SR Emocionalna inteligencija.pdf

Emocionalna inteligencija Jelena Pantić, odabrani tekstovi sa bloga

Jelena [Pick the date]

Emocionalna inteligencija

Dragi čitaoci, Ovde moţete pročitati inspirativne i motivacione tekstove koje od 2010. godine objavljujem na blogu Emocionalna inteligencija. Ţelim da vam budu od koristi i da vas inspirišu da u svakodnevnom ţivotu činite male korake na putu svog ličnog rasta i razvoja. Jelena Pantić, psiholog

Sadrţaj

Kako se osloboditi mentalnih okova?............................................................................................................ 4 Kako povećati svoju privlačnost? .................................................................................................................. 7 Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost? ............................................................................................. 10 Tople pahuljice-put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima ................................................................. 13 Kako voleti sebe? ........................................................................................................................................ 17 Ko su naši tamničari? .................................................................................................................................. 20 Najveći gest ljubavi! .................................................................................................................................... 22 Zašto se bojimo sreće? ................................................................................................................................ 25 Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste? ......................................................................................................... 28 Kako izabrati ljubavnog partnera?............................................................................................................... 31 Partner-ljubavni ili ţivotni? ......................................................................................................................... 34 Da li postoje srodne duše? ........................................................................................................................... 36 Zašto je dobro biti srećan?........................................................................................................................... 38 Kako zaštiti decu od svoje ljubavi? ............................................................................................................. 41 Da li su muškarci bezosećajni?................................................................................................................... 45 www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 2

Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen? ................................................................................................ 48 Kako utoliti glad za ljubavlju? .................................................................................................................... 52 Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi? .................................................................................................... 55 Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni? ................................................................................... 59 Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi? ............................................................................................................... 63 Od koga zavisi kvalitet mog ţivota? ........................................................................................................... 65 Šta da radim kada me neko ili nešto iznervira? ........................................................................................... 69 Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?........................................................................................... 72 Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi? ......................................................................................................... 75 Koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja?................................................................................. 78 Šta činiti kada duša boli? ............................................................................................................................. 82 Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić .............................................................................. 86 Kako na brz i jednostavan način napuniti baterije? ..................................................................................... 90 Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta? ..................................................................... 94 Ljubavne veze u XXI veku- gde je ba zapelo??? ........................................................................................ 98 Ljubavne veze-šta kada se umorimo od potrage?...................................................................................... 101 Mala tajna za veliki uspeh u ţivotu! .......................................................................................................... 105 Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje? ..................................................................................... 110 Samoispunjavajuće proročanstvo- kako se naša uverenja pretvaraju u realnost? ..................................... 114 Kako ostaviti dobar utisak? ....................................................................................................................... 117 Moć uma .................................................................................................................................................... 120 Da li je detinjstvo sudbina? ....................................................................................................................... 122 Šta je flert i čemu sluţi? ............................................................................................................................ 124 Ako me stvarno voliš, ti ćeš... ................................................................................................................... 126 Da li muškarci vole kučke i da li ţene vole konje? ................................................................................... 128

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 3

Kako se osloboditi mentalnih okova? Da li biste se oko vaţnih poslovnih ili ljubavnih pitanja konsultovali sa trogodišnjim detetom? Da li biste uradili sve što vam ono kaţe? Ne biste? Da li ste sigurni? Da li ste sigurni da vaš vodič kroz ţivot nije trogodišnje dete koje ste nekad bili, koje je nesigurno, uplašeno i ne zna koliko ste u meĎuvremenu porasli i odrasli i šta ste sve u meĎuvremenu naučili? "Da li da promenim posao? Ovde nisam zadovoljan. Voleo bih da više zaraĎujem i da više uţivam u poslu." "Neeeee! Ti nisi dovoljno pametan za tako nešto! Sećaš se kako si se u prvom razredu mučio oko slova? I ţivot nije takav! Ţivot je teţak, nije to igra! Dosta si se igrao kad si bio mali, sad je vreme da se uozbiljiš!" "Volela bih da budem u ljubavnoj vezi sa nekim dobrim muškarcem. Ţelim da se volimo i da uţivamo zajedno. Da zajedno idemo kroz ţivot, podrţavamo jedno drugo i budemo verni jedno drugom. Ţelim da mu budem posebna." "Ti da budeš nekom posebna? Po čemu? Nikad nisi nastupala na školskoj priredbi, nikad nisi pobedila na takmičenju. Zaboravila si da je Slobodan, u kog si bila tako zaljubljena kada si imala 5 godina, izabrao Irenu. Ona je imala plavu kosu a ti smeĎu. Ona je lepa a ti nisi. I zato je on izabrao nju a ne tebe."

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 4

Velika većina ljudi ţivi baš tako, na osnovu zaključaka koje su o sebi, drugima i svetu doneli kada su bili jako mali. I kada su njihovi mozgovi i načini razmišljanja bili nedovoljno razvijeni. I zato su doneli nepravilne zaključke. Ne zato što su glupi, nego zato što tako funkcionišu sva ljudska bića. Doneli su zaključke o tome koliko su pametni, koliko su voljivi, koliko su dobri kao bića i koliko su zanimljivi. Izveli su neke zaključke o tome kakvi su drugi ljudi, da li im se moţe verovati, da li je bezbedno voleti ih. Nije dovoljno izgledati odraslo, oblačiti se odaslo i raditi stvari koje odrasli rade, da biste se mogli nazvati odraslom osobom. Potrebno je i da razmišljate kao odrasla osoba. To znači da sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, da postavljate pitanja, preispitujete sebe. Koncept ego stanja iz transakcione analize moţe da vam pomogne u tome. Po ovoj teoriji, ljudska psiha se sastoji od tri ego stanja: Odrasli, Roditelj, Dete. Bez obzira na to koliko godina imamo svi imamo ta tri ego stanja, i funkcionišemo iz nekog od njih.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 5

Kada smo u ego stanju Deteta mi funkcionišemo po automatizmu i na osnovu uverenja koja imamo. Ne preispitujemo ih nego sve što nam stigne iz okruţenja tumačimo tako da se uklopi i naše stavove. Ego stanje Odrasli je ono što moţe da nam priskoči u pomoć, tako što će postavljati pitanja, traţiti dokaze i argumente. Na primer: "Ja to ne mogu, glupa sam." "Na osnovu čega misliš da si glupa?" "Nikad nisam pobedila na takmičenju i na fakultetu sam morala mnogo da učim. Neke ispite čak nisam poloţila iz prvog puta." "Ako nisi pobedila na takmičenju, to ne znači da si glupa. To samo znači da je tamo bio neko ko je znao bolje od tebe, ili neko ko je talentovaniji od tebe za tu oblast, ali to ne znači da si glupa. Završila si školu, fakultet, umeš da koristiš računar...."

Shvatate logiku postupka. Sada zapišite sve što ţelite, a mislite da ne moţete. Zapišite to slobodno, bez cenzure, sve što vam padne na pamet. Sada zapišite zašto to ne moţete da imate/postignete. I kada to vidite zapisano, preispitujte te tvrdnje, traţite argumente protiv njih, zapisujte dokaze za suprotne tvrdnje. Proces promene uverenja nije lak i ne moţe da se dogodi preko noći. Ako ţelite da oslobodite sebe svojih sopstvenih mentalnih okova, budite strpljivi i neţni sa sobom. Kao što biste bili sa trogodišnjim detetom. Ako vam i pored toga ne ide, nemojte odmah da zaključite da ste nesposobni i da ste beznadeţan slučaj. Da je to tako lako svi bi to uradili očas posla i svi bi ţiveli slobodno i u skladu sa svojim potencijalima. Nije lako. Toliko nije lako da postoji i posebna profesija koja se bavi upravo tim problemompromenom uverenja na osnovu kojih ţivimo svoje ţivote. Ta profesija se zove psihoterapija. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 6

I kao još jedan dokaz da to nije lako- i psihoterapeuti idu kod svojih kolega kada im zatreba pomoć. Ne mogu sami. Erik Bern je rekao da kada neko hoće sam sebi da radi psihoterapiju, to je kao da frizer sam sebe šiša. Jedan deo posla moţete da uradite sami, ako su korekcije manje. Ali ako vam ne ide, u redu je da se obratite nekom od stručnjaka koji su se za to godinama školovali.

Kako povećati svoju privlačnost? Iako većina ljudi govori da izgled nije bitan, istraţivanja pokazuju da nije tako. U velikom broju istraţivanja ponavlja se sledeći obrazac: kada pitaju ispitanike da li im je izgled bitan, većina kaţe da nije, ali kada ih postave u situacije da biraju, najčešće biraju fizički privlačnije osobe.

Fizički izgled nije bitan, ili bar nije presudan faktor u odrţavanju ljubavne veze, ali jeste vaţan u prvom kontaktu. Fizički izgled je ono što će, sviĎalo se to nama ili ne, drugi ljudi prvo primetiti kod nas. Mnogi će sada reći "Ali ja ţelim da me neko voli zbog onog što jesam, a ne zbog toga kako izgledam." Kao da je situacija ili-ili. Ili ste lepi ili dobra osoba. A to nije tačno. Moguće su www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 7

sve kombinacije: da je neko lep i loša osoba, lep i dobra osoba, ruţan i loša osoba i ruţan i dobra osoba. Ako u ovu jednačinu uvedemo i pamet, vaţe ista pravila. Neko moţe da bude lep, pametan i dobar čovek, lep, glup i loš čovek itd. Privid izbora izmeĎu lepote i pameti je češći kod ţena, i zbog toga mnoge divne ţene koje mogu mnogo da ponude, ne samo da ne ističu nego ponekad i prikrivaju svoju fizičku lepotu. Neće da se šminkaju, neće da nose suknje, haljine, cipele na štiklu, neće da nose dugu kosu... samo da ih neko ne bi stavio u kategoriju "lepa a glupa/površna".

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 8

Ako prihvatite da je to kako izgledate vaţno, i obratite paţnju i na taj aspekt vašeg bića, povećavate sebi šansu da zainteresujete za sebe veći broj ljudi, a samim tim i da imate veći i bolji izbor potencijalnih kandidata za ljubavnu vezu. Ovo vaţi i za muškarce i za ţene. To ne znači da treba da idete na plastične operacije kako biste se uklopili u trenutne estetske trendove, niti da se oblačite po poslednjoj modi. To znači da vodite računa o tome da istaknete ono što je lepo na vama, i da to kako se oblačite odraţava vašu ličnost. Kada ţene ističu svoju ţenstvenost, postaju privlačnije muškarcima. Kada muškarci ističu svoju muţevnost, postaju privlačniji ţenama. To vas neće učiniti površnom osobom, niti će umanjiti vaše unutrašnje kvalitete. Naprotiv, to će vas obogatiti za još jednu dimenziju- pored toga što ste prijatno društvo, bićete i prijatniji za gledanje. Većina ljudi ne pravi razliku izmeĎu lepote i privlačnosti. Lepota je kao što znamo subjektivna kategorija, svako društvo i svaka epoha ima neke svoje kriterijume. I individualno se razlikujemo po tome šta je kome lepo. Neko moţe lepo da izgleda, da bude lepo graĎen, ima pravilne crte lica, lepo se oblači a da mu niko ne prilazi. Ima mnogo ljudi koji na osnovu toga zaključuju da nisu lepi, ili da nešto nije u redu s njima. Da li ćemo biti privlačni drugima ili ne, ne zavisi od naših fizičkih karakteristika, nego od našeg stava. Zavisi od toga šta mi mislimo o svom izgledu, ako verujemo da smo lepi i većina drugih će nas opaţati na taj način. Drugi, još vaţniji faktor privlačnosti je neverbalna poruka koju šaljemo drugima o tome da li da nam priĎu ili ne. Drugi ljudi osete koliko ste otvoreni za komunikaciju i upoznavanje i na osnovu toga, najčešće nesvesno, odlučuju da li će vam prići ili ne. Ako delujete zatvoreno i odsutno, drugi će to protumačiti kao "nemoj da mi priĎeš" i poštedeće sebe potencijalnog odbijanja.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 9

Najvaţniji faktor privlačnosti je to kako se osećate u svojoj koţi, šta mislite o sebi. Ako se osećate prijatno u svojoj koţi, ako vam se sviĎa ţivot kakav ţivite i ako o sebi mislite da imate šta da ponudite drugima, bićete privlačni i šarmantni. Neverbalno ćete slati poruku "Ja sam osoba vredna upoznavanja i sa mnom vredi provoditi vreme."

Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost? Šetajući kroz svoj vrt jedan kralj je otkrio da u njemu cveće i drveće vene i nestaje. Hrast je venuo zato što nije visok i vitak kao bor. Bor se sušio od ţalosti zato što ne moţe da donese plod kao vinova loza. A vinova loza je venula jer ne moţe da cveta kao ruţa.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 10

Onda je kralj naišao na dragoljuba, biljku koja je bila u punom cvatu i zračila sveţinom i ţivotom. Ona mu je došapnula: "Za mene je to što si me posadio značilo da ţeliš dragoljuba. Da si ţeleo hrast ili bor ili ruţu ne bi mene sadio. Prema tome, pošto ja ne mogu da budem ništa drugo do ono što jesam, trudio sam se da budem najbolji mogući dragoljub."

Nepoznat autor

Sećate se priče o ruţnom pačetu? Za patke je ono ostalo ruţno. Drugim labudovima je lepo. Ako vaše okruţenje ne ceni to što jeste, potraţite neko drugo okruţenje, pronaĎite svoje jato labudova. Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost? "Kad bi svi bili isti, i kad bi se izgubio, i traţili bi te, ne bi znali ko je ko." Dečak Svetozar iz Sombora Ovo je veoma praktičan razlog. Ostali praktični razlozi su: *dok svest o sopstvenoj posebnosti daje energiju, pokušaji da se bude kao neko drugi je oduzimaju, *prihvatanje sebe u svojoj jedinstvenosti opušta, www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 11

*prihvatanje sebe u svojoj jedinstvenosti je osnova šarma i autentične prihvaćenosti od strane drugih, *vreme koje biste proveli u pokušajima da dokučite kakvi treba da budete, moţete da koristite za nešto zaista zabavno i korisno. Da li ćete se, kada prihvatite svoju jedinstvenost, sviĎati svima? Nećete, to je sigurno. Niko se ne sviĎa svima. Ali, ako se trudite da budete nešto što niste, ako se stidite sebe, nećete se sviĎati nikom. Po čemu ste vi jedinstveni? Šta je to što vas čini posebnim?

To ne mora da bude dobijanje Nobelove nagrade ili pobeda na teniskom turniru. Ako vam je teško da se setite, moţda vam izjave dece, učesnika programa razvijanja samopoštovanja mogu posluţiti kao inspiracija:

"Imam ovakav prst jedini od dece." Jovan iz Novog Sada "Niko nema ovakvu pegicu na svetu." Sanja iz Bačke Palanke Jedini način da zračite sveţinom i ţivotom je da prihvatite sebe takve kakvi jeste! To ne znači da ste savršeni i ne znači da vam se sviĎa sve kod vas. To znači da pravite razliku izmeĎu sebe kao celovitog bića, i nekih delova vas koji vam se ne dopadaju. To takoĎe znači da se zapitate da li nešto što vam se ne sviĎa kod vas moţete da promenite. Ako vam se ne sviĎa to što ste nesigurni u komunikaciji, moţete da čitate o tome, odete na neki kurs, veţbate i na taj način unapreĎujete sebe. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 12

Ako vam se ne sviĎa vaš fizički izgled, zapitajte se da li to moţete da promenite. Po pitanju visine ne moţete ništa da učinite, zato nema vajde da se bavite tim pitanjem i na taj način trošite svoju energiju. Ako vam se ne sviĎa to što imate višak kilograma, preduzmite nešto po tom pitanju. Ali nemojte da krenete sa stavom "Ja sam debela/debeo i grozno izgledam" nego recite sebi "Ţelim da izgledam još bolje nego sad."

Jedno vreme je Fejsbukom kruţio simpatičan status "Nema ništa posebno u ovom statusu, osim osobe koja ga čita." Parafraziraću ga malo za potrebe ovog teksta:

"Nema ništa posebno u ovoj rečenici, osim osobe koja je čita."

Tople pahuljice-put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima Zašto se u društvu nekih ljudi osećamo prijatno, a u društvu nekih drugih neprijatno? Zašto ponekad biramo da budemo u društvu ljudi koji nam ne prijaju, samo da ne budemo sami? Zašto smo ponekad spremni da se odreknemo sebe zbog drugih? Šta je to što nam toliko treba od drugih ljudi, da smo spremni da zavaravamo sebe i pravimo se da nam prija nešto što nam zapravo smeta? Ljudi su društvena bića, i u psihološkom i socijalnom smislu mi ne postojimo bez interakcije sa drugim ljudima. To je oduvek poznato. Nekada je najgora kazna bila izopštavanje iz plemena. Danas je u zatvorima najgora kazna boravak u samici.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 13

Paţnja drugih ljudi nam je neophodna za preţivljavanje u psihološkom smislu. Svaki put kada neko obrati paţnju na nas, šalje nam poruku "Ti postojiš." Kada nas neko ignoriše, šalje nam poruku "Ti ne postojiš." i zato se ignorisanje doţivljava kao najstrašniji oblik odbacivanja.

Razlikujemo se po tome koliko kontakata sa drugima nam prija, ali apsolutno svako ljudsko biće ima potrebu za interakcijom sa drugima.

"Bajka o toplim pahuljicama", koju je napisao transakcioni analitičar Klod Stajner, govori o tome kako su nekada davno svi ljudi imali vrećice sa toplim pahuljicama, koje su nesebično delili uvek kada su videli da su nekom potrebne. Svi su bili srećni i zadovoljni, osećali su se "toplo i pahuljasto." Onda se pojavila zla veštica, i, nezadovoljna zato što srećni ljudi ne kupuju njene napitke, slagala ih da će se tople pahuljice potrošiti ako ih budu tako nesebično delili. Ljudi su joj poverovali i prestali da daju tople pahuljice svima, ali je to dovelo do toga da su postali toliko nesrećni da su počeli da umiru. Veštici to nije odgovaralo, pa je počela da im prodaje hladne bodlje i plastične pahuljice. One nisu bile dovoljne da se ljudi osećaju toplo i pahuljasto, ali bar više nisu umirali. Stajner u ovoj priči zapravo govori o stroukovima, osnovnim jedinicama paţnje, koji su nam neophodni za preţivljavanje i optimalno funcionisanje.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 14

Tople pahuljice predstavljaju svaku autentičnu i iskrenu paţnju koju dobijamo i dajemo, i one čine da se osećamo prijatno. Sa svakom toplom pahuljicom mi šaljemo poruku "postojiš" i "vaţan si". Primeri toplih pahuljica su: pozdrav, iskreni kompliment, iskreno "kako si?", slušanje, podrška, dodir, zagrljaj, poljubac, osmeh, poklon, vreme izdvojeno za nekog... U zavisnosti od stepena bliskosti sa nekom osobom, dajemo različitu vrstu i količinu toplih pahuljica.

Neki ljudi ne umeju da daju ili prime toplu pahuljicu, i zato im se repertoar sastoji od hladnih bodlji. Primeri hladnih bodlji su: podsmeh, ironija, sarkazam, kritikovanje (prekomerno i neadekvatno). Plastične pahuljice po formi podsećaju na tople pahuljice, ali se razlikuju po tome što su neautentične i neiskrene. To su laţni osmesi, neiskreni komplimenti, gestovi učinjeni reda radi. Dešava se da se ljudi iskreno vole, ali iz neznanja jedni drugima uskraćuju tople pahuljice i daju hladne bodlje. Mnoge ljubavne veze zbog toga nisu opstale, i mnogi odnosi roditelja i dece su narušeni i neskladni, uprkos tome što se vole. Ljubav pokazujemo i kroz kvalitet i količinu paţnje koju dajemo drugima. Ponekad "Ne voliš me!" znači "Ne obraćaš paţnju na mene.", "Ţelim više kontakta s tobom."

Zbog toga što nam je paţnja neophodna za preţivljavanje, ponekad se zadovoljavamo i negativnom paţnjom, ako verujemo da ne zasluţujemo pozitivnu. Zbog toga smo ponekad spremni da trpimo i loše odnose, ako verujemo da ne zasluţujemo dobre. Ako ţelite da se ljudi u vašem prisustvu osećaju toplo i pahuljasto, slobodno delite tople pahuljice. Kao što smo videli u priči, tople pahuljice ne moţemo da potrošimo. Ako ţelite da se osećate toplo i pahuljasto okruţite se ljudima koji dele tople pahuljice. Naučite ljude oko sebe da ih daju i prenesite im da se one neće potrošiti. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 15

Dajte i sebi redovnu dozu toplih pahuljica, budite dobri prema sebi. Kada vam neko daje hladne bodlje i osećate potcenjeno i neprijatno, setite se da to nema veze s vama. Setite se da ne morate da primite tu hladnu bodlju. Dugo funkcionišemo tako da škrtarimo na toplim pahuljicama i dajemo jedni drugima hladne bodlje i plastične pahuljice. Potrebno je vreme i potrebna je veţba da bismo naučili da ponovo funkcionišemo na način koji hrani i neguje i nas, i ljude sa kojim dolazimo u kontakt. Potrebno je da ponovo naučimo kako da se osećamo toplo i pahuljasto. Sledeća veţba moţe da pomogne: -zapišite koje hladne bodlje dajete sebi, -zapišite koje tople pahuljice bi vam prijale od vas samih, -zapišite šta bi za vas bile tople pahuljice od vama bliskih ljudi... i recite im to, naučite ih kako da vam ih daju, -pitajte ljude oko vas (one s kojim ste dovoljno bliski) šta radite a prija im, i šta radite a ne prija im, -pitajte ih šta bi za njih, od vas, bile tople pahuljice, -posmatrajte ljude oko sebe, obraćajte paţnju na njih. I deca i odrasli izuzetno lepo reaguju na čitanje "Bajke o toplim pahuljicama" i ona moţe da posluţi kao lep uvod u razgovor o načinima komuniciranja. Ona takoĎe pomaţe da se konstruktivna komunikacija brţe savlada. Kada su svi upoznati sa pričom, dovoljno je da, kada vam neko kaţe ili uradi nešto lepo kaţete "Ovo je za mene bila topla pahuljica, hvala ti." Ili, kada nam neko kaţe ili uradi nešto što nam ne prija (često to bude nenamerno ili iz neznanja) kaţete "To što si rekao/uradio" je za mene bila hladna bodlja. Kako to moţeš da pretvoriš u toplu pahuljicu? Kao i svaka druga veština, topla i pahuljasta komunikacija je veština koja se stiče i razvija praksom. U početku sa greškama, sa osećajem izveštačenosti, a vremenom sve lakše i spontanije.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 16

Kako voleti sebe? Erih From je meĎu prvima istakao da samoljubav nije isto što i arogancija, uobraţenost i egocentrizam. Po njemu, voleti sebe znači: 

voditi računa o sebi



preuzimati odgovornost za sebe



poštovati sebe



poznavati sebe

Šta znači voditi računa o sebi? To znači voditi računa o svom fizičkom zdravlju, dovoljno spavati, pravilno se hraniti, unositi dovoljno tečnosti, biti fizički aktivan. Odlaziti kod lekara na redovne preglede, obraćati paţnju na telesne signale i na vreme se obratiti lekaru, ako imate neke tegobe. Ove aspekte često zanemarujemo, i uzroke nezadovoljstva traţimo u nekim drugim oblastima, u ţivotnim okolnostima, drugim ljudima ili nekim svojim nedostacima. A moţda smo samo nenaspavani, dehidrirani, bez dovoljno sveţeg vazduha i sunčeve svetlosti.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 17

To znači voditi računa o svom mentalnom zdravlju. Izdvajati vreme samo za sebe, biti u kontaktu sa svojim osećanjima, izdvajati vreme i preduzimati aktivnosti čiji je cilj da zadovoljimo svoje psihičke potrebe. Redovno zapitati sebe "Kako sam?", "Šta mi treba?", "Šta mogu da učinim da zadovoljim tu svoju potrebu?". To znači traţiti podršku drugih kada nam je potrebna, jer niko ne moţe sve i uvek sam. To znači dozvoliti sebi da ponekad budemo slabi, tuţni, uznemireni i prihvatiti to kao znak ljudskosti a ne neki nedostatak. Često više računa vodimo o drugima nego o sebi. Često smo na raspolaganju prijateljima, deci, partneru za njihove potrebe, a sebe zapostavljamo. Verujemo da smo sebični kada nekom kaţemo "Ne, ne mogu sada da budem tu za tebe." To znači razmišljati o tome kako rasporeĎujemo naše vreme i energiju, i kada planiramo aktivnosti, planiramo i vreme koje nam je potrebno za nas same. Šta znači preuzimati odgovornost za sebe? Preuzimati odgovornost za sebe znači da sebe posmatramo kao odraslu osobu koja moţe da vodi računa o sebi, koja zna šta moţe a šta ne moţe, koja zna da zatraţi pomoć od drugih kada je to potrebno, ali ne očekuje od njih da vode računa o njoj kao malom detetu. To znači jasno stavljati do znanja drugima šta nam treba i šta ţelimo od njih, bez očekivanja da nam čitaju misli. To znači da ne krivimo prošlost za to što nam sada nije dobro, nego da potraţimo načine da sa pozicije na kojoj smo stignemo tamo gde ţelimo da budemo. To znači da nikom ne kaţemo "Ti si kriv što nisam uspela.", "Zbog tebe sam se naljutio", "Zbog tebe sam se odrekla svega.". To znači da kada nešto radimo radimo to svojom slobodnom voljom i stajemo iza svojih postupaka. Kako poštovati sebe?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 18

Poštovati sebe znači prihvatiti činjenicu da smo ljudska bića kao i svi drugi, i da imamo ista prava kao i svi drugi. To znači biti svestan granica svoje ličnosti, šta nam smeta, šta nam ne prija, šta nam škodi i šta ne ţelimo da učinimo. Lista asertivnih prava moţe da posluţi kao inspiracija: 

pravo na samoodgovornost



pravo da se ne dopadnem nekom



pravo da se ne pravdam



pravo da kaţem NE



pravo da promenim mišljenje



pravo na grešku



pravo na saznavanje i pravo da ne znam



pravo da ne razumem



pravo na sopstvenu logiku



pravo da sudim o sebi i pravo da budem autonoman

Šta znači poznavati sebe? "Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili uopšte nećeš voleti." Leonardo da Vinči IznenaĎujuće je koliko ljudi zapravo ne poznaje sebe. Tokom odrastanja, kroz proces socijalizacije, odnosno prilagoĎavanja društvu i učenja kako se funkcioniše sa drugim ljudima, zaboravimo ko smo zapravo. Kako upoznati sebe? To je proces bez kraja, nikada ne moţemo reći da u potpunosti poznajemo sebe. Ali, za početak, vaţno je izdvojiti vreme za sebe, oslušnuti sebe. Poznavati sebe znači znati šta volimo, a šta ne volimo. Šta nam prija a šta nam ne prija. U čemu uţivamo? www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 19

Šta nas ljuti? Šta nas rastuţuje? Šta nas raduje? Šta ţelimo? O čemu maštamo? Šta je to što ţelimo od ţivota? Šta je to što ţelimo od drugih ljudi? Šta volimo da radimo? Kako volimo da provodimo slobodno vreme?

Ko su naši tamničari?

Da li ste nekada videli slona u cirkusu, okovanog lancem koji je pričvršćen za mali kolac poboden u zemlju? Odrasli slon ima dovoljno snage da jednim potezom izvuče kočić iz zemlje i oslobodi se. Ali on to ne čini. Zašto? Zato što je takvim istim lancem i takvim istim kočićem kao mali bio zavezan i oni su tada bili dovoljni da ga spreče da ide gde ţeli. Pokušavao je više puta, više puta nije uspeo i-odustao je. U meĎuvremenu je porastao dovoljno i stekao dovoljno snage da se oslobodi i ode gde ţeli, ali on to ne čini zato što u svom iskustvu ima više dokaza ima da je tako nešto nemoguće.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 20

I mi ljudi funkcionišemo na sličan način. Još kao mali smo doneli razne zaključke o tome šta moţemo, a šta ne moţemo. Za šta smo sposobni a za šta nismo. Te zaključke smo doneli na osnovu iskustava sa raznim situacijama i na osnovu poruka koje su nam upućivali odrasli iz našeg okruţenja. Više puta ste pokušali da uradite nešto, niste uspeli, i zaključili ste "Ja ovo ne mogu." "Ja nisam dovoljno pametna za školu." "Ja sam nespretan." "Nikom nije vaţno šta ja mislim." "Mene niko ne voli." "Ja sam čudan." "Sa mnom nešto nije u redu." "Ne umem zanimljivo da pričam." Na uzrastu kada donosimo ovako vaţne zaključke o sebi, drugima i ţivotu, naši mozgovi još uvek nisu dovoljno razvijeni. Ne umemo pravilno da razmišljamo i ne donosimo logične zaključke. Ne umemo da ih preispitujemo. Mozgu treba više vremena da se u potpunosti razvije, i kada se to konačno dogodi, mi smo već uveliko prestali da preispitujemo uverenja poput onih gore navedenih.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 21

Mi uporno nastavljamo da ţivimo svoje ţivote na osnovu pogrešnih zaključaka, ni u jednom trenutku ih ne dovodeći u pitanje. Često ih nismo ni svesni. To je jednostavno tako...za nas. I kao slon sa početka priče, vrtimo se u krugu naših uverenja, i ne sanjajući da imamo dovoljno snage i sposobnosti da ih prevaziĎemo. Zaboravljamo da više nismo mali, i da to što je nekada moţda i bilo tačno, više nije. Kada imate tri godine ne moţete da dohvatite teglu slatkog sa najviše police. Ali vremenom rastete, i porastete dovoljno da moţete sami da se posluţite slatkim, bez da čekate da se neko drugi potrudi oko vas i ispuni vam ţelju.

Najveći gest ljubavi! Ima jedna lepa priča o tome kako je jedan dečak pitao svog oca koliko zaraĎuje na sat. Otac mu je rekao 50 $. Tada ga je sin pitao da li moţe da mu pozajmi 25$, na šta se otac naljutio i rekao da ga ostavi na miru. Tek što je došao s posla, umoran, i sad ga još sin gnjavi. Nakon nekog vremena se malo smirio, otišao kod sina i dao mu 25$. Sin je ispod jastuka izvadio zguţvane novčanice, na šta se otac ponovo naljutio. Zašto traţi novac kad već ima? On toliko radi a sin bi da kupuje gluposti! Sin mu je rekao: "Tata, nemoj da se ljutiš. Traţio sam novac zato što nisam imao dovoljno. Sada imam. Evo ti 50 $, doĎi sutra sat vremena ranije, da večeramo zajedno." Druga priča govori o tome kako je jedan sada već star čovek na tavanu našao dnevnik svog sina, u kom je dečak opisivao najlepši dan u svom ţivotu. Bio je to dan kada su njih dvojica prvi put otišli na pecanje. Pogledao je svoj dnevnik, i video da je tog istog dana on zapisao "Protraćio sam današnji dan. Nisam obavio nijedan poslovni poziv i nisam zaradio ništa."

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 22

Vreme je nešto što nam je svima dodeljeno u jednakoj meri. Svačiji dan traje 24h. Ni minut manje, ni minut više. Razlikujemo se po tome kako ga koristimo i rasporeĎujemo. Neki su vešti u tome a neki baš i nisu. Postoje različiti načini pokazivanja ljubavi, i otac iz priče koji mnogo radi verovatno svoju ljubav za sina pokazuje tako- što ţeli da zaradi što više novca i omogući mu što je moguće bolje uslove za ţivot. Problem je u tome što dečak iz toga zaključuje "Nemaš vremena za mene, nisam ti vaţan, ne voliš me." Lepo je kada drugima kupujemo poklone i kada drugi nama kupuju poklone, ali to nije dovoljno. Nijedan odnos ne moţe da se zasniva na materijalnim vrednostima.

Da bismo gradili odnos bilo koje vrste, potrebno je da izdvojimo vreme za ljude do kojih nam je stalo. Potrebno je da provodimo vreme s njima, da obraćamo paţnju na njih. Da ih ne samo gledamo, nego i vidimo. Da ih ne samo slušamo, nego i čujemo. Mnoga deca su odrasla sa osećanjem nevoljenosti, iako su ih roditelji beskrajno voleli. Toliko su ih voleli da su radili više poslova, samo da bi zaradili više novca, da svojoj deci omoguće što bolje uslove za ţivot. A onda, preko noći, pred sobom vide nepoznatu odraslu osobu, koja im zamera sve i svašta. Koja je ljuta na njih. Koja im govori da je uopšte ne poznaju.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 23

Mnogo je i ljubavnih veza i brakova koji se prekidaju iako je bilo ljubavi meĎu njima. Muškarci su jurili na sve strane da zarade što više, da pokaţu kako su sposobni i uspešni, kako bi njihove drage bile ponosne na njih. Ţene su takoĎe jurile na sve strane, radile, odgajale decu, kuvale, spremale kuću, ugaĎale svom muškarcu. I onda se posle nekog vremena dva stranca koja su se nekada volela sretnu, oboje nezadovoljni, razočarani, sa osećajem da ništa od svega toga što su dali nije dovoljno. I nije dovoljno. Da bi odnos funkcionisao i razvijao se, neophodno je zajedničko provoĎenje vremena, neophodni su razgovori, neophodne su zajedničke aktivnosti u kojim svi oni koji su uključeni uţivaju.

"Ponekad su i najobičnije stvari posebne, jednostavno tako što ih radimo sa pravim ljudima." Elizabet Grin

U poslu ne moţete da budete uspešni ako ne ulaţete dovoljno vremena i energije u vaše radne zadatke. Zašto mislite da je to moguće u bliskim odnosima? Moţda ovo niste znali, moţda ste mislili da će drugi znati da ih volite tako što radite neke stvari za njih. Zato što se odričete i ţrtvujete da biste njima nešto dali. Sada znate da nije tako.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 24

Vaš sin neće besneti zato što nema najbolje patike, ako ste s njim bili na pecanju. Besneće zbog novih patika zato što misli da je to dokaz njegove vrednosti. Zato što misli da nije vredan i zanimljiv. Otkud mu ta ideja? Pa njegov roĎeni otac nikada nije izdvojio vreme samo za njega, samo da bude s njim, da čuje kako mu je u školi, da vidi njegov album sa sličicama super heroja. Vaš partner vas neće manje voleti ako su u sudoperi tri tanjira i četiri čaše. Neće to primetiti dok ga gledate sa osmehom, srećni što je tu, pored vas. Biće besan i razočaran, osećaće se nevoljeno kada posle celog dana dezinfikovanja kuće nemate vremena i energije da ga saslušate. Toliko ste umorni da nemate snage ni da ga zagrlite. Ne, nije on nezahvalan, on je samo ljudsko biće kom treba paţnja i kom je potrebno vreme koje ste izdvojili samo za njega. Zato što vam je vaţan. Kako u današnjoj hroničnoj nestašici vremena rešiti ovaj problem? Tako što ćete planirati provoĎenje vremena sa vama dragim i bliskim osobama. Tako što ćete kada planirate svoj dan, nedelju, mesec...imati na umu i vaše bliţnje i to da im je vaše vreme potrebno, da ste im potrebni vi. Nedavno sam pročitala kako je jedan muškarac (koji mnogo radi i uspešan je u svom poslu) napisao da, iako su ih delile hiljade kilometara, njegova draga i on su sedeli svako pored svog računara i gledali isti film. I iako su bili fizički razdovojeni oni su bili blizu. Bliţe nego neki koji su moţda sedeli jedno pored drugog, svako u svojim mislima i sa svojim planovima. Da li ćete zbog toga biti manje produktivni i uspešni? Ne, naprotiv. Bićete mirniji, zadovoljniji, ispunjeniji. Imaćete više energije, brţe ćete izvršavati svoje obaveze. I imati više vremena i energije za sebe i svoje bliţnje. I tako stvarate novi začarani krug, ovaj put prijatan, ispunjen trenucima bliskosti i ljubavi.

Zašto se bojimo sreće?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 25

Znate ono kad neko priča o nekom lepom dogaĎaju ili uspehu, pa kucne u drvo, da "ne urekne" ili "da ne čuje zlo"? Ili neće "previše" da se raduje, da ne prizove neku nesreću.

Postoji to široko rasprostranjeno uverenje, pogotovo na našim prostorima, da previše sreće priziva nesreću. To uverenje je posledica pogrešnog zaključivanja da kada jedan dogaĎaj usledi nakon drugog, to nuţno znači da je prvi uzrok drugog. Činjenica je da emocionalno obojene dogaĎaje lakše pamtimo i iz tog razloga se dogaĎa da u svom sećanju poveţemo lep i ruţan dogaĎaj i pripišemo im uzročno posledičnu vezu. Slično, takoĎe netačno uverenje, je da brigom sprečavamo loše dogaĎaje. Ako brinemo i zabrinuti smo verujemo da sebe i bliţnje moţemo da zaštitimo na taj način i suprotno, ako smo opušteni i bezbriţni kao da "prizivamo" nesreću. Realnost je potpuno drugačija- brigama se iscrpljujemo i na taj način smanjujemo svoje kapacitete da se nosimo da stresnim dogaĎajima i situacijama. Preteranom brigom za druge ne samo da ih ne štitimo nego ih udaljavamo od sebe. Kada su roditelji u pitanju, oni preteranom brigom svojoj deci šalju poruku da je ţivot jako opasan a da oni nisu sposobni da se nose s tim- i na taj način ih, paradoksalno, onesposobljavaju za ţivot i povećavaju im verovatnoću da ne budu srećni i uspešni, nego da budu nesigurni i uplašeni.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 26

Neki dogaĎaji jesu uzrokovani našim činjenjem ili nečinjenjem, neki nisu. Ono što je sigurno je da naša osećanja nemaju tu moć da utiču na to da li će se nešto dogoditi ili ne. Ţivot je takav da se dobri i loši dogaĎaji smenjuju, dešavaju se lepe i ruţne stvari. Ne postoji niko kome se nikada nije dogodilo nešto loše ili ruţno. Svi u ţivotu imaju uspone i padove, dobre i loše periode i dobre i loše dane. Niko ne moţe da ih izbegne!

"Ako nemate uspone i padove u ţivotu to znači da ste mrtvi."

Razlikujemo se po tome što neki loše dogaĎaje pripisuju sebi i veruju da im se to dogodilo kao neka kazna i da su mogli to nekako da spreče, a neki to prihvate kao deo ţivota i znaju da to nije nikakva kazna za neki davno počinjeni greh ili pogrešan potez u ţivotu.

Kada bi uverenje da srećom prizivamo nesreću i loše dogaĎaje bilo tačno, to bi značilo da ako smo uvek nesrećni nikad se ništa loše neće dogoditi. Ako smo uvek nesrećni ili bar nismo srećni, nećemo sprečiti loše dogaĎaje, saobraćajne nesreće, bolesti i smrti naših bliţnjih. Samo ćemo sprečiti sebe da uţivamo u lepim dogaĎajima i da prihvatimo darove koji nam se nalaze na putu. Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno! Srećni ljudi uţivaju u sledećim blagodetima:

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 27



druţeljubiviji su i imaju više energije



drugi ljudi ih više vole



imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu



imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške



produktivniji su na poslu



bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca



otporniji su na teške okolnosti



imaju jači imuni sistem

Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste?

Ljubav prema sebi je u osnovi kvalitetnog i ispunjenog ţivota. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 28

Bez nje nema ni ljubavi prema drugima, nema zadovoljstva u ţivotu, nema kvalitetnih meĎuljudskih odnosa. Kada volimo sebe ne očekujemo od drugih da to rade umesto nas. Kada volimo sebe drugima nismo teret nego inspiracija.

Ljubav prema sebi, ili samoljubav, se često pogrešno poistovećuje sa egoizmom i narcizmom. Egoizam je stavljanje sebe u centar i zanemarivanje drugih. Zdrava ljubav prema sebi ostavlja prostor i za druge i uzima ih u obzir. Narcizam je poremećaj u kom je akcenat na poreĎenju sebe sa drugima i konstantno naglašavanje lične superiornosti (bila ona realna ili ne). Egoizam i narcizam ne samo da nisu isto što i ljubav prema sebi, oni su njena suprotnost. Ljubav je osećanje koje je usmereno na nečije biće, tako da je samoljubav osećanje usmereno na sopstveno biće. To je stav " ja kao osoba sam u redu, vaţan sam i moje potrebe su vaţne." Niko nije savršen, i u redu je da budemo nezadovoljni nekim svojim osobinama, navikama, postupcima... Nezadovljstvo je dobro kada nas motiviše da učimo i razvijamo se, i sve dok je usmereno na neke delove nas samih a ne sebe kao celinu.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 29

Ljubav prema sebi najčešće "učimo" od roditelja ili staratelja. Preuzimamo način na koji su nas oni voleli, i kada odrastemo ponašamo se prema sebi na sličan nači. Neko ko je često dobijao kritike na svoje biće a ne na ponašanje ("Ti si smotan!" umesto "Molim te budi malo paţljiviji", "Ti si glup!" umesto "Nisi razumeo ovaj zadatak, objasniću ti ponovo, i treba još malo da veţbaš"...) nastavlja da u odraslom dobu sebi šalje takve poruke i veruje da on kao biće nije dovoljno dobar da bi bio voljen. Voleti sebe ne znači biti samodovoljan, ne znači da nam ne treba i ljubav drugih. Kao što na različite načine volimo više ljudi, partnerski, prijateljski, rodbinski... tako moţemo da volimo i sebe i druge. Prvi korak ka razvijanju ljubavi prema sebi je prihvatanje da je u redu i poţeljno voleti sebe, da to nije ni egoistično ni narcistično. Sledeći korak je uviĎanje razlike izmeĎu bića i ponašanja, i svesno usmeravanje napora ka tome da o sebi mislimo i sebi se obraćamo sa ljubavlju. Ne moţemo ni druge, pa ni sebe, zavoleti preko noći. To je proces koji se sastoji iz svakodnevnih malih koraka i pokazivanja ljubavi prema sebi. VoĎenje računa o tome šta nam treba, šta nam prija i šta nam ne prija, zauzimanje za sebe, izdvajanje vremena i energije za sebe i svoje potrebe. Ono što je vaţno je da iza svakog našeg postupka i poruke upućene sebi stoji "ja sam ok i dostojan ljubavi." Pitanja koja mogu da vam pomognu da se orijentišete u ovom procesu, i vidite da li ste na dobrom putu su: "Da li bih se ovako ponašao prema nekom koga volim?"

"Da li bih ovo rekao nekom koga volim?"

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 30

"Da li bih voleo da budem u društvu nekog ko se prema meni ponaša ovako kako se ja ponašam prema sebi?" "Kako bi mi prijalo da sebi pokaţem ljubav?" "Kako bih se ponašao prema sebi kada bih voleo sebe? Po čemu bi se to razlikovalo od mog dosadašnjeg ponašanja prema sebi?" Da li biste verovali nekom ko vam govori da vas voli a nikada nema vremena za vas, ne zna šta volite a šta ne volite, ne pita vas kako ste, ne čini ništa za vas, ne pomaţe vam, ne obraća paţnju na vas...? Pretpostavljam da ne biste. Iz istog razloga nije dovoljno reći "Volim sebe.", ili ponavljati afirmacije tipa "Ja sam savršeno biće i mene je lako voleti." kao papagaj. Dela, svakodnevna i mala, a ne reči, su ono što čini razliku izmeĎu "Volim sebe" i "Ne volim sebe". Moţete na kraju svakog dana da premotate film i pogledate sa koliko ljubavi ste se ponašali prema sebi. Pohvalite sebe za svaki mali pomak, budite istrajni i strpljivi i vredno upućujte sebi gestove i reči ljubavi i posle nekog vremena će vam to preći u naviku, posle nekog vremena ćete uspeti da uverite sebe da vi zaista jeste vredni ljubavi i da zasluţujete da volite sebe i da primite ljubav od drugih.

Kako izabrati ljubavnog partnera?

Da li razumom ili srcem? Ako izaberete razumom i ne slušate srce, ono će vas boleti i neće moći da voli. Odreći ćete se vaţnog dela svog bića i oduzeti sebi radost i ţivotnu energiju. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 31

Ako izaberete srcem rizikujete da ono bude slomljeno. Srce, kao simbol svih naših osećanja, je kao kompas- vodi nas tamo gde ţelimo da budemo. Problem je u tome što kompas moţe da bude pokvaren. Srce moţe da bude zbunjeno različitim zabludama o nama samima, drugim ljudima i ljubavnim vezama. Srce moţe da usklikne „Da! To je to!“ kada intuitivno prepozna nekog ko će odigrati ulogu u našem ţivotnom scenariju i potvrditi nam uverenje da nismo dostojni ljubavi. Idealno je kada razum i srce saraĎuju. Kada dozvoljavamo sebi da osećamo, ali preispitujemo svoja osećanja, razmišljamo o sebi i drugima.

Ljubav je neophodan sastojak ljubavne veze, ali nije dovoljan i nije garancija da će veza trajati i da će partneri skladno funkcionisati. To što prema nekom osećate ljubav, i što vam je ljubav moţda uzvraćena, nije garancija da će odnos trajati ceo ţivot. Šta je garancija da će odnos trajati ceo ţivot? Koliko je meni poznato, tako nešto ne postoji. Ono što smanjuje verovatnoću greške i povećava verovatnoću pravilnog izbora je svest o tome šta nam je vaţno i potrebno, koje su naše ţivotne vrednosti i ţivotni ciljevi. Ako ţelimo da nas srce vodi ka mirnoj luci a ne na opasne hridi, vaţno je da ga prvo mi sami upoznamo. Ili, kako bi nas posavetovao Frensis Bejkon, „budimo iskreni prema sebi kako ne bismo bili laţni prema drugima.“ Ruso bi klimnuo glavom i dodao „ostaće nam nepoznato tuĎe srce, ako ne www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 32

otkrijemo

prvo

svoje

sopstveno.“

Niče bi se nadovezao sa „brakovi su nesrećni ne zbog nedostatka ljubavi nego zbog nedostatka prijateljstva.“ Ono što čini vezu stabilnom, trajnom i ispunjavajućom su zajedničke vrednosti, interesovanja i ţivotni ciljevi. Ako jedna osoba putuje za Novi Sad a druga za Niš, neće moći da putuju zajedno, koliko god se voleli. Na pitanje kakva ljubavna veza treba da bude ne postoji jedan tačan odgovor. Ne postoje norme za ljubav. Dobra veza je ona u kojoj su oba partnera zadovoljna i mogu da budu to što jesu. Da bismo izabrali partnera koji nam odgovara potrebno je da znamo šta je to što nama odgovara, šta nam treba i šta nam je vaţno. Evo nekoliko pitanja koja mogu da posluţe kao inspiracija za dalje traganje za vašim ličnim tačnim odgovorima.

Kako volite da provodite slobodno vreme? Šta je to u čemu uţivate? Koliko vam je umetnost vaţna u ţivotu?

Da li i kako volite da se rekreirate? Koliko vam je vaţan lični razvoj? Da li vam je vaţno da vam ljubavni partner bude i prijatelj? Da li volite da putujete? Ako da, na koje destinacije i u kakvim aranţmanima?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 33

O čemu volite da razgovarate? Da li volite da ste stalno okruţeni ljudima ili su vam potrebni i periodi samoće? Koliko vam je posao vaţan u ţivotu? Da li je to oblast koja vam je veoma vaţna ili samo nešto što se mora da bi se zaradio novac? Da li ţelite decu? Kakvi su vaši religiozni/duhovni stavovi? Da li vam je vernost vaţna u ljubavnom odnosu? Koliko je seks vaţan za vas? Traganje za ljubavnim partnerom i graĎenje zadovoljavajuće ljubavne veze su procesi za koje su potrebni vreme i posvećenost. Ako sve ovo što ste pročitali za vas ima smisla, predlaţem vam da redovno pišete, samo za sebe, sva pitanja koja se tiču partnera i veze i sve odgovore koji vam padaju na pamet. Kada ih vidite zapisane biće vam lakše da ih preispitate i eventualno korigujete, i na taj način se u značajnoj meri pripremite da nekom budete ljubavni partner u ljubavnoj vezi u kojoj ćete oboje uţivati. I ko zna, moţda postati jedno drugom i ţivotni partneri.

Partner-ljubavni ili ţivotni?

Verujem da je svima vama poznato da se brakovi sklapaju iz različitih motiva, koji ne moraju nuţno da imaju veze sa ljubavlju. Brakovi se ponekad sklapaju zbog materijalne sigurnosti, zbog društvenog statusa, zbog potrebe za sigurnošću, pod pritiskom okruţenja....

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 34

Ţivotni partner moţe i ne mora da bude ljubavni, kao što i ljubavni partner moţe i ne mora da bude ţivotni. Sada se moţda pitate zašto je toliko bitno da ta razlika bude jasna. To je, po mom mišljenju, veoma vaţno iz dva razloga. Prvo, izbor ţivotnog partnera je veoma vaţan ţivotni izbor i greška moţe da ostavi mnoge posledice ne samo po vaš nego i po ţivote drugih ljudi. Mnogi se uplaše takvog izbora i počnu da osećaju preveliki pritisak i da paniče. A kada smo pod pritiskom i paničimo nismo baš mnogo privlačni drugim ljudima. TakoĎe, poznato je da pritisak i strah loše utiču na misaone procese, što znači da se na taj način povećava verovatnoća pogrešne procene druge osobe i pogrešnog izbora. Ako ste na prvom sastanku sa nekim i pitate se da li je to osoba s kojom moţete/ţelite da provedete ceo ţivot, postavljate sebi preteţak zadatak. Potrebno je vreme da bismo upoznali nekog i mogli sa koliko toliko sigurnosti da procenimo da li je to za ceo ţivot ili ne. Drugo, ako je traţiti nekog za ceo ţivot jedino ispravno, to znači da su vaše prethodne veze greške i promašaji i da ste s tim ljudima gubili vreme. To znači da ste neuspešni. Nastavljati potragu sa idejom da ste neuspešni vam takoĎe smanjuje privlačnost, guši šarm i stvara pritisak da ne ponovite grešku ili neuspeh. Ako se sa takvim stavom osvrnete na svoju ljubavnu prošlost, moţete samo da se stidite i osećate neuspešno i neadekvatno. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 35

Ako, sa druge strane, dozvoljavate sebi ljubavne veze i otvoreni ste za to da te veze moţda neće biti za ceo ţivot, vi dajete sebi priliku da uţivate u lepim trenucima sa drugim ljudskim bićem. Da obogatite sebe i drugog ţivotnim iskustvom i lepim uspomenama. Osvrt na ljubavnu prošlost iz ovog ugla moţe da vam izmami ili osmeh na lice ili zahvalnost što ste od nekih ljudi u nekom periodu svog ţivota dobili nešto lepo, ponos što ste nekom ulepšavali ţivot i bili značajni, samopouzdanje zato što u iskustvu imate bivanje u paru i znate da funkcionišete u vezi. Greške ste izgrešili s nekim i jednog dana, kada sretnete nekog s kim ţelite da provedete ceo ţivot, nećete ih ponoviti. Bićete mudriji i bolje poznavati sebe i druge ljude. I na taj način sebi povećavate šanse da veza opstane ceo ţivot.

Da li postoje srodne duše?

Postoji jedan mit koji govori o tome kako su ljudska bića nekada davno bila savršen spoj muškog i ţenskog. Ta bića su se zvala Androgini i bili su toliko savršeni i moćni da su im bogovi pozavideli, i odlučili da ne dozvole da neko bude savršeniji od njih. Prepolovili su ta moćna bića i, kako legenda kaţe, te razdvojene polovine lutaju svetom u potrazi jedna za drugom, kako bi se ponovo spojile i ponovo bile savršene, moćne i cele. Ovo lepo zvuči, nekako romantično. Saznanje da na ovom svetu postoji neko ko je stvoren samo za vas i s kim ćete, kada se konačno pronaĎete, funkcionisati savršeno zvuči prosto bajkovito. I jeste baš takvo- bajkovito. Nerealno i nemoguće. A ujedno i izvor mnogih problema u ljubavnom ţivotu i jedna od najvećih prepreka u potrazi za ljubavnim partnerom.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 36

Evo nekoliko razloga zašto verovanje u to da za vas postoji samo jedna srodna duša moţe loše da utiče na vaš ljubavni ţivot:



ako verujemo u to da smo jedna polovina savršenog bića, to znači da na ovom svetu za nas postoji samo jedna prava osoba. Ovo uverenje suţava izbor na samo jednu osobu, a ujedno i postavlja previsoke kriterijume-taj neko mora savršeno da nam odgovara. Traţiti tu jednu jedinu osobu na celom svetu koja nam odgovara je kao traţiti iglu u plastu sena. Gde ići, šta raditi? Ovo uverenje nas takoĎe stavlja u pasivnu poziciju, čekamo da se sudbina smiluje na nas i dozvoli nam da se sretnemo sa svojom drugom polovinom.



verujemo u to da ćemo sa tom jednom osobom savršeno funkcionisati, i čim se pojave prve nesuglasice, prva nerazumevanja, skloni smo tome da tu osobu proglasimo nesrodnom dušom, prekinemo vezu i nastavimo potragu za pravom srodnom dušom. Očekujemo od te osobe da uvek znaš šta mislimo, šta ţelimo, šta nam treba, šta nam smeta...

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 37



osećanje nepotpunosti i praznine tumačimo nedostatkom naše druge polovine, i umesto da se zagledamo u sebe, preuzmemo odgovornost za sebe, svoj ţivot i svoju sreću, čekamo da se taj neko, ko je savršen za nas pojavi i upotpuni nas. Verujemo da će susret sa tom osobom dovesti do toga da naša nezadovoljstva nestanu i da se naša unutrašnja praznina popuni bez da smo mi išta preduzeli po tom pitanju.



verujemo da ćemo čim sretnemo tu osobu odmah znati da je "to to", da ćemo to nekako osetiti. I na taj način uskraćujemo i sebi, i nekim dobrim ljudima šansu da se bolje upoznamo, zbliţimo i moţda zajedno nastavimo kroz ţivot. Ne kao savršen spoj koji idealno funkcioniše, nego kao dve nesavršene jedinke koje ulaţu vreme i energiju kako bi zajedno izgradile nešto lepo i dragoceno za oboje.

Kada mit o srodnim dušama shvatimo samo kao jednu lepu priču, i kada prihvatimo realnost da smo nesavršeni, da je to u redu i ljudski i da postoji više ljudi na ovom svetu koji mogu da nam odgovaraju i sa kojima moţemo da izgradimo jednu nesavršenu ali lepu i prijatnu ljubavnu vezutada sebi povećavamo šansu da naš ljubavni ţivot bude lep i ispunjen. Tada se iz pasivne pozicije čekanja susreta sa srodnom dušom pomeramo ka aktivnoj poziciji traganja za nekim s kim putovanje kroz ţivot, ceo ili samo jedan deo, moţe da bude lepo i skladno.

Zašto je dobro biti srećan?

"Kada sam imao pet godina majka mi je rekla da je sreća ključ ţivota. Kada sam pošao u školu, pitali su me šta ţelim da budem kad porastem. Napisao sam "srećan". Rekli su mi da nisam razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli ţivot." www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 38

Dţon Lenon

Mnogi ljudi veruju da je sreća neka vrsta luksuza, nešto što moţe da se oseća tek kada se reše svi ţivotni problemi i kada okolnosti budu povoljne. Neki čak veruju da je neozbiljno i neodgovorno biti srećan kad pred sobom imaju toliko vaţnih ţivotnih zadataka. Treba završiti školu, pronaći posao, zaraĎivati novac, plaćati račune, obezbediti sebi krov nad glavom, odgajati decu... Neki čak veruju da su ozbiljniji, zreliji i dostojanstveniji kada se zabrinuto mršte i brinu svetske brige. Biti srećan i zadovoljan je velikoj većini ljudi negde na dnu lestvice prioriteta. Nešto čega su se odrekli čim su malo odrasli i shvatili "šta je zapravo ţivot." U proteklih dvadesetak godina psiholozi su svoju paţnju preusmerili sa poremećaja i problema na to kako razviti ljudske potencijale i kako poboljšati kvalitet ţivota. Bavili su se izmeĎu ostalog i izučavanjem sreće i na osnovu velikog broja istraţivanja, sprovedenom u mnogim zemljama i na velikom broju ljudi, došli su do sledećeg zaključka: Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno! Srećni ljudi uţivaju u sledećim blagodetima: www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 39



druţeljubiviji su i imaju više energije



saosećajniji su i saradljiviji



drugi ljudi ih više vole



imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu



imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške



fleksibilniji su i originalniji u razmišljanju



produktivniji su na poslu



bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca



otporniji su na teške okolnosti

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 40



imaju jači imuni sistem



fizički su zdraviji



duţe ţive

Malo li je? :) Sada se verovatno pitate šta treba da se dogodi pa da i vi postanete srećni i uţivate u svim ovim blagodetima. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ne znam šta se dogodi pa neko postane srećan. I nikada nisam čula da se nekom dogodilo tako nešto, da je jednostavno postao srećan. Ali, ako se pitate šta je to što moţete da radite, istrajno, posvećeno i strpljivo, pa da kod sebe izgradite stavove i ponašanja koji rezultiraju osećanjem sreće i blagostanja neke ideje i smernice moţete da pronaĎete u ovim tekstovima: Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni? Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta? Tri puta do istinske sreće

Kako zaštiti decu od svoje ljubavi?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 41

Biti roditelj je jedna od najodgovornijih ţivotnih uloga. Doneti na svet jedno novo biće, stvoriti novi ţivot, gledati kako raste, pripremiti ga za samostalan ţivot nije ni jednostavan ni lak zadatak. Iako je roditeljska ljubav u najvećem broju slučajeva beskrajna i iako ogroman broj roditelja svojoj deci ţeli sve najbolje, praksa pokazuje da izuzetno mali procenat njih uspeva u toj misiji.

Uspešni roditelji su oni koji uspevaju da svoju decu osposobe za samostalan ţivot. Da ih dovedu do toga da budu zrele i odgovorne osobe, da znaju ko su, kako da ţive ţivot u skladu sa svojim bićem i kako da ostvaruju svoje potencijale. Skoro svi roditelji to ţele, ali izuzetno mali broj njih i uspeva u tome. Zašto je to tako? Ima mnogo razloga i uzroka, ali svi oni mogu da se svedu na to da većina roditelja jednostavno nije naučena kako to da ostvari. Beskrajno voleti svoju decu i ţeleti im sve najbolje u ţivotu jednostavno nije dovoljno. Jedna od čestih roditeljskih zabluda je verovanje da je količina brige koju osećaju jednaka količini ljubavi. Što više roditelj brine za svoje dete, to ga više voli i to je dete zaštićenije. Što više strepi nad bezbednošću svog potomstva, to je dete zaštićenije. Mnogi roditelji duboko u sebi veruju da ako ne strahuju za svoje dete i ako sebe ( a i dete) ne maltretiraju brigama, to znači da nisu dobri roditelji. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 42

Mnogi imaju to magijsko uverenje da svojom brigom i strahovima štite svoju decu.

A istina je potpuno suprotna - brigama i strahovima koji prevazilaze okvire realnosti roditelji zapravo škode svojoj deci! Deca osećaju osećanja svojih roditelja, i kada je roditelj uznemiren i uplašen to se prenosi i na dete. TakoĎe, kada roditelji brinu i strahuju više nego što u realnosti imaju povoda za to, svojoj deci šalju sledeće poruke:

"Svet je jako opasno mesto" "Ti nisi sposoban da funkcionišeš samostalno" I na taj način dovode do toga da dete postane uplašeno i nesamostalno. Na taj način sputavaju i koče svoju decu. Ako pitate bilo kog roditelja: "Da li ţeliš da tvoje dete bude nesigurno u sebe i uplašeno od ţivota?" odgovor će biti "Naravno da ne! Ţelim da moje dete ţivi lep i ispunjen ţivot, da bude srećno, zadovoljno i slobodno!" Ako ih zatim pitate "Da li znate kako to moţete da postignete?" velika većina neće znati odgovor. Kako roditelji mogu da spreče da uprkos ogromnoj ljubavi svojim strahom i brigama naškode svojoj deci i učine ih manje sposobnim za lep i ispunjen ţivot?

Evo nekoliko smernica:



preispitajte se, da li verujete da je roditeljska ljubav isto što i briga?



u svakoj situaciji kada osećate strah ili brinete, zapitajte se, koliko su ta osećanja realistična? Koliko je verovatno da će se sve te strahote dogoditi baš vašem detetu istog trenutka kada ga ostavite/pustite samog.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 43



zapitajte se "Na osnovu čega verujem da se moje dete neće snaći u ovoj situaciji?". Ako imate neke razloge, ako vaše dete nema neke veštine koje su mu potrebne, podučite ih. To će im biti više od koristi nego da vas gledaju prestravljene.



kada osećate strah ili brige, zapitajte se "Šta ja mogu da učinim u ovoj situaciji da zaštitim svoje dete?". Ako postoji nešto, učinite to. Ako ne postoji, izluĎivanje brigama i strahovima je bespotrebno i, ponavljam, štetno!



podsetite se svih kvaliteta i sposobnosti vašeg deteta, imajte ih na umu kada ste u kontaktu sa njim. Na taj način ih osnaţujete, i pokazivanjem da imate poverenja u njih učite ih da imaju poverenja u sebe.



umesto da zamišljate najgore moguće scenarije, zamišljajte vaše dete kako je srećno i zadovoljno.



ne dozvolite da vas obuzmu strahovi i brige! Vaša odgovornost kao roditelja je da budete pribrani i funkcionalni, jedino na taj način moţete da budete od koristi vašoj deci.



imajte poverenja u svoju decu, na taj način ih jačate, a samim tim i štitite.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 44



budite dobar primer svom detetu, ako vi umete da vodite računa o sebi umeće i vaše dete!

Da li su muškarci bezosećajni?

Mnogobrojna istraţivanja na temu emocionalne inteligencije pokazuju da su muškarci manje emocionalno inteligentni od ţena. Kako to istraţivanja dokazuju? Tako što u velikoj većini tih istraţivanja muškarci postiţu niţe rezultate na testovima emocionalne inteligencije. Lošiji su u prepoznavanju osećanja drugih ljudi. Sa manje uspešnosti imenuju svoja osećanja. Teţe izraţavaju osećanja.

Da li je to dokaz da su bezosećajni? Nije! To je samo dokaz da su muškarci, generalno, manje vešti u procenjivanju, prepoznavanju i imenovanju osećanja. Manje su u kontaktu sa svojim osećanjima i imaju razraĎenije tehnike potiskivanja i izbegavanja.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 45

Zašto je to tako? Od samog postanka ljudske vrste, dok su naši preci još ţiveli u pećinama, muškarci su bili zaduţeni za snabdevanje hranom i zaštitu porodice. U takvim okolnostima, kada iza svakog grma vreba neka opasna ţivotinja, biti neţan, saosećajan, u kontaktu sa svojim osećanjima je značilo ili sigurnu smrt ili vraćanje u pećinu bez ulova. Od teritorije koja im pripada zavisilo je koliko će biti u mogućnosti da prehrane i zaštite svoju porodicu. I zato su se borili sa muškarcima iz drugih plemena. Zato su išli u ratove. Biti neţan, saosećajan i u kontaktu sa svojim osećanjima na bojnom polju je takoĎe značilo sigurnu smrt.

Vreme je teklo, mi kao vrsta evoluirali, i tako stigosmo do industrijske revolucije i kapitalizma. Opasne zveri koje su vrebale iza svakog ţbuna sada deluju kao bebe labradora u poreĎenju sa "sistemom". Tek sada muškarci moraju da budu "jaki", "izdrţljivi", "beskrupulozni"... I tako su muškarci odvajkada učeni da su osećanja nešto što je opasno i njima nepotrebno. Učeni su kako da ih potiskuju. I baš zato što imaju hiljadugodišnje iskustvo u negiranju osećajnog dela svog bića, baš zato su vešti u tome da ne budu u kontaktu sa svojim osećanjima. Praksa čini majstore. A onda doĎe XX vek. Prvo feminizam. Ţene se oslobodile vekovnog ropstva pa izlile sav bes i ogorčenost na muškarce. Proglasile ih najvećim neprijateljima i odlučile da im pokaţu da su bolje od njih, da su superiornija vrsta. Kako su decenije prolazile takva vrsta reakcije se smirivala i vremenom dovela do uravnoteţavanja stava prema muškarcima. Sada većina ţena ne misli da su muškarci neprijatelji, veruje da su prijateljska vrsta i ţeli da bivstvuju u miru i harmoniji. Ţele da dele osećanja sa muškarcima, da budu bliske. A oni masovno padaju na testovima emocionalne inteligencije.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 46

Šta se dogaĎa u današnje vreme kada se devojčica od 2-3 godine uplaši? Ili padne i udari se pa počne da plače? Svi se raspekmeze i pritrče i teše je i maze i paze. Šta se dogaĎa kada dečak od 2-3 godine doţivi nešto slično? Da li će dobiti paţnju, zagrljaj, tešenje? Malo verovatno. Dobiće rečenice tipa "Ne budi beba/devojčica", "Sramota, nemoj da te neko vidi da plačeš!"... I kada on nauči lekciju i suzdrţi suze ili strah, dobija poruku "Junačino!"

Mnoge ţene se ţale kako muškarci ne ţele da razgovaraju, pogotovo ne o osećanjima, ne zapitavši se ko je sa njima ikada razgovarao, pogotovo o osećanjima. I proglašavaju ih bezosećajnim, umesto da vide koliko su zbunjeni svojim osećanjima i unutrašnjim ţivotom. Ne zato što im je to uroĎena karakteristika nego zato što su odmalena učeni da "tako treba da bude". Mnoga istraţivanja a i svakodnevica pokazuju da su muškarci generalno agresivniji od ţena. Zašto je to tako? Delom zbog testosterona, a delom zbog toga što se ljutnja smatra "muškim" osećanjem i dozvoljava se dečacima. I još vaţnije- zato što bes i agresivnost često prekrivaju strah, tuga i stid, osećanja koja su muškarcima "zabranjena".

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 47

I tako dečaci odrastaju sa porukom da biti muško znači biti jak i ne dozvoliti da te bilo šta dotakne ili pogodi. Da su osećanja za devojčice. I kada odrastu dolazi do problema. Devojčice koje su sada postale devojke i ţene ih optuţuju da su bezosećajni. Tako nastaje konflikt: kako ostati muško a pokazati osećanja? Kako biti emotivan kada je to u suprotnosti sa definicijom muškosti i muţevnosti? Rešenje moţe da bude u promeni definicije muškosti i muţevnosti. Vremena su sada drugačija, muškarci više ne idu u lov i divlje ţivotinje više ne vrebaju iza svakog grma. U današnje vreme i na ovom stepenu razvoja čovečanstva biti neţan, saosećajan i u kontaktu sa svojim osećanjima više nije opasno po ţivot. Vreme je da se se to prepozna, prizna i krene u redefinisanje pojma "muškarac". To redefinisanje će biti pravilno samo ako u sebe uključuje muškarca kao celovito biće, dakle nekog ko pored toga što misli i dela, ima i osećanja.

Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen?

"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?" "Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?" "Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?" "Šta ako se ispostavi da se ne sviĎam tom nekom ko se meni sviĎa?"

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 48

Strah od odbijanja je jedan od najčešćih uzroka nepostojećeg ljubavnog ţivota. Mnogi ljudi, bez obzira na pol, kada im se neko sviĎa daju sve od sebe da to slučajno ne pokaţu. Da taj neko slučajno ne primeti da su zainteresovani. Taman posla da neko nekom priĎe, zamislite tu strahotu da druga strana ne pokaţe istu zainteresovanost? Zamislite da se taj neko ne oduševi i momentalno ne zaljubi u vas. Strašno, strašno!!! To je nešto što je apsolutno nemoguće preţiveti! Ako se tako nešto dogodi, to je dokaz da ste nedovoljno privlačni i zanimljivi. Ili moţda nije baš tako? Šta ako je to što vas je neko odbio ili nije pokazao zainteresovanost za vas samo dokaz da postoji jedna osoba koja nije zainteresovana za vas? Primećujete li razliku izmeĎu "Ne sviĎam se ______ " i "Ja sam neprivlačna osoba" ? Kada od reakcije druge osobe zavisi naše vrednovanje sebe i svoje privlačnosti, izbegavanje izlaganja riziku odbijanja je logičan potez. Ali šta ako ka osobi koja nam se sviĎa idemo sa stavom "Ja sam ok i privlačna osoba, nekom se sviĎam a nekom ne i to je u redu" ? Tada i eventualno odbijanje neće imati katastrofalne posledice po našu sliku o sebi. Neće biti prijatno, ali neće nas ni baciti u depresiju. Mnogobrojna istraţivanja, kao i psihoterapijska praksa, pokazuju da je strah od odbijanja mnogo strašniji od samog odbijanja! Kao i strah od zubara. Znate ono kad odlaţete posetu www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 49

zubaru i mučite sebe zamišljanjem najstrašnijih mogućih bolova u kojim ćete se naći, pa kada konačno naterate sebe da odete shvatite da i nije baš toliko strašno. Sigurna sam da većina vas ima u iskustvu tako nešto, da vas nešto plaši i odlaţete to, i kada konačno uradite shvatite da nije ni upola toliko strašno i neprijatno kao u vašim katastrofičnim scenarijima. Najveći strah od odbijanja imaju oni koji imaju malo iskustva sa odbijanjem, a najmanji oni koji su više puta bili odbijeni pa shvatili da se i to da preţiveti. Dakle, odbijanje je dobro zato što služi kao neka vrsta vakcinacije. Nije prijatno u prvom trenutku ali kasnije nas štiti od straha kojim se parališemo zamišljajući kako je strašno biti odbijen.

Ovo se ne odnosi samo na ljubavne veze nego i na ostale oblasti ţivota: posao, studiranje, pokazivanje nekog svog kreativnog dela... Ilustracija koliko je ovo vaţno za kvalitet ţivota savremenog čoveka je i činjenica da postoji i nešto što se zove terapija odbijanjem!

Da se vratim na pitanja sa početka ovog teksta:

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 50

"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?"

a) to je znak da sam potpuno nesvidljiva osoba b)to je znak da se tom nekom ne sviĎam, ali ne govori ništa o mojoj generalnoj privlačnosti "Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?" a) to je znak da je smešno koliko sam ja nesvidljiva osoba b) to je znak da je taj neko nevaspitan "Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?" a)to je dokaz da niko ne ţeli da bude u vezi sa mnom b)to je dokaz da se ne sviĎam jednoj od, koliko ono beše milijardi pripadnika drugog pola ima na našoj planeti?

"Šta ako se ispostavi da se ne sviĎam tom nekom ko se meni sviĎa?" Dopunite sami :) a) b)

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 51

Kako utoliti glad za ljubavlju?

Da li vam se dogaĎa da kada počnete vezu s nekim postanete nekako previše okupirani tom osobom i vašim odnosom? Da li sve drugo prestaje da bude vaţno? Da li pored lepih osećanja počinjete da osećate strah i pitate se "šta ako me ostavi?", "šta ako prestane da me voli?" Da li ste spremni da radite stvari koje vam ne prijaju i koje su u suprotnosti sa vašim vrednostima, samo da biste drugu osobu zadrţali pored sebe? Da li ste nekad bili u vezi sa nekim ko vam se nije sviĎao previše, samo zato što niste mogli da odolite paţnji koju ste dobijali? Da li vam je neko rekao da ste previše zahtevni i da "gušite"? Da li se osećate uznemireno kada niste u kontaktu sa voljenom osobom? Da li često osećate da ne dobijate dovoljno ljubavi? I da li se to ponavlja iz veze u vezu? Ako ste na neka od ovih ili sva pitanja odgovorili sa "da", moglo bi se reći da ste "gladni ljubavi".

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 52

Kod gladi za hranom je u pitanju biološko preţivljavanje, kod gladi za ljubavlju je u pitanju psihološko preţivljavanje. I jedno i drugo je prioritet, svako na svoj način. Kada neko danima nije jeo neće birati iz menija nego će strpati u usta prvo što se naĎe pred njim, ješće halapljivo i nestrpljivo, ne vodeći računa o manirima. I čak i kada se zasiti, ostaće mu sećanje na gladovanje i strah od smrti. Slično se dogaĎa i kod gladi za ljubavlju. Samo još malo komplikovanije. Kada je neko gladan hrane, pa počne da jede, u nekom trenutku stomak šalje signal da je pun, da moţe da stane. Kod gladi za ljubavlju funkcionišemo kao vreća bez dna- bez obzira na to šta neko drugi radi i na koje načine pokazuje ljubav, sve to kao da nekako propada kroz nas i ne ostaje dovoljno dugo da nas emocionalno nahrani i zasiti. Koreni gladi za ljubavlju seţu do najranijeg detinjstva i do prvog odnosa sa drugim ljudima-do odnosa sa roditeljima. Naše definicije ljubavi i voljenosti nastaju u periodu kada naše kognitivne funkcije i verbalne sposobnosti nisu dovoljno razvijene da donosimo pravilne zaključke i da ih kroz komunikaciju sa drugima korigujemo. One su na jednom nesvesnom i preverbalnom nivou i to je razlog zašto je teško doći do njih i preispitati ih. Retki su roditelji koji ne vole svoju decu. Ogromna većina roditelja voli svoju decu i ţeli im sve najbolje, ali... ne umeju da pokaţu tu ljubav. Niko ih nije učio kako se to radi. I tako neka deca odrastaju sa osećajem nevoljenosti iako su zapravo bila voljena.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 53

Ta deca, kada odrastu, pokušavaju nedostatak osećaja voljenosti da nadoknade u ljubavnim vezama ali nikako ne uspevaju. Zašto? Zato što se roditeljska i partnerska ljubav razlikuju. I zato što kada partner preuzme ulogu roditelja veza prestaje da bude funkcionalna. Dakle, pronalaţenje savršenog partnera koji će nas voleti onako kako nikada nismo bili voljeni nije rešenje. Ne postoji taj savršeni partner koji moţe da nadoknadi nešto što nismo dobili od roditelja. Da li to znači da su oni čiji roditelji nisu umeli da pokaţu ljubav zauvek osuĎeni na osećaj nevoljenosti i nezadovoljstvo u ljubavnim odnosima?

Ne! To samo znači da oni koji kod sebe prepoznaju glad za ljubavlju treba da pre nego što krenu u potragu za novom ljubavlju u sebi razreše odnos sa svojim roditeljima. Prošlost ne moţe da se promeni, šta je bilo bilo je. Ali doţivljaj prošlosti i tumačenje dogaĎaja moţe, i tu je osnova prevazilaţenja gladi za ljubavlju. Shvatanje da roditelji nisu krivi što nisu umeli da pokaţu ljubav. Prihvatanje činjenice da to što roditelji nisu umeli da pokaţu ljubav ne znači da s njima nešto nije u redu.

Ovaj proces nije lak i ume da bude bolan. Ali to je jedini put ka isceljenju kapaciteta za ljubav.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 54

Svako moţe da primi samo onoliko ljubavi koliko veruje da zasluţuje, i sve dok u sebi ne promeni uverenje da nije dovoljno dobar i da ne zasluţuje ljubav, neće biti u mogućnosti da primi nečiju ljubav i da dozvoli nekom da ga voli na jedan zreo, odrasli način.

Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi?

Ljubav je nešto za čim velika većina ljudi danas čezne. Ţele da se osete voljeno. Ţele da pripadaju. Mnogobrojni su oni koji se ne osećaju voljeno. Previše je i onih koji se osećaju nevoljeno. Bez obzira na to da li su u partnerskoj ljubavnoj vezi ili sami. Nikad više priče o ljubavi, nikad više knjiga i seminara.... i nikad manje zadovoljstva u ljubavnim vezama. Nikad više ljudi koji su sami. Nikad više ljudi koji biraju da budu sami i ne ţele da se veţu. Zašto je to tako? Zašto beţimo od vezivanja?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 55

Zato što vezivanje znači gubitak slobode. Zato što vezivanje znači odreći se jednog dela sebe. Bora Čorba je u svojim stihovima "ostaću slobodan, neću se vezati, vaţno je samo dobro se zezati" odlično ilustrovao savremene stavove o ljubavnim vezama. Ili ćemo se vezati pa izgubiti slobodu, ili ćemo biti slobodni, "dobro se zezati" ali... biti sami i odreći se bliskosti.

Oni koji izaberu vezanost za drugu osobu zadovoljavaju potrebu za ljubavlju i pripadanjem, ali tiho, u nekom udaljenom delu svog bića, čeznu za delovima sebe kojih su se odrekli. Oni koji izaberu slobodu ţive ţivot skoro pa punim plućima. Ostvaruju se na raznim poljima, "svoji" su, nesputani.... I oni u nekom skrovitom delu sebe čeznu za toplinom ljubavi i bliskog odnosa. Kao što vidimo, ni jedni ni drugi nisu zadovoljni u potpunosti. I to nezadovoljstvo prevazilazi nivo koji moţe da proĎe bez posledica po celo biće, njegov razvoj i kvalitet ţivota. Stanje u kom prema nekom cilju ili ţelji istovremeno osećamo i privlačnost i odbijanje se zove ambivalencija. Ilustracija tog pojma je Buridanov magarac, koji je stajao izmeĎu dva identična plasta sena, nije mogao da odluči prema kom da krene i na kraju je umro od gladi.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 56

Kako u savremenom svetu izbeći zamku umiranja od emotivne gladi izmeĎu dva podjednako vaţna plasta sena- pripadanja i slobode?

Stav da moramo da biramo izmeĎu ljubavi i slobode je istinit samo ako ga u svojoj privatnoj filozofiji prihvatimo kao takvog. To nije apsolutna istina, nije neki fizički zakon, poput zakona gravitacije. Prirodne zakone ne moţemo da menjamo, stavove moţemo. Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi? Dobra vest je da postoji način. Loša vest (za one koji ţele promene preko noći i dobitak bez ulaganja) je da je potrebno uloţiti energiju i vreme u proces promene stava. Rešenje leţi u tome da se vezanost za drugu osobu zameni povezanošću sa drugom osobom.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 57

Kada smo povezani s nekim, mi ostajemo svoji. Štaviše, biti svoj, biti svestan sebe i svojih potreba je neophodan uslov da bismo se povezali s nekim. Na taj način dozvoljavamo i drugom da ostane svoj i slobodan u ljubavi s nama.

Kako se povezati s nekim? Evo nekoliko ideja:



obraćajte paţnju na drugu osobu (kako izgleda danas? umorno, zabrinuto, srećno, tuţno....),



razgovarajte (iznosite svoja mišljenja, saslušajte tuĎa, dozvolite i sebi i drugom da mislite drugačije i da ta mišljenja izraţavate slobodno...),



slušajte,



govorite o sebi,



delite svakodnevna dogaĎanja, utiske i razmišljanja sa drugim, svakodnevica je ono što čini ţivot.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 58

Erih From je rekao da je zrela ljubav kada kaţemo "potreban si mi zato što te volim", a ne "volim te zato što si mi potreban". I dodao je da je ljubav "aktivna briga za ţivot i razvitak osobe koju volimo."

Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni?

Svi ljudi ţele da osećaju sreću, mir, zadovoljstvo. Svi ţele da ţive u blagostanju, svi ţele da ţive lep ţivot.

Ali, malo ljudi zna kako to da ostvari. Za koliko ljudi u vašem okruţenju moţete da kaţete da su srećni? Da li biste sebe okarakterisali kao srećnu osobu?

Ako ste kao velika većina ljudi odgovor na prvo pitanje biće nijednu ili jednu, a odgovor na drugo pitanje biće retko, ponekad, ne dovoljno... Kada kaţemo sreća moţemo da mislimo na tri stvari: www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 59



sreća u smislu toga da nam dogaĎaji idu na ruku, da dobijemo na lutriji, da u pravi čas saznamo pravu informaciju, da u pravo vreme sretnemo osobu koja moţe i ţeli da nam pomogne....,



sreća kao osećanje, koje osetimo kada nam se ispuni neka ţelja ili ostvarimo neki cilj i



sreća kao stanje, raspoloţenje koje je veliki deo vremena prisutno u pozadini svega što nam se dešava i što doţivljavamo u svom ţivotu.

Sve tri definicije su tačne, i svaka od te tri vrste sreće je vaţna i potrebna, ali u ovom tekstu pisaću o trećoj vrsti i njenim uzrocima. Dakle, od čega zavisi da li će sreća i blagostanje biti naše uobičajeno stanje? Da li su to geni, ţivotne okolnosti, finansijsko stanje, bračni status, osobine ličnosti, način razmišljanja....? Nakon višegodišnjih istraţivanja sprovedenih na velikom broju ljudi i u različitim drţavama, psiholozi koji se bave izučavanjem sreće su došli do zaključka da svi gore navedeni faktori utiču

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 60

na to koliko sreće ćemo osećati u svom ţivotu i izračunali procente u kojim je svaki od tih faktora odreĎuje.



na osnovu istraţivanja raĎenih na blizancima, utvrdili su da oko 50% uzroka sreće leţi u genima i uticaju porodičnih okolnosti.



oko 10 % uzroka se odnosi na ţivotne okolnosti kao što su zanimanje, visina prihoda, zdravstveno stanje, bračni status.... Dakle, od toga šta radite, koliko zaraĎujete, koliko ste zdravi, koji vam je bračni status, u kojoj drţavi ţivite, ko je na vlasti.... zavisi samo 10% količine sreće koju osećate.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 61

Na gene koje ste nasledili ne moţete da utičete. Temperament sa kojim ste se rodili ne moţete da menjate (ali moţete da naučite kako da bolje i lakše ţivite s tim kakvi ste). Na ţivotne okolnosti moţete da utičete u odreĎenoj meri. Od čega zavisi preostalih 40% našeg osećanja sreće? I da li je to nešto na šta moţemo da utičemo? Sloţićete se da 40% nije malo. Zamislite da ste 40% srećniji nego što ste sad? Postoje dva faktora koji zajedno utiču na to da li ćemo danas, sutra, sledeće nedelje biti 40% srećniji ili nesrećniji a to su: 

način na koji razmišljamo i



ono što radimo da bismo bili ispunjeni srećom i ţiveli u blagostanju.

40% našeg subjektivnog doţivljaja sreće zavisi od toga: *kako tumačimo dogaĎanja u svom ţivotu, *šta govorimo sebi *šta svaki dan preduzimamo da bi nam ţivot bio bolji *da li dozvoljavamo sebi da budemo srećni

*.................... Sve ovo moţemo da promenimo! www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 62

Svako, bez obzira na poreklo i genetsko nasleĎe, bez obzira na trenutne ţivotne okolnosti, moţe da bude 40% srećniji nego što trenutno jeste. Zvuči previše optimistično? Slaţem se. Ne moţe baš svako ko to samo ţeli. Ali, moţe svako ko je spreman da se posveti sebi i da svaki dan učini bar nešto za sebe i kvalitet svog ţivota!

Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi?

Osećanja se dele na pozitivna i negativna. Pozitivna osećanja su ljubav, sreća, mir... Negativna osećanja su ljutnja, tuga, nezadovoljstvo... Kada osećamo pozitivna osećanja znači da je sve u redu, kada osećamo negativna osećanja to znači da nešto nije u redu s nama. Potpuno prirodno i jasno. Kao što je potpuno prirodno da sunce sija 24h i da je 12 meseci u godini proleće.

Ako prihvatimo ovakvu podelu osećanja, to znači da ćemo ili potiskivati sva ona osećanja koja smatramo neprihvatljivim, ili ćemo ih biti svesni i verovati da nešto nije u redu s nama.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 63

Verovaćemo da ako nekog volimo to osećanje osećamo bez prestanka i ako slučajno osetimo ljutnju dovodimo ceo odnos u pitanje. "Da me stvarno voliš nikada se ne bi ljutila na mene. Pošto vidim da si ljuta to znači da me ne voliš." Podela osećanja koja je mnogo bliţa realnosti je podela na prijatna i neprijatna osećanja. I jedna i druga imaju svoju funkciju. Funkcija ljutnje je da drugoj osobi stavimo do znanja da nam smeta nešto što radi ili ne radi. Funkcija ljubavi je da nam, kao biću, pruţi doţivljaj sigurnosti, vaţnosti i pripadanja. Osnovna razlika izmeĎu ljubavi i ljutnje je ta što je ljubav osećanje koje se odnosi na nečije biće, a ljutnja se odnosi na nečije ponašanje. Kada tako posmatramo stvari, jasno je da je ne samo moguće, nego i poţeljno dozvoliti sebi i drugom da oseti i pokaţe ljutnju. "Volim te, naš odnos mi je vaţan i ţelim da traje, i zato ti stavljam do znanja šta mi smeta." Neko će sada reći "Da, ali to sve moţe lepo da se kaţe, čemu ljutnja?". Tačno, sve moţe da se kaţe mirnim i staloţenim tonom, i druga osoba će nas čuti i razumeti -ali samo na kognitivnom, misaonom nivo. Na emocionalnom nivou naša poruka neće biti shvaćena ozbiljno, neće biti uverljiva. Ako ţelimo da osetimo emocionalnu povezanost sa drugim bićem, vaţno je da komuniciramo u skladu s tim- emocijama. Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom...) izraţavamo samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se neprijatna osećanja taloţe u nama, sve do tačke kad više ne moţemo da podnesemo neku osobu. Samo zato što smo očekivali da neko moţe da nam čita misli i zna šta nam smeta. Preporučujem vam da preslušate radio emisiju "O ljubavi i ljutnji" u kojoj sa teologom dr Stankom Cvjetićaninom razgovaram o ljubavi i ljutnji, samoljubavi, razlici izmeĎu ljutnje i besa i konstruktivnim načinima pokazivanja ljutnje. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 64

Od koga zavisi kvalitet mog ţivota?

Neko će reći da kvalitet ţivota zavisi od kvaliteta koje imamo. Što smo pametniji, lepši, talentovaniji, sposobniji, bolji... imaćemo bolji ţivot. Neko će reći da to zavisi od drţave u kojoj smo roĎeni i porodice u kojoj smo odgajani. Što je drţava bogatija i bolje ureĎena, biće nam bolje. Što nas je porodica bolje pripremila za ţivot i što više nasledstva nam dala-ţivećemo bolje. Postoje oni koji tvrde da kvalitet ţivota zavisi od napora koje ulaţemo da ga učinimo takvimkvalitetnim i vrednim ţivljenja. A ima i onih koji kaţu, i imaju mnogo dokaza za tu svoju tvrdnju, da to kakav ţivot ţivimo ni na koji način ne zavisi od nas- šta god da radimo ili ne radimo, bili dobri ili loši, sve je unapred predodreĎeno. Sudbinom, višom silom, politikom, interesima elite iz senke... Ko je u pravu? Od čega zavisi kvalitet nečijeg ţivota? Ako znamo da naša uverenja o sebi, drugima i svetu koji nas okruţuje imaju veliki uticaj na to kako ćemo opaţati dogaĎaje i na koji način ćemo ih tumačiti, moţemo da kaţemo da sve gore navedene tvrdnje mogu da budu tačne. Svi mi se ponašamo u skladu sa svojim uverenjima i na taj način kreiramo situacije u kojima ih potvrĎujemo. Neko ko veruje da nema uticaja na dogaĎanja u svom ţivotu neće preduzimati ništa, situacije će mu se "dogaĎati" a on će im se pasivno prepuštati. I vremenom će nakupiti dovoljno "dokaza" iz ličnog iskustva da je to "jednostavo tako". Neko se rodio pod srećnom zvezdom a neko nije.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 65

Neko drugi, ko veruje da bar u nekoj meri ima mogućnost da utiče na svoj ţivot, činiće sve što je u njegovoj moći da svoj ţivot proţivi na najbolji mogući način.

Uverenja o tome da li imamo ili nemamo uticaj na dogaĎaje u svom ţivotu su deo slike o sebi i stručno su nazvana lokus kontrole. U mnogobrojnim istraţivanjima utvrĎeno je da se prema ovoj karakteristici ljudi mogu svrstati u dve kategorije: -ljudi sa spoljašnjim lokusom kontrole veruju da imaju malo ili nimalo uticaja na dogaĎanja u svom ţivotu, veruju da ne mogu da promene ništa, veruju da spoljašnje sile i drugi ljudi imaju veći uticaj od njih samih, -ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole veruju da u značajnoj meri mogu da utiču na dogaĎaje u svom ţivotu, veruju da mogu mnogo toga da promene, veruju da mnogo toga zavisi od njih, od njihovih aktivnosti i angaţovanja. I jedni i drugi mogu da vam nabroje mnoštvo primera zašto su baš oni u pravu. Mnoštvo primera da "se ne moţe ništa učiniti" i mnoštvo primera da "moţemo mnogo toga da učinimo za sebe". Kada kaţemo sebi "Sigurno postoji nešto što ja sada mogu da učinim za sebe. Šta bi to moglo da bude? Kako mogu da utičem na ovu situaciju? Kako mogu da je poboljšam?" mi pokrećemo sebe na aktivnost, tragamo za rešenjima i pre ili kasnije ih pronalazimo. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 66

Kasnije, kada se ponovo naĎemo u situaciji koja nam ne odgovara, u svom iskustvu imamo to da naša aktivnost i zalaganje imaju smisla, da moţemo da učinimo nešto za sebe. I to nam daje volju, motiv i energiju da nastavimo. Kada kaţemo sebi "Ne vredi, ja ne mogu ništa da učinim." mi stavljamo sebe u pasivnu poziciju i mirimo se sa sudbinom. Istina je da niko ne moţe da utiče na sve dogaĎaje u svom ţivotu i da nije baš sve u našoj moći. Ali istina je i da mnogo toga jeste u našoj moći. Uvek postoji bar nešto što moţemo da učinimo za sebe, da bar u nekoj meri poboljšamo svoju trenutnu situaciju. Moţda ne moţemo da utičemo da to da li ćemo zadrţati posao ili ne, ali moţemo da utičemo na dalje aktivnosti. Neko će plakati nad svojom sudbinom, a neko će uporno i istrajno traţiti novi posao. Neko će uporno konkurisati na razne oglase, a neko će pronaći način da se samozaposli. Bolest je nešto što moţe svakom da se dogodi. Neko će se prepustiti toku bolesti i verovati da ništa ne moţe da učini. Moţda će samo piti lekove koje mu je lekar prepisao a moţda čak ni to. Neko drugi će traţiti sve moguće načine da ozdravi. Raspitivati se, čitati, primenjivati sve što je u njegovoj moći da popravi svoje zdravstveno stanje.

Kako promeniti lokus kontrole? Prvo, vaţno je da utvrdimo da li je naš lokus kontrole unutrašnji ili spoljašnji. Ako je unutrašnji nema potrebe za promenom. Ako je vaš lokus kontrole spoljašnji, a ţelite da ga promenite, verujete da moţda ipak moţe drugačije da se ţivi, učinili ste već prvi korak. Dalje sledi preispitivanje. Šta je to što ipak mogu da uradim? Zatim aktivnost. Učenje kroz greške i promašaje. Kroz mnogo malih, svakodnevnih aktivnosti i postavljanje kratkoročnih i realnih ciljeva vremenom ćete nakupiti dovoljno "dokaza" da imate uticaja na svoj ţivot, a to će vam opet dati energiju da nastavite. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 67

Isto vaţi i za vas koji sebe vidite negde izmeĎu. Nije baš da verujete da nemate nikakvog uticaja na svoj ţivot, ali ne verujete u potpunosti da moţete više. Ako ţelite da povećate svoj osećaj lične moći kreirajte što je moguće više situacija u kojim ćete biti aktivni i dovoditi do promena i uspeha, ma koliko mali bili. Veliki uspeh je retko posledica jednog poteza. Mnogo češće je sačinjen od malih uspeha i neuspeha iz kojih smo učili. Teškoća u samostalnoj promeni lokusa kontrole potiče iz same njegove prirode. Uverenje da ne moţemo ništa da učinimo nas samim svojim postojanjem sabotira i oduzima energiju i ideje za aktivnosti. U opasnosti smo da nakon prvog neuspeha odustanemo i samo se još više učvrstimo u uverenju da nemamo uticaja na svoj ţivot. Zato pomoć drugih ljudi, razgovori sa prijateljima, posmatranje i druţenje sa ljudima koji su aktivni, rad sa stručnjakom, mogu mnogo da pomognu i inspirišu na promenu. Za bilo kakvu promenu u ličnosti, pa i ovu, potrebno je vreme (ne pasivno vreme ispunjeno čekanjem, nego aktivno vreme ispunjeno aktivnostima), istrajnost, strpljenje i poverenje da je promena moguća i vredna postizanja. Postavljanje pitanja i "razgibavanje" mozga pomaţe. Zapišite neku situaciju iz vašeg ţivota koju ţelite da promenite. Zapišite poboljšanje koje ţelite da postignete. Zapitajte se "Šta je to što ja mogu da učinim u ovoj situaciji?" I pišite sve, baš sve što vam padne na pamet. Neke ideje će se pokazati kao neupotrebljive, ali čak i tada su korisne kao veţba za mozak, podsticanje kreativnosti i oslobaĎanje svojih potencijala. A često se dogaĎa da tokom ove veţbe nekom "padne na pamet" mnogo dobrih i realističnih ideja.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 68

Šta da radim kada me neko ili nešto iznervira?

Svi mi volimo kada stvari teku po planu, kada se drugi ponašaju korektno prema nama i kada nema nepredviĎenih prepreka na našem putu. Jednim delom moţemo da utičemo na to da tako i bude. Evo nekih načina: -paţljivo organizovanje vremena i aktivnosti, -pravljenje "rezervnih" planova, -korektan odnos prema drugima, -............................................... Ali uz sav trud svakom će se ponekad desiti da doţivi neprijatnost, da ga nešto "izbaci iz koloseka", iznervira, pogodi. Koliko god je neko emocionalno stabilan i zreo, ponekad količina i intenzitet neprijatnih dogaĎanja moţe da dovede do toga da se osećamo preplavljeno, kao da ćemo da eksplodiramo. Često to nisu ni krupne ni preterano bitne stvari, ali iz nekog razloga nas pogode.

Tehnike samosmirivanja ponekad pomognu:

-duboko disanje, -zamišljanje umirujućih slika, -pozitivan samogovor "U redu je", "Rešiću ja to", "Ovo će proći"... Ponekad ništa od svega toga ne pomaţe. Osećamo se uznemireno, iznervirano, povreĎeno, uvreĎeno... i to nam ne da mira. Vrtimo dogaĎaj po glavi i nikako da završimo s tim. Šta činiti u takvim situacijama?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 69

Postoji nešto što se stručno zove "ventiliranje" i to je zapravo praţnjenje emocionalnog naboja kroz reči ili aktivnost. Nekad je pre bilo kakvog drugog pristupa rešavanju problema neophodno da se "ispraznimo", smirimo i "ohladimo glavu". A često se dešava da se neki manji problemi reše kroz sam postupak ventiliranja. Jednostavno shvatimo da nešto i nije toliko bitno. Fizičko ventiliranje moţe da bude brza šetnja, trčanje, udaranje jastuka, vikanje, plakanje... bilo koja fizička aktivnost koja će nam pomoći da izbacimo iz sebe višak energije prouzrokovan nekim osećanjem, koja pritom neće dovesti do povreĎivanja bilo koga ili bilo čega. Verbalno, ili ventiliranje rečima je- pričanje o tome što se dogodilo. Ono što se kaţe "priča zarad priče", bez nekog konkretnog cilja osim da se rasteretimo. Bez traţenja saveta ili pokušavanja da se problem reši. Jednostavno pričanje. Sigurno se svakom od vas dogodilo tako nešto. Osećate da vam treba samo da ispričate nešto. I ne uradite to zato što ne ţelite da opterećujete nekog svojim problemima. Ionako ste svesni da to i nije baš toliko bitno i strašno. I zadrţite u sebi. Na primer manji konflikt sa koleginicom u kancelariji. Oko selotejpa. Svakako nije gorući niti vaš niti svetski problem. Pa onda doţivite neku neprijatnost u gradskom prevozu ili na šalteru. TakoĎe ništa stvarno bitno ili strašno. Pa ponovo zadrţite u sebi. I tako se to vremenom kupi, i kupi i kupi... sve dok vas neka nova sitnica ne iznervira toliko da više ne moţete da se kontrolišete. Moţda se dogodi da odreagujete previše

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 70

burno i napravite sebi i drugima problem koji je mogao da se izbegne. Ili počnete da pijete lekove za smirenje zato što se osećate hronično uzmenireno bez nekog konkretnog razloga. Da biste sprečili da se ovako nešto dogodi, vaţno je da imate na umu da je u redu pričati o neprijatnim dogaĎajima i problemima. Svako ima pravo da se rastereti i na ovaj način. Ponekad to izbegavamo da ne bismo opterećivali druge. Ponekad zato što imamo pozitivan stav prema ţivotu pa mislimo da uvek treba da razmišljamo i govorimo pozitivno. U potpunosti se slaţem da je vaţno imati pozitivan stav prema ţivotu, u svemu videti priliku, gledati sve sa vedrije strane.... ali kao i u svemu drugom, i ovde je ključna reč-ravnoteţa. Kao što stalne ţalbe, kukanje, fokusiranost na probleme nisu zdravi, tako ni negacija bilo kakvog problema ili neprijatnosti nije zdrava i na duţe staze moţe da bude veoma štetna. Vaţno je naravno i imati adekvatnog sagovornika za "ventiliranje". Nekog ko ume "samo" da sasluša. Neko ko ume da prepozna da li traţite savet, pomoć ili "samo" slušanje. Ili nekog ko ume da postavi pitanje "Da li ţeliš moje mišljenje ili ti treba da te saslušam?". Nekog kome verujemo dovoljno i nekog ko nas poznaje dovoljno da nam omogući taj luksuz da slobodno pričamo, čak i "gluposti", nepovezano, da ponavljamo i opisujemo nešto nekoliko puta. Nekog pred kim moţemo da upotrebimo i ruţne reči, i psovke, a da ne budemo shvaćeni pogrešno. TakoĎe, vaţno je i da sami moţemo da ponudimo tako nešto našim bliţnjima. Vaţno je da umemo da prepoznamo kada neko kuka nad svojom sudbinom i samosaţaljeva se, (i odbijemo da učestvujemo u tome) a kada je nekom stvarno potrebno da se rastereti. Važno je da imamo na umu da smirivanje i umirivanje nekog nije uvek korisno. Nekad je potrebno drugom ili sebi pružiti priliku da izrazi svoju uznemirenost i na taj način je se oslobodi ili je bar u značajnoj meri umanji.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 71

Ovo "samo" slušanje stavljam pod navodnike zato što je ono sve samo ne "samo". Slušanje nekada moţe da pomogne više od bilo kakvog saveta. Kao što i "samo" pričanje moţe da nas rastereti u toj meri da kasnije sa lakoćom pronaĎemo rešenje, sami ili uz nečiju pomoć.

Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?

Zvuči nemoguće? Neverovatno? Moguće je, verovatno i veoma, veoma jednostavno! Prvo da vidimo šta je to sreća? Sreća je osećanje, oko toga ćemo se svi sloţiti. Ali šta je potrebno da bismo doţiveli to osećanje? E, tu se već verovatno ne bismo saglasili.

Neko veruje da će biti srećan kada zaradi dovoljno novca. Neko kada ostvari zadovoljavajuću ljubavnu vezu. Neko kada završi fakultet. Neko kada kupi svoj stan. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 72

Neko kada se oslobodi viška kilograma. Neko kada se izleči od neke bolesti. Neko kada dobije dete. Neko kada dobije unuče. Neko kada otputuje na neku dugo ţeljenu destinaciju. Neko kada se odseli u stranu zemlju. Ovo su neki od najčešćih "razloga za sreću". Zajedničko im je to što svaki od ovih razloga moţe da se prevede kao "Neću biti srećan sve dok...." Na neke od ovih razloga ne moţemo da utičemo, ili bar ne u potpunosti. Za neke su potrebne godine da se ostvare. Da li to znači da ne moţemo da budemo srećni sve dok....? Kada sreću definišemo preko ostvarenja ciljeva i ispunjenja ţelja, stavljamo sebe u poziciju nezadovoljstva i čeţnje za nečim dalekim. Sreća svakako jeste emocija koju osećamo kada ostvarimo neki vaţan cilj ili kada nam se ispuni neka velika ţelja, ali kada pogledamo jedan prosečan ţivot-koliko često se to dogaĎa? I koliko dugo traje? Zamislite da svakodnevno ţivite u stanju sreće? Da sreću osećate skoro svaki dan, skoro ceo dan. To nije isti intenzitet osećanja kao kada ostvarite neki vaţan cilj, to je više stanje koje tiho, diskretno i iz pozadine boji vaše dane.

Kako? Pre nego što vam otkrijem tajnu, opisaću vam kako su je moje kolege psiholozi naučno potvrdili. RaĎen je jedan eksperiment u kom su ispitanici bili umereno do teško depresivni pacijenti. Zadatak im je bio da svakog dana zapišu tri lepe stvari koje su im se dogodile! Samo to! www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 73

I šta se dogodilo? Nakon 15 dana ponovo su uradili testove na osnovu kojih je utvrĎeno da se svakom od njih stanje u većoj ili manjoj, ali svakom u značajnoj meri popravilo! To ne znači da su svi za 15 dana izlečeni od depresije, ali svakako znači da su sebi ubrzali oporavak i povećali šanse za ozdravljenje. Ključne reči su zapisati i tri lepe stvari.

Na primer: -slučajno ste sreli nekog dragog, -dobili ste lepu poruku, -neko vam se osmehnuo, -pročitali ste nešto lepo, -čuli neku lepu pesmu, -uspeli ste da izbegnete nevreme, -niste izbegli nevreme ali ste poneli kišobran, -prošetali ste se posle kiše i uţivali u sveţem vazduhu, -čuli ste/pročitali nešto smešno, -uţivali ste u šolji kafe/čaja, -sunce je lepo sijalo, -kiša je lepo padala, -lepo ste s nekim porazgovarali telefonom, -videli ste se i druţili s nekim dragim -gledali omiljeni film/seriju, -.......... Dakle, ako svaki dan izdvojite 5 minuta za sebe, i zapišete tri lepe stvari koje su vam se dogodile, za 75 minuta, odnosno 15 dana uveţbaćete sebe da obraćate paţnju na sebe, na lepe stvari oko vas i steći naviku da usmeravate svoje misli i paţnju na lepo i dobro. Za 15 dana verovatno nećete u potpunosti formirati naviku obraćanja paţnje na dobro i lepo i vaš ţivot se verovatno neće promeniti iz korena.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 74

Ali sigurno hoćete osetiti razliku i dobiti nagoveštaj koliko je moćna ova veţba i koliko njeno redovno praktikovanje na duţe staze zaista moţe da vam poboljša, olakša i ulepša ţivot! Lepo i dobro je uvek tu, oko nas, samo što nije uvek dovoljno glasno, nije toliko nametljivo kao sve ono što nam smeta. I nismo naučeni da tragamo za njim, da ga prepoznajemo i cenimo, koliko god sićušno bilo.

Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi?

"Ko se hvali sam se kvari."

"Skromnost je vrlina." Tako su učili većinu nas. Da nije lepo hvaliti se, da treba biti skroman. I kada nam se neko zahvali, da treba reći "nema na čemu" ili "nije to ništa". I kada nam neko uputi kompliment, da se treba nekako malo smerno postideti i reći "ma nije to ništa posebno." Većina roditelja veruje da decu ne treba preterano hvaliti, "da se ne pokvare".

"Lepa ti je haljina." "Ma stara je sto godina, kupila sam je kod Kineza za neku siću. Vidiš kako šavovi idu ukrivo." www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 75

"Odlično si to uradio!" "Ma nije to ništa, to moţe svako." "SviĎa mi se tvoja frizura, odlično ti stoji." "Jao vidi koliki mi je izrastak, nikako da stignem do frizerke."

Poznato vam je ovo? Sigurna sam da svako od vas moţe da nabroji mnoštvo ovakvih i sličnih primera. Hvalisavost i uobraţenost svakako nisu dobre osobine. "Ja sam najnajnaj i sve što ja radim je najnajnaj i najbolja sam na svetu celom i niko mi nije ravan" odbija ljude, ali i "ja nisam ništa posebno" stav ih odbija takoĎe. Iz straha da ne ispadnemo hvalisavi dešava se da odemo u drugu krajnost- minimiziranja i negiranja svega što je dobro kod nas.

Pa se onda pitamo "Zašto se osećam tako nesigurno?" "Zašto sam neraspoloţen/a?" "Zašto šta god da uradim ne osećam zadovoljstvo?" Zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima i postignućima jeste dobra i poţeljna osobina i stav prema sebi. Ne samo dobra i poţeljna nego i neophodna za očuvanje mentalnog zdravlja!

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 76

Kako neko moţe da se oseća dobro u svojoj koţi i da uţiva u ţivotu ako ima iskrivljenu i negativnu sliku o sebi? Zamislite da po ceo dan pored vas ide neko ko ćuti kad uradite nešto dobro ili pokaţete neku dobru osobinu, ali zato ukazuje na sve što ne valja. Kako biste se osećali? Ne mnogo prijatno, u najboljem slučaju. Blago depresivno i bezvoljno, nekako bez energije.

Zašto nam je neprijatno kada nam neko kaţe nešto lepo? Zato što se to ne uklapa u našu sliku o sebi, teško nam je da poverujemo i nismo naviknuti na komplimente. A komplimenti (kada su iskreni) su ono što čini da se osećamo prijatno i ono što dalje razvija pozitivnu sliku o sebi.

Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi? Tako što ćemo se potruditi da izgradimo naviku zdravog hvaljenja sebe. Tako što ćemo paţnju usmeriti na ono što je dobro kod nas samih i što nam se sviĎa (nećete se pokvariti od toga, ne brinite, još niko nije). Tako što ćemo registrovati male uspehe i sitne stvari koje dobro radimo. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 77

Tako što ćemo voditi dnevnik samosviĎanja i uspeha. Pisanje pomaţe zato što je konkretna aktivnost i moţe mnogo da ubrza proces sticanja zdrave navike obraćanja paţnje na to što je dobro kod nas. Moţete zadati sebi zadatak da svaki dan zapišete bar tri, ili makar samo jednu stvar koju ste dobro uradili ili koja vam se sviĎa kod vas. Što konkretnije to bolje! Umesto "Ja sam pametan." bolje je "Brzo i tačno sam rešio zadatak." Umesto "Ja sam odličan u komunikaciji" bolje je "Danas sam odlično komunicirao sa klijentima. Dobro sam im objasnio kako se koristi proizvod.". Umesto "Ja sam dobra osoba" bolje je "Danas sam u autobusu ustupila mesto starijoj ţeni." U početku to moţda neće biti prijatno, ali ako istrajete i pregurate tu početnu neprijatnost (koja je sastavni deo svake promene), napori će vam se za nekoliko nedelja isplatiti u vidu prelepog osećaja zvanog "da, odlično se osećam u svojoj koţi!". I tada ćete komplimente primati sa zadovoljstvom i uţivanjem. I biće ih sve više. I vi ćete sve lakše hvaliti druge ljude, pa će se sve više ljudi osećati prijatno pored vas. Ne zaboravite da pohvalite sebe i za to :)

Koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja?

U tekstu "Šta je flert i čemu sluţi?" napisala sam da je flert jedna veoma poţeljna i prijatna društvena veština koja omogućava mnoštvo lepih trenutaka na svakodnevnom nivou i povećava verovatnoću ne samo uspostavljanja zadovoljavajuće ljubavne veze nego i širenje kruga poznanika i prijatelja.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 78

Pisala sam o tome da je to jedan lagan i lepršav način komunikacije čiji je jedini cilj da se svi učesnici osećaju prijatno, kao i to da flert moţe i ne mora da vodi nastavku komunikacije, ponovnom viĎanju ili započinjanje ljubavne veze ili seksualnog odnosa. Flert moţe da bude veoma prijatno i korisno iskustvo, kada znamo šta znači a šta ne znači, kada znamo šta hoćemo i šta nećemo, kao i kada umemo to jasno da stavimo do znanja.

Pisala sam i o tome da flert u svojoj najširoj definiciji moţe da bude i prijateljski (dobronamerno zadirkivanje, šala, kompliment...), roĎački, kolegijalni, sa detetom ili mnogo starijom osobom, sa poznanicima ili potpunim neznancima. Prema toj definiciji flert je, ponavljam, lagan i lepršav način komunikacije čiji je jedini cilj da se svi učesnici osećaju prijatno. Omogućava nam mnogo prijatnih razmena sa drugim ljudima i na taj način zadovoljava potrebu za kontaktom sa drugima. Koliko god je vaţno oslanjati se na sebe, ne treba gubiti iz vida da mi jesmo društvena bića i da su nam kontakti sa drugim ljudima neophodni za optimalno funkcionisanje. Zašto sebi uskraćivati tako nešto? Kada govorimo odnosima izmeĎu muškaraca i ţena, najčešći razlog izbegavanja flerta je verovanje da je flert isto što i zavoĎenje.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 79

ZavoĎenje podrazumeva ciljane postupke usmerene ka tome da se druga strana navede da pomisli da sa njom ţelimo nešto više, najčešće ljubavnu vezu, iako je cilj nešto sasvim drugo. Po definiciji podrazumeva neiskrenost i manipulaciju. ZavoĎenje je kada neko svesno šalje verbalne i neverbalne poruke da mu se neko sviĎa i da ţeli vezu, dok zapravo ţeli nešto drugo, samopotvrĎivanje, seksulani odnos ili neku korist, uslugu... Drugi razlog za izbegavanje flerta je verovanje da je flert isto što i udvaranje.

Udvaranje je sačinjeno od postupaka kojim drugoj osobi stavljamo do znanja da ţelimo vezu s njom. Ali kako da znamo da li ţelimo vezu s nekim kad ga ne poznajemo dovoljno? Zato je dobro da damo sebi dozvolu da prvo flertujemo, što znači budemo prijatni u komunikaciji, smeškamo se, pokazujemo svoje kvalitete. Da pokaţemo koliko smo ţenstvene ili muţevni. To daje dovoljno prostora da bar u nekoj minimalnoj meri procenimo da li s nekim ţelimo dalje ili ne. Posle te prve faze, ako postoji obostrano interesovanje, moţe da se ide dalje,

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 80

ka ozbiljnijim razgovorima na osnovu kojih ćemo bolje upoznati tu osobu i ponovo povećati verovatnoću da izbegnemo upuštanje u vezu sa nekim ko nam po mnogo čemu ne odgovara. Kada nekoga tek upoznamo, teško moţemo da znamo da li nam taj neko odgovara za vezu kakvu ţelimo ili ne. I jedini način da to saznamo je da budemo u prilici da komuniciramo sa tom drugom osobom. Baš zbog svoje neobaveznosti flert moţe da posluţi toj svrsi, bez da iko bude povreĎen. Flert nas, kada ga pravilno shvatimo, zapravo štiti od mogućeg povreĎivanja!

Sada će neko moţda reći "Ja sam odmah znao/la da je to to!", i evo već XY godina smo u braku! Jeste, ali koliko puta ste isto znali da je "to to" pa se ispostavilo da baš i nije? Moţda vi niste, ali većina jeste. Vi ste moţda od onih retkih koji su "iz prve" sreli i upoznali nekog za ceo ţivot. Ali većina ljudi nije u takvoj situaciji, pogotovo ne u današnje vreme. Zamislite da ste tek upoznali nekog ko vam se sviĎa, ali još uvek ne znate šta tačno ţelite od te osobe i treba vam više vremena i prilike da procenite. Sigurno nećete reći "Oduvek sam zamišljala sebe sa muškarcem kao što si ti!" ili "Čim sam te ugledao poţeleo sam da budeš majka moje dece."

Kada ste prijatni i otvoreni u komunikaciji s nekim, vi ne dovodite nikoga u zabludu. Postoje naravno i ţene i muškarci koji će i najmanji znak paţnje, pogled ili osmeh protumačiti kao zavoĎenje ili udvaranje. Ali da li je to razlog da ne komunicirate sa nepoznatim ljudima, da se nikome ne osmehnete, da nikoga ne pogledate, da ni sa kim ne proćaskate, da nikom ne uputite lepu reč ili kompliment... da nekog ne biste doveli u zabludu? Ako je tako, onda ţene ne treba da se šminkaju i ulepšavaju, da ne bi nekog slučajno zavele i nanele mu duševni bol. Onda ni muškarci ne treba da vode računa o sebi, da se briju, lepo obuku i budu mirišljavi... da slučajno nekoj ţeni ne slome srce jer se zaljubila kad ga je videla tako lepog i doteranog.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 81

Isto je i sa flertom, neko će to pogrešno protumačiti, ali kada to primetite, dovoljno je samo uozbiljiti se. Velika je verovatnoća da će taj neko pravilno shvatiti poruku. Ako je neko na osnovu vašeg vedrog stava, osmeha i ćaskanja zaključio da vi ţelite nešto više, to nije vaš problem niti vaša odgovornost. Nadam se da je sada dovoljno jasno da flert nije zavoĎenje i nije udvaranje. Flert je način da stupimo u laganu i prijatnu komunikaciju, da damo sebi i drugima priliku da se pokaţemo i ako ništa drugo, dobijemo potvrdu svoje simpatičnosti, komunikativnosti i ţenstvenosti/muţevnosti. Ako ga shvatimo i definišemo na taj način, moţemo da dobijemo mnogo toga lepog a ne izgubimo ništa. Moţemo da upoznavanjem većeg broja ljudi povećamo sebi šansu da sretnemo nekog ko će nam odgovarati za vezu, a do tada da uţivamo, zabavljamo se i dobijamo potvrde svoje privlačnosti i prijatnosti, bez da ikoga povredimo.

Šta činiti kada duša boli?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 82

Posle svakog posta na ovom blogu dobijem dosta mejlova sa zahvalnošću. Raduje me i zahvalna sam kada znam da ovo što radim nekom koristi, da je nečiji ţivot postao bolji zahvaljujući izmeĎu ostalog i meni. Volim kada čujem da je neki tekst nekog pokrenuo na razmišljanje i doveo do promene ugla gledanja. Srećna sam i zadovoljna kada neko uz moju pomoć reši otkloni neku prepreku, postigne neki vaţan cilj i poboljša nešto u svom ţivotu. Raduje me kada čujem da sam nekom svojim pisanjem ulila optimizam i bila podsticaj za dalji rad na sebi. Radujem se i kada mi neko napiše da je radio neku od veţbi koje sam predloţila i da je zadovoljan rezultatima.

Sve to mi daje volju i inspiraciju da nastavim sa pisanjem i radom u oblasti emocionalne inteligencije. Ali, povremeno dobijam i mejlove od vas koji mi kaţete da vam se sviĎaju tekstovi, da vam prija da ih čitate, ali.... i dalje se vrtite u krug, problemi ostaju nerešeni, ne osećate optimizam i ne vidite rešenje svojih problema. I pitate se zašto je to tako. Na takve mejlove odgovaram savetom da u svom okruţenju potraţite stručnu pomoć psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Ovaj tekst pišem za vas i ţelim da vam posluţi kao smernica i podrška u traganju za načinima da pomognete sebi i svoj ţivot učinite zaista vrednim ţivljenja. Sami ili uz nečiju pomoć. Mislim da će biti korisno da naglasim razliku izmeĎu pozitivne psihologije (čiji je emocionalna inteligencija deo) i nekih drugih grana psihologije. Pozitivna psihologija je relativno nova grana psihologije čija je oblast delovanja poboljšanje kvaliteta ţivota. Relativno ste zadovoljni svojim ţivotom, nemate neke veće probleme i tegobe, ali osećate da moţe više. Da ţivot moţe da bude još ispunjeniji i da vi moţete još više da date od sebe. U takvim slučajevima pozitivna psihologija moţe mnogo da pomogne.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 83

Pored pozitivne psihologije, tu su još i klinička psihologija i psihoterapija. Klinička psihologija se bavi poremećajima u psihičkom funkcionisanju, njihovom dijagnostikom i tretmanom. Graniči se i delimično preklapa sa psihijatrijom, koja se takoĎe bavi poremećajima u psihičkom funkcionisanju. Psihoterapija se kroz različite pristupe i različitim metodama bavi otklanjanjem uzroka poremećaja u psihičkom funkcionisanju. Ponekad se kombinuje sa farmakoterapijom (lekovima koje prepisuje isključivo psihijatar). Psihoterapija se pored poremećaja bavi i razrešavanjem zastoja u ţivotu i podrškom u ličnom rastu i razvoju pojednica. O svemu ovom moţe mnogo da se piše, ali verujem da je ovo dovoljno da se uvide neke osnovne razlike.

Više puta sam bila u situaciji da objašnjavam ove razlike i paralela sa oslobaĎanjem od viška kilograma je svaki put posluţila kao dobra ilustracija. Zamislite dve osobe koje imaju višak od 10kg kog ţele da se oslobode. Prva osoba je do tog viška došla nevoĎenjem računa o izgledu. Hranila se nezdravo i nije bila fizički aktivna. U nekom trenutku je rešila da to promeni, korigovala je ishranu, fizički se aktivirala, počela da pije više tečnosti, bila istrajna i.... posle nekog vremena rezulati se vide! Ona nastavlja sa novim načinom ţivota, rezultati su sve bolji i ta osoba je sve zadovoljnija. Divno! I potpuno realno i moguće.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 84

Druga osoba počinje sa istim reţimom ali ništa. Ne uspeva. Sve više tone i obeshrabruje se. Moguće da se teši hranom, i 10 kg viška polako postaje 15kg, pa 20 kg... U čemi je problem? Problem je što ta osoba nije došla do 10 kg viška iz istog razloga kao i prva. Moţda ima hormonski poremećaj ili problem sa tiroidnom ţlezdom. U tom slučaju je potrebno konsultovati endokrinologa. Moţda ima neki drugi fiziološki poremećaj koji se manifestuje izmeĎu ostalog i povećavanju telesne mase. Moţda ima poremećaj ishrane. U tom slučaju mogu da pomognu psihijatar i psihoterapeut. Moţda će kroz par susreta rešiti konflikt, a moţda će mesecima ili godinama sa psihoterapeutom raditi na tome da razreši neke konflikte nastale u ranom detinjstvu ili čak i pre samog roĎenja (nekada uzroci psihičkih problema leţe u porodičnoj istoriji, zabeleţeni u porodičnom nesvesnom). I paralela sa zdravljem zuba je korisna. Ako vodite računa o zdravlju svojih zuba, redovno ih perete, izbegavate namirnice za koje znate da im škode... vaši zubi će verovatno biti lepi i zdravi. Ali uz svu paţnju koju im posvećujete moţe da doĎe do toga da se pojavi karijes. I tada nećete još ćešće i temeljnije prati zube i govoriti "Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi." nego ćete otići kod zubara i on će otkloniti karijes i staviti plombu. I genetski faktor je bitan. Nečiji zubi su osetljiviji i lakše se kvare, nečiji su otporniji. I ako dve takve osobe jednako dobro vode računa o zdravlju svojih zuba, kod jedne će se pojaviti karijes a kod druge neće. I niko nije kriv za to, ili manje vredan. Isto to vaţi i za mentalno zdravlje! Niko nije kriv ili manje vredan ako ima neki psihički poremećaj ili tegobu , genetski i/ili situaciono uzrokovan. Kao što niko nije kriv za srčane probleme, karijes ili čir na ţelucu. OdreĎena doza odgovornosti moţe da postoji, ali krivljenje ili podcenjivanje ne vodi nikuda. Ali svako od nas jeste odgovoran da za sebe potraţi adekvatnu pomoć i podršku! "Svaka bolest je izlečiva ali nije svaki pacijent."

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 85

Za svaki problem postoji rešenje! Ako nešto ne moţemo da rešimo sami, potpuno je u redu da potraţimo pomoć! U većim gradovima postoje besplatna savetovališta, uţivo ili preko telefona. Postoje besplatne telefonske linije na kojim vas stručnjaci sa iskustvom mogu saslušati, posavetovati i usmeriti. Ukucajte na Guglu "besplatna psiholoska pomoc", "psiholoska podrska" ili nešto tome slično i sigurno ćete pronaći neke kontakte koji mogu da vam budu od koristi. Nekada pomaţe razgovor sa bliskom osobom, nekad razmišljanje, čitanje, gledanje nekog filma ili slušanje muzike. Ali nekada je neophodno obratiti se za pomoć stručnjaku. Ljudska psiha je veoma kompleksna i postoje ljudi koji su se dugo godina školovali za rad u toj oblasti. Nije sramota imati problem, ne snalaziti se u svom ţivotu, biti zbunjen. Nije sramota ni ne preduzeti ništa i pomiriti se sa "sudbinom". Nije sramota ali je velika šteta.

Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić

Zamislite ţivot u kom sve ide glatko. Sve što zamislite ostvarite bez ikakvih prepreka, veoma brzo. Uvek sve ide po planu. Svi vas vole i poštuju. Svi su uvek dobri prema vama. Dešavaju vam se samo lepe stvari. Osećate samo radost, mir, ljubav i zadovoljstvo. Ne postoje prepreke na vašem putu.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 86

Da li poznajete nekog ko ţivi takav ţivot? Ja ne poznajem. Većina ljudi potajno mašta o takvom ţivotu. Misle da ţivot treba da bude takav, i da kada se pojave prepreke i problemi to znači da nešto nije u redu s njima. Da su nesposobni. Da ţivot nije fer prema njima. Prepreke, problemi, izazovi, nazovite ih kako vam se najviše sviĎa, su sastavni deo ţivota. Kroz njih učimo i razvijamo se. Kada ih nema to znači da ne radimo ništa i da samo tapkamo u mestu. Da se vrtimo u okviru svoje zone komfora. Sama reč problem ima negativnu konotaciju (subjektivni doţivljaj), zato je bolje zameniti je rečima kao što su izazov, lekcija, ispit, problemska situacija. Nije problem u tome što postoje prepreke, problem je u našem stavu prema njima! Ako problem posmatramo kao znak naše nesposobnosti ili činjenice da nas ţivot ili neko od gore ne voli, svaka prepreka na koju naiĎemo će nas zaustaviti i obeshrabriti. Ako prepreke posmatramo kao nešto što je normalno i što se svima dešava one postaju zadatak koji treba rešiti i kom pristupamo strpljivo i sa svim znanjima, veštinama i iskustvima koja imamo na raspolaganju.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 87

"Ne znam kako da rešim ovu situaciju. To znači da sam glup i nesposoban." i "Ne znam kako da rešim ovu situaciju. To znači da se prvi put srećem s tim. Nemam dovoljno znanja i iskustva. Kako mogu da ih steknem? Ko moţe da mi pomogne? Kako da rešim ovu situaciju?" Da li vidite razliku izmeĎu ove dve tvrdnje? U prvoj mi konstatujemo nešto i naš mozak samo primi tu informaciju. Ostaje pasivan. Kao kad kaţemo da je Zemlja okrugla. U drugoj rečenici drastičnu razliku pravi način na koji smo definisali situaciju. Ne kao nešto trajno i nepromenljivo, ne kao odraz našeg nekvaliteta, nego kao nešto trenutno, promenljivo, što nema veze sa našim osobinama i sposobnostima. Nešto na šta se moţe uticati. Nešto na šta mi sami moţemo da utičemo. Sledeća vaţna stvar koja pravi razliku u posledicama izgovaranja izmeĎu prve i druge rečenice je forma u kojoj smo je postavili. Kada upotrebljavamo iskazne rečenice, mi sebe pasiviziramo. Ne uključujemo mozak. To je tako. Upitne rečenice su ono što pokreće naš mozak, aktivira ga i usmerava na traganje za rešenjem. Što više pitanja postavljamo mozak je sve aktivniji i sve uveţbaniji da pronalazi rešenja. Da li je svako pitanje dobro? Ne baš. "Zašto se meni ovo dogaĎa?" "Čime sam ja ovo zasluţio?" "Zašto nemam sreće u ţivotu?" ......... Ovo nisu konstruktivna pitanja nego tvrdnje zamaskirane u pitanja. Odgovori tipa "Sa mnom nešto sigurno nije u redu", "Ţivot nije fer", "Nisam dovoljno dobar" su ono što nekako logično sledi iz gore postavljenih pitanja.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 88

Konstruktivna pitanja bi bila "Šta je to što mi smeta u ovoj konkretnoj situaciji?" "Šta ţelim da promenim?" "Kako to mogu da postignem?" "Ko moţe da mi pomogne?" ....... To su pitanja koja mozak i podsvest pokreću na rad i inspirišu na odgovore koje nismo ni slutili da su mogući.

Za kraj ću dati jedan primer koji moţe da posluţi kao inspiracija za bavljenje vašim trenutnim preprekama i izazovima u ţivotu.

Zamislimo dve osobe koje trenutno nemaju posao i izvor prihoda. Prva osoba kaţe sledeće: "Nemam posao. Tako je to u ovoj drţavi. Posao se dobija samo preko veze. Nemam da platim stan. Ne znam kako ću školovati decu. Eh da mi je samo da negde dobijem posao. Evo gledam oko sebe. Para imaju samo lopovi i mutljage." Druga osoba kaţe:

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 89

"Nemam posao. Kako mogu da ga pronaĎem? Šta je to što umem da radim? Šta je to što mogu da ponudim nekom poslodavcu? Koje su moje sposobnosti, znanja, veštine... koje mogu da unovčim? Šta je to što ţelim da radim? Gledam oko sebe i vidim da ima ljudi koji uspevaju da rade i zarade novac na pošten nači. Kako oni to uspevaju? " Da li primećujete razliku?

Kako na brz i jednostavan način napuniti baterije?

Zamislite šta bi se dogodilo da automobil vozite bez prestanka, maksimalnom brzinom. Bez stajanja, bez zamene ulja i delova. Koliko dugo bi taj automobil funkcionisao? I šta se dogaĎa sa mobilnim telefonom nakon nekog vremena? Isprazni mu se baterija. I neće da radi sve dok je ponovo ne napunimo. Što više koristimo telefon baterija se sve brţe troši. Tako nekako funkcionišemo i mi ljudi. Imamo odreĎenu količinu energije na raspolaganju i kada je potrošimo samo stanemo i ne moţemo dalje. Mali broj ljudi doĎe do tog stadijuma, ali zato velika većina funkcioniše na minimumu. Velika većina ljudi koristi samo mali procenat svojih potencijala. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 90

Vikende koristimo da poobavljamo zaostale privatne i kućne poslove, tako da za odmor najčešće ostaje samo godišnji odmor. To nikako ne moţe da bude dovoljno. Nemoguće je za 15 dana nadoknaditi 350 dana neodmaranja. Još ako uzmemo u obzir stres oko putovanja, vreme potrebno da se adaptiramo na novu sredinu, pa posle vreme da se adaptiramo na povratak kući. Stres oko toga kako nabaviti novac za odmor, stres oko čekova za godišnji odmor koji pristiţu sve do kraja godine, to neću ni da spominjem. Ispada da se ni od godišnjeg odmora većina ljudi ne odmori nego samo dodatno umori. Da li je u današnje vreme uopšte moguće odmoriti se? Jeste, moguće je! I veoma jednostavno!

Kako? Prvo, vaţno je dati sebi dozvolu da se odmorimo! Danas je skoro pa moderno "biti u guţvi", "nemati vremena za sebe", "biti umoran". Razlog za to je što većina ljudi poistovećuje umor sa vrednoćom. Vredno smo i kvalitetno radili samo ako smo se jaaaaako umorili. Ako je neko sveţ i odmoran znači da ništa ne radi, ili da radi površno. Ništa dalje od istine! www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 91

Moguće je raditi vredno i kvalitetno a pritom ostati odmoran!

Kako? Tako što ćete se odmarati redovno i pre nego što se umorite! Redovno znači svaki dan izdvajati vreme za sebe i svoj odmor, punjenje baterija. Tu dolazimo do sledećeg problema: Kako se odmarati? Odmor moţe da bude pasivan (spavanje, leţanje, izostanak bilo kakvih aktivnosti...) i aktivan (bavljenje nekom fizičkom aktivnošću ili aktivnošću koja je drugačija od posla kojim se bavimo). Za sve ovo najčešće treba vreme i moguće je da ne moţemo svaki dan da izdvojimo dovoljno vremena za neku od aktivnosti. Ponekad i nismo raspoloţeni za bavljenje sportom ili hobijem. Zato je vaţno na svakodnevnom nivou učiniti nešto što će nam pomoći da napunimo baterije

Kako izdvojiti vreme za sebe? I ovde je prvo vaţno dati sebi dozvolu da izdvojimo vreme za sebe. Dozvolu da sebi budemo vaţni. Dozvolu da budemo dobri i neţni prema sebi. Ako volimo sebe i izdvajamo vreme za sebe, to ne znači da smo sebični. Naprotiv, to znači da činimo sve što je u našoj moći da svoj ţivot ţivimo na najbolji mogući način i tako svojim bliţnjima pruţimo najbolju moguću verziju sebe. Majke koje umeju da vode računa o sebi i da neguju sebe tu veštinu prenose i svojoj deci! Ima li boljeg nasledstva? Radnici koji umeju da vode računa o sebi su produktivniji i njihov rad je kvalitetniji i kreativniji. Partneri koji umeju da vode računa o sebi su prijatniji za bivanje u vezi. Oni ne očekuju od vas da vodite računa o njima. Oni umeju da vole kao odrasle osobe.

Kada smo sebi dali dozvolu da svakodnevno izdvojimo neko vreme za sebe, dolazimo do sledećih pitanja: kako se to radi? šta to zapravo znači?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 92

Jedan od načina je da uvedemo naviku da svakodnevno slušamo neku opuštajuću muziku. Muzika je veoma moćna zato što prodire do dubokih nivoa ljudske duše. Preporučuje se da to bude neki instrumental, bez reči. Zvuk prirode takoĎe ima jak i dubok uticaj na nas. Izaberite nešto što vama prija (na you tube-u ima mnogo lepih instrumentala) i slušajte svaki dan. Poţeljno je da to uvek bude ista muzika, zato što se vremenom, kroz odreĎeni broj slušanja stvara jaka veza izmeĎu odreĎene muzičke numere i stanja mira i opuštenosti. I vremenom se to dejstvo pojačava. Slušanje muzike nam omogućava da se odfokusiramo od svakodnevnih razmišljanja, dok aktivno slušamo i obraćamo paţnju na zvuk ne moţemo da mislimo uobičajene misli i da brinemo svakodnevne brige. Zašto? Zato što naše moţdane talase sniţava na alfa nivo funkcionisanja. Na tom nivou smo mirniji i opušteniji, misli su sporije i bliţi smo svom autentičnom biću i svojoj kreativnosti. Desetak minuta zvuči malo, ali je sasvim dovoljno da se osveţimo, odmorimo i napunimo baterije. I niko ne moţe da kaţe da ne moţe da izdvoji desetak minuta dnevno za sebe. Probajte sada, poslušajte i pogledajte video koji sledi u nastavku teksta, i vidite kako utiče na vas. Ako vam se dopada, probajte da u narednih sedam dana svakodnevno slušate tu ili neku muziku po vašem izboru. Samo deset minuta dnevno. Bićete zapanjeni rezultatima!

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 93

Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta?

"Lepota će spasiti svet." Dostojevski Koliko god mi pričali o duhovnim vrednostima i unutrašnjoj lepoti i tome kako nije sve u izgledu, realnost je drugačija. Istraţivanja pokazuju da lepi ljudi lakše dobijaju poslove, omiljeniji su u društvu, drugi ljudi ih procenjuju kao bolje osobe i pripisuju im pozitivnije osobine. Poimanje lepote je subjektivna kategorija, ili kako kaţe izreka "o ukusima ne vredi raspravljati". Lepota je takoĎe uslovljena i društvenim definicijama. U nekim kulturama lepe su ţene koje imaju široke kukove.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 94

Botičelijeva Venera bi danas bila proglašena gojaznom i verovatno bila odbijena na mnogim konkursima za posao

U nekim drugim kulturama je najlepša ona ţena koja ima najviše prstenova oko vrata.

Da ne nabrajam dalje. Shvatate da hoću da kaţem da su spoljašnji i objektivni kriterijumi lepote promenljivi.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 95

Negde sam pročitala da je lepota 5% genetika, 10% šminka i garderoba i 85% stav (zaboravila sam tačne procente, ovo je otprilike). I kao ilustracija tih procenata je usledila tvrdnja da "Kejt Mos nije lepa, ali ona to ne zna." Sve je to lepo, ali kako da doĎem do takvog stava? Kako da poverujem za sebe da sam lepa? Kako da se prolepšam? Verovali ili ne, postoji veoma jednostavan način! I verovali ili ne, potpuno je besplatno! Dobro, ne baš potpuno besplatno, sve ima svoju cenu. Cena ovog fantastičnog tretmana lepote je da izdvojite za sebe 5 do 10 minuta dnevno, pustite neku muziku koja vam prija i.... stanete ispred ogledala. I gledate u sebe. Gledate sebe kao da je to neko drugi, neko potpuno nepoznat.... i lep. Gledate sa ciljem da vidite nešto što vam se sviĎa. U početku to moţda neće biti biti prijatno, naviknuti smo da traţimo mane, i kod sebe i kod drugih. Ali posle samo nekoliko ovakvih tretmana rezultati postaju vidljivi a veţba se pretvara u prijatnu naviku i svakodnevni ritual ulepšavanja.

Koja je tajna lepote Monike Beluči? Dobro, ona jeste objektivno lepa, ali nije to u pitanju. Ona voli svoju lepotu i ţenstvenost, prihvata je i uţiva u njoj

Još uvek mi ne verujete?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 96

Dobro, razumem, svašta se danas piše po internetu. Probajte da uradite sledeći eksperiment: -fotografišite svoje lice,

-namestite tajmer na telefonu na 3 minuta, -stanite ispred ogledala i dok se tajmer ne oglasi gledajte se i obratite paţnju na sve mane, na sve što vam se ne sviĎa ili po vašem mišljenju nije lepo, -ponovo se fotografišite,

-ponovo podestite tajmer na 3 minuta, -sada se gledajte sa ciljem da pronaĎete nešto lepo na svom licu, nešto što vam se sviĎa, -i ponovo se fotografišite.

Sada pogledajte sve tri fotografije i uporedite ih. Kakvi su rezultati? :) Svima vama koji uradite ovu veţbu biću jako zahvalna za komentar. Moţete ga ostaviti ovde na blogu ili mi poslati mejl na [email protected] (subject:tretman lepote). PS: Izvinjavam se muškim čitaocima što sam pisala samo o ţenskoj lepoti. Znam da je i vama vaţno da ste lepi :) Ova veţba je jednako efikasna i za muškarce, samo što ćete se vi prolepšati na jedan muški način

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 97

Ljubavne veze u XXI veku- gde je ba zapelo???

Bora Čorba nam je još davnih dana pevao da "priča o ljubavi obično ugnjavi". Google i statistike ovog bloga kaţu da nije tako. Emocionalna inteligencija, emocije, stres, zahvalnost... zaintrigiraju odreĎeni broj čitalaca pa kliknu na link i pročitaju tekst, ali kada u naslovu posta bude ljubav, ljubavna veza ili nešto slično tome broj poseta se drastično povećava.

Jedina reč koja ima više pretraga na Guglu od "ljubav" i "ljubavna veza" je "seks". Što će reći da je ljudima seks vaţniji od ljubavi. Ili moţda nije. Tim pitanjem ću se baviti nekom drugom prilikom.

Ljubav u XXI veku Statistike kaţu da je broj osoba koje nisu u vezi sve veći, čak je uveden i novi termin-singlizam, koji označava ljude koji nisu u ljubavnoj vezi tokom nekog duţeg vremenskog perioda. Broj razvoda se takoĎe takoĎe povećava. Broj sklopljenih brakova se smanjuje. Ako paţljivije pogledate oko sebe, videćete da su mnogi brakovi i veze više formalno postojeći. Malobrojni su parovi koji se mogu pohvaliti istinskom povezanošću, bliskošću, poverenjem i ljubavlju koja ih vezuje. U čemu je problem? Gde je ba zapelo? Detaljan i precizan odgovor na ovo pitanje prevazilazi jedan blog posta, i ne bih se tim bavila da vrlo često, što privatno, od prijatelja i poznanika, što www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 98

poslovno, od klijenata, ne čujem pitanje izgovoreno sa dozom tuge i stida, a to je "Šta sa mnom nije u redu?", "Zašto ne mogu da naĎem nekog ko mi odgovara?", "Šta mi fali?" Ima naravno ljudi, i muškog i ţenskog pola, koji su sami zato što imaju nerealna očekivanja, niko im nije dovoljno dobar i svakom naĎu neku neoprostivu manu. Ima i onih koji usled nepovoljnih okolnosti u ranom detinjstvu imaju probleme sa povezivanjem sa drugim ljudima, sa poverenjem i bliskošću. I jedni i drugi mogu to da promene ako ţele i ako se potrude, ali oni nisu tema ovog teksta. Tema ovog teksta su ljudi, i muškog i ţenskog pola, koji, iako nesavršeni, imaju mnogo dobrih osobina, realistična očekivanja, dobro razvijene veštine komunikacije, uspešni su u mnogim aspektima ţivota, dobri prijatelji.... jedino u ljubavi "nešto ne ide". Sa takvim ljudima se privatno druţim i takvi ljudi dolaze na moje radionice, i kada im kaţem ovo što ću i vama reći, uvek primetim izraz olakšanja i nade na njihovim licima. Zato sam odlučila da napišem ovaj tekst. Nadam se da će bar neka dobra osoba, kada ovo pročita, odahnuti i reći sebi "sa mnom je sve u redu", i "ništa mi ne fali".

Zbrka sa polnim ulogama Nekada, u ne tako davnoj prošlosti, se znalo koja ponašanja spadaju u opis muške, a koja u opis ţenske polne uloge. Muškarac je išao na posao, zaraĎivao novac da bi prehranio ţenu i decu i štitio ih ako se za to ukaţe potreba. Ţene su kuvale, odrţavale kuću urednom, raĎale i odgajale decu. Kada se u takvoj postavci sretnu dvoje nepoznatih ljudi, najčešće po izboru porodice, i stupe u brak, bila je velika verovatnoća da će dobro funkcionisati. Drugi razlog što nam deluje da je nekada sve bilo jednostavnije je to što se o mnogim stvarima ćutalo. Da li su se svaĎali, da li je neko nekoga tukao... o tome se nije pričalo. Takav opis polnih uloga je nastao kao posledica tadašnje funkcije braka, a to je bilo preţivljavanje i produţenje vrste. Muškarac je ţeni bio neophodan da je prehrani i zaštiti, a ţena

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 99

muškarcu da mu omogući produţenje vrste i skuva ručak. Ovde sam pisala o braku a ne o vezama iz prostog razloga što je pojam "ljubavne veze" novijeg datuma. A onda su civilizacijske tekovine dovele do toga je od pukog preţivljavanja i opstajanja na dnevni red došlo pitanje kvaliteta ţivota. I to je, izmeĎu ostalog, dovelo i do promene u funkciji povezivanja i opisa polnih uloga. Muškarci i ţene više nisu neophodni jedni drugima da bi preţiveli. Sada smo potrebni jedni drugima da bismo zajedno ţiveli kvalitetniji ţivot u psihološkom i duhovnom smislu. I tu je izvor našeg trenutnog problema. U današnje vreme nema jasnih smernica o tome kako da se ponašamo da bismo dobro funkcionisali u ljubavnoj vezi. Kako biti blizak sa nekim? Šta to uopšte znači? Gde se to uči? Od koga smo to mogli da vidimo? Šta danas znači biti ţena? I šta danas znači biti muškarac? U današnje vreme, usled psihičke evolucije, pred nas se postavljaju neki novi zadaci. Svi znamo da nije dovoljno samo ţiveti, biti sit i u toplom. Svi znamo da kao ljudska bića moţemo mnogo više da dobijemo od ţivota. Ali još uvek učimo kako se to radi. I zato smo zbunjeni i nesigurni. Nemamo više jasne okvire i smernice tradicionalnih polnih uloga koje bi nam ulivale sigurnost, a još uvek nismo u dovoljnoj meri izgradili savremene smernice. I pitanje je da li ćemo ikada uspeti, zato što novostečena sloboda nosi sa sobom i odgovornost u vidu pronalaţenja najadekvatnijih načina ponašanja u odreĎenim situacijama. Bez unapred pripremljenih tačnih odgovora. U psihološkom smislu, kao vrsta, prestali smo da budemo deca kojoj se govori šta da rade i ona slušaju i sve bude u redu. Sada smo odrasli i na nama je da pravimo izbore, donosimo odluke i tragamo da načinima da što je moguće potpunije ţivimo svoje ţivote.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 100

Eto, zato je danas toliko teško pronaći odgovarajućeg partnera/ku i izgraditi i odrţati stabilnu vezu. Zato što smo u raskoraku izmeĎu starog i novog. I zato se saplićemo, grešimo, zbunjujemo i često poţelimo da odustanemo i zauvek ostanemo sami jer "današnje ţene ne znaju šta hoće!" i "današnji muškarci su nesposobni!" Ali, koliko god da nije lako, i koliko god da svako od nas ponekad poţeli da odustane od ljubavne veze, istrajavanje u učenju, razvoju i traganju za našim jednistvenim načinima postojanja i povezivanja sa drugima se isplati! Nagrada dolazi u vidu osećanja bliskosti, pripadanja i slobode da u vezi u isto vreme budemo i svoji i nečiji. Nagrada dolazi u vidu radosti autentične povezanosti i deljenja sa drugim ljudskim bićem. Završiću ovaj tekst sa jednom lepom izrekom koja kaţe da "dobra veza nije dar, nego postignuće." Dakle, rešenje je u tome da "zasučemo rukave", zagledamo se u sebe, razvijamo sebe i prihvatimo da je u redu da ne znamo... sve dok učimo i ne odustajemo. I sve to sa svešću o tome da nismo krivi što stari obrasci ponašanja ne funkcionišu u novim okolnostima!

Ljubavne veze-šta kada se umorimo od potrage?

Da je u današnje vreme lako i jednostavno pronaći adekvatnog partnera/ku za ljubavnu vezunije. Ako mislite da ste jedini kojima to ne ide- okrenite se malo oko sebe. Niste jedini. Ima mnogo ljudi koji pokušavaju da pronaĎu nekog ko bi im odgovarao i baš kao i vi- ne uspevaju u tome. Iako silno ţelite da upoznate nekog već vam je dosta svih tih pokušaja, potrage i upoznavanja? www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 101

Napravite pauzu u potrazi! Kao i svaka druga aktivnost, potraga za partnerom/kom moţe da bude naporna, pogotovo nakon više neuspešnih pokušaja. Sa "umoran/a sam od svega ovoga" energijom ćete teško privući nekog. Zato je mudrije napraviti pauzu i posvetiti se sebi. Trajanje pauze odredite sami. To moţe da bude nekoliko dana ili nekoliko nedelja, ili "sve dok ponovo ne poţelim". To ne znači odustajanje od ljubavi i ljubavne veze. Naprotiv, vodeći računa o sebi i svojim potrebama (u ovom slučaju potrebi za odmorom od ljubavne potrage) vi se pripremate za to da nekom u nekoj budućoj vezi budete zaista partner/ka, a ne opterećenje u vidu deteta čije potrebe treba zadovoljavati. Preispitajte svoja očekivanja Šta je to što zapravo traţite od partnera/ ke? Šta je to što očekujete od ljubavne veze? Preispitajte se, da li su ta očekivanja realistična? Ako jesu, nastavite sa njima. Ako nisu, zapitajte se, razgovarajte, čitajte, posmatrajte ljude oko sebe... koja bi bila realna očekivanja? www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 102

Da li od veze očekujete da popravi sliku koju imate o sebi? Nerealna očekivanja su ona koja se odnose na večnu sreću i moć ljubavi da popravi našu sliku o sebi. Ako nemate dobru sliku o sebi, ne postoji taj partner/ka ili ljubavna veza koja će to promeniti. Na taj način samo sebe dovodite u opasnost da završite u zavisničkom odnosu. Umesto potrage za partnerom/kom, u ovom slučaju je mudrije krenuti na unutrašnje putovanje i potragu za dobrom i realističnom slikom o sebi. Da li od veze očekujete da vas ispuni ljubavlju koju nemate? Potreba za ljubavlju i povezanošću sa drugim ljudima je normalna i prirodna. Ali, kada ta potreba preraste u glad i preveliku čeţnju, tada je vreme da se zapitate da li ljubav prema sebi uslovljavate bivanjem u ljubavnoj vezi. Sigurna sam da znate one koji su zadovoljni samo kada su u vezi. Da li volite sebe samo kada vas neko drugi voli?

Ako je tako, umesto potrage za ljubavnim partnerom/kom usmerite se na pitanje "Kako da zavolim sebe?" Ispunite svoj ţivot Ako ne uţivate u sebi i svom ţivotu, teško ćete pronaći nekog ko će na duţe staze i bez cene u vidu zavisnosti to uspeti da vam pruţi. Zapitajte se "Šta je to što sada imam u ţivotu?", "Kako sada, danas, sa ovim što imam na raspolaganju, mogu da se osećam ispunjeno?". "Šta mogu da uradim za sebe danas?", "Kako mogu da ispunim, osmislim i ulepšam današnji dan?". Ljudi koji umeju da ţive i ispune svoje vreme su mnogo privlačniji ljubavni partneri od onih koji čekaju da ih neko drugi usreći. Učite iz prethodnih iskustava www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 103

Umesto da dozvolite da vas povrede i neuspesi iz prošlosti obeshrabre i zaustave, iskoristite ih za učenje i lični razvoj. Šta vas je povredilo u prethodnim vezama? Šta u budućnosti moţete da učinite da to izbegnete? Gde ste vi grešili u prethodnim vezama? Šta u budućnosti moţete da radite drugačije?

Promenite pristup potrazi Umesto da idete u kafiće i klubove kako biste upoznali nekog novog - idite kada ţelite da se zabavite i opustite. Budite otvoreni za nova poznanstva, ali bez pritiska da je izlazak propao ako niste nikog upoznali. Ljudi koji se zabavljaju su privlačni. Ljudi koji skeniraju sve prisutne u potrazi za "pravim" ili "pravom" nisu. Idite na mesta koja vam prijaju i na kojim se osećate dobro. Opet, bez pritiska da morate nekog da upoznate. Bavite se aktivnostima koje vas ispunjavaju i čine zadovoljnim. To je još jedan način da sami ispunite svoj ţivot i poštedite budućeg partnera/ku prevelikog tereta. Osim toga, to je i tretman lepote. Najlepši smo kada uţivamo u sebi i svom ţivotu. Okruţite se ljudima koji vam prijaju Ovo je izuzetno vaţno! Ako ste često sami, u opasnosti ste da sa previše čeţnje traţite nekog da odagna tu usamljenost. Drugi ljudi to osete, i odbija ih. Zbog toga je vaţno imati oko sebe i dobre prijatelje i širok krug poznanika. Na taj način zadovoljavate potrebu za druţenjem i ne izgladnjujete se čekajući "ljubav". Osim kvantiteta kontakata sa drugim ljudima, veoma je vaţan i kvalitet. Okruţite se ljudima sa kojima je komunikacija prijatna, pored kojih se osećate prihvaćeno i poštovano. ProvoĎenje

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 104

vremena sa ljudima koji nas cene i poštuju nas jača, dok nas provoĎenje vremena sa ljudima koji nas ne cene i ne poštuju slabi.

Flertujte! Šta je flert i čemu sluţi?

Mala tajna za veliki uspeh u ţivotu!

Koja je tajna sreće i uspeha? Kako postići blagostanje? Kako postići uspeh?

Kako postati omiljen?

Kako postati voljen? Više nije nikakva novost da zahvalnost leţi u osnovi istinske sreće i blagostanja. Naravno, nije dovoljno samo biti zahvalan, potrebna je i aktivnost usmerena ka ostvarenju ţelja i ciljeva, potrebni su strpljenje i upornost, ALI bez zahvalnosti je sve to mnogo teţe. Čak i kada uspemo bez zahvalnosti za ono što imamo, nedostaje osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Verujem da će se većina vas sloţiti sa ovom tvrdnjom. I većina će kada pročita tako nešto reći "Da, zahvalan sam." I nastaviti da se bavi nekim vaţnijim stvarima u ţivotu. Posle nekog vremena, kada ponovo pročita "Vaţno je biti zahvalan." moţda će reći "Pa zahvalan sam i ništa!

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 105

Niti imam savršenu vezu, niti sam se obogatio, političati i dalje laţu i kradu, tajkuni se bogate... Ma dosta mi je više tih psiholoških gluposti!" Ako zahvalnost leţi u osnovi istinske sreće i blagostanja, a ja sam zahvalna za sve što imam, kako to da i dalje ne osećam istinsku sreću i blagostanje??? Ili ta teorija o zahvalnosti nije tačna ili moţda sa mnom nešto nije u redu. Moţda to vaţi za neke druge ljude, a za mene ne. A moţda ne umem da budem zahvalna? Kako se to uopšte radi? Kako se postaje zahvalan?

Neophodno je razvijati stanje zahvalnosti... svaki dan! Kada očekujete da kada kaţete "Zahvalan sam!" momentalno doţivite sreću i sve krene kao po loju, to je kao da očekujete da odete na jedan trening u teretani i očekujete savršeno izvajane mišiće. Tek kada zahvalnost postane navika i ţivotni stil moţete očekivati blagodeti u vidu mira, zadovoljstva i uspeha. Da vas podsetim, navika se stiče vremenom, ne preko noći. Neke teorije kaţu da je potrebno u proseku mesec dana da se stekne navika.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 106

Ali ne mesec dana ţelje da steknemo naviku, nego mesec dana svakodnevnih aktivnosti usmerenih ka sticanju navike. Moţete svaki dan da izdvojite minimum tri stvari zbog kojih ste zahvalni. Bolje manje ali svakodnevno, nego više ali samo jednom. VoĎenje dnevnika zahvalnosti još više ubrzava stvaranje ove dobre navike. Pored toga, uvek ćete imati pri ruci podsetnik kada izgubite inspiraciju ili upadnete u neku minus fazu (svima se dešava). Sledeće, takoĎe veoma vaţno neophodno je usmeriti zahvalnost na nešto konkretno. Nije dovoljno reći "Zahvalan sam." Nije dovoljno reći "Zahvalan sam za sve." Za šta je sve moguće biti zahvalan? Spisak je neograničen, ali evo nekih primera:

-ţivot, -dobro zdravlje (ako neko boluje od neke bolesti, zahvalnost moţe da usmeri na sve što je kod njega zdravo), -izlečenje (makar i mali pomak u procesu izlečena),

-dobri odnosi u porodici, -posao (ako neko nema posao, moţe da bude zahvalan za sve što ume da radi),

-lepo vreme, www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 107

-sunce koje sija, -kišu koja rominja,

-lepo proveden dan, -probleme koji su rešeni,

-ljubaznost koju je neko pokazao prema nama, -sitan gest koji nam je olakšao da nešto uradimo,

-telefonski poziv,

-lepu poruku, -lepu reč,

-osmeh koji nam je neko uputio,

-talenat koji imamo,

-uspeh, ma koliko mali bio, -mali napredak u nečemu što nam je vaţno,

-osmeh koji smo nekom izmamili,

-putovanja na kojima ste bili,

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 108

-dobre ljude koje imate sreću da znate, -dobre ljude koje ćete tek upoznate, -muziku koja vam je ulepšala dan, -dobru knjigu koju ste pročitali,

-dobro jelo koje ste pojeli,

-vreme koje vam je neko posvetio,

-........................ Slobodno u komentarima dopunite ovaj spisak. Za šta je sve moguće biti zahvalan? Kao što sam već rekla, spisak je neograničen, ovo je samo inspiracija. Što više se veţbate u zahvalnosti više ideja ćete imati i više situacija i dogaĎaja vrednih zahvalnosti ćete primećivati. I još jednom ću ponoviti, zahvalnost je navika koja se stiče svakodnevnim obraćanjem paţnje na konkretne prilike za zahvaljivanje. Pored veţbanja primećivanja prilika za zahvalnost, vaţno je i koristiti svaku priliku da zahvalnost iskaţemo i drugima, zato što niko ne moţe da zna da smo zahvalni dok to ne kaţemo, i zato što svakom prija da čuje. Neko će moţda, kada mu kaţete "Zahvalna sam ti za..." reći "Ma nije to ništa!", ali ne dajte se zavarati. Svako će zapamtiti te lepe reči, i biće vam zahvalan za njih, bez obzira na to da li pokazuje ili ne. SviĎa vam se ovo što ste pročitali? www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 109

Ima smisla? Nemojte mi verovati na reč! :) Proverite da li je to stvarno tako ili to mi psiholozi samo tako pričamo, da nam proĎe vreme :) U narednih pet dana, zapišite, ili bar pomislite na tri konkretne stvari za koje ste zahvalni. I obratite paţnju na to kako se osećate kada usmeravate paţnju zahvalnost.

Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje?

Šta je potrebno da bi nas drugi voleli? Šta je potrebno da bi nas drugi smatrali vrednim ljudskim bićem?

Kakvi treba da budemo da bismo bili prihvaćeni?

Tačni odgovori: *Da bismo bili voljivi kao biće dovoljno je da postojimo, *Da bi neko bio vredno ljudsko biće dovoljno je to što je ljudsko biće,

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 110

*Da bismo bili prihvaćeni dovoljno je da budemo to što jesmo (uz poštovanje drugih i normi meĎuljudskog ophoĎenja) Ali, na ţalost, odrastamo u društvu u kom se veruje da to nije tako. Veruje se da moramo da se uklopimo u odreĎena pravila i obrasce kako bismo bili dostojni ljubavi i poštovanja. Da moramo da postojimo na odreĎeni način kako bismo imali pravo na postojanje. I kroz sva ta pravila nekako se gubi ono jednistveno, autentično i neponovljivo u svakom ljudskom biću. Poruka je "Nisi dovoljno dobar takav kakav si, ali ovo su uputstva kakav treba da budeš". Ta uputstva za ţivot, poruke o tome kakvi treba da budemo i kako da se ponašamo dobijamo u najranijem detinjstvu, najčešće od roditelja, koji su ih nasledili od svojih roditelja i tako unedogled.

U transakcionoj analizi se ta "uputstva" nazivaju drajveri, i ima ih pet, a to su: Budi savršen! Nema ništa loše u tome kada neko teţi visokim ciljevima i ţeli da ostvari dobre rezultate. Problem nastaje kada neko svoja postignuća koristi da bi vrednovao sebe kao ljudsko biće. Takvi ljudi sebi i drugima postavljaju nemoguće standarde, teško im je da se opuste i ne uţivaju u svojim postignućima. Moraju uvek da budu u pravu i ne podnose kritike i sugestije. Šta ljudi sa ovim drajverom govore sebi? "Ako nisam savršen ne vredim ništa." "Niko ne moţe da me voli zato što nisam savršen."

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 111

"Nikom neću dozvoliti da mi se pribliţi zato što se stidim svoje nesavršenosti." "Ne smem da pogrešim." Poţuri! Ponekad je vaţno uraditi posao brzo, ali ljudi koje pokreće ovaj drajver uvek i sve rade brzo. Kreiraju situacije vremenske stiske, zatrpavaju se poslovima, nestrpljivi su prema sebi i drugima. Ţive u uverenju da nemaju dovoljno vremena. Sebi govore rečenice poput:

"Brzo, brzo, nema vremena!" "Brţe, nećeš stići!" "Poţuri, ne budi tako spor!"

Trudi se! Trud svakako jeste vaţan faktor uspeha u obavljanju nekog posla ili postizanju nekog cilja. Ali, problem nastaje kada trud postaje sam sebi cilj. Ljudi sa ovim drajverom posao koji su obavili i sebe kao biće vrednuju ne prema rezultatima nego prema količini truda i napora koji su uloţili. Posao ne vrednuju ako se nisu "pomučili", i iz tog razloga su skloni da i od jednostavnih zadataka i situacija naprave teške i komplikovane, kako bi sve to "imalo vrednost". Najčešće nisu uspešni u obavljanju zadataka, zato što su više usmereni na "pokušavanje" i "trud" nego na sam zadatak. Omiljene uzrečice su im:

"Bez muke nema nauke." www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 112

"Ništa ne pada s neba."

Budi jak! Ţivot je ponekad teţak, dogaĎaju nam se razne stvari, i dobro je imati snagu i sposobnost da "stisnemo zube" i preguramo nešto. Oni koje pokreće drajver "budi jak" veruju da uvek moraju da budu jaki, da nikada ne smeju da pokaţu slabost. Oni imaju masku nepovredivosti i vrlo često ističu sa ponosom kako "ne dozvoljavaju da ih osećanja ometaju".

Udovolji drugima! Ljudi koje pokreće ovaj drajver su uvek na usluzi drugima, ne umeju da kaţu "ne" niti da odbiju nečiji zahtev. Često su preterano usluţni, odriču se svojih potreba zbog potreba drugih, sebe uvek stavljaju u drugi plan i veruju da je potrebno ţrtvovati se za druge. Da bismo opstali u ljudskom društvu i da bismo se uklopili svakako je potrebno obraćati paţnju na druge ljude i voditi računa i o njihovim potrebama, ali je vaţno odrţavati ravnoteţu davanja i primanja.

Svi ljudi ponekad teţe visokim rezultatima, ţure, trude se, ne pokazuju osećanja i ugaĎaju drugima. To ne znači da svi ljudi imaju sve ove drajvere. Ono što drajvere i ponašanje uzrokovano njima izdvaja je momenat prisile, "moranje" da stvari funkcionišu na tačno odreĎen način. Odaju ih izrazi poput "Uvek", "Nikad", "Moram", "Ne smem"... i nedostatak fleksibilnosti u ponašanju. Način prevazilaţenja:

*svest o tome da "drajver" postoji, *svest o tome da je to uverenje netačno, www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 113

*ţelja da se prevaziĎe, *obraćanje paţnje na to šta govorimo sebi, *strpljiva posvećenost promeni uverenja (nekada je potrebna stručna pomoć), kroz promenu rečenica koje upućujemo sebi. Umesto "Ako nisam savršen ne vredim ništa" vaţno je reći sebi nešto poput "Niko nije savršen, nisam ni ja. To je u redu. Ja sam dovoljno dobar i kada nisam savršen. Vredim i kada pogrešim." Umesto "Poţuri!", govoriti sebi "Imam dovoljno vremena.", "Polako". Umesto "Ako se ne pomučim ovo nije vredno" moguće je reći "Moguće je vrednost postići i sa lakoćom.", "Uţivanje u poslu je u redu.", "Vaţan je rezultat a ne količina uloţenog truda"... Umesto "Niko ne moţe da me povredi" pokušajte sa "Ja sam samo ljudsko biće, imam i snagu, ali i ranjivu stranu.", "U redu je ponekad biti slab", "Vredim i kada sam povreĎen", "U redu je osećati razna osećanja"... Umesto "Moram da udovoljavam drugima" moguće je reći "I ja sam vaţan, imam pravo na svoje potrebe", "Imam pravo da kaţem "ne"", "U redu je da mi neko ugaĎa"...

Samoispunjavajuće proročanstvo- kako se naša uverenja pretvaraju u realnost?

"Znala sam da će tako biti! Rekao je da će zvati i ništa."

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 114

"Jesam ti rekao? Posao se dobija preko veze, neću više ni da idem na razgovore, to je gubljenje vremena." "Mislila sam da je on drugačiji, ali nije. Sve je bilo super dok nismo spavali. Posle je nestao bez traga. Svi su oni isti!" "Sve sam joj dao, bio paţljiv, neţan, slušao je. Ostavila me zbog onog Milutina koji ne zna dve da sastavi ali vozi dţipa. Današnje devojke gledaju samo novac." "Znala sam da neću poloţiti taj ispit. Niko još nije poloţio iz prvog puta."

I tako dalje, i tako dalje...

Kada bismo se detaljno posvetili analizi svake situacije koja nam se desi ili svake osobe koju sretnemo, i kada bismo paţljivo obraĎivali svaku informaciju koja dopre do nas, ne bismo imali vremena za ţivot. Iz tog razloga svi mi imamo razna uverenja o sebi, drugima, ţivotu i svetu oko nas koja nam olakšavaju da se snalazimo u ţivotu i meĎu ljudima. Skup svih tih uverenja je neka vrsta mape koja nam olakšava da se krećemo kroz ţivot i meĎuljudske odnose. Mapa nikada ne moţe da bude identična realnosti, ali kada je u dovoljnoj meri tačna omogućava nam lakšu orijentaciju i snalaţenje. Problem nastaje kada je mapa netačna, a mi verujemo da je tačna, i slepo je se pridrţavamo.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 115

To vaţi i za naša uverenja. Kada su pribliţno tačna, ona nam omogućavaju da lakše idemo kroz ţivot. Kada su pogrešna, ona nam oteţavaju ţivot. Dodatni problem nastaje kada smo na neki način emotivno vezani za našu mapu, pa umesto da je prilagodimo realnosti mi realnost pokušavamo da uglavimo u našu mapu. To nam polazi za rukom zahvaljujući mehanizmu koji se zove selektivna percepcija, a označava pojavu da opaţamo samo ono što je u skladu sa našim uverenjima. Nakon toga sledi i tumačenje opaţenog takoĎe u skladu sa našim uverenjima. I sve to zajedno dovodi do samoispunjavajućeg proročanstva, pojave da unapred "znamo" šta će se dogoditi. Ako neko veruje da se posao dobija isključivo preko veze, već u startu se oseća obeshrabreno i nemoćno. Taj neko će se na razgovoru za posao pojaviti sa svojim uverenjem, odgovarati učtivo na pitanja, ali vrlo verovatno neće ostaviti dobar utisak. Neko drugi, ko veruje da ima dovoljno kvaliteta i da je moguće doći do posla i na pošten način, će moţda na tom istom razgovoru dati sve od sebe, pokazati inicijativu i moţda dobiti posao. Isto tako, ako neko veruje da nije mnogo sposoban (iako moţda i jeste) neće se mnogo truditi i vrlo verovatno neće ni ostvariti dobre rezultate. Loše rezultate će objasniti svojom nesposobnošću i na taj način pribaviti sebi još jedan "dokaz" da je nesposoban. Sa druge strane, neko ko veruje da je sposoban, trudiće se, biće uporan, i pre ili kasnije će ostvariti dobre rezultate. Taj neko će neuspeh objasniti nepovoljnim okolnostima ili greškama koje je napravio, ne dovodeći u pitanje svoju sposobnost. Neko ko veruje da je ljubav patnja nesvesno će birati partnere i kreirati situacije koje potvrĎuju to uverenje. Neće primećivati ili ga neće privlačiti oni drugačiji. Ali će zato kada sretnu nekog za koga osete da moţe da potvrdi njihovo uverenje i ţivotni scenario imati osećaj "To je to!" Da, to je to što će potvrditi da je ljubav patnja i da se muškarcima/ţenama ne moţe verovati. Neko drugi, ko veruje da postoje ljudi kojim se moţe verovati i da ljubavna veza moţe da bude lepa i trajna, biraće partnere sa kojim će moći da izgrade upravo takvu vezu. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 116

S obzirom na to da najčešće nismo svesni naših uverenja i mehanizama kojim obraĎujemo podatke, vrlo lako se stiče utisak da se stvari dogaĎaju i ponavljaju nekako sudbinski, ili kao pod uticajem neke magije i čarolije. Zašto nam je toliko vaţno da potvrdimo svoja uverenja? Razlog leţi u tome što ih stičemo često i nesvesno u najranijem detinjstvu. Toliko su deo nas da ih posmatramo kao deo sebe, i odricanje od njih bismo doţiveli kao odricanje od sebe. Kakva god da su, ulivaju neku vrstu sigurnosti, koja je nekim ljudima toliko vaţna da je čuvaju po cenu ţivljenja teškog ţivota ispunjenog poteškoćama i neuspesima. Još jedan, veoma vaţan razlog zašto ostajemo verni tim uverenjima je to što ih u najvećoj meri "nasleĎujemo" od roditelja i šireg porodičnog sistema, i na jednom veoma dubokom nivou se promena tih uverenja doţivljava kao odbacivanje roditelja. Kako prekinuti taj začarani krug destruktivnih uverenja? Nije lako i ne moţe preko noći. Ali, prvi korak svakako jeste svest o tome da ţivot moţe da bude i drugačiji. Pomaţe svest o tome da naša uverenja moţda nisu tačna. Korisno je i posvećivanje odreĎenog vremena preispitivanju svojih uverenja. Dobro je da, kada se naĎete u situaciji da "znate" kako će biti, zastanete i zapitate se da li je stvarno tako. Sudbina kao takva ne postoji, svako ima mogućnost izbora. I svako je odgovoran za način na koji ţivi svoj ţivot. Prepustiti se "sudbini" je svakako lakše nego ţiveti svestan i aktivan ţivot. Baš iz tog razloga mnogo više ljudi se prepušta svojim uverenjima i ţivotnim scenarijima.

Kako ostaviti dobar utisak?

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 117

Utisak koji ostavljamo na druge ljude je poruka koju neverbalno šaljemo o tome ko smo, kakvi smo, koliko vredimo. Mišljenje formiramo na osnovu informacija koje imamo o nekoj osobi i naših iskustava sa tom osobom, a utisak je neka vrsta komunikacije na nesvesnom nivou. Naše nesvesno "hvata" poruke nesvesnog osobe sa kojom smo u kontaktu.

Neko je vešt u tome da ostavi dobar utisak, a neko nije. Neko ostavlja dodar utisak sa pokrićem u vidu dobrih osobina, kvaliteta, profesionalnosti u poslu kojim se bavi, dok neko ostavlja dobar utisak za koji se posle ispostavi da nema pokriće. Bez obzira na to da li se radi o privatnim ili poslovnim odnosima, način na koji će se drugi ophoditi prema nama i koliko će nam verovati zavisi od toga kakav utisak ostavljamo na njih. Devojka koja je objektivno lepa, a za sebe misli da niti je lepa niti vredna paţnje, najčešće će proći nezapaţeno. Sa druge strane, devojka koja objektivno nije preterano lepa, ali veruje da jeste, i ponaša se u skladu sa tim, mamiće poglede i vaţiće za lepoticu. Muškarci će joj prilaziti i truditi se da je osvoje. Isto vaţi i za muškarce. Ako neko veruje da nije ništa posebno i da nema šta da ponudi nekoj devojci, ostavljaće takav utisak. Neko drugi, moţda nipočemu bolji od prethodnog primera, ali veruje da je to što nudi dovoljno i zanimljivo devojkama, ostavljaće baš takav utisak: "Ja sam poţeljan muškarac!" Ovo moţe da se primeni i u poslovnim odnosima. Neko će na razgovoru za posao da proĎe nezapaţeno i neće uliti poverenje potencijalnom poslodavcu ili klijentu, iako objektivno ima mnogo kvaliteta i moţe dobro da radi svoj posao. Svi mi znamo one druge, koji znaju da pričaju o sebi ali ne i da rade.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 118

U transakcionoj analizi postoji termin "natpis na majici" koji označava "poruku" koju šaljemo drugima, kao neku vrstu uputstva za ophoĎenje prema nama. Nekom na majici piše "Ja nisam ništa posebno", nekom "Ja odlično radim svoj posao", nekom "Ja sam jako zanimljiva osoba"... broj natpisa je neograničen. Koji su vaši natpisi na majicama? Ako vam se ne sviĎaju, kako ih promeniti?

Ti natpisi se menjaju promenom uverenja koja imamo o sebi i svojim kvalitetima i sposobnostima. Ponekad je to proces koji dugo traje, a prvi korak je identifikovanje "natpisa" koje ţelimo da promenimo i svest o tome kakav utisak ţelimo da ostavimo, kakvu poruku o sebi ţelimo da pošaljemo drugima. Dobar utisak ostavljamo kada smo svesni svojih kvaliteta, kada smo u značajnoj meri zadovoljni onim što jesmo i onim što smo do sada postigli. Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi? Korisna veţba je da zapišete što je moguće više svojih kvaliteta, dobrih osobina, uspeha koje ste postigli, da taj spisak redovno čitate i dopunjavate. Takav spisak moţe da bude velika podrška pre ljubavnog ili poslovnog sastanka, kada vam je vaţno da ostavite dobar utisak i predstavite se u najboljem mogućem svetlu. Ako vam pisanje tog spiska ne ide, ako ne moţete da se setite ničega bitnog ili posebnog, preispitajte svoje kriterijume. Veoma često se dešava da ljudi izuzetnih kvaliteta te kvalitete smatraju običnim i podrazumevajućim. Ili se porede sa najboljima i sebe automatski diskredituju. Najbolji je samo jedan, i veliki je pritisak ako vam je to cilj. Biti dovoljno dobar je mnogo lakše, opuštenije i realnije.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 119

Moć uma

Ljudska bića se od ostalih ţivih bića razlikuju, izmeĎu ostalog i po tome što imaju sposobnost zamišljanja. Mi moţemo mislima da se vratimo u prošlost i ponovo proţivljavamo neke dogaĎaje, a moţemo i mislima da odemo u budućnost i zamišljamo ishode nekih nama vaţnih dogaĎaja.

Svi mi neprestano zamišljamo nešto, ali uspešni i zadovoljni se od neuspešnih i nezadovoljnih ljudi razlikuju po tome kakve slike zamišljaju. Neko je sklon tome da zamišlja sve najgore moguće što moţe da se desi, i na taj način unapred sebi crpi energiju i povećava verovatnoću da će do neprijatnosti zaista i doći i da se u datoj situaciji neće snaći. Unapred se priprema da doţivi razočaranje, neuspeh, strah, tugu... Neki drugi ljudi, najčešće ih nazivamo optimistima, su skloni da zamišljaju pozitivne ishode dogaĎaja, sebe u najboljem izdanju i kako uspevaju da se snaĎu i izaĎu na kraj sa svim izazovima koji se naĎu pred njima.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 120

Kolika je moć upotrebe slika u postizanju ciljeva najbolje ilustruje čuveno istraţivanje koje su ruski naučnici obavili sa grupom olimpijskih atletičara. Podelili su ih u četiri grupe, i svaka od te četiri grupe je imala drugačiji reţim treniranja: -prva grupa je trenirala samo fizički, -trening druge grupe se sastojao od 75% fizičkih veţbi i 25% mentalnog treninga (zamišljanja postizanja vrhunskih rezultata), -treća grupa je trenirala 50% fizički a 50% mentalno i -četvrta grupa je 75% vremena provodila u mentalnom treningu a 25% u fizičkom. Šta mislite, koja grupa je postigla najbolje rezultate? Objektivni i merljivi pokazatelji su govorili najviše u prilog četvrte grupe! Dakle, sportisti koji su najviše vremena proveli u mentalnoj pripremi i zamišljanju ţeljenog ishoda su postigli najbolje rezultate. Ovaj eksperiment nam pokazuje koliko je vaţan mentalni aspekt bilo koje aktivnosti i koliko je moćna priprema u vidu zamišljanja ţeljenog ishoda.

Oblasti primene tehnike kreativne vizualizacije su mnogobrojne: -poboljšanje radnog učinka, -poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, -lakše i efikasnije spremanje i polaganje ispita, -oslobaĎanje od neţeljenih navika, -harmonizacija meĎuljudskih odnosa, -..... Od nas zavisi da li ćemo moć svog uma koristiti da sebi ţivot olakšamo ili zakomplikujemo! www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 121

Da li je detinjstvo sudbina?

„Dete je otac čoveka“, rekao je Frojd. U periodu ranog detinjstva roditelji, ili staratelji, imaju izuzetno značajnu ulogu. Njihovi postupci odreĎuju mnogo toga. Od njihovih postupaka zavisi koliko ćemo verovati sebi, drugima i ţivotu uopšte. Koliko ćemo voleti i poštovati sebe. Koliko ljubavi ćemo verovati da zasluţujemo. Koliko ćemo biti samostalni. Koliko sposobni za bliskost. Koliko prodorni u hodu kroz ţivot. Istina je da su rane godine veoma vaţne za formiranje ličnosti i karaktera, ali detinjstvo ipak nije sudbina uklesana u kamenu.

Roditelji su oni koji su nam dali ţivot, oni kroz čiju ljubav smo došli na ovaj svet. Roditelji su oni koji su radili najbolje što su znali i umeli, oni koji su nam svoju ljubav pokazali onako kako su znali. To je istina, makar to nama izgledalo nedovoljno i nepravilno. Tata je moţda previše kritikovao i premalo hvalio, mama je moţda previše gušila i kontrolisala. Neki su previše uskraćivali a neki previše štitili. Neki su naizmenično radili i jedno i drugo. Svaki roditelj greši, manje ili više, češće ili reĎe. Te „greške“ kasnije moţemo da koristimo kao izgovor za svoje neuspehe, a moţemo i da ih iskoristimo da ispravljajući ih, steknemo neke vaţne ţivotne veštine.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 122

Vreme i energiju koju ulaţemo u okrivljavanje roditelja moţemo isto tako da preusmerimo na preuzimanje odgovornosti za sebe i svoj ţivot i preduzimanje koraka u ostvarenju svojih ciljeva i snova. Čovek je zaista odrastao onda kada prestane da krivi svoje roditelje i nauči da ceni ono što je dobio i nadoknadi ono što nije. Kao bebe smo zaista zavisni od roditelja, i od njih zaista i isključivo zavisi da li ćemo preţiveti ili ne. Ali kao odrasle osobe smo sami odgovorni da ţivimo svoj ţivot najbolje što znamo i umemo, koristeći sve resurse koje imamo na raspolaganju. Separacija, ili odvajanje od roditelja se u psihoterapijskoj literaturi često spominje kao uslov zrelosti. Kao mlada i ambiciozna psihoterapeutkinja u najavi sam, na jednom seminaru, pre više godina izjavila „ Ja ţelim da radim na separaciji od roditelja!“. Imala sam sreću da je seminar vodila Lidija Pecotić, mudra i iskusna psihoterapeutkinja, koja mi je objasnila da je tako nešto ne samo nemoguće, nego i nezdravo, pogubno za ljudsko funkcionisanje. I na psihološkom i na duhovnom nivou. Nemoguće je „odvojiti se“ od roditelja. Ali je zato moguće i poţeljno priznati ono što jeste. Roditelji su oni koji su nam dali ţivot, bez njih nas ne bi ni bilo. Oni su nam dali usta koja izgovaraju optuţbe na njihov račun i prst kojim upiremo u njih izbegavajući da priznamo ono što jeste- da smo sada odrasli, a samim tim i sposobni i odgovorni da ţivimo ţivot. Biti odrasla osoba znači funkcionisati samostalno i odgovorno. Ali to ne znači negirati činjenicu da smo, bez obzira na godine, zauvek vezani za svoje roditelje. Ta veza se ne prekida, samo se menja njen kvalitet. Dakle, umesto separacije, presecanja pupčane vrpce, potrebno je redefinisati odnos i uloge. Od odgovornih roditelja i zavisnog deteta, do roditelja koji su obavili svoj zadatak i odraslog i samostalnog sina ili ćerke. Jedna lepa izreka kaţe da "nikada nije kasno za srećno detinjstvo". Samo ponekad od nas zavisi koliko ćemo se potruditi da to zaista tako i bude.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 123

Veoma korisna i moćna veţba je napraviti spisak svega što ste dobili od roditelja (osobine, materijalne stvari, lepi trenuci, ţivotne lekcije, prstiće na rukama i nogama, usluge menjanja pelena..... sve, baš sve je vaţno i računa se). Recite im to, u realnosti ili u svojim mislima. Drugi deo veţbe je napraviti spisak svega što niste dobili, ali obavezno sa predlozima rešenja"Šta je to što ja sada, kao odrasla osoba, mogu da učinim da dobijem/promenim....?"

Šta je flert i čemu sluţi?

Ona je krenula na čas francuskog a on na poslovni sastanak. Prolazili su jedno pored drugog, pogledali se pogledom koji je govorio više od reči i sve je bilo jasno-oni su srodne duše koje su se traţile godinama i sada, kada su se konačno sreli, nastavljaju zajedno. Čiča miča i gotova priča!

Pre tog fatalnog susreta ni ona ni on nisu gledali nikog drugog, jer oboje ţele iskrenu ljubav, posvećenost i bliskost. Ozbiljni su, znaju šta ţele i nemaju vremena da se zamajavaju sa nesrodnim dušama koje bi samo da se zabavljaju. Ako ste u potrazi za ljubavnim partnerom/ partnerkom, statistički gledano imate 0,0000000000001 % šanse da vam se ovako nešto dogodi. Moguće je, nije da nije. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 124

Mali problem je to što nikom na čelu ne piše koje sve kvalitete ima i kakve vrednosti krije u sebi i ljubomorno ih čuva za svoju srodnu dušu. Statistika nije romantična, ali itekako moţe da pomogne u sretanju osobe s kojom bi ljubavna veza bila lepa i ispunjavajuća.

Kako? -što više kontaktirate sa drugim ljudima, sve su vam veće šanse da sretnete i uspostavite kontakt sa nekim ko bi mogao da bude adekvatan ljubavni partner, -što više komunicirate sa ljudima postajete veštiji i samim tim opušteniji u komunikaciji, -umesto da čekate tog nekog/ neku da vam ispuni ţivot, imate mogućnost da uţivate u interakciji sa drugim ljudima svaki dan, da se osmehujete, da dobijate osmehe, da se šalite... Flert je lagan, neobavezan i lepršav način komuniciranja čiji je jedini cilj da se svi učesnici osećaju prijatno. Moţe, ali i ne mora da vodi daljoj komunikaciji. Moţe, ali i ne mora da vodi do prijateljstva ili ljubavne veze. Šta je potrebno za dobar flert?

-dobra volja i stav da je flert u redu i zabavan, -kontakt očima, -osmeh, -smisao za humor, -otvorenost, -obraćanje paţnje na ljude oko sebe i ţelja da im se na neki način ulepša dan, -sposobnost da kod sebe i drugih primećujete lepe stvari i spremnost da to kaţete.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 125

Zašto mnogi ljudi izbegavaju flert? -zato što misle da na taj način šalju pogrešnu poruku da su zainteresovani za emocionalnu/ seksualnu vezu, -zato što veruju da se kada se upuste u flert na neki način obavezuju na dalju komunikaciju/ kontakt, -zato što ne znaju koliko zabavno i prijatno to iskustvo moţe da bude. -zato što ne znaju koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja. Da rezimiramo, flert je jedna veoma poţeljna i prijatna društvena veština koja omogućava mnoštvo lepih trenutaka na svakodnevnom nivou i povećava verovatnoću ne samo uspostvaljanja zadovoljavajuće ljubavne veze nego i širenje kruga poznanika i prijatelja.

Ako me stvarno voliš, ti ćeš...

Dobri predavači su oni koji svojim učenicima umeju da prenesu gradivo na način koji će im biti interesantan i blizak. U gimnaziji sam imala tu sreću da mi logiku predaje profesor koji je to umeo. Sada se verovatno pitate kakve to veze ima sa ljubavlju? www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 126

E, ima veze, itekako!

U to doba kada smo učili logiku, na TV-u je bila veoma popularna serija "Kraj dinastije Obrenović". U ţelji da nam objasni logičku grešku "non sequitur" iliti "ne sledi", profesor nam je prepričao scenu iz serije kada Draga Mašin kralju kaţe "Ako me voliš kupićeš mi tu haljinu!" (bundu ili već nešto slično, ne sećam se). Njegov komentar je bio "Eto, da je Aleksandar poznavao logiku rekao bi joj- non sequitur!". I problem bi bio rešen. Dakle, iz "volim te" ne sledi obaveza da radimo nešto što ne ţelimo, samo zato da bismo nekom dokazali ljubav. Ako nekog volimo ne moramo da to dokazujemo na načine koji su u neskladu sa našom ličnošću, našim potrebama i našim bićem. Jedno je kada sami odlučimo da uradimo nešto za voljenu osobu. Umorni smo ali ipak izaberemo da se prošetamo. Potpuno drugo je kada nas neko emocionalno ucenjuje i zahteva da u ime ljubavi uradimo nešto što ne ţelimo. Kada sledeći put čujete "Ako me voliš, ti ćeš...." znajte da neko pokušava da manipuliše vašim osećanjima, i imate puno pravo da mirne savesti kaţete "non sequitur!":) "Volim te" ne znači odričem se sebe zbog tebe, učiniću sve što traţiš od mene, podrediću sebe i svoj ţivot tebi i našoj ljubavi. www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 127

"Volim te" znači upravo to-volim te, osećam ljubav prema tebi.

Da li muškarci vole kučke i da li ţene vole konje?

Da li muškarci stvarno vole zle bezosećajne ţene koje ih koriste i manipulišu njima? Da li ţene zaista vole bezosećajne muškarce koji ih se sete samo kada im nešto (paţnja, potvrda, seks, razonoda...) treba?

Knjiga „Zašto muškarci vole kučke?“ je podigla mnogo prašine i postala bestseler. Mnogi su je osudili bez čitanja, samo na osnovu naslova. Ali „kučka“ u toj knjizi je šaljiv naziv, ono što autorka govori je da muškarci vole ţene koje poštuju sebe i svoje potrebe, ali poštuju i njih. Da li svi muškarci vole takve ţene? Ne baš, postoje muškarci koji iz raznoraznih razloga vole ţene koje se odreknu svega zarad uloge „njegove voljene“. A postoje i oni koji, takoĎe iz raznoraznih razloga, vole ţene koje ih kinje, poniţavaju, zavlače i igraju se njihovim osećanjima. Ali, postoje i muškarci koji vole baš takve ţene. Ţene koje vode računa o sebi, ali i o drugima. Ţene koje cene i svoja i tuĎa osećanja, vreme, potrebe, ţelje... www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 128

Isto vaţi i za ţene. Neke ţene ţele prinčeve, neke konje, ali postoje i ţene koje ţele muškarce od krvi i mesa. Muškarce sa vrlinama i manama. Muškarce sa dobrim i lošim danima. Muškarce sa usponima i padovima. Najkraće rečeno- pogrešno je i opasno donositi tako ekstremne zaključke na osnovu jednog ili nekoliko iskustava. Nisu svi muškarci isti! Nisu sve ţene iste! I jednih i drugih ima i dobrih i loših. Na nama je da učimo na sopstvenim greškama i da paţljivo biramo partnere. Ali isto tako, na nama je 50% odgovornosti za to kakva će veza biti. Jedna izreka kaţe „Ako me neko jedno prevari-sram ga bilo! Ako me neko drugi put prevari-sram me bilo!“. Ili, jezikom transakcione analize, kada jednom izaberete partnera/ku koji nije dobar za vas i prema vama, to moţe da bude slučajnost. Kada drugi put izaberete takvog partnera/ku, to moţe da bude koincidencija. Ali, kada treći, četvrti, n-ti put izaberete nekog ko je loš prema vama i za vas- to je psihološka igra! Psihološka igra sluţi tome da svojim rezultatima potvrdi naša uverenja o sebi, drugima i svetu. U ovom slučaju o ljubavnim vezama i suprotnom polu. Takva uverenja stičemo na veoma ranom uzrastu, na osnovu toga kako su se odrasli ponašali prema nama ali i posmatrajući meĎusobne odnose odraslih osoba u našem najbliţem okruţenju. I umesto da tada zaključite: „Svi muškarci su isti!“ ili „Sve ţene su iste!“ ili „Dosta sam bila dobra, prema sledećem ću biti kučka!“ ili „Dosta sam bio dobar, prema sledećoj ću da budem grub!“

Zapitajte se: „Koja su moja uverenja o muškarcima/ţenama?“, www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 129

„Da li verujem da zasluţujem ljubav?“, „Da li verujem da sam dovoljno dobar/dobra?“... Umesto proglašavanja suprotnog pola lošim, umesto nadmetanja i borbe, izaberite da, razmišljajući, čitajući, kroz razgovore sa prijateljima ili rad sa psihoterapeutom, preispitate svoja uverenja i da ona destruktivna i dečja zamenite konstruktivnim i realističnim.

www.emocionalnainteligencija.blogspot.com

Page 130