хрвате него за Србе. Данас то не изгледа ни мало вероватно, чак ни за један проценат. Ево разлога: Пре свега Мацарима је веома добро у Војводини, где имају не само школе према сразмери већ и водећа места у привреди па чак и администрацији (и данашњи претседник Извршног већа Војводине, a то је претседник Владе, Маџар је). Маџари отцепљени од Војводине не би имали ни десети део оних права која имају у Војводини а поред тогапостојалаби већа опасност денеционализације и асимилације од стране Хрвата (као у Словенији и Барањи, а и такође у Међумурју). Данас то нема ни мало изгледа на успех, а ми желимо да овом књигом и тај најмањи део изгледа на успех одстранимо. Ми хоћемо да Маџаре вежемо за нас, који се 31

процес већ јасно испољава у Војводини. Ја не могу разумети да неко воли да стварамо непријатеље кад можемо утврђивати пријатеље. Маџари су после страшних противдоказа на почетку Другог светског рата постали наши савезници и скоро пријатељи у Војводини. Ми их нећемо одбацивати. Ова књига има за циљ да их што више и што интимније за нас веже. Упозоравам да један део материјала који би се могао употребити у овом раду садржи књига Српска Војводина и њене мањине, која је изашла у овој истој серији списа ’’Српски проблеми” , II свеска, Торонто 1962. ништа од тога нисмо овде пренели. Ја ћу још један пут, неовлашћен као и пре (а незнам и ко би могао да ме овласти) пружити руку пријатељства Маџарима у име Српског народа и верујем да ће кад—тад та рука бити прихваћена и да ће наши сукоби бити само немила прошлост. Они *су нама потребни а и ми њима ништа мање. Нас не веже више ” Мала атанта” нити неки уговори са другим државама да ћемо ући у рат ако некога нападну Маџари. Ни они нису обавезни да нас нападну ма кад. Слободни смо и једни и други и моја жеља да ту слободу одлучивања искористимо на међусобни мир и пријатељство. Сви други детаљи биће изнети у књизи. Ово је почетак. Дај Боже да буде потстрек за даља слична дела, од компетентнијих и бољих писаца. И нека буде стимуланс за радове ове врсте према другим народима, специјално нама пријатељског италијанског народа. II. Може ми неко замерити шта у опште сад о томе пишем кад предмет није актуелан, кад је све мирно и спокојно. По чему звонити на узбуну без потребе. Quieta non movere. To може изазвати контра написе и контра акције код других Југословена. To није тачно, већ ми опет хоћемо да затворимо очи као што су нам наређивали да их затварамо, као што нас ослепљивали тридесетих година док не дође кобна 1941. Јер се други народи обезбеђују за тај случај, и други народи Југославије, само не ми. Најгласнији су у том погледу Хрвати и нема дана кад се не би у њиховом ’’тиску” могли наћи аванси нашим непријатељима и настојања да их добију за себе у борби против нас. Ево, између више стотина, два примера из скорашњег доба (више се не може изнети и због оскудице простора и због 32

тога што се прелази на терен који не произлази из наслова књиге). Тако је много читани лист хрватске емиграције фратарска ’’Даница” која излази у Чикагу, у броју 26. године 1970. донео чланак под насловом: ’’Судбинска повезаност албанског и хрватског народа” чији је писац неки Иво Сарајчић. Тај чланак је првобитно био изашао у jirfcTy ’’Хрватска држава” број 182. Морају се пренети бар неки ставови тога написа: ’’Данашње албанско руководство на Косову с пуним поверењем гледа у Загреб и сваки пут, кад је потребно тражи помоћ хрватских комуниста било у политичким или материјалним захтјевима за аутономију што ширег карактера... Није случајно да једино хрватска штампа протестира против кршења људских и политичких права на Косову. Мајке савјетују синовима кад одлазе у иностранство: сине, док не пређеш Дрину, држи уста затворена, преко Дрине ћеш наћи пријатеље, тамо су Хрвати!” Нема већег признања за Хрвате него онг које долази овамо из народних редова. To пријатељство није случајно. Једини Хрвати и Хрватска у цијелој Југославији стоје на становишту, да је Косово саставни дио Албаније, а не некакве Југославије. Ми национални Хрвати такођер и у првом реду подржавамо такво становиште. Ми имамо пријатеља на Косову, имамо их у албанској емиграцији, и имамо их у данашњој Тирани. У Тирани живи група од педесет хрватских нациочалних избјеглица, који су сви добили заштиту и намјештења, а могу по вољи емигрирати у западне земље, ако то желе. Ми не желимо учествовати у унутрашњим албанским проблемима и вршити оприједјељења за ову или ону солуцију, тим више, што видимо да су сви Албанци јединствени, кад се ради о рушењу Југославије и о питању припадништва Косова мајци Албанији, старој Албанији — како то они кажу ... И кад на Балкану поново отпочне рат, — ” тога ће се дана наћи раме уз раме хрватски и албански борци, без обзира којој страни припадали, за заједничке циљеве: ослобођење Косова и Хрватске...” Чланак завршава покликом ’’Живјела Албанија са Косовом!” А сад други један напис из ’’хрватског тиска” у емиграцији. Објављен је у органу Хрватског народног одбора ’’Одбрана” ту скоро са потписом неког То.мише Г. Жупана а са насловом ’’Заувјек: Лаку ноћ, Србијо!” Најинтересантнији ставови гласе: ” Ми Хрвати немамо алтернативе. Немамо што изгубити. Њу Срби желе искористити срећу јефтино. Они се 33

надају, да ће се борба вршити само на подручју хрватских земаља. Напосе Босне и Херцеговине. И како ми Хрвати стално спомињемо нашу повиесну границу на Дрини, србљи мисле, кад дођемо до Дрине, да се ту стаје. Заблуда! Ми чујемо бугарске корачнице, одјеке: ” Марш, Београд је наш!” А кад се зачне крешево с хрватске стране, зар то неће бити усклађени наступ са свију граница Србије? Зар неће нахрупити и Бугари, да уреде питање Македоније? А зар ће Албанци пропустити прилику, да не уреде питање својих покрајина са преко милијун становника на југу Србије? Па, јесу ли Угри можда постали политички патуљци и неће тражити своје отето у Војвовини? Румуњи су ваљда заборавили свој ратни румуњешће! Београдски ћевабџије су саградили викендице по Јадранским; отоцима и обали, па су мислили, да ће само то изгубити евентуалним ратом, а да ће им вазда Шумадија бити сигурна, Хрвати ће стати на Дрину! Мисле, не бисмо ли ми могли примити понуђену руку из Бугарске и Румуније и поготову из Албаније? Да се састанемо и уредимо подручје балканског кавгаџије пруса, како је Србију назвао Черчил? Да скупа са новим сусједима уберемо камате за силеџиско владање и пљачку, што су србљи над нама вршили кроз пола стољећа? Што ти се чини ова идеја, ’’брате” гејаче! Шта сте мислили, да ће то ваше трајати у вјечност? Засвирите и за пас задјет, то је ријећ. Ми видимо, како се слобода стиче. Уче нас Алжирци. И учи нас Ирска. Врло нам је слична по свему...”

III. Нека не мисле читаоци да је то појединачно мишљење неких екстремних Хрвата. Скоро сви они тако мисле. Чак и њихово најрепрезентативније тело, тзв. Хрватски народни одбор. Ево доказа: Минхенска ’’Хрватска Зора” , орган ’’умерених” Хрвата у своме двоброју 225/226 (септембар—октобар 1972), на другој страни, доноси краћи напис о новом Претседништву хрватског народног одбора. Нас једино интересује, ’’точка 4 Декларације” која гласи: ’’Хрватски народни одбор стоји непоколебљиво на становишту, да се сви становници хрватских подручја, a 34

xo cy : Хрватска ca Славонијом, Сријемом, Бачком и Барањом, затим Међумурје и дио тзв. Војводине, Приморска Храватска звана Далмација, Истра, те срце хр в а т ск и х земаља Босна и Херцеговина са Санџаком, који овима по свом становништву припадају, бити једнако правни грађани поново успостављене Хрватске Државе без обзира на вјеру или нехрватски осјећај. Изузетак чине српски колонијалисти и њихова дјеца, који су се населили након 1918. го д . под заш ти том и хегем онијом великосрпских власти.” Чак и претседник Хрватске сељачке стране, наследник др Мачка и Стјепана Радића, др Јурај Крњевић је ту скоро (1974.) триумфовао у канадском Хрватском Гласу” како је Србија све изгубила: и Македонију, и Косово, и Црну Гору итд, да заврши како ће Србија бити срећна ако напослетку добије границе од 1912. Ја имам негде тај његов чланак, али га не могу наћи. Раније већ триумфовао што су Срби у Босни и Херцеговини спали са првог на друго место у популацији. Ја сам му одговорио у Ам. Србобрану да је топлод хрватских злочина за време II светског рата и његов триумф, као и многе друге његове изјаве сличне врсте, доказују само накнадну сагласност, ратификацију ратних злочина Хрвата. Он мени није одговорио, а нити ико други са хрватске стране. Кад тако ствари стоје, нема ваљда Србина који ће бити против тога да ми тражимо пријатеље на другој страни. И ова књига је томе намењена.

35

ПРЕЛАЗНИ ДЕО V. ДРЕВНЕ ВЕЗЕ СРБА И М АЏАРА. I. Од кад су Маџари продрли у Европу (десети век), они су били стални суседи Срба (од њих су чак преузели реч сомсед—сусед). Били су суседи српске државе још више српског народа. Често су Срби и Маџари живели помешано на истој територији, по некад као поданици истог завојевача (нпр. Турака), други пут једни као прибези други као гостопримци итд. Тај суседски живот и тај заједнички живот доводили су. често и до трвења, али је било и момената сагласности, братства, узајамне помоћи. И њихови владаоци су се свађали и мирили, женили међу собом и прогонили један другога. Тек, никад они нису били једни према другим индиферентни, нити су то у тако присним везама могли бити. Маџари су импонирали Србима, несумњиво као добри коњаници. И ако су дошли у Европу неколико векова после Срба, сам Стеван Немања је казао да је царство предодређено за Грке а краљевство за Угре. (He сећам се тачних речи али се у овом смислу изразио он, чији су непосредни потомци били краљеви, а посредни цареви). To је свакако казао Немања у моменту страхопоштовања: очигледно су му Угри импоновали. И Угри и Ромеји (Грци) били су му комшије, за друге је једва нешто знао. Многи су историчари и политичари указивали на те давнашње везе између нас и Мацара, али ја те изворе немам нити би их могао овде употребити, јер је ова студија намењена опису односа Срба и Маџара у два последња века. Само један осврт на прошлост је неминован, Да се види да односи XIX и XX века нису случајни и неслу37

ћени, да су они природан наставак и развој ранијих односа. У толико ће бити ограничена ова излагања. При томе ћу употребити неке забелешке које сам раније скупио од страних писаца, јер ја само тако документујем своја расправљања. Нити су то увек неки гласити писци нити стандардна дела, али ме они битно надомештају, допуњују и подупиру, поред тог што су њихови наводи нашој јавности непознати. С друге стране, место да излажемо целу историју наших међусобних односа, ми ћемо у овом делу само истаћи поједине моменте који су карактеристични за аргументацију. II. Пољски историчар и правник В. Ал. Маћијевски (Waclaw Aleksander Macijewski, 1793— 1883) проф. Унив. у Варшави некада најпризнатији историчар словенских права и културе, писао је још пре скоро 150 година (13, I, 7 ’’Српски народ или Срби бранили су се највише против утицаја Мацара. Иначе би ови подвргли својој власти све изакарпатске земље. Сви остали народи, које Шафарик убраја у српске, хрватске или хорватске, и словено—крањске, попустили су утицају Маџара или С рба...” Млади немачки научник Едгар Хеш (рођен у Амафенбургу—Баварска 1935) написао је и издао ту скоро једну малу, али веома успелу, историју балканских народа (11), где је доста пажње посветио и нама. Хеш је сад доцент за историју Источне Европе и Европског Југоистока на Универзитету у Минхену и већ заузима видно место као балкански слависта. Има ту доста речи и о односима Срба и Маџара у току историских збивања. На страни 57 говори о почецима државности Рашке и дословно каже:” Српске су жупе нашле природног савезника у пограничној Угарској, и тај ослонац је учинио да су се многобројне византиске експедиције могле да издрже без ш тете...” На страни 75 говори писац о деспотовини и каже: ’’Изнад једног великог дела српских земаља вејао је полумесец. Само на северу између фронтова сачувало се српско госпотство у Смедереву уз наслон на угарску силу, и због њега се распламти велики рат... Само Ђурађ Бранковић спаси остатак српске посебности и афирмисао се годинама услед паметне политике у међузони угарског и турског опсега власти... Још 1456. је 38

он пркосио турском нападу на Београд кога је Јован Х у њ а д и једном славном победом 21/22 . јула ослободио

опсаде” У низу

својих

некад

веома

запажених

чланака

и тал и јан ск и новинар Итало Цингарели је написао био (то

је после пренето у немачки преведену књигу 12) један чланак о ’’Приближењу Југославије Угарској” . У њему оз. ос. стоји како је 29. августа (канда 1926.) поводом 400 годишњице Мохачке битке ’’државни управљач адмирал Хорти, потсећајући на братство оружја између Маџара и Срба пре 400 година, обележио као близак час у коме ће се оба народа, која су се у току историје раздвајала, сусрести опет као пријатељи. Једна веома значајна реч у устима онога који на маџарској земљи врши власт Хабзбурга, који су од целог света детронизирани, света који се био сјединио да Србима притекне у помоћ са много жара и са последицом да се Угарска спусти на прост географски појам...” Каже како су тада (стр. 170) пронашли да између Југославије и Угарске моћни материјални интереси постоје којим приближење чине пожељним. III. Један од најранијих појединачних података из међусобних односа Срба и Маџара, то је додељивање, такорећи уступање Београда Србима у другој половини XIII века. О томе пише у великој едицији ’’Историја Београда од праисторије до данас” која има да изађе 1974. Јованка Калић—Мијушковић, професор Београдског универзитета даје о томе претходне податке које ће едиција тек садржавати (14). И у њима стоји изос, ово: ’’Период српске власти у Београду везан је за личност краља Драгутина. Први пут у својој историји град је ушао У оквир српске државе, први пут је добио српску управу. Ова значајна промена у историји града, чије ће последице далеко превазићи време у којем је до ње дошло, резултат је сродничких веза Драгутина са угарским двором. На миран начин, по одлуци угарског краља, Београд је дошао под српску власт. Тек три и по деценије касније, када је град већ умногоме променио своју физиономиу, српски владар ће га напустити, надјачан у борби. Предаја Београда Србима, без обзира на то под којим је видом извршена, пресудно је утицала на даљи ток догађаја. Од тада су српски владари са мање или више успеха, оружјем и дипломатским средствима, увек настојали да га 39

поврате. Када се краљ Драгутин 1282. године одрекао престола у корист брата Милутина, он је најпре управљао неком посебном облашћу. Две године касније, најраније у другој половини 1284. године, добио је од угарског краља Мачву са Београдом. Краљ Драгутин је био веома близак сродник угарског двора пошто је био ожењен Катарином, кћерју краља Стефана V .” ’’Пресудно је ипак било то што је Драгутин добио на управу ове области као зет угарског краља, коме је остао веран до смрти. И Драгутин и његова област били су зависни од Угарске. Међутим, догађаји после марта 1316. године значили су нешто ново. Српски владар војском поседа територије на које је Угарска полагала право. Са становишта Угарске то је била узурпација, припајање угарских територија српској држави, промена односа који су владали у Драгутиново време” . ’’Драгутинова управа у Београду значила је прво, али привремено, учвршћивање српске власти у тој области, праћено насељавањем српског живља у већој мери у Београду, као и ширењем утицаја српске цркве у граду и ван њега” . После су Маџари ревиндицирали Београд. До 1319. био је у рукама краља Милутина, али је тада Карло Роберт настојао свим силама да освоји Мачву и Београд. Пустимо опет др. Калић да о томе пише: Угарско—српски односи од времена краља Милутина одвијали су се у знаку сукоба око пограничних области — Мачве и Београда. Милутинов покушај да тај спор реши у своју корист није успео. Борбе су вођене и следећих година, и у њима је учествовао са својим плановима и претензијама и Драгутинов син Владислав, но оне нису донеле Београду неке промене, или бар о њима нема вести. Борбе две државе наставиле су се још интензивније у време краља (цара) Душана. Поред старих сукоба око пограничних области, јавили су се нови. Угарском двору није одговарало стварање једне јаке балканске државе која је могла да угрози и која је стварно угрожавала угарске интересе на том подручју. А управо таква држава је постала Србија у време краља Д уш ана...” Угри су се покајали што су Београд, чеони крај Балкана, уступили Србима и повели су борбу да га поново задобију. Борбу за њих успешну. Београд су заузели и подвргли својој власти. Стално су потом продужаване борбе узмеђу Срба и Маџара око Београда и Мачве. Нарочито за време угарског краља Лајоша I (кога Хрвати нази40

вају Људевит и још означују као ’’хрватско—угарског” краља). 1334, закључено је било примирје, за Србе само један одах у овој сталној борби XIV века. Дошло је ускоро до поновних борба: до маџарске офанзиве и српске противофанзиве. Цар Душан је успео да избаци Угре из Србије, али канда не из Београда. Бојеви су трајали до смрти цара Душана и до смрти краља Лајоша I, који није имао мушког потомства, па га је наследила удовица Јелисавета. У име њено је поход против Србије водио ранији мачвански бан Стеван Корођски, који је успео да велике делове северне Србије инкорпорише Угарској. Борбе су вођене до средине 1386. године, па је канда и кнез Лазар учествовао у тим борбама. Угри су се још у години Косовске битке борили са Србима и Турцима и краљ Жигмунд је бранио са успехом државне границе обе године: 1389. и 1390. Син кнеза Лазара, Стеван Лазаревић, успева да добије Београд и да у њему заснује понова српску престоницу са више сјаја. Он истина не добива Београд на мачу, већ опет поклоном угарског краља Жигмунда (Сигусмунда) 1425. Овај му га даје као свом вазалу, али не мешајући се у његове работе у Београду. Деспотов биограф Константин ’’философ” каже да је иницијативу преузео био краљ Жигмунд, да је он послао Деспоту своје изасланике ” да би дошао у љубав са њим” . Још једном Београд постаје српски и опет неприсиљеним уступцима угарских.владара, којима је стало до мира и љубави са Србима. Ево шта даље пише гђа. Калић о Београду за време Деспотово: ’’Деспот Стеван је нашао Београд, по речима његовог биографа, ’’разрушен и запуштен” вероватно још од борби које су око њега вођене осамдесетих година XIV века. Пошто га је преузео од Угарске, он га је обновио, преуредио и проширио. Грађевински радови су били толико обимни да се могло рећи да је створен нов град. Приступило се прво изградњи тврђаве (Горњи град) градски зидови и кула, ксје су имале да' га штите. Но Деспот је од Београда хтео да направи не само војно утврђење него и напредан град. Он је први систематски стварао градско насеље, привредни центар у н>ему. Деспот није случајно изграђивао своју престоницу управо на том месту. To је крајња северна тачка Србије, надомак Панонске низије, најудаљеније место балканског односно српског подручја, толико нападаног и пустошеног од Турака. Сам деспот, савременик и очевидац косов41

ске битке и покосовских година, очигледно је сматрао да центар српске државе треба померити што даље на север. Из Београда се двор могао у случају невоље пребацити у Угарску. Само је јако војно утврђење могло да обезбеди већу сигурност градском насељу. Деспот је стварао и једно и друго.” Два пута је Београд постао српски увиђавношћу и добротом угарских владалаца. Ова друга аквизиција Београда опет мирним путем и донацијом, везала је тај град за појам поновне престонице Српства и њој се може захвалити да је у обновљеној српској држави XIX века постао и реалисан захтев за означење Београда као Србије и Српства. Требало је за престоницу имати историски основ. Маџари су нам га два пута дали. Деспот Стеван је препородио Београд, учинивши га још значајнијим и за суседе пријемчивим. Ту је озидао и свој двор, велику катедралу итд. Био је Београд и центар књижевне делатности поред Манасије. Имао је и пристаниште које се све више изграђивало. ” Реке су везивале деспота са Угарском, где је имао велике поседе и многе интересе” . Итд. Просто неразумљива толика активност после Косова. Она је свакако плод наде да ће Београд вечно остати српски. А остао је само четврт века. Деспот се обавезао краљу Жигмунду да му врати Београд. To је било мало пред његову смрт (1427), што је био велики ударац за српски народ. Престоница се преместила низводно опет на Дунав (Смедерево), а Београд је остао у маџарској власти око сто година, да га онда узму Турци. Свакако га не би могли Срби, потучени на Косову и осакаћени, тако дуго бранити. Стефан је, тврде историчари, уступио (вратио) Београд Угарској само да би ова признала његовог сестрића, доцнијег деспота Ђурђа Бранковића, за легитимног владаоца Србије. Историчар др. Јованка Калић пише: ’’Београд је морао бити цена за признавање новог владара и подршку Угарске у борби против Турака. Ђурађ Бранковић је располагао пространим поседима у Угарској, многим градовима. Иако се у изворима добијања ових поседа често везује за уступање Београда Угарској, бар за извесне од њих је утврђено да то није тачно.Догађаји који су се одиграли у јесен 1427. године пресудно су утицали на историју Београда. Он поново као и 1402. године, мења свој лик, врше се управне, можда у мањој мери и етничке промене. Мењају се битно црквене прилике, гаси се једна тек зачета делатност на окупљању 42

културних прегалаца. Србија је опет, као бескућник, тражила и градила нову престоницу: не далеко, опет на речним токовима, опет само привремено.** Маџари задржавају Београд скоро равно сто година у својој власти: 1427. г. заузели су га Турци после снажног отпора Маџара. За сам Београд било је несумњиво пробитачно да је био у маџарској власти. Срби, ослабљени и онемоћени, не би га могли држати ни неку годину. Маџари су га држали као главни мостобран против упада у Угарску. Сам Константин Михиловић из Островице је приписивао султану Мехмеду II ове речи: ’’Докле год српски Београд буду држали Турци, дотле нећемо моћи над њима држати победу” . (15) Покушаји Турака да се домогну Београда и одбрана Маџара били су скоро непрекидни. Маџари су се веома храбро борили, међу њима највише баш Сибињанин Јанко, Михајло Силађи и францискан Јован Капистран. За то време су ее Срби понекад заједнички борили са Маџарима, а некад су били наклоњенији Турцима, али док је Београд био у маџарским рукама, није могла ни цела Србија да буде освојена од Турака. Интересантно је да је пронађен заједнички новац деспота Ђурђа Бранковића и Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанка). Историчарка Калић—Мијушковић пише (14) у политици од 7. јануара 1974: ’’Директно учешће деспота у одбрани Београда није забележено. Па ипак, он је помогао хришћанску борбу, па и самог Хуњадија. Кад се Хуњади спремао да из Сланкамена крене у напад на турску флоту на Дунаву, деспот му је послао у помоћ Угре и Србе, које је успео да скупи. Може се претпоставити да је деспот послао лађаре и шајкаше” . срп ск и х

VI. ВЕЗЕ СРБА И МА1ДАРА ПОСЈ1Е ГУБИТКА СРПСКЕ ДРЖ АВЕ. I. До пада деспотовине могло се говорити о везама слободних угарских и српских држава и њихових владара. После пада деспотовине средином XV века нема више борба између Срба и Мацара али нема ни дипломатских одношаја. Са српске стране појављују се само масе физич43

ких лица, већином ратника, који су предвођени номиналним поглавицама и који пенетрирају на тло Угарске. Долазе или да јој помажу у борби или да се склоне од опасности: беже испред Турака. Сад су њихове везе још интимније, још тешње, свакодневне. Разуме се да то има и наличје: блиски додири доводе до трвења. Међутим, осећај заједничке опасности све јаче привезује. И заиста, од пада деспотовине као последњег остатка српске државности наилази један период њихове заједничке историје. He може се више писати о историји Српског народа не узимајући у обзир констелације у Угарској. Њихове историје су испреплетене, испремешане. И тако то траје све до 1918, па чак и даље. У јужној Угарској било је од памтивека Срба, свакако од доба кад су се и Маџари тамо насељавали. Али права најезда почиње од кад су се Турци приближили Дунаву па га местимично и опсели. To је питање претресано доста у нашој науци. Ја ништа ново не могу да додам, не знам појединости ни већ публиковане. To би спадало у опсег овог рада, али, како рекох, он је у главном кенцентрисан на овај и прошли век. Зато ћемо само навести укратко неколико страних овлаш прибраних писаца који резимирајући спомињу ту пенетрацију Срба и границе Угарске. Сви се слажу да су их Маџари радо примали, да су их чак и звали (тако краљ Матија Корвин) али да су били противни привилегијама које им је додељивао бечки дрор. II. Најбољи историчар српског народа, Чех и професор Бечког униврзитета Константин Јиричек пише (16, IV, ц. 198): Из Србије су емиграције на север почеле већ после боја на Косову,.. После пада Србије, 1559, српске миграције у Банат, Срем и Бачку још су многобројније. Нарочито је краљ Матија свим средствима помагао сеобу Срба у јужну Угарску, јер је у новим дошљацима добио згодно средство за одбрану јужне границе од Турака... Српски деспоти су с планом насељавали Србима из Србије своје велике домене у Банату и Срему. Када су Турци заузели Борач на Гружи, многи Срби из Шумадије склонише се у Угарску, а још више кад Србија први пут 1439. паде Турцима у руке...” Овде се може додати да према поузданим изворима католичке провенијенције, већ су у првој половини XV века у Срему и Банату претежно становали Срби. Тако 44

проф. Јиричек цитира Акта Босне (из г. 1437, где стоји IV, 199)” ... већи део речених делова Срема настањују Р а ш а н и ” , У оригиналу:... maiorem partem predictarum parcium Syrmie Rascianos inhabitare”(acta Bosniae. 159) Ha истом месту стоји код проф. Јиричека да је краљ Матија Корвин у једном писму папи од 12. јануара 1483. саопштио да је за последње четири године пресељено у јужну Угарску на око 200 хиљада душа. Мени, као статистичару, то изгледа претерано и једва могуће. Али да се радило о масовним миграцијама, јасно из овог произилази. Десетине и стотине хиљада Срба нашле су тада нову отаџбину у Угарској. Јиричек наставља: Тако је, дакле, јужна Угарска од половине XV века добила физиономију српеку. Старији мађарски елеменат повлачи се на север, а стара топографс^а номенклатура замењује се српском” . Један привилегисани аустриски публицист, који је остао анониман, издао је 1877. једну књижицу о маџарском питању аустриски посматраном. (17) Један одељак те књиге (с. 42 ид.) има наслов: ’’Словени Угарске.Српска раса. Војна Крајина. Српска патријаршија и тд.” Ту стоји с. 45: ” Г1о паду Смедерева напустише Срби, по позиву Матије Корвина, њихову отаџбину, населише се око Темишвара и образоваше, војнички организовани, ону страшну групу, која је за своје услуге као црна легија” 1495 . била награђена великим привилегијама. 1527 су се Срби у Угарској војсци борили код Мохача, после против Запоља под Фердинандом, који је потврдио њихове привилегије. Приливи се повећаваху под Максимилијаном II и Рудолфом II . . . . ” . Кад је Леополд I учинио позив хришћанима у Турској да се доселе у његову државу ” где ће уживати националну самосталност, Срби .... изведоше из тога и право да се конституишу као политичка нација, а Маџари то право спорише. 1692. и 1693. Србима доделише нова станишта међу Тисом и Дунавом ...... ’’После је цар Леополд дозволио да се 40 хиљада породица или племена, које су бројиле од 4 до 5 стотина хиљада глава и које су биле пребегле преко Дунава населе у срему и Славонији ....” . Они се ројише уз свога патријарха као пчеле уз краљицу, како стоји записано. Ст. 43: ” Испочетка беху Срби, поводећи се примером Матије Корвина, сокољени да се населе у пределима јужне и источне Угарске који су услед дугих ратова остали пусти. Усељавање је узело више пута огромне димензије и било је привилегијама потпомагано, које су Мацарима 45

биле н е п р и ја т н е ...” Н есум њ и во су и о в д е бројеви јако преувеличани. О п ш те је усвојено гл едиш те д а ја Велика сео б а (1690) о бу х в а т а л а бл и зу 40 хиљ ада п о р од и ц а , ш т о ја не верујем . А да је свака п ор оди ц а им ала још по 10 чланова, т о је још м ањ е м о гу ћ е. Бројеви су н еосп орн о преувеличани,али се ради свакако о десети н ам а хиљ ада лица. М аџарски правник и историчар К о м л о ш и Ф еренц пиш ући о истори ски м правима Угарске и Х ерцеговине, износи и м н оге м о м е н т е из српске и стор и је (у вези са М аџ арском ). Тако се он до ти ч е и Велике С ео б е, па каже (18, с. 84): ’’Х ер ц о г П иколом ини наговори патријарха А рсенија Ч ер н ојеви ћ а III, чија су се власт и углед расп рости рали на све п р едел е н астањ ене грчко— и сточним С рби м а да се преселе из П ећи у аустриске об л а сти . У след т о г а се одсел и ш е око 4 0 хиљ ада раш ких п ор од и ц а са непријатељ ске т ер и т о р и је у пределе за у зете о д царских, где су им одр еђене би л е ове обл асти : У П ож еш к ој ж упанији појас изм еђу Саве и Д р аве, зати м С рем , Бачка и Тамиш ки Б анат, др уги м а пак нове колоније и зм еђу Б уди м а и К о м о р а н а . Н ије т о би о тако дивљи и неукротив н арод као у своје врем е ускоци. Раш ани су се показали као вредни насељ еници, који су ум ели д а п од н овом владавином одр ж авају закон у части. А рсен ије је пренео своје седи ш те у К ар л овц е, у којим а се о д т а д а налази црквено среди ш те грчко— источних С р б а .” Чак и најљ ући непријатељ С рба у ем играцији (као писац) О . Д ом и н и к М андић признаје да су се С рби највећим д ел о м селили у У гарску и да су т о били увек д о б р о д о ш л и о д м аџарских власти. У једн ој полем ици са српским м есечником он пиш е крајем 1972 (19): ” К ада су Турци иза битке на М арици го д . 1371. почели освајати зем љ е српске прош ирене Н ем ањ ићке држ аве, етнички С рби се повлаче уз М ораву и К ол убар у према У гарској, гдје их угарски краљеви прим ају и насељ ују на оп устош ен и м угарским насељ има у В ојводи н и. Сељење етничких С рба у Угарску текло је о д го д . 1371. д о 1739., a највиш е за А рсен ија III. Ц рнојевића го д . 1690. и за А р сен ија IV. Ш акабенте го д . 1737— 39. Н а тај начин већина правих етничких С р ба сти гла је у В ојводи н у. Ту се и данас налази највећи број етничко чистих С р б а ...” III. И с т о р и ч а р и б е л е ж е п р о т и в љ е њ а угарских м а г н а т а на 46

огр ом н а усељавањ а С рба, н арочи то на њ ихове привилегије д а т е о д бечког двор а без питањ а угарског сабор а. Било је и таквих и противних стрем љ ењ а. А ли он о ш то ми неисторичари ви дим о и утврђујем о, т о је ово: С рби су населили најплодније и н ајбогати је области У гарске. Н ајбољ а зем љ а у П анонској низији била је у српским рукам а. Грађански ел ем ен ат, пак (он је грађански п о ста о тек у У гарској) насељен је уздуж Д унава у најзнатнијим градови м а У гарске, и б ез препрека је м огао д а се о д а узди гн ути м зан и м ањ и м а. Н ису Срби нигде ни у буџаку ни у запећку. Д а су се М ацари т о м е енергично успротивили, никад д о то га не би д о ш л о . С рби су чак неко врем е чинили већину у сто н ом граду Будим у и адм инистрација је вођена на српском језику. A свуда су имали своје цркве и устан ове сагласне времену у коме су ж ивели. Н егде су сачињавали претеж ни део грађанског стал еж а , а негде (као у С ент А н дреји) сав крем друш тва. Све т о свакако док азује тол ер а н т н о ст маџарске средине, коју они нису показали прем а влаш ким (рум унским) и словачким па ни према немачким (ш вапским) суграђанима и досељ еницим а. З а то су С рби доспели д о економ ског благостањ а које им је о м огућ и л о и културно узди зањ е и национално сабирање. У крајњ ем резул тату: национално буђењ е и освећење. T o су чињенице. П осл е су д о ш л е контрам играције М аџара, Ш ваба, Словака и сваког другог м илета у тада српске пределе, тако д а су С рби у Бачкој сачињавали пре о сл обођ ењ а сам о не м н ого јаку м ањ ину (око четвртине становниш тва), док су у Б анату и С рем у, нарочито у С рем у, одувек и без прекида сачињавали знатну већину. V II. М А Џ А РС К И ЈУ Н А Ц И У С Р П С К О Ј Н А Р О Д Н О Ј П О Е З И ЈИ . I. Ова ствар је претресана у српској публицистици м ного п ута. Стручњ аци су о њој писали, а ја веом а м ал о тога знам . А ли, п отп ун ости ради , м ор а се и ово питањ е бар м аргинално д о ди р н у ти . Рећи ћу ш та ја о т о м е знам и ш та сам код других, а не наш их писаца наш ао И н тер есан тн о је т о да у српским народним песм ам а има п ом ен а, има величања, маџарских јунака, али ни једна једи на не спом ињ е неког хрватског јунака. У прош лости ми см о имали далеко јаче, далеко интензивни47

је везе ca М ац арим а него са Х р вати м а. М аџарских јунака који се в о зди ж у у српској н ародн ој поези ји и м а неколико. Ја знам сада за тр оји ц у. Један је о д н>их С ибињ анин Јан ко, о ком е ће се углавном овде говор и ти . Д р у ги је Ф илип М аџарин, за кога су стручњ аци утврдили д а је б и о там иш ки ж упан П и п о С п ан о, ’’чијим је п о ср едов ањ ем д есп о т С теван п осле битке на А нгори приш ао краљу Ж и гм о н д у .” (28, с. 182). Трећи је Бановић Секула. Н а М аџарском се звао Јован Секељац или Секулац ( Szekely Janos::). О стал е наводи др . И м р е Бори у сасвим скораш њ ој књизи узајам них веза нас и М аџара (29). Сви су ти јунаци, м исл и м , из д о б а српских десп о та , кад су срби зајед н о ратовали са М аџарим против Турака. Х уњ ади Јанош би тр еб а л о д а се п реводи са Јован, али је наш ем н а р оду реч Јанош била сасвим удаљ ена о д речи (им ена) Јован, док је бл и ж е звучала кад се преведе са Јанко. И н ар од је т о учинио. Тако Јован п о ст а д е Јанко, док се други Јанош С екулац уоп ш те не зов е по им ену већ м у се п р ези м е претвара у им е (Секула) а за п резим е даје заним ањ е. О С ибињ анин Јанку је код нас, а и на стран и , највише писан о, па ћ ем о овде о д т о г а н еш то п ренети. Х уњ ади Јанош је ж и вео о д 1387.до 1456. Био је ердељски племић и би о је велики бор ац против Турака, би л о како би л о би о је у сарадњ и са С р би м а. Тако је 1443. уч ествовао у великом срп ско— угарском п о х о д у против Турака са својих 12 хиљ ада коњаника и о с л о б о д и о би о веће дел ов е С рби је, али за кратко врем е. 1448. је п р од р о би о са својом војском д о К о со в а где су га ’’надм оћ н е трупе М урата II у тр одневн ој би тц и са т р л е” . (27) 1446. би о је намесник краљевске власти у Угарској a д есет годи н а доц ни је доп ри нео је м н о го разбијањ у турске оп саде око Б еогр ада. Њ егов најстарији син Л ајош п остао је к ом адан т Б еогр а да , а други син М ати ја К орвин би о је чувени мацарски краљ. II. М ноги страни писци, разних н ар ода, истицали су чудну чињеницу д а су српске н ародн е п есм е не сам о сп ом и њ ал е него величале м аџарског племића и јунака Х уњ ади Јан ош а из далеког Е рдељ а. Тако чешки слависта д р . Ј . М ахал пиш е 1894. у једној студи ји о јуначком словенском епу (27, с. 137): ” Х у н » а д и Јан ош , у песм и Угрин Јан ко, војвода Јанко, 48

Јанк о

С ибињ анин,

Јанко

од

С и би њ а,

ердељ ски

бан ,

спомиње се као јунак у многим јужнословенским п есм ам а. Н ародна песма, настојећи д а заснује пријатељство између С р б а и Јанка У грина, инсценира д а му је отац би о С теф ан Л азаревић...” В еом а угледни италијански новинар и зм еђу два рата И тал о Ц игар ели описује прославу 400 годи ш њ и це М охачке битке и авансе које је т о м приликом управљач зем љ е Х орти учинио С р би м а. T o се налази у њ еговим преведеним чланцима на нем ачком (12), и т о баш у једн ом где се пледира за п риближ ењ е Југославије У гарск ој. Они ће се на др у го м м ест у п о д р о б н и је навести . О вде сам о став о Јанку С ибињ анину: ” И гле чуда, пронађош е т а д а д а у српским н ародн им песм ам а Х уњ ади н Јанош живи као Јанко С ибињ анин, и да је угарски р ом ан оп и сац Јокај писао д а њ егови зем љ аци теш ко изучавају стран е језике са и зузет к ом српског; све ствари које се раније нису зн ал е” . (За С ибињ анина Јанка знали см о сви м и , за ову изјаву Јокаја нисам ни ја зн ао.) За Ц игарелија је би л а н овост д а је С ибињ анин Јанко опеван у српским н ародн им п есм ам а и он см а тр а д а је та чињеница пронађена приЛиком п рославе четири века о д М охачке би тк е. За С рбе је т о била п р еп озн ата чињ еница, за М ађаре такође није б о л а н еп озн ата. П о сл е чеш ког и италијанског још један немачки писац. Он је и новији и далеко м лађи о д првих. T o је нем ачко— баварски историчар Е дгар Х еш , рођен 1935, који је у својој краткој и стори ји балканских н ар ода коју ћем о так ође још у овој књизи навести (11) говори о пропасти средњ овековне српске др ж ав е, д а о н д а каже (с. 75): ” С ам о Ђ урађ Бранковић спаси оста та к српске п о себн ости и аф ирм ирао се годи н ам а услед п ам етне политике у м еђузони угарског и тур ск ог оп сега в л а ст и ... Још 1456. је он пркосио тур ск ом нападу на Б еогр ад кога је Јован Х уњ ади јед н о м славном п о б е д о м 2 1 /2 2 јула о с л о б о д и о о п с а д е” . П ре т о г објаш њ ењ а ко је тај Јован Х уњ ади , о д н . Х уњ ади Јанош (немачки Јохан ф он Х ерм анш та т ). ” Т о је — каж е Х еш — ердељски в ојв од а С ибињ анин Јанко из српских народних п еса м а ” . Д а , он е опевају С ибињ анин Јанка заи ста као великог бор ц а за српство!

49

V III. С Р П С К О — М А Џ А Р С К А Ј Е З И Ч Н А М Е Ш А В И Н А . I. Д а су С рби и М ацари живели у д о ст а инитим ној заједници, д а су активно конегзистирали, док аз је изм еђу остал ога и м н ош тв о заједничких речи и с једн е и с друге стран е. И М ацари су примили м н ого српских речи, усвојивши их као своје тако да п о т о м с т в о и не слути д а су т о српске речи, и С рби су примили м о ж д а н иш та м ањ е маџарских и зр аза у свом јези чн ом саобр аћ ају. И т о , о б а д в о је, из разних дом ен а ж и вота. Р азум е се д а се све те речи не налазе у сасвим чистом облику у д р у гом језику, али је њ ихово ’’п озајм љ и вањ е” несум њ иво. Оне су у ф орм ам а н еш то преиначене, прилагођене лексици језика који их је п р еузео, али је њ ихово стр ан о порекло нескривено, очигледно. М аџарски језик и словенски језици око њега (нас у првом реду заним а српски језик) тол и к о су различити да пре сусрета њ иховог у Е вропи није м огл о би ти ни говор а о м еђусобн ом ути ц ају. П о себ н о је значајно, ш то је утицај би о узајам ан ш то је сваки о д наш а два језика др у го м е давао и од др угога у зи м ао своје језично бл аго. З ато ја ов д е говорим о м еђусобн ом утицају српског и м аџарског језика, м а д а ће наука пре рећи д а је би о ^зајаман о д н о с словенског о д н . словенских језика и м аџарског. П рецизније би би ло ипак рећи јуж нословенских. Чини ми се да сам јед н о м читао код М иклош ича како је словеначки н ар од доп и р ао далеко на исток и ту се п ом ешао са М аџарим а, док Х рвати кажу како њихови кајкавци имају највиш е м ацарских и зр аза. Све т о м о ж е би ти тачно али да су М аџари примали и неке искључиво српске и зразе о ста је н еосп ор ен о. С д р уге стран е, м ене се не тиче дали су Словенци и Х рвати преузим али м аџарске речи (С ловенци, колико зап аж ам , врло м ал о или н и м ал о, јер су били више од м иленијум а растављ ени о д М ацара), већ да ли су их преузим али С р би , не м о тр ећ и ш то их други им ају или нем ају. Српски језик п остоји за себе, и њ егова чистота од н . зависн ост о д др угога цени се п о себ н о. Ми несум њ иво нисм о ни једн у м аџарску реч преузели преко С ловенаца или преко кајкавских Х р в ата, већ н еп осредн о из друж ењ а са њ и м а, М аџарим а. И ови су свакако, о д нас преузим али директно м ноге словенске речи, м ада м о ж д а не све. Тако д а није ни погр еш н о ни ш овинистички говори ти о узајам ном о дн о су српског и м аџарског језика. Овај м еђусобн и и узајам ни утицај језика ретка је поја50

ва, код нас п озн а та донекле сам о изм еђу С р ба и А р н аута. Ми и м а м о м о ж д а хиљ аде турских речи у Б осн и, а не м н ого м ањ е и у С рбији и С тар ој С рби ји. А ли Турци немају наш их речи; нису их позајм љ ивали о д нас. Ми имамо на П р и м ор ју једва м ањ е италијанских речи, али И т а л и ј а н и (М лечани), од којих см о их преузели и п од чијом см о владавином били, н ем ају српских речи. У северним границам а српског ж ивљ ењ а ми см о преузели м асу немачких и зр аза, специјално за озн ак у техничких п р едм ета, оруђа, дом аћин ск ог п р и бор а и т д . А ли Н ем ци немају ни једн е српске речи. (Та реч ниједан не м ор а се узети у буквалном см ислу речи м а д а су мени непознати противни примери) Јер су припадници свих ти х н ар ода били сам о освајачи који нису м асов н о ж ивели м еђу н ам а. М и см о са М аџарима били испрем еш ани. Н ајбољ и је док аз д а см о ми примали о д њих м н о ге и зр азе а и они о д нас. Нека језична м еђузависн ост, и нтердепеден ц ија. П оср едн и док аз узајам не н епотчи њ ен ости . С друге стр ан е, Рум уни им ају м н о го словенских одн . српских речи. М и н ем ам о рум унских речи сем м о ж д а у крајевима где стан овн и ш тво испрем еш ано ж иви. Јер су Словени ту били у већини, п о р ед т о г а социјално одн . политички виш и. II. Ја нисам стручан у овој о б л а ст и , а и не знам тако д о б р о мацарски да бих к ом п етен тн о о т о м е писао. С друге стран е су несум њ иво наши лигвисти, н арочи то они у У гарској, т о питањ е расправљ али екс п роф есо, али је мени све т о н еп о зн а т о и н ед о сту п н о . Ја нисам никад учио маџарски си стем атски и у ш колам а. Н о ипак сам провео пуну годи ну дан а (1915. и 1916.) у П еш ти као аустриски војник, у ствари још увек ђак класичне гим н ази је, где је учењу језика поклоњ ена највећа п аж њ а, која је би ла ” гимнастика” веж бал и ш те за језике. И паж љ иво сам п рати о осо б и н е за м ене н овог језика. Тако ипак п отпун игнорант нисам . П он екад чак о д р а сл о м новајлији у језику падне у око нека о с о б е н о с т пре него зналцу језика који т о не запажа услед стал н е праксе која п остаје ауто м а тск а. Тако сам заи ста м н оге сличности п оједин и х и зраза из којих се да закључити утицај др угог језика сам за п ази о, на м ало њих ми је неко други скренуо паж њ у. С ад је прош ло м н ого врем ена о д та д а и д о с т а то га је заборав љ ен о. Ипак се прим ера ради м ора н еш то н авести, јер сам о 51

т о остављ а утисак. О пш те тврђењ е прем аш а циљ. К о д прим ера ја нећу маџарске п озајм љ ене речи цитирати д о сл о в н о , још м ањ е у оригиналном писму (јер ни ш там парија нем а ти х слова.н и ти наш и људи ум еју т о да читају), већ п р и бл и ж н о, али проверено, тако д а се узајам ни утицај м о ж е са сигурнош ћу у тв р ди ти . О во, у о ст а л о м , није језична студи ја: језик нам служ и са м о као средство узајам н ости . Г л еда ћ ем о д а расправљ ам о и прим ере н аводи м о неким р ед о м , али се т о д о сл едн о не м о ж е сп р овестш П рво ћ ем о навести прим ере и зраза које су М аџари преузели од нас, а после оних које см о м и о д њих преузели напослетку оне за које се не зна ко их је о д кога преузео. Ти ће примери би ти непотпун и , правнички се каже не таксативни већ егзем пли, фикативни, да скрену п аж њ у на ову појаву и да је д ел о м док аж у. Јер је т о сасвим споредни део овога р а д а , и ако ипак служ и њ еговом циљу.

III. М ене је највиш е им пресионирало да М аџари три недељ не дана по српском озн ачују, сасвим суп ротн о м аџарском и звору. T o су речи сер еда, ћи тертек и пентек. Н ити они иначе кажу за средину серда о д н . н еш то т о м е слично нити им ају бројеве четири и пет (већ неђ и ет) О чигледно да су т о преузели из словенских од н . српског језика. И јези ч н о— психолош ки би било врло и нтересантно докучити за ш т о су баш те и зразе, те д ан е, узели из српскога а не о ст а л е. (За понедељ ак и уторак им ају чисто маџарски и зр аз, су б о т а је као и код нас јеврејског порекла, а за недељ у кажу дан ваш ара: ваш арнап!). Те су речи четвртак, петак и среда код М аџара тако увреж ене да нико и не м исли, м ал о ко и зна д а су српског порекла. Ја сам м н оге М ацаре питао: они чак и не верују да су т о позајм љ ене словенске речи. Толико су их чврсто присвојили. П р оф . П авле Ивић наводи у својој књизи ’’Српски нар о д и српски јези к ” (Б еоград 1971), на страни 10 д а су М аџари узели м н оге српске речи из д о м ен а пољ опривредне тер м и н ол оги је. Тако маџарска реч б о р о зд а води порекло о д српске ( ’’словенске” ) речи б р а зд а , лапат о д л оп ата, репа о д и стоветн е српске речи. И т д . Д а и зн есем о још неке маџарске речи за које нама изгледа сасвим п о узда н о да су словенског о д н . српског порекла. Н авеш ћем о их овлаш . 52

Тако нпр. за ” ч у д о ” М аџари уп отребљ авају скоро истоветну реч; за говор кажу ’’б е с е д ” , за говорењ е бесилни. Ван спора о д словенске (српске речи: беседа и беседити ). К ад п и тају некога д а ли зна М аџарски, каж у да ли маџарски ’’б есед и ” ! За суседа кажу со м сед , ш то је несумњ иво п р еузето из словенског о д н . српског језика. За слугу кажу сол га, оп ет несум њ ивог српског порекла. М ацари кажу зал ог кад се н еш то зал аж е, a т о је словенска о д н . српска реч. М ислим д а је и маџарска реч сабад настала о д српске речи с л о б о д н о . И реч бр а т су М аџари од нас преузели (у ф орми бр ат), м ада она не означује ’’р ођ ен ог” б р а т а , већ пре друга, пријатељ а итсл. П а чак и калуђере зов у б а р ат аналогно калуђерице сестр е. С ловенско је порекло н еосп орн о. За старијег р ођ ен ог б р ата кажу баћа, ш то би оп ет било истог порекла. И неке околне н ароде М ацари означују српски. Тако за Р ум уне (Влахе) кажу О лах, а за Н ем це Н ем ет . П рва реч је вероватно о д нас п реузета, друга ван сваке сум њ е (јер код нас та реч и м а своје значење: нем човек, код М аџара нема). Они имају реч вајда у и стом см ислу као ми војвода. Чак у речницима п од вајда кажу да значи војвода. To је такође ван сваке сум њ е о д нас п реузета реч. За крст кажу М аџари керест; т о је реч С ловена али православних С ловена, (католици кажу криж). Н ор м ал н о је п ом ислити д а је реч српска. Такође и реч м ал аст, ш то значи м и л ост . О снова је словенска, специјално српска. О бадве ове речи имају у српском м н ого дери вата, у м аџарском нем ају. Тако покрстити, прекрстити, крсно име и тс.; п ом и л овати , см иловати се ом илити некоме и тд. И м а несум њ иво и страних, туђих речи које су преко српског језика преузели М аџари. Тако реч краљ; они кажу кираљ. T o д ол ази о д немачког К арл , али маџарски облик са заврш етком на љ очигледно п отсећа на словенско порекло (српски краљ, руски корољ ). И реч кукуруз која нам је заједничка (мацарски кукурица) канда долази од турског. Али су га свакако Срби пре примили о д М ацара. К а о ш т о ће се в и д е ти д о ц н и је , т о п о н о м а с т и к у с м о ми м а х о м о д М аџ ар а п р е у зи м а л и . А ли и м а и о б р н у т и х случајева. Т а к о нази в њ и х о в о г г л а в н о г г р а д а П е ш т е је н е с у м њ и в о с л о в ен с ко г п о р е к л а , д о л а з и о д речи п е ш т или пећ. С и м п т о м а т и ч н о д а се на н е м а ч к о м Б у д и м зо ве О ф ен, a т о значи пећ. (Ми м о л и м о ч и т а о ц е д а о п р о с т е ш т о с т р а н е нази в е насељ а не п и ш е м о у о р и г и н а л у л а т и н и ц о м ; 53

технички су т о велике см етњ е код л и ноти па). П р оф . П авле Ивић см атр а да би и реч Д ебрец и н имала неке везе са српским Д еб р ц и јо ш неке и зв о д е чини, ш то мени не и згл еда убедљ и во. С д р уге стр ан е, ја сам 1916. р а зм а тр а о ђенер ал ш табну карту околине Б уди м а и П еш те: око С ент А н дреје наиш ао сам на десети н е чисто српских назива л ок ал и тета, топ он ом а сти к у већином првоби тн о српских назива неискварених туђим јези к ом . Н о т о су п осл еди ц е Велике С ео б е. И н тер есан тн о како је С рби м а ипак успело би л о да и збац е п р етходн е називе.

IV. М аџари су о д нас м ноге речи преузели , али ни ми од М аџара н исм о преузели м ањ е ако не чак и више речи. Тако нпр. за сву цивилизованију об у ћ у ми уп отрбљ авам о м аџарске изразе: и папуче, и ципеле, и чизме м аџарске су речи. М еђути м , опанци су српска реч, док М аџари за сличну о бу ћ у каж у бочкор. (Зато они каж у за сиром аш ног плем ића ’’боч к ор ош н ем еш ” : племић у оп анц и м а!). И реч гаће су свакако п р еузете из м аџарског језика. И у о бл а сти п ољ опривреде и м ам о очигледно о д њих преузети х речи, а не сам о они о д нас. Тако см о казали д а је репа словенска реч, коју су М аџари преузели о д нас, али см о ми оп ет преузели о д њих (и т о канда сам о С рби ) реч ш аргарепа ж у т а репа, јер ш арга значи на м аџарском ж у т . Верујем и да је дињ а м ацарска п рвоби тн а реч; не и згледа ми она словенска реч, а налази се и код њих и код нас. Реч газда је типична м аџарска реч, коју нема нико сем С рба и М аџара. Она је непреведива у туђе језике, али је настала канда о д назива пољ опривредника— сопственика. Он је газда који је и м ао п осл угу, и потчињ ене чланове п ор оди ц е који га слуш ају. П осл е је га зд о м означаван сваки сопственик и шеф неке радњ е. Та реч и код нас има м н ого деривата: газди н ств о, газдовати и т д . а и у маџарскрм такође. Још једн у реч са м ноги м дери вати м а см о ми преузели о д М аџара са к ојом см о се једнако сроди л и . T o је реч варош . За град и м а м о своју реч, п р воби тн о као утврђено м е ст о , као и М аџари реч вар. А варош је и код нас и код њих значила и сто: насељ е уз град. Ми каж ем о данас варош анин, варош ки, варош ица и тд . и не знајући да је та реч туђа. П о ш т о градови нису виш е утврђени, a c l ановниш тво се излило по н ајближ ој околини, т о је скоро нестала разлика изм еђу варош и и града. 54

И м а још читав низ маџарских речи које су се увреж иле код нас и п о ста л е д ео наш ег језика. М еђу њ им а и реч вашар. Руси су узели немачку реч јарм арк т, и ми см о пре имали грчку реч панађур, али је н адвладала у целом српском језику м аџарска реч па чак и у преносн ом см ислу (м есто нереда и гужве: ’’прави ваш ар” ). Они су за говорењ е узели наш у реч беседи т и , али за расправљањ е ми см о узели њ ихову реч танач бар у см ислу утаначити. (С и м п том ати ч н о је т о да см о баш т у реч од н>их узел и !). Реч пантљика је такође м аџарска (за т о је она нпр. у Д алмацији непозната) И ти т у л е плем ства ми см о преузели о д М ацара (свакако нису они о д нас, јер м и н исм о ни имали п лем ство). Тако м и каж ем о гроф као и он и, док цео свет каже граф. П а и сам етн и ком М аџари, преузели су Срби (с њима и Х р вати) о д сам их М аџара. Д руги словенски народи кажу Угри, У хри или т о м е слично, ш то значи људи из гора (за разлику нпр. П ољ ака, људи из низина, из пољ а). П о Словенима и сви други народи им ају основу свога назива у словенском и зразу Угри одн . У хри (прилагођену њ иховом јези к у), али данаш њ и Срби ту реч никад не употребљ авају за народ (за земљ у и зу зет н о). Н ајвећи је утицај М аџара у топ о н ом а ст и ц и , у првом реду градова и п редела своје држ аве. Ми см о их примили дословн о о д М аџара. Једино см о превели израз С тони Б еоград као и неке градове у данаш њ ој В ојводини (нпр. С уботи ц а а не С абадк а, док је назив Н ови Сад старији од назива У јвидек). Чак и кад се за неки град казало свети, ми см о задрж ал и маџарски облик С ен т, нпр. Сент А н дреја. A т о је била скоро чиста српска варош , центар задунавских С р ба. У Бачкој см о казали С ент Том аш док није назван С р бобр ан . За Ердељ каж ем о исту реч, док .'Хрвати кажу С едм оградск а (према немачком С ибенбирген). К аж ем о П о ж у н , а не ни П ресбург ни Б ратислава. И за све друге градове на Д ун аву примили см о маџарску топ ан ом асти к у, а не немачку која је вековима била званична. Тако Ђур (маџ. Ђ ер) а не немачки Рааб; Ш опрон, а не Е денбург; О строгон а не Гран; Јегра не Е рлау, Печуј а не Финфкирхен, Будим а не О фен. затим К ом ор ан , Вац, К овин, Сент А ндреја и тс. Г оворили см о К олош вар, а не К лаузенбург, С ибињ а не Х ер м ан ш тат. С вуда где се налазила мацарска реч вар, ш то значи град, утврђењ е зам ак, ми см о задрж али маџарску реч: Тем иш вар, К олош в ар, Велики 55

В арадин, П етр ов ар ади н , В араж дин итсл. Н ајси м п том ати ч н и је т о д а см о м и м аџарску т о п о н о м асти ку усвојили не сам о за пределе у У гарској већ и за неке ван њ е. Тако нпр. ми каж ем о Беч као М аџари и свакако они оригинално а м и поприм љ ено о д њ их. И Х рвати каж у Беч, али ни један други словенски н арод. Северни С ловени кажу Вјена, Виден и т с л .., Словенци Д у н а ј! С ве т о и м а свог значаја, све т о показује на јаку међус обн у п о в еза н о ст С рба и М аџара. Д о в д е су узи м ан е м аџарске речи које је скоро цео српски н ар од усвоји о. Р а зу м е се да су у В ојводини п реузети м ноги адм ин и стративни п ојм ови као последиц а маџарске управе у ти м крајевима. К ао нпр. би р о ш , н отар о ш и тсл. А ли такве и сте изразе су наши П р и м ор ц и , па и Бокељи преузели о д М летака. (И тал и јан а), Крајиш ници од А устр и јан ац а (Н ем ац а) и тсл. V. И м а речи сасвим сличних и и дентичних код нас и М аџара за које ја не м огу утв рди ти д а ли су их они о д нас или ми о д њих, или пак и ми и они од других преузели. Тако нпр. речи цеп, џак и тсл. (м о ж д а о д Турака) али су оп ет т о идентична наим еновањ а. Они каж у за б м ест о зо б , каж у засл о м ест о застав а, a то су очигледно исти основи. Затим бељ ег за м арку о д н , п ечат. К аж у ж ир за м асл о , а и ми каж ем о д а се неко уж и ри о. Зати м реч витез им а и сто значењ е и код нас и код њих, док код Ч еха значи п обедник, па они им ају чак и глагол в и тези т и — п о б ед и т и . И сте су осн ове, али ко је коме узео реч не зн ам . За цвет босиљ ак имају сличну ознаку: басел ком . За олују кажу М аџари вихар; т о је и наш вихор. Реч вила као и н стр ум ен ат сељачки им ају исту као и ми. К аж у дохањ за дуван о д н . духан и м а и сто значењ е као код нас (они кажу ч ебор ). К аж у бор бељ за бербери на. За пса кажу кућа, а ми каж ем о кучак (кучка, кучићи и т д .). Чак о д речи пас н ем ам о женски р о д , нити израз за п одм л адак . За улицу кажу утц а . Реч улица је оп ш та словенска, али они им ају и зраз ут за п ут, тако д а је вероватн о т о ипак њ ихова п рвоби тн а реч. И т д . Бесконачно би се могли прон алази ти м ноги слични или и стоветни изрази код нас и М аџара. Н екад није лако утврдити ко је о д кога реч преу56

зео . К ад а ја х о ћ у за себе д а т о д о зн а м , гл едам д а ли је наша реч слична у остал и м словенским јези ц и м а, специјално руск ом . А к о је с т е , н исм о м и ;узели реч о д М аџара већ они о д нас. Б ило јед н о или д р у го , све т о п оказује блиску п о в еза н о ст С р б а и М аџара у п р ош л ости . Једни на друге су ути ц али , они су м орали д а се н ал азе, сп оразум евају.

57

ГЛАВНИ ДЕО. IX . П Р О Б Л Е М А Т И К А Главни д е о ов ог р ада ш то см о рекли, садрж и п одатк е из X IX и X X века. Ту с м о прикупили низ разних п одатак а из разних и звор а и разних врем ена. А ли см о о д м а х у наслову књиге д о д а л и да се ради о ф рагм ен ти м а: не о некој целини која би се си стем атски р а зм а тр а л а , већ о п ојединим догађаји м а и зби вањ и м а који су следили један за другим и независно један о д др угога. Сваки је догађај за себе обрађен и приказан. Ф рагм ен тарн о се истичу сам о п оједини п ер и оди , п оједин и ’’м о м е н т и ” наш е конегзистенције. С а таквим п од а тц и м а см о располагали и м орали см о тако д а п о ст у п а м о . А ко се неко реш и д а д а једн у п отп ун у студи ју срп ско— маџарских о д н оса за п осл ед њ а дв а века, наћи ће не сум њ иво у овој књизи д о с т а грађе коју м о ж е б и т не би п р и м ети о негде д р у гд е. Т и м е ово дело п остаје несувиш но. Н ајвиш е п одатак а и м а из X X века. Јер сам ја прво н аиш ао, читајући м ем оар ск у л и тер атур у п осле П рвог светског р а т а , м асу примера који су м е и м пресионирали. Специјално о др ж а њ у гроф а Т исе. Н и сам нигде утв рдио да је т о обр ађ и в ан о, а још м ањ е наглаш авано у српској публицистици. А о н о је о д необичне важ ности за уп озн авање наш их о д н о са у веом а тбш ким м о м ен т и м а српског ж и в от а . Тај сам п р о б л ем , м и сли м , исцрп ео, д о краја, проучио и и зн ео. А о н да сам тек видео д а се он не м о ж е и зол и ран о посм а т р а т и , да се м ор а испитати ш та је би л о пре и после. Тако је н астал а ова књига, која им а празнина али им а н есум њ иво и корисних п одатак а за д а т у тем у који би м о г л и д а и з м а к н у д р у г и м а . Р е д а р а д и , ’ ’н а у ч н о г п о ш т ењ а ” р ади , и зн ео сам и м н о ге п од а тк е који се не слаж у са т е ж њ о м књиге. С ве у жељ и д а посл уж и м д о б р и м о д н о си м а изм еђу Hauia два н а р о да, већ читаву м иленију упућена један на д р угог. 59

X. “ М АЏАРСКА Б У Н А “ I.

С р еди н ом прош лог века, баш ’’бурн е 1848” , кад су кроз велики д ео Европе настали устанци и п обун е, дигли су се и М аџари против А устр и је, захтевајући већа права, па чак и одцепљ ењ е о д виш евековне везе са Б ечом . T o је тзв. ’’М аџарска б у н а ” . Н а челу м аџарског н арода налазио се један политичар и р одољ уб великог калибра: К ош ут Л ајош али и неоспорни великомаџарски ш овиниста. А устри ја је п ослала у б о р б у против М аџара највећим дел о м Х р вате п од бан ом Јелачићем. У њ еговим о др еди м а би л о је и д о с т а С р ба (из Војне К рајине). Т ада су се С рби из уж е Угарске придруж или бун товн и ци м а против М аџара и водили с њ им а скоро прави р а т .П о ш т о су били п о м о гнути о д Беча, прво а у т о р и т ет о м а за т и м м уни ц ијом , a имали су и своје изврсне војсковође, т о су С рби заи ста водили скоро прави р ат са М аџарим а у чијем су се држ авном склопу наш ли. Они су он да поставили своје захтеве: траж или су своју ауто н о м н у војводину С рби ју и српског патријарха, ш то су коначно и доби л и м ад а виш е на папиру. Јер је В ојводи н а укинута после 12 годи н а, па ни за т о време није ств ар н о ф ункционисала, а српски патријарх је т о би о н ом и н ал н о, јер се није обр азов ал а п атријарш ија. Ипак су ове б о р б е и успеси (М аџарска је п одлегла захвљујући руској п ом оћ и Бечу) подигли дух српског н а р о д а , а такође и њ егов а у то р и т ет и у Д унавској м онархији и на стран и . О нама се говори ло и ми с м о , п оред оних у К неж евини С рби ји, постали м еђун ародн о интересантни. С а гледиш та српских националних интереса поступак С рба је би о сасвим правилан. Овако Јапостериорш м о ж е се са м о о д о б р и т и . Н есум њ иво је т о би ла п овреда лојалн ости прем а м ацарској ’’до м о в и н и ” , али је т а д а свака н ар од н о ст гледала на себе. Н и ш та С р би м а не би п ом огл о да су п оступили друкчије. М огло би се наћи и страних писаца који ово гледиш те заступ ају или бар изл аж у. Ц и ти р аћ ем о свега два три. Тако нпр. Француски академик Таљ андије пиш е у париш кој Ревији о б а света за 1869. (21): ’’М аџарски и стори ц и не м огу да оп р о сте С р би м а из К неж евине њ ихову интервенцију у маџарске послове. А они заборављ ају д а су ови маџарски послови били у и сто врем е и српски п осл ови . А ко М ацарска има д о б р е р азл оге да брани једи н ств о политич60

ке конституције, и С рби им ају ваљда право д а тр а ж е баспостављ ањ е њ иховог националног једи нства. З аш то да се неправедно С р би м а пребацује он о ш то је М ацарска радила са свог стан ови ш та. Заш то викати о и здаји , о н елојал н ости ?” Аустриски публициста А н тон Ш прингер у својој великој И стори ји А устр и је о д Бечког м ира, II т о м 1865, каже на страни 434 (22): ’’Хрватска илирска странка, најјача 1848, см атр ал а је као среди ш те (опш тег) покрета Банат настањ ен о д С р ба. Ту се им а, мислили су они (Х рвати — И лири) д а одлучи судби на С ловена, и т о тим бр ж е и повољ није уколико и у сам ој Х рватској српски захтеви бу д у п ом аган и ” . (П о д Б ан атом писац разум е и Бачку, управо целу данаш њ у В ојводину). И стакнути маџарски политичар и публицист Салај Л асл о, среди ном прош лог века ем игрант у Ш вајцарској, жали се (20) на устанак С рба у својој зе^ љ и ( ’’М аџарска бун а” ), али л ојал н о признаје да су ” Ови С рби из Угарске истог порекла, и стог језика, исте вере као становници К неж евине С р б и је ...” и цитира м ем оран дум једн ог вишег чиновника руског М инистарства спољних послова цару Н иколи, у коме овај саопш тава да на свом путу није наш ао ни једн у колибу српску у којој се не би наш ла, поред слике аустриског цара ’’п ор тр ет једн ог др угог цара, кога ови верне pace беском п ром исн о см атрају као свог правог ц а р а ...” II. М еђути м , ни ф ронтови нису били, бар у почетку, сасвим јасни и обел еж ен и . Т ада су се сви народи дизали на устанке (за т о се и зове ’’бурна ч ет р д есето см а ” ): против владајућих, против спахија, против газда и тд. И С рби су се дизали за ’’своја права” , али нису били сасвим начисто од кога да их тр а ж е и против кога д а се бор е. П роф есор Загребачког свеучилиш та, и сам В ојвођанин, Васа Богданов је писао (23): ’’У станак војвођанских С рба не сам о да У прво време није би о уперен против М аџара, него се у то време и сто ж елело и м ислило са првим маџарским револуционарима са тзв. м артовск ом ом л а ди н о м . С друге стран е, почетак маџарског покрета приказан је као покушај д а се путем уговора и концесија извојују за себе извесна права и привилегије о д Бечког двор а, ш то је одговарало чињ еницама” . (24) Пољски књижевник Зи гм он т М цловски, п озн ат у књ ижевноети као Т .Т . Јеж , писао је м н ого о М ацарим а, И талијаним а и С рби м а. О С рбим а је оставио један роман 61

п о д и м ен ом Ш андор К овач (25) као ш то се види, тај р ом ан се о д н о си и на М ацаре. О њ ем у, као и о сам ом писцу, о бјави о је скоро једн у студ и ју д р . С тојан С уботи н , коју см о м ал оп р е цитирали (24). Ту он пиш е (с. 94):"Борбу и зм еђу С р ба и М аџара Јеж представљ а не као и зр аз и логичну п оследиц у ж ељ а и п о тр еб а ш ироких слојева н ар ода, него као последиц у аустриске хушкачке политике према јед н и м а и д р у г и м а ” . III. П а би л о је С р ба, појединачних али врло и стакнутих, који су се бори л и на страни М аџара д о краја. С а стране С рба они су см атран и као издајници. И после успостављ ања м и р а, по енергичном тр аж ењ у Беча, 13 к ом ан дан ата је екзекутирано 6. о к то б р а 1848. у А р а д у . М еђу њ им а два генерала С рбина: К неж ић и Д ам јан и ћ. Овај је би о један о д најистакнутијих и најхрабријих бор ац а на страни М ацара. Он је обеш ен предпоследњ и и п о д веш алим а је узвикнуо: ’’М ислио сам већ би ти п осл едњ и , јер сам у бор б а м а би о увек први” . П осл едњ а м у је реч била ’’Ж ивела о т а џ б и н а ” . Свакако је све т о говори о м аџарски и м ислио на У гарску. Ово саоп ш тава чувени аустриски историчар (јеврејин) Х ајнрих Ф ридјунг у иетори ји А устр и је о д 1848. д о 1860. (30) И најбољ и српски прозни књижевник из У гарске Јаш а И гњ атови ћ (рођен у С ент А н дреји 1824, ум ро у Н ов ом С аду 1888) би о је у т о врем е на страни М аџара и ум ало није главом п лати о о д С рба (п ом и л овао га је патријарх Р ајачић). Он сам пиш е о т о м у својој аутоби ограф ији (м ем о ар и м а ) кад говори о ’’П ок рету војв о ди н ов ск ом ” (!). Б и о, је , вели, осуђен на заточен и је ( in exilium ), јер је уч ествовао у т о м П ок р ету на страни М аџара, и т о ” као опасан по В о јв о д и н у” . ” Н а т о га је Њ егова С в ет ост патријарх Јосиф Рајачић пом и ловал а, с ти м д а се о д м а х на с л о б о д н у ногу стави, али да се из К арловца не см е удаљ ит и ” . У њ еговом м о ж д а најбољ ем ром ану ” Васа Р еш п ек т” оп исује овога као свесног и п ож р твован ог борц а на страни М аџара, али у и сто врем е ватреног С рби н а. У народној енциклопедији С Х С пиш е Вељко П етров и ћ о Јаши (субном ине): ” Он је целог ж и вота био досл едан м ађароф ил и а у с т о ф о б , као ш то је би о и типичан српски ш ови н и ста” . П о Вељку П етр ов и ћу т о дв оје се м огл о сл о ж и т и , би ло је ’’к о м п а ти би л н о ” .

62

X I. Ј Е Д А Н С А С Т А Н А К Л А ЈО Ш А К О Ш У Т А И К Н ЕЗА М И Х А И Л А I.

В ођа маџарске револуције из 1848. и, по оп ш тем уверењу М ацара, највећи М ацар X IX века, Л ајош К ош ут , који м о ж д а једини о д водећих М аџара није припадао племству (рођен 1802,ж ивео је у ем играцији све о д 1849. до 1894, кад је ум ро у Т орину). Био је велики непријатељ Српског устанка 1848 (тзв. М аџарске буне), али још далеко више Јелачића и њ егове војске о којој је говори о са ниподиш тавањ ем и сп р дњ ом , док је о С рби м а говори о са п ош товањ ем . Био је за интегралну Угарску у њеним ” историским границам а” . Тим више сам био зачуђен кад сам у њ еговим Ем игрантским списам а (прочитао сам сва његова бриљ антно писана дел а), у књизи која се одн оси на 1859. (26.) наш ао п одатк е о њ еговом састанку са кнезом М ихаилом О бр ен ови ћем . Т ада се би о повратио на власт његов о та ц , који је м ал о затим ум р о , а М ихаило, који је и раније би о владајући кнез, п остао је т о понова годину дана иза овог састанка. И ницијатива за састанак је дош ла о д кнеза М ихаила, али канда по сугестији француског цара Н ап олеона III, коме се М ихаило о б р а т и о био за п ом оћ у И сточ н ом питању. Н ап ол еон , ангаж ован у северној И тали ји , није ж елео још један сук об, али м у је препоручио д ого в ор са суседим а, у првом реду М ацарим а. Д а је кнез М ихаило изабр ао једн ог ем игран та, и ако у пуном сјају, и згледа помало чудно. К о ш у т Л ајош (тако М аџари увек стављ ају прво презим е па он да име) даје м н ого м еста опису тога састанка и мисији свога човека пуковника Л удвига у Б еограду. II. П осл е описа састанка са кнезом М ихаилом , који ћем о овде у главним линијам а пренети, каже на страни 458 да је У своје врем е, ваљда н епосредно после Револуције, изм енио неколико писама са Г араш анином . (И лија Гараш анин, српски држ авник, рођен 1812. ум ро 1874). За њега каже К ош ут: ’’Лично нисам познавао Гараш анина, али за време м ога боравка у Ш умлн и К утахији (он је прво био избеглица у Т урској, Л М К ) изм енио сам неколико писама са шим и у њ ем у наш ао либералног држ авника дубок е увиђавности и ш ироког х о р и зон та. За мене и за м оје био је увек врло срдачан и ја сам му нарочито захвалан за 63

н еж н о — паж љ иву за ш т и т у ш то се стар а о за личну б е зб е д н о с т м о је д о см р тн е оп асности гоњ ен е супруге, кад је из наш е о т аџ б и н е п обегл а, уз хиљ аду оп а сн ост и , у Б е о г р а д ...” Д о н о си зат и м и један извадак из енглеске П лаве књиге енглеског пуковника Р о зе а о д 11. м а р та 1858, у ком е саоп ш тава д а м у је српски отправник п осл ова Н иколајевић признао д а м у је кнез М енш иков ставио у д у ж н о ст д а и звести кнеза д а тр еб а Г араш анина да отп у сти јер је он ђак К о ш у т а и М а ц и н и ја ...” М енш иков т р еб а д а је Александар Сјергејевич (1787— 1869), руски генерал и главноком андујући у К рим ск ом р а ту 1853— 18, а о д 1853. ванредни посланик у Т урској. Јам ачно се т о зби л о за ово врем е. А сад д а пређем о на главну ствар: на састанак и разговор кнеза М ихаила и п ри зн атог вође свих М аџара ем игран та К о ш у т а Л ајош а. III. Овако почињ е К о ш у т д е о расправе која се одн оси на разговор са кнезом М и х а и л ом .(С . 4 4 1 ) : ’’П о ш т о м е кнез у п озн ао са р а зго в о р о м који је и м ао са царем , прим ети он д а је увек гајио си м п ати је прем а наш ој ствари, да га породи чн е везе п овезују са н ам а. Њ егова супруга је М аџарица (гроф ица Х уњ ади ) и он је највећи д ео свога п рогнанства провео у М аџарској (у И ванци), и он јој дугује (У гарској) захв ал н ост за го стоп р и м ств о које м у је било указано. Он ће се радовати ако б у д е м о га о н еш то д а учини за О таџ би н у (Угарску): он је спреман д а учини све ш то м у његов п олож ај дозв ољ ава а да не повреди и нтересе своје отац би н е. Ја сам захвалио принцу за њ егове изјаве сим п ати ја. но п ош то у политици одлучује и нтерес, ја бих х т ео знати како он схваћа заједницу интереса изм еђу С рби је и У гарске, на којој б и см о ми м огли да б а зи р а м о наш сп ор азум , јер ја о њ еговој љубави ка правди сувиш е високо миш љ ењ е им ам и не м огу п ом и сли ти да ће он за своју подрш ку, којој ја придајем вло велику в аж н ост , тр аж и ти би л о за С рби ју би ло за своје угарске сународнике такву цену која би стајал а у п роти вн ости са тери торијалн и м и н тегр и тетом и држ авним једи н ством Угарске, ш то у т о м случају не би см о м огли да усвоји м о. На т о о д гов ор и К нез да он на тако ш та не пом иш љ а. Он полази са гледиш та заједнице и н т е р е с а ...” и т о детаљ н о о б р а зл а ж е. Те детаљ е н ећем о п реносити, м ада је интересантно да 64

им К о ш у т толику паж њ у поклањ а и да их је све на папир став и о. У главном се о б а сл аж у д а им је А устр и ја главни непријатељ , а и Р уси ја која би хтел а д а зам ени Турску као го сп о да р а С рби је (стварног и ако не ф орм ал н ог). К аж е д а је ” за врем е р а т а ” (свакако К рим ск ог?) А устри ја хтел а да окупира С рби ју као и В лаш к о— М олдавску. С рбија м рзи А устр и ју као ђавола. ” У наш ем и нтересу, дакле, леж и д а се аустриска владавина п ом ери са наш их граница, a т о м о ж е д а се деси сам о са при зн ањ ем независн ости М аџарске. У наш ем је интересу д а У гарска б уд е независна. H e т р а ж и м о м и и не очекујем о д а се Угарска бори за д о би ја њ е наш е с а м о ст а л н о ст и ...к а о ш то ни Ви не ж ел и те да С рби ја у зм е учеш ћа у б о р б и за н езави сност У гарске. (Ја га прекидох са речима: никако ми т о не ж елим о ). А ли н езави сн ост У гарске л еж и у наш ем и нтересу јер зн ам о да сам о ста л н а У гарска нем а н ам ере повећањ а са н аш ом т ер и т о р и јо м . О на т о и не м о ж е , јер би т о иш ло против њених националних и н т ер еса ... М и см о уверени да је независна Угарска такав сусед који нам неће правити никакве см етњ е у п уту ка са м о ст а л н о ст и , н его д а ће у свом соп ствен ом и нтер есу н асто ја ти д а нам б у д е д о б р о ж елећи пријатељ . T o је д о д и р н а тачка при којој се наши интереси с у с р е ћ у ...” Д р у га би тачка би л а , о п ет по казивањ у кнеза М ихаила д а се м ањ е нације м о р а ју д а удр у ж у ју д а не би би л е прогутан е о д већих. Тако м исли и С рбија: ” М и и м ам о заједнички интерес; ми см о упућени једн и на д р у г е ...” К а ж е да је д о зн а о за једн у конвенцију К о ш у т а са кнезом К у за по којој би В лаш к о— М олдави ја, У гарска и С рбија о бр а зов ал е Д унавску конф едерацију. К нез је п отп ун о сагласан са К о ш у т о м у т о м е . О бадве д р ж аве ж ел е да се о с л о б о д е не сам о аустриског већ и руског т у т о р с т в а . T o се м о ж е п остићи сам о тако ” ако се источни Словени консоли дују у такву једн у ком пактну м асу која би њ ихову држ авн у егзи стен ци ју обукла са м остал н и м в и та л и тет о м . С ад, ја м ислим да нису Х рвати већ С рби позвани да о б р а зују језгр о евентуалне к онсоли дац ије. Х рвати су на периф ерији, ми у средини круга. Њ ихова религија, начин писањ а (м ислим на ал ф аб ет ), њ ихова и стор и ја сасвим су различити. Н аш а и стор и ја, вера, азбука п отп ун о је једнака са оста л и м и сточним С л овен и м а” . К нез М ихаило заврш ава свој разговор: ” С ве о в о , као и н астојањ е за извојевањ а н езависности С рби је тер ају м е д а т о и сто ж елим У гарској и да вам а у извојевањ у ваш е н езависности п ом огн ем све док т о не иде на уш тр б м о је о т аџ б и н е. У тол и к о пре ш то је т о и жељ а 65

ф ранцуског цара, чију б л а г о х о т н о ст ж елим д а култивиш ем у м о м е личном и у интересу м оје о т а џ б и н е.” С ад дол ази о д го в о р К о ш ут а , који је такође врло опш иран. Он зна да су његове речи сам о ” речи једн ог прогнаника који нема никакву снагу у рукама, па прем а т о м е ни неки већи значај” . Али он см атр а да ће М аџарска (у немачки преведеној књизи стоји свуда У гарска, али у м ацарском оригиналу стоји свакако М ађарорсаг, дакле М ацарска, па је преводим и овако и онако, јер је т о српски м огућ е) сл о б о дн а би ти и стог м иш љ ењ а. ” Ја ж ели м да уверим Ваш е В исочанство да м оја изјава, по којој см о ми М ацари пријатељи независности С рбије ду ш о м и т ел о м и да тај став није инспирисан н у ж до м садаш њ е ситуације него и у највећем интересу м о је отаџ би н е, она проистиче из чврстог у б е ђ е њ а ..” С ад наводи м ноге детаљ не конзенквеца то га става. Д од и р у је у тачки 3 и тзв . ’’Угарске С р б е” у В ојводини која је још п остојал а (после две године је била укинута). К аж е: ” Ми се н адам о да ће се угарски С рби овога п ута др ж ати с н ам а. Ми см о спремни да у питањ у н ар одн ости и дем о д о крајњих граница, које нам дозвољ авају обзи р и на и н тегр и тет О таџ би н е и њ ено политичко јед и н ст в о ” . К аж е д а су њ егови људи у зем љ и д оби ли такве инструкције и м оли принца д а и он т о својим м оћ ни м упливом п одр ж и . П ринц је т о обећ ао и мисли да неће би ти теш коћа. Било је говора и о заједничкој оруж ан ој акцији, при чему је К нез ставио у и зглед д а пош аљ е у Угарску неколико стот и н а С рба из С рби је, ш то би на ’’угарске Србе учинило повољ ан ути сак ” . И т д . Једн ом речју, пређаш њ и и будући владар С рби је конфериш е са вођом устанка и ребел ом М аџаром против А у стр и је, налазећи д о с т а доди рн и х и повољ них тачака за заједничку акцију у бо р б и против А устр и је и у заједничкој бу ду ћ н о сти . М ада данас стањ е није ни из далека онакво какво је било 1859, ова саоп ш тењ а м огу ипак да п осл уж е као доказ да је о сарадњ и, о пријатељ ству, о савезу С рба и М аџара рађено од најком петентнијих српских личности још среди н ом прош лог века, пре више о д 110 годи н а и т о м ало иза М аџарске буне а за врем е п осто јањ а н едонош ч ета Српске В ојводи н е. Д ан ас су ок олности за сарадњ у далеко повољ није и ја је пропагирам о д срца.

66

X II. П О М О Ћ М А Џ А Р А С Р Б И Ј И П О С Л Е Д Њ Е Ч Е Т В Р Т И X IX В Е К А I. У са м ом почетку ч етвртог квартала X IX века, 1876. годи не, С рбија је води ла рат са Т урском за о сл обођ ењ е српског Југа.И сп оч етк а је није служ и ла ратна с р е ћ а .'К а д је Р уси ја уш ла у р ат (за п р етход н о врем е зам ер а сам Толстој Р уси м а у ” А ни К арањ и ни ” д а су пустили С рби ју да сноси сав тер ет р ата ). С р би ја је успела ск ром н о д а прош ири своју т ер и т ор и ју, али су све њ ене тековине д о ш л е п од питањ е др ж ањ ем Р у са , који су у свом п редл огу ф антастичне Сан С теф анске Бугарске тр аж и л и за њу и о д С рба стечене тер и т о р и је. П о сл ед њ у реч је и м а о д а каж е м ировни конгрес о д р ж а н у Берлину о д 23. јуна д о 13. јул а 1878, тзв. Берлински конгрес, по п р етседн и ш тв ом принца Б изм арка. Т ада се за С рбе за у зео а у ст р о — угарски м ин и стар спољ них п осл ова гроф А н драш и Ђ ула (1823— 1890). Њ ем у се м о ж е захвалити ш то су јуж н и окрузи Србије (Н и ш , Л есковац, П рок уп љ е, П и р о т и т д .) припали С рбији. Н ајоф ицејелнији аустриски и сторичар ф ам озан зб о г свог п роц еса Х ајн рих Ф ридјунг писао је у својим сту д и ја м а из аустриске и стор и је (30) ово: С тр . 32. ” Гроф А н драш и се за узео на Б ерлинском конгресу за повећањ е С рби је, која је услед т о г а д о б и л а четири округа о д Н иш а д о П и р о та настањ ена Бугарим а; за т о се С рби ја м ор ал а об ав еза т и да закључи царинску унију са А у с т р о — У гарском ” . С тр . 104: ” Н а Б ерлинском конгресу је указао А н драши С рпском краљевству велику услугу ш то м у је прибавио четири округа настањ ена Б угари м а, п редео Н и ш — П и р о т. Ц ар се т о г а п ута д р ж а о уз Б угаре” . С ам аустриски званични и стори ограф приписује сву ову заслугу гроф у Ђ ули А н др аш и , иаданку највиш ег м аџарског п л ем ства. To је п озн ата историска чињеница: Р уси ја је хтел а д а та четири округа припадну Б угарској, a и у А устр и ји се см а тр а л о (доказ је сам Ф ридјунг) д а је ту ж ивео н арод бугарски. Тим већа нека је захв ал н ост грофу Ђ улију А н драш и . II. П о зн а т а је ствар д а је А у с т р о — Угарска спасила Србију 1885, п осле неуспелог рата са Б угарском , о д п они ж ења и м о ж д а губитка дел а своје тер и т о р и је (п о м ен ута 4 округа). М ањ е је п о зн а то да је т о углавном дел о оп ет јед67

ног м аџарског п олити чара, гроф а К алнокија, који је т а д а био а у ст р о — угарски м инистар спољ них п ослова. Један о д ађутан ата цара Ф ранца Јосифа п оследњ и х година њ еговог ж и в ота генерал бар он А л б ер т ф он М аргути писао је у м онограф ији о Ф ранцу Јосифу (31 в .с. 428): ’’П ретходн и к гроф а Г олуховског у м ин и старству спољ них п ослова гроф К алноки, ду го је врем ена гајио велику љубав прем а С р би м а, н ар очи то 1885, за врем е српско— бугарског конфликта, а при т о м је превидео о д кога је стварна оп асн ост за Д унавску м онархи ју на Балкану в р ебал а” . Г роф Г устаф К алноки < (Kalnoky von Korospatak Gustav; grof)' рођен je 1832. y М оравској, a ум р о 1898. y Бечу. О д 1881. д о 1895. м ин и стар спољ них п ослова Д унавске м онархије. С тар и н ом секуљски М аџар, чији су преци 1697. проглаш ени гроф овим а. И ако није ж ивео у У гарској, несумњ ив је п отом ак највећег м аџарског плем ства. X III. ’’К У Е Н О В Ш Т И Н А ” I.

С рби су у Х рватск ој, бар у цивилној или провинцијалној Х р ватској, били вечно запостављ ени и прогањ ани. К ад су Х рвати м а тр еб а л и , као нпр. 1848,о н д а је дол ази л о и д о братим љ ењ а и признањ а њ ихове нације. Ч и м је о п асн ост прош ла, негирана је сам а егзи стен ци ја С рба у Х рватск ој, забрањ ивано њ ихово п и см о, застава, и м е. Ту је п ости гн ут кулмен за врем е бановањ а првог ” б а н а — пучанина” И вана М аж ур ани ћа, песника ” С м р т С м аи л — A re Ч ен ги ћ а” (ж ивео о д 1814. д о 1890, а бан овао о д 1873. до 1880.) М ало за т и м , 1881, д о ш л о је д о ’’утел ов љ ењ а” В ојне крајине Х рватск ој, тако д а су и К рајиш ници, д о тад а недискрим инирани, п остал и грађани II реда у новој ’’д о м о в и н и ” . С р ећ о м , н едуго и за т о г а је и м енован за бана гроф Д р агу ти н К уен — Х едервари (рођен 1849, у м р о 1918), М аџар п о н ар о дн о ст и и осећањ у, али од гојен у Славонији и Х р ватск ој. Он је им енован хрватским бан о м дец ем бр а 1883, и о с т а о је на то ј д у ж н о ст и д о јуна 1903. В л адао је т а м о скоро пуних 20 годи н а. С р би м а је лакнуло: т о је први пут д а су се они осећали као у свом д о м у . К уен је, каж у, преко њих д о б и о већину у ’’Х р ватск о— сл авонско— дал м ати н ск ом с а б о р у ” , ш то свакако одго в а р а истини. А л и , би л о зб о г т о г а или нечега др у го г, он је би о благонаклоњ ен С р би м а и признао њ ихову п осеб н ост : њ ихово п и см о, њ ихову заставу и сам о српско им е. С рби никад нису т а м о уж ивали сва ова права 68

и били равноправни грађани као п од н>им. T o су Х рвати зам ерали читаво врем е бану К уен у, па му зам ер ају још и дан ас. T o је сп ор едн о питањ е у овој расправи и ми ћ ем о се сам о површ но до та ћ и њ ега. Д убровч ани н , али једа н о д хрватских вођа прве десетине овог века, Ф рано С упило је писао 1911: ” К уен је м еђ ут и м , л ом и о и оне сл абе ступ ч и ће хрватске аутон ом и је, један за др уги м , пак је о д Х рватске био направио ш то је х т и о , славећи у својим задњ и м и збор и м а год . 1901 праве оргије својих п обједа . Баш у т о д о б а , кад је хрватска опзиција била најгоре разм рвљ ена, униш тена, утучена, кад су Х рватску, уз нове д р ж а в н о — правне повреде, биле притисле и економ ске м јере у облику мађарских вјересијских задруга, а оп ор ба безглава и нем оћна с т а ја л а ...” (33) Баш у т о врем е С рби су били живахнули и м огли да се посвете неговањ у своје вере и н ародн ости ; С рби су се афирмирали у Х рватској и постали свесни своје важ ности. To је би л о цветно д о б а , зл атн о д о б а у ж и воту С рба Хрватске С лавоније. С ам д р . А н те Р ад и ћ , б р а т С тјепана Р ади ћ а и оснивач Х рватске сељачке стране као и њен вођ крајем прош лог и почетком овог века, писао је у ” Д о м у ” , број о д 7. липња (јуна) 1901. у рубрици ” Д о м и р о д ” м али чланчић п од насловом ’’Х рватски С р би ” , где и зос, стоји: ’’Српска господ а — каква су, таква су— биесна су на Х р в ате, па д р ж е са м аџар он и м а, а данаш њ и им м аџарони признају и у закону њ ихово српско и м е ” . Д руги м речим а, А н т е Р ади ћ бар разум е српско д р ж ањ е. H e каж ем да га оправдава, али га и не осуђује. Заш то би С рби били са оним који им негирају име и н а р о дн о ст , а против оних који им т о признају, мисли -врло вер оватн о А н те Р ади ћ. II. П осл е два Х р вата, ево и једн о српско гледиш те из тог доба. П р о т а Д и м и т р и ј е Р у в а р а ц , С р е м а ц , д а к л е из ’’Х рватске и С лавон и је” , м н ого пута је истицао те заслуге К уенове за српску ствар. М еђу стот и н а м а њ егових списа, ја имам сам о једн у велику и значајну полемичну расправу као о д го в ор загребачком О бзо р у и њ еговим присташ ам а. (32) Н а страни 114 он хвали ’’њ егову преузвиш еност бана К уена— Х едер вари ја” ш то је д о зв о л и о ” д а С рби на својим црквама и у свечаним приликама истичу заставу Српске карловачке м и тр оп ол и је и српског патријарха, одн о сн о српску за ст а в у ” . 69

Н а страни 132 п р о та Руварац (б р а т чувеног историчара а р хи м ан др и та И л ари он а Руварца) пиш е директно: ” К а д ст е ви били у н уж ди , о н да сте нам обећавал и призна ње наш е црквено— народн е а у то н о м и је, и изједначењ е кирилице с лати н и ц ом , а кад сте били на власти Ви забор ависте на об ећ ањ е. И кад нам је т о 1887, и ако н е баш у с в е м у , о д д а н а ш њ е н а р о д н е с т р а н к е , п о н а јв и ш е н астојањ ем п реузвиш енога бан а гроф а К уена Х едерварија узак оњ ен о, Ви нам се ч уди те и за м ер ате нам ш то нем а ни јед н ог С рбина у Ваш ој стр ан ц и ” . ’’Њ егова п р еузв и ш ен ост” би о је хрватски и зраз за екселенцију. С рби су га употребљ авали сам о кад се ти т ул и сао хрватски ба н , иначе су говорили екселенција. М ало п одаљ е, на страни 135 Руварац приговара О дбораш и м а ш то су се удруж ил и чак са ’’ст а р и м ” , т ј. А н том С тарчевићем и т о у циљу ” д а нас С рбе п оти сн ет е и о ти сн ете о д данаш њ ег наш ег п ол о ж а ја и д а нас став и те у он ај, у ком е см о били за време М аж уранићевог бановањ а, т ј. д а б у д е м о ф о гел ф р а ј” . О ва п осл ед њ а реч значи: да нас свак м о ж е да мучи и уби ја. Е то како је карактерисао владавину ” бана пучанина” њ егов будући и интелигентни саврем еник. Све ове речи Руварац сам подвлачи. Д ок су Х рвати у својој првој влади ( д о та д а су банови били из Х рватске али м а х о м сем б а р он а Јелачића маџарски гроф ови) С р бе п р о сто сузби јал и , сад их узи м а у за ш т и т у чисти М ацар и плем ић по им ену и срцу. Н а страни 64 говори Руварац за владу Бана М аж уранића: ” У С рем су били п ослати чиновници који су били испуњ ени м р ж њ о м на С р бе, а српски се чиновници пош љ у у крајеве где су се осећали као туђини. Н астаде хајка на С рпство; затвор и и заточењ а беху награда С р би м а о д оне странке коју су они довели на в л аст” . (И ова су подвлачењ а писца Руварца; ја туђе м исли не п одвлачи м ). С тр. 67: ” Ви ,о б зо р а ш и ’ сутр а да д о ђ ет е на владу, били би сте онаки исти спрам нас С рбаљ а као ш то сте били за врем е бановањ а М аж уранићевог, те за т о се и не н а да јте више у српску п о м о ћ . Д о с т а см о м и за вас вадили кестењ е из ватре. Виш е јо к !” Н а п р етходн ој страни (65,66) каже Руварац кад су све С рби вадили кестењ е из ватре за Х рвате и д од аје: ” Још им је у пам ети за о ст а л о понаш ањ е хрватско спрам С рбљ а 1861. и 1872. а доц ни је за време бановањ а Ивана М аж урани ћа, о чему би се дал а читава књига написати и чијег ће се бановањ а српски народ сећати д у го и д у г о док му напослетку довикнуло Њ егово В еличанство, сазнавш и за го њ ењ е С р п с к о г н а р о д а у Т р о је д н и ц и : , Д о л е 70

н едостојн и с банске стол и ц е, чиме је српству м ало одахнуло” . О д кога је ’’Њ егово В еличанство” чуло за гоњ ењ е С рба од стране бана М аж уранића и странака које су га помагале? О д стране угарске ’’заједничке” владе, која је једина и м ала са њ им заједничке везе. Зато је она и послала п осле кратког врем ена за бан а гроф а К уена и о добр ав ала њ егову политику. T o је остен тати в н о и дем он стр ати в но показала кад је б ан а— дем иси он ер а поставила за заједничког м инистра претседника В ладе у П еш ти (највећи п о л о ж а ј к оји ј е д р у г а п о л о в и н а А у с т р о — У г а р ск е м онархи је м огл а д а да). Једн о је н еоспорно: Д а су неправде и прогони према С рби м а у Х рватској м ор ал и би ти репарирани доласк ом чистог М аџара за бана Х рватске. М аџари су још једн ом показали прем а нама своју д о б р у вољу. IIL Д о с а д с м о и зн е л и с а м о д о м а ћ е и з в о р е о колаборацији С рба и М аџара за време К уена у Х рватској. Ево и један стран и , мацарски приказ тога стањ а, писан ту скоро, дакле у великој дистанцији са д огађаји м а, зб о г чега му се м о р а поклонити већа паж њ а. Један саврем ени, свакако м л ади, м аџарски историчар М иш колци Ђ ула осврће се на д о б а бановањ а К уен овог у Х рватској, и т о у једн ој веом а озби љ н ој серији историских дел а. (34). Т ам о он и зос. пиш е на стр . 192: ’’Н ајкомпликованије и за укупну м онархи ју н ајсудбон осније су се развијали одн оси у Х рватској. У тој земљ и је био дугогоди ш њ и бан гроф К арло Куен Х едервари (1883— 1903) присиљен да се зб о г о т п ор а хрватских странака ослони на п о тп о р у С рба који су се л ојал н о показивали. П о б ед а партије независности у Угарској била је о д С рба см атр ан а као згодн а прилика да се осл аби м он ар хи ја... За ојачањ е С рпског елем ен та у Х рватској и ти м е за условљ ено ојачањ е великосрпске идеје м орала би и м аџарска влада д а сноси о д г о в о р н о с т ...” О во су драгоцени изрази д а се види д а нису С рби пом агањ ем К уена вршили служинску улогу М ацарим а, нити их је за т о повела м рж њ а на Х рвате (м ада је и то га би л о, као реакција на док три н у С тарчевића), већ углавном жеља да С р би м а б у д е бољ е. Они су, како писац каже, тиме укупну м онархију поткопавали. T o им је би о , свакако, други и м о ж д а споредни циљ, али је и т о би о њихов циљ. К ол абор ац и ја са К уеном није за С рбе прљава р а б о т а . За н>их је т о била политичка тактика, а несум њ иво су М аџа71

ри били далеко м ањ и непријатељ и С рба него Х р вати . To је би л а м у д р а , р одољ уби в а политика. П исац М иш колци каж е (и бидем ) колико је велеиздајничка парница у Загребу покопала углед не сам о Х рватске, већ и У гарске и целе М онархије. В ладавина К уен а— Х едервариа у Х рватској им ала је д ејст в о и на си стем владавине у тек окупираној Босни и Х ерц еговин и . Ц итирани маџарски историк М иш колци Ђ ула сам прим ећује (34, с. 148) да су у Бечу хтели ” о б е ове провинције д а ти у поверљиве руке Х р в ата и отр гн ути о д српског ути ц а ја ” , али — п р одуж ује даљ е М иш колци— ’’хрватска управа п ом о гл а је м ал о за т и м С р би м а у Х рватској д а врш е важ ну у л о г у ” . И з т о г а сл едује д а се није м о гл о у, Б осни владати против С рба кад се у сам ој Х рватској вл адало са С рби м а. IV П о сл е К уен а о п ет се гонила ћирилица и српско и м е. Н ико м ањ и него енглески чувени познавалац јуж н осл овен ских п р о бл ем а С и тон В атсон , који је писао п од п сеудоним о м С к отус В и а то р , а није би о м н ого наклоњ ен С рби м а, осуђује оп туж ни ц у у тзв . Велеиздајничкој парници у Загребу 1908. и сл. и т о м приликом јасн о каже: ’’О птиж ница см атр а ’’си м п том ач н ом у п о тр б у ћирилице, и ако закон К уен — Х ердервари ја из 1887. наређује да се она обл и гатн о учи у свакој опш тини са српском в ећ и н о м ” . (35). О но ш то је К уен — Х едервари би о п рок лам овао као обавезан п р ед м ет у ш к олам а, он о , п осле њ еговог одласка, инкриминују као држ авн и злочин! Јер та д а није би о Куен на власти ни у Загребу ни у П еш ти.

X IV . М А Џ А Р И В Р Х О В Н И У П Р А В Љ А Ч И Б О С Н Е П О Д АУСТРО —УГАРСКОМ . Босна и Х ерцеговина су се налазиле скоро за цело врем е окупације (па чак и анексије) п о д врховном управом М аџара. П и таће се како т о . Ево како: Оне су припадале А у с т р о — У гаеској као целина. У ствари су т о биле две суверене др ж аве у персоналној унији. У тој унији им еле су сам о три заједничка м инистарства: спољ них п осл ова, рата (војске) и финансија. С пољ на политика је била једн а, a и војска највећим дел о м (обе су после им але сам о један ограничен д ео п осебн е војске п од називом ’’до м о б р а н ст 72

в о ” , аустриски ландвер, угарски хон вед). Ф инанције су заједничке биле сам о за т е п осл ове и новац су давале п осебн е др ж аве, тако д а т о м и н и стар ств о није им ало м н ого посла: д о би в а л о је го т о в новац и сам о га распоређивало. О нда су управу Б осне и Х ерцеговине п одвели п од заједничко м и н и старств о ф инасија. Тај м ин и стар је био главни шеф управе, врховни адм и н и стр а то р а д о Анексије и зак он одавац . П окрајинске и локалне власти су се управљ але по њ еговим директи вам а. М ахом је т о би о М аџар. Тако виш е о д свих остал и х и д у ж е о д свих остал и х В енијам ин К ал ај (1839— 1903). Он је владао Б о сн ом о д 1882 д о см р ти , дакле 21 го ди н у, више од п оловине врем ена њене потч ињ ености А у с т р о — У гарској. Звали су га вулго ’’некрунисани краљ Б о сн е” . П ре т о га је би о А у с т р о — У гарски генерални конзул у С рбији и ’’нескривени ср б о ф и л ” , како пиш е В лади м и р Ћ орови ћ у Н ар одн ој енциклопедији С Х С (суб н ом и н е). Н ап исао је чак врло значајну И сто р и ју С рба. П осл е се и зм ен и о, кад је С рби ја запливала у руске в о д е, и ’’почетком 1875. се вратио из С рби је као противник српске н ародн е м и сл и ” (Ћ ор ов и ћ , и б и д ем ).. Знао је српски језик у танчине. С воју И сто р и ју С р ба је и зд ао 1877. (први д е о ), годину дана пре О купације, а и дуће годи н е је преведена на немачки (оригинал је б и о м аџарски). П а ипак је своју соп ствен у књигу забр ан и о у зем љ ам а к ојим а је вл адао. О н се у владавини осл ањ ао на are и б его в е, би о је скроз конзервативан и х т е о је да ств ор и , као данаш њ и р еж и м , п осебан етникон бош њ аш тва. Чак је би о увео о знаку ’’босан ск ог јези к а” . С р би нису били задов ољ н и њ еговом в л адави н ом , Ma­ fia се она не м о ж е к рстити као i противсрпска. Он напр, није нигде ф авори зи рао Х р вате прем а С р би м а, нигде лати н и цу н асуп р от ћирилици, нигде католичку веру насуп р от п р авосл авн ој. T o је све р ад и о први к ом адан т Босне Јосип Ф илиповић (1819— 1889) као и п оследњ и С тјепан Ш аркотић ’’бар он о д Л о в ћ ен а ” , о б а Х рвата. С р п ство се у Босни ш ирило и напр едовал о за врем е К ал а ја , не захваљ ујући њ ем у, али свакако не уз њ егово п ротивљ ењ е. Т ада су и злази ла два важ на књ ижевна часописа која су буди л а и о д р ж ав ал а националну свест С рба Б осне и Х ерцеговине: Б осанка Вила у С арајеву (од 1886. д о почетка I светског р ата, и Зора у М остар у од 1896. д о 1901. Јерархија је сва била српска и н им ало послуш ник реж им а: п о р ед три раније епархије на челу са мит р о п о л и т и м а , на чијем су челу раније били Г рци, осн ова73

на је и четврта (бањ алучка 1900. године), и сви су м и тр онолити били С р би . С рпство се и м п етуозн о ш ирило и дал о клицу за доц ни је догађаје. (’’М лада Б осн а” , Сарајевски атен та т и тд). П осл е см рти В енијам ина К алаја дош ао је за заједниког м ин и стра финансија A — У и ти м е врховног адм иниср ат о р а Б осне гроф С теф ан Буријан (1851 — 1922). Био је м инистар финансија о д 1903. д о 1912. и још јед н о м од 1916. д о 1918. Он је води о чисто србоф илску политику: ослањ ао се углавном на С р бе и ове је највиш е ценио. To он о тв о р ен о признаје у својим м ем оар и м а, а на т о се јако ж але Х р вати . Њ ихов п о р т — парол у Босни, адвок ат др. И во П илар у својој књизи ” Јуж нословенско п и т а њ е” коју је и здао под п сеудон и м ом ” фон С и дл ан д” крајем П рвог светског р ата закукао је љ уто на Буријана који је , као и његов земљ ак проф . Х ајнрих Ш викер, см а тр а о С рбе ” најобдар ен ији м европским н а р о д о м ” , ш то је Буријан ” практички и ск ор и сти о” . (3 8 ,с. 326). Тај Ш викер, који се осећ ао М ацаром и ако је канда био маџарски Ш ваба, написао је и стори ју С рба у У гарској и м н ого расправа, све са највећим си м п ати јам а за Србе. П илар га чак д о в о д и у везу са Б ури јаном , као д а је он на овог утицао (ш то не и згл еда вероватно м ада је нама и ндиф ерентно заш т о је Буријан п о ста о србоф ил). За врем е м аџарског управљ ањ а Б осн о м , за врем е К алаја, а н ар очи то Б уријана, С рпство је би л о сл о б о д н и је и заш тићеније далеко виш е него данас за владавине Јосипа Б роза и Бранка М икулића, о б а Х рвата, у т о б о ж њ о ј својој држ ави . За врем е Буријана цветала је и бујала ’’М лада Б осн а” и српски национализам гор ео д о пароксисм а. Б осна је п остал а била ковница и м ерил о српског ек стрем ног национ ал и зм а уоп ш те. Све је т о Буријан у најм ањ у руку тол ер и сао. М о ж д а не би д о ш л о д о оних п рогон а С рба у Босни почетком П рвог светског р ата да је Буријан би о на челу њене власти (м ад а је т а д управу углавном п реузела војска на челу са С ловенцем П оћ ор ек ом ).

X V . М А Џ А Р И Ч И Н Е К Р А Ј ЗА Г Р Е Б А Ч К О Ј ’’В Е Л Е И З Д А Ј Н И Ч К О Ј П А Р Н И Ц И ” К ад ј е у Загребу 1908. инсценирана т зв . В елеиздајничка парница против 53 С рбина на челу са А д а м о м П рибичевићем , највећа љага на (хрватско) правосуђе које Европа позн аје о д 1848. д о 1914, и м аџарска влада и маџарске 74

новине су се сасвим коректно д р ж ал е. Ја сам о т о м е п оближ е писао у књизи ’’И сти н а о хрватској ти сућлетн ој д р ж а в н о ст и ” коју је и зд а о А м ерички и н ст и т ут за балканска питањ а 1967. ст р . 76 д о 89. Тај за Х р в ате срам ни процес заврш ио је абол и ц и јом која је била п редл ож ен а од пеш танске владе. П о зн а т а је ствар д а је правосуђе хрватско би л о у гран ицам а хрватске а у то н о м и је и д а је у п о гл еду постављ ењ а судија и ток а правосуђа м аџарске власти нису и м але никакву ингеренцију. З а т о је м аџарско јавно м иш љ ењ е би л о јако узр ујан о кад је светска јавн ост почела да п ребацује П еш ти кривицу за т у срам ну акцију. Н а р оч и то су се ту истакли били француски л и стови , и ’’П естер Л о и д ” , оф ицијез угарске владе и један о д водећи х л и стова Е вропе тога д о б а , зам ер а о ш тр о париским н овинарим а ” да не знају на ком углу Е вроп е л еж и З агр еб ” . Х тел и су рећи да је ван д о м а ш а ја П еш те у овом п о гл ед у. T o сам п р еузео из О гиста Г овена (27). С а м о је п оср едн о м огл а П еш та д а и нтервениш е и т о је за и ста учинила. П рво св ојо м ш т а м п о м , која је ун осно осуђивала вође п р оц еса, зат и м пријатељ ским савети м а и п р и м едбам а које је искори сти о Векерле А л ек сан дар (Ш анд о р , 1848— 1921), т а д а , и више п ута пре и п осл е т о г а , угарски претседник В л аде. Н а њ ега су се обр ати л и м о л б о м браниоци оп туж ен и х д а интервениш е д а после толико м есеци бар започне судска парница и сам о њ ем у се м о ж е захвалити ш то је она започела и ти м е стављ ена п од светску к он тр ол у. Тако саоп ш тава нико м ањ и д о ’’С котис В и а т о р ” одн . С и тон В атсон (Р о б е р т В и лиам , 1879— 1951), најбољ и п ознавалац јуж н осл овен ск ог питањ а у Е нглеској, ни м а л о наклоњ ен С р би м а (26, с. 208) Он такође цитира на виш е м ест а П естер Л о јд , н арочи то онај њ егов чланак под н асл овом ’’руска цензура у Х р в ат ск о ј” , по ком е се оп туж ен и нису м огл и преко ш там п е д а бране. Чак је О гист Г овен (1861 — 1931), један о д н ајпознати јих ж ур нали ста света и политички уредник водећег француског ли ста Ж урнал де Д е б а писао среди н ом 1909. ово: П естер Л о јд , говорећи у свом б р о ју о д 24 јула о ,н еср ећ н о м ’ п р оц есу, озн ачује азијатским м ер ам а он е које су прим ењ ене прем а бр ан и оци м а о п туж ен и х и цео процес назива судском с а т и р о м ” . Д руги пеш тански ли ст ” Фриш У јш а г” је говор и о о ’’владавини т е р о р а ” у Х рватској. (39). М аџарска је пустила д а се цео процес развија ’’у н у т а р ” хрватске а у т о н о м и је, м о ж д а да би ш то више к ом п р ом и товал а Х рватску и њену ’’а у т о н о м и ју ” . К ад је 75

м еђути м , п остал а актуелна оп асн ост за оп туж ен е С р бе, он да је претседник М аџарске владе, који је једини и м ао директан контакт са вл адаоц ем , испословао о д К раљ а аболицију процеса (као да ниш та није ни би л о). А бол и ц и ју као и ам нестију (аболиција је јача и бољ а за о п туж ен е) м о гао је да нареди сам о владалац, а хрватске а уто н о м н е власти нису им але директан контакт са в л адаоц ем , нити су м у м о гл е м аш та п р едл агати . Тако је м ноги виђени С рбин у Х рватској и м ао је та д а да м ацарим а захвали да је о ст а о у ж и воту, у првом реду сам А д а м П рибичевић и његов б р ат ар хи м ан дри т, доцнији владика сремски В а л ер и ја н . X V I. П О Ч Е Т К О М О В О Г А В Е К А М А1ДАРИ С П РЕ Ч А В А ЈУ Д В А П У ТА У П А Д А У С Т Р О — У Г А Р С К Е В О ЈС К Е У С Р Б И ЈУ H e м ало сам се зачудио кад сам , и страж ујући о д н осе С рба и М ацара, наиш ао на п одатк е о покуш ају А у с т р о — Угарске д а упадне у С рбију или чак д а С рбију п отп ун о потчини себи пре изби јањ а П рвог светског р а та . О ба пута су т о М ацари спречили. T o ш то сам наш ао у две књиге пренећу овде укратко али верно, тачно прем а и звори м а из којих сам податке црпео. I. Ту скоро су изаш ли М ем оар и једн ог о д највећих дипл о м а т а А у с т р о — Угарске гроф а Х ајнриха Л и ц ова, рођеног у Бадену код Беча 1852, а ум р о у Бечу 1917. Он је би о у ди п л ом атск ој сл уж би М онархије о д 1874. д о 1910, на ам ба са д а м а у Р и м у, Л о н д о н у , П ари зу и т д . Био је велики непријатељ С ловен а, С рба н арочи то. К ао сви аустриски ари сток р ати није би о наклоњ ен ни М аџарим а. Н а стран ам а 96 и 97 своје књиге (46) описује уби ство краља Александра О брен ови ћа 1903 и ж али канда ш т о А устр и ја није см ест а упала у Б еогр ад. Н аводи неколико р а зл ога против то га д а закључи: ’’П осл едњ и по набрајањ у али не по важ н ости беш е т а ј, да су угарски држ авници см атрал и да С рби ја спада директно у њ ихову интересну сф еру, а д а би се они теш ко м огди за д о б и т и за јед н о приврем ено заузим ањ е (Б еогр ада). К ао н аж ал ост тако ч ест о , биле су и тада м ин и стру спољ них п ослова руке везане об зи р и м а унутр аш њ е п ол ити ке” . 76

T o je за м ене н ово, а м о ж д а и за м н оге друге: А у ст р о — Угарска је још 1903, дакле 11 годи на пре Сарајевског ат ен т а т а , хтел а да ум арш ира у С рбију и да казни уби це, али не свога престол он асл едни к а, већ њ иховог српског краља! T o су осујети ли М аџари! II. Д руги пут се т о деси л о после д есет годи н а, али оп ет скоро годи ну дана пре С арајевског а тен тат а који је т о б о ж е б и о узрок напада А у с т р о — Угарске на С рби ју, а и овога п ута се т о м е одуп р о гроф Тиса као и следеће године. (М ож да је и први пут осујети о напад гроф Тиса, који је п о ста о претседник В ладе и сте годи н е, али не знам кога м есец а. T o би тр еб а л о испи тати ). За овај други намеравани напад на С рби ју ја сам д о знао из једн е скораш њ е књиге, рађене прем а доск ора тајним док у м ен ти м а, о д Х анса И б ер сбер гер а п о д насловом ’’А устр и ја изм еђу Русије и С р би је” , Грац 1958. (36) Још о к то бр а 1913. војна струја Д унавске м онархије гонила је на превентиви рат против С рбије и за инкорпорацију С рбије М онархији. Ту стоји д о сл о в н о , на страни 181: ” 3. ок то б р а од р ж ан је м инистарски савет за заједничке п о сл о в е... Барон К он р ад фон Х ец ен дорф , начелник Ђ ен ер алш таба, см атр а за корен зала повећањ е С рбије и њена настојањ а д а за д об и је Русију, Ф ранцуску и Р ум унију. М орају д а се створе јасни о д н о с и ... Он ж ели правно припајањ е С рбије М онархији, као ш то се Баварска припојила Н ем ачком рајху или отв ор ен о непријатељ ство. Србији се иначе сам о пуш та врем е д а ојача. О пасност леж и у искуш ењу јуж нословенских предела о д једн е ирденте п отхрањ ене о д стране С рбије. Н а т о се изјаснио Т иса, сасвим одл уч н о, против држ авноправног прикључења С рбије М о н а р х и ји ...” А та изјава Тисина значила је практично в ет о , јер су одлуке м ор ал е би ти дон ош ен е једн огл асн о, а М аџарска је , претстављ ена у гроф у Тиси, сачињ авала половину М онархије. О дбивш и припајањ е С рбије М онархији, он је о д б и о и сваку п ом и сао на рат против С рбије, без кога се ова зам и сао не би м огл а да оствари. To је би л о после Д р угог балканског рата и триум фа С рби је, којој је припала го то в о цела М акедонија. И берсбергер говори и о покуш ају избегавањ а да д о тога рата дођ е. К ад је цар Н икола II уп озор и о краљеве С рбије и Бугарске (36. с. 157) да стоји на расп олож ењ у као арбитар и д а Русија неће скрш тених руку стојат и ако неко ипак 77

започне р ат . И б ер сбер гер пиш е, по до н ош ењ у директног тек ста царевог телеграм а: ” У Бечу су схватили тај тел еграм као директан ударац на М он архију. У л ога коју се усуди о цар д а п р едузм е као глава целог С л овен ства, појачала је у политичким круговим а м иш љ ењ е, д а ће би ти нем инован обрачун и зм еђу М он архије и Р уси је. Ц ар Ф ранц Јосиф је у п отп ун ости о д о б р и о нам еру Б ер хто л да (м инистра спољ них послова J1MK) д а се п олагањ е права Р уси је д а на Балкану и здаје з а п о в е с т и о д б и ј е и з ја в а м а а у с т р и с к о г и у г а р с к о г п ар л ам ен та. У гарски претседник владе гроф С теф ан Тиса је о д р ж а о пред м аџарским п ар л ам ен том 20. јуна говор , са ош тр и м и виш е п ута поновљ еним указивањ ем на потп ун у н езави сн ост балканских д р ж а в а ...” T o се м о гл о тум ач ити као уп озор ењ е Русији (он о је изврш ено 20 дан а пре царевог т ел егр а м а!), али такође и аустриским војним круговим а, који су хтели д а тутор и ш у Б угарској и п р ете С рби ји. И биограф гроф а Б ер х тол д а п роф . Ханч потврђује овај п р едл ог ђенерала К о н р а да и стри к тн о о дб и јањ е Тисин о. К о н р ад је казао д а се С рби ја м ор а д а прикључи А устр и ји у јед н о м ф едералн ом о д н осу или се м о р а с н>ом води ти рат ” за који је баш најбољ и м о м е н а т ” . Тиса, м еђути м није х тео ни д а чује о неком прикључењу С рбије. (37. с. 493 и сл).

X V II. Ј Е Д А Н О Д В О Д Е Ћ И Х М А Џ А Р С К И Х П О Л И Т И Ч А Р А О В О Г В Е К А З А Л А Ж Е СЕ ЗА С Р П С К О — М А Џ А Р С К О П Р И ЈА Т Е Љ С Т В О . Још пре гроф а Т исе, који ће се ов де приказати као прононисирани пријатељ С р б а , и за врем е њ егове владе и после њ ега, једн ак о се зау зи м а о за п ри јатељ ство и за сарадн>у са С р би м а и С р би јом њ егов политички љ ути непријатељ и ривал гроф Т е о д о р Баћањ и, п отом ак једн е о д најугледнијих и најстаријих маџарских п ор оди ц а, чијег су оца убили А устри јан ци као јед н о г о д вођа Револуције из 1848. (Batthyany Tivadar grof)

Он je би о велики непријатељ Н емачке и А у стр и је, као верни К о ш ут о в а ц , и Тисин оп ози ци он ар у П ар л ам ен ту, a и при крају р ата члан В ладе гроф а М ихаила К арољ ија која је имала да спасе ш то се спасти д а л о (де ф акто ништа). У својим М ем оар им а и здати м 1930. (59) он износи м н ого детаљ а из свог ж и в ота који потврђују његов проср78

пски став . Ми ћ ем о сам о м ал о овде пренети. О дељак књиге која носи наслов: ’’С рбија и њен Бизм арк” (одн оси се на П аш ића). Он пише: ” Т о сп ада у консеквенце које се сам е по себи разум еју д а см о се ја и м оји партијски и идејни другови залагали за ш то је м огуће пријатељскији о д н о с са суседн ом С рби јом — у проти вн ости са п ол и ти к ом Балхаусплаца (тако се означавало а у с т р о — угарско М и ни старство иностраних послова, см еш тен о на бечком тргу Б алхаусу, Л М К ) и м еродавних, кругова Беча и П е ш т е ... М оји политички пријатељ и су м е‘ уп озори ли бл аговр ем ен о д а П аш ић м о ју пријатељску политику прем а јуж н и м С ловеним а и С рби м а прати са о со б и т о м си м п ати јом . Ја нисам би о зб о г т о г а врло зачуђен кад ми је јед н о г дана незванично упућено питањ е да ли бих би о вољан д а прим им највеће српско одликовањ е. Циљ овог одликовањ а је би о да се и м аџарској и српској јавн ости укаж е, колико је званичној С рбији стал о д о тога да поздрави п риближ ењ е У гарске и хрватско— српске коалиције и колико је п осебн о захвалан мени и м ојој партији за м о је залагањ е у корист српске црквене а у т о н о м и је ...” Баћањ и каже како м у је би ло н ем огуће д а тај орденприм и с о б зи р о м на о дн осе у М онархији али м у је би ло пријатно из т о г а закључити д а је води о исправну политику. Н а крају одељ ка пиш е да га т о д ов оди д о сазнањ а трагичне последице које су се показале још та д а за С рби ју и још више за Угарску зб о г тадаш њ е дубок е п ротивности изм еђу Д војн е м онархије и С р би је” . О нада пише да м у је још силнији утисак оставио други догађај у К ар л сб а д у, т о је би л о за време' м инистровањ а гроф а Е рентала (А л о јзг р о ф Е рентал 1854 до 1912, м инистар спол>них послова М онархије о д 1906 д о 1912). Д акле пре балканских ратова. Једног дана га посетиш е један бивш и српски м инистар и ’’п озн ати пријатељ М аџ ара” са једн им ’’јуж н оугарск и м ” (војвођанским) С р би н ом да м у и зразе жељу П аш ића (Н иколе П . П аш ића, српског претседника В ладе, 1845— 1926) да се са њим с а с т а н е . Б а ћ ањ и п и ш е к о л и к о м у је т о ч и н и л о задов ољ ства и колико би би л о проби тачн о за опш ту ствар, али се б о ја о ш пијуна Е рентала и м о р а о је д а одби је и тај позив. С ад пиш е гроф Баћањи: ’’Велики српски државник био је сасвим далеко о д то га д а ми зам ери на м оју удаљ ен ост. Он ми је преко м ојих пријатељ а ставио д о знањ а да он п отп ун о разум е м оју теш ку ситуацију и преко њих ми је саоп ш ти о једн у веом а значајну поруку. М оји пријатељи су м е у њ егово име уверавали да његов циљ у будућ н ости 79

није ни у јед н о м случају .Југосл ави ја’ већ ,Велика С р би ја’. Та Велика С рби ја би о бу хв атал а сам о он е пределе чије је п р етеж н о стан овн и ш тво српског језика и православне вере. H e п ада м у на крај п ам ети да п ри јем ом бројних стран и х дел ова н ар о да створи једн у српску А у с т р о — У гарску, у којој би се у сваком граду и сваком селу п оједине н ар одн о ст и и вере за перчин х в а т а л е ... ,Белика С р би ја’ даљ е б у д у ћ н о сти чувала би се д а овакву збрку н ар ода (као ш то је у В ојводи н и) прими у себе. Чак према ју ж н о — словенским зем љ ам а с он е стран е Д раве (писац т о јам ачн о п о см ат р а о д П еш те) она ће п руж и ти руку сам о оним зем љ ам а које су насељ ене п р етеж н о православним С р б и м а ...” T o се налази на с т р . 66 д о 69 књиг. Н а стран и 70 изн оси један догађај п осл е П рвог светског р ата. Ту пиш е гроф Баћањ и: ” Још једа н п у т сам био почаш ћен д а од великог јуж н осл овен ск ог држ авника д о б и је м једн у поруку. Ја сам пре неколико годи н а у и стак нутом пеш танском л и сту П еш ти Н ап л о (П еш тански дневник) д а о би о један и нтервју. Ту сам расправљ ао м о ју ом иљ ену тем у: м огућн ост зб л и ж ењ а и зм еђу С рбије и М а џ а р с к е ...” To би било к орисно за о б е стр ан е, каж е писац. У сл ов би био: ’’привредни сп ор а зу м , искрена и либерална заш ти та м ањ ина и о зб и љ н о , часно и о б и м н о регулирањ е граница, онако како би је М илераново писм о уз Трианонски ди ктат о м о гу ћ и л о . Српски ли стови су п рем а о в о м интервјуу заузели били пријатељ ско стан ови ш те. П осл е сам се о б р а д о в а о кад сам чуо да се П аш ић изјаснио за м оје п р едл оге, п одразум евајући ту и регулисањ е граница, гледа бл агонак л он о п од п р етп оставк ом извесних изм ена личне и стварне при роде у угарској унутраш њ ој и спољ ној п о л и т и ц и ...” Н а крају то га одељ ка ж али се гроф Баћањ и на полити к у М а џ а р с к е у Х р в а т с к о ј и С л а в о н и ји и у Б осн и — Х ерцеговини, ш то их је све више удаљ ило од У гарске. О нада каже д о сл о в н о(с. 70): ” И м ест о д а н астој и м о д а с т е к н е м о п р и ја т е љ с т в о С р б и ј е , м и с м о ш иканезном пол ити ком прем а њој навукли на себе см ртн у м р ж њ у ове зем љ е, из које се распирио светски р а т , који је д војн у М онархију лиш ио опстанка а м о јој љ убљ еној, несрећној отаџ би н и о д у зе о хи љ адугоди ш њ е г р а н и ц е...” К ао ш то се види, би л о је присташ а и заговаралаца с р п с к о — м а џ а р с к о г п р и ја т е љ с т в а и с р п с к о — м а џ а р с к е сарадњ е у д овољ н ом б р о ју , чак на највиш им м ести м а. Т е о д о р Баћањи је би о веом а угледна личност у м аџарском јавн ом и политичком ж и в о т у, а њ егова п ороди ц а једн а од 80

најстаријих и н ајм оћн и јих у У гарск ој, која је д ал а читав низ хрватских бан ова у X V I, X V II и X V III веку. П аш ићево расп ол ож ењ е теш ко је м о га о д а докучи гроф Т е о д о р , а не м н ого лакш е и неко други , али д а П аш ић начелно није био непријатељ М аџара и сар адњ е са њ им а и згл еда веом а вероватн о. У Баћанијевим м ем о а р и м а би л о је јо ш д о с т а п о д атака о С р би м а које нисам препи сао. С ећам се како је оп ш ирн о говор и о д а је б и о предвиђен као изасланик м аџарске владе код и нтр он изаци је п атри јарха Л укијана (Б огдановића) 1908. годи н е. T o га је м н о го р адов ал о и описао је где су га све чекале српске д еп утац и је на п роласку. П орле је вл ада реш ила д а лично учествује м ин и стар вера ш т о се д о т а д а никад није деси л о. За м ен е су била дирљ ива т а саоп ш тењ а гроф а Т ео д о р а Баћанија, који С рпству никаква зла није нанео а м н ого м у је д о б р а ж ел ео. Н и он ни њ егов ривал Т иса нису ни из далека тако лепо тр ети рал и др уге м ањ ине У гарске (Р ум ун е, С ловаке и т д .). Н ека м у је хвала о д нас.

X V III. Д Р Ж А Њ Е М А Џ А Р С К Е В Л А Д Е П Р Е М А С Р Б И М А ЗА В Р Е М Е П Р В О Г С В Е Т С К О Г Р А Т А П сле С арајевског а т ен т а т а на В и довдан 1914. настали су за С рбе теш ки дан и , м о ж д а н ајтеж и за с т о година њ ихове д о та д а ш ш е и стор и је. И стр адањ а српска у т о м р ат у, свих д ел о в а С рпства а н ароч и то С рби је, би л а су неописива. П а ипак, м о ж д а би била већа и гор а д а није би ло та д а ш њ е м аџарске владе или бољ е рећи њ еног претседн ика гр о ф а С тевана Т исе. Тај је покуш ао д а м н ога зла осујети и убл аж и и дон екл е је чак усп ео. T o ће би ти п редм ет ових излагањ а. П р в о , он је покуш ао да р ат отк л он и , д а га осујети и д у го м-у се о п и р ао. К а д није усп ео д а р ат и збегн е, тр аж и о је д а се не анектира ни педаљ српске зем љ е. А о н д а , кад су почели п рогони на С р б е у А у с т р о — У гарској п осл е насталог р а т а , он је усп ео д а м н о го т о г а у бл а ж и , па чак и о тк л о н о . T o се код нас није објављ ивал о, или врло оск удн о, па и т а д а је сва заслуга приписивана м аџарској влади као колективу. Ни т о није код нас би л о п оп ул ар н о, а још м ањ е глорификација гроф а С теф ана Т исе. Ја сам т о , ваљда први, учинио у А м ериканском С р боб р ан у у виш е написа о к т о б р а 1971. О вде ће т о би ти још детаљ н и је расправљ е81

н о ., и Тисина ул ога рељефније и стак нута. Јер заи ста сва заслуга за т о припада њ ем у, гроф у С тевану Тиси (Тиси И ш твану), п р етседнику маџарске владе за прве тр и године тр ајањ а П рвог светског р а т а . О њ ем у лично говори ћем о на крају овог одељ ка.

О П И Р А Њ Е С Т Е Ф А Н А Т И С Е Р А Т У П Р О Т И В С Р Б И ЈЕ , П О Н И Ж Е Њ У И К А С А П Љ Е Њ У С Р Б И ЈЕ . К ао и иначе у својим радови м а, ја ћу п усти ти друге д а непосредн о говор е. С ам о тако читаоци м огу д о б и т и јасну слику о догађаји м а. И зм еђу и зворн ог писца и читалаца н ем а посредника, у пренош ењ у тек стов а нема ф разирања и м он ти р ањ а, нема ни ублаж авањ а ни п оош травањ а. Слика се износи како ју је апарат ух в а ти о, н ем а чак ни туш ирањ а. Е т о , т о ће би ти и овде случај. П о ш т о се и зн осе саоп ш тењ а виш е лица, неће се м оћи и збећи нека понављањ а. П р во ћем о и зн ети др ж ањ е Тисино пред започињ ањ е рата са С р б и јо м , или ’’казнене експедиције” , како су га р ат о б ор н и кругови Беча називали. М еђу м еродавн и м лицим а сви су били за р ат осим Т исе. Он је т у би о сам сам ц ит и д р ж а о се докле го д је т о у љ удској п ри роди било м о гућ е. Циљ нам је д а т о конкретно и в е р о д о ст о јн о покаж ем о . I. Н ико није так о детаљ но и док ум ен тов ан о приказао ток догађаја у ти м по С рби ју, али такође и А у с т р о — У гарску суд бон осн и м дан им а као дивизиски ђенерал барон А л б ер т ф он М ар гути , један о д ађутан ата цара Ф ранца Јосифа. Њ ем у су несум њ иво стојал и на р а сп ол ож ењ у сви записници и он је у једн ој м онограф ији о свом владару т о детаљ н о и савесно и скористио(41). Ми м о ж е м о сам о део тога пренети. Н а страни 395 пиш е ђенерал М аргути да је јо ш 7. јула 1914. у Бечу заседавао ’’кабинетски са в ет ” д а затим настави: ” П ри о в о м кабинетском савету нису н едостајал е н ајош три је речи и јед а п роти в С рби је и са м о се угарском м и н и стр у— претседнику гроф у Тиси м о ж е приписати да није см еста изврш ен напад на С р би ју. О н је саветов ао на о б азр и в о ст и у зд р ж љ и в о с т ...” С ам ђенерал М аргути тврди да није тачно ш то се та д а п оузд ан о веровало д а је званична С рбија би ла крива за А т е н т а т . 82

Он сад овако описује интервенцију гроф а Тисе: ” У ти м часовим а к онтраверзе и највиш е н ап ето сти иступи у први р ед она ли чн ост, која се м о ж е озн ач ити као највиш а ако не и једи н а политичка глава к ојом је Д унавска м онархија расп ол агал а у својој о т суд н ој ери кризе. T o је био угарски м и н и ста р — претседник гроф С теван Т иса. Човек сав изливен из јед н о г лива, са оп сењ ујући м дарови м а д уха, са ш трчајућим о б р а зо в а њ ем и гв озд ен ом ен ерги јом , с јасно означеним циљ ем . Без великих п р охтева, скром ан, озбиљ ан као сви значајнији К а л в и н ц и ...” (знао је сам о д у ж н о ст прем а о т а џ б и н и ...). М аргути к он статује д а је ћесар и м ао у Тису велико поверењ е и п оказао м у велику н ак л он ост. С ад каже: ” Ове си м п ати је ста р о га владара ухватиш е дубљ и корен кад се сад Тиса, п р оти вн о оп ш тем јавн ом м њ ењ у, оп ирао свим силам а п роти в поступ ака који би довели д о р ат а са С рбијо м на основу сарајевског недела. Већ на су д б о н о с н о м министарском савету о д 7. јула 1914, који је оп редел и о судби ну Д унавске м он ар хи је, обзн а н и о је Т иса б е з икакве резерве ово своје гл еди ш те. Он се није уструч авао да дођ е у о тв о р ен сукоб зб о г т о г а са својим м инистарским колегам а ...” С ад генерал М аргути објаш њ ава како су сви остали ф актори гурали у р ат и т о без икаквих одлагањ а: чГ роф Т иса је друкчије м и сл и о. Он је п ри зн ао српска изазивањ а и н еи здр ж и ва п отен ци рањ а п осле Сарајевског а т ен т а т а , али се никако није слагао д а се учини напад на С рби ју о р у ж а н о м ак ци јом , као ш то је т о и згл еда била нам ера Бечког и Берлинског к а б и н е т а ...” T o би ш к одил о виш еструко м он архи ји . ” Тиса је за г о саветовао сам о одаш и љ ањ е једн е прелим инарне н о те Србији која би би л а јасна и језгр о в и та , али не би садрж авала п ретњ е р а т о м . Тек ако С рбија не б у д е реагирала на зад овољ авајући начин, та д а се тек м огу у п о тр еб и ти средства прем а Б еоградској влади. А ли и у о вом случају је Тиса инсистирао д а се још о д м а х у почетку јавн о изјави д а се у случају р ата п роти в С рбије не пом иш љ а никако њ ено п о тп ун о ун иш тењ е, већ сам о с л а б љ е њ е ...” Генерал М аргути износи п р и м едбе остал и х чланова С авета на т е п р ед л оге Т исе. Н ар оч и то је гроф Б ер хтол д би о скептичан да би т о дел овал о на д р ж а њ е С рби је. А устриски претседник владе гроф Ш тирк сл о ж и о се са Б ертх о л д о м , зати м м ин и стар ф инасија Билински ком е су Б. и X би л е потчињ ене. ” Н а т о о дговар а гроф Тиса Билинском У узр ујан ом т о н у д а је м о ж д а П оћорек одличан војсковођа, али се управа коју води м о ж е н азвати б е д н о м ако није би о чак у стањ у д а сачува ерцхерцога Ф ранца Ф ердинанда 83

о д атен тат а , на који је би о давн о пре т о г а о п о м и њ а н ...” Т ада су два присутна генерала: К о н р а д , начелник ђен ер ал ш таба, и К р о б а ти н м инистар војни , заступали гледиш те п отп ун о изненадног напада на С рбију и правдали т о војним р а зл о зи м а . ” Сва ова о б р а зл о ж ењ а , којим а Тиса није осп оравао неки значај, нису га никако м огл а да о дв р ате од свог п рвоби тн ог миш љ ењ а: он је преклињао своје колеге у свету м инистара д а д о б р о разм и сле пре него п р едузм у какве кораке којим а би се н апустио п ут м ирног сп ор азум а. А ли у т о м п огледу он је п роп оведао глувим у ш и м а ...” С авезници су помиш љ али на отстр ањ ењ е Тисино и дон ош ењ е одлук а б ез њ ега. Р ат је за њ их н еизбеж ан и ултим а рацио. М аргути настављ а (41, с. 402): ’’С п оразум са Т исом није би о п ости гн ут. Он је зам ол и о да м у д о зв о л е д а да нот у која је спрем ана С рбији види пре њ еног одаш иљ ањ а, да ако б у д е п о т р е б н о , из свог негативног д р ж а њ а повуче консеквенце и дем и си он и р а. T o су би ле њ егове п осл едњ е речи пре одласка у П еш ту . Ту га је затекла деп еш а Б ер хтол да д а се не опире оп ш тем гл едиш ту, ти м пре ш то и берлинска влада н ео тсту п н о на њ ем у с т о ји ... А ли и т о телеграф ско у ти ц а њ е... сасвим је о ста л о без дејства на гроф а Тису који је и м ао поверењ а сам о у себе и своја схватањ а. Сасвим об р н у то : он је сад јасн о увидео да су м ер одавни одлучили д а п р едузм у војне м ере против С рбије. П р ео ста л а м у је сам о једн а нада да своја гл еди ш та, при којим а је о ст а о сам сам цит о сачувању м и р а, ипак реалише у п осл ед њ ем м о м ен ту : апелом на цара. И Тиса није ни м инута оклевао д а овај п ут наступи: у јед н о м дугом писм у он се о б р а т и о директно сед ом м о н а р х у ...” Ту је он изнео своје р а зл о ге, р а зу м ео и друге и м о л и о за одлагањ е предвиђених м ера. ” Али он м оли д а Д унавска м онархи ја тек та д а приступи ратним м ер ам а против С рби је кад буду стварно исцрпљена сва средства за м и рн о окончањ е конф ли к та... П а чак и у крајњ ем случају, д а С рбија о дби је ди плом атск е захтеве бечке владе и, п роти в нада и очекивањ а Т исиног, заи ста и зазов е неотклоњ ив р а т , за у зео се Тиса код владара највећом енергијом д а непријатељ ства не започну док а у с т р о — угарска влада пред целим светом не изјави д а он а нема никако нам еру д а укине н езависност С рби је, већ сам о м ор а створити гаранцију за ред и м ир у сам ој м онархи ји , коју су д о сад српска врш љ ањ а угрож ав а л а ...”

84

II. Б арон М аргути је би о војно лице и ако из цареве околине. Он је заи ста саоп ш тавао из прве руке, он је ’’класичан сведок ” . Н а осн ову њ егових саоп ш тењ а (кшига је изаш ла м ал о п осле рата: овде се цитира др у го и здањ е од 1924) м ноги су други слично писали. Ми ћем о овде пренети изјаве др угог сведока који је м о ж д а преносио податке из друге руке, али о п ет аутентичне. T o је др . Еуген Ф ишер, пријатељ начелника ђенералш таба К он р ада фон Х ец ен дор ф а. Овај м у је очигледно п руж ао п одатк е. И по њ ем у, Т иса је био испочетка одлучно против рата са С р би јом . Он је дуго на т о м е инсистирао и тек услед притиска Берлина он је најзад п оп усти о. Тиса је био осам љ ен у својој п роти вн ости рату: о д свих м еродавних ф актора једи ни је он би о проти в. М еродавни фактори су били: сва три заједничка м ин и стра— спољ них послова, рата и ф ин ан сија.зати м о б а претседника владе, аустриски и мацарски; начелник Г лавног ђенералш таба, начелник адм и рал и тета и врх свих других, цар и краљ. Тиси није било лако али није ни тако лако non уш тао, К ад се већ реш ио д а се п редузм у против С рбије м ере које би м огл е довести д о р ата, и ту је би о противан радикалној струји која је у Бечу преовлађивала, а коју је води о начелник ђенералш таба К он рад фон Х ец ен дорф . К он р ад је испочетка п редлагао да се изврш и упад у С рбију без икаквог ул ти м атум а . T o износи и д р . Еуген Ф ишер у својој брош ури рађеној на основу најаутентичнијих п одатак а о д насловом ” 39 критичних дана о д Сарајева д о светског п о ж ар а ” (42, с. 87) Фиш ер саоп ш тава да је и после првих седница Тиса даљ е п р одуж и о своју б о р б у против К он р адов ог плана. Он је тр аж и о да се учини још једн а претставка на Франца Јосифа д а се А у с т р о — Угарска м о ж е да задовољ и једним ди плом атским усп ехом . К он рад је, на проти в, захтевао јасн оћу. Фишер пиш е даљ е (и би дем ): ’’К он рад је увидео да је нем огуће наговорити Тису да пристане на упад трупа, sans erier gare, . ш то значи без икакве диплом атске припрем е, и тек је т а д пристао да се пош аљ е (у Б еоград) једн а н ота. К он р адов и Тисин план су се доцније разликовали у т о м е , д а је један см атр ао да н оту тр еба тако састави ти, да б уд е неприхвагљ ива, а други да је треба учинити прихватљ ивом . Први (К он р ад, J1MK) да одм а после прве изм ене писма тр еба прекинути и латити се ору85

ж ја , други је х т е о да сачува мир али д а С рби ју ди п л ом атски за о к р у ж и ...” И напред сп ом и њ е Еуген Фишер саветовањ а о будућим савезницим а А у с т р о — Угарске, о Бугарској и Рум унији (42 с. 54 и д .) Тиса је и т у био пророчки скептик и није се м н ого у њих п о у зд а в а о . К а д је од стр ан е А у с т р о — Угарске тр ебал о п осл ати м ем о р ан д ум Н ем ачком цару о т о м е и р а зл о ж и ти п о т р еб у униш тењ а С рбије, Т иса је и ов де траж ио ублаж аване и зр азе. Еуген Фишер саоп ш тава (стр. 55): ” Сва ова политика је м огућ а само о н д а ако С рби ја б уд е искључена као ф актор снаге на Балкану. Н а пом и рењ е са о в о м силом не м о ж е се више ни м ислити; аустриска политика м ор а у б уду ћ н о сти д а ради на и золи рањ у и см ањ ењ у С рби је. И цар В илхелм ће м орати д а се сл ож и , да је политика о др ж а њ а м ира свих европских сила угрож ена док л е год ово огњ и ш те зликовачких агитација у Б еограду остан е некаж њ ен о” . Ја им ам утисак д а је ове пасусе Еуген Ф иш ер казао својим речима (oratio obliqua). Зати м сто ји дословн о: ” К а д је гроф Тиса д о б и о текст овог ручног писм а (то је ваљ да био тек ст личног писм а Ф ранца Јосиф а цару Вилхел м у), он је из П еш те хи тн о телеграф ирао д а се два става м ењ ају. М есто ’’С рбија м ора као ф актор снаге на Балкану да б у д е искљ учена” , тр ебал о би ставити ’’Србија м ор а бити принуђена д а своју агресивну д е л а т н о с т на Балкану н апусти ” . А у речим а д а се више не м о ж е м ислити на п ом ирењ а са С р б и јом , тр ебал о би и зостав и ти реч ’’некаж њ иво” .

III. П осл е сам се т р у ди о д а пронађем и м ем о а р е сам ога К он р ада који су изаш ли у више великих т о м о в а , али не сти ж у д о краја П рвога р ата. С твар која нас интересује налази се у IV т о м у и он је употребљ ен ов де (42). О чигледно је д а је Ф ишер све ради о по њ ем у. И иак, ради веће аутенти ч н ости , би ће и он цитиран. Франц К о н р а д гроф ф он Х ец ен дорф рођен је 1852, a ум ро у Бечу 1925. Био је два пута начелник ђенералш таба А у с т р о — У гарске (1906— 1911 и 1912— 1917). Н ајвећи ратни хушкач и п атолош к и м рзитељ С р ба. П рве тр и године рата би о је главноком андујући и као такав д о ж и в ео два страш на п ораза о д српске војске. T o је њ егову м рж њ у још потен ци рало. 86

Д а би ш то м ањ е истакао своју ул огу ратн ог хушкача, он гледа д а п ом ал о убл аж и Тисин став , али ипак признаје њ егово противљ ењ е рату. Н а стран и 44 IV т о м а описујући седницу врховног савета A — У , а у коме је учествовало 7 лица а сам о Тиса Маџар (ш то је д о с т а стр ан о), каже К он р ад д а Тиса није би о тако интрасингентан као у почетку. А ли ипак он неће један изненадни напад на С рби ју б ез п ретходн е ди п л ом атске акције никад о д о б р и т и ” (а она се, како Тиса намерава, па је чак гроф Х о јо ш т о п р етресао у Берлину). ” М и м орам о безусл ов н о ф орм улирати своје захтеве прем а С рбији и тек та д а п остави ти ул ти м атум кад их С рбија не испуни. Ти захтеви м орају би ти тврди али не неиспуњиви. А ко их прихвати, и м аћ ем о један очигледан ди пл ом атск и успех и наш ће п рести ж на Балкану јако п ор асти . А ко их не испуни и он ће би ти за р атну акцију, али м ор а већ од м а нагласити д а ... он неће никад п ри стати д а М онархија анектира јед а н д е о С р б и је ...” Тиса је још неколико пута говори о и о ста ја о при свом е гл еди ш ту. Н а крају је рекао д а ће ићи у сусрет свим остал и м члановим а Већа утоли к о ш то пристаје да Србији упућени захтеви тр еб а д а бу ду чврсти али такви из којих се јасн о види д а ми п остављ ам о неприхватљиве захтев е. Текст н о те м ор а д а се тачно п р остуди р а и њ ем у је ста л о д о т о г а да н о т у још једн о м прегледа пре него се одаш аљ е. И она досл овн о ’’наглаш ава д а ће би ти принуђен да повуче ж онсеквенције ако се не узм е у обзи р њ егово гл ед и ш т е” . Д р уги м речима он прети дем и си јом . С л е д е ћ е г д а н а је Т и са п о с л а о к раљ у је д а н м ем о р ан д у м у ком е он и зл аж е своје м о ти в е и још једн ом м ол и да се р ат и збегне. Ту стоји: ” П о м ом миш љ ењу ^Србији се м о р а пруж ити м огућ н ост д а избегне рат путем јед н о г, свакако теш к ог, ди плом атск ог п ор а за , па он да ако ипак дође д о р ата, да м о ж е м о целом свету док азати да см о се налазили на терену праведне нуж не од бр ан е. Треба, дак ле, С рбији уп ути ти н о ту у ум ерен ом не п ретећем тон у у којој би биле н абројене наш е ж ал бе и прецизна п е т и т а ...” Т раж и д а се да ком плетна изјава ” да ми н ећем о С рби ју униш ти ти , још м ањ е а н е к т и р а т и ...” ” А ко С рбија п оп усти , ми м о р а м о т о реш ењ е прим ити бон а ф иде и не он ем огућ и ти п о в л ач ењ е...” Н а седници истих врховних органа М онархије (цар није б и о присутан, али је он сваки записник ’’узи м ао на знањ е” ), о д 29. јула 1914, изгледа д а је Тиса би о већ при добијен за р а т , али сад још јед н о м наглаш ује ” ако у случају рата са С р би јом п о б ед и м о , н ећем о н иш та анекти87

рати о д ове з е м љ е ...” Н а страни 152 К он р адов и х М ем оар а (IV књига) саопш тава се р а згов о р м ин и стр а спољ них п осл ова Б ер хтол да са царем 30. ју л а 1914. који м у објаш њ ава садрж ај и циљ у л т и м а т у м а С р би ји . С п ом и њ е м о гу ћ н о ст д а се тр аж и од С рби је д а А у стр и ја п одигн е тврђаве у Б еогр аду и Ш апцу. Ц ар см а тр а д а С рби ја неће д о зв о л и т и д а се о т о м е ди скутује. Б е р х т о л д одговара: ” И гроф Т иса захтева да ми не тр а ж и м о никаква увећањ а т е р и т о р и је” . IV. М ал о годи н а и за П р вог светског р ата почела је у Бечу д а и злази серија би огр аф и ја великих љ уди н естале м онархије за п осл едњ и х с т о годи на. Још у првој свесци има опш ирна би огр аф и ја гроф а С теф ана Тисе из пера Д ави да А н ђала, јам ачн о М аџара (43). И у њ ој и м а п одатак а о др ж ањ у Т исином на то ј чувеној седници врховног савета М он архије. Он изн оси своја тврђењ а ” на осн ову аутентичних п убликација” , ж алећи се још у почетку д а су Т ису хтели приказати кривцем за појаву П рвог светског р ат а. To је би ла политика заједничког м ин и стра спољ них п ослова гр оф а Б ер х т о л д а кога је свесрдн о п ом агал а Н ем ачка. Ту даљ е стоји : ” Тиса је би о изненађен о дл ук ом Б ер х т о л д а ... У сп ело м у је д а о су јети несрећну м исао Б ер х то л д а да се С рби ја п р еп адом нападне без одаш иљ ањ а н о т е. И Тиса је би о м иш љ ењ а д а углед М онархије захтева каж њ авањ е Србије, он је х т е о п раведне и ако енергичне захтеве које би С рбија још м о гл а д а п р и х в а ти ... Он је своје гл едиш те фор м улисао на овај начин: М и се м о р а м о задов ољ и ти ди плом атск им п они ж ењ ем С рби је. Т ада није би л о м огућ е срећнију ф орм ул у пронаћи за политику дуалистичке М онархије. А устриски претседник владе, заједнички м инистри и шеф ген ер ал ш таба, сви су били и стог м иш љ ењ а као Берхт о л д да се С рби ја м о р а ош три м у л т и м а т у м о м принудити на р а т , сам о се Тиса оп ирао овом гл еди ш ту, не уз м алу љ утњ у / т о значи уз велику љ у т њ у / немачког цара. 8. јула је и звести о Б ер х т о л д угарског претседника владе д а немачки цар очекује о д М он архије одлуч но д ел о ; за Н ем ачку је би л о н еразум љ иво д а М онархија не користи згодн е прилике д а н еп р и јатн ом м ал ом суседу д а једн у лекцију. Тиса није ни т а д устукнуо и о с т а д е при м иш љ ењ у д а се ми м о ж е м о задов ољ и ти ди пл ом атск и м пони ж ењ ем С рбије. Д а , п р о ду ж и о је о н , М онархија и м а д а п оступ а у свом сопствен ом и нтер есу, а не по зап овести м а Н ем ачке. Он је о ст а о код свог уверењ а д о 14. јул а. Т ога несрећног дана је у ствари судби н а М онархије била за п еч а ћ ен а ...” /П и са ц 88

саоп ш тава како се Тиса м о р ао д а п ри друж и о п ш тем схватањ у./ V. Б арон М усулун, виши функционер а у с т р о — угарског Министарства спољ них п осл ова, који је р еди говао улти м ату м С рби ји, б и о је реф ерен т за црквене п осл ове у т о м М ин истарству. Тек дв е недељ е п осле А т е н т а т а он је позван да се овим бави. М усулин је Х р в а т , али н игде не наводи своје и м е. Н ап осл етк у сам н аш ао д а се звао А лександар бар он М усулин. Он је б и о п осле р а т а а у с т р о — угарски посланик у Б ерну, о ст а о после р а т а у Ш вајцарској и и здао своје м ем о а р е. (К ућ а на Б алплацу, 44) П и сао их је д о с т а м ирно и објек ти вн о. Н а страни 241 каж е д а је ’’српска нота као о дго в ор (на дем ар ш о д н . у л ти м а ту м A — У ) о д 25. јула 1914. најсјајнији прим ер д и п л ом атск е веш ти н е коју ја у оп ш те п о зн а јем ” . Такве речи на н о т у о д њ ега састављ ену једва се м огу веровати . А ли су он е н аш там пан е на страни 241 и сте књиге. Н а страни 225 осврће се и на д р ж а њ е гроф а С теф ана Т исе. Т у стоји : ’’дан ас о п ш те акредитивна л егенда хоћ е да каже д а је гроф Т иса б и о у о п ш те п роти в нацрта н о т е као такве. Т о м е н асуп р от м о гу к он статовати да Тиса није био проти в нацрта н о т е као такве д а је он са м о тр а ж и о м оди фикације у п огл еду појединих тачака пројекта који је п остеп ен о би вао све бл и ж и деф инитивној ф ор м и , и да су т о др уги м инистри најприправније акцептирали. С друге стр ан е је чињ еница, д а је пре свих други х би о гроф Тиса т а ј, који се за у зе о за принцип, д а се тер и тор и јсл н и интегр и тет и суверенитет С р би је и у озб и љ н ом случају м ор ају д а оч увају” . П рвих 15 дан а пројектовањ а ” н о т е ” , у ствари ултим а т у м а , барон М усулин није би о на седн и ц ам а. А л и , ако је истина све ш т о он тврди за т о врем е, свакако је, захваљ ујући Тиси, н о т а би ла јако убл аж ен а. Јер је он апсулутно би о против р а т а са С р б и јом , и х т ео је не д а отеж ев а него д а олакш ава С рбији о д го в о р . За други д ео своје тв рдњ е М усулин је класични сведок , д а се бољ и не м о ж е зам и сл и ти . Он ту саоп ш тава ш та је сам сл у ш а о , и т о м ал о годи на и за так о суд б о н о сн ог догађаја који се лако не забор ав љ а. Н а ов о питањ е ћ ем о се вратити јо ш јед н о м у овој и стој књизи. П оједи ни писци о ду д а р а ју један о д другог у п о јед и н о сти м а , али у главним линијам а тачно репродукују изјаве гроф а Тисе. Ове изјаве т р еб а ти м виш е ценити ш то није би л о , бар т а д а , так о сигурно да ће Ц ен трал н е силе би ти 89

пораж ен е у р ату. Т ада њ ихове ш ансе за п о б е д у нису изгледале м ањ е него ш ансе коалиције против њих. VI. Један грдан непријатељ и ривал гроф а Т исе, гроф Ђ ула А н драш и м лађи признаје м у ипак и истиче овај став према С рби ји. Он каже у својим м ем о а р и м а изаш лим после П рвог светског р а та и ово (45, с. 64): ” Баш онај М аџар којега највиш е нападају да је рат и зазв ао, који је убијен са т о м м о ти в а ц и јо м , који је једини претстављ ао У гарску код одлучних саветовањ а, баш тај М аџар беш е на чији је п редлог С авет м и н и стара д он ео одлуку pro fore interno , а не за љ убав неког тактичног успеха, д а неће д а води освајачки рат и д а неће д а одузи м а никакве српске пределе. Он је м еђу свим учесницима (овог грем ија који је одлучивао о р ату, JIM K) зау зи м а о најмирољ убивије гл ед и ш т е” . В аж не су ове изјаве грофа А н драш и ја. У з њих тек ви ди м о да је тај грем ијум највиших ф актора А у с т р о — Угарске м онархи је д о н ео би о одлуку д а не узи м ају никакве тер и тор и је о д С рби је. Т а је одлука д о н е т а про ф ор о интер н о, т о значи ” за унутраш њ у у п о т р еб у ” , за сам ф орум који одлучује. И з то га излази д а се ова одлук а није см ела објављ ивати или обзн ањ и вати , али д а је он а ипак обавезн а за учеснике, a т о значи за целу м он ар хи ју. Р азум љиво је да се она није см ела обзн ањ и вати , јер би т о дал о п овода грдним контраверзам а у зем љ и, а дел ов ал о би дем орализир ајући на трупе које се б о р е. Ја сам т о н аш ао сам о код А н драш и ја, али је он би о најм еродавнији д а изнесе п одатак аутен ти ч н о. У њ еговом м ин и старству несум њ иво чувана је архива о т о м е (м ин и старство се, чини ми се, звало ’’спољ них п ослова и превиш њег д в о р а ” ). VII. П р е свега две годи не изиш ли су М ем оар и гроф а Х ајнриха Л ицова, аустриског ди п л ом аре највећег ранга. Ти М ем оар и , писани још за врем е р а т а, цитирани су раније али по д р угом п и т а њ у .(4 6 )О н се укратко осврће и на др ж ањ е гроф а Тисе пред почетак р ата и изн оси један д о сада сасвим н еп озн ат п одатак о реакцији цара В илхелм а. Н а страни 212 својих м ем о ар а сп ом и њ е гроф Л ицов такође д р ж ањ е гроф а Т исе у грем и јум у који је одлучивао о рату и м иру 1914, и каже: ” К ао ш то је п о зн а т о , гроф Тиса се са највећом одлучнош ћу оп ирао п роти в евентуалности м а и најскром није анексије српских п редела у случа90

ју п о б ед о н о с н о г в ојн ог п о х о д а . У н ајбољ ем случају он би д о зв о л и о исправку граница. T o је акт — см е ли се он звати д о б р о в о љ а н — сам оогран и чењ а, какав се једв а икад појави о. Вољ но или невољ но м о р а о се гроф Б ер х то л д д а аком о ди р а о в ом схватањ у и д а га као свој уп ути у Берлин, ш то м у је, сасвим н езасл уж ен о, до н ел о м аргиналну приме д б у ц а р а :, м агар ац Ц ар В илхелм је , дакле, назвао гроф а Б ер х то л д а м агар ц ем , јер је за ст у п а о о д н . прихват а о м исао Тисину. V III. И јед а н ш вајцарски писац франсуског јези к а и м ен ом Ж ак д Л он еј у својој скоро изаш лој књизи о ’’к онтраверзам а саврем ене и ст о р и је” (71) изн оси прем а ’’ди пл ом атск и м сп иси м а” овај став Тисин: он је на то ј седници изјавио ” д а никада неће д а ти пристанак на изн енадн и напад против С рбије б ез п р етх о д н е д и п л ом атск е акције” . О н, дакле, тр аж и д а се п оставе С рбији чисти услови; ако их не прими нека јој се уп ути у л т и м а т у м . ” Ти услови м ор ају би ти строги али не индуск ати би лн и ” (о к ојим а не м о ж е да се п реговара). П о сл е је Тиса при м и о д а т у м п р едл ож ен о д Б ер х тол д а схватајућ и несум њ иво д а би ова н о т а м огл а да и з а з о в е р а т са С р б и јо м . Он је т р а ж и о с т р о г о м одл уч н ош ћу д а С авет м и н и стар а чисто и б и с т р о , и јед н о д у ш н о , изјави д а м он ар хи ја н ем а план освајањ а и д а неће ни на један начин ан ектир ати један д е о српске т е р и т о р и је ...” И з свега ш то см о навели п рои зи лази д а је гроф С тефан Тиса п о тп у н о вер овао у п о б ед у Ц ен трал н и х сила (тако се та д а звао савез Н ем ачке и А устр и је). Тим је виш е за похвалу њ егово д р ж а њ е у одсудн и м м о м ен т и м а . Д а је он т о чинио из стр ах а о д п о р а за , сасвим би се друкчије ценил о њ егово д р ж а њ е, бар о д нас С рба. IX . У зби р н ој едицији С пектрум А у стр и је (П р етстав а А у стр и је) пиш е недавн о О т о Ш ул м ајстер , више о д четири д ец ени је п осл е заврш етка П рвог светско р а т а (48) ст р . 192 ” С во јавно м иш љ ењ е (у М онархији) тр а ж и л о је о д м а зд у над С р б и јо м , са м о се Т иса п роти ви о и т о је спречило бр зу интервенцију. Тек и нтервенцијом Н ем ачке (цара и канцелара) Тиса је п о п у с т и о ...” Тај и сторичар признаје: 1) д а је сва јавн ост А у с т р о — У гарске тр аж и л а р ат (то је истина чији сам ја сведок, Л М К ), 2) д а је Тисино противљ ењ е о д л о ж и л о почетак рат а . О во пиш е аустриски историчар п осле неколико деценија Тај став Тисин је о м о гу ћ и о С рбији д а се п ри бер е и спре91

ми за напад. Управљач У гарске др ж аве п осле р а т а Н икола Х ор т и ж али се у своји м М ем оар и м а (49 с. 139): ” К ао Н ем ачка и А устр и ја, м о р а л а је и Угарска да п отп и ш е признањ е своје кривице за р а т м а д а се баш гроф Тиса п роти ви о улти м ату м у С р б и је” . С ад су хтели М аџари д а из т о г а извуку кори ст, али сам Х о р т и није несум њ иво б и о п роти в р ата. X. М н ого м и је би л о стал о д о т о г а д а д о зн а м опис ових догађаја из пера тадаш њ ег а у с т р о — угарског заједничког м инистра спољ них п ослова гроф а Л еоп о л д а ф он Б ер хтол да (1863— 1942). А ли он једини није о став и о ш там п ане м ем оар е. О ставио је б и о сам о н еобрађене забелеш к е, које је истакнути аустриски и стори ограф проф . Х уго Ханч (рођен 1895) великим д ел о м уп о тр еб и о у њ еговој в еом а исцрпној ’’би огр аф и ји ” гроф а Б ер х тол да 1963. (У две свеске, 37). Ја сам т о д о зн а о прилично доцкан, кад је сав овај рад би о го т о в . Ипак ћу пренети н еш то и з њ ега. П о зн а т о је да је Б ер х то л д н авести о С рбији р ат и д а он не крије д а је био присташ а ’’казнене експедиције” п роти в С рбије. О вде су у тол и к о нови неки п од атц и , ш т о се оп исује и расп ол ож ењ е М он архије пре првих седница врховног органа ср еди н ом јул а 1914, К он рад је гурао см ест а на рат. Т иса је осп оравао сваку ж ур б у . Још 30. јун а он каж е Берхт о л д у ” да т р еб а сачувати хладну крв и и збегавати преране закључке” . ’’Српској влади се м ор а остав и ти врем е да покаж е л о ја л н о с т ...” Б ер х то л д је м ислио друкчије као сва клика око ђенер ал ш таба. Тиса је 1. јул а оти ш ао краљу д а м у објасни свој став. ” Он се и зјасн ио против н ам ере Б ер хтол д а да се злочин у С арајеву учини као п овод за обрачун са С рби јом . Он т о см атр а као греш ку и неће д а сн оси о д го в о р н о ст. С урадан (2. јула) цар је позвао Б ер хтол да д а п роди ск утују о ставу Т и син ом . Тиса је м еђутим у ти ц ао на М онарха (стр . 563) д а се сачека развој догађаја (од го в о р С рби је, истрага по А т е н т а т у и т д .). Он је покуш ао да убл аж и и р у ч н о . п и см о ” ц ара— краља немачком цару. (с. 569). У тиц ал о се са свих стран а на Т и су, н арочи то претњ ам а Н емачке да ће п усти ти А устри ју на цедилу. И биограф Б ер хтол д ов пиш е (37, с. 578): ’’Угарски прем ијер је очигл едно п о ст а о колебљ ив. А ли је тр еб а л о д а п рођу још неки дани д а се у б ед и . Тиса је би о последњ и к ом е су се м о ли пруж ити други аргум енти а не убедљ иви. Један сам остал ан и сам оуверен карактер није д о зв о л и о да се на њега утиче друкчије него ч и њ ен и ц а м а...” 92

При крају десетог капитала ’’биографије” Берхтолда који носи наслов ’’Сарајевски атентат и његове последице” пише проф. Ханч (с. 580): ” није уопш те питање (то треба да значи: нема сумње, JIMK) да је оклевајуће држање Тисино уништило нама не баш беззначајну прилику да пређемо у изненадну акцију. He мож е се, свакако, ниш та о том е рећи ш та би се десило да до овог оклевања није дош ло, да је рат, дакле, почео 14 дана раније” , али писац не верује да би се то испољило на ш тету Монархије и кад се узме у обзир да још нигде припреме за рат нису биле готове” . To значи да би била А устро—Угарска препуштена да се сама изненада обрачуна са Србијом. He би Србији било лако, несумњиво, и захвалност наша грофу Тиси није мала. Берхтолд још увек не пуш та Тису на миру. У 17. капиталу описује се година 1916, кад је Србија лежала згажена и окупирана (али уз помоћ Немаца и Бугара) и питањ е анексије Србије поново се поставило. Сви су бечки кругови били за то. ” Али је све осујећено тврдоглавош ћу Тисе, који није хтео ниш та да о том е чује” . (с.769). To потврђује његову начелност и доследност и наше дивљење према њему.

Б) ТИ С И Н О ЗАУЗИМ АЊ Е ЗА СП АСАВАЊ Е СРБА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ I. Р а т је наишао, гроф Тиса није могао да га спречи; чинио је све ш то је било у људској моћи али није успео. Р ат је наишао онакав каквог га је замишљао: крвав, необуздан, проклет. Гинули су Срби, али су гинули и Швабе, и сами М ацари. Грозоте су биле све веће. Н атраг се није м огло. Сав бес солдатеске сручио се на јадне Србе. Тиса није смео да интервенише, јер је то била војна надлеж ност.Н о акције против Срба су предузимане и у залеђу, у самој М онархији, против Срба грађана и свештеника. Ту је Тиса могао да интервенише, заузме се за своју половину М онархије и он није пропустио да то учини. М атеријал за ово писање дала ми је књига аустро— угарског ђенерала Алфреда Крауса о узроцима њихове пропасти у Светском рату (50). Он је био шеф ш таба и ком адант корпуса према Србији и један од најистакнутијих аустриских војсковођа. Он се у тој својој књизи (стр. 28) овако јада: ” И у самој Хрватској беше непријатељство 93

између католичких Х рвата и православних Срба. Чудна игра угарске политике беше у том е да се маџарска влада у борби према Х рватим а верним М онархији ослањ ала на Србе противнике М онархије. Чудно је било и то да ови Срби који су били плаћени споља сачињаваху саставни део владајуће угарске странке Радничке партије, и тако су припадали владајућој већини и уживали нарочиту заш титу у гар ск е в л а д е . Т ако се није м о га о м аџ а р с к и м инистар—претседник гроф Тиса за време рата против Србије (1914—1915) задобити за то да би се неш то, предузело против угарских Срба, и ако је сумња у њихову сагласност са непријатељем граничила са извесношћу. To се см атрало као сасвим разумљиво, да су у српским јавним локалима и њиховим дом овим а висиле српске владајуће породице, да су се у српским удружењима и народним библиотекама налазили српски правилници о војној служби, да су молитвене књиге Срба долазиле из Москве и да су оне садржавале м олитве за цара Николаја и царицу.Н а предлог и дописе Ком анде балканских оружаних снага одговарао је гроф Тиса: ” Са Србима у Срему мож е војна ком анда да чини ш та хоће, она треба о том е да се споразуме са баном Хрватске и Славоније, али моје Србе пустите на миру. Под тим су се разумели Срби Баната и Бачке, дакле угарски Срби, који су своје посланике имали у Тисиној већини. П арламентарни интереси су стајали изнад државних интереса” . Зато су заиста у Срему врло многи Срби били обешени, међу њ има нарочито свештеници, а у Војводини практично нико. Ова су саопш тења из прве руке, од лица које је траж ило у име a —у команде слободне руке за убијањ е Срба. Гроф Тиса их није дао и нека му је част и слава. М отиви ђенерала Крауса не изгледају убедљиви. Тиса је имао тако јаку већину да тр и —четири посланика Србина уопш те не би била од значаја. Сличне жалбе су се м огле читати код још једног истакнутог аустриског војника, који је такође био још изразитији политичар. И њих ћемо изнети. II. М ада Тиса није имао полициску власт ван уже Угарске, он није м огао да се помири са погромима Срба у Хрватској и Славонији првих година рата, па је чак предузимао и мере против тога. To саопш тава нико мањи него барон Стефан Буријан, такође маџарски великаш и два пута министар спољних послова A —У Монархије за време рата. (Раније заједнички министар финансија и врховни 94

управљач Босном). Он је после рата издао књигу својих доживљ аја у рату, баш кад је био министар спољних послова (51), па се осврћао и на стање у Хрватској. Како је у М аџарској цењено стањ е у Хрватској почетком П рвог светског рата, види се из једног М еморандума који је претседник угарске владе гроф Стефан Тиса упутио Краљу 15 фебруара 1915. Њ ега саопш тава Буријан на страни 194. Тамо се Тиса жали на прилике у Хрватској и каже и ово: ” М ора да се заведе строг али правилан режим, који не би базирао на националној м рж њ и, који не би имао циљ сузбијање и тлачење једне народности од стране друге” . И з тих, али и из следећих речи се види још боље како је Тиса имао у виду гоњење Срба од стране Х рвата у том рату, ш то га је понукало да се и самом Цару жали. Он признаје да се постојеђи поредак м ора бранити од ” великосрпске агитације” , али иначе да се м ора свакоме лојалном грађанину правда чинити и једнако унапређивати ’’п р и вр ед н и и к у л ту р н и р а з в и т а к свих с та н о в н и к а краљевина Хрватске и Славоније” . Ту уопште не може бити сумње да је ово била интервенција у корист Срба и свакако је њу имао у виду Адам Прибићевић кад је тврдио да би м ож да Срби већ у Првом светском рату доживели од ’’старчевићанаца” исто ш то су доживели у Другом светском рату. М ожда је било још интервенција заједничке угарске владе, али је ова канда најизразитија. Тиса није м огао директно заповедати бану, а још мање војним командантима у Х рватској, и он је искористио огромну наклоност Франца Јосифа према њему да још једном узме Србе у заш титу. (Да је код цара боље стајао од иједног државника М онархије, то сведочи и генерал М аргути, књига под 41). III. Један Хрватски избеглица из П рвог светског рата, који је играо улогу дворског агента, неки Рудолф Бартулић, саопш тио је своје утиске из земље швајцарском професору Готфриду Беку, који их је објавио са својим личним погледима на прилике у А устро—Угарској, специјално у Хрватској (52). Н а једном месту страна 205). Бартулић саопш тава седницу воћства Франкове странке права, одржане негде крајем априла 1915. Претседавао је др. Александар Х орват, а био је присутан и сам шеф странке Ивица Франк. Претседник конференције Х орват је,прем а Бартулићу ово казао: ’’Почетак рата са Србијом 95

распалио је изнова очекивања наше националне идеје. Од тога неће бити ниш та. Јер, док М онархија стоји у рату са Србима, наше Србе см атрају и прогоне аустриски официри као издајнике—јер су већ Срби као такви стигматизирани, а М аџари их на против узимају у заш титу и протеж ирају. Зато нас Х рвате гоне мацарски ж андарм и— јер смо ми лојални, а Аустријанци нас не узимају у за ш т и т у ...” To потврђује још једном горњу тезу. Тада је угарски м инистар—претседник у пуној м оћи био Стефан гроф Тиса! И после пада Србије, тврди Б артулић (стр. 231) Срби су живели у уверењу: Угарска је са Србима! Он тврди да је то била стварност која се увек изнова м огла очекивати. IV. Индиректно се Тиса противио и намераваним м ерама одмазде против Срба у БиХ. О том е саопш тава начелник ђенералш таба К онрад (42, IV, с. 46). Н а седници савета врховних органа М онархије од 7. јула 1914, стајало је као трактандум : ’’Босанске прилике. Д иплом атска акција против С рбије” . Бечки србофоби су хтели им ати врховну подршку за своју антисрпску кампању. Аустриски претседник владе је нагласио да се ради о м ерама да се ’ ’с у п р о с т а в е в е л и к о —срп ском п о к р е т у ” . З ајед н и ч ки министар финансија витез Билински, под којим су биле БиХ каже да је ’’нарочито погром Срба у Сарајеву (врло је драгоцено ш то он то признаје, JIM K) довео до тога да су Срби сви узрујани и огорчени, тако да се не мож е више утврдити ко је од Срба лојалан а ко великосрбин” ... ” Ту се уопш те у народу прича да ће краљ П етар доћи и ослободити зем љ у...” Н а то је ’’краљевско угарски претседник владе приметио да он има највише мишљење о садашњем земаљском поглавару као војнику (!), али ш то се тиче цивилне управе не може порећи да је она отказала и да се м ора вршити реф орм а... Он не увиђа заш то се прилике у Босни не би могле битно побољш ати темељном реформом управе...” Док сви други учесници траж е строге мере према босанским Србима и одмазде, Тиса траж и реформу управе и скоро да не каже да је досадаш њ а управа свему крива. И то у тако високом гремију, као ш то је био овај састанак највећих личности Монархије. И на крају седнице, чији протокол марш ал Конрад објављује ин екстензо, гроф Тиса се још једном враћа на 96

босанске прилике, нарочито после говора министра Билинског' који предлаже ош тре мере и санкције против Срба у Босни, и посебно ’’распуш тање велико српског удружења П росвјета” Затим стоји код К онрада (42, с. 52): ’’Краљевски угарски претседник Владе неће сада да предлаже никакве промене. Он понова упућује на стањ е у полицији Сарајева и изјављује да је декаденција административног апарата у Босни директна последица претераног полож аја земаљског поглавара који као војник не мож е никако да има оно искуство у административном погледу које је потребно за добру управу” . Ниједном речју Тиса не осуђује српске испаде већ скоро еву кривицу пребацује на генерала П оћорека. Он је осујетио да се са највишег м еста одобре ош тре мере против Срба. Разуме се да је то важило само до почетка рата: Тада је сва власт у Босни преш ла на војску и самог П оћорека и Тиса није м огао ниш та више да помогне. V. П а ипак се и за време самога р ата у свим провинцијам а А устро—Угарске где су живели Срби осећала заш титна рука Тисина. Ево и за то једног аутентичног доказа. Аустриски виши ђенерални официр Едмунд фон Глез —Хорстенау, који је у последњем рату био војни изасланик Хитлеров у ” Н Д Х ” и који сам за себе признаје да је био великонемачки оријентисан, објавио је десет година након П рвог светског рата књигу под насловом ’’К атастроф а” у којој је описао своје утиске из П рвог светског рата (53). Н а страни 32 указује на заграничне теж њ е становниш тва источне Галиције да настави: ” Слично неш то као становници источне Галиције показивали су Срби који су живели у јужној У гарској, Срему и источној Босни. И они су плели конце још од мирних времена преко граничних река. To није било без дејства, политичког и војног, на почетку рата. Али некој јачој интервенцији од стране војних власти стајала је насупрот власт угарског претседника владе, који је начелно осуђивао политичке акте војске, било му је стало и до односа са владом и политичарима српско—хрватске коалиције...” Д а ли су разлози Тисине интервенције тачно репродуковани, ми не знамо, али и овај аустриски виши официр сам признаје да је Тиса осујетио колективну одмазду против Срба. Овоме се м ора надасве веровати, јер је он био један од тих (Глез) који је желео и траж ио ош тре мере 97

против Срба. Н арочито се аустро—угарска војска била окомила на Србе после пораза на Церу и Колубари. Х тела је да нађе бар какво оправдање за своје поразе. Али је Тиса био неумољив: он није дозволио никакве репресалије према Србим а у Угарској. Тиме је осујетио многе планове војске и хрватских саветника, који су хтели још тада да врше оно ш то су несметано вршили у Другом светском рату. Два француска публицисте Бернард Лаверњ и Евре Лоријер написали су у ревији ’’Политичка и економска година” за годину 1972. једну расправу под насловом ” Југословенска С тварност, где се опширно баве питањ ем односа Срба и Х рвата у прош лости. Ту између осталог стоји (54) ’’Сарајевски атентат, године 1914, пружио је хрватским екстремистима нову прилику да нападну српско становниш тво. Они су организовали праве погроме који су престали захваљујући интервенцији маџарске владе” . Дакле, погроме су вршили Х рвати, и ако писци еуфемистички кажу ’’хрватски екстремисти” , а спас је дош ао од маџарске владе, којој је претседавао гроф Стефан Тиса. Е то и у најновије време, француски историчари и публицисти то признају. А није им било лако то признати, јер је цела њихова студија писана у жељи споразума Срба и Х рвата. П а ипак, Х рвати су хтели још тада да истребе Србе да их нису спсили Маџари! VI. Све ове акције пок. грофа Тисе остале су без одјека у српској публицистици: или су биле непознате или су намерно пренебрегаване, скриване од широке јавности. Д о сад није нико, колико ја знам у нашој политичкој литератури о том е писао, не бар директно, али јесте индиректно и то нико мањ и него А дам Прибичевић и ја се позивам на њега кад молим читаоце да ме саслушају до краја. Од њега ћу цитирати једну реченицу која је ту скоро објављена у Гласу канадских Срба (чланак означен у Литератури под бројем 55; у ствари то је одломак из једне Јсњиге пок. А дам а Прибичевића, која још није објављена, али су поједини делови и раније објављивани као чланци у Гласу канадских Срба). Ту он пише како је расла ’’старчевићанска параноја” у Хрватској која је била досегла врхунац П рвог светског рата (када јој се био придружио и С тјепан Радић). Сад Адам дословно пише: ” Тада би се догодило С рбима ш то 98

их је снашло 1941— 1945, али је то спречила мацарска влада” . Нико то боље не зна од њега, А дам а Прибићевића, који је био веома истакнути политичар, а чији је брат био један од вођа владајуће странке у Х рватској, тзв. Х рватско—српске коалиције. Захваљујући тој реченици ја сам м огао и даље да пишем. А дам , истина, не спомиње Тису, али сву заслугу додељује маџарској влади, којој је био на челу Тиса и чију је политику он опредељивао и уобличавао. Д а ми није било те подршке од стране А дам а Прибићевића, ја бих се теш ко решио да ово пишем и публикујем, јер бих био извргнут грдној критици од стране наших ” Југословена” . К ад је ” А д ам ” то исто рекао, њ има су затворена уста, а мени отворена. Нека му је још једном хвала на свему ш то је учинио за Српство.

Б) ПОКУШАЈИ ОБЈАШЊЕЊА ТОГА ТИСИНОГ СТАВА I. Разлози за такав став грофа Стефана Тисе према Србији и прм а С рбима не могу се поуздано утврдити. Наводе се многи, који м ож да у склопу са другима имају важности, али сами за себе једва Говори се да је Тиса био против повећања Монархије,, нарочито против прилива словенског становниш тва. To је вероватно, али то није разлог да ’’своје” Србе штити. Говорило се да је морао им ати обзира према својим парлам ентарним друговима Србима. Н о њих је било м ало и далеко су били од пресудног утицаја. Каж е се да је он хтео да одбрани и Српско—хрватску коалицију у Х рватској са којом је сарађивао, да се њој не замери. И то мож да ” игра некакву улогу” , али далеко од главне. Говори се да је био велики непријатељ престолонаследника Ф ранца Фердинанда, који је сасвим очевидно био непријатељ М аџара и који је намеравао да укине дуализам у М онархији и замени евентуално са тријализм ом . Тиме би маџарска премоћ била слишћена. Он је био, то се поуздано зна, ревносан ’’калвинист” , протестант швајцарског (реформираног правца), a то је била и велика већина племства М ацарске. Он из верских разлога није м огао да мрзи Србе као ш то су их мрзили ка99

толици, али из тога не проистиче ни нека љубав. (У Маџарској је било 60% католика М аџара, и Тиса као главни репрезентант Угарске није могао бити против њих, али их није ни волео). Наводе се још неки ’’разлози” , у ствари претпоставке и слутље, које такође не убеђују. Једна ствар је сигурна: за Тису су били пресудни интереси М аџарске и маџарског народа и он се њима руководио у својим акцијама. При том е је свакако пронашао да обзири на Српство нису противни маџарским интересима, да су то два суседна народа који су предодређени да заједно живе и да сложно живе. И М аџари су били од свакуда опкољени непријатељим а, са свих страна без изузетка. Од свих непријатеља најмање су зазирали од Срба и највише су њих ценили. Према Х рватим а су им стално давали предност. II. Тако сам ја био резимирао својим речима оно ш то сам прочитао био до 1971, кад сам прву верзију објавио био у новинама. После сам наилазио и на друга објашњења, која ћу покуш ати да директно наведем. П осмртни биограф Тисин Д авид Анђал писао је у већ цитираном познатом некролугу (43): ” Тиса је био изненађен одлуком Берхтолда. Он је још 1882. писао у једном свом литерарном раду (56) да већ, из чисто привредних разлога један најсрећнији рат више ш тети него користи. Њ егово хришћанско осећање плаш ило га је проливањ а крви. И знао је он да Угарска не мож е ратом ниш та добити: земљи није потребан неки страни предео, чак би његова анексија још појачала тешкоће угарске политике. Због тога се он одлучно противио одлукама Берхтолда. Успело му је да осујети несрећну мисао Берхтолда да се Србија одашиљањем ноте препадом изненади...” ’’Сигурно је да је Тиса променио своје уверење под притиском надасве теш ких а р г у м е н а т а ” . Н ач елн и к a — у ђ е н е р а л ш т а б а К онрад,, саопш тавајући држање Тисино на седници главног савета М онархије од 7. јула 1914, каже да је Тисино држањ е било мотивисано овако (42. IV, с. 44): ” У том случају ћемо ми имати у очима Европе врло рђаво стањ е и са великом вероватноћом м орати да рачунамо са непријатељ ством целог Балкана —сем Бугарске, а Бугарска је тако јако ослабљена да нас не би м огла у довољној мери пом а г а т и ...” 100

М ало подаље каже да ’’уништење Србије неће Русија без борбе на живот и смрт никад о д о б р и ти ...” Фелдмарш ал Конрад са своје стране објаш њ ава држањ е Тисино овако (42, с. 56): О н је све посматрао са угарског глдиш та и био руковођен са две велике бриге: Д а Румуни не умарш ирају одмах у Ердељ, и да припајање словенских предела Монархији у случају победе утиче смањ ењ ем у га р с к о г у т и ц а ја ” . To су биле свакако преокупације Тисине али не само оне. III. Биограф грофа Берхтолда проф. Хуго Ханч износи на једном месту (37,с. 574) не знам дали своје или Берхтолдово мишљење: ” Не сме се заборавити да је убиство престолонаследника далеко мање дирнуло угарског премијера него Аустријанце, јер је довољно познато нерасположење Ф ранца Фердинанда према угарском националном партикуларизму и угарском племству. За њега је м огла да значи смрт Ерцхерцога као отклањ ањ е велике опасности за Угарску. Он је зато могао да просуђује положај мирније и не спречен унутрашњим потресима духа. Он је испочетка сумњао (није веровао) у кривицу Србије, а и бојао се од могућих међународних заплета рата са С р б и јо м ...” Франц Фердинанд и гроф Тиса нису се канда ни лично трпели. Сам проф. Ханч саопш тава о поновном постављењу Тисе за угарског премијера (2. м аја 1913) и каже (37, с. 434): ’’Ерцхерцог није био одушевљен именовањем Тисе, Калвинца” . Њ ега је већ и вероисповест Тисина дирала (П ознато је да је Франц Фердинанд био велики ултрамонтанац, поклоник Рима) Д а ли се Тиса радовао убиству, ја не знам, али несумњиво није хтео да казни Србију због тога. IV. У Конрадовим М емоарима стоји даље да је Тиса говорио како се Србија може смањити уступањем територија Бугарској, Грчкој и Арбанији али никако присаједињењем м а кога дела А устро—Угарској. Конкретније се није изјаш њ авао ни по Конраду. Свакако је имао у виду новостечене пределе у балканским ратовим а, али у ком обиму не може се видети. М еђутим, по саопш тењима барона Мусулина ни то не изгледа вероватно. Он, који је био у центру збивања до 101

почетка непријатељ ства каже сасвим друкчије о том е. (44). Он тврди де аудито да је гроф Тиса био за очување ’’територијалног интегритета и суверенитета Србије” . Другим речима, да се од ње никоме ниш та не сме да да. Д а она м ора остати интактна а не раскомадана. Д а нису у праву они који тврде да је Тиса био начелно и увек (према свакоме) против повећањ а М онархије страним елем ентим а, ево једног еклатантног доказа. Описивач политике грофа Чернина И нгеборг М еклинг тврди (и доказује) да је почетком 1918. Тиса ’’траж ио безусловно исправке граница према Румунији, при чему би велике вароши и предели са угљем били уступљени У гарској” . To тврди својим речима Меклинг а онда наводи директне делове Тисиног М еморандума упућеног Чернину 21. фебруара 1918: ” Д а ми спроведемо ректификације граница као кондицио сине ква нон (мисли свакако у миру са Румунијом) претстављ а праведан и важан интерес М онархије чисто дефеназивне природе (!) и енергичан захтев целокупног патриотског јавног мишљења У гарске” . (57) Ту се види сасвим други став него према Србији, који, свакако, потврђује његову благонаклоност овој. Г орњ а је студија изаш ла ту сасвим скоро (1969) и питањ е је да ли су ова саопш тењ а била раније позната. Она, свакако, много доприносе утврђивању Тисиних интимних разлога. V. Још једно важ но, примордијално питањ е, намеће се овде само по себи: Д а ли је Тиса веровао у сигурну победу ’’Централних сила” и да ли је упш те рачунао са поразом А устро—У гарске? У време кад се одлучивало о рату против Србије није нико м огао сигурно знати да то неће довести до опш те светске конфлаграције, а на страни Аустрије и Немачке није било ни једног одговорног ф актора који би м огао једног м инута помислити да ће ове држ аве изгубити р ат. Јер га иначе не би започињале. У толико ово држањ е грофа Тисе има свој посебан значај. Није он само чинио јефтине гестове, да не узме ниш та од онога ш то му не припада, већ је резигнирао искрено и пош тено на добитке које је са сигурношђу очекивао. Једва да је он очекивао у опш те неко черечење или бар смањивање Србије, јер тада није било ни говора о уступању М акедоније Бугарској. Д а је А устро—Угарска 1914. покорила и освојила Србију, м ож да не би никоме од 102

ње ниш та дала. Јер би тиме себи затворила пут на Солун и Д ранг нах Остен. Она је знала да је Бугарска руска креатура и да се на њу не може поуздати, а да је Арбанија у интересној сфери И талије, а покорена Србија м орала би водити аустрофилску политику. М оже се евентуално тврдити да је гест Тисин био инспирисан чисто маџарским интересима, али никако да је био неискрен и празан, да је био пуст и лажан. Да није било ” чуда на М арни” , можда би заиста Немачка победила и диктирала мир. Тада би Тисино држање било од виталног интереса по одржање Србије и Српства. Д а он није хтео да чини празне гестове види се и по том е, ш то закључци врховног Савета М онархије нису били нигде публиковани и никоме познати. Они су обавезивали М онархију про форо интерно, али су је обавезивали потпуно, правно и фактички. О том е званична Србија није ниш та знала. Нису знали ни аустро—угарски Срби док рат није закључен и коментари почели да излазе о његовом настанку. VI. Док се за Тисину благонаклоност према Србима може наћи више доказа и у његовом држању и у његовим изјавама (више у држању него изјавама, јер се један државник не израж ава често и увек отворено), дотле је његов став према Х рватим а био више него хладан, би је, може се рећи, непријатељски. Принц Л ајош Виндишгрец пише у својим успоменама из рата (а он је био ривал и противник Тисин), да је овај био ’’највећи непријатељ хрватских прохтева” (цитирано још једном у овој књизи). (58, с. 333 Стварно, пријатељ Х рвата не би могао бити пријатељ Срба, ни обрнуто. Тиса је, насупрот Францу Фердинанду, био пријатељ Срба, а непријатељ Х рвата. И м а још једна карактеристична епизода из прве године рата која, бар донекле, потврђује овај Тисин став. Тиса је спречио да Стјепан Радић иде у Бугарску и да ову капацитира за рат против Србије. To сам нашао у књизи једног швајцарског професора средњих школа који, ју је писао великим делом на основу извеш таја једног Хрвата, двоструког агента за време рата (Рудолфа Бартулића). Овај је одашиљан из Швејцарске у Хрватску (и Беч) и обратно, а књига Ш вајцарца Готфрида Бека изашла је у првој половини 1917. (52) У тој књизи на страни 136 стоји: ’’П ош то је војни положај Аустрије био у фебруару 1915 како изгледа, 103

веома критичан, одлучила је велико—хрватска странка на својој седници од истог месеца да пошаље у Бугарску писца и политичара познатог заступника Стјепана Радића, који је бугарски потпуно знао(?!), да би у бугарском народу ширио расположење са хрватског становиш та и да би га задобио за интервенцију против Србије а у корист Аустрије. To је утврдио Рудолф Бартулић за време свога боравка у Загребу. Г. Радића је примио у Бечу, у министарству спољних послова г. барон Мусулин, коме је он саопш тио одлуку странке. Барон Мусулин је био сав срећан, нашао је да је мисао врло паметна и замолио је Радића да се врати у Загреб, где ће му хрватска влада издати потребне папире за пут. Пре него је Радић стигао у Загреб, угарска влада је, у пркос рђаве ситуације Аустрије, одбила планирано преузеће и спречила да Радић добије п а с о ш ...” Тако директно стоји: барон Мусулин, Х рват, један од водећих диплом ата Балплаца, сам каже да је маџарска влада, на чијем је челу био гроф Стефан Тиса, спречила тај корак Радића. Заш то је то учинила, не бих м огао рећи, али несумњиво не ни из љубави према Х рватим а ни из мржње дрем а Србима. XIX. ЈОШ Н Е К И М А Џ А РС К И ВО ДЕЋ И Д РЖ А В Н И Ц И И С К А ЗУ ЈУ СВОЈЕ П РИ ЈА Т ЕЉ С ТВ О П РЕМ А С РБИ М А У I СВЕТСКОМ РА ТУ . Изнели смо заузимање грофа Стефана Тисе за Србе и Србију у почетку П рвог светског рата, па чак и за време целог тог рата. Тиса је мож да био најизразитији и најрепрезенативнији претставник те просрпске струје међу мацарским политичарима. Али он није био једини за пријате љ с т в о п р ем а С р б и м а , за р азу м ев ањ е С р б а , за заједничку акцију са њима у многим приликама. Било је више таквих лица, са врха маџарског друш тва, међу њиховом елитом . Покуш аћемо да још неке пронађемо и дословце изнесемо њихова гледиш та и њихова настојањ а. I. Још један од првих и најистакнутијих М аџара из времена Првог светског рата, принц Лудвиг Виндишгрец (Виндишгрец Л ајош ), унук марш ала Виндишгреца кога је спасао Беч од револуције 1848. (и отац му је био генерал 104

највишег ранга изгледа да је такође био наклоњен Србима). У својим М емоарима (58) то се назире на неколико м еста. Тако на страни 23 каже: ” К од јужнословенског питањ а, угарска влада је, од реж има Куена—Хердерварија у Хрватској и Славонији, водила једну политику апсулутног пријатељ ства према Србима, док је М инистарство иностраних послова у својој целој балканској политици рађаш е против Србије” . To је тачно сем кад су М аџари то министарство водили. Н а претходној страни пише Виндишгрец: ” Баш класично беше потпуно непознавање језгра српског питањ а од стране наше спољне политике. Једна пријатељска политика према Србији не само ш то би донела нашој трговини и наш ој индустрији неизмерне користи, већ би исто тако a то је такође важ но, допринела нашој политици у оквиру укупности М онархије драгоцену п ом оћ” . Н а страни 34 каже кнез Виндишгрец: ” Ми смо м орали настојати свим средствима да нашег главног непријатеља придобијемо за себе. Он је наш најважнији сусед. Али место да се заузмемо за Србију, ми смо учествовали у Бугарској авантури и покушавамо да вршимо луксуз или виц да оснивамо кнежевину у А рбаниј” . Н а страни 55 и даље својих М емоара износи кнез Виндишгрец своје заузимањ е за србофилску политику у Ауст р о —угарским делегацијама (то је био заједнички парлам енат који се ретко састајао, једном у Бечу, други пут у Пеш ти). Ово је било јула 1914. Он је питао потом аустриског претседника владе Ш тирка да ли је читао његов говор. Он је одговорио да на ж алост није читао. (54, с. 56). Н а то ће принц Виндишгрец: ’’Ш тета. М есто да Србији врат заврнемо, требало је на наше срце наслонити је. М есто да се радујемо да ћемо брзо моћи да поставимо там о гувернера, који ће све стражарнице да обоји црно— ж уто, требало је настојати да сву Србију освојимо даром наше културе, један презент који Русија не би никада могла да пружи нашем суседу. Ми смо морали да будемо најплодоноснији елеменат на Балкану, само ш то је требало да се удубимо у разумевање животних услова нација које ту ж и в е...” Премијер Ш тирк је то одобрио, али каже, то не спада у његову надлежност. Кад се крајем рата појавило у П еш ти изасланство Хрвата претстављено франковцима, није наишло на очекивани пријем. Кнез Виндишгрец пише (58, с. 321. 16 октобра, 1918), изјави Векерле (министар претседник) у М инистарском савету ” да неће да има никаквог посла са франковачком странком ” . 105

Н а страни 333 описује како се делегација франковаца повратила из Беча и посетила њега по сугестији дара Карла. Он тобож е, сам Виндишгрец, све то најбоље зна. Он позива Тису, који је ” био највећи непријатељ хрватских прохтева” , да и он учествује на овом састанку са хрватским првашима. II. Гроф Теодор Баћани (Баћани Тивадар гроф), који је такође био, један од водећих политичара Маџарске за време и пре Првог светског рата, замера чак грофу Тиси што је упште пристао, и ако након дугог противљења, на рат са Србијом. Он то, канда, не би учинио. (59). И стина, гроф Баћани ово пише гтост фактум. после изгубљеног рата. Он је, затим био у аеликом непријатељству са Тисом, којега обележава као ситног центрија (прма Баћенијима је то и био! итд.). П а ипак, из ове изјаве грофа Баћанија произилази бар једно: да став Тисин није био осамљен, да водећи М ацари нису интимно никад одобравали рат са Србијом. М ожда и из својих разлога, спаса Маџарске, али свакако они нису мрзели Србе, јер онда никакви аргументи не би помогли нити би рат био изазван. Према Србима био је Баћани увек пријатељски расположен, ш то он у књизи на више места понавља. Средином 1918. био је дезигнирани кандидат за маџарског претседника владе, ш то је после осујећено. Интересантно је ипак да је он за своју владу био предложио као министра правосуђа Јоцу Л алош евића из С ом бора. За њега каже (59, с. 145): ” Био је високи судија а ус то како је био православни Србин и уживао поверење народности, био би први претставник националности у угарској влади. За после, намеравао сам да узмем у владу једног Словака и једног Рум уна” . Дакле, угарска влада за пуних 50 година није имала у свом саставу никога сем М аџара, а после први би био Србин, а доцније тек, и то евентуално, Словак и Румун, мада је и једних и других било неколико пута више него Срба. Један доказ више колико су М аџари пош товали Србе мимо других мањина. III. Последњи маџарски премијер именован од бечког 106

mo-

нарха, гроф Кораљи Михаљ, описао је у својим М емоарим а (8, с. 393) свој разговор са првацима Српске радикалне странке, Још ом Томићем и дром . К остом Хаџи о њиховом ставу у случају да он добије м андат (то је било пред крај самог рата). Он је траж ио сарадњу и помоћ. J a ­ ma Томић ју је обећао (Карољи је био противник Тисин), a др. К оста Хаџи је одговорио да се м ора споразумети са другим првацима странке као и са шефовима Х рватско— српске коалиције. ” Али —додао је он— да је свакако потребно да се исправе неправде које су војничке и цивилне власти начиниле против Срба у Срему и Босни. О тим атроцитетим а, чије су му чињенице биле потпуно нове, направио је он сместа један меморандум и саопш тио да ће то све изнети Краљу ако му ја испослујем аудијенцију...” И м а овде много интересантних ствари: Неправде Србима, тј. зверства према Србима у П рвом светском рату вршена су у Срему и у Босни, провинцијама које нису спадале у компетенцију маџарских власти. Тих ’’атроцитет а ” , како их правилно назва гроф Карољи, није било у ужој М ацарској и на то се није имао ш та да пожали К оста Хаџи. Затим је интересантно да њих водећи опозициони политичар Угарске није ни знао. Све су то била дела Хрвата и од ових сакривана чак и према М аџарима који би их узели у одбрану. (А троцитет је латинска реч и значи ужас, гнусоба). XX. К РА Т А К РЕТ РО С П ЕК ТИ В А Н ОСВРТ НА П О Л О Ж А Ј СРБА У М А Џ А РС К О Ј I. Кад се каже положај Срба у М аџарској, мисли се на истинску Маџарску државу прокламовану 1867, после тзв. Нагодбе Беча и Пеш те. До тада и М ацари и Срби су били једнако подложници Беча и камариле Хабзбурга; неко време су били заједно робови Турака. Срби дуже и шире, М ацари краће и уже (не баш на целој територији Угарске) али су се оба народа налазила у приближно истом положају To их је зближавало. Од кад су сами преузели власт у веома пространој и богатој М аџарској краљевини М аџари су се налазили у неоспорној бројној мањини. Једва их је било две петине становниш тва несумњиво маџарског. И прва ствар, прва брига коју су М аџари тада имали, била је да гфошире волумен маџарства, да своју земљу учине ако не сасвим a 107

оно претежно национално маџарском. Тада су почели прозелитизам и принудна маџаризација као у мало којој држави Европе. М аџарска није била верски хомогена држ ава и то није м огла чинити преко вероисповести. Зато је прво успела да помаџари јевреје, а затим иверке разних народности без националног корења, између њих у првом реду Јужне Словене: Буњевце, Шокце, ’’Босанце” , ” Далм атинце” а затим и мање отпорне припаднике већих народа (Словаке, Швабе итд.). И успела је била доста. Са Јеврејима потпуно, са другим малим народностима великим делом, са осталим је ишло спорије. Буњеваца итд. нестало би сасвим да није дош ла српска војска 1918. и њихово језгро ослабила. Од свих других мањина Срби су бројно били на четвртом месту (после Румуна, Словака и Ш ваба, далеко иза свих ових), али ту М аџари једва да су и покушали прозелитизам . Срби су били отпорни, а М аџари су имали решпекта према њима. Вера им је још давала потребан оклоп. Савремени угарски историк М ишколци Ђула истакао је ту скоро колико су М аџари имали више обзира према Србима него осталим народностима Угарске. Н а страни 148 своје књиге (34) пише: ’’Ватрени говори српског вође Светозара М илетића наиђоше још на некакав ехо, а у питању значајних околности Хрватске били су М аџари незаинтересовани” . Колико ја разумем овај став, М аџари су водили рачуна ш та говори Светозар М илетић и ш та он траж и, док се на хрватске прохтеве и ламентације нису ни обазирали. На страни 147 говори о националитетним покретима у ужој Угарској: ’’Националности нису примиле закон (о народностима); Румуни и Словаци се повукоше у пасивност, док код Срба духовна веза са браћом у Кнежевини заузе форме које су прелазиле дозвољену меру, бар према мишљењу угарских в л а с ти ...” Није то само ослон на Србе из слободне државе како претпоставља М ишколци, јер су и Румуни, далеко јачи по броју, имали своје сународнике преко границе. Српска непасивност одговарала је њиховом националном карактеру. И писац сам на још много м еста истиче српску борбеност и будност у Угарској. Нико мањи него Л ајош К ош ут, вођа и препородитељ М аџара из половине прошлог века, каже ово за Румуне: (60). ’’Власи грчко—несједињени, и ако имају у Ердељу већину, нису признати ни као нација ни као вера” . To важи још више за Словаке, које су М аџари презирали ’’Словак није човек” (гласила је њихова пословица) a 108

такође и за Швабе, за које Аустрија није смела да интервенише. Срби су били званично признати од бечког двора као нација и снабдевени привилегијама као ни један други народ Ћесаровине. И стина, те привилегије иако нису биле ’’инауртикулисане” (прошле кроз маџарска законодавна тела), проузроковале су оне опш ти политички и социјални углед Срба. М аџари нису признавали те привилегије али их нису ни рушили ни ниподаш тавали. И ако краткотрајна екзистенција Српске Војводине произвела је несумњиво јак утисак на М аџаре, као и остале народе Угарске. Срби су там о били увек нешто друго и нешто више него остале мањине. У једној очито официјезној маџарској анонимној публикацији из времена пре него је укинута Српска Војводина (61) српски народ се означава најлепшим епитетима: херојски српски народ (стр. 107), јуначко српско становништво (с. 110) итд. ( le peuple heroique des Serbes, la vaaill ante population des Serbes ). За ни једну другу нацију Угарске нема таквих епитета. У своју владу нису М аџари примали ни једног инородног, па ни Србе. Али свуда друго, у судству и управи, Срби су били доста сразмерно заступљени. И највиши полож аји нису им ускраћивани. Тако нпр. у врховном суду, били су поджупани (тако је у Суботици пре ослобођења био неки Љ убибратић, али не Буњевац), био је чак и главни физикус Пеште Србин кад сам ја там о био. Гувернер прво заједничке аустро—угарске, а после посебне угарске националне банке био је Србин (Александар Поповић, док је у Србији био гувернер Георг Вајферт Шваба из Панчева). Д а о војсци не говоримо. Ту су остали и после Првог светског рата многи Срби виши официри па је 1941, кад су добш ш Нови Сад, био неки генерал Јовановић на једном високом командном положају. У законодавном телу су Срби такође били заступљени сразмерно знатно више него друге мањине, јер је там о за изборе важио курујални систем, а Срба високо опорезованих било је много. У ужој Угарској била су четири српска епископа, а румунски испочетка само један а после два. Будимски је био члан М агнатског дома (горњег дома), чак и после Првог светског рата кад није остало ни 10 хиљада Срба у Угарској. У многим местима су живели Срби и М аџари заједно и пријатељски. Једни и други су говорили оба језика. To описује веома сликовито Јаш а Игњатовић за С ент—Андреју где онај који није знао српски није м огао бити примљен у више друш тво, a то је било у 109

непосредној близини Будима. Тако блиска симбиоза Срба и М аџара у доњој Угарској импресионирала је много пољског писца Зигмонта М илковског који је под својим сталним псеудонимом Т.Т. Јеж написао о том е један цео ром ан, пун интересантних фолклорних забележака и о Србима и о М аџарима. Ром ан се зове Ш андор Ковач, а места описа су А рад и Сегедин. О том е је већ једном говорено у овој књизи (под Маџарском Буном) и ту је цитирана (25). II. И ако М аџари нису веровали да ће помаџарити Србе, они су и према овима као и према свим другим мањ инама водили искључиво маџарску, националистичку па чак и шовинистичку политику: Службени језик је био само мацарски, све су државне школе биле њихове, ни један натпис или оглас није дат на језику народности. To је погађало и Србе. Н арочито од тзв. Апоњијевог закона о ш колству, по коме се маџарски језик у школовању прогласио обавезним за целу државу. Само се маџарски језик јавно изучавао и само маџарска историја. Но Срби су том е дохакали. Они су имали своје вероисповедне школе, а у погледу вера ни у Аустрији ни у Мацарској није било дискриминације после 1848. М ацарска је била далеко толерантнија него ужа Аустрија, јер је у њој било много више вероисповести, па су чак и сми М аџари са две петине били протестанти (у главном Калвинци, којој су вери припадали у већини грофови и високо племство из антагонизм а према Хабзбурзима). У тим српским ш колама изучавана је српска историја заобилазно али скоро потпуно. Рече ми једном један учитељ из Футога како је он то радио: скоро сви српски владари били су свеци, и он је просто поучавао њихову биографију у оквиру светих, на предмету Веронауке. Маџари су мењали и помаџаривали сва лична имена, али нису презимена у опш те дирали. Ако је неко Владислав они га прогласе Л аслом , Гавру Габором , Тодора Тивадарем, Ђуру Ђерђом итд. Зато су Срби све више настојали да детету дају име које се не може ’’пом аџарити” , нпр. М илутин, Драгутин, Деспот итсл. Презимена су остајала, али су српска презимена писана маџарски. To нам може бити свеједно, чак боље маџарски него хрватски. Ћирилицом нико није сметао да се имена пишу оригинално. Али при транскрипцији на маџа110

рски, долазило је до интересантних ситуација. П ознато је да маџарски племићи заврш авају своја имена ипсилоном. Срби су, међутим, највећим делом имали предимена са заврш етком на ић. Ћ су маџари означавали са ту (те ипсилон). О нада испадоше скоро сви Срби племићи, џентрија. Одједном дође наредба да се српско завршно ћ има маџарски траскрибовати у цс. Тако нпр. Петровицс не Petrovics да не би било лаж ног племства. To нам је исто туђе као хрватско П етровић. У свом српском писму, у ћирилици, свак се могао писати и потписивати како треба. А М аџари нису уопште и никад забрањ ивали ћирилицу за међусобну употребу Срба, као ни за њихову штампу. И сто тако ни српско име нису М аџари никад забрањивали, ни при попису становниш тва ни иначе. Они су, истина, звали Србе често Рацима, али то није ни најмање увредљиво. To значи Раш ани, јер су имигрирали из Рашке. Ја бих се поносио тим именом. М еђутим, оно није било у јавној употреби уопште, нарочито не од оснивања Српске Војводине(од, Војводства Србије), нити је у пописним резултатим а било тог назива. Свако је могао рећи да је Србин и тако се уписивати. Веру су нашу звали грчко—источно—српска, за разлику од грчко—источне—румунске. Али нису сметали нашим институцијама да веру одн. цркву називају српско—православном. (Што су Х рвати често забрањивали, нарочито за време њиховог првог ” бана пучанина” Ивана М ажуранића). Званична топономастика била је само маџарска. Али Србима нико није забрањивао да на свом језику означују м еста на свој начин. Тек кад је започео Први светски рат нису смели казати да је српска књига изаш ла у Н овом Саду, већ у Ујвидеку не у Турском Бечеју већ у Терек Бече, не у Великом Бечкереку већ у Нађ Бечкереку, али се све то смело написати ћирилицом, једино дозвољеном у целом подручју Српског народа. III. Није зато чудо ш то је било у животу аустро—угарских Срба периода интензивног пријатељства српско—маџарског. Ево једног сведочанства. Један од најпризнатијих и најбољих аустриских писаца с почетка овог века, Херман Бар (1863— 1934) писао је много и о нама: о Србима и Х рватим а у А устро—Угарској монархији. 111

У својој књизи ’’Д алматинско путовањ е” изаш лој не дуго пред Први светски рат, (62) увидео је да је између Срба и Х рвата у Д алм адији веома м ала, управо никаква разлика. Разлика у вери, каже, није битна, јер там о има и католичких Срба. Затим пише (с. 70): ’’Један ваљани хрватски нотар, с ким сам ту скоро седео у вагон—ресторану био је ужаснут кад то рекох. Али на м оје питање у чему би била разлика између Срба и Х рвата, изјави: Х рвати су црножути, а Срби промаџарски расположени. А ја нисам могао да схватим, то ми није изгледало довољно да статуира две нације” . Д анас ће мало ко разумети ш та значи ’’црнож ут” ! To је била аустриска застава, одн. хабзбурш ка застава. To је био симбол Беча, а Срби су канда били за Пеш ту. Тај ’’ваљани н о та р ” , сапутник Хермана Б ара, см атрао је ту разлику као довољну карактеристику народности. Сад треба имати у виду да је то речено у Д алмацији а не у Х рватској, и да је речено давно пош то је престала ера Куена Хедерварија у Хрватској тзв. куеновштина, која је тобож е владала у Х рватској. С импатије Срба за М аџарску у односу Беч—П еш та биле су неоспорне. XXI. ИЗМ ЕЂУ ДВА РА ТА. I. После П рвог светског рата м ож е се говорити само о дипломатским односима ’’краљевине” М аџарске и државе Срба (испочетка Краљевине СХС, затим Краљевине Југославије). Они су били рђави. To је ера Х ортија и крајњих националиста у Угарској сведеној на мање од половине свога предратног волумена. Д а је све руководила политика реванша и ревиндикације више је него јасно. Али је она била усмерена према свима ’’наследним д рж авам а” тако да је по интензитету Југославија долазила на треће, последље место (не рачунајући Аустрију, којој су делови западне Угарске скоро наметнути). Сам државни поглавар Х орти се жали (63, с. 138) да је ’’Србији додељена територија” јужне Угарске од 20.551 кв. км. и 1,500.000 становника, али је Словачкој, која није водила рат додељено три пута више територије (61.633 кв. км.) и скоро толико више и становника (3,500.000), а ту још спада и ’’крунидбени град” Пожун, који се никад не може прежалити (друга престоница Маџарске), док је 112

добила Румунија ” чија је војска за време р ата потпуно потучена” пет пута више (103.093 кв.км. и 5,257.000 становника). П оред броја од милион и по М аџара настањених у Румунији, ту се ради о њиховом етнички најчистијем делу, који је пре свих других дош ао у Европу и населио доцније пределе Маџарске, о тзв. Секулским (Секељ) М аџарима. Овим редом, крешендо, жале М аџари своје изгубљене територије тим редом желе њихов повраћај матици. И српске територије они желе, али на последњем месту. Јасна је ствар да су и ове државе ’’наследнице” реагирале на свој начин: оснивањем тзв. М але А нтанте уперене само против Угарске и њених ревиндикационих претензија. С тањ е је за читаво време било ’’напето” и ни најмање пријатељско. Али није било увек једнако. Било је м ом ената да је Х орти давао авансе С рбима (Румунима и Словацима никад), а с друге стране омогућио је тзв. Јанка П усту, прибежиш те и веж балиш те усташ а за атентате. To се после реперкутовало на положај М аџара у Војводини и зачарани круг неповерења се само ширио. Међутим сам Х орти признаје да је прву подршку његовом режиму добио од Србије (по своме тражењ у). Овај је податак и за мене потпуно нов, па ћу га приказати детаљно. II. После П рвог светског р ата успело је било комунистим а под вођством Беле Куна (рођеног у Ердељу 1886, а несталог у СССР око 1937), да приграби власт и створи прву совјетску републику радника и сељака ван Русије (м арта 1919). Устанци националних М аџара против њега били су безуспешни док није преузео команду a—у адмирал Н икола Х орти (Хорти Миклош од Н ађбањ а, 1868— 1857) познат већ у заједничкој М онархији по безобзирном гушењу револта. Али је он м орао и да осигура благонаклоност околних савезника. О том е пише Х орти сам у својим М емоарима (63, с. 121): ” Д а би уопш те могли мислити на једну акцију против црвене армије (свакако Беле Куна JIM K) морали смо најпре да осигурамо пут до Трансданубије, која је била у српским рукама. У Београду, ми смо то знали, ош тро је одбациван комунизам. Краљ П етар, који је преко своје црногорске жене био у сродству са царским дом ом , свога је сина, тадаш њ ег регента Александра, васпитао у петрвградском кадетском корпусу, Београд је, 113

где је руско царско посланство још увек уживало сва дипломатска преимућства, био у то време уточиш те белоруских избеглица. Због тога заједно са грофом Телеки отпутовах лично у Београд и преговарах са тадаш њ им претседником владе П ротићем (Стојан П ротић, 1857— 1923) који ми је дао жељена обећањ а под условом да Французи не буду имали ниш та против тога. Пристао је да претставника наше владе акредитира у Београду. To је било прво дипломатско признање противвладе. Тако је наша мисија им ала бар неки успех...” Ова је вест за мене била нова а несумњиво је веома значајна за наше међусобне односе. Х орти се није показао Србији захвалан, али јеста гроф Телеки. III После убијства краља Александра (октобра 1934.) сва реакција званичне Југославије била је упућена према Маџарској, па чак и домаћим М аџарима. Ја сам се још тада из дна душе бунио против тога, па то и данас чиним. He да браним М аџаре: али није било право на њих бацати сву кривицу. А тентатор је био М акедонац а све је организовано од Х рвата, који су се атентату радовали више него и једном догађају после рата. П а ипак нико није смео да доведе у везу Х рвате са атен татом , ни Бугаре, ни Македонце, већ је све, по закону најмањег отпора, пребачено на М аџаре. Они су, истина, омогућили у Јанку Пусти вежбање атен татора, али иначе никаквог удела у атентату нису имали. Сам Х орти је био угњетач сви\ побуна, раволуција, удара на легитимни поредак. Он је оио монархиста и реакционар. Није спас Маџарске видео у нестанку краља Александра. А војвођански М аџари су најмање за то криви.Ш то принц П авле није дао да се жигошу Х рвати, сва је кривица била бачена на М аџаре. To нам није донело доброг плода. X X II. Д Р У Г И СВЕТСКИ РА Т А) ВЕРОЛОМ СТВО М А Џ А РС КЕ И ГЕСТ ГРОФ А ПАВЛА ТЕ Л Е К И ЈА У Другом светском рату односи Срба и М аџара били су најстраш нији и најкрвавији у целој нашој прош лости. И то само кривицом М аџара. Болни су то и преболни догађаји, и никаква реч оправдања не може се за њих наћи. Ипак ћемо покушати да их хладно, али и кратко, прикажемо. 114

I.

Пре свега, сам улазак М аџарске у рат на страни Немачке а против Југославије претстављ а вероломство најнижег степена. Нису то само крупне речи, а још мање фразе, то је болна истина коју је веома лако доказати. Нико мањи него активни претседник Угарске владе у то доба гроф П аул Телеки (Телеки П ал, гроф, 1879— 1941) то је осудио на најостантивнији и на најдраматичнији начин: он је изврш ио самоубиство због невере коју је његов народ починио. Он је извршио самоубиство прострливш и главу метком још пре напада Немачке на Југославију, у поноћ 3. априла 1941, чим је чуо да су угарски кругови пристали на напад на Југославију. А дм ирал Х орти, управљач Угарске за то време, саопш тава у својим М емоарима (63, с. 228) сам догађај и каже да му је Телеки пред см рт написао писмо које је остало у његовим архивима (М емоаре је писао у екзилу) и према сећању очигледно фразира м отиве грофа Телекија. Данас је сваком познато да се Телеки на тај корак одлучио због намераваног напада Угарске на Србију (одн. Југославију; они су се у ствари окомили били само на Србију). Адмирал Х орти пише: ” К ад је чуо да је начелник (Угарског) ђенералш таба иза његових леђа већ преузео утаначењ а са немачким ђенералш табом и кад су из Лондона запретили са наговеш тајем рата, он је добровољ но окончао ж ивот. М ора се признати да је он см атрао да не мож е пред својом савешћу да се оправда у погледу пакта са Југославијом, а није м огао ни да нађе неки други проходан п ут” . У ствари он је своје самоубиство м отивисао канда само веролом ством према Југославији, које се није слагало са њ еговом племићском и господском природом. A Х ортију, који је за то вероломство сукривац, не иде тако лако да ово призна, па онда говори својим речима о ” заборављ еном” тексту мотивације. He м ож е порећи да је то било због повреде уговора о вечном пријатељству који је он сам потписао и хтео лојално да спроводи. Х орти цитира речи енглеског премијера Винстона Черчила на лондонском радију поводом тога самоубисва ” Он је очистио своје име пред историјом ... Ми м орам о приликом преговарањ а (о миру? Л М К ) оставити једну столицу за грофа Телекија. Ова столица има да опомиње све присутне да је угарска нација им ала претседника владе који се сам ж ртвовао за истину за коју се сви ми борим о” . 115

И у трећој књизи својих М емоара пише Черчил о Телекију, како сам Х орти признаје, јер се ту ради о кривици других за напад на Југославију. II. Још сам наш ао један чланак познатог швајцарског новинара А лберта Ери у једном од најбољих швајцарских новина: Базлер Нахрихтен (64). Ту он посвећује читава велики чланак изузетном акту грофа Телеки. Он пише баш на сам дан напада—Немачке на Југославију да је тек 12, децембра (свакако 1940, JIMK) био у Београду закључен уговор ове садржине: ’’Између краљевине Југославије и Краљевине Угарске има да влада сталан мир и вечно пријатељ ство” . Сад пише даље А лберт Ери: ” Н а то наиђе београдски пуч од 27. м арта и он је морао да учини на грофа Телекија као носиоца исте политике утисак земљотреса. Са једним ударцем је изгледала за Угарску опасност да не буде увучена у рат опет веома велика и то да се уплете у рат са држ авом са којом је најмањ е завађена. Са сваком нити свога политичког инстикта осећао је гроф Телеки потребу да бар једног суседа истог калибра снаге одрж ава као доброг суседа. Однос са Словачком, док она држи крунидбени (угарски) град Пожун претстављао је пре примирје него мир. Ш то се тиче Румуније, и само реч примирје изгледало је као претерано...” (Онда цитира један гроф ђенерала Антонеску). ” И још нешто: Угарска има са Совјетском Русијом заједничку границу од 550 килом етара а с обе стране те границе живе карпатски Руси. У таквој ситуацији м ора се им ати један добар гранични сусед, кога је још могуће и м а т и ...” Н иш та боље од овог неутралног и ’’незаинтересованог” Ш вајцарца не показује судбоносну потребу савеза Србије и Маџарске. Он своју репортаж у заврш ава овим речима: ’’Кормилар Телеки је оставио Маџарску на цедилу. Он је био трагична личност, која заслужује људско разумевање и симпатије пуне реш пекта чак и од ин остран ства...” III. Толико је стајало у мом првобитном рукопису који је послат био у Канаду на ш там пањ е. Знао сам да им ам још м атеријала о овом заиста великом гесту грофа Телекија, 116

али сам га био затурио. После га нађох и желим свакако да се накнадно уврсти у текст пре ш тампања. Пре свега забелешке адмирала Х ортија нису настале после његовог бекства. Њих су били однели Немци од њих преузели Руси и дали свом маџарском сателиту. Они су објављени на маџарском 1963, (77), а после приказани од једног војвођанског М аџара у Југ. историском часопису. (78) Овај је преводио сам респективне тестове. У приказу те књиге Хортијеве заоставш тине Арпад Лебл каже како је Х орти налазио формалистичка оправдањ а за инвазију Војводине, а да онда надода: Претседник владе Телеки мислио је ипак друкчије о пријатељству и извршио је самоубиство. Образлажући свој поступак у писму Х ортију, навео је: ’’...Прекрш или смо своју задату реч из кукавичлука... Одбацили смо част наше нације. Стали смо на страну злочинаца ( gazemberekt) П остаћем о мародери! Н ајодурнија н ац и ја...” М еђутим, у чикашкој Слободи из 1961 (79) детаљно се износи приказ Телекијеве смрти и његов став. Сад према неком чланку Јанош а Тота, маџарског интелектуалца у емиграцији ја сам само у исечку из новина нашао додатак на 3. страни (79) по коме је Телеки послао управљачу државе Х ортију писмо ове садржине: ’’Прекршили смо реч дату пактом вечитог пријатељства једном подлошћу. Н ација је свесна тога и ми смо изгубили њену част. Ми смо стали на страну разбојника, јер су тобож њ а зверства измишл>ена од почетка до краја, било да се тиче зверства противу М ађара било противу Немаца. Ми ћемо постати пљачкаши лешина, нација која је спала на последњи ниво понижења. Ја те нисам задржао: Ја сам кривац. 3 априла 1941. Павле Телеки” К ао ш то се види, преводи нису идентични, али је смисао исти. Неће бити сувишно да из наше емигрантске ш там пе пренесемо и саопш тења тадашњег помоћника војног аташ еа у Москви пук. Бош ка Станојловића о том е као ко је Стаљин ову вест примио и прокоментарисао. Стаљин је био примио југословенско посланство на једну гозбу у ноћи између 5. и 6. априла 1941. Разговор је био веома дуг. Пуковник Станојловић саопш тава (80): Разговором је била обухваћена цела Европа: Чехословачка и Минхенска криза, Бугарска, М ацарска и др. У том разговору, наш војни изасланик упита Стаљина, да ли зна заш то се је пре кратког времена убио претседник Маџарске владе Телеки. С очигледним задовољством човека који је добро обавештен, Стаљин објасни: 117

” 3ар ви to не знате? Телеки је као ш то знате, потписао П акт о ,вечном’ пријатељству с Југославијом децембра 1940 године. Али, пре но ш то се је и осушило м астило његовог потписа, Немци су почели да врше притисак на њега да се спреми за рат против Југославије. Као .плем енит’ човек он је више волео да се убије него да упрља своје име гажењем дате речи. Он је очигледно настојао да испољи карактер, да покаже часност и плем енитост.” И са својим карактеристичним осмехом, Стаљин заврши: ” П о м ом мишљењу он је просто био будала. Заш то се У бити?! Боље је убити другога!” IV. Гроф Телеки је био научник првог ранга. Сам Хорти каже за њега (63, с. 138) да је био ’’најзначајнији маоарски географ ” . Он је био један од првих сарадника државног поглавара Х ортија и с њим заједно је као своју прву дипломатску мисију извршио 1919, пут у Београд да преговара са претседником Владе СФС С тојаном П ротићем о признању владе Х ортија. To је несумњиво било по иницијативи Телекија. Био је рођак грофа Тисе, а за његову наклоност према Србима има доста доказа.

118

Б) ЗВ Е Р С Т В А М А Џ А Р А У Б А Ч К О Ј .

I. И поред уговора о сталном миру и вечном пријатељству и самоубиства грофа Телекија као последње опомене М аџарима, ови су помогли немачку окупацију Југославије и дозволили да немачка војска прође кроз Маџарску и да из њених база лете авиони за бомбардовање Београда. Ни то није било доста: они су окупирали и ’’реинтегрирали” наше области Војводине: Бачку и Барању. Хтели су то учинити и са Банатом , али се ђенерал Антонеску енергично супроставио и запретио да ће истог часа кад М аџари уђу у западни Банат он ући у источни, тако да ће доћи до конфронтације њихових војска. Хитлер је морао да попусти и створио од Баната неку немачку провинцију формално под Србијом. Али ни ту маџарска вероломност није остала: они су почели да убијају Србе, нарочито досељене Србе у колико их нису избацили из земље. Убиства су била индивидуална и нарочито су се окомили на четнике (а ” четник” је био свак кога је комш ија или непријатељ као таквог означио). Н а послетку је јануара 1942. дош ло до колективног убијања Срба без одабира.То се нарочито догодило у Новом Саду (позната ’’рација” ) и у Ш ајкашкој. Рација је обустављена по наређењу Пеште пре него су били очишћени сви Срби из тих предела, али пош то је већ неколико хиљада Срба прво стрељано а после бачено у Дунав. Бројеви се разилазе: док Срби говоре о 30 хиљада убијених, Маџари признају једва десетину од тога. Ја мислим да је самих Срба, без Јевреја и Цигана, убијено око 10 хиљада. И то без икакве кривице сем ш то су били Срби. Ово је тим неразумљивије и нечовечније, ш то Срби нису у Војводини у опш те убијали Мацаре. Признајем да нису водили неку пријатељску политику према М аџарима (као нпр. према Немцима), али их убијали нису. Пок. Адам Прибичевић ја написао више пута у Гласу канадских Срба како је пред саму екзекуцију казао М аџарима неки 119

посрбљени Словак, адвокат, (чини ми се др. Павлиш ?): ’’К аж ите ми име само једног М аџара кога су Срби убили, па убите онда и мене и све остал е” . Ови су их убијали и без тог одговора. Ц ентралне власти у Будимпеш ти бацају сву кривицу на локалне и војне власти у Бачкој, које су радиле без дозволе и против инструкција централе. Н еш то од тога може бити и истина, али ја не могу да је у потпуности утврдим. Ипак ћу навести ш то је казао државни поглавар Х орти М иклош у својим М емоарима (63). Н а страни 240 и следећој он пише дословно: ” Ја овде хоћу још да споменем да су се у вези са нашим заузећем Бачке догодили у јануару 1942. испади за велико жаљење. Н арочито у граду Ујвидеку (Новом Саду) била су многобројна недужна лица побијена и бачена у Дунав. Б рој ж ртава је после био бројно означен са округло 1.300 Јевреја и Срба и неколико М аџара. Тамош њем команданту корпуса успело је било да све вести о том е угуши. Али већ прве вести су довеле до интерпелација у п а р л а м е н т у и п р е м и је р Б а р д о ш и о б е ћ а и с т р а гу . Очигледно ни он тад а није о овоме био извештен а још мање сам ја био о том е извештен. П рва истрага остаде без резултата, јер су судије и оптужени (!!!) хтели да ствар заташ кају. Цела кривица је бачена била на српске партизане, против којих се м орало поступати ’’екземплар н о ” . Ј а в н о с т није б и л а т и м е у м и р ен а; сп ец и јално доцнији претседник владе фон К алај траж ио је енергично војносудски поступак. Ја сам се м орао уверити да је претстављ ање са војничке стране било у најмању руку једнострано, тако да сам новом начелнику ђенералш таба Сомбатељ и, који је наследио Верта, дао упутство да изврши нову ратн о—судску истрагу и да при том е дође до израж аја пуна строгост закона. У другом процесу су изречене четири смртне пресуде, a 20 лица је осуђено на строги затвор од 8— 15 година. См ртне пресуде ипак нису извршене, јер су осуђеници уз немачку помоћ киднаповани и могли су да напусте земљу. Они су после ушли у СС и, кад су Стреласти крстови 1944 дош ли на власт, добили су велике положаје. Нико не може да више зажали злочине у Н овом Саду него ја, који сам увек настојао да слику части угарске армије одржим без м рљ е...” II. Ја сам лојално и тачно превео Хортијеве написе, али сам принуђен да му учиним неке примедбе. 120

П ре свега, он се обазрео само на ту познату ’’рацију” у Н овом Саду. Злочини су, м еђутим, вршени по целој Бачкој (нису ми познати у Барањ и), а масовни још и у Ш ајкашкој (поред Н овог Сада), мислим у исто време. Све ове друге он прећуткује, да не кажем: одобрава. П рем а том е, он износи само бројеве ж ртава у Н овом Саду, како су после ’’бројно означени” (немачки ’’бециферт” ) и то ’’округло” (рунд). М ислим да је број ж ртава био већи и да се пео на ’’округло” две хиљаде (ш то наши причају о 10 хиљада, то је немогуће; нико од Срба у Н овом Саду не би остао). Тај покушај смањења је разумљ ив, али је мање разумљиво и недозвољено заташ кавањ е српских ж ртава као таквих. Ту су дати заједно бројеви за Јевреје, Србе и ’’неколико” (ајниге) М ацара. С тварно су Срби и Јевреји убијани заједно, али је Срба убијено знатно више, и њих самих бар 10 хиљада. Што се М аџара тиче м ож да је случајно при акцији (рацији) био убијен неки М аџар (према самом Х ортију м огла су бити двојица или тројица) и то сад износити барабар са Србима, није коректно. И сто као ш то се каже за Јасеновац да су убијани Срби и Х рвати. Тешко да је там о на сто убијених Срба био један Х рват, али— ето— хоће да смање и заташ кају покушај геноцида над Србима. Н еш то слично чини и Х орти као сви Х рвати од реда. ‘ Д а су то изврш иле војне власти, мож е бити тачно. Али да цивилне власти нису о том е ниш та знале, управо звучи невероватно. Локалне власти су то м орале сместа знати и нема изгледа да оне не би обавестиле централу. Још неш то говори против овг Х ортијевог тврђењ а. Убијање је обустављено по налогу П еш те, мислим у току истог дана. To нам је познато, али сам то наш ао потврђено у једној књизи новосадског јеврејина, како по свему изгледа, Андреје Деака у којој се сам акт рације детаљ но, и потресно, описује. Баш кад је он имао доћи на ред за убијањ е и бацање у Дунав, замолио га је један стари Јеврејин да му помогне при вршењу нужде. Овај је то учинио. К ад је стигао поново на саму обалу, обустављено је убијање по наредби П еш те. (65). За свега неколико м инута спасао је живот. Д а је прва истрага заташ кала ствар, остаје ипак кривица П еш те (ш то Х орти пише да су судије и ’’оптуж ени” спречавали да се о том е неш то сазна, то је јам ачно ш тампарска грешка или гршка м астила (лапсус калами; хтео је ваљда рећи тужиоци). Ипак нису убијањ а Срба у Бачкој, иако највећа, једини злочини над Србима. М аџари су, одмах по 121

окупацији Бачке (’’Анексија” је била и остаје акт правно н и ш та в ан ) и зб а ц и л и све С рбе насељ ене за врем е Краљевине СХС односно Југославије. Ја сам лично читао плакате, још јуна или јула 1941. на српском језику али латиницом (као сад Брозова сила), где траж е да сви Срби, Јевреји и Цигани који су се настанили у Бачкој после 1918. имају да напусте своје домове и сву имовину у најкраћем датом року. Ја сам то лично читао, дадош е ми неки моји студенти из Бачке. Ја сам на то рекао: И ми ћемо траж ити, ако Бог да да се рат добро заврш и, да напусте Бачку и Б анат сви М аџари насељени после 1861 (После укидања Српске Војводине). ” Д а се сете ш та су учинили” ! Српска држ ава има право да насељава своје држављане на слободна имањ а, јер ни један М аџар није био избачен из своје куће или му одузето имање да га узме Србин. Ови су насељавани на латифундијама маџарских грофова и џентрије, па чак и на остала сасвим нова насеља. III. М ора се признати да после 1941. није било злочина над С рбима и областима окупираним од стране М аџара, бар колико ја знам. М ора се признати да нису вршили културни геноцид, да је ћирилица била слободна, па су и листови на њој излазили, да М аџари нису ни у Другом ни у П рвом светском рату оскрнавили ни једну српску богомољу. Чак су владику новосадског Иринеја поставили били за члана М агнатске куће (Горњег дома), ш то он није хтео да прими. У опш те, м а колико крвава и жалосна била та окупација Бачке од стране М аџара, не мож е по окрутности да се упореди са дивљ аш твом Х рвата. И стина је, међутим, да је у П арламенту поднета интерпелација, која је дејствовала као бомба. Д р. Ђорђе Влалукин, ветеринар из Ш ајкашке, тада у Н овом Саду a сада у С А Д , причао ми је да је та интерпелација учинила пун преокрет у односу према Србима. И др. Бранко Миљуш, бивши министар Југославије, износи у једној својој скорашњој књизи на француском језику злочине М аџара у Бачкој, специјално у Новом Саду. Он см атра да је Х орти то одобравао, ш то из његових М емоара не произилази. Али сам Миљуш пише даље (66, с. 187). ’’Народни посланик Бајчи Жилински ( Bajcsi Zsilinsky ) осудио је ова убојства са висине парламентарне трибине и заискао је да се отвори анкета да би се кривци казнили” .

122

Тако смо дознали и име овога ваљаног човека и маџарског племића. М орамо на ж алост признати да је један од командних полож аја у Н овом Саду имао маџарски генерал српског порекла (ако се не варам , звао се Јовановић) који свакако те злочине није спречавао, као ш то их није никада осудио последњи претседник владе под Хортијем С тојан, раније Србин Стојаковић. Поуздани су извеш таји да је доцније претседник Владе фон К алај, м ож да кад је сазнао одјек тих акција, наредио строгу истрагу. Верујем и у смртне пресуде, али не верујем да би осуђени могли побећи без садејства маџарских власти. Д а би они могли бити екзекутирани у самом Н овом Саду, то ми изгледа невероватно. Тада је м ож да и Х орти истински заж алио догађај али доцкан. IV. Чуо сам да је при крају р а та било и српских освета у појединим крајевима Бачке. Тако ми је причао малопре споменути др. Влалукин да су и у његовој Ш ајкашкој пред долазак партизана многи М аџари поубијани, али, како он каже, м ахом они који су злочине врш или. К аж е да су их и жене зубима клале. Тада попуш та сасвим надутост и бахатност агресора. Ја то знам из другог искуства (присуствовао сам пропасти неколико држава). М еђутим, после р ата је било спектакуларних осуда ових збивањ а од маџарске јавности, и тако пише др. Бранко Миљуш у малопре поменутој књизи (66) у аднотацији на истој страни (187): ’’П осле рата, маџарски писац Тибор Череш је публиковао књигу посвећену тој трагедији под насловом Дани леда ( Tibor Cseres, Hudeg napok) a њу je режисер Андреја Ковач ( Andras Kovacs) узео као сиже једног ф илм а” . To су заиста лепе пажње, које је немогуће замислити у Загребу, где су злочини били неупоредиво већи и окрутнији. V. Било је и дирљивих примера заузимањ а домаћих Маџара за наше колонисте протеране из земље. Тако је у П олитици од 15. јуна 1970. објављена једна репортаж а М илош а Г ојковића из колоније Алекса Ш антић у срезу Сом бор. Т ам о му је причао колониста Стеван Јањић из Херцеговине: ” К ад изби ратно доба, у село дође јадан ужас, б р ’те! 123

Али, вриједно је каж иват’ једну ствар: то ш то је било М ађара, у селу, ни рођена браћа не би тако наспрама нас поступала! ’Оћу то да се запише, јер сам послије рата м лого читао како су М ађари овако и онако... А видиш, то ћу ти м ало послије о њ има. П рво изби она гужва кад продадош е и издадош е стару државу. He велим да је добра била, али б р ’те срам ота је и зд ат’ и лошу државу, ако је твоја, јели тако?! Е то, издадоше! Ш та да ти приповиједам: не доживјела наша дјеца таку срамоту гору од смрти! Ееее...испретресаш е нас и стрпаш е у неке логоре, мађарска војска, али, молим те да запишеш и овако: то нијесу исти Мађари! Ови наши у селу, народ да речемо, и они ш то дођош е с Немцима. To су двије врсте, б р ’те, а да се у исти кота варе чорбе им се не би измешале! Знаш ли ти ка’ су наши људи и сељаци поћерани у Мађарску у логоре и друге робије и затворе, ови наши М ађари, наши сељаци, цјело време рата су им пакете и ’рану слали и писали им писма и говорили: чувајте, здравље и ж ивот, a кад дођете једног дана: ђе је ко краву и коњ а оставио добиће и краву с телетом и коња са ждребетом! И тако ти је друже и било! И ’оћу то да се запише, а није због братства и јединства сам о, него због тијех правијех и поштенијех М ађара који немају везе с паролам а, али имају везе с нама, својијем друговима и свака им час! Е то та к о !” .

X X III. С Р П С К О —М А Џ А РС К И О Д Н О С И П О СЛ Е Д Р У Г О Г СВЕТСКОГ РА ТА. I. После II светског рата односи М аџара и Срба су добри, чак врло добри да се јадва дају бољи очекивати. О том е се неће овде дуго писати, јер је све у току и сувише временски близу а писцу опет просторно удаљено. Ипак се у главним контурам а све види и може само са нарочитим задовољ ством да прикаже. Наш и су се односи у току историје мењ али, али сумњам да су икад, сем м ож да за време деспота, били тако срдачни и интимни. Пре свега у Српској Војводини. Ту су М аџарима пружана сва права, мож да и више него им пропорционално припадају. И м ају школа основних, стручних и средњих несразмерно мање него Срби. Н а Унивезитету у Н овом Саду се на неким катедрама предаје маџарски (нарочито у домену Хунгарика). У свим политичким телима имају 124

сразмерно и више него сразмерно претставниш тво. Чак је и претседник покрајинске владе (претседник ’’Изврш ног већа” ) већ више година чистокрвни М аџар. Свуда могу да се служе својим језиком. И м ају и више листова локалних и регионалних. Једном речју, имају далеко више него ш то су имали у својој земљи, где су махом били беземљаши и без политичких права (јер је там о сва власт била у рукама центрија, а опш те право гласа је било непознато). М ора се установити да они то признају и довољно хоноришу. Они се све више приближују Србима и осећају одлично у српском друш тву. To су запазили и странци, специјално дописници страних листова. У том погледу м ож е бити репрезентативан и меродаван један немачки новинар високог ранга, који је ту скоро издао веома запажену књигу о Југославији, као плод свога десетогодишњег разм атрањ а и обавештења немачке јавности о националном развоју Југославије. Ради се о књизи ’’Југославија, многонационална држ ава између И стока и Запада” од Јохана Георга Рајсм илера, дугогодишњег дописника у Београду најбољих немачких новина. Он пише на страни 17, како су Срби успели да у Војводини асимилирају мање етничке групе. ’’Остаде једина јака мањина М аџара” , коју су комунисти снабдели са свим гарантијам а и због ње осн ов алн засебну покрајину. Страна 19: ” Али та мањина сама себи копа јам у. М аџарској мањини се може приписати да Војводина има најмању рату рођења у Југославији. М ноги маџарски родитељи желе рађе да шаљу своју децу у српску школу, да би порасли са најважнијим језиком Југославије. М лади М аџари, којл стоје на неком рогљу и разговарају прелазе одмах на српски ако им приђе неки Србин и остају при том е (кад он оде), јер мало је Срба који хоће да уче тешки језик маџарски, који није налик ни на један други. Маџарски лист ’’М ађар С о” (’’М аџарска реч” , JIM K) не може да пређе тираж од 35 хиљада. Изгледа као да М ацарима недостаје национална подршка. У њиховој суседној матици, М аџарској, тешко ће је н а ћ и ...” Страна 19: ” Ни у католичкој цркви не налазе М аџари Војводине данас јаку националну подршку. To произилази из тога ш то је католицизам у овом делу Југославије изгубио на снази. Црквени народ—то су били некад Маџари и Швабе. Швабе су отиш ле, а многи М аџари буде утисак да се спремају да се утопе у српство.”(67) Много је интересантна и симпатична ова изјава угледног немачког новинара: М аџари сами, делом бар, за сад малим делом, хоће да постану Срби. И нико им од 125

њихових сународника то не замера. Упоредни бројеви Срба и М аџара за последња три пописа у Југославији то донекле, и ако у веома скромној мери, доказују. Они су у апсулутним бројевима незнатно расли за прва три пописа, да би у последњем, четвртом , знатно пали. Процентуално учешће им је било увек све мање. Ево серије њиховог послератног развоја: 428.932 435.345 442.561 423.866 % 25,8 25,4 23,9 21,7 П оследњи пад је заиста велики, скоро 5% свога волумена су изгубили. П роцентуално учешће је све слабије. Д ок су код прва два пописа ипак премаш али четвртину становниш тва, сад се приближују петини. To је нормално, јер је плодност њихових жена минимална. Али откуд губитак безмало 2.000 лица у апсулутним бројевима? To је мистерија. М ожда ћемо неко мало решење наћи у веома скорашњој и веома интересантној и ако бројно невеликој апостазији М аџара у Србе. Слично ш то је било и са Србима у Краљевини У гарској!. После р ата, кад су српски борци пали у заборав, а Х рвати се осилили, они су просто све предмете из српских цркава реквирирали за себе (раније су припадале ’’Музеју Срба у Х рватској” ). Никакве траж њ е, ни тамош њ их Срба нити Српске православне цркве, нису могли да утичу да се ови предмети врате законитим власницима. Они сад продужују где је ” Н Д Х ” стала. Српски историски експонати у Хрватској не показују се никоме, нити имају своје отворено место у ’’хрватском м узеју” . Они су у исто време украдени и склоњени од очију, да се сваки траг Српства у ’’Х рватској” збрише. М аџари су, напротив, српске иконе очистили и каталогизирали, скупили на једно м есто, у некадашњем средишту Срба Угарске, па онда учинили од њих покретну изложбу у Угарској и Србији. Најпре код нас у Новотм Саду, посредством М атице Српске, а онда и у Београду, где је свуда произвела сензацију и одушевљење. Поводом изложбе у Београду дао је приказ у ’’П олитици” нико мањи него проф. Светозар Радојчић, најбољи наш стручњак у историји уметности. Н аж алост, мож емо пренети само крај тога изванредног приказа. (Политика од 26. јануара 1974). Он гласи: ’’Захваљујући предусретљивости мађарских надлежних институција, захваљујући Матичиној Г алерији и њеним људима, добили смо овај неочекивани поклон, тек откривене и очишћене слике из цркава и кућа наших предака из далеких колонија Хунгарије XVIII века. С ада још боље видимо коју су своју 126

посебну уметност имали наши паори, свештеници, војници, м ајстори и пургери и како су они уживали у њеној лепоти. Застајући пред њ ом, чини нам се као да се још боље отворио поглед у онај други, скривенији свет унутрашњег ж ивота јунака и јунакиња из ’’С еоба” М илош а Црњанског, свет који се измиче речи и једино показује у слици” . II. Срба у данаш њ ој Маџарској има око 16.000 (како сам негде, као аутентично, читао). М али разломак онога ш то је било раније (око три %). П а ипак ти Срби данас имају већа права у м алој Маџарској него раније у великој. Они имају своје школе (мислим чак и једну гимназију), свога претставника у П арламенту (мада на 16 хиљада становника не долази један претставник М аџара), имају у својим црквама парохе више него ш то долази на толики број становника у Југославији, па чак ни у самој Србији. Српско је писмо признато и поштовано далеко више него у Југославији: чак и на новчаницама га има (било га је и пре последњег рата), и на дописним картам а (само ту изгледа у руској форми). Оно ш то ме нарочито импресионирало и тако рећи нарочито дирнуло, то је чување и истицање српског културног блага у М аџарској. Српска насеља су там о нестала, чак нека у западним крајевима, удаљеним много од м атице, још давно (у Ђеру, Коморану, Стоном Београду, Острогону, Вацу итд.). Али порушено није ниш та: њихове цркве стоје без иједног верника онако како еу стојале у време кад су почтенородни купци и граждани српски тим насељима, и ако су се налазили у мањем броју, давали физиономију. Иконе из тих цркава, каткада нарочите уметничке вредности, сакупљене су, старањ ем маџарских власти, на једно место, у Сент Андреји, као стални експонати који говоре о улози Срба у Северној Угарској пре три или два века. Колико разлика између М аџара и Х рвата. Ови су порушили скоро све српске цркве, неке запалили заједно са верницима у њима, а неш то, али далеко не све, уметничког блага из њих били су запленили као својину ” Н Д Х ” . У Сент Андреји се многи српски споменици рестауирају. Проспекти града се објављују и на српском језику, на чистој српској ћирилици, чега данас нема ни —авај— у Београду. Ја сам један имао у својим рукама. Ту пише да 127

и данас Срби чине там о највећи број мањ инаца. To је вероватно, али ја не верујем да их је више од сто. Ових дана читам у ’’П олитици” од 4. м арта 1974. приказ публикације ” Сент Андреја у сликама” . Н а крају с т о ји : ” О вај и з у зе т н о успели а л б у м ф о т о г р а ф и ја Сентандреје технички је ванредно лепо опремљен и приређен, а издан је са уводним текстом књижевника С тојана Д . Вујичића на мађарском, српском и немачком језику” . За разлику од проспекта који су самостални на неким језицим а, овај албум је једновремено на маџарском, српском и немачком језику. Српском на другом месту. He мож е га купити ни сам М аџар без српског текста. И најбољем писцу српском северне Угарске Јаш и И гњ атовићу поклањају М аџари све више пажње. Преводе му и издају дела, која несумњиво осветљавају у један одломак ж ивота М аџара са Србима. Тако су превели неколико његових ром ана, а ту скоро (1974) и његове М емоаре са значајним насловом ’’Српска рапсодија” (Серб рапсодиа). Књ ига је ш там пана у 4.000 примерака. П оводом 150 годишњице рођења Јакоба И гњ атовића (1882— 1889) организована је у Сент Андреји излож ба под насловом ” Сент Андреја и српска књ иж евност” . Једном речју, М аџари не само да не спречавају истицање српске прош лости неких њихових насеља, већ то потпом аж у, па чак и сами изводе. To нека им служи на част. Таквих гестова напр. ми немамо код Румуна или од Румуна, м ада би било ите како интересантно приказати ж ивот Срба у Араду (са Савом Текелијом), у Темишвару где је не само одржан чувени Темишварски сабор 1790. већ је био и седиште ’’Српског Војводства и Тамишког Б ан ата” . Ту је било седиште српске епископије од почетка XVII века, а и А рад је био седиште српске епархије све до спајањ а његове епархије са Темиш варском крајем XVII века. Ова је живела све до П рвог светског рата и сада је там о намесник владика српски.О датле је и Д . Обрадовић. П а ипак там о се не публикује ниш та о нашем животу у тим крајевима. To је донекле разумљиво: они су нам географски доста блиски и Румуни се боје да то не пробуди или не распири ревиндикационе покрете. Сент Андреја је далеко од српске државне територије. III. И привредне везе Угарске и данашње Југославије, у 128

п р в о м реду српски к р а је в а Ј у г о с л а в и је , све су интензивније. И м а изгледа да ће пруга Б еоград—Бар да те везе још више појача. О том е им а чак и маџарских гласова. Тако је био у Бару 28. м аја 1971, њихов министар саобраћаја Чанади који је ставио у изглед повећање наших међусобних експорта и им порта кроз ту пругу. (П олитика од следећег дана) IV. Дали су угушене или само пригушене маџарске тежњ е за реинкорпорацијом Војводине? Д а су те жеље латенте, о том е не би требало сумњ ати. Али оне нису више реалне или су бар све мањ е реалне, па нису ни актуелне. Данас је ситуација етнички у Војводини битно измењена. Ја сам то изнео у две књиге: Српска Војводина и њене мањине, Т оронто 1962 стр. 91 и сл. и Осврт на попис народности у Југославији, Минхен 1974. с. 101 и даље па нећу да понављам. Могу само рећи то: Уколико још код М аџара постоје теж њ е за српском територијом , оне су знатно ограничене: оне се односе само на северну Бачку на коју аспирирају и Х рвати (буквално скоро иста територија) и евентуално на Барањ у, коју су Х рвати преотели Србима. Једном сам већ негде објавио аутентичну и проверену вест како су негде у тридесетим годинама разговарали заједно државни поглавар Х орти, претседник владе Гембеш и југословенски посланик др. Вукчевић. Говорили су српски, јер су и Х орти и Гембеш знали хрватски. Том приликом су ова два маџарска државника изјавила да би се Угарска задовољила да од Југославије добије Барањ у. To је одмах саопш тено Београду, и ја сам то аутентично дознао у Суботици, где сам био професор права. Између ратова било је и појединачних бежањ а из једне или друге земље. С времена на време су поједини М аџари, па чак и Јевреји као М аџари, напуш тали илегално Југославију и траж или прибежиш те у М аџарској. Н арочито они којима је претила судска или полицијска истрага, или су се чак у њој налазили. Тога после рата практично нема: обе су државе комунистичке, ’’пријатељске” , па се не би ни осетила нека промена личног статуса са променом границе, поред тога ш то и саме државне власти то не би одобриле. Али из Југославије у последње време нико не би иш ао у Маџарску где је стањ е горе него у Југославији. М аџари су у Југославији, специјално у Војводини, релативно сасвим задовољни.

129

Зато се не треба ни бојати евентуалног плебисцита у ’’северној Б ачкој” , који је траж ио др. Мачек а Срби неодлучно и не дефинитивно одбили. Д а је до тога плебисцита дош ло 1938,1939 итд. више је него сигурно да би већина Суботице и околине била за Хрватску а против Србије. (Због тога сам ја био там о игнорисао политику пријатељства са М аџарима!) Данас не постоји практично ни један М аџар Бачке који би желео прикључење Хрватској. Јер би онда био одлучен од свога националног друш тва у Војводини, од свих мањинских права која су там о, и само там о, М аџарима призната. Толико луд и ненационалан није н и ко .У граду одн. градској општини Суботице има скоро равно половина М аџара (49, 5% ) и 13% Срба а преко 3% Југословена. По званичној статистици, за коју сами водећи там о признају да је фалсификована јер су Х рватим а додати они који су се изјаснили као Буњавци, нама Х рвата ни трећина: свега 31, 6% . Стварни број је далеко мањ и, мањи чак и од четвртине. М еђутим, у Барањ и, поред свега присилног насељавања Х рвата има Срба скоро 28% (управо 27,7% ), а М аџара скоро 24% (управо 23,9% ). Срба и М аџара знатно преко половине. Х рвата, стварних и фиктивних (јер су ту уврштени и сви Шокци) има 41% . Ето бумеранга, н& хрватске захтеве о плебисциту у Војводини.

XXIV. М А Џ А РИ КА О С Р П С К И И С Т О Р И Ч А Р И I. Требало би неш то рећи о културним везама Срба и М аџара, које су давнаш ње и многостране. Али се о том е писало у последње време веома много, нарочито у Војводини, па је чак ту скоро изаш ла књига И м ра Борија о хиљадугодишњој сарадњи Срба и М џара (29). Чак и наше енциклопедије посвећују том е знатну пажњу. П ош то је и иначе ова књига прешла замишљени лим ит, о том е нећу да пишем. И м а само једна појава у тим односима, која, мислим, није нигде споменута (а наглашена свакако није), о којој желим рећи неколико речи. To је да су српску историју великим делом расветљавали маџарски историографи. Међу њима је било и таквих који никакву другу историју нису обделавали сем српску. Д оста је странаца радило на нашој историји, али су најбројнији били М ацари. Никола Јорга од Румуна (1871 — 1940) је 130

спорадично разм атрао српске прилике у прош лости; Константин Јиричек, Чех, дао је најбољу историју Срба до сад и пре тога многе расправе из српске историје. Словак Павле Јосиф Шафарик (1795— 1861) обрађивао је без премца културну историју Срба. У главном су до овога века странци научно обрађивали српску историју, Срби тек од скоро. Међу странцима најплоднији су били Маџари, па је чак и Шафарик рођен у срцу М аџарске (у П еш танској жупанији). Најбољу историју српских устанака с почетка XIX века дао је један од највећих немачких историограф а тог истог века Леополд фон Ранке (1795— 1886) итд. Цео низ би се још страних научника м огао рећи, који су у деловима обрађивали српску прош лост. II. Од чистих М аџара први би био Јован Кристиан Енгел (1770— 1814). За њега пише Н икола Радојчић (68): ’’Рођен у немачком граду, а словачкој и руској околини, у угледној протестантској породици.која се држ ала са М аџарим а ... Хтео је доказати права М аџарске на све споредне земљ е... О стао је-сумњ ив (Бечу) као маџарски патриота, протестантски зелот и пријатељ С ловена” .Б ио је, дакле, по свом осећању и расположењу несумњив М аџар. Написао је четири велике књиге И сторије Угарске државе и њених споредних земаља, где је уврстио и Србију, као и историју Дубровачке републике. (69, 70). ’’Јиричек га је прогласио својим претходником у састављању српске историје” . (68). Њ егов је рад пионирски у српској историји на немачком језику, на коме су тад а маџарски научници једино и писали. Други би по реду био, колико ја знам (а м оја су знања овде мањ кава) Венијамин К алај (рођен 1839. у П еш ти, умро 1903. у Бечу). Енгел је писао у самом почетку XIX века, чак неш то мало при крају XVIII века. Дуго иза њега написао је К алај историју Срба око 1877. Она је преведена на немачки 1878. (71) баш у дане окупације Босне и ХерцЈеговине, које ће му доцније бити главни предмет интересовања и рада. Био је дуго дипломатски претставник Двојне М онархије у Београду, научио српски и заинтересован С рбијом , писао је књигу са љубављу, али опет као странац. О стао му је у рукопису недовршен рад И сторија Српског устанка 1807— 1810, који је завршио и припремио за ш тампу други маџарски историчар Талоци Л ајош (72). 131

Књигу Калајеву је превео на српски Јохан Хејнрих Швикер, професор немачког језика у П еш ти. Но он је и сам дао врло много запажених студија о нама, па је чак и написао И сторију Срба у Угарској, коју ја , и поред свих настојањ а, нисам могао да добијем (73). Али сам многе његове студије прочитао, а нарочито оне које говоре о покушају насилног унијаћења Срба у Ћесаровини. To су веома документоване студије и прави научни радови (74 и др). Ј. X. Швикер је означен у библиографијама као историк и политичар. Рођен 1839, умро 1902, у П еш ти, где је неко време (од 1887) био и народни посланик у П арламенту. У југословенским енциклопедијама нема о њему ни речи, м ада се толико бавио нашим питањ има. У народној енциклопедији СХС речено је да ће се о њему писати у Додатку, који није никад изаш ао. У (Крлежиној) Енциклопедији Југославије он се игнорише, јамачно за то ш то је био наклоњен С рбим а... Са историјом Срба и околних земаља, нарочито Босном бавио се много Талоци Л ајош (1854— 1916). (Првобитно му је презиме било Ш тромер: и он, као и Енгел, као и Швикер, био је м ож да швапског порекла, али по осећању сав М аџар). У Енциклопедији Југославије има о њему опсежен приказ (суб номине), па је наведена ин екстензо библиографија његових дела на свим језицима, тако да нема потребе то понављати. У најновије време, иза П рвог светског рата, дао је веома запажену књигу о српској цркви под Турцима Хадрович Л асло, овога пута на француском језику. (75). Кад се код нас на том пољу најмањ е радило, један Маџар је то питањ е расветљивао стручно, педантно, научно. Ја о њему на ж алост не знам много: Крлежина Енциклопедија ћути! III. Сад се изгледа, још интензивније ради на расветљавању прош лости Срба у некадашњој У гарској, и то не само од стране М аџара у Југославији него још више од стране оних из саме Маџарске. Увек се појављују по неки прилози ове врсте а сад је најављена и једна велика студија једног пеш танског професора. Тако јављ а београдска ’’П олитика” од 8. м арта 1974, да је на симпозијуму поводом 25— годишњице оснивања Историског института у Београду посебну пажњу привукао је реферат др. А рато Бндреа 132

професора У ниверзитета у Будимпешти: ’’Српска национална идеологија крајем XVIII века” , који претставља само одломак из његове велике најављене студије о прошлости Срба у Угарској. Ту се канда опет помаља једна велика историска расправа о прош лости наших људи у М ацарској. Колико ја знам, ниш та слично се не ради на историји Словака или Румуна у ранијој М аџарској, још мањ е Х рвата којих никад, под тиме именом, није ни било. (Реч је о ужој Угарској без ’’Троједнице” ). И м а вероватно још тих радова за које ја не знам. Али сви они, колико сам запазио (а читао сам их скоро све) зраче наклоност да не кажемо пријатељство према Србима. Све су досадаш ње књиге изашле на светским језицима било изворно или у преводу. Н адамо се да ће и ове ’’студије” из Будимпеш те, свакако објављене првобитно на маџарском , бити преведене на српски. Сад је то лако: има читава екипа одличних познавалаца оба језика у Војводини (а и у самој Пеш ти), која је у стању да то учини a и купаца биће довољно.

133

Л И Т Е Р А Т У Р А

1) Hermann Bahr, Austriaca. Wien 1911. 2) Ferdo Sisic, Dokumenti o postojanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Zagreb 1920. Str. Ill: Wilsonove poruke Kongresu. 3) Константин Јиречек, И сторија Срба. Превео Јован Радонић, Свеска III, 1923. Стр. 7. 4) Florian Lichttraeger, Immer wieder Serbien Jugoslawiens Schiksalsstunde, Berlin 1933. 5) Emil von Laveleye, Die Balkanlander. Ins Deutsche ubertragen von E. Jakobi. Leipzig 1888. I und II Band. 6) Jaksa Ravlic, Franjo Racki. Pet godina hrvatske knjizevnosti, Knj. 33. Str. 11. 7) Natko Nodilo, II Nazionale, No. 36, Zara 2. giuglio 1862. Prema Knjizi ”Pet Stoljeca hrvatske knjizevnosti Knj. 33: Racki, Pavlinovic, Nodilo, Lorkovic. Izbori iz djela. Zagreb 1969. s. 294. 8) Michael Graf Karolyi, Gegen eine ganze Welt. Mein Kampf um den Frieden. Munchen 1924. 9) Frantisek Hlavacek, Portret jedne generacije S. Radic — S. Pribicevic — V. Vilder. ’’Savremenik”, god. VII, broj 83—85 Pariz, Juna 1963. 10) Божидар Пурић, Мирослав Крлежа III. Американски Србобран од 3. априла 1970. 11) Edgar Hosch, Geschichte der Balkanlander. Urban Bucher Die wissenschaftliche Taschennecerreihe, Stuttgart 1968. 12) Italo Zingarelli, Die Annahrung (Jugoslawiens) an Ungarn. Im Buche: Der Gross—Balkan. Zurich 1927. 13) W. Al. Maciejewski, Slawische Rechtgeschichte. Aus dem Polnischen ubersetzt von F. J. Buss. 4 Theile. Stuttgart — Leipzig 1835—1839. 14) Београд y средњем веку—тврђава на ушћу Саве. ’’П олитика од 16. децембра 1974. Делови расправе др. Јованке К алић—Мијушковић коју има да садржи огромна публикација у три том а ’’И сторија Београда од праисторије до данас” , и која треба да изађе у првој половини 1974. 15) М. Ј. Д . (Михаило Динић), Београд... Историја до 1521. Народна енциклопедија Југославнје, суб воце. 16) Коистантнн Јиречек, Историја Срба, превео Јован Радонић, IV. свеска, Београд 1925. 135

17) Die Ungarische Frage oesterreichisch gedacht. Amberg und Leipzig 1877. 18) Franz V. Komlossy, Das Rechtsverhaltnis Bosniens und der Herzegovina zu Ungarn. Budapest 1909. 19) Dominik Mandic, Odgovor ’’Nasoj Reci” u Londonu. Hrvatska Revija. Munchen, 4. Decembar 1972. 20) Ladislaus Szalay, Lettres sur la Hongrie, Zurich 1849. 21) Saint Rene Taillandier, La Serbie au XIX siecle, VI partie, Les revolutions de 1842 — 1858. Revue des deux Mondes 1869. 22) Anton Springar, Geschichte Oestereichs seit dem Wiener Frieden 1809. I und II Theil. Leipzig, 1863, 1865. 23) Б. Богданов, Национални и социјални сукоби Војвођана и М аџара 1848—49, Загреб, б. г,. 58—59. 24) С тојан Суботин, Почеци интересовања Т. Т. Јеж а за Југословене и прва дела о њима. 25) Т. Т. Jez, Szander Kowacz, 1859 26) Ludwig Kossuth, Meine Schriften aus der Emigration. Erster Band, Die Periode des 1859—er italienischen Krieges. Autorisirte deutsche Ausgabe. Pressburg und Leipzig 1880. 27) Dr. J. Machal, 0 bohatyrskem epose slovanskem, Cast prvni: Pregled latek v bohatyrskem epose slovanskem. V Praze 1894. 27) И ., Бо. (Иван Бож ић), Хуњади Јанош , Енциклопедија Југославије, суб номине. 28) Јован Радонић, Споразум у Т ати 1426. и српско— угарски односи од X III до XVI века. Глас Српске краљевске академије, други разред, 94. Београд 1941. 29) И м ре Бори, У зајамне везе маџарске и јужнословенске књижевности. Н а маџарском. И здањ е Покрајинског завода за издавање учбеника. Нови Сад 1970. 30) Friedrich Friedjung, Das Zeitalter des Imperialismus 1881—1914. I Band, 1919. 31) Albert Freiherr von Margutti, Kaiser Franz Joseph, Personliche Erinnerungen. Wien—Leipzig 1924. 32) П ротојереј Д им итрије Руварац, Ево ш та сте нам криви. Посвећено ’’О бдору” . П реш там пани чланци из ’’Н овог Времена” и умножени. Земун 1895. 33) Frano Supilo, Politika u Hrvatskoj. 1911. 34) Julius Miskolczy, Ungarn und die Habsburger Monarchie Wie ner historische, Stradsen, Band V. Munchen 1959. 35) R. W. Seton—Watson, (Scotus Viator), Die Suedslawische Fra­ ge im Habsburger Reiche. Aus dem Englischen. Berlin 1913. 36) Hans Ubersberger, Oesterreich zwischen Russland und Serbien Zur Suedslawischen Frage und der Entstehung des Ersten Weltkrieges. Koln—Graz 1959 37) Hugo Hantsch, Leopold Graf Berchtold, Grandseigneur our und Staatsmann I und II Band. Graz 1963. 136

38) L. von Suedland, Juznoslovensko pitanje. Prikaz cjelokupnog pitanja. Preveo s njemackog Fedor Pucek. Zagreb 1943. 39) Auguste Govajin, L’Europe jour le jour. Tome I 1908—1909. Journal des Debats 13 aout 1909. 40) Scotus Viator, Absolutismus in Kroatien. Wien und Leipzig 1909. 41) Albert Freiherr von Margutti, Kaiser Franz Joseph Personliche Erinnerungen. Wien—Leipzig 1924. 42) Dr. Eugen Fischer, Die kritischen 39 Tage von Sarajevo bis zum Weltbrand. Berlin 1928. Feldmarschall Conrad, Aus meiner Dienstzeit 1906—1918. Vierter Band: 24. Juni 1914 bis 30 September 1914. Die politischen und militarischen Vorgaenge von Fuerstenmord in Sarajevo bis zum Abschluss der ersten und bis zum Beginn der zweiten Offensive gegen Serbien und Russland. Wien f Leipzig f Munchen. 1923. 43) David Angyal. Graf Stefan Tisza. Neue Oesterreichische Biog­ raphic, 1815—1918. Goleitot von Anton Bettllehen I. Abt. Wien 1923. S. 55-69. 44) Freiherr von Musulin, Das Haus am Ballplatz. Erimnerungen eines oesterrichisch—ungarischen Diplomaten. Mueneben 1924. 45) Graf Julius Andrassy, Diplomaten und Woltkrieg. Berlin und Wien 1920. 46) Heinrich Graf von Lutzow, om diplomatischen Dionst der k. u. k. Monarshie. Munchen 1971. 47) Jacque de Launay, Los Gandes Cotrovorsos de 1’ Histoire contomporaine 1914—1945. Lausanne 1964. 48) Otto Schulmeister, Spectrum Austriae, Wien 1951. 49) Reichsverweser Admiral Nikolaus von Horthy, Ein Leben fur Ungarn Bonn 1933. 50) Gen. der Inf. Alfred Krauss, Wien: Die Ursachen unserer Niederlage. Erinnerungen und Urteile aus dem Weltkrieg III Auflage, Munchen 1923. 51) Baron Stefan Burian, Drei Jahre aus meiner Amtsfuhrung im Kriege. Berlin 1923. 52) Gottfried Be'ck, Ungarns Rolle im Weltkrieg Eine historisch— politische Studie nebst Enthullungen uber den osterreichisch—ungar­ ischen Geheimdienst und die Sarajevo Verschworung auf Grund von personlichen Erlebnissen des Kroaten Rud. Bartulitch. Lausanne 1917. 53) Edmund von Glaise Horstenau Die Katastrophe. Die Zertrummerung Oesterreich—Ungarns und das Werden der Nachfolgesaaten Zurich—Leipzig—Wien 1929. 54) П рем а наводима Душ ана П етковића у часопису ’’Б р а тс тв о ” који излази у Канади за годину 1973. (у неколико узастопних бројева). П реводилац наводи писце директно како су говорили својим речима, али на ж алост не цитира њихову студију у оригиналу, тако да ја не знам 137

ни како су се на француском потписивали ови писци, одн. како су њихова имена означавали. 55) Адам Прибичевић, Старћевићанска параноја. Извор столетне мржње према Србима. ” Глас канадских С рба” од 20. м аја 1971. 56) Graf Stephan Tisza, Theorie der Steauerubertragung. 1882. S. 18. 57 Ingeborg Meckling, Die Aussenpolitik des Grafen Czernins Munchen 1969. 58) Prinz Ludwig Windischgractz. Vom roten zum schwarzen Prinzen. Mein Kampf gegen das k.u.k. System. Berlin und Wien 1920. 59) Theodor Graf Batthyany, Fur Ungarn und gegon Hohenzollern. Zurich—Leipzig—Wien 1930. 60) Ludwig Kossuth, Meine Schriften aus der Emigration. Zweiter Band. Nach dem Frieden von Villafranca. Autorisirte deutsche Ausgabe. Pressburg und Leipzig 1881. 61) Anonymus, La Hongrie et les Slaves. Bruxelles, 1860. 62) Hermann Bahr, Dalmatinische Reise. Berlin 1909. 63) Reichsverweser Admiral Nikolaus von Horthy, Ein Leben fur Ungarn. Bonn 1953. 64) Albert Oeri, Tagesberichte (in Basler Nachrichten). Bern 1946. Ursprunglich im Blatte von Samstag—Sonntag 5—6. April 1941. 65) Andreja Deak, Razzia in Novi Sad und andare Geschenisse wahrend des Zweiten Weltkrieges in Ungarn und Jugoslawien. Zurich 1967. 66) Branko Miljus, Les Habsbourgh, L’ Eglise les Slaves du Sud, Paris 1970. 67) Johann Georg Reissmuller. Jugoslawien Vielvolkerstaat zwichen Ost und West. Dusseldorf—Koln 1971.

68) H . Радојчић, Енгел Јован Х ристијан, Н ародна енциклопедија СХС суб номине. 69) Johan Christian von Engel, Geschichte des Ungrischen Reichs und seiner Nebenlander. Bande I—IV, 1797—1804. 70) Johann Christian von Engel Geschichte des Freystaates Ragusa, 1807. 71) Benjamin von Kallay, Geschichte der Serben. Aus dem Ungarischen von Prof. J.H. Schwisker. I Band 1878. 72) Benjamin von Kallay und Lajos Thalloczy Geschichte des serbischen Aufstndes Wien 1910. 73) J.H. Schwiker, Politische Geschichte der Serben. Budapest 1880. 74) Prof. J.H. Schwicker, Zur Geschichte der kirchlichen Union in der Croatischen Mulitargrenze. Eine geschichtliche Studie nach den Acten des Archives der ehemaligen Koniglich Ungerischen Hofkanzelei. Archiu fur osterreichische Geschichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenscaften, LII Band. 1875.

138

75) Ladislaus Hadrovics, L’eglise serbe sous la domination turque. Le peuple serbe et son eglise sous la domination turque. Bibliottheque de la Revue d’histoire compare, VI, Budapest—Paris 1947. 76) Klaus Liebe, 6 mal Jugoslawien, 1 mal Albanien. Muncen 1974. 77) Horthy Miklos Titkos iratai. (Nikola Horti, Tajni spisi). Buda­ pest 1963. 78) Arpad Lebl, Prikaz gornje knjige (77) u ’’Jugoslovenskom istorijskom casopisu, broj 2, 1964. strana 121 i dalje. 79) Заш то je гроф Телеки извршио самоубијство. ’’С лобода” , Чикаго 20. априла 1960. 80) Пук. Бош ко П. С танојловић, Успомене из Москве, Глас канадских Срба, Виндзор, Онтерио, 1. августа 1973. П Р И М Е Д Б А Код коректуре сам приметио да ш там парија нема латиницом никаква друга слова и никакве друге знаке сем ен гл ески х. To је случај са већ и н о м там о ш њ и х ш там парија, али ја не знам раније где ћу поједино дело ш там пати. Тако испада цитирањ е дилетенатско, ш то јако ж алим . Код немачких ц и тата су се могли бар прегласи обележавати са додатком једног е, али сам већим делом одустао од тога при коректури, јер би целу литературу требало изнова откуцавати. М олим читаоце да то приме знању. За стручњаке не ће бити тешко да реконструишу праве наслове. Л .M .K.

СА Д РЖ А Ј УВО Д Н И Д ЕО Страна I. Преиспитивање наших односа са суседним народима... 1 II. Одговор једном чобронамерном Словениу.................... 16 III. Геополитичкн положаЈ Хрватске...................................... 21 IV. Оправдањс овог рапа.............................................................. 29 ПРЕЛАЗНИ ДЕО

V..Древне везс Срба и Маџара................................................... VI. Везе Срба и Маиара после губитка српске државе... VII. Маџарски јунаци у српској народној поезији.............. VIII. Српско— маџарска језична мешавнна..........................

37 43 47 50 139

ГЛ А В Н И ДЕО IX. П роблем атика......................... ............................................ 59 X. ’’М аџарска буна” .................................................................. 60 XI. Један састанак Л ајош а К ош ута и кнеза М ихаила.... 63 X II. П ом оћ М аџара Србији последње четврти XIX века 67 X III. ’’Куеновш тина” ............................................................... 68 XIV. М аџари врховни управљачи Босне под Аустро—У гарском .................... 72 XV. Маџари чине крај загребачкој ’’Велеиздајничкој парници......... 74 XVI. П очетком овога века М аџари спречавају два пута упад аустро—угарске војске у Србију.. 76 XVII. Један од водећих маџарских политичара овог века залаже се за српско—маџарско пријатељ ство.......... 78 XVIII. Држ ањ е маџарске владе према Србима за време П рвог светског р ата. 81 А) Опирање Стефана Тисе рату против Србије, понижењу и касапљењу Србије......... 82 Б) Тисино заузимање за спасавањр Срба у П рвом светском р а ту .............. . 93 В) Покуш аји објаш њ ењ а то га Тисиног става........... 99 XIX. Још неки маџарски водећи државници исказују своје пријатељство према С рбима у I светском р а т у .... 104 XX. К ратак ретроспективан осврт на положај Срба у М аџарској.... 107 XXI. Између два р а т а ..............................................................112 X X II. Други светски рат А) Вероломство М аџарске............................................. 114 Б) Зверства М аџара у Бачкој......................................... 119 X X III. Српско—маџарски односи после II светског р а т а ....................... 124 XXIV. М аџари као српски историографи.......................... 130 Л И Т Е Р А Т У Р А .................................................................. 135

■0

ДОСАДАШ Њ А ИЗДАЊ А С РП С К О Г К У Л Т У РН О Г К Л У БА У К А Н А Д И : Српски културни Клуб ’’Свети С ава” у Канади (са седиш тем у Торонту, Онтерио) издао је до сад у својој збирци ’’С РП С К И П РО БЛ ЕМ И * Серија националних списа” седам књига одн. свезака, све из пера проф. д-ра Л азе М. Костића, и то: I свеска: Н А Ц И О Н А Л Н Е М А Њ И Н Е У С РП СК И М П РЕ Д Е Л И М А . Демографско-етнографска студија. Стр. 80, Торонто 1961. II свеска: СРП СК А ВО ЈВОДИН А И Њ ЕН Е М АЊ ИН Е . Демографско-етнографска студија. Стр. 112. Торонто 1962. III свеска: НОВЕ ЈУ ГО С Л О ВЕН СК Е “ Н А Р О Д — Н О С Т И “ . Демографско-етнографска студија. С тр. 112. Т оронто 1965. IV свеска: К А Т О Л И Ч К И С Р Б И . Политичко-историјска расправа. Стр. 120. Торонто 1963, односно 1964. V свеска: НА УКА У ТВРЂ УЈЕ Н А РО ДН О СТ Б —X М У С ЛИ М А Н А . Етнографска студија. Стр. 128. Торонто 1967. VI свеска: К О М У Н И С ТИ Ч К О ТА К С И РА Њ Е НА РО ДА ЈУ ГО С Л А В И ЈЕ. Етнополитичка студија. С тр. 432. Торонто 1969.’ VII свеска: С РБИ И М АЏ АРИ У XIX И XX ВЕКУ. Из збирке студија о односима СРБА са суседним народима. Стр. 140. Торонто 1975. Већи део ових студија може се још набавити или код издавача у Торонту или код писца у Ш вајцарској, на следеће адресе: MILOS SAMARDJIC 371 Glenlake Ave. Toronto, Ontario CANADA PROF. L. M. KOSTICH Kinkelstrasse 52 8006 ZURICH SWITZERLAND 141