SR - Subjekti Vanparnicnog Postupka

SADRŽAJ Uvod ................................................................................................................................................. 2 1.

Vanparnični postupak ............................................................................................................. 3

2. SUBJEKTI VANPARNIČNOG POSTUPKA ............................................................................. 9 2.1. Sud ................................................................................................................................. 10 2.2. Učesnici ......................................................................................................................... 12 2.2.1. Sposobnost subjekta vanparničnog postupka

13

3. Zaključak .................................................................................................................................... 14 Literatura ........................................................................................................................................ 15

Subjekti vanparničkog postupka

Uvod Subjekti prava su glavni elementi pravnog odnosa. Zbog njih ti odnosi i postoje, da bi se zadovoljio interes jednog od njih ili interesi i jednoga i drugoga. Subjekti prava su ljudi - fizička lica i društvene tvorevine – pravna lica koji imaju pravne obaveze i ovlašćenja s obzirom na neke objekte prava. U svakom pravnom odnosu postoje najmanje dva pravna subjekta. Nije moguće biti u pravnom odnosu sa samim sobom. Dakle, subjekti prava mogu biti fizička osoba ili pravna osoba. Statusno pravo je skup pravnih pravila koja se bave pitanjima subjekata prava, posebno njihova nastanka, prestanka, pravnog položaja te pravne i radne sposobnosti. Subjekti prava mogu biti fizčka ili pravna lica. Fizičko lice ili osoba je je izraz koji u pravu označava individualno, samostalno ljudsko biće. U pravnoj nauci, fizičko lice je samosvesno ljudsko biće podložno fizičkim zakonima, za razliku od pravnog lica. Dakle, ljudi postaju fizički subjekti samim svojim roĎenjem i takvi ostaju do svoje smrti. Pod fizičkim licima u pravu podrazumevaju se ljudi koji roĎenjem postaju pravni subjekti i kao takvi ostaju sve do smrti. Pored toga u pravu je zaštićeno i začeto dete koje još nije roĎeno u pogledu prava nasleĎivanja pod uslovom da se rodi živo i u ljudskom obliku. U odreĎenim situacijama postoji pravni interes da se pojedina fizička lica koja su nestala proglase umrlim. Ovakva rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo, sadrži samo predpostavku o smrti umrlog i proizvodi svoje dejstvo dok se ne dokaže suprotno. Sposobnost biti subjekt vanparničnog postupka imaju fizička i pravna lica, te odreñeni oblici udruživanja koji nemaju svojstvo pravnih lica, a pod istim uslovima pod kojima im se svojstvostranke priznaje u parničnom postupku. Zakonsko zastupanje je kao i u parničnom postupku. Osim toga, u nizu vanparničnih stvari daje se mogućnost i poslovno nesposobnim licima da preduzimaju procesne radnje. U radu će biti obraĎeni najbitniji aspekti subjekata vanaprničnog postupka.

2

Subjekti vanparničkog postupka

1. Vanparnični postupak Vanparnični postupak je posebna vrsta graĎanskog sudskog postupka koji je prilageĎen specifičnim karakteristikama graĎanskopravnih odnosa o kojima se raspravlja i odlučuje u tom postupku. Problem definisanja vanparničnog postupka je prisutan u pravnoj teoriji zbog raznovrsnosti graĎanskopravnih odnosa o kojima se odlučuje u ovom postupku. Uobičajno je da se za vanparnični postupak kaže daje to nesporni postupak, a za parnični postupak da je to sporni postupak. Ovi nazivi su rezultat pokušaja da se vanparnični i parnični postupak razgraniče primenom kriterijuma spora. MeĎutim, ovaj kriterijum se ne može u celini prihvatiti jer se pojedine pravne stvari u parnici rešavaju i kad nema spora, i obrnuto imamo primere vanparničnih stvari koje se rešavaju u vanparničnom postupku, a prisutan je spor izmeĎu vanparničnih stranaka (npr. odreĎivanje nakanade za eksproprisanu imovinu). Vanparnični postupak ne predstavlja jedinstvenu procesnu celinu jer se, zapravo, ne radi o jednom postupku već o više različitih postupaka. Te različite vanparnične postupke možemo grupisati u četiri osnovne grupe, a što proizilazi iz čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku Republike Srbije. Ovim članom je propisano da sudovi postupaju i odlučuju o:1 1. ličnim stvarima, 2. porodičnim stvarima, 3. imovinskim stvarima i 4. drugim pravnim stvarima. Posebna grana graĎanskog sudskog postupka, koji se po svom predmetu i svojim načelima razlikuje od ostale dve grane parničnog i izvršnog postupka. Definiše se negativno kao onaj postupak koji nije parnični. U vanparničnim stvarima spor ne postoji. Ovaj postupak je preventivan i vodi se u cilju da do spora ne doĎe. Može se reći da vanparnični postupak služi uglavnom ureĎivanju odnosa a ne odlučivanju koje bi za cilj imalo rešavanje situacija u kojima je zbog povrede prava došlo do sukoba interesa. Načela se u ovom postupku razlikuju od načela parničnog postupka po sledećem: veća elastičnost procesnih instituta, smanjena strogost u formalnom smislu, otvorena mogućnost pokretanja

1

Prof.dr Aleksandar Radovanov, Gradjansko procesno pravo , Novi Sad 2009. str. 339.

3

Subjekti vanparničkog postupka postupka po službenoj dužnosti od strane suda, otvorena mogućnost postupanje samo s jednom strankom, orijentiranost na pomoć i dr.2 U vanparničnom postupku ne rešavaju se sporovi, već se on pokreće, u prvom redu, radi zaštite ličnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. Vanparnični postupak nije homogen; postoje različite vrste vanparničnih postupaka koje su odreĎene po svom predmetu (zaostavština se raspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglašava umrlim u postupku proglašenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...). Zbog ovakve heterogenosti vanparničnog postupka nije moguće izvešti jasnu demarkacionu liniju izmeĎu parničnog i vanparničnog postupka, onako kako se to čini u odnosu na upravni i krivični postupak, gde je glavni kriterijum razgraničenja predmet postupka. Zbog toga se kao kriterijum za razgraničavanje ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je zakonodavac predvideo da je odreĎeni postupak vanparnični, onda ce on biti takav, i obrnuto. Kada se u praksi radi o pravoj vanparničnoj stvari, onda je sigurno da će se ona raspravljati u vanparničnom postupku, pošto nema spora, tj. suprotstavljenih interesa učesnika u postupku. Prave vanparnične stvari su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes učesnika u postupku. IzmeĎu učesnika može da postoji de facto spor, ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. U prave vanparnične stvari spadaju sve one u kojima se odlučuje o statusu fizičkih lica: a) postupak lišenja poslovne sposobnosti. b) postupak za zadržavanje lica u ludnici. v) proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. g) produženje roditeljskog prava. d) davanje dozvole za stupanje u brak. dj) postupak za utvrĎenje radne sposobnosti.

2

Dušica Palačković: "Subjekti vanparničkog postupka u našem pravnom sistemu", Pravni fakultet, Beograd 1995.

4

Subjekti vanparničkog postupka U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera, stvari čije rešavanje neposredno odreĎuje imovinskopravnu poziciju učesnika u vanparničnom postupku: raspravljanje zaostavštine, zemljišnoknjižne stvari, protest menice i čeka, sastavljanje, potvrĎivanje, čuvanje i poništaj isprava. Kada se radi o nepravoj vanparničnoj stvari, kada postoje suprotstavljeni interesi učesnika, kao merila za razgraničenje ove dve vrste postupka mogu da posluže i drugi teoretski kriterijumi za razgraničenje. Kod nepravih vanparničnih stvari zakonodavac ponekad izričito odreĎuje da one treba da se rasprave u vanparničnom postupku, a ponekad to čini sudska praksa, kao što je to slučaj kod egzekvature. TakoĎe, u nepravim vanparničnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Teorija spora može da se dopuni i dvostranačkim karakterom parnićnog postupka. Kad pravila vanparničnog procesnog prava ne regulišu neko pitanje na poseban način, usvim vanparničnim postupcima supsidijarno se primenjuju odredbe parničnog procesnog prava. Vanparnični postupak pokreće se predlogom fizičkog ili pravnog lica, kao i predlogom organa odreĎenog ovim ili drugim zakonom. Vanparnični postupak sud pokreće po službenoj dužnosti u slučajevima i pod uslovima odreĎenim ovim ili drugim zakonom. Ako postupak nije pokrenuo organ koji je zakonom ovlašćen da pokreće postupak, sud će ga bez odlaganja obavestiti da je postupak pokrenut na predlog ovlašćenog lica. Sud može ovlašćenom organu odrediti rok za prijavljivanje učešća u postupku i po isteku tog roka zastati sa postupkom ako je to potrebno radi zaštite učesnika u postupku ili radi zaštite društvenih interesa.3 Učesnik u vanparničnom postupku je lice koje je postupak pokrenulo, lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku, kao i organi koji učestvuju u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće, bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak.

3

Zakon o vanparničnom postupku, "Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon i 85/2012.

5

Subjekti vanparničkog postupka Predlagač u smislu ovog zakona je lice, odnosno organ po čijem predlogu je postupak pokrenut, a protivnik predlagača je lice prema kome se pravo ili pravni interes predlagača ostvaruje. Svojstvo učesnika u postupku, s pravnim dejstvom u odreĎenoj pravnoj stvari, sud može izuzetno priznati i onim oblicima udruživanja koji nemaju svojstvo pravnog lica i za koja nije posebnim propisima odreĎeno da mogu biti učesnici u vanparničnom postupku ako ispunjavaju uslove iz člana 77 stav 3 Zakona o parničnom postupku, i ako se predmet vanparnične stvari neposredno na njih odnosi. Izuzetno, sud može dozvoliti da učenik koji nema poslovne sposobnosti, pored radnji na koje je zakonom ovlašćen preduzima i druge radnje u postupku radi ostvarenja svojih prava i pravnih interesa, ako smatra da je u stanju da shvati značenje i pravne posledice tih radnji. Predlog za pokretanje vanparničkog postupka može se povući do donošenja prvostepenog rešenja. Prijedlog podnesen od više osoba povlači se njihovom zajedničkom izjavom, osim ako zakonom nije drugačije odreĎeno. Prijedlog se može povući i nakon donošenja prvostepenog rešenja sve dok postupak nije pravosnažno okončan, ako se time ne sprečavaju prava drugih učesnika na koje se rešenje odnosi ili ako ostali učesnici na to pristanu. Ako je predlog povučen posle donošenja prvostepenog rešenja, prvostepeni sud će rešenje ukinuti i postupak obustaviti. Smatra se da je prijedlog povučen kad predlagač ne doĎe na prvo ročište, pod uslovom da je bio uredno pozvan, a ne postoje opšta poznate okolnosti koje su ga sprečile da doĎe na ročište. Opravdane razloge izostanka sud može uvažiti i bez izjašnjavanja ostalih učesnika sve dok im ne uputi rešenje o povlačenju predloga. U vanparničnom postupku, sud se može po službenoj dužnosti oglasiti mesno ne nadležnim najkasnije na prvom ročištu, a ako ročište nije održano, do poduzimanja prve radnje koju je po pozivu suda učesnik preduzeo.

6

Subjekti vanparničkog postupka Ako se u toku postupka izmene okolnosti na kojima je mesna nadležnost suda zasnovana, sud koji vodi postupak može predmet ustupiti sudu, koji je prema izmenjenim okolnostima mesno nadležan, ako je očigledno da će se pred tim sudom postupak lakše sprovesti, ili ako je to u interesu osobe pod posebnom zaštitom. Kada se predmet ustupa drugom sudu u interesu osobe pod posebnom zaštitom, sud će pre ustupanja predmeta pozvati organ starateljstva da u odreĎenom roku da svoje mišljenje o celishodnosti ustupanja. Ako organ starsteljstva u ostavljenom roku ne dostavi mišljenje, sud će postupiti prema okolnostima slučaja vodeći računa o interesima osobe pod posebnom zaštitom. Najvažnija obeležja vanparničnog postupka su:4 a) U većini predmeta interesi učesnika su istovrsni, a ne meĎusobno suprotstavljeni; b) Procesna forma je izgubila na svojoj strogosti u odnosu na parnični postupak. Procesne norme samookvirno uobličavaju postupak, a sudu ostavljaju da ga konkretizuje u skladu sa zahtevima konkretnih slučajeva. Elastičnost forme je u službi ostvarenja načela efikasnosti. c) Za najtipičnije vanparnične postupke može se reći da je u njima došlo do izražaja načelo oficijelnosti u pokretanju postupka, načelo inkvizitornosti u prikupljanju procesne graĎe i načelo efikasnosti u odvijanju postupka. d) Za odluke u vanparničnom postupku je karakteristično da se njima ureĎuju pravni odnosi. Time je odstupljeno od pravila parničnog postupka u kome se odlučuje po principu „ili-ili”. e) U vanparničnom postupku sve odluke nisu podobne za materijalnu pravosnažnost. To su konstitutivne odluke kojima se stvaraju nove pravne situacije i ureĎuju odnosi za budućnost.

4

Dušica Palačković: " Subjekti vanparničkog postupka u našem pravnom sistemu ", Pravni fakultet, Beograd 1995.

7

Subjekti vanparničkog postupka PRAVNA PRIRODA VANPARNIČNOG POSTUPKA Utvrdimo pojm i predmet vanparničnog postupka, njegova osnovna načela, ustanovljavanje granice izmeĎu parničnog i vanparničnog postupka, tegranice izmeĎu vanparnične i upravne vlasti. Pojavljuju se više teorija: -

Prema teoriji spora, u parničnom postupku se rešavaju pitanja u kojima se javlja spor ili suprotnost privatnopravnih interesa, a u vanparničnom postupku sud postupa samo onda kad nema nikakvog spora i kad treba doneti odgovarajuće mere ili preduzeti odgovarajuću procesnu radnju u zajedničkom interesu svih učesnika. Ovo shvatanje izloženo je kritici jer postojanje spora ne može biti pouzdan kriterij za razdvajanje parničnog postupka od vanparničnog.

-

Teorija stranaka je slična teorija prethodnoj, prema kojoj učesnici parničnog postupka od suda zahtevaju neku radnju u zajedničkom interesu. Za razliku od parnične procedure, gde je pojam stranke odreĎen uz primenu isključivo procesnopravnih kriterija, u vanparničnom

postupku

je

pojam

učesnika

odreĎen

primenom

mešovitih,

procesnopravnih i materijalnopravnih kriterija. Osnovni nedostatak ove teorije je u nesveobuhvatnosti, jer uzima samo kriterij učesnika u postupku -

Teorija svrhe, takoĎe poznata pod nazivom teorija represije i prevencije smatra faktor svrhe odreĎujućim za razlikovanje parničnog kao represivnog i vanparničnog kao preventivnog postupka. Glavna zamerka ovoj teoriji je što i parnični i vanparnični postupak mogu jednako služiti i preventivnoj i represivnoj svrsi.

-

Teorija redovnog i vanrednog puta pružanja pravne zaštite govori da je vanparnični postupak vanredni put za traženje i realizaciju pravne zaštite ugroženih subjektivnih graĎanskih prava, za razliku od parničnog postupka koji predstavlja redovni put za realizaciju tog cilja. Prema ovoj teoriji, parničnim postupkom zakonodavac ureĎuje područja gde želi da do jačeg izražaja doĎe princip zakonitosti. S druge strane, u vanparnični postupak se svrstavaju pitanja kod kojih je u većoj meri izražen zahtev celishodnosti.

-

Po teoriji konstitutivnih akata, u vanparničnom postupku sudovi donose odluke koje imaju konstitutivan karakter, za razliku od parničnog postupka gde odluke sudova imaju uglavnom deklaratoran karakter. Zamerka ovom učenju je nedoslednost, pošto i odluke u vanparničnom postupku često imaju deklaratoran karakter.

8

Subjekti vanparničkog postupka -

Teorija tutele govori o tome da u vanparničnim stvarima dominira javni interes, za razliku od parničnog postupka, koji je opredeljen privatnim interesom stranaka. Neutemeljenost ove podele vidljiva je iz činjenice da se i u vanparničnom postupku rešavaju imovinskopravne stvari u privatnom interesu (npr. susedi ili suvlasnici). S druge strane, u parničnom postupku vezanom za bračne i paternitetske odnose naglašen je javni interes.

2. SUBJEKTI VANPARNIČNOG POSTUPKA Subjekti vanparničnog postupka su: sud, stranke (predlagač i protivpredlagač, učesnici). Zakon o vanparničnom postupku Srbije definiše pojam učesnika. Učesnik u vanparničnom postupku je lice koje je pokrenulo postupak, zatim lice o čijim pravima se odlučuje, kao i organi koji učestvuju u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da pokrenu postupak. Stranke u postupku su tužilac i tuženi i oni postaju stranke na osnovu volje tužioca koji je tako opredelio u tužbi, što znači da njihov materijalnopravni odnos, odnosno stvarna legitimacija, ne utiče na to da stiču svojstvo stranke u parnici u procesnom smislu. U vanparničnom postupku svojstvo učesnika nema samo ono lice koje je podnelo predlog već i lice o čijim pravama ili pravnim interesima se odlučuje u tom postupku, što znači da je učesnik i ono lice koje i nije obuhvaćeno u predlogu, ali o čijem pravu je odlučeno meritornom odlukom vanparničnog suda. Za razliku od parničnog postupka koji je zasnovan na dvostranačkoj konstrukciji, vanparnični postupak može biti i jednostranački. Dok u parnici tužilac i tuženi moraju biti odreĎeni već u momentu podnošenja tužbe, dotle u vanparničnom postupku svi učesnici ne moraju biti označeni u momentu podnošenja predloga već mogu stupiti u postupak i kasnije, pri čemu njihovo stupanje u postupak ne zavisi od pristanka dotadašnjih učesnika. Zakon odreĎuje da se vanparnični postupak pokreće ili na predlog stranke tj. učesnika, ili na predlog organa koji je odreĎen zakonom. Vanparnični postupak sud pokreće po službenoj dužnosti u slučajevima koji su odreĎeni zakonom: i pod uslovima koje je zakon predvideo. U predlogu se može odrediti i protivnik predlagača, naravno u postupcima gde imamo dva ili više učesnika sa suprotnim interesima. Svojstvo učesnika se priznaje i organu starateljstva i javnom tužiocu. Organ sgarateljsgva može podneti predlog za lišenje poslovne sposobnosti; za

9

Subjekti vanparničkog postupka produženje roditeljskog prava, za proglašenje nestalog lica za umrlo. Postupak može pokrenuti javni tužilac. Kada je reč o stranačkoj sposobnosti tada važe pravila isto kao i u ZPP-u, a što znači da svako fizičko i prazno lice imaju stranačku sposobnost u vanparničnom postupku. TakoĎe, sud u vanparničnom postupku može priznati stranačku sposobnost i oblicima udruživalja koji nemaju svojstvo pravnog lica ako ispunjavaju uslove iz člana 77. st. 3. ZPP.5 2.1. Sud Glavni ili obavezni učesnici u postupku su oni učesnici bez kojih nijedan spostupak nije moguće provesti i tu spadaju: organ koji vodi postupak i stranka. Oni su neophodni da bi uopšte došlo do pokretanja, voĎenja i okončanja jednog postupka. Pored organa (oko kojeg se „sav postupak kreće“ – koji je „spiritus movens“)6 i koji je u predmetnoj stvari i mesno nadležan, u postupku se može pojaviti i tzv. „izvršni organ“, koji u vezi sa tom stvari obavlja samo pojedine radnje. Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava graĎana, zakonom utvrĎena prava i interese pravnih subjekata i obezbeĎuju ustavnost i zakonitost. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviĎeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila meĎunarodnog prava i potvrĎenih meĎunarodnih ugovora.7 Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku. Sudska nadležnost odreĎuje se Ustavom i zakonom. Sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan. Sudija koji sudi odreĎuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari. Samo sudska vlast može sudijama da rasporeĎuje predmete, po unapred utvrĎenim pravilima. U svakoj situaciji je zabranjeno uticati na sud.

5

Zakon o parničkom postupku, "Sl. glasnik RS", br. 72/2011. Lazo M. Kostić, Administrativno ravo K. Jugoslavije II, Beograd, 1936., str. 123. 7 Zakon o ureĎenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 od 22.12.2008.) 6

10

Subjekti vanparničkog postupka Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.  Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud (najviši sud u Republici Srbiji).  Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.  Ostali sudovi republičkog ranga - Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištima u Beogradu.  Osnovni, viši, apelacioni, privredni i prekršajni sudovi - Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova. Ako u toku postupka doĎe do izmene okolnosti na osnovu kojih je odreĎena nadležnost suda, sud može ustupiti predmet sudu koji je prema novim okolnostima nadležan, ako će pred tim sudom postupak biti brže okončan, u interesu učesnika postupka. U vanparničnom postupku sud po službenoj dužnosti posebno vodi računa i preduzima mere radi zaštite prava i pravnih interesa maloletnika o kojima se roditelji ne staraju, kao i drugih lica koja nisu u mogućnosti da se sama brinu o zaštiti svojih prava i interesa. Kad se u postupku odlučuje o pravima i pravnim interesima maloletnika i drugih lica pod posebnom društvenom zaštitom, sud će obavestiti organ starateljstva o pokretanju postupka, pozivati ga na ročišta i dostavljati mu podneske učesnika i odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek, bez obzira da li organ starateljstva učestvuje u postupku. Kad smatra da je to potrebno, sud će pozvati organ starateljstva da učestvuje u postupku i odrediti mu rok u kome može prijaviti svoje učešće. Dok ne istekne ovaj rok sud će zastati sa postupkom, ali organ starateljstva može svoje pravo da učestvuje u postupku koristiti i posle proteka tog roka. Organ starateljstva koji učestvuje u postupku, i kad zakonom nije ovlašćen da pokreće postupak, ovlašćen je da preduzima sve radnje u postupku radi zaštite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom društvenom zaštitom, a naročito da iznosi činjenice koje učesnici nisu naveli da predlaže izvoĎenja dokaza i da izjavljuju pravne lekove.

11

Subjekti vanparničkog postupka U vanparničnom postupku sud može postaviti privremenog zastupnika svakom učesniku u postupku kad za to postoje uslovi iz člana 84 Zakona o parničnom postupku. Sud može dozvoliti da učesnik, koji nema poslovne sposobnosti, pored radnji na koje je zakonom ovlašćen, radi ostvarenja svojih prava i pravnih interesa, preduzima i druge radnje u postupku, ako smatra da je u stanju da shvati značenje i pravne posledice tih radnji. 2.2. Učesnici Pod pojmom „učesnici“ podrazumevaju se subjekti vanparničnog postupka. U

vanparničnom

postupku

se

pojam

učesnika

odreĎuje

u

procesnopravnom

i

u

materijalnopravnom smislu. U materijalnopravnom smislu učesnici su sva ona lica na čija prava i interese može uticati donesena odluka. Prema ovom kriteriju, pojam učesnika se odreĎuje posebno u vanparničnim postupcima koji se pokreću po službenoj dužnosti (npr. ostavinski postupak odnosno ostavinska rasprava). U procesnopravnom smislu učesnik je lice koje se nalazi u ulozi predlagača (tj. pokreće postupak) i onoga prema kome je prijedlog upravljen, odnosno povodom koga je postupak pokrenut. Postoje: a) Materijalnopravni učesnik je lice o čijim pravima i obavezama odlučuje u postupku, kao i lice ciji je status ili imovinskopravni položaj tangiran odlukom vanparničnog suda. Ova lica su materijalnopravni učesnici, bez obzira da li formalno učestvuju u postupku. U kontencioznim vanparnicnim stvarima, pojam materijalnog učenika se poklapa s pojmom formalnog učesnika. b) Formalni učesnik u postupku koji se pokreće po službenoj dužnosti - U ovim postupcima formalni učesnik je svako lice, odnosno organ kome zakon daje ovlašćenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na čije preduzimanje ga ovlašćuje zakon, ono je formalni učesnik u postupku. Formalni učesnik u ovakvim postupcima može da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. Materijalnopravni učesnik postaje formalni učesnik:

12

Subjekti vanparničkog postupka * kada se u postupku odlučuje o njegovim pravima i interesima. * kada preduzima procesne radnje. 2.2.1. Sposobnost subjekta vanparničnog postupka Sposobnost imaju fizička i pravna lica, te odreĎeni oblici udruživanja koji nemaju svojstvo pravnih lica, a pod istim uslovima pod kojima im se svojstvo stranke priznaje u parničnom postupku. Zakonsko zastupanje je kao i u parničnom postupku. Osim toga, u nizu vanparničnih stvari daje se mogućnost i poslovno nesposobnim licima da preduzimaju procesne radnje. Npr, lice kome je oduzeta poslovna sposobnost može podnijeti prijedlog da mu se sposobnost vrati.

13

Subjekti vanparničkog postupka

3. Zaključak Ono što je najbitnije zaključiti jeste sledeće: 1. Pod pojmom „učesnici“ podrazumijevaju se subjekti vanparničnog postupka. 2. Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava graĎana, zakonom utvrĎena prava i interese pravnih subjekata i obezbeĎuju ustavnost i zakonitost. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviĎeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila meĎunarodnog prava i potvrĎenih meĎunarodnih ugovora. 3. U vanparničnom postupku se pojam učesnika odreĎuje u procesnopravnom i u materijalnopravnom smislu. U materijalnopravnom smislu učesnici su sva ona lica na čija prava i interese može uticati donesena odluka. Prema ovom kriteriju, pojam učesnika se odreĎuje posebno u vanparničnim postupcima koji se pokreću po službenoj dužnosti. U procesnopravnom smislu učesnik je lice koje se nalazi u ulozi predlagača - pokreće postupak) i onoga prema kome je predlog upravljen, odnosno povodom koga je postupak pokrenut.

14

Subjekti vanparničkog postupka

Literatura 1. Prof.dr Aleksandar Radovanov, Gradjansko procesno pravo, Novi Sad 2009. 2. Dušica Palačković: "Subjekti vanparničkog postupka u našem pravnom sistemu", Pravni fakultet, Beograd 1995. 3. Lazo M. Kostić, Administrativno ravo K. Jugoslavije II, Beograd, 1936 4. Zakon o parničkom postupku, "Sl. glasnik RS", br. 72/2011. 5. Zakon o vanparničnom postupku, "Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon i 85/2012. 6. Zakon o ureĎenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 od 22.12.2008.)

15