SON 2 Udzbenik 1 Deo

Биљана Животић

СВЕТ ОКО НАС Уџбеник за други разред основне школе

1. део

СВЕТ ОКО НАС

Уџбеник за други разред основне школе – 1. део прво издање Аутор: Биљана Животић Стручни консултант: др Јелена Пешић Илустрације: Младен Анђелковић Рецензенти: мр Ирена Голубовић-Илић, асистент на Педагошком факултету у Јагодини Радиша Ђорђевић, педагог, просветни саветник из Пожаревца Наташа Николић-Гајић, професор разредне наставе, ОШ „Краљ Александар I“ у Пожаревцу Графичко обликовање: „Total Idea“, Нови Сад Компјутерско обликовање: Лазо Сатмари Лектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Кlett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: 10.000 примерака Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у другом разреду основног образовања и васпитања за школску 2008/2009. годину решењем број 650-02-00237/2008-06 од 9. јуна 2008. године.

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Klett, 2008. ISBN 978-86-7762-145-2

Драги ђаче, Наставићемо путовање кроз знања о свету око нас. У овој књизи представићемо свет који људи стварају својим радом, знањем и договарањем. Можда ћеш сазнати и понешто што те је одувек занимало. Знање, међутим, не можeш једноставно добити. Оно се гради – читањем и слушањем, размишљањем и разговарањем о проблемима, извођењем огледа... Зато ћеш у овој књизи наћи пуно занимљивих задатака и огледа. Нешто ће ти књига открити на својим страницама, а нешто ћеш морати и ти да откријеш. Такав је пут до знања. Срећан пут!

Ево неких питања на која ћемо тражити одговоре уз помоћ ове књиге.

• Од чега зависи брзина кретања? • Како су некада изгледали градови? • Где реке почињу, а где завршавају свој пут? • Како се преносе информације? • Које време показује часовник? • Шта је преступна година? • Како су људи некада правили одећу? • Може ли метал да се савија? • Шта је електрицитет? Како ради струјно коло?

САДРЖАЈ Како ћеш користити ову књигу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ГДЕ ЉУДИ ЖИВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Рељеф и воде у мојој околини Узвишења, удубљења и равнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Удубљења испуњена водом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Шта се налази у мојој околини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Живот у насељу Шта су насеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Градови некад и сад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Врсте села . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Живот у селу и граду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Сналажење у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Правила понашања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Која су наша права и обавезе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Саобраћај Ми у саобраћају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Правила понашања у саобраћају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Врсте саобраћаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 ЗАНИМЉИВОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 ПРОВЕРА ЗНАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Кретање у простору Шта је кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Шта утиче на брзину кретања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Кретање у времену Које је доба дана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Мерење времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Коришћење часовника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Седмица, месец, година . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Годишња доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 ЗАНИМЉИВОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 ПРОВЕРА ЗНАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

4

САДРЖАЈ ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Човек ствара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Основна својства материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Утицај топлоте на материјале . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Топлотна проводљивост материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Електрицитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Електрична проводљивост материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Разноврсност материјала и њихова употреба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Обрада материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 ДА ПОНОВИМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 ЗАНИМЉИВОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 ПРОВЕРА ЗНАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 МОЈА ГАЛЕРИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

5

КАКО ЋЕШ КОРИСТИТИ ОВУ КЊИГУ Пре почетка путовања кроз свет око нас, ево и неких упутстава за коришћење ове књиге. Задатке из књиге решаваћеш на различите начине: писањем, цртањем, заокруживањем... Ови знаци показаће ти шта треба да урадиш. Зато би било добро да их пажљиво погледаш и што боље запамтиш. Ако заборавиш шта неки знак показује, врати се на ову страницу.

посматрај

заокружи

испричај

повежи

напиши

нацртај

обој

Књига има неколико делова. На крају сваког од њих наћи ћеш кратки подсетник на оно најважније што се до тада учило. То су „путокази“ на путу до знања, па их немој заобићи! На њима ће увек писати ДА ПОНОВИМО. Када провериш да ли је све од знања ту – следи заслужени одмор. То је страница са ЗАНИМЉИВОСТИМА, које се односе на оно што се до тада учило. Не мораш их учити, али можда ћеш пожелети да их запамтиш и препричаш другима. После предаха, следи ПРОВЕРА ЗНАЊА. Да би наставак пута био успешан, добро је да утврдиш оно што се претходно радило. Зато одговори на питања и уради задатке. Ако неки задатак не можеш одмах да решиш, стрелице ће ти показати на које стране треба да се вратиш и потражиш решења. На самом крају књиге налазе се странице предвиђене за твоје маштовите радове. Занима те шта је то? Пронађи МОЈУ ГАЛЕРИЈУ и видећеш о чему се ради.

6

ГДЕ ЉУДИ ЖИВЕ

УЗВИШЕЊА, УДУБЉЕЊА И РАВНИЦЕ Посматрајући околину уочићеш да земљиште није свуда исто. Негде је равно, негде је узвишено, а негде се налазе удубљења која су испуњена водом. Сва та удубљења, узвишења и равна земљишта представљају облике рељефа.

В_ _ је највиши део неког узвишења.

П _ _ _ _ _ _ је највише узвишење. С _ _ _ _ _ спаја подножје са врхом.

П _ _ _ _ _ _ _ је почетак неког узвишења.

Б _ _ _ је мање удубљење у земљишту испуњено водом.

8

Рељеф и воде у мојој околини Узвишена земљишта се разликују по висини. Могу бити планине, брда или брежуљци. Свако узвишење има подножје, стране и врх. Равна земљишта су равнице. Вода која испуњава удубљена земљишта ствара потоке, реке, баре, језера и мора. Пажљиво посматрај слику и препознај све облике рељефа који су на њој приказани. Допиши слова која недостају тако да добијеш називе узвишења и делова узвишења, равног земљишта и удубљења испуњених водом.

Б _ _ _ је мање узвишење. Б _ _ _ _ _ _ _ је најмање узвишење.

Р _ _ _ _ _ _ је равно земљиште.

Ј _ _ _ _ _ је веће удубљење у земљишту испуњено водом.

9

УДУБЉЕЊА ИСПУЊЕНА ВОДОМ Воде које теку кроз удубљења у земљишту називају се текућим водама. То су потоци, речице и реке. Воде које не теку, већ само испуњавају удубљења у земљишту називају се стајаћим водама. То су баре, језера и мора.

Поред сваке слике доцртај одговарајући знак који показује да ли је приказана текућа или стајаћа вода.

текуће воде

стајаће воде

Повежи називе стајаћих вода са описом који им одговара.

10



бара

Највеће удубљење испуњено водом.



море

Веће удубљење испуњено водом.



језеро

Мање удубљење испуњено водом.

Рељеф и воде у мојој околини Текуће воде, као што су потоци и реке, имају свој пут од извора до ушћа. Извор је место где вода избија на површину земљишта. Ушће је место где се једна вода улива у другу. Пут којим река тече, од извора до ушћа, назива се ток реке. Земљиште које се налази са обе стране реке јесу њене обале. На приказаној слици пронађи извор реке, њен ток и ушће. Допиши слова на одговарајућим местима да добијеш њихове називе.

И _ _ _ _

Т _ _ Р _ _ _ У _ _ _

Ако се лицем окренеш према ушћу реке и рашириш руке, лако ћеш одредити њену леву и десну обалу. Лева обала реке је на оној страни на којој се налази твоја лева рука, а десна обала је на страни на којој је твоја десна рука. Одреди стране приказане реке. У празна поља упиши која је њена лева, а која десна обала. Посматрај слику. Упореди ток реке у планинском и равничарском крају. Где је река ужа, а где шира? Где река тече брже? Шта мислиш, зашто ту тече брже?

11

ШТА СЕ НАЛАЗИ У МОЈОЈ ОКОЛИНИ Околину можеш да посматраш са неког узвишења. То место са кога посматраш назива се стојиште. Све оно што видиш испред себе јесте видик. На крају видика чини ти се да су небо и земља спојени у једној линији. Та линија назива се видикова линија.

ВИДИКОВА ЛИНИЈА

ВИДИК

СТОЈИШТЕ У својој околини пронађи стојиште са кога ће ти видик бити добар. У свесци нацртај све што си обухватио/обухватила погледом. Опиши шта се све налази на твом цртежу.

12

Рељеф и воде у мојој околини Заокружи слово испред реченице која најбоље описује рељеф у околини твог места.

а) Околина мог места је претежно равничарска.



б) Околина мог места је претежно брдовита – има брежуљака и брда.



в) Околина мог места је планинска.

Како се назива планина која је најближа месту у коме живиш? Ако у околини твог места постоји неко брдо, напиши како се оно назива.

Које воде постоје у твом месту или у његовој околини? Напиши њихова имена. Поток: Река: Језеро:

ДА ПОНОВИМО

ОБЛИЦИ РЕЉЕФА

равнице

узвишења брежуљци

•

брда

удубљења планине

Свако узвишење има: подножје, врх и стране. ВОДЕ



стајаће воде баре језера мора

текуће воде потоци речице реке

13

ШТА СУ НАСЕЉА Насеља су места у којима људи живе и раде. Свако насеље има своје име и заузима одређену територију. У сваком насељу живи одређен број становника. Постоје две врсте насеља: села и градови. Они се разликују по величини територије коју заузимају, као и по броју становника.

Која насеља су већа – села или градови? У којима живи већи број људи? Шта мислиш, зашто је тако?

14

Живот у насељу У сваком насељу постоје објекти који су потребни за живот и рад људи. У селима људи живе у породичним кућама. У градовима људи живе у породичним кућама или у стамбеним зградама.

Посматрај слику и упореди објекте у селу и граду. По чему се разликују улице? Који објекти постоје у граду, а нема их у селу? Чега има у селу, а обично нема у граду?

15

ГРАДОВИ НЕКАД И САД Градови нису увек изгледали овако као данас. И начин живота људи у градовима раније је био нешто другачији.

Посматрај слике и упореди како се некада живело у граду, а како се данас живи. Уочи како су улице и возила изгледали раније, а како изгледају сада. Пронађи и разлике између школа, продавница, светиљки...

16

Живот у насељу Изабери један објекат који постоји на обе слике (на пример: школу, мост, стамбену зграду или продавницу). Пажљиво погледај по чему се тај објекат разликује на двема сликама. Шта мислиш, зашто се изглед тог објекта променио? Шта је ипак остало исто? На исти начин упореди још неке објекте које видиш на обема сликама.

Покушај да откријеш да ли је место у коме живиш некада имало другачије име и зашто се тако звало. Оно што сазнаш, запиши у свеску.

17

ВРСТЕ СЕЛА Нека села се налазе на планинама, а нека у равницама, обично поред река. Према месту где се налазе, села могу бити планинска или равничарска. У селима се људи највише баве обрађивањем земље и гајењем биљака и животиња. Пажљиво посматрај слику и опиши планинско село. Како су распоређене куће у планинском селу? Какви су путеви? Чиме се баве људи у планинским крајевима? Које животиње најчешће гаје?

Људи из села користе оно што се производи у граду, а у градове шаљу оно што сами производе. Које производе добијамо из планинских села?

18

Живот у насељу Погледај слику равничарског села и упореди га са планинским селом. Опиши какво је равничарско село. Како су распоређене куће? Какви су путеви? Чиме се баве људи у равничарским селима?

Које производе добијамо из равничарских села?

19

ЖИВОТ У СЕЛУ И ГРАДУ Људи живе у насељима да би лакше задовољавали своје потребе. У градовима постоје службе које задовољавају различите потребе становника тог града, али и околних села. Те службе омогућавају становницима насеља да набаве храну, да се лече, да се школују, да се забављају и информишу, да се осећају сигурно и безбедно...

За сваку службу представљену на слици дат је опис послова које она обавља. Пажљиво прочитај те описе. Повежи сваку слику са одговарајућим описом.

Радници ове службе лече нас када смо болесни, пружају нам хитну медицинску помоћ и саветују нас како да живимо здравије. Најлепше је када запослени у овој служби чују плач бебе која се родила.



Радници ове службе омогућавају нам да шаљемо и примамо писма, разгледнице или пакете. Најчешће их достављају на нашу кућну адресу. Они који немају телефон, ту могу да обаве телефонски разговор.



Ова служба постоји да би живот у насељу био безбедан. Њени радници надгледају и регулишу саобраћај. Контролишу безбедност људи и њихове имовине. Пружају помоћ сваком ко је од њих затражи.

Наведи још неке објекте који постоје у граду и који су потребни његовим становницима. Где људи набављају храну, а где лекове? Зашто у граду мора да постоји и ватрогасна служба? Који објекти служе за игру и забаву?

20

Живот у насељу Живот у селу се разликује од живота у граду. У селима не постоје све службе и објекти који постоје у градовима. По чему се разликују продавнице у селу и граду? Где људи из села купују одећу или намештај? Да ли у селима постоје домови здравља? А болнице? Где се лече становници села? Да ли села имају своју ватрогасну станицу? Коме се становници села обраћају ако избије пожар?

Становници села неке своје потребе задовољавају у најближим градовима. У градове доносе оно што сами производе. То продају на пијацама или предузећима која даље прерађују њихове производе (на пример млекарама). Зато су градови путевима и телефонским линијама повезани са околним селима, као и са другим градовима.

21

СНАЛАЖЕЊЕ У НАСЕЉУ Свака зграда има своју адресу. То је име улице и број зграде. Табле са именом улице постављене су на почетку улице. Почетак улице одређује се према тргу или некој већој улици. Са леве стране улице налазе се непарни бројеви, а са десне парни. Тако одређујемо леву и десну страну улице. На слици је приказана једна страна улице. Која? Како то знаш? Који бројеви ће се налазити на зградама са друге стране улице?

Која је твоја адреса? У одговарајућа поља упиши назив улице и број зграде у којој станујеш.

22

Живот у насељу Упиши знак + поред свих активности које ти могу помоћи да пронађеш жељену адресу. Питати пролазнике за жељену адресу. Пронаћи таблу на којој пише име тражене улице. Одустати уколико улица није на видику. Прећи на ону страну улице на којој се налази тражени број. Питати саобраћајца да помогне у проналажењу адресе. Расплакати се уколико улица није пронађена.

Да се лакше снађемо у насељу, помажу нам и важни објекти који се у њему налазе. То могу бити мостови, реке, цркве, тргови, школе и слично. Према њима се оријентишемо, а можемо и другима да објаснимо где се налазимо. Овакав начин сналажења посебно је важан у селима, где обично не постоје називи и бројеви улица. Анина другарица је управо сишла из аутобуса. Помози јој да најлакше пронађе Анину кућу. Пажљиво погледај слику и опиши пут којим она треба да иде. У опису користи важне (карактеристичне) објекте које примећујеш у овом насељу.

Анина кућа

23

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА Живимо окружени људима – породицом, пријатељима, суседима, па и непознатим људима. Да би наш заједнички живот био лакши и лепши, важно је да поштујемо једни друге и да се придржавамо одређених правила понашања. Шта би се десило када би ђаци долазили у школу у било које време? Шта би било када би сви људи у насељу бацали ђубре кроз прозор уместо да га однесу у контејнер?

На сликама су приказане две ситуације из живота брата и сестре. Посматрај слике и покушај да замислиш како су они разговарали када нису могли да се договоре, а како када су успели да пронађу решење. Запиши њихове речи у облачиће.

О ком правилу понашања у породици говори овај пример? Наведи још нека правила понашања којих се треба придржавати у породици.

24

Живот у насељу И у школи треба поштовати одређена правила понашања. Пажљиво погледај слику и обој оне ученике који се правилно понашају.

Постоје и правила понашања у насељу: на улици, у стамбеној згради, у продавници... Упиши знак + поред свих правила које станари зграде треба да поштују. У згради гласно говоримо, звиждимо или певамо. Комшије поздравимо када их сретнемо. Гелендере користимо за клизање и играње. Поштујемо упутство за коришћење лифта. Старијим особама говоримо „Ви“. По зидовима зграде жврљамо и урезујемо имена. На прекидаче за осветљење лепимо жваке.

25

КОЈА СУ НАША ПРАВА И ОБАВЕЗЕ У групама којима припадамо – у породици, школи и насељу – сви имамо одређена права, али и обавезе. Да би други поштовали твоја права, и ти мораш водити рачуна о њиховим правима. По томе смо сви једнаки. Треба да знаш и то да права увек прате одређене одговорности. Не можеш очекивати да се твоја права поштују, а да не водиш рачуна о томе које су твоје обавезе.

У следећем тексту недостају речи ПРАВО и ОБАВЕЗА. Пажљиво прочитај сваку реченицу и допиши одговарајућу реч. Имам

да идем у школу и стичем знања.

Имам

да ми учитељ помогне када ми нешто није јасно.

Имам

да на време долазим у школу.

Имам

да подигнем руку када хоћу нешто да кажем.

Зашто је мама овог дечака љута на њега? Да ли је у праву што се љути? Зашто? Опиши које све обавезе имају власници кућних љубимаца.

26

Живот у насељу Када се разболиш, твоје је право да те лечи особа која најбоље зна како да ти помогне – лекар. Твоја је обавеза да послушаш лекаров савет и да одговориш на његова питања. Кажи како би требало да разговарају лекар и дечак са слике. Можеш то и да одглумиш са својим паром из клупе.

Повежи права и одговорности које иду уз та права. У празна поља упиши још неко своје право и одговорност која уз њега иде. Имам право да...

Али и одговорност да...

користим љуљашке и клацкалице у парку.

поштујем оне с којима живим и да им помажем.

живим са онима који ме воле и брину о мени.

неоштећене књиге вратим на време.

позајмљујем књиге из библиотеке.

чувам љуљашке и клацкалице.

27

Сви који посећују позориште имају обавезу да поштују правила понашања у њему. У тексту су понуђена по два начина понашања за неколико ситуација. Заокружи оно понашање које је правилно и које чини боравак у позоришту пријатнијим.

ДОЛАЗИШ НА ВРЕМЕ И УЛАЗИШ У САЛУ ПРЕ ПОЧЕТКА ПРЕДСТАВЕ. или КАСНИШ И УЛАЗИШ У ПОЗОРИШНУ САЛУ КАДА ЈЕ ПРЕДСТАВА ВЕЋ ПОЧЕЛА. ТРАЖЕЋИ СВОЈЕ МЕСТО ПОДИЖЕШ ГЛЕДАОЦЕ КОЈИ СЕДЕ У ТВОМ РЕДУ. или ИЗВИЊАВАШ СЕ И ПРОЛАЗИШ ЛИЦЕМ ОКРЕНУТ ПРЕМА ОНИМА КОЈИ СЕДЕ. УЗИМАШ ПРОГРАМ ПРЕДСТАВЕ ДА САЗНАШ ШТА ЋЕШ ГЛЕДАТИ. или НЕ ТРЕБА ТИ ПРОГРАМ ЈЕР ЋЕШ СЕ РАСПИТАТИ ОКОЛО. СМЕЈЕШ СЕ И АПЛАУДИРАШ КАДА ТО НИКО НЕ РАДИ. или АПЛАУЗОМ НАГРАЂУЈЕШ ГЛУМЦЕ КАДА СЕ ЗАВРШИ ПРЕДСТАВА. Сви верници имају право да посећују света места као што су цркве или храмови, али и обавезу да се на тим местима понашају пристојно. Напиши како се треба понашати у цркви или храму.

28

Живот у насељу Наша је обавеза да према пријатељима будемо пажљиви и да поштујемо њихове потребе и осећања. У облачиће запиши један „пријатељски“ разговор између дечака и девојчице. Они треба да се договоре о томе где и када ће се наћи.

Не могу данас у биоскоп, имам пуно да учим...

ДА ПОНОВИМО

• • • • • •

 асеља су места у којима људи живе и раде. Деле се на села и Н градове. Села су мања насеља у којима се људи баве обрађивањем земље и гајењем биљака и животиња. Могу бити планинска и равничарска. Градови су већа насеља у којима постоје различити објекти и службе који су потребни становницима градова и околних села. Да бисмо се лакше сналазили у насељу, помажу нам називи улица и бројеви зграда, као и важни објекти. Заједнички живот у насељу је пријатнији уколико сви поштујемо правила понашања. Сва деца имају иста права. Уз свако право иду и одређене обавезе (одговорности).

29

МИ У САОБРАЋАЈУ Пешаци, возачи и бициклисти су учесници у саобраћају. Они морају да поштују саобраћајна правила. За свакога од њих постоји одређено место на путу којим се крећу. Постоје и саобраћајни знаци, ознаке на коловозу и тротоару, као и светлосни и звучни сигнали који им помажу да безбедно учествују у саобраћају.

Ко на приказаној слици безбедно прелази улицу? Зашто? Које ознаке и саобраћајне знаке видиш на слици? Шта они показују? Како се зове место на коме је прелаз преко улице најбезбеднији? Зашто је добро када постоји семафор? Шта ти још може олакшати прелазак преко улице (види на слици)?

30

Саобраћај Ти учествујеш у саобраћају када си пешак, када возиш бицикл и када се возиш неким превозним средством. У свакој од тих улога мораш поштовати саобраћајна правила.

Којом страном коловоза се крећеш када возиш бицикл? Зашто бицикл мора бити осветљен и напред и позади?

Заокружи знак који обавештава да је бициклистима дозвољено кретање у саобраћају.

Саобраћајни знаци обавештавају возаче о томе шта треба да ураде и на шта треба да пазе. Поштујући саобраћајне знаке, возачи брину о својој безбедности и о безбедности других учесника у саобраћају. И пешаци треба да познају важне саобраћајне знаке да би се лакше снашли у саобраћају и да би њихово кретање било безбедније.

О чему овај саобраћајни знак обавештава возаче, а шта говори пешацима? Пажљиво прочитај реченице. У њима недостаје по једна реч. Пронађи која од речи у загради недостаје и упиши је.

Знак „превој пута“‚ упозорава возаче да обавезно треба да јер је у близини „лежећи полицајац“. (УСПОРЕ УБРЗАЈУ) Пешацима овај знак говори да је у близини где могу безбедније да пређу улицу.

,

,

(РАСКРСНИЦА ПЕШАЧКИ ПРЕЛАЗ ПОДЗЕМНИ ПРОЛАЗ)

31

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У САОБРАЋАЈУ Пешаци у саобраћају треба да буду уочљиви како дању тако и ноћу. Док прелазе улицу, пешаци морају да виде возаче, јер ће тада и возачи видети њих. Ноћу пешаци треба да носе уочљиву одећу или да на себи имају светлеће беџеве. Које пешаке са слике ће возачи лако уочити? Објасни зашто.

Обој оне учеснике у саобраћају који поштују саобраћајна правила.

32

Саобраћај Која правила треба да поштујеш када возиш бицикл? Прочитај реченице и заокружи ДА ако је оно што се тврди тачно, а НЕ ако није тачно.

Бицикл се вози по тротоару.

ДА

НЕ

Бицикл можеш возити тек када положиш возачки испит. ДА

НЕ

Бициклиста је дужан да подизањем руке обавести остале учеснике у саобраћају да скреће.

ДА

НЕ

На бициклу мораш да вежеш сигурносни појас.

ДА

НЕ

Када возиш бицикл, треба да носиш кацигу и штитнике.

ДА

НЕ

Бициклиста мора да буде уочљив возачима, нарочито ноћу.

ДА

НЕ

Нека правила понашања у превозним средствима постављена су на видљива места у возилима. Та правила некада су исказана речима, а некада сликом. Ако се придржавамо тих правила, вожња ће бити безбеднија и угоднија.

Погледај ове натписе са правилима понашања у аутобусу. Размисли и објасни зашто је важно да се придржавамо тих правила. Зашто путници не смеју да узнемиравају возача? Шта се може десити ако се не држиш за рукодржаче током вожње? Зашто треба уступити место старијим људима или особама са малом децом?

33

ВРСТЕ САОБРАЋАЈА Према средини у којој се одвија, саобраћај може бити ваздушни, копнени и водени. Копнени саобраћај који се одвија по друму зове се друмски саобраћај. Копнени саобраћај који се одвија по шинама зове се железнички саобраћај. За различите врсте саобраћаја користе се различита саобраћајна средства.

АЕРОДРОМ

ЛУКА

АУТОБУСКА СТАНИЦА

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

Како се називају места са којих полазе и на која долазе приказана саобраћајна средства? Како се називају занимања људи који управљају тим саобраћајним средствима? Наведи још нека саобраћајна средства која се крећу ваздухом, друмом, шинама и водом.

34

Саобраћај Људи користе путнички саобраћај да се превезу до различитих места. Теретни саобраћај служи за превоз робе из једног места у друго. Поштанским и информационим саобраћајем преносе се поруке, разна обавештења (информације) или пошиљке. За превоз путника или робе и за преношење информација користе се различита саобраћајна средства. Посматрај приказана саобраћајна средства и одреди шта се њима превози: само путници, само роба, или и путници и роба. Линијама повежи саобраћајна средства са оним што она превозе.

ПУТНИЦИ

РОБА

35

Препознај која су средства за пренос информација приказана на слици и запиши њихов назив.













Шта мислиш, како су некада путовале информације? Погледај слике. Који начин преношења информација је био најбржи, а који најспорији?

36

Саобраћај Нацртај саобраћајно средство којим највише волиш да путујеш.

ДА ПОНОВИМО

• Сви учесници у саобраћају – пешаци, бициклисти и возачи –

морају се придржавати саобраћајних правила.

• Сналажење у саобраћају омогућавају саобраћајни знаци, ознаке

на коловозу и тротоару, као и светлосни и звучни сигнали (семафор). ВРСТЕ САОБРАЋАЈА по средини којом се возила крећу

копнени друмски железнички

водени

ваздушни

ВРСТЕ САОБРАЋАЈА по намени

путнички (превоз путника)

теретни (превоз робе)

поштански и информациони (пренос обавештења и пошиљки)

37

ЗАНИМЉИВОСТИ Ледена стена На планинама које су високе неколико хиљада метара, снег се никада не топи. Нагомилава се све док се не направи глечер – велика ледена стена. Она затим почиње да клизи и да полако „тече“, као нека ледена река. Отапањем глечера на планинама могу настати и језера. У неким земљама, људи се снабдевају пијаћом водом тако што им се она, у облику ледених брегова, доставља посебним бродовима – реморкерима.

Један стварно необичан град Градови у прошлости изгледали су другачије него данас. Али древни град Чатал Хијик у Турској, стварно је био веома необичан. Овај град није имао спољне зидове, нити улице! Како су се онда кретали његови становници? Куће су биле грађене једна уз другу. Свака кућа имала је дрвене мердевине, које су водиле до крова. На крову су се налазила улазна врата. Људи су се кретали градом прелазећи преко кровова! Када би се мердевине склониле, нико није могао ући у град. Његови становници тако су били безбедни.

Човек бржи од воза Јесте ли чули за воз познат под надимком „Ћира“? Овај воз је, пре много година, превозио путнике и робу кроз Србију. Пошто је радио на пару, био је много спорији него данашњи возови. Маратонац Драгутин Томашевић тркао се са „Ћиром“ давне 1909. године и победио га! Заједно су пошли са станице у Пожаревцу. Претрчавши око 40 километара, Томашевић је пре воза стигао у Петровац и сачекао га на станици. Прича се да је „Ћира“ на путу кроз планине био толико спор, да су путници могли да сиђу, наберу шљиве и врате се у воз да их на миру поједу. „Ћира“ је завршио своја путовања 1974. године. Данас он поново „јури“ лепим пределима планине Таре, али само туристички. Ако будете у том крају, можете се њиме возити.

38

ПРОВЕРА ЗНАЊА 1. Пажљиво прочитај реченице и заокружи ДА ако је оно што се тврди тачно, а НЕ ако није тачно.

Стране 8–9

Рељеф је изглед насеља. ДА НЕ Облици рељефа су: узвишења, равнице и удубљења у земљишту. ДА НЕ Брдо је најниже узвишење. ДА НЕ 2. Допиши речи које недостају.

Странa 8

Извор је место на коме вода

.

Место на коме се река улива у другу реку, језеро или море зове се

Стајаће воде су

. , језеро и

.

3. Нацртај узвишење и на њему обележи врх, подножје и страну.

Стране 10–11

4. Одговори на следећа питања:

Странe 14–15

Које врсте насеља постоје? У којим насељима живи већи број становника? Зашто? По чему се још разликују те две врсте насеља? 5. Упиши

поред свих реченица у којима је оно што се тврди тачно.

Странe 18–20

а) Села могу бити планинска и равничарска. б) Градске улице су обично узане и кривудаве. в) Људи у граду користе различите производе који долазе са села. г) Становници села могу да задовоље све потребе у свом насељу. 6. Прецртај делове текста са којима се не слажеш.

Странe 24–29

Сваки ученик има право да иде у школу, да жврља по школским клупама, да касни на часове, да заборавља на домаће задатке, да позајмљује туђе ствари без питања, да подели ужину са другарима, да пита када му нешто није јасно и да позајмљује књиге из библиотеке.

39

Странe 22–23

7. Упиши

поред свих реченица у којима је оно што се тврди тачно.

У насељу се сналазимо само помоћу назива и бројева улица. Зграде на десној страни улице обележене су парним бројевима. Улица почиње тамо где се налази школа или црква.

Странe 30–33

8. Наведи три правила у саобраћају која мораш да поштујеш као пешак.

Странe 32–33

9. Упиши + поред свих правила која треба да поштујеш у превозу. У аутомобилу седим на предњем седишту. У аутобусу уступам место старијим особама и мајкама са децом. Возача стално нешто запиткујем. Своје отпатке бацам у канту или их стављам у кесу.

Странe 34–35

10. Које врсте саобраћаја постоје? Допиши речи које недостају. 1)

саобраћај – служи за превоз путника;

2) теретни саобраћај – служи за 3) 

.

и информациони саобраћај – служи за

преношење обавештења (информација) и

;

Странe 34–35

11. У сваком реду прецртај реч која не припада низу. авион, ракета, сателит, воз, хеликоптер; аутобус, тролејбус, камион, трамвај, мотоцикл; лађа, сплав, чамац, капетан, брод.

Странa 36

12. Прочитај текст и препознај о ком средству за пренос информација је реч. Затим га нацртај.

Омогућава нам да разговарамо са другима на било ком месту и увек када нам је потребно. Зато га обично носимо са собом. Преко њега можемо да шаљемо и примамо поруке, па и фотографије. Све је то могуће захваљујући сателитима.

40

Кретање у простору и времену

Шта је кретање Ако погледаш око себе, приметићеш различите врсте кретања. Крећу се људи и животиње, возила и предмети, ваздух и вода...

Пажљиво погледај слику и наведи сва кретања која на њој запажаш.

42

Кретање у простору Постоје различите врсте кретања. Нека тела се крећу сама, а нека морају бити покренута. Тела се покрећу када их неко или нешто гура, вуче, носи, окреће...

Пажљиво погледај слику на претходној страни и попуни табелу као што је започето.

Ко или шта се креће

Креће се само или је покренуто

Како се креће

човек са дететом

креће се сам

хода

колица са бебом

покреће их жена

жена гура колица

камион играчка тата је носи птице покреће га ветар вода га окреће

Постоје и разлике у брзини кретања. Различита тела крећу се и различитом брзином. И једно исто тело може се кретати различитом брзином. Поново пажљиво погледај слику и заокружи слова испред тачних одговора. Ко се најбрже креће? а) девојчица која вози бицикл

б) птице које лете

в) чамац на весла

Ко се брже креће: дечак који пушта змаја или дечак који вуче камиончић? а) дечак који пушта змаја б) дечак који вуче камиончић Ко се креће сличном брзином? а) девојчица која вози бицикл и дечак који вуче камиончић б) жена са колицима и човек поред ње

43

ШТА УТИЧЕ НА БРЗИНУ КРЕТАЊА Брзина којом се тела крећу зависи од њиховог облика и величине, од материјала од кога су направљени, од подлоге по којој се крећу и од јачине (снаге) којом су покренута. Провери како облик тела утиче на брзину кретања. Узми два потпуно иста листа папира. Први згужвај и од њега направи лоптицу, а од другог направи авиончић. Баци их испред себе једнаком јачином и у исто време. Посматрај шта ће се брже кретати (шта ће даље одлетети).

Шта се брже кретало (шта је даље одлетело) – лоптица или авиончић? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Лоптица се брже кретала и даље је одлетела. б) Авиончић се брже кретао и даље је одлетео. в) Лоптица и авиончић су се кретали истом брзином и одлетели су једнако далеко. Опиши разлике у облику ова два чамца. Шта мислиш, који се брже креће кроз воду? Објасни зашто.

44

Кретање у простору Провери како величина тела утиче на брзину кретања. Потребно ти је седам „лего-коцкица“ (у облику квадра) исте величине. Дужу, равну даску (на пример, даску за пеглање) постави у коси положај. Шест „лего-коцкица“ спој у једну, тако да добијеш два квадра различите величине. Постави их на врх даске, оба у исти положај – као што је приказано на слици. Оба тела истовремено пусти низ даску. Немој их гурнути нити бацити, само их пусти да се клизају. Посматрај које ће тело брже стићи до краја даске.

Које тело је брже стигло до краја даске? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Мањи квадар. б) Већи квадар. в) Оба квадра су једнако брзо стигла до краја даске. Величина тела не утиче увек исто на брзину његовог кретања. Ако велики и мали камен бациш испред себе свом снагом, који ће даље одлетети? Шта мислиш, зашто је тако?

45

Провери како на брзину кретања утиче материјал од кога је тело направљено. Потребне су ти две кашичице исте величине: једна метална, а друга пластична. Треба да урадиш исто што и у претходном огледу: да поставиш кашичице на врх даске, у исти положај, и да их истовремено пустиш низ даску – као што је приказано на слици. Немој гурнути кашичице, већ их само пусти да се клизају. Посматрај која ће кашичица брже стићи до краја даске.

Која кашичица је брже стигла до краја даске? Заокружи слово испред тачног одговора: а) Метална кашичица је брже стигла до краја даске. б) Пластична кашичица је брже стигла до краја даске. в) Обе кашичице су једнако брзо стигле до краја даске.

Које санке ће се брже кретати низ падину покривену снегом – металне или пластичне? Шта мислиш, због чега?

46

Кретање у простору Провери како подлога по којој се тела крећу утиче на брзину кретања. Потребна су ти два картона – један гладак и један ребрасти (храпав) – као и два кликера исте величине и од истог материјала. Постави картоне као што је приказано на слици. Са врхова картона истовремено пусти оба кликера, као што то чини дечак на слици. Немој их гурнути нити бацати, само пусти да се откотрљају низ картон. Посматрај кретање кликера – по ком картону се кликер брже креће?

По ком картону се кликер брже кретао, по глатком или ребрастом? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Кликер се брже кретао по глатком картону. б) Кликер се брже кретао по ребрастом картону. в) Кликери су се кретали једнаком брзином на оба картона.

Допуни реченицу. На одговарајућа места упиши речи ХРАПАВОЈ и ГЛАТКОЈ. Исто тело брже се креће по

него по

површини.

47

Провери како јачина којом покрећемо неко тело утиче на брзину кретања. Узми једну гумену лопту и баци је јако, као што је приказано на првој слици. Кредом обележи место до кога је лопта дошла. Исту лопту сада баци слабо – као што је приказано на другој слици. Кредом опет обележи место до кога је лопта стигла. Погледај када се лопта брже кретала (када је прешла веће растојање).

Када се лопта брже кретала (када је прешла веће растојање)? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Када лопту бацимо јаче, она се брже креће и пада даље. б) Када лопту бацимо слабије, она се брже креће и пада даље. в) Без обзира на то колико јако бацимо лопту, она се креће истом брзином и пада једнако далеко. Зашто спортиста који се бави бициклизмом брже вози бицикл од „обичних“ људи? Упиши поред свих тачних одговора. Зато што има бољи бицикл. Зато што, због тренирања, има више снаге да покреће бицикл. Зато што, због тренирања, уме боље да вози бицикл.

48

Кретање у простору Петоро деце из једног одељења трка се у вучењу санки. На санкама седе девојчице сличне тежине. Прве санке вуче један дечак. Друге санке заједно вуку један дечак и једна девојчица. Ко има веће шансе да победи у трци? Објасни зашто.

ДА ПОНОВИМО

•

 остоје различите врсте кретања. Нека тела се крећу сама, нека П морају бити покренута.

• Тела се покрећу када их неко или нешто гура, вуче, носи, окреће... • Различита тела крећу се различитом брзином. И једно исто тело може се кретати различитом брзином.

• На брзину кретања тела утичу:

облик тела; величина тела; материјал од кога су тела направљена; подлога по којој се тела крећу; јачина којом се тела покрећу.

49

КОЈЕ ЈЕ ДОБА ДАНА Доба дана можемо одредити према положају Сунца. У току дана смењују се светли део дана – обданица – и тамни део дана – ноћ. Дан је подељен и на мање делове: јутро, пре подне, подне, после подне и вече.

ПОДНЕ

ПРЕ ПОДНЕ

ПОСЛЕ ПОДНЕ

ВЕЧЕ

ЈУТРО НОЋ

Повежи називе доба дана са одговарајућим описима. јутро

Део дана између јутра и поднева.

пре подне

Део дана када Сунце залази.

подне

вече

Део дана који почиње заласком Сунца и траје до његовог поновног изласка. Средишњи део дана – Сунце се налази високо на небу и најјаче сија. Почетак светлог дела дана – тада Сунце излази.

ноћ

Део дана између поднева и вечери.

после подне

50

Кретање у времену Делови дана разликују се и по активностима које обављамо у то време. Присети се шта радиш ујутру када у школу идеш пре подне. Заокружи слова испред активности које обављаш у овом делу дана. а) умивам се и перем зубе б) на брзину пакујем торбу за школу в) ручам г) намештам кревет д) телефонирам другу да се договоримо када ћемо играти „монопол“ ђ) облачим се е) крећем у школу Овај дечак описао је шта он ради по подне, када се врати из школе. Шта мислиш о начину на који он проводи то време? Шта ти радиш када се вратиш из школе?

Чим ручам, изађем напоље да се играм. Напољу сам са другарима све док не падне вече. Онда имам цело вече да на брзину урадим домаћи.

Неке од ових реченица не описују активности које радимо током вечери. Пронађи их и прецртај.

Вече је време за одлазак у природу. Деца тада раде домаће задатке. Породица је најчешће на окупу. Време је за вечеру. После вечере следи купање и припрема за спавање. Неко време проведемо гледајући телевизију. Важно је да одрасли оду раније на спавање.

51

МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА Људима није довољно да доба дана одреде само уз помоћ Сунца. Они морају тачно да знају када почиње и колико траје њихова заједничка активност – рад, дружење, путовање. Зато је смишљено мерење времена. Да би могли да мере време, људи су дан поделили на 24 једнака дела. То су сати. Дан има 24 сата. Сати су подељени на минуте. Један сат има 60 минута. Минути се деле на секунде. Један минут има 60 секунди. Допиши бројеве који недостају. Једна половина дана (обданица или ноћ) траје Ако до друга путујеш пола сата, значи да ти за тај пут треба

сати. минута.

Справа за мерење времена зове се часовник. Он се састоји од бројчаника и казаљки. Бројчаник садржи бројеве поређане од 1 до 12. Мала казаљка показује сате, а велика минуте. Минути су на часовнику приказани цртицама које се налазе између суседних сати. На првом часовнику је тачно пет часова. Мала казаљка показује број 5, а велика број 12. Нацртај казаљке на другом часовнику тако да на њему буде тачно десет часова.

52

Кретање у времену Казаљке се увек крећу слева надесно. Када се мала казаљка помери од једног до другог броја, прошло је време од једног сата. Када се велика казаљка помери од једног до другог броја, прошло је пет минута. Да би се мала казаљка померила од једног до другог броја, потребно је да велика казаљка обиђе цео круг. Колико ће сати бити на првом часовнику (који је показивао тачно пет часова) ако се и мала и велика казаљка помере до првог следећег броја? Заокружи слово испред тачног одговора. а) 5 сати и 5 минута

б) 5 сати и 6 минута

в) 6 сати и 5 минута

На дигиталном часовнику не постоје казаљке. На њему пишу бројеви који показују колико има сати. Први број означава сате, а други минуте. Тачно у поноћ, на дигиталном часовнику не пише 24:00 часа, већ 00:00 часова. То је зато што се сати означавају бројевима од 0 до 23. Минути се означавају бројевима од 0 до 59. Када истекне последњи минут једног сата, дигитални часовник ће одмах показати наредни сат. Погледај како је на дигиталном часовнику приказано да је тачно пет часова – ујутру и после подне.

Дигитални часовник показује да има 9 часова и 59 минута. Запиши колико ће часова и колико минута он приказивати у наредној минути (када се први пут промене бројеви).

53

КОРИШЋЕЊЕ ЧАСОВНИКА За сналажење у времену, потребно је да научиш како се чита време са часовника. Ако велика казаљка показује број 12, онда је тачно онолико часова колико показује мала казаљка. На дигиталном часовнику пише број часова и нула минута. Нацртај казаљке на овом часовнику тако да показују тачно 8 часова или, како често кажемо, 8 сати.

Можемо ли знати да ли овај часовник показује јутарње или вечерње време? А ако исто време пише на дигиталном часовнику? Погледај слике и објасни разлику.

Ако велика казаљка показује број 6, мала казаљка се налази између два броја. Тада има онолико часова колико показује мањи од та два броја, и 30 минута. На дигиталном часовнику пише број часова и 30 минута. У дигиталне часовнике упиши време које показује обичан часовник лево тако да на првом буде јутарње, а на другом вечерње време.

54

Кретање у времену Ако знаш да мала казаљка показује број часова, а да померање велике казаљке од једног до другог означава 5 минута, лако ћеш израчунати колико је сати. Које време показују ови часовници? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) 2 часа и 10 минута б) 2 часа и 15 минута в) 2 часа и 20 минута

а) 8 часова и 40 минута, или 20 минута до 9 б) 8 часова и 45 минута, или 15 минута до 9 в) 8 часова и 50 минута, или 10 минута до 9

Како ће се време са првог часовника приказати на дигиталном часовнику ако се ради о поподневном времену? а) 02:10 б) 02:15 в) 14:10 г) 14:15 Колико времена проводиш у школи, а колико сати обично спаваш? Уцртај казаљке на часовницима којима ћеш означити почетак и крај наведених активности.

55

СЕДМИЦА, МЕСЕЦ, ГОДИНА Календар је направљен да бисмо лакше пратили дане, седмице и месеце у току једне године. Седмица траје седам дана. Месец може трајати 30 или 31 дан. Једино месец фебруар има 28 дана, а сваке четврте године 29 дана. Година траје 12 месеци, односно 52 седмице или 365 дана. Сваке четврте године, када фебруар траје један дан дуже, и година има 366 дана. Зовемо је преступна година. Погледај календар. Подсети се како се зову сви месеци и који је њихов редослед у години. Уочи колико сваки месец има дана, а колико седмица.

2009.

Јануар П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Фебруар П

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Мај П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

56

Март П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Април П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Август П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Новембар П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Јул П

Октобар П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јун П

Септембар П

У С Ч П С Н

Децембар П

У С Ч П С Н

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Кретање у времену Заокружи називе оних месеци који трају 31 дан. Плавом бојом обој квадратиће испред назива оних месеци који су прошли. Обичном оловком обој квадратић испред назива месеца који је у току. Црвеном бојом обој квадратиће испред назива оних месеци који тек долазе. јануар

април

јул

октобар

фебруар

мај

август

новембар

март

јун

септембар

децембар

Датум је један одређени дан у месецу и години. Да бисмо га записали, користимо три броја: први је редни број тог дана у месецу, други је редни број тог месеца, а трећи означава ту годину. Уз помоћ датума тачно знамо који је данас дан, када се десило нешто у прошлости и када ће се нешто дешавати у будућности.

Датум којим почиње 2009. година пишемо овако: 1. 1. 2009. То је први дан првог месеца у години или први јануар. Некада се испред једноцифрених бројева пише и нула: 01. 01. 2009. Упиши обичном оловком данашњи датум: Сада упиши два доле задата датума. Користи плаву бојицу ако је тај датум прошао, а црвену ако ће тек доћи. Датум твог рођендана

Датум када сте ове године кренули у школу

У календару пронађи следеће празнике и заокружи их одговарајућом бојом – плавом бојом ако су већ прошли, а црвеном бојом ако тек долазе. 1. јануар – Нова година

28. јун – Видовдан

27. јануар – Свети Сава

5. октобар – Дан права детета

8. март – Дан жена

19. децембар – Свети Никола

1. април – Дан шале

31. децембар – Дочек Нове године

Који од ових датума је најближи данашњем дану? Који датум је временски највише удаљен од данашњег дана?

57

ГОДИШЊА ДОБА У току једне године смењују се четири годишња доба: јесен, зима, пролеће и лето. Годишња доба почињу одређеног датума и трају по три месеца. Разликују се по карактеристичним променама у природи, као и по активностима људи. Према опису препознај о ком годишњем добу се ради. На линији испод датума који означава почетак тог годишњег доба, упиши његов назив. Затим одговарајућим бојама обој цртеж.

Снег и лед почињу да се топе, а из земље провирују висибабе. Сунце јаче загрева. Све је влажно, биљке листају, цветају и бујају. Птице селице се враћају и поправљају своја гнезда. Рађају се први младунци. Људи су у пољима и припремају земљиште за сетву: ситне га, ђубре и сеју биљке. Секу се суве гране на воћкама. Свуда се чује весела дечја граја. Време постаје све топлије.

21. т мар

58

Кретање у времену Сунце дуго и јако греје. Кише су ретке, али пљускови умеју да изненаде. Ујутру се на листовима може видети роса. На њивама је у току жетва пшенице. У воћњацима сазрева разно воће: јагоде и трешње, па брескве, кајсије... Зреле су и лубенице. У баштама има и разног поврћа. Животиње уживају у изобиљу хране и траже хладовину. Људи користе топло и сунчано време за сунчање и пливање у реци, језеру или мору. Многа деца највише воле ово годишње доба јер су тада на распусту.

22. јун

59

Пшеница и кукуруз уносе жуте тонове у зеленило ливада и шума. Тако почиње „златно“ годишње доба. Ђаци су кренули у школу. У току су највеће бербе различитих плодова: кукуруза, сунцокрета, поврћа... Многи се највише радују грожђу. Лишће листопадног дрвећа мења боју у разне нијансе жуте, црвене и браон боје. Ветар дува све јаче и носи опало лишће. Све чешће се спушта магла, облачно је и пада киша. Птице селице одлазе у топлије крајеве, а веверице и друге животиње прикупљају храну и траже склониште. Постаје све хладније.

23. бар м е т сеп

60

Кретање у времену Биљке не расту, већ мирују. Гране листопадног дрвећа су голе. Једино су четинари зелени. Пада снег. Дувају хладни ветрови. Људи прехрањују животиње којима је тешко да нађу храну. Вукови сами трагају за храном. Јазавци и медведи су у својим јазбинама. Птице облећу око кућа тражећи мрвице хране. Путеви и поља прекривени су снегом, па је саобраћај отежан. Деца се радују зимским играма, а одрасли чисте снег испред кућа и загревају станове. Сви се топлије облаче.

22. децем бар

61

Пажљиво прочитај активности људи и препознај о ком годишњем добу је реч. Назив тог годишњег доба упиши у обојена поља. На линијама напиши шта тада деца обично раде.

• обрађивање земљишта • сађење биљака • кречење стабала • ђубрење и орезивање биљака • истеривање стада на испашу • радови у пчелињаку • борба против поплава • наводњавање усева • жетва пшенице • окопавање кукуруза • берба воћа • сушење лековитог биља • уређивање дворишта • берба кукуруза • вађење шећерне репе и кромпира

• сеча сунцокрета • сакупљање лишћа • припремање дрва за огрев • остављање зимнице • загревање просторија • поправљање машина и оруђа за рад

• заштита биљака од мразева • храњење птица и дивљих животиња • припрема топлије одеће и обуће

62

Кретање у времену У овој табели погрешно су распоређени описи различитих годишњих доба. Пронађи описе сваког годишњег доба и обој их одговарајућим бојама, као што је урађено за пролеће. Годишње Временске доба прилике пролеће врелину и жегу прекидају кратки пљускови лето све је топлије, има пуно кише

Промене на биљкама доносе плодове и почињу да се суше зрију и доносе плодове

јесен

чести мразеви и снег

почиње листање и цветање

зима

дуге кише и честе магле

мирују, не расту

Промене на животињама крију се од сунца и трагају за водом

Активност људи сађење и ђубрење биљака крију се од берба хладноће и троше кукуруза резерве хране праве залихе наводњавање хране усева постају веома активне, добијају младе

заштита биљака од мразева

ДА ПОНОВИМО

• У току дана смењују се светли део дана – обданица – и тамни део дана – ноћ. Мањи делови дана су: јутро, пре подне, подне, после подне и вече. • Доба дана може се одредити према положају Сунца, или, много прецизније, мерењем времена. Мерне јединице су: час, минут и секунд. 1 дан = 24 часа 1 час = 60 минута 1 минут = 60 секунди.

• Справa за мерење времена назива се часовник. • За мерење времена током једне године користимо дане, седмице и

месеце.

• Календар је запис свих месеци, седмица и дана у једној години. Датум је један одређени дан у месецу и години.

• Током године смењују се четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и

зима. Свако од њих траје по три месеца.

• Годишња доба разликују се по временским приликама, променама на биљкама и животињама, као и по активностима људи.

63

ЗАНИМЉИВОСТИ Ко је најбржи? Знаш ли ко је „рекордер“ у брзини кретања на копну? Гепард је најбржа копнена животиња. За један час, гепард може да пређе раздаљину од 105 километара. То значи да би од Београда до Шапца гепард могао стићи за мање од једног сата. Колико је гепард брз, говори и ово занимљиво поређење: брод „Титаник“, чувен по трагичном завршетку свог првог путовања, за један сат могао је да пређе 40 километара. Значи, „Титаник“ је био два и по пута спорији од гепарда. А колико брзо се креће човек? Када нормално хода, човек пређе око 5 километара за један сат. Спортисти који тренирају маратон (дуго трчање) крећу се четири пута брже: они за један сат претрче 21 километар. Ко је „рекордер“ у спорости? Па, наравно – пуж. Баштенски пуж за један час пређе само 50 метара. Он је, значи, сто пута спорији од човека који хода нормалном брзином!

Има нека тајна веза! Погледајте које су све зачуђујуће сличности пронађене између шпила карата и календарске године. Укупан број карата у шпилу је 52. То одговара броју седмица у години. Постоје 4 облика у картама, и 4 годишња доба. Свако годишње доба има по тринаест седмица, а сваком облику одговара по тринаест карата.

Збир вредности свих карата износи 364, што је једнако броју дана у години, умањеном за један.

64

ПРОВЕРА ЗНАЊА 1. Заокружи плавом бојом оно што се креће само, а црвеном оно што мора бити покренуто. птице

авион

ваздух

падобранац

падобран

Стране 42–43

облаци

2. Шта све утиче на брзину кретања тела? Допиши речи које недостају. а)

тела

б)

тела

в)

од кога је тело начињено

г)

по којој се тело креће

д)

којом се тело покреће

Стране 44–49

3. Заокружи слово испред тачног одговора.

Стране 44–49

Тела се брже крећу по: а) глаткој подлози б) храпавој подлози  ко низ тобоган пустиш пластичну и металну куглу исте величине, А брже ће до краја тобогана стићи: а) пластична кугла б) метална кугла  ако је лакше трчати с великим картоном у рукама: К а) ако је картон савијен у тубу б) ако је картон у облику правоугаоника 4. Ко ће у продавници брже догурати колица са робом до касе: отац или дете? Зашто?

Стране 44–49

5. Допуни реченице.

Стране 50–51 и 58

Током једног дана смењују се

и

.

Током године смењују се четири



.

6. Заокружи ДА ако је оно што се тврди у реченици тачно, а НЕ ако није тачно. Ноћ почиње тачно у поноћ. Фебруар је месец који има најмањи број дана. Сваки месец има по пет седмица. Јесен почиње 23. октобра. Зима је најдуже годишње доба.

ДА ДА ДА ДА ДА

Стране 50–51 и 56–58

НЕ НЕ НЕ НЕ НЕ

65

Странe 58–63

7. На основу промена које настају на дрвету, одреди које је годишње доба. Испод слика запиши њихове називе.

Странe 58–63

Странe 52–57







8. За сваки опис одреди годишње доба на које се тај опис највише односи. У квадратић упиши слово којим почиње назив тог годишњег доба. набујали потоци и реке

берба кукуруза

снежне вејавице

жетва пшенице

олуја с градом

брање јагода

честе и дуге кише

орезивање воћки

листање биљака

заливање башти

цветање воћки

сеча дрва за огрев

зрење кукуруза

припрема кошница

9. Повежи дате реченице са речима на које се оне односе. Запис свих дана, седмица и месеци у једној години. Справа за мерење времена. Један одређени дан у месецу и години.

Странe 52–55

датум календар

10. Обој часовник који показује време које је записано испод њега.

9 часова и 10 минута

66

часовник

4 часа и 45 минута

пола осам увече

ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

ЧОВЕК СТВАРА Људи су одувек користили различите материјале из природе да би направили оно што им је потребно. У давној прошлости ломили су камење и стење да би направили копља и секире за лов. Одећу су шили од коже и крзна уловљених животиња. То су били први материјали које су људи користили. Неки су потицали од делова биљака и животиња, а неки из неживе природе. Да ли наведени материјали потичу од биљака, животиња или из неживе природе? Повежи називе материјала са одговарајућим цртежима који представљају живу или неживу природу.

перје

биљке

кожа

камен

памук

крзно

дрво

слама

животиње

глина

вуна трска

нежива природа

Људи су градили куће од различитих материјала: од камена, земље (цигли од глине), дрвета, бетона... Цигла се правила од мекане и мокре глине која се лако обликовала, а затим се сушила да би постала чврста. Погледај слике и одговори на питања. Како се назива простор у коме су људи прво живели? Зашто су временом почели сами да праве куће? Шта има кућа, а немају остали објекти на сликама? Зашто простор у коме људи живе треба да има врата и прозоре? А димњак?

68

Људска делатност Куће у прошлости разликовале су се од данашњих и по томе како су унутра изгледале. Простор у коме су живели наши преци био је много мањи и скромно опремљен. На средини се налазило огњиште – место на коме се ложила ватра. Малобројни намештај био је сачињен од дрвета. Пошто није било струје, простор је осветљаван свећама или фењерима. У кућама није било ни воде, па су људи користили воду из бунара и река.

Пажљиво погледај слику и упореди предмете који су на њој приказани са онима који се данас користе. На чему су некада људи кували ручак, а на чему то данас раде? Како су некада прали одећу, а како то данас чине? Како су некада чували храну, а шта нам данас за то служи? На исти начин размотри и остале предмете које видиш на слици. Шта мислиш, зашто кажемо да су услови за живот данас бољи него што су били у прошлости?

69

Људима су материјали били потребни и за израду одеће и обуће. Те материјале добијали су на различите начине: памук од истоимене биљке, вуну од оваца, свилу од свилене бубе... Одевни предмети су се правили и од коже и крзна неких животиња.

Напиши који се одевни предмети праве од ових материјала. вуна

памук







свила

кожа









Људи су одувек бирали материјале и правили одећу и обућу тако да она одговара временским приликама различитих годишњих доба. Обој квадратиће тако да оно што је на цртежу одговара датим временским приликама: плава боја представља хладно зимско време, жута сунчано и врело лето, а зелена кишно и прохладно време.

70

Људска делатност Од различитих материјала људи су израђивали и остале предмете који су им били потребни – алатке и оруђа, намештај и опрему за куће, накит и разне украсне предмете.

Повежи предмете са материјалима од којих се они праве. перје

кожа

метал

глина

дрво

Употребљавајући различите материјале, људи су много научили о њиховим особинама. Открили су како могу најбоље да их искористе.

71

ОСНОВНА СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА Материјали се разликују по тврдоћи – неки материјали су тврди, а неки су меки. Од тврдоће материјала зависи и његова употреба – који предмети или делови предмета се од њега праве.

Сваки предмет са слике повежи са називом материјала од којег је направљен. Затим у квадратић поред назива тог материјала упиши слово Т ако је то тврд материјал, а слово М ако је он мек.

метал

гума

кожа

дрво

камен

вуна

Због чега се дрвени и метални делови у намештају облажу сунђером и тканином?

72

Људска делатност Дрво, камен и већина метала (на пример гвожђе) јесу чврсти и тврди материјали. Због тога се користе за израду оних предмета и објеката који морају бити чврсти, стабилни и који треба да издрже велики терет.

Од којих материјала су људи некада правили куће? Од којих материјала их и данас праве? Шта мислиш, зашто су баш ти материјали изабрани за прављење кућа?

При зидању кућа користи се и метал (гвожђе). Пошто је то најчвршћи материјал, он омогућава да зидови куће буду чврсти и стабилни.

Из истог разлога, од метала се праве и шине за трамвај или воз. Од метала се зато праве и главни делови свих саобраћајних средстава: аутомобила, возова, трамваја, авиона...

Допуни следећу реченицу тако што ћеш на одговарајућа места уписати називе следећих материјала: ГУМА, ДРВО, ГВОЖЂЕ. Мердевине морају бити направљене од материјала који су чврсти и крути као што су, на пример,

или

направљене од материјала као што је

. Ако би биле , савијале би се и не би

биле употребљиве.

73

Неки материјали су крути – они не мењају свој облик ако их притискамо или ако покушамо да их савијемо или истегнемо. Такви материјали су дрво, стакло или камен. Растегљиви материјали су они који могу да се истежу, а савитљиви они материјали које можемо да савијамо. Узми један лист папира и покушај да га растегнеш држећи га за два краја. Затим узми гумицу за косу и покушај то исто. Шта закључујеш о растегљивости папира и гуме? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Папир је растегљив материјал. б) Гума је растегљив материјал. в) И папир и гума су растегљиви материјали.

Погледај слике и објасни зашто се одевни предмети праве од меканих и савитљивих материјала.

И метал постаје савитљив ако се загреје на високој температури. Тада он може да се обликује, савија и истеже у танке жице. Тако се праве различити предмети од метала.

74

Људска делатност После истезања или савијања, неки материјали се враћају у првобитан облик. Ти материјали су еластични. Постоје и материјали чији облик можемо да мењамо, али који се после не враћају у првобитан облик. За такве материјале каже се да су пластични. Узми једну гумицу за косу и једну металну жицу. Растегни гумицу и онда је пусти. Да ли се гумица вратила у првобитан облик? Шта закључујеш – да ли је гума еластичан материјал?

Металну жицу савиј на неколико места, а онда је пусти. Да ли се метална жица вратила у првобитан облик? Шта закључујеш – да ли је метална жица еластична?

Пластелин је меки материјал који се лако обликује. Покушај да од пластелина направиш неке од ових облика.

Када престанеш са обликовањем пластелина, да ли ће се он вратити у првобитан облик? Да ли од истог пластелина можеш да направиш нове облике?

Какав је пластелин материјал? Упиши + поред свих тачних одговора. мекан тврд крут



савитљив еластичан пластичан

75

УТИЦАЈ ТОПЛОТЕ НА МАТЕРИЈАЛЕ Сунце непрестано загрева Земљу и све што се на њој налази. Лети је загревање јаче, а зими много слабије. Већина материјала се при загревању шири, а при хлађењу скупља. Металне жице на далеководима или сајле које причвршћују мостове изложене су сталним променама температуре. Када је лето, оне се на топлоти шире и опуштају. Када је зима, оне се на хладноћи скупљају и затежу. Погледај слике моста и препознај која приказује мост зими, а која лети. На линијама испод слика упиши назив одговарајућег годишњег доба.





Када ће обување гумених чизама бити лакше: када су чизме остале напољу на хладноћи или када су биле унутра на собној температури? Због чега?

Када се изложе високој температури, неки материјали сагоревају, а неки други се топе. Од тога како материјал реагује на загревање зависи и начин његове употребе. Шта ће се десити са комадом дрвета ако га убацимо у пећ? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Дрво ће се истопити. б) Дрво ће постепено сагорети и претворити се у пепео. в) Дрво ће остати непромењено.

Дрво и угаљ који је настао од дрвета при сагоревању ослобађају топлоту, па их зато користимо као материјал за грејање. Зашто се пећ не може направити од дрвета? Од ког материјала се праве пећи?

76

Људска делатност Када су изложени великој топлоти, дрво, папир, гума и тканина сагоревају и претварају се у пепео. Неки материјали, попут воска, при загревању се топе и претварају у течно стање. Хлађењем се стежу и враћају у чврсто стање.

Провери како восак реагује на загревање и хлађење. Поред тебе обавезно мора бити нека одрасла особа док то радиш.  стави свећу неколико минута у врелој води. Шта се десило са свећом, односно О са воском? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Свећа је омекшала. б) Свећа се истопила. в) Свећа је остала непромењена.  пали свећу и остави је да гори дуже време. Шта се сада десило са свећом, У односно са воском? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Свећа је омекшала. б) Део воска се истопио. в) Свећа је остала непромењена.

Упаљену свећу у косом положају држи изнад чиније са хладном водом. Капљице воска треба да падају у хладну воду. Шта се десило са воском? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Восак се растворио у води. б) Восак је остао у течном стању. в) Восак је очврснуо.

Како гвожђе, најпознатија врста метала, реагује када је изложено великој топлоти? Гвожђе најпре постане мекше, па се може лако савијати и обликовати. На још већој температури, у посебној врсти пећи, метал се топи и претвара у течно стање. Тада се излива у различите калупе. Хлађењем се гвожђе враћа у чврсто стање. Тако се праве различити предмети. Слично се дешава и са стаклом и пластиком.

Да би били чвршћи и трајнији, дрвени точкови за запрежна кола ојачавају се металним обручима. Шта мора претходно да се уради са металним обручима, да би могли да се савију и поставе око точкова?

77

ТОПЛОТНА ПРОВОДЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА Материјали се разликују по томе колико се лако и брзо загревају. Такође се разликују и по томе да ли преносе топлоту на друга тела с којима су у додиру. Та њихова особина назива се топлотна проводљивост. У присуству наставника или друге одрасле особе можеш урадити овај једноставан оглед који показује да се материјали разликују по топлотној проводљивости. У посуду са врелом водом истовремено стави металну, пластичну и дрвену кашичицу исте величине. Након неколико минута пажљиво извуци кашичице напоље. Пипни дршку сваке кашичице. Материјал од кога је направљена најтоплија кашичица најбоље проводи топлоту. Материјал од кога је направљена кашичица која је најмање загрејана најслабије проводи топлоту.

Неки материјали, као на пример метали, добро проводе топлоту. Неки материјали, као на пример дрво, пластика или гума, слабо проводе топлоту. И од топлотне проводљивости материјала зависи како ће се они употребљавати.

Од чега је направљен казан у коме се некада кувао ручак? Због чега он није био од дрвета или земље? Од ког материјала се данас прави посуђе за кување и печење хране?

78

Људска делатност Предмети које свакодневно користимо често се праве од већег броја материјала. Материјали се комбинују тако да се најбоље искористе њихове различите особине. То правило важи и за топлотну проводљивост материјала. Који материјали се користе за прављење шерпи у којима се кува храна? Заокружи слово испред праве комбинације материјала. а) Посуда од метала и дршка од метала. б) Посуда од дрвета и дршка обложена пластиком. в) Посуда од метала и дршка обложена дрветом или пластиком. г) Посуда од пластике и дршка обложена дрветом или металом. Допуни следеће реченице тако што ћеш на одговарајућа места уписати назив материјала од кога су направљени поменути предмети. Ако пијемо врућ чај, није добро да шоља буде од Она ће се брзо угрејати, па нећемо моћи да је држимо у рукама.

.

Уколико у чај ставимо шећер и желимо да кашичицом пробамо његов укус, добро је да то буде кашичица да се не бисмо опекли.

Од којих материјала су направљене столице приказане на цртежу? Замисли да је врео летњи дан, а да све три столице стоје на сунцу. Ако на себи имаш само шортс и мајицу, на коју столицу никако нећеш сести? А коју ћеш изабрати да на њу седнеш? Објасни зашто.

79

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ Ако вуном, свилом или крзном протрљамо пластичне или стаклене предмете, они ће почети да привлачe друге, мање и лакше предмете, као што су папир, перје или прашина. Та необична појава назива се електрицитет. За предмете који су почели да привлаче друге предмете кажемо да су се наелектрисали. Уради овај једноставан оглед који показује како се може наелектрисати балон. Узми балон и надувај га. На папирићима нацртај скакавце и постави их на равну површину. Протрљај балон вуненом тканином. Приближи балон папирићима. Видећеш како „скакавци“ (нацртани на папирићима) „скакућу“. Шта се у ствари десило са папирићима?

Електрицитет је појава с којом се срећемо и онда када на небу севају муње. Шта мислиш, која од следећих појава такође има везе са електрицитетом? Заокружи слово испред описа те појаве. а) Претварање воде у лед на ниској температури и испаравање воде на високој температури. б) Пуцкетање које се чује када скидамо вунени џемпер преко главе, односно преко косе. в) Истезање гуменог ластиша и његово враћање у првобитни положај по престанку истезања.

80

Људска делатност Електрицитет је појава која има велики значај у нашем животу јер је блиско повезана са електричном струјом. Многи предмети које свакодневно користимо, раде уз помоћ електричне струје. Они се покрећу укључивањем у струју (преко утичнице) или уз помоћ батерија.

Подвуци називе предмета који раде на струју. писаћа машина

Нацртај знак топлоту.

Обрати пажњу на знак треба бити опрезан!

фрижидер

чесма

музичка кутија

вентилатор

поред оних предмета који уз помоћ електричне струје производе

, јер то значи да ту има струје. Са струјом увек

Плавом бојом заокружи предмете који уз помоћ електричне струје производе звук, а црвеном бојом предмете који уз помоћ електричне струје производе светлост.

81

ЕЛЕКТРИЧНА ПРОВОДЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА Сијалица, жице и батерија јесу делови струјног кола. Електрична струја се ствара у батерији и жицама проводи до сијалице. Да би сијалица светлела, струјно коло мора имати све делове и они морају бити правилно повезани.

На цртежу препознај делове струјног кола и упиши одговарајуће бројеве поред сваког од њих. сијалица – 1 батерија – 2 жице – 3

Упиши

поред свих реченица у којима је тачно оно што се тврди.

Ако у струјном колу нема батерије, сијалица неће засветлети. Сијалица ће светлети и ако једна жица није закачена за батерију. Жице морају бити правилно повезане да би сијалица светлела.

Уз помоћ одрасле особе отвори батеријску лампу и препознај делове струјног кола. прекидач жица

батерије сијалица Извади батерије и постави парче папира између батерије и спиралне жице коју батерија иначе додирује. Затвори кућиште за батерије и укључи лампу. Да ли сијалица светли? Шта мислиш, због чега?

82

Људска делатност Материјали се разликују и по томе да ли кроз њих струја може да тече или не. Та њихова особина назива се електрична проводљивост. За материјале кроз које струја може да тече кажемо да су проводници струје. Провери који су материјали проводници струје, а који нису. Уместо једне жице у струјном колу, постављај редом предмете са слике: дрвену оловку, гумицу за косу, пластичну сламчицу и метални прстен. Они су направљени од различитих материјала. Ако сијалица засветли када су они део струјног кола, то значи да ти материјали проводе електричну струју.

Шта закључујеш? Допуни следеће реченице: Предмети направљени од Пластика, проводе струју.

јесу проводници електричне струје. и

jeсу материјали који не

Струјна кола чешће користе струју која се производи у електранама, него струју из батерија. У електранама постоје уређаји који производе електричну струју. Она се затим проводи до наших домова. Уређаје прикључујемо на то велико струјно коло преко утичница у зиду. Наведи неколико предмета који раде уз помоћ струје из батерија и неколико предмета који користе струју произведену у електранама.

Струја може бити веома опасна. Зато треба опрезно руковати предметима који се укључују у струју. Нарочито је важно да утичнице и прекидаче никада не дираш мокрим рукама, јер може доћи до тешких повреда па чак и смрти. Руковање батеријама је безбедно. Зато крајеве струјног кола никада не смеш да укључујеш ни у шта друго.

83

РАЗНОВРСНОСТ МАТЕРИЈАЛА И ЊИХОВА УПОТРЕБА Људи су одувек користили различите природне материјале – камен, дрво, глину, метал, вуну, памук. Обрађивали су их и правили разне предмете. Тако су боље упознавали њихове особине и откривали нове начине на које их могу употребити. Временом су људи направили и вештачке материјале, као што су пластика, гума, вештачке тканине. Начин употребе материјала зависи од његових особина – тврдоће, еластичности, топлотне и електричне проводљивости. Прочитај текст и препознај о ком материјалу је реч. Одговор упиши на линију испод текста. Људи су овај материјал користили још у време када су правили прва склоништа, а касније и куће. Издубљивањем великих комада овог материјала правили су чамце. Пошто је реч о материјалу који се лако обрађује и обликује, користили су га за израду различитих оруђа, посуђа и намештаја. Овај материјал се и данас користи за израду намештаја и других предмета. Драгоцен нам је и зато што га користимо за грејање. Не проводи топлоту и електричну енергију. Описани материјал је

Прерадом дрвета добијају се папир и картон. Од њих се праве многобројни предмети које свакодневно користимо. Погледај слику и именуј делове нацртаних предмета који се праве од папира или картона.

Зашто кишна кабаница не може бити од папира? Који материјал је најбољи за кабанице? Због чега? Зашто точкови на аутомобилима или бициклима нису од дрвета? Заокружи слово испред тачног одговора. a) Зато што дрво не проводи топлоту и електричну енергију. б) Зато што је дрво чврст материјал који није довољно савитљив. в) Зато што се од дрвета тешко може направити круг.

84

Људска делатност Сваку од наведених особина метала повежи са називима предмета који се праве од метала управо због те његове особине. добар је проводник електричне струје

посуде за кување и печење хране

тврд је и јак материјал

метални новац

загревањем постаје течан и излива се у калупе

жице у струјном колу

лако проводи топлоту

мостови

Стакло је провидан материјал кроз који лако пролазе Сунчеви зраци. Шта се зато од њега прави? Погледај слику и упиши стакла.

поред оних предмета који су направљени само од

Гума је мекан, изузетно савитљив и еластичан материјал. Не пропушта воду, нити проводи топлоту или електричну енергију. Од ње се зато праве различити предмети које свакодневно употребљавамо. Допуни реченице уписивањем оне особине гуме која је важна за израду датог предмета. Црево за башту је од гуме зато што је она

материјал.

Каблови на кућним апаратима праве се од гуме зато што она

. Ронилачко одело се прави од гуме зато што је она мекан и материјал који не

.

85

ОБРАДА МАТЕРИЈАЛА Пут од материјала до готових предмета никада није био лак. У почетку, људи су правили једноставна оруђа и оружја. Временом су знатно унапредили вештине обраде материјала, па су почели да праве сложене предмете и објекте. Осим ручне обраде материјала, научили су да праве и користе разне алатке и машине. Данас се највећи број предмета производи уз помоћ машина.

Посматрај слику и препознај за шта се све користи дрво. Које начине обраде дрвета запажаш на слици? Шта је све потребно урадити са дрветом да би од пањева настале праве столичице? А шта све треба урадити са њим да би се направила љуљашка?

86

Људска делатност Материјали се могу обрађивати на различите начине. Неке од њих и ти можеш да режеш, лепиш, бојиш, обликујеш, ломиш... Људи којима је то посао (занатлије и радници у фабрикама) у обради материјала користе разне алатке и машине. Због тога морају да буду опрезни и пажљиви у раду. Повежи врсте материјала са речима које описују начине на које се они могу обрађивати. Овај задатак треба да урадиш уз помоћ наставника и другова из одељења.

резање лепљење глина

сечење метал ковање печење тестерисање брушење

камен прошивање

папир

ломљење гњечење турпијање гума тканина

дрво

87

Некада се за израду једног предмета користи више материјала. На пример, прозорска окна праве се од провидног стакла. Пошто је стакло ломљиво, рамови за прозоре праве се од дрвета. Дрво је чврст материјал и добро нас штити од спољашње температуре и буке. Пажљиво погледај предмете на слици и поред сваког упиши од ког материјала су направљени ти предмети или поједини њихови делови.

88

Поново пажљиво погледај слику на претходној страни. Који је још предмет, осим тепиха, направљен само од једног материјала? Који је то материјал? Који је још предмет, осим ормана, направљен од три материјала? Који су то материјали?

ДА ПОНОВИМО

•

•

• Људи за израду предмета користе: природне материјале вештачке материјале камен гуму дрво пластику глину вештачке тканине метал природне тканине Основне особине материјала су: тврдоћа, еластичност и пластичност. тврди камен дрво метал стакло

•

По тврдоћи материјали могу бити:

меки гума пластика тканина

Еластични материјали се после истезања или савијања враћају у првобитан облик. Такав материјал је гума.

•

Пластични материјали се после обликовања не враћају у првобитан облик. Такав материјал је пластелин.

•

сагоревају дрво гума тканина

Под утицајем топлоте материјали:

топе се восак метал гума пластика

•

Метали добро проводе топлоту и електричну струју, за разлику од дрвета, пластике или гуме.

• Струјно коло чине батерија (извор струје), металне жице (проводници) и сијалица.

89

ЗАНИМЉИВОСТИ Како се некад правила одећа У давној прошлости, људи су се штитили од хладноће правећи одећу од животињске коже. Одећу су шили уз помоћ коштаних игала, док су им животињска црева служила уместо конца.

Светско чудо од камена Чувене египатске пирамиде грађене су од камена, у славу египатских владара – фараона. Оне су по много чему заслужиле да буду проглашене једним од седам светских чуда. Највећа, Кеопсова пирамида, дугачка је око 230 метара – као три фудбалска терена! Висока је 146 метара – попут солитера од 50 спратова! Да би се саградиле највеће пирамиде, верује се да је било потребно око сто хиљада људи – што је укупан број становника у Чачку. Ни данас није сасвим јасно како су Египћани успели да саграде такве грађевине без савремених алата и машина.

Мозаик од стакла Иако га стављамо на прозоре управо зато што је провидно, стакло се некада боји. Спајањем малих комада обојеног стакла праве се витражи. Кроз прозор са витражом није лако видети шта се дешава напољу, али он зато веома лепо изгледа.

Како се прави лоптица за голф Израда једне обичне лоптице за голф није нимало лака. Она је састављена из три дела. У средини је језгро испуњено водом. Оно се обавија гуменом траком дугом неколико километара! На крају се гума облаже чврстим, рупичастим омотачем од пластике.

Терен од чистог злата Коцкица чистог злата величине кутије шибица може да се истањи тако да буде лист величине тениског терена!

90

ПРОВЕРА ЗНАЊА 1. Поред сваког предмета на слици упиши број који одговара материјалу од којег је тај предмет направљен.

Стране 84–85

1. дрво 2. метал 3. папир 4. вуна 5. кожа 6. пластика 7. метал 8. тканина 9. гума 10. камен 2. Од којих се све материјала праве мостови? Зашто се праве баш од тих материјала?

Стране 72–74

3. У изради свих ових предмета коришћен је један од доле наведених материјала. Препознај који је то материјал и заокружи слово испред његовог назива.

Стране 84–85

а) вуна

б) метал

в) кожа

г) пластика

4. Прецртај назив материјала од којег не може бити израђен дати предмет. ВРАТА:

дрвена, метална,

СТО:

дрвени, метални, гумени, пластични, стаклени, камени

Стране 72–75 и 84–85

гумена, пластична, стаклена, камена

ЧИНИЈА: дрвена, метална, гумена, пластична, стаклена, камена 5. За сваки предмет из претходног задатка изабери један материјал од кога он не може бити направљен и објасни зашто је тако.

Стране 72–75 и 84–85

91

Стране 72–79 и 82–83

6. Попуни табелу. За сваки материјал упиши + уколико он поседује дату особину. тврд еластичан добро проводи проводи струју топлоту гума метал дрво пластика

Странe 76–78

7. Црвеном бојом заокружи називе материјала који сагоревају на високим температурама, а плавом називе оних материјала који се топе. дрво

Странe 72–81

гума

метал

пластика

камен

тканина

8. Заокружи слова испред свих реченица у којима је оно што се тврди тачно. а) Метална шипка ће се усијати ако је изложимо високој температури. б) Глини можемо рукама мењати облик, па зато кажемо да је еластична. в) За материјале који се после истезања или савијања враћају у првобитни положај кажемо да су еластични. г) Електрицитет је појава која има везе са топлотном проводљивошћу материјала.

Странe 80–81

9. Упиши + поред оних материјала који могу да се наелектришу. вуна

метал

стакло

пластика

Странe 82–83

10. На овом цртежу недостаје један део струјног кола. Доцртај га.

Странe 86–87

11. Подвуци све речи које означавају радње којима се може обрађивати дрво.

92

ломљење

резање

лепљење

ковање

турпијање

МОЈА ГАЛЕРИЈА Следеће стране намењене су за твоје уметничке радове. Задате су одређене теме, а ти треба да их прикажеш онако како те машта послужи.

1. Моја соба – моја одговорност Твој задатак је да направиш плакат за акцију „Моја соба – моја одговорност“. Плакат је подсетник на то шта би свако дете требало редовно да ради да би му соба била уредна. Кратко напиши који би могли да буду ти задаци, а затим их илуструј одговарајућим цртежом, као што је започето. 1. Свако јутро намести свој кревет!

2.

3.

4.

93

2. Упознајте моје место У овом задатку ти си новинар који уз помоћ речи и слике треба да представи своје родно место. Прво напиши кратки текст о свом месту. Имаш пуну слободу да изабереш о чему ћеш писати. То може бити, на пример, кратки водич кроз твоје место, у коме ћеш поменути све важне информације. Можеш писати и само о једној ствари: о планини која се налази у близини твог места, о реци која кроз њега протиче, о некој занимљивој грађевини... Можеш, такође, писати и о свом месту у прошлости. Када напишеш текст, онда треба и да га илуструјеш. Можеш нацртати оно што је описано или залепити неку фотографију. Води рачуна – илустрација мора да прати текст, иначе ће се твоји читаоци збунити.

94

3. Моја породица Твој задатак је да сликом прикажеш неки занимљив догађај из живота своје породице. Изабери да ли ћеш: а) нацртати цртеж; б) нацртати кратак стрип; в) пронаћи и залепити фотографију. Затим смисли добар наслов за то што је приказано и напиши га на линији изнад простора за илустрацију.

4. Које је ово годишње доба? Овде ти другима правиш задатак – да препознају о ком годишњем добу се ради. Задатак можеш направити у виду цртежа, песме, кратког текста, загонетке, ребуса или на било који други начин.

95

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016 : 3/5 (075.2) ЖИВОТИЋ, Биљана Свет око нас: уџбеник за други разред основне школе. Део 1 / Биљана Животић; [илустрације Младен Анђелковић]. – 1. изд. – Београд: Klett, 2008 (Београд: Цицеро). – 96 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 10.000. ISBN 978-86-7762-145-2 COBISS.SR-ID 150217228